16
“PRI^A O IZGUBQENIM BRODOVIMA” U DOMU KULTURE
^ITAV MUZEJ NA DNU SAVE, DUNAVA I TISE - Jedan od prioriteta Dunavske strategije EU u periodu do 2020. godine je izvla~ewe olupina brodova iz na{ih reka, isti~e mr Gordana Karovi} iz beogradskog Muzeja nauke i tehnike
roz istoriju plovidbe rekama srpskog Podunavqa u periodu od 15. do sredine 20. veka vodila je ~a~ansku publiku pro{log utorka mr Gordana Karovi}, arheolog, muzejski savetnik Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, u kome vodi Zbirku re~nog brodarstva i predsednik Udru`ewa „Voda i arheologija“, kao gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture. Svojim izlagawem, ona je podsetila na dugu istoriju plovidbe na na{im prostorima, od perioda potapawa turskih galija tokom turske opsade Beograda 1456, preko razarawa austrijskih ratnih brodova na u{}u Tise krajem 17. veka, do potapawa {ajki kod Ratnog ostrva 1788. godine. Kao buran period plovidbe i brodogradwe u Srbiji, Karovi}ka je istakla decenije vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a, a potom i dramati~ne doga|aje u Prvom i razarawa u Drugom svetskom ratu, posle koga na{e reke postaju “grobnice brojnih plovnih objekata”, od kojih mnogi i danas le`e na wihovom dnu i vaqa ih izneti na svetlost dana. Tajne koje kriju korita Save i Dunava su i nasle|e brojnih civilizacija koje su se ukr{tale na ovom “~vori{tu evropskih puteva”, naro~ito u Beogradu i wegovoj okolini. - Uprkos ~iwenici da pod vodom le`i ceo potopqeni muzej petovekovne srpske istorije, dragoceni predmeti, pisani dokumenti, oru`je i drugi svedoci vremena, dr`ava jo{ nije pokazala svest o du`nosti da istra`i ovu vrednu ba{tinu i izvu~e vredne artifakte na suvo i sa~uva ih od propadawa. Procewuje se, da se na dnu
K
PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE
KULTURA
KUD “@ELE” UKUPNI POBEDNIK ME\UNARODNOG FESTIVALA U TURSKOJ
[EST PEHARA ZA ^A^ANE
Dunava, Save i Tise, du`inom wihovih tokova kroz Srbiju, nalazi oko 650 evidentiranih potonulih brodova, ukqu~uju}i i nema~ku re~nu flotu potopqenu pred kraj Drugog svetskog rata u okviru operacije povla~ewa okupatorskih snaga. Kao jedan od prioriteta Dunavske strategije EU u periodu do 2020. godine planirano je izvla~ewe olupina brodova iz na{ih reka, ali pored pote{ko}a oko se~ewa i va-
rajem septembra ove godine pedstavnici `elezni~kog KUD “Dule Milosavqevi} @ele” iz ^a~ka, boravili su u u Sarimsakliju, poznatom turskom odmarali{tu na obalama Egejskog mora gde je, od 20. do 25. septembra, odr`an internacionalni festival folklora pod nazivom “Sarimsakli Trophy”. Na tom presti`nom festivalu, pored doma}ina iz Turske (koji su nastupili samo revijalno) u~estvovalo je jo{ 16 ansambala iz osam zemaqa
K
PRIJEM KOG GRADONA^ELNIKA |ewa te{kih komada gvo`|a, poseban problem u sprovo|ewu ovog projekta predstavqaju i neeksplodirane mine i bombe koje se nalaze pod vodom - istakla je mr Gordana Karovi}. Iako je bezbroj pri~a o plovidbi beogradskim re~nim tokovima zauvek izgubqeno u vremenu, mogu}nosti 21. veka dozvoqavaju da istorija zarobqena ispod povr{ine vode ponovo izroni na svetlost dana, jer brodovi su deo pokretne industrijske ba{tine. U Srbiji je deset brodova progla{eno za kulturno dobro, me|u kojima je i re~na jahta Kara|or|evi}a. Zato su pri~e o usidrenim i potopqenim brodovima neizostavni, i mo`da najzanimqiviji deo istorije mnogih gradova, a na nama je, smatra Karovi}aka, da podsetimo na jedan gotovo zaboravqeni segment pro{losti i nagovestimo koliko pri~a o gradovima na rekama, kriju vode koje ga zapquskuju. Z. L. S.
Prve ve~eri po dolasku na festival, na prijemu koji im je priredio Mesud Ergin, gradona~elnik Sarimsaklija, grada doma}ina, “@elovci” su za svoje doma}ine i goste prijema pripremili i predstavili ~itav niz slanih i slatkih jela, kao i rakije iz ~a~anskog kraja. [tand, na kojem su bile izlo`ene raznorazne |akonije grada na Zapadnoj Moravi se vrlo brzo ispraznio. Evrope i sveta, sa oko 700 folklora{a. Festival je u celosti imao takmi~arski karakter i ove godine je, ~etvrti put odr`an u istom mestu. U dve takmi~arske ve~eri, prvi ansambl “@ela”, publici se predstavio izvode}i igre iz [umadije i leskova~kog Pomoravqa. Kako su to izveli, najboqe govori ~iwenica da dileme nije bilo ni kod publike, ni kod stru~nog `irija. Jedno-
glasno su igra~e ovog ~a~anskog KUD-a proglasili za najboqe izvo|a~e. Ka`u, kad su @elovci “slo`ili [umadiju”, velika bina u sali sa vi{e od deset hiqada mesta ispuwenih do posledweg, je po~ela da se quqa. Publika je bila odu{evqena i burnim ovacijama je pozdravila i nagradila ovaj nastup. Na zavr{noj ve~eri, @KUD je primio {est pehara, ukqu~uju}i i veliki pehar sveukupnog pobednika festivala koji im je uru~io Mesud Ergin, gradona~elnik Sarimsaklija. Pored folklora, kao centralne aktivnosti, “@elovci” su u~estvovali i u sportskom nadmetawu u takozvanim “Igrama bez granica”. I tu su ponovo bili najboqi i osvojili prva mesta, a Ana Jova{evi}, ~lanica prvog ansambla je bila prva pratiqa u izboru za “Mis festivala” u narodnoj no{wi. - Re~ je o festivalu koji iz godine u godinu dobija na zna~aju i ima sve ve}i broj u~esnika iz ~itavog sveta. Sve je bilo dobro, posebno organizacija. Pored festivalskih obaveza, bilo je vremena za odmor, kupawe, {etwu, obilazak kulturno istorijskih znamenitosti ovog dela Turske, ali i za {oping u Izmiru. [to se ti~e na{e ekipe, momci i devojke su bili vi{e nego dobri, primerni u svemu, jednako kao i na bini, gde su predstavqali svoje dru{tvo, grad i zemqu. Kad se tome doda i ~iwenica da smo se u ^a~ak vratili sa {est osvojenih pehara, onda je malo re}i koliko smo zadovoqni - istakao je Milo{ Raki}, predsednik Upravnog odbora “@ela”. M. Vukosavqevi}
„NADE@DA” U U@I^KOM NARODNOM MUZEJU
Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske
- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka
Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33
DAN GRADA SA ^A^ANIMA ovodom Dana Grada U`ica u tamo{wem Narodnom muzeju 9. oktobra otvorena je izlo`ba “Nade`da i savremenici” iz zbirke Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” iz ^a~ka. Predstavqeno je 15 autora sa 22 rada, a pored Nade`dinih, pred u`i~kom publikom su se na{le i slike velikih imena srpske likovne scene prve polovine 20. veka, koja su nosioci zna~ajnih pomaka u na{em slikarstvu i predvodnici glavnih smerova i dometa tog vremena. Me|u wima su dela Nikole Be{evi}a, Bete Vukanovi}, Ane Marinkovi}, @ivorada Nastasijevi}a, Leposave Bele Pavlovi}, Vase Pomori-
P
{ca, Ivana Radovi}a, Borivoja Stevanovi}a, Vidosava Kova~evi}a, Save [umanovi}a i drugih. Izlo`bu su otvorili direktor u`i~kog Narodnog muzeja Nikola Gogi}, direktorka ~a~anske Umetni~ke galerije Milica Petronijevi} i gradona~elnik grada ne \etiwi Sa{a Milo{evi}. Izlo`ba je i doprinos afirmaciji zajedni~kih napora ustanova kulture iz oba grada da se prezentuje umetni~ka scena prve polovine 20. veka i kulturna, edukativna i prosvetiteqska misija ovih umetnika. O zbirci su govorili kustosi Umetni~ke galerije Mima Rackovi} i Daniel Miki}. Z. L. S.