Dnevnik 3.jun 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 3. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23094 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREGOVORI POQOPRIVREDNIKA S POLITI^ARIMA PROPALI, VOJVODINA I JU^E POD BLOKADOM

Blokirani putevi i dva grani~na prelaza Na traktorima ~ekaju Tadi}a Voj vo |an ski pa o ri vi {e ne }e pre go va ra ti sa mi ni strom po qo pri vre de Du {a nom Pe tro vi }em ve} sa mo sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, a od pro te sta ne }e od u sta ti dok se wi ho vi zah te vi ne is pu ne. Po qo pri vred ni ci su za tra `i li od voj vo |an skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a da im omo gu }i pri jem kod pred sed ni ka Sr bi je.

NASLOVI

Politika 2 Mladi} danas prvi put pred sudijom

Ekonomija

- Ta di} je na Po qo pri vred nom saj mu obe }ao da }e dr à va po mo }i po qo pri vred ni ke i ulo ì ti u po qo pri vre du jer je ona no si lac raz vo ja dr à ve. Na à lost, vi di mo sa da ka ko ova dr à va po ma è agra ru - ka zao je za „Dnev nik” pred sed nik Skup {ti ne Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav Iv ko vi}. str. 6

USTAVNI SUD SRBIJE JU^E DONEO ODLUKU

Zabrawen „Nacionalni stroj”

str. 13

4 „Imlek” mora da plati 300 miliona dinara 5 Na dobo{ ide oko 600 stanova

U NOVOM SADU USKORO VELIKA IZRAELSKA INVESTICIJA

Novi Sad 7 Busevi vozili u ritmu blokada

[oping centar od 40 miliona evra

Vojvodina 10 Promewena sudbina somborskog Foresta Gampa

Promenqivo Najvi{a temperatura 27 °S

str. 4

str. 16– 20

SPORT

IVAN MIOVI] [TASNI OSU\EN ZBOG OBQUBE SEDAM DE^AKA

Nastavniku osam godina za pedofiliju n FINSKI ODBOJKA[I NEPOZNANICA I IZAZOV

NI NAKON OSAM MESECI POLICIJA NIJE NA[LA UBICU DEVOJ^ICE MILICE BARA[IN

Suboti~ki monstrum jo{ na slobodi

str. 12

n DANAS NOVI SUDAR \OKOVI]A I FEDERERA

n ORLOVI BEZ VELIKIH EKSPERIMENATA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak3.jun2011.

U HA[KOM TRIBUNALU SVE SPREMNO, ODRE\EN I ADVOKAT

MINISTAR DRAGAN [UTANOVAC

Mla di} da nas u 10 sa ti pr vi put pred su di jom Biv {i ko man dant Voj ske Re pu bli ke Srp ske Rat ko Mla di} bi }e da nas pr vi put iz ve den pred su di ju Ha {kog tri bu na la, ka ko bi se iz ja snio o kri vi ci po ta~ ka ma op tu `ni ce ko ja ga te re ti za ge no cid i zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti nad ne sr bi ma u BiH, 1992-95. Pen zi o ni sa ni ge ne ral Mla di} po ja vi }e se u 10 sa ti u sud ni ci broj je dan Tri bu na la u Ha gu. Su di ja Al fons Ori iz Ho lan di je da nas }e Mla di }a po zva ti da po tvr di svoj iden ti tet, pi ta }e ga da li je pro ~i tao op tu `ni cu i da li raz u me we ne na vo de. Su di ja mo è na lo ì ti da Mla di }u bu de pro ~i ta na ce la op tu `ni ca ili wen deo. Ori }e za tim op tu è nog upi ta ti i da li è li da se iz ja sni o kri vi ci o na vo di ma op tu `ni ce. la di} mo è od lu ~i ti da se u su tra {wem pr vom po ja vqi va wu zja sni o kri vi ci, a mo è oda bra ti i da to iz ja {wa va we od lo ì za me sec da na. Od la ga we iz ja {wa va wa o kri vi ci za me sec da na uobi ~a je na je prak sa pred Tri bu na lom, bu du }i da op tu è ni ~e sto ne è le da ka ù da li se ose }a -

ju kri vim ili ne, dok sa mi ne oda be ru advo ka ta. Bu du }i da Mla di} jo{ ni je ime no vao bra ni o ca, Tri bu nal mu je da nas, is kqu ~i vo za pr vo po ja vqi va we,

kao za stup ni ka po slu `be noj du ` no s ti po s ta v io be o g rad skog advo k a t a Alek s an d ra Alek si }a. Po pra vi li ma Tri bu na la, Alek si} }e da nas po se ti ti Mla di }a u sud skom pri tvo ru u She ve nin ge nu i sa wim po raz go va ra ti o sa dr `a ju op tu `ni ce. Iz me we nom op tu `ni -

com, Mla di }u se na te ret u 11 ta ~a ka sta vqa ju ge no cid, zlo ~i ni pro tiv ~o ve~ no sti nad ne sr bi ma i kr {e wa za ko na i obi ~a ja ra ta to kom su ko ba u BiH

1992-95. U dve ta~ ke, Mla di} je op tu `en za ge no cid u Sre bre ni ci i jo{ osam bo san skih op {ti na, u osta lih de vet na te ret mu se sta vqa ju pro gon, is tre bqe we, ubi stva, de por ta ci ja, pri sil no pre me {ta we, te ro ri sa we i ne za ko ni ti na pa di na ci vle i uzi ma we ta la ca. Mla -

Su du ni je do sta vqen zah tev za od mr za va we pen zi je Ode qe wu za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du do ju ~e ni je pod net zva ni ~an zah tev za od mr za va we pen zi je ha {kom op tu è ni ku Rat ku Mla di }u, iz ja vi la je port pa rol ka Vi {eg su da Du {i ca Ri sti}. Ona je re kla da is tra `ni su di ja ni je do bio zah tev za pre sta nak va è wa re {e wa o pri vre me nom za mr za va wu pen zi je Rat ku Mla di }u ko je je do ne to 24. mar ta 2005. go di ne, na osno vu ta da va è }eg Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku. Za mr za va we pen zi je tra ìo je tu ì lac su da za rat ne zlo ~i ne. Me ru o za mr za va wu is pla te pen zi je Rat ku Mla di }u mo è svo jim re {e wem da uki ne nad le `ni is tra `ni su di ja, ~i me bi se, uz do sta vqa we pu no mo} ja-ovla {}e wa za po di za we pen zi je Fon du za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka ste kle pret po stav ke za is pla tu pen zi je. Ha {ki pri tvo re nik Rat ko Mla di} ostva ru je pra vo na sta ro snu pen zi ju u iz no su od 89.470,19 di na ra me se~ no, re ~e no je Be ti u Mi ni star stvu od bra ne. Pen zi ja

se, na kon do ne te me re za mr za va wa, upla }u je na ra ~un de po zi ta i na tom ra ~u nu se za kqu~ no sa 30. apri lom ove go di ne na la zi 4.731.560,50 di na ra. Mla di }u je pro fe si o nal na slu `ba u voj sci pre sta la 28. fe bru a ra 2002. go di ne, a pra vo na pen zi ju je ostva rio 1. mar ta 2002. od ka da su mu se is pla }i va le pen zi je pre ko ovla {}e nih li ca Bo siq ke Mla di}, Dar ka Mla di }a, Bra ni sla va Pu ha la i Bla go ja Go ve da ri ce. Mla di} ni je li~ no pri mio re {e we o pen zi o ni sa wu, ve} je do stav ni cu o pri je mu re {e wa pot pi sao we gov sin Dar ko ko ga je Fond za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka 22. de cem bra 2005. po zvao da do sta vi no vo pu no mo} je-ovla {}e we ko je bi bi lo ove re no u su du. S ob zi rom da to ni je u~i nio, ni su se ste kli uslo vi za is pla tu pen zi je za de cem bar 2005. go di ne. Mla di} ni je mo gao da ras po la `e pen zi jom iz dva raz lo ga - zbog ne do sta vqa wa pu no mo} ja i re {e wa Kri vi~ nog ve }a o me ra ma za mr za va wa imo vi ne.

Ni je se le ~io na VMA

di} je op tu èn za ge no cid u Sre bre ni ci, ali i u Bra tun cu, Fo ~i, Kqu ~u, Ko tor Va ro {i, Pri j e d o r u, San s kom Mo s tu, Vla se ni ci i Zvor ni ku. Op tu `ni ca pro tiv Mla di }a usred sre |e na je na et ni~ ko ~i {}e we Mu s li m a n a i Hr v a t a {i r om BiH 1992-95; kam pa wu te ro ra ar ti qe rij skim i snaj per skim na pa di ma na ci vi le to kom op sa de Sa ra je va u istom pe ri o du; ge no cid nad oko 7.000 Mu sli ma na u Sre bre ni ci u ju lu 1995. i nad ne sr bi ma u jo{ osam op {ti na u BiH i uzi ma we me |u na rod nih ta la ca u ma ju te go di ne. Op tu `ni ca pro tiv Mla di }a ista je kao op tu `ni ca po ko joj se pred Tri bu na lom su di biv {em pred sed ni ku RS Ra do va nu Ka rax }u. Po iz me we noj op tu `ni ci, Mla di} i Ka ra xi} su bi li na ~e lu udru è nog zlo ~i na~ kog po du hva ta ~i ji je ciq bi lo traj no ukla wa wa bo san skih Mu sli ma na i Hr va ta sa te ri to ri ja za ko je su bo san ski Sr bi tvr di li da su wi ho ve. Te te ri to ri je, po sle pro go na ne sr ba, tre ba lo je da bu du deo no ve srp ske dr à ve.

Ka rayi} bi da sa ra |u je Biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Ra do van Ka ra xi}, ko me se pred Ha {kim tri bu na lom su di za ge no cid u BiH, o~e ku je da }e se u pri tvo ru su da si gur no sre sti sa ge ne ra lom Rat kom Mla di }em i da }e oni sa ra |i va ti u do ka zi va wu isti ne o do ga |a ji ma u BiH. To je Be ti u Ha gu da nas pre neo Ka ra xi }ev prav ni sa vet nik Pi ter Ro bin son Ka ra xi} je, po Ro bin so no vim re ~i ma, iz ra zio i „`a qe we {to je Mla di} iz gu bio svo ju slo bo du”.Op tu `ni ce pro tiv Ka ra xi }a i biv {eg ko man dan ta Voj ske RS Mla di }a su iste i te re te ih za ge no cid u Sre bre ni ci i jo{ osam bo san skih op {ti na; te ro ri sa we ci vi la u Sa ra je vu ar ti qe rij skim i snaj per skim na pa di ma; pro gon ne sr ba {i rom BiH i uzi ma we oso bqa UN za ta o ce, 1992-95. Glav ni tu `i lac Ser` Bra merc (Ser ge Bram mertz) ne is kqu ~u je mo gu} nost ob je di wa va wa su |e wa Ka ra xi }u i Mla di }u, ali na gla {a va da jo{ ni je do neo ni ka kvu od lu ku. Su |e we Ka ra xi }u, ko ji je uhap {en 2008, pred Tri bu na lom tra je ve} 18 me se ci.

dnevnik

c m y

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac ne gi rao je ju ~e da se ha {ki op tu `e nik Rat ko Mla di} pre dve go di ne le ~io na Voj no-me di cin skoj aka de mi ji u Be o gra du. „Ne znam za {to advo kat Rat ka Mla di }a na taj na ~in ma ni pu li {e jav no {}u. On de za vu i {e ceo zdrav stve ni si stem, ukqu ~u ju }i i voj ni. Voj ska Sr bi je i na {a slu `ba bez bed no sti ne ko li ko go di na po kri va ju VMA, ta ko da je ne mo gu }e u}i neo pa `e no”, re kao je [u ta no vac no vi na ri ma u Svi lajn cu.

Voj ska Sr bi je i na {a slu `ba bez bed no sti ne ko li ko go di na po kri va ju VMA, ta ko da je ne mo gu }e u}i neo pa `e no [u ta no vac je, me |u tim, re kao da }e bi ti spro ve de na is tra ga ka ko bi se do ka za lo da na VMA ni je le ~en ni je dan ha {ki

op tu è nik. On je oce nio da, sa aspek ta Mi ni star stva od bra ne, ni je bi lo ugro à va wa bez bed no sti u ze mqi pri li kom hap {e wa Rat ka Mla di }a i mi tin ga Srp ske ra di kal ne stran ke. „Hu li ga ni zam u Sr bi ji uzi ma ma ha i ce lo dru {tvo mo ra da usta ne pro tiv to ga. Uko li ko na sta vi mo sa tim, na {a dr à va i na {i spor ti sti }e bi ti iz op {te ni. Bez ob zi ra da li ne ko ne go du je zbog hap {e wa Mla di }a, ili je u pi ta wu ne ka pa ra da ili utak mi ca, to ni je ci vi li zo van na ~in po na {a wa”, re kao je [u ta no vac.

Ve ka ri}: Sum wiv na laz Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne sum wa u ve ro do stoj nost le kar skog na la za ko ji je su du do sta vio advo kat Rat ka Mla di }a u ko jem se na vo di da Mla di} ima tu mor lin fnih `le zda, ali }e oba vi ti sve po treb ne pro ve re, re kao je za me nik tu ì o ca Bru no Ve ka ri}. On je na gla sio da tu ì la {tvo sum wa u ve r o d o s toj n ost tog do ku men ta, kao i da sma tra da na taj na ~in od bra na po ku {a va sa skre ne pa `wu sa pra vih Mla di }e vih ja ta ka. Mla d i } ev bra n i lac Mi l o{ [a q i} pod n eo je u uto r ak, ne {to pre iz ru ~e wa Mla di }a Ha gu do ku men ta ci ju pre ma ko joj je on ope ri san i pri mao he mo te ra pi ju na jed noj dr àv noj me din skoj in sti tu ci ji. „To li ~i na fal si fi kat. Advo kat je taj do ku ment pod neo u tre nut ku ka da je è lo da spre ~i Mla di }e vo iz -

ru ~e we Ha gu. Dru go, re kao je da mu je to dao biv {i agent CIA, i tre }e, pre gle dan je i ov de i u Ha gu od emi nent nih le kar i dva naj ve }a svet ska stru~ wa ka”, re kao je Ve ka ri} za te le vi zi ju B92.

Sta vo vi le ka ra ko je je tim u ve zi kon sul to va lo tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne, pre ma re ~i ma Ve ka ri }a, su da bi Mla di} bio mr tav jo{ pre go di nu i po da na da je imao tu di jag no zu.

politika

dnevnik

Pro {i re na ovla {}e wa gra ni~ ne po li ci je pa so {a, tra `e i po tvr du o re zer va ci ji ho te la, va u ~er tu ri sti~ kih agen ci ja, ga rant no pi smo, po vrat nu kar tu, do kaz o po se do va wu do voq no nov ca, kao i dru ge do ka ze, re kao je {ef Vla di ne kan ce la ri je za sa rad wu sa me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ka zao da bi Ured ba o spre ~a va wu zlo u po tre ba bez vi znog re `i ma tre ba lo zna ~aj no da do pri ne se u sr pe ~a va wu bro ja la `nih azi la na ta i zlo u po tre be bez vi znog re `i ma Sr bi je i EU.

U NOVOM SADU LSV I SPO ORGANIZOVALI TRIBINU O DECENTRALIZACIJI

â nak: Za {to sa mo pa o ri ne mo gu u Be o grad Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak iz ja vio je da su ne ta~ ne op tu `be da po qo pri vred ni ci blo kra ju pu te ve u Voj vo di ni i is ta kao da blo ka de dr ì po li ci ja ko ja voj vo |an skim ra ta ri ma ne do zvo qa va da do |u u Be o grad. - Voj vo di nu ni su blo ki ra li pa o ri, ne go Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va za to da pa o ri ne bi mo gli da stig nu u Be o- grad. Ne ma ni jed nog pu ta ko ji su blo ki ra li po qo pri vred ni -

Nema ni jednog puta koji su blokirali poqoprivrednici, nego je policija blokirala wih ci, ne go je po li ci ja blo ki ra la wih - is ta kao je â nak. On je pod vu kao da Vla da Sr bi je mo ra da od gvo ri na pi ta we zbog ~e ga se ne do zvo qa va da voj vo |an ski po qo pri vred ni ci do |u u Be o grad. - To je naj ~ud ni je u sve mu ovo me. Za {to voj vo |an ski pa o ri ne mo gu da do |u u Be o grad i da pi ta ju {ta se to do go di lo s pra vi li ma igre ko ja su bi la usta no vqe na po ~et kom go di ne kad je re~ o po qo pri vred noj pro iz vod wi i ka ko je mo gu }e me wa ti pra vi la igre u po lu vre me nu. To je pi ta we za qu de iz Vla de Sr bi je - po ru ~io je â nak. On je is ta kao da je ovo pi ta we va `no i za de mo kra ti za ci ju ze mqe, za pi tav {i: „Ka ko je mo gu }e da u Be o gra du mo è da se or ga ni zu je Pa ra da po no sa, sa pu nim pra vom, i ka ko je mo gu }e da se or ga ni zu je i mi ting po dr {ke Rat ku Mla di }u, na {ta ta -

ko |e gra |a ni ima ju pra vo, a da sa mo pa o ri u ovoj ze mqi to pra vo ne ma ju?” â nak je na veo da je pret hod ne no }i po se tio ra ta re ko ji su ve} ne ko li ko da na is pred zgra de Vla de Voj vo di ne i po nu dio im po mo}. - Oni ni su do {li u No vi Sad po re {e we, jer zna ju da ov de wi hov pro blem ne mo è da se re {i, wih je po li ci ja za u sta vi la u No vom Sa du ka ko ne bi oti {li u Be o grad. A to {to ov de taj pro blem ne mo è da se re {i je ste glav ni pro blem cen tra li sti~ kog upra vqa wa u Sr bi ji - re kao je â nak, ~i ja stran ka je ju ~e za jed no sa Srp skim po kre tom ob no ve u no vo sad skoj skup {ti ni or ga ni zo va la tri bi nu o de cen tra li za ci ji. Li der LSV ka zao je da voj vo |an ska ad min stra ci ja ni o ~e mu ne od lu ~u je, te da bi bi lo nor mal no da se pi ta we sub ven ci ja u voj vo |an skoj po qo pri vre di re {a va u Po kra ji ni. Oce nio je da je bez pro me ne Usta va i „us po sta ve se kun dar ne za ko no dav ne val sti, te iz vr {ne i sud ske vla sti za Voj vo di nu, ne re a la no go vo ri ti o de cen tra li za ci ji ze mqe”. Sma tra da }e pro ces pri pre me no vog Usta va bi ti ne mi no van u na red nim go di na ma, pa ra lel no s pri bli à va wem ze mqe EU. A auto no mi ja Voj vo di ne, ka ko je na veo, u tom kon cep tu tre ba da ima sa dr àj, od no sno da slu ì gra |a ni ma Po kra ji ne, ali i gra |a ni ma ce le Sr bi je. - Voj vo di na ne mo è bi ti do bra se bi a lo {a Sr bi ji, ni ti do bra sta ro se de o ci ma a lo {a do |o {i ma... Jer, uvek kad u Voj -

vo di ni ne kog ne {to ù qa, on da to ù qa sve - ka zao je â nak. On je kri ti ko vao pred log de cen tra li za ci je ko ji iz no se Uje di we ni re gi o ni Sr bi je i oce nio da je re~ o „po lo vi~ nom re {e wu”, jer se pre ska ~e sred wi ni vo vla sti, te in si sti ra na usit we va wu lo kla nih sa mo u pra va, ko je ne bi mo gle da aku mu li ra ju do voq no sred sta va za funk ci o ni sa we. Li der LSV re kao je i da se sa rad wa we go ve stran ke sa SPO-om za sni va na iden ti~ nom vi |e wu raz vo ja Sr bi je u bu du} no sti. Oce nio je i da de mo kra ti za ci ja Sr bi je ni je mo gu }e bez de cen tra li za ci je, jer tek ovaj pro ces omo gu }a va „{i re we ba ze od go vor no sti u dr à vi, od no sno da {to vi {e qu di u~e stvu je u do no {e wu od lu ka”. - Kod nas se ta ba za su à va, a ti me se za pra vo uda qa va mo od de mo kar ti je - za kqu ~io je â nak. I Li der SPO-a Vuk Dra {ko vi} ka zao je da bi u mo der no or ga ni zo va noj i re gi o na li zo va noj Sr bi ji o sub ven ci ja ma voj vo |an skim ra ta ri ma od lu ~i va la voj vo |an ska ad mi ni star ci ja, dok bi ta ko |e o svo jim spe ci fi~ nim uslo vi ma po qo pri vred ne pro iz vod we od lu ~i va le re gi o nal ne vla de u [u ma di ji, Be o gra du, is to~ noj, drin skoj re gi ji. Li der SPO oce nio je da }e vra }a we imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i AP Voj vo di ni bi ti zna ~a jan pod strek de cen tra li za ci ji. Dra {ko vi} je is ta kao i da }e u tom pro ce su ve li ki zna ~aj ima ti pro ces evro in te gra ci ja, od no sno otva ra we

Patriotizam Dra {ko vi} je oce nio da je kqu~ ni pro blem u Sr bi ji {to se pa tri o ta ma sma tra ju oni ko ji ~i ne sve da gra |a ni ma i dr à vi bu de sve go re, na vo de }i da je za po sled we dve de ce ni je ta kav pa tri o ti zam po sti gao „fan ta sti~ ne” re zul ta te. - Za to su po treb ne ko re ni te pro me ne dr àv ne po li ti ke, dr àv nog ure |e wa i kul tur ne po li ti ke i sve ga onog iz ~e ga se na pa ja ovaj an ti qud ski i an ti dr àv ni pa tri o ti ti zam. Pa, ka kva je to raz voj na po li ti ka i pa tri ti zam ko ji vo di ne sta ja wu Sr bi je ju `no od Be o gra da - upo zo rio je Dra {ko i vi}. On je is ta kao od je od 2000. go di ne u Sr bi ji ju `no od Be o gra da ne sta lo 1.150 na se qa, i ra se qe no po la mi li o na qu di, ko ji se ma hom na se qa va ju u Be o grad „gde ih ne ~e ka ni {ta”.

mo gu} no sti ko ri {}e wa evrop skih fon do va. - A bez re gi o na li za ci je ne ma pa ra iz evrop skih fon do va, jer se one ne da ju cen tral noj bla gaj ni, ve} re gi o ni ma - re kao je on. On je ka zao da ta da ne }e bi ti do zvo qe na ni „no vo sa di za ci ja” Voj vo di ne, jer je su {ti na evrop skih pro me na da je vla da ser vis gra |a na i je din stve na adre sa pre ko ko je EU ko mu ni ci ra sa ni `im ni vo i ma vla sti. Di rek tor Cen tra za re gi o na li zam Aleksnma dar Po pov

U moderno organizovanoj i regionalizovanoj Srbiji o subvencijama vojvo|anskim ratarima odlu~ivala bi vojvo|anska administracija ka zao je da je Ba no vi na po gre {na adre sa za pro te ste ra ta ra. - To bi bi la pra va adre sa da je Sr bi ja de cen tra li zo va na, jer bi se na ni vou re gi o na de fi ni sa le sub ven ci je u po qo pri verd noj pro iz vod wi u za vi sno sti od spe ci fi~ no sti po je di nih re gi ja - re kao je Po pov. On je oce nio da je za raz li ku od pret hod nih go di na, kad su ini ci ja ti ve za de cen tra li za ci ju iz jed na ~a va ne sa se par ti zmom, da nas ova te ma do sta za stu pqe na u jav no sti, ali na zbu wu ju }i na ~in. - O de cen tar la iz ci ji se sad i pre vi {e pri ~a, ali se na tom pla nu ni {ta ne de {a va. O~i gled no je da se ne `e li po de la vla sti s ni `im ni vo i ma - sma tra Po pov. B. D. Savi}

ODBORNICI SRS TRA@E DA LAZAREVO PONESE IME RATKA MLADI]A

Na zi vom do ka zu ju pri vr è nost ge ne ra lu Srp ska ra di kal na stran ka, naj broj ni ja opo zi ci o na od bor ni~ ka gru pa u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na, za tra ì la je na ju ~e ra {wem za se da wu lo kal nog par la men ta da se u dnev ni red uvr sti i pred log o ras pi si va wu re fe ren du ma na ko me bi se me {ta ni La za re va iz ja sni li o to me da li è le da wi ho vo se lo pro me ni na ziv u Mla di }e vo. La za re vo je se lo uda qe no de se tak ki lo me ta ra od Zre wa ni na i u we mu je, 26. ju na, ot kri ven i uhap {en naj tra è ni ji ha {ki be gu nac, ge ne ral Rat ko Mla di}. La za re vqa ni su ve} ta da po ru ~i li da }e po kre nu ti ini ci ja ti vu da wi ho vo me sto, u ~ast biv {eg ko ma dan ta Voj ske Re pu bli ke Srp ske, bu de pre i me no va no u Mla di }e vo ili Rat ko vo. Pred log ra di ka la ju ~e ni je do bio po dr {ku skup {tin ske ve }i ne oku pqe ne oko De mo krat ske stran ke, ali SRS na ja vqu je da ne }e la ko od u sta ti. [ef od bor ni~ ke gru pe i po kra jin ski po sla nik Sa {a San to vac ka è za “Dnev nik” da }e ra di ka li raz go va ra ti sa od bor ni ci ma De mo krat ske stran ke Sr bi je i za tra ì ti od wih da po dr è ovu ini ci ja ti vu.

- Na{ 21 pot pis i wi ho va dva, vi {e su od tre }i ne od bor ni ka u grad skoj skup {ti ni, ko ja bro ji 67 man da ta, {to je sa svim do voq no da ova ta~ ka mo ra bi ti na dnev nom re du Skup {ti ne. Ako i on da ne pro |e na{ pred log, or -

ga ni zo va }e mo pe ti ci ju me |u gra |a ni ma La za re va. Po treb no je da pred log po dr ì 10 od sto wih da bi se ini ci ja ti va na {la u skup {tin skoj pro ce du ri – obra zlo ìo je San to vac. Na pi ta we zbog ~e ga SRS in si sti ra na to me da La za re vo po ne se ime po ~o ve ku op tu è -

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

UREDBA VLADE SRBIJE

Vla da Sr bi je pro {i ri la je da nas Ured bom ovla {}e wa gra ni~ ne po li ci je, {to bi tre ba lo da spre ~i broj la `nih azi la na ta i zlo u po tre bu bez vi znog re `i ma Sr bi je i EU. Gra ni~ ni po li caj ci }e ubu du }e mo }i da gra |a ni ma Sr bi je ko ji pu tu ju u EU, osim

petak3.jun2011.

nom pred Ha {kim tri bu na lom za naj te è rat ne zlo ~i ne, San to vac je od go vo rio da to tra è La za re vqa ni. - Oni su ~a sni, po {te ni i mo ral ni qu di, i è qa im je da do ka ù da ni su iz da li srp skog ge ne ra la – do dao je San to vac. Pred sed nik zre wa nin ske Skup {ti ne Alek san dar Mar ton ob ja snio je za “Dnev nik” da je pro ce du ra oko pro me ne na zi va se la po pri li~ no ozbiq na. Pr vo je, po we go vim re ~i ma, po treb no po kre nu ti ini ci ja ti vu, a za tim lo kal ni par la ment, ako u we mu po sto ji po dr {ka od bor ni ka za ta ko ne {to, ras pi su je re fe ren dum na kom se ve }i na od ukup nog bro ja upi sa nih bi ra ~a mo ra iz ja sni ti za pro me nu na zi va me sta. Uko li ko se i to is pu ni, on da od lu ka ide na po tvr du u Mi ni star stvo za dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu. - Sma tram da je ne lo gi~ no da se ta ko ne {to ra di za ~o ve ka ko ji je jo{ uvek ìv. Za {to zbog jed nog po li ti~ kog tre nut ka me wa ti na ziv se la ko ji je u upo tre bi ve} ve ko vi ma – pi ta se Mar ton. @. Balaban

Ma li pro stor za ma ne var Sr bi ja je ze mqa ~i ja po li ti ka jo{ du go ne }e ima ti ozbi qan pro stor za ma ne var, za to {to je na pra vi la ne po vrat ne gre {ke u ~i ta voj jed noj de ce ni ji, a mo `da i na kon te de ce ni je, re kao je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} u in ter vjuu Sve ti sla vu Ba sa ri ko ji ob ja vqu je ma ga zin „Sta tus”. Ta di} je re kao da uop {te ne kon tak ti ra sa pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji sla vom Ko {tu ni com, ~ak ni te le pat skim po ru ka ma, do da ju }i da se do bro ose }a, jer ka ko je re kao „mno go sam tr peo zbog to ga {to sam mo rao da bu dem s wim”. „Sad sam ma kar oslo bo |en to ga, pri ~e mu ne mam pra vo da go vo rim

Ta di} i Ba sa ra su go to vo po lo vi nu raz go vo ra po sve ti li pro ble mu agre si je u dru {tvu, ko ja se u Sr bi ji po sled wih go di na ma hom ma ni fe stu je u di vqa wu hu li gan sko-na vi ja~ kih gru pa i ul tra de sni ~ar skih ak ti vi sta. Pred sed nik je, go vo re }i o toj te mi bio ve o ma eks pli ci tan, upo zo riv {i da su u sa mom vr hu na vi ja~ kih gru pa ~e sto „zli kov ci” i kri jum ~a ri nar ko ti ka. „A kad se raz ot kri je wi hov `i vot, kad na Sa ve tu za na ci o nal nu bez bed nost na pra vi mo ana li zu {ta oni u stva ri ra de, vi di se da je re~ o pa ra voj nim for ma ci ja ma ko je, hva la bo gu, sa mo ne mo gu jo{ da se or ga ni zu ju na taj na ~in”, ob -

O kosovskom mitu Ko so vo je kao kri sta li za ci ja po gre {nih pri stu pa u po li ti ci ne za vi sno od zna ~a ja Ko so va za iden ti tet, kul tu ru i isto ri ju na {eg na ro da, re kao je on, na vo de }i da je to ne {to {to, bez ob zi ra na raz li ~i te mo gu} no sti ~i ta wa isto ri je, ne `e li da do vo dim u pi ta we, ne sa mo u ovom raz go vo ru, ne go u svom `i vo tu. „Ali na ~in na ko ji smo tre ti ra li pi ta we Ko so va je su prot sta vqen in te re si ma Sr bi je, in te re si ma srp skog na ro da, in te re si ma ~i ta vog re gi o na i ono {to je mo `da naj pa ra dok sal ni je - on je su prot sta vqen i sa mom mi tu o Ko so vu”, za kqu ~io je Ta di}. ru `no o qu di ma. Ni sam u po zi ci ji da go vo rim ru `no o qu di ma. A mi slim da je i we mu lak {e”, iz ja vio je Ta di}. On je re kao da je u po li ti~ ke vo de u{ao ta ko {to je se jo{ tro ji com dru ga ra iz de tiw stva jed ne no }i raz go va rao o to me da li Sr bi ju tre ba pre pu sti ti ra di ka li ma. „Je dan od glav nih po sle ni ka jav ne re ~i i so ci jal nih i po li ti~ kih zbi va wa u Sr bi ji po sled wih 20 go di na, kad je sa znao da to ho }u, kad smo se do go vo ri li o kan di da tu ri, pi tao me je da li imam ne ku po dr {ku, ne ke bez bed no sne ili fi nan sij ske struk tu re, ne ke stra ne ze mqe, imam li po dr {ku bi lo ko ga?”, iz ja vio je Ta di}, do da ju }i da je od go vo rio da ne ma po dr {ku bi lo ko ga.

ja snio je Ta di}. Obe lo da niv {i da je na kon {to je po stao pred sed nik De mo krat ske stran ke za bra nio da bi lo ko iz stran ke u~e stvu je u ru ko vod stvi ma klu bo va, upra vo da bi se iz be gla spre ga po li ti ke i hu li gan skih gru pa, Ta di} je re kao da je ta me ra, na `a lost, do ve la do to ga da sport skim klu bo vi ma po~ nu da upra vqa ju qu di iz „ra znih sfe ra pr qa vog bi zni sa” i kri mi na la, zbog ~e ga je po vu kao za bra nu. „Po no san sam zbog to ga {to sa ta kvom vr stom na vi ja ~a, ma da ni su to ni ka kvi na vi ja ~i ne go hu li ga ni, imam ova kvu ten zi ju u od no si ma. Vr lo sam po no san zbog to ga {to mi oni ne `e le do bro. Ne bih vo leo da sa tim qu di ma imam bi lo {ta za jed ni~ ko”, is ta kao je Ta di}.

rekli su

Mi la no vi}: Ko rup ci ju pla }a ju gra |a ni ^lan Pred sed ni {tva Srp ske na pred ne stran ke Zo ra na Mi haj lo vi}-Mi la no vi} iz ja vi la je ju ~e da kroz ce nu stru je, ga sa, naft nih de ri va ta i to plot ne ener gi je, gra |a ni Sr bi je pla }a ju ko rup ci ju u tim jav nim pred u ze }i ma.Ona je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, re kla da bi ce ne tih ener ge na ta tre ba lo da bu du za 25-35 od sto ni `e da ni je ko rup ci je, jer po sto ji ozbi qan pro blem u skla pa wu ugo vo ra jav nih pred u ze }a, po seb no u ener get skom sek to ru. Mi la no vi} je kao pri mer na ve la osni va we za jed ni~ kog pred u ze }a Elek tro pri vre de Sr bi je i ita li jan ske fir me Se }i, ko ja je, ka ko je is ta kla, jo{ pre ne go {to se zna lo za ener get ski ugo vor sa Ita li jom, na pra vi la part ner ski od nos „sa kom pa ni jom ener get skog taj ku na Vo ji na La za re vi }a”.

[a ro vi}: Ka ta stro fal na agrar na po li ti ka Srp ska ra di kal na stran ka po dr à va zah te ve po qo pri vred ni ka da se is pla te sub ven ci je od 14.000 di na ra za sva po qo pri vred na ga zdin stva, iz ja vio je ju ~e ~lan pred sed ni~ kog ko le gi ju ma ra di ka la Ne ma wa [a ro vi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re za tra ìo od pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a i mi ni stra po qo pri vre de Du {a na Pe tro vi }a da odr è obe }a wa ko ja su pret hod no da li po qo pri vred ni ci ma, kao i da do ne su ured bu sa istim uslo vi ma kao za pro {lu go di nu. „To, po red 14.000 di na ra po ob ra |e nom hek ta ru, pod ra zu me va za po qo pri vred na ga zdin stva ve li ~i ne do 100.000 hek ta ra i oba ve znu is pla tu 30 od sto od ce ne di zel go ri va”, na veo je [a ro vi}. On je re kao da je , „si tu a ci ja u Voj vo di ni je da le ko go ra od ono ga {to re ìm pred sta vqa... i pla si ra u jav no sti”. Ne ra zum na ide ja o po de li Ko so va.

Jo va no vi}: Opo me na Da ~i }u Ide ja o po de li Ko so va je be à we od od go vor no sti za de bakl na tom i sva kom dru gom na ci o nal nom pi ta wu, oce nio je li der LDP ê do mir Jo va no vi}, zah te va ju }i “ume sto ja lo ve bor be za te ri to ri je, ko je smo dav no iz gu bi li, da se fo ku si ra mo na pra va Sr ba ko ji ì ve na Ko so vu, na ko ri {}e we mo gu} no sti ko je pru à ko sov ski prav ni si stem, na di ja log sa Al ban ci ma, kao i na pro na la è wu part ne ra u re gi o nu”. - Sa mo na ta kav na ~in mo è mo pro me ni ti na {e po zi ci je u Evro pi, ko ja se na ma ba vi la sa mo kao uzro kom pro ble ma. Sa Mla di }em u Ha gu ta pri ~a je za vr {e na i ne bi bi lo do bro da sa da ne sta ne mo na mar gi na ma sva ko dnev ni ce, kao {to su ne sta li op tu è ni ci u ha {kom su du, pod vla ~i Jo va no vi} po ru ~u ju }i Ivi ci Da ~i }u da bi “mo rao da se po na {a mno go od go vor ni je, jer ni je sa mo pred sed nik SPS, ve} i za me nik pred sed ni ka srp ske vla de”.

ekonomija

petak3.jun2011.

TEH NO LO [KI VI [KO VI U KI KIN DI

Otkaz za 25 radnika „Kin|a Almeksa” Dva de set pe to ro rad ni ka pred u ze }a „Kin |a Al meks“ u Ki kin di osta lo je bez po sla, jer su pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom. -Je da na e stog ma ja ove go di ne oso ba ko ja ni je ima la ni ka kav do kaz da je za po sle na u kom pa ni -

ne ot prem ni ne. Se dam na e stog ma ja do bi li smo re {e we o ot ka zu, o go di {wem od mo ru, iz ja vu o pri mqe noj ot prem ni ni, ko ja je sa dr `a la re ~e ni cu da na kon to ga vi {e ne }e mo po tra `i va ti bi lo ka ka va du go va wa pre ma po slo dav cu.

dnevnik

USTAV NI SUD PO TVR DIO MO NO POL U MLE KAR STVU

„Imlek” mora da plati 300 miliona dinara Uprav ni sud Sr bi je od bio je ju ~e kao neo sno va nu, tu `bu In du stri je mle ka AD „Imlek” i AD „Mle ka ra” iz Su bo ti ce ~la ni ce „De wub fuds gru pe”, pro tiv re {e wa Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je, u pred me tu

ni je po vre |e no ustav no na ~e lo za bra ne re tro ak tiv ne pri me ne za ko na, jer ni je re~ o do pun skom po stup ku, ka ko to tu `i o ci is ti ~u u tu `bi, ve} o po stup ku ko ji je okon ~an do no {e wem od lu ke o od re |i va wu me re za {ti te kon ku ren ci je.

Bi }e me |u na rod na par ni ca „De wub fuds gru pa”, sa op {ti la je ju ~e, po vo dom od lu ke Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je i Uprav nog su da Sr bi je da „Imlek” i „Su bo ti~ ka mle ka ra” mo ra ju da pla te ka znu, da je „ta kva od lu ka u pot pu no sti ne za ko ni ta” i na ja vi la da }e za {ti tu svo jih pra va za tra `i ti pred me |u na rod nim in sti tu ci ja ma. „Is ko ri sti }e mo sva prav na sred stva ko ja nam u Re pu bli ci Sr bi ji sto je na ras po la ga wu. Sma tra mo da }e se u ovoj, no vo na sta loj si tu a ci ji ukqu ~i ti i nad le `ne, me |u na rod ne re le vant ne in sti tu ci je i su do vi ko ji su i oba ve {te ni o ~i ta vom pro ce su i ko ji }e sa da, ve ru je mo, re a go va ti oko re {a va wa ovog pi ta wa”, iz ja vi la je di rek tor ka kor po ra tiv nih po slo va „De wub fuds gru pe” Sve tla na Glu mac. iz ri ca wa me re za {ti te kon ku ren ci je. U obra zlo `e wu od lu ke Uprav nog su da se na vo di da, re {e wem Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je

Ta od lu ka ~i ni sa stav ni deo pret hod nog re {e wa, ko jim je utvr |e na po vre da kon ku ren ci je. Re~ je o za po ~e tom, a u ce lo sti neo kon ~a nom po stup ku, pa do no -

{e wem ospo re nog re {e wa Ko mi si je, u skla du sa od red ba ma za ko na iz 2009, ni je do {lo do po vre de za bra ne re tro ak tiv ne pri me ne za ko na, na vo di se, po red osta log, u obra zlo `e wu pre su de Uprav nog su da. Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je iz re kla je u ja nu a ru ka zne In du stri ji mle ka i mle~ nih pro iz vo da „Imlek”, kao i „Mle ka ri” iz Su bo ti ce od ukup no 306,15 mi li o- na di na ra zbog zlo u po tre be do mi -

nant nog po lo à ja na tr ì {tu ot ku pa si ro vog mle ka. „Imlek” je bio du àn da pla ti oko 254 mi li o na di na ra, a „Mle ka ra” iz Su bo ti ce 51, 2 mi li o na di na ra. Ko mi si ja je ka zni la mle ka re, sa po 1,92 od sto ukup nog go di {weg pri ho da iz 2006, zbog „na me ta wa ne pra ved nih uslo va po slo va wa pri me nom ne jed na kih uslo va po slo va wa na iste po slo ve sa raz li ~i tim u~e sni ci ma na tr ì {tu”.

U NO VOM SA DU USKO RO VE LI KA IzRAELSKA IN VE STI CI JA Ot prem ni nom ni sam za do vo qan jer po slo da vac u tom de lu ni je is po {to vao gran ski ko lek tiv ni ugo vor (Ja no{ To dor) ji „Al meks“ nas 25 oba ve sti la je da tre ba da pot pi {e mo ne ke pa pi re. Tom pri li kom smo po ~e li da sum wa mo u do bre na me re ru ko vod stva „Al me xa“ – ka `e Ja no{ To dor, do ne dav no rad nik „Kin |a Al mek sa“. - Di rek to ru Ne na du Rat ko vu uka za li smo na ne pra vil no sti i ne po {to va wa gran skog ko lek tiv nog ugo vo ra ko ji va `i za po qo pri vre du. On je re kao da je sve ura |e no po za ko nu i da su rad ni ci ma is pla }e -

Ja no{ To dor na po mi we da ot prem ni nom ni je za do vo qan jer sma tra da po slo da vac u tom de lu ni je is po {to vao gran ski ko lek tiv ni ugo vor. Do sa da {wi ma ga ci o ner Dra gan Vru }i ni}, ko ji je u ovom po qo pri vred nom pred u ze }u pro veo 30 go di na, ta ko |e je ostao bez po sla. -Od lu ~i li smo da se obra ti mo nad le `nom su du, ka ko bi smo ostva ri li pra va ko ja nam pri pa da ju – re kao je Vru }i ni}. A. \.

Oru`ari zauzeli jo{ jedan magacin Kra gu je va~ ki oru `a ri ju ~e su za u ze li jo{ je dan od ma ga ci na sa oru` jem i mu ni ci jom u znak pro t e s ta {to ni k o iz

Vla de Sr bi je ne re a gu je na wi ho ve pro ble me. Ka ko je re kao Dra gan Ili}, pred sed nik sin di ka ta, na ma ga ci nu ko ji je van kru ga fa bri ke i u ko me su na o ru `a we i

mu ni ci ja, is tak nu ta je za sta va sin di ka ta, a pri stup no vi na ri ma do ovog ma ga ci na i rad ni ka ni je do zvo qen. „Mi ni smo za u ze li ma ga cin da vo di mo rat, ve} bra ni mo rad ni ke i wi ho ve po ro di ce. Ugro è no je osam hi q a d a ~la no va na {ih po ro d i c a za t o {to se ni ko ne osvr }e i ne re a gu je na na {e pro ble me”, ka è Ili}. Sin di kat Za sta va oru` ja ve} je da na e sti dan pro te stu je i rad ni ci su ob u sta vi li rad zah te va ju }i is pla tu za ra da i ve }e an ga ì va we dr à ve na ugo va ra wu iz vo za ka ko bi se spre ~ i l o pro p a d a w e fa bri ke.

[oping centar od 40 miliona evra Izra el ska kom pa ni ja „Big CEE” po ~i we u po ne de qak sa grad wom „Big {o ping cen tra” u No vom Sa du. Ka ko je „Dnev ni ku” po tvr |e no u ovoj kom pa ni ji, ka men te me qac }e bi ti po sta vqen na Sen tan drej skom pu tu, gde je izra el ska kom pa ni ja obez be di la lo ka ci ju pre tri go di ne. Na lo ka ci ji gde je bi lo se di {te gra |e vin skog pred u ze }a „Ne i mar”, ni }i }e ve li ki {o ping cen tar po vr {i ne oko 30.000 kva dra ta, na pla cu od ukup no 90.000 kva drat nih me ta ra. Ka ko nam je re ~e no u kom pa ni ji „Big CEE”, to je sa mo pr va fa za u ko joj }e do ma ja idu }e go di ne bi ti iz gra |en tr `ni cen tar vre dan 40 mi li o na evra i otvo re no 500 ra nih me sta. Ra do vi na Sen tan drej skom pu tu za pra vo su ve} po ~e li 23. ma ja, ka za li su nam u izra el skoj kom pa ni ji. Pod se ti mo, ugo vor o pro da ji gra |e vin skog ze mqi {ta pot pi sa li su pre tri go di ne pred stav nik te kom pa ni je Ro bert Ja hav i gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}. U pla nu je da se na toj lo ka ci ji iz gra di ma lo pro daj ni park, ko ji je sa svim nov kon cept na srp skom tr `i {tu.

Li zing ku }e u Sr bi ji su u pr vom tro me se~ ju 2011. go di ne ostva ri le do bi tak pre opo re zi va wa, od 815 mi li o na di na ra, dok je u 2010. go di ni za be le `en gu bi tak od 868,1 mi li o- na di na ra, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je. U pr vom tro me se~ ju, u od no su na 2010. go di nu, pre ra ~u na to na go di {wi ni vo, ukup ni pri ho di su po ve }a ni za 2,1 od sto, dok su ukup ni ras ho di sma we ni za 38,5 od sto. Ukup na bi lan sna ak ti va 17 da va la ca li zin ga u Sr bi ji bi la je na kra ju pr vog tro me se~ ja 88,7 mi li jar di di na ra ili za 10,2 od sto ma wa ne go na kra ju 2010. go di ne. Bi lan sna su ma li z ing kom p a n i j a je ~i n i l a 3,62 od sto bi lan sne su me ban -

kar skog sek to ra. Naj ve }i deo pla sma na po osno vu fi nan sij skog li zin ga odo bren je pri vred n im dru { tvi m a ko j a ne pri pa da ju fi nan sij skom sek to ru - 85,1 od sto, sle de fi zi~ ka li ca, ko ja su u ukup nim pla sma ni ma u~e stvo va la sa 5,4 od sto, pred u zet ni ci sa 4,4 od sto, jav na pred u ze }a sa 3,1 od sto, a po qo pri vred ni ci sa 1,1 od sto.

Pet akcija s najve}im rastom

1.280,02411

Promena %

Cena

Vest da Izra el ci ipak ozbiq no ula ze u po sao u Sr bi ji de lu je ohra bru ju }e, po go to vo ako se zna da na {a ze mqa za Evro pom do bra no za o sta je ka da je re~ o bro ju {o ping cen ta ra. U Agen ci ji za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za pri me }u ju da ra ste in te re so va we stra nih in ve sti to ra ne sa mo za iz grad wu {o ping cen ta ra u unu tra {wo sti u Sr bi ji, ve} i za pre tva ra we pro pa lih fa bri ka u tr go va~ ke cen tre. Ka ko je ne dav no iz ja vio Alek san dar Ra du lo vi}, sa vet -

12,84

7.899

23.697

Energomonta`a, Beograd

10,12

5.550

83.250

BIP u restrukturirawu, Beograd

7,69

120.936

Progres, Beograd

7,35

3.650

7,09 Promena %

1.178 Cena

477.145 Promet

-11,11

200

25.000

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom Mladost - Rad, Vlasotince Jubmes banka, Beograd Pupin Telekom, Beograd VP Dunav, Ba~ka Palanka

BELEX 15 (808,19 -0,18)

Promet

Pekabeta, Beograd

-10,37

13.195

3.800.016

-8,33

110

14.300

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,17

3.495

6.064.636

NIS, Novi Sad

0,75

805

18.875.548

Komercijalna banka, Beograd

0,07

3.017

4.619.665

Energoprojekt holding, Beograd

2,43

884

322.150

Agrobanka, Beograd

0,10

8.632

4.290.047

Imlek, Beograd

1,47

2.006

1.022.888

Soja protein, Be~ej

-2,50

1.248

3.427.070

Univerzal banka, Beograd

1,20

3.950

51.350

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-6,18

4.222

194.212

-5,55 Promena %

8.500 Cena

255.000 Promet

Jubmes banka, Beograd

NIS, Novi Sad

0,75

805

18.875.548

Soja protein, Be~ej

-2,50

1.248

3.427.070

Veterinarski zavod, Subotica

1,00

505

Alfa plam, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija

01. 06. 2011.

Ka da je po sao do go va ran re ~e no je da }e da qa im ple men ta c i j a i iz g rad w a „pi o n ir skog pro jek ta„ u No vom Sa du struk t ur n o iz m e n i t i kom plet nu po tro {a~ ku sce nu u Sr bi ji. Ina ~e, No vo sa |a ni ma }e, osim su p er m ar k e t a na 4.000 kva dra ta, Izra el ci po nu di ti rob ne mar ke iz sve ta elek t ro n i k e, na m e { ta j a, „ura di sam” pro iz vo da i mo de. „Big” je, po me ni mo, naj ve }i gra di teq tr `nih cen ta ra na otvo re nom u Izra e lu.

DNEVNI IzVE[TAJ BEOgRADSKE BERzE

LI zINg KU ]E U PLU SU 815 MI LI O NA DI NA RA

Iz gubitka u dobru zaradu

Kva dra ti po sta nov ni ku Pro ce wu je se da u Sr bi ji po sto ji oko 200.000 kva dra ta mo der nih {o ping mo lo va, {to je oko 27 kva dra ta na 1.000 sta nov ni ka. Na hi qa du Evro pqa na „ide” 186 kva dra ta. Ta ko da bi, ako nam je ciq evrop ski pro sek, u Sr bi ji tre ba lo da se iz gra di no vih 1.178.000 kva drat nih me tra {o ping cen ta ra.

nik za stra na ula ga wa u Agen ci ji, stra ni ula ga ~i po ~i wu da raz gle da ju i ma we gra do ve sa oko sto ti nu hi qa da sta nov ni ka. To je zna ~aj na pro me na s ob zi rom na to da je do sa da fo kus bio na Be o gra du i No vom Sa du. Ra du lo vi} je ka zao da su po te ni ci jal ni ula ga ~i, pre ne go {to do |u u Sr bi ju oba ve {te ni o ku pov noj mo }i sta nov ni {tva, ali da je in ve sti to ri ma jed na ko va `no ure |e we ka ta stra, pra vo nad ze mqi {tem, kao i na iz da va we gra |e vin skih do zvo la i ure |e we in fra struk tu re. Pro blem je, ka ko na vo di Ra du lo vi}, u Za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi ko ji ni je do neo o~e ki va ne pro me ne u po gle du ubr za va wa pro ce sa do bi ja wa gra |e vin ske do zvo le i da se pri stu pi lo we go voj iz me ni upra vo iz tog raz lo ga. Ra du lo vi} je re kao da ima na ja va no vih in ve sti ci ja i od stra ne do ma }ih kom pa ni ja po put Del te, ko ja je za in te re so va na, pre ma we go vim sa zna wi ma, za iz grad wu {o ping cen tra, a zna ~a jan igra~ na na {em tr `i {tu ne kret ni na je i MPC Me ril Lin~, ko ji tra `i lo ka ci je po Sr bi ji S. glu {~e vi}

-1,13

614

3.269.342

-10,37

13.195

3.800.016

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,34

2.570

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-1,60

2.705

27.050

Alfa plam, Vrawe

-5,55

8.500

255.000

444.291

Tigar, Pirot

0,00

810

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,00

505

444.291

VP Dunav, Ba~ka Palanka

-6,18

4.222

194.212

Albus, Novi Sad

4,17

599

182.096

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik MI NI STAR EKO NO MI JE NE BOJ [A ]I RI]

petak3.jun2011.

BAN KE TE [KO PLE NE, ALI UZIMAJU IMO VI NU DU @NI KA

Na dobo{ ide oko 600 stanova

Teoretski, kriza pro{la

Sr bi ja je, pre ma eko nom skoj te o ri ji, iza {la iz eko nom ske kri ze bu du }i da je u po sled wih pet kvar ta la u ze mqi ostva ren rast pri v red n e ak t iv n o s ti, iz ja vio je ju ~e u Be o gra du mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri}. U Sr bi ji su, ipak, jo{ uvek pri sut ni od re |e ni simp to mi kri ze, u pr vom re du vi so ka sto pa ne za po sle no sti, ne li -

kvid nost pri vre de i ka {we we u ser vi si ra wu du ga, re kao je mi ni star ]i ri}, na pre da va w u na te m u „Sr b i j a kao pri vred na i in ve sti ci o na de sti na ci ja” ko je je odr `ao na Be o grad skoj ban kar skoj aka de mi ji. Po ]i ri }u, naj va `ni ji fak to ri atrak tiv no sti Sr bi je za stra ne in ve sti to re su ma kro e- ko nom ska sta bil nost i po boq {an rej ting ze mqe u vre me kri ze, naj br `i opo ra vak u re gi o nu ko ji se ogle da kroz sto pu ra sta BDP-a, sta bi lan ban kar ski sek tor i po voq na ge o- graf ska po zi ci ja, sa op {te no je iz te aka de mi je. ]i ri} je, go vo re }i o no vom mo de lu raz vo ja pri vre de Sr bi je za sno va nom na pri vla ~e wu stra nih in ve sti ci ja i po ve }a wu iz vo za, na po me nuo da ja ~a we di na ra de lu je de sti mu la tiv no na kon ku rent nost do ma }eg iz vo za.

Eko ni om ska kri za po du è tra je pa je gra |a ni ma i pri vred ni ci ma ko ji su uze li kre di te te {ko da ih re dov no ot pla }u ju. Naj te è je oni ma ko ji su uze li stam be ni zajam, jer ka da ne ma pla te i ra te, mo gu da se na |u na uli ci. Ali, po stu pak od ak tvi ra wa hi po te ke pa do pro da je sta na ve o ma du go tra je. Ne sa ve sni kli jen ti mo gu da bu du mir ni bar go di nu da na jer }e tek ta da na du `ni~ ko po ve ri la~ ku sce nu stu pi ti pri vat ni sud ski iz vr {i te qi i znat no ubr za ti ceo po stu pak. Pre ci znih po da ta ka o ak ti vi ra nim hi po te ka ma za sta no ve ne ma. Slo bod ne pro ce ne go vo re da ovog tre nut ka po tom osno vu bez kro va nad gla vom mo è da osta ne pre ko 600 kli je na ta u Sr bi ji. Qu di ma si gur no ni je la ko pri po mi sli da }e mo ra ti da na pu ste „svoj stan”, ali za kon je ne u mo qiv. Me |u tim, i kli jen ti su sa ve sni pa se ra ta ban ci ne is pla }u je tek on da ka da su is cr pqe ne sve dru ge mo gu} no sti. Po red no vih, tek ku pqe nih, sta no va, ko ji obez be |u ju kre di te uze te za wih, tu su i ku }e i dru ge ne kret ni ne ko je su vla sni ci sta vi li pod hi po te ku da bi po kr ne u li po sao, na ba vi li ma {i ne i opre mu. Jed na od ku }a ko ja je po zna ta po sa rad wi sa pred u zet ni ci ma i ma lim i sred wim bi zni som je Pro kre dit ban ka. Ona mo è da se po hva li vi so kom na pla tom po tra ì va wa, sa mo 2,5 od sto kli je na ta ne is pu wa va oba ve ze na vre me. Wi ho vi klij ne ti su pred u- zet ni ci, ali i obi~ ni gra |a ni. Ka da za onih dva od sto po sta ne ja sno da ne mo gu da iz mi re oba ve ze po zi va ju se na raz go vor. Nad le `ni u ban ci raz go va ra ju sa kli jen tom o to me ko ji su pro ble -

{eg port fo li ja po ka zu ju da su gra |a ni i po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i naj rev no sni ji u ot pla ti kre di ta, a tu je ka {we we tek je dan od UKI NU TE SKU PE sto. Me |u tim, ima slu ~a je va gde BI RO KRAT SKE PRO CE DU RE ni {ta ne po ma è i ka da je pri nud na na pla ta je di no re {e we, od no sno ka da su sve dru ge me re is cr pqe ne. Ta da se po stu pa u skla du sa za ko nom i dru gim pro pi si ma ko ji Srp ska pri vre da }e od 2012. re gu li {u ak ti vi ra we hi po te ke. {te de ti 100 mi li o na evra go Ban ke kli jen tu obi~ no sa ve tu je di {we za hva qu ju }i iz me na ma da sam pro da ne kret ni nu jer }e Za k o n a o pri v red n im dru ostva ri ti bo qu ce nu ne go da je {tvi ma, ko jim su uki nu te za oni sta ve na sajt „Do bo{„ ili or sta re le bi ro krat ske pro ce du ga ni zu ju li ci ta ci ju. re, oce ni la je ju ~e Na ci o nal U glav noj fi li ja li AIK ban ke na ali ja sa za lo kal ni eko nom za Voj vo di nu ka ù da je ak ti vi ra ski raz voj (NA LED). we hi po te ke i we na re a li za ci ja Ka ko su u NA LED-u ka za li, mu ka ne iz re ci va. Je dan stan u No usva ja wem Za ko na o pri vred vom Sa du ko ji su po ku {a va li da nim dru {tvi ma pri me we ne su pro da ju na taj na ~in je jo{ na ~e 84 pre po ru ke iz sve o bu hvat ne ka wu. U we mu i da qe ì vi oka sne re f or m e pro p i s a (SRP) za li pla ti {a.Odr à ne su tri li ci olak {a va we po slo va wa u Sr ta ci je, pr va po ~et na ce na bi la je bi ji, {to je zna ~a jan na pre dak 100.000 evra, na dru goj dra `bi s obi zi rom na to da su od po 87.000 i ko na~ no 60.000 evra. Naj ~et ka re for me 2009. do apri la za in te re so va ni ji ku pac po nu dio je 2011. pri me we ne 93 pre po ru 49.000 evra. Ban ka je ta da od u sta la ke.Za ko nom o pri vred nim dru od pro da je za ne ko vre me dok se ce {tvi ma, ko ji je Skup sti na Sr na bar ne pri bli ì tr ì {noj. - Po red pro ble ma zbog ne vra }e bi je usvo ji la 25. ma ja, a pri me nog kre di ta kod ak ti vi ra wa hi po wi va }e se od 2012. go di ne, uki te ke su sre }e mo se i sa dru gim pro da se oba ve zno po se do va we pe ble mi ma - ka è di rek tor glav ne ~a ta, kao pre va zi |e nog for ma fi li ja le AIK ban ke za APV li z ma, ko j i stva r a do d at n u Slo bo dan Ra ci}. -Tu su i ra ~u ni prav nu ne si gur nost, na ve li su za ko mu na li je i stru ju za ko je ni je u NA LED-u. iz mi re na oba ve za po du è vre me, a Di rek tor ITM gru pe To tro {ak ne ko mo ra da na mi ri. Po pli ca Spa so je vi} oce nio je da red to ga na{ za kon pred vi |a da je po s le du g og an g a ` o v a w a mo ra mo da obez be di mo i sme {taj pri vre de, ko ja je od po ~et ka ako se iz sta na ise qa va po ro di ca bi la sve sna ko je bi ro krat ske bar za ne ko vre me.To je jo{ do dat pro ce du re ote à va ju po slo va na oba ve za za ban ku. Uop {te iz vr we, Sr bi ja ko na~ no do bi la no {ni po stu pak je pre dug od ak ti vi vi za kon ko ji }e po jed no sta vi ra wa hi po te ke pa dok se ona ne na ti pro ce du re i olak {a ti po pla ti. D. Vu jo {e vi} slo va we.

U{teda 100 miliona evra

Mi sle ozbiq no Svi ko ji ima ju dug po bi lo kom osno vu mo ra ju da zna ju da ban ka ri u Sr bi ji mi sle ozbiq no.Ta ko su ovih da na ba{ fi nan sij ske ku }e u No vom Sa du za ku pi le pra zna skla di {ta biv {ih tr go va~ kih pred u ze }a po put „Cen tro sla vi je”,”Zve zde”,”Agro voj vo di ne”. Pri pri nud noj na pla ti kre di ta uzi ma se sve - od na me {ta ja, te pi ha, teh ni~ ke ro be do po su |a ve }e vred no sti. Li ci ta ci je }e se odr à va ti ka da se stva ri na ku pe jer ne ka è uza lud sta ra iz re ka da sva ka ro ba na |e kup ca. Ohra bru je po da tak da je u Sr bi ji dug po sta nov ni ku naj ma wi u re gi o nu. Za sva kog od nas 780 evra, a ras po re |en je : 700 evra za zaj mo ve, 26 za kre dit ne kar ti ce i 50 evra li zing kom pa ni ja ma, sve po po da ci ma Kre dit nog bi roa Sr bi je. mi i ka ko da se pre va zi |u a da to bu de u in te re su i ban ke i kli jen ta. Op ci ja ko ja se pri me wu je je re pro gram. Kli jen tu se sma wu je me se~ na ra ta zaj ma, a pro du à va rok ot pla te. Dru ga va ri jan ta ko ja se ~e sto pri me wu je je grejs-pe riod. Ko mi ten tu se ot pla ta od ga |a na od re |e ni rok u ko me on

MRE @A ZA RE STI TU CI JU RAZ GO VA RA S MI NI STROM \E LI ]EM

tre ba da sta bi li zu je po slo va we i re {i dru ge pro ble me. - Naj ~e {}i raz log zbog ko ga se od lu ~u je mo za re pro gra mi ra we ili re fi nan si ra we je `e qa da kli jen tu po mog ne mo i olak {a mo si tu a ci ju - ka `e re gi o nal ni di rek tor ove ku }e u No vom Sa du Ran ko Ma ki vi}. - Po da ci iz na -

GU VER NER DE JAN [O [KI] NA TRI BI NI VOJ VO \AN SKE BAN KE I SA VE ZA EKO NO MI STA APV

Jo{ se skriva zakon Sti`u investicije o vra}awu dedovine od 1,5 milijardu evra

Pred stav ni ci Mre è za re sti ti ci ju, ko ji su raz go va ra li sa pot pred sed ni kom Vla de Bo ì da rom \e li }em, ni su do bi li na uvid na cr te za ko na o re sti ti ci ji i jav noj svo ji ni, iz ja vio je da nas ko or di na tor Mre è Mi le An ti}. On je ka zao da im je to kom raz go vo ra sa op {te no da jo{ uvek ni su for mi ra ne rad ne gru pe ko je }e se ba vi ti iz ra dom tih za ko na, ve} da po sto ji sa mo po li ti~ ka gru pa za iz ra du za ko na o jav noj svo ji ni, na ~i jem je ~e lu Bo jan Ko stre{. An ti} je ka zao da im je sa op {te no da po sto je od re |e ni na cr ti za ko na, ali da im ni su do sta vqe ni ka ko „ne bi iz vla ~i li po gre {ne za kqu~ ke”. Na ~e lu rad ne gru pe za iz ra du za ko na o re sti tu ci ji bio je Slo bo dan Ili}, ali je na kon we go vog raz re {e wa sa me sta dr àv nog se kre ta ra u

Mi ni star stvu fi nan si ja to me sto osta lo upra `we no. U me |u vre me nu je za no vog dr `av nog se kre ta ra po sta vqen biv {i \e li }ev sa vet nik Go ran Ra do sa qe vi}, ko ji bi tre ba lo da ru ko vo di i rad nom gru pom za re sti tu ci ju.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

95,1663

97,1085

99,3420

94,8750

Australija

dolar

70,3528

71,7886

73,4397

70,1375

Kanada

dolar

67,6521

69,0328

70,6206

67,4450

Danska

kruna

12,7601

13,0205

13,3200

12,7210

Norve{ka

kruna

12,1830

12,4316

12,7175

12,1457

[vedska

kruna

10,5767

10,7925

11,0407

10,5443

[vajcarska

franak

78,5979

80,2019

82,0465

78,3573

V. Britanija

funta

108,2540

110,4640

113,0040

107,9230

SAD

dolar

66,2396

67,5914

69,1460

66,0368

Kursevi iz ove liste primewuju se od 2. 6. 2611. godine

An ti} je ka zao i da jo{ uvek ni su do bi li od go vor vla de na wi hov zah tev da se od mah do ne se ured ba ko jom bi se pri vre me no one mo gu }i lo ras po la ga we dr àv nom i jav nom svo ji nom ko ju gra |a ni po tra ù ju. \e li} je pre ne ko li ko da na na ja vio da }e Za kon o jav noj svo ji ni, u pa ke tu sa Za ko nom o re sti tu ci ji, bi ti pre le ta pred lo èn skup {ti ni na usva ja we. \e li} je ka zao da ti za ko ni ne }e bi ti usvo je ni po hit nom po stup ku, ve} da }e bi ti na jav noj ras pra vi. On je ka zao da }e za kon o re sti tu ci ji pred vi |a ti mo del na tu ral nog i fi nan sij skog obe {te }e wa biv {ih vla sni ka, s tim {to se, ka ko je ka zao, mo ra vo di ti ra ~u na o to me da se zbog fi nan sij kog obe {te }e wa ne ugro zi li kvid nost ze mqe.

Tri kandidata za PKS Za no vog pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) kan di do va ni su sa da {wi pred sed nik tog udru `e wa pri vred ni ka Mi lo{ Bu ga rin, biv {i mi ni star tr go vi ne i uslu ga Sr bi je Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} i sa vet nik u PKS-u ^e do mir Vu ki}, po tvr |e no je u PKS-u. Iz bor no vog pred sed ni ka PKS-a mo ra da bu de za vr {en do 6. sep tem bra, ka da is ti ~e ~e tvo ro go di {wi man dat sa da {weg pred sed ni ka.U PKS-u su na gla si li da }e no vi pred sed nik naj ve ro vat ni je bi ti iza bran do kra ja ju na.

- Na sred wi i na du `i rok Sr bi ja ne ma do bru per spek ti vu ako ne do ve de in fla ci ju na ni zak ni vo - to je ju ~e u No vom Sa du re kao gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}. Bio je gost na tri bi ni ko ju or ga ni zu ju Voj vo |an ska ban ka NBG i Sa vez eko no mi sta Voj vod ne. Jeda n od do ma }i na tri bi ne, pr vi ~o vek VB-NBG Ma ri nos Va tis, pod se tio je da ban ka ma od go va ra po slov no okru `e we ko je ja sno i pre ci zno od re |e no. Gu ver ner [o {ki} je pod se tio da je ce nov na sta bil nost osnov ni za da tak NB. Me re ko je oni do no se su od av gu sta pro {le go di ne usme re ne na spre ~a va we ra sta ce na i in fla tor nih o~e ki va wa.Od apri la pro {le do istog me se ca ove go di ne in fla ci ja je iz no si la 14,7 od sto. To je, po svoj pri li ci, za ovu go di nu mak si mu i

Gu ver ner je pod se tio da su de ve de se te bi le pe riod de zin du stri ja li za ci je kod nas. Opo ra vak }e bi ti spor i tre ba da bu de za sno van na in ve sti ci ja ma. Po voq ni uslo vi tr go va wa u sve tu i vi so ke

Raz voj na ban ka Sr bi je Do bi ja li Sr bi ja svi o ju raz voj nu ban ku ? Po [o {ki }e vim re ~i ma za kon ko ji }e re gu li sa ti rad te in sti tu ci je se uve li ko ra di bi }e go tov do kra ja le ta ili naj kan si je ove go di ne. On sma tra da bi to tre ba la da bu de in sti tu ci ja li {e na po li ti~ kih uti ca ja, ko ja }e ra di ti u in te re su po re skih ob ve zni ka. U na {im uslo vi ma to je ve li ki iza zo va li, ali uz in te li gent na za kon ska re {e wa to mo `e da se po stig ne. mo `e se o~e ki va it da po~ ne pad a pred na ma je pe riod sta bil no sti. U za cr ta ne okvi re tre ba la bi da se vra ti do kra ja idu }e go di ne za ka da je pred vi |e na sto pa od ~e ti ri od sto uz do zvo qe na od stu pa wa od 1,5 pro ce na ta. Naj vi {e su ra sle ce ne vo }a i po vr }a 3,.3 od sto. Ne sta bil nost ce na hra ne je kod nas ve }a ne go u Hr vat skoj, Ma ke do ni ji, Al ba ni ji i dru gim ze mqa ma re gi on a i ka da pa da ju i ka da ra stu. Da bi sma wi li ove uti ca je, bar kao kod su se da, i da bi ove ali i dru ge ce ne u{le u ci qa ne ko ri do re po tre ban je pri vred ni raz voj.

ce ne za osnov ne me ta le i hra nu tre ba le bi da pod stak nu ubr za ni opo ra vak iz vo znih part ne ra Sr bi je. La ne je za be `en rast iz vo za u evro zo nu a taj trend se na stva qa. U apri li je iz voz de li mi~ no po ras tao dok uvoz opa da. Tre nut no je kod nas iz voz 16 od sto iz nad ni voa pre kri ze. Do bra stra na je i po ve }an kre dit ni rej ting ze mqe ali i po da tak da se ban ke pre u sme ra va ju na du go ro~ ne iz vo re fi nan si ra wa. To se vi di po to me {to je udeo du go ro~ nih po zaj mi ca po ras tao na 76,4 od sto a to je sko ro 12 od sto vi {e ne go la ne . Osta le su jo{ uvek vi so ke pre mi je ri -

zi ka ze mqe a to je uto cao na de vi zni kurs i ka ma te. Za to su sto pe na ni vou ko ji sa da ima mo. Ove go di ne o~e ku je mo, bez pro da je Te le ko ma, in ve sti ci o ni pri liv od 1,5 mi li jar di evra. Bu xet -

ski de fi cit se o~e ku je na ni vou od 4,1 od sto. Ze mqa se sve vi {e fi nan si ra za du `i va wem u Sr bi ji, ali upr kos tom tren du jav ni dug }e i da qe bi ti na re la tiv no vi so kom ni vou. [to se ti ~e po slov nih ba na ka gu ver ner od wih o~e ku je da se po na {a ju u skla du sa svo jim in te re si ma ali i u in te re si ce log si ste ma. Ov de ra de 33 ban ke pa je kon ku ren ci ja do voq na. Narodna banka }e na stavi ti da ra di na afri ma ci ji do ma }e va lu te. In stru men ti za {ti te od ri zi ka ubu du }e bi tre ba lo vi {e da se ve zu ju za re fe rent nu sto pu ili za rast ce na, to je ma we ri zi~ no od onih ko ji su okre nu ti kur su. U sek to ru sta nov ni {tva taj po stu pak tre ba pod sti ca ti fi nim me ra ma fi skla ne pol ti ke a do bar pri mer su di nar ske {te di {e ko je su oslo bo |e ne sto pe od 10 od sto. [o {ki} je re kao da je NB u na re do nom pe ri o di spor vo di ti re strik tiv nu mo ne tra nu po li ti ku. D. Vu jo {e vi}

POQOPRivRedA

petak3.jun2011.

dnevnik

Pre go vo ri Pro Pa li, voJ vo di na i JU ^e Pod blo Ka dom

Blo kirani pu te vi i dva gra ni~na prelaza Vi{e putnih pravaca u velikom delu Vojvodine ju~e je bilo blokirano zbog protesta poqoprivrednika, izjavila je Ol gi ca Li ki} iz informa tiv ne slu `be Auto–mo to saveza Srbije. Prohodni su bili autoputevi od Beograda preko Novog Sada do Horgo{a, kao i od Be-

Ista situacija je bila i na putnim pravacima Sombor Subotica, Sombor - Kqaji}evo - Ba~ka Topola, Kula - Vrbas, Sombor - Oxaci, Novi Sad - Ba~ka Palanka, kazala je Liki}eva. Uz to, blokirani su i putevi na izlazu iz Zrewanina, objasnila je Liki}eva. na putu od Kikinde ka Su-

Ki kin da bez in ci de na ta Svi izlazi i ulazi u Kikindu ju~e su bili neprohodni. Vozila su propu{tana na svaka tri sata. Na blokadama ne ~ekaju vozila hitne pomo}i i policije, automobili u kojima su trudnice, kao i bolesnici. Kako saznajemo u Policijskoj upravi u kikindskoj op{tini nije bilo incidenata na blokiranim putevima ni od strane onih koji protestuju ni od gra|ana. ograda do [ida, ali su blokirani prilazi [idu, kazala je Liki}eva. U Blokadi su bili putni pravci Ruma - [abac, zatim od Pan~eva prema Kovinu, Vr{cu i Beloj Crkvi, Nova Pazova - Batajnica, Novi Sad - Zrewanin, Be~ej Novi Be~ej, navela je Liki}eva. Most izme|u Kovina i Smedereva blokiran je sa banatske strane.

botici preko Mokrina tako|e su bili postavqene barikade Zbog pro te sta po qo pri vrednika blokiran je me|unarod ni gra ni~ ni pre laz To varnik-[id izme|u Hrvatske i Srbije. Putnici i vozila preusmeravaju se na grani~ni prelaz Ilok. Isto je zadesilo i grani~ni prelaz Srpska Cr wa. Pro test po qo pri vi rednika u Vojvodini i bloka-

da puteva u gotovo celoj pokra ji ni iza zva li su ve li ke probleme u prevozu. Naime, zbog zaustavqenih traktora na putevima iz grada u grad te{ko je do}i, i najboqe je, pre nego {to se krene na put, proveriti da li prevoznici uop{te kre}u, i ako idu, kolika su ka{wewa. Po re~ima {efa smene na Me|umesnoj autobuskoj sta ni ci u Novom Sadu Mi re Pi l i p o v i}, problemi s odrà va wem re dov nog re da vo `we zapo~eli su u ponedeqak, a ju~e je navi{e polazaka bilo otkazano. - Ju~e iz Novog Sada nije krenuo ni jedan autobus za Zrewanin, Kikindu i Be~ej, a do Sombora je bilo svega nekoliko polazaka u toku pre podneva ka è Mi ra Pi li po vi}. - Pre voznici se uglavnom dovijaju i voze dokle je to mogu}e, a ima i onih ko ji or ga ni zu ju prevoz do blokada i od wih, odnosno putnici presedaju. Tako se, recimo za Vrbas ju~e autobusom putovalo uz presedawe u Rumenci, a sli~no je bilo i na pravcu za Titel. Na pravcu ka Subotici prevoz se odvijao redovno auto putem, na pravcu ka Ba~koj Palanci uz ka{wewa, a primetno je da na svim pravcima gde je to mogu}e prevoznici poku{avaju da odrè linije. - U pravcu ka Beogradu i centralnoj Srbiji prevoz se autoputem odvija redovno, a autobusi koji ina~e idu starim putem ka Beogradu kombinuju trasu, pa tamo gde su blo ka de od la ze na autoput. Prevoz ka Rumi, odnosno Sremu, Republici Srpskoj i Hrvatskoj odvijaju se uz prili~na ka{wewa - kaè Mira Pilipovi}.

Na trak to ri ma ~e ka ju Ta di }a Vojvo|anski paori vi{e ne}e pregovarati sa ministrom poqoprivrede Du {a nom Pe tro vi }em ve} samo sa predsednikom Srbije Bo ri som Ta di }em, a od protesta ne}e odustati dok se wihovi zahtevi ne ispune. Nakon propalih peksino}nih razgovora u Vladi Srbije, nezadovoqni poqoprivrednici, naime zatraìli su od vojvo|anskog premijera Bo ja na Paj ti }a da im omogu}i prijem kod predsednika Srbije. - Tadi} je na Poqoprivrednom sajmu obe}ao da }e dràva pomo}i poqoprivrednike i uloìti u poqoprivredu jer je ona nosilac razvoja dràve. Naàlost, vidimo sada kako ova dràva pomaè agraru - kazao je za „Dnevnik” predsednik Skup{tine Asocijacije poqoprivrednika Mi ro slav Iv ko vi} odbaciv{i kao neosnovano saop{tewe u kojem ova organizacija, ina~e jedna od inicijatora paorskih protesta, poziva na odustajawe od blokada puteva i „povla~ewe” seqaka. - Na taj na~in samo se unosi razdor me|u poqoprivrednike. Naprotiv, jedinstveni smo i jo{ brojniji - rekao je Ivkovi}. I u Klubu 100P plus i asocijaciji „Vojvodina agrar”, tako|e organizatorima protesta, „Dnevniku” je re~eno da su poqoprivrednici jedinstveni u stavu da nastave daqe, do ispuwewa wihovih zahteva, te da nije ta~no da je neko od predstavnika tih asocijacija pozivao poqoprivrednike da odustanu. Me|utim, Vlada Srbije je ju~e iznela stav da bi ispuwavawe zahteva jednog dela poqoprivrednika

za ispla}ivawem subvencija ozbiqno ugrozilo agrarni buxet i dugoro~no bi ugrozilo snabdevawe tr`i{ta mesom i mlekom. Direktor vladine Kancelarije za saradwu sa medijima Mi li vo je Mi haj -

- Vaqda subvencije postoje da bi u ovoj dr`avi bilo vi{e mesa i mleka. Zbog ~ega imao agrarni buxet ako ne zbog subvencija prokomentarisao je Vladine stavove predsednik Kluba 100P

vo di se bit ka za 34 mi li o na Paori zapravo vode bitku za 34 miliona evra. Naime, nezadovoqni poqoprivrednici traè subvencije kao lane, za do 100 hektara. Kako kaù u Ministarstvu poqoprivrede, pro{le godine za davawa po hektaru potro{eno je 120 miliona evra, a davano je po 14.000 dinara, tj, oko 140 evra. S obzirom na to da 55.000 gazdinstava koja imaju do 10 hektara nisu sporna, jer }e ona svakako dobiti subvencije kao i lane, ispada da se bitka vodi tek za oko 34 miliona evra, pod uslovom da dràva ostane pri stavu da }e limit biti 30 hektara. Ako limit ostane 10 hektara, onda bi sporno bilo 50 miliona evra. lo vi} preneo je informaciju da je ministar poqoprivrede Du{an Petrovi} na ju~era{woj sednici izvestio Vladu o protestima i zahtevima poqoprivrednika o ~emu je i raspravqano. U saop{tewu sa sednice je navedeno da Vlada Srbije nastoji da prona|e najrealnije re{ewe za subvencionisawe.

plus Vo ji slav Ma le {ev uz poruku da poqoprivrednici sa svojim traktorima i drugom mehanizacijom ostaju ispred zgrade Vlade Vojvodine, na prilazima Novom Sadu i na mnogim drugim magistralnim i regionalnim putevima {irom pokrajine do kraja.

Pri vred ni ci i gra \a ni tra @e da dr @av a re [i Pro ble me Pa o ra

Dr à vi jef ti ni je da is pla ti sub ven ci je Kako se dogovor Vlade i poqoprivrednika jo{ uvek ne nazire, ~ini se da su paori sve odlu~niji da istraju u svojim zahtevima, a tome u prilog ide i ~iwenica da je iz dana u dan sve vi{e blokiranih saobra}anica {irom Vojvodine, gde su pojedini gradovi poput Temerina, Be~eja i Sombora gotovo potpuno odse~eni blokadama. Prema re~ima Iri ne ja La zo ra, poqoprivrednika iz Kucure koji sa svojim kolegama iz Mola drì blokadu na putu Novi Sad - Temerin, konstantno stiù vesti da se jo{ seqaka prikqu~ilo protestu i da su blokirane neke saobra}ajnice koje nisu bile u blokadi prethodna tri dana. - Mi ne moèmo odustati jer bi time sami sebe „ukopali”, a {to se ti~e blokade moète i sami da vidite da mi odmah pu{tamo sve hitne slu~ajeve, dok ostali moraju da sa~ekaju svega petnaestak minuta do pola sata jer na{ ciq nije da gra|anima pravimo probleme nego da skrenemo pa`wu na to {ta se radi seqacima - kaè Lazor. Me|utim, iako poqoprivrednici na ovom punktu redovno propu{taju vozila, policija na kilometar ispred blokade ne dozvoqava prolaz ka blokadi ve} ih usmerava na auto-put gde mogu da se okrenu i vrate put Novog Sada. Tako|e, policija ne pu{ta ni svaki gradski autobus da ode do blokade gde ih sa druge strane ~eka drugi koji ide u pravcu Ba~kog Jarka, ve} neke zaustavqa pa gra-

|ani moraju pe{ke preko nadvo`waka. Me|u voza~ima koji moraju da se vrate i na|u neki alternativni put do mesta gde su se uputili, uglavnom vlada nezadovoqstvo zbog lomatawa putevima {irom Vojvodine, ali je ono vi{e usmereno na ukupnu situaciju nego na same poqoprivrenike koji protestuju. - Trebali su ih pustiti da idu u Beograd jer tamo je problem i nastao, pa neka ga tamo i re{avaju, a ne ovako da sve ide preko na{e grba~e. Ne razumem se mnogo u poqoprivredu, ali jasno mi da su izigrani samo ni blokade nisu re{ewe jer evo ve} danima ih zaobilazimo i najve}u {tetu trpe obi~ni gra|ani koji nemju nikakve veze s tim - ka`e Goran, koji je u posledwa dva dana zbog blokada pre{ao oko 200 km vi{e nego {to je tre-

bao. Jedan od kamionxija koji su ~ekali da ih paori propuste ka Novom Sadu ka`e da podr`ava protest bez obzira na to {to je od Be~eja do Novog Sada pro{ao ~etiri blokade.

sto posla mi je vezano za poqoprivredu, evo i sad mi je na kamionu natovaren kukuruz, a ako i seqake uni{te ni mi prevoznici ne}emo imati {ta da radimo - kaè Mi ro slav Ju ri}, autoprevoznik. Unija poslodavaca Srbije zatraìla je od nadle`nih dràvnih organa da hitno re{e aktuelni protest zemqoranika i uklone blokade vitalnih vojvo|anskih saobra}ajnica jer, kako isti~u, trpe ogromne gubitke u privredi. Napomiwu da se najve}i deo Vojvodine nalazi u kolapsu i privatne kompanije na dnevnom nivou trpe gubitke u visini od vi{e stotina miliona dinara. Isti~u da trenutno pekari ne mogu da dostave hleb, mlekari mleko, izdva~i novine, prodavnice s polako prazne a proizvodwa ostaje bez repromaterijala. - Ukoliko Vojvodina i narednih dana bude blokirana u roku od pet

Su kob u opo vu Nezadovoqni rezultatima pregovora u Vladi Srbije, poqoprivrednici su preksino} poku{ali da probiju barikade na mostu u Opovu. Naime, posle pono}i traktorima su krenuli na policiju i do{lo je do sukoba. Kako smo saznali ima i povre|enih. Kako RTV prenosi , prodavnice u Opovu su poluprazne, mawka mesa, mleka i mle~nih proizvoda, hleba ima samo iz lokalne pekare, a Opov~ani strepe da ako se blokade nastave da }e i to malo {to ima nestati. - Jutros sam krenuo iz Be~eja i ovo mi je ~etvrta blokada. Tri sam nekako zaobi{ao kroz wive, a ovde }e me propustiti. Naravno da podr`avam protest seqaka jer 90 od-

do sedam dana procene privrednika govore da }e {teta u vojvo|anskoj privredi prema{iti ~etiri milijarde dinara, a dr`ava }e na ime smawenog priliva od PDV-a,

poreza na zarade i drugih obaveza koje ne}e mo}i da ispuwavaju preduze}a ~ije su prodavcnie prazne izgubiti i vi{e novca od onoga {to poqoprivrednici tra`e - isti~e Dra go qub Ra ji}, potparol UPS-a. On dodaje da UPS trenutno preko svojih lokalnih kancelarija u Vojvodii prikupqa podatke o {te-

ti i ukoliko se u najkra}em roku ne postigne kompromis izme|u poqoprivrednika i dr`ave wen pravni tim bi}e primoran da podnese tu`bu protiv Republike Srbije zbog kr{ewa osnovnih ustavnih na~ela o pravu na rad i preduzetni{tvo. Uz tu`bu bi}e pripremqeno i ve{ta~ewe o u~iwenoj {teti. [tampani mediji, zbog policijske blokade saobra}ajnica u Vojvodini, ve} dva dana ne sti`u redovno na banatske kioske. U sredu ujutro, na zrewaninskim trafika-

ma, pojavio se samo “Dnevnik”. Ju~e je do ~italaca uspela da stigne ve}ina novina. Samostalni sindikat zaposlenih u poqoprivredi Vojvodine uputio je ju~e otvoreno pismo ministru poqoprivrede Du{anu Petrovi}u u kojem ga upozorava da haos koji danima traje na drumovima Vojvodine stvara gubitke celokupnoj privredi ... - Poqoprivreda koja treba da bude zamajac celokupne privrede na{e zemqe zbog mewawa uredbe u polovini poslovne godine dovedena je u polo`aj da tera u gubitke gotovo sve delatnosti - istakao je Mi o drag Bra do wi}, predsednik ovog sindikata. I organizatori temerinske Pasuqijade su se na{li u velikim problemima. Glavni doga|aj ove manifestacije, takmi~ewe u kuvawu pasuqa, zakazan je za sutra na temerinskom Va{ari{tu, ali zbog postoje}ih blokada odziv takmi~ara i posetioca je pod velikim znakom pitawa. Prema re~ima Dra ga na Vu ko ti }a, glavnog organizatora ovog doga|aja, od prijavqenih skoro 300 ekipa, neke su se ve} javile da pitaju da li }e uop{te mo}i da stignu do Temerina u subotu. Iako neki na~elan dogovor sa poqoprivrednicima postoji da u subotu propuste takmi~are i posetioce, pitawe je ho}e li to uraditi i policija koja za sada ne pu{ta vozila prema blokadi ka Temerinu. eki pa „dnev ni kovih” reportera

Kon kurs za naj lep {u te ra su Po vo dom obe le `a va wa „Svet skog da na za {ti te `i vot ne sre di ne” MZ „Bi stri ca” ras pi sa la je kon kurs za naj lep {e ure |e nu cvet nu te ra su, sprat nu te ra su i bal kon na ovoj te ri to ri ji, a kon kurs }e tra ja ti do 10. av gu sta. Su gra |a ni se mo gu pri ja vi ti u ovoj me snoj za jed ni ci, u Uli ci bra }e Dro wak 11 ili na

NA JAVNOJ LICITACIJI „TR@NICE”

Ga zdu do bi lo sa mo pet te zgi

broj te le fo na 021/ 402-484. Pri li kom pri ja ve Bi stri ~a ni mo ra ju osta vi ti ime i pre zi me vla sni ka te ra se, adre su, broj te le fo na, na zna ~i ti ka te go ri ju pri ja ve i pri lo `i ti fo to gra fi je. Po bed ni ci }e do bi ti pri god ne na gra de, a fo to gra fi je wi ho vih bal ko na bi }e is tak nu te u Me snoj za jed ni ci. N. R

Na jav noj li ci ta ci ji za pi ja~ na me sta, ko ja je odr `a na ju ~e u „Tr `ni ci”, iz li ci ti ra no je pet te zgi od ko jih je naj ve }u ce nu od 40.000 di na ra do sti gla te zga za pro da ju vo }a i po vr }a na Kvan ta {koj pi ja ci. Na De te li nar skoj pi ja ci za ku pqe ne su pre o sta le dve te zge za pro da ju ovih na mir ni ca, a naj ve }a po nu da bi la je 15.000 di na ra. Svo je za kup ce do bi le su i dve te zge za pro da ju ko la ~a. Me |u 100 li ci ta na ta pre o vla da va la je za in te -

Novosadska petak3.jun2011.

c m y

hronika

Bu se vi vozili u rit mu blo ka da

Pa qe we sve tla sta ni ca kod Sa te lit ske pi ja ce- ~i je se otva ra we ~e kako ja bi va qa lo da po dig ne bez bed nost na vi {i ni vo i do ve de vi {e „uni for mi„ na uli ce. Na otva ra we se du go ~e ka, kao i obi~ no u Sr bi ji, zbog te {ke fi nan sij ske si tu a ci je. Zna se da }e po li cij ske sta ni ce si gr no bi ti, po {to je Grad ve} obez be dio pro stor. U zgra di u ko joj je do ne dav no bi la Apo te kar ska usta no va “No vi Sad” kva dra ti ~e ka ju da po sta nu po li cij ska sta ni ca. Bu du} nost iz gle da lep {a za sta nov ni ke ovog kra ja, ali ta kve stva ri su po treb ne i u dru gim kvar to vi ma, jer je o~i gled no da je No vi Sad pre ra stao tre nu tan broj po li ca ja ca ko ji pa tro li ra ju uli ca ma gra da. G. ^etnik

I „Mer ka tor” ~i sti Sr bi ju Po vo dom ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju”, a u ci qu ja ~a wa eko lo {ke sve sti sva kog po je din ca, „Mer ka tor„ }e su tra u svo jim pro daj nim objek ti ma sva kom pe de se tom kup cu po klo ni ti plat ne nu tor bu ko ja je bi o ra zgra di va i is pu wa va eko lo {ke stan dar de. Ta ko |e, ovaj cen tar pri kqu ~io se ak ci ji ukla wa wa ot pa da na Sun ~a nom ke ju i Ri bar skom ostr vu. N. R.

Ri je~ ki rok bend u CK13 Kon cert rok ben da „My buddy moose” odr `a }e se ve ~e ras u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK 13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ula zni ce ko {ta ju 300 di na ra i mo gu se ku pi ti na ula zu u klub u 21 ~as. A. J.

V remeploV

Pa or ska bo ka da pu te va, od ra `a vala se, naravno, i ju~e na No vi Sad, na ne ke grad ske i pri grad ske li ni je li ni je GSP-a i na `i vot nu ko lo te ~i nu mno gih sugra|ana. Ju ~e je u 12.30 ~a so va us po sta vqen sa o bra }aj na li ni ji pri grad skoj li ni ji 24, po sle de blo ka de pu ta kod Bu di sa ve. @i te qi Ru men ke, Ste pa no vi }e va i Ki sa ~a iz No vog Sa da ju ~e su od 10 ~a so va i{li auto bu som do Saj lo va - Me sne in du stri je „Ma ti je vi}” i on da pe {ke pre la zi li pre ko nad vo `wa ka do Ban gla de {a, gde ih je ~e kao pre voz do ku }e. Kao i pred hod nih da na zbog blo ka de de la Bu le va ra Mi haj la Pu pi na, auto bu si na grad skim li ni ja ma 3, 6, 9 i pri grad skoj 69 i{li su Uli com @ar ka Zre wa ni na, Mak si ma Gor kog do Ke ja `r ta va ra ci je i on da na sta vqa li uobi ~a je nim pu tem.Pri grad ske li ni je 61, 62 i 64 sa o bra }a le su

VESTI „One stva ri” na Spen su Po zo ri {na pred sta va „One stva ri”, u iz vo |e wu po zna tog glum ca Dra go qu ba Qu bi ~i }a, odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Ma loj dvo ra ni Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”. Tekst za pred sta vu na pi sao je Ber nhard Lu dvig, a ovo je pr vo iz vo |e we pred no vo sad skom pu bli kom. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na bla gaj ni Spen sa i to 800 di na ra za tri bi ne, a 900 za par ter. G. ^.

Kon cert et no mu zi ke

Mir ja ni Ka ra no vi} Ste ri ji na na gra da Na 30. ju bi lar nom Ste ri ji nom po zor ju 3. ju na 1985. igra na je ko me di ja „Mre {}e we {a ra na” Alek san dra Po po vi }a, u iz vo |e wu an sam bla be o grad skog „Zve zda ra te a tra”. Za hva qu ju }i maj stor skoj re `i ji De ja na Mi ja ~a i eki pi vr snih glu ma ca, pred sta va se do pa la pu bli ci, a u ras -

mir ni ca, a osta li do la ze na dnev nom ni vou. I na Naj lon pi ja ci si tu a ci ja je pri bli `no ista. Ima mo ma li broj za ku pa ca, a ka da ode te ne de qom pi ja ca je pu na. Naj ma we pa `we tr go va ca pri vla ~e te zge za pro da ju ko mi si o ne ro be - re kao je Jo va no vi}. Jo va no vi} je po ja snio da se gar de ro ba mo `e ku pi ti i u tr `nim cen tri ma i bu ti ci ma ko jih ima mno go, a raz li ka u ce na ma ni je ve li ka. N. R.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o vo na se qe go di na ma una zad mu ~i jed na „rak ra na”, a to je ne po sto ja we po li cij ske sta ni ce i ma li broj ~u va ra re da i mi ra ko ji pa tro li ra ju uli ca ma. Po sled wih go di na, da li iz tog raz lo ga, pri me }u je se sve ve }i po rast raz boj ni {ta va, oru `a nih pqa~ ki, tu ~a, ali i kra |a {ah to va, raz bi ja wa i lo mqe wa klu pa, uli~ ne ra sve te i kan ti za |u bre. Po red to ga gra |a ni se `a le i na ce lo ve ~er wu der wa vu ko ja do pi re iz dvo ri {ta vr ti }a i osnov nih {ko la, a pra ve je mla di, po pra vi lu na li ve ni ve li kim ko li ~i na ma al ko ho la. Ta mo se iz gle da kad pad ne mrak ret ko ko kre }e uli ca ma pot pu no si gu ran, kao {to je ne kad mo gao. Sve tlo na kra ju tu ne la tre ba lo bi da bu de po li cij ska

re so va nost za tr go vi nu s vo }em i po vr }em, dok me sta za pro da ju tek sti la ni su na {la svo je za kup ce. Pre ma re ~i ma po mo} ni ka di rek to ra”Tr `ni ce” za op {te i prav ne po slo ve Mi o mi ra Jo va no vi }a po nu de za na tra `e ni ja me sta, pro da ju vo }a i po vr }a, na Fu to {koj i Del te li nar skoj pi ja ci vi {e ne ma. -Na Te me rin skoj pi ja ci ima mo sa mo jed nog stal nog za kup ca za pro da ju sve `ih na -

pra vi za okru glim sto lom kri ti ke, do bi la je vi so ke oce ne. Za „Mre {}e we {a ra na” je re ~e no da pred sta vqa sre }an spoj ele me na ta far se, gro te ske i te a tra ap sur da, a Mir ja na Ka ra no vi} je ulo gom Mi ce u ovom ko ma du za slu `i la Ste ri ji nu na gra du za naj bo qu `en sku ulo gu. N. C.

Kon cert tra di ci o nal ne mu zi ke u iz ved bi stu de na ta et no mu zi ke Aka de mi je umet no sti bi }e odr `an ve ~e ras u 20 ~a so va u po me nu toj in ti tu ci ji, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Bi }e in ter pre ti ra ne pe sme i me lo di je iz Sr bi je, Cr ne Go re, Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske, Ma ke do ni je i Ru mu ni je. U pi ta wu je kla sa stu de na ta pro fe so ri ce Ni ce Fra ci le, a do ga |aj su pri pre mi li su Ve sna Iv kov, Ve sna Ka rin, Se le na Ra ko ~e vi} i Vla di mir Da bi}. A. J.

Svir ka To to vog yez trija Kon cert xez trija Zvo ni mi ra To ta odr `a }e se ve ~e ras u 21 ~as, u klu bu „Izba”, uli ca @e le zni~ ka 4. Slu {a }e se kla si~ ni xez za ~i wen To to vim evrop skim po re klom. Ulaz je slo bo dan. A. J.

Uli com Mak si ma Gor kog do Ke ja `r ta va ra ci je, a za tim mo stom Va ra din ska du ga. Auto bus „70” u sme ru pre ma Pe tro va ra di nu kre -

tao se Stra ì lov skom uli com, Uli com Mak si ma Gor kog i Ke jom `r ta va ra ci je do Va ra din skog mo sta i on da se ukqu ~i vao na re do van put . Auto bu si na li ni ji 35 vo zi li su do „Tran sport ko mer ca” na Rim skim {an ~e vi ma, pa su put ni ci iz la zi li iz bu sa i pe {ke i{li do In sti tu ta za str na ì ta, gde ih je ~e ka lo vo zi lo za ê nej . Bu se vi za Ba~ ki Ja rak, Te me rin i Go spo |in ce sa o bra }a li su re dov nim pu tem do okret ni ce „pe ti ce”kod „Ro di} mar ke ta” oda kle su pu ti ci iz la zi li i pe {ke pre la zi li most kod auto pu ta, gde ih je kod pr ve ba ri ka de kod skre ta wa za de po ni ju, ~e kao auto bus i vo zio do dru ge blo ka de kod In sti tu ta za str na ì ta, pa su put ni ci opet iz la zi li iz vo zi la i po no vo pre se da li da bi sti gli do od re di {ta. Z. D.

POLICIJSKA UPRAVA ZAPOSLI]E 20 RADNIKA NA UPRAVNIM POSLOVIMA

Usko ro ma we gu `ve za do ku men ta Po li cij ska upra va }e u na red nom pe ri o du za po sli ti 20 rad ni ka na uprav nim po slo vi ma, ko ji }e, po ubr za nom po stup ku, pro }u ade kvat nu obu ku i bi ti ras po re |e ni na od go va ra ju }a rad na me sta. Ti me }e se po ve }a ti broj za po sle nih, a sma wi ti gu `ve u po li cij skim is po sta va ma na Li ma nu i Fu to gu, a omo gu }i }e se i pre da ja zah te va za iz ra du li~ nih do ku me na ta i re gi stra ci -

ju vo zi la u po li cij skom ode qe wu u Ka }u. Ta ko |e, u na red nom pe ri o du }e se u~i ni ti znat ni na po ri da {al te ri u svim po li cij skim is po sta va ma ra de u dve sme ne. Pod se }a mo da {al ter u se di {tu Po li cij ske upra ve ra di u dve sme ne, rad nim da ni ma od 7 do 21 ~as, kao i su bo tom od 8 do 16 ~a so va. A. Va.

Vo de ni zid {e ta uli com Re ~e no, u~i we no, pa je na kra ju Uli ce Ili je Og wa no vi }a po sta vqe na mi ni ukra sna fon ta na, ta~ ni je, ka ko su nad le `ni na ja vqi va li, ukra sni vo de ni zid. Ovaj grad ski ukras tre ba lo je da bu de „ta~ ka na i” ka da se ra di o par ter nom ure |e wu cen ta, ali ~i ni nam se da ide ja pro jek ta na ta ba{ i ni je bio pri zor na fo to gra fi ji. Vo de ni zid je tre ba lo da se pre l i v a, ali ve r o v at n o ne pre ko po la uli ce. Uosta lom, ni smo vi ri li u pro je kat, pa je mo gu }e da gre {i mo. B. M.

Fo to: R. Ha yi}

Iz lo `ba stu de na ta Aka de mi je Iz lo `ba ra do va stu de na ta pr ve dru ge i tre }e go di ne Aka de mi je umet no sti, de part ma na li kov nih umet no sti, otva ra se da nas u 13 ~a so -

va, u ga le ri ji „Hol” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Go vo ri }e pro fe sor Dra gan Ma ti}. M. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8.30 do 10 [ar pla nin ska od 1 do 27 i od 2 do 18, ]i ri la i Me to di ja od 43 do 71 i od 100 do 128, Adi En drea od 42 do 44, Alek san dra Be li }a, Bra }e Ne met, De ~i ja usta no va „Du nav ski cvet”, Fe je{ Kla re od 2 do 18, Mi lo {a Be bi }a, Pe te fi [an do ra od 19 do 91 i od 16 do 102, Sen te le ki Kor ne la od 1 do 19a i od 2 do 12a, Pra vo slav na cr kva. Od 8 do 12 zgra da na uglu Pr vo maj ske i Som bor skog bu le va ra. Od 8.30 do 12 Iz vid ni~ ka od Sen te le ki je ve do [ar pla nin ske i [ar pla nin ska od Ko tor ske do Ra ko va~ ke. Srem ski Kar lov ci od 9 do 11 deo na se qa od Uli ce B. An |e li} pre ma bre gu, ê rat, Do ka, Pe tro va ra din ska i okol ne uli ce. Od 11.10 do13.10 Du da ra, vi kend na se qe E{i ko vac, Stra ì lo vo i Mla dost plast. ê re vi} od 8 do 11 Bran ka ]o pi }a i deo uli ca Vu ka Ka ra xi }a i Fru {ko gor ske. ê nej od 8 do 9 Aero drom.

nOvOSAdSkA HROnikA

petak3.jun2011.

PIJACA „MOJ SALA[” ODR@ANA ISPRED SPENSA

APEL QUDIMA DOBRE VOQE

Or gan ski za lo gaj sve omi qe ni ji

Ma loj Ka ta ri ni tre ba po mo} De voj ~i ci Katarini Portner iz Ve ter ni ka, sta roj pet go di na, ko ja je obo le la od tu mo ra unu tar mo `da nog sta bla, ko ji je lo ci ran na ve o ma ne pri stu pa~ nom me stu u mo zgu, po treb na je po mo}. Ka ko je ope ra ci ja u Sr bi ji ne iz vo dqi va zbog lo ka li za ci je tu mo ra, po treb na je ve }a su ma nov ca da bi je ro di te qi od ve li na le ~e we u ino stran stvo. Qu di do bre vo qe ko ji su u mo gu} no sti da po mog nu Ka ta ri ni, svo je pri lo ge mo gu da upla te na `i ro ra ~un 908-16001-87, po ziv na broj 5510200031144, svr ha upla te -po mo} Ka ta ri ni, pri ma lac - Ka ta ri na Port ner ili u ban ci In te za na ra ~un 5510200031144. Pri lo zi se mo gu od ne ti i Ka ta ri ni nim vas pi ta ~i ca ma u vr ti }u „Du nav ski cvet”, Uli ca ]i ri la i Me to di ja 69. A. Va.

Na pi ja ci „Moj sa la{„, ko ja je ju ~e odr `a na na pla tou is pred Spen sa, pred sta vqe no je de se tak po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a or gan ske hra ne ko ji su za po ~e li rad uz sub ven ci je Gra da. Ka ko je na veo ~lan Grad skog ve }a za pri vre du Marko Naran~i} za to je iz bu xe ta svo je vre me no iz dvo je no 10 mi li o na di na ra.

Pred sta vqe no de se tak po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a or gan ske hra ne ko ji su za po ~e li rad uz sub ven ci je Gra da

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Gra ma ti ka srp skog je zi ka na dar Iz da va~ ka ku }a”Pro me tej” u sa rad wi s „Dnev ni kom” da ru je ~i ta o ce na {eg li sta sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko je se pr va ja ve od 15 do 15.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765, do bi }e po pri me rak kwi ge. Da nas po kla wa mo kwi gu „Ka ko se ka `e„ auto ra Milorada Telebaka. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj po klon da po dig nu u kwi `a ri „Most - Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. Kroz {a qiv di ja log iz me |u zu ba ra i pa ci jen ta, Te le bak pri ka zu je gra ma ti~ ka pra vi la:

„- Eto vi di te. Dra go mi je {to ste do {li kod me ne ob zi rom da je mo je je zi~ ko zna we ja ko sla bo. Zna te, za bo ra vi lo se... - Ta~ no, dok to re. Ne ka `e se „ob zi rom” ne go „s ob zi rom”.A ob zir je uvek usme ren na ne {to, pa je tre ba lo re }i: „s ob zi rom na to da je mo je je zi~ ko zna we ve o ma sla bo ili vr lo sla bo”. Zna te, ni su do bri spo je vi re ~i su prot nog zna ~e wa kao {to je „ja ko sla bo”. To vam do |e kao ono voj vo |an sko „zdra vo bo le stan”, ko je kod dru gih stva ra za bu nu. A. J.

- Or gan ska pro iz vod wa mo `da ni j e op { te p ri h va } e n a, ali smo kroz ana li zu tr `i {ta utvr di li da po sto ji ve }a po tra `wa za ova kvim pro iz vo di ma te nam je ciq da, kroz raz ne ak ci je, ob ja sni mo qu di ma zna ~aj or gan ske pro iz vod we- ka zao je Na ran ~i} do da ju }i se ci qa da grad po sta ne li der u re gi o nu u po me nu toj pro iz vod wi. Iz la ga ~i ipak ka `u da ni su si gur ni da li mo gu ra ~u na ti na sub ven ci je, s ob zi rom na to da jo{ ni su is pla }e ne one ko je su

Fo to: F. Ba ki}

pred vi |e ne Ured bom Vla de od pro {le go di ne. Pre ma re ~i ma po q o p ri v red n i k a iz Ki s a ~ a Vla di mi ra Vo za ra or g an s ka pro iz vod wa je ste ne {to u {ta tre ba ula ga ti, iako je to „fa bri ka pod ve drim ne bom ko ju mo `e po re me ti ti sva ki po re me }aj u pri ro di po put po pla va

^ITAOCI PI[U SMS

li su se i sa pu ni od ko zi jeg si ra za 200 di na ra. Or gan ski pro iz vo di bi }e iz lo è ni sva kog na 15 pi ja ca ko je }e se odr à va ti ~e tvrt ka od ju na do sep tem bra na pla tou is pred Spen sa u or ga ni za ci ji Ze le ne mre è Voj vo di ne. A. J.

Osve }e we ze mqi {ta za no vu cr kvu Te ren na Gr ba vi ci, gde }e bi ti iz gra |e na cr kva po sve }e na Sve tom ca ru Kon stan ti nu i ca ri ci Je le ni, ko ji da nas pra znu je Srp ska pra vo slav na cr kva, pri pre mqen je za osve }e we. în }e u 18 ~a so va oba vi ti epi skop ba~ ki Iri nej uz sa slu è we sve {te ni ka iz No vog Sa da i oko li ne. Bi }e pre re zan slav ski ko la~ i bla go si qa ti slav sko ì to. Cr kva u tro u glu uli ca Kri lo ve, No ve i Mi {e Di mi tri je vi }a bi }e u vi zan tij skom sti lu i uz ne znat ne iz me ne ko pi ja ma na sti ra Va ve de we u Be o gra du. Glav ni pro je kat je ura |en pa sa da pred sto ji iz bor iz vo |a ~a ra do va. Srp ska pra vo slav na cr kva je jo{ 2008. go di ne ku pi la ze mqi {te od ZIG-a. U pla nu je da gru bi gra |e vin ski ra do vi bu du za vr {e ni za tri go di ne. Z. D.

Fo to: S. [u {we vi}

Bi o gra fi ja Dej vi da Bo u vi ja

Bo u vi jev `i vot od po ~et ka, kao si ro ma {nog mod klin ca Dej vi da Xo un sa iz lon don skog pred gra |a Bro mli, do uspo na ka svet skoj ro ken rol ari sto kra ti ji pod ime nom Dej vid Bo u vi, ova kwi ga go vo ri o we go voj ka ri je ri, ali ta ko |e ot kri va ko li ko je we go va mu zi ka uti ca la na dru ge umet ni ke i za u vek iz me ni la iz gled po pu lar ne kul tu re. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. A. V.

pro {le go di ne”. Po se ti o ci pi ja ce „Moj sa la{„ mo gli su da ku pe med po ce ni od 400 di na ra za ki lo gram, gla vi ce sa la te za 30, ki lo gram pa ra daj za za 180, a pa pri ke i kra sta va ca za 200 di na ra. Ka ca si ra od ki le iz no si la je 530 di na ra, a pro da va -

DANAS NA GRBAVICI

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Bo u vi - Bi o gra fi ja” Marka Spica. Naj zad sve o bu hvat na bi o gra fi ja jed ne od naj ve }ih mu zi~ kih i kul tur nih iko na dva de se tog ve ka. Pra te }i

dnevnik

c m y

065/47-66-452

Oda kle nas ka me re vre ba ju Be o grad ska po li ci ja je u no vi na ma ob ja vi la gde je ta~ no po sta vi la pre ko 60 ka me ra za sni ma we pre kr {a ja. No vo sad ska je ka me re po sa kri va la da bi gra |a ne {to vi {e ode ra la-sra mo ta. A pri ~a ju da to ni je zbog pa ra! Pa ko ga to oni po ku {a va ju za ma ja va ti ? 063/8375... * * * Ne kad se za ku po vi nu kra de ne ro be i{lo u za tvor!!! Da nas se ot ku pqu ju po klop ci {ah to va, vo zo vi is pa da ju sa ko lo se ka zbog ukra de nih {i na... I ni kom ni {ta? 064/3007... * * * Stvar no, ta ko ne e- vrop ski zvu ~i pa suq, ko ba si ca, sla ni na... pa da se le po Tu rin ci i Ka ~a rev ci ugle da ju na Te me rin ce i ume sto Ko ba si ci ja de i Sla ni ni ja de or ga ni zu ju wurst od no sno Spek festival, pa da Fe ma maj sto ri ca mir no po ~i va. Re dov ni ~i ta lac Jo van, par don, Johann. 064/4027... * * * Ke pi ro tvr di da ni je znao da se u Ra ci ji ubi ja, ali je znao da }e bi ti ubi je ni oni od ve de ni na Du nav. Sam se be je raz ot krio. We go vi sve do ci tvr de da ni su ubi ja li `an da ri, ne go Hon ve di ko ji ma je or ga ni zo va no oku pqa -

we i pro sla va u No vom Sa du, gde su i{li po ku }a ma i ubi ja li ne du `ne ci vi le, za jed no sa Ke pi ro vim `an da ri ma, ko jom pri li kom je ubi je na i Je vrej ka od 108 go di na, ve ro vat no opa sna par ti zan ka ili ~et ni ku {a. Ne za mi sliv su no vrat ~o ve~ no sti. 061/6598...

* * * Da nas sam na mo ju `a lost, a i dru gih mla dih `e na, de ce, bi la sve dok ka ko ko mu nal na po li ci ja ju ri pse i vla sni ke pa sa, a ne da le ko od nas gde se igra mno { tvo ma l e de c e, {e t a j u mla de de voj ke, se de ba ke sa unu ca di ma, dva vo a je ra su vi {e od po la sa ta na o~i gled svih nas

ona na ni sa la. Rad wa se do ga |a la u Du nav skom par ku ta~ no u pod ne. [ta se tek do ga |a no }u? Za bri nu ta ~i ta teq ka. 063/8234... * * * U Kli ni ci za uro lo gi ju za ka zu ju kon sul ta tiv ni pre gled za pa ci jen ta sa kar ci no mom za

sep tem bar 2011! Ali se za to mo `e u po zna toj pri vat noj uro lo {koj or di na ci ji, u po sle po dnev nim ~a so vi ma sve oba vi ti za sit nih 3.000 di na ra. 064/2213... * * * U sko r a { wem „Dnev n i k u„ iza {ao ~la nak „No vo na se qe ima naj ma we bu ke!? „ Ka kva ne -

i sti na! Pa na Bu le va ru kne za Mi lo {a kao da se vo ze ten ko vi. Lo{ put ko ji do dat no po ja ~a va bu ku, tri se ma fo ra kod ko jih ka da sta ju vo zi la kao da uda ra grom. A o ve ~er wim ùr ka ma kod je di ne tra fi ke ko ja ra di non stop, al ko ho la na to ne za na {u omla di nu. Za to vre me po li ci ja spa va u autu ili {ar mi ra ju ko no ba ri ce po ka fi }i ma. Ne ma bu ke! Ka kva ne i sti na! 062/8819... * * * Ja se sa mo pi tam {ta }e bi ti za pet go di na sa ovom na {om dr à vom ? 062/232... * * * Iz Voj vo di ne pa o ri u Be o grad ne sme ju (val da smr de na {ta lu i znoj, a i ne raz bi ja ju i ne tu ku) al za to Be o grad ni je ga dqiv na no vac ko je tim istim zno jem za ra de pa o ri. Ka ko oni ni su deo ni ka kvog fol klo ra, kao hu li ga ni po li ti~ kog, ni je im me sto u gra du u ko jem se do zvo qa va pro test pro tiv hap {e wa ~o ve ka ko ji nas je go di na ma dr ào kao ta o ce i spr dao sa ce lim na ro dom. Pa or iz Voj vo di ne. 064/0484... * * * Sa mo na pred ra ta ri! Blo ki ra li su pu te ve i Kur ta i Mur ta, ge je vi i tak si sti, mo è te i vi od ko jih svi ì vi mo! Ova vlast se trg ne tek ka da do bi je po wo wi. @i ve li ! 063/520...

U BLIZINI DVORSKE BA[TE U KARLOVCIMA

Se ~om od mr si li vo do ve U ne po sred noj bli zi ni Dvor ske ba {te u Srem skim Kar lov ci ma ovih da na uklo we na su sta ba la ko ja su ugro `a va la PTT i elek tro vo do ve, ali i ku }e. Ra do ve je or ga ni zo va la Pa tri jar {i ja SPC, uz po mo} kom pa ni je „Ma na stir ske {u me” Epar hi je {a ba~ ke

s rad ni ci ma i me ha ni za ci jom i „Odr `a va we i uslu ge” d.o.o. ko ja je ustu pi la ka mion s plat for mom. Na te ren su iza {li i stru~ wa ci Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de ka ko bi se ra do vi {to kva li tet ni je iz ve li. A. Va.

NA ZMAJEVIM DE^JIM IGRAMA

Ju~e „Veliko kolo”, danas veliki karneval Ju ~e ra {wi pro gram Zma je vih de~ jih po ~eo je pre pod ne, ka da su na Tr gu slo bo de pod kri la ti com „Tre ba hte ti, tre ba sme ti”, na stu pa li ma li {a ni iz de vet vr ti }a, na kon ko jih je usle dio fol klor ni na stup naj mla |ih ~la no va Udru è wa „Ve li ko ko lo”. U Zmaj Jo vi noj uli ci, odr à na je va jar ska kre a tiv na ra di o ni ca i ra di o ni ca pa pir nih ì vo ti wa, a ma li {a ni su mo gli i da po sma tra ju ne be ska te la te le sko pom. Zma je ve de~ je igre da nas }e obe le ì ti ve se la ma ski ra na po vor ka de ce ko ja po ~i we sku pom u~e sni ka u 17.30 ~a so va na po ~et ku Du nav ske uli ce. De~ ji kar ne val }e se kre ta ti Du nav skom i Zmaj Jo vi nom uli com, a za vr {i }e se na Tr gu slo bo de. Ma e stro od kar ne va la bi }e Branimir Rosi}, a do de la na gra da naj ma {to vi ti jim ma ska ma odr à }e se na ve li koj sce ni Zma je vih de~ jih iga ra na Tr gu slo bo de u 18 ~a so va.

Fo to: F. Ba ki}

Ma li {a ni }e mo }i da u~e stvu ju i u li kov noj ra di o ni ci i osli ka va wu li ca u 17.30 sa ti u Zmaj Jo vi noj uli ci a u 18 ~a so va

U SREDU NA TRGU SLOBODE PROTEST OSOBA S INVALIDITETOM

Grad ukinuo najbitnije povlastice Pro test oso ba s in va li di te tom, ko ji or ga ni zu je Ko or di na ci o ni od bor gra da, odr `a }e se u sre du 8. ju na u 11.55 sa ti na Tr gu slo bo de. Raz log je to {to je Grad ska upra va za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu uki nu la fi nan si ra we re ha bi li ta ci je, od mo ra i opo rav ka oso ba s in va li di te tom, kao i no vac za re gi stra ci ju, go ri vo i odr `a va we kom bi vo zi la ko ja su ko ri {}e na za pre voz istih. -Vi {e od 700 oso ba s in va li di te tom blo ki ra no je ovom od lu kom. Uki nu te su nam sko ro sve ak tiv no sti. Kon tak ti ra li smo i gra do na ~el ni ka, ali od go vor od

we ga ni smo do bi li. U go di na ma ka da se stal no go vo ri o una pre |e wu po lo `a ja oso ba s in va li di te tom na ma je uki nu to i ono ma lo pra va ko je smo ste kli- re kao je pred sed nik Ko or di na ci o nog od bo ra gra da Josip Vl~ek. Uko li ko pro test na Tr gu slo bo de ne uro di plo dom, plan je da sva ke sre de u 12 sa ti blo ki ra ju naj pro met ni je ras kr sni ce u gra du. - Blo ki ra }e mo uli ce sve dok se na {i zah te vi ne is pu ne. Do go vo ri li smo se da }e mo za u sta vqa ti sa o bra }aj na ras kr sni ci kod Fu to {ke pi ja ce i kod Iz vr {nog ve }a - na ja vio je Vl~ek. N. R.

Kontejneri za elektronski otpad Kon tej ne ri za elek tron ski ot pad, ko ji su po sta vqe ni u okvi ru ak ci je „O~i sti mo Sr bi ju”, na la ze se u Uli ci bra }e Dro wak, iz me |u zgra da sa bro je vi ma 13 i 15, kao i na Li ma nu, u Fru -

{ko gor skoj uli ci. Za sta re lu ra ~u nar sku opre mu, te le vi zo re i dru ge elek tro - teh ni~ ke ure |a je ko ji se vi {e ne ko ri ste su gra |a ni }e mo }i da od lo `e od da nas do po ne deq ka. N. R.

po ~i we ra di o ni ca „[iz friz” de~ je kre a ci je fri zu ra, ko ju vo de Diana Altarac, Danica Leptir, Ivana Bawac, Aleksandra

Caki}, Nina Konstantinovi} i Katarina Krsti}. U 9 sa ti na Tr gu slo bo de ma li {a ni iz PU „Ra do sno de tiw stvo„ cr ta }e u okvi ru pro gra ma „Ga le ri ja na as fal tu„, dok }e u 11 ~a so va u de~ jem ode qe wu Grad ske bi bli o te ke po ~e ti pred sta vqa we no vih kwi ga za de cu i mla de. U~e stvu ju pi sci Zorica Bajin \ukanovi}, Uro{ Petrovi}, Igor Kolarov, Dejan Aleksi}, Rajko Luka~, Dragomir ]ulafi} i Slobodan Stani{i. U 12 ~a so va na re per to a ru Po zo ri {ta mla dih je pred sta va „Pi no kio” u iz ved bi de ce iz udru `e wa „An |e li ~u va ri” iz Va qe va. Iz lo `ba de~ jih li kov nih ra do va na sta lih u sa rad wi s Cen trom za li kov no vas pi ta we de ce i omla di ne Voj vo di ne otva ra se u 13 ~a so va u Za vo du za za {ti tu pri ro de, a go vo ri }e kwi `ev nik Uro{ Petrovi}. J. Zdjelarevi}

GRADONA^ELNIK SENT POLA U MINESOTI GOST GRADA

Na putu boqe saradwe

Gra d o n a ~ el n ik No vog Sa da Igor Pavli~i} pri mio je gra do na ~el ni ka Sent Po la (SAD, Mi ne so ta) Krisa Kolmana i na gla sio da No vi Sad ima od li~ ne od no se sa am ba sa dom SAD i ve o ma uspe {nu sa rad wu sa Ame ri~ kom agen ci jom za ob no vu i raz voj. Pred sta vqa ju }i grad Pa vli ~i} je na gla sio da je to mul ti na ci o nal na i mul t i k ul t u r al n a sre di na, pri vred ni, ad mi ni stra tiv ni i u n i v e r z i t e t s k i cen tar re gi o na, grad sa iz u zet nim po slov nim i in ve sti ci o nim po ten ci ja li ma. Na sa stan ku se razgvra lo o mo gu} no sti ma za us po sta vqa we

bli `e sa rad we iz me |u No vog Sa da i Sent Po la, kao i po dr {ci Na ci o nal nog de mo krat skog in sti tu ta lo kal nim sa mo u pra va ma u Sr bi ji. B. M.

Upozorewe na zaga|ewe Pr vi sa sta nak i ra di o ni ca, ko ji su ju ~e odr à ni na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka, ozna ~i li su po ~e tak pro jek ta „Pro ce na ri zi ka i za {ti ta kva li te ta iz vo ri {ta pi ja }e vo de u No vom Sa du”. Pro je kat je po dr à lo Ode qe we za jav nu di plo ma ti ju NA TO-a iz pro gra ma „Na u ka za mir i bez bed nost”, a no si lac je De part man za in è wer stvo za {ti te ì vot ne sre di ne i za {ti te na ra du FTN-a, dok }e u is tra ì va wu u~e stvo va ti i In sti tut za ana li ti~ ku he mi ju Slo va~ kog teh no lo {kog fa kul te ta u Bra ti sla vi. Pro fe sor ka dr Mirjana Vojinovi} Miloradov ka za la je tom pri li kom da }e se pro je kat re a li zo va ti u tri fa ze to kom tri go di ne: u pr voj go di n i pred vi | e n o je sni ma we sta wa iz vo ri {ta i pri o ri tet nih sup stan ci i mi kro za ga |i va ~a, u dru goj }e bi ti in sta li ran si stem za ra no upo zo ra va we na za ga |e we na jed no od tri grad ska iz vo ri {ta, dok

}e 2013. go di ne taj si stem bi ti pu {ten u rad. Ovaj si stem ra di }e u okvi ru „Vo do vo da i ka na li za ci je”, a tre ba lo bi da vo di ra ~u na o mo gu }oj kon ta mi na ci -

Oja~anom nasipu klecnulo koleno

Fo to: A. Fe her

Ru ko vo di lac sek to ra za od bra nu od po pla va u „Vo da ma Voj vo di ne” Mir ko Ga lo wa ka `e da je od go vo ran iz vo |a~ ra do va AD „Vo do pri vre da” u Sme de rev skoj Pa lan ci i da po prav ka ide na we go vu {te tu Ovaj po sao je iz u zet no va `an za bez bed nost gra da od Du na va, po {to je, na kon po di za wa ke ja

petak3.jun2011.

IZVORI[TA PIJA]E VODE BI]E POD NADZOROM

PROKLIZALO PEDESET METARA ZIDA KOD [ODRO[A

Ma da je po sta vqen tek pro {le go di ne, oja ~a ni deo na si pa kod [o dro {a po ka zu je zna ke pro pa da wa, a po re ~i ma ru ko vo di o ca sek to ra za od bra nu od po pla va u „Vo de Voj vo di ne” Mirka Galowe, za to je od go vo ran iz vo |a~ ra do va AD „Vo do pri vre da” u Sme de rev skoj Pa lan ci. Na i me, ka ko Ga lo wa na vo di, „Vo do pri vre da” se ni je kon sul to va la sa „Vo de Voj vo di ne” oko do dat nog na si pa wa ze mqe du` na si pa, te je na kon {to je ze mqa gur nu ta sa kru ne na si pa, ona po vu kla i po sto je }i sloj, ali i ge o tek stil i ge o mre ù ko ji se na la ze is pod, i to du` pe de se tak me ta ra na si pa. - Du` 850 me ta ra na si pa pro {le go di ne po sta vqen je ge o tek stil, na ko ji je po sta vqe na ge o mem bra na, a za tim i tro di men zi o nal na ge o mre à. Na to je na su to 30 cen ti me ta ra ze mqe, da bi smo mi na lo ì li da se taj sloj od mah po ve }a na po la me tra. Me |u tim, iz vo |a~ ra do va to ni je u~i nio, do {la je zi ma i ra do vi su sta li. Na kon {to je ove go di ne bez na {eg sa ve ta na suo ze mqu i na pra vio {te tu, da li smo im uput stva ka ko da to ura de stru~ no, a deo na si pa ko ji je o{te }en po no vo }e bi ti ura |en. Na rav no, sve ovo ide na te ret iz vo |a ~a – re kao je Ga lo wa.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

i oba la na ka na lu DTD, No vi Sad po di gao oba le na naj ma we me tar od naj vi {e za be le `e ne

vo de, a deo na si pa kod [o dro {a ostao je kao sla ba ta~ ka, po {to je iz gra |en uglav nom od pe sko vi tog ma te ri ja la. Ga lo wa na vo di da je zbog to ga do la zi lo do pro pu {ta wa vo de, ko ja je za tim pla vi la obli `we sep ti~ ke ja me, ko je do dat no ugro `a va ju na sip po {to mo gu da usi sa ju pe sak iz we ga. - In si sti ra mo da se ove go di ne ura di i dre na `ni vod sa bra we ne stra ne na si pa, a za tim i ka na li za ci ja za okol ne ku }e, ka ko bi se sep ti~ ke ja me za tr pa le na kon {to do ma }in stva do b i j u ka n a l i z a c i j u. Imam in for ma ci je da }e ove go di ne Za vod za iz grad wu gra da i Fond za ka pi tal na ul ga wa APV to i u~i ni ti. To je od ogrom ne va `no sti za ~vr sti nu na si pa, ko ji }e sle de }e go di ne bi ti pod ve li kim pri ti skom, po {to ima mo prog no ze da }e na red ne go di ne vo do staj Du na va bi ti ve o ma vi sok, od no sno da nas o~e ku je iz u zet no ve lik po pla ni ta las – na g la s io je Ga lo wa. Fi nan si jer oja ~a wa na si pa bio je Fond za ka pi tal na ula ga wa APV, dok su „Vo de Voj vo di ne” vo di le po sao i oba vqa le nad zor. Ceo po sao ko {tao je 30 mi li o na di na ra. S. Krsti}

ji, ko ja mo `e da po ti ~e iz Du na va, ali i in du stri je u bli zi ni iz vo ri {ta. Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} na gla sio je da se u pro {lo -

sti ni je po sve }i va la do voq na pa `wa za {ti ti `i vot ne sre di ne u No vom Sa du i da je si tu a ci ja, {to se ti ~e snab de va wa vo dom, ozbiq na, po {to se sva tri iz vo ri {ta na la ze uz Du nav u ko ji grad is pu {ta ne pre ra |e ne ot pad ne vo de. On je po no vio da je za iz grad wu pre ~i sta ~a ot pad nih vo da, do grad wu fa bri ke vo de i iz grad wu ka na li za ci je po treb no iz me |u 100 i 200 mi li o na evra, i da grad taj no vac ne ma, ali da }e po ku {a ti da ga obez be di uz, iz me |u osta log, mo gu }e uvo |e we pri vat nog part ne ra u „Vo do vod”. Po k ra i jn s ka se k re tar k a za ur ba ni zam, gra di teq stvo i `i vot nu sre di nu Du{anka Srema~ki na ve la je da je zbog ne do stat ka nov ca i teh no lo {kih ino va ci ja kva li tet pi ja }e vo de u Voj vo di ni lo{, ali da }e ovaj pro je kat do pri ne ti da se sta we po boq {a u No vom Sa du, ali i da se pri me ni u ostat ku po kra ji ne. S. K.

VESTI Humanitarni koncert u „Fabrici” Hu ma ni tar ni kon cert „Jed no stav no za jed no” odr `a }e se da nas u 22 ~a sa u stu dent skom kul tur nom cen tru „Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. Na stu pi }e „Obo je ni pro gram”, „Bra ni mir i ne pri ja te qi”, „Si ri us alp ha star„, „Ma mur lo ok„ i „Kec kec”. Ula zni ce se mo gu ku pi ti na ula zu pred po ~e tak kon cer ta i ko {ta ju 400 di na ra. Sav pri hod ide Udru `e wu za po mo} men tal no ne do voq no raz vi je nim oso ba ma. A. Va.

Tribina SRS-a Tri bi na „Pi taj te nas...”, ko ju or ga ni zu je Srp ska ra di kal na stran ka, odr `a }e se da nas u 19

~a so va u Do mu pen zi o ne ra u Ru men ki, Uli ca ca ra La za ra bb. Go vo ri }e pred sed nik Grad skog od bo ra \ura| Jak{i}, pod pred sed nik Sne`ana Mu{icki, se kre tar Lazar Kaweri} i od bor ni ci u skup {ti ni gra da. G. ^

VOJVODINA / NOVI SAD

petak3.jun2011.

Гром запалио торањ цркве АПАТИН: Невреме које се у среду у поподневним часовима спустило над Апатин и удари грома били су узрок паљења

су се упалиле греде које су унутар лимене оплате торња. У гашењу пожара учествовала су четири ватрогасна возила и осам ватрогасаца из Апатина и Сомбора, пожар је под контролом. али и даље тиња. Због немогућности да допру до самог врха торња, ватрогасци пожар не могу да угасе. Наиме, висина аутолестви је 28 метара а торња 38 и како кажу ватрогасци, до места пожара не могу ни ватрогасницм шмрковима нити лествама, а од места одакле би могли ући у торањ, па до врха степениште је у тако лошем стању, да се ватрогасци не могу безбедно попети. - У првој фази смо успели да кроз унутрашњи део цркве делимично загасимо ватру, међутим, морали смо прекинути ову акцију јер се конструкција почела обрушавати. Стога Гашење ватре на црквеном торњу је гашење настављеторња на цркви пресветлог Ср- но са спољне стране, кроз проца Исусовог, код доњег апатин- зоре на торњу, али због неприског гробља. Гром је око 17 и 30 ступачности пожар није могао у ударио у врх торња на којем ни- потпуности да се угаси - рекао је било крста који је раније от- је командир Ватрогасног спасипао али није имао ни громо- лачке чете из Сомбора Душан бранску инсталацију. Од грома Козодеровић. Ј. П.

Беби фест

БЕЧЕЈ: Дечја фешта по имену „Беби фест“ одржаће се у организацији локалне самоуправе данас по подне у Бечеју. Лањска премијера окупила је велики број малишана, па се очекује да тако буде и ове године. Окупљање је на централном градском тргу у 17 сати, а онда почињу такмичења у неколико рекреативних дисциплина прилагођених узрасту од шест месеци до три и по године. В. Ј.

DaNaS U NOVOm SaDU BIOSKOPI Are na: „Zlatokosa i razbojnik” (13.40), „Pri~a o igra~kama” (14), „Rango” (14.20), „Hop” (13.10), „Rio” (13, 15, 17.30),”Tor” (19.30), „Beli lavovi” (16.20, 22.35), „Crvenkapa” (18.20), „Paklene ulice 5” (15.10, 21.45), „Tu|e sla|e” (15.20), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.45,17.10, 17.30, 20, 20.15, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (20.20), „Cena istine” (22.50), „H Men:prva klasa” (17.40, 20.10, 22.40). Ja dran: „Tu|e sla|e” (19), „Moja nazovi `ena„ (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te 56. Sterijino pozorje Scena „Jovan \or|evi}” „Glorija” Pozori{te na Terazijama (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Sla |a na Na|, Dra ga na Ja ri} i Ma ri ja Le à ji} iz Novog Sada, Ja smi na Pre li} iz Be~eja, Da ni je la Var ga iz Ba~kog Petrovca i An |el ka Ba log iz @abqa, DEÂKE: Sil va na Ni ko li}, Pej ka Ma to vi}, So wa Zu bi}, @eq ka Ve li mi ro vi} i Je le na Pe ri} iz Novog Sada, Di ja na Mi lo da no vi} iz Subotice, Sla |a na Ki{ iz Sremske Kamenice, An drea Ma li no vi} iz Ba~kog Gradi{ta, Je le na Bo` ja ko vi} iz Dubqa i Ol ga Kr na~ iz Ba~ke Palanke.

SaHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Branislava Stanka Vurdeqa (1921) u 11.15 sati (ispra}aj), Branislav Borislava Francuski (1948) u 12, Boban Stevana Bogdan (1981) u 12.45 i Gizela Mihajla Geler-Petkovi} (1928) u 14.15 sati.

ПРОМЕЊЕНА СУДБИНА СОМБОРСКОГ ФОРЕСТА ГАМПА

Фејсбук Лазара Ришара привукао пажњу СОМБОР: Живео је Сомборац Лазар Ришар тежак и мучан сиротињски живот у својој многобројној породици, непримећен од државе и система пуних седамнаест година, да би му простодушност, један дугачки трк и друштвена мрежа „Фејсбук„ изгледа стубоком променили судбину. Седамнаестогодишњи младић са посебним потребама својим случајним учешћем на сомборском маратону покренуо је праву лавину интернет, новинских и ТВ репортажа о младићу прозваном Форест Гамп из Сомбора који је у фармеркама и полураспаднутим ципелама без већих проблема истрчао полумаратонску стазу дугу 21 километар. Први су на ноге скочили сами атлетичари, од којих му је доста њих на циљу гледало у леђа, не би ли му након обелодањивања потресне животне приче помогли, а онда се у целој причи најзад појавила и „брижна држава“. Тако је из сомборске варошке власти пре дан-два најавило да ће судбина Лазара Ришара „захваљујући Граду и градским институцијама бити праћена и решавана плански и помоћу институција система„, чега су се пре свих подухватила браћа Алек-

посебним потребама „Вук Караџић„), Центар за социјални рад је одредио привременог старатеља који ће се бринути око свих активности које се односе на „сомборског Фореста Гампа„, а због великог интересовања јавности отворен је и жиро-рачун на Лазарово име како би сви који желе могли уплатити своје донације. Младић, о чијем подвигу је међу првима писао и „Дневник„, био је гост и Спортског савеза града Сомбора, који је већ изразио жељу да као институција подржи младог сомборског тркача, а да не би остало све на лепим речима, Лазар је из просторија Спортског савеза Лазар Ришар отишао са пуном торбом спорт- истакао да је „јако важно да се за Лазара изнађу системска решења ске опреме. Поклоне за Лазара припремили која се односе на његову едукацису и чланови Атлетског рекреатив- ју, егзистенцију и правилно бављење спортом„, док је његов брат Александар, председник Савета за Трком до Будимпеште младе града Сомбора упозорио да Као најагилнији у даљем развоју спортске каријере сомборског је акција АРК „Сомаратон„ и Фореста Гампа показали су се атлетичари из Куле, са којима однедавСпортског савеза града Сомбора но Лазар не само тренира, већ и планира озбиљније трке. Тако су из изванредна, али и додао је помоћ руководства кулског атлетског клуба најавили да ће Лазар ускоро напотребна и Лазаровој породици ступити у њиховом дресу и на међународној трци у Будимпешти. која већ дуже време живи на ивици егзистенције, па тако сви који желе да помогну Лазару Ришару, сандар и Дамир Марковић, ног клуба „Сомаратон” који су своју донацију могу да уплате на момци ангажовани и у власним и свом, сада несумњиво најпознати- жиро рачун Центра за социјални у спортским структурама.Тако ће јем, члану предали дрес клуба и рад – Сомбор, број 840-69661-83 млађаном Лазару ускоро бити опрему која је стигла из целе Ср- са назнаком за Лазара Ришара, поомогућен наставак образовања бије. Дамир Марковић, иначе члан зив на број: 97, модел: (пошто има завршена само два сомборског Градског Већа заду- 07003117451510001090. М. Миљеновић разреда основне школе за децу са жен за финансије, том је приликом

TElEfOnI

VESTI Мирићи из Бечеја излажу у Руском дому БЕЧЕЈ: Поводом Дана руске федерације, који се обележава 12. јуна, сликарска породица Мирић из Бечеја представила се самосталном изложбом слика по имену „Трептаји православља“ у београдском Руском дому. Свечано отварање изложбе било је синоћ, а посетиоци ће атрактивне слике моћи да виде до 15. јуна. - Укупно смо изложили 88 плус четири слике. У првом броју су дела супруга Миливоја, моја и наше деце Игора и Јелене, а у другом су по једно дело наших унука Уроша, Милице, Милоша и Јелене - рекла је Милица Мирић. Предговор у пригоданом каталогу за изложбу написала је историчарка уметности Александра Јагодић–Шипетић, која ће и на самом отварању представила стваралаштво Мирићевих. У програму свечаног отварања учествовале су солиста српских изворних песама Светлана Стевић и ученица четврте године виолине Музичке школе „Петар Коњовић“ у Бечеју Јелена Мирић. Изложбу је отворио аташе за културу при Амбасади Руске федерације у Београду Александар Николајевич Конанихин. В. Ј.

Премијера младих

БЕЧЕЈ: Драмски студио младих Креативног центра Градског позоришта Бечеј премијерно ће вечерас извести представу „Ребус–у потрази за временом“. Мотиве текста Александра С. Јанковића адаптирала је и представу режирала Мирјана Колунџић-Кузмановић. Вечерашња премијера ће се одржати у матичној кући, почетак је заказан за 20 сати и улаз је слободан. В. Ј.

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki. Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak3.jun2011.

ПРЕДСЕДНИК ВЛА ДЕ АП ВОЈВОДИНЕ У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Улагање у фабрику и радна места

Радови на језеру Јамурина

Фо то: М. Ми тро вић

АКТИВНОСТИ У ЧОКИ ИЗ ПОКРАЈИНСКЕ КАСЕ

Уређује се и проширује језеро Јамурина

ЧОКА: Омиљено стециште пецароша и љубитеља природе језеро Јамурина у Чоки, које је својевремено настало као позајмиште земље за прављење черпића за изградњу кућа, уређује се ових дана захваљујући средствима Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине, а инвеститор је Месна заједница Чока. Највећи део некадашњег позајмишта земље које је дуго било дивља депонија, у језеро Јамурина раније су уредили чланови Удружења

спортских риболоваца „Златица“ Чоке, а сада се обавља измуљавање и крчење дела језера. Поред измуљавања дела језера, којим ће се водена површина језера повећати за пола хектара, изградиће се прилазне стазе и ограда. За ове радове који треба да се заврше за десетак дана, из покрајинске касе је обезбеђено 3,3 милиона динара. За риболовце и мештане Чоке језеро је драгоцено, јер се налази у самој варошици, тако да је постало пријатан кутак за разоноду. М. Мр.

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Покрајинска влада је преко Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова у последње две године запослила преко 19.600 људи - рекао је председник Владе АП Војводине др Бо јан Пај тић, приликом данашње посете Фабрици за производњу чарапа „8.март„ у Новом Кнежевцу. Током ове по сете председник војвођанске владе др Бојан Пајтић и председница Управног одбора фабрике На ђе Ар сла на гић потписали су уговор о субвенционисању запошљавања нових 153 радника. - Данас је потписан нови уговор, који значи ново улагање у ову фабрику - рекао је др Пајтић.За запошљавање преко 150 радника издвојено је 20 милиона динара, како би општина Нови Кнежевац, која спада у ред неразвијених, данас имала мање од 1.000 незапослених лица. Осим овога, важно је што су се у Фабрици „8.март„ запослиле углавном же-

КРЧЕДИН: Први фестивал шунке и пршуте под називом „Шунка фест“ одржаће се од 9. до 12. јуна на на Стојшић салашу у Крчедину. Према речима главног менаџера овог фестивала Ти ја не Бо жин, манифе-

стација је својеврстан омаж шунки, једном од најомиљенијих сухомеснатих производа на овим просторима. - Фестивал ће, уз директан пренос на РТВ почети у четвртак 9. јуна, а током три дана трајања организоваћемо продајне изложбе шунке и других сухомеснатих производа, биће представљена скулптура посвећена шунки, а фестивал ће бити и нека врста пољопривредног сајма где ће бити изложена опрема за кланичну индустрију, механизација, ветеринар-

ски препарати и све оно што прати пољопривредну производњу - рекла је Тијана Божин. Према њеним речима фестивал шунке ће покушати да повеже све чиниоце који утичу на стварање укусних залогаја шунке, а поред промоције познатих брендова, биће организовано саветовање о производњи квалитетног меса као и туристичком потенцијалу шунке. Током фестивала биће уприличено и такмичење, где ће стручни жири одабрати најквалитетнију шунку, а посебна награда биће додељена произвођач највеће шунке на фестивалу. - Своје учешће на „Шунка-фесту“ већ је потврдио велики број произвођача и брендова из Србије, Хрватске и Црне Горе што уз пријатан амбијент Стојшић салаша осим успешних послова, гарантује и добар провод за све који дођу. Оно што ће посетиоце сигурно највише обрадовати јесте дегустација великог броја јела од шунке и са шунком, као и богат забавни програм који припремамо - каже Тијана Божин. Н. Перковић

Са стрепњом гледају у небо

АДА: После сваке кише житељи Гунароша, дела потиске варошице Аде, које се налази надомак железничке пруге Сента - Бечеј и регионалног пута Сента-Ада, муку муче са сувишним површинским водама које им плаве куће, неколико кућа у Хрватској улици се и урушило, а угрожено је више домова на Сенћанском путу. Досадашња обраћања житеља овог дела Аде надлежнима у општини нису дале резултате, јер уместо да се нешто конкретно предузме на отклањању опасности и омогући одвођење сувишних вода, на учестале жалбе надлежни одговарају само закључцима, који иритирају невољнике који је знају како да сачувају своју имовину. Затражили су житељи Гунароша и Сенћанског пута пре једанаест месеци да им надлежне општинске службе, као равноправним грађани-

На уредно таксиране жалбе комунални инспектор Вил мош Кош је излазио на терен и констатовао да се куће налазе у депресији у односу на регионални пут који има пад према овој страни улице, те да је потребно извршити нивелисање и уређење канала и пронаћи решење за одвод кишнице. Сличан закључак су добили Имре Ба јус и Ан драш Хо дик који су негодовали јер није решено питање одвођења кишнице па су септичке јаме пуне отпадна вода која се задржава по двориштима, баште су им под водом, зидови кућа због влаге пуцају и руше се, а закључци инспектора се понављају. Иштван Ве бел, Имре Бајус и Иштван Сар вак гомилају обимну преписку са надлежним општинским службама и огорчени су што се упркос брду закључака и папира

Референдум за самодопринос

ПАДЕЈ: Одборници СО Чока на јучерашњем ванредном заседању прихватили су иницијатива за увођење дестогодишњег самодоприноса за подручје Месне заједнице Падеј и донели одлука о расписивању референдума. Референдум ће се спровести од 17. до 19. јуна ове године од 7 до 20 часова. Програмом је предвиђено да запослени, занатлије и млади који рад епреко омладинске задруге издвајају три одсто од нето зарада, земљорадници 15 одсто на катастарски приход, док би они који имају непокретности на подручју МЗ Падеј а немају пребивалиште на вредност имовине плаћали два одсто, а пензионери уко-

лико дају посебну писмену изјаву издвајали би један одсто од примања. Председница МЗ Падеј Ста на Ђем бер каже да је планирнао да се од самодоприноса прикупи 40 милиона динара, а програмом је предвиђено да се 40 одсто утроши за изградњу и одржавање комуналне инфраструктуре, исти проценат ће се издвојити за рад МЗ Падеј, 15 одсто је намењено дотацијуама културним испортским организацијама, верским заједницама, удружењима грађана и за побољшање услова рада у предшколској установи и основној школи у Падеју, а пет одсто је предвиђено за непланиране расходе. М. Мр.

Бал у Елемиру

ЕЛЕМИР: На књижевни конкурс “Бал у Елемиру”, у оквиру већ традиционалне елемирске манифестације “Сремчеви дани”, пристигла су остварења више од педесет аутора. Прва награда на конкурсу је 50.000 динара, друга 30.000 динара, а трећа 20.000 динара, а о најбољима ће одлучивати жири у саставу Јован Зивлак, Радован Влаховић и Милан Мицић. Шеста по реду, културно - забавна манифестација “Сремчеви дани”, посвећена великану српске књижевности Стевану Сремцу, биће одржана током последњег викенда у јуну. Сремац је својевремено боравио у овом банатском селу, и ту добио инспирацију за неке своје књижевне радове, поред осталих и за “Бал у Елемиру”. Ж. Б.

ти да је подржавамо у њеним амбицијама и пројектима - рекао је, након обиласка фабрике, председник Пајтић. Фабрика женских чарапа „8. март” позната је и призната како

НЕВОЉЕ ЖИТЕЉА У ГУНАРОШУ ЗБОГ ПОВРШИНСКИХ ВОДА

У КРЧЕДИНУ СЕ ОДРЖАВА ПРВИ ФЕСТИВАЛ ШУНКЕ

Промоција укусних залогаја

не, које би се тешко запослиле на тржишту рада. Оно што је од изузетног значаја за нас је чињеница да је ова фабрика извозно оријентисана, тако да је улагање у њу оправдано и ми ћемо настави-

код нас, тако и изван наших граница, истакла је Нађа Арсланагић и додала да 99 одсто производње иде на тржиште Европске уније, што је доказ да су у потпуности задовољени стандарди и контрола квалитета ових производа- Наше амбиције су, истакла је Арсланагић, проширење производње, јер данас ова фабрика на годишњем нивоу остварује производњу од 80 милиона јединица, а поред фабрике у Новом Кнежевцу и Суботици, где је запослено 700 људи, амбиција нам је да проширимо производњу и на мушке чарапе, тако да са изградњом новог погона и уз подршку Владе АП Војводине, можемо да постанемо лидери у овој производњи - објаснила је Арсланагић. Свечаном потписивању уговора присуствовао је и покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Ми ро слав Ва син. М. Митровић

Вода до кућних прагова

ма и бирачима омогуће нормалан живот, без стрепњи од сваке кише. Поред Гунароша, посебно су угрожене куће са бројем 23, 25 и 27 на Сенћанскиом путу где је са једне стране регионални пут, а са друге стране упојни канал “Млинпродукта“ и железнички колосек пруге која није у функцији. Вода са пута и из упојног канала слива се у куће и баште. Киша плави и недавно изграђену бензинску станицу, што додатно доноси проблем јер се тада разлива и гориво са пумпе.

није до сада ништа конкретно предузело. Они указују да им није вредело што су испред својих кућа прокопали канале јер су затрпани када је прошириван регионални пут, када вода из канала нема где да отиче. Имре Ходик из Хрватска улице 24 каже да му је и после прошлонедељне кише у дворишту било пола метра воде, која је ушла у помоћне просторије, оборе за стоку и радионицу. Недељу дана после тога у дворишту је још увек право је-

Незадовољни Ађани Иштван Вебел, Иштван Сарвак и Имре Бајус

зеро. Плочице са фасаде нове куће већ отпадају, а вода се увлачи у темеље кућа и тако после сваке кише. Зидови кухиње и њуспросторије у дому Ро же и Шан до ра Тај ти ја су се срушили, септичка јама се излила. - Почетком маја месеца о жалби житеља овог дела Аде поново је расправљано на Скупштинском одбору за представке и жалбе и поново ће уследити закључак, а наше куће и даље пропадају - каже Иштван Вебел, који додаје да се овај проблем може лако решити прокопавањем рова до оближњег канала Бара која одводи сувишне воде кроз Аду, али чини се да за то нема воље у локалној самоуправи. Мештани угроженог дела Гунароша сматрају да је лако решити проблем из овог дела Аде, јер поред последњих кућа пролази канализација “Млинпродукта“, међутим она је са силосом продата новим власницима млина који, према његовим речима, не дозвољавају да се канали за одвод атмосферских вода прикључи на ову канализацију. Помоћник председника општине Ада Ђерђ Хор ти каже да је прошле године Аду, као и околне општине, задесила елемантарна непогода, која се огледала у великим количинама падавина и високим нивоом подземних вода.

Маестру у част

БЕЧЕЈ: Пригодном манифестацијом „Вече Миленка Шустрана“ Бечејци су на достојан начин обележили деценију како је прослављени музичар, надахнити композитор, умешни диригент, успешни директор Музичке школе „Петар Коњовић“ и, изнад свега, добар човек Миленко Шустран, отишао у легенду. Манифестација је имала два дела.У првом је, уз звуке познате Шустранове композиције „Балада о Тиси“, откривена спомен плоча на фасади Музичке школе у центру града на којој пише: „Миленко Шустран (1935–2001.) музичару и педагогу под чијом се диригентском палицом прославио град“. Част да открије дело младог бечејског вајара Ста ни сла ва Ан то ни ћа припала је професору – емери-

тусу и диригенту Да рин ки Ма тић-Ма ро вић, а свечаном чину присуствовали су Миленкова супруга Аде ла, кћи Ива на, његови ученици, чланови хора, поштоваоци и пријатељи. Други део манифестације је одржана у Градском позоришту Бечеј, где је промовисана књига „Миленко Шустран и Бечејски хор“. Поред аутора Ти хо ми ра Бран ко ва делове из књиге читали су Ђорђе Бранков, др Иван Жи кић, Ђерђ Лај бер и Иван Тра ви ца, а онда је хор студенткиња Универзитета уметности „Колегијум музикум“, под диригентским вођством Даринке Матић-Маровић извео целовечерњи концерт. В. Јанков

- Тада смо увели ванредну ситуацију и одмах почели са ископима канала за одвођење атмосферских вода са територије целе наше општине. До сада је ископано око 10 километара канала у многим улица. Међутим, наставак радова зависи искључиво од финансијских могућности. Локална самоуправа општине Ада, у сарадњи са Владом Војводине, односно са Дирекцијом за робне резерве Војводине, ускоро ће почети расподелу грађевинског материјала, ради санације и ублажавања штете, која је изазвана дејством нивоа високих подземних вода и већих количина падавина. Грађевински материјал ће се доделити оним домаћинствима, који предају захтев до 15. јуна 2011. године. Имајући у виду нестрпљивост грађана који су претрпели штете, општинско руководство ради на томе да према приоритетима, отклони штету што пре, а све у виду интереса грађана општине Ада - најављује Хорти. У Локалној самоуправи кажу да чине све да олакшају животе мештанима чије домове угрожавају површинске и подземне воде, уверавајући да је ангажована механизација и ватрогасна бригада, али да је у питању огроман посао за који треба времена и новца. М. Митровић

CRnA HROnikA

petak3.jun2011.

Dvo jac opqa~ kao {est ba na ka Beogradska policija je uhapsila Andriju Jovanovi}a (28) i Aleksandra Cani}a (24) zbog sumwe da su opqa~kali {est banaka iz kojih su odneli ukupno oko 3,5 miliona dinara, saop{tilo je ju-

poslovnice EFG banke kao i jedna poslovnica Inteza banke. Jovanovi} i Cani} se u saospstewu terete da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela razbojni{tva i krivi~no delo nedozvoqe-

dnevnik

IVANU MIOVI]U [TASNOM OSAM GODINA ZATVORA ZBOG OBQUBE SEDAM DE^AKA

Na stav nik ge o gra fi je osu |en za pe do fi li ju Biv{i nastavnik geografije u dve novosadske osnovne {kole Ivan Miovi} [tasni (58), optu`en za obqubu maloletnika, zloupotrebu polo`aja, prikazivawe, pribavqawe i posedovawe pornografskog materijala, osu|en je ju~e na jedinstvenu kaznu od osam godina zatvora pred ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu, kojim je predsedavala sudija Slobodanka Gutovi}. Ovo su|ewe je bilo zatvoreno za javnost, a okrivqe-

ni }e ostati u pritvoru do pravosna`nosti presude. Tako|e, sud je odlu~io da mu se nakon izlaska iz zatvora zabrani rad sa u~enicima u narednih deset godina. Miovi}u, koji je predavao u osnovnim {kolama „Jovan Du~i}” u Petrovaradinu i „Veqko Vlahovi}” u [angaju stavqa se na teret da je obqubio sedmoricu svojih u~enika uzrasta od 11 do 15 godina od 2008. godine do hap{ewa. Prema optu`nici, on je

|ake najpre namamqivao u svoj kabinet, sitnim poklonima, ~okoladicama i malim sumama novca, da bi im potom pokazivao pornografske snimke i ~asopise. Kako je na{ list pisao, za ovaj slu~aj se saznalo kad je je jedan u~enik u Petrovaradinu, posle tribine o vr{wa~kom nasiqu, psihologu Savetovali{ta za mlade Doma zdravqa rekao za pedofiliju iza zakqu~anih vrata. M. V.

NI NAKON OSAM MESECI ISTRAGE, POLICIJA NIJE PRONA[LA UBICU DEVOJ^ICE MILICE BARA[IN Andrija Jovanovi}

~e Ministarstvo unutra{wih poslova. Osumwi~eni su od jula 2010. do maja ove godine, uz pretwu vatrenim oru`jem, ulazili u banke i prisiqavali slu`benike da im predaju novac, navodi se u saop{tewu. Na meti razbojnika bile su, na podru~ju Beograda, dve poslovnice Privredne banke, tri

Aleksandar Cani}

na proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija. U pretresu Jovanovi}evog stana prona|en je pi{toq i oko 70.000 dinara, a osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, navodi MUP. (Tanjug)

PREPAD U ZGRADI KOD SPENSA

[ip ka ma ote li sat i mo bil ni Nekoliko osoba napalo je {ipkama u utorak, oko 21 sat, na tre}em spratu zgrade na Trgu carice Milice kod Spensa, u Novom Sadu, Novosa|anina Z. K. (1959) i od wega otelo mobilni telefon i ru~ni sat. Napadnuti ~ovek je pri tom zadobio te{ke telesne povrede i odmah je prevezen u Klini~ki centar Vojvodine, gde je zadr`an na le~ewu. Policija intenzivno radi na rasvetqavawu zlo~ina koji je okvalifikovan kao razbojni{tvo, saznali smo ju~e u novosadskoj Policijskoj upravi. M. V.

Troj ka ~e ru pa la tra fo-sta ni ce Policija je podnela krivi~ne prijave protiv Novosa|ana Osmana K. (1979) i Jelene S. (1982), kao i Rajka J. (1988) iz \ur|eva zbog sumwe da su u proteklih nekoliko dana demontirali i ukrali vrata sa vi{e trafo-stanica „Elektrovojvodine” u Novom Sadu. Ukradene stvari su prona|ene, a proverava se da li su osumwi~eni, pored pomenute te{ke kra|e, po~inili i druga krivi~na dela, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

Su bo ti~ ki mon strum jo{ na slo bo di Osam meseci je pro{lo a ubica maloletne Milice Bara{in je na slobodi! Suboti~ani ne pamte da se skoro dogodio tako svirep zlo~in i ne mogu da veruju da je ubica i daqe slobodan. Prijateqi, rodbina, roditeqi ne znaju {ta }e od tuge i tra`e odgovor na pitawe: Ko je mogao da ubije devoj~icu? - [ta da ka`em. Kada se dogodilo ubistvo ovde je sve vrvilo od policije danima. Pla{ili smo se za sigurnost dece i onda je grad postavio svetiqke za taj deo naseqa. I dan danas idem po }erku u {kolu kada ima popodne ~asove. Bilo je dosta slu~ajeva i kra|a, ali i silovawa - rekao nam je A. T.,

Porodi~na ku}a u ulici Petra Popovi}a Age se prodaje, jer majka, baka i deda planiraju da se presele u Sombor kako bi ~e{}e mogli da pose}uju Mili~in grob. - Da li po li ci ja ne ko ga {ti ti ili ni {ta ne zna ju? Stalno nam ka`u istraga je u

istrazi. Majka ubijene devojke Svetlana Simendi} ka`e da je u kontaktu sa policijom i da joj uvek odgovaraju da je istraga u toku. Problem je {to nema motiva za tako svirep zlo~in. - Mislim da je policija pogre{ila na po~etku. Oni su

U po~etku sam gajila nadu da }e ga na}i, ali sad nisam sigurna. Pisala sam ministru policije Ivici Da~i}u i sada ostaje da se obratim predsedniku Srbije Borisu Tadi}u toku. Qudi sva{ta pri~aju, te da je uhap{en neko, te da je priznao... Mi mislimo da ubica vi{e nije tu. Nije nam jasno kako ne mogu da ga na|u. [ta

ispitivali weno dru{tvo i de~ka, a oni nisu krivi. U po~etku sam gajila nadu da }e ga na}i, ali sad nisam sigurna. Pisala sam ministu policije

we na po ro di ca i pri ja te qi ostavqaju cve}e i pale sve}e. Me|utim, nedavno je na tom mestu bilo zgari{te. Kao da je neko èleo da zapali i izbri{e svaki trag. Milicin otac Leon Bara{in, koji radi u Nema~koj, nije èleo da komentari{e to {to se ni posle osam meseci ne zna ni{ta o ubici. Rekao je da nisu ta~ne pri~e da mu je }erka ubijena „zbog osvete” i smatra da je policija trebalo da obavi boqi posao. Me|utim, u policiji kaù da u ciqu istrage ne mogu da govore o slu~aju, na ~ijem rasve tqa va wu in te ziv no ra de. kako saznajemo, ispitali su mnoga lica, podvrgali ih po-

Pri tvor zbog iz nu de Policijska uprava iz Sremske Mitrovice ju~e je saop{tila da je @ivomiru J. (44) iz Pe}inaca i Zoranu J. (33) iz Rume odre|en pritvor od mesec dana zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iznude. Osumwi~eni su vi{e puta mobilnim telefonom pretili Z. J. (38) da }e mu zapaliti ku}u i

maltretirati decu i tra`ili najpre isplatu 1.000, a zatim 5.000 evra. @ivomir J. i Zoran J. su uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog suda u Sremskoj Mitrovici, koji im je nakon saslu{awa odredio pritvor, navodi se u saop{tewu. E. D.

Pro da vao ov ce, {i {ao dr à vu Policija je uhapsila vlasnika preduze}a ‘’Kompas - Kragujevac’’ Dragi}a [. (57) zbog sumwe da je raznim malverzacijama prilikom prodaje ovaca o{tetio dràvni buxet za oko oko 50 miliona, saop{tila je ju~e kragujeva~ka policija. U saop{tewu je navedeno da se osumwi~eni tereti da je izvr{io krivi~na dela zloupotreba slu`benog poloàja, falsifikovawe slu`bene isprave i poreska utaja. On je od novembra 2008. do aprila 2009, prodao stado ova-

ca sa far me ko ja po slu je u okviru navedenog preduze}a raznim fizi~kim licima, u ukupnom iznosu ve}em od 173 miliona dinara. Policija sumwa i da prodaju ovaca nije evidentirao u poslovnim kwigama svog pred u ze }a, ve} je sa ~i wa vao fiktivne ugovore o navodnoj naturalnoj razmeni. Izbegavawem pla}awa poreza, buxet Srbije o{te}en je za oko 50 miliona, navodi se u saopstewu i dodaje da je osumwi~eni priveden nadle`nom sudiji. (Tanjug)

ISTRAGA POGIBIJE VAQEVSKOG TAKSISTE NA PRU@NOM PRELAZU

Ne sre }u iza zvao pro pust „@e le zni ce” Postoje ozbiqne indicije da je do nesre}e koja se dogodila 30. maja na putnom prelazu izme|u `elezni~kih stanica Vaqevo i Divci, do{lo zbog li~nih propusta radnika „@eleznica Srbije” tokom vr{ewa redovnih radnih zadataka, saop{teno je ju~e iz tog preduze}a. @elezni~ka garnitura „Beovoza”, koja je saobra}ala od Vaqeva prema Beogradu, na putnom prelazu izme|u stanica Vaqevo i Divci udarila je u putni~ki automobil, marke „folksvagen pasat” u 19. 30 sati i tom prilikom nastradao je voza~ automobila Milovan Ackovi} iz Vaqeva, ro|en 1953. godine. Putni prelaz na kojem se nesre}a dogodila obezbe|en je automatskim signalno-sigurnosnim ure-

|ajima, ali oni u trenuku nesre}e, zbog kvara nisu radili. Zbog toga se taj putni prelaz u trenutku nesre}e smatrao neobezbe|enim. U takvim slu~ajevima, precizno su definisani postupci svih `elezni~kih radnika, koji u~estvuju u saobra}aju. Komisija je obavila isledni postupak i prikupila izjave zaposlenih koji su bilo koji na~in bili povezani sa tim slu~ajem. No, i pre nego {to komisija kona~no zavr{i svoj posao, preduzete su prve disciplinske mere u preduze}u. Po{to komisija bude zavr{ila rad, javnosti }e biti predstavqen izve{taj, a protiv odgovorinih lica bi}e preduzete sve disciplinske mere, koje su u domenu „@eleznica Srbije,” naveli su iz tog preduze}a. (Tanjug)

U sobi sve kao da }e se Milica svakog ~asa vratiti

ko ji sta nu je u uli ci Pe tra Popovi}a Age. Kom{inica M. R. ka`e da je danima plakala. - Stra{no. Tragedija. Danima sam plakala, pla{ila se... Videla sam da ju je majka te kobne vre~eri ispratila i nije se vi{e vratila - pri~a M. R.

da Vam ka`em, hvataju lopove, svakoga, samo wega ne - pri~a Milicina baka Stojanka Simendi}. Deda Radivoje je slomqen od bola. U Mili~inu sobu ne ulazi zbog tuge. Smatra da je policija trebalo vi{e da radi i ozbiqnije da se posveti

Cve}e na mestu nezapam}ene tragedije

Ivici Da~i}u i sada ostaje da se obratim direktoru Veqovi}u i predsedniku Srbije Borisu Tadi}u - o~ajna je majka ubijene devoj~ice. Pored Somborske pruge, u nasequ Zorka gde je na najsvirepili na~in ubijena 17-godi{wa devojka, u znak se}awa

ligrafu i ~ak su u pojedinim tre nu ci ma bi li si gur ni da imaju ubicu, ali na kraju opet ni{ta. Ina~e, suboti~ka policija istragu sprovodi u saradwi sa kolegama iz Beograda, na slu~aju koji je ocewen kao najmonstruozniji u Subotici. A. A.

POVODOM TEKSTA „O[TETIO NOVOSADSKI BUYET ZA 14 MILIONA”

De man ti Ma je Goj ko vi} U skladu sa ~lanom 3. stav 1 i ~lanom 47. Zakona o javnom in for mi sa wu, Pred sed ni ca Narodne partije Maja Gojkovi} zatra`ila je demanti teksta koji je ju~e, pod naslovom „O{tetio novosadski buxet za 14 miliona”, objavqen u na{em listu. „Dana 2. juna 2011. godine u dnevnom listu ’Dnevnik’ kompletan tekst i prate}a redakcijska oprema (fotografije, naslov) objavqeni na strani 12 su ma li ci o zno usme re ni prema gospo|i Maji Gojkovi}. Gospo|a Maja Gojkovi} ni u kom svoj stvu ni je po se ti la nadle`ne organe koji se bave sprovo|ewem radwi u postupku po krivi~noj prijavi protiv organizatora manifestacije. Otuda naslov teksta predstavqa notornu neistinu, tim pre {to ni gospo|i Gojkovi}

nije stigao nikakav zvani~an ili nezvani~an poziv da se odazove nadle`nim organima po pitawu ovog slu~aja. Naravno da }e se gospo|a Maja Gojkovi}, kao gra|anin ove zemqe koji po{tuje zakone, odazvati pozivu da pomogne istra`nim organima u re{avawu, u Va{em ~lanku pomenutog slu~aja, iznose}i ~iwenice koje se odnose na period od 11.4.2008. godine kada je predmetni zahtev stigao u Gradsku ku}u, do 11.5.2008. godine kada su odr`ani izbori i iza bra no no vo ru ko vod stvo grada Novog Sada. Pozivamo i sada{weg gradona~elnika Novog Sada da pomogne u razja{wewu za{to ugovor nije ispuwen u proteklom periodu od tri godine, a sve u ciqu zajedni~ ke za {ti te gra da No vog Sada”, navodi se u ju~era{wem demantiju Maje Gojkovi}.

CRnA HROnikA / dRU[TvO

dnevnik

USTAVNI SUD SRBIJE JU^E DONEO ODLUKU

petak3.jun2011.

NA BARIKADAMA

Za bra wen Da su ih pu sti li „Na ci o nal ni stroj” u Be o grad...

Ustav ni sud Sr bi je utvr dio je na ju ~e ra {woj sed ni ci da je or ga ni za ci ja „Na ci o nal ni stroj“ taj no udru è we, ~i je je de lo va we ne u stav no. Sud je sto ga za bra nio da „Na ci o na ni stroj” de lu je, pro mo vi {e i {i ri svo je pro gram ske ci qe ve i ide je. Od lu kom Ustav nog su da ta ko |e se za bra wu je upi si va we ove or ga ni za ci je u od go va ra ju }i „re gi star ko ji vo de nad le `ni or ga ni, udru è wa, od no sno po li ti~ ke stran ke”. USS je utvr dio da su dr àv ni i dru gi or ga ni i or ga ni za ci je du `ni da u okvi ru svo jih nad le `no sti i ovla {}e wa pre du zmu me re u ci qu spro vo |e wa ove od lu ke. Pred log za za bra nu pod net je ok to bra 2008. go di ne, uz obra zlo è we da Na ci o nal ni stroj de lu je kao „taj na po li ti~ ka or ga ni za ci ja” ko ja svo je de lo va we ko ri sti za iza zi va we na ci o nal ne i ver ske mr `we za bra we ne Usta -

vom Sr bi je. Tu ì lac je kao osnov za za bra nu na veo i sud ski po stu pak u ko me je ne ko li ci na pri pad ni ka „Na ci o nal nog stro ja” osu |e na zbog iza zi va wa ra sne i na ci o nal ne mr è we na Uni ver zi te tu u No vom Sa du. U iz ja vi za B92 mi ni star ka prav de Sne à na

Ma lo vi} je na ve la da je od lu ka Ustav nog su da da za bra ni de lo va we neo na ci sti~ ke or ga ni za ci je „Na ci o nal ni stroj” ja sna je po ru ka da Sr bi ja ne }e to le ri sa ti or ga ni za ci je ko je svo jim de lo va -

wem pro pa gi ra ju ra snu, ver sku i na ci o nal nu mr `wu i ne tr pe qi vost. „Za bra na ra sne, ver ske i na ci o nal ne mr `we i ne tr pe qi vo sti evrop ska je te ko vi na. Na ci sti~ ka ide o lo gi ja ko ja pro pa gi ra ta kvo de lo va we ne pri hva tqi va je u de -

mo krat skom dru {tvu ka kvo je na {e i ne spo ji va sa na {im isto rij skim i kul tur nim na sle |em”, po ru ~i la je mi ni star ka prav de i na ja vi la da }e „Sr bi ja prav nim, po li ti~ kim i dru gim de mo krat skim sred stvi ma za u sta vi ti de lo va we or ga ni za ci ja ko je pro pa gi ra ju ova kve ide o lo gi je”. Ona ve ru je da je za bra na Na ci o na log stro ja sa mo po ~e tak i da se ne }e do zvo li ti da eks trem ne de sni ~ar ske or ga ni za ci je pre svla ~e wem u dru go ime neo me ta no na sta ve da pro pa gi ra ju na ci sti~ ke ide je. „Na ci o nal ni stroj” je or ga ni za ci ja ko ja je {i roj jav no sti po sta la po zna ta 9. no vem bra 2005. go di ne ka da su upa li su na an ti fa {i sti~ ku tri bi nu u No vom Sa du. Ta da su ver bal no i fi zi~ ki na pa li u~e sni ke, a naj vi {u ka znu za to de lo, od go di nu da na za tvo ra, do bio je vo |a or ga ni za ci je Go ran Da vi do vi}. On se jed no vre me skri vao naj pre u Ita li ji, a za tim Ne ma~ koj, oda kle je iz ru ~en Sr bi ji. Iz za tvo ra je iza {ao 8. ok to bra 2010. go di ne. E. D.

„DNEVNIK” SAZNAJE STIGLO MI[QEWE EU O NOVOM ZKP-u, A MEWA SE I KRIVI^NI ZAKONIK SRBIJE

Bri {e se zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja Sr bi ji je upra vo sti glo mi {qe vre de u Ti to voj SFRJ, kao i Mi - Slu `be no li ce je uni ver zal we eks pe ra ta EU o Na cr tu Za ko lo {e vi }e voj SRJ, od no si lo se i na no svu da u sve tu i u po gle du sank ni ka o kri vi~ nom po stup ku „upra vqa we“ ta da {wim dru {tve ci o ni sa wa zlo u po tre be slu `be (ZKP). Rad na gru pa }e da ga raz mo nim pred u ze }i ma, ko je je su {tin nog po lo à ja se o{tro re a gu je u tri, a na kon to ga }e bi ti do sta ski bi lo kon ci pi ra no kao slu kri vi~ nom pra vu. Za kri vi~ na vqen Vla di Sr bi je ko ja bi tre ba `be na du `nost, s ob zi rom na to da de la pro tiv slu `be ne du `no sti lo da ga usvo ji kao pred log i upu ti su pred u ze }a bi la u dru {tve noj ni ka ko ne tre ba bi ti po pu stqiv u skup {tin sku pro ce du ru, sa zna je svo ji ni pa je ru ko vo de }i ka dar ta i mi slim da su oprav da ne stro ge “Dnev nik” u vr hu Rad ne gru pe Mi ko |e po sta vqa la dr à va. ka zne pro pi sa ne za to de lo – oce ni star stva prav de, ko ja je pi sa la Su sed na Slo ve ni ja, je di na od wu je dr Sto ja no vi}. tekst na cr ta ZKP-a. Ina ~e, usva dr à va na sta lih od biv {e SFRJ Pro fe sor Ne deq ko Jo van ~e ja we no vog ZKP-a se o~e ku je u na ko ja se po sle tran zi ci je na {la u vi} ta ko |e sma tra da je u am bi red nih me sec i po da na. EU, pr va je iz svog kri vi~ nog za jen tu tr ì {ne pri vre de u ko joj Ka ko sa zna je na{ list, Sr bi ja ko no dav stva uklo ni la mo gu} nost do mi ni ra ju prav ni su bjek ti u po vo dom pri me da ba pri sti glih iz da za zlo u po tre bu slu `be nog po pri vat nom vla sni {tvu, u si tu a Evro pe ubr za no pri pre ma i iz me lo à ja bu du go we na od go vor na li ci ji per ma nent nog tr ì {nog ri ne i do pu ne Kri vi~ nog za ko ni ka ca u pri vred nom su bjek tu, te je za zi ka, ana hor no za dr à va we kri (KZ), a s wi ma vi~ nog de la zlo u }e u isto ri ju po tre ba slu `be oti }i nor ma Ume sto go we wa od go vor nih pri vred nih su bje ka ta za nog po lo à ja i za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja, u od go vor no li ce u ko ja pred vi |a da za kri vi~ no pri vred nom su za ko ni ku bi se mo glo na }i no vo kri vi~ no de lo – de lo zlo u po bjek tu. zlo u po tre ba po lo à ja u pri vred nom po slo va wu tre ba slu `be - Slu `be na du nog po lo à ja `nost je je dan za mo gu bi ti go we na i od go vor na li wih pred vi de la de lo zlo u po tre {ti }e ni obje kat, a pri vre da i ca u pri vred nom su bjek tu. Ume sto ba u pri vred nom po slo va wu. Isto pri vred no po slo va we dru gi za tog re {e wa, u za ko ni ku bi se mo je pre ~e ti ri go di ne ura di la Hr {ti }e ni obje kat. U jed noj tr ì glo na }i no vo kri vi~ no de lo - zlo vat ska,a pre dve go di ne i Cr na {noj pri vre di, po na {oj ak tu el u po tre ba po lo à ja u pri vred nom Go ra. Pro fe sor kri vi~ nog pra va noj za kon skoj kon ce pi ji kri vi~ po slo va wu. O~e ki va wa su da bi se dr Zo ran Sto ja no vi}, {ef ko mi nog de la zlo u po tre ba slu `be nog i Pred log za ko na o iz me na ma i do si je ko ja je na pi sa la Za kon o iz po lo à ja, gra |a ni ni kad ne zna ju pu na ma Kri vi~ nog za ko ni ka Sr me na ma i do pu ne KZ-a Cr ne Go re, zbog ~e ga sve mo gu bi ti go we nibi je usko ro mo gao na }i u skup ko jim je ta dr à va svo je kri vi~ no oce wu je Jo van ~e vi}. {tin skoj pro ce du ri na usva ja wu, za ko no dav stvo upo do bi la s evrop Li ca u bi zni su, u pri vre di mo zbog har mo ni za ci je sa evrop skim skim, ka è da je kri vi~ no de lo gu bi ti iz vr {i o ci zlo u po tre ba u za ko no dav stvom. zlo u po tre ba po lo à ja u pri vred pri vre di. Po red to ga, do da je Jo Na kon iz me na KZ-a, kri vi~ no nom po slo va wu pri me re no od go van ~e vi}, mi i sad ima mo u na de lo zlo u po tre ba slu `be nog po vor nom li cu u pri vre dom su bjek {em kri vi~ nom za ko no dav stvu lo à ja }e ob u hva ti ti is kqu ~i vo tu, a gra ni ce ka `wi vo sti su uè kri vi~ na de la iz obla sti pri zlo u po tre be slu `be nih li ca u~i po sta vqe ne, jer mo ra bi ti pri ba vre de, ne sa ve sno po slo va we , po we ne pro tiv slu `be ne du `no sti u vqe na pro tiv prav na imo vin ska re sku uta ju, kri jum ~a re we, pra we oba vqa wu dr àv ne ili jav ne ko rist i da je ne ko me na taj na ~in nov ca, zlo u po tre ba mo no po li funk ci je u or ga ni ma vla sti, dr pri ~i we na {te ta. Pre ma we go sti~ kog po lo à ja, pro u zro ko va àv nim i jav nim in sti tu ci ja ma. vim re ~i ma, za to de lo je cr no gor we ste ~a ja, zlo u po tre bu ovla Kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu skim za ko ni kom pre vi |e na ka zna {}e wa u pri vre di, na ru {a va we `be nog po lo à ja ko je za za {ti }e ko ja je ne {to bla à od ka zne za po slov nog ugle da i kre dit ne spo no do bro ima slu `be nu du `nost u slu `be no li ce ko je po ~i ni kri sob no sti, ob ma wi va we ku pa ca i dr àv nom i jav nom in te re su, u vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be dru ga. vre me so ci ja li zma i plan ske pri nog po lo à ja. J. Jakovqevi}

Auto bu ska sta ni ca u ra no, spar no voj vo |an sko po pod ne. De voj ka na vi so kim pot pe ti ca ma vu ~e po ve }i ko fer pe ro nom i sta je pred par ki ra ni auto bus, pro ve ra va nat pis na ta bli za de nu toj za {o fer {ajb nu. On da se okre ne ob li `noj gru pi ci ko ja smrk nu to gle da u is pqu va ni as falt i pi ta: - Kad kre }e ovaj auto bus? Od go va ra vi so ki br kaj li ja sa kon duk ter skom tor bi com: - Ha, kad? Kad nas pu ste. - Ko da pu sti? - Trak to ri sti. - I ov de ih ima? Ne mo gu da ve ru jem. Pa je dva sam dov de sti gla. Ni sam mo gla da u|em u voz, bio je pun ko oko pa sam kom bi jem do {la do ba ri ka de, pre {la most pe {ke, ~e ka la kom bi da me pre ve ze dov de i sad opet mo ram da ~e kam? Do kle }e ti se qa ci da nas mal tre ti ra ju? [to ih ne po hap se i o~i ste pu te ve? Ni ko ne od go va ra pa ona od vla ~i te ret do klu pe i se da po red po ten ci jal nih put ni ka pri sti glih pre we, uglav nom rad ni ka ko ji su od ra di li sme nu i sa da bi da odu ku }i. Uto na pe ron sti è auto bus, svi se oku pa oko vo za ~a i kon duk ter ke. - [ta je bi lo? - Ni {ta. Ne }e da pu ste. Ni su da li ni da se okre ne mo pa sam mo rao da vo zim u ri kverc jed no pet ki lo me ta ra. - Ma, na pi li se i za fr ka va ju. Ka è je dan ~i ~a: Pu sti }e mo vas ali kad mi o}e mo - do da je kon duk ter ka. Vo za~ mo bil nim te le fo nom po zi va dis pe ~e ra i krat ko se do go va ra sa wim: - Ka ù da ~e ka mo. Svi se, po ku we no, skla wa ju u hla do vi nu. Do brih sat i po ka sni je zvo ni te le fon i vo za~ vik ne: - Kre }e mo. Put ni ci se br è-bo qe ukr ca ju. Va zduh je pre gre jan, ni kli ma ne po ma è. Auto bus iz la zi iz gra da, gra bi iz me |u wi va na ko ji ma se ta la sa ì to, ni ù re do vi ku ku ru za i sun co kre ta. Le po je vi de ti ob ra |e na po qa. Ubr zo pro |u po red blo ka de. Trak to ri

su sklo we ni a u hla du, na ras pro str tom }e be tu, od ma ra ju pa o ri i ma {u put ni ci ma. Iz su prot nog sme ra tut we {le pe ri. On da vo za ~u opet za zvo ni mo bil ni, on se ja vi pa zov ne kon duk te ra da mu ka `e {ta je ~uo a ovaj sa op {ti: - Slu {aj te, ide mo sa mo do ras kr sni ce. Ne si la zi mo u se lo jer je ta mo opet blo ka da. Ko ho }e da si |e ne ka se spre mi.

Ne ko li ci na put ni ka usta ne, po ma lo gun |a ju }i, ali kad po gle da ju osta le shva te da i ni su ta ko lo {e pro {li jer su na do mak ku }e. Sun ce je sve bli `e ho ri zon tu. Auto bus gra bi na pred dok ne stig ne do za ~e qa ko lo ne ko ja sto ji pred ba ri ka dom po sta vqe nom na most ko ji je op ko ra ~io ka nal DTD.

- Je ste, je ste. Pa }e po sle tr gov ci da dik ti ra ju po {to je mle ko ili me so, a va ro {a ni }e da ku ka ju da im je sku po. - Wi ma bi bi lo bo qe da pa ze da ne pro |u ko pro sve ta ri i da ne do bi ju ni za lad nu vo du. - Mno go ti zna{. Mi sli{ da je ovo zbog obi~ nih se qa ka? Ma jok, to su oni naj ve }i re {i li da upro pa ste sve krup ni je se qa ke

– Ma, i ne tre ba da se ju. Ku pi }e mo u sve tu {ta nam tre ba. – Je ste, je ste. Pa }e po sle tr gov ci da dik ti ra ju po {to je mle ko ili me so, a va ro {a ni }e da ku ka ju da im je sku po. – Wi ma bi bi lo bo qe da pa ze da ne pro |u ko pro sve ta ri i da ne do bi ju ni za lad nu vo du - E da im na nu na ni nu - ot me se jed nom od pre o sta lih put ni ka. Pa do kle vi {e. Zar im ni je do sta? [ta vi {e ho }e? - Ho }e da im da ju ono {to su im obe }a li - od vra ti mu {ka rac sa obli `weg se di {ta. - Mi sli te da bi oni sta ja li ov de da ih ni je mu ka na te ra la? Sad kad ima to li ko po sla na wi va ma? - Pa {to ne ra de ne go nas mal tre ti ra ju? Xa ba im je da nas za u sta vqa ju, ni smo im mi ni {ta ni obe }a li ni uze li. Mo è mo svi da se sla è mo sa wi ma ali ko ga za to bri ga? - Da su ih pu sti li u Be o grad ne bi do ovo ga do {lo. Ali po li ci ja je za tvo ri la pro la ze pa su oni blo ki ra li pu te ve. Tre ba li su da blo ki ra ju i pru ge pa da ni {ta ne mo è da u|e i iza |e iz Be o gra da. Ne ka vi de po li ti ~a ri {ta se de {a va kad se se qa ci udru è i ne pu {ta ju da ih vi {e va ra ju. Kao da oni ne se ju ì to i ku ku ruz za ovaj na rod. Ako hra na ne tre ba ne ka ka ù pa }e se qak da se sna |e. A ne da obe }a ju pa qu di uzmu ze mqu u na jam, za du è se za se me, he mi ju i go ri vo a vlast se, kad sve za se ju, pra vi na iv na, kao ne ma pa ra pa ne ka se qak opet ra di na svo ju {te tu. - Ma, i ne tre ba da se ju. Ku pi }e mo u sve tu {ta nam tre ba.

pa da po sle ca ru ju. Za to sad po ten ci ra ju sit ne se qa ke, ko ji im ni su pret wa. A do ju ~e su iz dr `a ve mo li li da se ob ra di ze mqa da ne bu de par log. Kad osta nu sa mo oni ma li pa o ri, par qu di }e da dik ti ra {ta }e da se se je i po {to da se pro da je. A {ta }e on da va ro {a ni da je du kad im ti {to ih zo vu taj ku ni za pa pre? - Si gur no ne }e mo da po mre mo od gla di. Bo qe da je sku pqe ne go da nas da nas sva ko uce wu je. - Ko uce wu je? Pa zi {ta pri ~a{ - vik ne bra ni teq pa o ra i ra { i r i {a k e ko j e su o~i t o upam ti le te {ki rad na po qi ma. Kon duk ter sta ne iz me |u su prot sta vqe nih stra na: - Aj de qu di, smi ri te se, {ta vam je? Svi su, bre, ner vo zni. Jo{ bi da se bi ju. Iza |i te na po qe pa to ta mo re {i te. Eno vam i po li ci je pa }e ~as po sla da vas sre di. Vo za~ auto bu sa, ko ji je iza {ao do ba ri ka de, vra ti se i sa op {ti: - Za po la sa ta }e da nas pu ste. Do se dam smo ku }i. Do bro smo pro {li, ka sni mo sa mo dva i po sa ta - on da po gle da po ki se lim li ci ma i upi ta kon duk te ra: - [ta se de si lo? - Ni {ta, sit na ras pra va sit ne bo ra ni je ko ja uvek na dr qa - za kqu ~i ovaj i uva li se u se di {te, pa ti ho do da: - A ja su tra u po la pet opet idem ovim pu tem... Ilija Baki}

„Pe ro vi} ni je spro vo dio mo bing” Gru pa na stav ni ka i sa rad ni ka Od se ka za fi lo zo fi ju no vo sad skog Fi lo zof skog fa kul te ta pro te sto va la je zbog pr vo ste pe ne pre su de po ko joj je pro fe sor na tom od se ku Mi len ko Pe ro vi} osu |en da pla ti ka znu po tu `bi za mo bing ko ju je pod neo we gov biv {i asi stent Slo bo dan Sa xa kov. De ve to ro na stav ni ka i sa rad ni ka u sa op {te wu za jav nost oce ni lo je da je re~ o „neo sno va noj i neo prav da noj„ pre su di pro tiv Pe ro vi }a za „to bo `wi mo bing„. De ve to ro na stav ni ka i sa rad ni ka na ve li su u sa op {te wu za jav nost da Pe ro vi} ni ko ga ni je

dis kri mi ni sao ni ti iz la gao mo bin gu, pa ni biv {eg asi sten ta Sa xa ko va, ve} je bri nuo o we go vom na u~ nom raz vo ju, kao i o po di za wu fi lo zof skog na u~ nog pod mlat ka na Fi lo zof skom fa kul te tu. Op tu `i li su Sa xa ko va da je Pe ro vi }u uz vra tio „agre siv nim i ne qud skim„ po na {a wem. Sa op {te we su pot pi sa li {ef Od se ka za fi lo zo fi ju @eq ko Ka lu |e ro vi}, Ja sna [a ko taMi mi ca, Ma ja So lar, Ne ve na Jev ti}, Mi na Oki qe vi}, Ma ri ca Raj ko vi}, Una Po po vi}, Ni ko la Ta ta lo vi}, Stan ko Vla {ki.

dru[tvo

petak3.jun2011.

ZA U^enIKe I StUDente ROme

Sti pen di je za be le man ti le Na kon kurs za sti pen di ra we u~e ni ka i stu de na ta Ro ma u obla sti me di cin skih na u ka, ko ji je za tvo ren po sled weg da na ma ja, sti glo je 200 pri ja va {to je, po re ~i ma ko or di na tor ke ovog pro gra ma Je le ne Sa vi}, du plo vi {e ne go pro {le go di ne. - In sti tut za otvo re no dru {tvo i Fond za otvo re no dru {tvo, u okvi ru zdrav stve nog pro gra ma, a u sa rad wi s pro gra mom

sti pen di ja Rom skog obra zov nog fon da, pro gram sti pen di ra wa obra zo va wa Ro ma u obla sti zdrav stva za po ~e li su pro {le go di ne ka `e Je le na Sa vi}. - Pro {le go di ne sti glo nam je 100 pri ja va, a do de qe no je 50 sti pen di ja. Ove sti pen di je pro {le go di ne bi le su od 80 evra me se~ no za sred wo {kol ce, pa su se po ve }a va le s ni vo om {ko lo va wa i do de qi va le osam me se ci, ko li ko efek tiv no tra je {kol ska, od no sno aka dem ska, go di na.

ga ti u aka dem skom i pro fe si o nal nom smi slu, a pla ni ra no je uvo |e we i in sti tu ci je tu tor stva, u okvi ru ko je bi se us po sta vi la sa rad wa s naj re le vant ni jim in sti tu ci ja ma obra zo va wa u obla sti me di ci ne. Te in sti tu ci je bi za sti pen di ste or ga ni zo va le pri prem ne kur se ve za upis, ka ko bi smo osi gu ra li wi hov uspeh, ko ji je neo p ho dan za da qi raz voj pro gra ma.

U okvi ru po dr {ke ovom pro gra mu sti pen di ra wa Udru `e we rom skih stu de na ta iz No vog Sa da or ga ni zo va }e zim sku {ko lu na ko joj }e sa sti pen di sti ma ra di ti na li~ nom raz vo ju, ja ~a wu li der skih ve {ti na, upo zna va }e ih s pro ce som jav nog za go va ra wa u obla sti zdra vqa, in for mi sa ti ih o pra vu na zdra vqe, ali i o spe ci fi~ no sti ma rom ske kul tu re i tra di ci je. Sve ove ak tiv no sti ima ju za ciq stva ra we mre `e eks pe ra ta

dnevnik

KAKO UnAPReDItI ZDRAvqe ROmSKe DeCe

Ve }i ob u hvat vak ci na ci jom Is tra ì va we ko je je spro ve lo Mi ni star stvo zdra vqa po ka zu je da Ro mi ima ju na kra }i ì vot ni vek. Od 100 Ro ma sa mo je dan do ì vi 60. go di nu, a je dan od glav nih ra lo ga za to je {to ì ve u eks trem no lo {im uslo vi ma. Ovo je re ~e no na ju ~e odr à nom sku pu u Skup {ti ni AP Voj vo di ne na te mu â&#x20AC;&#x17E;Una pre |e we zdra vqa rom ske de ceâ&#x20AC;? ko ji su or ga ni zo va li In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne u sa rad wi sa Kan ce la ri jom za in klu zi ju Ro ma APV. Iz me |u osta lih te ma po seb no me sto je za u ze la imu ni za ci ja rom ske de ce jer se ne dav no u rom skom na se qu u Ru mi po ja vi la in fek ci ja mor bi la. In fek ci ja mor bi la se po ja vi la kod de te ta ko je je s po ro di com re a mi si jom vra }e no iz Ita li je, a vr lo br zo obo qe we se pro {i ri lo i na Ba~ ku i Ba nat. - Skup je po sve }en vak ci na ci ji rom ske de ce i za to nam je va `no da sa pred stav ni ci ma do mo va zdra vqa, lo kal nim sa mo u pra va ma i zdrav stve nim me di ja to ri ma kre ne mo u ak ci ju u ko joj }e mo uka za ti na zna ~aj imu ni za ci je - re kao je di rek tor Kan ce -

la ri je za in klu zi ju Ro ma Du {ko Jo va no vi}. - Pre ven ci ja je po seb no va `na kod rom ske po pu la -

Od 100 Roma samo jedan doìvi 60. godinu, a jedan od glavnih raloga za to je {to ìve u ekstremno lo{im uslovima ci je ko ja zbog lo {ih uslo va ì vo ta ima slab imu ni tet i pod lo `na je ra znim obo qe wi ma. [i ri ob u hvat vak ci na ci jom rom ske de ce sa mo je jed na od ak -

Pr vo le ka ri ma, on da po li ci ji U Sr bi ji je 8,1 od sto sta nov ni ka ima lo is ku stva sa ne kim ob li kom ko rup ci je, iz ja vio je di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi}.

Pred sta vqa ju }i pr ve re zul ta te an ke te ko ja je spro ve de na na uzor ku od 3.000 do ma }in sta va na te ri to ri ji Sr bi je od 24. ju na do 12. ju la 2010, on je re kao da su

Po sle pr ve go di ne, u ko joj je ovaj pro gram sti pen di rao Fond za ot vre no dru {tvo, ove i na red ne go di ne u we go vo fi nan si ra we tre ba lo bi da se ukqu ~i i dr à va, te da ga za dve go di ne pot pu no pre u zme, s ob zi rom na ~i we ni cu da je i na {a dr à va u okvi ru De ka de in klu zi je Ro ma u Na ci o nal nu stra te gi ju Mi ni star stva zdra vqa une la i po sto ja we sti pen dij skih pro gra ma u obla sti zdra vqa za gra |a ne rom ske na ci o nal no sti. rom ske na ci o nal no sti u obla sti zdrav stva, ko ja bi bi la va àn part ner u raz vo ju i im ple men ta ci ji jav nih po li ti ka u spro vo |e wu pro ce sa in klu zi je, jer po ve }a we bro ja me di cin skih rad ni ka rom ske na ci o nal no sti je dan je od naj e fi ka sni jih na ~i na bor be pro tiv dis kri mi na ci je i kr {e wa qud skih pra va u obla sti zdra vqa. Ka ko su zdrav stve ni rad ni ci, ka da im se pru ì pri li ka i od go va ra ju }a obu ka, ve o ma efi ka sni za stup ni ci si stem skih pro me na, o~e ku je se da }e ~i ta va rom ska po pu la ci ja bi ti sprem ni ja da u ve }oj me ri ostva ru je svo ja pra va u obla sti zdra vqa, ka da u toj obla sti bu de vi {e pri pad ni ka wi ho ve et ni~ ke za jed ni ce. D. Deve~erski

NA GRA \E NI NAJ BO QI STU DEN TI FA KUL TE TA TEH NI^ KIH NA U KA: Za izuzetan uspeh u pro{loj {kolskoj godini Fakultet tehni~kih nauka nagradio je ju~e 227 svojih studenata. Za najboqe studente FTN je obezbedio po 15.000 dinara, izuzetni diplomirani studenti s prosekom 10,00 dobili su po 10.000, a oni ~iji je prosek bio izme|u 9,50 i 9,99 nagra|eni su s 8.000 dinara. Oni koji su u prethodnom studirawu postigli uspeh od 10,00 dobili su po 7.000, a koji su imali prosek izme|u 9,50 i 9,99 po 5.000 dinara. Dodeqene su i nagrade za nau~ni i stru~ni rad u iznosu od po 5.000 dinara, dok su nagrade za vrhunski rezultat u sportu i nagrada Mileva Mari}-Ajn{tajn studentima koji su ih zaslu`ili donele po 8.000 dinara. A. J.

lan rad na te re nu po ku {a va se po di }i i una pre di ti kva li tet zdra vqa rom ske po pu la ci je. Ka ko je re ~e no, ne ma pro ble ma s do mi cil nim rom skim sta nov ni -

SRBIJA I KORUPCIJA

Dr`ava preuzima program

Ove sti pen di je na me we ne su osma ci ma, pri pad ni ci ma rom ske na ci o nal ne ma wi ne ko ji è le da se upi {u u sred wu {ko lu zdrav stve ne stru ke, bez ob zi ra da li je dr àv na ili pri vat na, sred wo {kol ci ma ko ji su ve} u ovim {ko la ma i stu den ti ma ko ji stu di ra ju po bo low skim prin ci pi ma na akre di to va nim dr àv nim i pri vat nim vi so kim {ko la ma i fa kul te ti ma iz obla sti me di ci ne. - Ciq pro gra ma sti pen di ra wa je po dr {ka obra zo va wu i obez be |i va wu bo qeg ì vo ta pri pad ni ci ma rom ske ma wi ne kao i ja ~a we kom pe ten ci ja za de lo va we na una pre |i va wu zdra vqa rom ske za jed ni ce - ka è Je le na Sa vi}. -\a ci i stu den ti ko ji do bi ju sti pen di je ima }e i men to re ko ji }e im po ma -

tiv no sti ko ja se spo ro vo di s In sti tu tom za jav no zdra vqe Voj vo di ne. Kroz edu ka ci ju i sta -

{tvom jer je ono ve} uve de no u si stem zdrav stve ne za {ti te, ali pro blem po sto ji sa ra se qe nim Ro mi ma s Ko so va i Me to hi je kao i oni ma ko ji su u Sr bi ju vra }e ni iz dru gih ze ma qa. Oni naj ~e {}e ni su evi den ti ra ni u do mo vi ma zdra vqa. Za to se evi den ti ra wu i uvo |e wu rom skog sta no vi {tva u ba zu po da ta ka da je ve li ki zna ~aj jer je i to je dan od va `nih pred u slo va za ve }i ob u hvat vak ci na ci jom rom ske de ce kao i dru gim vi do vi ma zdrav stve ne za {ti te. - Ima ju }i u vi du da je u rom skoj po pu la ci ji naj ve }i broj de ce, da je to mo bil na po pu la ci ja i da je u rom skom na se qu kre nu la in fek ci ja mor bi li ma, kre nu li smo u za jed ni~ ku ak ci ju da po zo ve mo sta nov ni {tvo na naj b o q i mo g u } i od z iv na vak ci na ci ju - ka `e di rek tor ka In sti tu ta za jav no zdra qe Voj vo di ne Mar ti ja Jav ti}. - Vak ci na ci ja ni je je di ni pro blem jer zna mo da su sa ni tar no-hi gi jen ski sta tus i uslo vi `i vo ta rom ske po pu la ci je ve o ma lo {i. J. Barbuzan

gra |a ni u 54,8 od sto slu ~a je va Pre ma re zul ta ti ma te an ke te, mi to da va li le ka ri ma, po tom 56,1 od sto gra |a na je sa mo nu di lo po li ci ji (38,5 od sto), me di cin - no vac, po klon ili pro tiv u slu gu skim se stra ma (25,7 od sto), slu - dr àv nom slu `be ni ku i to naj `be ni ci ma ka ta stra (15,5 od - ~e {}e sa ci qem ubr za va wa pro sto), a pre po sled wih re pu bli~ ce du re (33,8 od sto), za vr {et ka kih i op {tin pro ce du re (18,2 od skih iz bo ra od sto) i do bi ja wa bo 6,8 od sto gra |a qeg tret ma na (18,1 Pre posledwih na je tra èn od sto), na veo je republi~kih i glas za ne ku po Vuk mi ro vi} i na op{tinskih izbora po me nuo da je u 52,2 li ti~ ku stran ku u za me nu za uslu - od 6,8 odsto gra|ana od sto su ~a ja kao je traèn glas za gu, no vac ili po mi to naj ~e {}e da klon. van no vac, a u 33,6 neku politi~ku Vuk mi ro vi} od sto da ta je hra na. stranku u zamenu je re kao da je is U pe ri o du od 12 za uslu gu, no vac pi ti va we ura |e me se ci za ko ji je i ili poklon no na uzor ku gra ra |e na ta an ke ta, |a na sta ro sti od pro se~ na vred nost 18 do 64 go di ne i, po wi ho vom mi ta da tog u nov cu iz no si la je mi {qe wu, naj zna ~aj ni ji pro 15.330 di na ra, a u sko ro po lo vi ni blem sa ko jim se dru {tvo da nas slu ~a je va pro se ~an iz nos mi ta u su o ~a va je ne za po sle nost (32 od nov cu bio je 5.000 di na ra. sto), si ro ma {tvo i ni zak stan Ina ~e, na pro {le go di ne ob dard (26,4 od sto), ko rup ci ja ja vqe nom in dek su Tran spa ren si (17,1 od sto), rad Vla de Sr bi je in ter ne {e ne la, Sr bi ja za u zi ma (13,5 od sto), kri mi nal i ne do 83 me sto po ni vou ko rup ci je, od voq na bez bed nost (5,5 od sto). ukup no 178 ze ma qa.

Sin di kat pred {ko la ca na ja vqu je pro test Sa mo stal ni sin di kat pred {kol skog vas pi ta wa i obra zo va wa Sr bi je sa op {tio je da }e or ga ni zo va ti pro test uko li ko Mi ni star stvo pro sve te i na u ke u {to kra }em ro ku ne do ne se ured -

bu o ni vou pla ta za po sle nih u pred {kol skim usta no va ma, ~i ja iz ra da je po ~e la jo{ ok to bra 2010. go di ne. - Sin di kat sko ro de ce ni ju tra `i do no {e we ured be ko ja }e re gu -

PO PUST U EVRO PI ZA MLA DE: U~enicima sredwih {kola i aktivnim mladim gra|anima koji su prisustvovali prezentaciji â&#x20AC;&#x153;EURO 26â&#x20AC;? programa, u prostorijama Kancelarije za mlade u Zrewaninu dodeqeno je 48 besplatnih EURO 26 omladinskih kartica. U narednih godinu dana one }e dobitnicima omogu}iti niz razli~itih popusta, izme|u ostalog na putovawa sa velikim brojem auto-prevoznih kompanija, na osigurawe na me|unarodnim pute{estvijima, zatim popuste u velikom broju restorana brze hrane, modnih butika... U narednom periodu organizacija EURO 26 }e potpisati ugovore i sa izvesnim brojem kompanija i javnih institucija u Zrewaninu, tako da }e mladi i na lokalnom nivou imati mogu}nost da koriste pospuste kod taksi slu`bi, frizera, bioskopskih premijera i sli~no. @. B.

li sa ti ni vo pla ta svih pro fi la za po sle nih u ovoj de lat no sti - ka `e se u sa op {te wu ovog sin di ka ta koji se tako pridru`uje najavama protesta koje su ovih dana uputili i sindikati policije.

Sin di kat pod se }a da je mi ni star stvo pro {le go di ne for mi ra lo rad nu gru pu za iz ra du ured be ko ja je do sa da utvr di la pro fi le za po sle nih, ali bez ko e fi ci je na ta vred no sti wi ho vog ra da.

reporta@e

c m y

dnevnik

petak3.jun2011.

SEQA^KI PROTESTI U OKOLINI SOMBORA KAO ANTI^KA BITKA KOD ALEZIJE

Dr àv ni Ce zar pro tiv pa or skog Ga la Nije se u Srbiji jo{ ni pra{ina slegla od duple krune “Partizana” i hap{ewa Mladi}a, a jedna od Vladinih uredbi, ona o ograni~avawu dràvnih subvencija na poqo-imawa veli~ine do 10 hektara, podigla je na noge seqa~ku raju po Srbiji koja se, izgleda, umiriti ne moè. Po{to su seqaci namerili da li~no i personalno kaù ministru i Vladi u brk {ta misle o ovoj uredbi, te u tom smislu krenuli na Beograd sa sve “zetorima”, “IMT”-ovima, “torpedima” i “xondirima“, dràva je u iznudici posegla za “aparatom prinude”, odnosno ministarstvom unutarwih dela. Kako je ko od seqaka pro{ao i do{ao do Beograda il’ Novog Sada prepri~ava}e se ovih dana, ali na zapadu Ba~ke nadmudrivawe seqaka u protestu i policije poprimilo je obrise ~uvene anti~ke bitke kod Alezije, koja i danas traje. Obrise, jer na sre}u nikom ni dlaka sa glave nije falila, ali

je opet sve podse}alo na duel mo}nog dr`avnog Cezara u vidu policije i gologuzih Vercingetoriksovih Gala za ovaj igrokaz upodobqenih u somborskoj paoriji. Alezija, galski grad u kojem se onomad utvrdio nepokorni Vercingetoriks ovom prilikom je bilo Kqaji}evo, jedno od najve}ih sela somborskog atara, na magistralnom putu od Novog Sada ka Somboru i daqe ka Subotici. Elem, na samu objavu uredbe, brojna “plemena” i pro{le zime dokazano ratobornih seqaka sa somborskih strana i sala{a sklopi{e dogovor o buni, te pohita{e na zborno mesto, Sombor, gde ih ve} ~eka{e Da~i}evi trijariji u najboqim mladim godinama, ali prekaqeni u silnim bojevima iliti brojnim derbijima Zvezde i Partizana i neredima nastalim zbog gej parade. Poznavaju}i teren u prste, vojvo|anski Gali ve{to eskivira{e sve zasede stra-

Gandijevski protest vojvo|anskih Gala

{nih oklopnika srpskog MUPa, te lenijskim stazama i bogazama, kreto{e put Neoplante. Mada je u tom momentu izgledalo da juri{ paorsko galske dizel-kowice ni{ta ne moga{e do Singidunuma zaustaviti, hladnokrvni centurioni Legia Panonike zbi{e svoje redove na samom drumu i svojim telima (i autobusom pride) u mestu ustavi{e pobuwenu seqa~ku vojsku. Tako se ceo vedri i topli dan do podne u o~i gleda{e paori i }utqivi veterani sa odbrane Andri}evog venca i Kneza Milo{a, ~iji se pleksi-{titovi na suncu presijava{e kao Ahilov {tit. Poku{a{e se probiti hrabri pobuwenici levo i desno, ali neumoqivi `ivi zid u plavo obojen prestrojava{e se dok si dlanom o dlan, sve isturaju}i grudi pred raznobojnim metalnim grdosijama. I na tu taktiku, bez isukavawa sjajnog oru`ja, vaspitnih palica, odgovori{e disciplinovane kohor-

Pusti me, zva}u decu!

te, te na znak “motorola-trubqi“ postavi{e jo{ jedan lavovski, {to }e re}i plavo-beli “pe`o”, prsten iza le|a seqa~ke armade. Jeknu{e i paorske nokija-trube, te im u pomo} sa severa dohita rezerva i postavi se iza le|a drugog interventnog prstena, na {ta pak iz okolnih ulica iza|e jo{ jedna MUP rezerva koja tre}i prsten skova na obodu same Alezije... Tako u kosti uhva}enim vojvo|anskim Galima i Romejima dobacivahu re~i podr{ke brojni okupqeMi stojimo postojano, kao klisurine

ni ìteqi ravni~arske Alezije. Suo~eni sa nedostatkom vode, iz galsko-paorskog tabora odlu~i{e da poteraju jedan broj najèdnijih, te ih pe{ke posla{e pod noge ustrajnim, takti~ki raspore|enim korwa~ama u plavom, koje tik do bunara iliti birtije i kraj we STR “Loptica” staja{e. Dok se nemi red pod {titovima mewao na svakih pola sata, seqa~ke nepregledne goloruke mase poseda{e na uàreni asfalt. Ovakva diverzija ne izazva ni treptaj strogih o~iju pod vizirom, pa kad vide{e da milosti o~ekivati ne mogu, sko~i{e na noge lagane paorski Gali i umesto svojih sedalnih delova tela, na drum navaqa{e oblice bukovine sa obli`we drvare i time postavi{e scenu za kraj prvog dana bitke. Izmoreni celodnevnim napadima, poterama, uzmacima i opsadama, obe stra-

ne potra`i{e predah u hladovini, a galska strana pregovara~e svoje odasla ~ak u Singidunum, kako bi se sa Senatom oko povoqnijih uslova i eventualnog prekida pobune dogovarala. No} u miru prote~e, mada do obe strane dopirahu glasovi o polovi~nom uspehu pregovora u dalekoj prestonici. Pravi {ok kod ba~kih Gala izazva navodna izdaja nekih seqa~kih plemena sa juga, koja pristado{e na ponudu Senata da im se isplate cezarski darovi tek za posede veli~ine do 30 dana kopwe, dok ovima sa severa {to nepreglednim morem bogate zemqe raspola`u, sleduje {ipak. Tad se za odlu~niji otpor i ne samo Alezije, ve} opsadu vascele severne panonske Galije opredeli{e, i eno ih i i sada kako naspram rimskih legija stoje, te se boqoj voqi Senata nadaju. Mili} Miqenovi}

VELIKI JUBILEJ BO^ARA - NAJMAWEG SELA NOVOBE^EJSKE OP[TINE

se lo ma lo, osam ve ko va sta ro Ni maweg sela, ni ve}eg jubileja! To bi u najkra}em moglo da se kaè povodom svetkovine koju su Bo~arci ovih dana organizovali u znak se}awa na prvo pomiwawe imena Bo~ar u pisanim izvorima. A bilo je to 1211. godine! Ma|arski kraq Andra{ drugi dodelio je, zbog vernosti kraqu i vojni~kih zasluga, bogatoj porodici Bo~ard iz ~anadske ùpanije priznawe o vlasni{tvu nad slobodnim kraqevskim posedom Bo~ar. To je najboqa potvrda da je najmawe selo novobe~ejske op{tine i starije. - Bo~ar je veoma staro naseqe, ali se ne raspolaè relevantnim podacima koji govore o vremenu nastanka sela. Ne zna se ko je osniva~ mesta, niti se pouzdano daje obja{wewe imena Bo~ar, koje se kroz istoriju, bez obzira na promene vlasnika, nikada nije mewalo, ali se zna da su prirodni uslovi, suvo stani{te na

blagoj lesnoj terasi uz tada{wi tok Tise s {umovitim zale|em, pogodovali za miran i bezbedan ìvot, pi{e dr Milorad Drobac u Monografiji Bo~ar izdatoj 1996. godine. Pomenuto delo za najmawe naseqe novobe~ejske op{tine i „Bo~ar kroz seobe“ istog autora iz 2006. godine, daju niz podataka do kojih se istraìvawima do{lo, a aktuelni predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov je na sve~anoj akademiji povodom vrednog jubileja primetio: - Retko koji ozbiqniji grad moè da se pohvali jubilejom koji vi obeleàvate, a kamoli malo mesto kakvo je Bo~ar. Poznato je da su vekovima u va{em selu ìveli Srbi, Ma|ari, Nemci... ìveli su bogati i siroma{ni, sre}ni i oni koji to nisu, vlastele i paori, ìvelo se u palatama kakve su dva dvorca u selu i ku}ama od naboja po-

krivenim trskom, jedni su brojali dukate, a drugi decu... Bez obzira na sve razli~itosti, u Bo~aru se uvek `ivelo u slozi. To mogu samo dobri qudi! Ne poznajem lo{e qude me|u vama. Mo`da ih vi znate? Ovih dana se podse}amo na pro{lost, ali moramo da mislimo na budu}nost. Koliko god da je nekada napredno selo u posledwe vreme neopravdano zapostavqeno, Bo~ar i me{tani u wemu imaju

u ~ijem vlasni{tvu je selo od 1803. godine. Upravo je porodica Hertelendi od 1821. godine masovno naseqavala selo sunarodnicima, koji su do kraja Drugog svetskog rata bili ve}insko stanovni{tvo u selu. U {vapske ku}e stigli su kolonisti iz Bosanske krajine. Bio je Badwi dan 1946. godine kada su „vozom bez voznog reda“ stigli Bosanci. Ukupno 1.354 nova stanovnika iz 218 porodica. I od

Bo~ar je selo ure|enih parkova

ba nat ski La ki je ma Lo ner vo zan: Samim svojim gabaritom, ali i zbog nepredvidive naravi, dvori{tem doma}instva Du{ana i Evice Vrankovi} iz sela Sigeta na severu Banata, `ivinom kao i sitnijim primercima ku}nih qubimaca dominira }uran Laza. Od miqa mu svi tepaju Laki, a on je posledwih sedmica malo nervozan. Nije mu prvi put da postane otac, ali od kad wegova dru`benica }urka Belka le`i na jajima, potpuno se promenio. Uzvrpoqio se, {pacira po zelenoj travi i izbegava dru{tvo pernatih i ostalih “podanika”. M. Mitrovi}

budu}nost. Tome }e doprineti i novi put koji se gradi ka mostu na Tisi kod Ade, ~ime }e se Bo~arci opet spojiti s „panonskom princezom“ kao davni preci, ali i Koridorom 10 i Evropom - kazao je Vrebalov. Koliko je Bo~ar bio zna~ajno naseqe u pro{losti, potvr|uje podatak da je u selu postojala Srpska pravoslavna crkva od pe~ene cigle s drvenim torwem i tri popa u slu`bi jo{ 1758. godine. U isto vreme okolna mesta su imala crkve sazidane od busena ili ~erpi}a. Dana{wi Srpski pravoslavi hram posve}en Svetom Arhangelu Gavrilu, koji je ovih godina rekonstruisan, sazidan je 1814. godine. Centar sela od 1840. godine krasi i Rimokatoli~ka crkva, koju je izgradila nema~ka familija Hertelendi,

tada Bo~arci ìve u slozi s Kraj{nicima. Istina, privikavawe, i jednih i drugih, nije bilo lako, na~in ìvota i navike su bile razli~ite, neke kolonizovane porodice su se vratile u zavi~aj. Ali, vremenom je sve do{lo „na meru“. Koliko god da je Bo~ar mali po broju stanovnika, po~etkom pro{log veka brojao je 2.729, krajem 2.007, a sada ne{to mawe ìteqa, oduvek je bilo mesto s „pedigreom“. Srbi su najstariji narod koji je naseqavao Bo~ar, zatim su dominantni bili Ma|ari, pa Nemci i sada, opet, Srbi. Prve poznate porodice su Zari}i, Liwa~ki, Ostojini, Popovi, Sen}anski... kasnije se pomiwu Arsini, Bajini, Bogdanovi, Gavran~i}i, Geci}i, Grujini, Jankovi, Jovanu~evi, Kapetanovi, Ko{ni~arevi, Mar-

Vra}en sjaj crkvi, lepotici staroj skoro dva veka

ku{evi, Milo{evi, Mirkovi, Odo{anovi, Oxini, Pewini, Prekajski... Bilo je kroz istoriju i znamenitih porodica kao {to su Bajer, Baji}, Hertelendi, Ogwanovi}... Pored qudi, koji su najve}e bogatstvo sela, Bo~arci se ponose i arhitektonskim gra|evinama kao {to su dvorac porodice Hertelendi iz 1850. godine ili Gospodska ku}a (Novi ka{tel), koju je izgradio baron Ivan Baji} 1903. godine na temeqima ka{tela Hertelendijevih iz 1820. godine. Obe crkve, Srpska pravoslavna na mawem uzvi{ewu u centru sela i Rimokatoli~ka, vide se izdaleka. Selo je 1953. godine elek-

trificirano, 1968. godine je izgra|en vodovod, pet godina kasnije u svim ulicama su izgra|eni trotoari. Pre tri decenije se ~ulo prvo „alo“ u dvadesetak bo~arskih domova, a sada digitalnu telefonsku centralu koristi 597 pretplatnika. Od 1988. godine kroz selo prolazi gasovod, a Bo~ar je pre svega lepo mesto sa ure|enim parkovima. Pravi bum se o~ekuje izgradwom novog puta prema mostu na Tisi kod Ade, jer }e se tada Bo~ar s jedne strane pribli`iti Kikindi na mawe od 20 kilometara, a preko Koridora 10 Evropa }e biti na sat vo`we. Vlastimir Jankov

SPORT

petak3.jun2011.

c m y

OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE U ROLAN GAROSU

DANAS U RIMU PO^IWE FAJNAL-FOR EVROLIGE

No vak mo `e, Royer ho }e Da nas }e se na Ro lan Ga ro su igra ti po lu fi nal ni du e li ko ji obe }a va ju od li ~an te nis. U za vr {ni cu su se pla si ra la ~etvorica najboqih na svetu. Novak \okovi} sasta}e se sa Roxerom Federerom, dok }e u drugom duelu snage odmeriti Rafael Nadal i Endi Marej. Prvi duel na programu je od 14 ~asova, drugi odmah nakon toga. Roxer Federer veruje da }e ve}i pritisak ovog puta biti na

nije prioritet, koliko da nastavim da igram dobro - rekao je [vajcarac, koji je trijumfovao u Parizu 2009. godine. Federer je do polufinala stigao zahvaquju}i pobedama nad Felisijanom Lopezom, Maksimom Teiksirom, Jankom Tipsarevi}em, Stanislasom Vavrinkom i Gaelom Monfisom. Tre}i igra~ sveta do sada je odigrao 22 me~a protiv \okovi}a i ostvario 13 pobeda. Ipak, ove sezone Srbin je nepobe-

promena bila potrebna i nisam izgubio ritam. Sa~uvao sam sve`inu, `eqan sam da ponovo iza|em na teren i igram. Motivisan sam i imam mnogo samopouzdawa. Verujem u sebe i svoje kvalitete - rekao je \okovi} koji je u Parizu redom ru{io Tijema de Bakera, Viktora Haneksua, Huana Martina del Potra, Ri{ara Gaskea, a duel protiv Fabija Fowinija dobio je bez borbe.

div. Federera je dobio tri puta - u polufinalu Australijan opena, zatim u finalu Dubaija i na kraju u polufinalu Masters turnira u Indijan Velsu. Nole je imao i mini godi{wi odmor, jer je posle duela u nedequ, kada je eliminisao Ri{ara Gaske, neo~ekivano dobio ~etiri dana odmora. Fabio Fowini predao mu je ~etvrtfinalni duel zbog povrede. Neki smatraju da to mo`e biti „ma~ sa dve o{tice”, ali ne i Novak. - Dosta sam trenirao prethodnih dana, i smatram da mi duga pauza ne}e odmo}i uo~i zavr{nice. Mislim da mi je ta

\okovi} je osim Federera „tukao” i ostale polufinaliste Rafaela Nadala i Endija Mareja. Rafu je pobe|ivao u finalima Indijan Velsa, Majamija, Madrida i Rima, a Mareja u finalu Australijan opena i polufinalu Rima. Federer je ujedno posledwi igra~ koji je nadigrao Novaka. To je bilo krajem novembra pro{le godine, na zavr{nom Mastersu sezone u Londonu, kada je slavio sa 6:1, 4:6 u polufinalu. Nakon toga Nole je sa reprezentacijom osvojio „salataru” u Dejvis kupu, i napravio niz od 43 trijumfa zaredom.

Royer Federer i Novak \okovi}

Novaku \okovi}u. Logi~no, Srbin juri prvi put u karijeri finale Rolan Garosa, prvo mesto ATP liste i rekord Xona Mekinroa iz 1984. od 42 pobede u nizu od po~etka sezone. [vajcarac isti~e da je od po~etka turnira pomalo u senci, {to mu odgovara, i da je najva`nije da igra dobro. Zadovoqan je formom i na~inom na koje je dobijao protivnike do polufinala. - Ovoga puta moj ulog je mawi. \okovi} juri mnogo stvari. Svakako da bih voleo da igram finale, jer na posledwa ~etiri grend slema to nisam uspeo, ali to

Na dal: \o ko vi} je naj bo qi igra~ da na {wi ce Pr vi te ni ser sve ta, [pa nac Ra fael Na dal pri znao je uo~i po lu fi nal nih me ~e va na Ro lan Ga ro su da je No vak \o ko vi} naj bo qi igra~ da na {wi ce. Na dal je pred sto je }i po lu fi nal ni duel \o ko vi}-Fe de rer, ko ji se igra da nas, na zvao su -

Ma rej pre ti Na da lu Naj bo qi bri tan ski te ni ser En di Ma rej tvr di da }e pro tiv tre nut no pr vog igra ~a sve ta, [pan ca Ra fa e la Na da la igra ti bez ima lo stra ha. Iako je Na dal u po sled wih {est go di na iz gu bio sa mo jed nom u Pa ri zu, Ma rej je ube |en da mo `e da ga po be di. - Ose }am da mo gu to da ura dim. Sa mo je bit no da u pe tak od i gram naj bo qe {to umem. Mo ram da od i gram bez osci la ci ja i da osta nem men tal no jak. Tak ti~ ki, ve ru jem da }u bi ti ve o ma do bar. De fi ni tiv no mo gu da ga po be dim. - re kao je Ma rej i do dao: - Gle da }u me ~e ve ko je smo igra li i ana li zi ra ti gre {ke. Iz ne na |en sam {to sam uop ste u fi na lu jer ni sam bio to li ko do bar. Na kon sve ga {to sam pro {ao u pret ho dih ~e ti ri - pet da na ne mo gu da bu dem za do vo qan sa mim pla sma nom u fi na le.

Mi ki Jan ko vi} u po lu fi na lu du bla Mla di srp ski te ni ser Mi ki Jan ko vi} i Bu ga rin Di mi tar Ku zma nov pla si ra li su se u po lu fi na le Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske u igri pa ro va, po {to su u ~e tvrt fi na lu sa vla da li {pan ski dubl Ak sel Al va res Qa mas/Oriol Ro ka Ba ta qa sa 6:3, 6:2. Jan ko vi} ni je us peo da se plal si ra u po lu fi na le u singl kon ku ren ci ji po {to je iz gu bio od Hr va ta Ma te De li }a sa 6:2, 7:5.

da rom „naj bo qeg te ni se ra da na {wi ce i naj bo qeg igra ~a svih vre me na”. - Ovaj me~ se jed no stav no ne sme pro pu sti ti re kao je Na dal ko ji }e u po lu fi na lu igra ti pro tiv Bri tan ca En di ja Ma re ja.

Dana{wi program 14.00: Nadal - Marej sledi: \okovi} - Federer - Ovo je moja najboqa sezona generalno, ali i na Rolan Garosu. Ose}am se zaista dobro i imam igru kojom mogu da nadigram Roxera. Uspevao sam to ve}, pa za{to ne bih sada ponovo. Verujem u sebe vi{e nego ikad. U posledwe vreme igrao sam veoma dobro velike me~eve, protiv velikih rivala. Ta~no znam {ta treba da radim na terenu i psiholo{ki sam mnogo ja~i. - istakao je srpski teniser, koji }e u slu~aju pobede nad Federerom prvi put u karijeri preuzeti teniski tron. Federer smatra da }e ovo biti poseban duel, budu}i da se igra na {qaci, na kojoj su se posledwi put sastali jo{ u Rimu, u aprilu 2009. godine. Novak je i tada bio boqi u polufinalu u tri seta, a kasnije je izgubio borbu za trofej od Rafaela Nadala. - Igrali smo mnogo duela u posledwe vreme, ali sada }e biti malo druga~ije, jer se igra na {qaci. na toj podlozi zaista nismo igrali dugo. Ne mislim da mogu mnogo toga da promenim u svojoj igri, Novak igra stvarno odli~no ve} duè vreme, a ja nisam tu da bih nu`no prekidao wegov niz, ve} jedino {to moram da u~inim je da igram najboqi tenis. Siguran sam da }e mnogo detaqa uticati na ishod polufinalnog me~a, ta~no znamo taktiku koju primewujemo u na{im duelima, ali sam siguran da }e i ovoga puta biti veoma zanimqivo i neizvesno. - istakao je Federer. Novak je svestan da }e igrati protiv velikog {ampiona. - Veoma sam motivisan da igram sa Federerom. Roxer je sjajan igra~, veliki {ampion. Najboqi teniser u istoriji, jer je na svakom grend slemu koji je igrao do{ao barem do ~etvrtfilanla ili polufinala. U posledwe vreme igra mo`da ne{to slabije, ali na velikim turnirima beeì dobre rezultate. Ja, na drugoj strani, igram najboqi tenis u ìvotu i verujem da mogu da pobedim. To je jedini na~in na koji mogu do}i do pozitivnog ishoda” zakqu~io je \okovi}, koji se za polufinalni duel spremao sa velikim {ampionom Xonom Mekinroom. Sve je spremno za spektakl, odnosno Noletov me~ karijere.

Ne stor iz ba cio Zi mo wi }a Ne nad Zi mo wi} i Majkl Qo dra za u sta vqe ni su u po lu fi na lu Ro lan Ga ro sa u kon ku ren ci ji mu {kih pa ro va. Be o gra |a nin i Pa ri à nin po ra è ni su od Mak sa Mir wi ja i biv {eg Zi mo wi }e vog part ne ra, Da ni je la Ne sto ra, po sle dva tajbrej ka - 6:7 (4), 6:7 (5). Me~ je tra jao sat i 47 mi nu ta. Oba se ta ima la su isti sce na rio. Be lo rus i Ka na |a nin su sti ca li brejk pred no sti, a Sr bin i Fran cuz uz vra }a li. Zi mo wi} i Qo dra Zi mo wi} i Lo dra „spa si li” su pr vi set u „mi nut do 12”. Mir wi je ser vi pu sti li pri li ku da po sle ser vi rao pri vo| stvu 5:4, ali su ~e sa Mir wi ja do bi ju pr vi set - 7:4 tvr ti no si o ci upra vo ta da uz (45 mi nu ta). vra ti li brej kom. Zi mo wi} je bio si gu ran na Na star tu taj-brej ka Zi mo ser vi su to kom ce log me ~a, osim wi} je na pra vio du plu ser vis u taj-brej ku pr vog se ta u ko me je gre {ku, ali se ve} u sle de }em iz gu bio sva tri po e na ka da je po e nu re zul tat „iz ni ve li sao”. imao po ~et ni uda rac. I u dru Sle de }i mi ni brejk po no vo su gom se tu su fa vo ri ti pr vi ste na pra vi li Ka na |a nin i Be lo kli pred nost, na ser vis Qo dre rus (3:2), a wi ho vi pro tiv ni ci 4:2. Kao i u pr vom de lu me ~a, ne sa mo da su opet uz vra ti li, srp sko-fran cu ski par je uz vra ve} su na p ra vi l i pre o k ret. tio, i to od mah, jer Mir wi ni je Sjaj nim „ri ter ni ma” osvo ji li bio si gu ran, na pra vio je dve du su oba po e na na ser vis pro tiv ple gre {ke. Zi ki i Majkl pro ni ka - 4:3. pu sti li su {an su da „ve ù” tri Se ri ja mi ni-brej ko va se ni tu ge ma, na pa li su i Ne sto rov ser ni je za vr {i la, jer je Zi mo wi} vis, ali ni su ma te ri ja li zo va li „iz gu bio” oba svo ja ser vi sa - 4:5. dve brejk lop te. Qo dra je dva pu Be lo rus i Ka na |a nin ni su pro ta lo {e „ri ter ni rao”.

dnevnik

Cr no-be li pri `eq ku ju fi na le Ve ~e ras po ~i we po lu fi na le Evro li ge u va ter po lu na ko jem }e Par ti zan po ku {a ti da naj pre sa vla da za gre ba~ ku Mla dost, a po tom u fi na lu i da osvo ji sed mu ti tu lu pr va ka Evro pe. Ti tu lu ko ja se na Ba wi ci ~e ka ve} 35 go di na!Ali, i Pro Re ko ima istu `e qu…Ni za gre ba~ ka Mla dost ne do la zi bez mo ti va. Iz u zet no lep dan u Ri mu bio je u ~e tvr tak. Uz voj nu pa ra du po vo dom 150 go di na od uje di we wa Ita li je, va ter po li sti Par ti za na i Bu dve za jed no su tre ni ra li u za i sta le pom ba ze nu re kao nam je tre ner Par ti za na Igor Mi la no vi}: - Igra }e se i ako bu de ki {a, ni {ta ne sme ta. At mos fe ra u obe eki pe je na vi so kom ni vou. Par ti zan i Bu dva za jed no su se pri pre ma li za faj n al-for uo~i do l a s ka u Rim. Par ti zan ide na Mla dost, ko ju }e pred vo di ti ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Va wa Udo vi ~i},

Pro gram Danas 19.30: Partizan - Mladost 21.00: Pro Reko - Budva Sutra 19.30: me~ za tre}e mesto 21.00: finale Par ti zan je oran za bor bu. Po ka zao je to i u ~e tvrt fi nal noj gru pi. - Svi smo sprem ni i ne vi dim ni jed nu pre pre ku, osim te po vre de So ra, ali, ka èm, on }e bi ti na go lu. Ako mi bu de mo na svom ni vou, bi }e mo u fi na lu. Od bra na je bi la i osta la naj ja ~i adut Par ti za na. - To je kqu~ utak mi ce. Ako bu de mo od i gra li na {u, avan grad nu od bra nu, na ko ju pro tiv nik te {ko da mo è da na |e od go vor, on da ne }e bi ti pro ble ma ka è Mi la no vi}. Par ti zan }e bi ti u svom no vom po ho du na evrop ski tron. U

Va ter po li sti Par ti za na

kao i tro ji ca van se rij skih hr vat skih re pre zen ta ti va ca: gol man Jo sip Pa vi}, po tom cen tar Igor Hi ni} i Pe tar Mu slim. Bu dva ima |a vol ski te `ak po sao - da po be di bra ni o ca ti tu le pr va ka Evro pe, sve mo} ni Pro Re ko i to na we go voj te ri to ri ji. Pr va vest iz ta bo ra Par ti za na - de sno ra me gol ma na Slo bo da na So ra sve je bo qe. Za te kli smo ga ka ko raz vla ~i gu mu i “na me {ta ru ku”. Po tom je dr `ao “san tu” le da na ra me nu. - Sve je ure du - na mig nuo nam je So ro. Igor Mi la no vi} ne ma di le mu ko }e bi ti pr vi gol man Par ti za na: - So ro }e si gur no da bra ni, ali ne ve ru jem da }u i{ta ri zi ko va ti zbog eki pe. Si gur no }u pro tiv Mla do sti u ti mu ima ti dva gol ma na (dru gi je Ste fan @i vo ji no vi}). Ali, ve ru jem da }e So ro po ~e ti i za vr {i ti utak mi cu.

svo jim re do vi ma ima tro ji cu is ku snih igra ~a ko ji su ve} igra li za vr {ne tur ni re Evro li ge i ko ji su se pe li na krov. Vla di mi ru Vu ja si no vi }u bi }e ovo pe ti faj nal-for (tri pu ta je bio pr vak Evro pe sa Pro Re kom), Slo bo dan So ro ga je ta ko |e jed nom osvo jio (sa Be ~e jom, do du {e ta da je bio re zer va Alek san dru [o {ta ru), a Grk Te o do ros Ha xi te o do ru igra }e svoj ~e tvr ti za vr {ni tur nir kre ma evrop skog klup skog va ter po la (jed nom je bio pr vak Evro pe sa Olim pi ja ko som). - Svi ima ju podjed na ke {an se na ovom tur ni ru. Naj kva li tet ni ji tim ima Pro Re ko, igra kod ku }e, fa vo rit je, ali to ni {ta ne mo ra da zna ~i. To je na pa pi ru, u ba ze nu po be |u je onaj ko je tre nut no bo qi. Par ti zan se od li~ no pri pre mio. Ve ru jem da }e mo po be di ti Mla dost i u}i u fi na le, a u fi na lu mo ra mo da da mo sr ce rekao je Milanovi}.

ZBOG GRE[KE U POLUFINALU SP

FI BA se iz vi wa va

I opet su mo ra li u taj-brejk i opet su Mir wi i Ne stor po ve li (3:1) i opet su Zi mo wi} i Ne stor anu li ra li „mi nus” - 3:3... Raz me na mi ni brej ko va tra ja la je do 6:4 za dru ge no si o ce. Is ko ri sti li su dru gu me~ lop tu, pr vu na svoj ser vis - 7:5. Ta ko }e Ne nad Zi mo wi} i Majkl Qo dra mo ra ti da sa ~e ka ju sle de }u pri li ku da osvo je pr vi tro fej ot ka ko su po ~e li da sa ra |u ju. Ta ko |e, Sr bin i Fran cuz }e po sle Ro lan Ga ro sa osta ti na po tri gren slem ti tu le. Zi mo wi} ni je od bra nio ti tu lu na Otvo re nom pr ven stvu Fran cu ske osvo je nu pro {le go di ne, a to }e po ku {a ti da u~i ni we gov ta da {wi sa i gra~, Ne stor.

Pred sed nik Svet Osim tog ko {a, bi lo je jo{ ske ko {ar ka {ke fe ne ko li ko pro pu sta, ali je KSS de ra ci je (FI BA) ula gao `al bu zbog to ga {to je Ivan Me ni ni iz vi Ke rem Tun ~e ri na ga zio li ni ju nio se da nas u Be o gra du zbog pre ne go {to je {u ti rao i po su dij ske gre {ke u po lu fi na lu sti gao ko{ za po be du od 83:82. svet skog pr ven stva u Tur skoj, ali je po zvao Sr bi ju da gle da u bu du} nost. Me ni ni je po sle sa stan ka sa ~el ni ci ma Ko {ar ka {kog sa ve za Sr bi je u Be o gra du pri ~ao no vi na ri ma o ve za ma svet ske i na ci o nal ne fe de ra ci je, ali je iz ve {ta ~e naj vi {e za ni ma lo we go vo vi |e we tog po lu Ivan Me ni ni i Bo ra Stan ko vi} fi na la, u ko me je igra~ do ma }e Tur ske po sti gao - Su dij ske gre {ke su deo po be do no sni ko{ iz auta. spor ta i one se de {a va ju. Mo je - Znao sam da }e mo pri ~a ti `i vot no opre de qe we je da o to me i du go sam se spre mao gle da mo u bu du} nost i po zi vam za taj od go vor. Pri ~a li smo i vas da se okre ne mo bu du} no o to me na bor du FI BA i za sti - re kao je Me ni ni. kqu ~ i l i smo da su su d i j e Pred sed nik FI BA po se tio gre {i le. To se u spor tu de - je Be o grad i to kom dva da na {a va, pri ti sak je bio ve li - raz go va rao je sa ~el ni ci ma ki. Iz vi wa vam se zbog to ga, KSS o bu du }oj sa rad wi i ja ~a ali to je deo spor ta - re kao wu ve za do ma }eg i svet skog sa je Me ni ni. ve za.

SPORT

dnevnik

petak3.jun2011.

OR LO VE U SE U LU TE STI RA JU @NA KO RE JA

Bez ve li kih eks pe ri me na ta Me dij ska na ga |a wa ili stvar na kan di da tu ra: Mar ko Ni ko li}

VOJ VO DI NA TRA @I NO VOG TRE NE RA

U igri ~e ti ri ime na Sva ko dnev no ru ko vod stvo i ope ra tiv ci FK Voj vo di na, od ka da je klub na pu stio Zo ran Mi lin ko vi}, va ga ju ko bi mo gao da ga na sle di. I ju ~e je odr `an sa sta nak tim po vo dom, a sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} je re kao: - Pri ~a mo i do {li smo do ~e ti ri ime na ko ja u ovom ~a su fi gu ri ra ju za me sto {e fa stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na. Us po sta vi li smo kon tak te, raz go va ra }e mo sa svi ma, po tom iz bor su zi ti na dvo ji cu i on da se od lu ~i ti za naj bo qeg me |u kan di da ti ma - u da hu je re kao Pan te li}.

Pro te klih da na mo gle su se pro ~i ta ti i ~u ti raz ne (po lu)in for ma ci je u ve zi s po ten ci jal nim kan di da ti ma za me sto {e fa stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na. Na vod no, u igri je mla |i stru~ wak, na me ra je da bu de an ga `o van na du `i pe riod s ci qem da glav ni ak ce nat bu de na afir ma ci ji ta le na ta iz Vo {i ne fud bal ske {ko le. Ka da su ime na u pi ta wu, po mi wa ni su Mar ko Ni ko li} (Rad), Qu bo mir Ri stov ski (Spar tak Zla ti bor vo da), Ne boj {a Vig we vi} (Ru dar, Pqe vqa), a u de lu bo san sko her ce go va~ kih me di ja po ja vi la se in for ma ci ja da za no vog tre ne ra Voj vo di ne fi gu ri ra i

Ba wa lu ~a ni za in te re so va ni za Mi lin ko vi }a Za pa èn jed no go di {wi bo ra vak Zo ra na Mi lin ko vi }a na klu pi FK Voj vo di na ni je ostao bez od je ka. Ta ko se i po ja vi la in for ma ci ja da je do ju ~e ra {wi stra teg No vo sa |a na ve} vi |en na klu pi ba wa lu~ kog Bor ca, ko ji }e kao pred stav nik Bo sne i Her ce go vi ne u~e stvo va ti u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na Evro pe. Po zva li smo tim po vo dom Zo ra na Mi lin ko vi }a ko ji je re kao: - Za te kli ste me sa si nom u {et wi. Moj odo go vor je iden ti ~an ono me od pre dva da na. O no vom an ga `ma nu za sa da uop {te ne raz mi {qam, a pr vi put ~u jem za ta kvu mo gu} nost. Sa da è lim do bro da se od mo rim, a vre me }e po ka za ti da li }u i u kom klu bu ra di ti u sle de }oj se zo ni. Dra go mi je da sam u No vom Sa du kod na vi ja ~a Voj vo di ne osta vio po zi ti van uti sak, le po je ~u ti da se bi lo ko ji klub za me ne in te re su je ali su to u ovom ~a su pu ke è qe i na ga |a wa. Jo{ ni je do {lo vre me da sa bi lo kim ozbiq no raz go va ram o no vom an ga `ma nu re kao je Mi lin ko vi} uì va ju }i ovih da na u kru gu po ro di ce. Da li mo è te da ka è te o ko jim tre ne ri ma je re~? - Ne mo gu, o ime ni ma ne è li mo da go vo ri mo, dok se ne opre de li mo za kon kret nog po je din ca - re kao je Pan te li}. Da li je do sko ra {wi tre ner Ra da Mar ko Ni ko li} je dan od wih? - Re kao sam, o ime ni ma ni re~ - ostao je pri ~vr stom sta vu Pan te li}.

{ef stru~ nog {ta ba ze ni~ kog ^e li ka Ab du lah Ibra ko vi}. Na pi ta we da li se pro mo ci ja no vog tre ne ra Voj vo di ne mo `e o~e ki va ti u sle de }ih 10 da na, Pan te li} je od go vo rio: - Ime no vog tre ne ra bi }e obe lo da we no i ra ni je. De si }e se to ve} to kom sle de }e sed mi ce - re kao je Mi o drag Pan te li}, sport ski di rek tor Voj vo di ne. S. S.

Ka zne ni se nat odra pio Ra pid Ka zne ni se nat Bun de sli ge iz re kao je Ra pi du naj ve }u ka znu u isto ri ji austrij skog fud ba la. Be~ ki klub je ka `wen zbog di vqa wa hu li ga na, zbog ~ega je pre ki nut grad ski der bi pro tiv Austri je, u 26. mi nu tu. Ra pid }e mo ra ti da igra dve utak mi ce bez pri su stva pu bli ke i uz to da pla ti nov ~a nu ka znu u vi si ni od 50.000 evra. Upad hu li ga na iza zvao je za pre pa {}e we austrij ske jav no sti i re ak ci ju po li ti~ kog vr ha, ko ji su tra `i li dra sti~ ne me re pro tiv na sil nih na vi ja ~a. - Pri li kom do no {e wa sva ke ka zne va `no je da ne sa mo klub, ve} i dru gi klu bo vi i jav nost vi de da se ta kve stva ri ne }e to le ri sa ti - obra zlo `io je od lu ku pred se da va ju }i Ka zne nog se na ta Man fred Lu ~en ski.

- Po {to je do {lo do ma sov nih is pa da, mo ra li smo dra sti~ no re a go va ti - do dao je Lu ~en ski. Fi nan sij ska {te ta za Ra pid, po red ka zne od 50.000, iz no si }e iz me |u 100.000 i 150.000 evra zbog igra wa utak mi ca pred pra znim sta di o nom. Upra va Ra pi da iz ne na |e na je o{tri nom ka zne ko ja je iz re ~e na. - Ova ka zna je je din stve na pro ko men ta ri sao je me na xer klu ba Ver ner Kun. Ina ~e, naj ve }a do sa da iz re ~e na ka zna da ti ra iz 2005. ka da je be~ koj Austri ji, zbog pre ki da utak mi ca pro tiv GAK-a, iz re ~e na nov ~a na ka zna u vi si ni od 50.000 evra, kao i od i gra va we jed ne utak mi ce bez pu bli ke. - Za si gur no }e mo ulo `i ti `al bu na od lu ku ka zne nog Se na ta - na ja vio je Kun.

Jan ku lov ski na pu {ta fud bal Ne ka da {wi re pre zen ta ti vac ^e {ke i de fan zi vac Mi la na Ma rek Jan ku lov ski iz ja vio je da se po vla ~i iz fud ba la. Jan ku lov ski (34) je po sled wih {est go di na pro veo u Mi la nu, a u opro {taj noj se zo ni sa „ro so-ne ri ma” je osvo jio ti tu lu {am pi o na Ita li je. - Ita li ja i Mi lan su moj dru gi dom, ali sve mu do |e kraj - is ta kao je Jan ku lov ski i do dao da ne raz mi {qa o even tu al noj tre ner skoj ka ri je ri, ni ti se be za mi {qa kao me na xe ra.

Na k on du g og pu t a do Se u la ko ji je po tra jao 17 sa ti, uz ne pla ni ra no ka {we we, re p re z en t a t iv c i Sr b i j e su prak ti~ no iz avi o na oti {li na ve le lep ni sta dion „San gam”(ka pa ci te ta 65.000, ras pro dat) i od ra di li je di ni tre ning uo~i da na {we pri ja teq ske utak m i c e pro t iv Ju ` ne Ko re je (13- TV RTS). - @e le li smo ja ke pro ve re, kva li tet ne ri va le, a Ko re ja to sva ka ko je ste, po seb no na do ma }em te re nu. Iz u zet no su ne u god ni, br zi i upor ni, pu no tr ~e, od li ku je ih vi sok mo ral. Ja sno je da mo ra mo do bro da po kri va mo pro stor, po {to se mu we vi to iz de fan zi ve tran sfor mi {u u na pad - is ta kao je se lek tor Vla di mir Pe tro vi}. Or lo vi }e na stu pi ti u kom bi no va nom sa sta vu, bez ne ko li ci ne naj bo qih re pre zen ta ti va ca (Vi di}, Kra si}, Iva no vi}...). Se lek tor ima na ras po la ga wu {e sto ri cu de bi ta na ta, a pred sam put mo rao je da se od rek ne uslu ga ubo ji tog strel ca Mr da ko vi }a, ko ji se po vre dio na po sled wem tre nin gu. - Od ras p o l o ` i v ih sna g a for mi ra }e mo naj bo qi mo gu }i tim. Ne }e to bi ti pre vi {e „{a re na” eki pa, ka ko mno gi mi sle. Eks pe ri men ti su mo gu }i u dru gom po lu vre me nu. @e li mo do bar re zul tat, po zi ti van is hod, pro tiv sjaj nog ri va la, jer bi nam to pu no zna ~i lo na pla nu sa mo po u zda wa i stva -

Lu is En ri ke na klu pi Ro me Ita li jan ski me di ji pre no se da se sport ski di rek tor Ro me Val ter Sa ba ti ni sa stao se sa Lu i som En ri ke om Mar ti ne som i da mu je tom pri li kom po nu dio me sto tre ne ra „vu ~i ce” na ko jem je i da qe Vi }en co Mon te la. Ro ma iz gle da ne ve ru je Vi }en cu Mon te li. Iz Ri ma sti ù ve sti da je „vu ~i ca” za in te re so va na da pro me ni tre ne ra i do ve de le gen du Real Ma dri da, po tom i Bar se lo ne, Luisa Enrikea Martinesa. Italijanski mediji prenose da se sportski direktor Rome Valter Sabatini u ~etvrtak sastao sa Luisom Enrikeom u Milanu i da mu je ~ak ponudio saradwu preciziraju}i da }e, u slu~aju da prihvati Rominu ponudu, mladi {panski stru~wak zara|ivati godi{we 1,5 miliona evra. Poznati sportski dnevnik „Gazeta delo sport” saznaje da bi ~elnici Rome èleli da angaùju Luisa Enrikea na dve godine. Roma je veoma turbulentnu sezonu, tokom koje su je sa klupe predvodili Klaudio Ranijeri i Vi}enco Montela zavr{ila na sedmom mestu tabele italijanskog prvenstva obezbediv{i na taj na~in plasman u Ligu Evrope. Luis Enrike do sada nije vodio nijedan seniorski klub, ali jeste Barselonu „B”, koja je uostalom bila jedina selekcija koju je sada ve} ~uveni Pep Gvardiola vodio pre nego {to je preuzeo kormilo seniorskog sastava Barselone. Gvardiola i Luis Enrike bili su godinama saigra~i u Barsi, a nije nemogu}e da }e upravo Enrike, ukoliko se dobro pokaè u Romi, jednog dana sesti na klupu Barselone. Na to mesto pretenduje jo{ jedan fudbaler te generacije Hoze Marija Bakero, koji trenutno „brusi” zanat u poqskom Lehu. Luis Enrike jedan je od retkih fudbalera koji su prelazili iz Reala u Barselonu, a uradio je to 1996. godine, posle pet sezona u belom dresu madridskog kluba, posle ~ega je bio „persona non grata” na Santijago Bernabeu stadionu u Madridu.

De jan Stan ko vi}

ra wa po bed ni~ kog am bi jen ta uo~i za vr {nih bi ta ka u kva li fi ka ci ja ma za EP - na po me nuo je Pe tro vi}. Na go lu Sr bi je bi }e Ka hri man, be kov ski tan dem ~i ni }e To mo vi} i Ko la rov, a {to per ski Su bo ti} i Bi {e vac. U ma ne vru {an su }e do bi ti Stan ko vi} i Pe tro vi} (Ku zma no vi}), ulo ga „ple ja” na me we na je Qa ji }u, po kri li ma }e dej stvo va ti To {i} i Mi ri}, a na pad pred vo di ti De spo to vi}. - Po tru di }e mo se da od pr vog mi n u t a na m et n e m o na{ stil igre, us po sta vi mo kroz pas kon tro lu na te re nu, {to vi {e ata ku je mo pre ko bo ko va. U za vi sno sti od raz vo ja si tu a ci je i re zul ta ta, ima mo sprem no i al ter na tiv no re {e we,uz od re |e ne ka drov ske ko rek ci je - na ja vio je se lek tor. Or l o v e pred v o d i is k u s ni ka pi ten De jan Stan ko vi} (96 na stu pa), ko ji je upra vo pro tiv Ju `ne Ko re je de bi to vao nu Be o gra du, i to da le ke 1998. go di ne uz dva po got ka. - Mno go to ga se pro me ni lo za pro te klih 13 go di na. Ni ti sam ja isti igra~, ni ti je Ko re ja ista se lek ci ja. Na pre do va li su krup nim ko ra ci ma, be le ` e od l i~ n e re z ul t a t e u svet skim okvi ri ma. Kra si ih ve li ka di sci pli na, bi }e ne u go dan pro tiv nik. O~e ku jem ve o ma za ni mqiv su sret, u ko jem tre ba da po ka `e mo svo ju vred nost - sma tra Stan ko vi}. Z. Ran ge lov

BLA TER PO NO VO IZA BRAN ZA PRED SED NI KA FI FA

Vra ti }e mo brod na pra vi kurs Do sa da {wi pred sed nik Me |u Kon gres FI FA, a ne Iz vr {ni ko na rod ne fud bal ske fe de ra ci je mi tet, ko ji je pre ma od red ba ma va (FI FA) Sep Bla ter po no vo je è }eg Sta tu ta nad le àn za to. iza bran na ovu funk ci ju. Iz bor ni - @e li mo da osna ì mo na ci o kon gres FI FA odr àn je u Ci ri - nal ne fe de ra ci je u pred sto je }em hu, a Bla ter je do bio ~e tvr ti man - pe ri o du - is ta kao je Bla ter i do dat na me stu pr vog ~o ve ka svet ske dao da bi Iz vr {ni ko mi tet FI ku }e fud ba la. Bla ter (76) je do bio FA tre ba lo sa mo da skra ti li stu no vi ~e tvo ro go di {wi man dat. Za pri ja vqe nih kan di da ta za do ma [vaj car ca je gla sa lo 186 od 203 de - }in stvo Svet skog pr ven stva. le ga ta. Do ~e tvr tog man da ta na ~e lu On je bio je di ni kan di dat za me - FI FA Bla ter je do {ao kao je di sto pred sed ni ka, po {to se Mo ha med bin Ha mam po vu kao zbog op tu `bi da je ume {an u ko rup ci o na {ki skan dal. Bla ter je pre gla sa wa u Ci ri hu re kao da }e ubu du }e pred stav ni ci svih fud bal skih sa ve za bi ra ti do ma }i na Svet skog pr ven stva, a ne kao do sa da sa mo ~la no vi Iz vr {nog ko mi te ta. Naj vi {e pa `we u iz la ga wu po sle iz bo ra Bla ter je po sve tio afe ri sa do de qi va wem or ga ni za ci je {am pi o na ta sve ta 2018. i 2022. go di ne, po {to su se po ja vi le gla si ne o mo gu }oj ko rup ci ji pri li kom od lu Sep Bla ter ~i va wa o do ma }i ni ma. - Vra ti }e mo na{ brod na pra vi ni kan di dat, s ob zi rom da je pred kurs. Po treb no je vre me da is pi ta - sed nik Azij ske fud bal ske kon fe mo ute me qe nost svih op tu `bi sa de ra ci je (AFC) Mo ha med Bin Ha ko ji ma se su o ~a va mo, ali si gu ran mam iz Ka ta ra pre tri da na po vu sam da }e mo u to me us pe ti. Na {a kao kan di da tu ru zbog op tu `bi za pi ra mi da je ~vr sta za to {to nam je ko rup ci ju. ba za ja ka - rekao je Blater. Pred sed nik en gle ske FA Dej U no vom man da tu Bla ter }e mo - vid Bern stin, ko ji je bio je dan od ra ti da re {i mno go pro ble ma ko ji naj gla sni jih u kri ti ka ma na ra ~un op te re }u ju naj po pu lar ni ji sport, FI FA i na ~i na iz bo ra Ka ta ra za a stva ri su do dat no za kom pli ko va - do ma }i na Mun di ja la 2022. go di ne, li ne ki od naj ve }i spon zo ra FI - ci ti rao je ne ka da {weg bri tan FA ko ji su za tra ì li od no vog- skog pre mi je ra Vin sto na êr ~i la sta rog pred sed ni ka da re for mi {e re kav {i da je u sre du okon ~a ni iz or ga ni za ci ju. bor ni pro ces bio „tr ka sa jed nim Je dan od pred lo ga ko ji je pr vi ko wem” ~o vek FI FA iz neo je pro me na na Bla ter je do dao da bi u re {av wu ~i na gla sa wa pri li kom od re |i va - pro ble ma u naj po pu lar ni jem spor wa do ma }i na mun di ja la. On sma - tu mo gao da po mog ne i Hen ri Ki tra da bi bi lo pra ved ni je da or ga - sin xer. [vaj ca rac, ko ji je po znat ni za ci ju {am pi o na ta od re |u je po sen za ci o nal nim pred lo zi ma,

o~e ku je da }e 88-go di {wi ve te ran ame ri~ ke di plo ma ti je i ve li ki te o re ti ~ar me |u na rod nih od no sa pri hva ti ti po nu du FI FA da po sta ne ~lan „Ko mi te ta mu drih qu di”. Taj ko mi tet bi, pre ma Bla te ro voj za mi sli, tre ba lo da se ba vi is tra gom ko rup ci o na {kog skan da la u ve zi sa do bi ja wem or ga ni za ci je {am pi o na ta sve ta 2018. u Ka ta ru i 2022. go di ne u Ru si ji i

da pred lo ì re {e wa za na go mi la ne pro ble me. Ki sin xer je bio dr àv ni se kre tar SAD od 1973. do 1977. go di ne, kao ~lan ad mi ni stra ci ja pred sed ni ka Ri ~ar da Nik so na i we go vog na sled ni ka Dè ral da For da. Ve li ki je qu bi teq fud ba la, a imao je i funk ci ju u ne u spe loj ame ri~ koj kan di da tu ri za or ga ni za ci ju Mun di ja la 2022. go di ne. Osim we ga, è qa Bla te ra je da u „Ko mi tet mu drih qu di” do ve de i le gen du ho land skog fud ba la - Jo ha na Kroj fa. Bla ter je na ~e lu FI FA od 8. ju na 1998. go di ne, a pre iz bo ra obe }ao je da }e mu ovo bi ti po sled wi man dat. On je pred sed nik FI FA od 1998. go di ne.

sport

petak3.jun2011.

dnevnik

PO SLE PR VE FI NAL NE UTAK MI CE PLEJ-OFA

Par ti zan ni ka da do mi nant ni ji Tre ner ko {ar ka {a Par ti za na Vla de Jo va no vi} ~e sti tao je igra ~i ma „cr no-be lih” na po be di re zul ta tom 85:60 u pr vom me ~u fi na la plej-ofa Su per li ge Sr bi je. -Ono {to smo spre mi li u pret hod na dva tri da na, to smo pri me -

igra li ne ba{ te~ no, vi {e smo od ra di li po sao, zbog ~e ga ni sam ba{ za do vo qan. Bi la je kva li tet na utak mi ca, va `no je da sve {to smo se do go vo ri li spro ve li. -, re kao je Jo va no vi} i do dao: - Po no vo se po na vqa si tu a ci ja iz po lu fi na la, ta ko da znam da }e He mo farm re a go va ti, da }e bi ti ja ko agre siv ni i

Jaramaz pored Krstovi}a {utira na ko{ Hemofarma

ni li u pr vom de lu utak mi ce. Igra li smo ja ko agre siv no u od bra ni, otvo ri li kon tra ma, {to nas i kra si. Us po sta vi li smo do mi na ci ju u re ke tu, igra li smo po du bi ni, a ta ko su se i otvo ri li la ki {u te vi za tri po e na. U dru gom po lu vre me nu na 20 raz li ke ni smo naj bo qe re a go va li, sma wi li smo tem po od bra ne i na pa da, ni smo

u na pa du, po seb no u od bra ni. Ova raz li ka kao i pro tiv FMP-a, nas opu {ta, wih mo ti vi {e, mo ra }e da re a gu ju. Ima mo tri da na da se od mo ri mo i da se spre mi mo psi hi~ ki pre sve ga, da od re a gu je mo na ovu na {u kva li tet nu utak mi cu. Ne pi ta mo se sa mo mi ta mo. Hva la na vi ja ~i ma na po dr {ci i na to me {to su na pra vi li pre le pu at mos fe ru”.

- Na pra vi li smo je dan ko rak ka po sled wem za cr ta nom ci qu za ovu se zo nu, ima jo{ do sta da se igra, u{li smo sa pra vim pri stu pom i za slu è no smo sla vi li. Ima mo ma lo vre me na da se pri pre mi mo i da sprem no do ~e ka mo sle de }u utak mi cu. - re kao je ko {ar ka{ Par ti za na Vla di mir Lu ~i}. U~i teq ko {ar ka {a He mo far ma ~e sti tao cr no-be li ma na „za slu è noj po be di” u pr vom su sre tu fi nal ne plej-of se ri je, a za svoj tim re kao da bi mo gao da ima le pu bu du} nost. Ka da ~o vek ko ji je zbog tem pe ra ment nog vo |e wa utak mi ca do bio na di mak „Stru ja”, sed ne na klu pu ve} sre di nom dru ge ~e tvr ti ne i do kra ja usta ne sve ga dva-tri pu ta, svi ma je ja sno „ko li ko ima sa ti”. - Par ti zan ni ka da ni je bio do mi nant ni ji ne go ove se zo ne. Ne go vo rim u od no su na we gov tim iz pro {le se zo ne, ne go u od no su na osta le ti mo ve u Sr bi ji. - kon sta to vao je Lu ka ji}.- Oni sva ke go di ne pro me ne jed nog-dva bit na igra ~a, pa se no vaj li je ukla pa ju u si stem ko ji ve} po sto ji. Na dru goj stra ni, mi smo le tos pro me ni li sed mo ri cu, to kom se zo ne nam je oti {ao naj bo qi igra~ (Mi lan Ma ~van), do daj te na to po vre de i si ja set dru gih pro ble ma... Za to su mo ji igra ~i za me ne {am pi o ni i ja im ~e sti tam na pla sma nu u fi na le. Po ka za li su da ima ju po ten ci jal. He mo farm je i ju ni or ski pr vak dr à ve, pa da vi di mo ka kav je plan i pro gram klu ba za na red ni pe riod.

U NO VOM SA DU OSNO VAN NO VI KLUB – KK „LD”

Vra }a we ko {ar ka {kim osno va ma Mo `da ni je uobi ~a je na vest da je na po ~et ku le ta u No vom Sa du osno van je dan no vi sport ski klub, jer to je vre me ka da se se zo na za vr {a va, ka da spor ti sti, tre ne ri i sport ski rad ni ci od la ze na go di {we od mo re. Me |u tim, ako je ide ja do bra i ako je za sno va na na zdra vim osno va ma, ne po sto ji “pra vo vre me” i sva ki na por da se sport iz dig ne na ste pe ni cu vi {e vre dan je pa `we i pu ne po dr {ke jav no sti. Upra vo to se do go di lo u grad skom ko {ar ka {kom mi qeu, po {to je naj ve }i voj vo |an ski grad po stao bo ga ti ji za je dan ko {ar ka {ki klub – KK „LD”. We ga su osno va li Zlat ko Bo li}, je dan od naj po zna ti jih ko {ar ka {a u isto ri ji no vo sad skog ba ske ta, Ne nad Sr di}, ta ko |e biv si igra~ i ve} ne ko vre me tre ner ko ji se do ka zao vo de }i ne ko li ko grad skih klu bo va, od no sno Ni ko la Voj no vi}, biv {i igra~ i stru~ wak ko ji je u mi nu loj se zo ni bio po mo} nik Ra den ku Va ra gi }u na klu pi pr vo li ga {a Voj vo di ne Sr bi ja gas. - Qu di ma je in tri gant no ime klu ba – KK „LD” – re kao je Zlat ko Bo li}. – Tu za pra vo ne ma ne kog skri ve nog zna ~e wa, po {to su ime nu klu ba ku mo va la mo ja de ca Lu ka i Du wa i re~ je o ini ci ja li ma wi ho vih ime na. U vre me nu u ko jem su se, bi li smo sve do ci, uga si li mno gi klu bo vi i {ko le ko {ar ke, vi ste u{li u ovaj po sao. Zbog ~e ga ste se od lu ~i li na, ipak, ri zi~ ni po tez? - U osno vi se na la zi na {a `e qa da de cu od {est do 18 go di na u~i mo stva ri ma ko ji ma su nas u~i li na {i tre ne ri – na sta vio je le gen dar ni ko {ar ka {ki as Zlat ko Bo li}. – Zze qa nam je da mla dim na ra {ta ji ma omo gu }i mo nor ma lan sport ski raz voj ko ji se, na {e je mi {qe we, sko ro pot pu no iz gu bio. Sve do ci smo da klin ci

ko {ar ku vi {e u~e s vi deo igri ca, ne go {to od la ze na te re ne i u`i vo ima ju kon takt s ovim spor tom. KK „LD” je pre ne ko li ko da na i zva ni~ no po ~eo s ra dom na te re ni ma Par ti za na na Te le pu, a s naj mla |i ma su ra di li upra vo vla sni ci klu ba. - Sva tro ji ca ima mo tre ner ske li cen ce, a ja imam cr ve nu li cen cu ko ja mi omo gu }u je da vo dim klu bo ve i u naj ja ~im tak mi ~e wi -

pan, gde pro la zi auto bu ska li ni ja i ko ji ima pro sto ra za par king, ka ko bi i ro di te qi ima li {to lak {i pri stup uko li ko do vo ze de cu na tre ning. Ko ji su ci qe vi va {eg klu ba? - @e li mo da u pr voj se zo ni stvo ri mo ba zu i da iz we, u ne kom ka sni jem pe ri o du, po~ ne mo da pra vi mo pra ve i ozbiq ne re zul ta te. Bit no je da smo re {e ni da de ci omo gu }i mo vr hun ske uslo ve za tre nin ge i raz voj, od no sno da

Zlatko Boli} iz igra~kih dana

ma – do dao je Bo li}. – Mi slim da je vr hun ski rad neo p ho dan ka da je uvo |e we mla dih na ra {ta ja u sport u pi ta wu i tru di }e mo se da ula `e mo u na {e tre ne re i wi hov rad, ka ko bi smo po sti gli ve o ma vi sok ni vo tre nin ga. To kom le ta tre nin zi }e bi ti na te re ni ma Par ti za na na Te le pu, objek tu ko ji je No vo sa |a ni ma ja ko do bro po znat i ko ji smo pri ve li na me ni. Po sta vi li smo no ve ta ble na ko se ve, tu su i no vi obru ~i i mre `i ce, a iz vu kli smo i li ni je ko je od go va ra ju nor ma ma FI BA. Ta ko }e bi ti sve do 1. sep tem bra, ka da }e mo se pre se li ti u sa lu Osnov ne {ko le „Ni ko la Te sla” Vo di li smo ra ~u na da to kom le ta ra di mo na te re nu ko ji je la ko do stu -

im po mog ne mo da iz gra de se be kao li~ no sti. Zna mo da u gra du ima do sta klu bo va i {ko la ko {ar ke, ali smo ori jen ti sa ni na to da gle da mo sa mo u svo je dvo ri {te, da ra di mo i sprem ni smo za sa rad wu sa svi ma. Rad }e bi ti pri la go |en sva koj uz ra snoj ka te go ri ji i sta wu sva kog de te ta, a u osno vi se na la zi na {a `e qa da de cu, bez ika kve fra ze, sklo ni mo s uli ce i usa di mo im rad ne na vi ke i di sci pli nu, kao bit ne po stu la te pro ce sa u~e wa. Uko li ko u to me uspe mo, bi }e to naj ve }a na ga rad za nas, a ko rist }e ima ti klin ci i klin ce ze ko ji se opre de le da u na {em klu bu tre ni ra ju ko {ar ku – za kqu ~io je Zlat ko Bo li}. A. Pre do je vi}

On se una pred ogra dio, re kav {i no vi na ri ma da ga ne pi ta ju ka kvi su to pro ble mi ko je je eki pa ima la, ali jav na je taj na da je He mo farm ove se zo ne bio u ozbiq nim fi nan sij skim pro ble mi ma. Sa mo {to se zbog od re |e nih spe ci fi~ no sti klu ba i gra da o to me ni je mno go pi sa lo... [to se ti ~e pred sto je }ih utak mi ca fi nal ne se ri je, Lu ka ji} je pro ce nio da po sle be o grad skih „mi nus 25” ni je su vi slo da va ti ne ke am bi ci o zne iz ja ve. - Pred na {om pu bli kom è li mo da da mo ma lo vi {e ne go u Pi o- ni ru, da na pra vi mo le pu pred sta vu kao u maj sto ri ci sa Rad ni~ kim. [to se nas ti ~e, bi }e ovo fi na le do stoj no pr ven stva Sr bi je. Po no viv {i da je Par ti zan pot pu no za slu è no po be dio, stra teg „far ma ce u ta” iz neo je i jed nu za mer ku na su |e we. - Ni je mi ja sno... Sa to li kim igra ~i ma ko ji stal no sto je u re ke tu, ni kad u ì vo tu ni sam vi deo da su Par ti za nu svi ra ne tri se kun de u re ke tu!? A, me rio sam ka da gle dam sni mak...”, do dao je Lu ka ji}, opi sav {i da qe ka ko pri la go |a va wem ta kvoj kon cep ci ji cr no-be lih mo ra da `r tr vu je od bra nu {u ta van li ni je 6,75 me ta ra, a {am pion je i u tom ele men tu bio ve o ma do bar u sre du (7/13 na po lu vre me nu, 10/23 na kra ju). Plej mej ker Mi qan Pav ko vi} ni je imao svo je ve ~e, ali je obe }ao bor ben na stup u ne de qu. - Ne ma mo {ta da iz gu bi mo. Za nas je pla sman u fi na le ve li ka stvar i sa mim tim ne ma mo ni ka kav pri ti sak. Sa mo mo ra mo da od i gra mo bor be ni je i ener gi~ ni je ne go ov de. Fi nal na se ri ja igra se na tri po be de. Na red ni me~ bi }e od i gran 5. ju na od 20 ~a so va u Vr {cu, dok je tre }i duel na pro gra mu tri da na ka sni je u Be o gra du.

SRP KI WE DA NAS IGRA JU PR VI ME^ DO DAT NIH KVA LI FI KA CI JA ZA EP: @en ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas u Ta ran tu u Ita li ji po ~i we do dat ne kva li fi ka ci je za pla sman na Evrops ko pr ven stvo u Poq sku. Po red na {ih de vo ja ka, igra }e jo{ re pre zen ta ci je Ita li je, Ru mu ni je, Ne ma~ ke i Bel gi ja. Pr vi me~ na do dat nim kva li fi ka ci ja ma na {e de voj ke igra ju da nas sa Ru mu ni ja (20.30), a sa ovog tur ni ra sa mo }e pr vi na }i svo je me sto na naj bo qoj Evro smo tri. - U Ta ran tu glav ne fa vo rit ki we za pla sman na EP su Ita li jan ke, ali `e li mo da se do stoj no re pre zen tu je mo. Ne da je mo obe }a wa, ve} }e mo po ku {a ti da na pra vi mo {to bo qi re zul tat. Za do vo qan sam od ra |e nim pri pre ma ma, a ko li ko smo ura di li naj bo qe }e mo vi de ti ve} da nas u me ~u s Ru mun ka ma. O osta lim su sre ti ma raz mi {qa }e mo kad za to do |e vre me - re kao je na{ se lek tor Mi o drag Ve sko vi}. M. R.

FI NA LE GR^ KOG PLEJ-OFA

Du da ostao u igri Po sle 0:2, ko {ar ka {i Olim pi ja ko sa smo gli su sna ge da uz vra te Pa na ti na i ko su u fi na lu plejofa. Tim @eq ka Ob ra do vi }a ima }e dru gu me~ lop tu pro tiv eki pe Du {a na Iv ko vi }a pred svo jim na vi ja ~i ma. Ko {ar ka {i Olim pi ja ko sa po tru di li su se da wi ho vi na vi ja ~i ne do `i ve ta kav stres da naj ve }i ri val Pa na ti na i kos pred wi ho vim o~i ma, u wi ho voj dvo ra ni, pro sla vi de ve tu uza stop nu, 13. u po sled wih 14 se zo na, a 32. ti tu lu pr va ka Gr~ ke. U tre }em me ~u fi nal ne se ri je plej-ofa, eki pa na {eg se lek to ra Du {a na Iv ko vi }a us pe la je da „od go vo ri” mom ci ma ko je pred vo di Du din kum, @eq ko Ob ra do vi}. Po sle 0:2, sa da je 1:2 i se ri ja se se -

PAO je se ri jom otvo rio po sled wu de o ni cu i od 58:56 u ko rist Olim pi ja ko sa, do {ao u vo| stvo od 63:58, ali je do ma }i tim imao od go vor. Od u ze tim lop ta ma i po e ni ma iz kon tra na pa da, biv {i igra~ Pa na ti na i ko sa Va si lis Spa nu lis i jo{ je dan no vaj li ja u Olim pi ja ko su D`a mon Lu kas Gor don, do ne li su egal re zul tat (65:66), a on da je troj ku sa suo Pe le ka nos (68:66), pa i Prin te zis (75:68), sve ga mi nut pre kra ja, ka da je bio ja san epi log. [am pion Gr~ ke i no vi {am pion Evro pe Pa na ti na i kos je u pr vom po lu vre me nu po sti gao 46 po e na, a u dru gom 22, naj vi {e zbog to ga {to su Iv ko vi }e vi igra ~i vr {i li ne vi |en pri ti sak na „al fu i ome gu” naj ve }eg ri va la, Di mi tri sa Di ja man ti di sa. Ka da se

[a kil ide u pen zi ju Le gen dar ni ko {ar ka{ LA Lej ker sa, sa da ~lan Bo sto na, [a kil O’Nil sa op {tio je da }e se pen zi o ni sa ti na kon 19 se zo na! O’Nil se svo jim na vi ja ~i ma obra tio pu tem Tvi te ra, a na kon to ga su se ogla si li i Lej ker si, ko ji su po ru ~i li da }e „pen zi o ni sa ti” i [a ki lov dres sa bro jem 34. - Us pe li smo, 19 go di na. Hva la vam svi ma pu no. Za to ovo pr vo va ma go vo rim: Spre mam se za pen zi ju. Vo lim vas i ~u je mo se usko ro”, na pi sao je [ek na svom pro fi lu, na ko jem je ob ja vio i vi deo od 16 se kun di u ko jem to sa op {ta va. O’Nil je po sled wih se zo na sa mo ble da sen ka ne ka da {weg di va pro tiv ko jeg je stvo re na i po seb na od bra na u NBA, a u ovoj je od i grao sa mo 37 utak mi ca, od fe bru a ra tri, zbog broj nih po vre da no ge, {to je sa mo ubr za lo we go vu od lu ku da se po vu ~e. In te re sant no je da je port pa rol Sel tik sa re kao da ih O’Nil ni je oba ve stio da }e se pen zi o ni sa ti. U ka ri je ri ima ~e ti ri NBA ti tu le i tro fej MVP igra ~a li ge iz 2000. Igrao je za Or lan do, LA Lej ker se, Ma ja mi, Fe niks, Kli vlend i Bo ston. Tri pu ta je pro gla {a van za MVP fi na la NBA i isto to li ko za MVP Olstar me ~a, 1993. je po neo ti tu lu ru ki ja go di ne, kao cen tar Or lan da. ^ak 15 pu ta je bio u Ol-star ti mu NBA, dva pu ta je bio pr vi stre lac tak mi ~e wa, osam pu ta je uvr {ten u pr vi tim NBA, dva pu ta u dru gi, a ~e ti ri pu ta u tre }i. Go di ne 1994. po neo je ti tu lu MVP svet skog pr ven stva. [e sti je naj bo qi stre lac NBA svih vre me na sa 28.596 po e na, i 12. ska ka~ sa 13.099 uhva }e nih lop ti. Osta lo je za be le `e no da je za se be re kao da je „mo mak ko ji ne ma ta len ta ali je sve po sti gao s na por nim ra dom”. U me |u vre me nu je sti gao da se ba vi glu mom, po ja vqi vao se u ne ko li ko ri ja li ti ja i fil mo va, ali i mu zi kom, a ~ak je i iz dao rep al bum pod na zi vom „[ak di zel”. Ima pe to ro de ce i brak iza se be. Go di ne 2009. uvr {ten je u Ku }u sla av nih u Wu Xer si ju.

Jo{ se igra: Du{an Ivkovi} i @eqko Obradovi}

li u OAKA dvo ra nu, gde }e (mo `da) pa sti od lu ka. Olim pi ja kos Pa na ti na i kos 76:68 (24:19, 15:27, 19:10, 18:12). Cr ve no-be li su od i gra li ka ta stro fal nu dru gu ~e tvr ti nu u Pi re ju, iz gu bi li je re zul ta tom 15:27 i ve} ta da svi ma na klu pi Olim pi ja ko sa, kao i na tri bi na ma, po ~e lo je da pro la zi kroz gla vu ka ko }e se po no vo ra do va ti „ze le ni”. Ali, ta ko ni su mi sli li naj va tre ni ji na vi ja ~i Olim pi ja ko sa, ko ji su pri re zul ta tu 44:48 u tre }oj ~e tvr ti ni na pra vi li ba kqa du u dvo ra ni i na krat ko pre ki nu li me~. Bi la je to iskra ko ja je za pa li la va tru sa mo po u zda wa kod Iv ko vi }e vih mo ma ka, naj vi {e dvo ji ci igra ~a iz dru gog pla na, Jor go sa Prin te zi sa i Mi ha li sa Pe le ka no sa, ko ji su u sve op {tem ko {ar ka {kom me te `u u dru gom po lu vre me nu, u ko jem su do mi ni ra le gre {ke na obe stra ne, bi li naj smi re ni ji i do ne li Pi rej ci ma pre o kret.

on umo rio, a na we mu su se sme wi va li Te o do si}, Spa nu lis i osta li, sta la je i igra „ze le nih” u na pa du, ujed no i otvo rio pro stor za pre o kret do ma }ih. PAO dru gu me~ lop tu ima na svom te re nu, ka da }e pred 20 i vi {e hi qa da na vi ja ~a u OAKA dvo ra ni ima ti pri li ku da pro sla vi 32. ti tu lu pr va ka Gr~ ke, na kon {to je Olim pi ja kos ove se zo ne do mi ni rao i do bio sva tri der bi ja, dva u pr ven stvu (skor 26-0) i je dan u fi na lu Ku pa. Olim pi ja kos ~e ka ti tu lu pr va ka Gr~ ke, de se tu u isto ri ji, jo{ od 1997. go di ne, ka da je upra vo sa Iv ko vi }em na ~e lu ovaj klub osvo jio „tri ple tu”, ti tu lu, Kup i je di nu Evro li gu do da nas. Ipak, po sle vo| stva Pa na ti na i ko sa od 2:0 u se ri ji, bi }e nad qud ski pod vig za Pi rej ce da u {e stom uza stop nom fi na lu plej-ofa sa grad skim ri va lom ve `u tri po be de i ko na~ no ski nu pro klet stvo.

Bar se lo na iz ba ci la Ka hu La bo ral Ko {ar ka {i Bar se lo ne pla si ra li su se u fi na le plej-ofa {pan ske ACB li ge, po {to su u po lu fi na lu eli mi ni sa li eki pu Ka ha La bo ral se ri jom 3:0 u po be da ma. Bar se lo na je u tre }em me ~u u Vi to ri ji sla vi la s 71:61. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Na va ro sa 13 po e na, dok je An der son do dao 12. Ko sta Pe ro vi} je uba cio 10 po e na i imao pet sko ko va za 15 mi nu ta. U po ra `e noj eki -

pi naj bo qi je bio San Eme te rio sa 14 po e na. Ka ha La bo ral je pro {le se zo ne osvo ji la ACB li gu, ali ni je us pe la da od bra ni tro fej po {to je Bar se lo na za slu `e no iz bo ri la pla sman u fi na le plej-ofa. U pr vom me ~u Bar se lo na je sla vi la s 86:71, a u dru gom je bi lo 78:62 za ka ta lon ski klub. Bar se lo na }e u fi na lu plej-ofa igra ti sa bo qim iz du e la iz me |u Re a la i Bil ba oa.

SPORT

dnevnik NOVI SAD U SUBOTU I NEDEQU DOMA]IN FINALA KUPA SRBIJE

Naj bo qi na oku pu Novosa|ani }e sutra i prekosutra imati priliku da se ponovo druè s najboqim atleti~arima Srbije. Na stadionu “Kara|or|e”, naime, odrà}e se pojedi na~ no fi nale Kupa Srbije, na kojem }e izazova biti na pretek. Naime, po{to se na istom mestu odràva i Kup Evrope – druge divizije (18. i 19. juna), doma}inima iz AK Vojvodina bi}e ovo inter-

Iva na [pa no vi}

na tehni~ka proba za veliki doga|aj. Istovremeno, savezni kapi ten Dragi {a Kuzmano vi} ima}e na okupu sve kandidate za tim koji }e braniti boje na{ zemqe na Kupu Evrope, a mo}i }e da re{i i odre|ene dileme oko kona~nog sastava. Na tartanu novosadskog stadiona, dakle, verujemo brojna publika mo}i }e da pozdravi sve najboqe atleti~arke i ateleti~are u svim disciplinama, iz uzev marato na. Obaveza je svih reprezentativaca da se pojave na ovom takmi~ewu, a posebnu dra` ima}e i poku{aji pojedinaca da ve} sada izbore A

ili B olimpijsku normu za London 2012. godine. Dosta se o~ekuje od nastupa doma}e skaka~ice udaq Ivane [panovi}, koja se ustali la na daqi nama od preko 6,60 metara i koja sada ve} redovno nastupa na najve}im mitinzima Dijamantske lige. Ona i wen trener Goran Obradovi} mo}i }e jo{ jednom da procene Ivaninu formu i isprave nedostatke, pa ne bi bilo veli ko iz nena|ewe uko li ko Sspanovi}eva napadne vlastiti i rekord Sr bi je (6,81 metara). Prava je {teta {to je povre|en na{ najboqi dese to bo jac Mi hail Duda{, jer i on je na granici ispuwewa norme za OI, a sigurno je da bi pred Novo sa |a ni ma bio posebno motivisan. Ipak, ovaj mladi} }e imati jo{ pri li ka da ostvari èqeno, a Kup Evrope }e biti posebno dobra {ansa za to. Normu }e juriti i Tatjana Jela~a u bacawu kopqa, ba ca ~i ku gle, a gledaoci }e imati priliku da pozdrave i Draganu To ma {e vi} ko ja je u bacawu diska izborila B olimpijsku vizu. - O~ekujemo lep atletski vi kend na “Kara|or|u” – rekao je direktor AK Voj vo di na Stevan Zo ri}. – Mi }emo, kao doma}i ni, imati priliku da uo~imo i is pravi mo eventualne nedostatke pred Kup Evrope, ali i da testi ramo kom pletnu opremu pred ovaj doga|aj. S druge strane, selek tor Kuzmano vi} }e na okupu imati sve repre zentativce i priliku da, ukoliko postoje, re{i odre|ene dileme. Razlog za uìvawe ima}e i gledaoci, jer svi na{i najboqi predstavnici u “kraqici sportova” pojavi}e se pred wima, pa }e mo}i da se uvere koliko trenutno mogu i u kakvoj su formi. O~ekujemo zanimqive borbe, dobre rezultate i dosta publike za koju je, kao i uvek, ulaz na stadion besplatan. Program tokom oba dana po~iwe u 16 ~asova. Interesantno da }e hoda~i i mu{koj i u ènskoj konkurenciji danas nastupati od 17.15 odnosno 19 sati. A. P.

Taj ger Vuds naj bo ga ti ji Ameri~ki golfer Tajger Vuds najboqe je pla}eni sportista sveta u posledwih godinu dana sa zaradom od oko 75 miliona dolara. To je objavio je ameri~ki ~asopis „Forbs”. Drugi najpla}eniji sportista sveta je ko{arka{ NBA lige Kobi Brajant sa 53 miliona, dok je na tre}em mestu jo{ jedan Amerikanac, tako|e ko{arka{, Lebron Xejms sa zaradom od 48 miliona dolara godi{we. Najbogatiji sportista Evrope je {vajcarski teniser Roxer Federer, koji na Taj ger Vuds Forbsovoj listi zauzima ~etvrto mesto sa zaradom od 47 Kristijano Ronaldo (38), amemiliona dolara. ri~ki bejzbol igra~ Aleks RoPeti je ameri~ki golfer driges (35), nema~ki voza~ ForFil Mikelson (46,5), a slede mule 1 Mihael [umaher (34) i fudbaleri Dejvid Bekam (40) i Lionel Mesi (32,3).

petak3.jun2011.

DANAS I SUTRA SRBIJA DO^EKUJE FINSKU U SVETSKOJ LIGI

Ne po zna ni ca i iza zov Prvi vikend 22. Svetske lige pokazao je dva lica odbojka{a Srbije na gostovawu u Argentini. Orlovi su u prvom me~u u zemqi gau~osa igrali sjajno i zabele`ili maksimalnu pobedu, a sutradan pora`eni su lako prikazav{i sasvim drugo lice. Ipak, bez obzira na poraz na te{kom gostovawu, odbojka{i Srbije i daqe su glavni favoriti za plasman na finalni turnir osmorice Svetske lige u Poqskoj, a ovog vikenda do~ekuju Finsku. Finci su nenadano dva puta izgubili u Portugalu, ali su i daqe nepoznanica, jer su vikinzi napravili smenu generacija u reprezentaciji. Srbija nema {ta da kalkuli{e, iskustvom i kvalitetom mora da opravda epitet favorita C grupe, a predstoje}a dva me~a u beogradskom Pioniru da}e prave smernice o dometima na{e reprezentacije. Na{ selektor Igor Kolakovi} pre svega o~ekuje vi{i nivo igre nego {to je to bio slu~aj u drugom susretu u Argentini. - O~ekujemo uvek pobede, ali videlo se koliko je te{ko istog protivnika savladati dva puta u dva dana, iako smo tamo gostova-

li. Finska je selekcija za respekt, ali se nadam da }e nam hala Pionir biti pravi doma}i teren, kao i mnogo puta do sada. @elimo lepu atmosferu, ali je najva`nije da podignemo nivo igre i da nam se ne ponovi pro{li susret - rekao je Kolakovi}.

A grupa Por to ti ko - SAD (su tra, 02.30), Bra zil - Poq ska (da nas, 15), Por to ri ko - SAD (ne de qa, 02.30), Bra zil - Poq ska (ne de qa, 15).

B grupa Ru si ja - Ne ma~ ka (da nas, 20), Bu gar ska - Ja pan (su tra, 19), Ru si ja - Ne ma~ ka (su tra, 20), Bu gar ska - Ja pan (ne de qa, 19).

C grupa Sr bi ja - Fin ska (da nas, 20), Por tu gal - Ar gen ti na (da nas, 23.30), Sr bi ja - Fin ska (su tra, 20), Por tu gal - Ar gen ti na (su tra, 18).

D grupa Ko re ja - Fran cu ska (su tra, 07.00), Ita li ja - Ku ba (ne de qa, 20), Ko re ja - Fran cu ska (ne de qa, 07.00).

1. Bra zil 2. Poq ska 3. SAD 4. Por to ti ko

1. Ru si ja 2. Bu gar ska 3. Ne ma~ ka 4. Ja pan

1. Por tu gal 2. Sr bi ja 3. Ar gen ti na 4. Fin ska

1. Ita li ja 2. Ko re ja 3. Ku ba 4. Fran cu ska

Bo jan Ja ni}

Kapiten Srbije Bojan Jani} isti~e da je reprezentacija Finske ekipa koja igra jaku odbranu u poqu, ali da je na{ tim favorit. - Pokazali smo dobro i lo{e lice u Argentini i najva`nije je da nam se to ne ponovi. Povratak je bio dug i naporan i imali

smo vremena za svega dva treninga, ali mislim da nam to ne}e predstavqati veliki problem jer se svi odli~no poznajemo. Finska je veoma ~vrsta ekipa i veliki akcenat daju na igru u poqu, ali veliki smo favoriti i moramo to da opravdamo - istakao je Jani}. M. Risti}

Ras po red 2. vi ken da

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:0 3:3 3:3 0:6

6 3 3 0

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:1 5:5 5:5 1:6

6 3 3 0

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:3 3:3 3:3 3:6

5 3 3 1

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:0 4:3 3:4 0:6

6 3 3 0

@OK NOVI SAD OZBIQNO GLEDA U NOVU SEZONU

I tre }i su per li ga{

Na ta {a Kr sma no vi}

U DRUGOM VIKENDU EVROPSKE LIGE

Srp ki we u [pa ni ji Posle dve sigurne i ubedqive pobede nad Gr~kom prvog vikenda tre}e Evropske lige u Kladovu, odbojka{ice Srbije o~ekuje ne{to teì posao na gostovawu u [paniji. Grkiwe nisu ekipa koja moè da posluì kao bilo kakva vrsta provere trenutnih mogu}nosti na{e reprezentacije, ali Srpkiwe èle da ostanu jedine osvaja~ice Evropske lige.

Ras po red A grupa

[pa ni ja - Sr bi ja (da nas, 20.30), Fran cu ska - Gr~ ka (da nas, 20), [pa ni ja - Sr bi ja (su tra, 19), Fran su ska - Gr~ ka (su tra, 20).

1. Sr bi ja 2. Fran cu ska 3. [pa ni ja 4. Gr~ ka

2 2 2 2

2 1 1 0

0 1 1 2

6:0 4:3 3:4 0:6

6 3 3 0

B grupa

Ma |ar ska - Bu gar ska (da nas, 19), Iz rael - ^e {ka (da nas, 18), Ma |ar ska - Bu gar ska (su tra, 19), Iz rael - ^e {ka (su tra, 20).

1. Iz rael 2. ^e {ka 3. Bu gar ska 4. Ma |ar ska

2 2 2 2

1 1 1 1

4:4 4:4 4:4 4:4

3 3 3 3

C grupa

Tur ska - Ru mu ni ja (su tra, 18), Be lo ru si ja - Hr vat ska (su tra, 18), Tur ska - Ru mu ni ja (ne de qa, 18), Be lo ru si ja - Hr vat ska (ne de qa, 18).

1. Ru mu ni ja 2. Tur ska 3. Be lo ru si ja 4. Hr vat ska

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 2 2

6:1 6:1 1:6 1:6

6 6 0 0

[panija je ne{to kvalitetnija od Gr~ke, nema puno igra~ica koje nastupaju za ozbiqne evropske klubove i ne bi trebalo da naprave veliki problem na{oj selekciji. Srbija je u me~evima prvog vikenda odr`ala javni odbojka{ki ~as borbenim, ali kvalitetom limitiranim, Grkiwama i nastavi}e svoj pohod ka finalnom turniru u Turskoj. - Ovo je specifi~na sezona, jer Evropska liga nema toliki zna~aj kao pro{le godine. Sada su nam va`nija takmi~ewa Gran pri i Evropsko prvenstvo. Ipak, zbog rejtinga imamo neku vrstu morawa da ponovimo uspeh u Evropskoj ligi - rekao je selektor Srbije Zoran Terzi}. Ipak, [panija je generalna nepoznanica. - Ne znamo kakav }e biti sastav [panije, jer se neke igra~ice odmaraju, a neke su napustile reprezentaciju. Ipak, najva`nije je da se okrenemo svojoj igri i siguran sam da }emo onda ostvariti dobar rezultat - istakao je Terzi}. Jedna od iskusnijih u na{oj reprezentaciji sredwi bloker Nata{a Krsmanovi} kratko je istakla da je Srbija ponovo glavni favorit u Evropskoj ligi. - Koji god sastav [panije da nastupi, o~ekujem dve ubedqive pobede. Sve osim toga bilo bi pora`avaju}e za mene. Favoriti smo za osvajawe tre}e titule i moramo sve da u~inimo to da opravdamo rekla je Krsmanovi}eva. M. R.

U minuloj sezoni grad Novi Pred sed nik skup {ti ne je Sad dobio je dva ènska suMarko Milo{evi}, ~ija }erperliga{a (Vojvodina i Vaka je ~lanica Novog Sada, a radin), a @enski odbojka{ki direktno }e biti ukqu~en u klub Novi Sad Pionir perad kluba. trol poja~ao je najpre redove - Do{ao sam u klub za }erUprave kluba. Ve} ~etiri gokom. Ranije nije sve li~ilo di ne No vo sa |an ke igra ju u na pravi klub, ali sada li~i. Prvoj ligi i malo im je nedoSiguran sam da gde je Rajko stajalo u prethodne dve sezoKijac da su tu i uspesi, èqa ne da se domognu elite, ali u i ambicija ima, samo treba da predstoje}oj sezoni petrolke èlimo uspeh i ve} smo na poimaju ogromne ambicije. la puta - rekao je Milo{evi}. Konstituisana je skup{tiNa predstavqawu Uprave, na kluba, potom i Upravni odpredstavqen je i novi trener bor u kojem su vi|eni sportStanislav Savi}, ranije raski, ali i privrednici Srpdio u Sremskoj Mitrovici, a ske Atine. Predsednica klupro{le sezone vodio Vojvoba Qiqana Sari}, uz pomo} dinu u prvom delu. pot pred sed ni ka Raj ka Kij ca i Pre dra ga Ve se linovi}a, te direk to ra \or |a Kolarevi}a pred sopbom ima plan za prosperi tet klu ba. @e qa je da se {to pre Novom Sa du po da ri i tre }i su per li ga{. - Klub }e sada raditi u druga~ijim uslovima, nego ranije. Generalni sponzor osta }e Pi o nir petrol, a sa jo{ ne ko li ko spon - Glav ni po kre ta~: Raj ko Ki jac zo ra za tvo ri }e mo finansijsku konstrukciju - Ima li smo uvek do bre za predstoje}u sezonu. Do sada mla|e selekcije, a u sezoni je klub, pored seniorskog sakoja }e do}i imamo ambiciju stava, bio poznat i po mla|im da po sta ne mo su per li ga{. kategorijama i taj rad }e se Novi trener je provereno donastaviti. Imamo nove ciqebar, a pomaga}e mu Milan Vuve, Rajko Kijac je za sada glav~ini}. U klubu }e ostati treni „krivac” za sve dobre poteneri Branko Majki} i Bojan ze u klubu i najva`nije je da [vraka, koji }e biti odgosada stabilizujemo organizavorni za rad s mla|im kategociju kluba. Za dobre ciqeve rijama. Sigurno je da }emo u neophodni su dobri qudi koji narednih desetak dana znati mogu na svaki na~in da pomoggo vo to 90 od sto sa sta va za nu klubu i zato mi je veoma idu}u sezonu, jer imamo ve} drago {to smo u klub doveli gotovo obezbe|en buxet - resport ske rad ni ke ko ji su kao je direktor kluba \or|e spremni da pomognu - rekao je Kolarevi}. Sari}ka. M. R.

sport

petak3.jun2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA KVALIFIKACIJE ZA EURO 2012. GODINE Grupa A Danas Ka zah stan - Azer bej xan Austri ja - Ne ma~ ka Bel gi ja - Tur ska

1. Ne ma~ ka 2. Bel gi ja 3. Tur ska 4. Austri ja 5. Azer bej xan 6. Ka zah stan

5 6 5 5 4 5

5 3 3 2 1 0

0 1 0 1 0 0

(15) (20.35) (20.45)

0 17:1 15 2 14:9 10 2 8:6 9 2 9:8 7 3 3:13 3 5 0:14 0

Na red ni su sre ti (7. ju na): Azer bej xan - Ne ma~ ka (19).

Grupa B Sutra Ru si ja - Jer me ni ja Slo va~ ka - An do ra Ma ke do ni ja - R. Ir ska

1. Slo va~ ka 2. Ru si ja 3. R. Ir ska 4. Jer me ni ja 5. Ma ke do ni ja 6. An do ra

5 5 5 5 5 5

3 3 3 2 1 0

1 1 1 2 1 0

1 1 1 1 3 5

(17) (20.15) (21.30)

5:4 10 6:3 10 9:6 10 9:4 8 5:6 4 1:12 0

Grupa C Danas F. Ostr va - Slo ve ni ja Ita li ja - Esto ni ja

1. Ita li ja 2. Slo ve ni ja 3. Sr bi ja 4. Esto ni ja 5. S.Ir ska 6. F. Ostr va

5 6 6 5 5 5

4 2 2 2 1 0

1 2 2 1 3 1

(19.30) (20.45)

0 11:1 13 2 7:4 8 2 8:9 8 2 7:6 7 1 3:3 6 4 3:16 1

Na red ni su sre ti (7.ju na): Far ska Ostr va - Esto ni ja (20.30).

NA[ PREDLOG

Pan ce ri na pa da ju Be~ (7.00) Austrija - (4.00) Nema~ka (1.40)

Grupa D Danas Ru mu ni ja - BiH (20) Be lo ru si ja - Fran cu ska (20.50)

1. Fran cu ska 2. Be lo ru si ja 3. Al ba ni ja 4. BiH 5. Ru mu ni ja 6. Luk sem burg

5 5 5 4 5 6

4 2 2 2 1 0

0 2 2 1 2 1

1 1 1 1 2 5

8:1 12 3:1 8 4:4 8 6:4 7 5:6 5 1:11 1

Sutra

Dru go pla si ra ni tim Gru pe E, se lek ci ja [ved ske u bor bi za dru go me sto i pla sman na smo tru naj bo qih evrop skih re pre zen ta ci ja go stu je u Mol da vi ji. Ho lan di ja je ne pri ko sno ve na o na pr vom me stu, pa se lek ci ji tri kru ne ne pro sta je ni {ta dru go ve} da po ku {a kroz ba ra` da stig ne

An do ra - Cr na Go ra Hr vat ska - Gru zi ja Li tva ni ja - Slo ve ni ja Ru mu ni ja - Ka zah stan Fin ska - Mal ta Slo va~ ka - Le to ni ja

6 3 3 2 1 0

0 0 0 1 0 3 0 3 0 3 50:29

Gol man Por tu ga la Edu ar do in ter ve ni {e is pred Ve le ra (Nor ve {ka)

na Euro. U pr vom du e lu dva ti ma u Stok hol mu sla vi la je [ved ska 2:1, go lo vi ma Lu sti ga i Lar so na. [ved ska je bez po be de u go sti ma, a je di ni po raz u ~e ti ri du e la pre tr pe la je u Ho lan di ji 4:1. Na{ predlog: 2

(1.40) Portugal - (4.00) Norve{ka (6.75) Der bi gru pe H igra se u Li sa bo nu na sta di o nu Ben fi ke, gde }e dru go pla si ra ni Por tu gal do ~e ka ti pr vo pla si ra nu Nor ve {ku. U pr vom du e lu ove dve se lek ci je uN or ve {koj sla vio je do ma }in 1:0, go lom Hu sel kle pa u 22. mi nu tu. Nor ve |a ni ima ju tri bo da vi {e i upra vo }e ovaj duel od lu ~i va ti o pr va ku gru pe.Se lek tor Por tu ga la Pa o lo Ben to, uzda se u is ku sne igra ~e: Ro nal -

21:5 18 11:5 9 15:13 9 6:5 6 10:6 3 0

Grupa F

1. Gr~ ka 2. Hr vat ska 3. Iz real 4. Gru zi ja 5. Le to ni ja 6. Mal ta

5 5 6 6 5 5

3 3 3 2 1 0

2 1 1 3 1 0

(18.30) (20.30)

0 1 2 1 3 5

5:2 11 8:2 10 8:6 10 3:1 9 4:7 4 1:10 0

Sutra En gle ska - [vaj car ska Cr na Go ra - Bu gar ska

(17.45) (20.30)

Grupa G

1. En gle ska 2. Cr na Go ra 3. [vaj car ska 4. Bu gar ska 5. Vels

4 4 4 4 4

3 3 1 1 0

1 1 1 1 0

0 0 2 2 4

9:1 3:0 5:5 1:5 1:8

10 10 4 4 0

Grupa H Sutra Island - Dan ska Por tu gal - Nor ve {ka 1. Nor ve {ka 2. Por tu gal 3. Dan ska 4. Ki par 5. Island

4 4 4 4 4

3 2 2 0 0

1 1 1 2 1

(20.45) (22)

0 6:3 1 10:7 1 5:4 2 5:8 3 2:6

10 7 7 2 1

Grupa I Danas Lih ten {tajn - Li tva ni ja (19.30)

1. [pa ni ja 2. ^e {ka 3. [kot ska 4. Li tva ni ja 5. Lih ten {tajn

5 5 4 4 4

5 3 1 1 0

0 0 1 1 0

0 15:5 15 2 6:3 9 2 4:5 4 2 3:6 4 4 1:10 0

(1.40) Engleska - (4.00) [vajcarska (7.00)

(4.80) Belorusija (3.50) Francuska (1.65)

Gor di al bion je tre nut no na pr vom me stu sa sko rom od tri po be de i jed nim re mi jem, dok su saj xi je tre }e pla si ra ne sa sko rom 1 -1 -2. Fa bio Ka pe lo ne mo `e da ra ~u na na su spen do va nog Ru ni ja i na po vre |e nog Xe rar da, a u sa stav se vra }a ju Za mo ra, Ke rik i Fer di nand, ko ji }e se ta ko na }i u dru {tvu Ben ta, Kra u ~a, Lamp dar da i Vol ko ta. [vaj car ska na ~i joj klu pi se di Ne mac Ot mar Hic feld, ni je sla vi la u go sti ma u do sa da {wem to ku kva li fi ka ci ja, a put Vem bli ja kre }u na kon re mi ja sa Bu gar skom (0:0). Na{ predlog: 1, 3+ I. G.

Re pre zen ta ci ja Fran cu ske ima pri li ku da se re van {i ra Be lo ru si ji za po raz na po ~et ku kva li fi ka ci ja. Ki {qak je u 86. mi nu tu za vio tri ko le re u cr no. Gal ski pe tlo vi su na kon start nog kik sa ve za li ~e ti ri po be de, po sled wu pro tiv Luk sem bur ga 2:0. Be lo ru si ima ju ve li kih pro ble ma ~ak se dam fud ba le ra su van stro ja Hleb, Ku tu zov, Kri vets, Amel ~en ko po vre |e ni), Ho lo{, Kul {i i Kor ni len ko (ka `we ni). Se lek tor [tan ge po zvao je no vaj li je, Vo ron ko va, ^er ni ka i Tru bi la. Na{ predlog: 2

êl ni ci {pan skog fud bal skog pr vo li ga {a ma drid skog Re a la za in te re so va ni su za igra ~a In ter a Da gla sa Ma i ko na. Ita li jan ski me di ji pre no se da Ma i kon ni je sre }an u In ter u, po {to mi lan ski klub ni je us peo da od bra ni tro fe je u Se ri ji A i Li gi {am pi o na. Tre ner “kra qev skog klu ba” @o ze Mu ri wo za tra ìo je od pred sed ni ka Re a la Flo ren ti na Pe re za da an ga ù je bra zil skog fud ba le ra. Mu ri wo i Ma i kon su od li~ no sa ra |i va li dok je Por tu ga lac vo dio In ter. Bra zil ski fud ba ler je bio na me ti Re a la i to kom ve }eg de la pro {le se zo ne, ali do tran sfe ra ni je do {lo. Pe rez je spre man da po nu di In ter u 20 mi li o na evra za de snog be ka bra zil ske re pre zen ta ci je. Ma i kon (29) je ~lan In ter a od 2006. go di ne, a pre to ga je igrao za Mo na ko i Kru ze i ro.

(20.30) (20.30)

(20)

da, Al me i du, Ma ~a da, Pe pea i Kar va qa. Na{ predlog: 2 - 3

Real nu di 20 mi li o na za Ma i ko na

Na red ni su sre ti (7.ju na): [ved ska - Fin ska (20), San Ma ri no - Ma |ar ska (20.30).

Danas Hr vat ska - Gru zi ja Sutra Le to ni ja - Iz rael Gr~ ka - Mal ta

Pu jol ope ri san Kar los Pu jol ope ri san je u sre du i pred ka pi te nom Bar se lo ne je pe riod opo rav ka od dvatri me se ca.Kar los Pu jol ope ri sao je le vo ko le no, a Bar se lo na je iza da la sa op {te we u ko me je na ja vi la iz la zak ka pi te na iz bol ni ce za da nas. - Ura |e na mu je ar tro sko pi ja ko le na. Bi }e od su tan dva ili tri me se ca”, pi {e iz me |u osta log u sa op {te wu. Le ka ri ni su si gur ni ko li ko po vre da “tra je”.

(16) (16) (17) (17) (18) (18)

Aler dajs no vi tre ner Vest He ma

Grupa E

1. Ho lan di ja 6 2. [ved ska 4 3. Ma |ar ska 6 4. Mol da vi ja 5 5. Fin ska 4 6. San Ma ri no 5 0

(09.30) (12) (17)

KVALIFIKACIJE MLADIH ZA EP 2013. GODINE Danas

Na red ni su sre ti (7.ju na): Be lo ru si ja - Luk sem burg (19), BiH Al ba ni ja (20.15).

Danas Mol da vi ja - [ved ska San Ma ri no - Fin ska

(08.00) (21.10) (22) (22.30)

Nedeqa Austra li ja - N. Ze land Ki na - Uz be ki stan Poq ska - Ar gen ti na

(2.20) Rumunija - (3.00) BiH (3.00)

(5.50) Moldavija (3.75) [vedska (1.50)

Ju `na Ko re ja - Sr bi ja (13) Luk sem burg - Ma |ar ska (20.15) Pe ru - ^e {ka Bra zil - Ho lan di ja Bo li vi ja - Pa ra gvaj SAD - [pa ni ja

Ne ma~ ka ru {i sve pre pre ke pred so bom na pu tu za Euro 2012. Tro stru ki pr vak Evro pe, ube le `io je pet po be da, a na re du je go sto va we u Be ~u. Austri jan ci su do ovog me ~a ostva ri li po lo vi ~an u~i nak, na kon sjaj nog star ta i dve po be de i re mi ja, usle di la su dva ve za na po ra za od Bel gi je i Tur ske sa po 2:0. Uzda ni ce do ma }i na bi }e pr vi stre lac Ar na u to vi}, [i mer, Ho fer, Ling i Prudl. Austri jan ci su iz gu bi li po sled wih pet me ~e va pro tiv Ne ma ca, a po sled wi bod osvo ji li su da le ke 1992 go di ne (0:0). Tre ner pan ce ra Jo a kim Lev ima ma lih pro ble ma oko sa sta va ti ma jer je [vajn {taj ger po vre |en. Na{ predlog: 2, 3+

Re pre zen ta ci ja Bo sne i Her ce go vi ne je u po sled wi ~as do bi la ze le no sve tlo da mo `e da na sta vi kva li fi ka ci je. Za je dan i dru gi tim okr {aj u Bu ku re {tu je mo `da i kqu~ ni. Pr vi me~ dve re pre zen ta ci je u Ze ni ci do bi la je Bo san i Her ce go vi na (2:1), go lo vi ma Ibi {e vi }a i Xe ka na kon pre o kre ta. Se lek tor Ru mu ni je Lu ~e sku naj zad je sku pio sve aso ve pa }e ~e ta sa fe ta Su {i }a bi ti na te {kom za dat ku. Na{ predlog: 3+

ME\UNARODNE PRIJATEQSKE UTAKMICE Danas

- Ve ru je mo da po vre du ‘vu ~e’ ~e ti ri me se ca, od no sno pret po sta vqa mo da se Pu jol po vre dio na utak mi ci pro tiv Ma la ge, kra jem ja nu a ra. - iz ja vio je dok tor Ri kard Pru na. Od 22. ja nu a ra Pu jol je igrao na sa mo tri utak mi ce, ukqu ~u ju }i ula zak u igru u fi na lu Li ge {am pi o na pro tiv Man ~e ster ju naj te da. Is ku sni, 33-go di {wi de fan zi vac pro pu sti }e pri pe me za na red nu se zo nu.

Ba jern do go vo rio tran sfer No je ra ^el ni ci ne ma~ kog fud bal skog pr vo li ga {a Ba jer na do go vo ri li su tran sfer gol ma na [al kea Ma nu e la No je ra u min hen ski klub. Fi nan sij ski de ta -

ne }e tre ba ti do sta vre me na da se pri la go dim. - re kao je No jer. Pred sed nik Ba jer na KarlHajnc Ru me ni ge iz ja vio je da je za do vo qan ovim tran sfe rom.

Hi dink se vra }a u êl si Ho land ski tre ner Gus Hi dink po tvr dio je da }e na pu sti ti me sto se lek to ra Tur ske da bi pri hva tio po sao u êl si ju. Hi dink (64) ka è da mu je do sta ra da u re pre zen ta ci ji i da è li da se vra ti klup skom fud ba lu. - Ni ko me ni sam obe }ao da }u na sta vi ti sa po slom u Tur skoj. Pun sam ener gi je i vo lim da ra dim sva ki dan. Ose }am da mi je po treb no vi {e, a po sao u klu bu dra ì mi je od vo |e wa na ci o nal nog ti ma. - re kao je Hi dink i do dao: - Ni sam pri ~ao sa pred sed ni kom FS Tur ske, ali on je pa me tan ~o vek i si gur no pra ti pi sa we me di ja. Ne mam jo{ zva ni~ nu po nu du, i ne mo gu da ga ran tu jem bi lo {ta. Hi dink ima jo{ 12 me se ci do is te ka ugo vo ra sa tur skim sa ve zom, i uko li ko bi pre {ao u êl si, En gle zi bi mo ra li da pla te oko ~e ti ri mi li o na fun ti za we go vu slo bo du. On je ra dio u êl si ju tri me se ca, i pred vo dio je kub do FA ku pa 2009. Vla sni ka klu ba Ro ma na Abra mo vi ~a i da qe zo ve “{e fe” i u stal nom je kon tak tu sa wim.

Fud bal ski klub Vest Hem an ga ò vao je tre ne ra Se ma Aler daj sa, ko ji }e ima ti za da tak da eki pu vra ti u Pre mi jer li gu. Aler dajs je re kao da je pri hva tio po sao u lon don skom ti mu po {to ve ru je da mo è da na pra vi “ne {to zna ~aj no sa Vest He mom”. - Ne bih do {ao u Vest Hem da ne ve ru jem da mo è mo da iz bo ri mo brz po vra tak me |u naj bo qe en gle ske klu bo ve. - do dao je 56go di {wi tre ner ko ji je bio bez po sla od de cem bra 2010, ka da je do bio ot kaz u Blek bur nu. Aler dajs je na klu pi Vest He ma na sle dio Avra ma Gran ta, ko ji je ot pu {ten u fi ni {u se zo ne ko ju su “~e ki }a ri” za vr {i li kao po sled wi na ta be li Pre mi jer li ge. Vla snik ti ma Lo tus iz For mu le je dan, To ni Fer nan des re kao je da }e po no vo po ku {a ti da ku pi Vest Hem. Fer nan des je bio spre ~en da ku pi Vest Hem pro {le se zo ne, ka da je klub bio u Pre mi jer li gi. - Po nu da je oti {la sa da {wim vla sni ci ma Vest He ma. Vi de }e mo da li }e je pri hva ti ti. - na pi sao je Fer nan des na svo joj stra ni ci na Tvi te ru. In du stri ja lac iz Ma le zi je re kao je da ne }e da qe da raz go va ra o po nu di, ali ni je re kao ko li ka je ona. Sa da {wi vla sni ci su Dej vid Gold i Dej vid Sa li ven ku pi li su Vest Hem ja nu a ra 2010. go di ne.

Uli je pod neo ostav ku Me na xer fud ba le ra Aston Vi le, Fran cuz @e rar Uli je, pod neo je ostav ku iz zdrav stve nih pro ble ma. Uli je (64) ni je mo gao da zbog pro ble ma sa ra dom sr ca pred vo di svo je iza br ni ke u po sled wih pet ko la Pre mi jer li ge, a na kon do dat nih pre gle da od lu ~io je da na pu sti klu pu klu ba iz Bir min ge ma. Upra va Aston Vi le sa op {ti la je da je pri hva ti la spo ra zum ni ras kid ugo vo ra i na ja vi la da }e usko ro pro na }i Uli je vog na sled ni ka. Is ku sni fran cu ski stru~ wak, ko ji je naj ve }i uspeh u ka ri je ri po sti gao osva ja wem Ku pa UEFA 2001. go di ne sa Li ver pu lom, do {ao je na klu pu Aston Vi le u sep tem bru 2010. go di ne na kon iz ne nad ne ostav ke Mar ti na O’Ni la. Aston Vi la je se zo nu za vr {i la na de ve tom me stu ta be le Pre mi jer li ge.

Ita li ja ni bez Ba lo te li ja qi ni su sa op {te ni, ali je po zna to da }e No jer ako uspe {no pro |e le kar ske pre gle de da pot pi {e pe to go di {wi ugo vor sa Ba jer nom. - Ra du jem se iza zo vi ma ko ji me ~e ka ju sa Ba jer nom. Mno gi sa i gra ~i u re pre zen ta ci ji bi }e mi sa i gra ~i i u Ba jer nu, ta ko da mi

- Za do voq ni smo {to smo do ve li pr vog gol ma na re pre zen ta ci je, ali i jed nog od naj bo qih gol ma na na sve tu - do dao je Ru me ni ge. No jer (25) je po ni kao u [al keu, a za ovaj klub bra nio je na 199 me ~e va. Za re pre zen ta ci ju Ne ma~ ke na stu pio je na 18 utak mi ca.

Fud bal ska re pre zen ta ci ja Ita li je igra }e da nas u Mo de ni pro tiv Esto ni je bez na pa da ~a Ma ri ja Ba lo te li ja, ko ji je po vre |en. Dok tor na ci o nal nog ti ma En ri ko Ka ste la ~i re kao je ita li jan skim me di ji ma da cen tar for Man ~e ster si ti ja zbog pro ble ma sa ko le nom ne }e bi ti spre man za me~.

petak3.jun2011.

c m y

LOV

dneVnik

LOVNA SEZONA NA SRNDA]E

BE ^EJ SKI LOV CI ZA DO VOQ NI

Osam medaqa od srnda}a, 50 hektara od op{tine

Foto: J. Pap

29 medaqa preko „Vojvo|anskog lovca” U organizaciji ovogodi{weg lova na srnda}e Privrednog dru{tva Lova~kog saveza Vojvodine „Vojvo|anski lovac DOO”, postignuti su odli~ni rezultati: odstreqeno je ne{to preko 130 grla, od toga 29 u medaqi. Redosled je slede}i: osam zlatnih medaqa, 17 srebrnih i 14 bronzanih odli~ja. Najja~e grlo odstreqeno preko

„Vojvo|anskog lovca” palo je 20. aprila, kada je hrvatski lovac Hubert Ki{pal odstrelio trofej ocewen sa 158,33 CIC poena. To se desilo u LU „Panonija” iz Ba~ke Topole, LD „Fazan” Stara Moravica. Bruto te`ina trofeja iznosila je 682 grama, pa tako je nastavqena tradicija izuzetno jakih srnda}a u ovom kraju.

Lovi{ta u kojima je dvadesetak turista zadovoqno lovilo bila su: „Varo{ki rit” Kikinda, „Gelija” Banatsko Veliko Selo, „Visoka greda” Mokrin, „Begej” Zrewanin, „Vu~jak” Se~aw, „Jaruge” Novi Be~ej, „Panonija” Ba~ka Topola, „Palana~ki rit” Ba~ka Palanka i „Veliki siget” Novi Kne`evac. D. Kne `i}

LOVNO STREQA[TVO

Iako lov na srnda}e i daqe traje, Be~ejci su, za sada, odlo`ili oru`je. Od planiranih 38 srnda}a za odstrel u okviru komercijalnog i turisti~kog lova u ovoj godini, 36 je „izva|eno“ iz lovi{ta. Preostala dva }e biti odstreqana tokom avgusta u vreme parewa. - Tada }emo najboqe videti koja grla }e samo krdo odbaciti, kako metak ne bi, kojim slu~ajem, pogodio neko priplodno grlo. Iako nismo oborili rekord lovi{ta od 150,37 poena, koji je lane zabele`io Nemac Vi li Je dro, ipak smo zadovoqni s ukupno osam odstreqenih grla u medaqi, od kojih je jedna zlatna, dve su srebrne i pet bronzanih. Svakako, najvredniji je zlatni trofej od 141,54 poena, kojim se podi~io Austijanac Jozef Otmar. Srnda}e s rogovima vrednim srebrne medaqe odstrelili su Austrijanac i Nemac, a po dva bronzana trofeja oti{la su u Italiju i Nema~ku, a jedan u

sednik Lova~kog udruèwa „Be~ej„ Ta ma{ La sto vi~. Istina je da dobar odstrel u okviru komercijalnog i turisti~kog lova donosi preko potreban novac za aktivnost i zato je prisutno zadovoqstvo u redovima be~ejskih lovaca, ali ne samo zbog toga. - Prvi put smo od lokalne samouprave dobili dràvnu zemqu koja zbog nepovoqnosti lokacije nije bila interesantna poqoprivrednicima prilikom zakupa zemqi{ta. To su {picevi wiva ili parcele uz kanal. Ukupno smo dobili povr{inu od oko 50 hektara, koja je razme{tena na 15 parcela, od kojih je jedna, od Perleka prema Ba~kom Petrovom Selu, {iroka petnaestak metara i duga~ka tri i po kilometra. Posejali smo kukuruz, suncokret, slatki kim i sirak na Foto: J. Pap tim parcelama, ~iju letinu Austriju. Pored lovaca iz pomene}emo skidati s wiva, ve} }e nam nutih zemaqa i doma}ih turista, ona posluìti kao remiza za diimali smo goste iz [panije i prvi vqa~, dodao je Tama{ Lastovi~. put iz Turske, rekao nam je predV. Jan kov

JU@NOBA^ K A LI G A 2 @A B AQ, 29. MAJ EKIPNO:

BODOVI

GOLUBOVI

1. Senta

2. @abaq

57+1

3. Gospo|inci

4. Ledinci

56+1

5. Titel

6. \ur|evo

7. Koviq

8. Ka}

1. Rade [efer

2. Du{ko Kova~evi}

3. Kalmar Bela

4. Bogdan Parteli}

5. Radivoj Poqakov

6. Stevica Raleti}

7. Rade Jovi}

8. \or|e Bori{ev

9. Dragan Ninkov

POJEDINA^NO:

Foto: J. Pap

Glo`anci se raspucali JU @NOBA^ KA LI GA 1 BE GE^, 29. maj golubovi

bodovi

Ekipni plasman Glo`an

Futog 2

Bege~ 1

Oyaci

Silba{

^enej

Novi Sad

Futog 1

Ba~ki Petrovac

Despotovo

Mi{ko Fabri

Darko Krna~

Jan Bohu{

Du{ko Medve|

Slobodan Jari}

Slobodan Egeqa

Stevan Ugrin~i}

Du{ko Bjelobrk

Janko Krna~

Milan Gavrilov

Nikola Jovanovi}

Sini{a [ovqanski

Maksim Egeqa

Veterani 1.

Aleksa Jovanovi}

Pandil Srbinovski

Dejan Milkov

10. Pojedina~ni plasman

10. Juniori

10. Gena Kolarev

kWiGA

petak3.jun2011.

dnevnik

ПЕТОГОДИШЊИЦА ПУТУЈУЋЕГ ХАИКУ ДРУШТВА

Стихови у хармонији с природом

а вером да онај ко тежи лепоти у себи и око себе, не може да има непријатеље и да пријатељство не познаје границе, пре пет година у Новом Саду петорица истомишљеника основали су Путујуће хаику друштво. То су Горан Полетан

форме, која има поклонике широм света. Они су и настављачи традиције писања хаику стихова, која је у Србији дужа од осам деценија. Такође су, појединачно, много допринели да Србија у другој половини деведесетих година 20. века буде хаику велесила.

ку сабраћу која их дочека у сваком месту где гостују. Њиховом заслугом, на 53. међународном сајму књига у Београду 2008. године, обележена је 80. годишњица хаику поезије у Србији. Тај историјат је написао Александар Обровски.

стих“, каже Александар Обровски. Жеља нам је била да свако пошаље свој омиљени хаику- који је сам написао , као и стих неког другог хаику аутора. На тај начин, сваки стих је представио неку личност, а по хаикуу се разликујемо, али и препознајемо и

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Со ла рис” 1. „IQ де те та, бри га ро ди те ља”, Ран ко Ра јо вић - Мен са 2. „Аван ту ре не ва ља ле де вој чи це“, Ма рио Вар гас Љо са - „Ла гу на“ 3. „Сту бо ви зе мље“, Кен Фо лет - „Со ла рис“ 4. „Рин ги шпил“, Је ле на Ба чић-Алим пић - „Ла гу на“ 5. „Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри“, Ро бин Шар ма - „Мо но и Ма ња на“ 6. „Од ка да сам се за во ле ла, во лим“ , Ива на Ку зма но вић - „Ла гу на“ 7. „Из гу бље ни сим бол“, Ден Бра ун - „Со ла рис“ 8. „Ло вац на зма је ве“, Ха лед Хо се и ни - „Ла гу на“ 9. „Ми рис ки ше на Бал ка ну“ - Гор да на Ку ић - „Ал на ри“ 10. „Ко ли ба“ , Ви ли јем Пол Јанг - „Ла гу на“

ЗБОР НИ ЦИ

Бранислав Ђорђевић

(живи у Аустралији, али ће се ускоро доселити у Ветерник) и Новосађани Зоран Антонић, Бранисла Ђорђевић, Витомир Милетић Витата и Александар Обровски. Ови људи су поштоваоци, али и међународно признати ствараоци хаикуа-древне јапанске песничке

Зоран Антонић

У протеклом петогодишту ПХД је објавило десетак књига, а повремено објављују и Гласник свог друштва. Организовали су и хаику-караван „Отшкринута врата“. Кад путују, то чине о сопственом трошку, јер их нико не финансира, али зато имају песич-

Витомир Милетић Витата

Александар Обровски

Оргаизовали су и неколико, веома успелих међународних књижевних конкурса: „Новогодишња ноћ“, „На трагу Милоша Црњанског“. -Наш пети рођендан обележили смо међународним интернетконкурсом „Мој омиљени хаику

Најкраћа песма на свету У предговору антологијске збирке „Новогодишња ноћ“, у издању Путујућег хаику друштва, наводи се, између осталог:- Хаику је традиционална јапанска песничка форма, најкраћа песма на свету, коју чине, у изворном облику, 17 слогова у метрици 5-7-5. У слободној форми могуће је одступање од овог правила, али није пожељно. Тема је по правилу окренута природи са кључном речи (киго-ом), која директно или индиректно опредељује годишње доба. Хаику је трагање, наговештај, импресија, али без потенцирања

KWIGA ZAUVEK

ауторовог „ја“. Како рече Милош Црњански, који је први „донео“ хаику у српски језик још 1928. године-хаику је уздах. Ако вас обузме истовремено и лепо и помало тужно осећање, без обзира да ли то у вама буди трептај звезда у летњој ноћи, мирис багрема кроз спуштене ролетне, безбрижни дечији кикот, први расцветали маслачак поред пута или можда читање неке од понуђених песама, знајте да у вама „станује“ хаику, иако тога сами, највероватније, нисте свесни.

Горан Полетан

дружимо. Јавила су нам се 62 аутора из свих екс-ју република, такође из Аустралије, Француске, Швајцарске. Волели би смо да штампамо књигу тих стихова, као и историјат хаикуа у Србији. Сврха нашег труда је дружење, отварање простора за нове видике и размену мишљења, закључује наш саговорник. Путујуће хаику друштво из Новог Сада и убудуће ће настојати да на различите начине некога упозна, некога подсети, а некога увери да живот у хармонији са природом, уз разумевање њених токова, уз саживљавање са њима, бива смисленији, лепши и потпунији. Може ли се од хаикуа очекивати више? Радмила Лотина

Киш је сви ма по тре бан

едицији „Транскрипти ЦЗКД“, београдски Центар за културну деконтаминацију објавио је недавно зборник радова о Данилу Кишу (1935-1989). Ова књига носи наслов „Између поетике и политике“, по теми међународног скупа писаца, одржаног у ЦЗКД 2005. године, поводом седамдесетогодишњице Кишовог рођења.

БРАН КА КО РАЋ, КЊИ ЖЕВ НИ ЦА ИЗ АМ СТЕР ДА МА

Енер гет ска ре ка тек сто ва

ишем споро.Све спорије.Полако. Али и немарно. Прескачем слова, правим грешке као Гутенбергова преса, јер желим да искажем битно. Када је човек млад, онај који пише, избацује хиљаду речи дневно, енергетска река поезије, текстова, значајних идеја. И много више безначајних.Небитних. Тако сам и читала. Када сам била дете, гутала сам све књиге које су ми долазиле под нос.Књиге које нису биле за мој узраст.Књиге које нису биле ни за чији узраст.Млад човек није критичан. Људи углавном памте где су били када се нешто „врло важно или страшно„ догодило.Ја знам које сам књиге читала те године. Уралске бајке сам добила на поклон у мојој ше стој од бакетат ке из За гре ба.Годи на ка да сам кренула у школу, велики догађај за мене.Уралске бајке, моја прва књига без „сличица„.У години када сам први пут летела

авионом, читала сам пе сме Де сан ке Макси мо вић, До бри цу Ерића, и тајно, књиге за одрасле- „Тркачи оловних ногу„ од Џејмса Џонса.Година када сам открила Будизам и Чехова.Година када ми се највише свиђао

рад Бранка Ћопића. Колико може разумети дечији ум од дванаест? О томе се не размишља када си гладан знања. Када се догодио 9/11 прочитала сам књигу D.R.Hofstader„Gödel, Escher , Bach„- знану као „Хакерска библија„ и од Кундере „Immortality”.Та последња је лежала на једној од столица аеродрома у Амстердаму.Отворила сам је и страница на којој се пишу посвете, била је пуна имена,имена градова, континената. На самом врху странице је писало: „Ја сам књига која путује око света, бесплатно.Ја сам знање које не жели имати своју коначну де стинацију. Када ме прочиташ, напиши твоје име, одакле си и затим врати ме на пут. Остави ме на станици, мог по следњег поглавља, за друге.”Додала сам моје име по сле и књига је остала да чека читаоца у Севиљи. Од тада и сама радим нешто слично.

KWI@EVNA BA[TINA

Врх ста рог срп ског штам пар ства

разнични минеј“ („Саборник“), отиснут у ћириличкој српско словенској штампарији Божидара Вуковића 1538. у Венецији, представља врхунско, најобимније и најскупље издање старог српског штампарства. Штампан је на хартији и на пергаменту. Штампар књиге је Мојсије Дечанац. Ова књига великог формата, богато је илустрована, а међу илустрацијама су и ликови Стевана Дечанског, Светог Саве и Симеона, као и заставице са грбом војводе Божидара. Са „Празничним минејом“ штампарија Вуковића доживела је врхунац у погледу свог техничког развоја.

У Библиотеци Матице српске постоје примерци ове значајне књиге. Они су описани у серији „Каталог старих и ретких књига Библиотеке Матице српске“ (књ. 1) и претраживи су у електронском каталогу Библиотеке.

Читам споро. Све спорије.Не пре скачем реченице.Остављам белешке и коментаре по књигама.Мене могу наћи, тачно до кућних врата, сви књишки мољци ако прате траг мојих белешки по књигама из библиотеке. Грешке у љубави и читању знају бити једнако неповратне.Понекада желим да ми се све те грешке опет догоде. Читајте књиге које вас терају да мислите.Зато покушајте барем једном да залутате. Нађите и прочитајте књигу коју не би ни желели да купите.Прихватите литерарни изазов или филозофски, чак и када мислите да то није за вас.И све остале изговоре које користите, заборавите, ставите у страну.Дозволите себи лутање кроз непознато.На крају крајева „ко не пуца, увек промаши„кажу овде, двет метара испод нивоа мора. Да, књига је најбоља странпутица која вас може наћи и која вам се може догодити. И ви њој.

Испоставило се да је Киш и данас, потребан свима- и читаоцима и писцима и тумачима књижевности. Био је ерудита, први свршени студент светске књижевности на београдском универзитету, елитистички захтеван у сваком погледу. Још за живота сматрали су га писцем за писце. Добрим делом због тога што им је вратио право да сами тумаче своје дело. А оно што се чуло на скупу „Између поетике и политике“, показује да је Данило Киш постао књижевни јунак многих сво-

Стар ле те и пи сци из сен ке

о ли ву дом је за вла да ла но ва мо да: зве зде ри ја ли ти ТВ про гра ма ових да на об ја вљу ју сво је ли те рар не пр вен це. И не, ни су у пи та њу ме мо а ри, ма да се струч ња ци че сто пи та ју је су ли ре до ви ко је су на пи са ле се стре Кар да ши јан или Хи ла ри Даф, њи хо вих ру ку и лап то по ва де ло, или су ту ипак пр сте уме ша ли „пи сци из сен ке“, про фе си о нал ци ко ји за оне с ви шком па ра и мањ ком пра во пи са оба вља ју те жак књи жев нич ки по сао. Слав не лич но сти ових да на пи шу при по вет ке и ро ма не. Пр ви пут за то смо чу ли ка да је Ма до на на пи са ла из не на ђу ју ће до бру и по пу лар ну де чи ју при чу „Ен гле ска ру жа“ . Ње ним пу тем по шле су Ни кол Ри чи, са две но ве ле. Хи ла ри Даф на пи са ла је но ве лу „Елик сир“ ко ја се вр ло до бро ко ти ра на ли ста ма, а нај ве ће из не на ђе ње на пра ви ла је Ни кол Сну ки По ли ци, зве зда МТВ-је вог ри ја ли ти ја „Jersey Shore“ чи ји је ро ман „A Shore Thing“ до спео на ли сту бест се ле ра „Њу јорк тај мса“ иако Ни кол, по соп стве ном при зна њу, у жи во ту ни је про чи та ла ви ше од

две књи ге. Пла во ко са стар ле та Ло рин Кон рад на ја ви ла је да је са „Хар пер Ко лин сом“ пот пи са ла уго вор о об ја вљи ва њу три ло ги је, а глав ни лик би ће Ме ди сон, зла хо ли вуд ска прин це за ко ја не пре за ни од че га да би оста ла на вр ху по пу лар но сти. Та ко су се хо ли вуд ске зве зде, по сле мо де опро ба ва ња у ре жи сер ским, про ду цент ским, мод ним и пар фем ским во да ма, за ка чи ле за но ву мар ке тин шку играч ку, ста вља ју ћи свој пот пис под не ко књи жев но де ло. На пи са ти ро ман по ста ла је но ва „ствар без ко је се не мо же“, а ис ку сни но ви на ри и ко лум ни сти, ко ји се нај че шће би ра ју за „пи сца из сен ке“ тр ља ју ру ке у оче ки ва њу но вих на руџ би на. У све му ово ме ве ли ку уло гу има ју из да ва чи, ко ји не пре за ју ни од ка кве ак ци је ко ја би во ди ла по ве ћа њу про фи та. Из да вач ка ин ду стри ја, по при лич но уз др ма на ди ги та ли за ци јом и по ја вом ра зних чи та ча и спра ва за ско ро бес плат ну раз ме ну ин те лек ту ал не сво ји не, ра ши ре них ру ку до че ка ла је сва ку шан су да за ра ди ко ји до лар или евро, шле -

јих колега. Ласла Блашковића, на пример:- У својим књигама Киша сам поименце поменуо педесет два или педесет четири пута (тај број је клизав и зависи од неколико фактора, ту, пре свега, мислим на утицаје месеца и начине читања), рачунајући и једну кратку аутобиографску белешку у којој сам се (позивајући се на комбинацију мог имена и презимена, магловито и испрекидано порекло, тешки мађарскосрпски гулаш), представио као инвер зирани Кишов имењак...Речју, Данило Киш је мој књижевни јунак, закључује Блашковић. Редитељ Александар Мандић је 1989. године са Кишом у Израелу снимио ТВ серију о жртвама холокауста „Голи живот“. Он је рекао да серија носи сва обележја истраживачке фазе Кишовог стваралаштва: радозналост за конкретне чињенице и детаље, занимање за ток приповедања, слике идеолошких млинова за њуде, и логори, једна од централнихопсе сија његовог дела. Међу ауторима текстова о Кишу још су Владимир Арсенијевић, Владимир Бацунов, Мухарем Баздуљ, Давор Бегановић, Стивен Чејс, Алеш Дебељак, Зоран Ђерић, Милан Ђорђевић, Александар Гаталица, Боро Кривокапић, Александар Хемон, Фатос Лубоња, Михајло Пантић, Анџеј Стасјук, Игор Штикс, Кшиштоф Варга, Ненад Величковић и Метју Рејмонд Купер Вест. Зборник „Између политике и поетике“ приредила је Мирјана Миочиновић у сарадњи са Владимиром Тупањцем и Александром Савановићем. Р. Л.

[E O ] N ET

па ју ћи се уз по пу лар ност „та лен то ва не спи са те љи це“ ко ја је баш са да у мо ди. О то ме ко ли ко је уно сна ова ква књи жев на ком би на ци ја, го во ри и по да так да слав не лич но сти за об ја вљи ва ње ме мо а ра и ро ма на до би ја ју из ме ђу 200 хи ља да и ми ли он до ла ра, од че га сло бод но мо гу да унај ме и по ко јег Но бе лов ца, ако им се ћеф не. Слав но име про да ће ско ро сва ку ро бу, па што би књи ге би ле из у зе так? Ако се то ме до да чи ње ни ца да ова ква ро ба, осим ар ми је по кло ни ка, бр зо на ђе за ин те ре со ва не за от ку пљи ва ње пра ва за сни ма ње фил ма или ТВ се ри је, као и да су зве зде сла бо за ин те ре со ва не за Пу ли це ра, из да ва чи на ми ре ни, а чи та о ци срећ ни, ла ко је за кљу чи ти да је овај, на о ко на ка ра дан брак из ме ђу стар ле та и ли те ра ту ре пред о дре ђен за дуг и бо гат хо ли вуд ски жи вот. Ива на Ву ја нов

kULTURA

dnevnik

petak3.jun2011.

ПУБЛИКА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА ОДУШЕВЉЕНА „МЕТАМОРФОЗАМА“ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА

Лепљива трака за очи Има нешто у духу комедије, што разара дух трагедије, која се, опет, рађа из духа музике – треба овде парафразирати Ничеа, нешто што је попут приче о каубојима и индијанцима. Као, индијанци су кул, ближе су природи, суштина њиховог бића повезана је сама са собом... Рекоше каубоји. Овај виц треба дa послужи као увод у Овидијеве „Метаморфозе“ и оне, „по њему“, рађене у Југословенском драмском позоришту. Дакле, то нису Кафкина „Метаморфоза“, или оне Дејвида Кроненберга, него дело које исмејава митолошки ум, дело које, супериорно над трагичким патосом (богови, јунаци, судбина...), промовише чудну везу природе и безакоња, љубав на све стране, што је и примарни избор редитеља Александра Поповског. Луцидно, духовито, интелигентно, на крају крајева – слободно. Да ли и ослобађајуће? Без чврсте конструкције, сем оне „играмо се причања приче“, што је још на почетку речено па нам на сву комендију квари и то мало изненађења, озбиљно посматрано, запада се у исту ону шему коју је покушао да прода и

Овидије (а није баш ни да је сам то смислио) – ништа није постојано сем промене (што је и логичка грешка). Причање се не игра, причање се прича, дешава. Али, добро. Није све ни у мудрости. Има ту лепих мисли, попут оне да су приче раније писане нашироко зато што је било више времена за њих, има и наивно пласираних - да је сва наша мука зато што смо једном били/ ударили пут богова. А није то само некад било. То је и сад. То Поповски не да да оде, па представља један од највећих квалитета „Метаморфоза“ у ЈДП, та наша божански лепа и зла природа андрогина. Играјући се свега овога, прича почиње настанком света, дакако из хаоса, али ето на почетку тај хаос се мало задржао, па су људи и богови некако интерреаговали насумично и куд који. Причања се играју Небојша Глоговац, Тамара Вучковић, Никола Ђуричко, Јелена Ђокић, Горан Шушљик, Нада Шаргин, Радован Вујовић, Марија Вицковић, а на сцени су и плесачи Далија Аћин, Лука Лукић, Ана Дубљевић, Дарко Бурсаћ. Они то раде тако

што као да импровизују, па се у тексту који изговарају и углавном га тумаче с великим дозама театралности, нађе покоје место за интерну размену реплика, песмицу... Ово би било и у реду, чак пожељно, да иронијска, чак брехтијанска дистанца није у тој мери „на публику“. Наведени глумци су и извођачи радова, пошто сценографија представе подразумева лепљење траке и намотавање фолије између десетак вертикала, стубова између неба и земље. Осим визуелног утиска, овај декор би се пре могао назвати опструкцијом, него конструкцијом простора значења. Заиста тешка срца мора се признати да је ово до сада једна од слабијих представа овогодишњег Стеријиног позорја, ма колико је публика здушно нахрлила и поздравила актере. Не зато што је (само) комедија, него зато што подсећа на врхунски продуцирану студентску вежбу, игру ликова, односа, ситуација, игру у којој заправо нема ничега осим „му, џа или бу“ лепка за очи. А управо лепак је свуда на сцени. Изгледа „кинески“, не ’вата добро.

Фото: Б. Лучић

У помало чудној изведби глумци су на тренутке са више уверљивости играли мајсторе, реквизитере, него приповедаче. Ту је деловало као да ће њихов приватни шарм да спасе ствар. Добро, добро, има ту Попов-

На интернационалном филмском фестивалу „Синема сити”, који се одржава у Новом Саду од 18. до 25. јуна, у такмичарској селекцији „Национална класа“ биће приказaно дванаест остварења

ји), редитеља и сценаристе Синише Драгина, „Како су ме украли Немци“ редитеља Милоша Радивојевића, који је косценариста са Владиславом Војновић и Светозаром Влајковићем. Најављен је

Сцена из филма „Како су ме украли Немци” Милоша Радивојевића

домаћих аутора. Фестивалска публика ће имати прилику да види чак четири филма премијерно: „Ако зрно не умре“ (у српско-румунско-аустријској копродукциЗА НАГРАДУ „ВАСКО ПОПА“

Пет књига у ужем избору У ужем избору за награду „Васко Попа„ за најбољу књигу песама на српском језику у 2010. години, нашло се пет дела, која су одабрана од преко 70 песничких књига које су пристигле на конкурс. Књиге које су се нашле у ужем избору су: „Докле поглед допире” Николе Вујевића, „За клавир и диџериду” Драгослава Дедовића, „Моја тачна привиђањаö, Драгана Јовановића Данилова, „Иза затворених очију” Милована Марчетића и „Млинско коло” Милосава Тешића.Име добитника биће саопштено средином јуна, а свечано уручење је 29. јуна у Вршцу, на дан рођења песника Васка Попе. Награда се састоји од новчаног износа и повеље, коју додељује дародавац, Фондација Хемофарм из Вршца.Конкурс за награду „Васко Попа” расписало је Друштво пријатеља Вршца „Вршац лепа варош„, а жири који одлучује о награди чине Радивоје Микић, Душан Белча и Душко Новаковић.

и омнибус „Октобар“ са својих седам прича, у режији и по сценарију групе младих аутора: Ивана Пецикозе, Сенке Домановић, Огњена Исаиловића, Данета Ко-

мљена, Дамира Романова, Огњена Главонића, Милице Томовић, Тање Ступар-Трифуновић, Маријане Чулић-Вићентић, Јелена Тодоровић. Такође, премијерно биће приказан и филм „The Box“ (Кутија) Андријане Стојковић која је и ко с ц е н а р и с т к и њ а свог филма са Славољубом Станковићем. У конкуренцији за фестивалске награде у „Националној класи“ су и: „Бели, бели свет“ редитеља Олега Новковића по сценарију Милене Марковић, „Синема комунисто“ (дугометражни документарац) Миле Турајлић, „Монтевидео, Бог те видео“ Драгана Бјелогрлића, „Непријатељ“ Дејана Зечевића, „Шишање“ Стевана Филиповића, „Тилва Рош“ Николе Лежајића, „Заједно“ Младена Матичевића и „Здухач значи авантура“ Милорада Милинковића. В. Ц.

И уметнички вредно и гледано Разговор на Округлом столу Стеријиног позорја о представи „Метаморфозе“ по Овидију, у режији Александра Поповског и извођењу Југословенског драмског позоришта, јуче је започео најпре коментарима из публике. За професора Владу Петрића ова представа показује како лирски текст може да се визуелно оплемени, а уз остало, похвалио је мизансцен и режију ове представе. И професор драмске уметности у Америци Иван Драгичевић честитао је глумцима и редитељу ове представе. За Александра Поповског, као и Слободана Унковског, који су режирали у овом позоришту, карактеристично је да умеју да направе креативну атмосферу, поменуо је глумац Никола Ђуричко, објашњавајући да у припреми представе она подразумева импровизацију, и својеврсне стилске вежбе на којима су испробавали и тражили кључ за играње појединих сцена. Међутим, Ђуричко је подвукао да је ово ансамбл представа, јер су сви учествовали у проналажењу начина да се све што су радили, као траке селотејпа у сценографији ове представе, „упетља“ у одређену целину. Почетак рада на представи је био необичан, поменула је глумица Тамара Вучковић, објашњавајући да је Ацо Поповски све глумце питао само да ли желе да учествују у представи, али не и шта ће да играју, и сви су

РУСКА ДРАМА „МИСИС ТОЛСТОЈ“ ПРЕМИЈЕРНО У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Преплитање љубави и мржње Представа „Мисис Толстој„ савременог руског писца Сергеја Коковкина, у режији Радослава Миленковића, биће премијерно изведена на сцени „Раша Плаовић„ 4. јуна, најавио је управник националног театра Божидар Ђуровић.Тим поводом аутор ће бити гост Београда, а 5. јуна биће приређен сусрет са њим у Народном позоришту. Ђуровић је на конференцији за новинаре подсетио да је „Мисис Толстој” последња премијера на сцени „Раша Плаовић„ пре њеног реновирања и додао да радови треба да буду завршени до отварања наредне сезоне - 12. септембра. Драму о славном Лаву Николајевичу Толстоју и његовој супрузи, али и о односу мушкарца и жене и браку уопште превео је Новица Антић. Грофа и грофицу играју Танасије Узуновић и Нада Блам. Партнери су им Драган Николић (млађи), Небојша Кундачина, Бојана Стефановић, Михаило Лађевац и Павле Јеринић. Сценографију је креирао Борис Максимовић, костиме Олга Мрђеновић, а музику је изабрао Миленковића.

Нада Блам и Танасије Узуновић у драми „Мисис Толстој”

- Генерално волим руске писце и позоришне комаде. У протеклих 15-ак година нарадио сам се драма из руског ‘гвозденог века‘. То су углавном биле приче о беди у транзицији - рекао је он, додајући да је овај комад другачији и да приказује последње дане брачног пара Толстој - Свет комада је утемељен у историјским чињеницама, али је прича фикција. Мислим да ће тема

носе и уносе кофери, статистички вероватно наизлизанији реквизит испод кога су три празна места. Не помажу уздаси, што боља екипа то већи захтеви! Игор Бурић

ОКРУГЛИ СТО СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

У „НАЦИОНАЛНОЈ КЛАСИ“ НА ФЕСТИВАЛУ „СИНЕМА СИТИ“

Премијерно четири домаћа филма

ског из „Кандида“ (такође ЈДП), врцавог и узнемирујуће забавног, позитивног, али кад њему или глумцима понестане материјала да сцену ураде беспрекорно, онда се ту нешто мрља и брља, понавља или шмира. Из-

и питања која Коковкин покреће бити интересантни и онима који нису чули за Толстоја, ако такви постоје, и књижевним стручњацима Редитељ је објаснио да се „ради о паклу који једни другима правимо у браку, о преплитању љубави и мржње и томе како својим опсесијама тратимо живот„, а испоставља се да „живимо само док волимо”.

прихватили. Тек у процесу рада улоге су им додељиване, па и мењане. Уметничка група Нумен је креирала сценографију ове представе, тако што је по речима Николе Ђуричка, најпре прошле године смислила и представила у Београду сличну инсталацију. Учинило им се згодним да ту идеју примене у представи, односно да током представе, на сцени, настаје сценографија, мотањем трака селотејпа у нешто што по речима Ђуричка, личи на паукову мрежу, кулу која се подиже горе...За такву сценографију модераторка Округлог стола Весна Радовановић је приметила да

управнику ЈДП–а Бранку Цвејићу „Метаморфозе“ су стилски потпуно различита представа од „Рођени у Ју“, с којом такође учествују на овогодишњем Позорју, што говори о томе шта се све ради у овом театру, а што је све уметнички вредно. Подсећајући да код нас постоји лажна подела на такозвано комерцијално, тржишно позориште, које добро пролази код публике, и на затворено, тобоже уметничко за узак круг интелектуалаца, селекторка и уметничка директорка Стеријиног позорја Ксенија Радуловић је рекла да су у ЈДП – у најгледаније представе управо

ДАНАС СЕ ЗАВРШАВА 56. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

Мјузикл „Глорија” за награђене Уручењем традиционалних награда на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта вечерас у 20 часова, и извођењем мјузикла „Глорија“ по делу Ранка Маринковића Позоришта на Теразијама, у режији Иве Милошевић, биће завршено овогодишње 56. Стеријино позорје. Публика је одгледала седам представа у селекцији националне драме и позоришта, а укупно је било реализовано тридесет програма протеклих дана на фестивалу. то повезивање селотејпом као да има функцију и повезивања сцена. Како је глумац Горан Шушљик истакао, ова је у традицији најбољих представа Југословенског драмског позоришта и показује оно што се може звати школа глуме ЈДП–а. По

оне с високим уметничким достигнућима. Тако је и с обе представе које учествују на овогодишњем Позорју, устврдила је она, рекавши да је то сама проверила на благајни овог позоришта. Н. Пејчић

САРАДЊА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА И НОВОСАДСКОГ САЈМА

Нови простор за позоришни декор Срп ско на род но по зо ри ште и Но во сад ски са јам до го во ри ли су се за кон крет ни ју са рад њу ове две ва жне ин сти ту ци је, и ју че су то са оп шти ле на кон фе рен ци ји за но ви на ре. Ва жност ове са рад ње под ву као је управ ник Срп ског на род ног по зо ри шта Алек сан дар Ми ло са вље вић, ука зу ју ћи да ће по зо ри ште од то га има ти ве ли ку ко рист ко ја ће јој отво ри ти не ке но ве мо гућ но сти. На и ме, овим спо ра зу мом по зо ри ште ће мо ћи да ко ри сти 1.400 ква дра та са јам ског про сто ра за сме штај де ла свог фун ду са. По зо ри ште има про бле ма с не до стат ком про сто ра и за то, па де кор сме шта и иза сце не, те та ко зва на хин тер би на не мо же да се ко ри сти за из во ђе ње не ких пред ста ва ко ји ма тај про стор од го ва ра. Из ме шта њем де ко ра, ка ко је ис та као Ми ло са вље вић, до би ће се прак тич но че твр та сце на у СНП–у. Ујед но ће од са да има ти на рас по ла га њу мно го ве ћи и по год ни ји про стор за сме штај де ла по зо ри шног фун ду са.

Ка ко је об ја снио ге не рал ни ди рек тор Но во сад ског сај ма Го ран Ва сић, на ме ра ове са рад ње је да се вра ти осе ћај по слов них љу ди за кул ту ру, јер се то ма ло за гу би ло, ма да има и по зи тив них при ме ра. Он је из ра зио на ду да ће ту вр сту ду ха мо ћи да вра те кроз ово парт нер ство. Ју че су но ви на ри ма пре до че ни и по да ци о по сло ва њу СНП-а у овој се зо ни. Ка ко је на ве де но, основ ни ста ти стич ки по ка за те љи ко ји ка рак те ри шу те ку ћу се зо ну су по зи тив ни и по ка зу ју да љи тренд ра ста ко ји те че не пре кид но од 2005. Упо ре ђу ју ћи број ке из прет ход не и те ку ће се зо не, у овој има ма ње пред ста ва (250 на спрам 215), али је за то гле да ла ца ви ше (78.846 у овој, а у прет ход ној се зо ни 77.334). Због ре кон струк ци је згра де, ви ше је не го пре по ло вљен при ход од ко мер ци јал них услу га, јер про стор ни је мо гао да бу де из да ван, те из но си 3.720.359 ди на ра, а био је 8.248.161,58. Али, при ход од спон зор ства и до на тор ства у овој се зо ни је 1,7 ми ли о на ди на ра, док га у про шлој ни је би ло. Н. П-ј.

Svet

petak3.jun2011.

dnevnik

ITALIJA OBELE@AVA DVA VELIKA JUBILEJA

UKRATKO Fin ska bez vla de HEL SIN KI: Pregovori o formirawu nove vlade u Finskoj zavr{eni su bez uspeha po{to su razgovore napustile socijaldemokrate i levi~arska stranka Nova finska vlada trebalo je da se sastoji od {est stranaka. Kao razlog povla~ewa iz pregovora, te dve partije navele su razlike u stavovima o ekonomskoj i finansijskoj politici. Na izborima uspe{ni desni~arski populisti „Pravi Finci“, koji su tre}i po broju osvojenih mandata, nisu u~estvovali u pregovorima. Lider vladaju}e Nacionalne koalicije Jirki Katainen, koji je dobio mandat za sastavqawe nove vlade, mora sada poku{ati na drugi na~in da do|e do ve}ine u parlamentu. Ostale partije u dosada{wem pregovara~kom procesu Konzervativci, Zeleni, [vedska narodna partija i Hri{}anske demokrate - zajedno raspola`u sa samo 70 od 200 mesta.

Voj na pa ra da u cen tru Ri ma RIM: Italijani proslavqaju dva velika jubileja - 150 godina od kada je kraq Viktor-Emanuel Drugi ujedinio tada{wih sedam italijanskih dr`ava i 65 godina od kada su gra|ani na referendumu izglasali republiku. Proslavu nacionalnog praznika na ulicama Ve~nog grada pratilo vi{e hiqada Italijana i turista. Centralnoj sve~anosti, grandioznoj vojnoj paradi, prisustvovali su zvani~nici iz oko 40 zemaqa sveta, izme|u ostalih ruski predsednik Dmitrij Medvedev i ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden. Mere bezbednosti bile su poja~ane, a vazdu{ni saobra}aj iznad Rima je bio zatvoren. Ita-

Ne us pe {an rat WU JORK: Grupa biv{ih svetskih lidera saglasila se da rat protiv trgovine narkoticima nije uspeo i predla`e dekriminalizaciju marihuane. Ta grupa smatra da dekriminalizacija mo`e pomo}i u smawewu nasiqa povezanog sa drogom i drugih socijalnih problema. „Svetski rat protiv narkotika je propao, sa razaraju}im posledicama za pojedince i dru{tva {irom sveta”, navedeno je u izve{taju Svetske komisije za politiku narkotika, koji je ju~e zvani~no objavqen u Wujorku. Grupa je istakla da su hitno potrebne fundamentalne reforme u nacionalnim i svetskim politikama za kontrolu narkotika, prenela je agencija Frans pres.

gu u ju~era{wim manifestacijama.

KR[EWE HUMANITARNOG PRAVA U LIBIJI

Rat ne zlo ~i ne po ~i ni le i vla di ne sna ge i po bu we ni ci

Ha os zbog pi va GLA ZGOV: Pogre{na, preniska, cena piva u reklami jednog supermarketa izazvala je pravi haos u saobra}aju u {kotskom gradu Glazgovu. Oko 40 limenki piva za 12,54 evra, stajalo je na reklami ispred vi{e supermarketa, {to je pobudilo pa`wu [kota. Lanac supermarketa napravio je gre{ku na svojoj reklami, prenosi Bi-Bi-Si, jer je napisao premalu cenu za ponu|eno pivo. Na reklami je trebalo da stoji da se mo`e u{tedeti 12,54 evra (11 funti) prilikom kupovine od tri paketa piva. Me|utim u reklamnom poruci stajalo je samo „11 funti za tri paketa piva”. Vest o prodaji jeftinog piva veoma se brzo pro~ula u Glazgovu pa je do{lo do ogromne navale na supermarkete. Ispred tri filijale do{lo je do kolapsa saobra}aja, pa je policija morala da iza|e na ulice. Pre nego {to je supermarket uo~io gre{ku vi{e mu{terija je iskoristilo povoqnu ponudu u vi{e navrata, iako je stajalo da se ponuda mo`e koristiti samo jednom po osobi.

Proslava u Rimu

lijanski predsednik \or|o Napolitano preuzeo je centralnu ulo-

„Jedinstvo i nedeqivost su{tinski su principi republike”, rekao je Napolitano Predsedni~ka uloga u Italiji, u normalnim okolnostima je simboli~na, ali u posledwe vreme sa Napolitanom dobija sve ve}u va`nost, po{to je italijanski predsednik postao faktor jedinstva i sila koja dr`i na okupu zemqu poznatu po svojim istorijskim podelama, {to je posledwih meseci bio slu~aj sa aferom u vezi sa premijerom Silvijom Berluskonijem. Predsednik Srbije Boris Tadi} nije prisustvovao ceremoniji, po{to su italijanske vlasti na sve~anost pozvale predsednicu Kosova Atifetu Jahjagu.

WU JORK, TRI PO LI, LON februaru, kada su Gadafijeve DON: Savet za qudska prava UN, pristalice pucale na demonprili~no kontroverzno telo strante. Tokom istrage, ispitano svetske organizacije, odlu~ilo je oko 350 svedoka, pregledano se za diplomatski pristup pitaoko 5.000 dokumenata, 589 videowu ratnih zlo~ina u libijskom snimaka i 2.200 fotografija. ratu, optuìv{i obe strane, vladine snage i ustanike, za ozbiqne povrede humanitarnog prava, od zlo~ina protiv ~ove~nosti do ratnih zlo~ina. „U saglasnosti sa mandatom, komisija je zakqu~ila da su vladine snage po~inile ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti”, navodi se u izve{taju. „Komisija je dobila i ne{to General Karter Hem mawi broj izve{taja o zlo~inima Nalazi komisije usledili su opozicionih snaga, ali je zakqusvega mesec dana po{to je Me|u~ila da se neki od wih mogu podnarodni krivi~ni sud zatraìo vesti pod definiciju ratnih zlo- hap{ewe Moamera Gadafija i ~ina”. dvojice wegovih najbliìh saKomisija UN, koja broji ukup- radnika, ukqu~uju}i i sina Sejno 47 ~lanova, formirana je jo{ u fa al Islama, zbog ratnih zlo-

~ina po~iwenih tokom sukoba. Britanski vojnici se ve} nalaze u Libiji u redovima pobuweni~kih snaga. [estoricu je snimila Al Xazira, ~ime su samo raspaqene glasine da se britanski specijalci ve} nedeqama nalaze na terenu, gde obu~avaju pobuwenike, ali i otkrivaju mete za avione NATO-a. Prisustvo Britanaca, ukoliko bude potvr|eno iz nekog zvani~nog izvora, bi predstavqalo ozbiqnu povredu Rezolucije 1973 Saveta bezbednosti UN, kojom je uvedena zona zabrawenih letova iznad te dr`ave, ali kojom su izri~ito zabrawene bilo kakve okupacione snage. Britanska vlada je o{tro demantovala da se na terenu u Libiji, po prvi put posle bitaka za Tobruk i Bengazi tokom Drugog svetskog rata, nalaze pripadnici britanske vojske, ali je „Gardijan„ otkrio da je saop{tewe iz Dauning strita 10 tek delimi~no istinito. Optu`be za ratne zlo~ine i grupa britanskih veterana nisu, kako se ~ini, preterano zabrinule vlasti u Tripoliju, ~iji najve-

}i problem, trenutno, predstavqa ~iwenica da je definitivno propala nekoliko sedmica duga, tajna operacija prodaje nafte stranim kompanijama, koju je nosio ministar za naftu [okri Ganem koji je napustio Gadafijev reìm. Haos koji ve} tri meseca traje u Libiji, kako se ~ini, ve{to koristi Al Kaida, koja se dokopala modernog naoruàwa, na zgraàvawe alìrskih vlasti i blagu brigu Va{ingtona. Alìrski ministar Abdelkader Ma{el je Libiju opisao kao „supermarket” za Al Kaidu islamskog Magreba. Komandant ameri~kih snaga u Africi, general Karter Hem je rekao da je Va{ington zabrinut zbog {irewa oru`ja u regionu, potvr|uju}i, su{tinski, raniji stav SAD da pobuwenicima ne treba davati oru`je, jer bi ono lako moglo zavr{iti u rukama radikalnih islamista. „Ozbiqno smo zabrinuti zbog {irewa oru`ja iz Libije na ostala mesta, ukqu~uju}i i ona pod kontrolom Al Kaide”, rekao je Hem.

Zah tev Pa le sti na ca RA MA LA: Palestinski ministar Rijad Malki rekao je da }e Palestinci poku{ati da zaobi|u SB UN ukoliko SAD stave veto na wihov poku{aj da proglase nezavisnost. On kaè da }e Palestinci, kako bi predupredili bilo kakav veto, traìti hitnu sednicu Generalne skup{tine UN. Odnosno, iskoristi}e Rezoluciju 337 poznatu kao Ujediwewe za mir, koja daje ovla{}ewa Skup{tini da donese odluku ako u Savetu bezbednosti ne bude postignut jednoglasan stav. Ukoliko mirovni pregovori sa Izraelom i daqe ostanu u }orsokaku, Palestinci planiraju da u septembru traè od UN priznawe wihove dràve. Odobrewe Saveta bezbednosti je neophodno kako bi palestinska dràva bila prihva}ena kao ~lanica UN, ali predsednik SAD Barak Obama najavio je da }e SAD, kao stalna ~lanica, uloìti veto. Kako navodi agencija AP, taj korak Palestinaca }e najverovatnije izazvati bu~nu pravnu polemiku, a sam Malki je priznao da Palestinci jo{ nemaju potrebnu dvotre}insku podr{ku u skup{tini.

Pu tin: Po mo} Ab ha zi ma SU HU MI: Rusija }e pomo}i abhaskom narodu da re{i probleme razvoja i da stane na noge, izjavio je ju~e ruski premijer Vladimir Putin u Suhumiju, gde je doputovao da se posledwi put oprosti od predsednika Abhazije Sergeja Bagap{a. „Uveren sam da }e se abhaski narod ose}ati bezbedno, a mo`e da bude siguran da }e Ruisja kao najbli`i saveznik i verni prijateq biti uz abhaski narod i pomo}i mu da prevlada probleme i stane na noge“, rekao je Putin na susretu sa vr{iocem du`nosti abhaskog predsednika Aleksandrom Ankvabom. Ruski premijer je rekao da je i za Rusiju veliki gubitak smrt Bagap{a, koji je 29. maja preminuo u 63. godini u Moskvi posle komplikovane operacije plu}a.

U EVROPI ZARA@ENO OKO 2.000 QUDI

Opa snost od no ve vr ste bak te ri je? HAM BURG: Stoma~nu infekciju kojom je u Evropi zara`eno oko 2.000 qudi, od kojih je 17 umrlo, izazvala je nova vrsta E{erihije koli, koja je izuzetno zarazna i toksi~na, a otporna je na neke vrste antibiotika, saop{tili su kineski nau~nici koji su ponovo analizirali bakteriju. Nau~nici su do{li do zakqu~ka da ova bakterija posedu-

je gene koji su je na~inili izuzetno toksi~nom i otpornom na pojedine klase antibiotika, {to obja{wava zbog ~ega mnogi pacijenti u Hamburgu nisu reagovali na antibiotike koje su dobijali i {to znatno ote`ava le~ewe. Svetska zdravstvena organizacija je javila da {irewe ove vrste bakterije do sada nije vi|eno i da se ~eka na dodatne

informacije iz laboratorija. Nau~nici su do sada bezuspe{no poku{avali da prona|u izvor bakterije, a sumwalo se i na krastavce iz [panije, kao nosioce zaraze. Slu~ajevi infekcije opasnom bakterijom, pored Nema~ke, zabele`eni su u Velikoj Britaniji, Danskoj, [paniji, ^e{koj, [vedskoj i Holandiji. Kao pre-

ventivnu meru, potpunu zabranu uvoza sve`eg povr}a iz Evropske unije uvela je Rusija. Glavni sanitarni lekar Rusije Genadij Oni{~enko rekao da je takva odluka doneta jer je situacija sa {irewem opasne bakterije u EU izmakla kontroli, a mesec dana od pojave infekcije jo{ se ne zna wen izvor niti kako se prenosi, javqa agencija RIA Novosti. Kako pre-

nosi Rojters, Evropska komisija }e zatraìti obja{wewe od Rusije zbog zabrane, koja je, prema oceni evropskog komesara za zdravstvo Xona Dalija „neproporcionalna” teìni problema. [panija, koja je prvobitno „okrivqena” za {irewe infekcije, najavila je da }e traìti od{tetu zbog {tete koju je pretrpela {panska poqoprivreda.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANA PO LIT KOV SKA U Rusiji je podignuta optu`nica protiv osumwi~enog za ubistvo novinarke „Nove Gazete” Ane Politkovske. Osumwi~eni Rustam Mahmudov je uhap{en u utorak, u ku}i svojih roditeqa u ê~eniji i kako se tvrdi, prikupqeno je dovoqno dokaza protiv wega. Ana Politkovska, èstoka kriti~arka Kremqa, rata u ê~eniji i kr{ewa qudskih prava u toj ruskoj republici, ubijena je u Moskvi 2006.

NA O TO KAN Japanski premijer Naoto Kan ostaje na tom mestu, jer parlament ju~e nije prihvatio zahtev opozicije da mu se izglasa nepoverewe. Kan je obe}ao da }e se povu}i s vlasti kada se zemqa oporavi od posledica zemqotresa i cunamija od 11. marta. Dowi dom japanskog Dieta odbacio je opozicioni zahtev za izglasavawe nepoverewa vladi . Kana, me|utim, ~eka te`ak zadatak politi~kih podela.

MAH MUD AH MA DI NE YAD Iranski parlament doneo je odluku da predsednik Mahmud Ahmadinexad bude saslu{an pred sudom zbog preuzimawa Ministarstva za naftu. Poslanici su bili gnevni kada je Ahmadinexad spojio niz ministarstava, smenio ministra za naftu i sebe postavio na wegovo mesto, navodi AP. Time je Ahmadinexad prakti~no do{ao i na ~elo Organizacije zemaqa izvoznika nafte, jer joj Iran predsedava.

TOR NA DO OPU STO [IO MA SA ^U SETS

Po gi nu le naj ma we ~e ti ri oso be, ve tar ~u pao dr ve }e i no sio kro vo ve s ku }a SPRING FILD: Veliko nevreme pogodilo je zapadni i centralni deo ameri~ke dràve Masa~usets. Stradale su najmawe ~etiri osobe, a pri~iwena je ogromna materijalna {teta u 19 op{tina. Guverner Masa~usetsa Dival Patrik proglasio je preksino} vanredno stawe i odobrio da se 1.000 pripadnika Nacionalne garde ukqu~i u akcije pruàwa pomo}i, po{to su nastala najmawe dva tornada. Patrik je na konferenciji za novinare izjavio da broj `rtava jo{ nije kona~an, prenela je agencija Rojters. Prvi tornado se formirao u Springfildu, oko 16.30 po lokalnom vremenu, dok je drugi tornado pogodio taj grad, tre}i po veli~ini u Masa~usetsu, samo dva sata kasnije. U olujnom nevremenu poginule su najmawe 33 osobe. Vetar je ~upao drve}e, nosio krovove sa ku}a, o{tetio dalekovode, prevrtao automobile. U Sjediwenim Ameri~kim Dràvama ove godine je od tornada poginulo 520 qudi, {to je najvi{e `rtava tornada u posledwih 60 godina

Ove godine od tornada poginulo 520 qudi

BALkAn

dnevnik

PRED SED NIK HR VAT SKE IVO JO SI PO VI]

petak3 . jun2011.

REPUBLIKA SRPSKA

^lan stvo Sr bi je Skup {ti na po ni {ti la od lu ku o re fe ren du mu u EU na{ stra te {ki in te res BE O GRAD: Strate{ki je interes Hrvatske da svi weni susedi, pa i Srbija u|u u Evropsku uniju, a na{e je iskreno opredeqewe da im na svaki na~in u tome pomognemo, izjavio je predsednik Hrvatske Ivo Josipovi}. U ekskluzivnom intervjuu Tanjugu, Josipovi} ka`e tako|e da Hrvatska ni na koji na~in ne}e me{ati bilateralne odnose kada Srbija po~ne pristupne pregovore sa EU. „Strate{ki je interes Hrvatske da svi na{i susedi budu u EU, {to je vi{e puta rekla i premijerka Jadranka Kosor. Kad je re~ o Srbiji, naravno, mi ni u kom trenutku ne}emo bilateralne odnose me{ati sa pristupnim pregovorima“, rekao je hrvatski predsednik i dodao da je Kosor

„treba skupiti snage“ da bez obzira na me|usobne tu`be Hrvatske i Srbije za genocid razvijamo odnose i re{avamo probleme koji postoje. Tu`be su, podse}a, u domenu rada dveju vlada, ali je „o~ito da se jo{ nisu stekli uslovi“ za wihovo povla~ewe. „Bitno je da se ispune o~ekivawa koja su izra`ena u tu`bama i

Srp ska imo vi na do stup na U o~ekivawu donatorske konferencije za izbeglice povratnike, Josipovi} ka`e da se mora dati podr{ka qudima, bilo da `ele da se vrate u Hrvatsku ili da ostanu u Srbiji, a onima koji odlu~e da ne}e nazad u Hrvatsku, „mora biti jasno da je wihova imovina tu, da im je dostupna i da imaju pristup toj imovini“. Hrvatski predsednik je i ovu priliku iskoristio da pozove pripadnike mawina da iza|u na mawinske izbore 10. jula, podse}aju}i da je mawinska srpska stranka SDSS ~lan vladaju}e koalicije.

dala veoma jasan signal time {to je predala premeriju Srbije Mirku Cvetkovi}u prevod „akija“ (pravne tekovine EU). „Na{e je iskreno opredeqewe da svim na{im susedima pomognemo na svaki na~in u politi~kom smislu, pa naravno i nekim iskustvima iz pregovora“, napomiwe Josipovi}. U osvrtu na regionalnu saradwu kao jedan od uslova za daqe evrointegracije obe zemqe, hrvatski predsednik isti~e da

onda je pitawe da li one imaju smisla. Naravno, na tome treba raditi.Vlade smatraju da jo{ nije do{ao taj trenutak i prema tome pustimo vlade da o tome odlu~e. I ja bih naravno bio sklon tome da se problemi, ako je ikako mogu}e, re{avaju dogovorom a ne sudom“, navodi Josipovi}. Po wegovim re~ima, najve}i je problem utvr|ivawe sudbine oko 1. 800-1.900 nestalih, ali tu su i pitawe povratka kulturnog blaga, kao i puna saradwa na otkri-

vawu i ka`wavawu ratnih zlo~ina. „Tu su, moram re}i, u~iweni pomaci. Cenim ono {to se radi u Specijalnom sudu u Beogradu. Nadaqe, imamo pitawe povratka kulturnog blaga. Iz Hrvatske je odneseno jako puno kulturnog blaga koje nije jo{ vra}eno. Ne{to jeste vra}eno i tu je napravqen napredak, posebno za mandata predsednika Tadi}a”, obja{wava Josipovi}. Upitan kako komentari{e ~iwenicu da su hap{ewe Mladi}a pozdravile i vlasti u Srbiji i ve}ina srpske javnosti, dok je ha{ka presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Marka~u izazvala {ok u Hrvatskoj, pa i kod wega li~no, Josipovi} kaè da to nikako ne zna~i da Hrvatska nije svesna da je bilo zlo~ina nad Srbima. „Potpuno je nesporno i danas nema nikog ozbiqnog u Hrvatskoj ko ne bi bio svestan ~iwenice da su i sa hrvatske strane po~iweni zlo~ini, posebno kada je re~ o hrvatskim gra|anima srpske nacionalnosti. Oko toga nema dileme. Ono {to moè izazvati nezadovoqstvo je konkretna presuda“, odgovara Josipovi} uz obja{wewe da je ona za wega sporna sa pravne ta~ke gledi{ta. „Nije sporno da je bilo zlo~ina, samo je taj koncept zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata kad se pravno aplicira na neki konkretni zlo~in pun dilema“, kaè hrvatski predsednik. U celini, mislim da je ha{ki sud imao veliki zna~aj za na{ region i za razvoj me|unarodnog krivi~nog prava“, poru~uje hrvatski lider. Hrvatska, dodaje on, i sama procesuira ratne zlo~ine nad Srbima, a trenutno se vode postupci protiv 95 pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih snaga „i bi}e ih verovatno jo{“.

RUMUNIJA

No vi ustav zna t no sma wu je broj po sla ni ka BU KU RE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku otvorio je proceduru za promene ustava, prema kojima je predvi|ano zna-

Trajan Basesku

tno smawewe broja poslanika u nacionalnom parlamentu. Prema promenama, koje je najavio

{ef dr`ave, parlament }e ubudu}e, umestvo dva, imati jedan dom. Ukoliko se ova novina prihvati, onda }e nacionalna skup{tina imati najvi{e 300 poslanika, umesto 471 koliko ih ima sada.Predvi|eno je tako|e da neko ne mo`e u isto vreme biti i poslanik Evropskog i nacionalnog parlamenta, prenose novinske agencije. Kako se najavquje, u ukida se poslani~ki imunitet, kako bi se ubrzao postupak za pozivawe na odgovornost poslanika koji su prekr{ili zakone i izvr{ili krivicno delo. U tim

slu~ajevima ne}e biti potrebna prethodna odluka parlamenta. Zvani~nici }e uìvati imunitet samo za parlamentarnu aktivnost i za politi~ke izjave. Novina je i to {to se pritvor produàva sa 24 na 48 ~asova do podizawa optu`nice. Po predlozima predsednika Baseskua, deficit dràvnog buxeta moè da se planira do najvi{e tri procenta od Bruto nacionalnig proizvoda, a javni dug do 60 odsto BNP. Na ovaj na~in {ef dràve èli da prisili vladu da domacinski tro{i pare iz buxeta, pogotovo uo~i odràvawa izbora. Predloène novine u ustavu, bi}e premet rasprava u Ustavnom sudu, politi~kim partijama i u parlamentu. Na kraju o predloènim novinama }e se izjasniti gra|ani na refendumu.

SE: Cr na Go ra na pre do va la ka EU POD GO RI CA: Izvestioci Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope (PS SE) konstatovali su ju~e napredak Crne Gore u ispuwavawu obaveza na putu evropskih integracija, ali i ukazali da ostaje niz zna~ajnih i ozbiqnih pitawa kojima zemqa treba da se posveti. Izvestioci PS SE Serhi Holovati i @an-[arl Gardeto borave u poseti Crnoj Gori u ciqu pripreme izve{taja o ispuwavawu obaveza iz ~lanstva u Savetu Evrope. „Do{lo je do niza pozitivnih promena, ali uprkos napretku ostaje niz zna~ajnih i ozbiq-

nih pitawa kojima Crna Gora treba da se pozabavi”, kazao je novinarima izvestilac Gardeto. Izvestioci su ukazali da se u narednom periodu o~ekuje napredak u depolitizaciji pravosu|a, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Gardeto je posebno ukazao na na~in izbora predsednika vrhovnog suda i dr`avnog tu`ioca, koje bira parlament, {to je, po wegovim re~ima, politi~ki na~in i nije u skladu sa standardima. Izvestioci PS SE rekli su da nisu upoznati sa sumwama o navodnom prawu novca u vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista (DPS).

BA WA LU KA: Narodna skup{tina RS zakqu~ila je prekju~e da za sada nije neophodno izja{wavawe gra|ana RS na referendumu o stawu u pravosu|u BiH, budu}i da se otvara dijalog o tom pitawu. Skup{tina je prihvatila predlog predsednika RS Milorada Dodika da se stavi van snage odluka o raspisivawu referenduma, kao i svi prate}i akti za weno izvr{ewe. U zakqu~cima koje je usvojila nakon dvodnevne rasprave, NS RS je pozdravila sporazum predsednika Dodika i visoke predstavnice EU Ketrin E{ton o najavqenom strukturalnom dijalogu i izrazila o~ekivawe da }e dijalog omogu}iti poboq{awe postoje}eg stawa. Poslanici su usvojili i preporuke za vo|ewe strukturalnog dijaloga o sistemu pravosu|a, koje }e biti smernice pregovara~ima iz RS. Iz-

Za mer ke Do di ku Predstavnici opozicije ocenili su da je nakon rasprave u Skup{tini ostalo nejasno da li je referendum u potpunosti poni{ten ili samo odgo|en, ujedno zameraju}i predsedniku RS Miloradu Dodiku za{to nije sa~ekao kraj rasprave i odr`ao zavr{nu re~ o tako bitnom pitawu za RS. Ina~e, predsednik RS odrekao se prava na zavr{nu re~ i skup{tinsku raspravu o referendumu napustio ubrzo nakon uvodnih re~i.

Igor Radoji~i}

me|u ostalog, Skup{tina preporu~uje da je hitno potrebno promeniti situaciju u procesuirawu ratnih zlo~ina i prekinuti sa za{titom od odgovornosti visokopozicioniranih politi~kih i vojnih zvani~nika Republike BiH. Po mi{qewu Skup{tine potrebno je redefinisawe drugostepenog postupka pred Sudom BiH jer dosada{wa praksa da predsednik Suda imenuje i sudije u Apelacionom ve}u ne predstavqa dovoqnu pravnu za{titu i obezbe|ewe neophodnog prava na pravi~no su|ewe. Tako|e je preporu~eno da reforma pravosu|a mora da odra`ava ustavno ure|ewe BiH, jasne evropske standarde, kao i da se reformom moraju obuhvatiti svi segmenti pravosu|a na nivou BiH. Zakqu~ci i preporuke usvojeni su na predlog SNSD, DNS i SP, dok su predstavnici opozi-

cije uglavnom glasali protiv. Predsednik NS RS Igor Radoji~i} izjavio je da u ovom trenutku nema razloga za ekstremne ose}aje i euforiju u vezi sa pitawem referenduma i da je RS doìvela diplomatski uspeh “jer je jedna mala Bawaluka uspela da iskaè svoje nezadovoqstvo na najvi{im mestima u me|unarodnoj zajednici”. - Imamo pruènu ruku Brisela koji ne name}e re{ewa, ve} nudi dijalog. Politi~ko Sarajevo je sada naterano na razgovor, iako je ranije tvrdilo da u pravosu|u BiH sve funkcini{e kako treba. Tvrdwe pojedinaca da bismo reformu svakako morali uraditi su delimi~no ta~ne, ali je pitawe kada, ko bi vodio pregovore i na koji na~in. Ni u ovom slu~aju ne treba o~ekivati rezultate za mesec-dva, ali }emo imati borbu argumenata - rekao je Radoji~i}.

PRED SED NIK RE PU BLI KE SRP SKE MI LO RAD DO DIK

Evro pa }e mo ra ti kri ti~ ki da ana li zi ra Na pitawe kako }e izgledati pregovori o reformi pravosu|a koje }e voditi evropski komesar [tefan File, i ho}e li biti prostora da se uvaè i argumenti Vlade RS, predsednik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik re kao je u nedavnom in tervjuu za RTS da niko nema tu iluziju da }e se sve zavr{iti na tom sa stan ku. „Mi sada moèmo da iz ne se mo ar gu men ta ci ju ko ju ni ko pre nije èleo da ~uje, i ako vidimo da se ne po{tuje ustavni poredak u BiH i evrop sko za ko no dav stvo, on da to is kqu~uje na{u saglasnost da idemo prema EU. Evropa }e morati ovoga puta da kriti~ki analizira sve {to se de{avalo.” „Referendum sada nije neophodan, ali mi se moèmo vratiti na tu temu”, kaè Dodik i dodaje da traì objektivnost. „U mnogim zemqama EU nema Vrhovnih sudova, pa ne mora biti ni u BiH”, dodao je Milorad Dodik. Na pitawe glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Q. Stefanovi}a da li mu je strategija bila da jednim kamenom ubije nekoliko ptica, to jest da je izborio pravo da se pri~a o referendumu, postigao da se visoki predstavnik Incko bori protiv jedne demokratske tekovine kao {to je referendum, i pokazao da postoji razlika izme|u EU i SAD oko budu}nosti BiH, Dodik je rekao da Bri tan ci, Ame ri kan ci i Turci ne èle da vide zatvara-

we kancelarije visokog predstavnika, a da ostali to `ele, kao i mi, da je situacija u kojoj je BiH recimo ~lanica SB, a ima protektorat, nespojiva sa me|unarodnim pravom. „Mi ne `elimo da budemo u centralnoj

sa da dru gi ugao po sma tra wa. Meni je krajem 1998. jedan visoki funkcioner Pentagona rekao, ne}ete iza}i iz BiH, jer mi to ne èlimo da vidimo, jednu muslimansku zemqu na Balkanu, pa mi nije jasno kako sada recimo mogu Kosovo da vide, koje je objektivno muslimanska zemqa, ali neke se stvari mewaju. Mi samo èlimo da o~uvamo autonomiju, da imamo {to boqe odnose sa Srbijom, i da jednoga dana sa wom i politi~ki i teritorijalno budemo povezani.” O odnosima sa velikim silama, kaè da Amerikance kao najmo}niju silu, ovde treba ceniti, da nema problema sa ameri~kim vrednostima ure|ewa dru{tva, ali da je problem to {to Amerika èli da modelira BiH, bez RS. Na pitawe kako moè da se re{i sukob dve teorije, jedne da niko nikada ne}e uspeti da napravi funkcionalniju dràvu od sada{we BiH, i druge, da

Glav ni gra do vi su Be o grad i Ba wa lu ka O Mesi}evim tvrdwama da je Zagreb jasno poru~io Hrvatima u BiH da ne sawaju samostalnu dràvu, a da Beograd to nikada nije jasno rekao Bawaluci, ve} da koketira sa samostalno{}u, kaè da je Mesi} pro{lost, da naàlost nije odgovarao za zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji, da nije relevantan, jer ga Hrvati u Mostaru ne uvaàvaju, tokom svog mandata u Mostar nikada nije ni do{ao. „Nema promene u mi{qewu da glavni grad nije Sarajevo, da je Sarajevo morawe, a da su glavni gradovi Bawaluka i Beograd. Ima mnogo onih koji pri~aju kako treba modelirati BiH, a bili su dva tri puta, mnogi qudi nisu vi{e u Sarajevu, oni poput Kusturice, Bregovi}a, Gertrude Muniti}, a ono {to Mesi} govori to su wegove frustracije ili dobro pla}ene izjave”, kaè Milorad Dodik. unitarnoj muslimanskoj zemqi, gde bi muslimani donosili odluke umesto nas”. Dodik kaè da bi takav scenario bio neuspeh i ameri~ke politike. „Sklepana je BiH, ostavqeni Srbi i Hrvati kao ko rek tiv ni fak tor ja ~a wa islamskih tendencija, a to ima

on nikada ne}e mo}i da napravi sa mo stal nu srp sku dr `a vu u Bosni, Dodik odgovara da je spreman da se to desi i posle wega, i da je uveren da }e do toga do}i, ka`e da RS ima jednu Vladu i 16 ministarstava, a da je sve ostalo koncentrisano u Federaciji.

MRe@A

petak3.jun2011.

Јутјуб прославио шести рођендан

ервис који је постао део свакодневних активности на интернету многих корисника широм света овог месеца напунио је шест година. Славећи свој шести рођендан током маја, из Јутјуб тима објавили су и неке податке о активностима корисника на овом сервису. Па смо тако сазнали да се сваког минута на Јутјуб постави 48 сати видео матерјала (дупло више него прошле године), али и да је средином маја забележио и рекорд у броју дневних прегледа - чак 3 милијарде. Из Гугла кажу да су корисници учинили Јутјуб успешним, јер он одражава њих и њихов свет, и у оквиру рођенданског обраћања корисницима поручили: „Ако је ово оно што смо постигли за шест година, можемо само да замислимо где ћете нас одвести у наредних шест!”. „Ка да ће мо до сти ћи ци фру оф 72 са та по ми ну ту и 4 ми ли јар де пре гле да днев но? То за ви си од вас”, ка жу из Гу гла.

Ју тјуб су осно ва ла тро ји ца бив ших за по лед них у Пеј Па лу, а у вла сни штву ком па ни је Гугл је од но вем бра 2006. го -

ди не, ка да је ку пљен за 1,65 ми ли јар ди до ла ра. Из вор: www.b92.net/tehnopolis

САВЕТИ ЗА ДУЖЕ ТРАЈАЈЊЕ ЛАПТОПА

Продужите живот батерији

аптопи су згодна ствар. Заменили су огромне беле кутије које су заузимале простор у нашим радним собама и канцеларијама. Појавом бежичног Интернета, цела прича постала је још популарнија, па сада можемо читати мејлове, гледати филмове, губити дане на Фејсбуку или једноставно сурфовати из

старијег на млађег шарафџију из сервиса, пуњачи чак и кад је батерија пуна, пуцају струју у исту што јој скраћује век трајања, односно време у ком може да снабдева лаптоп струјом. Ово ради проверено, мада је сувише компликовано обашњавати зашто (према речима гикова из сервиса).

dnevnik

КОМПАНИЈА ЈАХУ ПРЕДСТАВИЛА НОВУ ВЕРЗИЈУ ЗА СЛАЊЕ Е-ПОШТЕ

Брже, боље, леpше

очетком ове недеље најновију верзију своје услуге за пријем и слање е-поште Јаху Мејл и позвала свих 284.000.000 корисника те услуге да пређу на коришћење новог система. Јаху је пробну верзију нове услуге представио у октобру прошле године. Услуга је дизајнирана тако да кориснике подстакне да што више времена проведу посећујући веб локације Јахуа. Редизајнирана Јахува услуга интегрише бројне опције везане за друштвене мреже, укључујући Фејсбук и Твитер. Примера ради, корисници ће сада моћи да пошаљу поруке на Фејсбук једноставним слањем поруке е-поште. Исто тако, моћи ће да прегледају и деле обавештења и новости са Твитера, Фејсбука и Зајнге преко нове картице Апдејтс. Корисници ће поред тога моћи да се дописују са својим пријатељима са Фејсбука, односно услуга Виндос Лајв и Јаху Месенџера, а своје пријемно сандуче ће

моћи да улепшају помоћу једне од 50 доступних тема. Јаху Мејл подржава одређене апликације које корисници могу да употребе како би боље организовали своје пријемно сандуче. Једна од њих, названа „Све моје куповине“ омогућава кориснику да прати стање наруџбина које је упутио преко интернета, а апликација Ансубскрајбер олакшава му да уклони своје име из билтена. Апликација ЈуСендИт омогућава слање великих прилога преко е-поште. Доступне су и апликације компанија ПејПал и иБеј. Нове опције за претраживање омогућавају да се резултати претраживања сортирају према по-

шиљаоцу, прилогу, датуму или директоријуму. Освежена услуга за слање е-поште је бржа и користи нову технологију за спречавање пријема нежељених порука е-поште, са нагласком на заштиту од напада „пецањем“. Нова верзија услуге неће одмах бити доступна свим корисницима – надоградња ће се завршити „за неколико недеља“. Да би им олакшала прелазак, компанија је објавила и видео демонстрацију нове услуге. Када је Јаху прошле године представио пробну верзију услуге, извршни директор компаније Керол Барк изјавила је да су је дизајнирали тако да поново оживи активност корисника, која је у опадању. Јаху мери активност корисника минутима које они у просеку проведу на његовим локацијама. Тај број је био у опадању од 2009. до 2010. године, али се у компанији надају да ће нове услуге зауставити тај тренд. Извор: www.mi kro.rs

Фејсбук спрема музички сервис?

ако преноси Форбс шведски музички стриминг сервис Спотифај и Фејсбук покрећу нови музички сервис за нешто мање од две недеље. Спотифај икона налазиће се са леве стране Њус Фида, а кликом на њу корисници ће преко Фејсбука добити приступ целокупној Спотифај библиотеци. Како би се оправдала друштвена димензија, биће омогућено заједничко слушање музике пријатеља. Ипак, иако се Форбс позива на добро обавештене изворе, из обе

компаније негирају да се ради на икаквом новом пројекту, осим што постоји сарадња на стандарној интеграцији (на Спотифај је могуће улоговати се преко Фејсбук Конект). А, ако се ипак испостави да су извори били добро упознати са плановима и у наредном периоду Фејсбук корисницима понуди музички сервис, он ће бити доступан само у мало броју земаља у којима је доступан и Спотифај, не и у Србији. Извор: www.b92.net/teh no po lis

СТИГАО ХАСЕЛБЛАД ОД 200 МЕГАПИКСЕЛА

енергије, па батерија траје дуже.

Редовно дефрагментирајте хард диск и додајте што више РАМ-а Редовном дефрагментацијом, ваш хард диск ће радити брже и ефикасније. Када додате РАМ (радну меморију), рачунар ће мање користити виртуелну меморију (хард диск) и тиме трошити мање струје.

Ископчајте све што треба да се ископча

фотеље, кревета, парка, чекаонице, авиона или WЦ-а. Има само један мали проблем. Колико пута вам се десило да вам усред занимљивог чланка, голишаве сцене у омиљеном филму или дописивања с потенцијалном новом девојком/момком цркне батерија? Трауме вам не можемо излечити, али можемо вам предложити неколико начина како да их избегнете.

Вадите пуњач из струје кад је лаптоп угашен Ово је стара фора свих сервисерских гуруа. Према вековном предању са колена на колено, са

Вежбајте своју батерију Под тиме не мислимо да је водите у теретану, већ да је барем једном у две недеље потпуно испразните и потпуно напуните. Ово се односи само на старије батерије које нису Лиион. Модерне литионске батерије немојте празнити до краја, али их такође немојте ни стално држати пунима.

Чистите спојеве на батерији Спојеве батерије треба сваких неколико месеци очистити крпицом умоченом у алкохол. То побољшава контакт и нема губитка

Ово укључује све могуће УСБ справе (миш, УСБ стик, звучници) јер УСБ справе знају да буду солидни потрошачи. Смањите осветљеност екрана, немојте користити ЦД/ДВД јединицу ако баш не морате и утишајте или у потпуности искључите звук.

Без мултитаскинг Шта је мул ти та скинг? На при мер ни је пре по руч љи во да слу ша те мп3 и ски да те меј ло ве са мејл кли јен том исто вре ме но. Кон цен три ши те се на јед ну рад њу и ра чу нар ће тро ши ти ма ње стру је. Штед њом енер ги је олак ша ва те се би жи вот, али се та ко ђе ра ци о нал но и зре ло по на ша те са не чим че га све ту за и ста не до ста је. Ови ме не ће те по кре ну ти ре во лу ци ју, али ће те на пра ви ти не што ко ри сно за се бе и сво ју око ли ну.

Савршенство детаља

аселблад је издао свој нови фотоапарат средњег формата ознаке Х4Д-200МС који снима фотографије у резолуцији од 200 мегапиксела. Фотоапарат уствари користи сензоре резолуције „само„ 50 мегапиксела, али коришћењем своје технологије вишеструких снимака комбинује шест фотографија у једну. Хаселбладова технологија вишеструких

снимака није само једноставно снимање више фотографија које су повезане у једну, већ се користе пиезоелектрични мотори који раде врло мали помак сензора пре сваког снимка. Иако због такве технологије Хаселбладов фотоапарат није прикладан за објекте у покрету обзиром да му треба око 30 секунди за једну фотографију у највишој резолуцији, многе врхунске

фотографије су везане уз статичне објекте, попут накита, сатова, аутомобила, или уметничких слика за репродукцију. Цена Х4Д-200МС је 32.000 евра, а купцима модела Х4Д50МС нуди се могућност надоградње за 7.000 еура. Више информација се може пронаћи на Хаселбладовим страницама. Извор: www.bug.hr

ПРЕДСТАВЉАМО: ДВЕ ДУАЛ СИМ НОКИЈЕ И ЛГ ОПТИМУС БЛЕК

Телефони нове генерације

бе Дуал СИМ Нокије су једноставни мобилни телефони. Модел Ц2-00 нуди основну повезаност на интернет путем ГПРС протокола, док X1-01 нуди могућност репродукције музике и на кућишту има типке за ту намену. Оба телефона су у могућности да приме две СИМ картице истовремено, а запамтиће поставке за чак пет различитих СИМ картица. Свака од пет СИМ картица се може именовати те јој се могу доделити засебне поставке за позиве, СМС поруке и пренос података које ће уређаји запамтити и аутоматски укључити по уметању картице. Нови ЛГ Оптимус Блек ускоро, тачније до краја маја, требало би да се појави у радњама широм контнента. Главна карактеристика но-

вог ЛГ паметног телефона је екран базиран на НОВА технологији, за коју произвођач тврди да омогућава читање садржаја и по најјачем сунцу те у исто време смањује потрошњу енергије за до 50 посто у односу на друге ЛЦД екране. Оптимус Блек има екран дијагонале четири инча и резолуцију 480 x 800 пиксела. Уређај ће се испоручивати са оперативним системом Андроид у 2.2 верзији, али корисници ће га сами моћи надоградити на верзију 2.3. ЛГ је одлучио да Оптимус Блек базира на Тексас Инструментсовом процесору ОМАП 3630 такта 1 ГХз па га је опремио са два гигабајта меморије за чувење коју корисник може проширити мицроСД картицама. У телефон су

уграђене две камере, главне резолуције пет мегапиксела и предња камера за видео разговоре резолуције два мегапиксела. Сав хардвер уређаја и батерија капацитета 1500 мАх смештени су у кућиште дебљине 9,2 милиметара те све заједно тежи 109 грама што овом

телефону даје врло елегантан изглед. ЛГ Оптимус Блек требао би да се појави у продаји диљем Еуропе пре краја маја али тачна малопродајна цена још није позната. Извор: www.bug.hr

dnevnik

oglasi

petak3.jun2011.

SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 17.100m2, plac idealan za sve. Put, struja, izvorskavoda, lep pogled. Telefon 064/639-76-41. 29327

SO BA (15m2) za radnike sa kupatilom i posebnim ulazom. Svi tro{kovi 7.000 dinara. Telefon 527-993. 29978

IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Grbavica, ul. Gogoqeva. Telefon 065/544-5122. 30047 IZ DA JE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no. Telefon 822-368. 28741

IZ DA JE se povoqno name{tena garsowera kod Sajma. Telefoni: 063/408-902, 6365807. 29973 IZ DA JEM novu, name{tenu garsoweru, na Grbavici, uz Bulevaru oslobo|ewa. Telefoni: 021/468-294, 063/82-27209. 29988 IZ NAJ MIO bih ku}u ili vikendicu s bazenom, do 30 dana u julu. Telefon 063/32-3578. 29914

PE TRO VA RA DIN - Bukova~ki put 4.200m2, asfalt, struja, voda, kanalizacija, telefon i kablovska. Idealan plac za sve! Telefon 064/63976-41. 28852

BA GAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/1312135. 29034 VO DO IN STA LA TER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68462, 064/11-86-330. 29878 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 30149

FAR MA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051. 29975 PRO DA JEM koke nosiqe stare 10 meseci, komad 15 din. Mogu}nost dostave. Telefon 021/848-188, 063/511-932. 30064

IS KU SNA osoba u negovawu starijih lica, negovala bi stariju ili hendikepiranu osobu 24 ~asa. Telefon 063/8655184. 29570

OGLASi l ^iTUQe

petak3.jun2011.

Po sled wi po zdrav dra goj Ni ni.

BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3700, ko sto lac 4300 i su {e ni 900. Te le fo ni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25. 29969 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3600din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 061/174-37-26, 063/81757-22, 064/26-11-741. 29970

Ve li kom ~o ve ku, mom ku mu, ko ji me je kr stio i ven ~ao

Mir ku ^u~ ko vi }u 1913 - 2011.

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom stri cu, sve kru i de di

S ve li kom tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je iz ne na da u 58. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni otac i su prug

Mir ku ^u~ ko vi }u

Dra gi wa Po pov Ne ka ti du {a na |e ve~ ni spo koj.

po sled wi po zdrav i ve~ no hva la.

Du {i ca \ur |e vi} i Qu bo mir \ur |e vi} sa po ro di com.

Bu ba Ron ~e vi} sa po ro di com.

30219

30241

Mi lo rad Ma ho vac od: @eq ka, Mir ja ne, So we i Du we.

Po sled wi po zdrav maj ci, ba ki i sve kr vi

30212

30238

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi stric

Dra gom kom {i ji

Sa hra na je u su bo tu, 4. 6. 2011. go di ne, u 12.45 sa ti, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. Tvo ji naj mi li ji: Igor, Sa le i Ma ri ja.

Po sled wi po zdrav dra gom

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a vo qe na maj ka i ba ka

Mir ko /Jef ta/ ^u~ ko vi}

Mi lo ra du Ma hov cu po sled wi po zdrav od kom {i ja iz ula za \or |a Nik {i }a Jo ha na 14.

Dra gi wi Po pov

pre mi nuo u 98. go di ni.

iz Ko vi qa Bi la si nam ve li ka po mo} i po dr {ka, ~u va }e mo te od za bo ra va i pam ti ti po do bru. Tvoj sin Bra ni slav, sna ja Kaj ka, unu ke Dra ga na i Ba na i zet An dre ja.

Za hval ni: si no vac Dra gan sa su pru gom Anom i si nom Ne ma wom.

30216

30215

Mir ja na Mi li}

~i ka Bra ne tu

1933 - 2011.

Sa hra na }e se oba vi ti u Ki sa ~u, 3. 6. 2011. go di ne, u 17 ~a so va.

Mo ja dra ga Ni na

od Sr |a no vih dru ga ra: \a pe ta, Uzi ja, Nec ka, Sin ge ra i \an sa.

30207

30234

Po sled wi po zdrav mo joj se stri ci

Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 4. ju na 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu, u Srem skoj Ka me ni ci. O`a lo {}e ni: sin Bra ni slav, sna ja Ro sa na, unu ci Fi lip i Bo ris, unu ka Oli ve ra. 30211

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav maj ci, sve kr vi i ba ki

Dra gi wa Po pov pre da la je svo ju ple me ni tu du {u Go spo du.

Ni ka da je ne }e za bo ra vi ti Sne `a sa po ro di com.

Ko vin ki

Dra gi wi Po pov

Ko vin ki A}i mov

Sa hra na je u Ko vi qu, da nas, 3. ju na, u 15 ~a so va. Ni ka da te ne }e za bo ra vi ti: sin Mi lan, sna ja Ve ri ca, unu ci La zar i Na ta {a.

od Tin ke sa po ro di com.

Ko vin ka A}i mov Po sled wi po zdrav na {oj Ni ni.

Qu bi ca, Bran ki ca i Ba ta A}i mov.

Vo le }u te za u vek. Tvo ja Jo va na.

30218

30217

Ba ki ce mo ja je di na, ne ma vi {e ko da me za sme ja va, ne mam s kim da se ras pra vqam kad sam ner vo zna, ne ma vi {e ko da me pi ta da li sam glad na mi lion pu ta... Bi la si mi dru ga maj ka, pri ja teq, naj bo qa ba ka na sve tu...

30200

30210

Po sled wi po zdrav za o vi, tet ki i ba bi

Po sled wi po zdrav naj bo qoj kom {i ni ci

Ko vin ki

30188

Mojoj bakici

S naj ve }om tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je da na 1. 6. 2011. go di ne pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i de da

Ko vin ki Ne mogu da zatvorim o~i, a da ti nisi pred wima. Ti si bila moje sunce, moj najboqi prijateq. Kako }u sada bez tebe? Dok smo `ivi bi}e{ nam pred o~ima. Znam da }e{ uvek biti na{ an|eo ~uvar.

od: An ki ce, Pe re, Qi qe, Ste ve i Dra ga na Mi ja tov.

od kom {i ja: Pro da nov, Stoj ko vi}, Vel ~ek i Sko ru pan.

30203

30205

Tvoja Sawa, Denis i Danijel. 30189

Po sled wi po zdrav tet ki i ba bi

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga maj ka i ba ka

dipl. in`. Alek san dar Ka ti} 1924 - 2011. Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 4. 6. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: su pru ga Ada, si no vi Ne nad i Vla di mir, sna je Ma ri ja i Ma ri na, unu ke Ju li a na, An drea i Te o do ra i bra ta ni ca So wa.

Ko vin ka A}i mov

Ko vin ki

Sa hra na je da nas, 3. 6. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Do wem ko viq skom gro bqu. od po ro di ca Stoj {in i Zo ra no vi}.

30223 30202

O`a lo {}e ni: sin Bra ni slav, }er ka Be ba, sna ja Mir ja na i unu ka Ma ri na. 30179

^iTUQe l POMeni

dnevnik

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Po sled wi po zdrav dra goj

petak3.jun2011.

Po sled wi po zdrav dra goj

P O M E N Da na, 4. 6. 2011. go di ne na vr {a va se go di na od smr ti na {eg vo qe nog

^e tr de set je tu `nih da na od kad nas je za u vek na pu stio otac i de da

Vo ja Bo ro ja

Ste van Se ku li}

U su bo tu, 4. 6. 2011. go di ne, u 9.30 sa ti, po se ti }e mo ve~ nu ku }u na {eg ta te i su pru ga.

Mir ja ni Ni ko li}

tet ka Bran ki

1941 - 2010.

Po ro di ce: Pa tr no gi} i Pe ji}.

S po {to va wem, po ro di ca Pi li po vi}.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo to ga da na, u 10 ~a so va, na gro bqu u @a bqu, oba vi ti po men na dra gog nam po koj ni ka. O`a lo {}e ni: su pru ga, si no vi i ce la po ro di ca.

30194

30181

30126

Ve ri ci Vu ji ~i} 1939 - 2011. pre mi nu loj bo le sti.

Ra do mir ^an ko vi}

na kon

te {ke

Sa hra na je da nas, 3. 6. 2011. go di ne, na gro bqu u Ti te lu, u 14 ~a so va.

P O M E N

Po men }e se oba vi ti na Al ma {kom gro bqu, u su bo tu, 4. ju na 2011. go di ne, u 11 sa ti. U ve~ nom bo lu sin Mi ro qub Se ku li}. 30054

P O M E N

3. 6. 2007 - 3. 6. 2011.

Opra {ta mo se od na {e dra ge ba ka Bran ke

Uvek }e te vo le ti tvo ja de ca: Vla da, Bu ba, Sa {a, Ne boj {a i Ko ka i su pru ga Ve ra. Po ro di ce: ]a to vi} i Ili}.

30209

30208

Sa tu gom i bo lom ja vqa mo svim ro |a ci ma, pri ja te qi ma i po zna ni ci ma, da je na {a maj ka i ba ka

Bra ni sla ve Vur de qa 1921 - 2011. Is pra }aj je u pe tak, 3. ju na 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Po ro di ca Ra pa ji}.

La zar Ra ji}

@ar ko Je lo vac

Go di ne su du ge kao de ce ni je. Bi lo bi mno go bo qe ka da bi po de li li s to bom sve ovo {to `i vi mo.

Te {ko je na u ~i ti `i ve ti bez te be. U sva kom tre nut ku na {eg `i vo ta fa li{ nam i pu no ne do sta je{, vi {e ni {ta ni je isto kao kad si ti bio sa na ma.

Tvo ji ro |e ni.

Tvo je naj mi li je: su pru ga Kaj ka, }er ka Ja sna i unu ka Do ra.

30088

30081

30180

P O M E N

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo u su bo tu, 4. 6. 2011. go di ne, u 10 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, obe le `i ti 40 da na od smr ti na {e su pru ge, maj ke i ba ke.

Mir ja na Jo va no vi} - Ge ne ra lo va pre mi nu la u 87. go di ni. Sa hra na }e se oba vi ti u pe tak, 3. 6. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Do wem Pra vo slav nom gro bqu iz ku }e `a lo sti u Srem skim Kar lov ci ma.

Ne ve na Sa xa kov ro|. Qu {ti na 3. 6. 2001 - 3. 6. 2011.

O`a lo {}e na }er ka Bran ka i sin Pe tar sa po ro di com.

S qu ba vqu i po {to va wem: Ra da, Ja sna i Ve li mir sa po ro di ca ma.

Ve sna Sto ja no vi} 30197

Va su \u ka no vi }u ^e ti ri go di ne je, a Ti si i da qe sa na ma, po sto ji{ u na {im mi sli ma, se }a wi ma, le pim uspo me na ma. Po {to va wa, za hval no sti i qu ba vi za Te be bi }e dok mi tra je mo. Tvo ja po ro di ca.

1947 - 2011.

30008

S E ] A W E

Po ro di ca Sto ja no vi}.

29974

[ E S T M E S E C I ne ma na {e ma me, sve kr ve, ba ke i pra ba ke.

Pre dve go di ne, 3. 6. 2009. pre mi nu la je, u 84. go di ni, na {a dra ga

30078

Bra ni slav Fran cu ski Po sled wi po zdrav kom {i ji Bra ne tu, ko ga }e mo pam ti ti kao vred nog i ple me ni tog ~o ve ka.

Da na, 8. ju na 2011. go di ne na vr {a va se {est me se ci od smr ti na {e dra ge

9. 12. 2010 - 9. 6. 2011.

Ani ca K. Gru ji ~i}

Po ro di ca Pa vli ~i}.

ro|. Ste fa no vi} pen zi o ner

206011/P

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijatelje da je u 83. godini preminula na{a draga prabaka, baka i svekrva

Qu bin ke Pro da no vi}

Pre drag Pa vlo vi}

Osta de ve li ka pra zni na i le po se }a we na tvoj {arm, ne na me tqi vost i po `r tvo va we. Vo le la si, vo le li smo te a vo qe ni se ni kad ne za bo ra vqa ju. U su bo tu, 4. ju na 2011. go di ne, u 11 ~a so va, po se ti }e mo Qu bin ki nu ve~ nu ku }u na Grad skom gro bqu.

Sahrana je danas, 3. juna 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom groblju u Novom Sadu. O`alo{}ena njena porodica Pet ko vi}. 30154

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo u su bo tu, 4. 6. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, obe le `i ti {e sto me se~ ni po men na Grad skom gro bqu. O`a lo {}e na po ro di ca.

Na {a Ani ca ro |e na je u Vlaj kov cu, a sa hra we na u Vr {cu, u za jed ni~ koj grob ni ci u ko joj po ~i va ju we ni ro di te qi Ko sta i Jo ka i su prug Mi lan.

30176

S E ] A W E

na na {e ro di te qe

mr dipl. gra|. in`.

ro|. Va si}

Gi zel la Gel ler Pet ko vi}

[te fa ni ja ]e sa rov [te fi ca

P O M E N

Vre me ni ka da ne }e iz bri sa ti sva le pa se }a wa na te be. Sa so bom si od neo deo nas, na {u ra dost, sre }u i osta vio ve~ nu ra nu. Uvek vo qen, ni ka da za bo ra vqen `i ve }e{ u na {im sr ci ma. U su bo tu, 4. 6. 2011. go di ne, u 11 ~asova, iza }i }e mo na grob na {eg Pre dra ga.

Tvo ji naj mi li ji: su prug Mi lan, }er ka Oqa, unuk Ne ma wa i zet Bo ban.

Sin De jan i su pru ga Du {i ca.

30187

30059

Mi lan M. Gru ji ~i} ro |en je u Za ga ra ~u u Cr noj Go ri, 1917. a pre mi nuo je 27. 11. 1979. u 62. go di ni.

So fi ju 4. 12. 1995.

Iva na 3. 6. 2007.

Tu gu ju za svo jim dra gim Ani com i Mi la nom: sin Bu dim ko i sna ja Ana i wi ho vi po tom ci, rod bi na, ku mo vi, pri ja te qi i kom {i je. Brat i {u rak Jo van.

]er ke: Qu bi ca Pe ja kov i Kse ni ja Stre zo ski.

30089

30195

Pe ja kov

06.30 09.00 09.30 10.05 10.18 10.30 11.15 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 14.05 14.30

tv program

petak3.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Знамените жене Новог Сада Сибирске разгледнице Питање савести Хроника 56. Стеријиног позорја Кухињица Вести Ноћна смена Класик рок Грување Вести Кад зазвони На трагу природе

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Док. програм Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм: Доба љубави Глас Америке

Бернард Бетерман

Далеко колико ме ноге носе Филм који је заснован на истинитој причи и урађен је на основу бестселера Јосеф Мартин Бауера. Снажна и драматична прича о невероватном путовању и о бегу немачког војника из сибирског радног логора након Другог светског рата. Улоге: Бернард Бетерман, Михаел Мендл, Антоли Котенјов, Ирина Пантаева Режија: Харди Мартинс (РТВ 1, 23.55) 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.10 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.55

Из нашег сокака Питање савести Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Рибизла Кухињица Разгледнице Хроника 56. Стеријиног позорја ТВ Дневник ТВ Фонија - квиз Лилихип Фаца Војвођански дневник Петказање Хроника 56. Стеријиног позорја Далеко колико ме ноге носе, филм

06.45 Кухињица – мађ. 07.15 Српски екран, емисија МТВ-а на срп. 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Суботом уживо 11.50 Здраво живо, забавни програм 12.30 Вести (мађ) 12.40 Свет Михајла Ковача-поетика, емисија на русинском са титл.на српском 13.10 Циганско срце 14.00 Десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Верска емисија (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.10 Алжбертин двор, 6. део филма (слов) 22.30 Догвил, филм

06.02 06.59 07.34 07.39 07.44 07.55 08.23 08.35 09.07 09.25 09.42

ТЕНИС: ФРЕНЧ ОПЕН (РОЛАН ГАРОС)

Новак Ђоковић – Роџер Федерер (РТС 1, 17.00) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.50 11.01 11.33 12.00 12.15 12.30 12.36 12.55 15.00

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Вести Храна и вино Док. програм (мађ) Вести Авантуре Шерлока Холмса Вести Серија Вести Агро дан Витраж Неон сити Вести Одељење за убиства Вести Шесто питање Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Лична грешка Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Одељење за убиства Објектив Филм: Изгубљени аутопут

09.30 10.00 11.00 11.30

Премијер лига, магазин Фул Тилт покер ЦХ ТВ Премијер лига класик: Арсенал – Вест Хем Премијер лига НБА акција НХЛ Стенли куп, финале: Ванкувер-Бостон/Тампа Веј Клупске ТВ Светска Лига - Бокс: Истанбул - Милан Мобил 1 НБА финале: Мајами - Далас Рагби Супер лига: Ст Хеленс – Лидс Фул Тилт покер Најјачи човек

12.00 13.00 13.45 15.45 16.00 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00

17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.05 22.10 23.10 23.15 00.05 00.20 00.28 01.24 03.01 03.05 04.54 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Горе-доле Вести+Хаг, пренос Разгледница На скривено те водим место Дневник Спорт плус Евронет Спортски програм Фудбал: Јужна Кореја - Србија, пренос Тенис - Френч опен (Ролан Гарос): Енди Мареј - Рафаел Надал, следи Новак Ђоковић - Роџер Федерер, полуфинале (м), пренос Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Високи напон Вести Да, можда, не Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Хотел Вавилон Ноћни биоскоп: Лака мета, филм Вести Фудбал, Јужна Кореја - Србија Горки плодови Верски календар

10.03 10.10 11.02 11.32 12.05

Бандини Експлозив Ексклузив Дођи на вечеру Неко те посматра Бандини Забрањено воће Филм: Земља слепих Аурора Када лишће пада Радна акција Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Кобра Ексклузив Експлозив Фајронт република Вече са Иваном Ивановићем Домаћине, ожени се

Концерт за добро јутро У здравом телу Тако је причао Дарвин Причамо приче Алекс у џунгли У ноћној башти Томас и другари Кућа облака Може и другачије Необично о биљкама Водич кроз модерну архитектуру Београда Енциклопедија Тенис: Френч опен (Ролан Гарос)-преглед дана Место за нас Покретна прошлост: Титов Београд Трио за четворо

05.58 Ново јутро 09.00 Вести Б92 09.35 Сунђер Боб Коцкалоне 10.00 Ратко Младић о оптужници, пренос из Хага 10.25 Сунђер Боб Коцкалоне 11.15 Пингвини с Мадагаскара 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Супер геније 12.20 Филм: Усамљена срца 14.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 15.05 Доме, слатки доме 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Пријатељи 20.05 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Серија: Кенедијеви 22.55 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.00 Вести Б92 23.20 Спортски преглед 23.45 Филм: Мушкарци с метлама 01.35 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 02.25 Доме, слатки доме 03.10 Укључење у Инфо канал

СЕРИЈА

Кенедијеви ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Србија – Финска (РТС 2, 20.30) 12.24 13.00 13.54 14.25 14.43 14.58 15.25 16.00 16.38 17.08 17.32 17.41 18.12 18.42 19.25 20.30

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 15.55 15.45 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.05 22.20 23.30 23.45 00.15 01.15 02.30

dnevnik

21.45 22.05 00.10 01.40

Метрополис Трезор Кућа облака Може и другачије Необично о биљкама Водич кроз модерну архитектуру Београда Некад и сад Ово је Србија Екоглобал Лалошке иконе 21. века Енциклопедија Београдски фестивал игре Лов и риболов У ноћној башти Ватерполо: Евролига, фајнал фор, Партизан - Младост, пренос Одбојка: Светска лига, Србија - Финска, укључење у пренос Спортски програм Тенис: Френч опен (Ролан Гарос), снимак Трезор Одбојка: Светска лига, Србија-Финска

06.00 ВОА 06.30 Иза вести 07.00 Маратон 08.00 Милица² 08.25 Топ шоп 09.00 Вести 09.15 Отворени студио 10.15 Љубав у залеђу 11.15 Топ шоп 11.30 Филм: Има ли пилота у авиону 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Инфо 15.05 Здравље и Ви 15.30 Топ шоп 16.00 Вести 16.05 Љубав у залеђу 17.00 Инфо 17.02 Док. серија: Универзум 18.00 Вести 18.30 Чист рачун 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Варалица 22.30 Доктор Хаус 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Пророчанство 5: Напуштени 02.00 Шарено 03.00 Милица² 03.30 Доктор Хаус 04.30 Филм: Варалица

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Историја нас учи шта су Кенедијеви све учинили, а серија нам показује какви су они заиста били! У атмосфери бурних догађаја током 1940-их, 50-их и 60-их, одвија се прича о политичким амбицијама, храбрости, љубави, али и љубомори, мржњи и похлепи... Улоге: Грег Кинер, Кејти Холмс, Бери Пепер, Том Вилкинсон Аутор: Стивен Крониш (Б92, 21.00)

Дино ратник Једне вечери, дечак по имену Летећи змај, који обожава диносаурусе, није могао да заспи. Сетио се приче коју му је дека причао и желео је да пронађе ту књигу, али уместо књиге пронашао је један чудни уређај. Одједном, нашао се у свету диносауруса! Он упознаје нове пријатеље, дечака Перо и девојчице Виндбел и Алгол, као и четири мале бебе диносауруса и сви заједно крећу у авантуру... (Хепи, 10.15) 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00

Кејти Холмс

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.00 02.30 04.30

Поље лала Добро јутро У сосу Исплати се ТВ продаја Позови Великог брата Забрањена љубав Петком у два Зумба, зумба Гавриловићи - ријалити Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Моћни ренџери Национални дневник Велики брат Гранд шоу Наслеђе једне даме Велики брат-преглед дана Велики брат-без цензуре Филм: Груба сила Филм: Уљез Филм: Груба сила

19.55 20.00 20.30 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.00 02.30 03.00 04.00 05.00

Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Мали тигар Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Луде године Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Успон великих сила, док. програм Вести Је л истина Пут ка ватреном рингу ТНТ Изгубљене године Агенција Вести Тагарт ТНТ Је л истина Пут ка ватреном рингу Агенција Тагарт Стаљин, докудрама

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak3.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

PISMA MILEVE MARI] ZAVI^AJU

Pi {e: dr Drago Wegovan

Сел ма Ха јек

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Родитељи и деца 14.20 Друго мишљење 15.00 Дарма и Грег 15.25 Ненад и Језера 16.00 Иза екрана 17.05 Хрватска уживо 17.40 Добро је знати 18.15 У истом лонцу 19.12 Код Ане 19.30 Дневник 20.10 Месец вестерна: Трагачи, филм 22.15 Дневник 3 22.45 Вести из културе 22.55 Пети дан 23.50 Филмски маратон - циклус Анга Лија: Једи, пиј,мушкарац, жена, филм 01.50 Филмски маратон: Скитнице, филм

По сле су мра ка Макс Бур дет и ње го ва по ма га чи ца Ло ла су мај стор ски кра дљив ци ко ји се по вла че на Рај ско остр во на Ба ха ми ма по сле још јед ног успе ха, пљач ке дру гог од три по зна та На по ле о но ва ди ја ман та. Њи хо ва је бу дућ ност је оси гу ра на, а кри ми нал на ка ри је ра про шлост... Уло ге: Пирс Бро снан, Сел ма Ха јек, Ву ди Ха рел сон, Дон Чи дле, На о ми Ха рис Ре жи ја: Брет Рат нер (Но ва ТВ, 23.05) 07.40 07.55 08.10 08.50 09.50 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.25 23.05 01.00 02.40 03.25

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Бумба Роари Томица и пријатељи Нате Бењркус шоу Уживо: Младић пред Хашким судом Победа љубави Чувар правде Победа љубави Аси Најбоље године Мастершеф Вести Ин Под срећном звездом Дневник Најбоље године Мастершеф После сумрака, филм Америчка пита на..., филм Езо ТВ Тајанствена трудноћа, филм

Како је уметност створила свет Тајне дубина Ратници Живео Пакистан Човекова историја Како су направљени „Мајмуни“ Заборављена убиства Добродошли у 80-те Дневник скулптура Апсолутна нула Пет америчких гиганата Када су Мавари владали Европом Римско царство Фарма из Едвардијанског доба Прича о Џону Вуу Добродошли у 80-те Дневник скулптура Апсолутна нула

Тра га чи Итан Едвардс, по врат ник из Гра ђан ског ра та, вра ћа се у род ни Тек сас на ранч сво га бра та, на да ју ћи се сми ре њу у кру гу љу ди ко је во ли. Ме ђу тим, пле ме Ко ман ча на пад не и ра зо ри фар му, уби је чла но ве ње го ве по ро ди це и от ме две ћер ке... Уло ге: Џон Вејн, Џе фри Хан тер, Ве ра Мајлс, Ворд Бонд, На та ли Вуд, Џон Ква лен, Олив Ца реј, Хен ри Брен дон, Ла на Вуд Ре жи ја: Џон Форд (ХРТ 1, 20.10)

08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.30 12.55 13.25 14.15 15.30 16.00 16.50 17.30 18.05 18.50 19.15 19.50 21.50

Гроб на брежуљку Острво Корњача Ози Бу – сезона 2 Улични свирачи Острво Корњача Прелепи Џо Гуливерова путовања Револуција госпође Ретклиф Посрећило се Змајев син Кикбоксер 2. Вагинале неклет Виртуелно завођење Ђаволово око

06.00 07.50 10.15 12.00 13.15 14.40 16.20 17.50 18.20 20.05 20.30 21.00 22.00

Амелија Баариа Постање Број Примо Лекције из чоколаде Само пек Филмови и звезде Све је могуће Васпитање за почетнике Обдарен - Само напојница Игра престола Спартак: Крв и песак - Старе ране Спартак: Крв и песак - Открића Кобни уговор Икарус Панишер Мит о белој лепоти. тело

22.50 23.50 01.40 03.10 05.10

22.20 22.30 00.30 01.30 02.30

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм. Мега Минди Паралеле Процес Мала ТВ Школски програм Плес по Месецу, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Брилијантин Ритам недеље Родитељи и деца Хит дана Фудбалске квалификације за ЕП 2012: Хрватска - Грузија, емисија Фудбалске квалификације за ЕП 2012: Хрватска - Грузија, пренос Фудбалске квалификације за ЕП 2012: Хрватска - Грузија, емисија Другопоље: Фудбалске квалификације за ЕП 2012: Хрватска - Грузија, репортажа Дневник плавуше Опседнута убиством Ватерполо - Евролига: Фајнал фор: Младост - Партизан, снимак Тенис: Роланд Гарос(М), снимак полуфинала Гаража

08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00

Породични пас Хари и Хендерсонови Огуљена кожа Фаџ Ловац на жене Породични пас Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Горка жетва Сиквест ДСВ Осећај госпођице Смиле за снег 00.00 Мичел

08.00 10.00 12.00 13.40 15.20 18.00 20.00 22.00 00.00

Ужасно велика авантура Дохвати стену Стриптиз клуб Вашингтонски такси Плачи слободо Васкрсење Клуб отмичара Џејсон Икс Хетеросексуалац 2 – мирис љубави

Судија Ејмии Браћа и сестре Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Препоручена пошиљка Убиства у Мидсамеру Закон и редиx Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Мистерија Хејвена Закон и ред Добра жена Све по закону Закон и ред. Мистерија Хејвена

07.10 Аурора 07.55 Врата раја 09.35 Драгон Бал 10.15 Езел 11.35 Ексклузив Таблоид 12.05 Аурора 12.55 Наследници 13.45 Крв није вода 14.40 1001 ноћ 16.05 Врата раја 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Хрватска тражи звезду, музички шоу, уживо 22.15 Биг брадер 23.15 Хрватска тражи звезду, музички шоу, одлуке 23.50 Гола миља, филм 00.25 РТЛ Вести 01.55 Воз одметника, филм 03.35 Астро шоу 04.35 РТЛ Данас

Го ла ми ља

На та ли Вуд

19.15

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Иако Ерик но си пре зи ме Сти флер, још увек је не вин. Ни је ла ко би ти члан по ро ди це Сти флер, а не осе ти ти ча ри љу бав ног жи во та. Чак ни не ма на зна ка да ће се у Ери ко вом жи во ту ишта про ме ни ти јер ње го ва де вој ка Треј си ни је спрем на на секс... Уло ге: Џон Вајт, Стив Та ли, Џе си Шрам, Ма ри ја Ри ко с а, Кри сто фер Мек до налд Ре жи ја: Џо Нус ба ум (РТЛ, 23.50)

Џе си Шрам

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Зона убијања Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Звездане стазе науке Разоткривање митова Тачка пуцања Успорен снимак Амерички чопери Генералка

08.30 09.00 09.30 10.30 13.30 18.45 19.15 19.25 21.15 22.00 22.30 23.00 23.45 00.15 01.00

Аутомобилизам Аутомобилизам Фудбал Тенис Тенис Тенис Фудбал Фудбал Фудбал Најјачи човек Најјачи човек Фудбал Рели Тенис Тенис

Zorina smrt Ja to znam iz soпstvenog is ku stva, pa mo `da Ci rih 11. febrуар 1938. }e{ bar me ni za qu bav ipak ma lo pa zi ti. Ja bih Dra gi ku me \o ko, Ja ni sam do da nas sti gla, da ti od go vo rim na se ba{ vr lo ob ra do va la, kad do |em, da te na |em tvo je po sled we, op {ir no pi smo. Zna{ da i ov de zdra vog i ve se log. Mo lim te po zdra vi sve tvo je imam po te {ko }a i ku bu re. Ali {to je glav no, i pri mi mno go is kre nih po zdra va od tvo je bi lo mi je upra vo po treb no ovo ne ko li ko da na, Ku me Mi ce da se ma lo umi rim, to li ko me je Zo ri na smrt uz ne mi ri la. Ta po mi sao, da je sad sve svr {e no, da \o ki i Si do ni ji Ga jin su oni svi mr tvi i da ta mo ni ko ga ne mam, uà Ci rih, 25. мaj 1938. sno me je uz bu di la. To }e{ i ti si gur no mo }i Dra gi mo ji ku mo vi, Ve} sam tre }i dan kod ku }e, a mi sli la sam da raz u me ti, kad se se ti{ pre |a {wih vre me na, kao }u od mah ~im stig nem na pi sa ti ko ju re~. Ali {to si u сvom pi smu spo me nuo. Mno go ti hva la, prem da sam vr lo do bro pu to va la, sti gla sam ja ko \o ko, da si se ta ko svoj ski za te mo je stva ri za u zeo. @ao me je, da ti mi sli{, da }e svi jo{ ko - umor na, ko je od one no vo sad ske umo re no sti, ko je je {ta pri ~a ti. Ja se na dam da }e mo mi svi do sta od to ga, {to ce log pu ta ni sam ta ko re }i ni {ta pa met ni bi ti i ne }e mo se na to osvr ta ti. Ja sam pot pu no za do voq na, da si ono {to si na { ao za do b ro, dao u de po. Ti ma spo mi we u we go vom po sled wem pi smu na s led n u tak s u. Da li je ona ve li ka? Ja se se }am, da je po sle ta ti ne smr ti we go va osta vi na pre ne {e na, na nas 3 de ce (ma ma je ima la uì va we). Pre ma to me, ja mi slim, da ja val da ne mo ram na sve pla }a ti na sled nu tak su, jer je je dan deo, to ga sve ga i ta k o moj. Ja sam ozbiq no mi sli la, da Zub stresa vidqiv jo{ po~etkom 20. veka se ku }a {to pre pro da, ali ima ve li kih po te {ko }a! [ta }u on da na je la, bo je }i sa, da mi se sta we opet ne po gor {a. pri mer s nov ci ma? Ne }e mi se ni ka ko do zvo li - Naj pre se mo ra doh ma lo od mo ri ti, a sad se ù ti, da no vac uzmem ova mo; a ta mo da ga dam u ka - rim da вam ne ko li ko re da ka na pi {em i pre sve kvu ban ku, pa da ga vi {e ni kad ne vi dim ili ne ga jo{ je dan put naj to pli je za hva lim na sve mu znam {ta bih mo gla ra di ti! Ako je mo gu }e, da se {to mi ta ko pri ja teq ski po mo go ste i jo{ uvek jo{ ma lo po ~e ka. Do bro bi bi lo, kad bi se mo - po ma è te. Ja to ve} ni ka da ne }u za bo ra vi ti! glo, {to vi {e no va ca po di }i sa tih kwi ì ca. Jo{ se ta ko ì vo se }am mo ga bo rav ka kod вas, Ima li ka kvih raz lo ga, da bi ta srp ska ban ka onog ra da kod na {e ku }e, onog ju re wa po va ro {i i se de wa na tvr dim klu pa ma da la ka kvu ve }u su mu. Zo ra itd. A se }am se isto ta ko ì je, mi s lim, do s ta re d ov n o To je moja èqa, da jo{ vo i onih ugod ni ji stva ri, pla } a l a por c i j u, ali {to onih ve ~e ri, ko je smo uz na ima jo{ da se pla ti, mo `da jedanput vidim taj stan bi se za to bar do bi lo od onako, kako je bio kad su ga rod ne pe sme za jed no pro ve li, isto ta ko i ma le Qi qe, ko ja ban ke. I kad bi se imao da moji upotrebqavali, gde su je zbi qa vr lo zlat na, a i onog pla ti ka kav sta ri dug, ili ìveli, pa eto i svi umrli. jo{ ma weg ma li {e {to je ta ko {to god. Ja na la zim to ona ko div no „po ka lio” auto. za ve li ku ne prav du, da ban ka A ja vrlo dobro znam, Bu ja mu pro ri ~e, da }e bi ti ra di sa tim nov ci ma, a ~o vek da je taj stan stra{no in ì wer za ma {i ne... mo è do }i u ne pri li ku po zanemaren i zapu{ten red svog nov ca. ...Tek sam po sle pri me ti la, Ja sam te u po sled wem pi da su mi na po slet ku i te le sne smu mo li la da se u sta nu osta vi sve ona ko, ka ko i um ne si le bi le vr lo re du ci ra ne: va zdan ko je je bi lo. To je uglav nom mo ja è qa, da jo{ je dan - {ta sam za bo ra vi la, {to ina ~e ni je moj obi ~aj. put vi dim taj stan ona ko, ka ko je bio kad su ga Ta ko sam za bo ra vi la moj blok za pi sa we. Ni je mi mo ji upo tre bqa va li, gde su ì ve li, pa eto i svi do we ga ba{ sta lo i mo lim da ga upo tre bi te; ali umr li. A ja vr lo do bro znam, da je taj stan stra - sam u we ga me tla onu sli ~i cu od Qi qe i na woj {no za ne ma ren i za pu {ten, a i ko se mo gao za na pi sa ne me re za jak ni cu; a mo `da ta mo ima i jo{ we ga sta ra ti. Ma lo sam se i na sme ja la tvo me ka kva ce du qi ca ili pi smo, pa to bih вas mo li la pi smu i vi de la te ve} u du hu, gde se bo ri{ sa mo - da mi ko jom pri li kom, ako je mo gu }e, po {a qe te. le ri ma. Mo lim te, \o ko, ne moj na to ni mi sli - Ni ka ko ni je hit no. Za bo ra vi la sam ona dva ve li ti. Kad ja do |em on da }e mo pri re di ti ge ne ral - ka ku ver ta u na {em sta nu; za bo ra vi la sam i to, da no ~i {}e we i luf ti ra we. Вam ku pim jed nu ona ku ma ra mu za vrat, {to smo Za sa da do sta o ovim stva ri ma. Mo lim te, po - gle da li i {to su nam se ona ko do pa le, pa mo lim zdra vi ku ma Sa du mno go od me ne, a kad do |em ra - Vas da Vi sa mi jed nu ku pi te. Ni sam ni to vi {e du jem se da upo znam i вa{e ma le unu ~i }e. I mi bi la u sta wu da raz mi slim, da bi bo qe bi lo osta ima mo dva ma la de~ ka, ko ji nam pra ve mno go ve - vi ti ta mo ovaj sta ri {e {ir, a po ne ti onaj slam se qa. Sta ri ji ide ve} u {ko lu, u pr vi raz red. ni, po {to le to ide. Mo lim вas le po, da mi ga sa Ipak te mo lim, da ne mi sli{ da je doc kan da se ~u va te ili kod вas ili u na {em sta nu; a ja }u idu ma lo sta ra{ za tvo je sr ce; ba{ kod sr ca se mo - }i put do }i u ka kvu pri li ku pa }u ga po ne ti, jer è vr lo mno go po mo }i i se bi mno go olak {a ti. je ne zgod no no si ti {e {ir kao ge pek itd.

Kwigu „Mileva Mari}-Ajn{tajn – Dragi moji kumovi„, u izdawu „Prometeja„, s popustom od 20 odsto, mo`ete kupiti za 650 dinara u novosadskoj kwi`ari „Most„ (Zmaj Jovina 22, tel. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak3.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пе так вас чи ни сен ти мен тал ним. По ро ди ца и уку ћа ни су при мар ни, да нас и су тра. Мо же се де си ти да иза ђе те у ре сто ран на по ро дич ни ру чак, што је до бро ре ше ње и за га ран то ван про вод. Тро шко ви.

BIK 20.4-20.5.

Ваш оми ље ни дан, Ве не рин дан, као ство рен за љу бав и шо пинг. Уга ђа те се би и они ма ко ји су уз вас, ко је во ли те. Ку пу је те по кло не, по го то во при ја те љи ма или де ци. По слов на си ту а ци ја је за ни мљи ва.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

3. jun 2011.

Мер кур је у ва шем зна ку, па су сви Бли зан ци у пу ној фор ми. Са да сте сво ји на сво ме, ма ко ли ко да вас је. Игра мо же да поч не! Не ко уз вас је до вољ но озби љан за обо је. Тај не стра сти.

Ме сец да нас пло ви кроз ваш знак, што до при но си до број ин ту и ци ји и емо тив но сти. По треб ни су вам по др шка парт не ра и си гур ност. По ро дич но окру же ње је пра ви из бор и уто чи ште ових да на. Не ми ри.

Има те до бру кон цен тра ци ју, ве зе и ути цај за ста бил но и до бро по сло ва ње. Ду го пла ни ра ни пут ће би ти успе шан. По сао та ко ђе. По све ти те ви ше вре ме на сво јој по ро ди ци и де ци, да ле ко од свих дру гих.

Ни је до бар дан за ка ри је ру, јер ће вам не к е окол но сти по ре ме ти ти пла но ве. По треб но је да уса гла си те ста во ве с ко ле га ма и кли јен ти ма. При ват но, не ка ко сте од сут ни из парт нер ства. Иде а ли зам.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Одр жа ва те чвр сте од но се с по у зда ним при ја те љем или по слов ним са рад ни ком, осо бом из ино стран ства, што је до бра ве за за зна чај не пла но ве, по те зе и од лу ке. Сре ђу је те не крет ни не.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Узми те у об зир ва лид ност оних од ко јих оче ку је те по др шку или ра чу на те на туђ но вац. Пе так је до бар дан за сла вља и из ла ске, што би би ла и пре по ру ка за да нас. Дру штве ни сте, увек и сву да.

Парт нер је пре о се тљив и ко ле бљи ве при ро де, па се од вас оче ку је да пре се че те и усме ри те ак тив но сти. Љу бав ни од нос је и да ље са свим до бар. Ме ђу соб но по ве ре ње и по у зда ност.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ка ко се бог ра та Марс не одва ја од бо ги ње љу ба ви Ве не ре, та ко сте и ви кон стант но усред сре ђе ни на дра гу осо бу. Све што ра ди те во ди до брим ре зул та ти ма. Ко му ни ка ци ја ви ше ни је при мар на.

По тру ди те се да што бо ље ор га ни зу је те вре ме ко је има те на рас по ла га њу и сво је оба ве зе. Пу но тру да и ди на ми ке у ва шем до му ових да на, у овом пе ри о ду, по тра ја ће. До ла зе вам го сти.

Има те по во љан уплив Ме се ца из во де ног зна ка, што вас го то во спон та но во ди у про вод, на не ко ро ман тич но ме сто, с дра гом осо бом. Раз у ме те се без ре чи, ћу те ћи, по гле ди ма, кроз пе сму.

TRI^-TRA^

Сва ђа V REMENSKA

PROGNOZA

Променљиво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 27 Ni{

Глу ми ца Џе ни фер Ани стон за ме ра Корт ни Кокс што се игра са осе ћа њи ма су пру га Деј ви да Ар ке та. Ње но по на ша ње је под се ћа на крах ко ју је про жи ве ла са сво јим бив шим Бре дом Пи том. Пре ма тврд њи аме рич ких ме ди ја, за све је кри во по на ша ње (не)раз ве де не Корт ни, ко ја се игра осе ћа њи ма бив шег парт не ра Деј ви да Ар ке та. Џе ни фер јој за ме ра што се ви ђа с дру гим му шкар ци ма, а исто вре ме но да је на ду још увек за љу бље ном Деј ви ду и не же ли да по кре не бра ко ра звод ну пар ни цу. Све то пре ви ше под се ћа на ње ну си ту а ци ју с бив шим су пру гом Бре дом Пи том, ко ји ју је пре ва рио с Ан ђе ли ном Џо ли. Порт па рол Џе ни фер Ани стон твр ди да су на пи си о сва ђи две глу ми це са мо ве ли ка из ми шљо ти на ме ди ја.

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Не ста бил но с крат ко трај ном ки шом и ло кал ним пљу ско ви ма, а би ће и сун ча них пе ри о да. Ду ва ће слаб се вер ни ве Rim тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак London си мал на до 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Про мен љи во облач но и не ста бил но вре ме уз Cirih по вре ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве. Би ће и сун ча них пе ри о да. Berlin Ве тар слаб се вер них пра ва ца. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 28 сте пе ни. Be~ СР БИ ЈА: Про мен љи во облач но и не ста бил но вре ме уз по вре Var{ava ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве. Би ће и сун ча них пе ри о да. Ве тар слаб се вер них пра ва ца. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал Kijev на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 27 сте пе ни. Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За ви кенд то пли је и спар но са ду жим сун ча ним пе ри о ди ма и ре ђим ло кал ним пљу ско Oslo ви ма по под не. Мак си мал не тем пе ра ту ре од не де ље око 30 сте пе St. Peterburg ни у ве ћи ни кра је ва. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће, услед за др жа ва ња то плог и не ста бил ног вре ме на, ути ца ти на све осе тљи ве осо бе. Пре по ру чу је се из бе га ва ње ве ћих фи зич ких на по ра и при др жа ва ње са ве та ле ка ра. Мо гу ћи су гла во бо ља, за ма ра ње и нер во за. У са о бра ћа ју је нео п ход на по ја ча на па жња.

25 27 23 23 25 25 25

VIC DANA Оти шле пла ву ша и цр на да се про во за ју хе ли коп те ром. Ни је про шло ни 10 ми ну та, а хе ли коп тер се сру ши. Цр на ку ти ја је за бе ле жи ла по след ње ре чи пла ву ше: - Хај де, мо лим те, ис кљу чи тај вен ти ла тор, хлад но ми је.

30 24 27 20

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

183 (31)

Slankamen

223 (15)

Apatin

247 (45)

Zemun

260 (-7)

Bogojevo

224 (47)

Pan~evo

280 (-10)

Smederevo

446 (-20)

Ba~. Palanka 213 (42) Novi Sad

188 (33)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

188 (-3)

S. Mitrovica

175 (3)

Tendencija opadawa

Senta

248 (0)

Beograd

212 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta

Titel

214 (13)

NERA

Hetin

102 (-10)

TISA

20 (-5)

Tendencija stagnacije

Kusi}

54 (0)

Re{ewe iz pro{log broja