Dnevnik 3.januar 2013. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 3. JANUAR 2013. GODINE

GODINA LXXI BROJ 23666 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[TA ]E DONETI UKIDAWE CARINA ZA UVOZ INDUSTRIJSKIH PROIZVODA IZ EU

Ce ne ne }e pa sti, al’ }e iz bor bi ti ve }i?

str. 4

ZA „DNEVNIK” GOVORE: ZORAN @IVKOVI], BIV[I PREMIJER SRBIJE

No va stran ka star tu je u mar tu str. 3

RASIM QAJI], VICEPREMIJER SRBIJE, O KiM PLATFORMI I BRISELSKOM DIJALOGU

Ne ma mo in te res da se pre go vo ri pre ki nu PO^ELA PRIMENA NOVE TARIFE ZA BRANIOCE

Sku pqe advo kat ske uslu ge

str. 13

Foto: B. Lu~i}

str. 2

MIRNO JUTRO POSLE „NAJLU\E NO]I”: Ispra}ena je jo{ jedna stara, a do~ekana Nova godina, euforija se sti{ava, Novi Sad ponovo po~iwe da `ivi uobi~ajenim ritmom. Ako se po jutru dan poznaje, odnosno po prvim danima 2013. godine, Novi Sad o~ekuje mnogo mirnija godina od prethodne. str. 7

SVI KOJI SU ZIDALI BEZ GRA\EVINSKE DOZVOLE MO]I ]E DA SE UPI[U U KATASTAR NEPOKRETNOSTI

NASLOVI

Le ga li za ci ja za 100 evra re {a va pro ble me tri mi li o na gra |a na str. 4

SPORT

n ANA I NOLE JURE FINALE

str. 14 – 18

n STEVANOVI] PRED POTPISOM ZA SEVIQU

n „DNEVNIKOV” [AH

Suvo i sun~ano

Najvi{a temperatura 5 °S

Politika 3 Pajti}: I VANU opstaje dok je ne ospori Ustavni sud

Ekonomija 5 Novi Sad za dlaku pobedio In|iju u investicijama 5 Pove}ana starosna granica za odlazak u penziju

Dru{tvo 6 I igra~ke na crnoj listi

Novi Sad 8 Jelena prva novosadska beba u 2013.

Vojvodina 10 Prvi minuti uz [trausa, kuvano vino i vatromet 11 U Somboru Matea, u Kikindi Aleksandra

Crna 13 Su|ewe za tragediju u „Kontrastu” 24. januara 13 [panija }e izru~iti Milisavqevi}a

POLiTikA

~etvrtak3.janura2013.

INTERVJU

SRP SKI PRE MI JER IVI CA DA ^I]

Ima mo re {e wa da ide mo da qe Pre mi jer Sr bi je Ivi c a Da ~i} smatra da }e gra|ani u 2013. go di ni `i ve ti bo qe jer o~ekuje da }e Srbija imati najve}i privredni rast u regionu, kao i da }e na{a zemqa dobiti datum za po~etak pregovora s EU ukoliko uspostavi balans izme|u dinamike u evrointegracijama i pregovora o kosovskom pitawu. Premijer je u intervjuu za TV B-92 rekao da ne razmi{qa o vanrednim izborima, da su odnosi i u vladaju}oj koaliciji korektni i da, kada je re~ o saradwi u regionu, u prvoj polovini 2013. godine o~ekuje susret s hrvatskim pre mi je rom Zo r a n om Mi la no vi }em. – Ke trin E{ton vodi ove razgovore sa `eqom da to rezultira napretkom u evropskim integracijama – rekao je Da~i}. – Me|utim, mislim da nije realno da do marta ispregova ra mo pi ta we auto no mi je Srba na Kosovu. Zato je va`no ne prekidati sve te razgovore i imati prakti~na re{ewa koja }e omogu}iti da idemo daqe. Govore}i o predstoje}em sastanku u Briselu 17. januara, kada bi trebalo da se razgovarao severu Kosova, Da~i} je istakao da }e taj sastanak biti korak daqe i da

}e na dnevnom redu biti parle le li zam ini sti tu ci ja i „ono {to je Ketrin E{ton za pri{tinske u{i meko rekla ’posebnost Srba na Kosovu’„. Premijer je ponovio da su odnosi u vladaju}oj koaliciji korektni, navode}i da dan zapo~iwe susretom s prvim pot pred sed ni kom Vla de Alek san drom Vu ~i }em, kao i da su wihovi susreti i telefonski razgovori ~esti. – Nije bilo tema o kojima bismo se preglasavali, nijedna odluka nije doneta a da nije bilo jednoglasno – rekao je Da~i}. – Vlada treba da izdrì sve dok radi svoj posao, ako ne bude dobro radila svoj posao, nema razloga da postoji. Ovo je ìvotni ispit za svakoga od nas, i za Vu~i}a, i za mene. Zato je veoma va`no da ne propustimo tu priliku, tako da o~ekujem da }emo izdràti do kraja i da }u svoju 50. godinu do~ekati kao premijer. Na pitawe da li ima neslagawa s predsednikom Srbije, on je odgovorio da ono o ~emu se sad razgovora u Brise lu ni su pre go vo ri, ne go sprovo|ewe ranije dogovorenog. Ono {to daqe bude razgovarano i pregovarano ide nama na du{u – rekao je Da~i}.

Ko {tu ni ca: EU je ti gar od pa pi ra Pred sed nik De mo krat ske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca izjavio je da je, porazom Vlade Mir ka Cvet ko vi } a na pro {lo go di {wim izborima, pora`ena politika da EU nema alternativu, i da je u 2013. godini potrebno definisati novu politiku u skladu s dr`avnim i nacionalnim interesima Srbije. Ko{tunica je u izjavi Tanjugu ocenio da bi, da je pro{la vlada ostala na vlasti, bi la na sta vqe na po li ti ka Demokratske stranke: to zna~i da bi po diktatu Brisela

dnevnik

po ste pe no bi li is pu wa va ni svi zahtevi kada je re~ o dijalogu Beograda i Pri{tine i da bi Kosovo klizilo u fakti~ku nezavisnost. – To je zaustavqeno, i ose}a se promena u javnosti. Tu dogmu da EU nema alternativu vi{e niko ne pomiwe, i to je vrlo zna~ajno jer je taj pogubni tok zaustavqen – rekao je Ko{tunica. Po wegovim re~ima, EU je malaksala i pokazalo se da je tigar od papira, {to potvr|uju i weni zvani~nici, me|u kojima je sve vi{e evroskeptika.

RA SIM QA JI], VI CE PRE MI JER SR BI JE, O KiM PLAT FOR MI I BRI SEL SKOM DI JA LO GU

Ne ma mo in te res da se pre go vo ri pre ki nu ne ve} postignutih dogovo– Dokument o Kosovu i Metohira, a drugi postizawa dogoji na}i }e se pred Vladom Srbije vora vezanih za energetiku, 8. januara, i osnovna na~ela i telekomunikacije i re{aprincipi za re{avawe kosovskog pitawa koji idu potom pred po- vawe nekih problema na severu Kosova. Ukoliko uraslanike Skup{tine Srbije treba da stvore osnov i za nastavak bri- dimo te dve stvari, primeselskih razgovora. Oni ni u kojem nimo sporazume i nastavislu~aju ne bi smeli da veù ruke mo progres u preostala tri na{im pregovara~ima u nastavku pitawa, vi{e sam nego sigudijaloga s Pri{tinom jer mi ne- ran u to da }emo u martu 2013. imati pozitivan izvemamo interes da se pregovori ko{taj i preporuku da Srbija je je zapo~eo premijer Ivi ca Da u junu dobije EU-datum. U ~i} prekinu, s obzirom na to da okviru mog ministarstva nas oni vode do datuma za po~etak formirana je radna grupa, pregovora s EU. Svi koji u tom sli~no je i u Ministarstvu procesu kaù da ne treba da nas energetike, i spremni smo interesuje stav me|unarodne zaza te pregovore. Imamo okvir u razgovora s Pri{tinom i preprejednice, pla{im se da Srbiju vrakojem se kre}emo, ka da se postigne zadovoqavaju}e }aju pet koraka i svoje interese, i unazad – izjavio je i kompromisno re{ewe. Treba da Mi igramo utakmicu pitawa koja èli- damo premijeru {to {iri okvir u vicepremijer Sru kojoj u prvom mo da otvorimo u kojem se moè kretati i voditi bije i ministar spoqne i unutrapoluvremenu gubimo predstoje}em dija- pregovara~ki proces, a svakako logu. Ni{ta ne svako re{ewe do kojeg se do|e, do{we trgovine i s dva : nula, mogu da otkrijem }i }e u parlament pred poslanike telekomunikacija i poku{avamo da s jer, naprosto, to Ra sim Qa ji}. na formalnu verifikaciju. takvim ishodom i ~uvamo za pregovaOn za na{ list l S po je di nih ni voa se tvr igra~em mawe, ra~ki proces. najavquje da }e bidi da bi na ovom pi ta wu mo gla ti prvi zvani~nik l Ho }e li u pa sti ko a li ci ja i da se do go de ostvarimo {to Srbije koji }e naplat for mi, re van red ni iz bo ri. Po sto ji li povoqniji rezultat. rednih dana otpuzo lu ci ji, da kle ta opa snost o ko joj se sve vi {e To je na {a re al nost tovati za Libiju do ku men tu ko ji spe ku li {e? na razgovore s nose na |e pred po – U Srbiji se naj~e{}e govori vom vla{}u u ciqu normalizacije sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je, o fudbalu i izborima, koji su teodnosa s tom zemqom, ~ije je tr- sta ja ti da je Ko so vo i Me to hi ja ma i sada, iako nije proteklo ni ì{te ne samo zanimqivo ve} i neo tu |i vi deo Sr bi je? pola godine od kada je formirana veoma zna~ajno za na{u ekonomi– Ne mogu unapred govoriti o ova vlada. Zaista se radi o veoma ju. tim principima jer o wima tek va`nom pitawu koje zahteva {to – Poslovi su prekinuti jer smo treba da se razgovara, a sasvim si- {iru saglasnost, ako ne potpuni se smatrali za dràvu koja je do gurno }e stajati da Srbija ne}e konsenzus, do kojeg je te{ko do}i. kraja podràvala Moamera Gada- priznati nezavisnost Kosova. Bi- Moramo biti krajwe realni u fija, i razgovori }e se voditi oko lo bi veoma lo{e da mi u|emo u proceni na{ih dometa i ciqa komogu}nosti na{eg poslovnog po- detaqe u tim na~elima jer bi to ji treba da postignemo, i, s druge vratka – kaè Qaji}, govore}i o moglo biti prepreka za nastavak strane, osim tog principa realsvojim prvim obavezama u 2013. godini. Ja sni ci qe vi l Ka da je re~ o na stav ku pre go va ra~ kog pro ce sa, ko ji pod l U~e stvo va li ste u vla sti od 2000. go di ne, ka kva je no ka pom Bri se la s Ha {i mom Ta va, i ima li ova vla da stra te gi ju, kon cept i pro gram iz la ~i jem vo di pre mi jer Da ~i}, ska iz kri ze? stru~ wa ci ka ù da }e se po ka – U spoqnopoliti~koj orijentaciji nema nikakvih programa i za ti pre kret ni ca na pi ta wi ma glavni ciq je ulazak Srbije u EU, a kratkoro~no gledano, to je dobite le ko mu ni ka ci ja i elek tro e jawe datuma za po~etak pregovora s Unijom. Na unutra{wem planu ner get skog si ste ma ako Sr bi ja to je borba protiv ekonomske krize, uz privredni i socijalni oporaod lu ~i da to pre da u ru ke Pri vak zemqe. Ciqevi i prioriteti su vrlo jasni i oni bi, po meni, bi{ti ni? li isti i da je formirana neka druga vlada, a bili su identi~ni kao – Imamo vrlo jasne uslove za i kod prethodne. Dodao bih je borba protiv korupcije u ovoj prioridobijawe datuma za po~etak pretet, kao vaàn segment za socijalni i ekonomski oporavak Srbije. govora s EU. Prvi se ti~e prime-

nosti, mora biti zadovoqen i princip pravednosti. Ako ho}emo da imamo trajno i odrìvo re{ewe na Kosovu, mora se pona}i takvo koje }e uvaìti ta dva principa. l Ne bo ji te li se da }e rej ting vla sti u bi ra~ kom te lu pa sti uko li ko Ha ra di naj bu de pre go va ra~, ka ko se na ja vqu je? – Ja ne vidim koja je razlika izme|u Ta~ija i Haradinaja. Ako moète da pregovarate s Ta~ijem, kako traìte zamerke za ovog drugog? [tavi{e, Ta~i je me|u ostalima optuèn i za trgovinu qudskim organima i navodi se da su on i wegovi qudi u tome u~estvovali, i po meni je to potpuno pogre{na teza jer mi ni na koji na~in niti moèmo, niti ho}emo, niti treba da odlu~ujemo ko }e biti pregovara~ s Kosova. [to se ti~e popularnosti, mislim da je populizam najve}a boqka na{eg dru{tva i da nas upravo ta potreba da se svakom, i na svakom pitawu, svidimo javnosti, vodi na put koji nije dobar ni koristan za ovu zemqu. Politi~ari su tu da preuzmu odgovornost i da to pitawe re{imo. Da li ima poena na kosovskom pitawu? Nema. Slobodan Milo{evi} je ubirao poene, a na kraju je taj problem re{avan tako {to je NATO bombardovao Srbiju, i videli smo dokle je ta politika dovela. Ja vidim da se i sada pojavquju razne teze, potpuno neverovatne, kao da se ni{ta nije dogodilo na Kosovu, i ta izolacionisti~ka politika nanosi ogromne {tete Srbiji, stvara nerealna o~ekivawa u javnosti, i onda svi kalkuli{u da li }e odre|eni potez i re{avawe kosovskog pitawa doneti ili odneti politi~ke poene. Na kosovskom pitawu ih nema i moramo da preuzmemo odgovornost i izvu~emo maksimum koji moèmo u datim okolnostima. Mi igramo utakmicu u kojoj u prvom poluvremenu gubimo s dva : nula, i poku{avamo da s takvim ishodom i igra~em mawe, ostvarimo {to povoqniji rezultat. To je na{a realnost. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA Aca da je gas Na startu nove godine politi~ari su se, svako na svoj na~in, oglasili na lajni. Prvi potpredsednik Vlade Srbije i lider SNS-a Alek san dar Vu ~i} najavio je da nastavqa „po starom“: „Borba protiv korupcije }e biti nastavqena istim, ili ja~im tempom. Prve pravosna`ne presude ve} do kraja 2013. godine„.

[ta bi sa sul ta ni jom? Radikal Ivan Ni ni} ima svoje vi|ewe Vu~i}eve borbe protiv korupcije, kroz prizmu popularne serije „Sulejman Veli~anstveni“: „Kako agencije javqaju A. Vu ~i} je ve~eras Miq ku Ra di sa vqe vi }u nalo`io da hitno istra`i smrt majke sultanije…„

(S)mu va we Funkcioner SPO-a Mi lan \u ki} „slikovito“ }e na lajni: „Nikoli} ho}e susret s Jahjagom i ona ho}e s wim. Dvoje su se tako smuvali :-)„

Ko pi ta na rod LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} preporu~uje napredwaku Ma ri ju Ma le ti }u: „Da pita{ ’narod’, smenio bi do sada \ilasa. Ovako, ne da Vu~i}. Ko je gazda – ’narod’ il’ Aco? :))„ Maleti} mu odgovara: „Narod je pitan i delegirao je svoju politi~ku voqu na nas. Kad budemo imali ve}inu, mewamo \ilasa„.

Vuk se ne pre da je Na lajni ima i onih kao {to je Mi lan An |el ko vi}, koji tra`e od predsedavaju}eg Generalnoj skup{tini UN Vu ka Je re mi }a da vrati poslani~ki mandat DS-u. „Zar to nije sebi~no? Zar posledwi izbori nisu bili jasni kao dan? Zar partija nije ispred li~nog interesa?„, zapitao je An|elkovi}.

S druge strane, Jeremi} ne odstupa: „Svoj mandat sam zaslu`io, pogotovo prema stranci, obliza}i celu Srbiju u kampawi, kao drugi najaktivniji ~lan Vlade... Radi}u kako mislim da je najboqe, naj~estitije i najispravnije, a kada do|e vreme da gra|ani ocene, vide}emo ko je bio u pravu... A mislim i da je u interesu partije da za osam meseci dobije poja~awe poslani~kog kluba u vidu nekoga ko je predsedavao GS UN. I nisam nekorektan prema svojoj stranci nikad bio, ~ak ni kada sam trpeo velike udarce, pa ne}u biti ni u budu}nosti...„, poru~uje Jeremi}. Ni An|elkovi} ne odstupa: „Jasno vidim da se tra`i odgovornost i da je analizom utvr|eno da niste ispunili o~ekivawa. Bilo bi korektno igrati timski„. S druge strane, Jeremi} ima svoje argumente: „Je l’ ste videli Vi tu analizu? Ja nisam, a pitao sam da je dobijem...„

Po li ti~ ki „o~e na{” Funkcioner DS-a i biv{i vaterpolista Alek san dar [a pi} zakqu~uje na lajni: „’Nije ono {to jeste nego {to IZGLEDA da jeste’ – dokle god ovo bude ’o~ena{’ srpske politike, dotle }e samo da IZGLEDA, da ima nade za nas„. [api} ima recept za uspeh: „Na pro{lost se ne treba vra}ati, ali je treba dobro izanalizirati, iz we izvu}i pouke i nastaviti napred... Dok sam igrao, svaku svoju utakmicu sam gledao samo jednom, dobro analizirao i nikad se vi{e na wu nisam vra}ao, iz dva razloga... Ako sam bio dobar, da ne bih upadao u euforiju i gubio koncentraciju za ono {to dolazi, a ako sam bio lo{, da bih razo~arewe {to pre prevazi{ao„.

Da ~i }e va „{a re ni ca” Kada su politi~ari u pitawu, onda se meri i minuta`a na TV-u. Funkcioner DSS-a @i vo ta Star ~e vi} pratio je kako javni servis „tretira“ premijera: „Da~i} je jedina osoba koju @ika nije

kratio u ’[arenici’! A dao mu ve} 15 minuta! A vidim bi}e jo{ 15! #Novo godisn ja sar enica!„

[t o, bre, pr edsedni~e?

vojvo|anske vlade Gora n Je{i}: „Dosta je magle samo u slobodarskom Sremu, da i Vi vidite malo kako je!“ Na Je{i}evo negodovawe zbog „te{ko}a„ s telefonom, \uki} mu „savetuje“: „@GJesic nemoj da se fensira{, nije ta~-skrin za nas, obavezno obrazom prekinem vezu :-):-)„

Novinar S lav i{a Lek i} „ne krije” nezadovoqstvo na lajni: „A za{to je ove godine izostala predsedni~ka NG poruka?! Pa, vaqa se! Makar ne{to u fazonu: ’U~iti, u~iti, ako ne ide – kupiti’!„

Zajed ni~ki „{k rip ac” Socijalista B oris Mili }evi} poru~uje s lajne u {aqivom tonu: „U Zagrebu slu{am ’U {kripcu’ – ’Nove godine’. Pa je l’ smo se za to borili?!„

Dupli ( ne)rad Poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [ abi } „ima ideju„: „Neradan i 14. januar? A da se predlo`i da se za sve praznike ne radi i po julijanskom i po gregorijanskom kalendaru? :-)„

S ibirsk e ` eqe A funkcioner PSS-a Drago mir Kari} u svom stilu je „tvitera{ima” ~estitao praznike: „Sre}no NOVO LETO!!!! Svima `elim sibirsko zdravqe!!! Ostalo }emo zaraditi, da kasnije kupimo lekove i pla}amo medicinu i ~uvamo zdravqe!!„

M ag la i fensira we Na „Tviteru„ se „razli~ito„ govorilo i o vremenskim prilikama. Na konstataciju SPO-ovca Milana \u k i} a: „[to ka`u stari nadrealisti, u gradu magla, ptice idu pe{ke :-)“, reagovao je potpredsednik

Mla |i no ras po lo è we A neki politi~ari su na lajnu preneli deo svog novogodi{weg raspoloèwa. Tako je lider URS-a i ministar finansija Mla |an Din ki} na lajnu oka~io fotos s fudbalskom zvezdom Dra ga nom Stoj ko vi }em Pik si jem, koji je na „privremenom radu“ u Japanu. „Stara planina uvek donosi dobro raspoloèwe„, kratko }e Mla|a na lajni.

Od Be ~a do Ru si je [ta je za nekada{wu gradona~elnicu Novog Sada, a danas poslanicu SNS-a Ma ju Goj ko vi} idealno prazni~no raspolo`ewe saznajemo na „Tviteru“: „Idealan 1. januar po~iwe be~kim koncertom, a zavr{ava se filmovima na TV-u, a u me|uvremenu ruska salata, torte, kola~i...“ S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

ZORAN @IVKOVI], BIV[I PREMIJER SRBIJE

No va stran ka star tu je u mar tu, sprem ni za van red ne iz bo re Ne ka da {wi pre mi jer Sr bi je i biv {i funk ci o ner De mo krat ske stran ke Zo ran @iv ko vi} iz ja vio je da }e se po li ti~ ka par ti ja ko ju }e for mi ra t i u mar t u zva t i No v a stran ka, i da }e bi ti okre nu ta pro e vrop ski opre de qe nim bi ra ~i ma i oni ma ko ji su raz o ~a re ni u~in kom osta lih par ti j a na po l i t i~ k oj sce n i. @iv ko vi} je u in ter vjuu za „Dnev nik“ oce nio i da }e No va stran k a naj v e r o v at n i j e ima ti sve ga ne ko li ko me se ci da se pri pre mi za iz bor nu tr ku, ali da }e bi ti sprem na do sep tem bra, ka da o~e ku je van red ne par la men tar ne iz bo re. On je ka zao da pre vre me ne iz bo re na ja vqu sa mi pred stav ni ci ak tu el ne vla sti ko ji bor bu pro tiv ko rup ci je ko ri ste za iz bor nu kam pa wu. – Ima mo po sled wih me se ci po ja ~a nu bor bu pro tiv ko rup ci je, {to je do bro, ali ni je do bro {to se to vo di na na ~in ko ji ne obe }a va va qa nu za vr {ni cu, od no sno to da usko ro vi di mo i ne ke pre su de – sma tra @iv ko vi}. – î ni mi se da po no vo ula zi mo u pred iz bor nu at mos fe ru u ko joj se bor ba pro t iv ko r up c i j e sta v qa u slu `bu pred iz bor ne kam pa we. I to {to je pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} na ja vio je da }e 24 pri va ti za ci je bi ti re {e ne do sep tem bra ove go di ne za pra vo je na ja va iz bo ra kra jem ove go di ne. Ov de je za pra vo po en ta u kam pa wi pred iz bo re, a ne u su {tin skoj vo qi da se ne ke stva ri re {e. O~i gled no je da ni u ovoj vla sti ne po sto ji ozbiq na è qa da se su {tin ski me wa Sr bi ja, ni ti u opo zi ci ji po sto ji ozbiq na è qa da se bu de kon tro la vla sti, ne go je sve to na sta vak onog {to smo ima li u ra ni jim sa zi vi ma, tu se vr ti jed na igra u ko joj su u pr vom pla nu li~ ni in te re si i pri pre ma za iz bo re. l Po ~e mu }e se No va stranka razlikovati od aktuelne politi~ke ponude? – To }e bi ti stran ka cen tra ko ja se za la è za vla da vi nu pra v a, slo b od n o tr ` i { te, afir ma ci ju po je din ca. Ta ko |e, i za re for mu po li ti~ kih in sti tu ci ja, ko ja pod ra zu me va sma wi va we bro ja po sla ni ka u re p u b li~ k om par l a m en t u na 150, ta ko da se sto bi ra na di rekt nim iz bo ri ma a 50 na pro por ci o nal noj li sti. Za la è mo se i za kan ce lar ski si stem vla de, {to zna ~i da pre mi jer na kon iz bo ra sa mo stal no bi ra i me wa mi ni stre. Ti me bi se po ve }a la li~ na od go vor nost no si la ca jav nih funk ci ja i u

par la men tu i u Vla di. Uz to, za la `e mo se i za di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka i od bor ni ka u lo kal nim par la men ti ma. l Takvi ciqevi iziskuju i ustavne promene? Da li te promene, po vama, treba da omogu}e i proces decentraliazcije vlasti u Srbiji? – Svi na po li ti~ koj sce ni, iz u zev jed ne stran ke, sla `u se s tim da Ustav mo ra da se me wa. We go va re {e wa su pre va zi |e na, a spo ran je i zbog na ~i na na ko ji je do net. Ta ko |e, u ovom usta vu ni pro ces de cen tra li za ci je ni je do bio afir ma ci ju, ta ko da ima mo vr lo cen tra li zo va nu vlast. Ipak, sma tram da ne ma po tre be da se

su s pra v om raz o ~ a r a n i u stran ke ko je su bi le na vla sti u po sled wih osam go di na. Ni je pro blem to {to su te stran ke iz gu bi le na po sled wim iz bo ri ma ve} to {to ni su ura di le go to vo ni {ta na pla nu re for mi ni u eko nom skom ni u po li ti~ kom smi slu, a u ne kim sfe ra ma se ~ak kre nu lo i una zad. I u Voj vo di ni ta ko |e ra ~u na mo na sve one ko ji su sklo ni de cen tra li za ci ji, spro vo |e wu za ko na, slo bod nom tr `i {tu, bor bi pro tiv mo no po la, po {to v a w u qud s kih i ma w in skih pra va, re for mi obra zo va wa, ve }im ula ga wi ma u kul tu ru i na u ku. Svi oni u No voj stran ci mo gu pre po zna ti po li ti~ ku or ga ni za ci ju za ko ju }e mo }i da gla sa ju na sle de }im

Sma tram da ne ma po tre be da se u Sr bi ji iz mi {qa ju re gi o ni ta mo gde ni kad ni su po sto ja li, za raz li ku od mno gih ze ma qa Evrop ske uni je gde su re gi o ni isto rij ski u Sr bi ji iz mi {qa ju re gi o ni ta mo gde ni kad ni su po sto ja li, za raz li ku od mno gih ze ma qa Evrop ske uni je gde su re gi o ni isto rij ski. De cen tra li za ci ja pre sve ga tre ba da omo gu }i vra }a we pu nih pra va su {tin ske auto n o m i j e Po k ra j i n i Voj vo di ni i ja ~a we oba ve za i od g o v or n o s ti, ali i nad l e `no sti i fi nan si ja, op {ti na i gra do va. l Podr`ava vas deo intelektulaca razo~aranih u Demokratsku stranku zbog izostanka reformi u dru{tvu. Na koga ra~unate u Vojvodini? – Mi smo mo der na evrop ska stran ka ko je se za sni va na uni ver zal nim vred no sti ma i na rav no da za to o~e ku je mo po dr {ku pro e vrop skog de la na {e po pu la ci je, a to zna ~i onih 45 do 46 od sto gra |a na ko ji iz la ze na iz bo re i ko ji gla sa ju za pro e vrop ske stran ke, a ko ji su ve }i na u Voj vo di ni. Ti qu di

iz bo ri ma. Fi nan si ra we na {e stran ke bi }e pot pu no jav no, ta ko {to }e se sva ko dnev no iz v o d i ban k ov n ih ra ~ u n a stran k e ob j a v qi v a t i na na {em saj tu i svi gra |a ni }e ima ti uvid u to ko nas fi nan si ra i ka ko se tro {i taj no vac. Bi }e do zvo qe ne frak ci je u stran ci, ako se stvo ri ta kva po tre ba, a one }e mo }i da se raz li ku ju po me to da ma ostva ri va wa istih ci qe va – ko ji mo ra ju da bu du za jed ni~ ki i ne mo gu se me wa ti. Pred sed nik stran ke }e se bi ra ti di rekt nim gla s a w em svih ~la n o v a stran ke i mo }e }e da bu de bi ran na tu po zi ci ju naj vi {e dva pu ta. Ti me è li mo da po ka è mo da No va stran ka pro ces de mo kra ti za ci je i mo der ni za ci je po ~i we od se be i da }e ih, ako bu de u po zi ci ji, spro vo di ti i u dru {tvu. l Koliko vam nesnalaèwe aktuelne opozicije, prvenstveno DS-a, ide naruku

kad je re~ o zauzimawu politi~kog prostora na koji ra~una Nova stranka? – Ne tra ì mo pro stor za de lo va we u ne vo qa ma ne kog dru gog, ali na{ pro stor za afir ma ci ju No ve stran ke je ste u ono {to su dru gi pro pu sti li da ura de. Na à lost, ni jed na od stra na ka ko je su da nas i u vla sti i u opo zi ci ji prak ti~ no ne spro vo di svoj pro gram. A u tim pro gra mi ma sve je pu no le pih re ~i i o Evro pi, i o vla da vi ni pra va, i o qud skim pra vi ma, i o bo qem stan dar du, ali na de lu to ne spro vo de. No va stran ka }e spro vo di ti svoj pro gram i ne }e pra vi ti tru le kom pro mi se i ko a li ci je ko je za ciq ima ju na mi re we li~ nih i par tij skih in te re sa. Oprav da no su qu di da nas ne za do voq ni po na {a wem stra na ka na kon iz bor ne kam pa we, bi lo da su na vla sti ili u opo zi ci ji. Po ka za lo se da su ih u kam pa wi svi la ga li i da mo gu svi sa svi ma. Mi od for mi ra wa ove vla de ni smo vi de li ni jed nu ozbiq ni ju ras pra vu u par la men tu, ni ti ne ku ozbiq ni ju stra te {ku od lu ku te vla de. l Ka ko ko men ta ri {e te po re |e wa ak tu el ne bor be protiv korupcije i akcije „sabqa“ koju je vodila va{a vlada 2003. godine? – Sva ko po re |e we „Sa bqe“ sa svim {to se ra di lo na kon to ga i {to se ra di da nas u bor bi pro tiv kri mi na la ne bi bi lo ozbiq no. „Sa bqa“ je po sve o bu hvat no sti i po to me {to ni ko ni je bio za {ti }en i {to se od no si la na sve vr ste kri vi~ n ih de l a ne u p o r e d i v a s onim {to smo vi de li na kon to ga. Uosta lom, ta da je ma wi ak ce nat bio na ko rup ci ji, za to {to ko rup ci je ni je ni bi lo u raz me ra ma ko je ima mo da nas. Sva de la za ko ja se po sled wih me se ci hap se qu di u~i we na su 2004. go di ne i ka sni je. âk su se i sve spor ne pri va ti za ci je ko je se is pi tu ju, sem „Sar ti da„ – {to, ina ~e, ni je bi lo pri va ti za ci ja ve} pro da ja iz ste ~a ja – de si le na kon 2004. go di ne. Me |u tim, ova hap {e wa li ~ e mi na ona ko j a su pret hod no spro vo di le i Ko {tu n i ~ i n a i Cvet k o v i } e v a vla da, ka da smo ima li hap {e we Xa ji }a, pa put ne ma fi je, pa ste ~aj ne ma fi je... A sve to ni je do ve lo do sud skih pre su da ve} je ne {to za sta re lo, ne {to oti {lo u za bo rav, a ne ki su i na pre do va li. Ak tu el na estrad na hap {e wa mo gu bi ti do bar po ~e tak, ali da bi se ta bor ba po tvr di la, po teb no je da se do ne su i pr ve pra vo sna `ne pre su de. B. D. Savi}

REKLI SU Mar ko vi}: DS spre ma plan za iz la zak iz kri ze

Ste fa no vi}: Ko a li ci ja ni je stvo re na na qu ba vi

Je r kov: Vla da ne }e do ne ti bo qi `i vot

– DS s no vim ru ko vod stvom i no vom po li ti kom spre ma plan iz la ska Sr bi je iz kri ze, s ko jim }e upo zna ti jav nost do kra ja fe bru a ra – na ja vio je ju ~e Ta nju gu pot p red s ed n ik te stran ke Jo van Ma r ko vi}, ko ji je i {ef u`i~ kih de mo kra ta. – Taj plan pod ra zu me va da }e mo kqu~ ne obla sti – obra zo va we, pri vre du, po qo pri vre du i ener ge ti ku – sta vi ti u pr vi plan i po nu di ti re {e wa za iz la zak iz kri ze. Vla da Sr bi je u pro te klih {est me se ci ni je po ka za la ni ka kvu vi zi ju ka ko o to me tre ba da vo di ovu dr `a vu, osim bo r be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. Po sto ji pot pu na kon fu zi ja o wi ho vom usa gla {a va wu od lu ka, {to je plat for ma o re {a va wu pi ta wa KiM naj bo qe po tvr di la. Zbog ta kve po li ti ke, u ko joj se, iz me |u osta log, ne ba ve re {a va wem eko nom skih pro ble ma, ova vla da ne }e za vr {i ti 2013. go di nu.

Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je i pot pred sed nik SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi} ka è da ak tu el na vla da ju }a ko a li ci ja „ni je stvo re na na qu ba vi” ve} zbog pro me na za gra |a ne Sr bi je i da }e tra ja ti sve dok uspe {no spr o vo di bo r bu pro tiv ko rup ci je, stva ra uslo ve da in ve sti to ri do la ze u ze mqu i da Sr bi ja ide „efi ka sno ka EU”. – Do tre nut ka dok ~i ta va Vla da bu de po dr à va la ta kvu vr stu po li ti ke, dok bu du da va li pu nu i bez re zer vnu po dr {ku bo r bi pro tiv ko rup ci je – ma gde ta bo r ba i{la i bi lo ~i ja ime na da bu du uple te na u kr {e we za ko na – mi slim da ova vla da ju }a ko a li ci ja ne ma stra ha, ne tre ba da ima stra ha ko li ko }e du go da op sta ne. Ako ne bu de mo ima li po dr {ku za ta kav pro gram, bar {to se ti ~e SNS-a, mi se be vi {e ne vi di mo u toj vla di – is ta kao je Ste fa no vi} Ta nju gu. Na pi ta we vi di li kod ko a li ci o nih pa rt ne ra po sve }e nost tim ide ja ma, on ka è da po la zi od SNS-a, ali da o~e ku je od svih da „po ja ~a ju rad” u 2013.

Po sla ni ca Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Je r kov iz ra zi la je na du da }e gra |a ni u 2013. go di ni ì ve ti bo qe, da }e wi hov ì vot ni stan dard bi ti vi {i, da ne }e do }i do na ja vqe nih po sku pqe wa, {to, ka ko sma tra, Vla da Sr bi je ne }e mo }i da im obez be di. – Na dam da }e gra |a ni ì ve ti bo qe u 2013. go di ni u sva kom smi slu. Ono {to je wi ma po treb no je po boq {a we ì vot nog stan dar da, a isto ta ko o~e ku jem da }e se pre ki nu ti po sku pqe wa i da ne }e do }i do svih na ja vqe nih po sku pqe wa, ali pla {im se da ono {to gra |a ni ma tre ba ova vla da ne }e mo }i obez be di ti – na ve la je Alek san dra Je r kov Ta nju gu. Za wu, 2012. je obe le ì lo „po ni {ta va we vo qe bi ra ~a na lo kal nom ni vou” jer, ka ko tvr di, od ju na po sto ji kon stant no „upo do bqa va we na lo kal nom ni vou, gde se, bez ob zi ra na re zul ta te iz bo ra, vlast fo r mi ra po mo de lu re pu bli~ ke”.

~etvrtak3.januar2013.

POKRAJINSKI PREMIJER POTVRDIO DA SE FORMIRA NOVA REGIONALNA AKADEMIJA U VOJVODINI

Paj ti}: I VA NU op sta je dok je ne ospo ri Ustav ni sud

Po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} po tvr dio je “Dnev ni ku” da }e uz Voj vo |an sku aka de mi ju na u ka i umet no sti bi ti for mi ra no no vo na u~ no dru {tvo, od no sno re gi o nal na aka de mi ja, da bi se mo glo na sta vi ti fi nan si ra we raz vo ja na u ke i umet no sti iz po kra jin skog bu xe ta. Paj ti} je ka zao da je od lu kom Ustav nog su da iz ju la pro {le go di ne ospo re na od red ba Za ko na o nad le `no sti ma APV o fi nan si ra wu VA NU, ali da ni je uki nut osni va~ ki akt te in sti tu ci je ko ji je do ne la Skup {ti na Voj vo di ne, zbog ~e ga }e VA NU i da qe po sto ja ti. – VA NU je osno van od lu kom Skup {ti ne i po {to ona ni je ospo re na, ta in sti tu ci ja i da qe po sto ji, bar dok Ustav ni sud ne bu de od lu ~i vao o ustav no sti Sta tu ta Voj vo di ne. Na i me, mo `e se o~e ki va ti da tad USS ospo ri od red be Sta tu ta o VA NU, s ob zi rom na to da je pri li kom oce ne ustav no sti Za ko na o nad le `no sti ma ospo rio nad le `no sti Po kra ji ne u obla sti na u ke. Zbog to ga ni je mo gu }e da se VA NU u ova kvom ob li ku u ko jem je kon sti tu isn fi nan si ra iz po kra jin skog bu xe ta – re kao je Paj ti}. On je do dao da je za to bi lo po treb no da se for mi ra no va re gi o nal na aka de mi ja “u dru goj for mi i s istim sa dr `a jem, istim qu di ma i pro gra mi ma, i raz voj nom ulo gom” kao VA NU. – Ta po tre ba po sto ji da bi se mo glo na sta vi ti fi nan si ra we ra da VA NU, pa i ako Ustav ni sud ospo ri tu in sti tu ci ju, po sto ja }e no va re gi o na la aka de mi ja, ~i ja ulo ga }e bi ti raz voj umet no sti, kul tu re i na u ke na te ri to ri ji Voj vo di ne – na veo je Paj ti}. Pre ne de qu da na, pod se ti mo, skup {ti na VA NU od lu ~i la je da ne me wa na ziv, ka ko je to pr vo bit no bi lo pla ni ra no, ve} da op sta ne i ta in si tu ci ja, ali i da se for mi ra pa ra lel no na u~ no

dru {tvo pod na zi vom Aka de mi ja na u ka, kul tu re i umet no sti Voj vo di ne – a ko je bi se mo glo fi nan si ra ti iz po kra jin skog bu xe ta. Ka ko je tad na {em li stu re kao pred sed nik VA NU Ju li jan Ta ma{, te od lu ke do ne te su jer „Voj vo |an ska aka de mi ja na u ka i umet no sti ne pri sta je na sa mo u ki da we, ne go }e po sto ja ti sve

dok je ne uki nu Us tva ni sud Sr bi je ili Skup {ti na Voj vo di ne kao osni va~”. – Ne }e mo da se sa mo u ki ne mo, ka ko zbog od go vor no sti pre ma Skup {ti ni Voj vo di ne kao osni va ~u, ta ko i zbog do sto jan stva ~la no va Aka de mi je – ka zao je Ta ma{. On je na veo da je VA NU pri hva tio su ge sti ju po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za na u ku da se na pra vi pa ra lel no na u~ no dru {tvo, pre sve ga zbog pro ble ma u fi nan si ra wu VA NU. – To je po ku {aj da se u ovom ha o su po stig ne ne ki do go vor iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je. Ni smo è le li da spre ~i mo da se na pra vi ne ki baj pas do pro na la è wa po li ti~ kog do go vo ra iz me |u dva ni voa vla sti. Jer, o~i gled no je da ova de {a va wa i po ni à va we VA NU ne ma ju ni ka kve ve ze s na u kom ve} je re~ o po li ti~ kim od lu ka ma, od no sno po li ti~ kim di lo vi ma ili po li ti~ kim kon flik ti ma – oce nio je pred sed nik VA NU. B. D. Savi}

Din ki}: Sti ù mno gi ~la no vi DS-a Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} uve ren je u to da spe ku la ci je o ne je din stvu u Vla di i me |u ~la ni ca ma ko a li ci je {i ri opo zi ci ja, pri zi va ju }i ta ko pre vre me ne iz bo re, a za pro le }e na ja vqu je osni va~ ki kon gres svo je stran ke i pre la zak u tu stran ku mno gih ~la no va DS-a. Din ki} za Ta njug ka è da su od no si u ko a li ci ji za i sta do bri, ma da, do da je, raz u- me i one ko ji go vo re da po sto ji ne sla ga we. – Ja wih ap so lut no raz u mem, da kle, deo opo zi ci je, po {to ne ma od go va ra ju }u kri ti ku, ko ja bi zna ~i la pred log za no vu po li ti ku, ve} kri ti ku je ra di kri ti ke. On da u tom spek tru tog na {eg po li ti~ kog fol klo ra, ide i pri ~a o pre vre me nim iz bo ri ma, zbog na vod nog ne sla ga wa u vla da ju }oj ko a li ci ji – ob ja {wa va Din ki}. Po tvr |u je da su od no si u ko a- li ci ji za i sta do bri, da je ko or di na ci ja ko ju vr {i pre mi jer Ivi ca Da ~i} sa svi ma od li~ na te da ni ka da ta kva ni je po sto ja la od kad on pam ti re pu bli~ ke vla de. – I, mi slim da }e to bi ti raz log do brog u~in ka Vla de – sma tra Din ki}. Na rav no da po sto je pi ta wa gde ima mo raz li ~i ta mi {qe wa, do da je, jer su to raz li ~i te stran ke, o ta kvim pi ta wi ma o ko ji ma po sto je ne sla ga wa usa gla {a va mo se, ka è, ali do da je da je si gur no da ni ko ne }e za u sta vi ti pro me ne i ozbiq ne re for me ko je ova vla da ima na me ru da spro ve de u svim seg men ti ma, od bor be pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, do re for me u jav nim fi nan si ja ma i po boq {a wa pri vred nog am bi jen ta.

– Da kle, ne ide to uvek kao po lo ju, ali na kra ju se uvek usva ja ju re {e wa ko ja su u ko rist Sr bi je – ka zao je mi ni star. Osni va~ ki kon gres par ti je ko ja }e na sta ti od URS-a Din ki} na me ra va da or ga ni zu je na pro le }e, ka da }e, ka ko ka è, iz ne ti i kon kre tan pred log za pro me nu Usta va Sr bi je, kao i me re ko je tre ba pred u ze ti pre ne go {to se Ustav pro me ni, a re~ je o da qoj de cen tra li za ci ji i, po seb no, re gi o na li za ci ji Sr bi je. – Ja li~ no ko or di ni ram ti mom Vla de za iz ra du za ko na o fi nan si ra wu Po kra ji ne Voj vo di ne, ali è lim da i dru gi re gi o ni u Sr bi ji do bi ju istu {an su za raz voj kao {to je da nas ima na pri mer Voj vo di na, i za la èm se za to da se for mi ra ju ad mi ni stra tiv ni re gi o ni u Sr bi ji ko ji bi ima li svo je pred stav ni ke iza bra ne na di rekt nim iz bo ri ma, svo je bu xe te i da mo gu re gi o- nal ne po tre be da fi nan si ra ju iz tih iz vo ra – ka zao je Din ki}. Na ja vqu je da }e no va stran ka po boq {a ti svo ju or ga ni za ci ju jer, ka ko ka è, „~i ni nam se da u ovom tre nut ku po sto ji ogrom no ne za do voq stvo u ne ka da vla da ju }oj De mo krat skoj stran ci i mno gi wi ho vi ~la no vi }e, {to }e usko ro bi ti i ob ja vqe no, iz DS-a pre }i u Uje di we ne re gi o ne Sr bi je. – Ne ki od wih }e do bi ti {an su i da vo de na {e od bo re u Be o- gra du, a i po je di ne od bo re u Voj vo di ni. Jer URS sa da ve o ma do bro funk ci o ni {e u cen tral noj Sr bi ji. Na ma je ciq da po ja ~a mo rad stran ke, pre sve ga u Be o gra du i u Voj vo di ni – za kqu ~io je Din ki}.

ekonomija

~etvrtak3.januar2013.

dnevnik

SVI KOJI SU ZIDALI BEZ GRA\EVINSKE DOZVOLE MO]I ]E DA SE UPI[U U KATASTAR NEPOKRETNOSTI

Le ga li za ci ja za 100 evra re {a va pro ble me tri mi li o na gra |a na Po na ja vi mi ni stra gra |e vi nar stva i ur ba ni zma Velimira Ili}a, no vi za kon o ka ta star skoj le ga li za ci ji mo gao bi bi ti usvo jen u mar tu jer je pro {ao jav nu ras pra vu i po sle pra zni ka ide pred Vla du Sr bi je. Wi me }e se re {i ti pi ta we upi sa pra va vla sni {tva za sta no ve i ku }e ko ji su zi da ni i bez do zvo le, a objek ti ma jav ne na me ne ba vi }e se bu du }i za kon o le ga li za ci ji ~i je do no {e we se o~e ku je za oko {est me se ci. No vi za kon o pla ni ra wu i iz grad wi, ~i je se do no {e we o~e ku je na pro le }e, vi {e se ne }e ba vi ti pi ta wem le ga li za ci je obje ka ta iz gra |e nih bez gra |e vin ske do zvo le. Da kle, pri vred ni objek ti, sport ske i pro iz vod ne ha le, ben zin ske pum pe ko je su iz gra -

|e ne bez gra |e vin ske do zvo le bi }e pred met bu du }eg za ko na o le ga li za ci ji. Za te gra |e vi ne neo p hod na je kom plet na do ku -

in sta la ci je... {to }e pro ve ra va ti in spek ci ja. Mi ni star Ili} ka `e da bi za kon o ka ta star skoj le ga li za ci ji

U Vojvodini re{eno 15 odsto zahteva Na te ri to ri ji AP Voj vo di ne pod ne to je bli zu 180.000 zah te va za le ga li za ci ju bes prav no iz gra |e nih obje ka ta. Po kra jin ski se kre tar za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne dr Slobodan Puzovi} iz ja vio je za na{ list da je do po ~et ka ove go di ne re {e no oko 26.000 pred me ta od ko jih je 95 pro ce na ta re {e no po zi tiv no. Po da ci za 2012. se jo{ uvek sa ku pqa ju. Me |u tim, uti sak ko ji se sti ~e na osno vu do sa da {wih ana li za je da su uglav nom okon ~a ni oni po stup ci u ko ji ma su stran ke ima le in tres u smi slu da im je le ga li za ci ja bi la neo p hod na u ci qu za lo ga ne kret ni ne za ostva ri va we pra va na po di za we kre di ta, ili ne ki dru gi raz log imo vin ske pri ro de. men ta ci ja, od go va ra ju }a pro tiv po `ar na za {ti ta, od go va ra ju }i te me qi, ar ma tu ra, sta ti ka,

RASIM QAJI]

tre ba lo da bu de u pri me ni do kra ja 2014, a da bi se ve o ma obi man po sao mo gao za vr {i ti u ro -

ku od dve go di ne. S tim u ve zi, slu `be Ge o det skog za vo da }e se ka drov ski oja ~a ti. Po sao }e se in ten zi vi ra ti jer, ka ko ob ja {wa va mi ni star, Sr bi ja s 1,3 mi lion ne le gal nih obje ka ta i s oko tri mi li o na gra |a na ko ji ne ma ju ukwi è nu imo vi nu vi {e ne mo è funk ci o ni sa ti. Vla sni ci ne le gal nih ku }a i sta no va do bi }e mo gu} nost da upi {u svo ji nu u ka ta star po oko 100 evra, a oni ko ji su nad le `nim slu `ba ma gra do va i op {ti na pod ne li zah tev za le ga li za ci ju ne }e mo ra ti da pod no se pri ja vu ka ta stru ve} }e se kre ta ri ja ti svu pri lo è nu do ku men ta ci ju upu ti ti na tu adre su. Oni, pak, ko ji su svo je ne le gal ne objek te sa zi da li do 11. sep tem bra 2009, a jo{ ni su pod ne li zah tev za le ga li za ci ju, ima }e do -

dat ni rok od go di nu da na da se pri ja ve. Kod di vqe grad we na dr àv nim i par ce la ma lo kal nih sa mo u pra va i na tu |em ze mqi {tu pred lo è no je da ka ta star jed nim re {e wem bes prav nom gra di te qu upi {e svo ji nu i nad objek tom i ze mqi {tem is pod we ga. Deo par ce le ko ji okru ù je obje kat mo ra }e da se pla ti po

[TA ]E DONETI UKIDAWE CARINA ZA UVOZ INDUSTRIJSKIH PROIZVODA IZ EU

Ne o~e ku jem dra sti~ na po sku pqe wa Mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne Rasim Qaji} oce nio je da ne o~e ku je ve }a po sku pqe wa u no voj 2013. go di ni. – U ovom tre nut ku ne ma mo ni ka ve na ja ve od tr go vin skih la na ca da bi mo glo do }i do dra sti~ nih po sku pqe wa – iz ja vio je Qa ji}. On je do dao da sma tra i da po ve }a we ce na ne bi bi lo do bar po slov ni po tez za tr gov ce u uslo vi ma sma we ne ku pov ne mo }i gra |a na jer se mo `e o~e ki va ti i da se sma wi pro da ja.

Po we go vim re ~i ma, dr à va ne re gu li {e ce ne i wen za da tak je da stvo ri am bi jent, po boq {a kon ku ren ci ju i na sta vi li b e r a l i z a c i j u tr ` i { ta jer su to naj e fi ka sni ji me ha ni za mi za spre ~a va we po re me }a ja na tr ì {tu. Ured ba ko jom je mar à na osnov ne ì vot ne na mir ni ce bi la ogra ni ~e na na de set po sto pre sta la je da va ì 31. de cem bra. Ured ba se od no si la na p{e ni~ no bra {no tip 400 i 500, je s ti v o sun c o k re t o v o uqe, ter mi~ ki ob ra |e no kra vqe mle ko, jo gurt, be li kri stal ni {e }er i sviw sko, go ve |e i ko ko{ je sve è me so i slat ko vod nu ri bu.

Ce ne ne }e pa sti, al’ }e iz bor bi ti ve }i? – Po tro {a ~i ne }e od mah ose ti ti efek te sni à va wa i uki da wa ca ri na za uvoz iz Evrop ske uni je jer je to sa mo je dan od pa ra me ta ra ko ji uti ~u na ce nu fi nal nih pro iz vo da – sma tra ko or di na tor ka Bi roa za sa rad wu s EU u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Kristina \uri}. Ona je, me |u tim, is ta kla da }e, po sma tra no na du ì rok, po tro {a ~i mo }i da ose te ne ke efek te, od no sno da bi li be ra li za c i j a du g o r o~ n o mo g la uti c a t i na sni ` a v a w e ce na. Oce ni la je da }e li b e r a l i z a c i j a do n e t i na srp sko tr ì {te ve }i iz bor pro iz vo da kon ku rent ni jih i po ce ni i po kva li te tu. – Na na {em tr ì {tu }e se po ja vi ti kva li tet ni ji i pri stu p a~ n i j i pro i z v o d i pa }e po tro {a ~i ima ti mo gu} nost da bi ra ju – na ve la je Kri sti na \u ri}, is ta kav {i da na ce nu fi nal nih pro iz vo da naj vi {e uti ~u po nu da i po tra `wa, od no sno kva li tet i kon ku ren ci ja na tr ì {tu. Na kva li tet pro iz vo da }e se, po woj, od ra zi ti i har mo ni za ci ja do ma }eg za ko no dav stva s evrop skim, ko ja pra ti pro ces li be ra li za ci je uvo za, od n o s no pri m e n a od r e | e n ih teh ni~ kih stan dar da i pro pi sa. Kri sti na \u ri} je uka za la na to da se iz EU pre vas hod no

ôkolada, pasta za zube... Ve li ki broj pro iz vo da od 1. ja nu a ra }e mo }i da se uvo zi iz EU bez ca ri ne, a me |u wi ma su put ni~ ki auto mo bi li, be la teh ni ka, ku} ni apa ra ti, auto mo bil ske gu me, ku} na he mi ja i dru ga ro ba {i ro ke po tro {we. Na re ì mu bes ca rin skog uvo za iz EU bi }e be la teh ni ka: fri ì de ri, za mr zi va ~i, ma {i ne za pra we po su |a, za pra we i su {e we ve {a, za tim ru~ ni alat, mo ti ke, bu da ci, a{o vi, ru~ ne te ste re... U ka te go ri ji ro be {i ro ke po tro {we su {am po ni za ko su i pa ste za zu be, kao i vi {e vr sta igra ~a ka, obu }e, na o ~a re za sun ce, ko ji }e ta ko |e mo }i da se uve zu iz EU bez ca ri ne. Od pre hram be nih pro iz vo da, bez ca ri ne }e bi ti do zvo qen uvoz te ste ni ne, fla {i ra ne vo de, ~o ko la da i svih vr sta ri be osim {a ra na, za to {to Sr bi ja {ti ti do ma }u pro iz vod wu. uvo ze in du strij ski pro iz vo di, pre sve ga re pro ma te ri ja li i

si ro vi ne, de lo vi i kom po nen te ko ji se ugra |u ju u do ma }e

pro iz vo de i na taj na ~in pla si ra ju na do ma }em ili stra nom tr ì {tu. Ca ri ne su od 1. ja nu a ra za po je di ne in du strij ske pro iz vo de, kao {to su gu ma, ka u ~uk, pla sti ka, alu mi ni jum, ba kar, ne ke vr ste kr zna, od re |e ni gra |e vin ski ma te ri jal... sni è ne na nu lu. Ta ko |e, ca ri na se uki da i za uvoz po lov nih i no vih auto mo bi la iz EU. Kri sti na \u ri} je do da la da }e 2014. za oko 96 do 97 od sto po qo pri vred nih pro iz vo da bi ti pot pu no li be ra li zo van uvoz. No, pro iz vo di, kao {to su sve è vo }e i po vr }e, su ve {qi ve i za ~in ska pa pri ka i po za vr {et ku li be ra li za ci je bi ti za {ti }e ni, is ta kla je pred stav ni ca PKS-a. Ca ri na }e za te pro iz vo de bi ti sni è na i bi }e od 20 do 80 od sto sa da {we. Sr bi ja i EU u{le su 1. ja nu a r a u pe t u go d i n u pri m e n e Pre la znog spo ra zu ma o tr go vi ni i tr go vin skim pi ta wi ma. Po PTS-u, pred vi |e na je fa zna li be ra li za ci ja uvo za ro be iz EU u Sr bi ju i mo men tal na li be ra li za ci ja iz vo za ro be iz Sr bi je na tr ì {te Uni je. Spo ra zu mom je na lo è no da od 1. ja nu a ra 2014. u Sr bi ji bu de pot pu no slo bo dan uvoz in du strij skih pro iz vo da iz EU, kao i uvoz naj ve }eg de la po qo pri vred nih pro iz vo da. E. Dn.

tr `i {noj ce ni ko ju utvr di Po re ska upra va. Ka da se 2014. za vr {i upis svo ji ne nad objek ti ma iz gra |e nim bez gra |e vin ske do zvo le, iz re sor nog mi ni star stva po ru ~u ju da }e svi vla sni ci mo }i da ras po la `u imo vi nom, pro da ju je, upi su ju hi po te ku na wu i ne }e bi ti pret wi ru {e wem. R. Dautovi}

BEOGRADSKA BERZA

Naj go ra go di na...

Do ma }e tr ì {te ka pi ta la za b e l e ` i l o je naj s krom n i j u go di nu u po sled woj de ka di, a iz gle di za bu du} no stu ni su bi li ble |i jo{ od de ve de se tih go di na. Tih go di na je, na i me, ovo tr ì {te po sto ja lo prak ti~ no sa mo na pa pi ru. Pro se ~an dnev ni pro met u 2012. ni je do sti gao ni mi lion evra, a bez ne ko li ci ne ne tr ì {nih tran sak ci ja (blok po slo vi me |u po ve za nim li ci ma), ovaj sla bi re zul tat bi bio jo{ skrom ni ji.

In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, oja ~ao je od po ~et ka go di ne ne ko li ko pro ce na ta, ali je we gov pri nos re al no ne ga ti van ako se uzme u ob zir de pre si ja ci ja di na ra ko ja je ne u tra li sa la ovu ne ve li ku za ra du. Ko j i su glav n i ~i n i o c i tmur n ih obla k a nad ov d a {wim ak ci o nar stvom i da li je pro {ao i po sled wi tra ~ak na de za raz voj ovog va `nog seg men t a tr ` i { ne eko n o m i j e? Ak tu el na glo bal na kri za, ko ja se u do ma }em ne tr `i {nom am bi jen tu za pa ti la u naj go rem mu tant ob li ku, i u prethpdnoj go di ni spu ta va la je ve }u in ve sti ci o nu ak tiv nost pre sve ga stra nih port feq nih ula ga ~a.

PRIVREDNE KOMORE RADE PO NOVIM PROPISIMA, A U PKS-u TVRDE:

Za kon {te tan za srp sku pri vre du KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

111,1945

113,4638

116,0735

110,8541

Australija

dolar

86,9659

88,7407

90,7817

86,6997

Kanada

dolar

84,5908

86,3171

88,3024

84,3318

Danska

kruna

14,9006

15,2047

15,5544

14,8550

Norve{ka

kruna

15,0480

15,3551

15,7083

15,0019

[vedska

kruna

12,9111

13,1746

13,4776

12,8716

[vajcarska

franak

91,9875

93,8648

96,0237

91,7059

V. Britanija

funta

135,5535

138,3199

141,5013

135,1385

SAD

dolar

84,0282

85,7431

87,7152

83,7710

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 12. 2012. godine

– Pri me na Iz me na za ko na o pri vred nim ko mo ra ma, ko je su stu pi le na sna gu, {tet ne su ne sa mo za ko mor ski si stem ve} za ce lu srp sku pri vre du – re kao je je pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Milo{ Bugarin. – Taj prav ni akt, ko jim se uki da oba ve zno ~lan stvo u pri vred nim ko mo ra ma, pod ra zu me va for mi ra we ko mo ra od mno {tva pri vred nih or ga ni za ci ja, {to }e stvo ri ti pro ble me u utvr |i va wu re pre zen ta tiv no sti pred stav ni ka pri vre de u raz go vo ri ma o eko nom skoj po li tik ci s Vla dom ili dru gim dr `av nim in sti tu ci ja ma. – I da se uve de do bro voq no ~lan stvo, PKS }e us pe ti da se po zi ci o ni ra i da pre `i vi, ali ne }e mo mo }i da za stu pa mo in te re se ce le pri vre de ve} sa mo for mal nih ~la no va – upo zo rio je Bu ga rin, i do dao da ne }e bi ti mo gu }e ni or ga ni zo va we mno go broj nih bi znis-

fo ru ma, na ci o nal nih iz lo `bi, sa jam skih ma ni fe sta ci ja i pro mo tiv nih ak tiv no sti, {to ra de ko mo re u raz vi je nim ze mqa ma sve ta. – Ko mo re tre ba da bu du spo na ko jom se glas pri vre de pre no si kod in sti tu ci ja vla sti i ako to ga ne ma, ima te otu |e we vla sti od pri vre de. ^el nik PKS-a je ka zao da se ve} pet go di na spro vo de re for me u ko mor skom si ste mu na {e ze mqe i da je u to me na pra vqen zna ~a jan na pre dak. „Re form ski kurs mo ra da bu de za stu pqen i kod svih re gi o nal nih i osta lih ko mo ra ko je ~i ne ko mor ski si stem, {to ni je ne mo gu }e ura di ti u na red ne dve do tri go di ne.

Na taj na ~in ko mor ski si stem u Sr bi ji bio bi or ga ni zo van po ugle du na Austri ju, Ne ma~ ku, Ita li ju, [pa ni ju, Ho lan di ju, Fran cu sku i ne ke dru ge raz vi je ne ze mqe EU„, re kao je Bu ga rin. On je na veo da u PKS sa da po sto ji ne ka ka te go ri ja

k v a z i o b a v e z n o g ~lan stva, po {to od 93.000 pri vred nih dru {ta va ~la na ri nu pla }a 18.000 do 20.000 or ga ni za ci ja. – Ne ma te ja ku pri vre du bez ja kih po slov nih aso ci ja ci ja, ni ti po slov ne aso ci ja ci je mo gu bi ti ja ke bez ja ke pri vre de. To je jed na si ner gi ja, i to je ne mo gu }e odvo ji ti – po ru ~io je pred sed nik PKS-a. U Evro pi po sto je dva na ~i na or ga ni zo va wa ko mor skog si ste ma – evro kon ti ne tal ni, ko ji je do mi nan tan u ze mqa ma EU i pod ra zu me va oba ve zno ~lan stvo, i an glo sak son ski, ko jim je pred vi |e no do bro voq no u~la we we.

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak3.januar2013.

GRIN FILD ULA GA ^I U VOJ VO DI NU ULO @I LI MI LI JAR DU EVRA I ZA PO SLI LI 13.000 RAD NI KA

No vi Sad za dla ku po be dio In |i ju u in ve sti ci ja ma STO PRI TI SKA SR BI JU

Otva ra mo vra ta za GMO?

Srbija }e u bliskoj budu}nosti, odnosno u zavr{noj fazi pregovora o pristupawu Svetskoj trgovinskoj organizaciji i u okviru procesa usagla{avawa sa pravnim tekovinama EU, morati da izmeni postoje}e propise o geneti~ki modifikovanim organizmima (GMO) i liberalizuje promet takvih proizvoda na svom trì{tu. To }e biti propra}eno stvarawem veoma striktnih procedura izdavawa dozvola za uvoz svakog pojedina~nog proizvoda sa sadràjem GMO, odnosno mehanizama za zabranu prometa ukoliko se za neki proizvod posumwa ili utvrdi da je opasan po zdravqe. Po svemu sude}i, Srbija }e vrata za uvoz GMO proizvoda otvoriti tokom slede}e godine, jer }e se, prema Akcionom planu za sprovo|ewe preporuka Evropske komisije, izmene i dopune Zakona o GMO pred parlamentom na}i u drugom kvartalu 2013. godine. To, me|utim, ne zna~i da }e se GMO proizvodi odmah na}i na doma}em trì{tu, jer u ovom trenutku nije poznato kakve }e postupke autorizacije proizvoda predvideti srpski zakonodavci - u EU je, na primer, prose~no vreme za izdavawe dozvole za promet GMO proizvoda 45 meseci.

U Vojvodinu je u posledwoj deceniji kroz grinfild ulagawa investirano oko milijardu evra i zaposleno preko 13.000 radnika, pokazuju podaci VIP fonda za podr{ku investicija u Vojvodini. Ukupno je u tom periodu u pokrajini bilo oko 120 konkretnih grinfild investicionih projekata. Grinfild investicije su ulagawa „na zelenoj livadi” - kad investitor ne preuzima ve} postoje}u kompaniju, ve} gradi fabriku ili trgovinski centar od po~etka i tako otvara nova radna mesta. Mo`da iznena|uju}e - s obzirom da je prethodnih godina stvorena slika da u glavni grad Vojvodine nije stigla maltene nijedna grinfild investicija ali Novi Sad predwa~i po broju i vrednosti ulagawa „na zelenoj livadi”. U glavni grad pokrajine stiglo je 17 ovakvih ulagawa, kroz koje je zaposleno 2.800 radnika. Ukupna vrednost grinfild investicija u Novom Sadu iznosi skoro ~etvrtinu ukupnih u Vojvodini - 240 miliona evra. Me|u najagilnijim grinfild investitorima u Novom Sadu bile su trgova~ke kompanije sa tr`nim centrima i hipermarketima („Merkator”, „Metro”, Merkur”, „Tu{„, „Big Si”...), kao i trgovci gorivom („Mol” i „Helenik”). Pored wih u glavni grad Vojvodine stigli su i investitori koji su pokrenuli proizvodwu hrane za `ivotiwe, proizvodwu vo}a i povr}a ali i pakovawa za hranu, kol cen-

NO VI PRO PI SI U PIO STU PI LI NA SNA GU

Po ve }a na sta ro sna gra ni ca za od la zak u pen zi ju Novi, o{triji uslovi za odlazak u penziju po~eli su da vaè od 1.januara, pa }e se za mu{karce pove}ati samo starosna granica, a ène }e morati da rade i ~etiri meseca duè. Izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu predvi|aju da se od 1. januara 2013. starosna granica za odlazak mu{karaca u penziju podiè za ~etiri meseca, tako da je dowa starosna granica 54 godine, dok se

za ène ta granica pomera na 53 godine i ~etiri meseca. Pomo}nik direktora Sektora za ostvarivawe prava iz PIO u Fondu za penzijsko i invalidsko osigurawe Bra ni slav Ra {i}, objasnio je u izjavi Tanjug u da se za ène mewa i uslov u pogledu duìne radnog staà, jer }e budu}e penzionerke morati da rade ~etiri meseca duè da bi stekle taj status. Prema wegovim re~ima, ène }e mo}i da ra~unaju na punu penziju sa navr{enih 35 godina i ~etiri meseca radnog staà. Ra{i} je napomenuo da se i uslovi za porodi~nu penziju mewaju tako {to se starosna granica uve}ava za {est meseci, pa }e udovice morati da imaju najmawe 51 godinu, a udovci 56 godina da bi ostvarili to pravo. Zakon je, prema wegovim re~ima, predvideo promene i kada je

re~ o radnicima sa beneficiranim radnim staòm. Uniformisani i policijski slu`benici sa posebnim ovla{}ewima, pripadnici BIA, VOA, VBA i Upravi za izvr{ewe krivi~nih sankcija, mo}i }e da se penzioni{u sa najmawe 53 godine i {est meseci ìvota i 21 godinom staà. Uslov je da su na radnim mestima sa beneficiranim radnim staòm proveli 11 godina.

Ostali policijski slu`benici i pripadnici vojske koji imaju beneficirani radni sta` u 2013. }e mo}i da se penzioni{u ako napune 56 godina ìvota, a da pritom imaju 25 godina staà i najmawe 15 godina beneficiranog radnog staà. „Osnovni uslov za odlazak u starosnu penziju se ne mewa, a to je za mu{karce 65 godina ìvota i 15 staà, a za ène 60 godina ìvota i 15 godina staà”, naglasio je Ra{i}. Izmenama Zakona o PIO predvi|eno je da se uslovi za odlazak u penziju postepeno poo{travaju do 2023. godine, ne samo u pogledu godina ìvota ve} i radnog staà. Tada }e za dobijawe pune penzije biti potrebno da mu{karac ima 40 godina staà i najmawe 58 godina ìvota, a èna 38 godina {taà i minimum 58 godina ìvota.

tar... Prema po daci ma VIP fonda (u kojem se ogra|uju da oni mo`da nisu potpuni i najprecizniji), za Novim Sadom po broju grinfild ulagawa sledi In|ija sa 14 ovakvih investicionih projekata, zatim Pe}inci (11), te Zrewanin i Stara Pazova sa po 10 investicija. Jasno je, da su kao i kod svih

ovaj sremski gradi} ulo`ili 160 miliona evra i zaposlili preko 1.000 radnika. U kom{ijskim Pe}incima sa 85 miliona ulo`enih evra zaposlili su vi{e od 750 me{tana. Tu se proizvode hemijski materijali, boje i fasade, ma{inski alati, ~aj i kafa, ali su Pe}inci, shodno svom geograf-

Pre ma po da ci ma VIP fon da, za No vim Sa dom po bro ju grin fild ula ga wa sle di In |i ja sa 14, za tim Pe }in ci (11), te Zre wa nin i Sta ra Pa zo va s po deset in ve sti ci ja ostalih ulagawa, srema~ke op{tine bile najuspe{nije u privla~ewu grinfild investicija. Grinfild ulaga~i u In|iji proizvode meso, lepkove, elemente za gra|evinsku industriju, akumulatore, izolaciju, plastiku, malter, greja~e za automobilska sedi{ta... Oni su u

skom polo`aju, postali i prostor odakle se distribuiraju razni proizvodi i roba. Vi{e od 900 gra|ana Stare Pazove dobilo je posao u grinfild investicijama u koje je ulo`eno oko 80 miliona evra. Oni u Staroj Pazovi proizvode opremu za distribuciju elek-

tri~ne energije, bojlere, ba{ten sku opremu, ~i po ve... U Zrewaninu su grinfild ulaga~i ulo`ili vi{e od 40 miliona evra i zaposlili preko hiqadu Bana}ana, i to u proizvodwi motora, doweg ve{a, plasti~nih materijala, prozora i vrata, gume... Pred ovih gradova, grinfild ulaga~i su u Vojvodini investirali i u Alibunar, Ba~, Ba~ku Topolu, Ba~ki Petrovac, Be~ej, Ki kin du, Ko vin, Mali I|o{, Novi Be~ej, Oxake, Pan~evo, Rumu, [id, Sentu, Sombor, Apatin, Sremsku Mitrovicu, Suboticu, Temerin, Vrbas i Vr{ac. Investitori su dolazili iz Austrije, Italije, SAD, Nema~ke, Slovenije, Hrvatske, Belgije, Slova~ke, Holan di je, Rumuni je, [pani je, Ma|arske... Grinfild ulagawa ~esto prolaze neprime}eno i nisu toliko atraktivna za medije i javnost iz jednostavnog razloga {to se tu ~esto radi o ciframa neuporedivo mawim nego kada su u pitawu, na primer, velike privatizacije. Ono zbog ~ega su grin fild in vesti ci je, me|u tim, zna~ajne, jeste ~iwenica da one doprinose otvarawe novih radnih mesta. Dok privatizacije ili akvizicije, barem u po~etku, usled poku{aja novih vlasnika da racionalizuju poslovawe kupqenog preduze}a, uglavnom zna~e otpu{tawe zaposlenih, dotle ulagawe „na zelenoj livadi” omogu}ava novo zapo{qavawe. V. ^vor kov

^I JE JE SVE TLO NA KRA JU TU NE LA?

Sr bi ja se uzda u „Fi jat” Srbija u ovoj godini o~ekuje vise od 1,6 milijardi evra prihoda od izvoza kompanije Fijat automobili Srbija, izjavio je dràvni sektretar u srpskom ministarstvu finansija i privrede Alek san dar Qu bi}. On je agenciiji Beta rekao da su ocekivawa Srbije od Fijata velika i istakao da su prvi pokazateqi sa trì{ta vrlo pozitivni. „Napravili smo dobar automobil, kvalitetan automobil, lep automobil”, rekao je Qubi} i naveo da je u pro{loj godini u Kragujevcu proizvedeno oko 30.000 automobila „fijat 500L” i da je sve izvezeno. „Plan Fijata za 2013. godinu je da u Kragujevcu proizvede oko 160.000 vozila. Od sredine godine kre}e proizvodwa produène verzija modela 500L sa sedam sedi{ta, kao i izvoz u Ameriku”, rekao je on. Qubi} je istakao da su prvi izve{taji sa sajmova i prezentacija novog Fijatovog automobila koji se proizvodi u Kragujevcu „vrlo pozitivni”. Na pitawe da li postoji mogu}nost da Fijat preseli proizvodwu iz Kragujevca u Italiju zbog krize i pritisaka italijanskih radnika, on je istakao da apsolutno ne postoji takva opasnost. „Verzija modela 500L sa pet sedi{ta i produèna varijanta sa sedam sedi{ta }e se praviti u fabrici u Kragujevcu. Koji }e slede}i model biti, koji }e silaziti sa proizvodnih traka fabrike u Kragujevcu ostaje da vidimo”, rekao je on.

OD NO VE GO DI NE PO ^I WE PRI ME NA NO VIH PRO PI SA I U OBLA STI PO RE ZA

Vra ti te du go ve, iza |i te iz si ste ma PDV-a S prvim danima ove 2013. po~ela je primena novog seta poreskih zakona i drugih propisa. Veliki poreski du`nici dobijaju {ansu da smawe svoje obaveze i nastave redovno da pla}aju porez jer je po~ela primena Zakona o uslovnom otpisu kamata. Pove}an je cenzus za ulazak u sustem PDV-a, a to daje priliku obveznicima koji imaju mawi promet da nastave da pla}aju porez na druga~iji na~in. Mladi roditeqi treba da dobiju prvi novac po osnovu vra}awa PDV-a za bebi-opremu. Preduzetnici i drugi privrednici koji imaju pozama{na poreska dugovawa po~eli su posledwih dana 2012. da dobijaju informacije od nadle`nih iz Porske uprave i poziv da po~nu redovno izmirivawe obaveza. Ukoliko uplate poreske obaveze za novembar i decembra do kraja januara, sti~u pravo na mirovawa starog duga a potom glavnicu mogu otpla}ivati na rate. Izuzetak su samo oni du`nici kod kojih je ve} po~eo postupak prinudne naplate – za wih olak{ica nema. Veliki poreski obveznici ste}i }e pravo na mirovawe do kraja 2013, a mali – do kraja 2014. Ukoliko za tu godinu, odnosno dve, redovno izmiruju obaveze, sti~u pravo da nakon toga glavni pore-

ski dug otplate na 24 mese~ne rate. Na wih }e pla}ati kamatu koja }e biti jednaka rastu cena na malo. Kada plate sve rate plus redovne teku}e obaveze za pomenuti period, stara kamata }e se trajno

Be bi-opre ma uz olak {i ce U 2012. se mnogo diskutovalo o ukidawu poreza na bebi-opremu. Vodila se polemika o tome da li bi ukidawe smawilo cene opreme za najmla|e ili bi napunilo xepove trgovaca dodatnim prihodima na ra~un poreza. Do linearnog ukidawa poreza nije do{lo, ali }e olak{ica biti. Za decu staru do godinu suma za povra}aj je maksimalo 40.000 a do dve godine – do najvi{e 30.000 dinara. To zna~i da roditeq ili starateq mo`e dobiti najvi{e 70.000 dinara. Povlasticu }e mo}i da koristi ukoliko mese~na primawa doma}instva ne prelaze 80.000 dinara i ne poseduju imovinu vredniju od 200.000 evra. Postupak za vra}awe poreza je prili~no jednostavan: potrebnoje sakupqati ise~ke od fiskalnog ra~una i prilo`iti ih uz zahtev. S obzirom na to da je bebi-oprema oporezovana s 20 posto, da bi se ostvarilo vra}awe do maksimalnog iznosa potreban je tro{ak od 350.000 dinara. Roditeqi i strateqi }e mo}i da podnose zahteve od 1. janura do 15. jula naredne godine a novac }e po~eti da dobijaju u drugoj polovini 2013.

brisati iz evidencije i po tom osnovu vi{e ne}e imati nikakvih obaveza. Svi obveznici koji su imali godi{wi promet ve}i od ~etiri miliona dinara dosada su automatski ulazili u sistem PDV-a. Od 2013. prvi prag se duplira. Od 1. januara je po zakonu za „ulaznicu” potrebno osam miliona dinara. [to se ti~e starih obveznika koji imaju mawi promet, na wima je da sami odlu~e o tome da li }e i daqe pla}ati ovaj fazni porez ili }e pre}i na pau{alni sistem oporezivawa. Kada se zakoni i drugi propisi mewaju, posebno u tako bitnoj oblasti kao {to su porezi, uvek ima onih koji ih odobravaju i onih drugih. ûlo se od pojedinih da se otpisom kamata dràva olako odrekla velikog dela prihoda. Ute{io ih je nedavno dràvni sekretar u Ministarstvu finansija Vlaj ko Se ni}. Rekao je da se kod otpisa radi o stotinama milijardi dinara duga. Od toga vi{e od dve tre}ine

~ine kamate. Nadle`ni su mogli nastaviti da kwiè te prihode i uve}avaju ih, ali su oni u su{tini mrtvo slovo na papiru a {anse da se naplate su skoro nikave. Predsednik Udruèwa vlasnika ra~unovodstvenih agencija UVRA Jo van Be a ra kaè da je mogu}nost otpisa pravi spas za one koji imaju te{ko}e u poslovwu – dobili su {ansu da nastave biznis. Rastereti}e se obaveza, a sada }e imati priliku da u~estvuju na tenderima ili da dobiju kredit. To bi za pojedine mogao biti pozitivan preokret. Beara smatra da je dobro i {to je za obveznike s mawim prometom uveden princip dobrovoqnosti kod ulaska u sistem PDV-a. To uvek pospe{i pla}awe obaveza. Kompliment poreznici dobijaju za to {to je elektronsko pla}awe poreza sve dostupnije obveznicima: poreze je lak{e platiti, a to gotovo po pravilu pove}ava prohod. D. V.

dru[tvo

~etvrtak3.januar2013.

dnevnik

ZA DO VOQ NI NA STAV NI CI U PU NIM BI BLI O TE KA MA I PRA ZNIM LA BO RA TO RI JA MA

[ko le u Sr bi ji u TIMSS ogle da lu Di sci pli no va we zdrav stva Mi ni star ka zdra vqa Slavica \uki}-Dejanovi} na ja vi la je pro {i re we pra va pa ci je na ta u Sr bi ji uvo |e wem fi nan sij ske di sci pli ne u zdrav stvu, pre sve ga upla }i va wem do pri no sa, i is ta kla da je ne pla }a we do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we kri vi~ no de lo. Ona sma tra da }e se fi nan si ra we u zdrav stvu di sci pli no va ti i kroz uvo |e we ce tra li zo va nog snad be va wa bol ni ca, {to }e, ka ko je na ve la, do pri ne ti i sma we wu ko rup ci je u zdrav stvu: – Usta no ve }e sa me na pra vi ti pla no ve sve ga {to im tre ba pa }e se po to me cen tra li zo va -

no snad be va ti od Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we – ka za la je mi ni star ka. – To za sad ni je pred vi |e no za dnev ne na bav ke za is hra nu, hi gi je nu i sli~ no jer ne ma mo ka pa ci te ta da se to cen tra li zo va no snad be va. Go vo re }i o du gu u zdrav stvu od 13,5 mi li jar di di na ra, ko ji su pre te `no na pra vi le bol ni ce ne na men skim tro {e wem nov ca, na ve la je da je „Vla da oba ve za la di rek to re da vi {e ne sme ju ta ko da se po na {a ju„, i is ta kla da je Mi ni star stvo fi nan si ja, ~i je in spek ci je is pi tu ju ka ko je taj dug na stao, „vr lo in for mi sa no„.

NO VA GO DI NA S PE VA WEM I PU CA WEM

Sa svih stra na bi je: be `i ku }i! U ra no po pod ne, ti ho i u{u {ka no u ma glu, niz ma lu uli cu na pe ri fe ri ji le pe va ro {i, {qap ka ju pa pu ~e sta rog de da-Mi te. Vra }a se iz pro dav ni ce s fla {om so ka i tu bom ma jo ne zom. Na }o {ku uma lo da na le ti na kom {i ju, de da\o ku, u pra zni~ nom ka pu tu i s no vim {e {i rom na gla vi, i obo ri ga. – Pa zi ku da ide{ – brec ne se de da \o ka. – A ti pa zi kad izi la zi{ na ve li ki so kak – od vra ti mu de da Mi ta. – Ti li si, Mi to? Kud si ta ko na vro? – Ja sam. A ko bi? Evo, bio sam do rad we da pa za rim so ka. Tre ba da do |u sin i sna ja s de com pa da ima ju {ta da po pi ju. Ba ba se jo{ upla {i la da ni je sta vi la do sta

stra {no. A sin mi pri ~a pre ko te le fo na da su oni po be gli s tr ga. To je pr {ta lo po uli ci pa jo{ ba ca ju uvis ne ke ma le ra ke te. Ne zna{ da li da ~u va{ no ge ili gla vu. Sa svih stra na bi je. Na kra ju su se po ku pi li i be ì ku }i. Ni va tro met ni su sa ~e ka li. – Ne znam {to pu {ta ju da se pe tar de pro da ju. Na te le vi zi ji po ka zu ju ka ko se de ca ope ku ili jo{ go re una ka ze, ali ni ko ne ma ri. [ta ti ro di te qi mi sle kad im da ju pa re za pe tar de? – Kao da im de ca ka ù da su ku pi la pe tar de i ra ke te? A ne mo è de te ni da {tr ~i iz dru {tva. Ako svi ku pu ju i pu ca ju, mo ra i on ina ~e }e da mu se pod sme va ju. Ne mo è tu ni {ta da se ura di. Ta kva su vre me na.

Pro {lo go di {we TIMSS is tra `i va we, ~i ji re zul ta ti su ob ja vqe ni ne dav no, ni je po ka za lo sa mo da ko na~ no ima mo osnov ce ~i je je zna we iz ma te ma ti ke i pri rod nih na u ka iz nad svet skog pro se ka, ne go je da lo i mno go po da ta ka o fak to ri ma ko ji u obra zov nom si ste mu ne ke ze mqe uti ~u na po stig nu }a u~e ni ka. Me |u tim fak to ri ma su i opre mqe nost {ko la, bez bed nost u wi ma, mo ti va ci ja na stav ni ka, a do po treb nih po da ta ka do {lo se pre ko upit ni ka za di rek to re {ko la, na stav ni ke i u~e ni ke. I ma da su, bar u {i roj jav no sti, ti po da ci po sle „ble ska“ na {ih ~e tvr ta ka pa li u dru gi plan, oni su ve o ma in te re sant ni. Ta ko, re ci mo, ni je ma lo iz ne na |e we da su na stav ni ci u Sr bi ji iz nad pro se~ no za do voq ni po slom ko ji ra de pa su ko ji pro ce nat za do voq ni ji i od svo jih ko le ga u Ma |ar skoj i Ru mu ni ji, a ~ak 15 pro ce na ta od slo ve na~ kih pro sve ta ra, ma da im hr vat ske ko le ge, bar po za do voq stvu po slom, be `e za ~i ta vih 24 pro cen ta. Tu sli ku ma lo kva ri ~i we ni ca da sa mo 16 od sto na stav ni ka u Sr bi ji sma tra da im {ko la obez be |u je uslo ve da ra de go to vo bez ika kvih pro ble ma, dok je ta kvih na stav ni ka u sve tu pro se~ no ~e tvr ti na, a me |u taj svet ski pro sek, s ko jim pro cen tom raz li ke, ula ze i Ru mu ni ja i Slo ve ni ja, dok su Ma |ar ska i Hr vat ska i bo qe od pro se ka. S tom sli kom uko rak ide i po da tak da nam je zbir

na stav ni ka ko ji sma tra ju da su {ko le pot pu no i do ne kle bez bed ne sko ro isti kao i zbir tih svet skih pro se ka, ta ko da smo tek za pro ce nat lo {i ji od pro se ka po bro ju onih na stav ni ka ko ji sma tra ju da su {ko le ne be zbed ne, a ta kvih je u Sr bi ji sa mo pet od sto. Sli~ no je i sa sta vo vi ma di rek to ra {ko la o bez bed no sti, gde smo ne {to is pod ili bli zu svet skog pro se ka. Sva ka ko nas mo è ob ra do va ti i ~i we ni ca da, po ovom is tra ì va wu, {ko le u Sr bi ji ras po la ù za vid nim bi bli o te ka ma. Na i me, dok u sve tu, u pro se ku, sa mo tre }i na {ko la ima vi {e od 5.000 kwi ga, kod nas je ta kvih {ko la ~ak 66 od sto, te smo u ovom po gle du isti

Na si qe pod kon tro lom Da je du go go di {wa kam pa wa bor be pro tiv na si qa uro di la plo dom do ka zu je po da tak da se u~e ni ci u {ko la ma u Sr bi ji ose }a ju bez bed ni je od pro se~ nog u~e ni ka u sve tu. Na i me, dok u sve tu 48 od sto |a ka go to vo ni kad u {ko li ni je do `i ve lo na si qe, kod nas je taj broj u~e ni ka de vet pro ce na ta ve }i. Dva pro cen ta ma we od svet skog pro se ka ima mo i u~e ni ka ko ji na si qe do `i ve jed nom me se~ no, a da su nam {ko le bez bed ni je ne go {to je to u sve tu uobi ~a je no go vo ri i po da tak da u {ko la ma u sve tu, u pro se ku, ~ak sva ki pe ti u~e nik na si qe tr pi jed nom ne deq no, a u na {im {ko la ma ta kvih |a ka je 13 od sto.

kao Slo ven ci, a bo qi od Ru mu na, Hr va ta, Ma |a ra... Upo la ma we ne go {to je u sve tu uobi ~a je no ima mo i {ko la s ma we od 500 na slo va u bi bli o te ci, a mo è mo bi ti za do voq ni i ~i we ni com da u na {oj ze mqi sa mo ~e ti ri od sto {ko la ne ma bi bli o te ku, {to je isti pro ce nat kao u Ru mu ni ji i Ma |ar skoj, dok je u sve tu uobi ~a je no da je ta kvih {ko la ~ak 13 od sto. Me |u tim, i s tim ma lim pro cen tom {ko la bez bi bi li o te ka ima i bo qih od nas jer ta kvih {ko la u Hr vat skoj uop {te ne ma, a u Slo ve ni ji ih je tek je dan od sto. Dru ga ~i ja i ne ba{ po hval na je si tu a ci ja s opre mqe no {}u {ko la la bo ra to ri ja ma. Dok u sve tu od 100 {ko la la bo ra to ri je ima 36, kod nas je ta kvih tek 13. I dok sa za vi {}u mo è mo gle da ti u po da tak da je u Ru mu ni ji la bo ra to ri ja ma opre mqe na bez ma lo sva ka dru ga {ko la, ne bi bi lo do bro da se te {i mo ~i we ni com da su po opre mqe no sti {kol skim la bo ra to ri ja ma Ma |a ri i Hr va ti kao i mi, a ni Slo ven ci nam ne be è za mno go pro ce na ta. Ni {ta bo qe ni je ni s ras po lo ì vo {}u kom pju te ra u na sta vi. Dok je svet ski pro sek 42 od sto, kod nas je po ovom pi ta wu si tu a ci ja do bra u sa mo 12 od sto {ko la, ta ko da su od na {ih {ko la za ne ko li ko pro ce na ta go re sa mo hr vat ske, dok su one u Ru mu ni ji, Slo ve ni ji i Ma |ar skoj i vi {e od de set po sto bo qe. D. De ve ~er ski

FAL SI FI KO VA NA RO BA KRU @I SVE TOM

I igra~ ke na cr noj li sti No vo go di {we i bo ì} ne pra zni ke de ca po ve zu ju s po klo ni ma. Ro di te qi su na mu ci jer igra~ ke ni su jef ti ne pa ih, po vo de }i se za ce nom, ~e sto ku pu ju na pi ja ca ma i uli~ nim te zga ma, gde su jef ti ni je ne go u spe ci ja li zo va nim rad wa ma. Na kva li tet igra ~a ka i ser ti fi kat ko ji go vo ri o wi ho voj bez bed no sti za zdra vqe ma li {a na ma lo ko obra }a pa `wu. Me |u tim, osim broj nih zah te va ko je se od no se na ve li ~i nu i iz gled igra ~a ka u od no su na uz rast de te ta, one mo ra ju da od go va ra ju stro gim kri te ri ju mi ma za „he mij sku for mu lu„ za ma te ri jal od ko jih su iz ra |e ne i bo ju ko jom su obo je ne. Ra zu mqi vo, jer jo{ od pr vih da na ì vo ta po ~i we dru è we s igra~ ka ma ko je pod ra zu me va li za we, gric ka we i si sa we.

Po da ci go vo re da fal si fi ko va na ro ba, vred no sti ve }e od 500 mi li jar di evra, kru ì {i rom sve ta. Fal si fi ko va ne igra~ ke mo gu sa dr à ti opa sno vi sok ni vo te {kih me ta la i dru gih tok si~ nih sup stan ci. Da bi se tr ì {te, od no sno ma li {a ni, za {ti -

ti li od fal si fi ka ta ko ji ne od go va ra ju stan dar di ma o kva li te tu ma te ri ja la od ko jih su na pra vqe ne, Evrop ska ko mi si ja je po kre nu la kam pa wu pro tiv fal si fi ko va nih igra ~a ka, ko je uglav nom do la ze iz Ki ne i opa sne su po zdra vqe de ce. Kup ci se sa ve -

Odo bre we za uvoz iz da je Mi ni star stvo zdra vqa Ve li ki svet ski pro iz vo |a ~i ima ju svo je la bo ra to ri je u ko ji ma se pre sa me iz ra de ana li zi ra ju ma te ri ja li od ko jih se pra ve igra~ ke. Pa ipak, i po red de taq nih ana li za, po ne kad se de si da se u pred me tu na |e i ne ki tok si~ ni sa dr `aj u ko li ~i ni ko ja od stu pa od do zvo qe ne. Za to sva ka dr `a va oba vqa kon tro le pri li kom uvo za pred me ta op {te upo tre be me |u ko ji ma su i igra~ ke. Odo bre we za uvoz de~ jih igra ~a ka iz da je Mi ni star stvo zdra vqa na osno vu is pi ti va wa zdrav stve ne is prav no sti ko je se ra de u ovla {}e nim la bo ra to ri ja ma.

tu ju da uvek gle da ju CE ozna ku na igra~ ka ma, {to zna ~i da je taj pro iz vod u skla du s bez bed no snim pra vi li ma Evrop ske uni je. Dru gi sa vet je da se igra~ ke ~i ji se de lo vi la ko ski da ju, ni ka da ne da ju de ci mla |oj od tri go di ne i da se pro ~i ta ju sva upo zo re wa ko ja do la ze uz igra~ ku. Igra~ ke ko je se kod nas uvo ze pod le `u oba ve znoj kon tro li zdrav stve ne is prav no sti pred me ta op {te upo tre be, ko je se ra de u in sti tu ti ma za jav no zdra vqe. Igra~ ka se, iz me |u osta log, sta vqa u ras tvor ba ze ko ja imi ti ra pqu va~ ku i bla gog ras tvo ra ki se li ne. Pra ti se ko je se sup stan ce tom pri li kom oslo ba |a ju. Ako je tok si~ nost vi {a ne go {to je do zvo qe no, uvoz i upo tre ba igra ~a ka se za bra wu je. J. Bar bu zan

PO SLE PRA ZNI^ NOG PRE TE RI VA WA U I]U I PI ]U ma jo ne za na ru sku sa la tu pa sam ku pio jo{ ma lo, za sva ki slu ~aj. A ti, bio si u skit wi? – I{ao sam do bra ta u po se tu. Bo le stan je, ne mo è da usta ne iz kre ve ta pa k’o ve lim, da se vi di mo i ~e sti ta mo, i ta ko... – Ka ko mu je? Je l’ bo qe? – Ot kud bo qe! On ti je sad k’o se ma for. Uju tru je ze len, u pod ne ùt a uve ~e cr ven. Ubi ga pri ti sak, mu ~i pro sta ta, a no }u se va ju ko sti. Sad ga i è lu dac bo li, to mu je od sil nih le ko va {to pi je... I ta ko smo ma lo pri ~a li pa sam kre nuo na zad. Sad se br zo smr ka va a mo ja ba ba ne vo li kad je uve ~e sa ma. Pra vo da ti ka èm, ni je ne vo lim po mra ku da idem uli ca ma. Po seb no sad kad su pra zni ci. Ova de ~ur li ja ne ma dru go {ta da ra di ne go ba ca pe tar de na sve stra ne. Sa mo se {tre ca{ od wih. A oni, k’o za inat, sa mo ba ca ju. – Bo ga mi, je ste. Za No vu go di nu su jo{ od de set po ~e li da pu ca ju pa sve do dva-tri sa ta. I to sa mo tut wi. Mi ni smo oka sklo pi li od puc wa ve. – A ov de kod nas jo{ je i mir no. Ka è mi brat da je kod wih bi lo

– Moj po koj ni otac mno go se qu tio na pe tar de. On se se }ao ra ta, bom bar do va wa i oslo bo |e wa i bi lo mu je stra {no da ne ko pu ca na po qu. Iz la zio je na uli cu da vi ~e na de ~ur li ju da to ne ra de. A oni po beg nu pa kad on u|e u ku }u, a oni is pod pro zo ra jo{ ja ~e ba ca ju pe tar de. To je bi lo pre par go di na, kad se jo{ ni je ta ko ja ko pu ca lo. Sad bi si gur no pre svi sno od je da. – [ta zna ju de ca za ta kve stva ri? Wi ma je za bav no kad to pu ca i ba ca one iskre. A vo le i kad se sta ri ji tr za ju i ska ~u od pe tar di. To je isto kao kad se gru dva ju pa po go de ne kog. Sa mo {to su qu di na ivi ci ì va ca pa po sle bu de sva {ta. Ta ko je onaj ~o vek tu kao de te jer ga po go di lo gru dvom. Ni to ni je do bro... Vi {e se ne zna {ta se va qa i {ta pri li ~i. – Ba{ ta ko! Ne go, mi se za pri ~a li a za bo ra vi li da ~e sti ta mo. Ne ka si mi ìv i zdrav, i ti i tvo ja fa mi li ja. I da se vi |a mo i ove go di ne. – Fa la. Isto to i ja è lim te bi i tvo ji ma. A sad odoh ku }i. Ne ka nam je la ka i mir na no}, bez puc wa ve. Ili ja Ba ki}

Re kre ac i ja kao lek Bo ga ta tr pe za, niz zdra vi ca i len ~a re we s pu nim sto ma kom naj ~e {}a su sli ka ko ja se mo gla vi de ti u naj ve }em bro ju po ro di ca za vre me no vo go di {wih pra zni ka. Pri ~i ni je kraj jer nas u ja nu a ru ~e ka ju no va sla vqa, {to zna ~i i no va ra do va wa uz ne iz be `no pre te ri va we u hra ni i pi }u. Ob u zda ti ape tit pred pu nom tr pe zom ni je la ko, ali da bi smo ko li ko-to li ko po mo gli or ga ni zmu da se iz bo ri s ma snom hra nom i {e }e rom, sa ve tu je se re kre a ci ja od 45 mi nu ta do sat dnev no. O zna ~a ju fi zi~ ke ak tiv no sti za zdra vqe da nas se go vo ri vi {e ne go ika da. Fi zi~ ka ne ak tiv nost je je dan od glav nih fak to ra ri zi ka ko ji do pri no se ve l i k om mor b i d i t e t u i mor ta li te tu od ma sov nih ne za ra znih bo le sti. Na `a lost, fi zi~ ki ne ak ti van stil `i vo ta po stao je op {ti zdrav stve n i pro b lem. U ana l i z i

zdrav stve nog sta wa sta nov ni {tva Sr bi je iz 2006. go di ne po da ci za Voj vo di nu uka zu ju na to da dve tre }i ne de ce i od ra slih prak ti ku je se de }i na ~in `i vo ta. Go to vo po lo vi na de ce je fi zi~ ki ne ak tiv na u slo bod no vre me, iako na sta va

fi zi~ kog vas pi ta wa u {ko la ma zna ~aj no do pri no si fi zi~ koj ak tiv no sti s ob zi rom na to da ih re dov no po ha |a 92 od sto {kol ske de ce. Trend fi zi~ ke ne ak tiv no sti se po ve }a va sa sta ro {}u, ta ko da sa mo tre } i n a od r a s log sta n ov n i -

{tva is p u w a v a mi n i m al n e kri te ri ju me za fi zi~ ku ak tiv nost u slo bod no vre me. – Re kre a ci ja po voq no uti ~e na zdra vqe ta ko {to spre ~a va, od no sno od la è, na sta nak broj nih obo qe wa ili do pri no si wi ho vom le ~e wu: go ja zno sti, {e }er ne bo le sti, po vi {e nog krv nog pri ti ska, sr ~a nog i mo `da nog uda ra, oste o po ro ze i oste o ar tri ti sa, ne kih ob li ka ma lig nih bo le sti, de pre si je, ank si o zno sti, stre sa, kao i ri zi~ nog po na {a wa, po seb no me |u de com i mla di ma – ka è dr Verica Vasi}. – Le pi zim ski da ni su ide al ni za iz la zak u pri ro du, u {et we, pa i vo `wu bi ci kla. Fi zi~ ku ak tiv nost va qa uskla di ti s go di na ma ì vo ta i zdrav stve nim sta wem, a hro ni~ ni bo le sni ci bi pre za po ~i wa wa re kre a ci je tre ba li da se po sa ve tu ju sa svo jim le ka rom. J. B.

V remeploV

Bez ve }ih in ci den ta

Maj stor ka li gra fi je Vi de ki Ka roq Kal man, ro |en u No vom Sa du 3. ja nu a ra 1800. iako sa mo uk, po stao je maj stor ka li gra fi je i ba kro re ze. Iz bio je na do bar glas u jav n o s ti ra d e } i u Bu d im p e {ti za pr v e ta m o { we ilu stro va ne no vi ne. Po zna to je vi {e od 350 we go vih de la por tre ta, po zo ri {nih sce na,

Na do ~e ku u cen tru No vog Sa da oku pi lo oko 30.000 qu di, a ni su za be le `e na te `a kri vi~ na de la ni ma sov ni ja na ru {a va wa jav nog re da i mi ra, sa op {ti la je no vo sad ska Po li cij ska upra va. Za 24 sa ta na pod ru~ ju Ju `no ba~ kog okru ga do go di lo se de vet sa o- bra }aj nih ne zgo da u ko ji ma je

rat nih do ga |a ja, ~ak i mod nih cr te `a. Ali, po ja vom li to gra fi je i we nim ko ri {}e wem u {tam pi, iz we je is ti snut ba kro rez i Vi de ki je ostao bez na rux bi na. Je dva je do bio po ne ki gra ver ski po sao. Umro je u Bu dim pe {ti u kraj woj be di 1882. go di ne. N. C.

jed no li ce za do bi lo te {ke te le sne po vre de, a dva la ke. Ta ko |e, jed na oso ba je to kom no vo go di {we no }i po ku {a la da se za pa li po liv {i se ben zi nom i ona je ho spi ta li zo va n a u Kli n i~ k om cen t ru Voj vo di ne, sa zna je mo ne zva ni~ no. N. H.

Novosadska ~etvrtak3.januar2013.

I sun ce se od ma ra lo na Du na vu ne ra dan dan za {et wu s naj mi li ji ma. O`i veo je kej, ko ji je de lo vao kao u pro le }e, pre pla vqen

{e ta ~i ma. Ve li ki broj qu di pro du ìo je do [tran da, a ne ma li broj je obuo kli zaq ke, stao na led kli za li {ta pod ve drim ne bom. Ne ko li ko me ta ra ni è, uz Du nav, No vo sa |a ne je do ~e kao idi li ~an i ro man ti ~an pri zor, po go dan pra zni~ nom ras po lo è wu. Sun ~e vi zra ci oba sja va li su re ku i re flek to va li svo je ma lo zve zda no ne bo, u kom je uì va lo ja to la bu do va, {e pu re }i se na svoj na ~in. Da le ko od grad ske vre ve i zim skog, po ma lo ne la god nog va zdu ha, is pu we nog ma glom, kraj Du na va ni ko ni ko me ni je sme tao, a svi su uì va li. I. D. Foto: R. Hayi}

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 522-594 i 063/746-1693

Voj vo |an ski me {o vi ti hor i NS Big bend odr `a }e kon cert pod na zi vom “Wath a Wonderful World” ve ~e ras od 20 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je. Di ri gent je An drej Bur sa}, a aran `ma ne je ura dio Fe d or Vr t a~ n ik. Or g a n i z a tor je Mu zi~ ka omla di na No vog Sa da. Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

LEPO LICE GRADA

Dok je sun ce od ma ra lo svo je zra~ ke na Du na vu, mno gi su gra |a ni su is ko ri sti li ju ~e ra {wi

Kon cert za Kar lov ~a ne

POLICIJA O DO^EKU

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

NOVI SAD DO^EKAO 2013. GODINU

Mir no ju tro po sle „naj lu |e no }i” Is pra }e na je jo{ jed na sta ra, a do ~e ka n a No v a go d i n a, eufo ri ja se sti {a va, No vi Sad po no vo po ~ i w e da `i v i uobi ~ a j e n im rit mom. Ako se po ju tru dan po zna je, od no sno po pr v im da n i m a 2013. go d i n e, No v i Sad o~e k u j e mno g o mir n i j a go d i n a od pret hod ne. To me do pri no si i iz v e { taj iz Hit n e me d i c in s ke slu ` be i Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne pre ma ko me su no vo go di {wa no}, kao i ne za o bi la zna re pri za no ve go di ne pro te kle ne u o b i ~ a j e n o mir n o, bez ve }ih in ci de na ta. Na iz ne na |e we, u po re |e wu sa pro te klih pet go di na ka da se pro sla vqa la no va go di na, eki pe Hit ne po m o } i su ima l e mno g o ma w e po s la. Ta ko |e je bi lo ne uo bi ~a je no da Hit na po mo} ni je re gi stro va la po vre de od pe tar di. Za obe no }i, pr vog i dru gog ja nu a ra, Hit na slu `ba je ukup no in ter ve ni sa la 203 pu ta, naj ~e {}e zbog kar di o lo {kih pa ci je na ta i ast ma ti ~a ra, ko ji su `a li li na po v i { e n i krv n i pri t i s ak, od no sno te go be pro u zro ko va ne ma glom i ve }om kon cen tra ci jom smo ga. No }i uo~i do ~e ka, evi den ti ra ne su ~e -

ti ri tu ~e u ko ji ma je 11 u~e sni ka za do bi lo lak {e te le sne po vre de, dok je kod ma lo let ne de ce za be le `en ne ma li broj akut nih pi jan sta va. U Ur gent nom cen tru Voj vo di ne za obe no }i pro sla vqa wa no ve go di ne bi lo je 18 in tok s i k a c i j a. Jed n a mu { ka oso ba je po ~i ni la sa mo u bi stvo 50 mi nu ta na kon ula ska u no vu go di nu hi cem u gla vu iz pi {to qa.

U Novu godinu s Vladom i {ampawcem

Foto: B. Lu~i}

Vi { e od 30.000 qu d i, pre m a po l i cij skim pro ce na ma, uì va lo je na Tr gu slo bo de uz hor „Vi va voks„, mul ti in s t r u m e n t a l i s t u Slo b o d a n a Tr k u q u i pe va ~e Vla du Ge or g i e v a i Ser g e j a ]et ko vi }a. Upr kos tem p e r a t u r a m a is pod nu le, No vo sa |a ni, kao i broj ni go sti iz re gi o na, pe va li su na grad skom cen tral nom tr gu do par sa ti iza po no }i, dok ih ni je po sled wom pe smom po zdra v io ]et k o v i}. Ma sa je po ~e la da se oku p qa oko Mi l e ti } e v og spo m e n i k a ne {to pre 20 ~a so va, ali at m os f e r a se za huk ta la tek ne po sred no pre po no }i, ka da je Ge or gi ev iza {ao da po zdra vi po s e t i o c e i da sa wi ma od bro ji dok se ka z aq k e ne spo j e. Ka da je na stu pi la no va go di na, na bi ni se iz vo |a ~i ma pri d ru ` io gra d o n a ~ el n ik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi}, ko ji je po è leo No vo sa |a ni ma da grad po no vo po sta ne le po ti ca ko jom }e se di ~i ti. Na k on ~e s ti t a w a i na zdra vqa wa {am paw cem, ko ji je pro p ra } en {e s to m i n ut nim tra d i c i n o n al n im va tro me tom, Ge or gi ev je za pe vao i u pot pu no sti raz ga lio ma su svih do bi i po lo va. U we g o v om spon t a n om i {a qiv xij skom sti lu to kom pe va wa i obra }a wa, iz ma mio je vi {e pu ta eufo ri~ ni vri sak iz pu bli ke. Od li~ no su se pro vo di li i oni ko ji su ima li vi dik iz svo jih to plih sta no va pra vo na Trg. S pro zo ra i te ra sa mo gli su da uì va ju u na stu pi ma s grad ske bi ne, a ve se qa ni je ne do sta ja lo ni u no vo sad skim klu bo vi ma i ka fi }i ma. U skla du sa mu zi~ kim uku som pra vi li su se iz bo ri me sta gde }e se do ~e ka ti No va go di na, kao i re pri za, a vla sni ci lo ka la su u fe no me nu pro sla ve No ve go di ne vi de li od li~ nu pri li ku da za ra de. Ines Dragi}

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak3.januar2013.

dnevnik

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Emi li ja i Sa va sti gli kod Jan ~i }a Blizanci Mi la na i Na ta {a - @e li mir ke i Bo ja na Vu ke li }a, Va len sia i Si meon - Ja smi ne Pi lo vi} i Vla di mi ra Ce ro vi }a, Emi li ja i Sa va - Ma ri ja ne Ste va no vi} Jan ~i} i Ni ko le Jan ~i }a, Jo va na i Ni ko li na - Sla |a ne i Iva na Ga vri lo vi }a, Ena i Ma te ja - Su za ne i Og we na Kne `e vi }a.

Devoj~ice Pe tra - Ago te Ba lint Her ba te wi i Vik to ra Ba lin ta, Du wa - Alek san dre Hengl-Su bi} i Go ra na Su bi }a, An to ni ja - Ane i Si ni {e Ka me {ni ~a ni na, Jo va na - Bra ni sla ve i Mir ka Te gel ti je, Ni ko li na - Bra ni sla ve Spi ro ske i Slo bo da na Spi ro ski ja, Du wa - Ve ri ce i \or |i ja @u gi }a, Le na - Ve sne Cvje ta no vi} i Vla di mi ra An ta na si je vi }a, Ivo na - Ga bri je le i Ne na da Pri sla na, La na - Da li bor ke i Jo vi ce Cvet ko vi }a, Ma ri ja - Da ni je le Vra we{ Ga ji} i Bo ja na Ga ji }a, Ka li na - Da ni le i Ra de ta Kr zma na, Mi li ca - Dra ga ne i Mir ka Stan ~e vi }a, Ana sta sia - Dra ga ne i Rat ka Cvet ko vi }a, Ana sta si ja - Du {an ke Vu le ti} i @eq ka Trif ko vi }a, Le o na Ele o no re i Dra ga na Ra ka sa, Mi li ca - @i va ne i Go ra na Tra ja lo va, Na ta {a - Zo ra ne Bran kov i Sr |a na Be ra ra, La na - Iva ne i Alek san dra Vu ~i }a, Va len ti na - Ire ne Vu ~e tin, Mi li ca Isi do re i Mi lo ra da Lon ~a ra, Le na - Ja dran ke i Bra ni sla va [tim ca, Ana - Ja dran ke i Mi ro sla va Je vi }a, Li di ja - Ja smi ne Ma rie i Ne na da Ili }a, Mi la - Je le ne i Ni ko le [ar ca, An |e li ja - Je le ne Lam bi} i Alek san dra \u ri ~i }a, Bo ja na - Je le ne To do ro vi} Tar buk i Slav ka To do -

ro vi }a, Mi ro sla va - Jo va ne Ili} i Mi ro sla va Vi {wi }a, Ivo na - Kla re i Zo ra na Vu ja to vi }a, Mir ja na - Qi qe i Mi len ka Mi qe vi }a, Mi li ca - Qi qa ne i Sr |a na Ra {ko vi }a, So fi ja - Ma ri je i Bo ri {e Ku ze qe vi }a, Adri ja na - Ma ri je i Ra do sla va An |e li }a, Ana sta si ja - Ma ri ja ne i Da li bo ra An ì }a, Te o do ra - Ma ri ne i Mi la di na Pe jo vi }a, Te o do ra - Mi le ne i Ne na da Tri fu no vi }a, Lu na - Mi re le Nin ko vi} i Mar ka Port ne ra, Je le na - Na de i Mi le ta Ba bi }a, Ema - Na ta {e i Da li bo ra Ki {e qov ski ja, So fi ja Na ta {e i Igo ra Vu li }a, Iskra - Ni ko li ne [}e ki} Ka ra ba sil i Pa vla Ka ra ba si la, Kri sti na - Ol gi ce An |el ko vi}, Zo ra na - Ra den ke i Zo ra na Drob wa ka, Du wa - Ru ì ce Gri ~i} i Ra do ja Gru i ~i }a, Mia - Sav ke i Mi o dra ga Bo ka na, Ula - San dre Sto ji ~i}, Le na - San dre Ta fo ski i Mi o dra ga Ste fa no vi }a, Jo va na - Sa we i Igo ra Mi la no vi }a, Ana - Sil vie i \or |a Kan tar xi }a, Ni ko li na - Sla vi ce Jo va no vi} i Mi ro sla va Ha ni ja, Ni ko li na - Sne à ne Gor di} i Mla de na Tri {i }a, Te o do ra - Sne à ne i Si ni {e Sta no je vi }a, Pe tra - Ta we i Din ka Vi {wev ca, Sa ra - Ta we i Ne ma we Iva no vi }a.

Ven~ani Iva na Ku qan ~i} i Bo jan Jo va no vi}, Ja ro sla va Srn ka i Vla di mir [u qan, Sa {ka Si mi} i Vla di mir Lung, Da ni je la @e ga rac i Bran ko \u ri}, Jo va na Vu ki ~e vi} i Mo mir Pre do je vi}, Mi li ca Ne deq kov i Sr |an Mi haq ~i}, Di ja na Jo zi no vi} i Zo ran Mar ko vi}, Ana Pa vlo vi} i Ri ~ard Raj ner Frank, Ibo ja Sa bo i Mir ko Be qi nac.

Fo to: B. Lu ~i}

Je le na pr va no vo sad ska be ba u 2013. Gra do na ~el nik No vog Sa da Mi lo{ Vu ~e vi} po se tio je pr vo ro |e nu be bu u 2013. go di ni u no vo sad skom po ro di li {tu Be ta ni ja i tom pri li kom Sa wi Stan ko vi}, maj ci ma le Je le ne, upu tio sr da~ ne ~e stit ke. - Zdra va po ro di ca zna ~i i zdra vo dru {tvo. U `e qi da se broj de ce po ve }a i da obez be di mo do bre

uslo ve za wi ho vo od ra sta we, Grad na sto ji da pru `i mak si mal nu po dr {ku no vo sad skim po ro di ca ma, ali i pod stak ne na ta li tet do no {e wem neo p hod nih me ra â&#x20AC;&#x201C; iz ja vio je gra do na ~el nik Vu ~e vi}, i is ta kao da Grad, po sred stvom Upra ve za so ci jal nu za {ti tu i bri gu o po ro di ci i de ci, po dr `a va pro je kat van te le sne oplod we, omo gu }a va

broj ne po vla sti ce za po ro di ce s vi {e de ce kao {to su bes pla tan bo ra vak u vr ti }u, is hra nu u osnov nim {ko la ma, ro di teq ski do da tak za pr vo de te, nov ~a nu po mo} za troj ke i jo{ mno go to ga. Grad je za pr vo ro |e nu be bu obez be dio 100.000 di na ra, a za svu de cu ro |e nu 1. ja nu a ra po 50.000 di na ra.

De~aci Ste fan - Alek san dre i Dra ga na Ni ko li ja, Og wen - Ani te i Mi ro sla va Ig wa to vi }a, Da mjan - Bi qa ne Bo ka ri} Glo go vac i Ne ma we Glo gov ca, Du {an - Bi qa ne i De ja na \a ko vi }a, Ste fan - Bi qa ne Maj sto ro vi} i Mar ka Ra ni lo vi }a, Fe niks - Bi xej Mai Ma ka hi las i Zo ra na Po {te, Pa vle - Bo ja ne i Osto je De spo to vi }a, Vu ka {in - Bra ni sla ve i Qu bo mi ra Hr gi }a, Da niel - Ve sne Fi ri} i Sve to za ra Di mi }a, Alek sa - Gor da ne De mi} i Dra ga na Baq ka, Mom ~i lo - Da ni je le i Bo ja na Do di }a, Alek sa Da ni je le i Qu bi {e Sto ji sa vqe vi }a, Pa vle Dar vi ne i Sr |a na Mi la no vi }a, Ne nad - Da rin ke Ja pun xe i Mi le ta Ma li }a, Da ni lo - Di ja ne i Mar ka Pe ji }a, Ve li zar - Dra ga ne i De ja na Vu ke li }a, Mak sim - Dra ga ne i De ja na Pa pri }a, Ste fan - Dra ga ne i Mi lo ra da To do ro vi }a, Uro{ - Dra ga ne Mi ha qi ~i} i Zo ra na Mi haq ~i }a, Bo ri slav - Dra ga ne Mi ha qi ~i} i Zo ra na Mi haq ~i }a, Du {an - Dra gi ce i Go ra na Stoj ko vi }a, Lu ka - Du {i ce i Ne na da Mar ko vi }a, Adri jan - Eme i Ti bo ra Er de i ja, Ivan - Zo ri ce i Dar ka Bo ba qa, Du {an - Iva ne i \or |a Di mi tri }a, Mi lan - Iva ne i Mar ka Ma ri }a, Ni ko la - Iva na i Ran ka Pu {ka ri }a, Ni ko la - Ja smi ne i Mi ro sla va Ne {ko vi }a, Lu ka - Ja smi ne Ob ra do vi} Bi da ult i Mi le ta Ob ra do vi }a, Ste fan Ja sne Ve lilc ki i Bra ni sla va Ve lic ki ja, Lu ka -

Je le ne Va si qe vi} Ra do sa vqe vi} i Si ni {e Ra do sa vqe vi }a, Ga vri lo - Je le ne Sr da no vi} Ma ra{ i Igo ra Ma ra {a, Ste van - Ka ta ri ne Mu drov ~i} i Sr bo sla va Fi li po vi }a, Da ri jo Kri sti ne Sal me i Iva na \ur |e vi }a, Va si li je - Lu i se-Fer nan de i Ne ma we Ra du si no vi }a, Lu ka - Qi qa ne i Ma ri ja na So la ro va, Alek san dar - Qu bi ce Jo va no vi} i Mi la na Tro ja no vi }a, Lu ka - Ma je Di mi tri je vi} Ba bi} i Bra ni sla va Ba bi }a, Mir ko - Ma ri je i Ne boj {e Tri vu no vi }a, \or |e - Ma ri je i Ra do sa va Te pi }a, Ni ko la - Ma ri ja ne i @eq ka Jan dri }a, Du {an - Ma ri ne i Mi ro sla va Me }a ve, Va wa - Mi la ne i Ja ro sla va Pa li ka, Ili ja - Na de i Go ra na Vuj no vi }a, Va si li je - Na de i Dra go sla va Gli {ko vi }a, La zar - Na ta {e i Bo ja na Gli go ri }a, Vuk - Ru ì ce i Bo ja na Kri~ ko vi }a, Ne ma wa - Ru ì ce i Ni ko le Man di }a, Ni ko la - Sa ne le i Ste va na Tri fu no vi }a, Mi le - Sa we i Bo ri sla va Mak si mo vi }a, Ni ko la - Sa we i Iva na Vu ji ~i }a, Da vid Sa {ke i \u re Ska kav ca, Te o fil - Sel vi je Ve li i Ve li za ra Bje lo gr li }a, Fi lip - Sla vi ce i @eq ka Mom ~i lo vi }a, Alek sa - Sla |a ne Re xe pov, Og wen - Sne à ne i Go ra na Lu ka ~a, Fi lip - Sne à ne i Zo ra na [an do ro va, Uro{ - Sta ni sla ve i Dra ga na Mar ko vi }a, Ni ko la - Ta we i Ne boj {e Sa vi }a, Ni ko la - Ta tja ne i Mi lo ra da Duv wa ka, Mi lo{ - Ti ja ne i Zo ra na Stu pa ra.

Umrli Mi lan Ja ri} (1929), Ve li mir Qu bin ko vi} (1929), Mar ko ]i ri} (1937), Ste van Axi} (1935), Alek san dra Ba bi} ro|. Ku pu si nac (1922), Du {an Ba ki} (1944), De san ka Bar ~i kin ro|. Ste pan ~i} (1942), Sla vi ca Bli tva ro|. Ku nev ski (1955), Slo bo dan ka Bo bar (1947), Zu za Bo di (1953), Du {an ka Bor |in (1930), Mi la na Bo rov ~a nin ro|. Kr sma no vi} (1922), Ve sna Va si} (1980), Ka roq Veh ter (1942), Ve ra Vu ka di no vi} ro|. \or |e vi} (1930), Bog dan Vuk ~e vi} (1939), Dra gi ca Ga gi} ro|. Gru bor (1938), Ko sa Da vi dov ro|. Pan to vi} (1935), Sta na De spo to vi} ro|. Mar ko vi} (1955), Ju li a na Do stan (1935), Vi do sa va Dra goj lov ro|. Isa ko vi} (1928), So fi ja Dra goj lo vi} ro|. Ma noj lo vi} (1917), Vi da Du ba ji} (1933), Qu bi ca Du ki} ro|. [ar ga~ (1940), Ro za li ja Za ri} ro|. Vu ko vi} (1929), Go ran Zec (1971), Ili ja Iva ni {e vi} (1926), Ma ra Ili} ro|. Mi li no vi} (1959), De ne{ Ki hut (1944), Ro za li ja Ki{ ro|. Se le {i (1953), Ma ra Ko va~ ro|. Glu va ji} (1956), Ko sta Ko va ~e vi} (1922), Ja no{ Ko ~i{ (1941), Sta na Kri~ ka ro|. Bi je li} (1928), Mi len ko La }a rak (1930), Ra de Ma ri} (1935), Lu ka Mar ti no vi} (1950), Mi li ca Mi ja no vi} (1931), Ev ge nij Mi ki ti {in (1940), Bo siq ka Mi lan ko vi} ro|. Ra doj ~i} (1930), An |a Mi lo sa vi} ro|. Pro li} (1936), Da ni ca Mi ri} ro|. Vra ne{ (1930), Ne nad Ne na do vi} (1962), Dra gan Nu `di} (1955), Ma ri ja Ol man ro|. Ga lam bo{ Jovana Bala{evi}, Aleksandar Jovanovi} i mala Simona

(1930), An tal Or sag (1935), Slav ko Pe ni} (1932), Za ka ri a{ Per ti} (1957), Bran ko Plav {i} (1947), Kla ra Po zo je vi} ro|. Sa ka~ (1943), Ra di slav Ra ji} (1926), To ma Raj ko vi} (1928), Du {an ka Ra pa i} ro|. Po po vi} (1940), Ol ga Ri ter ro|. Ko va~ (1949), Bra ni slav Sta ji} (1956), Raj ko Stu par (1932), Na ta li ja Ta bak ro|. @a rin (1922), Bog dan ka Te {in (1965), Mi ro slav To mi} (1941), An ton Fa ze ka{ (1929), An |el ka Har ha ji ro|. Pu ji} (1966), Ve ri ca Cve ti} ro|. Mi li vo je vi} (1941), Dra gan [ir jan ~ev (1976), Ol ga Fenc ro|. Ka ras (1928), Ve ra Le ro ro|. Dol gov (1948), Bo go qub \u ki} (1936), Ka ta lin Ja no {i (1932), Mi lan ]ur ~i} (1946), Pe tar Ada mo vi} (1955), To dor Da vi do vac (1926), Jo van ka Di mi} ro|. Jo va no vi} (1928), Ra do van Du ti na (1941), Ve ri ca @i ki} (1934), Sav ka Kne è vi} ro|. Ba la} (1939), Mi lo rad Ko ma zec (1951), Slav ko Ko {u ti} (1965), Ma ra Li li} ro|. Ma ti} (1952), Ra doj ka Ma le tin ro|. Ko ja di no vi} (1939), Sto ja Mi ja to vi} ro|. Zur ni} (1936), Qu bi ca Mi la nov (1949), Mi ro sla va Mih wak ro|. Sa laj (1931), Je le na Mr |a ro|. Ple }a{ (1933), Zo ran Ni ko li} (1969), Sla vo qub Pe ji} (1957), Mi li ca Ro di} (1934), Emi li ja Se mu no vi} (1930), Dra gan Sto ji sa vqe vi} (1939), Mi ka Tan ko si} ro|. Pi li po vi} (1934), Na ta li ja Fi stri} ro|. Plu à rov (1929), Du {an Cre var (1936), Mi lan â bri lo (1949), Bran ko ê mer li} (1959).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak3.januar2013.

ZA VR [E NA VE LI KA SI STE MAT SKA AK CI JA DE RA TI ZA CI JE

Stop glo da ri ma Jesewi krug velike Sistematske akcije za{tite zdravqa gra|ana od {tetnih glodara „Kom{iluk bez glodara – zdrav kom{iluk“ zavr{en je neposredno pred Novu godinu. Ovom akcijom, koju u saradwi sa Gradskom upravom sprovodi „Ciklonizacija“, obuhva}ena je cela teritorija grada i sva prigradska naseqa. Iz „Ciklonizacije“ podse}aju da su tretmani po~eli 25. oktobra, kao i da su tokom ove akcije prvi put u Jugoisto~noj Evropi u sistemu za{tite zdravqa gra|ana od glodara primewene i Elektronske deratizacione stanice. Ove stanice, povezane na integrisani Geografski informacioni sistem (GIS) „Ciklonizacije“, detektuju prisustvo glodara i u sistem {aqu informaciju o tome,

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Va{qiva palata” Elifa [afaka. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari „Laguna„, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Radwa ovog romana, sme{tena u nekada rasko{ni stambeni blok u centru Istanbula, govori o Palati Bombona koju je izgradio jedan ruski emigrant za svoju

ènu po propasti carske Rusije. Palata je sada oronuo, tuàn i zapu{ten dom desetoro qudi potpuno razli~itih naravi i wihovih porodica. Me|u stanovnicima su propali akademik, ènskaro{ i te{ki alkoholi~ar koji je veoma sklon filozofirawu; gospo|a opsednuta ~isto}om i wena va{qiva }erka; poklekla Jevrejka u potrazi za pravom qubavqu i tu`na, prelepa Plava Qubavnica ~ija je pro{lost samo jo{ jedna od tajni skrivenih u zgradi. Kra|a „blaga“ iz Palate Bombona pokrenu}e zagonetan sled doga|aja zbog kojeg }e se stanovnici zgrade uputiti u sopstvene potrage za istinom. N. R.

DAnAS U GRADU BioSKoPi Arena - 03.januar: „Madagaskar 3: najtra`eniji u eropi” (sinhronizovano11.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12), „Hotel Transilvanija” (12.20), „Skajfol” (22.30), „Razbija~ Ralf” (13.30), „Sumrak saga: Praskozorje 2” (18.05), „@elim te” (20.10), „Pet legendi” (14, 16.05), „Hobit” (12.15, 14.30, 15.45, 16, 16.15, 17.45, 19,19.30, 21, 21.35, 22.15, 22.40), „Pijev `ivot” (15.30, 19.30, 22.25), „Zvon~ica i tajna krila” (12.30, 14.15, 15, 17.45), „kad svane dan” (18), „Xek Ri~er” (20, 22.40), „kraq pingvina” (11.30), „Semijeva velika avantura” (13.15), „Teksa{ki masakr motornom testerom” (22).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, vase Staji}a 1: stalna postavka;

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura dani~i}”, dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

Mesna zajednica „Omladinski pokret” organizovala je ju-

Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Sta na Mar ka Vu ke li} (1922) u 10.30 ~a so va, Ne djeq ka Pa va Gvo `|an (1948) u 12, Ra din ka Ga vre Ni ko li} (1939) u 12.45, Du {an Ili je Ga }e {a (1927) u 13.30 i To dor Gli {e Ga vri lov (1946) u 14.15 ~a so va. Na me snom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra we na Da ni ca Ili je [mu dla (1935) u 13 ~a so va.

~e u popodnevnim ~asovima manifestaciju „Bo`i}ni dani -

Fo to: R. Ha yi}

dani qubavi i darivawa”, koja okupqa sve generacije na jednom mestu. Tre}a po redu manifestacija ima za ciq da se uz prijatnu muziku, malo hrane, kuvano vino i ~aj, druè i mladi i stariji i na taj na~in da podele dobro raspoloèwe u vreme Boì}nih praznika. Za najmla|e je u Mesnoj zajednici organizovana takmi~arska igra i mala radionica crtawa. Prve godine manifestaciju je posetilo oko 150 qudi, dok je pro{le godine oko 400 gra|ana prisustvovalo „Boì}nim danima” I. D.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 0800 -300-330 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

letak sa informacijama o akciji, preparatu, na~inu upotrebe i merama opreza. I. D.

HU MA NI TAR NA AK CI JA NA [TRAN DU

Bo `i} ni da ni u „Omla din skom po kre tu”

„Svi za La ne ta”

No vo sad ski „Ro ta rakt klub„ i ove go di ne or gani zo va }e ku va we vi na od 3. do 5. janu a ra od 17 do 20 ~a so va na cen tral nom pla tou [tran da, po red kli za li {ta. Sav pri ku pqe ni no vac bi }e upla }en u fond za le ~ewe Mi la na No va ko vi }a i po dr {ku ak ci ji „Svi za La ne ta”. Drugi humanitarni maskenbal posve}en mali{anima iz Sigurne de~je ku}e bi}e odr`an u nedequ 6. januara od 16 do 18 ~asova. Ulaznica }e i ovog puta biti slatki{ ili igra~ka, a za animaciju }e se brinuti „Mini klub” iz Novog Sada, dok }e posetioci biti ponu|eni „Macval„ ~ajevima. Nagrade za najma{tovitije maske obezbedio je „Beneton„. E. D.

065/47-66-452

Sre }u ~i ne ma le stva ri

Ja sam neizmerno sre}an ~ovek! Ako nekom nije jasno kako i za{to, evo odgovora : Svakog jutra, kad se probudim i konstatujem da sam jo{ uvek `iv, ja se umijem, pomolim i zahvalim Bogu i iza|em na ulicu. A tamo, gde god da krenem, sre}em iskqu~ivo sre}ne qude! I oni su se, kao i ja, uprkos svim neda}ama, jo{ jednom probudili, ustali iz posteqe i shvatili da }e i danas

*** Ko mu nal na po li ci ja je ka zni la sta na re iz V. Pe tro vi }a zbog neo ~i {}e nog sne ga, a Kej sav us...an od ku} nih qu bi ma ca. 063/7611... *** Pod hitno uvesti naplatu parkirawa u „Merkatoru“, barem pre podne. Od vozila zaposlenih prvenstveno u NIS-u i

*** Molim Vas da se neko pozabavi zelenilom u gradu, posebno u Ulici Maksima Gorkog. Poku{ajte da spasite drve}e da se ne ugu{imo od ‘mirisa’ autobusa. 062/4149... *** Predsednik Nikoli} ne mo`e za ministra uzeti jednog Krkobabi}a, koji i sam ka`e da ima penziju „oko” 72.000, da odredi meni

imati 1 do 2 obroka, da se bar jednom nedeqno mogu okupati, promeniti ga}e, majicu i ~arape. . . .Uostalom, zar sre}u i onako ne ~ine male stvari?! I u to ime, neka je svima sre}na Nova 2013. godina! 063/1050... *** Za{to mi na Zano{u u 21. veku ne mo`emo da koristimo internet i mobilni telefon? Stanovnik Zano{a 060/0108...

okolnim firmama mi sa Telepa, kojima je to prvo ozbiqnije mesto za pazar, nemamo gde da parkiramo. 063/5203.... *** Kada }e Nikoli} po~eti da ispuwava svoje obe}awe, da }e barem po jedno u svakoj porodici imati posao. U nekim porodicama svi rade, a u nekim niko. 065/6117...

kao udovcu, povi{icu od dva odsto. Vlada ipak treba da bude realna... Ne o~ekujte pobune kao u Qubqani! Jer ne zaboravite, stomak trpi! 064/4015... *** Zbog u{tede dragocene pitke vode, trebalo bi doneti zakon da se u svaki stan mora ugraditi poseban vodomer ili }e mu biti oduzeta upotrebna dozvola. Kolektivna potro{wa je uzrok rasipni{tva. 064/3340...

APoteKe no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

tAKSi

SAHRAnE

naxer za odnose sa javno{}u „Ciklonizacije“ Dario A}imovi}. On podse}a da redovno sprovo|ewe preventivne deratizacije zna~ajno smawuje rizik od {irewa zaraznih bolesti ~iji su vektori glodari, kao i materijalnu {tetu koju glodari izazivaju u doma}instvima, privredi i poqoprivredi. Me|u najpoznatijim bolestima ~iji su prenosioci glodari nalaze se besnilo, trihineloza, hemoralgi~na goznica, bruceloza, tuberkuloza, sviwska kuga, salmonela, slinavka i {ap. Ove godine tokom akcije „Kom{iluk bez glodara – zdrav Kom{iluk“ gra|ani su dobili i

TRA DI CI ONA L NA MA NI FE STA CI JA [I RI PRA ZNI^ NO RAS PO LO @E WE

AK CI JA „DNEV NI KA” I „LA GU NE”

„Va {qi va pa la ta” na po klon

te na taj na~in omogu}avaju monitoring u realnom vremenu. - Elektronske deratizacione stanice predstavqaju unapre|ewe GIS-a koji je „Ciklonizacija“ razvila i u upotrebu uvela pro{le godine. Sistem bele`i tretmane, uspe{nost i stawe na terenu i tako mapira potencijalna `ari{ta glodara. To „Ciklonizaciji“ daje mogu}nost da deluje preventivno, da ima brz odziv operativaca i stalnu kontrolu uspe{nosti tretmana. Sve ovo, uz kontinuirano sprovo|ewe sistematske deratizacije, koja se, uz podr{ku gradske uprave, organizuje na prole}e i na jesen, gra|anima Novog Sada obezbe|uje visok nivo za{tite zdravqa od glodara kakav imaju samo komunalno najure|eniji gradovi u razvijenim zemqama Zapadne Evrope - obja{wava me-

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

vOJvOdinA

~etvrtak3.januar2013.

dnevnik

НОВА 2013. ГОДИНА ПРОСЛАВЉЕНА ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ

Први минути уз Штрауса, кувано вино и ватромет

Нова година, прослављена је групе „Генерација 5“ који су одуширом Војводине, велики број се шевили Апатинце. Тачно у поноћ определио да прве минуте 2013. новогодишњу честитку упутио је дочека на градским трговима, а председник општине др Живовесело је било и у кафићима, ди- рад Смиљанић. скотекама, ресторанима. На градУ Бечеју ове годне није било ском тргу у Суботици око пет хи- организованог дочека на ценљада Суботичана дочекало је тралном градском тргу, па су се 2013.годину. Најлуђа ноћ је започела наступом Henriete Der и групе „Шугарлоф„ из Мађарске са поп хитовима, а након њих је свирао суботички „ЕX YУ„ бенд до поноћи, када је по традицији уприличен седмоминутни ватромет уз звуке валцера „На лепом плавом Дунаву„. Била је то прилика да Суботичани заиграју и са драгим људима уђу у нову годину. Дочек на тргу је протекао без инцидената, као и сама новогодишња ноћ, јер полиција и Хитна помоћ нису имали много интервенција. Прва беба у 2013. у Суботици рођена је првог јануара у девет часова. Дечак је тежак 3.850 грама и Магловита новогодишња ноћ у Старој Пазови дугачак 52 центиметра. И велики број Апатинаца млади углавном веселили у дије Нову годину дочекао на Тргу. скотекама, кафићима, клубовима, Програм је почео у 22 часа насту- они нешто старији у ресторанима пом домаћих бендова „Буре“, „Палатинус“, „Панорама“, „Тек„Саша и Калаба“, а потом су на- сас“ и, после читаве деценије, хоступили и чланови познате рок телу „Бела лађа“, где је било и

највеселије. Штимунг расположењу у бечејском хотелу крај Тисе давала је група од шездесетак гостију из више градова ексјугословенских република, који већ 19. годину заредом заједно испраћају Стару и дочекују Нову годину и то увек у неком другом граду. Ове године их је новосадска туристичка агенција, као изненађење, довела у Бечеј и, сви одреда, су презадовољни дводневним аранжманом. Највише Бечејаца је, ипак, 2013. годину дочекало у породичном амбијенту уз, за ову прилику, богату трпезу, а весело је било у „Фантасту“ . Привилегију да „најлуђу ноћ“ проведу у некадашњем летњиковцу велепоседника Богдана Дунђерског, уз звуке легендарног бечејског бенда „Сигме“, имало је осамдесетак гостију, од којих је половина била у тродневном аранжману. Тројици гостију, двојици Београђана и једном Врањанцу, посрећило се да су на новогодишњој томболи добили прилику да буду кумови ждребадима Ергеле ПИК Бечеј. Крштење је било 1. јануара и кобилице су добиле имена Аурора, Брита и Викторија Голд. Уз ту атракцију, првог овогодишњег дана је организована и промоција ракије бачкоградиштанске Дестилерије „Форо – Речо“, па су гости у вишесатној дегустацији могли да осете благодети дуњеваче, јабуковаче, кајсијаре, крушковаче... А за разлику од Бечеја, где није било организованог дочека на тргу, Оџачани су после много годнна поново добили прилику да први дан Нове годне дочекају на отвореном. Уз звуке познатих и популарних мелодија и оџачке бендове, дочекана је на Нова 2013. Уз топао чај, као и кувано

Деда Mразови бајкери обрадовали децу

КИКИНДА: Мотористи Деда Мразови, чланови мото клуба “Но лимитс”, њих 45, заједно са председником општине Савом Добранићем, поделили су уочи Нове године, пакетиће деци која су у болници. Већ седам година чланови овог клуба додељују пакетиће деци у кикиндској општини, а овегодине обишли су болесне на Дечјем одељењу, кориснике “Наше куће” и децу у хранитељским породицама. А. Ђ.

Поклони за најстарије СОМБОР: Локална самоуправа ни првих дана Нове године није заборавила своје најстарије „поданике“, станаре Дома старих на Апатинском путу у Сомбору, па су тако другог јануарског дана градоначелник Сомбора Немања Делић и члан Градског већа задужен за социјална питања Драган Ненадов посетили станаре Дома, пожелели добро здравље и миран живот уз што мање брига и уручили им већу количину воћа. Током посете констатовано је да су времена тешка, али да Град не заборавља грађане, те да увек налази начина да помогне установе у којима су смештени старији суграђани који не могу сами да се старају о себи. М. Мћ

Одличан провод на градском тргу у Суботици вино и ракију, ђускали су уз зву- вача како народне, тако и поп и ке рок и поп састава и уз песме рок музике, па је око пет хиљада популарног оџачког Балашевића, људи на централном градском трБолета Лукића. Честитке за Но- гу, у Нови 2013. ушло уз одбројаву годину присутни су упућивали вање и грување познате композиуз Штраусов валцер и много го- ције „Калашњиков“, а публика, у дина стару Лукићеву песму којој их је било од седам до 77, „Оџаци таун“, која је заштитни певала је заједно са Топлаком. знак овог места. Дочеку Нове 2013 на централном Велики број грађана старопа- пазовачком тргу присуствовао је зовачке општине је Нову 2013.го- и председник општине Ђорђе дину дочекао на Тргу др Зорана Радиновић.Општина Стара ПаЂинђића, у доброј атмосфери ко- зова је била генерални покровију су направили певач Милан То- тељ и финансијер јавног дочека паловић Топалко и његов Нове Године, обезбедила и пребенд, ватромет и стотине балона воз аутобусима грађана из свих са натписом “Општина Стара Па- насеља до Старе Пазове и назад, зова 2013.“ Популарни народњак а организатор Центар за културу је направио изванредну атмосфе- Стара Пазова. Новогодишње слару, и поред хладне ноћи и густе вље је у старопазовачкој општимагле, јер је поред својих певао и ни протекло углавном мирно, хитове најпознатијих српских пе- без озбиљнији инцидената, сем

што је било мало посла за дежурне у служби хитне помоћи да ушију пар „усијаних глава“ после туче, срећом без тежих последица, а и поред густе магле на путевима током празника није било саобраћајних незгода. Мада је и ову Нову годину највећи број Сомбораца и њихових гостију дочекао у топлини властитог дома или унапред резервисаних бројних ресторана, преко хиљаду њих се одлучило да и овај пут прве минуте предстојећег лета дочека на Светођурђевском тргу. Пошто су их у празнично расположење „увели“ тамбураши Ђуре Парчетића, музичку штафетну палицу су један сат пре поноћи преузели момци из овдашњег бенда „Неозбиљни песимисти“. Маса Сомбораца је последње секунде 2012. године одбројала са својим градоначелником Немањом Делићем, који им је честитао и прве тренутке 2013. пожелевши им пре свега пуно здравља и среће у целој наредној години, након чега је, традиционално, небо над Сомбором запарао и прелеп ватромет праћен Штраусовим валцером „На лепом плавом Дунаву“, а славље се наставило до јутра. Екипа „Дневника”

vOJvOdinA

dnevnik НА СЕДНИЦИ СО БЕЧЕЈ

Усвојен (не)реалан буџет БЕЧЕЈ: Буџет општине Бечеј у 2013. години износиће нешто преко 1,4 милијарде динара. То је одлучено на последњој седници Скупштине општине Бечеј, пошто је, после 180 минута расправе, 21 одборник, од 33 присутна, тридесетшесточланог локалног парламента гласао за документ који је Општинско веће предложило. Одборници актуелне опозиције били су против, јер су сматрали да је предложени буџет нереалан. - План и програм активности локалне самоуправе у 2013. години конципирали смо кроз буџет. Одмах морам да приметим да смо при креирању буџета приступили крајње одговорно, јер смо укључили представнике корисника и у детаљним разговорима понаособ са њима дошли смо до износа који ће, у складу са могућностима оп-

штине, задовољити њихове потребе. Да нисмо наследили дуг од 222 милиона динара, верујем да би актуелни буџет био више развојан - рекао је председнк општине Бечеј мр Вук Радојевић. Најдетаљнији и најкритичније расположен током расправе био је Душан Јовановић из ДС, а све се свело на то да планирана средства неће бити обезбеђена, што ће се видети приликом ребаланса буџета. Од осталих тачака дневног реда, а било их је укупно 27, само је код именовања директорке Народне библиотеке Бечеј дошло до расправе. Није било примедби на избор Изабеле Шормаз, већ на процедуру, пошто Статут поменуте установе из области културе још од 2010. године није усклађен са Законом о култури. В. Јанков

ШТА ОЧЕКУЈЕ БЕОЧИНЦЕ У 2013. ГОДИНИ

Бесплатне карте и пореске олакшице БЕОЧИН: Житељима Беочина који имају троје или више деце на школовању у Новом Саду из општинске касе ове године ће за треће и свако наредно дете путни трошкови бити покривени у целокупном износу. Новац за ове немене обезбеђен је општинским буџетом усвојеним пред Нову годину, а, као и претходних година, комплетни путни трошкови биће покривени и за све основце који из села путују у Беочин у школу, док ће општина покривати четвртину трошкова за све

Видана Недић

средњошколце и студенте који на школовање путују у Нови Сад. Буџет општине Беочин за 2013. годину, према речима председнице Скупштине општине Видане Недић, је развојни, али са јаком социјалном компонентом. - То за житеље наше општине у ствари значи да смо се трудили да одговоримо на њихове дугорочне и краткорочне по-

требе. Развојна компонента односи се пре свега на улагање у опремање још једне индустријске зоне и стварање амбијента за привлачење инвеститора који ће обезбедити радна места и тако дугорочно решити проблем незапослености, док социјални део буџета одговара на тренутне потребе грађана да им се обезбеди што достојнији живот у години економске кризе - објашњава Видана Недић и каже да је буџет рестриктиван у делу трошкова саме општинске администрације. Према њеним речима, општинска администрација је водила рачуна да буџет растерети свега онога што се се у овом моменту може финасирати из других извора. У буџет који износи 510 милиона динара нису рачуната средстава која ће захваљујући ангажовању општинмске администрације и стратегији развоја бити обезбеђена по пројектима од међународних организација и покрајинске администрације. На поменутој седници, осим буџета за 2013. годину, усвојен је и Просторни план општине Беочин, донета је одлука о оснивању Пољочуварске службе, а одлучено је и да грађани Беочина буду ослобођени плаћања пореза на пољопривредно и шумско земљиште. Општина Беочин усвојила је и Локални акциони план за унапређење положаја избеглих и интерно расељених, а донесена је и одлука која ће омогућити решевање стамбених потреба ове категорије становника. В. Х.

~etvrtak3.janusar2013.

УСВОЈЕН РАЗВОЈНИ БУЏЕТ ОПШТИНЕ ПЕЋИНЦИ

Пет пута више новца за подршку породици ПЕЋИНЦИ: На последњој седници пећиначког парламента у 2012. години одборници су усвојили буџет за ову годину пројектован на милијарду и 189 милиона динара. Карактеристика планираног буџета је издвајање пет пута више средстава за јачање популационе политике и подршке породици, али и значајно улагање у пољопривреду, у коју ће бити уложени сви приходи остварени издавањем у закуп пољопривредног земљишта у државној својини, али и туризам за који се потенцијални инвеститори очекују већ на пролеће. - Мислим да је први пут буџет направљен у реалним оквирима и

да ће он у високом проценту бити испуњен, за разлику од претходног. Основу овог, развојног, буџета чине Радна зона Шимановци, туризам у Купинову и пољопривреда. Од инфраструктурних пројеката најбитнији је ‘’Бош’’ и канализација око ‘’Боша’’, али је предвиђена и израда пројеката канализационих мрежа у свим насељима општине Пећинци, пројекат трећег пречистача и наставак пројеката у радној зони, где имамо обећање инвеститора да ће учествовати у изградњи тог крака канализације, јер канализација у Шимановцима нажалост функционише без пречистача отпадних вода. Попра-

вили смо имиџ општине и све више инвеститора се интересује за наш терен. Управо из тога произилазе и 250 милиона које очекујемо од издавања грађевинског земљишта у закуп – истакао је председник пећиначког парламента Никола Радосављевић. Међу 37 донетих одлука, нашла се и Одлука о оснивању Јавног предузећа ‘’Дирекција за изградњу општине Пећинци’’ чиме је, по речима Радосављевића, испуњена законска обавеза коју је општина имала одавно, али до сада није била испуњена. - У току је припрема оснивачких аката и врло брзо очекујемо

да ћемо Дирекцију и званично регистровати. Она би требало да преузме све послове Фонда за грађевинско земљиште, али и да нам омогући да на прави, финансијски транспарентан начин, управљамо свим инвестицијама на територији општине Пећинци – изјавио је Радосављевић. У наставку Седнице донете су и одлуке о локалним комуналним таксама, равноправности полова, условном отпису камата и мировању пореског дуга, као и одлуке које се тичу избеглих и расељених лица на територији општине Пећинци. Ј. Антић

ЗНАЧАЈНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ ЗА БЕЧЕЈСКУ ТОПЛАНУ

Велика улагања, а још већа корист

БЕЧЕЈ: Није коме је намењено, него коме је суђено. Ова народна изрека је много пута добила потврду у животу, а сада би могла да се оствари на примеру геотермалне бушотине у Бечеју, која је почетком маја 2011. године завршена за потребе овдашње бање. Међутим, идеја да највећа потиска варош израсте у бањски град спотакла се о „финансијски камен“, па би топла вода могла да крене на воденицу Јавног предузећа „Топлана“. Није то нова идеја, али су

ње, затим сређивање документације за изградњу прикључног вода са геотермалном бушотином, после чега предстоје активности око прикупљања средстава за инвестицију. Наравно да сами не можемо да реализујемо тако свеобухватан посао, јер укупна инвестиција износи око седам милиона евра, па очекујемо подршку локалне самоуправе, покрајинских, републичких и страних фондова -рекао је директор бечејског ЈП „Топлана“ Дејан Вуковић.

Вода из бечејске геотермалне бушотине чека примену

се конкретни потези на њеној реализацији тек ових дана повукли. - Урадили смо Студију о могућности коришћења геотермалне воде у сврху топлификације топловодног система у Бечеју. Предстоји нам сређивање документације за добијање локацијске дозволе, а то подразумева израду Плана детаљне регулације и добијање парцеле на којој би могли да поставимо построје-

Поменута Студија је показала да геотермална вода из актуелне бушотине има температуру 66 степени Целзијусових и да је богата гасом, који би могао да се користи за покретање гасног мотора у производњи електричне енергије, чиме би се створила могућност двојног коришћења воде. - У случају да се ради когенерација, паралелно коришћење геотер-

малне воде за грејање топловодног система и производњу електричне енергије, била би то инвестиција која би нам обезбедила око 150 кубика гаса за потребе добијања по 500 киловатчасова електричне и топлотне енергије, наставља Дејан Вуковић. Паралелно с израдом Студије, у бечејској Топлани су покренули израду пројектне документације како би се мрежа даљинског система грејања довела у ситуацију да може да се користи геотермална бушотина. У првом делу би се део конзума одвојио и као енергент би се користила топла вода из бушотине. Како је капацитет актуелне бушотине између 5,5 и 6 мегавата, а конзум Топлане износи између 14 и 15 мегавата, то значи да би се у то време као енергенти паралелно користили гас и топла вода. -Зависно од услова коришћења, потребе конзума Топлане геотерамланом водом задовољиле би између једне трећине и половине, а гасом би при температури испод „нуле“ догревали воду и испуњавали услове за грејање. Планирамо радове на мрежи, а то значи да би се приступило наставку реконструкције главног магистралног северног вода од Трга Чилаг према насељу Мали рит, где се стало пре две године, затим је у плану реконструкција топловода у целом Малом риту, као и изградња новог вреловода ради повезивања бушотине с мрежом - говори о плановима Топлане Вуковић. Иако би се један део постројења и даље покретао гасом, а други топлом водом из бушотине, цена би

Дејан Вуковић

била јединствена за све. Вероватно нешто повољнија, јер би производња топлотне енергије чији је енергент геотермална вода умањила укупан трошак. Паралелно с припремањем пројектне документације и активности на добијању дозвола, у Топлани морају да раде и на затварању не баш мале финансијске конструкције. - Примарна инвестиција стављања геотермалне бушотине у функцију топловодног система износи око три милиона евра, још толико је потребно обезбедити за радове на реконструкцији мреже, а да би целокупан систем био опскрбљен геотермалном водом као енергентом, неопходно је за потребе Топлане избушити још једну бушотну идентичног капацитета као актуелна, што би финансијску конструкцију увећало за нових пола милиона евра - рекао је Вуковић В. Јанков

У ЧОКИ ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА МИНУЛЕ ГОДИНЕ

Општинске стипендије за 86 студената

ЧОКА: Последњег дана минуле године у Дому културе у Чоки уговоре о стипендирању 86 редовних студената са подручја чоканске општине, који студирају на државним факултетима у Србији, потписао је председник општине Чока Ференц Балаж са примаоцима стипендија. Последњи радни дан општинска администрација искористила је да се степендије исплате за протекла три месеца од октобра до децембра. Износ стипендије која се свим студнетима исплаћује из општинске касе је у овој школској години 3.000 динара месечно, што је за 500 динара више него претходне. М. Митровић

Матеа у наручју маме Светлане

Александра с мамом Јасмином

ПРВЕ БЕБЕ У 2013. ГОДИНИ

У Сомбору Матеа, у Кикинди Александра

Прва беба која је заплакала у сомборском породилишту 01. јануара 2013. године, у 13,48 сати била је Матеа Вујовић. Њеној мајци Светлани Вујовић, житељки Апатина, поклон честитку у износу од 100.000 динара сутрадан, 2. јануара уручио је сомборски градоначелник Немања

Делић. Матеа је тешка 4,05 кг и дугачка 52 центиметра, рођена је царским резом. Првог јануара, сат времена после Матее, рођена је још једна девојчица из Сивца, а првих сати 02. јануара број становника сомборске општине повећале су две девојчице, једна из Бездана, а друга из Кљајићева. У

Кикинди, 1. јауара у 6.20 минута родила се Александра Цветков. Александра је тешка 3.400 грама, дуга 55 центиметара и треће је дете у породици. Мајка Јасмина срећна је што је након два дечака добила девојчицу. Прворођеној беби председник општине Кикинда Саво Добранић уручио је

30 хиљада динара. Осим Александре 1. јануара у девет сати и 35 минута рођен је и Мате Потлока чији родитељи живе у Сајану и он је такође трећа беба у породици. И Црвени крст обезбедио је пакете за прворођену и све бебе у породилишту којих је било девет. А. Ђ.

ekologija

~etvrtak3.januar2013.

dnevnik SR BI JU SPU TA VA NE DO STA TAK NOV CA

RE GI O NAL NI CEN TAR ZA UPRA VQA WE OT PA DOM

Je dan grad i ~e ti ri op {ti ne na istom za dat ku Pred stav ni ci gra da Zre wa ni na i op {ti na @i ti {te, Se ~aw, Ko va ~i ca i Ti tel pot pi sa li su u zre wa nin skoj Grad skoj ku }i me mo ran dum o raz u me va wu za pro je kat “Re gi o nal ni cen tar za upra vqa we ot pa dom Zre wa nin”. U ime gra da Zre wa ni na pot pis na ovaj do ku ment sta vio je gra do na ~el nik

Ivan Bo {wak. Pot pi si va wu su pri su stvo va li i eks per ti Evrop ske uni je – ~la no vi ti ma MISP pro gra ma po dr {ke raz vo ju in fra struk tu re lo kal ne sa mo u pra ve u Sr bi ji, na ~e lu sa vo |om ti ma Fri com Jak mom. Ko or di na tor ka pro jek ta Ana Vu ji nov iz Ode qe wa za za {ti tu `i vot ne sre di ne gra da

Zre wa ni na na ve la je da se ra di upra vqa wa ot pa dom za oko Su {ti na pro jek ta je ste da }e o stra te {koj ide ji od ve li kog 220.000 sta nov ni ka gra da Zre se ko mu nal ni ot pad do pre ma ti zna ~a ja, ko ja ima za ciq du go - wa ni na i su sed nih op {ti na. u je dan re gi o nal ni cen tar, u ro~ no re {a va we pro ble ma - On bi, pre sve ga, tre ba lo kom }e se oba vqa ti we go va se ukla wa wa ko mu nal nog ot pa da u da obez be di bri gu o re gi o nal pa ra ci ja i re ci kla à, po re gi o nu sred weg Ba na ta, ali i nom ot pa du, po evrop skim evrop skim nor ma ti vi ma i sa de lu Ba~ ke, s ob zi rom na to da stan dar di ma, sa mim tim i po vre me noj prak si u ovoj obla sti. u pro jek tu u~e stvu je i po ti ska zi tiv nu i do bru bu du} nost na Pre o sta li ot pad, ko ji ne pod op {ti na Ti tel. Pred stav nik {e de ce – re kao je Bo {wak, le è re ci kla ì, de po no va }e MISP Fric se pod kon tro li sa Jak ma re kao je vi ma u te Predstavnici grada Zrewanina i op{tina nih uslo da, na kon pot lo bu du }e de po ni @iti{te, Se~aw, Kova~ica i Titel pi si va wa do ku je, ka ko ne bi za ga potpisali su memorandum o razumevawu za |i vao ì vot nu men ta, sle di sa sta nak rad ne projekat „Regionalni centar za upravqawe sre di nu. Pro jek tu gru pe ko ja }e se pri stu pa sa teh otpadom Zrewanin” na sta vi ti da ni~ kog, ali i fi spro vo di pro je nan sij skog gle di kat. dok su pred stav ni ci su sed nih {ta, ka ko bi se oda bra lo naj op - Uve ren sam da }e na{ rad op {ti na oce ni li da je ova kav ti mal ni je re {e we. Uko li ko se bi ti us pe {an i da }e u~e sni ci vid sa rad we neo p ho dan, po seb sve fa ze re a li za ci je ovog pro bi ti za do voq ni re zul ta ti ma no u slu ~a ju ma lih sre di na ko jek ta bu du od vi ja le po pla nu, do dao je on. je ni su u mo gu} no sti da se sop za vr {e tak pro jekt no - teh ni~ Zre wa nin ski gra do na ~el nik stve nim sred stvi ma i sna ga ma ke do ku men ta ci je mo è se, u ne iz ra zio je za do voq stvo jer je ade kvat no iz bo re sa sve ve }im kim ide al nim uslo vi ma, o~e ki za po ~e ta re a li za ci ja pro jek ta pro ble mi ma od la ga wa ko mu va ti 2015. go di ne. ko ji tre ba da re gu li {e oblast nal nog ot pa da. @. Ba la ban

Zrewaninska deponija

BA ZA IN FOR MA CI JA MA O @I VOT NOJ SRE DI NI

Sr bi ja do bi la eko re gi star U Be o gra du je ne dav no pred sta vqen eko re gi star, ko ji sa dr ì ba zu do ku me na ta sa in for ma ci ja ma o ì vot noj sre di ni u Sr bi ji. Na ovaj na ~in is pu wen je osnov ni ciq - da se jav no sti omo gu }i lak, brz i jed no sta van pri stup po da ci ma iz obla sti ì vot ne sre di ne. U elek tron skoj ba zi po d a t a k a eko r e g i s tra o do stup nim po da ci ma iz obla sti ì v ot n e sre d i n e do sa d a je une to vi {e od 2.400 in for ma ci ja. Pro je kat, ko ji na tran spa ren tan na ~in, pru à uvid {i roj jav no sti o svim bit nim in for ma ci ja ma i de {a va wi ma u obla sti ì vot ne sre di ne po kre n u l i su Mi n i s tar s tvo ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te ì vot ne sre di ne i Agan ci ja za za {ti tu ì vot ne sre di ne u sa rad wi sa mi si jom OEBS-a u Sr bi ji. Pre ma ob ja {we wu po mo} ni ka di rek to ra Agen ci je za za {ti tu ì vot ne sre di ne De ja na Le ki }a, re~ je o pro duk tiv noj veb teh no lo gi ji gde se mo gu vi de ti sve in for ma ci je ve za ne za pi ta wa ì vot ne sre di ne. [ef ode qe wa za de mo kra ti za ci ju mi si je OEBS-a u Sr bi ji Jan Lu ne burg, pak, tvr di da eko re gi star pre va zi la zi i na ci o nal ne gra ni ce jer je me |u pre po ru ka ma Evrop ske ko mi si je da se u Sr bi ji omo gu }i tran spa ren tan uvid u in for ma ci je o ì vot noj sre di ni. Po we go vim re ~i ma, kad se jed n oj za j ed n i c i omo g u } i uvid u ta kve in for ma ci je, on da }e lak {e mo }i da se pred la ù efi ka sna re {e wa za pro ble me iz obla sti eko lo gi je. Q. M.

Do ze le nih ci qe va 28 go di na Da bi se pot pu no uskla di la sa ci qe vi ma Evrop ske uni je u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne Sr bi ji, zbog ne do stat ka nov ca, tre ba jo{ 28 go di na. Na i me, za is pu we we evrop skih pro pi sa i stan dar da u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne Sr bi ji je, pre ma ne kim pro ce na ma, po treb no 35 mi li jar di evra. Vla sti o~e ku ju da ba rem po lo vi nu tog nov ca obez be de od do na to ra, pre sve ga iz EU . Ka ko do sa da ni smo bi li efi ka sni pri l i k om d o b i j a w a sred s ta v a za ì vot nu sre di nu iz evorp skih fon do va i dru gih do na to ra u bu du} no sti }e se in ten ziv no ra di ti na to me. Va `no je na po me nu ti da }e uskla |i va we i pri me na za ko na iz obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne bi ti ura |e ne ta ko da ne bu de {te te za gra |a ne, ali i da ne bu de eko nom ski po gub no po do ma }u pro iz vod wu. Q. M.

NI JE NAM PO TREB NA GE NET SKI MO DI FI KO VA NA HRA NA

O~u va we bi o lo {kih vr sta je di ni spas Sr bi ji ni je po treb na hra na pro iz ve de na od ge net ski mo di fi ko va nih or ga ni za ma (GMO), ve} zdra va or gan ska hra na, ~i ja bi pro iz vod wa kla si~ nim agro me to da ma mo gla da se po ve }a za oko 40 od sto i da se iz vo zi, za kqu ~e no je na kon fe ren ci ji “ Ge net ski mo di fi ko va na hra na - da ili ne”. Na gla {e no je da je Sr bi ja 2009. go di ne do ne la za kon o GMO ko ji je re strik ti van i bra ni i pro iz vod wu i pro met GMO u ko mer ci jal ne svr he u na {oj ze mqi i taj za kon ne tre ba me wa ti. U SAD je GMO gra na ne iz be `na, a u Evro pi za bra we na. Sli~ ne po de le va `e i u na u~ nim kru go vi ma. Dok jed ni tvr de da nam bez

{ta ti. Jer ono {to jo{ zva ni~ no ni ko ni je ospo rio je ste da je GMO hra na {tet na po zdra vqe qu di i da ve} u tre }oj i ~e tvr toj ge ne ra ci ji iza zi va tu mo re, po ve }a va smrt nost i ste ril nost kod qu di. No, svet ske kom pa ni je ko je pro iz vo de GMO su mo no po li sti i ima ju po li ti~ ku po dr {ku i ta hra na je ve} u mno ge dr `a ve, uz po mo} ko rup ci je i pod mi }i va wa, uba ~e na i gra |a ni je kon zu mi ra ju. Ako bi do zvo li la pro iz vod wu GMO Sr bi ja bi sa mo za se me na mo ra la da pla }a 70 do 100 mi li o na evra go di {we, a GMO hra nu ne bi smo mo gli da pro da mo ni na do ma }em tr `i {tu, ni ti da je iz ve ze mo {to bi

sto je wi ho ve ma ti~ ne dr `a ve. Da je to ta ko ja sno je iz iz ja ve pred stav ni ka am ba sa de SAD u Sr bi ji ko ji oce wu ju da se srp ski za kon o za bra ni GMO hra ne mo ra me wa ti jer bi se u su prot nom mo glo do go di ti da bu du ob u sta vqe ni pre go vo ri za u~la we we Sr bi je u STO, ali

Dok se raz mi {qa ka ko se od u pre ti “na va li” onih ko ji ve} go di na ma pro iz vo de GMO hra nu u sve tu se uve li ko pri ~a o po kre tu za o~u va we se me na. Na i me, pro blem o~u va wa bi o lo {kih vr sta bri ne na u~ ni ke u ce lom sve tu, a ve} na red ne go di ne u naj se ver ni joj re pu bli ci Ru ske fe de ra ci je tre ba da za po~ ne iz grad wa Fe de ral nog kri o skla di {ta se me na. Bu du }i da se bi o di ver zi tet na ze mqi sma wu je za bri wa va ju }im

In di ja osta la bez svog se me na pa mu ka Jed na od pret wi za su ve re ni tet se me na je ge net ska za ga |e nost. Ta ko je, na pri mer, In di ja iz gu bi la svo je se me pa mu ka zbog za ga |e wa BT pa mu kom, ko me je in `e we rin gom uba ~en bi o lo {ki pe sti cid, bak te ri ja bacillus thuringiensis. Mek si ko je ostao bez svog ku ku ru za zbog za ga |e wa istim pe sti ci dom, kao i in dij ski pa muk.

Dok se razmi{qa o tome kako se odupreti „navali” onih koji ve} godinama proizvode GMO-hranu, u svetu se uveliko pri~a o pokretu za o~uvawe semena GMO ne ma bu du} no sti jer ne }e mo mo }i da pro iz ve de mo do voq no hra ne bez in ter ven ci ja na or ga ni zmi ma ko ji ma se hra ni mo, dru gi mi sle da bi to vo di lo ka ozbiq nim de vi ja ci ja ma i do dat no uni {ta va lo qud sko zdra vqe. U Sr bi ji, gde je uvoz i ga je we GMO za bra we no, ali bu du }i da mi i ni smo u EU, po sto ji mo gu} nost da pod pri ti skom ta od lu ka bu de pro me we na i po red ne spor ne ~i we ni ce da je na kon NA TO bom bar do va wa 1999. go di ne broj obo le lih od naj te `ih bo le sti znat no po ve }an, te da bi na {e gra |a ne upo tre ba ge net ski mo di fi ko va ne hra ne mo gla jo{ sku pqe ko -

zna ~i lo do dat no uru {a va we po qo pri vred nih pro iz vo da i in sti tu ta. S dru ge stra ne, uko li ko Sr bi ja `e li da po sta ne ~la ni ca Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je, ona po re ~i ma po mo} ni ce mi ni stra tr go vi ne Bo ja ne To do ro vi}, ne sme da ima za bra nu uvo za bi lo kod pro iz vo da, pa ni onog ko ji ima GMO. Ona je is ta kla da je na Vla di Sr bi je da od lu ~i da li }e pri hva ti ti te uslo ve za pri kqu ~e we STO uz na po me nu da }e svi pro iz vo di mo ra ti da bu du ozna ~e ni da su GMO. O~i gled no je da Sr bi ju ja ke svet ske kom pa ni je ko je pro iz vo de GMO “pri ti ska ju” kao i da iza wih

va se do mi lion uzo ra ka. Sor te ko je su ne ka da po sto ja le i ko je su do bi je ne str pqi vom se lek ci jom to kom vi {e hi qa da go di na uz gu bqe ne su za je dan vek. Je su sti gle no ve mo der ne sor te ko je se uvek uz ga ja ju kao mo no kul tu re, ali sti gle su i ge net ski mo di fi ko va ne biq ke jer je ge net ski in `e we ring stvo rio mo gu} nost me {a wa ge na raz li ~i tih vr sta ne sa mo bi qa ka ve} i `i vo ti wa do te me re da je za mno ge te {ko da nas zna ti {ta je po ~e tak, od no sno or gi nal no se me.

tem pom ta kva skla di {tva mo gla bi da se pre tvo re u No je vu baj ku za mno ge vr ste ko ji ma pre ti ne sta nak. Sli~ nu ide ju GMO soja Foto: S: [u{wevi} ima i Vla da kra qe vi ne Nor ve {ke sa ak tu el nim bi i ako ne do |e do iz me ne za ko na pro jek tom “ Ban ke se me na za sud wi to mo glo bi ti pre pre ka u bi la te - dan”. ral nim od no si ma Sr bi je i SAD. U sve tu je to kom 20. ve ka traj no Da kle, na srp skoj Vla di je da od lu - ne sta lo oko 75 od sto sor ti bi qa ka ~i {ta joj va qa ~i ni ti i ho }e li pa se po sta vqa pi ta we i {ta }e bu osta ti do sled na da za {ti ti zdra - du }e ban ke ~u va ti od no sno da li }e vqe svo jih gra |a na ili }e pod le }i mo }i ne {to no vo da sa ~u va ju. Jer, pri ti sku onih dr `a va ko je pro iz - ve} sa da je uku pan broj ba na ka se vo de mo di fi ko va nu hra nu i ho }e ma na u ra znim ze mqa ma bli zu da nam je pro da ju. 1.500, a u wi ho vim ko lek ci ja ma ~u -

[i rom sve ta uvo de se no vi za ko ni o se me nu na osno vu ko jih se vr {i oba ve zna re gi stra ci ja {to one mo gu }a va ma lim po qo pri vred ni ci ma da uz ga ja ju sop stve ni se me ni di ver zi tet i pri mo ra va ih da za vi se od gi gant skih kor po ra ci ja ko je pro iz vo de se me. Od lu ka ne kih dr `a va da sa ~u va ju or gi nal na se me na po mo }u ba na ka upra vo zbog no vog tren da u sve tu da je na du da }e, ipak po kret za o~u va we se me na us pe ti ba rem ne {to da sa ~u va i da po sto je oni ko ji i da qe pro iz vo de zdra vu hra nu ko ju }e gra |a ni je sti bez stra ha. Q. Ma le {e vi}

PR O JE KAT ZA VO DA ZA ZDRAV STVE NU ZA [TI TU STU DE NA TA

Ho li sti~ ki pri stup una pre |e wu `i vot ne sre di ne Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta (ZZZS) u No vom Sa du po kre nuo je ak tiv no sti ko je }e omo gu }i ti ukqu ~i va we aka de ma ca u mul ti di sci pli nar ni pri stup za {ti ti `i vot ne sre di ne. Ide ja je da se ova na u ka osve tli iz ra znih aspe ka ta, da se ukqu ~e ra zni ak te ri, ka ko bi se po ja snio ho li sti~ ki, od no sno in ter i tran sdi sci pli nar ni pri stup za {ti ti ~o ve ko ve oko li ne. Ka ko je na ve la na ~el ni ca Ode qe wa za o~u va we i una pre| we zdra vqa ZZZS epi de mi o log Li dija Tu ro sam ka pa ci tet stu de na ta je ogro man u smi slu zna wa, ve {ti na, na u~ nog po ten ci ja la, a po en ta je u si ner gi ji za rad re {a va wa ra znih pro ble ma.

Epidemiolog Lidija Turo

- Na u ka o za {ti ti ì vot ne sre di ne je in ter di sci pli nar na jer ob u hva ta i pre kla pa vi {e raz li ~i tih na u ka kao {to su bi o lo gi ja, he mi ja, fi zi ka, kli ma to lo gi ja, sta ti sti ka i mno ge dru ge - re kla je Tu ro. - Va àn aspekt ove na u ke ob u hva ta i pro u ~a va we in ter ak ci je iz me |u qud skog dru {tva i pri rod ne sre di ne, me nax ment pri rod nih re sur sa, od no sno uti caj ~o ve ka na svo je okru è we i obr nu to. Do da la je da je neo p hod no iden ti fi ko va ti po qa ko ja su obe }a va ju }a za sa rad wu iz me |u stu de na ta raz li ~i tih pro fi la u obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne kao i po ve zi va we stu de na ta raz li ~i tih

fa kul te ta ra di po di za wa eko lo {ke sve sti. - Iako je kqu~ ni no si lac za una pre |e we i raz voj za {ti te ì vot ne sre di ne bio Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, svi stu den ti mo gu na }i svo je me sto i oblast ko ja je u ve zi sa wi ho vom stru kom. Ta ko stu den ti me di ci ne mo gu u~e stvo va ti u obla sti uti ca ja ì vot ne sre di ne na zdra vqe ~o ve ka pu tem hra ne, vo de, va zdu ha, bu ke, ra znih po lu ta na ta, elek tro mag net nog zra ~e wa, me di cin skog ot pa da. Stu den ti psi ho lo gi je mo gu de la ti u obla sti eko lo {ke psi ho lo gi je sa ci qe vi ma o~u va wa ì vot ne sre di ne kao pred u slo va za do bro fi zi~ ko i men tal no zdra vqe, a

stu den ti eko no mi je u obla sti eko lo {kog me nax men ta - pre do ~i la je na {a sa go vor ni ca. Pre ma we nim re ~i ma, pro jek tom ZZZS bi se, kroz ak ti vi ra we ogrom nog na u~ nog, is tra ì va~ kog i raz voj nog po ten ci ja la mla dih, una pre dio i po boq {ao sve u- ku pan od no sa pre ma eko lo gi ji u No vom Sa du. Pro je kat bi ob u hva tio or ga ni zo va we sim po zi ju ma sa te mom „In ter di sci pli nar ni, tran sdi sci pli nar ni i ho li sti~ ki pri stup za {ti ti ì vot ne sre di ne” na kom bi stru~ wa ci, iz raz li ~i tih obla sti, pre zen to va li stu den ti ma od re |e ne aspek te iz obla sti za {ti te ì vot ne sre di ne.

- Ove go di ne odr àn je pr vi, uz por {ku Grad ske upra ve za za {ti tu ì vot ne sre di ne. Ba vi li smo se te ma ma po put iz lo è no sti te {kim me ta li ma, eko lo {kim me na xen tom, eko-epi de mi o lo gi jom, fe no me nom sta kle ne ba {te i mo bin gom. @e qa nam je da se sim po zi jum odr à va sva ke go di ne, s tim da bi se u bu du} no sti vi {e po ten ci ra lo ak tiv no ukqu ~i va we sa mih stu de na ta sa is tra ì va~ kim ra do vi ma, pre zen ta ci ja ma sa oba ve znim grup nim rad nim de lom, gde bi ima li mo gu} nost da raz me wu ju ide je- za kqu ~i la je Li dija Tu ro na vo de }i da je u pla nu da se je dan skup odr ì 22. apri la, na Dan pla ne te Ze mqe. A. Je ri ni}

crna hronika

dnevnik PRIPADNIK „ZEMUNSKOG KLANA” USKORO U SRPSKOM ZATVORU

[pa ni ja }e iz ru ~i ti Mi li sa vqe vi }a [pan ski na ci o nal ni sud odo brio je iz ru ~e we Sr bi ji Vladimira Milisavqevi}a, jed nog od osu |e nih za ubi stvo srp skog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a 2003, ja vqa AFP.

Vladimir Milisavqevi}

Mi li sa vqe vi }u je su |e no u od su stvu i 2007. je do bio 35 go di na za tvo ra, a ka zne za ubi stvo su ta da iz re ~e ne i dru gim pri pad ni ci ma ta ko zva nog ze mun skog kla na. [panska policija je 9. februara 2012. godine u Valensiji uhapsila Luku Bojovi}a, Vladimira Milisavqevi}a, zvanog Vlada Budala, Sini{u Petri}a, zvanog Zenica, i Vladimira Mijanovi}a, zvanog Zuba. Milisavqevi} vaì za jednog od najbliìh saradnika ubijenog vo|e “zemunskog klana” Du{ana Spasojevi}a [iptara. Vlasti u Beogradu su u martu zatraìle od {panskog pravosu|a Milosavqevi}evu ekstradiciju. Srpsko pravosu|e je tada [paniji poslalo dosije od gotovo 2.000 strana o Milosavqevi}u, Bojovi}u i Petri}u. Za sada nisu saop{teni drugi detaqi, pa ni o eventualnom izru~ewu Bojovi}a. [panski sud je u novembru 2012. godine ve} doneo odluku o izru~ewu Petri}a.

UHAP[EN ZBOG PREBIJAWA

Fu to à nin te {ko po vre |en {ip kom Po li ci ja u No vom Sa du je od re di la me ru za dr à va wa ^. S. (1986) iz Fu to ga zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de. On se te re ti da je, za jed no s B. D. (1991), D. M. (1987), N. K. (1988) i V. S. (1991), tu kao jed nog dva de set de ve to go di {weg Fu to à ni na i me tal nom {ip kom mu na neo te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot. Osum wi ~e ni ^. S. bi }e do ve den su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du na sa slu {a we. Pro tiv D. B. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la u~e stvo va wa u tu ~i i la ke te le sne po vre de, a pro tiv osta le tro ji ce osum wi ~e nih kri vi~ na pri ja va ko ja ih te re ti za u~e stvo va we u tu ~i, sa op {ta va no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

U CENTRU NOVOG SADA

Kra li {ah to ve No vo sad ska po li ci ja je ne po sred no po sle iz vr {e nog kri vi~ nog de la kra |e uhva ti la me {ta ne M. A. (1988), M. K. (1990) i I. A. (1973). Oni se te re te da su u uli ca ma Mi le te Jak {i }a i Va se Sta ji }a u cen tru gra da

ski nu li ~e ti ri po klop ca sa {ah to va pa je pro tiv wih pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li na ve de no kri vi~ no de lo, na vo di se u sa op {te wu po li ci je. M. V.

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Po qa ki wa {ver co va la Si rij ca Po li ci ja u Ka wi ì pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv dr à vqan ke Poq ske, zbog osno va sum we da je po ~i ni la kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di. Po qa ki wa je na gra ni~ nom pre la zu Hor go{, pred sta vqa ju }i se kao maj ka pet na e sto go di {weg dr à vqa ni na Si ri je, ko ji se le gi ti mi sao fal si fi ko va nom put nom is pra vom Poq ske, po ku {a la da ga pre ve de u Ma |ar sku, sa op {te no je iz PU Ki kin da. M. Mr.

~etvrtak3.januar2013.

ZAKAZAN GLAVNI PRETRES ZA NESRE]U U NOVOSADSKOJ DISKOTECI U KOJOJ JE STRADALO [ESTORO MLADIH QUDI

Su |e we za tra ge di ju u „Kon tra stu” 24. ja nu a ra Su |e we ~e tvo ri ci okri vqe nih zbog tra gi~ nog po à ra u no vo sad skoj dis ko te ci „Kon trast” 1. apri la pro {le go di ne, u ko jem je na stra da lo {e sto ro mla dih qu di, za ka za no je za 24. i 25. ja nu ar. Pred ve }em Vi {eg su da u No vim Sa du, ko jim }e pred se da va ti su di ja Zora Jamu{akov, glav ni pre tres na sta vi }e se 7. i 8. fe bru a ra. Po vo dom te ne sre }e na op tu è ni~ ku klu pu se {}e vla snik lo ka la Alojz Gani} (68), za kup ci Slavi{a Stani{i} (46) i Dejan Ratkovi} (36), kao i maj stor ko ji je bio an ga ò van za elek tri ~ar ske ra do ve u lo ka lu Miroslav Papuga (50). Okri vqe ni ma se sta vqa na te ret te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti u ve zi s iza zi va wem op {te opa sno sti. Po na vo di ma op tu `ni ce, po ~et kom mar ta, usled pre op te re }e no sti, iz go re la je sklop ka na glav nom or ma ru (su sed nog) re sto ra na „La sta„ (~i ji je vla snik Alojz Ga ni}), a Sta ni {i} i Pa -

pu ga su kom po ne ne te bez sa gla sno sti i odo bre nog pro jek ta za me ni li ja ~im. Ne ko li ko da na ka sni je je usled to ga je sko lop ka iz go re la, u no} nim sa ti ma, ka da je obje kat bio pun qu di. Sta ni {i} se na vod no, po op tu `nom ak tu, bez pro jek ta, usme no do go vo rio s elek tri ~a rom Pa pu gom da sre di stru ju. Ta ko |e, to kom re kon struk ci je, av gu sta 2010. go di ne, elek tri ~ar je po Sta ni {i }e vom na lo gu ura dio bi nu, a no vem bra na red ne go di ne ju je, opet po we go vom zah te vu, pre me stio na dru go me sto, tik po red ula za u „Kon trast”. Po àr je iz bio is pod bi ne 1. apri la pro {le go di ne oko dva sa ta uju tro, dok je u dis ko te ci bi lo oko 300 qu di. Pr vo je do {lo do var ni ~e wa na sklo pu ka blo va, pri pi su je se op tu è ni ma. Osnov no jav no tu ì la {tvo u No vom Sa du je 28. sep tem bra pred lo ì lo pred u zi ma we od re |e nih is tra `nih rad wi pro tiv ~e tvo ro in spek to ra. Tu ì -

la {tvo je sa op {ti lo da se tro je in spek to ra za pre ven tiv nu za { ti t u Upra v e za van r ed n e si tu a ci je u No vom Sa du i gra |e vin s ki in s pek tor sum w i ~e za zlo pu po tre bu slu `be nog po lo `a ja. Pod se ti mo, u tra ge di ji su na stra da li Ma ri na Ani ~i} (25) iz

^u ru ga, Ta ma ra Mi la di no vi} (25) iz No vog Sa da, Mi le na Dal ma ci ja (26) iz Fu to ga, Zo ran Ig wa to vi} (28), dr `a vqa nin Bo sne i Her ce go vi ne s bo ra vi {tem u No vom Sa du, Mar ko Pa vlo vi} (29) iz Kra gu jev ca i Re na to Vu ko vi} (21) iz Ki kin de. M. V.

BOGATA PRO[LOGODI[WA POLICIJSKA ZAPLENA NARKOTIKA U SRBIJI

„Ber ba” ma ri hu a ne „te {ka” dve to ne Srp ska po li ci ja je u pro {loj go di ni za ple ni la vi {e od 2,1 to ne ra znih vr sta nar ko ti ka, od ~e ga su dve to ne ma ri hu a ne. Me |u broj nim ak ci ja ma iz dva ja se ot kri va we ne ko li ko im pro vi zo va nih la bo ra to ri ja za pro iz vod wu ma ri hu a ne, kao i pre se ca we vi {e po ku {a ja {ver ca nar ko ti ka s pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je. Za pr vih 11 me se ci 2012. ukup no je za ple we no 2,165 to ne ra znih nar ko ti ka, me |u ko ji ma i 2.006 ki lo gra ma ma ri hu a ne i 53,93 ki lo gra ma he ro i na, na vo de u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Po li ci ja je za ple ni la i 3,76 ki lo gra ma ko ka i na i oko 700 gra ma ha {i {a, kao i 2.500 ko ma da ta ble ta sin te ti~ ke dro ge „ek sta zi” i 163 ko ma da LSD-a. Od u ze to je i 278 ko ma da am fe ta mi na te {kih ukup no 11,99 ki lo gra ma, na vo di se u po da ci ma MUP-a. Zbog neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga pod ne to je 856 kri vi~ nih pri ja va, zbog neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga 2.540, dok je za omo gu }a va we u`i va wa opoj nih dro ga pod ne to 145 kri vi~ nih pri ja va. I u de cem bru po li ci ja je na sta vi la uspe {ne za ple ne nar ko ti ka, a me |u ve }im ak ci ja ma se iz dva ja

Laboratorija s 250 saksija kanabisa

hap {e we kri mi nal ne gru pe sa Stevanom B. iz Be o gra da na ~e lu, ko ja se sum wi ~i za tr go vi nu dro gom i oru` jem po re gi o nu i ne kim dr `a va ma EU. Kod ~la no va te gru pe, ka ko je sa op {te no 25. de cem bra, pro na |e no je, uz 12 eks plo ziv nih na pra va, 5,5 ki lo gra ma eks plo zi va, auto mat ska pu {ka, tri pi {to qa i 28 ki lo gra ma ma ri hu a ne. Po li ci ja je pre se kla i la nac tr go vi ne opoj nim dro ga ma s pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je, za ple niv {i vi {e od de set ki lo gra ma ma ri hu a- ne, ~i ja je vred nost na ile gal nom

tr `i {tu oko 15.000 evra, a tom pri li kom u Ko na re vu, kod Kra qe va, slo bo de je li {en Stefan D. (24) iz Be o gra da, zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Me |u ve }e ak ci je spa da i ona ko ju je spro ve la le sko va~ ka po li ci ja, ko ja je 23. no vem bra ot kri la kom plet no opre mqe nu la bo ra to ri ju za pro iz vod wu ma ri hu a ne, 1,5 ki lo gra ma osu {e ne ma ri hu a ne i 250 sak si ja sa za sa dom in dij ske ko no pqe, ukup ne vred no sti oko 100.000 evra.

Po li ci ja je u Vr ba su, po ~et kom no vem bra, po sle pre tre sa sta na M. J. (34), pro na {la la bo ra to ri ju za pro iz vod wu opoj ne dro ge. Ka ko je ta da sa op {ti la Po li cij ska upra va u No vom Sa du, u po mo} noj pro sto ri ji ku }e pro na |e ne su sta bqi ke biq ke za ko je se osno va no sum wa da je in dij ska ko no pqa, s apa ra tu rom za pro iz vod wu u ve {ta~ kim uslo vi ma, kao i di gi tal na va ga za pre ci zno me re we. MUP je kra jem ok to bra sa op {tio da je uhap {en Dejan N. (30) iz Be o gra da ko ji se sum wi ~i da je, s jo{ ne ko li ko oso ba, u~e stvo vao u pro iz vod wi ma ri hu a ne u ku} noj la bo ra to ri ji, gde je od u ze to 172 ki lo gra ma te dro ge. Pri li kom pre tre sa ku }e u ko joj je osum wi ~e ni za te ~en pro na |e ni su kom plet na la bo ra to ri ja za uz ga ja we ma ri hu a ne, 491 sta bqi ka biq ke ka na bis ukup ne ne to ma se 172 ki lo gra ma, vi {e va gi ca za pre ci zno me re we i auto mat ska pu {ka s mu ni ci jom, na veo je MUP. Po li ci ja je kra jem sep tem bra u Mo kri nu, kod Ki kin de, za ple ni la 60 ki lo gra ma ma ri hu a ne i uhap si la tri oso be zbog sum we da su po ~i ni le kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. (Tanjug)

PO^ELA PRIMENA NOVE TARIFE ZA BRANIOCE

Sku pqe sve vr ste advo kat skih uslu ga Od 1. ja nu a ra na sna gu je stu pi la no va advo kat ska ta ri fa s uve }a nom ce nom svih vr sta advo kat skih uslu ga u svim prav nim stva ri ma pred su do vi ma i dru gim dr àv nim or ga ni ma. U no voj ta ri fi o na gra da ma i na kna da ma tro {ko va za rad advo ka ta, opre de qe na je sva ka rad wa prav ne po mo }i i sa ve ta ko je advo kat mo è pru ì ti u kri vi~ nom pro ce su, iz vr {nim po stup ci ma, par ni~ nim, van par ni~ nim, pri vred nim pre stu pi ma, pre kr {aj nim, raz li ~i tim spo ro vi ma po pi ta wu pra va za po sle nih, u obla sti po ro di~ nih od no sa, u me di ja ci ji, ar bi tra ì, mir nom re {a va wu spo ro va, od no sno u po gle du bi lo ka kvog spo ra, prav nog po stu ka, po sla i pro me ta. Pru à we sva ke prav ne rad we i za stu pa wa ta ri fi ra no je bo do vi ma, pri ~e mu je vred nost jed nog bo da u ovom tre nut ku 30 di na ra. Ta ri fom je pre ci zi ra no da advo kat i

kli jent mo gu ugo vo ri ti na kna du u pa u {al nom iz no su za pru à we kon ti nu i ra ne prav ne po mo }i, ali se „ta ko ugo vo re na na gra da ne mo è od no si ti na rad we za stu pa wa pred su do vi ma i dr àv nim or ga ni ma“. Ta ko |e, advo ka tu pri pa da ju na kna de za oba vqa we po slo va iz van

se di {ta advo kat ske kan ce la ri je i za tro {ko ve ko je ima u ve zi s prav nim uslu ga ma. Ta ri fom je osno vi ca na gra de za od bra nu kli jen ta u kri vi~ nim po stu ci ma i rad we ko je u tu svr hu bra ni lac p r e d u z i m a vred no va na u za vi sno sti od vi si ne ka zne za pre }e ne okri vqe nom. Po no voj ta ri fi, 550 po en a, ili 16.500 di na ra, je osno vi ca na gra de advo ka tu za od bra nu kli jen ta kom pre ti ka zna do tri go di ne za tvo ra, a 750 po e na, ili 22.500 di na ra, ako je ka zna od tri do pet go di na, od no sno 30.000 di na ra, ili 1.000 po e na, ako

je re~ o za pre }e noj za tvor skoj ka zni od pet do de set go di na. Osno vi ca za ob ra ~un na gra de advo ka tu za od bra nu okri vqe nog kom pre ti ka zna vi {a od de set go di na za tvo ra ta ri fi ra na je s 1.500 po e na, to jest 45.000 di na ra, a 60.000 di na ra, od no sno 2.000 po e na, ako je re~ o od bra ni osum wi ~e nog za de la za ko ja je za pre }e no vi {e od 15 go di na za tvo ra. Po lo vi na ta ko ta ri fi ra ne na gra de pri pa da advo ka tu za sva ki raz go vor s okri vqe nim ko ji je li {en slo bo de ili je u pri tvo ru. Po na ve de noj ta rif noj ska li, ista na kna da advo ka tu pri pa da i za sva ku odr à nu pro ce snu rad wu u pred is tra `nom i is tra `nom po stup ku ko joj je pri su stvo vao, a upo la ma we ako ni je odr à na pro ce sna rad wa ~i jem je iz vo |e wu pri stu pio. U slu ~a ju ka da po li ci ja, Tu ì la {tvo ili sud pred u zi ma ju vi {e pro ce snih rad wi uza stop no, advo -

ka tu pri pa da na gra da za sva ku ko joj je pri su stvo vao. Po is toj ta ri fi advo ka tu je opre de qe na na gra da i za od bra nuza stu pa we na glav nom pre tre su ili na sed ni ci sud skog ve }a, a ako do |e do od la ga wa, po lo vi na tog iz no sa. Osim na gra de za od bra nu, pro pi sa na je i na gra da bra ni o cu od 50 po e na za sva ki za po ~e ti sat, ra ~u na ju }i od vre me na kad je bio za ka zan po ~e tak glav nog pre tre sa ili sed ni ce. Isto je pro pi sa no za is tra `ni i pred is tra `ni po stu pak. Du plo ve }i iz nos na gra de, a na ba zi istog ta rif nog ra spo na, opre de qen je za sa sta vqa we `al bi pro tiv pre su de, pro tiv sud skog re {e wa ko jim se iz ri ~e me ra bez bed no sti ili vas pit na me ra, pro tiv re {e wa o od u zi ma wu imo vin ske ko ri sti pro is te kle iz kri vi~ nog de la, zah te va za po na vqa we kri vi~ nog po stup ka, kao i onog za za {ti tu za ko ni to sti.

Pro pi sa no je da za sa sta vqa we pod ne sa ka ko ji ma se po kre }e po stu pak pred Ustav nim su dom advo ka tu pri pa da na gra da od 1.500 po e na, to jest 45.000 di na ra. Na kna da za sa sta vqa we pod ne sa ka u po stup ci ma pri vred nih pre stu pa iz no si 1.000 po e na – 30.000 di na ra, u po stup ku pred pre kr {aj nim su dom 850 po e na, pred po li cij skim or ga ni ma 750 po e na… Za sa sta vqa we pod ne ska ko jim se po kre }e po stu pak pred po slo dav cem ili pred pri vre de nim dru {tvom, i to u ne pro ce wi vim stva ri ma, na kna da je 16.500 di na ra. U pro ce wi vim stva ri ma ta ri fa za vi si od vred no sti spo ra, kao za pod ne ske ko ji ma se po kre }u par ni~ ni po stup ci. Sli~ na je i ta rif na ska la za na gra de i za stu pa we u van par ni~ nim po stup ci ma. Za pre gle da we spi sa pred me ta advo ka tu pri pa da 50 od sto na gra de pro pi sa ne uz pod ne ske ko ji ma se po kre }e po stu pak ~i ji se spi si raz ma tra ju. J. Jakovqevi}

sport

~etvrtak3.januar2013.

RU KO ME TA [I PO ^E LI PRI PRE ME ZA SVET SKO PR VEN STVO U [PA NI JI

Ima mesta optimizmu Mu {ka ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je po ~e la je pri pre me za Svet sko pr ven stvo u [pa ni ji (od 11. do 27. ja nu a ra). Or lo vi su se oku pi li u Sta roj Pa zo vi, gde su od mah pri o nu li ja kim tre nin zi ma. - Sa do bre po zi ci je u gru pi ima mo {an se i objek tiv no je da se mo è mo pla si ra ti u ~e tvrt fi na le re kao je se lek tor ve se lin Vu ko vi} i do dao da je igra ~i ma pre neo da è li da sva ko od wih ima vr hun ske am bi ci je, ali ne u smi slu pri ti ska i me da qa, ne go da da sva ku utak mi cu od i gra ju mak si mal no. U od no su na ja nu ar pro {le go di ne, sa spi ska su iz o sta li Dra gan Mar ja nac, Stra hi wa Mi li}, Mo mir Rni}, Rast ko Stoj ko vi}, Bo jan Be qan ski, Do bri vo je Mar ko vi}, Mi lo{ Ko sta di no vi}, Lu ka Mi tro vi}, Ni ko la Ma noj lo vi} i Da li bor û tu ra. Ma noj lo vi} i Rni} ne }e igra ti na Svet skom pr ven stvu zbog zdrav stve nih pro ble ma i po vre da.

po be de, dva po ra za i dva ne re {e na, gde je prak ti~ no sa mo taj po raz od Dan ske u fi na lu bio u pra vom smi slu te re ~i. Si stem tak mi ~e wa na SP je ta kav da te o ret ski sa pet po be da i jed nim po ra zom mo è te da za vr {i te u bor bi od osmog do 16. me sta, jer se pra vo iz gru pe ide u osmi nu fi na la. Naj te ì ri va li u gru pi tre ba lo bi da bu du Slo ve ni ja i Poq ska, ne {to lak {i Ju `na Ko re ja i Be lo ru si ja, a naj lak {i Sa u dij ska Ara bi ja. - Mi slim da ni smo do bi li te {ke ri va le u gru pi i da ne ma ni jed ne se lek ci je ko ju ne mo è mo da po be di mo. Bit no je da is po {tu je mo sve do go vo re ko je pra vi mo ovih da na, da sve utak mi ce od i- gra mo mak si mal no i da on da u osmi ni fi na la ima mo lak {eg pro tiv ni ka, pa {ta nam Bog da u ~e tvrt fi na lu. Jer taj ri val ne za vi si od nas, ve} o ras ple ta u gru pa ma A i B. Mi slim da je pla sman me |u osam naj bo qih ne {to ~e mu objek tiv no tre ba da te ì -

dnevnik

HOP MAN KUP: AUSTRA LI JA â&#x20AC;&#x201C; SR BI JA 1:2

Ani i Noletu Nema~ka na putu za finale No vak \o ko vi} i Ana Iva no vi} po be di li su po sle ve li ke bor be Austra li jan ce Ber nar da To mi }a i E{li Bar ti sa 2:1 u me ~e vi ma, na Hop man ku pu u Per tu. Ana i No vak su do po be de do {li po sle su per taj-brej ka u mik su sa 10:6, na kon {to je u se to vi ma bi -

vi} spa {a va do brim ri ter nom. To mi} je na pao Anu, a po sle gre {ke \o ko vi }a Austra li ja do bi ja set za 1-1. Po bed ni ka me ~a od lu ~io je su per taj-brejk u ko jem su Ana i No vak se ri jom 5-0 sti gli do 10:6 i po be de sa 2-1. Ana Iva no vi} la ko je po be di la 16-go di {wu ri val ku E{li Bar ti

ko ri stio je tek dve, ali po jed nu u oba se ta {to je bi lo do voq no za 6:4, 6:4 i naj ve }u po be du u ka ri je ri. Me~ je po ~eo ma ra ton skim ge mom ko ji je po sle de set mi nu ta bor be i pet spa {e nih brejk lop ti ipak osvo jio \o ko vi}, da bi To mi} bez iz gu bqe nog po e na iz jed na ~io. U na erd nih pet ge mo va ni je bi lo

- To je ve} po sta lo simp to ma ti~ no za na{ tim. Mo ja ide ja je bi la da oku pim 18 igra ~a ko ji pu tu ju u [pa ni ju, ali po vre de Vu~ ko vi }a, Dra ga {a i jo{ ne ki sit ni pro ble mi su po re me ti li taj plan. Dra {ko Ne na di} je pri kqu ~en ti mu na knad no zbog po vre da i on sa da rav no prav no kon ku ri {e za me sto sa osta li ma, ta ko da }e mo ko na ~an spi sak igra ~a za Svet sko pr ven stvo sa op {ti ti po sle dru gog me ~a sa Egip tom u Vr wa~ koj Ba wi, 6. ja nu a ra. Tu su no ve, vr lo kva li tet ne sna ge... - Ima }e mo do sta igra ~a ko ji su tek ne ko li ko pu ta igra li za na ci o nal ni tim. Ipak, ima raz lo ga za op ti mi zam, jer su upra vo mla di ru ko me ta {i do ne li u tim tu neo p hod nu do zu sve `i ne, `e qe, en tu zi ja zma, bor be no sti, br zi ne... Si stem tak mi ~e wa je ta kav da ve} po sle pr ve fa ze po ~i wu eli mi na ci je i do vo qan je sa mo je dan po raz da eki pa za vr {i u bor bi za pla sman. - U Be o gra du smo uze li me da qu jer smo ima li pri li ku da kal ku li {e mo u ne kim utak mi ca ma, ~e ti ri

mo, a sve iz nad to ga bio bi uspeh na gla sio je stra teg vi ce {am pi o na Evro pe. Naj bo qi ~u var mre è na pro {lo go di {wem [am pi o na tu Evro pe Dar ko Sta ni} re kao je da }e po ku {a ti da po sta ne naj bo qi i na Pr ven stvu sve ta, {to bi auto mat ski zna ~i lo i da je eki pa do gu ra la da le ko: â&#x20AC;&#x201C; Ja sam u ne ku ru ku in di vi du a lac i na rav no da je moj li~ ni ciq jak,ali ne mo gu da bu dem naj bo qi gol man ako na {a eki pa za u zme de se to me sto. Za ta ko ne {to po treb no je da bu de mo pr vi, dru gi ili tre }i. Sred wi bek Pe tar Ne na di} je na gla sio da je za do vo qan gru pom, ali da re pre zen ta ci ju ~e ka te àk po sao. - Tre ba da ide mo utak mi cu po utak mi cu, ko rak po ko rak. Za sa da tre ba da raz mi {qa mo o po be di u pr vom me ~u pro tiv Ko re je - re kao je Ne na di}. Svet sko pr ven stvo odr à }e se od 12. do 27. ja nu a ra u [pa ni ji. Pre od la ska u [pa ni ju Sr bi ja }e od i gra ti dve kon trol ne utak mi ce pro tiv Ma ke do ni je i Egip ta.

lo 6:4, 6:7 (8). Pret hod no je u singl du e lu \o ko vi} po ra `en od To mi }a 4:6, 4:6, a Iva no vi }e va je nad i gra la Bar ti 6:2, 6:3. Sr bi ja u pe tak igra sa Ne ma~ kom od lu ~u ju }i me~ za fi na le. Duel mik so va kre nuo je sa ne ko li ko si gur nih ge mo va na ser vis, da bi u pe tom Ana i No vak na pra vi li brejk. Austra li jan ci su ima li dve {an se za ri brejk u osmomg ge mu, ali se na{ miks iz vu kao i po sle do brog se ta do bio pr vi set sa 6:4. Na{ tan dem je sna `no kre nuo u set od lu ke, bez gre {ke osvo jio gem na svoj ser vis, a on da sti gao do dve brejk lop te. Ipak, To mi} i Bar ti su se spa si li i po ve li 2:1. To je pro me ni lo tok me ~a jer su sa mo dva ge ma ka sni je Austra li jan ci sti gli do brej ka za 4:2. Me |u tim, Ana i No vak su od mah uz vra ti li ri brej kom, te si gur no ser vi ra li za 5:5. Po tom je na{ tim sti gao do brej ka i ser vi sa za me~, ali su ri va li iz bo ri li taj-brejk spa siv {i jed nu me~ lop tu za Sr bi ju. Usle dio je do dat ni deo se ta, Sr bi ja je po ve la 4:2, pa ima la me~ lop tu na 6:5, Austra li jan ci su i ovu spa si li i sti gli do dve set lop te, ali \o ko -

sa 6:2, 6:3 i omo gu }i la Sr bi ji da u du e lu miks pa ro va iz bo ri fi na le. Kao i pret hod ni duel, Srp ki wa i Austra li jan ka su bi le si gur ne na svoj ser vis u uvod nim ge mo vi ma, da bi Ana u {e stom sti gla do tri brejk lop te. Me |u tim, Bar ti je va je sjaj no ser vi ra la i spa si la sve tri. Austra li jan ka je br zo iz gu bi la na sa mo po u zda wu, {to je Iva no vi }e va is ko ri sti la i sa jo{ jed nim brej kom do bi la pr vi set sa 6:2. Ana je na sta vi la u istom rit mu, br zo je slo mi la ot por ri val ke i u dru gom se tu, te po ve la sa 3:0. Iva no vi }e va je na pra vi la jo{ je dan brejk u {e stom ge mu, ali je pro pu sti la {an su da na svoj ser vis za vr {i me~ pa je Bar ti je va ve za la dva ge ma i ubla `i la po raz. Iva no vi }e va se ovaj put ouzbi qi la na svoj ser vis i bez iz gu bqe nog po e na sti gla do 6:3 i po be de za Sr bi ju. Be nard To mi} od i grao je mo `da me~ ka ri je re i bez mno go pro ble ma sa vla dao No vak \o ko vi }a. Austra li jac je bio ube dqiv na svoj ser vis do pu stio je sa mo jed nu brejk {an su No va ku, a sa dru ge stra ne te ro ri sao ser vis na {eg igra ~a. Imao je ukup no 12 brejk {an si, is -

TUR NIR U [EN @E NU

brejk {an su, po tom je no vu pro pu stio To mi}, da bi Austra li ja nac ko na~ no iz sed mog po ku {a ja od u zeo ser vis \o ko vi }u u de ve tom ge mu i po sle si gur nog ser vi sa do bio pr vi set za 6:4. I dru gi set je pro te kao u iden ti~ nom rit mu, No vak ni je uspe vao da ugro zi ser vis To mi }a, sti gao je tek do jed ne brejk {an se, da bi Austra li janc set po no vo pre lo mio u de ve tom ge mu gde je is ko ri stio pe tu brejk lop tu, te sa no vih 6:4 do bio me~. U pr vom me ~u dru gog ko la A gru pe Hop man ku pa te ni ska re pre zen ta ci ja Ita li je sa vla da la je Ne ma~ ku sa 2:1. To mi Has je do veo Ne ma~ ku u vo| stvo po {to je sa vla dao An dre a sa Se pi ja sa 7:6 (7:3), 7:6 (9:7). Iz jed na ~i la je Fran ~e ska Skja vo ne po be dom pro tiv Ta tja ne Ma lek: 3:6, 6:3, 6:3. Epi log je o~e ki van ima ju }i u vi du ~i we ni cu da je Ma lek u Pert do pu to va la de set sa ta uo~i me ~a sa Ita li jom i za i gra la ume sto An dree Pet ko vi}, ko ja je od u sta la od da qeg u~e {}a na tur ni ru zbog po vre de. Od lu ka o po bed ni ku pa la je u du blu u ko jem su Skja vo ne i Se pi sa vla da li Ha sa i Ma le ko vu sa 6:4, 7:5.

TUR NIR U BRI ZBEJ NU

Jeca odustala

Bez [arapove

Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} po vu kla se sa VTA tur ni ra u ki ne skom [en `e nu. Jan ko vi }e va je u pr vom ko lu tre ba lo da igra pro tiv Xe si ke Pe gu le iz SAD, ko ja je pla sman na tur nir iz bo ri la kroz kva li fi ka ci je. Ume sto srp ske te ni ser ke, ko ja je bi la po sta vqe na za tre }eg no si o ca, u glav nom `re bu se na {la Ki ne ski wa \i Mao @u, ko ja je po be di la Ame ri kan ku sa 6:4, 6:2. Bo ja na Jo va nov ski je sa vla da la Ki ne ski wu Jing Jing Duan sa 6:3, 6:1 i pla si ra la se u ~e tvrt fi na le ovog tur ni ra.

Ru ska te ni ser ka Ma ri ja [a ra po va od lu ~i la je da se zbog po vre de kqu~ ne ko sti po vu ~e sa tur ni ra u Bri zbej nu i sprem na do ~e ka Austra li jan open. [a ra po va je zbog po vre de ne dav no od u sta la od eg zi bi ci o nog tur ni ra u Ju `noj Ko re ji, a u Bri zbej nu je tre ba lo da igra pro tiv Austra li jan ke Jar mi le Gaj do so ve. - Mo ra la sam da na pra vim pa me tan po tez. Imam vre me na da se spre mim za Austra li ju. Na pra vom sam pu tu, do bro sam tre ni ra la i ne `e lim da po ni {tim sve {to sam ura di la to kom pa u ze - re kla je [a ra po va. Tur nir u Mel bur nu po ~i we 14. ja nu a ra, a ti tu lu bra ni Be lo ru ski wa Vik to ri ja Aza ren ka.

Novi Sad u znaku odbojka{ke mladosti zo ve ko je ova ko ma sov ne ma ni fe sta ci je do no se. - Iako ni smo obez be di li `e qe ni broj eki pa, za do voq ni smo od zi vom i sprem ni smo da sve pro tek ne u naj bo qem re du. Tur ni rom ru ko vo di 16 qu di, sva ko u svom re so ru, pa je or ga ni za ci o no fe sti val na pre do vao u od no su na ra ni je go di ne. Ima mo po no vo ve li ku po mo} Po kra ji ne i Gra da, kao i na {ih sport skih pri ja te qa ko ji su se di rekt no ili in di rekt no ukqu ~i li u or ga ni za ci ju. Fe sti val je za i sta ve li ka ma ni fe sta ci ja, jer }e na jed nom me stu bi ti go to vo 2.000 u~e sni ka i od boj ka {kih rad ni ka, pa smo od ove go di ne uvr {te ni u ka len dar Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da, uz ra me s ve} po zna tim ma ni fe sta ci ja ma re kao je pr vi ~o vek tur ni ra Ju go slav Spa si}.

Da nas i su tra igra ju se utak mi ce 2. ko la Top 16 fa ze ko {ar ka {ke Evro li ge. Je dan od naj za ni mqi vih me ~e va igra se u Is tan bu lu, gde do ma }i Efes do ~e ku je gvi {e stru kog {am pi o na Evro pe, tim Pa na ti ni ko sa. Da nas E GRU PA: Bro se ba skets Real (20.45), Ana do lu Efes Pa na ti na i kos (20.45). F GRU PA: Him ki - Bar se lo na (17), Ma ka bi - Ka ha La bo ral (20.05). Su tra E GRU PA: @al gi ris - Uni ka ha (18.45), Al ba - CSKA Mo skva (19). F GRU PA: Fe ner bah ~e Mon te pa ski (19), Olim pi a kos Be {ik ta{ (20.45). A. P.

Klipersi zaustavqeni

DA NAS PO ^I WE TRE ]I NO VO GO DI [WI FE STI VAL OD BOJ KE

Od da nas do su bo te No vi Sad }e bi ti do ma }in Tre }eg no vo go di {weg od boj ka {kog fe sti va la, na ko jem }e u~e stvo va ti 128 eki pe iz ze mqe i ino stran stva. Pret hod na dva tur ni ra su ma sov no {}u i or ga ni za ci jom u~vr sti la od boj ka {ki No vi Sad na evrop skoj ma pi, a ten den ci ja je i `e qa Od boj ka {kog sa ve za Voj vo di ne(OSV) da ovaj tur nir pre ra ste u ne zva ni~ no klup sko pr ven stvo Evro pe za mla |e ka te go ri je. Na tur ni ru }e bi ti od i gra no 400 utak mi ca, na 21 te re nu, u osam dvo ra na. Po no vo u ma sov no sti pred wa ~e de voj ~i ce, 36 eki pa je ka det ki wa, 56 pi o nir ki, kod ka de ta je 16, a kod pi o ni ra 20 eki pa. OSV se po bri nuo da or ga ni za ci ju po dig ne na jo{ vi {i ni vo u od no su na pret hod nu go di nu, pa je ve} odav no ~i tav apa rat qu di spre man za sve iza -

PAO u Istanbulu

NBA LI GA

No vak i Ana u Per tu po be |u ju i sjaj no se za ba vqa ju

Se lek tor ru ko me ta {a Sr bi je Ve se lin Vu ko vi}

DA NAS I SU TRA ME ^E VI 2. KO LA TOP 16 FA ZE EVRO LI GE

De taq s pro {lo go di {weg Fe sti va la od boj ke

Kao i ra ni je, ima u~e sni ka i iz ino stran stva? - Pr vi put ima mo eki pe iz Ru si je i Gr~ ke, dok su ti mo vi iz Ita li je i biv {ih ju go slo ven -

skih re pu bli ka, iz u zev Cr ne Go re, ve} re dov ni u~e sni ci. No vi na je ta {to smo po zva li sve pred sed ni ke i se kre ta re od boj ka {kih sa ve za svih biv {ih ju go -

slo ven skih re pu bli ka, kao i pred sed ni ke i se kre ta re Re gi o nal nih sa ve za Sr bi je da o na {em tro {ku bu du go sti na ovoj je din stve noj pri red bi. Nad me ta }e se ~ak 128 eki pa. - Pla ni ra li smo 144, ali i 128 je za vi dan broj.Spre ma mo se da Fe sti val bu de na vi {em ni vou u od no su na pret hod ne i sprem ni smo da do ~e ka mo sve eki pe. Pred vi de li smo da svih 21 te re na ima ju kom plet opre me za utak mi cu (po klon pred u- ze }a OSV), pr vi put }e na sva kom te re nu bi ti i vo de i ~a ja, a me di cin ske eki pe }e bi ti u sva koj sa li. Tur nir da nas po ~i we i sve je sprem no za, na da mo se, da usko ro ovo bu de ne zva ni~ n o pr v en s tvo Evro p e za mla |e ka te go ri je - is ta kao je Spa si}. M. Ri sti}

Po sle 17 uza stop nih po be da i mak si mal nog u~in ka u de cem bru 2012, u ko jem su po sta li tre }i tim u isto ri ji ame ri~ ke pro fe si o- nal ne ko {ar ka {ke li ge (NBA) ko ji je me sec za vr {io bez po ra za, Kli per si su za u sta vqe ni u Den ve ru, gde ih je do ma }in sa vla dao sa 92:78. Po ra zu Kli per sa po sle 36 da na ku mo va li su naj vi {e ita li jan ski re pre zen ta ti vac Da ni lo Ga li na ri i An dre Mi ler. Ga li na ri je pred vo dio {e stor ku Den ve ra ko ja je ima la dvo ci fren ko{ ge ter ski u~i nak sa 17 po e na, dok je Mi ler utak mi cu za vr {io dabl-dabl u~in kom, 12 ko {e va i isto to li ko asi sten ci ja. Naj e fi ka sni ji u po ra `e nom ti mu bi li su Blejk Gri fin i Erik Bled sou sa po 12 po e na. Re zul ta ti: Va {ing ton - Da las 94:103, Wu jork - Por tland 100:105, De tro it - Sa kra men to 103:97, Wu Or le ans - Atlan ta 86:95, Den ver L.A. Kli pers 92:78 i L.A. Lej kers - Fi la del fi ja 99:103. IN \I JA IS PU NI LA O^E KI VA WA U JE SE WEM DE LU PR VEN STVA

Na vratima vi{eg ranga Osva ja wem ti tu le je se weg pr va ka Dru ge li ge - se ver od boj ka {i In |i je su is pun li o~e ki va wa ~el ni ka klu ba i ver nih na vi ja ~a. Mi ro slav Ra ni sa vqe vi}, Aqo {a No vak, Ne nad Ma di}, Mi lo{ [a to ra, Ve li mir Bra ~uq, Mar ko ^o lo vi}, Da ni lo Ob ra do vi}, Mi lan An dri}, Bo ri slav Sta me ni}, Bal {a Ne na di}, Mi lo{ Pe ri {i}, Slo bo dan ]a }i}, Alek san dar Gr ko vi} i Mi lan Ste vi} su sa vla da li svih de vet ri va la, iz gu bi li su sa mo je dan set. Igra ma u pr ven stvu i na me |u nard nom tur ni ru u Lu kav cu, gde su po be da ma pro tiv bo san skoher ce go va~ kih su per li ga {a Stu den ta sa Pa la i do ma }i na Lu kav ca, po tvr di li su kva li tet pa je te {ko po ve ro va ti da }e, ~ak i uko li ko iz gu be pro le} ni der bi sa tre nut no dru go pla si ra nim No vim Sa dom, pro koc ka ti pri li ku da se pr vi put u is tro i ji klu ba do mog nu pla sma na u Pr vu li gu Sr bi je.Ta ko raz mi {qa i pred sed nik Uprav nog od bo ra in |ij skog klu ba Ra do van Gr ko vi}. - An ga `o va li smo sja nog tre ne ra Vla di mi ra [a ren ca, skoc ka li smo do bru eki pu pa pla sman u dru gi ste pen tak mi ~e wa ne bi smeo da do |e u pi ta we. Uosta lom, ciq nam je da za go di nu- dve za ku ca mo na vra ta elit nog dru {tva. Pa u za u pr ven stvu ne }e tra ja ti du go, jer ni {ta ne pre pu {ta mo slu ~a ju. Pri pre me na sta vqa mo 9. ja nu a ra, kra jem me se ca pu tu je mo na Ohrid gde }e mo od i gra ti dve-tri utak mi ce sa to mo {wim su per li ga {i ma, pa ve ru jem da }e mo pot pu no sprem ni do ~e ka ti na sta vak pr ven stva. Od i gra li smo ne ko li ko pri ja teq skih utak mi ca sa eki pa ma na {e Pr ve li ge i ni smo ni jed nu iz gu bi li. Na po mi wem da se ve o ma stu di o zno ra di sa mla di ma, ima mo ih oko ~e tr de set i sa wi ma ra di igra~ i tre ner Mi ro slav Ra ni sa vqe vi}- re kao je Ra do van Gr ko vi}. D. Vi }en ti}

SPORT

dnevnik

~etvrtak3.januar2013.

PO TVR \E NO PI SA WE „DNEV NI KA”

Ste va no vi} pred pot pi som za Se vi qu

Ma ruan Fe la i ni

JAD NI MA RUAN FE LA I NI

@e ne mu ne da ju mi ra Je dan od igra ~a ko ji je obe le `io pr vi deo se zo ne u Pre mi jer li gi je Bel gi ja nac Ma ruan Fe la i ni, ko ji bi usko ro mo gao da pro me ni sre di nu. Sjaj nim igra ma u dre su Ever to na, Fe la i ni je za in tri gi rao naj ve }e en gle ske klu bo ve, a ve} se pre se lio u obli `wi Man ~e ster. Me |u tim, raz log ni je tran sfer u Ju naj ted ili Si ti, ve} je po be gao od `e na ko je ga pro ga wa ju i ne da ju mu mi ra u Li ver pu lu. - Ni sam vi {e mo gao da osta nem u Li ver pu lu. Pre vi {e su

me pre po zna va li, a è ne su se iz ne na da pe le po me ni. Pa pa ra ci su se ta ko |e na vi kli da me pro ga wa ju. Ja ne è lim da bu dem ve li ka zve zda. Qu di u Man ~e ste ru me tre ti ra ju sa mno go vi {e po {to va wa - po à lio se Fe la i ni. Dva de set pe to go di {wi Bel gi ja nac, la ko pre po zna tqiv po svo joj afro fri zu ri, je dan je od naj za slu `ni jih za sjaj no {e sto me sto Ever to na u Pre mi jer li gi po sle 21 ko la. On je pr vi stre lac ti ma sa osam go lo va.

Fud ba ler Voj vo di ne Mi ro slav Ste va no vi} (22), po sle do ~e ka No ve go di ne, od mah se za pu tio na Ibe rij sko po lu o str vo. Ne da bi se u [pa ni ji od mo rio pred po ~e tak zim skih pri pre ma, ve}, kao {to je „Dnevnik” i najavio, da bi obavio posledwe formalnosti vezane za potpis ugovora sa ~lanom Primere Seviqom, koja zauzima 14. mesto na tabeli. Jednog od najboqih igra~a crveno-belih i reprezentativca BiH ju~e su na aerodromu u Seviqi do~ekali brojni predstavnici medija i mo`e se slobodno re}i da je wegov dolazak izazvao veliku pa`wu. Najboqi fudbaler AP Vojvodina za 2012. godinu je obavio lekarske preglede i nakon toga zvani~no bi trebao da postane ~lan {panskog tima. Ukoliko sve pro|e kako treba, Stevanovi} bi ve} danas trebao da bude predstavqen medijima kao prvo poja~awe Seviqe u januarskom prelaznom roku. Vojvodina }e,

Miroslav Stevanovi} na pregledima u Seviqi

kako javqaju agencije, na ime od{tete dobiti 1,5 miliona evra. Miroslav Stevanovi} je odigrao 69 utakmica u dresu tima iz Novog Sada i postigao je 12 golova u Jelen Superligi od 2009. godine.

Gol man In ter a Sa mir Han da no vi} pro gla {en je za naj bo qeg slo ve na~ kog fud ba le ra u iz bo ru ma ga zi na „Eki pa”. Ovo je tre }i put da Han da no vi} osva ja ovo pri zna we, po sle 2009. i 2011. go di ne. Na gra de su ra ni je do bi ja li Mi li vo je No va ko vi} (2008) i Val ter Bir sa (2010).

Robin van Per si

le tos po ja ~ao re do ve grad skog ri va la Ju naj te da. Van Per si je u av gu stu pot pi sao ugo vor sa Ju naj te dom do 2016. go di ne uz obe {te }e we od 22 mi li o na fun ti. - @e le li smo Van Per si ja, jer smo zna li da mo `e da bu de va `an

igra ~a za Si ti. On je to tal no dru ga ~i ji od svih na {ih na pa da ~a. Tri me se ca pre ne go {to je pre {ao u Ju naj ted, bi li smo ve o ma bli zu, ali sad ne mo `e mo ni {ta da ura di mo - re kao je Man }i ni. Po sle 20 od i gra nih ko la, tim Alek sa Fer gu so na tre nut no ima se dam bo do va pred no sti u od no su na ak tu el nog {am pi o na. - Van Per si je va `an igra~ za wih. Svi ma je ja sno da je ova bo dov na raz li ka po sle di ca we go vog do la ska - do dao je Man }i ni. Ho land ski re pre zen ta ti vac je pro {le se zo ne po sti gao 37 go lo va u dre su Ar se na la, a ot ka ko je pre {ao na Old Tra ford 17 pu ta se upi sao u li stu stre la ca.

TRE NER ATLE TI KA, DI JE GO SI ME O NE

Bi }e mo jo{ bo qi Tre ner fud ba le ra ma drid skog Atle ti ka Di je go Si me o ne re kao je da o~e ku je da eki pa u 2013. ostva ri jo{ bo qe re zul ta te ne go pro {le go di ne u ko joj je osvo ji la Li gu Evro pe. Ma drid ske jor gan xi je po sle mno go vre me na us pe le su da na ta be li raz dvo je Bar se lo nu i ma Di je go Si me o ne drid ski Real. Atle ti ko je tre nut no dru gi na ta be li Pri - da mo `e mo do jo{ bo qih re zul me re sa de vet bo do va ma we od ta ta ne go pro {le se zo ne - re kao vo de }e Bar se lo ne. je Si me o ne - Hva la svim na vi ja ~i ma na Po sled wu ti tu lu pr va ka po dr {ci ko ju su nam pru `a li do [pa ni je eki pa Atle ti ka osvo sa da, o~e ku je da }e mo i u 2013. ji la je 1996. go di ne ka da je na go di ni ima ti wi ho vu po mo}. klu pi se deo srp ski stru~ wak Ona nam je po treb na jer ve ru jem Ra do mir An ti}.

Ku di }i ni u LA Ga lak si ju Ita li jan ski gol man i do sko ra {wi ~lan lon don skog To ten he ma Kar lo Ku di }i ni ka ri je ru }e na sta vi ti u SAD-u, pre {ao je u Los An |e les Ga lak si. Ita li jan ski gol man je od i grao tek 37 utak mi ca za To ten hem to kom tri i po se zo ne, a pret hod no je igrao za ^el si, La cio, Ka stel di San gru i Mi la no. Sa ^el si jem je osvo jio dve Pre mi jer li ge.

Bo ri }u se za me sto u ti mu Gol m an ma d rid s kog Re a l a Iker Ka si qas re kao je da }e se `e sto ko bo ri ti ka ko bi vra tio me sto u start noj po sta vi kra qev skog klu ba. Ka si qas je pro {log me se ca, na me ~ u sa Ma l a g om, ostao na klu pi pr vi put po sle 10 go di na, a tre ner @o ze Mu ri wo od lu ~io je da {an su pru `i An to ni ju Ada nu. Real je po me nu tu utak mi cu iz gu bio sa 3:2 i ostao na 16 bo do va za o stat ka za vo de }om Bar se lo nom. - Mo ram da se bo rim i da po ku {am da vra tim me sto u ti mu. To mi je pr vi ciq u 2013. go di ni i na dam se da }e mi tre n er uka z a t i po v e r e w e. Ipak, naj va `ni je je da ko jih god 11 igra ~a do bi je {an su pru ` e mak s i m um na te r e n u. Real je va `ni ji od me ne - ka zao je Ka si qas.

^e kam svo ju {an su

Han da no vi} naj bo qi

Me na xer Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni re kao je da je we gov klub bio na do mak do vo |e wa Ro bi na van Per si ja, ko ji je

IKAR KA SI QAS SE NE MI RI S KLU POM

FUD BA LER PAR TI ZA NA, FI LIP KNE @E VI]

SLO VEN CI BI RA LI

Man }i ni hva li Van Per si ja

U Vo{u je stigao 2008. godine iz Zvornika. Popularni Boske letos je prvi put nastupio za reprezentaciju BiH, a Emir Spahi}, saigra~ iz reprezentacije, trebalo bi da mu postane i saigra~ u [paniji.

Po sta vqa we kro va na tri bi ni te re na broj 5

VE STI IZ FK VOJ VO DI NA

Usko ro tri bi ne pod kro vom Za huk ta va ju se ra do vi u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov”. Kra jem pro {le go di ne za vr {e ni su ra do vi na grad skom osve tqe wu, a na sta vqe ni su na iz grad wi no ve zgra de, u sklo pu ko je }e bi ti svla ~i o ni ce za mla |e igra ~e, naj sa vre me ni ji me di cin ski blok, ku hi wa, re sto ran i kan ce la rij ski pro stor. Ka ko se is ti ~e na zva ni~ nom saj tu klu ba, za vr {e tak ovih ra -

do va mo `e se o~e ki va ti ve} kra jem ja nu a ra. Isto vre me no, po ~e lo je po kri va we no vo i zgra |e ne tri bi ne na te re nu broj pet, pr vom ka da se u|e u FC „Vu ja din Bo {kov”, a bi }e po sta vqe ne i no ve sto li ce. Od mah po tom pre }i }e se na po sta vqa we kro va iz nad tri bi na na te re ni ma 1 i 2, {to }e gle da o ci ma pru `i ti mno go ve }i kom for.

Fud bal ski klub Par ti zan na ovim pro sto ri ma na ro ~i to se is ta kao u da va wu {an si mla |im igra ~i ma. Ove se zo ne dres pr vog ti ma no si li su: Ni ko la Pe tro vi}, Mi lo{ Osto ji}, Sa {a Mar ko vi}, Ni ko la Nin ko vi}, Mi lo{ Jo ji} i La zar Mar ko vi} i svi oni su ima li so lid ne mi nu ta è. Je dan od onih ko ji ni su ima li svo jih pet mi nu ta je Fi lip Kne è vi} (21), biv {i fud ba ler ~a ~an skog Bor ca. Mla di fud ba ler u Hum sku je do {ao pro {log le ta i od i grao je dva jed no po lu vre me. @a li {to je ta ko, ali ka è da i da qe ~e ka {an su. - Kao naj bo qi igra~ Bor ca bio sam non stop u ti mu. Sa da se to pro me ni lo i ni je mi la ko. U Par ti za nu je kon ku ren ci ja ve li ka i ako se na to ne na vik ne te po to nu -

HAJ DUK IZ [IMA NO VA CA SE NA DA LE POM PRO LE ]U

Pred sed nik {i ri op ti mi zam

Je se wa po lu se li smo iz u zet no zo na Srem ske li ge mla du eki pu i pla ne }e qu bi te qi ma ti ti li smo da nak fud ba la u [i ma ne is ku stvu. nov ci ma osta ti u Fud bal ske po le pom se }a wu, sa sle ni ke iz [i ma mo 10 osvo je nih no va ca ipak ne na bo do va Haj du ka pu {ta op ti mi zam. 1932 bi lo je do - Pre vas hod ni voq no za pred po za da tak nam je da sled we me sto. obez be di mo opa Kri za re zul ta ta sta nak i za to }e mo ne ka da jed nog od to kom pa u ze igra~ bo qih klu bo va u ki ka dar osve ì ti Sre mu tra je ve} i po ja ~a ti. Svi du è vre me. igra ~i ko ji su iz - U Haj duk sam ne li pr vi deo pr do {ao pre po la ven stva osta }e na go di ne ka da je ma oku pu. Mak si mal lo to ga bi lo za no }e mo po ja ~a ti hva lu - ka è pred rad i sa mla |im ka sed nik klu ba Bran ko Maq ko vi} te go ri ja ma, s ko ji Bran ko Maq ko vi} - Sa sa rad ni - ma }e ra di ti Mi lo{ Jef ti} i ci ma sam prak ti~ no kre nuo od nu - @ar ko Mr ka ji}. Pri pre me za na le. Pre vas hod ni za da tak nam je bio sta vak se zo ne po ~e }e kra jem ja nu a da stvo ri mo uslo ve za rad, bez ve - ra. Svi ve ru je mo da }e pro le }e u }ih pre ten zi ja ka bo qem pla sma nu. li gi bi ti u zna ku Haj du ka i da se Za hva qu ju }i po mo }i spon zo ra i ne }e mo pre se li ti u ni ì rang pri ja te qa klu ba u to me smo u ve li - op ti mi sta je Maq ko vi}. koj me ri i us pe li. Na à lost, ima @. Ra di vo je vi}

Eki pa Re a la pr vu utak mi cu u Pri me ri ove go di ne igra u ne de qu ka da }e do ~e ka ti So si je dad. Ka si qas je po no vio da u svla ~i o ni ci Re a la ne ma po de le igra ~a po kla no vi ma. - Ne sme mo sa da da se pre da mo. Eki pa mo ra da na sta vi da se bo ri do kra ja se zo ne. Po treb no je da vi {e tr ~i mo i bo qe tre ni ra mo, a to }e nam do ne ti re zul ta te. Va `no je da sma wi mo raz li ku u od no su na Bar se lo nu i Atle ti ko. Bi }e te {ko, ali ne i ne mo gu }e sma tra re pre zen ta ti vac [pa ni je.

Ro ki u In ter u

Tur nir u Dvo ro vi ma Ne dav no su ugo vor o sa rad wi pot pi sa li FK Voj vo di na i Aka de mi ja spor ta Fe niks-Voj vo di na iz Dvo ro va kod Bi je qi ne (BiH). Pr vi plo do vi sa rad we ve} su vi dqi vi, jer se na ula sku u ovaj gra di} na la zi bil bord ko ji pro mo vi {e de ~i ji fud bal ski tur nir, na ko jem do mi ni ra sli ka Mi ro sla va Ste va no vi }a. Uz to, iz u zet no ta len to va ni Do bri ca Te gel ti ja(ro |en 2000. go di ne u Dvo ro vi ma) po stao je igra~ Voj vo di ne. A. P.

Ikar Ka si qas

Fi lip Kne `e vi}

}e te. Na mom me stu igra ju Ne ma wa To mi} i La zar Mar ko vi} i sve stan sam da su oni u ve li koj pred no sti. Ipak, ne pre da jem se, ve} ~i nim sve ka ko bih pri vo leo tre ne ra Ver me zo vi }a da mi da {an su ka è Kne è vi}. Mla di ve zi sta je, ka è, ipak na do bit ku. - Iz gu bio sam na kon ti nu i te tu, ali sam do bio na ne ~e mu {to je neo p hod no sva kom fud ba le ru, men tal na sna ga mi je sa da ve }a {to me ~i ni kom plet ni jim igra ~em ne go pre tri me se ca. Kne è vi} je mo mak ko ji ima svoj imix. - Min |u {e, fri zu ra, broj 77 na le |i ma i tra ka oko ru ke su stva ri ko je su sme ta le ne kim qu di ma. Sa tim uvek mo ra{ da se bo ri{, ne do zvo liv {i da se pre da{. To si jed no stav no ti, od no sno tvo ja li~ nost. Fi lip je ve} po ~eo sa tre nin zi ma. - Ni sam se ne {to umo rio pa sam ve} po ~eo sa ra dom. Te re ta na, fit nes i tr ~a we su mo ja sva ko dnev ni ca. @e lim da spre man do ~e kam pri pre me jer ho }u da osta vim du bok trag u Par ti za nu i na {em fud ba lu. On ce ni ovaj tim Par ti za na i sma tra da su mu uz ra me je di no Cr ve na zve zda i Voj vo di na. - Evro pa je me ri lo kva li te ta na {e li ge. Par ti zan, ko ji je naj bo qi u ze mqi ve} pet go di na, mu ku mu ~i i sa ti mo vi ma sred we kla se. Da ne pri ~am on da ka kve su osta le na {e eki pe. I. La za re vi}

Ka pi ten La ci ja To ma zo Ro ki po zdra vio se sa i gra ~i ma i de f i n i t iv n o pre { ao u In ter. - Osta lo je da de fi ni {em jo{ ne ko li ko de ta qa sa no vim klu bom i pre la zak u In ter bi }e ozva ni ~en. Na dam se da }u se jed nog da na vra ti ti u La cio - re kao je 34-go di {wi Ro ki. On je u La cio do {ao 2004. go di ne iz Em po li ja za su mu od

To ma zo Ro ki

1,5 mi li o na evra. U dre su klu ba iz Ri m a od i g rao je 284 utak mi ce i po sti gao 105 po go da ka, a 2009. osvo jio je Kup Ita li je. Ro ki je za re pre zen ta ci ju Ita li je od i grao tri utak mi ce, a bio je i ka pi ten olim pij ske se lek ci je azu ra u Pe kin gu, 2008. go di ne.

e–mail adre sa sport ske ru bri ke „Dnev ni ka” je: sport@dnevnik.rs

sport

~etvrtak3.januar2013.

dnevnik

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Ra dio Pla ne ta u or bi ti U kategoriji mla|ih pinira eki pa ko ju pred vo di Sa {a Drakuli}, Radio Planeta jo{ jednom je pokazala rasko{an talenat i kao prva u grupi pobedom nad Vita trejdom (10:1) plasirala se u zavr{nicu 50. jubilarnog Dnevnikovog turnira u malom fudbalu. Briqirali su planeta{i, a istakli su se Andrej Jakovqevi} sa tri po got ka i dvo stru ki strel ci Slo bo dan Ru be `i}, Mirko Topi} i Igor Jeli~i}. U sudaru Indeksa i Ka}a nije bilo pobednika, me~ je zavr{en 2:2. To je ipak bilo dovoqno klincima iz Indeksa da kao drugoplasirani u grupi izbore prolaz u daqe takmi~ewe. Golove za Indeks postigli su Vladimir Vuka{inovi} i Jovan Oparnica, dok su za Ka} strel ci bi li Ne ma wa [trbac i Stefan Lazi}. U kategoriji pionira Grofovi i Juniori podelili su bodove. Remi u kvalitetnoj fudbalskoj predstavi bio je dovoqan da obe ekipe izbore plasman u daqi tok turnira. Ono {to je bilo zanimqivo da su fudbaleri iz Beograda ceo me~ odigrali sa ~etiri igra~a i pored toga dva puta vodili golovi ma Ste fa na Ga lo vi }a i \or|a Kova~evi}a. Ipak, na dru goj stra ni po ga |a li su

Marko Vi{ekruna i Milan Jevti}, pa je miroqubiva podela bodova donela slavqe obema ekipama. Lep fud bal i mno {tvo go lo va vi|eno je u sudaru Vitorog Prometa i FK Voj vo di ne. Slavili su crvenobeli (5:3), a junak pobede bio je Lazar Zli~i} koji je posti gao tri go la. Nepravedno bi bilo iz o sta vi ti i Ste fa na Ko se ca, dvostrukog strelca za Vitorog. U duelu Eliksir Agrara Duel sa me~a Zup~anici Vuves - Beli dvori i Alfa pobeda je pripala prvoimenovanoj ekiki strelac Aleksandar \uri}. pi 3:2. Nakon prvog poluvreUprkos porazu Alfa obe ekimena igra~i Eliksira iako su pe su imale razloga za zadodva puta bili u vo|stvu, a wivoqstvo jer je rasplet u grupi hovi rivali dva puta stizali bio takav da su obe ekipe uspezaostatak, poluvreme je zavrle da pro|u daqe. U sudaru se{eno nere{enim rezultatom ni o ra eki pa Be lih dvo ra i (2:2). Zanimqivo je da su u prZup~anika Vuves vi|en je kvavih 15 minuta igra~i jedne i litetan i borben fudbal, a druge ekipe uspeli da postigpobednik je morao biti odlunu po jedan auto- gol. U na~en nakon izvo|ewa penala. stavku duela igra se rasplamVeterni~ani su poveli golosala, imali su i jedni i drugi vima Milana ^i~i}a, a u fidosta {ansi, a pobedu igra~ini{u prvog poluvremena lema Eliksira doneo je dvostrupim pogotkom uzvratio je Go-

Se dam na e sta gru pa

4:1 0:5 2:2 7:2 4 6:3 4 1:9 0

Dru ga gru pa

U. Edukons – Picerija Modena Picerija Modena – Studio Berar Studio Berar - U. Edukons 1. U. Edukons 2 1 1 0 5:2 2. Studio Berar 2 1 1 0 5:3 3. P. Modena 2 0 0 2 1:6

3:0 1:3 2:2 4 4 0

Tre }a gru pa

Kafe Dva kraqa - Restoran Krajina 4:0 Restoran Krajina – CIAK 1:1 Kafe Dva kraqa - CIAK 2:1 1. Dva kraqa 2 2 0 0 6:1 6 2. CIAK 2 0 1 1 2:3 1 3. R. Krajina 2 0 1 1 1:5 1

^e tvr ta gru pa

Foto: F. Baki}

ran @epina. U nastavku vi|eno je nekoliko stativa i pre~ki, stopostotnih {ansi koje su ostale neiskori{}ene. Kako su obe ekipe izborile plasman u {esnaestinu finala, a ve} su u prvim me~evima slavili identi~nim rezultatom 3:2,a o prvaku grupe odlu~ivali su penali. Vi{e sre}e imali su Ka}ani koji su nakon ~etiri serije uspeli da do|u do slavqa 2:1 i ne{to lak{eg rivala u eliminacionoj fazi. I. Gru bor

Juniori

Kazino Gaja Grofovi

FK Novi Sad NS Agro

Crvena zvezda

@ito prerada

Yentlmeni

KADETI IM Frizerski salon Ju`na Ba~ka

Vojvodina Alf

Eliksir agrar

Erker plus

Fasada

VETERANI Klaris

Radio Planeta Vikiliks

Osip impeks Gramont Jamajka

Pekara Malina

Npr Pani}

Ju`na Ba~ka

MLA\I PIONIRI Petar Pua~a

Pr va gru pa

Klaris – Central pab Central pab – M. Cani} DG Klaris - M. Cani} DG 1. M. Cani} 2 1 1 0 2. Klaris 2 1 1 0 2. Central pab 2 0 0 2

PIONIRI

Beograd

Se ni o ri

AK Sekuli} – SRS dr Vojislav [e{eq SRS dr V. [e{eq - Mimada lajn Mimada lajn - AK Sekuli} 1. Mimada lajn 2 2 0 0 5:1 2. AK Sekuli} 2 1 0 1 4:4 3. SRS 2 0 0 2 4:8

4:3 1:4 1:0 6 3 0

Pe ta gru pa

Kafe pab Taverna – Picerija La forca 4:3 Picerija La forc a – VT[ 3:3 VT[ - Kafe pab Taverna 3:6 1. Taverna 2 2 0 0 10:6 6 2. La forca 2 0 1 1 6:7 1 3. VT[ 1 0 1 1 6:9 1

[e sta gru pa

Kafe Panda Liman – Simpleks 1:0 Simpleks - A. Maks auto 3:3 A. Maks auto - Kafe Panda Liman 5:1 1. A. Maks auto 2 1 1 0 8:4 4 2. Panda Liman 2 1 0 1 2:5 3 2. Simpleks 2 0 1 1 3:4 1

Sed ma gru pa

Zora

Indeks

Dami bau

Novi Sad

Indeksova t. Kazino Gaja

Tre }a gru pa

Tema trejd – Radio Planeta 1:10 Vita plej – Tema trejd 0:5 Radio Planeta - Vita trejd 10:1 1. R. Planeta 2 2 0 0 20:2 6 2. Temma trejd 2 1 0 1 10:6 3 3. Vita plej 2 0 0 2 1:15 0

^e tvr ta gru pa

Ka} 99 – Novi Sad Novi Sad - Indeks Indeks - Ka} 1. Novi Sad 2 1 1 0 2. Indeks 2 0 2 0 3. Ka} 99 2 0 0 2

Pe ta gru pa

Pi o ni ri Pr va gru pa

De se ta gru pa

1:2 5:2 4:3 7:3 3 6:8 3 4:6 0

4:3 5:3 2:2 6:5 4 8:7 3 5:7 1

Tre }a gru pa

De ve ta gru pa

FS Mi}ko trend – Mewa~nica Ris 3:3 Tehnomer - FS Mi}ko trend 3:2 Mewa~nica Ris - Tehnomer 5:0 1. Mewa~nica Ris 2 1 1 0 8:3 4 2. Tehnomer 2 1 0 1 3:7 3 3. FS Mi}ko trend 2 0 1 1 5:6 1

Madona – P. Carigrad Gumaplast - Madona Carigrad - Gumaplast 1.Carigrad 2 2 0 0 2. Madona 2 1 0 1 3. Gumaplast 2 0 0 2

2:3 2:2 2:2 5:4 4 4:4 2 4:5 0

Indeksova trib. – Iks el nedeqa 8:2 Indeksova trib. - Kafe Kaskada 6:1 Kafe Kaskada - Iks el 1:4 1. Indeksova tr. 2 2 0 0 14:3 6 2. Iks el 2 1 0 1 6:9 3 3. Kafe Kaskada 2 0 0 2 2:10 0

Dru ga gru pa

@ito prerada – Xentlameni 3:2 1. @ito prerada 1 1 0 0 3:2 3 2. Xentlmeni 1 0 0 1 2:3 0

Ka de ti Pr va gru pa

1:4 1:4 4:2 8:3 6 5:5 3 3:8 0

Beograd – Dr 7:1 Dr – IM frizerski salon 1:3 IM frizerski salon - Beograd 2:2 1. Beograd 2 1 1 0 9:3 4 2.IM friz. salon 2 1 1 0 5:3 4 3. Dr 2 0 0 2 2:10 0

Dru ga gru pa

Je da ne sta gru pa

Ju`na Ba~ka – Vitorog promet 5:1 FK Vojvodina – Ju`na Ba~ka 2:3 Vitorog promet - FK Vojvodina 3:5 1.Ju`na Ba~ka 2 2 0 0 8:3 6 2. Vojvodina 2 1 0 1 7:6 3 3. Vitorog prom. 2 0 0 2 4:10 0

Dva na e sta gru pa

Alf – Agroomega 5:0 Agrooprema – Eliksir agrar 2:2 Eliksir agrar - Alf 2:2 1. Alf 2 1 1 0 7:2 4 2. Eliksir agrar 2 0 2 0 4:4 2 3. Agroomega 2 0 1 1 2:7 1

Tri na e sta gru pa

Erker plus – Fudbaler~i}i 10:0 Cement – Fasada 1:2 Cement - Fudbaler~i}i 3:1 Fasada - Erker plus 2:1 Erker plus - Cement 3:2 Fasada - Fudbaler~i}i 3:0 1. Fasada 3 3 0 0 7:2 9 2. Erker plus 3 2 0 1 17:6 6 3. Cement 3 1 0 2 6:6 3 4. Fudbaler~i}i 3 0 0 3 1:16 0

Druga ku}a – Beli dvori 2:3 Z. Vuves - Druga ku}a 3:2 Beli dvori - Z. Vuves 1:1 (2:3) 1. Z. Vuves 2 1 1 0 4:3 4 2. Beli dvori 2 1 1 0 4:3 4 3. Druga ku}a 2 0 0 2 4:6 0

F@ Lampone – Herba lajf 6:3 Herba lajf - Plastal 5:3 F@ Lampone - Plastal 5:1 1. F@ Lampone 2 2 0 0 11:4 6 2. Herba lajf 2 1 0 1 8:9 3 3. Plastal 2 0 0 2 4:10 0

Tradicija socijalisti – Vulkan 3:2 AO @ika - Tradicija socijalisti 1:4 Vulkan - AO @ika 1:2 1. Tr. socijalisti 2 2 0 0 7:3 6 2. Auto otpad @ika 2 1 0 1 3:5 3 3. Vulkan 2 0 0 2 3:5 0

Maks bet – Teodorovi} k. 1:4 St. Mili}evi} - Maks bet 1:6 Teodorovi} k. - Staklo Mili}evi} 1:4 1. S. Mili}evi} 2 2 0 0 10:2 6 2. Teodorovi} 2 1 0 1 5:7 3 3. Maks bet 2 0 0 2 2:10 0

[e sna e sta gru pa

Tema trejd

Dru ga gru pa

Juniori – Crvena zvezda Crvena zvezda - Grofovi Grofovi - Juniori 1.Juniori 2 1 1 0 2. C. zvezda 2 1 0 1 3. Grofovi 1 0 1 1

Osma gru pa

0:1 0:6 2:4 8:4 3 4:3 3 1:6 3

Dami bau – Pobeda auto 3:0 Auto moda NS 21 - Dami bau 3:2 Pobeda auto - Auto moda NS 2:2 13. Auto moda 2 1 1 0 5:4 4 2. Dami bau 2 1 0 1 5:3 3 3. Pobeda auto 2 0 1 1 2:5 1

Kafe Avantgart – R.Het trik lige 7:0 Ju`na Ba~ka - Avantgard 1:2 R. Het trik lige - Ju`na Ba~ka 0:1 1. Kafe Avantgard 2 2 0 0 9:1 6 2. Ju`na Ba~ka 2 1 0 1 2:2 3 3. Het- trik liga 2 0 0 2 0:8 0

Pet na e sta gru pa

Auto moda

Pr va gru pa

Zora – Kazino Gaja Kazino Gaja – Petar Pua~a Petar Pua~a – Zora 1. Petar Pua~a 2 1 0 1 2. Zora 2 1 0 1 3. Kazino Gaja 2 1 0 1

FK Novi Sad – Kazino Gaja Kazino Gaja - Novi Sad agro NS agro - Novi Sad 1. Kazino Gaja 2 2 0 0 2. NS Agro 2 1 0 1 3. FK Novi Sad 2 0 0 2

^e tr na e sta gru pa

Iks el

Mla |i pi o ni ri

5:2 1:3 5:3 8:4 6 8:7 3 3:8 0

19. decembar- Grbavica Grbavica – Galaktikosi Galaktikosi - 19. decembar 1. Galaktikosi 2 2 0 0 2. 19. decembar 2 1 0 1 3. Grbavica 2 0 0 2

Novi Sad gas – Euro Kan kom 3:0 Euro Kan kom – Inoba~ka 0:0 Inoba~ka - Novi Sad gas 3:3 1. Novi Sad gas 2 1 1 0 6:3 4 2. Inoba~ka 2 0 2 0 3:3 2 3. Euro Kan kom 2 0 1 1 0:3 1

Radio Planeta

Kaznena eksped. – Univereksport 3:1 1. K. ekspedicija 1 1 0 0 3:1 3 2. Univereksport1 0 0 1 1:3 0

RTV Vojvodina – Novo naseqe 2:3 Bed kompani - RTV Vojvodina 2:1 NOvo naseqe - Bet kompani 2:2 1. Novo naseqe 2 1 1 0 5:4 4 2. Bet kompani 2 1 1 0 4:3 4 3. RTV Vojvodina 2 0 0 2 3:5 0

Tre }a gru pa

^e tvr ta gru pa

Ve te ra ni Pr va gru pa

Osip imp. metal – Gram. Jamajka Radio Planeta – Osip imp. metal R. Planeta - Gramont Jamajka 1. R. Planeta 2 2 0 0 9:2 2. Gram. Jamajka 2 1 0 1 6:5 3. Osip impeks 2 0 0 2 0:8

Dru ga gru pa

Vikilis – Perkara Malina Klaris - Vikiliks Pekara Malina - Klaris 1. Klaris 2 2 0 0 2. P. Malina 2 0 1 1 3. Vikiliks 2 0 1 1

Tre }a gru pa

0:4 4:0 5:2 6 3 0

1:1 3:0 2:3 6:2 6 3:4 1 1:4 1

Energotehnika JB– NPR Pani} 0:2 1. NPR Pani} 1 1 0 0 2:0 3 2. Energot. JB 1 0 0 1 0:2 0

SPORT

dnevnik

~etvrtak3.januar2013.

JUBILARNI 50. „DNEV NI KOV” TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Vul kan stao na pe na lu Za vr {e ni su eli mi na ci o ni me ~e vi na 50. ju bi lar nom „Dnev ni ko vom” tur ni ru u ma lom fud ba lu, od da nas po ~i we onaj za ni mqi vi ji deo no ka ut - fa za. U kon ku ren ci ji je osta lo jo{ 35 ti mo va kod se ni o ra, de vet kod mla |ih pi o ni ra i po osam kod pi o ni ra, ka de ta i ve te ra na. Po sled wi dan grup ne fa ze tak mi ~e wa bio je za ni mqiv. Sta klo Mi li }e vi} kro ja~ ka rad wa Adri na bez ve }ih pro ble ma sa vla da la je Ke ra mi ku Te o do ro vi} BBB. Je di nim go lom u pr vom po lu vre me nu Mir ko Si me u no vi} pre ki nuo je uspa van ku i do neo pred nost Te me rin ci ma. U na stav ku naj lep {i gol do sa da {weg de la tur ni ra po sti gao je Mar ko Ko -

^e tvr tak, 3. ja nu ar 14.00: Iks el – In deks (mp) 14.35: Te ma trejd – Ka zi no Ga ja (mp) 15.10: Zo ra – Da mi blu (mp) 15.45: Be o grad - Voj vo di na (k) 16.20: CI AK – Uni ve rek sport (s) 16.55: P. La for ca – Ka zne na eks pe di ci ja (s) 17.30: Ino ba~ ka – Pi ce ri ja Mo de na (s) 18.05: F@ Lam po ne – AO @i ka (s) 18.40: Me wa~ ni ca Ris – Her ba lajf (s) 19.15: Ta ver na – Ju `na Ba~ ka (s) 19.50: Alf – Er ker plus (k) 20.25: Ka fe Avant gard – Bet kom pa ni (s)

Pe tak, 4. ja nu ar 14.00: Pe tar Pu a ~a - Iks el ili In deks (mp) 14.35: Auto mo da- Te ma trejd ili Ka zi no Ga ja (mp) 15.10: Ka zi no Ga ja - Gro fo vi (p) 15.45: Cr ve na zve zda - Yen tle me ni (p) 16.20: Vu ves - Ino ba~ ka ili Pi ce ri ja Mo de na(s) 16.55: Sta klo Mi li }e vi} - Ma do na 17.05: Maks auto - 19. de cem bar 17.40:Ka fe Dva kra qa - Kla ris (s) 18.15: Tra di ci ja so ci ja li sti - AK Se ku li} (s) 18.50: No vo na se qe - Stu dio Be rar (s) 19.50: Ra dio Pla ne ta – Vi ki liks (v) 20. 25: P. Ma li na – Ju `na Ba~ ka (v)

Ba ra` U ba ra` utak mi ca ma za pla sman me |u 32 eki pe u se ni or skoj kon ku ren ci ji igra }e: CI AK - Ka zne na eks pe di ci ja, Pi ce ri ja La for ca - Uni ve rek sport i Ino ba~ ka - Pi ce ri ja Mo de na sti} fan ta sti~ nim ma ka zi ca ma go to vo sa aut li ni je, a ve li kih i ube dqi vih 4:0 ima li su Mi li }e vi }i po sle go lo va Mar ka To mi }a i Igo ra Jak {i }a. Po ~a sni po go dak za ke ra mi ~a re po sti gao je \or |e vi} iz pe na la. Ka zne na eks pe di ci ja po be dom od 3:1 nad Uni ve rek spor tom pla si ra la se u da na {wi ba ra`. Go lom Li {i }a, a ka sni je i Kne `e vi }a sa pe na la (sa igra ~em ma we) Ka zne na eks pe di ci ja po ve la je 2:0. Ni ko la Mi jo vi} je sa pe na la sma wio na 1:2, ali je Slo bo dan [e vi} iz slo bod nog udar ca po sta vio ko na~ nih 3:1. Agen ci ja Maks auto neo ~e ki va no la ko sa vla da la je Ka fe Pan da Li man sa 5:1. ^e tvo ro stru ki stre lac na ovom me ~u bio je Ivan Pe te uz je dan po go dak Qu bo mi ra Kr sti }a, dok je za Ka fe Pan du je di ni po go dak po sti gao Du {an [ve di}. Kod re zul ta ta 4:1 za Agen ci ju Mak sa u to Su vaj xi} je

Su bo ta, 5. ja nu ar

Momenat s utakmice Kaznena ekspedicija - Univereksport

od bra nio pe nal, a mo gla je po be da da bu de i ube dqi vi ja da Su bo tin ni je po go dio pre~ ku pro tiv ni ka sa svo je po lo vi ne. Ino ba~ ka i No vi Sad Gas od i- gra li su ne re {e no 3:3. Iako je Ino ba~ ka na po lu vre me nu vo di la 2:0, go lo vi ma Alek se Ba ra }a iz pe na la i Ste fa na Sta ro vla ha No vi Sad Gas je u ne ko li ko mi nu ta dru gog po lu vre me na us peo da iz jed na ~i go lo vi ma ^e pi }a i Ja bla na. U za vr {ni ci Mi lo{ Te {i} do neo je pred nost Ino ba~ ki, ali je za sve ga 10 se kun di Du {an ^e pi} po sti gao svoj dru gi po go dak i do neo pr vo me sto u gru pi eki pi No vi Sad Gas. U bor bi za pro laz sa dru gog me sta u gru pi Auto ot pad @i ka bio je bo qi od eki pe Vul kan. Vul kan je re a li zo va nim pe na lom Alek san dra Kqa ji }a po veo 1:0, ali je ubr zo iz jed na ~io Alek san dar La -

Mla |i pi o ni ri Ra dio Pla ne ta - Vi ta trejd In deks – Ka}

10:1 2:2

Pi o ni ri Gro fo vi – Ju ni o ri

14.00: Ra dio Pla ne ta– Zo ra ili Da mi bau (mp) 14.35: Nov ci Sad – In dek so va tri bi na (mp) 15.10: Ju ni o ri - FK No vi Sad (p) 15.45: NS Agro - @i to pre ra da (p) 16.20: Ga lak ti ko si - Ci ak ili Uni ve rek sport(s) 16.55: Mi ma da lajn - Pan da Li man (s) 17.30: Mil ka Ca ni} - Be li dvo ri (s) 18.05: Ca ri grad - Pi ce ri ja La for ca ili Ka zne na eks pe di ci ja (s) 18.40: Uni ver zi tet Edu kons - Te o do ro vi} k. (s) 19.15: No vi Sad gas - Teh no mer(s) 19.50: Kla ris– Osip im peks (v) 20.25: Gra mont Ja maj ka – NPR Pa ni} (v)

2:2

Ka de ti Vi to rog pro met – FK Voj vo di na Fa sa da - Fud ba ler ~i }i Elik sir agrar - Alf

3:5 3:0 2:2

Se ni o ri Be li dvo ri – Zup ~a ni ci Vu ves Te o do ro vi} K.- S. Mi li }e vi} Uni ve rek sport – Ka zne na eks pe di ci ja Agen ci ja Maks auto – Ka fe Pan da Li man Ino ba~ ka – No vi Sad gas Vul kan – Auto ot pad @i ka Pe ka ra Ma li na – Kla ris Ka fe Ka san dra - Iks el

3:4 (1:1) 1:4 1:3 5:1 3:3 1:2 2:3 1:4

zi} {u tem iz da qi ne. U na stav ku naj ve }a opa snost po gol Vul ka na bio je sjaj ni Mi lan Su ba {i}, ko ji je pred vo dio na pad Auto ot pa da @i ka. Ne ko li ko mi nu ta pre kra ja utak mi ce Su ba {i} je obo ren u ka zne nom pro sto ru, a si gur ni re a li za tor naj stro `e ka zne bio je Du {an Ala va wa ko ji je do neo pred nost Ve ter ni ~a ni ma. Ima li su {an su igra ~i Vul ka na da sa pe na la iz bo re ne re {en re zul tat i pro laz u na red nu run du, ali je Ka ra no vi} od bra nio pe nal Ter zi }u i iz ra stao u ju na ka utak mi ce. M. Ri sti}

SENIORI – [EMA ZAVR[NICE Dva kraqa Klaris Taverna Ju`na Ba~ka

Carigrad P. La forca/K. eksp. Milka Cani} Beli dvori

Maks auto

Mimada lajn

19. decembar

Panda Liman

Mewa~nica Ris Herba lajf

Galaktikosi Ciak/Univereksport

Novo naseqe

Univerzitet Edukons

Studio Berar

Teodorovi} keramika

Vuves Inoba~ka/P. Modena

Staklo Mili}evi}

Novi Sad Gas Tehnomer

Kafe Avantgart

Madona

Bet kompani

Tradicija socijalisti

F@ Lampone

Auto ku}a Sekuli}

Auto otpad @ika

dnevnikOv [AH

~etvrtak3.januar2013.

TUR NIR ZA [A HIST KI WE U ARAD CU

Ma ri ja pr va da ma, a Ma ri ja na prin ce za U Arad cu su od i gra na dva tur ni ra za {a hist ki we. Je dan je no sio na ziv „Pr va da ma 2012“, a dru gi „Pr va prin ce za 2012“. Or ga ni za tor tur ni ra bio je [a hov ski klub Ara dac i TKM Cen tar iz Zre wa ni na, ko ji su odr `a ni kao ~e tvr ti do ga |aj {a hov ske ma ni fe sta ci je pod na zi vom „[ah - sport, na u ka, kul tu ra i umet nost 2012“, ~i ji je do na tor i po kro vi teq NIS (Naft na in du stri ja Sr bi je). Na oba tur ni ra u~e stvo va le su mla de {a hist ki we iz Ali bu na ra, Ele mi ra, Srp ske Cr we, Kra ji {ni ka, Ki kin de i Arad ca. Tur ni ri su bi li ve om a bor be ni i kva li tet ni, u sta ri joj gru pi po be di la je Ma ri ja Sta ni mi ro vi} ([K Ali bu nar), ko ja je po de li la pr vo me sto sa Dan kom La li} ([K Naf ta gas iz Ele mi ra), ali je ima la bo qi do dat ni kri te ri jum. U mla |oj gru BU BA MA RA GRAN PRI

Mi lan sto pa ma Du {a na

U pro sto ri ja ma N[K-a od i gran je za vr {ni br zo po te zni tur nir Bu ba ma re iz No vog Sa da. Pra vo da igra ju ima li su igra ~i ko ji su to kom go di ne sa ku pi li naj vi {e bo do va. Igrao se Ber ger tur nir a u „mr tvoj„ tr ci Mi la na Po po vi }a i Mi o dra ga Jev ti }a ne {to bo qe do dat ne kri te ri ju me imao je Po po vi} ko ji krup nim ko ra ci ma pra ti svog sta ri jeg bra ta, olim pij skog re pre zen ta tiv ca Du {a na. Pla sman: 1-2. Mi lan Po po vi}, Mi o drag Jev ti} 12,5, 3. Ivan Ba no vi} 11,5, 4. Ne nad Di mi tri je vi} 10,5, 5. Mi lan Ilij} 10, 6-7. Kra so je No ta ro{, Si ni {a Re mec ki 9,5, 8. @eq ko Me dar, 8,5, 9. Alek san dar Le sko vac 7, 10-11. Bo jan Lu ka ji}, Mi ro slav ^a bar ka pa 5,5, 12. Slav ko Po po vi} 5, 13. Qu bi {a Ter zi} 4, 14-15. Dra gan Jo va no vi}, Mi ro slav Po pr `en 3, 16. Pe tar Pje tlo vi} 2,5. ME MO RI JAL „IG WAT DE VI]”

Pr vi Slav ko Ko va ~e vi} U no vo sad skom klu bu pen zi o ne ra Rad ni~ ki sa De te li na re od i gran je me mo ri jal ni tur nir u znak se }a wa na Ig wa ta De vi }a, biv {eg du go go di {weg ka pi te na ove eki pe u su sre ti ma sa pen zi o ne ri ma.Na kon {to {a hi sti ni su na i {li na raz u me va we Sa ve ta pen zi o ne ra tog klu ba i Ge ron to lo {kog cen tra u ve zi skrom nih tro {ko va po vo dom odr `a va wa ovog me mo ri ja la, spon zor ovog tur ni ra bio je ve li ki {a hov ski za qu bqe nik i pri ja teq po koj nog De vi }a Ne nad Svi tli ca. Od i gran je Ber ger tur nir po ubr za nom tem pu, a na kon za ni mqi vih bor bi po be dio je Slav ko Ko va ~e vi}, ko ji je na de o bi pr vog me sta bio bo qi od Bo go qu ba Dan ko vi }a. Pla sman: 1-2. Slav ko Ko va ~e vi}, Bo go qub Dan ko vi} 8,5, 3-4. Vla di mir Na|, \u ro Zo ri} 6, 5. Ra to mir Bog da no vi} 5,5, 6. Ne nad Svi tli ca 5, 7-8. Bo go qub Ugri nov, Spa so je Bra jo vi} 4, 9. Mi len ko ^a var 3,5, 10. Bran ko Dra ga{ 3, 11. Mi lan Zla ti} 1 poen. PRO BLEM BR. 422

Be li da je mat u dva po te za Las zlo Apro, Ca na dian Ches Chat, 1980.

Re {e we pro ble ma br.421 (Las zlo Apro, Magyar Sak ke let, 1989.) sa po zi ci jom: be li – Kd3, De8, La8, Sb7, pe {ak b4; cr ni – Kb6; je 1.Db8! Na 1…Ka6/b5/c6 sle di 2.Sc5 mat.

pi po be di la je tak mi ~ar ka iz Arad ca Ma ri ja na Mi ku qa. Ta ko je Ma ri ja po ne la ti tu lu pr ve da me, a Ma ri ja na ti tu lu pr ve prin ce ze za 2012. go di nu! Spe ci jal nu na gra du ({a hov ski ~a sov nik) do bi la je je da na e sto go di {wa Adri ja na \er ma no vi} kao po klon od klup skih dru go va iz {a hov skog klu ba Ara dac zbog po stig nu tih vr hun skih re zul ta ta u 2012. go di ni: pr va ki wa Voj vo di ne i Sr bi je, u~e sni ca pr ven stva Evro pe i Sve ta kao pred stav ni ca re pre zen ta ci je Sr bi je, gde je po sti gla za pa `e ne re zul ta te. Sve tak mi ~ar ke do bi le su pri god ne na gra de, ko je su obez be |e ne od stra ne „Ca i {a Com mer ce“ iz Be o gra da, vla sni {tvo Fi de maj sto ra Du {a na Se ku li }a, ko ji go di na ma ne se bi~ no po ma `e or ga ni za ci ju omla din skih {a hov skih tur ni ra u ovom se lu. Su di je tur ni ra Sr |an Bla go je vi} i Dra gan La -

li}, kao i pro {le go di ne, ni su ima li mno go po sla, jer su {a hist ki we ko rekt no igra le to kom ce log tur ni ra. Tur ni re je pa `qi vo pra ti la broj na pu bli ka iz se la i oko li ne. Pla sman u gru pi “Pr va da ma”: 1-2. Ma ri ja Sta ni mi ro vi} (Ali bu nar) i Dan ka La li} (Ele mir) 6, 3. Iva na Li tri ~in (Srp ska Cr wa) 5, 4. Te o do ra Ra ci} (Kra ji {nik) 4, 5-7. Adri ja na \er ma no vi} (Ara dac), Bo ja na Ro bal (Ara dac) i Ma ri ja na Bi li} (Ki kin da) 3 po e na, 8-9. Ma ri ca Te {i} (Ara dac) i Ma ri na Ro bal (Ara dac) 2,5 i 10. Da ni je la Ni ko lin (Srp ska Cr wa) 0 po e na. Pla sman u gru pi “Pr va prin ce za”: 1. Ma ri ja na Mi ku qa (Ara dac) 3, 2. Te o do ra Ne nin (Ara dac) 2,5, 3. Mi li ca Si mi} (Ara dac) 2 po en a, 4. Ma ja Ka ra wa nac (Srp ska Cr wa) 1,5 i 5. Ta ma ra E}im (Srp ska Cr wa) 1 poen. G. Pe tro vi}

GO DI [WI CU GER U SOM BO RU

Ro ga no vi} po no vio uspeh U Som bo ru je, u or ga ni za ci ji Som bor skog op {tin skog sa ve za {a hov skih klu bo va, od i gra no fi na le som bor skog cu ge ra za 2012. go di nu. Igra lo se 9 ko la, 5 mi nu ta po igra ~u, uz kom pju ter sko pa ro va we. U~e stvo va lo je 20 igra ~a iz ze mqe i ino stran stva.Po red do ma }ih u~e stvo va li su i igra ~i iz Hr vat ske i Ukra ji ne. Ti tu lu naj bo qeg iz pro {le go di ne od bra nio je Mi lo{ Ro ga no vi}. Tro ji ca pr vo pla si ra nih do bi li su nov ~a ne na gra de, dok je ~e tvr to pla si ra ni na gra |en ve ~e rom za dve oso be u pi ce ri ji „Mam ma mia“. U tom bo li, ~i ji je da ro da vac zla ta ra „Ma zak“, Ne ma wa Sa dov ski do bio je sre br ni pr sten. Si ma na Mat ko vi}, je di na da ma na tur ni ru, do bi la je sre br ni pri ve zak. Sva ki u~e snik tur ni ra do bio je na dar ka len dar za 2013 go di nu sa {a hov skim mo ti vi ma. Di rek tor tur ni ra bio je Jo sip De ki}, a su dio je Dra gan Mi li }e vi}.

Na gra |e ni na tur ni ru u Som bo ru

Pla sman: 1, Mi lo{ Ro ga no vi} 8, 2, No vak Pe zeq 7,5, 3, Mi ro slav Sum per 7, 4, Mi o drag [qu ki} 6, 5. Raj ko Mi ra no vi} 5,5, 6-7. Ni ko la @i va no vi}, Si ni {a Skro bo wa 5, 8-9. Ne ma wa Sa dov ski, Mi lan Re pac 4,5, 1015. Vla di mir Cvet ko vi}, Ne nad

Vla di sa vqe vi}, Ivan Ko lom par, Ro bert Tra vi ca, Si ma na Mat ko vi}, Dra gu tin To ma {i} 4, 16, Jo van Mr le 3,5, 17, Alek san dar Svi lo kos 3, 18-19. Alek san dar I|u {ki, An dri ja Cet ko vi} 2,5, 20. Bog dan ]uk 1,5. D. Mi li }e vi}

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Smak i {ah Sa saj ta www.vecitisah Vladice Andreji}a preuzeli smo komentarisane partije sa posledweg ekipnog {ampionata Srbije iz serijala o Novosadskom {ah-kluba. Prikazujemo nastavak komentara Aleksandra Kova~evi}a o wegovoj partiji sa Miodragom Perunovi}em.

Miodrag Perunovi} – Aleksandar Kova~evi} Sicilijanska odbrana (B84) 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le2 Sbd7 7.Le3 e6 8.g4 h6 9.f4 Sc5 10.Lf3 Dc7 11.De2 Ld7 12.0–0–0 Tb8 13.The1 Le7 14.g5 h:g5 15.f:g5 Sh7 16.h4 b5 17.Sf5 b4 (Komentarisano u pro{lom prilogu – prim. B.D.) 18.Sd5 e:d5 19.S:g7+ (19.S:e7 K:e7 20.e5! Ovaj potez nismo videli ni moj protivnik ni ja. Za vreme partije ja sam gledao samo 20.L:c5 i bio sam zadovoqan da }u kraqa sakriti na damino krilo. U analizama Mi}ko kao da je bio nekako oma|ijan pa smo gledali samo kooperativne varijante: 20...D:c5 21.e:d5 Kd8) 20...d:e5 21.L:c5+ D:c5 22.D:e5 i pozicija crnog se raspada. Za vreme partije gledao sam najvi{e varijantu sa 19.L:c5 i mislio da to nije tako stra{no: 19...D:c5 20.e:f5 d:c5 21.L:d5. Crni ima figuru vi{e, ali, u stvari, wegove figure su tako slabo rapore|ene da je on totalno izgubqen, tj. kao da ima bar topa mawe.) 19...Kf8 20.Ld4 b3 Moji snovi su po~eli da se ostvaruju. Pe{ak je stigao do b3 pa sad i crni ima neke pretwe. Posle nekoliko propu{tenih dobitni~kih poteza od strane belog nastaje ravnopravna, prava sicilijanska ludnica!

SI MUL TAN KA U ARAD CU

^i ka Ba ta ta ta-ma ta U or ga ni za ci ji [K Ara dac od i gra na je tra di ci o nal na de cem bar ska si mul tan ka, tj. {a hov ska ma ni fe sta ci ja ko ja se od 2003. sva ke go di ne ne pre kid no odr `a va u ovom ma lom se lu po -

red Zre wa ni na. Ovo ga pu ta si mul tan ka je odr `a na u sklo pu {a hov ske ma ni fe sta ci je pod na zi vom „[ah - sport, na u ka, kul tu ra i umet nost 2012“, ~i ji je do na tor i po kro vi teq NIS

Ra di slav Slan ka me nac (le vo)

(Naft na in du stri ja Sr bi je), a od i grao je maj stor ski kan di dat Sr |an Bla go je vi}, ~lan [K Par ti zan iz To ma {ev ca, ko me se su prot sta vi lo 12 u~e sni ka (Adri ja na \er ma no vi}, Ma ri ca Te {i}, Lu ka Kqa ji}, Alek sej Bar to{, Mar ko Gli gor, Si ni {a Kqa ji}, Zol tan Fe~ ke{, Mi lo rad Pe tro vi}, Mi o drag \er ma no vi}, Da vid Za rin i Ra di slav Slan ka me nac - ~i ka Ba ta! Si mul tan ka je za vr {e na po be dom Bla go je vi }a 10.5:1.5! Na si mul tan ci je re mi zi rao pr vo ka te gor nik Da vid Za rin, a je di nu po be du sla vio je Ra di slav Slan ka me nac, po zna ti ji kao ~i ka Ba ta (68 go di na), ko ji je po stao spe ci ja li sta za ova kve {a hov ske do ga |a je. U svo je naj zna ~aj ni je {a hov ske re zul ta te ~i ka Ba ta ubra ja po be du nad VM Zlat kom Ilin ~i }em i re mi sa VM Vla sti mi lom Jan som iz ^e {ke!

PI TE REN KA NA SE QA VA [A HI STE

Plac za po bed ni ka Neo bi~ no tak mi ~e we od i gra no je pred No vu go di nu u Mo skvi. ^e tvo ri ca ru skih ve le maj sto ra su se bo ri la u dvo kru `nom tak mi ~e wu u ra pid i br zo po te znom {a hu. Po bed ni ka je tre ba lo da od lu ~i uku pan broj po e na. Glav na je na gra da bi la ze mqi {na par ce la od 1.000 kva drat nih me ta ra u se lu Pi te ren ka, ne da le ko od Mo skve. Igra li su Ser gej Kar ja kin, Alek san dar Gri {uk, Jan Na pom ni a {~i i Dmi tri Ja ko ven ko. Gri {~uk (svet ski {am pion u ra pi du) i Kar ja kin (svet ski {am pion u br zo po te znom {a hu) su pre u ze li vo| stvo od sa mog po ~et ka i za vr {i li tur nir sa jed na kim bro jem po e na. Pla sman: 1-2. Kar ja kin i Gri {~uk 7,5, 3. Na pom ni a {~i 6,5, 4. Ja ko ven ko 2,5. Po bed ni ka je po pro po zi ci ja ma tre ba lo da od lu ~i Ar ma ge don par ti ja (br zo po te zna par ti ja u ko joj be li ima 5 mi nu ta a cr ni ~e ti ri mi nu ta za raz mi {qa we, ali je cr nom bio do vo qan re mi da bi ga pro gla si li po bed ni kom). Na pi ta we no vi na ra {ta bi vo le li da vi de na wi ho vom ima wu Gri {~uk je re kao: “Na mom ima wu }e bi ti ba ba”, a Kar ja kin je pri znao da vo li da be re ja go de i da bi za sa dio ja god wak u slu ~a ju da po be di i do bi je par ce lu, a vo leo bi i da tu na pra vi ku }u i da u woj pro sla vi sle de }u No vu go di nu. Gri {~uk je `re bom do bio be le fi gu re i mo -

rao je da po be di. Alek san dar je bio bli `e da po stig ne uspeh. Ser gej je bio pri mo ran da se bra ni, iz gu bio kva li tet i na sta vio da se bo ri u za vr {ni ci sa sa mo jed nim to pom pro tiv Gri {~u ko va dva i od lu ~u ju }e pred no sti. U po zi ci ji be li: Kb6, Tb4, Tf2, pe {a ci a6, f4, g2; cr ni: Ka1, Tc1; be li je od i grao 103.17?? Rc6+!! i be li je pri si qen da uzme to pa de spe ra do sa i ta ko po klo ni ze mqi {te u Pi te ren ki pro tiv ni ku, ko ji je ta ko po stao po no sni vla snik par ce le ru ske ze mqe!! Na raz li ~i te ko men ta re o na ~i nu ka ko je Kar ja kin do {ao do re mi ja pred sed nik Aso ci ja ci je {a hov skih pro fe si o na la ca, Emil Su tov ski, je iz ja vio da ubr za ni i br zo po te zni {ah ni su pra vi na ~in za po di za we ne kih eti~ kih kva li te ta. Re zul tat tu ni je sa mo glav ni ve} i je di ni ciq. Sve je pra ved no ako ne kr {i pra vi la (!?). Na osno vu go re iz ne se nog, mi slim da ni je u re du osu |i va ti Ser ge ja. Pa, do bro, Geq fand i Svi dler ne bi to ura di li, ali Kar lsen i Na ka mu ra bi igra li do kra ja. Na kra ju ove pri ~e eto ide je, u ovoj bes pa ri ci, i za na {e or ga ni za to re - ima mno go na pu {te nog i neo bra |e nog ze mqi {ta po ze mqi Sr bi ji, a ne ret ko i na pu {te na se la. Pa na pra vi mo od wih {a hov ska!

21.e:d5 Lb5 I polo`aj crnih figura sada po~iwe da dobija neki smisao i snagu. Crni se sa tempom brani od De7. 22.Df2 Imao sam svega par minuta na satu i, naravno, nisam mogao izra~unati skoro ni{ta, ve} sam daqe igrao na ose}aj. Potez 22.D:e7+ bila je mogu}nost belog na koju sam najvi{e ra~unao za vreme partije, ali ja sam i ovde optimisti~no ocewivao svoju poziciju: 22...D:e7 23.T:e7 K:e7 24.Sf5+. Za mirno 24.Te1+ nisam imao ni snage ni vremena: 24...Kd7 25.a:b3 i bez obzira {to crni ima topa vi{e pretwe belog su veoma opasne i kompjuter ovu poziciju ocewuje kao boqu za belog. 24...Kd7 25.L:h8 b:a2 26.b3 T:h8 27.Kb2. Ovaj nastavak sam gledao za vreme partije i poziciju sam ocewivao u korist crnog, jer, ipak, ima figuru vi{e. 22...S:g5 Bilo mi je `ao da se rastanem sa b-pe{akom ali sam hteo da aktiviram sve svoje figure! Mirno 22...b:a2 objektivno je bilo boqe. 23.T:e7 b:a2?! (Ovde je po~elo nadmetawe – ko }e vi{e zbuniti

protivnika. Mirno 23...De7 je, verovatno, dobijalo: 23...De7 24.Sf5 b:a2 25.b4 Dc7.) 24.b4 (24.T:c7 a1D+ 25.Kd2 Da5+ 26.Kc1 D:c7 27.h:g5 Sd3+ 28.T:d3 L:d3 29.Se6+ f:e6 30.L:h8. Ovo je bila jedna od objektivnih kompjuterskih “jedi-jedi” varijanti i partija bi se verovatno zavr{ila remijem.) 24...D:e7 25.h:g5 D:g5+ 26.Kb2 Lc4 27.Kc3 Ovaj potez me je, priznajem, zbunio. 27...Th3 28.K:c4 Df4 Ovde sam imao ideju da nekako sprovedem a1D i Tb4 i Dd4 i nadao sam se da }u matirati belog kraqa. U tu svrhu trebalo je belu damu “nekako nagovoriti” da se skloni sa dijagonale a7-f2. 29.b:c5 T:f3 30.Dg1 U prvom poku{aju beli se na da... 30...Tg3 31.Df1

31...Tf3 Po{to sam uvek igrao poteze za par sekundi bilo je i logi~no da dobijem malo vremena. Sad je ve} mirno 31...D:f1 prosto dobijalo partiju. (31...D:f1 32.T:f1 Tb1 33.Se6+ Ke8 i zbog pretwe Tg4 i a1D beli je izgubqen; 31...a1D 32.T:a2 Dd2 i beli kraq je u matu.) 32.Dh1 Ipak se beli sklonio sa dijagonale. 32...a1D 33.Se6+ (Na 33.T:a1 planirao sam 34...Tb4 {to bi vodilo samo do remija 35.d:c5. Dobijalo bi 33...Tb4+ 34.K:b4 D:d4 25.Ka5 D:c5 36.K:a6 Dc4+ ali to nije bilo u mojim planovima.) 33...f:e6 34.Dh8+ Ke7 35.c:d6+ I beli je ve} odavno igrao svoje poteze u posledwim sekundama pa je ovo obiqe gre{aka – normalno! Sad se stvari polako stabilizuju, a i period do dodatka vremena se pribli`io. 35...D:d6 36.Dh4+ Kd7 37.Dh7+ Kc8

Sada na 37.Dg8+ sledi Tf8 i daqa borba je uzaludna. Sam Bog zna za{to se ova partija ovako zavr{ila i zbog ~ega nisam ka`wen za slabu igru u otvarawu jednom minijaturom, recimo, u 19. poteza. Posle ove partije ja sam zabele`io jo{ par pobeda, a moj protivnik jo{ par poraza. Isto tako moj klub Novosadski {ah-klub DDOR je uspeo da se izvu~e iz te{ke situacije u me~u i pobedi ~ak sa 5,5:0,5! Ako je neko gledao samo rezultate mogao je da zakqu~i da se radilo o rutinskoj pobedi i Kova~evi}a i N[K-a, a koliko je tu emocija i uzbu|ewa bilo samo igra~i znaju. 0:1 Komentar: A. Kova~evi} Pripremio: B. Dankovi}

NO VO GO DI [WI CU GER U VR [CU

Bo go sa vqe vi} pr vi Po sle du `eg vre me na stu `u le pe ve sti iz Vr {ca. Na i me, na kon pa siv nog od no sa igra ~a i qu bi te qa {a ha to kom go di ne pre ma klu bu, u pro sto ri ja ma „Bo re Ko sti }a“ pred No vu go di nu sve je vr ve lo od do ma }ih {a hi sta i go sti ju iz okol nih me sta. Igrao se No vo go di {wi cu ger, a neo ~e ki va no ve li ki broj igra ~a pri mo rao je su di ju Sta ni mi ro vi }a iz Ali bu na ra da {a hi ste ras po re di u ~e tri po lu fi nal ne gru pe, ko je su igra le po Ber ger si ste mu. U fi na le su se pla si ra la pe to ri ca naj bo qih iz sva ke gru pe a u ute {noj gru pi igra li su pre o sta li u~e sni ci. I po sle to li ko od i gra nih ko la,pr vo me sto su po de li li naj bo qi vr {a~ ki {a hi sti, ve le maj stor Bo ban Bo go sa vqe vi} i Fi de maj stor Bo {ko \o nin pa je tek do dat ni kri te ri jum od lu ~io po bed ni ka u ko rist ve le maj sto ra. Pla sman u fi na lu: 1-2. Bo ban Bo go sa vqe vi}, Bo {ko \o nin 14,5,3. Mi lan Po vi} 12, 4. Pe tar Ran kov 11,5, 5-6. Du {an K. Pe tro vi}, Sla vo qub Gru ji} 11, 7-8. Zo ran Po pov, Mi lan ]u ru vi ja 10,5, 9-13. Pau Vo i na, Ve li bor ]ir ja ni}, Mi le Ci co vi}, Du {ko Jo va no vi}, Slav ko Jo va no vi} 10, 14. La zar Pe tro vi} 9,5, 15. Bog dan Mi lo {ev 9, itd.

kULTURA

dnevnik

~etvrtak3.januar2013.

ИЗ УДРУЖЕЊА ДРАМСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ УЗ НОВОГОДИШЊЕ ЧЕСТИТКЕ И НОВИ „ЛУДУС“

Позориште против бирократије Из позоришних новина „Лудус“, листа Удружења драмских уметника Србије, не шаљу само новогодишње че ститке, него и нови број који ће као празнично штиво у краткој репертоарској паузи обрадовати све љубитеље театра. Нови број, 188. по реду, објављен је, први пут, најпре у електронском издању (www.udus.org.rs/ludus_online), па затим и у штампаној форми. За мање од два месеца своје електронске верзије, „Лудус“ је доспео на прво место интернет претраживача, а сама новина је, после две деценије од покретања, коначно закорачила у нову, техничко-технолошку еру. Из „Лудуса“ подсећају да се ве сти у електронском издању ажурирају једанпут недељно, а комплетан садржај по објављивању новог броја у целости. Објављујући полемичка размишљања, „Лудус“ у новом броју покушава да расветли збивања у домаћим позориштима у вези са најављеним системским променама. Такође, представља управнице домаћих позоришта, лично-

сти и догађаје који су обележили претходни период у нашим, али и театрима у свету и региону. Уз нови број, штампан је и специјални додатак посвећен „Дани-

ма Зорана Радмиловића“ у Зајечару. „Позориште версус бирократија“ је наслов темата, за 188. „Лудус“ говоре Ивана Димић, Ива Милошевић, Игор Ђорђевић, Јово Максић, Мирко Бабић, Тома Трифуновић, Силвија Крижан, Вера Обрадовић, Диего Де Бреа, Борут Шепаровић, Биљана Кескеновић, Ивана Кукољ Соларов, Драгослав Танасковић, а редове исписују Душка Радо сављевић, Божидар Мандић, Александар Мило сављевић, Филип Вујошевић, Игор Бурић, Жељко Хубач, Јован Ћирилов, Милан Михаиловић Цаци, Оливера Милошевић, Соња Ћирић, Анита Панић, Александра Гловацки, Јелена Попадић Шумић, Сања Тасић Крсмановић, Снежана Милетић... И. Б.

Покретни „шок“ у Милетићевој

АРТ КЛИНИКА И ММЦ „ЛЕД АРТ“ ПОКРЕНУЛИ ЛАНАЦ ГАЛЕРИЈА

Улична лабораторија Уз најлепше жеље у новој грађевинској сезони, „шаљивџије“ из Арт клинике у Новом Саду покренули су ланац најмањих галерија на свету. Прва у замишљеном низу, производ Арт клинике и Мултимедијалног центра „Лед арт“, постављена је пред Нову годину у Улици Светозара Милетића у Новом Саду. Галерија је покретна и представљала је уличну лабораторију постављену у част Мартин Кру-

шеа, уметника и активисте из Аустрије, који је био чест гост Арт клинике. Подсећања ради, Арт клиника је и ММЦ „Лед арт“ смештени су у новосадском сутерену у Грчкошколској улици, у оквиру којег ради мала галерија, због својих габарита (величине просечног шпајза) названа „Шок“. По њој, зваће и се и остале галерије у започетом ланцу. И. Б.

И У СВЕТУ И У СРБИЈИ

Велика гледаност „Хобита”

2013.

Први филм нове трилогије Питера Џексона „Хобит: Неочекивано путовање“ и даље је на првом месту „Бокс офис“ листе, саопштио је српски дистрибутер тог светског хита „Так вижн“. Спектакуларна епска авантура, у продукцији компанија Warner Bros. Pictures, New Line Cinema, Metro-Goldwyn-Mayer Pictures, до сада је зарадила више од 500 милиона долара широм света. Продуценти су изја-

вили да су веома задовољни како реакцијама публике на филм, тако и тиме што се многи „у занимљиво путовање по Средњој земљи упуштају и по више пута“. Светска премијера била је пре месец. У Србији, од 13. децембра, од када је филм на редовном репертоару свих биоскопа, „Хобит: Неочекивано путовање“ такође је на првом месту домаће „Бокс офис“ листе, са зарадом од 35 милиона динара.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

ЈАНУАР

152. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ СУБОТА

Ђузепе Верди: ТРАВИЈАТА опера Диригент: Александар Којић

СРЕДА

Имре Калман: КНЕГИЊА Диригент: Александар Којић

ПЕТАК

11.

19.00

(139. пут)

ПОКЛОН ПУБЛИЦИ – бесплатне улазнице на благајни СНП-а

ЧАРДАША оперета

(25. пут)

A Big Nightmare Music IGUDESMAN & JOO и БЕОГРАДСКА ФИЛХАРМОНИЈА

20.00

У организацији Музичке омладине Новог Сада ПОНЕДЕЉАК 14.

Бен, Чон и О

„ДИВЉАЦИ“ ДОНА ВИНСЛОУА – РОМАН ЗА 21. ВЕК

Од идеализма до цинизма Издавачка кућа „Лагуна“ недавно је објавила најбољи и најпознатији роман америчког писца Дона Винслоуа, „Дивљаци“, који је „Њујорк тајмс“ прогласио за књигу године и према којој је Оливер Стоун режирао истоимени филм. „Дивљаци“, у одличном преводу Михајла Ђорђевића, заправо су Винслоуов 13. роман и, како је навела критичарка „Њујорк тајмса“, отелотворење Винслоу ефекта, односно комбинација озбиљног и разиграног, удараца у тело и шала, ноћних мора и снова изазваних наркотицима. Роман који, према мишљењу многих, поставља стандарде за 21. век је прича о троје младих: Бену - хуманитарцу и борцу за заштиту зивотне средине, Чону - бившем маринцу и живој машини за убијање, и заједничкој девојци, опсесивној купохоличарки О. Бен и Чон воде успешан посао узгоја и продаје хибридне марихуане богатој клијентели. Њихова идила траје све док мексички наркокартел не одлучи да се прошири и преузме трговину дрогом у Калифорнији... Оливеру Стоуну се прича толико допала да је снимио филм са Тејлором Кичом, Блејк Лајвли, Салмом Хајек и Бенисијом дел Тором. Филм је зарадио 16 милиона долара првог викенда и трећи је најбољи по заради у Стоуновој каријери после филмова „Вол Стрит: Новац никад не спава“ и „Светски трговински центар“. Писац Стивен Кинг „Дивљаке“ је назвао Бучом Касидијем и Санденс Кидом нашег доба. Подстакнут добрим критикама, Винслоу је

написао нови роман „Kings of Cool“, који претходи „Дивљацима“ и пружа читаоцима ширу причу о Бену, Чону и О. - Оно што сам покушао да урадим је да опишем еволуцију контракултуре у јужној Калифорнији у по-

тиву Нилу Керију. Пре него што се окренуо писању Винслоу је радио као менаџер биоскопа, приватни истражитељ, водио је сафарије у Кенији, шетачке туре по Сечуан провинцији, добио је мастер из војне историје...

Најуспешнија година „Лагуне“ На последњем сусрету са новинарима у овој години, оснивач и власник издавачке куће „Лагуна“ и покретач клубова читалаца „Лагуне“ и књижарског ланца „Делфи“ Дејан Папић изјавио је да му је 2012. година била најуспешнија до сада. Захваљујући представницима свих медија на успешној сарадњи он је признао да је 2012. била и најизазовнија с обзиром на општу економску кризу у Србији а успех је приписао и извесној дози среће, јер је баш ове године имао неколико глобалних хитова попут трилогије „Педесет нијанси сиве“ Е. Л. Џејмс која је ове године најчитанија у свету и најпродаванија „Лагунина“ књига. Најпродаванија „Лагунина“ књига српског аутора у години на измаку била је роман Јелене Бачић Алимпић „Писмо госпође Вилме“. Папић сматра као велики успех што је у 2012. склопио уговор за дужу сарадњу са Драганом Великићем,. који се тако прикључио писцима као што су Светислав Басара, Душан Величковић, Љубица Арсић, Дејан Стојиљковић... Они су му донели значајне „поене“ у оквиру еснафа преко награда које су освајали, а данас је најавио да о будућој сарадњии преговара и са још неким угледним именима српске књижевности попут Добрила Ненадића, аутора „Доротеја“ и других романа. „Лагуна“ је са књижарама „Делфи“ имала ове године и најуспешнију Ноћ књиге, одржану 21. децембра, током које је више од 30.000 књигољубаца пазарило књиге а ретки били они који нису купили више од једне.

СРЕДА

16.

П. И. Чајковски: КРЦКО Диригент: Микица Јевтић

ОРАШЧИЋ

балет

(12. пут)

ЧЕТВРТАК

17.

П. И. Чајковски: КРЦКО Диригент: Микица Јевтић

ОРАШЧИЋ

балет

(13. пут)

19. ПОНЕДЕЉАК 21. СУБОТА

УТОРАК 22. СРЕДА 23. УТОРАК 29.

(26. пут) (27. пут)

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS) Круно Ципци: ПИПИ ДУГА ЧАРАПА балет (49. пут) 18.00 П. И. Чајковски: ПИКОВА ДАМА опера (8. пут) ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

(21. пут)

20.30

Диригент: Александар Којић ЧЕТВРТАК

31.

Лудвиг Минкус: ДОН КИХОТ балет Диригент: Микица Јевтић

(17. пут)

Сцена „Пера Добриновић“ СРЕДА 9. ЧЕТВРТАК 10.

11. СУБОТА 12. ПОНЕДЕЉАК 14. ПЕТАК

19.30

ЈЕ ЛИ БИЛО КНЕЖЕВЕ ВЕЧЕРЕ драма (36. пут) Душан Ковачевић: УРНЕБЕСНА ТРАГЕДИЈА комедија; копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад Карло Голдони: СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА комедија (9. пут) Карло Голдони: СЛУГА ДВАЈУ ГОСПОДАРА комедија (10. пут) МУШКАРЧИНЕ Концепт, режија и драматизација: Весна Богавац и Војислав Арсић Вида Огњеновић:

(19. пут)

Гостовање Битеф театра и Е8, Београд

15. СРЕДА 16. ЧЕТВРТАК 17. УТОРАК

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО драма (12. пут) ЗОЈКИН СТАН комедија (20. пут) Милена Марковић: БРОД ЗА ЛУТКЕ драма (68. пут)

Агата Кристи:

Михаил Булгаков:

Додела награде „Предраг Пеђа Томановић“ ПЕТАК 18. СУБОТА 19.

21. УТОРАК 22. СРЕДА 23. ЧЕТВРТАК 24. ПЕТАК 25. СУБОТА 26. ПОНЕДЕЉАК 28. УТОРАК 29. СРЕДА 30. ЧЕТВРТАК 31.

ПОНЕДЕЉАК

УЈКИН САН

по новели Ф. М. Достојевског

Душан Ковачевић: УРНЕБЕСНА

(58. пут)

ТРАГЕДИЈА

комедија;

копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

СЕОБЕ драма (13. пут) 18.00 Јован Стерија Поповић: ЏАНДРЉИВ МУЖ комедија (102. пут) Џим Картрајт: ПУТ / ROAD Позориште „Промена“ АУНС Луц Хибнер: ГРЕТА, СТРАНИЦА 89 позоришна игра (79. пут) Антон Павлович Чехов: ГАЛЕБ драма (10. пут) 17.00 Антон Павлович Чехов: ГАЛЕБ драма (11. пут) 17.00 Мартин Макдона: ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА драма (25. пут) Бранислав Нушић: УЈЕЖ комедија (34. пут) Бранислав Нушић: УЈЕЖ комедија (35. пут) Еден фон Хорват: ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма (11. пут)

(20. пут)

Милош Црњански:

СТА ТАВЕ ОПСУКЕ ПРЕДС П % М

30 СВЕ ДРА У ЗА УАР Н У ЈА

ПОКЛОН ПУБЛИЦИ бесплатне улазнице на благајни СНП-а

Камерна сцена 10. СУБОТА 12. УТОРАК 15.

ЧЕТВРТАК

20.30

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ Режија и концепт: Предраг Штрбац (20. пут) Николај Кољада: ЉУБАВНА ПРИЧА трагикомедија (23. пут) Бриџит Карпентер: ВЕЧЕ СА ТИНИЈЕМ комедија (4. пут) 21.00 Копродукција: СНП и Театар плус

ПЕТАК

18.

Карл Марија фон Вебер: АБУ ХАСАН комична опера ПРЕМИЈЕРА Адаптација, препеви и поставка: Миодраг Милановић; Камерно музичко позориште

СРЕДА

23.

ПРЕСРЕЋНИ ЉУДИ Режија и концепт: Предраг Штрбац (21. пут) Бранко Димитријевић: ГОДО НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија Бриџит Карпентер: ВЕЧЕ СА ТИНИЈЕМ комедија (5. пут)

ПЕТАК

Према његовом трилеру, „The Death and Life of Bobby Z“ (Живот и смрт Бобија Зија) 2007. је снимљен филм „Боби Зи“ са Полом Вокером и Лоренсом Фишбурном у главним улогама. За Стоунове „Дивљаке“, Винслоу је адаптирао сопствени роман. (Танјуг)

КНЕГИЊА ЧАРДАША оперета Имре Калман: КНЕГИЊА ЧАРДАША оперета Имре Калман:

Диригент: Зоран Јуранић, Хрватска

ЧЕТВРТАК 24.

следњих неколико деценија, од наивног идеализма до цинизма који сада влада - рекао је једном приликом Винслоу. Дон Винслоу је први роман издао 1991. године – „A Cool Breeze on the Underground“ и то је уједно и први из серије романа о приватном детек-

ГАЛА КОНЦЕРТ ОПЕРЕ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА 20.00

25.

(49. пут)

Копродукција: СНП и Театар плус ПОНЕДЕЉАК 28. СРЕДА

30.

Бранко Димитријевић:

ЉУБАВНИ ЈАДИ ВУДИЈА АЛЕНА

комедија

(28. пут)

21.00

Карл Марија фон Вебер: АБУ ХАСАН комична опера Адаптација, препеви и поставка: Миодраг Милановић; Камерно музичко позориште

21.00

Желимо вам срећну Нову годину и радосне Божићне празнике! БЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

svet

~etvrtak3.januar2013.

UKRATKO

dnevnik

ZAPADNA OBALA

Stra da li u po à ru PA RIZ: U po à ru ko ji je ju ~e uju tro iz bio u zgra di u @en vi li jeu, u se ver nom pred gra |u Pa ri za, po gi nu lo je pet oso ba, ukqu ~u ju }i jed no de te, sa op {ti le su spa si la~ ke slu `be. Po àr je ne {to po sle tri sa ta uju tru za hva tio dva sta na u {e sto sprat ni ci, a u ga {e wu je u~e stvo va lo sto ti nak va tro ga sa ca, ko ji su va tru uga si li tri sa ta ka sni je. Iz sta no va u pla me nu iz vu ~e no je se dam oso ba, ukqu ~u ju }i jed nu be bu. U po à ru je lak {e po vre |e no 13 qu di. Ve ru je se da je po àr iz bio u sta nu na ~e tvr tom spra tu zgra de i da se pro {i rio na pe ti sprat. U ga {e wu po à ra po vre |e na su i dvo ji ca va tro ga sa ca.

De set qu di pre ga è no LU AN DA: U gu `vi ko ja je na sta la ka da su ver ni ci po ku {a li da u|u na pre pun sta dion u pre sto ni ci An go le, Lu an di, de set qu di je pre ga è no, a 120 po vre |e no, iz ve sti li su dr àv ni me di ji. Na stra da li, me |u ko ji ma ~e tvo ro de ce, pre ga è ni su na ka pi ja ma sta di o na Si ta de la de spor ti va gde je Uni ver zal na cr kva kra qev stva bo` jeg u po ne de qak uve ~e or ga ni zo va la bde we, sa op {tio je port pa rol slu `bi za van red ne si tu a ci je za dr àv nu agen ci ju An gop. Je dan od bi sku pa te cr kve re kao za an gol sku agen ci ju da su wi ho va o~e ki va wa bi la da }e sku pu pri su stvo va ti oko 70.000 qu di, ali da je taj broj bio da le ko ve }i. Uni ver zal na cr kva kra qev stva bo` jeg je pen te ko stal na hri {}an ska cr kva, ko ja po se ban zna ~aj pri da je uti ca ju Sve tog du ha, a osno va na je 1977. go di ne u Bra zi lu. Pre ma po da ci ma ob ja vqe nim na veb saj tu te cr kve, ima oko osam mi li o na sled be ni ka i pri sut na je u ve }i ni dr à va u sve tu, pre no si Roj ters

SIRIJA

U su ko bu ra we no de set Pa le sti na ca TA MUN: Izra el ski voj ni ci, pre ru {e ni u pro dav ce po vr }a, u Ta mu nu, u se ver nom de lu Za pad ne oba le, uhap si li su u uto rak jed nog ~o ve ka {to je iza zva lo okr {a je u ko ji ma je ra we no de set Pa le sti na ca. Izra el ska voj ska ~e sto pra vi ra ci je u pa le stin skim obla sti ma da bi hap si la ak ti vi ste i eks tre mi ste. Do ra ci ja uobi ~a je no do la zi u sa rad wi sa pa le stin skim sna ga ma bez bed no sti, a osum wi ~e ni se naj ~e {}e hap se bez upo tre be si le. Su ko bi su u uto rak, ka ko su na ve li sve do ci, po ~e li ra no, na kon {to su pri pad ni ci izra el skih sna ga bez bed no sti pre ru {e ni u pro dav ce u ka mi o nu sa po vr }em, uhap si li jed nog ~o ve ka, pre neo je AP. Po sle to ga su u grad u{li pri pad ni ci re dov ne izra el ske voj ske na kon ~e ga su mla di Pa le stin ci po ~e li da ih ga |a ju ka me ni ca ma da bi one mo gu }i li da qa hap {e wa, pre ne la je ame ri~ ka agen ci ja. Izra el ske sna ge su ba ci le su za vac, ko ri sti li su gu me ne met ke ali i bo je vu mu ni ci ju dok su mla di

Palestinci bacali kamewe i molotovqeve koktele

Pa le stin ci pa li li gu me da bi za kr ~i li pro laz voj nim vo zi li ma. Su ko bi su tra ja li ne ko li ko sa ti to kom ko jih su mla di iza ba ri ka da ba ca li na voj ni ke ka me we i mo lo to vqe ve kok te le. Za sa da ni je po zna to ko li ko qu di su izra el ske sna ge na me ra va le da uhap se, ni ti ima de ta qa o sta wu 10 po vre |e nih oso ba. Izra el ska ar mi ja je sa op {ti la da je uhap si la „te ro ri stu po ve za nog sa islam skom te ro ri sti~ kom gru pom

KON GRES ODO BRIO PO VE ]A WE PO RE ZA ZA BO GA TE

Ame ri kan ci iz be gli „fi skal nu pro va li ju” VA [ING TON: Pred stav ni~ ki dom ame ri~ kog Kon gre sa usvo jio je ka sno prek si no} hi tan za kon ski akt ko jim je iz beg nu ta ta ko zva na fi skal na pro va li ja, od no sno auto mat sko po ve }a we po re -

i 85 re pu bli kan skih pred stav ni ka. Pro tiv je bio 151 re pu bli kan ski za kon da vac, ko ji u tom te lu ~i ne ve }i nu, ukqu ~u ju }i i wi ho vog li de ra Eri ka Kan to ra. No vim za ko nom pred vi |a se da po re -

U 2013. i do Me se ca PE KING: Ki na pla ni ra da u dru goj po lo vi ni 2013. na Me sec po {a qe mo dul i spu sti me se ~e vo vo zi lo ko je }e is tra `i ti po vr {i nu ze mqi nog pra ti o ca. Sa mo na osno vu tog ve li kog na u~ nog pro gra ma, do pre ne ku go di nu ne za mi sli vog za mno ge Ki ne ze, ja sno je da su o~e ki va wa qu di od na stu pa ju }e 2013. ve o ma ve li ka, ali ne sa mo da do dir nu Me sec ne go i da ose te ne {to od bo qeg `i vo ta u zva ni~ no dru goj pri vre di sve ta. Ana li ti ~a ri pred vi |a ju da }e na stu pa ju }a go di na bi ti ve o ma zna ~aj na, ako ne i od lu ~u ju }a za da qe re for me i rast Ki ne, i we no do mi nant no me sto u re gi o nu i ak tiv no u~e {}e u svet skim po li ti~ kim zbi va wi ma. Za Ki ne ze je to iz gle dan, ali ni ma lo lak za da tak, jer na tom pu tu sto ji do sta iza zo va.

Xi had”, i do da la da su to kom ra ci je po vre |e na dva voj ni ka. Su ko bi su vo |e ni u ne ko li ko de lo va gra da ko ji ima oko 8.000 qu di i qu ti ta re ak ci ja gra |a na je bi la ne u o bi ~a je na. Ta ko |e, na vo di AP, ne u o bi ~a je no je bi lo da izra el ske sna ge ko ri ste bo je vu mu ni ci ju pro tiv pa le stin skih de mon stra na ta. Izra el ska vla da ka `e da bo je vu mu ni ci ju ko ri sti sa mo u iz u zet no opa snim si tu a ci ja ma.

Ameri~ki kongres

za svim Ame ri kan ci ma i zna ~aj ni re zo vi u bu xe ti ma za od bra nu i so ci jal na da va wa. Isti za kon je pre kju ~e ra no uju tro usvo jio i Se nat. Za raz li ku od Se na ta, gde je za kon usvo jen ve li kom dvo stra na~ kom ve }i nom od 89 pre ma osam gla so va, Pred stav ni~ ki dom odo brio je me ru mno go te `e, uz prak ti~ no gla so ve svih de mo krat skih

ska osno vi ca oni ma ko ji za ra |u ju ma we od 400 hi qa da do la ra osta ne ne pro me we na, dok }e oni ma ko ji za ra |u ju pre ko te su me, po rez bi ti po ve }an sa 35 na 39,6 od sto. Pred sed nik Ba rak Oba ma re kao je da je za do vo qan {to su za ko no dav ci za jed ni~ kim sna ga ma us pe li da spre ~e po ve }a we po re za ko je je, ka ko je re kao mo glo da vra ti eko no mi ju na zad u re ce si ju.

„Mi slim da svi shva ta mo da je ovaj za kon sa mo je dan ko rak u {i rim na sto ja wi ma da oja ~a mo eko no mi ju i pru ì mo mo gu} no sti svi ma. î we ni ca je da je de fi cit jo{ uvek pre ve lik i da jo{ uvek pre ma lo ula è mo u stva ri ko je su nam po treb ne da eko no mi ja ra ste na na ~in na ko ji bi tre ba la. Za to sam spre man na no ve do go vo re i kom pro mi se sa Kon gre som”, re kao je Oba ma. Tu pri li ku Oba ma ima ve} od ju ~e, s ob zi rim da su usvoj nim za ko nom sa mo na dva me se ca od lo è ni ve li ki re zo vi u sek to ri ma od bra ne i so ci jal nih da va wa. Ze mqa je ta ko |e 31. de cem bra po no vo do {la do pra ga do zvo qe nog za du ì va wa, ali je mi ni star stvo fi nan si ja us pe lo da obez be di jo{ 200 mi li ja di do la ra po treb nih za sle de }a dva me se ca. Oba ma je re kao da }e da ti sve od se be da se ta dva pro ble ma {to pre re {e, ali je do dao da tu ima od re |e ne cr ve ne li ni je. „Iako }u pre go vo ra ti o mno gim stva ri ma, ne }u vi {e da se ras pra vqam sa Kon gre som oko to ga li tre ba mo da pla ti mo ra ~u ne ko je smo ve} na pra vi li za ko ni ma ko je smo usva ja li. Ako Kon gres od bi je da omo gu }i vla di Sje di we nih Dr à va da bu de u sta wu da pla ti te ra ~u ne na vre me, po sle di ce po ce lu glo bal nu eko no mi ju bi }e ka ta sto fal ne”, re kao je Oba ma.

Najmawe 42 `rtve novih napada AMAN: Najmawe 30 civila ubijeno je pre dva dana kada su sirijske re`imske snage bombardovale benzinsku stanicu u predgra|u Damaska, a u drugom vazdu{nom napadu nadomak sirijske prestonice ubijeno je najmawe 12 ~lanova jedne porodice, tvrde opozicioni aktivisti i nevladini izvori. „Izbrojao sam najmawe 30 tela koja su ili spaqena ili raskomadana”, rekao je Abu Saed, opozicioni aktivista koji je stigao na mesto prvog napada sirijskih borbenih aviona, u predgra|e Muleiha, sat vremena posle bombardovawa, preneo je Rojters. Drugi aktivista Abu Fuad tvrdi da su avioni bombardovali to podru~je u trenutku kada je na

stanicu dopremqeno gorivo i po~eli da se formiraju redovi kupaca. Muleiha je jedno od niza sunitskih predgra|a Damaska u kojima se u proteklih 21 mesec, koliko traje otpor reìmu predsednika Ba{ara el Asada, najè{}i sukobi s pobuwenicima. Asad pripada alavitskoj sekti ~iji su koreni u {iitskom islamu, podse}a britanska agencija. Na drugom kraju grada, jugozapadno od Damaska, u gradi}u Moadamijet el-[am, najmawe 12 ~lanova jedne porodice, ve}inom deca, ubijeno je u vazdu{nom napadu sirijskih reìmskih snaga, saop{tila je nevladina organizacija Sirijska observatorija za qudska prava, navodi AFP.

INDIJA

Si lo va te qi bez advo ka ta WU DEL HI: Ni je dan advo kat ne }e da za stu pa po ~i ni o ce si lo va wa ~i ja je `r tva pre mi nu la, u sud skom pro ce su ko ji da nas po ~i we u su du u Wu Del hi ju, sa op {ti li su ju ~e iz advo kat skog udru `e wa. „Od lu ~i li smo da ni je dan advo kat ne za stu pa u od bra ni op tu `e ne

advo ka ta u Okru `nom su du Sa ket u ju `nom Wu Del hi ju gde }e se su di ti po ~i ni o ci ma zlo ~i na, ne }e u~e stvo va ti u tom sud skom pro ce su i da su „od lu ~i li da osta nu po stra ni ka ko bi osi gu ra li br zu prav du”, {to zna ~i da }e vla sti mo ra ti da ime nu je bra ni o ce op tu `e nih.

Tra ì se smrt na ka zna Mi ni star unu tra {wih po slo va Su sil ku mar [in de re kao je da po li ci ja ima ja ke do ka ze pro tiv {e sto ri ce osum wi ~e nih si lo va te qa i da se o~e ku je da na su |e wu glav ne do ka ze iz ne se de voj ~in mla di}. Po ro di ca `r tve tra ì za {e sto ri cu pri tvo re nih si lo va te qa smrt nu ka znu. „Bor ba je tek po ~e la. @e li mo da op tu è ni bu du obe {e ni i za to }e mo se bo ri ti - do kra ja”, re kao je `r tvin brat. In dij ski me di ji iz ve {ta va ju o no vim na pa di ma u no voj go di ni, ukqu ~u ju }i è nu ko ja je za pa qe na u dr à vi Utar Pra de{, kao i è nu ko ja je iz bo de na na smrt u is to~ nom de lu Wu Del hi ja. za si lo va we po {to bi bi lo ne mo ral no bra ni ti ih u po stup ku”, iz ja vio je San xaj Ku mar, advo kat i ~lan Sa ve ta advo ka ta pre sto ni~ kog Okru `nog su da Sa ket za agen ci ju AFP. Ku mar je po tvr dio da ni je dan od 2.500 re gi stro va nih

[e sto ri ce mla di }a su 16. de cem bra si lo va li 23-tro go di {wu stu den ki wu me di ci ne i we nog mom ka u auto bu su u Wu Del hi ju. Od za do bi je nih po vre da ona je pre mi nu la ne ko li ko da na ka sni je.

RUSIJA

Bri sa no 36 sve ti te qa MO SKVA: Ru ska pra vo slav na cr kva je, bez po seb nog ob ja {we wa i po stup ka de ka no ni za ci je, is kqu ~i la iz ka len da ra za novu go di nu 36 sve ti te qa „no vo mu ~e ni ka”. Na i me, is kqu ~e ni sve ci su ka no ni zo va ni po sled wih pet na e stak go di na, ja vi la je Ver ska in for ma tiv na agen ci ja (VIA). Iz kru go va Pa tri jar {i je ob ja {wa va ju da iz o sta vqa we 36 sve ti te qa ni je gre {ka i da je to ura |e no pre ma spi sku do bi je nom od Ko mi si je za ka no ni za ci ju. For mal no, po stup ka de ka no ni za ci je ni je bi lo, na vo di agen ci ja i pod se }a da se to de {a va lo i u pro {lo sti, ali pi ta we za {to je do to ga do {lo, ipak, leb di u va zdu hu. Jav nost se po seb no za in te re so va la za „bri sa we” sve tog Va si li ja Ki ne {em skog, epi sko pa gra da Ki ne {ma, uhap {e nog 5. no vem bra 1943. go di ne. On je umro u za tvo ru 1945. go di ne, a uka zu je se da je sve do ~io pro tiv ne kih oso ba. U pa tri jar {ij skim kru go vi ma se is ti ~e da ni je za sve tost do voq no da je ne ko bio uhap {en, osu |en, stre qan, ili umo ren u lo go ru.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ÂVES Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo â ves ko ji se le ~i od ra ka u jed noj kli ni ci u Ha va ni, ~e sti tao je ku ban skim po li ti ~a ri ma i gra |a ni ma 54-go di {wi cu so ci ja li sti~ ke re vo lu ci je.U sa op {te wu mi ni star stva spoq nih po slo va Ve ne cu e le ka è se da „Pre sud ne okol no sti ko je su pro is te kle iz bor be za ì vot ve zu ju ku ban sku i bo li var sku re vo lu ci ju ne ras ki di vim ve za ma”.

MOHAMED MORSI Egi pat sko tu `i la {tvo po kre nu lo je is tra gu pro tiv po pu lar nog te le vi zij skog ko mi ~a ra zbog vre |a wa {e fa dr `a ve Mo ha me da Mor si ja. To je je dan u ni zu slu ~a je va is tra ge pro tiv me dij skih li~ no sti zbog kri ti ka upu }e nih pred sed ni ku. Po pu lar ni vo di teq Ba sem Ju sef je u emi si ji sli ku isla mi sti~ kog li de ra na slo nio na je dan ja stuk i pa ro di rao we go ve go vo re, pre neo je AP.

BARAK OBAMA Ma ga zin „Pipl” pi tao je ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba mu ko ja su po we go vom mi {qe wu bi li naj bo qi fil mo vi u pro te kloj go di ni. Ube dqi vo naj bo qe ostva re we, po we mu, bi lo je „Zve ri ju `wa~ ke di vqi ne”ko ji je od gle dao za jed no sa pri ja te qi ma i ro |a ci ma. „Sve nas je za di vio”. Film go vo ri o fan ta sti~ noj avan tu ri {e sto go di {we de voj ~i ce u gra du po go |e nim pri rod nom ka ta stro fom.

NASTAVQENA NESLAVNA TRADICIJA U FRANCUSKOJ

U novogodi{woj no}i zapaqeno 1.193 automobila PARIZ: U novogodi{woj no}i {irom Francuske je zapaqeno 1.193 praznih, parkiranih automobila, saop{tio je ju~e ministar unutra{wih poslova Manuel Vals, preneo je AP. Agencija podse}a da je paqewe automobila na Novu godinu postalo neslavna „tradicija” u toj zemqi od po~etka 90-tih godina pro{log veka i da je nastavqena i na po~etku ove. AP navodi da nema na~ina da se broj zapaqenih vozila u ovog novogodi{woj no}i uporedi sa nedavnim jer je konzervativna vlada biv{eg predsednika Pariz Nikole Sarkozija prestala da zvani~no objavquje te podatke dok je on bio na vlasti. Agencija, me|utim, navodi da je ta brojka otprilike ujedna~ena jer je tako, 31. decembra 2009. godine, zapaqeno 1.147 vozila. Za

pojedine francuske stru~wake, nije pametna odluka sada{we socijalisti~ke francuske vlade da ponovo po~ne da objavquje podatke o broju zapaqenih vozila na novogodi{we ve~e.

Kriminal u Francuskoj kao da je u porastu. Nepoznati lopovi opqa~kali su uo~i Nove godine jednu od prodavnica kompanije „Epl“ u Parizu, ukrav{i robu u vrednosti od oko milion evra, javile su agencije. Izvor blizak istrazi, navodi da je uve~e oko 21 sat ~etvoro pqa~ka{a upalo u prodavnicu pored pariske Opere. AP navodi da je policija saop{tila da je pqa~ka po~iwena tri sata posle zatvarawa prodavnice. Predstavnik policije saop{tio je da je operacija bila „dobro pripremqena“ i da su ~etvorica pqa~ka{a bila maskirana i naoru`ana. Dnevnik „Parizijen“ (Le Parisien) izve{tava da su lopovi u prodavnicu u{li na zadwi ulaz, uz pretwu radniku obezbe|ewa.

BALkAn

dnevnik

„JU TAR WI LIST” NAJ AV QU JE PO BOQ [A WE OD NO SA IZ ME \U BE O GRA DA I ZA GRE BA

Hr vat ska è li sta bil ne po li ti~ ke od no se sa Sr bi jom ZA GREB: U relativno bli skoj bu du} no sti odr à}e se sastanak premijera Srbije i Hrvatske Ivice Da~i}a i Zorana Milanovi}a, ali trenutno niko ne priprema takav susret, pi{e „Jutarwi list”. Pozivaju}i se na izvor iz vrha hrvatske vlade, zagreba~ki dnevnik navodi da bi do susreta moglo da do|e na nekoj me|unarodnoj konferenciji ili sastanku, a ne u Zagrebu ili Beogradu. List navodi da u organizaciji takvog skupa postoIvica Da~i} ji i prili~an „logisti~ki problem” koji je uslovqen raz- na sastancima EU. „Donese li li~itim me|unarodnim polo- se odluka o sastanku, to se moàjem Hrvatske i Srbije. è relativno brzo srediti”, Mi la no vi} je, na vo di „Ju isti~e dnevnik. U vrhu hrvattarwi”, ~esto u Briselu budu- ske vlade, ocewuje se, postoji }i da je Hrvatska pred ulaskom do bra vo qa za sa stan kom na u EU, dok Da~i} ne u~estvuje najvi{em nivou, jer „dok su me-

Zoran Milanovi}

|udr`avne privredne veze prili~no dobre, politi~ki odnosi su ve} godinu dana u slobodnom padu”. Razlog za to su pre svega stavovi nove vlasti u Srbiji o uzrocima ratova na ovim pro-

storima, a potom su, kako se navodi, posle osloba|aju}e presude Anti Gotovini i Mladenu Marka~u u Hagu „stizale uvrede i optu`be da je time poni{ten nekakav hrvatski genocid nad Srbima”. Uz to, list navodi da su optu`be iz Beograda u posledwe vreme sve re|e, pa se pretpostavqa da bi do susreta moglo da do|e u bliskoj budu}nosti. Nedavno je potpredsednika hrvatske vlade i ministarka spoqnih poslova Vesna Pusi} posred no na ja vi la su sret Milanovi}a i Da~i}a. List podse}a i da se Milanovi} susreo sa predsednikom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em u Wujorku, ali da je to bio protokolarni susret tokom jeseneg zasedawa UN.

PRA VA NA CI O NAL NIH MA WI NA PO USTA VU I ZAKONIMA

]i ri li ca u 20 op {ti na u Hr vat skoj? ZA GREB: Hrvatska bi u ovoj godini mogla da uvede }irilicu u slu`benu upotrebu u Vukovaru, ali i na podru~ju jo{ najmawe 20 op{tina gde Srbi, prema najnovijem popisu, ~ine 30 odsto stanovnika, s obzirom da je to pravo utemeqeno u ustavu i zakonu o pravima nacionalnih mawina Dvojezi~no pismo tako bi mogli da dobiju svi slu`beni natpisi na javnim institucijama, policiji, po{ti, kao i nazivi ulica i trgova u Vukovaru, kao i u Vojni}u, Vrgin mostu, Pla{kom, Udbini, Korenici, Gra~acu, Negoslavcima i jo{ desetak mesta u isto~noj Slavoniji, na Baniji, u Lici i Dalmaciji. Hrvatski ministar uprave Arsen Bauk rekao je da uvo|ewe slu`bene dvojezi~nosti nije pitawe za raspravu, ve} je re~ o direktnoj primeni zakona, pi{e „Jutarwi list„. „U ovoj se zemqi zakoni moraju sprovoditi i verujem da }e tako biti i u gradu Vukovaru. Zakon o upotrebi jezika i pisma je jasan i `elim da iska`em spremnost Vla-

de da on bude sproveden”, istakao je Bauk. Prema wegovim re~ima, Predsednik Srpskog narodnog ve}a Milorad Pupovac o~ekuje uvo|ewe natpisa na latinici i }irilici, ali je istakao da taj postupak treba odraditi sa {to mawe emocija i politizacije. U hrvatskom Ministarstvu uprave obja{wavaju da Srbi ostvaruju pravo na ravnopravnu slu`benu upotrebu srpskog jezika i }irili~nog pisma na podru~ju grada Vukovara po sili zakona, jer, prema rezultatima popisa stanovni{tva iz 2011. godine, ~ine 34,87 odsto ili vi{e od jedne tre}ine stanovnika tog grada. Prema ustavu Hrvatske, u toj zemqi u slu`benoj upotrebi je hrvatski jezik i latini~no pismo, ali se u pojedinim lokalnim jedinicama u slu`benu upotrebu mo`e uvesti i drugi jezik te }irili~no ili neko drugo pismo prema uslovima propisanim zakonom. Ustavni zakon o pravima nacionalnih mawina propisuje da se ravnopravna slu-

Arsen Bauk

`bena upotreba jezika i pisma kojim se slu`e pripadnici nacionalne mawine ostvaruje na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj oni ~ine najmawe tre}inu stanovnika.

Do di ko vo upo zo re we Bakiru Izet be go vi }u {to su odnosi sa Hrvatima u BiH podignuti na vi{i nivo. “To nije saradwa protiv Bo{waka. @elimo da sara|ujemo i sa wima, ali u okvirima koje je odredio Dejton, koji je rekao da postoje entiteti i konstitutivni narodi. Nema BiH koja je nadre|ena Srpskoj, ima samo ona koja je servis Srpskoj i Federaciji BiH i za tri konstitutivna naroda”, poru~uje Dodik u intervjuu Srni koji prenose bawalu~ki mediji. Dodik ka`e i da u Srpsku pristi`e novac da bi se spremilo “neko prole}e”, s namerom da bude uklowen i da se Srpskoj oduzmu nadle`nosti. On je ocenio da je o~igledno da “odre|ene zapadne ambasade daju nov~anu podr{ku nevladinom sektoru i direktno pla}aju medije u Republici Srpskoj”. I odlazak ameri~kog ambasadora na BN televiziju nakon svih ovih godina “govori o tome da se pravi jedan novi pristup”, smatra Dodik, dodav{i da ta televizija „pokazuje svoju dekadentnu ulogu pla}enika”.

Bo {wa ci ni su is po {to va li plat for mu SRE BRE NI CA: Konstitutivna sednica Skup{tine op{tine Srebrenica prekinuta je posledweg dana pro{le godine, a wen nastavak je potpuno neizvestan. Sednica je, kako prenose bawalu~ki mediji, prekinuta, jer bo{wa~ki predstavnici nisu ispo{tovali odredbe nedavno potpisane platforme kojom je definisano da vlast u ovoj op{tini dele Srbi i Bo{waci u srazmeri pola-pola.

NO VO GO DI [WA NO] U GRA DO VI MA BIV [E JU GE

Do ~ek uz va tro met i ma glu

SA RA JE VO, BU DVA, ZA GRE, SKO PQE: Biv{e republike SFRJ do~ekale su novu 2013. godinu uglavnom na trgovima i u svojim ku}ama. I dok su gra|ani i posetioci Skopqa, Sarajeva, Bawaluke i Zagreba u`ivali u vatrometu, stanovnici Qubqane ga zbog guste magle nisu ni videli. U Podgorici nije bilo organizovanog do~eka Nove godine, ali je u metropoli crnogorskog turizma, u Budvi, pred vi{e desetina

met. Do~ek Nove godine organizovan je i u Andri}gradu u Vi{egradu. U Sarajevu je organizovan muzi~ki program. Na Trgu dece Sarajeva, pred nekoliko hiqada qudi, svirali su bendovi „Regina„, „Zoster„, „Skroz„, „Atentat„ i „Blavorsi„. U Zagrebu se do~ekivala Nova godina na vi{e mesta u gradu, uz koncerte i vatromet u prvim minutama 2013. godine, a okupqene

Do~ek Nove godine u Sarajevu

hiqada okupqenih, nastupao je jedan od najpopularnijih peva~a nekada{we Jugoslavije Zdravko ^oli}. U Makedoniji je novogodi{wa no} proslavqena na trgovima. U Skopqu je 2013. godina do~ekana {estominutnim vatrometom, a gra|ane su zabavqali zvezde makedonske estrade. Zbog te{ke ekonomske situacije i mawka novca u op{tinskim buxetima, u mnogim gradovima Republike Srpske nije bilo do~eka Nove godine na otvorenom. Gra|ani Bawaluke su, ipak, staru godinu ispratili uz vatro-

na Trgu bana Jela~i}a u Novu godinu uveo je bend „Prqavo kazali{te„. U novogodi{woj no}i u Hrvatskoj {est osoba je izgubilo `ivot, uglavnom u saobra}ajnim nesre}ama. Dolazak Nove godine gra|ani Slovenije su u najve}oj meri proslavili u svojim domovima i na otvorenom, dok su brojna turisti~ka odmarali{ta i bawe na moru i u unutra{wosti zemqe zauzeli stranci. Zbog guste magle gra|ani glavnog grada Slovenije u pola no}i nisu videli vatromet sa stare qubqanske tvr|ave.

GR^KA

BOSNA I HERCEGOVINA

BA WA LU KA: Predsednik Rekr{aj, a mo`da ~ak i krivi~no depublike Srpske Milorad Dodik lo. Proveri}emo da li je to kriupozorio je ~lana Predsedni{tva vi~no delo pa }emo se na taj na~in Bosne i Hercegovine Bakira Izeti pona{ati”, naveo je Dodik. begovi}a da nije predstavnik BiH ve} samo predstavnik bo{wa~kog naroda i jedan od tri ~lana Predsedni{tva. „Ovo je moje javno upozorewe da je Izetbegovi} samo jedan izabrani predstavnik bo{wa~kog naroda. Ne predstavqa mene, srpski narod ni Republiku Srpsku. Mi imamo svoj snaàn glas kojim govorimo”, istaMilorad Dodik kao je Dodik. Po Dodiku, Izetbegovi}evo poOn kaè da, naàlost, jedan deo na{awe bitno uslo`wava odnose javnosti u Srbiji prihvata takvo BiH i Srbije. Izetbegovi}evo pona{awe. Govo„Ako nema odluke Predsednire}i o odnosima Srpske sa Hrvat{tva koja Izetbegovi}a ovla{}uje skom, Dodik je ocenio da su ti odda govori u ime BiH - on ~ini prenosi dobri, ~emu je doprinelo i to

~etvrtak3.januar2013.

Bo{waci, naime, imaju 11 odbornika, koliko imaju i Srbi, dok jedno odborni~ko mesto pripada romskoj nacionalnoj zajednici. Dogovor je bio da svi oni u~estvuju u vlasti, odnosno da lokalni parlament nema opoziciju. Na konstitutivnoj sednici novoizabrani odbornici i na~elnik op{tine Srebrenica ]amil Durakovi} polo`ili su sve~anu zakletvu i potpisali izjave o po{tovawu eti~kog kodeksa.

Uhap {en zbog ubi stva po li caj ca SA R A J E V O: U no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka uhap {e na je oso ba osum wi ~e na za ubi stvo po li caj ca, ko ji je obez be |i vao pra vo slav nu cr kvu Hram Sve tog Ni ko la ja u sa ra jev skom na se qu Re qe vo. Po li ca jac Mu hi din Pi vo di} je ustre qen sa vi {e hi ta ca va tre nim oru` jem, a pro na |en je mr tav u slu `be nom auto mo bi lu, u po ne de qak uju tro. Taj obje kat po li ci ja ~u va ot ka ko je pre tri go di ne pu ca no iz va tre nog oru` ja na zvo nik cr kve. Mi ni star unu tra {wih po slo va Kan to na Sa ra je vo Ner min Pe }a nac po tvr dio je za agen ci ju Ana do li ja da je uhap {e na oso ba osum wi ~e na za ubi stvo po li caj ca Pi vo di }a. Pe }a nac je re kao da je re~ o oso bi ko ja je od ra ni je po zna ta po li ci ji, iako ni je to li ko po zna ta {i roj jav no sti. On je is kqu ~io bi lo ka kve ver sko-na ci o nal ne mo ti ve tog zlo ~i na, o ~e mu se, iz me |u osta log, spe ku li sa lo u de lu jav no sti u BiH, jer je po li ca jac osi gu ra vao Hram sve tog Ni ko la ja.

[trajk atin skog me troa ATI NA: Prvi dan 2013. godine obeleèn je u Atini {trajkom zaposlenih u podzemnoj èleznici, organizovanog u znak protesta zbog novog smawewa plata i mera {tedwe, koje gr~ka Vlada sprovodi ~etvrtu godinu za redom. Zaposleni u atinskoj podzemnoj èleznici su odluku da stupe u 24-~asovni {trajk doneli u znak protesta zbog odluke Vlade da wihove plate izjedna~i s platama ostalih u dràvnoj slu`bi. Sindikat zaposlenih u podzemnoj èleznici je

posledwih meseci u vi{e navrata organizovao {trajkove zbog smawewa plata, {to je deo Vladinih mera {tedwe i uslov da Gr~ka od EU i Me|unarodnog monetarnog fonda dobije novu tran{u finansijske pomo}i. Od kada je gr~ka Vlada po~ela da sprovodi stroge mere {tedwe u ciqu dobijawa pomo}i od ukupno 240 milijardi evra, sindikati su organizovali desetine {trajkova, ali oni nisu doveli do zna~ajnih promena.

UKRATKO Ja {a re vi} pi {e kwi gu SA RA JE VO: Novopazarac Mevlid Ja{arevi}, koji je nepravosna`no osu|en na 18 godina zatvora zbog teroristi~kog napada na ambasadu SAD u Sarajevu, dovr{ava svoju prvu kwigu. Wegov advokat Senad Dupovac najavquje da }e traìti produèwe àlbenog roka za 15 dana. Dupovac je objasno da wegov klijent pi{e kwigu koja je verskog karaktera i da mu nije poznato da li }e se u kwizi na}i i osvrt na delo za koje je Ja{arevi} osu|en. „Koliko znam, sada radi na i{~itavawu tekstova koje je napisao”, rekao je Dupovac, dodaju}i da Ja{arevi}u nije te{ko pala visoka zatvorska kazna na koju je osu|en. Dupovac je za agenciju Anadolija rekao da je dobio presudu koja je napisana na 30 stranica i najavio da }e zatraìti produèwe roka za ulagawe àlbe na 30, umesto odre|enih 15 dana. Ja{arevi} je 28. oktobra pro{le godine iz „kala{wikova” pucao na zgradu ambasade Sjediwenih Ameri~kih Dràva (SAD) u Sarajevu.

Voz na le teo na ka mion BA WA LU KA: Voza~ kamiona iz Gradi{ke povre|en je kada je na wegov kamion naleteo

voz na pru`nom prelazu u Petrovu, javili su bawalu~ki mediji. Voza~ je zadobio povrede noge i ruke, a posle ukazane prve pomo}i u Domu zdravqa Petrovo preba~en je u dobojsku bolnicu. Kako se navodi, nezgoda se desila ju~e ujutro u 8.15 ~asova kada je putni~ki voz, koji je saobra}ao iz Doboja prema Tuzli, na kru`nom prelazu naleteo na kamion. Pru`ni prelaz na kojem se dogodila nesre}a obele`en je andrejinim krstom, ali su se na wemu i ranije de{avale nesre}e, ~esto sa smrtnim ishodom.

Ne za po sle no 31.230 gra |a na

POD GO RI CA: Na birou rada u Crnoj Gori na kraju pro{le godine bilo je 31.230 gra|ana, a stopa nezaposlenosti je iznosila 13,46 odsto, saop{teno je ju~e iz Zavoda za zapo{qavawe. Najve}a stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori - 32,7 odsto zabele`ena je u julu 2000, dok je najni`a - 10,1 odsto registrovana u avgustu 2009. Zavod je u 2o12. evidentirao 20.700 novozaposlenih, kao {to je izdato i 20.700 radnih dozvola nerezidentima. Broj oglasa za slobodna radna mesta u pro{loj godini bio je ve}i za 0,4odsto u odnosu na 2011.K

~etvrtak3.januar2013.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Svetozaru ]iri}u Cve}u od: prijateqa Save Petrovi}a i Nenada sa porodicom.

66855

Posledwi pozdrav voqenoj

Jovanki Novakovi} FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 65531

od: roditeqa Milice i Qubomira i brata Radeta.

66852

FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idealni za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 069/18-26-726. 66706

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 65721 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 66569

KUPUJEM staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare automobile za otpad, karoserije, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33-943, 063/84-85-495. 66820

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Jovanki Novakovi} od sestre Stane Tegeltije sa porodicom.

66850

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Jovanki Novakovi}

od sestre Dese Mari} sa porodicom.

66851

[ESTOMESE^NI POMEN

Darinka Juri}

Posledwi pozdrav

Vladi

Neizmerno zahvalni za sve {to nam je pru`ila. Wena porodica: suprug Ilija, sin Goran, unuci Jasmina, Valentina, Andrea, Mihajlo, Sara i snaha Sawa. 66825

od porodice Stojanovi}.

66847

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`nim srcem obave{tavamo da je preminula na{a voqena supruga, majka i baka

Dragica Jovan~evi} 1940 - 2013.

~etvrtak3.januar2013.

Posledwi pozdrav suprugu i ocu

Posledwi pozdrav sinu, ocu, suprugu i dedi

Vladimiru Kne`evi}u

Svetozaru ]iri}u

1961 - 2013.

ro|. 1947.

tragi~no preminulom 1. 1. 2013. godine.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 3. 1. 2013. godine, u 14 sati, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Ilija, k}er Marija i sin Marinko sa porodicama.

Sahrana je 3. 1. 2012. godine, u ^ortanovcima. Polazak je iz ku}e `alosti u Ul. Vlade Grbi}a br. 9, u 13.30 ~asova.

Posledwi pozdrav na{em

Vladi

od kolega iz „STRUJE” sad zaposlenih u „ELEKTROTIMU”: Mira Qiqak, \akovi}, Ne{kovi}, Jeli}, ^upi}, Bogojevi}, Kova~evi}, Kvrgi}, Marti{, Nikoli}, Kosanovi}.

Wegovi: otac @ika, supruga \u|a, k}erke Vesna i Jelena sa porodicama. 66835

66837

Posledwi pozdrav dragom zetu

Cveji

Sahrana je u petak, 4. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, polazak iz ku}e `alosti u Rivici, Mar{ala Tita 120.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Rajka, }erka Bojana i sin Bojan.

66848

Posledwi pozdrav

Umro je moj tata

Svetozar ]iri}

Vladimir~ini

Dragi moj tata, te{ka bolest te je uzela od nas. Toliko toga sam jo{ htela da ti ka`em, da uradimo zajedno. od: tasta Milana i ta{te Mire @uni}.

od svaje Milke sa porodicom.

66853

66843

Beskrajno te voli i uvek }e misliti na tebe tvoja k}erka Vesna, unuci Nenad i Marija, zet Zoran. 66838

66841

Prijatequ moj, za{to?

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu, zetu i ujaku

Cveji

Vlada Kne`evi}

Vladimir Kne`evi} Vlado, ne}emo zaboraviti.

Hvala ti za sva dru`ewa, savete i iskrenost. Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

nikad

Porodica Mandi}.

od: sestre Dare, zeta Jove i sestri}a Branislava i Stevice sa porodicama.

66844

66839

Tvoja drugarica Milica sa decom.

Mirko i Nada Kosanovi}. 66854

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i saradniku

66845

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Svetozaru - Cveji ]iri}u

Svetozaru ]iri}u

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Svetozaru ]iri}u

Vladimiru Kne`evi}u 1961 - 2013.

D.O.O. „ELEKTROTIM”, Novi Sad.

Pripadnici Odeqewa za logistiku Policijske uprave u Novom Sadu.

312013-P

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Posledwi pozdrav bratu, deveru i stricu

Svetozaru ]iri}u

1961 - 2013.

Svetozaru ]iri}u

Bili smo nemo}ni da te otrgnemo od bolesti. Po~ivaj u miru.

od aktivnih i penzionisanih pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu. 59952-P1

66840

59952-P

Posledwi pozdrav dragom tati,

Vladimiru Kne`evi}u

od: brata \or|a, snahe Milene, sinovice Mirjane i sinovca Perice sa porodicama.

]erka Jelena, zet Goran i unuka Tijana.

od: brata Ike, snahe Mire, sinovca Save i sinovca \or|a sa porodicom.

66834

66842

^iTUQe l POMeni

~etvrtak3.januar2013.

Posledwi pozdrav sestri, zaovi i tetki

dnevnik

dragoj

Dana 5. 1. 2013. navr{i}e se godina dana od smrti na{e voqene

Posledwi pozdrav na{oj cewenoj i po{tovanoj profesorki

dr Nevenki Axi} Wena neiscrpna energija, stru~nost i pregala{tvo zauvek }e nam biti podstrek i vodiqa.

Nedi Gvo`|an

Komemoracija }e se odr`ati u petak, 4. januara 2013. godine, u Sve~anoj sali fakulteta, sa po~etkom u 10 ~asova. Fakultet tehni~kih nauka u Novom Sadu.

S po{tovawem i ponosom ~uva}emo uspomenu na tebe.

59951-P

Sa dubokim bolom, uz ve~nu zahvalnost, za svu qubav i pa`wu koju nam je pru`ala, opra{tamo se od na{e drage supruge, majke i bake Marko, Vuka i Goran.

Cvijete Osmaji} ro|. Vasovi}

66846

3. januar 1986 - 3. januar 2013.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo toga dana posetiti wenu ve~nu ku}u sa polaskom u 11 ~asova iz ku}e `alosti, Wego{eva 61.

Jovanke Novakovi} 1951 - 2013. Sahrana je danas, 3. 1. 2013. godine, u 14 ~asova, u Rumenki, sa polaskom iz porodi~ne ku}e. O`alo{}eni: suprug Milan, sin Rajko i }erke Rada i Nikolina sa porodicama. 66823

Qubica Nakaradi}

Ve~no zahvalni na svemu {to nam je pru`ila: sin Zoran, }erke Kata i Rajka sa porodicama.

ro|. Lazi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. 12. 2012. godine preminula u 78. godini na{a draga

66832

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{e voqene sestre i tetke

Posledwi pozdrav ~ika To{i od kom{ija iz ulaza.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Danica [mudla

Qubo Nakaradi}

Sahrana je danas, 3. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

S qubavqu i tugom, sinovi Boro i Milorad sa porodicama.

O`alo{}eni: sinovi Zlatko i @eqko sa porodicama.

66833

66821

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka i baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 86. godini preminuo na{ dragi

Nedjeqke Gvo`|an

Todor Gavrilov

Du{anu Ga}e{i

ro|. Jurlina

Vera Mr|an 1938 - 2012. Sahrana je danas, 3. 1. 2013. godine, u 12 ~asova, na mesnom grobqu, u Ka}u.

Sa qubavqu i tugom: brat Antun, snaja Sofija, Oliver i Dejan sa porodicama.

Stanari zgrade Bulevar kneza Milo{a 16.

Du{an Ga}e{a Kumovi Baji}i.

Sahrana je danas, 3. 1. 2013. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Hvala ti, sre}ni smo {to smo te imali. O`alo{}eni: supruga Nada, Mito i Seka sa porodicama.

Sinovi: Pavle i Sava sa porodicama. 66824

66830

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 2. 1. 2013. godine preminula na{a voqena supruga i majka

Nedjeqka Gvo`|an ro|. Jurlina 1948 - 2013. Sahrana }e se obaviti 3. 1. 2013. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 12 ~asova. Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji: suprug Laza i sin Dejan. 66828

66831

66817

66829

Sa posledwim isku{ewem u 66. godini, nije uspelo da se izbori veliko i hrabro srce na{eg dragog supruga, oca i dede

Posledwi pozdrav dragom kumu

Dimitrija Dragana Mite

Radetu

Ispra}aj na ve~ni po~inak je u petak, 4. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu. Tvoju nesebi~nu qubav pamti}emo zauvek, a veliku tugu nosi}emo u na{im srcima. Tvoji najmiliji. 66822

Du{an Ga}e{a

od: kume Mice i Sa{ke sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu od: Marije, Milke, Marka i Bogde.

66819

66818

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Navr{ava se godina tuge od kako nije sa nama na{a voqena tetka

Ruà Kle~ina Zauvek si nas zaduìla svojom plemenito{}u i qubavqu. Porodice: Pezi} Joze i Ivana, Kle~ina Vere i Katice, Radman An|elke, Juri{i} Qiqe, Majdanxi} Ane, Debeqak Ruìce i Mi}i} Lu}ijane.

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a draga majka, baka, prabaka i ta{ta

Dana 30. 12. 2012. umro je na{ dragi te~a u 96. godini.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nas je zauvek napustila na{a draga i voqena

Ru`a Kle~ina

ro|ena 1961. godine

Tvoji: Mira, Tamara, Natalija i Milutin.

Sahrana je obavqena 2. 1. 2013. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Weni najmiliji: Zoran, Sofija, Maja i Zorana.

66776

66803

Sahrana je obavqena 2. 1. 2013. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu

Nataliju Torwanski ro|enu Vujo{evi} 1924 - 2012.

Vasa Babi}

Govorila je da sam ja wen oslonac. U stvari, bilo je - obrnuto...

nije sa nama. Wegovi najmiliji.

66791

66713

SE]AWE

Wen Privredni sud u Novom Sadu.

Sa qubavqu i tugom, ~uvam uspomenu na tebe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Supruga Kata.

66783

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Nikola - Mika Morosiuk

Radoslav Jovi~i} 1935 - 2012.

Sahrana je obavqena 2. 1. 2013. godine, u 15 ~asova, na katoli~kom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Tuguje sin Boban sa porodicom

3. 1. 2011 - 3. 1. 2013.

4. 1. 2008 - 4. 1. 2013.

66804

1939 - 2012.

1953 - 2012.

Oliveri Antoni}

Nenad - Neca Nonin

Wegovi: Zlata, Marija, Velimir i Dragana sa porodicom.

Danas, 3. januara 2013. godine, navr{ila se tu`na godina od kada na{ voqeni

Posledwi pozdrav na{oj dragoj koleginici

POMEN

Qudevit Bala` Kokika

Olivera Antoni}

Sa qubavqu te ~uvamo od zaborava i sa tugom u srcu `ivimo bez tebe.

66777

Sahranismo na{u dragu majku, svekrvu, babu i prababu

~etvrtak3.januar2013.

Sahrana je obavqena 2. 1. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena porodica Jovi~i}.

66807

66808

Preminula je na{a draga

66801

Krsta Mi}i} Dragi na{, puno qubavi si nam pru`io i ostavio prelepe uspomene. Na{a tuga za Tobom je ve~na.

POMEN mojoj voqenoj majci

25. GODI[WI POMEN

66805

Sreto Mumovi} Qubici Zdjelari} 3. 1. 2010 - 3. 1. 2013. Sve vi{e mi nedostaje{. Tvoja Mira.

Svetislav - Mali{a Kotarac Wegov lik osta}e u na{em se}awu.

1924 - 2012.

1943 - 2012.

Sahrana je obavqena 2. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na katoli~kom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

S tugom obave{tavamo da }e draga nam supruga, mati, baba i svekrva biti sahrawena 3. 1. 2013. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu, u Bukovcu.

O`alo{}eni: }erka Jela i unuke Isidora i Daniela sa porodicama.

Supruga Cvijeta, }erka Nada i zet Du{an.

POMEN Dana 2. januara 2013. godine navr{ilo se osam godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac i deda

Danica \uri}

Sofija Bo{kovi}

Kao da si samo na tren oti{ao, a evo pro{lo je 25 godina. Jo{ si tako ~vrsto sa nama...

66811

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je posle kratke i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Vole te i po{tuju: tvoja deca Radmila, Sreto, Dragiwa i Andrija sa porodicama. 66809

Gli{inom pozdrav.

POMEN

66806

1926 - 1988.

66615

zauvek

O`alo{}eni: suprug Antonije, sin Borivoj, snaja Marina i unuci Slobodan, Aleksandra i Milo{.

tati

posledwi

Tvoji najmiliji, porodica Kotarac. 66639

Posledwi drugarici

pozdrav

dragoj

Dobrivoje Marinovi} Todor Gavrilov

3. 1. 2011 - 3. 1. 2013.

Todor Gavrilov Sahrana je danas, 3. 1. 2013. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek si u na{im mislima.

Oliveri Antoni} S qubavqu, supruga Nade`da i unuka Jovana.

Kolektiv Agencije â&#x20AC;&#x17E;Ostrogâ&#x20AC;?.

66802

66810

Dragoslav Risti} sa porodicom i saradnicima.

O`alo{}eni: supruga Radmila, sinovi Gli{a i Slobodan, snaje Dubravka i Milica i unuke Teodora i Katarina. 66812

66814

tv program

~etvrtak3.januar2013.

06.30 09.00 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 12.10

Добро јутро, Војводино Државни посао Под истим кровом Центар света Палета Заувек млад Документ Новогодишњи концерт Војвођанских симфоничара 13.00 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Еко 14.30 Плави круг 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Музички времефон 16.00 Здравље пре свега 16.25 Здраво живо 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао-новогодишњи 19.00 Фолдер култура-преглед 2012. 19.30 ТВ Дневник 20.05 Балкан експрес 21.00 Музички програм 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Поаро 00.30 Заувек млад 01.00 Концерти године 02.00 Фолдер култура-преглед 2012.

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре

За корак испред (Панонија, 12.00) 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

Балкан експрес Група ситних лопова и варалица лута по местима прерушена у музички састав „Балкан експрес“. Почиње окупација и једина брига ових џепароша је како сачувати главу на ветрометини првих ратних страхота. Улоге: Драган Николић, Бора Тодоровић, Тања Бошковић Режија: Бранко Балетић (РТВ 1, 20.05)

07.00 08.25 09.45 10.35 11.45 12.30 12.40 13.10 14.40 15.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.55 23.20 00.10

Поп Ћира и поп Спира Магична вртешка Грување Концерт године Емисија на мађ Вести (мађ) Украјинска панорама Поаро, филм Зимзарије Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички програм Добро вече, Војводино (рус) Поп Ћира и поп Спира Фолдер култура Палета ТВ Продаја

13.42 15.03 15.30 16.10 17.00 17.20 17.45 18.25 19.02 19.30 20.05 20.58 22.30 22.45 00.49 02.14 03.29 04.55 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Сложна браћа Сасвим природно,репортажа Дизни на РТС Дневник Кроз годину: отварање ЛОИ у Пекингу и Лондону Бермудски троугао, филм И ја имам таленат Ово је Србија Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мој рођак са села Не знам како јој успева, филм Дневник Џејн Ејр, филм Бермудски троугао, филм Сложна браћа Кроз годину: Отварање ЛОИ у Пекингу и Лондону Мој рођак са села Верски календар

07.30 Документарна серија: Поларни медвед – шпијун на леду 08.25 Топ шоп 08.45 Филм: Здраво, Скуби Ду 10.00 Вести 10.35 Цртани филмови 11.55 Непобедиви: Банзуке 13.45 Филм: Нова полицијска прича 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Као случајно 18.30 Вести 19.10 Непобедиви: Банзуке 20.00 Никита 21.00 Филм: Кад јагањци утихну 23.05 Вести 23.40 Спортски преглед 00.00 Филм: Ридикове хронике 01.50 Документарна серија: Поларни медвед – шпијун на леду

Кад јагањци утихну

Не знам како јој успева Током дана Кејт ради у успешној бостонској фирми као финансијски менаџер, а увече постаје посвећена мајка два неодољива детета и срећно удата жена архитекте Ричарда, који је остао без посла. Улоге: Сара Џесика Паркер, Пирс Броснан, Келси Грамер, Грег Кинер, Кристина Хендрикс Режија: Даглас Макграта (РТС 1, 20.58)

СЕРИЈА

Тања Бошковић

06.05 08.00 09.05 10.09 10.57 12.30 12.46

Pro digy, концерт У септембру месецу ове године Београд је био домаћин трећем по реду War ri or’s Dan ce фестивалу, који организује менаџмент бенда Pro digy... (РТС 2, 23.39)

16.45 17.48 18.43 19.13 19.43 20.16 20.42 21.33 22.14 22.44 23.15 23.39 00.20 01.19 02.09 02.59 03.24 03.50 04.21 04.49 05.30

Слагалица Верски календар Викинг Вики Сирене Најлепше бајке браће Грим: Сточићу постави се, филм Плава птица 3 Београд-вечити град Српске спортске легенде Траг у простору Еко фајл Свечани концерт СО и хора РТС Место које чувам Трезор Радост Европе 2012. ТВ лица: Колаж ... као сав нормалан свет Странац у Србији - специјал Игудесман и Џу О псима и људима Клупа на шору Животна средина и здравље Либела Новогодишњи Метрополис Вива Вокс Лов и риболов Други век И ја имам таленат Музички програм Трезор Концерт за добро јутро Новогодишњи метрополис О псима и људима Либела Клупа на шору Други век Вива Вокс Лов и риболов

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 00.15 02.00 03.30

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Скривена камера Прељубници Национални дневник Мала невеста Нежељене Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Српска посла Филм: Непријатељ Филм: Томсонов полседњи бег Филм: Непријатељ

06.56 07.21 07.32 07.55 08.20 09.19 09.46 10.35 11.06 11.36 12.06

06.30 08.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Украдена срца Вести Документарни програм ИЦТ плус Таксисткиња Вести Опчињени Ленија Вести Људи са Менхетна Објектив на словачком језику Објектив на мађарском језику Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а Новосадско поподне Сигуран квадрат Реч за данас Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Мистерије КГБ-а Објектив Таксисткиња Људи са Менхетна Украдена срца

09.00 Премијер лига: Ливерпул – Сандерленд 10.45 Хопман куп: Италија – Аустралија 17.10 Премијер лига, голови 17.30 Евролига: Кимки – Барселона 19.15 Преглед Премијер лиге 20.10 СК Преглед 2012. 20.45 Евролига: Ефес – Панатинаикос 23.00 Премијер лига Магазин 23.30 Најава шпанске лиге 23.55 ВТА Окланд 1/2 Финале 03.45 Спортски времеплов

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Фарма, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Зелена патрола, 12.30 АБС шоу, 13.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Дечији програм, 14.55 Инфо, 15.30 Кућица у цвећу, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 19.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.42 13.23 14.25 15.57

Сара Џесика Паркер

08.30 09.30 10.30 12.20 14.00 15.00 16.00 16.55 17.00 18.05 18.25 19.00 19.15 20.10 21.10 23.00 00.45 02.00 02.05

Дођи на вечеру Фолк Филм: Специјалне снаге Филм: Црна Зорица Лас Вегас Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Срећне вести Фолк Ексклузив Експлозив Вести Најсмешније рекламе Сулејман Величанствени Филм: Стани, или ће моја мама пуцати Филм: Киклоп Концерт Владо Георгиев 2011. Лас Вегас Најсмешније рекламе

dnevnik

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Кларис Старлинг, најбоља студенткиња ФБИ-ја одабрана је да ради на случају серијског убице Бафало Била, који отима жене, убија их и дере им кожу. Да би направила психолошки профил убице она мора да интервјуише брилијантног психијатра Ханибала Лектора, који је тежак психопата, канибал и серијски убица. Улоге: Џоди Фостер, Ентони Хопкинс, Лоренс А. Бони Режија: Џонатан Дем (Б92, 21.00)

Ентони Хопкинс

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 15.00 15.45 16.30 18.00 18.45 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Филм: Јахач осветник Пинк таргет Филм: Сумњив, дакле крив Филм: Ниске страсти 2 Породични обрачун Собарица са Менхетна Маријана и Скарлет Филм: Живот је леп Хавторн Сити вести Опасна игра Филм: Осумњичени Филм: Врана Опасна игра Тријумф љубави

Бергузар Корел

Долина вукова: Ирак Филм прати Полат Алемдара и његов тим на путу ка северном Ираку током окупације Ирака у намери да освети смрт његовог брата. Ово је антиамеричка и антисемитчка прича о сукобу интереса између америчких и европских медија као и других међународних организација. Улоге: Нечати Шасмаз, Били Зејн, Гасан Масуд, Гери Бјузи, Дијего Серано, Бергузар Корел Режија: Сердер Акар (Хепи, 23.00) 05.00 Јутарњи програм 08.00 Моћни ренџери 08.30 Земља коња 08.55 Авантуре малог Пере 09.20 Зоки на веселој фарми 09.35 Поп Пикси 09.45 Телешоп 10.00 Винкс 5 10.50 Монсуно 11.30 Бен 10 12.15 Нинџа корњаче 12.40 Моћни ренџери 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Гламур 14.30 Новогодишњи програм 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.10 Ужичка република, 1. део, филм 17.55 Телемастер 18.30 Кабаре 20.00 Насловна страна ВИП, квиз 20.30 Играни филм 22.00 Луда кућа специјал 23.00 Долина вукова Ирак, филм 01.10 Играни филм 03.00 Новогодишњи програм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak3.januar2013.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

„БИТЛСИ” И РЕВОЛУЦИЈА У ГЛАВИ

Пише: Ијан Мекдоналд 07.40 08.35 10.25 11.20 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.10 11.10 12.20 13.30 14.30 15.35 16.45 17.45 19.00 20.00 21.00 22.05 23.10 00.10 01.10

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Шта не треба обући Посластичарски ас Венчаница из снова Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Луксузни дом Саградити, купити или рестаурисати Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Нова нада посластичара Мисија „Мени„ Екстремни преображај Мајами инк Савршен стил Нова нада посластичара

Тајни рат Прича о струји Русија кроз векове Фарма из Едвардијанског доба Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности Стопама Густава Малера Исток-Запад: Путовања из средишта Земље Прича о струји Човекова историја Фарма из Едвардијанског доба Барок! Успон и пад Версаја: Луј XВИ Ловци на митове Тајни рат Човекова историја Исток-Запад: Путовања из средишта Земље Барок!

Мунзи Вилењаци Филм: Танго аргентино Филм: Мамин син Филм: Астерикс и Викинзи Филм: Битка код црвене стене Филм: Не осврћи се Филм: Град светла Еротски филм Еротски филм

Не осврћи се Жена, коју најпре тумачи Софи Марсо, је писац аутобиографија и мајка двоје деце која покушава да напише књигу о сопственом детињству... Међутим њено лице се током филма полако претапа у лице друге жене коју игра Моника Белучи... Улоге: Мо ни ка Бе лу чи, Со фи Мар со Режија: Ма ри на де Ван (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.12 Континенти у покрету 11.05 Домови Туниса, док. серија 12.00 Дневник 1 12.35 Пркосна љубав 13.18 Др Оз, ток-шоу 14.37 Време лигања, док. филм 15.07 Позитивно 15.41 Пуном паром 16.45 Хрватска уживо 17.45 Луда кућа 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Године за памћење, док. серија 20.45 Паралеле 21.15 Котловина, филм 23.20 Дневник 3 23.55 Валтер брани Сарајево, филм 02.05 Један Божић, филм 03.32 Закон и ред

15.10 15.35 16.30 16.55 17.20 17.45 18.15 18.45 19.55 20.55 21.50 22.45 23.40

Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Шапат духова Увод у анатомију Нова девојка Лудница у Кливленду Брза италијанска кухиња Једном давно Секс и град Модна полиција Све што нисте знали о љубави Живот у предграђу Хоуп и Фејт Школа за парове Како сам упознао вашу мајку Живот у предграђу Нова девојка Лудница у Кливленду Секс и град Џордан Тело је доказ Џордан Шапат духова Секс и град

Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Мистерије Хејвена Филм: Симона Филм: Пољубац у поноћ Скандал Све по закону Мистерије Хејвена

07.45 08.05 08.20 10.15 12.15 14.15 16.05 16.55 17.10 18.05 18.30 19.10 20.00 22.10 00.00 01.35 02.35

Ексклузив таблоид Исплати се Флеч Замена, филм Екипа из снова Никад нећу бити твоја Пинк Пантер РТЛ 5 до 5 Пинк Пантер Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Необична зубић вила Часне сестре наступају, филм Брда имају очи, филм Астро шоу Зверињак

Брда имају очи 2 Група новајлија Националне гарде доставља опрему научницима који инсталирају систем праћења у пустињи Новог Мексика. Не проналазе никога у кампу, али с брда угледају сигнал за помоћ. Војници се регрупишу и одлазе да истраже шта се тамо догађа. Оно што трупе не знају јесте да су то брда на којима је породица Картер постала ловина групе мутаната људождера. Улоге: Мајкл Мек ми ли ан, Џе си ка Стро уп, Џеј коб Вар гас Редатељ: Мар тин Вајз (РТЛ, 00.00) Чар ли Шин

СЕРИЈА

Два и по мушкарца Челси позива своју прелепу цимерку да живи с њима док не преболи гадан раскид... Улоге: Чар ли Шин, Џон Кра јер, Ан гус Т. Џонс Режија: Џејмс Ви дес (ХРТ 2, 00.30) 06.23 Пркосна љубав 07.06 Мала ТВ 07.39 Веселе тројке 08.04 Телетабис 08.28 Живот с Дереком 08.49 Фантастични пријатељи 09.13 Мерлин 10.00 Јеленко 10.30 Идемо на пут с Гораном Милићем 11.20 Доба невиности, филм 13.36 Музика 13.40 Један Божић, филм 15.10 Мала ТВ 15.40 Цртани филм 16.00 Регионални дневник 16.34 Долина сунца 17.22 Сусрети с аутизмом, док. серија 18.13 Глобално село 18.45 Загреб: Светски скијашки куп - жреб, пренос 19.42 Цртани филм 20.00 Лепом нашом 21.08 Градски каубоји, филм 23.05 Нове авантуре старе Кристине 23.45 Закон и ред 00.30 Два и по мушкарца 00.50 Складиште 13 01.32 ЦСИ: Мајами 02.11 Трачара

Џе си ка Стро уп

07.40 Нема ме 10.00 Месечина и Валентино 12.00 Бени и Џун 14.00 Лох Нес 16.00 Стела 18.00 Тачка 45 20.00 Поноћни експрес 22.00 Оловни војници 00.00 Анђеоске очи 01.00 Анархија 01.50 Секси Азија

08.10 09.05 09.55 10.50 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Прљави послови Опасан лов Преживљавање Човек, жена, дивљина Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Невоље у рају Најбољи остају Страствени риболовци Чудовишта из реке

07.30 Братска љубав 09.00 Некад и сад 10.00 Џејнина кућа 11.30 Необичан пар поново заједно 13.00 Окршај холивудских звезда 14.00 Резервне убице 15.30 Страх изнутра 17.30 Окршај холивудских звезда 18.30 Ноћ храбрости 20.00 Окршај холивудских звезда 21.00 Четворица као један 23.00 Повратак мумије

08.30 09.30 10.30 11.15 12.00 13.45 15.15 16.15 17.15 19.00 21.30 22.30 23.00 00.00 00.30

Скијашки скокови Тенис Крос-кантри скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Крос-кантри скијање Биатлон Тенис Скијашки скокови Крос-кантри скијање Покер Скијашки скокови Биатлон

Со фи Мар со

08.10 08.40 09.05 09.55 10.45 11.10 11.40 11.50 12.40 13.30 14.20

06.20 08.20 09.20 22.20 00.50 02.40 04.20 05.10

Му ке пре ко Ве ли ке ба ре

„Please Please Me„ (Ма карт ни–Ле нон) Ле нон – Смит. Об ја вље но у УК: 22. март 1963 (ЛП Please во кал, ри там-ги та ра, усна хар мо ни ка; Ма карт ни – Please Me) Об ја вље но у САД: 22. јул 1963 (ЛП Inво кал, бас; Ха ри сон – хар мо ниј ски во кал, со ло-ги - troducing The Beatles) та ра; Стар – буб ње ви. Сни ма но: 11. сеп тем бар, 26. На пи са на кра јем 1962, та екс пло зив на рок пе сма но вем бар 1962. у Еби ро у ду 2. Про ду цент: Џорџ че сто се при пи су је ње ном из во ђа чу – Ма карт ни ју. Мар тин. Тех ни чар: Нор ман Смит. Об ја вље но у За и ста, и сам Ле нон је ре као да ни је имао мно го УК: 11. ја ну ар 1963 (А стра на / „Ask Me Why”), у уде ла у њој. У ин тер вјуу да том Мар ку Лу и со ну САД: 25. фе бру ар 1963. 1988. го ди не, Ма карт ни се при се тио да ју је пи сао Џон Ле нон је на пи сао „Please Please Me” у ку ћи с Ле но ном у „пред њем са ло ну” сво је ку ће у ули ци сво је тет ке Ми ми, узев ши пр ви стих пе сме „Plea- Фор тлин ро уд 20, у Алер то ну. Оно што се ве ро ват se”, хи та Бин га Кро зби ја из три де се тих, у дра ма - но до го ди ло је сте да му је Ма карт ни по ка зао текст тич но на пе том сти лу Ро ја Ор би со на. За ин три ги ра - и по че так ме ло ди је те су у том тре нут ку њих дво ла је Мар ти на, ма да му се чи ни ло да ни је за о кру - ји ца за јед но се ли и на ги та ра ма сми сли ли оста так же на – пред ло жио је да је убр за ју. Под прет њом пе сме. Док се да нас сма тра стан дар дом ро кен ро ла, пе сме „How Do You Do It” ко ја им је ви си ла над они ко ји су би ли упо зна ти с Битлси ма сма тра ју „I гла ва ма, Битлси су на пор но ра ди ли на пре пра вља - Saw Her Standing There” једnом од две нај ре пре зен њу и, де вет не де ља ка сни је, то ком ко јих је пе сма та тив ни је пе сме ли вер пул ских клу бо ва. На свир ка „Love Me Do” вр лу да ла топ ли ста ма у УК, вра ти ли су се у сту дио у Еби ро у ду са не чим за што су зна ли да ће за бе ле жи ти успех на ви ше по ља. Ме ђу тим, са да је глав ни ути цај би ла пе сма „Cathy’s Clown”, пр во ме сто гру пе Everly Brothers из 1960. Ле нон пе вао ме ло ди ју (ду бо ки део, у сти лу До на Евер ли ја), док је Ма карт ни (Фил Евер ли) др жао ви со ко Е ко је је пра тио бас. „Че сти там, го спо до”, ре као је Мар тин, „Упра во сте сни ми ли свој пр ви Број је дан.” То што је био у пра ву ма ње из не на ђу је од чи ње ни це да је не ко ње го вих го ди на и „кла сне” при пад но сти схва тао да се ино ва тив на, не у гла ђе на му зи ка Битлса мо же по бољ ша ти на гла ша ва њем не кон вен ци о нал но сти. Сту диј ски ко ло во ђа Џорџ Мар тин Ни је би ло про ду цен та ни с јед не стра не Атлан ти ка ко ји би та да мо гао да се но си ма би се обич но рас те гла и до де сет ми ну та, обе ле с Битлси ма, а да им при том не на шко ди; раз ви ја ти же на ви ше стру ким ги тар ским со ла жа ма. За са мо их и обез бе ђи ва ти им све по треб но, с ве ли ким зна - сни ма ње, пре ци зност и стро го огра ни че на пра ви ла њем и ши ро ким схва та њи ма – то је оно због че га је ра диј ског из во ђе ња зах те ва ла су не што са же ти је Мар тин из у зет но це њен у бри тан ској поп ин ду - „из да ње” и гру па је мо ра ла да се огра ни чи на стри ји. основ ну струк ту ру, пру жив ши је ди но Ха ри со ну На кри ли ма успе ха пло че, из да вач Дик Џејмс пре дах од ше сна ест так то ва да уба ци у ак ци ју свој пред ло жио је Бра ја ну Еп стај ну да осну је „Нор - „греч„. Ње гов пр ви со ло на пло чи Битлса мо гао се дерн сонгс„, соп стве ну из да вач ку ку ћу у вла сни - и по но ви ти с ви ше увер љи во сти, али су му пр сти штву Битлса. Уз од лич не ре цен зи је, пло ча се за пре ви ше дрх та ли. Осим то га, ово је елек три фи ко пр ве три не де ље та ко до бро про да ва ла да је Мар - ва на свир ка и до каз да „ха ри зма тич на елек тра на” тин Еп стај ну са ве то вао да гру пу вра ти с тур не је ко ја је др ма ла ли вер пул ским клу бо ви ма то ком по Ује ди ње ном Кра љев 1961. и 1962. ни је би ла ству и сни ме ал бум. За мит. Битлсе је био ре зер ви сан За америчке уши, Please Please Me Уте ме ље на на блу зер тер мин од три тро ча сов на је имала два проблема: продукцију ским про м е н а ма и за сни ма њ а 11. фе б ру а р а штит ном зна ку гру пе – не – сувише сирову и бучну за 1963. у Сту ди ју 2, за де би у гла ђе ним во кал ним хар белачку публику, и текст тант ски ЛП Please Please мо н и ј а ма у отво р е н им – широко тумачен као наговарање квар та ма и квин та ма – пе Me. По сле две не де ље, пе сма је сти гла на врх бри сма је на бри тан ску поп на орални секс тан ске топ ли сте син гло сце ну пу сти ла шок при ва, оства рив ши Мар ти но зем не си ро во сти. Она је и во пред ви ђа ње. Као и с пе смом „Love Me Do”, по - тек сту ал но за пре ти ла тр гов ци ма ци цом из Ден сто јао је про блем пре ла ска Атлан ти ка. Аме рич ка марк стри та и њи хо вим ћу дљи вим, не схва ће ним по дру жни ца ЕМИ-ја, „Ка пи тол„, ни је схва тио пе - „џо ни ји ма” и нео до љи вим „ан ђе ли ма” од слат ких сму и од био је да је об ја ви. За аме рич ке уши про - ше сна е ст го ди на (за кон ска гра ни ца за сек су ал не бле ма тич ни су би ли про дук ци ја – су ви ше си ро ва и од но се). Као кон траст то ме, хе ро и на Битлса има ла буч на за бе лач ку пу бли ку, и текст – ши ро ко ту ма - је се дам на ест, што је би ло сми шље но по ди за ње чен као на го ва ра ње на орал ни секс. Пе сма ни је на ве де не гра ни це те је, уз по моћ Ле но но ве дво осво ји ла Аме ри кан це све док ни је по но во из да та сми сле но сти у дру гом сти ху, на го ве шта ва ла не ја ну а ра 1964, у вре ме на ди ра ња пе сме „I Wannа што уз бу дљи ви је од пу ког др жа ња за ру ке. Али Hold Your Hand”. од лу чу ју ћа за ти неј џер ску пу бли ку би ла је ко ло „I Saw Her Standing There” (Макартnи–Леnоn) кви јал ност „с ра ме на”. Ср це глав ног ли ка пе сме Ма карт ни – во кал, бас, тап ша ње; Ле нон – пра те - ни је „пе ва ло” или „од ле те ло” док је осва јао љу бав ћи во кал, ри там-ги та ра, тап ша ње; Ха ри сон – со ло- сво је дра ге. Ње го во ср це је „екс пло ди ра ло” ка да је ги т а ра, тап ша ње; Стар – буб ње ви, тап ша ње. „пре шао пре ко те со бе” – из рав ност ме та фо ре и Снмљен: 11. фе бру ар 1963. го ди не у Еби ро у ду 2. по крет ко ји је жељ не ра дио слу ша о це ле по опа лио Про ду цент: Џорџ Мар тин. Тех ни чар: Нор ман по сред плек су са. Kwigu Ijana Makdonalda “REVOLUCIJA U GLAVI / Pesme ’Bitlsa’ i {ezdesete”, u izdawu beogradske izdava~ke ku}e “Klio”, mo`ete naru~iti uz popust od 30%, za 1.285 dinara, preko telefona (011) 3288-471, 3035-696 i (063) 220-870 ili mejla forum@clio.rs. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Vlada @ivkovi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Aleksandar Savanovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Slobodan [u{wevi} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak3.januar2013.

dnevnik

3. januar 2013. OVAN 21.3-19.4.

Да нас вас оче ку је до ста ак тив но сти око ку ће - по се ти о ци или јед но став но мно го по сла. За то би сте мо гли да се осе ћа те рас тр за но и пад не те у ис ку ше ње да по бег не те од све га. Опу сти те се! Ура ди те оно што је нео п ход но и ужи вај те у остат ку да на.

BIK 20.4-20.5.

Пре ви ше хра не и пи ћа на чи ни ће Вас тро мим и не за ин те ре со ва ним за све. Ово би се мо гло ис пре чи ти Ва шој стан дард ној љу ба зно сти. Од мо ри те се и вра ти те се на ста ро. Мо гли би сте би ти иза зва ни да пре ви ше тро ши те. Раз ми сли те!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Са да је вре ме да од лу чи те шта су вам при о ри те ти. Да ли од мах же ли те да поч не те да ра ди те или же ли те да за вр ши те сту ди је? Да ли сте за до вољ ни љу бав ним жи во том? Мо гу ће је да ће ве ли ко ко ме ша ње у јед ној од тих обла сти ути ца ти и на дру ге. Би ће за ни мљи во! Да нас ће те мо жда мо ра ти да на пра ви те не ки из бор што се Ва ше ве зе ти че. Мо гу ће је да сте по ста ли све сни да не што не до ста је или код парт не ра или код Вас. По ку шај те да про на ђе те из вор про бле ма пре не го што учи ни те би ло шта. При ја тељ је мо жда бо ле стан, што Вас за бри ња ва. Је дан од ци ље ва ко ји сте има ли у пла ну на и ћи ће на пре пре ку, што ће Вас до дат но по го ди ти. Та ко ђе, мо гла би Вас му чи ти и фи нан сиј ска си ту а ци ја. Си ту а ци ја је за ма гље на, али ве ро ват но ни је то ли ко ло ша ко ли ко се Ва ма чи ни. Не за до вољ ство не ким ства ри ма на по слу и од ла га ње не ких ства ри мо гли би учи ни ти да се за пи та те шта би сте мо гли бо ље да ура ди те. Сум ње у мо ти ве јед ног при ја те ља мо гле би ума њи ти Ва ше по ве ре ње. Одво ји те вре ме да све до бро са гле да те.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

Да нас би ко му ни ка ци ја с при ја те љи ма и по ро ди цом мо гла би ти оте жа на. Мо гли би сте по ку ша ти да ода гна те ово ра дом. Ово је по во љан дан да ра ди те, учи те или ра ди те на про јек ти ма са ми. Ду га шет ња би Вам мо гла по мо ћи да про чи сти те ми сли. При ти сак и бри ге у ве зи са по ро ди цом мо гу се да нас ис пре чи ти Ва шој ко му ни ка ци ји. Мо гу ће је да по сто ји не ки су коб са не ким од уку ћа на ко ји Вас оп те ре ћу је. Нај бо ље ре ше ње за све је да да те се би оду шка док се ства ри не сми ре.

STRELAC Осе ћа те да је Ва ша тре нут на ве за 24.11- 21.12. ком пли ко ва ни ја не го ика да. Про ла зи те кроз пе ри од ка да мно ге пла не те по ку ша ва ју да ба це све тло на Ва ше скри ве не мо ти ве. Ка да за вр ши те с ана ли зи ра њем и бу де те раз у ме ли шта Вас за и ста по кре ће, он да ће Вам и ве за би ти јед но став ни ја. JARAC При па зи те да на пра ви те рав но те 22.12-20.1. жу из ме ђу при ват ног и по слов ног. Уко ли ко сте но ви нар, раз ми сли те о пи са њу за се бе. Мо гли би сте пи са ти ро ма не, по е зи ју или ко ма де, не што што из ра жа ва Вас и др жи Вас да ље од чи стог по слов ног жи во та. VODOLIJA Да ли је мо жда Ва ша тре нут на по 21.1-19.2. зи ци ја пре ви ше тра ди ци о нал на? Ви сте не ко ко же ли да ра ши ри све иде је у мо мен ту ка да се оне ја ве. Мо гло би се де си ти да Ва ши над ре ђе ни не ми сле исто. Уко ли ко је то слу чај, пре ду зми те не што. RIBE 20.2-20.3.

При лич на сми ре ност ко ју да нас осе ћа те по ма же Вам да за ви ри те у се бе. Уко ли ко да нас бу де те са ми, одво ји те вре ме за се бе ка ко би сте са гле да ли по след њих пар да на. Мо жда би сте мо гли сте ћи увид у то што Вас за и ста му чи.

TRI^-TRA^

Оже нио се Хју Хеф нер V REMENSKA

Вла сник „Плеј бо ја” оже нио је „зе чи цу” у но во го ди шњој но ћи. Хју Хеф нер (86) и Кри стал Ха рис (26) вен ча ли су се у „Плеј бо је вој” ви ли 31. де цем бра, по твр ди ли су обо је на Тви те ру, где су по ста ви ли и сли ке. Пре го ди ну и по да на, Кри стал је оста ви ла Хјуа пред свад бу, али је убр зо уви де ла да не мо же без ње га и вра ти ла се у ви лу. То ком раз дво је ног пе ри о да, та бло и ди ма је ис при ча ла да је про блем био и не до ста так сек са, по што је то ком ве зе са мо јед ном спа ва ла са вре ме шним Хеф не ром. Вла сник „Плеј бо ја” био је већ два пу та у бра ку, са Мил дред Ви ли јамс од 1949. до 1959. и Ким бер ли Кон рад од 1989. до 2010.

PROGNOZA

Суво и сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз. То ком да на су во са сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар слаб, за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из Rim над нор ма ле. Tемпература од -1 до 5 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз и ма гла по не где. То ком да на су во са сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар слаб, за пад ни и се ве ро за Cirih пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -4 до 5 сте пе ни. Berlin СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз. Пре под не облач ни је у цен трал ним Beч и ју жним пре де ли ма, а на се ве ру сун ча ни пе ри о ди. У то ку да на су во са сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар слаб, за пад ни и се ве ро за пад Varшava ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од -4 до 7 сте пе ни. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так про ла зно на о бла че ње с ма њом шан сом за крат ко трај ну ки шу. У су бо ту облач Moskva но с ки шом по вре ме но, а у не де љу ују тру мо гу ћа су сне жи ца и снег Oslo у цен трал ним и ју жним пре де ли ма. У Вој во ди ни у не де љу су во. За ви кенд ће ду ва ти уме рен се ве ро за пад ни ве тар. Иду ће сед ми це St. Peterburg пре те жно су во вре ме. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По бољ ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је. Те го бе и да ље мо гу има ти ср ча ни бо ле сни ци, а опрез се пре по ру чу је и нер вно ла бил ним осо ба ма. Код ме те о ро па та се мо гу ја ви ти раз дра жљи вост и гла во бо ља. Свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју пре по ру чу је се по ве ћа ње па жње.

11 14 11 4 10 6 4

VIC DANA Пи та су ди ја по ли цај ца: - До бро, ка ко сте прет по ста ви ли да је при ве де ни био пи јан? - Ста јао је на сред пу та. - И, шта је ту сум њи во? - По ку ша вао је да по диг не жу ту тра ку.

1 0 5 2

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

307 (-18)

Slankamen

353 (3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

384 (-19)

Zemun

401 (4)

Bogojevo

345 (-13)

Panчevo

400 (5)

Smederevo

526 (10)

Baч. Palanka 341 (-7) Novi Sad

326 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

167 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

344 (2)

NERA

Hetin

88 (6)

TISA

-22 (-2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 443 (-18) Beograd

Kusiћ

353 (4)

44 (-4)

Reшeњe:

DUNAV