Page 1

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.caglas.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 18. OKTOBAR 2013. GODINE

BROJ 41

CENA 30 DIN.

SRPSKI PATRIJARH IRINEJ OSVE[TAO CRKVU SVETOG KNEZA LAZARA NA QUBI]U

OVAJ HRAM JE SVETO MESTO I PONOS NA[E VERE

tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs FOTOreporta`a

U^ENICI KE MEDICINS ZIJI N A EKSKUR

strana 21.

Dr Jelena Stani} o rizicima tetovirawa

TETOVA@E TETOVA@E MOGU MOGU DA DA BUDU BUDU VEOMA VEOMA OPASNE! OPASNE! strana 15.

KAD SNOVI POSTANU STVARNOST

strana 11.

MILI] POPOVI], VLASNIK FIRME „INTERFOOD 60”

REALAN KURS, A NE VIRTUELNA EKONOMIJA!

strana 12.

Gradsko ve}e tra`i realno oporezivawe nepokretnosti

^A^ANSKA SAOBRA]AJNA POLICIJA

PRIHOD MAWI ZA 100 MILIONA? strana 5.

IMA IH I GDE SE NAJMAWE NADATE

strana 22.

strana 3.

Stari ^a~ak

^IJA LI JE „VIREROVA KU]A”? strana 7.


2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

3

DRU[TVO

SRPSKI PATRIJARH IRINEJ OSVE[TAO CRKVU SVETOG KNEZA LAZARA NA QUBI]U

OVAJ HRAM JE SVETO MESTO

I PONOS NA[E VERE

egova Svetost patrijarh srpski Irinej, uz saslu`ewe episkopa [umadijskog i administratora eparhije @i~ke gospodina Jovana i episkopa Ra{ko-prizrenskog Teodosija i brojnog sve{tenstva, osve{tao je u nedequ na brdu Qubi}u crkvu Svetog kneza Lazara. Crkva je posve}ena “svim svetim mu~enicima i velikomu~enicima koji postrada{e od Kosovskog boja, Drugog srpskog ustanka i Boja na Qubi}u do danas, za veru i ota~estvo i krst ~asni i slobodu zlatnu”, rekao je sve{tenik Milorad Milidrag, koji se od po~etka stara o izgradwi ove bogomoqe. Osve}ewu su prisustvovali i predsednik Skup{tine Srbije Neboj{a Stefanovi}, narodni poslanici, ministri, predstavnici lokalne samouprave, javnog i kulturnog `ivota Grada ^a~ka i mnogobrojni gosti. “Danas je ovo istorijsko brdo dobilo svoju krunu, a ovo mesto postalo par~e neba, jer svaki hram to jeste, zato, kada ulazimo u hram, znajte da ulazimo u nebo, gde je Bog, Duh Sveti, gde su an|eli”, rekao je episkop Jovan, pozivaju}i patrijarha srpskog Irineja da se obrati i blagoslovi prisutne.

W

tih iz roda na{ega, koji su narod svoj vodili, sebe najpre preveli, a zatim i narod svoj Gospodu Isusu Hristu i crkvi wegovoj. Bogu hvala ukrasismo ove prostore, ovu zemqu srpsku novim hramom, novom `icom duhovnom kojom smo sebe povezali sa nebom, sa velikim idealima bo`anskim...- rekao je, pored ostalog Wegovo preosve{tenstvo patrijarh Irinej.

vo i Metohija. Neka ova svetiwa vaskrsne svaku istinu i dobro, i neka nas vodi putem mira i sloge, ovaj hram je ponos na{e vere. Hvala svima koji su pomogli izgradwu crkve Svetog kneza Lazara, koja je sagra|ena na svetoj zemqi natopqenoj krvqu mu~enika i suzama pravednika - rekao je srpski patrijarh Irinej, podsetiv{i na 8. maj 1815. godine, kada se upravo na ovom mestu odigrala kqu~na bitka Drugog srpskog ustanka

AKO JE IGDE PRILI^ILO DA SE PODIGNE HRAM, ONDA JE TO OVDE...

^UVAJMO NA[U VERU, JEDINSTVO DUHA I SVEGA [TO NAS UJEDIWUJE U DOBRU

- Ovo mesto gde stojimo je Sveta zemqa oblivena krvqu srpskih ustanika u Drugom srpskom ustanku. Ovde je bio nekad blizu {anac Tanaska Raji}a, sa kojeg je tukao neprijateqa i branio grad i narod svoj. Tu je i zavr{io svoj `ivot, ne htev{i da ostavi top, ali ne samo on, stotine i stotine junaka je ovde ostavilo svoju krv brane}i narod svoj od Turaka. Zato, ako je

DOM BO@IJI I PAR^E NEBA - Neka je blagosloven ovaj dan kad nas je Bog ovako divno i brojno sabrao na ovo Sveto mesto, da svi izvolimo blagodat Duha Svetoga, da blagoslovi ovaj novi hram na{, na{u novu duhovnu zvezdu nad na{im nebom, nebom pravoslavnim. Nek ja blagosloven dan kada smo se svi zajedni~ki Bogu obratili s molitvom, da nam po{aqe blagodat Duha Svetoga, da od ovoga doma, ove gra|evine danas, bude Dom Bo`iji, dom molitve, dom u kome }e se narod srpski i pravoslavni sabirati, skupqati i Bogu moliti. U dane blagostawa i radosti da Bogu blagodari na onome {to od Boga prima, a sve {to primamo bra}o i sestre, sve nam je dar Bo`iji, i ova zemqa koju gazimo, vazduh koji udi{emo, voda koju pijemo i sve ostalo, dar je Bo`iji, ni{ta to nismo doneli sa sobom. To nas je sa~ekalo ovde, i to onda, kada Gospodu bude ugodno, ostavqamo i odlazimo pred lice Bo`ije da poka`emo kako smo te darove Bo`ije koristili i da li smo ih dobro i ispravno koristili. Zato, na svemu i u svemu treba Gospodu blagodariti. Neka je blagosloven dana{wi dan, kada nas je Gospod ovako lepo sabrao na molitvu, narod svoj, i verujem danas, da se na{em sobrawu raduju svi na{i sveti ugodnici od Svetog Simeona Miroto~ivog, nekada slavnog Nemawe, preko sina wegovoga Svetoga Save, do svih svetih Nemawi}a i drugih sve-

polo`io `ivot svoj i krv svoju na ono najsvetije par~e zemqe na{e, koju danas Kosovom i Metohijom zovemo. Ono {to je Jerusalim, Sveti grad i Palestina, Sveta zemqa, za narod jevrejski, to je za nas Koso-

POSLE DESET GODINA

igde prili~ilo da se podigne hram, to je prili~ilo na ovom Svetom mestu. I zato poklonimo se `rtvama koje su ovde stradale... Neka je blagoslovena odluka onih koji su odlu~ivali da se ovde podigne hram, tu mu je mesto. Topove Tanaska Raji}a, zameni}e ovaj divni hram. Tanasko Raji} je pucao na neprijateqe roda na{ega, a ovaj hram iz duhovnih topova blagoda}u Bo`ijom treba da puca, na jo{ `e{}eg i opasnijeg neprijateqa na{eg, na satanu, onoga koji zlo `eli i zlo ~ini, da ga blagoda}u Bo`ijom i Duha Svetoga daleko otera od nas... Tako }e ovaj hram biti duhovno oru`je, kojim }emo se boriti protiv svakoga zla, ali pre svega, onoga koje je u nama. To je najve}e zlo, a zatim pobediv{i zlo u nama, da se borimo protiv zla oko nas, pre svega u na{em narodu i u ~itavom rodu na{em. Na veliku sre}u, ovaj hram je ukras na{e Svete zemqe nemawi}ke, u slavu Bo`iju i slavu Svetog velikog kneza kosovskog velikomu~enika Lazara, koji je

Izgradwu crkve Svetog kneza Lazara inicirala je Skup{tina MZ Qubi} selo, a odluka o izgradwi je doneta 2003. godine. Radovi su zapo~eti u jesen 2006. prema idejnom projektu arhitekte dr Pe|e Risti}a iz Beograda. Osve}ewe temeqa obavqeno je u martu 2007, a 2008. godine crkva je pokrivena. Tada je slikar i ikonopisac Goran Jovi} zapo~eo `ivopisawe hrama, tako da je do sada freskama oslikano dve tre}ine ukupne povr{ine unutra{wosti crkve. Zna~ajna sredstava za izgradwu crkve na Qubi}u obezbedili su Grad ^a~ak, plac je darovala MZ Qubi}, prikupqeno je 4.000 dobrovoqnih priloga od 2.200 prilo`nika, me{tana ovog i naseqa van podru~ja grada. Od ponedeqka }e se u ovom hramu obavqati bogoslu`ewa. Za MZ Qubi} ure|ivawe ovog kompleksa, koji redovno pose}uju i |a~ke ekskurzije, zna~i}e unapre|ivawe turisti~ke ponude grada.

- ^uvajmo veru, onu pravu, evan|elsku veru, koju su apostoli propovedali, ne}e nas ta vera prevariti, ne}e nas odvesti na put bez povratka. U na{em narodu postoje i sujeverja, i krivoverja, i bezverja, sve to u osnovi ima veru, ali prava je samo ona vera koja nam je Hristom otkrivena, Svetim Savom potvr|ena i Svetom crkvom posvedo~ena, tu veru da `ivimo. ^uvajmo bra}o i sestre jedinstvo, jedinstvo duha, misli, svega onoga {to ujediwuje u dobru, jedinstvo porodice, jedinstvo i poverewe roditeqa prema deci i dece prema roditeqima, jedinstvo u prosveti duhovnoj, to je ono {to nama danas treba i sa kojim jedino mo`emo da se odupremo silama na{ega vremena. A sve te negativne sile, koje `ele da nam i{~upaju tu veru otaca na{ih iz srca i da nas dovedu do prosja~kog {tapa, ne samo za hleb, nego za istinu, za svoju istinu za koju `ivimo toliko vekova, koja je potvr|ena svedocima istinitim, tu istinu ho}e da nam otmu, a to je na{e najve}e blago, sa tim blagom u du{i i srcu mi smo mo}ni i silni i mo`emo da pomenemo i re~i apostola Pavla: “Sve mogu u Isusu Hristu koji mi mo} daje”. Ali ne samo verom u jeziku, nego i `ivotom u veri, na{a vera nije filosofija, na{a vera je `ivot poru~uje srpski patrijarh.

ZAHVALOST PRILO@NICIMA Priloge za izagradwu hrama Svetog kneza Lazara su do sada dale i brojne institucije, ministarstva i pojedinci. Zaslu`nim darodavcima i prilo`nicima, wih oko 80, dodeqene su Gramate i zahvalnice, a ministru gra|evinarstva i urbanizma Velimiru Ili}u patrijarh Irinej je nakon osve}ewa crkve i Svete liturgije uru~io orden Svetog Stevana Prvoven~anog, kao jednom od prvih i najve}ih darodavaca. Ili} je tom prilikom zahvalio svima koji su prisustvovali ~inu osve}ewa, kao i onima koji su dali doprinos da ovaj hram bude zavr{en i predat vernicima i rekao da smo se izgradwom ovog hrama odu`ili Tanasku Raji}u i svim Srbima koji su pali za slobodu brane}i ~a~ansku kotlinu. Nakon osve}ewa hrama, Svete liturgije i pri~e{}a, osve{tan je i spomenik ratnicima Qubi}a, i odr`an prigodan kulturno umetni~ki program. Zorica Le{ovi} Stanojevi}

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

office@cacanskiglas.rs Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs


4

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

GRAD

POVOQNE VREMENSKE PRILIKE IDU NA RUKU I KORISNICIMA I JKP „^A^AK” Za razliku od prethodne godine, kada su spoqne temperature u oktobru bile znatno ni`e nego ovih dana, zbog ~ega je i grejna sezona po~ela pet dana ranije, ove je startovala 15. oktobra, iako je u utorak izmerena temperatura od 20 stepeni Celzijusovih. Lepo vreme ide na ruku i korisnicima i JKP “^a~ak”, jer je uveden tarifni sistem u obra~unu potro{we, koji }e “smawiti” varijabilni deo ra~una, tako da }e tokom cele zime pla}ati onoliko toplote, koliko potro{e. Sa druge strane i preduze}e }e, kao isporu~ilac energije, ostvariti ve}u energetsku efikasnost i smawiti potro{wu primarnog goriva. To su, pored ostalog, potvrdili i septembarski ra~uni dostavqeni nedavno gra|anima, kojima su za stan, povr{ine 50 kvadrata, zadu`eni za fiksni deo u iznosu od oko 1.570 dinara. o~etak ove grejne sezone obele`ile su tri nove okolnosti, koje nisu bile karakteristi~ne za prethodne godine, rekao je u utorak na KZN v.d. direktora JKP “^a~ak” Petar Domanovi}: - U posledwih osam godina nikada nismo imali mawi dug za gas, nego 15. oktobra ove godine. On iznosi 17,8 miliona dinara, ali ta sredstva za dan - dva moraju biti na ra~unu “Srbijagasa”. Za razliku od duga, kamate su pove}ane - lane su iznosile 12,6, a ove 45,6 miliona dinara, jer je znatno pove}ana zakonska zatezna kamata koju propisuje NBS. Kamate za sada “miruju”, preduze}e vra}a glavni dug, a sudbina kamata je u nadle`nosti Vlade Srbije, koja je nagovestila i mogu}nost wihovog otpisa. Nasuprot tome, krediti su ve}i i na po~etku ove sezone iznose 88, dok su u oktobru 2012. bili oko 50 miliona dinara. Prakti~no, mi smo izvr{ili redistribuciju novca, jer finansijska logika je nalagala da je boqe da pla}amo komercijalne kamate bankama od oko 12, nego zatezne od 19, 6 odsto, koje primewuje “Srbijagas”. I potra`ivawa od gra|ana i privrede ve}a su ovog, nego pro{log oktobra, za oko 24 miliona dinara.

P

DVE “UGQARE” NA FAKULTETU Uporedo sa pripremama grejne sezone, preduze}e je

marketing 032/342-276

po~elo da radi i planove poslovawa za narednu godinu, najavio je Domanovi} i me|u prioritetnim i projektima va`nim i za JKP i ~itav grad naveo “prevo|ewe” jedine kotlarnice na mazut (u zgradi “Prosvete”) na gas. Za razliku od ovog, dva projekta “ne tra`e” u~e{}e Grada, rekao je on i podsetio da se zgrade sudova, zatvora, Policijske uprave toplotom snabdevaju iz nezavisne kotlarnice i da su u toku razgovori sa nadle`nima iz Ministarstva pravde i MUP da obezbede finansijsko u~e{}e za povezivawe ovih objekata na gradsku toplovodnu mre`u. U tom slu~aju cevovod bi bio postavqen, najverovatnije kroz dvori{te Narodnog muzeja, i ovi korisnici “povezani” sa podstanicom u Domu kulture, ~ime bi se dobilo 1,2 megavata konzuma. Osim kotlarnice na mazut u zgradi “Prosvete”, u gradu postoje i dve “ugqare” u objektu fakulteta i kotlarnica na lo` uqe, koja greje O[ “Vuk Karaxi}”. Po{to je re~ o skupim i ekolo{ki neprihvatqivim energentima, stru~waci iz ovog JKP su predlo`ili da bude podignuta mala, fleksibilna kotlarnica na bio masu za grejawe svih obrazovnih ustanova u ovom delu grada i SRC “Mladost”. Tim projektom preduze}e je konkurisalo i dobilo donacije za izradu studije, koja bi trebalo da bude zavr{ena u

GREJNA SEZONA PO^ELA NA PLUS 20

januaru naredne godine, kada }e biti razre{ene i sve dileme, da li ^a~ak ima potencijale za grejawe na bio masu, objasnio je Domanovi} i najavio razgovor sa gradskim rukovodstvom da ovim projektom bude predvi|eno i grejawe vode u zatvorenom bazenu i ~itavog prostora u wemu. Realizacija ovih programa zahteva i veliko pro{irewe mre`e i izvori{ta, odnosno ugradwu kotla ve}eg kapaciteta (od 22 megavata) u gradskoj toplani. Nakon toga, bi}e stvoreni uslovi i za prikqu~ewe novih korisnika na gradski sistem, za{ta, posebno posle uvo|ewa tarifnog sistema, tvrdi Domanovi}, postoji veliko interesovawe. TARIFNI SISTEM “[TEDI” 30 ODSTO Do po~etka ove grejne sezone rekonstruisano je oko 22 odsto magistralnog vrelovoda, odnosno od Lozni~ke reke do Ulice kneza Vase Popovi}a. Radovi koji }e biti nastavqeni 15. aprila naredne godine, prekinuti su, da bi nesmetano po~ela grejna sezona. Osim toga, zavr{ene su i intervencije na delovima mre`e koja je bila u najlo{ijem stawu - u Ulici Danice Markovi} i u Bulevaru Vuka Karaxi}a, istakao je tehni~ki rukovodilac Nenad Ocokoqi} neke od pripremnih radova koji su

prethodili ovogodi{woj grejnoj sezoni: - Osim mre`e, rekonstruisane su i tri toplotne podstanice, a narednih dana }e biti popravqeno i postrojewe u U~iteqskoj, na kome su “tople probe” otkrile ozbiqne kvarove. Uspe{no je zavr{ena i rekonstrukcija kotla na Qubi}kom keju, postavqenog 2000. godine, a veliki akcenat smo stavili i na ugradwu kalorimetara i automatike u toplotnim podstanicama i merila utro{ka instalirali i na

brojnim individualnim ku}ama. Za desetak dana bi}e “vra}ene” u prvobitno stawe sve povr{ine i rovovi raskopani tokom radova na magistralnom vrelovodu, najavio je Ocokoqi}, napomenuv{i da }e do kraja ove sedmice izvo|a~ asfaltirati i sve kolovozne povr{ine, uni{tene zbog “prelaska” cevi, ne samo u Nemawinoj, Balkanskoj i Ulici kneza Vase Popovi}a, ve} i svim popre~nim saobra}ajnicama. Usledi}e i popravka behaton plo~a

na trotoarima i “vra}awe” ograde pored de~jeg vrti}a, tako da }e, sude}i po obe}awu izvo|a~a radova, do 31. oktobra sve povr{ine biti “vra}ene” u ranije stawe. Da je preduze}e tehni~ki poptuno spremno zakora~ilo u novu sezonu, potvrdile su i brojne analize stawa u 262 podstanice, od kojih je 61 u prethodnoj sezoni bila “obuhva}ena” tarifnim sistemom. Specifi~na potro{wa u wima iznosila je 101 kilovat ~as po kvadratu, odnosno skoro 30 odsto mawe od gradskog proseka. Od 127 podstanica u kolektivnom stanovawu, korisnici grejawa iz 46 TS }e imati ve}e ra~une nego kada su grejawe pla}ali po kvadratu, a 81 mawe od “pau{ala”, izneo je Ocokoqi} jo{ neke interesantne podatke, napomenuv{i da }e u narednom periodu ve}a pa`wa biti posve}ena merewu potro{we i merama {tedwe u 18 podstanica, koje opslu`uju {kole, pred{kolske i druge buxetske ustanove, jer je u wima potro{wa bila izuzetno visoka - iznad 160 kilovat ~asova. M. N.

MINISTARSTVO GRA\EVINARSTVA I URBANIZMA SUFINANSIRA IZRADU DVA PLANA GENERALNE REGULACIJE

BESPOVRATNO 1,5 MILIONA DINARA Pro{le sedmice Ministarstvo gra|evinarstva i urbanizma i Grad ^a~ak zakqu~ili su ugovor o sufinansirawu izrade dva plana generalne regulacije. Na osnovu wega Republika }e u lokalni buxet uplatiti 1,5 miliona dinara, odobrenih na

REAGOVAWE Povodom teksta “Nastvqen trend uspe{nog poslovawa”, objavqenog u broju 38, od 27. septembra, reagovala je Dragica Simovi}, majka Danke Simovi}, jedne od dve nagra|ene studentkiwe, kojima je ^a~anska banka, obele`avaju}i 57 godina rada, dodelila nagradu “Pelcer uspeha”. Da bismo izbegli eventualno nove nepreciznosti i nedore~enosti, na koje je ona ukazala u tekstu, prenosimo obrazlo`ewe Banke:

osnovu prijave i dokumentacije, blagovremeno dostavqenih na konkurs, koje je resorno ministarstvo raspisalo u avgustu. Ova sredstva namewena su za finansirawe tro{kova izrade Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Preqina i Plana generalne regulacije za naseqeno mesto Mr~ajevci (po 750.000 dinara). Re~ je o bespovratnim sredstvima neophodnim za izradu ovih urbanisti~kih akata, koji su, ina~e, predvi|eni i Prostornim planom lokalne samouprave. M. N.

- Nagra|eni su Jelena Uro{evi}, najboqa u~enica zavr{ne godine Gimnazije u ^a~ku i Danka Simovi}, najboqa studentkiwa Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa podru~ja ^a~ka, koja je ujedno bila najboqa i u tre}oj kategoriji nagrada koje dodequje Banka - najboqi student na smeru finansije, bankarstvo i osigurawe. Zbog toga je nagrada u ovoj kategoriji dodeqena studentkiwi sa slede}im najboqim prosekom \ur|ici Deli}, koja je tako|e iz ^a~ka.


5

GRAD

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

GRADSKO VE]E VRATILO NA “DORADU” PREDLOG ODLUKE O UTVR\IVAWU ELEMENATA POREZA NA IMOVINU bog primedbi i predloga pojedinih ve}nika i Foruma privrednika, koje je na sednici pro{log petka izneo Adam Zimowi}, Gradsko ve}e je odlu~ilo da vrati na “doradu” predlog odluke o utvr|ivawu elemenata poreza na imovinu, koju su, kako je napomenuo na~elnik GU za lokalnu poresku administraciju Du{ko Savkovi}, lokalne samouprave du`ne da objave do 1. novembra. Odlukom su, naglasio je on, propisani stope za obra~un poreza za obveznike koji vode i za one koji ne vode poslovne kwige, zone na teritoriji Grada, koeficijenti za utvr|ivawe osnovice i stopa amortizacije. Iako je zakon koji je, rekao je Savkovi}, predvideo i jednu zna~ajnu novinu - oporezivawe {umskog i poqoprivrednog zemqi{ta, dao mogu}nost op{tinama i gradovima da smawe koeficijente, {to je lokalna GU i predlo`ila, bez obzira {to }e zbog toga po ovom osnovu prihod u buxet biti umawen za oko 100 miliona dinara, pojedini ~lanovi GV (Zvonko Mitrovi}, Ostoja Mijailovi}) su insistirali da porez bude {to pravi~nije razrezan, i da gra|ani ne pla}aju ovaj namet na osnovu nekih nerealnih vrednosti nekretnina. Odlukom je, pored ostalog, predvi|eno da prose~nu cenu kvadrata odre|enih nepokeretnosti, pored ostalog, “diktira” i zona u kojoj se one nalaze. U zavisnosti od opremqenosti tih rejona, podru~je grada je podeqeno na tri zone, od kojih grad ~ini prvu zonu, koja ustvari “pokriva” prvu, drugu, tre}u i ~etvrtu zonu “sadr`ane” u GUP ^a~ka do 2015. godine. U drugoj su naseeqena mesta Mr~ajevci, Ov~ar Bawa i Gorwa Trep~a, dok su u tre-

Z

OD POREZA 100 MILIONA

MAWE PRIHODA ?

}oj sve nepokretnosti koje ne pripadaju prvoj i drugoj zoni. U ime Foruma privrednika Adam Zimowi} je tra`io da podru~je ^a~ka bude podeqeno na vi{e od tri zone i da u odluci preciznije bude definisana opremqenost lokacija koja uti~e na visinu poreza. Gradsko ve}e je na posledwoj sednici usvojilo izve{taj o radu PU “Radost” za 2012/2013. godinu, dok je izostala saglasnost na plan za 2013/2014, jer je vra}en “na skra}ewe”, po{to je sadr`ao i finansijske pokazateqe koji su, ina~e, sastavni deo odluke o buxetu. Usluge celodnevnog boravka u pro{loj {kolskoj godini koristilo je 3.373 mali{ana, raspore|enih u 127 grupa u 19 objekata, izdvojila je neke podatke iz obimnog i iscrpnog izve{taja v. d. direktora Vera Jovanovi}. Osim toga, organizovan je i pripremni pred{kolski program koji je poha|alo 1.074 dece, starosti od pet i po do {est i po godina, rekla je Jovanovi}ka, izraziv{i veliku zahvalnost lokalnoj samoupravi koja je finansirala letovawe dece u odmarali{tu u Ulciwu, i zaposlenima u kolektivu, od kojih je 294 bilo anga`ovano u osam smena i zahvaquju}i kojima je odmor dece protekao u najboqem redu. Posle du`e vremena JP “Gradac” i GU za urbanizam su sa~inili program postavqawa autobuskih stajali{ta, kao privremenih obje-

kata na javnim povr{inama, koje }e biti izdate u zakup firmama i pojedincima zainteresovanim da na wima reklamiraju svoju robu, ili usluge. Planirano je da na ovaj na~in bude ure|eno devet lokacija (kod “Cara” ,”Solida”, Gimnazije, obdani{ta u Qubi}u, u nasequ “Avenija lipa”, kod {kole “1. novembar”, u Bulevaru Vuka Karaxi}a, kod O[ “Milica Pavlovi} i kod “Proletera”), koje }e zakupci koristiti pet godina, nakon tog roka ukloniti komericijalne sadr`aje, a sve ostale elemente stajali{ta predati na upotrebu gradu, objasnio je Milo{ Milosavqevi}, na~elnik GU za urbanizam. Radomir Kru{~i} je zamerio {to nisu svi delovi grada podjednako zastupqeni, odnosno {to ure|ewe stajali{ta nije predvi|eno ni u Ulici vojvode Stepe, Nikolaja Velimirovi}a i, {to je neprihvatqivo, niti ispred Bolnice. Re~eno je tom prilikom da su izabrane najatraktivnije lokacije koje treba da privuku investitore, da }e stru~waci iz “Gradca” i urbanisti sagledati i nove, za koje }e biti raspisan drugi tender, a da }e one, za koje se pretpostavqa da zakupci nisu zainteresovani, “pokriti” lokalno javno preduze}e. Gradsko ve}e je prihvatilo zahteve “Autoprevoza” za izmenu reda vo`we na pojedinim linijama i uvo|ewe nekih novih polazaka, a da pritom nije uop{te postavqeno pitawe kako }e o svim tim novinama biti informisani putnici, koji u posledwe vreme sve ~e{}e negoduju zbog nepo{tovawa i starog reda vo`we i ka{wewa autobusa na pojedinim

relacijama. Na posledwoj sednici usvojen je i izve{taj JKP “Vodovod” o registrovanim i evidentiranim potro{a~ima vode i zakqu~eno da ovo preduze}e, u saradwi sa mesnim zajednicama, komunalnom inspekcijom i po-

licijom preduzme sve mere, kako bi korisnici koji nisu u~estvovali u akcijama mesnih zajednica za dovo|ewe vode, izmirili svoje obaveze. Na osnovu predloga komisije sportskim klubovima i organizacijama bi}e raspo-

deqeno dodatnih 13 miliona dinara, preba~enih na ovu poziciju na osnovu odluke o rebalansu buxeta, tako da }e ona na godi{wem nivou biti “te{ka” skoro 50 miliona dinara. M. N.

PREDSTAVQENO NOVOFORMIRANO UDRU@EWE GRA\ANA “CENTAR ZA QUDSKA PRAVA”

SAVETODAVNA I PRAVNA POMO] UGRO@ENIMA osledwe godine `ivota u Srbiji su, pored ostalog, obele`ili i sve izra`enije porodi~no nasiqe, zlostavqawe dece i odraslih, trgovina qudima, diskriminacija, socijalni i materijalni problemi gra|ana, izazvani gubitkom posla nakon pqa~ka{kih privatizacija... Osim toga i prava dece, `ena, invalida, marginalizovanih grupa i pojedinaca su sve ugro`enija, zbog ~ega u situaciji kada institucije sistema ne rade svoj posao na zadovoqavaju}i na~in, ja~a gra|anska inicijativa o za{titi qudskih prava. Upravo ovi razlozi motivisali su i inicijatore osnivawa novog udru`ewa gra|ana “Centar za qudska prava”, koga su pro{log petka promovisali predsednik Qubi{a ^kovri}, sekretar Milan Jovanovi} i koordinator za medije Aleksandar Maksimovi}. Osnovni zadatak centra, registrovanog u avgustu, rekao je Maksimovi}, je da “kroz razne vidove podr{ke i konkretne pomo}i omogu}i ugro`enim gra|anima da se pred dr`avnim organima i institucijama izbore za svoja zakonom i ustavom zagarantovana prava.” - Osnovni posao Centra za qudska prava je da svima koji smatraju da su im prava

P

ugro`ena pru`i podr{ku i pravnu pomo}, uz konstantan pritisak na nadle`ne slu`be i organe da odgovornije i efikasnije rade svoj posao, u korist gra|ana koji i finansiraju wihov rad- rekao je Maksimovi} i najavio da }e ~a~anski centar sara|ivati sa sli~nim udru`ewima u zemqi i svetu i organizovati edukativne seminare i predavawa, a sve u ciqu da {to vi{e gra|ana izgradi svest o potrebi i na~inima borbe za boqi i `ivot dostojan ~oveka. Iako je osnovan pre nepuna tri meseca, Centar je ve} “pokrio” petnaestak oblasti o za{titi qudskih prava, naglasio je Milan Jovanovi}, nabrojav{i i osobe koje su zadu`ene za: za{titu starih osoba, borbu protiv mobinga, korupcije, rad sa mladima, sindikatima, izbeglim i invalidnim licima, sa osobama ~ija su prava ugro`ena u oblasti zdravstva, prosvete... Sva ova li-

ca ili grupe mogu se za pomo} obratiti putem SOS telefona 064/23 29 198, apelovao je Jovanovi}, izraziv{i uverewe da }e lokalna samouprava pomo}i ovom, u ^a~ku i “{ire” jedinstvenom udru`ewu, da obezbedi prostorije za rad. Udru`ewe je registrovano za rad na teritoriji ~itave Srbije, sa sedi{tem u ^a~ku, naglasio je i predsednik Qubi{a ^kovri}: “Trudi}emo se da delujemo afirmativno, konstruktivno, preventivno i edukativno. Moramo se anga`ovati na za{titi pojedinaca i grupa, ~ija su prava do te mere ugro`ena da je to u nekim oblastima postalo takore}i epidemija. O~ekujemo da }emo ostvariti korektnu saradwu sa institucijama, posebno sa za{titnikom gra|ana i poverenikom za informacije od javnog zna~aja i sa medijima, koji treba da budu na{i prvi i najve}i saradnici.” M. N.


6

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

GRAD

DONETO OKO 200 RE[EWA O ISKQU^EWU „DIVQIH” PRIKQU^AKA NA VODOVODNU I KANALIZACIONU MRE@U Praksa bespravnog prikqu~ivawa na vodovodnu i kanalizacionu mre`u, posebno u prigradskim i seoskim mesnim zajednicama je posledwih godina do te mere eskalirala, da je dovela i do sudskih sporova i poreme}aja me|uqudskih i susedskih odnosa. Brojni potro{a~i koji nisu u~estvovali u zajedni~kim i solidarnim akcijama me{tana, kasnije su, kada je sistem pu{ten u eksploataciju, bespravno prikqu~ili svoje objekte. Iako nisu izmirili obaveze prema mesnim zajednicama, zbog ~ega mnoge nisu mogle blagovremeno ni da isplate izvo|a~e radova, godinama koriste vodu sa zajedni~kih izvori{ta ili podsistema. Ve}inu od wih JKP “Vodovod” je evidentiralo, oni poseduju uplatne kqi`ice i pla}aju potro{wu. Me|utim, zvani~no nisu registrovani, jer ne poseduju kompletnu dokumentaciju za prikqu~ak na gradsku mre`u. maju}i sve ovo u vidu i ~iwenicu da i u posledwe vreme radnici “Vodovoda” i gra|ani otkrivaju nove “divqe” prikqu~ke, Gradsko ve}e je zadu`ilo ovo JKP da sa~ini detaqan pregled registrovanih i evidentiranih potro-

I

{a~a na gradskoj teritoriji, i onih ~ija su doma}instva prikqu~ena na takozvane podsisteme. Taj posao je zavr{en i prema re~ima v.d. direktora Zorana Pantovi}a, preduze}e opslu`uje oko 34.000 registrovanih i ne{to vi{e od 500 evidentira-

EVIDENTIRANI, A NISU REGISTROVANI nih potro{a~a: - Gradsko ve}e je tra`ilo da mu “Vodovod” dostavi spiskove potro{a~a iz svih mesnih zajednica koji nisu registrovani, ve} su samo evidentirani. Re~ je o onim korisnicima koji ne mogu biti registrovani, ili zbog toga {to nisu pokrenuli postupak legalizacije, nemaju gra|evinsku dozvolu, nisu re{ili imovinsko - pravne odnose, ili nisu zavr{ili ostavinski postupak. Do 30. avgusta spiskove su preuzeli ovla{}eni predstavnici mesnih zajednica Preqina, Loznica, Jezdina, Parmenac, Prislonica i Qubi}, dok je nadle`nima u mesnim zajednicama Ko{utwak, Sveti

Sava, Prijevor, Trbu{ani, Lugovi, Kowevi}i, Kulinovci i Atenica ova dokumentacija poslata “preporu~eno” po{tom. Na potezu su sada saveti mesnih zajednica koji bi, ka`e Pantovi}, trebalo da pozovu te potro{a~e i sa wima se dogovore da zaostale obaveze i finansijsko u~e{}e za gradwu zajedni~kih infrastrukturnih objekata plate u nekoliko mese~nih rata, da bi “Vodovod” nakon toga mogao da ih “prevede” u korisnike koji poseduju re{ewa i neophodnu dokumentaciju da su legalni. Re~ je o 307 vlasnika ku}a i oko 200 vlasnika lokala, koji, napomiwe on, poseduju vodomere i

pla}aju potro{wu, ali nisu izmirili obaveze prema mesnim zajednicama, a samim tim i svojim sugra|anima koji su svojevremeno poneli teret izgradwe zajedni~kog vodovodnog i kanalizacionog sistema. - Istovremeno, uputili smo i zahtev komunalnoj inspekciji da donese re{ewa o iskqu~ewu, dok ne budu re{eni ovi odnosi izme|u korisnika i mesnih zajednica. Trenutno imamo vi{e od 200 re{ewa o iskqu~ewu - rekao je Pantovi}, i naglasio da su nadle`ni, prvi put posle du`e vremena odlu~ni u nameri da ovi problemi budu re{eni. Zbog toga je i Gradsko ve}e na posledwoj sedni-

ci zakqu~ilo da ovla{}ena lica u mesnim zajednicama pozovu nelegalne potro{a~e i u dogovoru izna|u najpovoqniji na~in za izmirewe obaveza na rate. Ukoliko sporazum ne bude postignut, MZ, JKP “Vodovod” i komunalna inspekcija }e, uz asistenciju policije, organizovati zajedni~ku akciju i izvr{iti neku vrstu pritiska na te du`nike da i posle nekoliko godina, ipak, u~estvuju u zajedni~koj akciji. U protivnom, bi}e preduzete najnepopularnije mere i wihova doma}instva i poslovni objekti iskqu~eni sa mre`e, upozorava Pantovi}. M. N.

NOVINARIMA IZ HOLANDIJE I BELGIJE PREDSTAVQENO KULTURNO-ISTORIJSKO NASLE\E ^A^KA I OKOLINE ovinari iz vi{e redakcija iz Holandije i Belgije i Dennis Van Der Avoort, direktor PR agencije za promociju turizma Srbije u ovim zemqama, nedavno su posetili ^a~ak i Ov~arsko-kablarsku klisuru. Program je organizovala Turisti~ka organizacija ^a~ka u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Srbije, koja je ^a~ak uvrstila u vi{e programa sa razli~itim tematskim sadr`ajima (Transromanika, Putevi rimskih careva, Putevi kulture, Aktivan odmor u Srbiji...). - Grad ^a~ak ima povoqan polo`aj na turisti~koj mapi

N

IMPRESIONIRANI PRIRODNOM LEPOTOM I SPOMENICIMA KULTURE Srbije, ne samo zato {to se nalazi u blizini va`nih spomenika kulture koji se nalaze na UNESKO listi, ve} i zato {to grad i wegova okolina imaju bogato kulturno istorijsko nasle|e. To je bio razlog posete ^a~ku, novinara iz Holandije i Belgije koji rade u medijima specijalizovanim za kulturu, umetnost, religiju i arheologiju (Nederlands Dagblad, Op Lemen Voeten, Arche-

U^E[]E TO^-A NA ME\UNARODNOM SAJMU ZA[TITE @IVOTNE SREDINE I PRIRODNIH RESURSA “ECO FAIR” U BEOGRADU Na {tandu Nulte emisije, u okviru prezentacije Grada ^a~ka, u~estvovala je i Turisti~ka organizacija ^a~ka, ~iji su predstavnici imali tri prezentacije i to: Ov~arsko-kablarska klisura – prirodno i kulturnoistorijsko nasle|e u funkciji odr`ivog razvoja turizma (autor Gordana Majstorovi}), Biodiverzitet predela izuzetnih odlika (autor Dana Mitrovi}) i Ov~arsko-kablarska klisura – me|unarodno zna~ajno podru~je za ptice (autor Uro{ Pantovi}). Posetioci i u~esnici ovog specijalizovanog sajma mogli su da se upoznaju sa predelom izuzetnih odlika Ov~arsko-kablarska klisura i iz {tampanog materijala TO^-a, a na {tandu je bila izlo`ena i mapa Stabla ^a~ka, koja bi u Skup{ini grada uskoro trebala da dobiju status Spomenika prirode, a na osnovu elaborata koji je uradio Zavod za za{titu prirode Srbije. marketing 032/342-276

AKTIVNOSTI Ove sedmice se u okviru monitoringa za{ti}enog podru~ja Ov~arsko-kablarska klisura, odr`ava nau~no-istra`iva~ki kamp, a do kraja novembra }e biti zavr{ene aktivnosti u okviru javnih radova, koji se sprovode u Ov~arsko-kablarskoj klisuri na ure|ewu zelenih povr{ina i pristupnim saobra}ajnicama manastirima. ologie Magazine, Tertio Magazine, Boom Regionale Uitgevers, Verkeersbureaus.info, The Telegraaf) - ka`e Gordana Majstorovi}, stru~ni saradnik za marketing Turisti~ke organizacije ^a~ka. Predstavnici medija posetili su manastire Ov~arskokablarske klisure (Blagove{tewe i Nikoqe), gde su u`ivali u predelu izuzetnih odlika, koje pored prirodne atraktivnosti ima va`ne spomenike kuluture iz sredweg veka. Razgledawe prirodnih lepota i vo`wa brodi}em, upotpunila je lepe utiske koje su poneli nakon

Gosti iz Finske

boravka u Ov~arsko-kablarskoj klisuri. - Kompletan uvid u istorijat, kulturu i `ivot ne samo stanovni{tva ^a~ka, ve} i ~itave Srbije, mogli su da sagledaju u Narodnom muzeju u ^a~ku. Hram Vaznesewa Hristovog, najstariji kulturno-istorijski spomenik u na{em gradu, koji poti~e iz XII veka, tako|e je privukao pa`wu predstavnika medija. Program je zavr{en posetom Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}”, jedne od najboqih galerija u Srbiji, koja nosi naziv po slikarki ro|enoj u ^a~ku, za~etnici moderne umetnosti - podse}a Majstorovi}ka. N. R.

I FINCI POSETILI OV^ARSKO-KABLARSKU KLISURU - Turisti~ka organizacija PanaComp iz Novog Sada je grupi turista iz Finske, u saradwi sa Turisti~kom organizacijom ^a~ka, organizovala program posete Ov~arsko-kablarske klisure. U okviru kulturne rute “Transromanika” kojom su obuhva}eni manastiri Studenica, @i~a i Sopo}ani, ovaj veliki organizator putovawa iz Novog Sada, uvrstio je i manastire Ov~arsko-kablarske klisure, koji zbog svog polo`aja i vrednog kulturno-istorijskog nasle|a, predstavqaju zna~ajnu umetni~ku celinu na kulturnoj mapi ovog dela Evrope. Turisti iz Finske bili su impresionirani zidnim slikarstvom manastira Nikoqe. Posebno su bili zainteresovani za period nastanka manastira, `ivot mona{tva i istorijat obele`en va`nim doga|ajima u `ivotu srpskog naroda - nagla{ava Gordana Majstorovi}.


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

7

DRU[TVO

STARI ^A^AK

^IJA LI JE „VIREROVA KU]A” Velelepnu ku}u u Gospodar Jovanovoj ulici sagradio je trgovac Vladimir Haxi}, ali se u gradu ustalio naziv Virerova ku}a, po jednom od wegovih kasnijih stanara

osle crkve i konaka Jovana Obrenovi}a najstarije je zdawe u ^a~ku, a prvi vizuelni trag o woj ostavio je austrijski putopisac Feliks Kanic, na poznatom crte`u iz 1860. godine. Izvedena pod uticajem “umerenog neoklasicizma akademskog tipa”, ona svojom fasadom, polukru`nim ulazom, balkonom i starinskom gvozdenom ogradom, koja dvori{te deli od ulice, odi{e patinom i posetioce vodi u pro{lost, sve do sredine 19. veka. Podigao ju je, kao porodi~nu ku}u, trgovac Vladimir Haxi} (1832 - 1872), a godina nastanka, 1854. bila je rimskim brojem ozna~ena na fasadi, iznad balkona. Ovaj detaq, na `alost, vi{e ne postoji, jer je, po svoj prilici, uni{ten prilikom posledwe rekonstrukcije zgrade. Vladimir Haxi} je trgova~ki posao nasledio od oca Stefana Haxi Josifovi}a i prema sa~uvanim podacima pripadao je najbogatijem ~a~anskom sloju. U popisu stanovnika ^a~ka i wihove imovine iz 1863. godine o wemu ~itamo: “Vladimir Haxi}, trgovac, star 31 godinu, `ena Mara 22 godine, mati Ru`ica, k}i Poleksija, brat Svetozar, sestra Persida, sestra Smiqana. Imawe: 1 ku}a dvokatna od tvrdog i 1 od mekog materijala, 2 meane, 1 du}an, 1/2 du}ana i 1 livada 12 kosa, 1 livada dve kose, 2 wive ponaob 3 pluga vrednost svega 1369 dukata cesarskih. Mese~ni prihod od obrtaja radwe - 13 talira”. Iz Haxi}evih dokumenata se vidi da je on “pored polugimnazije, i trgova~ke {kole u Ote~estvu svr{io”, zatim vi{e godina radio u Beogradu, u trgovini, a u ^a-

P

~ak do{ao 1848. i po~eo da posluje u o~evom du}anu. Ku}a koju je sazidao, po ugledu na sli~ne gra|evine u prestonici, nije imala premca u ~a~anskoj varo{i i pred wom je, verujemo, zastajalo i staro i mlado, dive}i su wenoj lepoti i naga|aju}i koliko li je dukata ko{tala gazdu Haxi}a. Osim bogatstva, on je stekao i dru{tveni ugled. Bio je predsednik op{tine, delegat ~a~anske op{tine na Velikoj ustavotvornoj narodnoj skup{tini 1869, poslanik iz ^a~ka ... Uz sve to, veoma na~itan ~ovek i “jedan od nosilaca obnove ^a~anskog ~itali{ta”, a qubav prema kwizi stekao je, zahvaquju}i ocu, jo{ u detiwstvu. Posle Vladimirove smrti, ku}a postaje vlasni{tvo wegovog brata Svetozara Haxi}a (1836 - 1897), pe{adijskog pukovnika, oficira od karijere i u~esnika svih ratova koje su vodile Kwe`evina i Kraqevina Srbija. Ali,

Axi}eva ku}a danas

Ovde se nekada nalazila fotografska radwa

Crte` ^a~ka iz 1860. godine, koji je ostavio putopisac Feliks Kanic. Na woj se vidi i ku}a koju je sagradio trgovac Haxi}

KU]A ISTORIJE Ako je suditi po se}awima ranijih `iteqa ^a~ka, na koje se poziva istra`iva~ pro{losti grada Mile Mojsilovi}, sa balkona ove ku}e je, pre nego {to je 1876. izgra|eno zdawe Okru`nog na~elstva, okupqenom narodu govorio kraq Milan Obrenovi}, kada je dolazio u ^a~ak.

Na ~a~anskom grobqu sahraweni su supru`nici Virer, oba mu`a Dane Todorovi} i wena k}erka Dragana

stariji brat je ostavio dugove, potra`ivawa je imala i dr`ava, pa je Vladimirova imovina data na javnu licitaciju. Novi vlasnik Haxi}eve ku}e postao je trgovac Milisav Petrovi}, mu` Vladimirove i Svetozareve sestre Smiqane. On ju je, pred smrt, oko 1916. godine, testamentom zave{tao k}erki Despini, udatoj za artiqerijskog poru~nika i dr`avnog slu`benika Milana Lazi}a. Ona }e ubrzo ostati udovica i ku}u prodati Katarini Gerber (1864 - 1927), supruzi pivara Sigmunda Virera, koji je u ^a~ak do{ao po~etkom pro{log veka, po svemu sude}i iz Padove. Virer nije dugo bio stanar ove ku}e, ubrzo je umro, a obja{wewe zbog ~ega su je ^a~ani prozvali Virerovom jo{ uvek nije prona|eno. Sigmund i Katarina nisu imali decu, ali su prihvatili Danicu i Vojislava, brata i sestru iz Kraqeva, koji su se prezivali Balti} i ra-

no ostali siro~i}i, jer su im oba roditeqa izvr{ila samoubistvo. Iako nije bila zakonski usvojena, Dana }e postati naslednica velelepne gra|evine. Wen prvi mu` Dobrivoje Simi} bio je fotograf, a wegova radwa se nalazila pored Virerove ku}e. Wih dvoje su u braku `iveli svega 15 meseci i dobili k}erku Qubicu koja je postala profesorka nema~kog jezika i udala se za germanistu Ogwena Radovi}a, ro|enog brata Margite Radovi} i strica pesnika Du{ka Radovi}a. Posle Dobrivojeve smrti Dana nije zatvarala radwu, ve} je nastavila da radi, usavr{ila znawe koje je stekla uz mu`a i postala odli~an majstor. Fotografskim zanatom se bavila do sredine dvadesetih godina, kada je lokal izdala ~uvenom ovda{wem fotografu Tomi Zupanu. Drugi put Dana se udaje za ma{inskog in`ewera Iliju Todorovi}a (wegov otac Vladimir Todorovi}a bio je ministar gra|evina u prvoj demokratskoj vladi Kraqevine Srbije posle majskog prevrata 1903. godine), koji je u ^a~ak do{ao zbog slu`be. Ilija i Danica su imali troje dece - Draganu,

Veru i Todora. Kada se Dana Todorovi} tridesetih godina sa porodicom preselila u Beograd ku}u je davala pod zakup, ali je deo zadr`ala za sebe, po{to je leti obavezno dolazila u ^a~ak. Posle bombardovawa prestonice, 1941, Todorovi}i se vra}aju u “Virerovu ku}u”. Tokom rata Dana ostaje bez k}erke Dragane, koja je u~estvovala u Narodno oslobodila~koj borbi, ubrzo i bez mu`a, a posle oslobo|ewa odlazi u Beograd i retko pose}uje ^a~ak. Virerova ku}a biva prepu{tena propadawu, sve dok je vlasnica, godine 1977, nije prodala op{tini, odnosno Samoupravnoj interesnoj zajednici kulture. Dana Virerka, kako su je ^a~ani zvali, preminula je 1993. godine i sahrawena na Novom grobqu u Beogradu, a na ^a~anskom grobqu, u grobnici obele`enoj spomenikom koji su podigli Dana i Ilija Todorovi} po~ivaju Sigmund i Katarina Virer, oba Danina mu`a i k}erka Dragana. Ku}i u ^a~ku priznat je status spomenika kulture, a data je na kori{}ewe Gradskoj biblioteci. E.V.


8

POLITIKA

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

REAGOVAWA

ISTINA JE JEDNA “^a~anski glas” od 11. oktobra 2013. na {estoj strani je objavio reagovawe SUBNOR-a pod naslovom „Cinizam i nasiqe“, gde smo imali priliku da se vratimo nekih 30 do 60 godina unazad u ono vreme jednopartijskog jednoumqa, kada je partijska direktiva ili linija, kako se to tada zvalo, bila iznad istine, ~iwenica i svih drugih moralnih i qudskih vrednosti koje su krasile savremeni i slobodni svet u okru`ewu. Istina je samo jedna, ne mo`e biti ni ravnogorska ni komunisti~ka, zato }emo u ovom demantiju posvetiti pa`wu iskqu~ivo ~iwenicama koje su {irokoj ~itala~koj publici “^a~anskog glasa” dobro poznate, kao prvo: ]endi} Dragan nije ~lan SPO-a, ve} samo Ravnogorskog pokreta i predsednik je Gradskog odbora. Aco \enadi} nije nikada bio ~lan nijedne stranke osim Ravnogorskog pokreta, gde je koordinator u Gradskom od-

boru ^a~ka i predsednik Moravi~kog regiona Ravnogorskog pokreta. [to se ti~e tzv. „neistine“ o doga|ajima 1. oktobra 1941. u ^a~ku, sve podatke koje smo izneli preuzeti su iz svedo~ewa koja su sa~uvali srpski istori~ari i pisci koji su u posledwe vreme, kada je komunisti~ka strahovlada malo popustila, zbog svojih podela na nacionalnoj „liniji“ (jer projekat bratstva i jedinstva i Brozove Jugoslavije je imao vrlo kratak rok trajawa a to su svi osim srpskih komunista dobro znali), iskoristili trenutak i odradili svoju ~asnu misiju pred Bogom, svojom otaxbinom i narodom. Potvrdu tih podataka dobili smo i od `ivih svedoka u~esnika pomenutog doga|aja, jedan od wih je i ro|eni deda Dragana ]endi}a, Dragan Veselina ]endi}, koji je bio u~esnik osloba|awa ^a~ka, kao pripadnik ^etni~kog jeli~kog odreda, pod komandom poru~nika Jo-

vana Bojovi}a. Navodite kako su u septembru Nema~ke jedinice bile prinu|ene da napuste Gorwi Milanovac, U`ice, Po`egu, ali ne ka`ete da su ih na to prinudili ~etnici Dra`e Mihailovi}a, koji su se prvi suprotstavili nacisti~koj Nema~koj, 8. maja 1941. godine, {to je ~itav svet pozdravio, naro~ito porobqena Evropa, a o ~emu svedo~e i mnoge fotografije koje je na{ narod uspeo da sa~uva, iako je zbog toga stavqao na kocku sudbinu svoju i svojih najbli`ih. Jedan od najupornijih istori~ara i pisaca o istinskoj borbi Ravnogorskog pokreta, koji je i na sudu uspevao svoje tvrdwe da doka`e je Miloslav Samarxi}. Pa, ako ste tako sigurni u tu va{u istinu (istoriju pi{e pobednik) mo`ete ga tu`iti za desetine kwiga koje je on napisao. Ka`ete da je u humci na Spomen parku pokopano ukupno 4.642 stradalih , od toga sami rekoste da je 1.132 partizana i 469

pripadnika Crvene armije, {to zna~i da 2.861 ^a~anin, ve}inom pravoslavci, a i ti partizani su ve}inom bili kr{teni, a da su te 1941. godine bili obave{teni da ako poginu kao ~lanovi va{ih jedinica da im se ne}e slu`iti opelo, sigurno ih ne bi bilo u tom broju. Tako da va{a tvrdwa o masovnosti ateista me|u stradalima nema veze sa istinom. Zato je krst kao obele`je te masovne grobnice najnormalnije obele`je koje ti stradalnici zaslu`uju, jer ako su zbog nekih ideologija stradali, sada bar treba da im se obezbedi simbol koji wihova vera simboli{e, a oni na to imaju pravo. Tako da to na {ta su ravnogorci kona~no javno ukazali, a vi u svom reagovawu nazvali silexijstvom nema komentara. U vezi samog naslova. „Cinizam“ je izno{ewe negativnog stava prema vrednostima grupe kojoj sam pripada{. To je definicija, a ~itaoci }e sami zakqu~iti

~ija dela su cini~na. „Nasiqe“ je negativan uticaj na osnovne qudske potrebe ili `ivot koji se mo`e izbe}i, a koji ograni~ava potencijalne mogu}nosti zadovoqewa tih potreba, sve {to vre|a temeqna prava osobe, napad na fizi~ki integritet i dostojanstvo. Ova definicija je ogledalo va{e ideologije. Danas, kada kona~no me|unarodni zakoni polako ulaze u na{ pravosudni sistem, svedoci smo masovnih rehabilitacija onih koji, na pravdi Boga i me|unarodnog prava, postrada{e u vreme utemeqivawa va{e jednoumne i jednopartijske ideologije. Za{to? Nisu hteli u va{u partiju, jer su bili zakleti kraqu i otaxbini, jer su bili hrabri sve{tenici, jer su bili uspe{ni u svom poslu ili na wivi i tako stekli bogatstvo, zbog toga izgubi{e glavu. To se „gospodo“ iz SUBNOR-a naziva ratni zlo~in, a on samo da se podsetimo, ne zastareva i za to }e neko kad tad odgovarati pred pravim srpskim me|unarodno priznatim sudom „u ime naroda“. Opelo 3. decembra 2012. i pa-

rastos 1. oktobra 2013. je delo koje je tim stradalnicima sada jedino na korist, to {to smo mi ravnogorci pokreta~i te inicijative ~ini nam ~ast i ovom prilikom se posebno zahvaqujemo sve{tenstvu {to se bez predrasuda odazivaju, rukovode}i se samo strahom od Boga u obavqawu svog bogougodnog dela, tako da prqava rabota, kako vi rekoste, je va{a drskost da komentari{ete ne{to o ~emu ne `elite ni{ta da znate. Samo da se podsetimo da su stranke koje su ideolo{ki naslednici va{e politike, koaliciono opredeqene za ulazak u Evropsku uniju, a jedna od obaveza ulaska je i Rezolucija 1481 kojom se osu|uju komunisti~ki totalitarni re`imi. Na kraju teksta humku na Spomen parku nazvaste svetili{tem, pa evo da se u ne~emu i slo`imo, a svako svetili{te mora imati svoje versko obele`je, a za ovo na{e ^a~ansko to je pravoslavni krst. Ravnogorski pokret, Gradski odbor ^a~ak, predsednik Dragan ]endi}

SAOP[TEWE ZA JAVNOST GRADSKOG ODBORA NOVE SRBIJE

UVREDA SVIH GRA\ANA I VERNIKA radski odbor Nove Srbije izra`ava ogromno zadovoqstvo zbog osve}ewa velelepnog hrama Svetog kneza Lazara na Qubi}u, boravka wegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja i celokupne sve~anosti prire|ene tim povodom u nedequ, 13. oktobra 2013. godine. Poseta srpskog Patrijarha i nekoliko episkopa Srpske pravoslavne crkve ^a~ku je ne{to ~emu se svaki vernik i hri{}anin raduje i razlog vi{e za na{u sre}u. Na ovaj

G

na~in smo se svi zajedno odu`ili i besmrtnom heroju Tanasku Raji}u, koji je davne 1815. godine upravo na brdu Qubi}u, sa svojim juna~kim saborcima, na oltar otaxbine polo`io svoj `ivot, brane}i svoj narod od turskog ropstva i `rtvuju}i se za krst ~asni i slobodu zlatnu. Me|utim, senku na svu na{u duhovnu radost, vezanu za ovaj veli~anstveni doga|aj, bacaju de{avawa koja su se odigrala odmah nakon zavr{etka sve~anosti, a kojima pojedinci, kojima su odavno

puna usta kvazipatriotske pri~e i tobo`weg zakliwawa u vrednosti koje ba{tini Srpska pravoslavna crkva, poku{avaju da na jedan krajwe neprimeren na~in oskrnave sve ono {to se u nedequ odigravalo u na{em gradu. Naime, re~ je o javno izre~enom neslagawu odre|enih ultradesni~arskih politi~kih grupa sa jasno izra`enim stavom srpskog patrijarha, kada je re~ o predstoje}im lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji i, sa tim u vezi, apelom poglavara

Srpske pravoslavne crkve na{em napa}enom i postradalom narodu u ju`noj srpskoj pokrajini, da izlaskom na birali{ta i podr{kom jedinstvenoj srpskoj listi da svoj li~ni doprinos opstanku srpskog naroda na svojim vekovnim ogwi{tima. Zaista ne razumemo potrebu da se jedan velelepni skup, odr`an u rodnom gradu srpskog patrijarha, kritikama i uvredama na ra~un wegove svetosti, na ovakav krajwe neprimeren na~in, pretvara u ne{to {to nanosi ogromnu {tetu na{em ^a~ku i svim wegovim `iteqima. Jer sada, kada je uspostavqeno toliko potrebno jedinstvo naroda oko kqu~nih nacionalnih interesa, kod pojedinaca, na `alost,

o~igledno po~iwu da preovla|uju uskostrana~ki interesi, motivisani `eqom za prikupqawem jeftinih politi~kih poena, pri ~emu im ni{ta, pa ni autoritet srpskog Patrijarha, nije sveto. Umesto da takve, sigurni smo u to, marginalne politi~ke snage, budu ponosne na ~iwenicu da je ovaj grad vaskolikom srpstvu iznedrio Patrijarha iz svoje sredine, oni bi da wegovoj svetosti name}u {ta treba da radi i kako da se pona{a u trenucima kada se bije odsudna bitka za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ovakvo pona{awe neodgovornih pojedinaca u na{em gradu predstavqa uvredu za sve gra|ane i vernike Srpske pravoslavne crkve, koji po-

{tuju kanonsko i duhovno jedinstvo i na{ega Patrijarha. Navedene pojave nisu ni{ta drugo do namerno zabijawe trna u zdravo tkivo na{eg nacionalnog organizma i mi, kao ~asni i odgovorni qudi, ovakve postupke najo{trije osu|ujemo. Istovremeno, Gradski odbor Nove Srbije u ^a~ku i ovim saop{tewem za javnost `eli da naglasi da }e i u narednom periodu, sa ogromnom rado{}u i zadovoqstvom, prisustvovati svim skupovima koje bude organizovala Srpska pravoslavna crkva, kao vekovni duhovni sto`er srpskog naroda, i sa velikom blagodarno{}u do~ekivati u svojoj sredini wegovu svetost Patrijarha srpskog gospodina Irineja.

SAOP[TEWE GO DEMOKRATSKE STRANKE

KO PRE@IVI, PRI^A]E ajnovije mere koje je najavila Vlada Republike Srbije, a koje treba da uti~u na ekonomski oporavak su jo{ jedna potvrda da ne postoji vizija vlasti u kom smeru i kuda treba da ide Srbija, a naro~ito kako da iza|e iz krize. Kao glavne mere navode se uvo|ewe solidarnog poreza, odnosno smawewe plata u javnom sektoru koje su ve}e od 60 hiqada dinara i pove}awe ni`e stope poreza sa 8 na 10 procenata. Jasno je da Vlada nema nikakav

N

plan jer su tako pove}ani nameti privredi i gra|anima u vidu PDV-a, akciza, poreza na dobit i poreza na imovinu, dok su im istovremeno smaweni prihodi kroz realno smawewe plata i penzija zbog inflacije. Takvim merama Vlada je ve} prisvojila dobar deo poreza na dohodak gra|ana od lokalnih samouprava, dr`i najvi{e cene goriva u regionu, do sada je zadu`ila Srbiju za vi{e od {est milijardi evra. Rezultat tih mera je najbr`i rast javnog

duga u Evropi i rupa u godi{wem buxetu od dve milijarde evra. Tu vladu ~ine oni isti qudi i stranke koji su najavqivali 100 milijardi evra ulagawa u Srbiju, da se nikada ne}e odre}i Kosova i srpskog naroda koji tamo `ivi, koji su “mahali” xakovima i optu`ivali za izbornu kra|u. Sada za~u|eno konstatuju koliko qudi radi u javnom sektoru, a pri tom ne ka`u koliko su oni svojih ~lanova i simpatizera zaposlili u pro-

teklih godinu i po dana. Ova Vlada je, pravdaju}i svoju nesposobnost, tvrdila da je DS dovela Srbiju do ivice bankrota, a onda je zadu`ila zemqu za dodatnih {est milijardi evra u roku od godinu i po dana, sa perspektivom novih i jo{ ve}ih zadu`ivawa. Ministar finansija najavquje da }e potro{a~ka korpa, koja sada vredi 65 hiqada dinara, poskupeti 450 dinara, ali nije rekao kako do}i do 65 hiqada dinara i koliko porodica u

Srbiji to danas mo`e. Jedna od najavqenih mera je i smawewe subvencija javnim preduze}ima koja bez toga jednostavno ne}e mo}i da funkcioni{u. Svedoci smo na lokalnom nivou da i pored svih mera koje su preduzete, od pove}awa cena usluga komunalnih preduze}a i subvencija koje se daju po vi{e osnova, politi~kim zapo{qavawima predimenzionisana lokalna javna preduze}a imaju konstantne i te{ko re{ive probleme. Finansijska disciplina kao jedna od mera oporavka te{ko da }e dati efekte, jer je privreda to-

liko oslabila da }e biti po onoj narodnoj “iz prazne se ne puca”. O~igledna je namera stranaka republi~ke vlasti da sve ono {to nisu uspele devedesetih godina da uni{te hiperinflacijama, sankcijama i ratovima, u~ine danas merama koje }e Srbiju dovesti na nivo ekonomskog kraha i bankrota, lamentiraju}i nad sopstvenom sudbinom, kako im je opet neko drugi kriv i kako je to jedini scenario koji u perspektivi u Srbiji mo`e omogu}iti ekonomski oporavak. Ko pre`ivi, pri~a}e.


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

9


10

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

11

BEBE

U ^A^KU SVE VI[E BEBA „IZ EPRUVETA“ orodicama Radosavqevi} i Divovi} ostvario se najve}i san. Radosavqevi}i su pre pet meseci dobili sina Luku, a Duwa Divovi} je ovih dana napunila svoj prvi mesec. Radmila i Qubo Radosavqevi} ~ekali su Luku {est godina, Gorica i Zoran Divovi} svoju Duwu punih {esnaest. Vreme strepwe, sumwi, le~ewa, raznih terapija, i{~ekivawa... ostalo je iza wih. Jer, sve se zaboravilo onog trenutka kada se u wihovim domovima za~uo de~iji pla~. Ove dve ~a~anske porodice dobile su svoje prvence zahvaqu}i vantelesnoj oplodwi (VTO). Ovaj program ve} du`i period finansira dr`ava, a od pre ~etiri godine i ^a~ak, koji je odmah posle Beograda po~eo na ovaj na~in da poma`e parovima koji svoje roditeqstvo nisu mogli ranije da ostvare. Do sada su 54 para iz ^a~ka koristila pravo na nov~anu pomo} koju grad daje za VTO. Iako se ne zna ta~no za koliko je mali{ana na{ grad na ovaj na~in postao bogatiji, prema nekim podacima samo pro{le godine ro|eno je pet beba. Nedavnim rebalansom buxeta pove}an je izos za ove namene, a nadle`ni u gradskoj upravi ka`u da nijedan par koji je ispunio uslove i podneo potrebnu dokumentaciju, nije ostao bez podr{ke. Zahvaqu}i i pomo}i koju, po ne{to druga~ijem pravilniku od grada, daje dr`ava, mnogo je domova u ^a~ku u koje je u posledwih nekoliko godina „stigla roda“.

P

DVE SRE]NE PRI^E Radmila Radosavqevi} koja je ve} deset godina babica u ~a~anskom porodili{tu, ka`e da je ~etiri puta i{la na VTO i da je bila na izmaku snage, ali da je u trenutku kada je pre pet meseci uzela Luku u svoje naru~je zaboravila sve {to je prethodilo wegovom ro|ewu. Radmila i Qubo, iako `ive kao pod-

KAD SNOVI POSTANU

STVARNOST

stanari, prva dva odlaska na VTO finansirali su sami, a tek onda saznali da grad mo`e da im pomogne. - Svakoj `eni koja se le~i od steriliteta je veoma te{ko, zbog ~ega joj je potrebna pomo} svih – po~ev od supruga, porodice, prijateqa i kolega. Finansijski deo je zna~ajan, jer su to veliki tro{kovi u dana{we vreme. Za prva dva poku{aja potro{ili smo vi{e od 5,5 hiqada evra. Sve nam je bilo te`e, zato nas je obradovalo kada nam je 2012. godine grad dao novac za tre}i poku{aj. Na`alost, ni tada nam se nije dalo, a kada sam u oktobru iste godine predala dokumentaciju kao dokaz da smo radili VTO, u gradskoj upravi mi je re~eno da nemamo pravo dva puta na nov~anu pomo} u istoj godini. To me je malo razo~aralo, ali nismo odustali, ve} smo opet sami snosili tro{kove. Slede}i put je uspelo. Ali, ponavqam ta pomo} grada parovima sli~nim nama je od velikog zna~aja i za svaku je pohvalu. Svakako bi vaqalo da se malo promeni pravilnik - da u toku jedne godine mo`e vi{e puta da se dobije novac od grada, kao {to je to u Beogradu – ka`e Radmila. O strahovawima i problemima tokom trudno}e Radmila ne `eli mnogo da govori. Ka`e da joj je tada najvi{e zna~ila podr{ka supruga i kolega iz porodili{ta. Luku je rodila u osmom mesecu trudno}e. Imao je samo 1.030 grama, ali polako „sti`e svoju generaciju“. - Nema ve}e sre}e od deteta. Zato je moja poruka svim `enama – {to se pre krene sa VTO ve}a je mogu}-

Sve je vi{e parova u Srbiji koji ne mogu da se ostvare kao roditeqi. Prema statisti~kim podacima, svaki sedmi par ima problema sa plodno{}u, a svaki dvanaesti nikad ne uspe da ostvari roditeqstvo. O tro{ku dr`ave, koja preko RFZO finansira program VTO od 2006. godine, bra~ni parovi imaju pravo na dva poku{aja, a jedan od uslova je i da `ena bude mla|a od 40 godina. Prema zvani~noj statistici do jula ove godine RFZO je finansirao VTO za 1.229 parova. Nadle`ni u dr`avi obe}ali su da }e ove godine biti ukinute liste ~ekawa i da }e za VTO biti izdvajeno 210 miliona dinara za VTO. Ina~e, od 1978. godine kada je ro|ena prva beba VTO, svet je na ovaj na~in postao bogatiji za vi{e od 3,5 miliona dece

nost na uspeh. Poku{avajte i ne odustajte od svojih snova. I kad se najmawe nadate, pogleda}e vas Bog i ostvari}ete svoj san o materinstvu. @eqa i qubav na kraju pobede, a kad se to dogodi sve drugo se zaboravi - ka`e Radmila, dok uz osmeh, u naru~ju dr`i svog sina. ^etrdesetogodi{wa Gorica Divovi} i wen suprug Zoran, iskoristili su novac koji daje dr`ava i bili su u prvoj grupi koja je VTO radila u vaqevskom Centru „Akademik Vojin [ulovi}“. Iako su svi koji su upu}eni u Vaqevo u po~etku bili veoma skepti~ni, ka`e Gorica, zaposlena kao medicinska sestra u Domu zdravqa u Lu~anima, ve} prvi susret sa vaqevskim timom razbio je svaku sumwu. -Deset godina smo i{li na razna dijagnosti~ka ispitivawa. Svi rezultati i kod mene i supruga su bili dobri, ali dece nismo imali. Onda smo se odlu~ili za VTO i eto ve} prvi put nam se posre}ilo. Te{ko je i opisati pa`wu i razumevawe koje smo dobili u vaqevskom Centru, od medicinskih sestara do psihologa. Tokom cele trudno}e,

Luka, Radmila i Qubo Radosavqevi}

ce, u kojoj sam rodila Duwu 11. septembra. Ro|ena je dve nedeqe pre termina, ali je dobila „devetku“. Dobro napreduje i za mesec dana dobila je 700 grama – ka`e nam bezmerno sre}na mama, dok nam kroz otvorena vrata pokazuje svoju mezimicu. Jedina Goricina primedba se odnosi na du`inu ~ekawa posle predaje neophodne dokumentacije. Konkretno, Divovi}i su na odgovor od RFZO ~ekali vi-

kretno ura|eno da se podstakne ra|awe – smatra Gorica, koja kao i Radmila poru~uje da treba biti uporan i ne odustati od svojih snova. PODR[KA GRADA BEZ OGRANI^EWA Na~elnica gradske Uprave za stru~ne poslove Slavica Karanac obja{wava da je u ^a~ku 2010. godine prvi put usvojena odluka o finansijskoj po-

Uspavana Duwa sa majkom Zoricom Divovi}

koja nije bila laka, zvali su me veoma ~esto, da se raspitaju kako mi je, da li mi ne{to treba. Od wih bi zaista svi trebalo da u~imo. Iz te prve grupe koja je VTO radila u Vaqevu, u ^a~ak je „stiglo“ pet beba. Ne}u zaboraviti ni pa`wu osobqa iz ^a~anske bolni-

{e od {est meseci. -Neke analize va`e samo mesec dana, neke tri... Neizvesnost i to ~ekawe mnoge pokoleba i bilo bi dobro kad bi se neke administrativne procedure pojednostavile. Ipak, pomo} dr`ave i grada zna~i mnogo, jer najzad je ne{to kon-

mo}i parovima za VTO koji su tada mogli da dobiju do 200.000 dinara. Pravilnik se za ove ~etiri godine nije mewao. Parovi sami biraju ustanovu u kojoj }e raditi VTO, a na osnovu prilo`ene profakture iz te zdravstvene ustanove, iz gradske kase im se prenose

potrebna sredstva. Neophodna je potvrda RFZO o ispuwavawu zdravstvenih kriterijuma, koje je propisala Republi~ka stru~na komisija. - Ako `ena ima mawe od 40 godina, uslov je da je iskoristila dva poku{aja koja finansira dr`ava. Pravilnik koji svake godine usvaja Gradsko ve}e nema ograni~ewa {to se ti~e godina starosti `ene, kao ni broja poku{aja. Va`no je samo da ispuwava zdravstvene kriterijume, a odluke o dodeli novca se donose u veoma kratkom roku. Uslov je i da posle VTO u roku od {est meseci parovi donesu dokaz o tro{ewu ovih sredstava. Parovi nemaju obavezu da nam se jave kada se rodi dete, ali posredno ~esto saznamo za radosne vesti i to je za ceo grad zaista velika sre}a – ka`e na~elnica Karanac. Op{ti kriterijumi za ostvarivawe prava na nov~anu pomo} za VTO su da par ima dr`avqanstvo Republike Srbije i prebivali{te na teritoriji grada ^a~ka najmawe godinu dana pre podno{ewa zahteva. Grad ^a~ak za ovu godinu za sada je izdvojio {est miliona dinara. -Sve je vi{e parova koji nam se obra}aju za nov~anu pomo}. Ove godine do oktobra doneli smo15 pozitivnih odluka, a iznos je pove}an do 300.000 dinara. Niko ko ispuwava uslove iz pravilnika ne}e biti odbijen – poru~uje na~elnica Slavica Karanac. V. T.


12

SELO

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

“INTERFOOD 60”, ME\U LIDERIMA NA BALKANU U OTKUPU, PRERADI I IZVOZU [UMSKIH PLODOVA

PIJA^NI BAROMETAR POVR]E

ZA RAZVOJ JE POTREBAN REALAN KURS, A NE VIRTUELNA EKONOMIJA Privatno preduze}e “Interfood 60” osnovano je 1989. godine radi obavqawa delatnosti otkupa, prerade i izvoza najkvalitetnijih {umskih plodova iz Srbije, {irom Evrope i sveta. Pored {umskog vo}a, u proizvodnom programu su i razli~ite vrste sve`ih, zamrznutih i suvih pe~urki. Posle vi{e od dve decenije rada i uspe{nog poslovawa, firma zauzima lidersku poziciju na Balkanu u okviru svoje glavne delatnosti - otkupa, prerade i izvoza {umskih plodova. Proizvodi ovog preduze}a mogu se na}i u Francuskoj, Italiji, Nema~koj, Austriji, [vajcarskoj, Rusiji. Firma svoju delatnost obavqa u dve poslovne jedinice, u ^a~ku i Kru{evcu. U ^a~ku, u pogonima preduze}a “Interfood 60”, koji se nalaze u Ulici Budimira Milo{evi}a, razgovaramo sa vlasnikom Mili}em Popovi}em o naj~e{}im problemima sa kojima se firma susre}e, o plasmanu proizvoda, perspektivi... - Kada pro|e sezona pe~uraka, osnovna delatnost su nam {umski plodovi, odnosno proizvodni program od borovnice, {ipurka, {umske jagode. [umske plodove, koji su uglavnom lako kvarqivi, kupujemo od na{ih saradnika, dovozimo u skladi{te, zamrzavamo ih i su{imo, ali i izvozimo u sve`em stawu. Proizvode plasiramo na tr`i{ta Italije, Francuske, Austrije, [vajcarske, Nema~ke, Rusije - zapo~iwe pri~u vlasnik Mili} Popovi}, napomiwu}i da je ranijih godina firma izvozila od 500 do 700 tona pe~uraka, a danas gotovo upola mawe. Kada je re~ o {umskim plodovima, ove godine je, na primer, u Crnoj Gori plasirano oko 300 tona borovnice, a u Srbiji oko 100 tona. Za kvalitet svojih proizvoda ova firma ne treba da brine, jer je kompletan proces proizvodwe serti-

Rusiji, }erka `ivi u Nema~koj: - Meni je }erka kazala: “Tata, ja ne}u da `ivim kao ti”. Istina je da ovde mnogo radimo i da imamo mnogo problema, jer dr`ava nije obezbedila normalne uslove poslovawa. Da ne govorimo o problemima sa administracijom, zbog raznih dozvola. Ili, na primer, da bismo kupovali {umske plodove, moramo da platimo taksu unapred. Jedini smo koji pla}amo, da bismo radili. Ukoliko se ne iskoriste, ta sredstva ne mogu da se povrate, to je na{ poslovni rizik, ka`u Mili} Popovi} sa saradnicima

krompir 40 pasuq 150 - 300 paprika 70 paradajz 80 krastavac 70 - 80 praziluk 100 tikvice 150 boranija 150 brokoli 150 plavi patlixan 30 kupus 20 karfiol 200 per{un 30 {argarepa 70 cvekla 80 spana} 150 zelena salata 30 - 50 crni luk 60 beli luk 400 VO]E

suve {qive 200 - 300 jabuke 50 - 70 kru{ke 100 duwe 50 nektarine 150 gro`|e 60 - 80 ju`no vo}e 100 - 220 orasi 1.000 MLE^NA PIJACA

fikovan standardima kvaliteta ISO 9001:2008 i HACCP sistemom jo{ od 2003. godine. - Problemi na{e firme su ustvari problemi svih izvoznika doma}ih proizvoda iz Srbije. Zbog nerealnog kursa na{i prihodi se svake godine smawuju u odnosu na rast cena. Zbog dispariteta izme|u realnog kursa i cena na doma}em tr`i{tu poslovawe je dovedeno u vrlo nezavidan polo`aj. Na{ sistem je prilago|en velikim uvoznicima, doma}im monopolistima i finansijskim koprporacijama. Sve {to se de{ava na deviznom tr`i{tu, wima je u korist. Za devet godina “Interfood” je imao negativne kursne razlike od 1.270.000 evra.

Ne postoji nijedan ekonomski pokazateq za ja~awe dinara, jer je platni deficit ogroman, a izvoz slabo raste. Ali, kod nas je sve mogu}e - ka`e Mili} Popovi}. Da bi dr`ava mogla da planira razvoj, na{ sagovornik smatra da treba da postoji jedna valuta u Srbiji, da bude ista i za uvoznike, i za izvoznike, i za finansijske korporacije: - Smatram da je gubitak radnih mesta najvi{e izazvan nerealnom politikom kursa. Vi{e je zbog toga izgubqeno radnih mesta, nego zbog finansijske krize. Da bi se pove}ao broj radnih mesta, mora se pove}ati proizvodwa. Ali, pove}ati proizvodwu, a proizvode plasirati na srpskom

tr`i{tu, tako|e nema nekog velikog efekta. Mora da se pove}a izvoz, a da pri tom izvoznici ne budu na gubitku. Dr`ava treba da uvede jednu valutu, da dinar ve`e za inflaciju, da kurs bude realan. Sa dvovalutnim sistemom ni{ta nije realno. Nije realan javni dug dr`ave, ni fizi~kih lica koja imaju kredite, a nisu realni ni uslovi poslovawa, sve je jedna velika virtuelna ekonomija. Zbog “neure|enog poslovnog ambijenta” kod nas, Popovi}ev sin radi u

iz nadle`nog ministarstva. Kada se sve sabere i oduzme, ambijent u kome poslujemo jako je te`ak. Ipak, dokle god je ~ovek `iv, on uvek ima nadu i bori se, podse}a Popovi}, pa je i wegova firma, u tom kontekstu, pro{irila delatnost. Pre tri godine preduze}e je razvilo program su{ewa i ostalog vo}a, {qive, jabuke, maline, duwe. Ove godine je firma sklopila prvi ugovor, tako da ima obezbe|en posao za celu sezonu, a uglavnom svi proizvodi se plasiraju u inostranstvu. N. R.

Projekat "Podr`imo mlade vo}are" realizuje "^a~anski glas", a sufinansira Ministarstvo kulture i informisawa iz buxeta Republike Srbije

Republika Srbija Ministarstvo kulture i informisawa

projino bra{no 90 pili}i 350 - 370 jaja 7 - 13 kajmak 450 - 600 sir 250 - 400 pr{uta 1.300 - 1.700 slanina 300 - 800 suxuk 850 STO^NA PIJACA

teli}i - nema tovqenici 200 - 220 prasi}i 220 ovce 120 jagwad 250 p{enica 20 je~am 25 kukuruz 23


STANIMIR MINI], IZ DOWE TREP^E, I U TOPOLI DOBIO ZLATNE MEDAQE I [AMPIONSKI PEHAR

DOBRA I BERI]ETNA GODINA osle me|unarodnih sajmova u Novom Sadu, Kwa`evcu i Ose~ini, na kojima su uzorci iz “Mini}eve ku}e rakije” progla{avani za najboqe, i na 50. jubilarnoj berbi gro`|a u Topoli, pro{log vikenda, Stanimir Mini} iz Dowe Trep~e dobio je tri zlatne medaqe, odnosno {ampionski pehar za {qivu, a zlatne medaqe za duwu i lozu. - U `estokoj konkurenciji na me|unarodnom nivou, me|u 154 izlaga~a rakije u Topoli, dobiti zlatne medaqe i {ampionski pehar, veliko je uspeh. Bilo je mnogo dobrih rakija, ocene su se razlikovale samo za poen-dva. Ova, 2013. godina, za “Mini}evu ku}u rakije” ne mo`e biti boqa, ni beri}etnija, oven~ala se sa zlatnim medaqama u Novom Sadu, Kwa`evcu, Ose~ini i sada u Topoli - ka`e Mini}, napomiwu}i da iza ovakvih rezultata “stoje veliki rad i vrhunska kombinacija”. Gro`|a, podse}a, nema u Trep~i. Dobra je kombinacija, otkriva Mini}, kada je gro`|e nabavqeno u Topoli, a pe~eno u Trep~i, tada rezultat ne mo`e da izostane.

13

SELO

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

P

Stanimir Mini}, od 2005. godine nijednom, i ni na jednom me|unarodnom sajmu, nije ostao bez zlatne medaqe, odnosno, velike zlatne, kao i titule “{ampion kvaliteta”. Ove godine je eksperimentalno proizveo medova~u i rakije od aronije i ribizle. Za probira~e i sladokusce, kako ka`e, medova~a i ribizla su “vrhunski proizvodi”. N. R.

ODR@ANA TRADICIONALNA JESEWA IZLO@BA P^ELARSKIH PROIZVODA

DANI MEDA I CVE]A N

a trodnevnoj manifestaciji “Dani p~elarstva ~a~anskog kraja”, odr`anoj od 10. do 12. oktobra, u organizaciji Dru{tva p~elara “^a~anska p~ela” i Turisti~ke organizacije ^a~ka, a pod pokroviteqstvom Grada ^a~ka, p~elarske proizvode i opremu promovisalo je oko tridesetak izlaga~a. Manifestacija je bila izlo`beno - prodajnog karaktera, sa ciqem prezentacije p~elarskih proizvoda, kao i predstavqawa kompletne ponude p~elastrva ^a~ka i okoline. Na {tandovima p~elara iz ^a~ka i regiona, na{li su se kvalitetni proizvodi: razli~ite vrste meda, polena, propolisa, voska, mle~a, razni melemi od p~eliwih proizvoda, oprema i lekovi za p~elare. Manifestaciju je ulep{ala i propratna izlo`ba cve}a. U ime lokalne samouprave obratio se zamenik predsednika Skup{tine grada Vladan Mili}, koji je otvaraju}i manifestaciju, izme-

|u ostalog, rekao da }e Grad i daqe podr`avati ovakve manifestacije i da }e odre|enim subvencijama pomo}i p~elarima. - Mi smo u buxetu za poqoprivredu, ove godine izdvojili znatna sredstva, oko 55 miliona dinara, a tako|e smo izdvojili i sredstva za udru`ewa. Me|u korisnicima tih sredstava je i Dru{tvo p~elara “^a~anska p~ela”. Na{a inicijativa za idu}u godinu bi}e da se sva p~elarska udru`ewa sa teritorije Grada ^a~ka ujedine i da nastupe kao jedno udru`ewe, jer }e tako imati i ve}e {anse za povla~ewe odre|enih sredstava iz buxeta. Izlaga~e je ispred Saveza p~elarskih or-

ganizacija Srbije pozdravio Damqan Dramli}, ~lan IO SPOSa, koji je tom prilikom istakao da Grad ^a~ak godinama uspe{no promovi{e p~elare i p~elarske proizvode. - Veliko mi je zadovoqstvo {to u ime Saveza p~elarskih organizacija mogu da vas pozdravim, a posebno p~elare ^a~ka, koji su dali veliki doprinos razvoju p~elarstva u Srbiji. Poznato je da nam dr`ava poma`e subvencijama, koje su nam dodeqene odlukom Vlade i koje }e do kraja godine biti ispla}ene u celosti. Me|u na{im aktivnostima je i velika manifestacija “Reka meda”, u kojoj u~estvuje evropska zajednica sa 147.000 eu-

ra, a projekat }e trajati 18 meseci - podsetio je Dramli}. Milan @ivanovi}, predsednik Dru{tva p~elara “^a~anska p~ela”, zahvalio je svima koji su u~estvovali u organizovawu manifestacije, istakav{i da je ciq ove izlo`be da se sugra|anima predstave p~eliwi proizvodi, posebno novi iz {iroke palete proizvoda, i da p~elari me|usobno razmene iskustva i znawa. Na sve~anom otvarawu izlo`be odr`an je i prigodan kulturno umetni~ki program, na kome su nastupili frula{ Zoran Jefti}, zdravi~ar Tomislav Kecovi} i `enska peva~ka grupa KUD “Abra{evi}”. N. R.

OPREMA ZA PRERADU VOSKA P~eliwi vosak u sirovom stawu mo`e biti podeqen po kvalitetu u dve kategorije. To je devi~anski vosak dobijen iz sa}a u kome nije bilo izvo|ewa p~eliwih larvi ili vo{tanih poklop~i}a meda i vosak standard. Devi~anski vosak je najve}eg kvaliteta i koristi se za razne namene u farmaciji, kozmetici i ishrani. Vosak standard tako|e ima svoje namene u raznim vrstama industrije, ali se kod nas zbog male proizvodwe, uglavnom koristi u p~elarstvu. Vosak se iz p~eliweg dru{tva uglavnom dobija u obliku p~eliweg sa}a i treba ga pretopiti da bi se mogao ~uvati du`i period, a da ga ne pojede vo{tani moqac. U novije vreme industrija p~elarske opreme se sve vi{e razvija, pa na tr`i{tu mo`emo prona}i razne vrste opreme za preradu sa}a, a ovde pomiwemo samo najinteresantnije.

PARNI TOPIONIK Ova vrsta topionika je ~etvrtasta prohromska posuda u koju ubacujemo ramove i u koju obi~no staje do deset ramova. Na dnu posude je voda koja se zagreva. Zagrevawe vode mo`e biti na struju,

plin, ili na ~vrsta goriva. Poklopac posude je opremqen silikonskom gumom radi boqeg zaptivawa. Radi na principu vodene pare koja mo`e u ovakvim sistemima dosti}i i temperature preko 100 stepeni Celzijusa. Na dnu posude, a iznad vode je kadica za prihvat voska sa cev~icom za istakawe. Na suprotnoj strani nalazi se levak za utakawe vode u posudu. Desetak minuta nakon {to voda provri, a ramovi su uba~eni u topionik, dolazi do naglog topqewa voska koji isti~e kroz pomenutu cev~icu. Ceo postupak se zavr{ava za dvadeset minuta. Izva|ene ramove nakon toga treba o~istiti dok su jo{ topli, a ujedno je ura|ena i dezinfekcija ramova {to je i prednost ovog sistema. Mana je {to ovim postupkom vosak zadr`ava dosta ne~isto}a pa ga za upotre-

bu u p~elarstvu treba dodatno prokuvavati i ostaviti da se talo`i.

SUN^ANI TOPIONIK

Ova vrsta ure|aja je sve vi{e u upotrebi, jer se mo`e nabaviti po povoqnijim cenama nego ranije. To je prohromska kutija dimenzija 60 x 40 x 30 cm, koja ima dvostruki poklopac. Jedan deo poklopca je dvostruko staklo koje zaptiva unutra{wost poklopca. Drugi deo poklopca je od prohroma sa mehanizmom za usmeravawe i slu`i da dodatno usmeri sun~evu svetlost u topionik. No`ice ure|aja su podesive tako da se ure|aj mo`e namestiti da maksimalno koristi sun~evu energiju. Unutar kutije je profilisani

lim na kome je re{etka, na koju se stavqa ram za topqewe. Profilisani lim je napravqen i postavqen tako da prikupqa otopqeni vosak u prohromsku kadicu, koja se mo`e vaditi sa spoqne strane. Postavqawem topionika u polo`aj da najboqe koristi sun~evu svetlost, tj. da sun~evi zraci padaju pod najmawim uglom na staklo, kada je dnevna temperatura preko dvadeset stepeni, a dan vedar, ure}aj je spreman za rad. Potrebna temperatura topqewa voska oko 80 stepeni posti`e se za dvadesetak minuta. Prednosti ovog ure|aja su te {to je energija za topqewe besplatna, a vosak dobijen na ovaj na~in je izuzetno dobrog kvaliteta. Mana je {to ramove nakon ovog postupka treba dodatno dezinfikovati pre ponovne upotrebe.

PRESA ZA CE\EWE VOSKA Ranije je bila dosta u upotrebi, a jo{ uvek ima svoju primenu i ova mehani~ka naprava. Slu`i kada se sa}e prokuvava u vodi, pa se onda iz prokuvanog ostatka iscedi vi{ak voska. To je obi~na presa sa ugra|enom navojnom {ipkom, ru~kama za stezawe, pa-

tronom u koji se ubacuje voskovarina i levkom za prikupqawe voska. Koristi se u sistemima gde u postupcima prerade ostaje u sa}u deo voska koji je potrebno iscediti. Noviji sistemi ovakvih ure|aja imaju i sistem za zagrevawe vrelom parom kako bi se poboq{ala wihova efikasnost.


14

DRU[TVO KAKO ^ISTE RUKE I PRAVILNA ISHRANA UTI^U NA ZDRAVQE?

PRVI I NEZAOBILAZNI KORAK

a inicijativu Zavoda za javno zdravqe ^a~ak i ove godine su obele`eni Svetski dan ~istih ruku i pravilne ishrane, 15. i 16. oktobar. Zdravstvene radnike i ostale u~esnike tradicionalnih obrazovno-vaspitnih akcija ugostili su deca i vaspita~i vrti}a “Mali kapetan”. Dosada{wa iskustva pokazala su da sve aktivnosti zdravstvenih slu`bi imaju svrhe. Na prvi pogled ~ini nam se da je suvi{no stalno govoriti koliko je va`no prati ruke. Ipak, istra`ivawa su pokazala da je u Srbiji 2000. svega 65 odsto qudi redovno pralo ruke. Samo {est godina kasnije, ovaj ne ba{ sjajan rezultat popravqen je za deset odsto, tako da svako novo podse}awe nije na odmet. - Ove godine 15. oktobar obele`avamo pod sloganom “Snaga je u tvojim rukama”. Va`no nam je da decu i odrasle nau~imo koliko su va`ne ~iste ruke i da prawe ruku mlakom vodom i sapunom spre~ava akutne respiratorne, crevne, ko`ne bolesti - podse}a dr Qiqana Moji}evi}, {ef Odeqewa za promociju zdravqa ZZJZ. Kada je re~ o pravilnoj ishrani, posebna pa`wa je usmerena na proizvo|a~e i distributere hrane. - Da bismo se pravilno hranili, moramo imati zdrave i nutritivno

N

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

POVODOM DE^IJE NEDEQE U VRTI]U “SUNCE”

TAKMI^EWE DVOGODI[WAKA U IGRAMA SPRETNOSTI e~ja nedeqa (od 7. do 13. oktobra) je bila dobra prilika da se u ~a~anskom vrti}u “Sunce” 9. oktobra po prvi put odr`i nadmetawe dece jaslenog uzrasta. U~estvovale su ekipe vrti}a “Sunce” i “Bambi”, uz asistenciju medicinskih sestara koje su zaposlene u jaslicama. U skladu sa nazivom takmi~ewa “Veliki svete, pobedi}e svako dete”, nakon {est odigranih igara rezultat je bio nere{en, 3:3, tako da su pobednici ovog malog takmi~ewa bila sva deca koja su u~estvovala, wihovi vaspita~i, kao i brojna publika u kojoj su bili roditeqi i rodbina malih takmi~ara. Obe ekipe su se vredno pripremale dve sedmice, a igre su zami{qene kao takmi~ewe u brzini, spretnosti i timskoj koordinaciji. U prvoj igri, koja je nazvana “Ko pre”, deca su se takmi~ila u tr~awu.

D vredne namirnice. Zavod za javno zdravqe redovno kontroli{e ispravnost hrane u Moravi~kom okrugu. Ukoliko uo~imo neke nedostatke, savetujemo i proizvo|a~e i trgovce kako da poboq{aju svoje usluge i na tr`i{te plasiraju zdravstveno bezbedne proizvode - rekla je dr Vesna [umanov, na~elnik Centra za higijenu i humanu ekologiju ZZJZ. Akciju Zavoda za javno zdravqe podr`ali su Crveni krst ^a~ak, pred{kolske ustanove “Moje detiwstvo” i “Radost”, Plesni ansambl “Luna”, Centar za preventivne aktivnosti i Polivalentna slu`ba Doma zdravqa, Medicinska i Prehrambeno-ugostiteqska {kola. Deca iz vrti}a Mora-

vi~kog okruga su slikala radove na temu zdrave hrane i ~istih ruku, a najboqa dela bi}e izlo`ena na republi~koj izlo`bi Instituta za javno zdravqe Srbije. Najboqe radove odabrao je profesor Branko Trifunovi}. Posle edukativno-zabavnog programa u “Malom kapetanu”, lekari Zavoda su u sredu, u saradwi sa Dru{tvom za borbu protiv {e}erne bolesti “Diabetes melitus” i Domom zdravqa, organizovali akciju merewa {e}era u krvi u Tr`nom centru “Merkator”. Tom prilikom su i u~enici Prehrambeno-ugostiteqske {kole priredili izlo`bu hrane. Z. J.

„TRKA ZA SRE]NIJE DETIWSTVO” OKUPILA OSNOVCE

NAJVE]I ODZIV U [KOLI „SVETI SAVA“ ove godine Crveni krst ^a~ak organizovao je humanitarnu akciju “Trka za sre}nije detiwstvo”. U vi{e disciplina, na terenima Sportskog centra “Mladost”, takmi~ilo se 950 u~enika ~a~anskih osnovnih {kola. Deca su davala po 50 dinara za u~esni~ki broj i taj novac namewen je deci sa posebim potrebama. Ve} po tradiciji, najboqi odziv bio je u Osnovnoj {koli “Sveti Sava”. Za dosada{wa humanitarna ostvarewa stigla im je i nagrada. Predsednik Upravnog odbora Crvenog krsta Milan Dra{ki} uru~io je nedavno pehar i zahvalnicu direktoru {kole Miroslavu Mandi}u. U prostorijama CK podeqene su medaqe i zahvalnice Ivi Kecovi}, u~enici O[ “Vuk Karaxi}”, pobednici u kategoriji prvog i drugog razreda, Nemawi Vujo{evi}u i Bojanu Zlati}u, u~enicima {kole “Tanasko Raji}”. Nagrade pripadaju i Marijanu Milovanovi}u i Savu Bogdanovi}u. “Trka za sre}nije detiwstvo” samo je deo humanitarnih aktivnosti koje Crveni krst ^a~ak sprovodi u oktobru. Posle obele`avawa Me|unarodnog dana starih i akcije dobrovoqnog davawa krvi, CK je u saradwi sa Zavodom za javno zdravqe ^a~ak obele`io Svetski dan pravilne ishrane i ~istih ruku. Kao i svake godine, na Svetski dan borbe protiv siroma{tva, 17. oktobra, poja~ani su obroci Narodne kuhiwe. Danas u saradwi sa Policij-

I

skom upravom zavr{aju predavawa o trafikingu, trgovini qudima. U ponedeqak Crveni krst ^a~ak posetili su mali{ani de~jeg vrti}a “Sunce”. Oni su prikupili 3.900 dinara za svoje siroma{ne drugare. Zaposleni u Crvenom krstu priredili su im malu zabavu i podelili simboli~ne poklone. Vaspita~ice su obe}ale da }e i za Novu godinu sakupiti slatki{e za materijalno ugro`enu decu. Z. J.

IZLO@BA KU]NIH QUBIMACA U O[ „TANASKO RAJI]” edavna izlo`ba ku}nih qubimaca u dvori{tu O[ “Tanasko Raji}”, okupila je veliki broj u~enika i wihovih roditeqa koji su doveli svoje qubimce. Zvani~ni deo izlo`be, za koju se opravdano mo`e re}i da je bila odli~no organizovana, zapo~eo je kada je pred `irijem, koga su ~inili veterinari Stojanka \urovi}, Vesna Vuleti} i Aleksandar Nenadovi}, prodefilovala povorka pasa. Nakon toga su izabrani pobednici u kategorijama pasa. Od ostalih ku}nih qubimaca u~estvovao je veliki broj ma~a-

N

MOJ KU]NI QUBIMAC ka, ribica, korwa~a, ze~eva, glodara i pernatih `ivotiwa, i u tim kategorijama su progla{eni pobednici. Osnovni ciq izlo`be bio je da se kod dece podstakne odgovornost i humani pristup `ivotiwama. Posetioci su imali priliku da u`ivaju i u likovnim radovima u~enika ove {kole, na temu “Moj ku}ni qubimac”. U okviru izlo`be organizovana je

i nagradna igra za posetioce koji su trebali da odgovore na pitawe: “Koji datum se obele`ava kao Svetski dan za{tite `ivotiwa”? Sre}ni dobitnik je An|ela Jeremi}, a nagradu je izvukla nastavnica engleskog jezika Slobodanka Raki}evi}. Organizatori izlo`be bile su nastavnice {kole Biqana Mihailovi}, profesorka biologije, Katarina ^utovi} i Danijela Stojanovi}, profesorke geografije. Sponzor izlo`be bila je veterinarska apoteka “Linea Vet”. Geografsko-ekolo{ki klub O[ “Tanasko Raji}”

Ciq “Sko~ka” bio je da dvogodi{waci savladavaju prepreke kao {to su “{vedska klupa”, tunel~i} i krugovi na poligonu spretnosti, dok je igra “Oka~i – zaka~i” za rekvizite imala {tipaqke, kanap i marame. Igra “Donesi me” zahtevala je od dvogodi{waka da ping-pong lopticu prenesu na tawiri}u, dok su u igri “Hajmo svi” u~estvovali i roditeqi. Deca su se takmi~ila u ubacivawu {arenih loptica u padobran koji su dr`ali stariji. Bilo je smeha, pesme, aplauza, ali i suza. Sve u svemu, zabavan doga|aj, koji je pokazao da i dvogodi{waci poseduju takmi~arski duh i `ele da ga iska`u. Takmi~ewe “Veliki svete, pobedi}e dete” jedna je od brojnih manifestacija kojima su se ~a~anski vrti}i ove godine ukqu~ili u obele`avawe nedeqe posve}ene najmla|ima. Sve~ano otvarawe De~ije nedeqe uprili~eno je u vrti}u “De~ji gaj” u Lugovima, vrti} “Mladost” je organizovao Dan otvorenih vrata za roditeqe, dok je u “Kolibrima”, u saradwi sa Crvenim krstom, prikupqana stara garderoba. U utorak, 8. oktobra, deca iz vrti}a su se bavila likovnim aktivnostima, crtaju}i na plo~niku Gradskog trga, a dva dana kasnije su predstavnici gradskog rukovodstva posetili vrti}e “Poletarac” i “Nade`da Petrovi}”. U petak, 11. oktobra, vaspita~i iz “Malog kapetana” priredili su za polaznike vrti}a predstavu “Izgubqeno ma~e”. E. V.


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

15

ZDRAVSTVO

DR JELENA STANI], DERMATOVENEROLOG, O RIZICIMA TETOVIRAWA

TETOVA@E SU VEOMA POPULARNE,

ALI MOGU DA BUDU I OPASNE Danas se qudi, posebno mladi, uglavnom tetoviraju zbog estetike, mada nisu nepoznati ni ritualni, obi~ajni i dru{tveni razlozi. Stru~waci upozoravaju da tetova`e, bilo stalne, bilo privremene, nisu bezopasne, jer mogu izazivati opasne upale na ko`i. Tetova`a podrazumeva ubacivawe minijaturnih ~estica boje (pigmenata) u ko`u, pomo}u specijalnog aparata sa nekoliko iglica. Mogu}e su alergije (crvenilo, oticawe, svrab), jer imunolo{ki sistem reaguje na pigmente. O rizicima tetovirawa, za “^a~anski glas” govori dr Jelena Stani}, dermatovenerolog ~a~anske Bolnice.

Dr Jelena Stani}

Pomalo iznena|uju}i podatak je da privremene tetova`e mogu biti opasnije od trajnih, jer mogu da prouzrokuju ozbiqnu alergijsku reakciju na ko`i, koja se

ska regulativa, ali, na primer, po propisima SAD privremene tetova`e namewene deci, mogu da se koriste samo sa pigmentima koji su odobreni od Udru`ewa FDA za upotrebu kozmetike, odnosno za {minke. Kada je re~ o privremenim tetova`ama kanom, treba znati da je prirodni pigment kane braonkast, naranxasto-braonkast ili crvenkastobraonkast. On nikako ne mo`e da bude crne boje. Na prirodnu kanu se vrlo retko javqaju reakcije prosetqivosti. Ali, veoma su ~este reakcije preosetqivosti, odnosno alergije na takozvanu crnu kanu. To je obi~na kana kojoj se dodaje ugqeni katran, koji u sebi ima komponentu koja je jako opasna supstanca. Osobe koje su imale privremenu tetova`u ura|enu nano{ewem crne kane, vrlo ~esto ostaju senzibilisane na ~itav niz supstanci sa kojima smo sva-

tipa lokalnih anestetika, odre|enih lekova za sni`avawe povi{enog krvnog pritiska, sa pojedinim lekovima koji se koriste za le~ewe dijabetesa... - obja{wava dr Jelena Stani}. Nau~nici su otkrili da se za tetovirawe ~esto upotrebqavaju isti pigmenti koji se koriste i u proizvodwi boja za automobile. Istra`ivawa su pokazala da pod dejstvom sunca neki sastojci mogu da se pretvore u otrovne materije koje izazivaju ~ak i rak. Opasnost od sun~eve svetlosti je najve}a za lice, na primer ako se stavi trajna {minka. Laserska svetlost, koja se koristi za uklawawe tetova`e, tako|e mo`e da pretvori pigmente u opasne supstance, navodi pojedine rizike na{a sagovornica. Boje za tetova`u sadr`e toksi~ne metale kao {to su aluminijum, kobalt, hrom, bakar, gvo-

- Kada je re~ o klasi~nim pigmentima, to su uglavnom soli te{kih metala i naj~e{}e crne, sive i tamno plave boje. Tetovirawem se unosi `iva, ili olovo, koji su veoma inertni u smislu da nemaju veliki potencijal da izazovu alergiju, ali i te kako imaju toksi~ni potencijal. Na primer, pacijenti koji imaju tetova`e sa klasi~nim starim pigmentima, koji u sebi sadr`e metale, obavezno moraju da obaveste svog radiologa, jer one mogu izazvati potencijalno opasne komplikacije tokom snimawa magnetnom rezonancom - napomiwe dr Jelena Stani}, dermatovenerolog ~a~anske Bolnice.

MINI ANKETA - Tetova`a je stvar li~nog izbora, to je jedan od na~ina na koji neko izra`ava svoju li~nost i stav. Ne mora uvek da bude pomodarstvo, odre|ena tetova`a za neku osobu mo`e da ima posebno zna~ewe, jo{ ako je lepo ura|ena... Pa, mogu}e su alergije, ali treba znati gde i kod koga radi{ - ka`e sredwo{kolac M. R. - Svaka tetova`a ima posebno zna~ewe, za nekoga je to asocijacija na odre|eni period `ivota, na osobu koju voli... Jednostavno mo`e da ima bilo kakvo zna~ewe, zavisi od toga {ta je za nekoga va`no. Rizik uvek postoji, kao i za sve u `ivotu - obja{wava student T. P. - Nemam tetova`u, ali jedno vreme sam `elela da imam neku malu sli~icu. Ipak, na kraju sam odustala... Bila je to trenutna faza mog `ivota, a i malo sam se pla{ila. ^ula sam za ne`eqene reakcije, ali generalno nemam ni{ta protiv tetova`a ka`e sredwo{kolka S. M.

nu osetqivost ili trajne o`iqke. - Posledice mogu biti bolne rane i upale, koje ponekad poprimaju hroni~an oblik, ali i infektivne bolesti. Dijabeti~ari, osobe koje boluju od infektivnih bolesti (`utica) i hemofilije (sklonost ka krvarewu), kao i pacijenti koji uzimaju lekove protiv tromboze u svakom slu~aju treba da izbegavaju povrede ko`e, jer su podlo`ni infekcijama i krvarewu. Tetova`u ne smeju da primewuju osobe koje boluju od hroni~nih ko`nih bolesti, kao {to su psorijaza, sarkoidoza ili vitiligo (leukodermija), u pove}anom riziku su i qudi koji imaju dosta mlade`a - ka`e dr Stani}, nagla{avaju}i da osim ko`nih bolesti, postoji i rizik od krvnih i polnih bolesti koje se mogu preneti krvqu, hepatitis C, hepatitis B, tetanus, tuberkuloza, ~ak i HIV.

I UKLAWAWE MO@E BITI RIZI^NO

zavr{ava o`iqkom. Oslikavawe tela kanom se tradicionalno radi u arapskim zemqama, a posledwih godina je postalo popularno i u Evropi kao privremena tetova`a. Da kratkotrajne tetova`e na bazi pigmenta kane nisu bezazlene, upozoravaju i stru~waci iz ameri~kog Udru`ewa za kontrolu hrane i lekova FDA. Uzrok mogu}im zdravstvenim komplikacijama je hemikalija parafenilendiamin, koja se dodaje crnoj kani, a uobi~ajeno se koristi u bojama za kosu.

POTENCIJALNE NE@EQENE REAKCIJE - Privremene tetova`e koje su popularne leti, mogu da imaju dermatolo{ki vrlo neprijatne ne`eqene reakcije. Kada govorimo o privremenim tetova`ama razlikujemo vi{e tipova. Sva deca su u toku leta izlepqena tetova`ama koje se lepe, koje se dobijaju uz slatki{e, bombone, ili `vake. Kod nas ne postoji zakon-

DA LI STE IMALI TETOVA@U U POSLEDWIH [EST MESECI? Prema re~ima dr Slavice Kitanovi}, na~elnice Slu`be za transfuziju krvi ~a~anske Bolnice, svaki dobrovoqni davalac, po Zakonu o transfuziolo{koj delatnosti, mora da popuni upitnik: - Me|u ostalima je i pitawe “da li ste imali operaciju, akupunkturu ili tetova`u u posledwih {est meseci”. Zbog bezbednosti krvi koju }e pacijent da primi, moramo da vratimo svakog davaoca koji je potvrdno odgovorio na ovo pitawe. Testovima moramo da otkrijemo da li postoji neka transmisivna bolest. Savremenijim testovima period detekcije virusa je skra}en, ali je za nas optimalno i najsigurnije da to bude period od {est meseci, jer }e se u tom periodu pojaviti antitela na virus, pa }emo mo}i da otkrijemo da li je neko bio inficiran virusom `utice, HIV-a ili sifilisa. To su krvno prenosive bolesti, zato moramo da ispitamo krv, jer je va`no da ona bude maksimalno bezbedna za onog ko }e je primiti. Na{oj Slu`bi je najbitnije da ni davaocu krvi, ni pacijentu koji }e je primiti, ne na{kodimo. Treba biti obazriv, jer opasnost uvek postoji. kodnevno u kontaktu. Na primer, takve osobe vrlo ~esto ostaju trajno preosetqive na farbe za kosu, ~iji je jedan od osnovnih sastojaka parafenilendiamin. Mnogo ozbiqnije je to {to tetova`e crnom kanom mogu ukr{teno da reaguju sa nekim lekovima,

`|e, `iva i nikl, koji mogu biti kancerogeni kada dospeju u ko`u. Doktorka podse}a da ove boje mogu izazvati i ekcem, sarkoidozu ko`e i druge bolesti, ili alergijsku reakciju, svrab, crvenilo, mehuri}e, otok na mestu tetova`e, gubitak pigmentacije, poja~a-

Uklawawe tetova`e je problemati~no i ~esto mo`e uzrokovati o`iqke, ili gubitak pigmentacije. Lasersko uklawawe tetova`e je vrlo skupo, ali smatra se da je najboqi postupak koji trenutno postoji. Poznati su i drugi metodi uklawawa, koji ~e{}e ostavqaju o`iqak, tipa dermabrazije, ili hirur{ki zahvat. - Zanimqiv je podatak da 40 odsto Amerikanaca, uzrasta od 18 do 35 godina, ima tetova`e, ~ak 58 odsto wih po`eli da ih ukloni, a samo 17 odsto ih ukloni. Za uklawawe trajne tetova`e potrebno je mnogo novca. Naravno, i kod uklawawa postoje rizici. Nisu to ~esti slu~ajevi, ali mogu}nost postoji i treba je predo~iti. Danas se radi i lasersko uklawawe tetova`a, koje tako|e mo`e da ima posledice, kao {to je gubitak pigmenta na mestu gde je ra|ena tetova`a - napomiwe na{a sagovornica. Osobama koje su ipak odlu~ile da se tetoviraju, doktorka Jelena Stani}, savetuje da se dobro informi{u o salonu u kome }e se tetovirati, jer prostorija u kojoj se radi tetova`a treba da bude ~ista i odvojena od drugih u studiju. Doktorka tako|e savetuje da posle tetovirawa ne odlaze na bazen, pla`u, u solarijum ili saunu, a da se za bilo kakav eventualni problem obavezno obrate lekaru. Osoba koja nudi usluge tetovirawa unapred treba da upozori na rizike i uka`e na pravilnu higijenu, da nosi hirur{ke rukavice i koristi upakovane sterilne igle. N. R.


16

“PRI^A O IZGUBQENIM BRODOVIMA” U DOMU KULTURE

^ITAV MUZEJ NA DNU SAVE, DUNAVA I TISE - Jedan od prioriteta Dunavske strategije EU u periodu do 2020. godine je izvla~ewe olupina brodova iz na{ih reka, isti~e mr Gordana Karovi} iz beogradskog Muzeja nauke i tehnike

roz istoriju plovidbe rekama srpskog Podunavqa u periodu od 15. do sredine 20. veka vodila je ~a~ansku publiku pro{log utorka mr Gordana Karovi}, arheolog, muzejski savetnik Muzeja nauke i tehnike u Beogradu, u kome vodi Zbirku re~nog brodarstva i predsednik Udru`ewa „Voda i arheologija“, kao gost Kulturno-obrazovnog programa Doma kulture. Svojim izlagawem, ona je podsetila na dugu istoriju plovidbe na na{im prostorima, od perioda potapawa turskih galija tokom turske opsade Beograda 1456, preko razarawa austrijskih ratnih brodova na u{}u Tise krajem 17. veka, do potapawa {ajki kod Ratnog ostrva 1788. godine. Kao buran period plovidbe i brodogradwe u Srbiji, Karovi}ka je istakla decenije vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a, a potom i dramati~ne doga|aje u Prvom i razarawa u Drugom svetskom ratu, posle koga na{e reke postaju “grobnice brojnih plovnih objekata”, od kojih mnogi i danas le`e na wihovom dnu i vaqa ih izneti na svetlost dana. Tajne koje kriju korita Save i Dunava su i nasle|e brojnih civilizacija koje su se ukr{tale na ovom “~vori{tu evropskih puteva”, naro~ito u Beogradu i wegovoj okolini. - Uprkos ~iwenici da pod vodom le`i ceo potopqeni muzej petovekovne srpske istorije, dragoceni predmeti, pisani dokumenti, oru`je i drugi svedoci vremena, dr`ava jo{ nije pokazala svest o du`nosti da istra`i ovu vrednu ba{tinu i izvu~e vredne artifakte na suvo i sa~uva ih od propadawa. Procewuje se, da se na dnu

K

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

KULTURA

KUD “@ELE” UKUPNI POBEDNIK ME\UNARODNOG FESTIVALA U TURSKOJ

[EST PEHARA ZA ^A^ANE

Dunava, Save i Tise, du`inom wihovih tokova kroz Srbiju, nalazi oko 650 evidentiranih potonulih brodova, ukqu~uju}i i nema~ku re~nu flotu potopqenu pred kraj Drugog svetskog rata u okviru operacije povla~ewa okupatorskih snaga. Kao jedan od prioriteta Dunavske strategije EU u periodu do 2020. godine planirano je izvla~ewe olupina brodova iz na{ih reka, ali pored pote{ko}a oko se~ewa i va-

rajem septembra ove godine pedstavnici `elezni~kog KUD “Dule Milosavqevi} @ele” iz ^a~ka, boravili su u u Sarimsakliju, poznatom turskom odmarali{tu na obalama Egejskog mora gde je, od 20. do 25. septembra, odr`an internacionalni festival folklora pod nazivom “Sarimsakli Trophy”. Na tom presti`nom festivalu, pored doma}ina iz Turske (koji su nastupili samo revijalno) u~estvovalo je jo{ 16 ansambala iz osam zemaqa

K

PRIJEM KOG GRADONA^ELNIKA |ewa te{kih komada gvo`|a, poseban problem u sprovo|ewu ovog projekta predstavqaju i neeksplodirane mine i bombe koje se nalaze pod vodom - istakla je mr Gordana Karovi}. Iako je bezbroj pri~a o plovidbi beogradskim re~nim tokovima zauvek izgubqeno u vremenu, mogu}nosti 21. veka dozvoqavaju da istorija zarobqena ispod povr{ine vode ponovo izroni na svetlost dana, jer brodovi su deo pokretne industrijske ba{tine. U Srbiji je deset brodova progla{eno za kulturno dobro, me|u kojima je i re~na jahta Kara|or|evi}a. Zato su pri~e o usidrenim i potopqenim brodovima neizostavni, i mo`da najzanimqiviji deo istorije mnogih gradova, a na nama je, smatra Karovi}aka, da podsetimo na jedan gotovo zaboravqeni segment pro{losti i nagovestimo koliko pri~a o gradovima na rekama, kriju vode koje ga zapquskuju. Z. L. S.

Prve ve~eri po dolasku na festival, na prijemu koji im je priredio Mesud Ergin, gradona~elnik Sarimsaklija, grada doma}ina, “@elovci” su za svoje doma}ine i goste prijema pripremili i predstavili ~itav niz slanih i slatkih jela, kao i rakije iz ~a~anskog kraja. [tand, na kojem su bile izlo`ene raznorazne |akonije grada na Zapadnoj Moravi se vrlo brzo ispraznio. Evrope i sveta, sa oko 700 folklora{a. Festival je u celosti imao takmi~arski karakter i ove godine je, ~etvrti put odr`an u istom mestu. U dve takmi~arske ve~eri, prvi ansambl “@ela”, publici se predstavio izvode}i igre iz [umadije i leskova~kog Pomoravqa. Kako su to izveli, najboqe govori ~iwenica da dileme nije bilo ni kod publike, ni kod stru~nog `irija. Jedno-

glasno su igra~e ovog ~a~anskog KUD-a proglasili za najboqe izvo|a~e. Ka`u, kad su @elovci “slo`ili [umadiju”, velika bina u sali sa vi{e od deset hiqada mesta ispuwenih do posledweg, je po~ela da se quqa. Publika je bila odu{evqena i burnim ovacijama je pozdravila i nagradila ovaj nastup. Na zavr{noj ve~eri, @KUD je primio {est pehara, ukqu~uju}i i veliki pehar sveukupnog pobednika festivala koji im je uru~io Mesud Ergin, gradona~elnik Sarimsaklija. Pored folklora, kao centralne aktivnosti, “@elovci” su u~estvovali i u sportskom nadmetawu u takozvanim “Igrama bez granica”. I tu su ponovo bili najboqi i osvojili prva mesta, a Ana Jova{evi}, ~lanica prvog ansambla je bila prva pratiqa u izboru za “Mis festivala” u narodnoj no{wi. - Re~ je o festivalu koji iz godine u godinu dobija na zna~aju i ima sve ve}i broj u~esnika iz ~itavog sveta. Sve je bilo dobro, posebno organizacija. Pored festivalskih obaveza, bilo je vremena za odmor, kupawe, {etwu, obilazak kulturno istorijskih znamenitosti ovog dela Turske, ali i za {oping u Izmiru. [to se ti~e na{e ekipe, momci i devojke su bili vi{e nego dobri, primerni u svemu, jednako kao i na bini, gde su predstavqali svoje dru{tvo, grad i zemqu. Kad se tome doda i ~iwenica da smo se u ^a~ak vratili sa {est osvojenih pehara, onda je malo re}i koliko smo zadovoqni - istakao je Milo{ Raki}, predsednik Upravnog odbora “@ela”. M. Vukosavqevi}

„NADE@DA” U U@I^KOM NARODNOM MUZEJU

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

DAN GRADA SA ^A^ANIMA ovodom Dana Grada U`ica u tamo{wem Narodnom muzeju 9. oktobra otvorena je izlo`ba “Nade`da i savremenici” iz zbirke Umetni~ke galerije “Nade`da Petrovi}” iz ^a~ka. Predstavqeno je 15 autora sa 22 rada, a pored Nade`dinih, pred u`i~kom publikom su se na{le i slike velikih imena srpske likovne scene prve polovine 20. veka, koja su nosioci zna~ajnih pomaka u na{em slikarstvu i predvodnici glavnih smerova i dometa tog vremena. Me|u wima su dela Nikole Be{evi}a, Bete Vukanovi}, Ane Marinkovi}, @ivorada Nastasijevi}a, Leposave Bele Pavlovi}, Vase Pomori-

P

{ca, Ivana Radovi}a, Borivoja Stevanovi}a, Vidosava Kova~evi}a, Save [umanovi}a i drugih. Izlo`bu su otvorili direktor u`i~kog Narodnog muzeja Nikola Gogi}, direktorka ~a~anske Umetni~ke galerije Milica Petronijevi} i gradona~elnik grada ne \etiwi Sa{a Milo{evi}. Izlo`ba je i doprinos afirmaciji zajedni~kih napora ustanova kulture iz oba grada da se prezentuje umetni~ka scena prve polovine 20. veka i kulturna, edukativna i prosvetiteqska misija ovih umetnika. O zbirci su govorili kustosi Umetni~ke galerije Mima Rackovi} i Daniel Miki}. Z. L. S.


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

REVIJU POQSKOG FILMA OTVORILA DAGMARA LUKOVI], ATA[E ZA KULTURU POQSKE AMBASADE

PRO[IRI]EMO SARADWU

agmara Lukovi}, ata{e za kulturu, nauku i promociju Ambasade Poqske u Srbiji, otvorila je u ponedeqak uve~e na velikoj sceni Doma kulture, tre}i put u Srbiji, a prvi put u ^a~ku, filmsku reviju pod nazivom “Poqska filmska jesen”, koja traje od 14. do 18. oktobra. Prikazana su ~etiri igrana filma, kojima su prethodile projekcije i animiranih ostvarewa, a ciq ovog programa je da se ~a~anskoj publici predstavi najnovija poqska filmska produkcija. Poqska Ambasada ima tradicionalno dobru saradwu sa ^a~kom na privrednom planu, a sada i na kulturnom, tako da }e se uskoro pred doma}om publikom na}i i poqska kwi`evnost i muzika, najavila je Dagmara Lukovi}. Poqska je ove godine po~asni gost Beogradskog me|unarodnog sajma kwiga tako da je izbor filmova baziran na najboqim kwi`evnim ostvarewima autora iz ove zemqe. Prikazani su filmovi: “Pornografija”, snimqen

D

po istoimenom Gombrovi~evom romanu, “Sanatorijum kod pe{~anog sata”, snimqen po istoimenom romanu Bruna [ulca, film “^etiri no}i s Anom” Je`ija Skolimovskog ponudi-

}e na Sajmu kwigu o ovom reditequ, dok film “Potera” Mar}ina K{i{talovi~a iz 2012. spada u najnovija ostvarewa. Pro{le godine privrednici ^a~ka bili su na studijskom putovawu u Poqskoj, podsetila je Lukovi}ka, a dugogodi{wu i plodnu saradawu Ambasada ove zemqe imala je sa osnovnom {kolom u Prawanima. Ideja je da se ostvari i bratimqewe ^a~ka i jednog poqskog grada, a u okviru kulturne saradwe da ove godine u na{em gradu bude predstavqena i pro{logodi{wa kwi`evna produkcija koja pored beletristike sadr`i i brojna izdawa iz humanistike (istorije, teorije filma, teorije muzeja itd), kao i kwige za decu. - Po{to Ambasada svake godine organizuje i xez koncert, volela bih da pored Beograda, Novog Sada i Ni{a, to ~uje i ^a~ak, a ako bude prilike, da se u va{em gradu predstavi i grupa “Bester kvartet”, rekla je za “Glas” Dagmara Lukovi}. Z. L. S.

PRIZNAWE FILOLO[KOG FAKULTETA GRADSKOJ BIBLIOTECI

POVEQA ZAHVALNOSTI ovodom Dana najstarije srpske visokoobrazovne ustanove, Filolo{ki fakultet Beogradskog univerziteta dodelio je pro{log ~etvrtka Gradskoj biblioteci “Vladislav Petkovi} Dis” iz ^a~ka svoje priznawe “Povequ zahvalnosti” za “izuzetan doprinos i uspe{nu saradwu na {irewu ugleda jezika, kwi`evnosti, kulture i bibliotekarstva”. Priznawe je dokaz da rezultati koje posti`e ova ~a~anska ustanova kulture nisu ostali nezapa`eni, ako se ima u vidu obim i raznovrsnost delatnosti koju realizuje na planu kulturno-prosvetne, izdava~ke i bibliotekarske delatnosti, nastoje}i da ide u korak sa savremenim tehnolo{kim komunakcijama. Priznawe je primila direktorka Biblioteke Danica Ota{evi}. Z. L. S.

“krilcima”, kako bi sve bilo suvo, sigurno i bezbedno”... Kabarence je na “temeqnoj nau~noj osnovi”, razvijaju}i je kroz istorijsku hronologiju, demistifikovalo i za{to je razmak izme|u `elezni~kih {ina u Americi 1, 435 metara, da bi zakqu~ili

Kon Igulden IMPERATOR - KRV BOGOVA eti i posledwi deo veli~anstvenog istorijskog serijala Imperator. Julije Cezar je ubijen. Rim je u `alosti. Osveta }e biti krvava. Najve}eg junaka Rima, Julija Cezara, svirepo su ubili oni kojima je najvi{e verovao. Me|utim, ubice koje se sada kriju u Senatu, potcenile su jednog ~oveka: Cezarovog usvojenog sina Oktavijana, ~oveka ~ije }e ime odjekivati kroz istoriju kao ime Avgusta Cezara, prvog rimskog cara. Ujediniv{i se sa svojim qutim rivalom Markom Antonijem, Oktavijan ne}e prezati da tra`i odmazdu od izdajnika i osveti smrt svoga oca. Sva silina wegove mr`we usmerena je na Bruta, Cezarovog prijateqa iz detiwstva i najve}eg saveznika, sada vo|u zaverenika. I dok narod izlazi na ulice Rima, izdajnici se moraju suo~iti sa sudbinom. Neki uspevaju da pobegnu iz grada, neki ne}e uma}i gnevu svetine. Nijedan od wih, ipak, ne}e umreti prirodnom smr}u jer }e se sa wima obra~unati Brut na krvavom bojnom poqu.

P

in Makol je znala da uvek mo`e da ra~una na Vorta Lansinga, najboqeg prijateqa i poslovnog partnera wenog pokojnog mu`a. Mogao je da je zasmeje i skrene joj misli sa problema, a ona je mogla wega da zadirkuje zbog bogatog qubavnog `ivota. Posledwe {to je Sin o~ekivala bilo je otkri}e da `udi za mu{karcem koji ne mo`e da se skrasi. Kada ju je Vort pozvao na vikend u Akapulku, nije o~ekivao da }e s wom deliti sobu – niti da }e na wu reagovati kao na svaku drugu lepu `enu. I dok ga razdire ose}aj da je izdao svog pokojnog prijateqa, ~ak ni gri`a savesti ne}e spre~iti da se rasplamsa obostrana ~e`wa. Sin `eli da veruje da je wihovu strast razbuktala egzoti~na destinacija, ali Vort zna da je u pitawu ne{to mnogo dubqe. Spreman je da se odrekne svojih qubavnih igara... samo ukoliko Sin otvori svoje srce obe}awu nove qubavi.

S

SATIRI^NO O SVEMU

gitarom, britko komentarisali sve aktuelne dru{tvene i politi~ke teme i pojedince. “Sude}i po reklamama koje gledamo, u Srbiji postoje samo tri problema: perut, karijes i menstruacija, i zato umesto maramica, jedni drugima ponudi{e one sa

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

VIKEND ZA QUBAV

KABARENCE „DUD” POSLE USPE[NE PREMIJERE U ^A^KU

N

POKLON KWIGE

Sandra Braun

P

akon premijernog izvo|ewa pro{log utorka u ^a~ku, Kabarence “Dud” doma}eg Udru`ewa qubiteqa poezije i muzike “Moravsko predve~erje”, uspe{no se predstavilo pro{log petka i u Galeriji “Trag” u Srem~ici u Beogradu. Pred brojnim pesnicima tamo{weg Kwi`evnog kluba “Poetsko }o{e” i pesnicima iz Novog Sada, ^a~ka, [vajcarske, aplauze za satiri~nu scensku pri~u izmamili su Stevo Markovi}, autor teksta i scenarija, Slobodan Ajdukovi} i Irena Angelova. Duhovito, {armantno, odva`no i “bez dlake na jeziku”, ^a~ani su kroz aforizme, politi~ku satiru, ske~eve i pesmu pra}enu

17

KULTURA

da ona zapravo odgovara razmaku pozadina kowa koji su vukli rimske ko~ije, i sve u tom maniru... U ske~u koji se bavi mu{ko `enskim odnosima ~ulo se da se mu{karci dele na neodgovorne, zauzete i nedosti`ne, i preporu~eno da se ne tr~i za `enama, od kojih drugi be`e.... Aplauze za pro~itane pesme dobili su i pesnici: Nada \or|evi}, Milica Mima Dmitrovi}, Zorica Le{ovi}, Maria @ujovi} Krasav~i} i Jev|enije Julijan Dimitrijevi}. Sjajni doma}ini “Poetskog }o{eta”, koje je vi{e puta gostovalo u na{em gradu, bili su poetsko muzi~ki duet Mirjana i Zoran. Z. L. S.


18

VODI^

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

DOM KULTURE ^A^AK

- Petak, 18. oktobar u 17 ~asova - Izlo`ba ilustrovanih bajki “Probu|ene bajke”/ Organizatori Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” i vrti}i (Klub Doma kulture) - Ponedeqak-sreda, 21-23. oktobra u 17 ~asova - “Grozan Ja 2 (3D) - dugometra`ni animirani film - Ponedeqak - sreda, 21-23. oktobra u 19 i 21 ~as - “Gravitacija” (3D) - igrani film Alfonsa Kuarona (velika sala) - Sreda, 23. oktobar u 19,30 - Gra|anska slava - predavawe (malal sala)

NARODNI MUZEJ

KAFE “[TO DA NE”

- Izlo`ba fotografija “^a~ak u doba socijalizma 1944-1990” - Galerija Muzeja radnim danima od 9 do 17, subotom i nedeqom od 9 do 13 ~asova

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

GRADSKA BA[TA Broj za rezervacije 063-620-333

KULTURNI CENTAR GORWI MILANOVAC - Petak, 18. okotobar u 18 ~asova - izlo`ba, Skulpture Hane Ovseni u Likovnoj galeriji - Subota, 19. oktobar u 17 ~asova - izlo`ba, dizajner Sveto Damwanovi} 50 godina umetni~kog stvarala{tva (Moderna galerija) - Sreda, 23. oktobar u 20 sati, scena Doma kulture - Komedija “A gde su koko{ke?”/ autorskim projekat Tatjane Kecman i Monike Romi}

KAFANA “MOJA DRUGA KU]A” - Petak, 18. oktobra, posle 22 sata - orkestar Dejana Krsmanovi}a “Ni{ta ~orbasto”

KLUB „VELVET” PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

- Petak, 18. oktobar u 19 ~asov - “Arhitektura se}awa - unutra{wi pejsa`”, izlo`ba Nine Todorovi} i Svetlane Volic (Likovni salon)

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

“SRPSKI PAB”

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

/////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////// - TV GALAKSIJA TV PROGRAM PETAK 18. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 11:15 OGLASI 13:00 NIKO KAO JA-r. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI – r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 INTERAKCIJA 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SUBOTA 19. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 KONCERT 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:00 INTERAKCIJA-r

13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r. 15:30 TV INFORMATOR 1 15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 MUZI^KA APOTEKA 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 NEDEQA 20. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 STARI ZANATI 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM – MALA PRINCEZA 15:30 VEZE 16:15 52 VIKENDA U SRBIJI 18:30 GULIVER 19:00 SPORTSKA GALAKSIJA 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 KARUSEL 23:00 Program Srbija na dlanu 1 PONEDEQAK 21. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti –

09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRICICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-r. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 KARUSEL-r. 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -r. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:10 DOKUMENTARNI FILMOVI – ZASTAVA FILM 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:30 GRUDA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu UTORAK 22. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strast – 09:15 Meridijanima 09:45 Beli luk I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT –r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM – ZASTAVA FILM – r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 Beli luk I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 GRUDA-r. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA –r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 Srbija i svet 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 SREDA 23. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 IZBLIZA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 INTERAKCIJA-r. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA –Izlog strasti – 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 TV MEDIKUS-r. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1 ^ETVRTAK 24. 10. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA – Izlog strasti – 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -r. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-r. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA – Izlog strasti 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-r. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 Program Srbija na dlanu 1

TV PROGRAM


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

19


20

MLADI

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

MILAN PETROVI] QUARTET, JEDAN OD NAJAKTIVNIJIH BENDOVA NA DOMA]OJ XEZ/BLUZ SCENI

AUTORSKE I SVETSKE TEME U SPECIFI^NIM ARAN@MANIMA end Milan Petrovi} Quartet pro{log petka je, po drugi put ove godine, nastupao u ~a~anskom klubu “Velvet”. Da je svirka bila odli~na svedo~i i lokal pun poklonika xeza i bluza, koji su svaku pesmu ispratili ne samo dobrom pa`wom, ve} i srda~nim aplauzom. ^a~ani su imali priliku da ~uju novi album “Favorites”, najboqe pesme sa prvog “Excursion”, na reportoaru su bili i aran`mani koji jo{ nisu snimqeni, premijerno su predstavqene tri nove autorske teme, koje }e se na}i na slede}em albumu, koji bi trebalo da bude objavqen naredne godine. - Novi album “Favori-

B

tudenska `urka “Bruco{ijada”, odr`ana je u novom ambijentu kluba “Pariz”, u sredu 9. oktobra. Organizator `urke je studentski muzi~ki festival “Student fest”, na ~elu sa Stefanom Stojanovi}em. Spremna i vidno raspolo`ena organizacija startovala je u 22 ~asa. Nakon jednog sata, klub je ve} bio pun. Organizatori su obezbedili veoma povoqne cene pi}a, kao i atmosferu za pam}ewe. Stari studenti, ali i oni novoprido{li, |uskali su uz zvuke stranih i doma}ih hitova, smejali i dru`ili. @urke nisu samo za studente, ve} za sve zainteresovane koji vole dobar provod. Sreda ve~e, od sada je rezervisana za |uskawe i odmor od poslovnih i studenskih obaveza. - Do|ite, opustite se i |uskajte, poru~uju organizatori.

S

Tekst: Teodora Filipovi} Foto: Jelena Radosavqevi}

(vi{e fotografija na portalu www.caglas.rs)

tes” se pojavio 11. septembra, a predstavqa “najboqe od tu|eg”, to je ono {to mi najvi{e volimo da slu{amo i ne{to na ~emu smo se u~ili kada smo bili mladi. Sada smo dostigli zrelost da mo`emo tu muziku da predo~imo na keki na{ na~in. U toj grupi snimaka su specifi~ni aran`mani doma}ih i svetskih tema (Smak, Metalica, Depeche mode, Deep Purple...). Po~etkom ove godine, u studiju Visoke {kole elektrotehnike, ra~unarstva i strukovnih studija, snimqeno je ukupno 10 tema. Odmah po objavqivawu, album je bio na besplatnom preslu{avawu na portalu www.jazzin.rs, a zajedno sa re{ewem omota

dostupan je za beslatno preuzimawe na portalu www.timemachinemusic.org - podse}a Milan Petrovi}. Do kraja godine bendu predstoje nastupi u Qubqani, Austriji, Beogradu, Ni{u i jo{ jednom u ^a~ku, najavquje na{ sagovornik. Mnogo je planova i za slede}u godinu, a izme|u ostalog i da zavr{e autorski album i snime jo{ neke wihove aran`mane. Milan Petrovi} je od 1993. godine aktivan na srpskoj muzi~koj sceni, kao klavijaturista, kompozitor i tekstopisac (u demo periodu je svirao i gitaru). Od 1995. do avgusta 2009. bio je ~lan reggae benda – Del Arno Band, sa kojim je u~estvovao na skoro svim ve}im festivalima u Srbiji i okolini, i svirao na odre|enim pesmama na albumima “Retorspective” (2001) i “Vreme vode” (2005). Od 2002. godine je aktivan na srpskoj bluz sceni i nastupao je sa mnogim bendovima, a od 2006. je ~lan prate}eg benda srpske pop

peva~ice Ane Stani}, s kojom je svirao wen najve}i koncert (2010. u beogradskom Sava centru). Milan Petrovi} Quartet postoji od marta 2011, a zahvaquju}i brojnim nastupima, sa zna~ajnim uspehom zavr{ava godinu u kojoj je bend i osnovan. Karakteristika nastupa je aktivno u~e{}e renomiranih umetnika i muzi~ara, u formi specijalnih gostiju, ~ije se muzi~ke autenti~nosti inkorporiraju u kako muzi~ki, tako i vizuelni nastup

benda. Tokom pro{le godine bend je u~estvovao na mnogim festivalima, a najva`niji je bio nastup na Ni{ville Jazz festivalu. U martu pro{le godine iza{ao je autorski album “Excursion”, ura|en sa 38 prijateqa, me|u kojima su neki od na{ih najpoznatijih xez i bluz muzi~ara (Vasil Haximanov, Du{an Bezuha, Wikluh Sky, Raw Hide, Blue Family). Album je dobio sjajne kritike, kako u Srbiji, tako i u okru`ewu. Ina~e, to je jedan od najboqe

recenziranih xez/bluz albuma u 2012. godini. Bend Milan Petrovi} Quartet, u ~ijem su sastavu i Sini{a Haxi Anti} (bas gitara), Lexel Nagy (solista, saksofon i klarinet) i Bogdan Zdjelar (bubaw), postao je jedan od najaktivnijih na doma}oj xez/bluz sceni, sviraju}i instrumentalni fank, xez, bluz, sa elementima popularne muzike, uz autorske teme, ali i poznate svetske teme u specifi~nim aran`manima. N. R.

BRUCO[IJADA BY STUDENT FEST


21

MLADI

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

U^ENICI MEDICINSKE [KOLE NA EKSKURZIJI kskurzija u~enika Medicinske {kole bila je isto tako zanimqiva, kao i ekskurzije wihovih drugara iz drugih {kola, o kojima smo ve} pisali. Na dugo i{~ekivano putovawe u Gr~ku, u~enici drugog razreda su kre-

E

nuli 15. septembra u ranim jutarwim satima. U~enica Tamara Milo{evi} prise}a se detaqa: - U popodnevnim ~asovima stigli smo u turistima punu, Paraliju. Malo smo odmorili i krenuli u razgledawe grada.

I pored umora koji ih je stigao, oni su imali snage da no} provedu budni, da se smeju, dru`e i jo{ boqe upoznaju. Ve} drugog dana, nakon doru~ka, krenuli su u osvajawe gr~kih znamenitosti. Putovali su pored Olimpa i klanca Tembi, do Atine i Meteora. Nakon {to su posetili vizantijske manastire, nastavili su put do Atine. Stigli su u ve~erwim satima u jedan od boqih hotela Atine i tu proveli naredne tri no}i. - Grad je bio prelep, videli smo gradski trg, stadion, akademiju, univerzitet, parlament, nacionalnu biblioteku... Posetili

smo i jednu medicinsku {kolu i kliniku. Imali smo dosta slobodnog vremena za {oping po atinskim tr`nim centrima, svi smo u`ivali u kupovini - pri~a Tamara. Vreme koje ih je u potpunosti poslu`ilo, ostvarilo im je jo{ jednu `equ, da se kupaju na dobro poznatom kupali{tu Glifadi. Wima je sunce stvarno sijalo. Posetili su i rt Sunion, najju`niju ta~ku Balkanskog poluostrva... Nisu zaobi{li ni Mikenu, gde su videli Lavqu kapiju, ostatke kiklopskih zidina, Atrejevu riznicu... Posle Atine, slede}a destinacija bili su Delfi i najve}e proro~i{te stare Gr~ke. Ve~e u Delfima proveli su u diskoteci, |uskaju-

}i i dru`e}i se. Posledwa destinacija, Solun, grad za kupovinu. Ipak, i Solun je pun znamenitosti. Posetili su BEAS kulu, spomenik Aleksandru Velikom, sajam, Aristotelov trg, spomenik kraqu Konstantinu, Srpsko-vojni~ko grobqe Zejtinlik. Kupovali su u TC “Kosmos”. Nakon kupovine, istom mar{rutom krenuli su za ^a~ak. Uz put su ve~erali u hotelu “Predejani”. Stigli su u ranim jutarwim satima. - Savetujem sve generacije koje tek dolaze, da ne propuste ekskurziju u Gr~ku, zato {to ima mnogo toga lepog {to mogu da vide, a svima nama }e ostati u prelepom se}awu - zakqu~uje Tamara. Teodora Filipovi}


22

SAOBRA]AJ

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

KOMANDIR BORKO LAZOVI] O AKTIVNOSTIMA ^A^ANSKE SAOBRA]AJNE POLICIJE

IMA IH I GDE SE NAJMAWE NADATE edna od najve}ih akcija koju je saobra}ajna policija sprovela i na nivou Srbije bila je nedavna kontrola saobra}aja u blizini osnovnih i sredwih {kola. Za 15 dana, od 1. do 15. septembra, saobra}ajna policija otkrila je i sankcionisala 480 prekr{aja. U zonama {kola u to vreme otkriveno je i oko

J

u~e{}u dece u saobra}aju, redovno u {kolama organizujemo predavawa. Deca najbr`e u~e i najdoslednije primewuju nova saznawa - ka`e Borko Lazovi}, komandir ~a~anske ispostave saobra}ajne policije. Skoro da nema voza~a koji, kada sedne za volan, ne pomisli da li }e ga negde zaustaviti policija. Uglav- Radimo redovne analize mese~ne, tromese~ne, polugodi{we... i poja~avamo kontrole na deonicama na kojima se dogodio najve}i broj saobra}ajnih nezgoda. Ispitujemo i uzroke tih nezgoda i zavisno od wih, kod voza~a proveravamo brzinu, nepropisno preticawe, voze li pod dejstvom alkohola... Ba{ smo prethodnog vikenda poja~ali kontrolu vo`we u alkoholisanom stawu i sankcionisana su 23 voza~a - navodi Lazovi}. On podse}a i na kazne zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola. Osim najpo`eqnijeg treznog stawa, dozvoqena

130 prekr{aja zbog prekora~ewa brzine, a jedan broj voza~a (11) upravqao je pod dejstvom alkohola. Svi ovi prekr{aji registrovani su od 7 do 19 ~asova. - Ovo su redovne akcije saobra}ajne policije na nivou dr`ave. Osim kontrole saobra}aja, policajci su pokazivali najmla|ima kako da bezbedno pre|u ulicu i ne ugroze sebe, voza~e i druge u~esnike u saobra}aju. Naravno, tu nismo stali. Kada je re~ o bezbednom

nom znamo da su vikendom poja~ane kontrole na magistralnim putevima i centralnim gradskim ulicama. Ne tako retko de{ava nam se i da “naletimo� na wih i na mestima na kojima smo bili gotovo sigurni da ih nikada ne}emo videti, poput sporednih ulica i seoskih puteva. Na kojim mestima }e biti poja~ana kontrola saobra}aja i na {ta }e policija posebno obratiti pa`wu zavisi od vi{e ~inilaca.

marketing 032/342-276

koli~ina alkohola u krvi voza~a je 0,30 promila. Osoba uhva}ena da upravqa vozilom sa 0,30 do 0,50 promila alkohola u krvi pla}a kaznu od pet hiqada dinara. Za vrednosti iznad 0,50 policija pokre}e prekr{ajni postupak. Voza~ koji ima 1,2 i vi{e promila alkohola, ne samo da pla}a kaznu i da da dobija kaznene poene, ve} i ostaje na tre`wewu u ispostavi saobra}ajne policije. Svi gra|ani koji u porodici i okru`ewu primete voza~e u alkoholisanom stawu, mogu ih prijaviti na telefon 032/363-005, od 00 do 24 sata.

Jedna od najugro`enijih, ali ne uvek i najsavesnija kategorija u saobra}aju su i pe{aci. Borko Lazovi} napomiwe da su i oni pod-

lo`ni kontroli, a kazne za prelazak ulice van pe{a~kog prelaza ili na crveno iznose pet hiqada dinara. Z. J.


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

23

REGION

PRE DVA VEKA: HEROJSKI PODVIG GROMA MILOSAVQEVI]A

PETORICA SRPSKIH JUNAKA ZAUSTAVILA DVE HIQADE TURAKA Ovim herojskim podvigom, kakvog gotovo da nema u svetskoj istoriji, spa{en je narod od pusto{ewa i ubijawa. Kada je re~ o sudbini buquba{e Groma istra`iva~i tako|e iznose razli~ite ocene: Qubomir Markovi} pi{e da je Gromo Milosavqevi} i kasnije vojevao u ovom delu Starog Vlaha, dok @ivota Markovi} tvrdi da je u tom boju Gromo poginuo.

Po~etkom oktobra 1813. godine Prvi srpski ustanak je ugu{en. Kara|or|e je napustio Srbiju, a vi|enije vojskovo|e, koje nisu po{le za wim, predale su se Turcima. Junaci iz Moravi~kog kraja nisu hteli da se predaju. Znali su da cene te{ko ste~enu slobodu. Vi|enije buquba{e i ~etovo|e Haxi Prodan Gligorijevi}, Mijailo Era iz Ku{i}a (sin kneza Bogdana, koji je poginuo u ustanku), Gromo Milosavqevi} iz Opaqenika, Grujo Krivoku}a iz Javorske Ravne Gore, Ostoja Ne{kovi} (brat vladike Jawe) iz Milanxe, Pejo iz Prilika, Milenko Dugowa iz Kosovice i drugi, sa svojim borcima - povukli su se u planinske zabiti Javora, ^emernice, Mu~wa i Golije. Organizovali su se u mawe grupe od po nekoliko boraca, koje su {titile narod od turskih zuluma. Turci su zbog tih ~eta izbegavali zala`ewe u besputne delove Moravi~kog kraja. osle propasti Prvog srpskog ustanka, Turci su `eleli da se svete Srbima. Palili su sela, ubijali qude, `ene i decu, klali i otimali stoku. Po~etkom decembra 1813. godine oko 2.000 Turaka, mahom Kola{inaca i Kladni~ana, predvo|enih Adem pa{om, krenulo je prema dana{woj Ivawici i dolini Moravice sa sli~nim namerama. Gromo Milosavqevi} iz sela Opaqenika, sa ~etvoricom saboraca, uspeo je, u krajwe neravnopravnoj borbi, da razbije ~itavu tursku kolonu na visu ]avi, iznad Crvene Gore, na trome|i sela Opaqenik, Rokci i Siv~ina, u blizini sada{weg puta izme|u Ivawice i Sjenice preko Javora. Naterao ih je da se vrate ju`no od Javora. Istra`iva~i ovog boja nisu saglasni u proceni

P

Spomen ~esma Gromu Milosavqevi}u na Opaqeniku

brojnog stawa ustanika: Milovan Risti} pi{e da je Gromo bio sa dvojicom saboraca; Qubomir Markovi} smatra da su uz Groma vojevala jo{ tri junaka; u~esnik boja i pesnik Ostoja Ne{kovi} napisao je da je Gromo predvodio ~etvoricu heroja; @ivota Markovi} tvrdi da ih je bilo nekoliko. Me|utim, svi su saglasni da je Turaka bilo dve hiqade. Tom prilikom Gromo je komandovao svojim „vojvodama“ da jedni krenu sa visa, drugi da „udare“ sa desne strane, a tre}i - pravo po koloni. Turci su se upla{ili i po~eli da be`e. Milosavqevi} je sa svojim drugovima pripucao i ubrzao povla~ewe Turaka preko Javora.

Na mestu borbe Groma Milosavqevi}a i wegovih drugova protiv nekoliko stotina puta ja~eg neprijateqa, Ostoja Ne{kovi} (1788, Milanxa – 1853, Milanxa) je podigao neobi~an spomenik. Mesto bitke i danas je u narodu poznato kao Gromov biqeg. Na plo~i od belog studeni~kog mermera, koja je bila ukqe{tena izme|u stupova velike bukve, ispod samog vrha ]ave (na nadmorskoj visini od 1.312 metara), uklesana je pesma Ostoje Ne{kovi}a “Boj na visu ]avi“: Ovde Gromo Kola{ince razbi / S ~etvoricom - dve hiqade nadbi / Koji su maloj Moravici po{li / Sve pale}i, no natrag ne do{li / Mnoge Gromo tu Turke rastavi /I sa crnom zemqom ih sastavi / Da ne idu ni tamo na amo / Ni da ka`u {ta je bilo vamo / Ja sam tada s wim u dru{tvu bio / Nedeqkovu {e{anu nosio / To mu re~e Ne{kovi} Ostoja / Iz Milanxe, `ele}i mu pokoja. Vandali su 1933. godine razbili spomenik, pa je nestalo i mermerne plo~e i stihova epitafa. Narod je, ~etiri godine kasnije, Gromu u ~ast podigao spomen-~esmu na Opaqeniku, ispod puta Ivawica - Javor, sa tekstom: „GROMO MILISAVQEVI] (MILOSAVQEVI], u prezimenu je gre{kom uklesano i umesto o). Ovaj spomenik pokazuje delo na visu ]avi odakle Gromo 1813. g. juna~ki pogubi Tursku najezdu od 2000 vojske i barjaktara koji behu Ivawici po{li Srpstvo robit

no daqe ne pro{li. Mnoge Gromo Turke Kola{ince za svagda sa zemqom sastavi da ne do|u tamo ni da ka`u {ta bi s wima amo. Gromo ostavi primer potomstvu. Ovaj spomenik obnovi zahvalno potomstvo i prilo`nici veliki: Rajko Gruji~i} pr. op{., Milivoje Raci} del. op., Milan Rabrenovi} ref. m. p., Petar Jokanovi} naz. {k., Vitor Ze~evi} m. w. v. kr., Mirko Jovanovi} `. kapet., Qubo Jovanovi} m. w. v. kr., Radomir Glinti} `. kapet., Risim Vidakovi} kafed`., Venijamin Ne{kovi} trg., Branko ]ur~i} `an., Stanojlo Rogovi} `an. 22. juna 1937. g.“ Zanimqivo je da i ovaj spomenik ima svoju „istoriju“. U~enik {estog razreda Slobodan Stankovi}, iz Siv~ine, u leto 1958. popeo se na wega. Quqaju}i se, prelomio ga je i pao. Na wega se sru~io odlomqeni deo spomenika i na mestu ga ubio. Polomqeni deo je kasnije vra}en na svoje mesto, pa se sada lako vidi kuda je spomenik prelaman. Ina~e, Gromo je bio istaknuti ustanik i junak Prvog srpskog ustanka. Zna se da je 1809. godine sa vojskom kneza Maksima Ra{kovi}a i prote Milutina Ili}a Gu~anina u~estvovao u borbama kod Nove Varo{i i na Deretinu, gde je i rawavan. Rodona~elnik je poznate familije Gromovi} sa Opaqenika. Podaci o Gromu Milosavqevi}u mogu se na}i samo u Biografskom leksikonu Zlatiborskog okruga. O ovom gotovo neverovatnom podvigu na{a zvani~na istorija }uti. Gromov podvig je sporadi~no opisan u fotomonografiji Moravi~ki kraj, hronici Ivawice, kao i u radovima Mite Petrovi}a, Milovana Risti}a, Qubomira Markovi}a i @ivote Markovi}a. Svetislav Q. Markovi}

„DANI NASTASIJEVI]A“ U GORWEM MILANOVCU PROTKANI STIHOVIMA

PESNICI QUBE I KADA KUDE... - Me|u nagra|enima na 24. Me|unarodnom pesni~kom konkursu “Rudni~ka vrela 2013” i autori iz Republike Srpske i Crne Gore “Dani Nastasijevi}a”, kao jedna od vode}ih kulturnih manifestacija koju organizuje Biblioteka “Bra}a Nastasijevi}” pod pokroviteqstvom op{tine Gorwi Milanovac, otvoreni su 1. oktobra u Modernoj galeriji Kulturnog centra i trajali do 15. ovog meseca. Pored raznovrsnih umetni~kih sadr`aja (muzi~kih, pozori{nih, kwi`evnih promocija) u kalendar manifestacije od ove godine je svrstan i Me|unarodni pesni~ki konkurs “Rudni~ka vrela 2013”, koji tradicionalno, 24. put, raspisuje Kwi`evni klub “Mom~ilo Nastasijevi}”. Sve~anost dodele nagrada najuspe{nijim pesnicima prire|ena je u subotu, 12. oktobra, u velikoj sali Doma kulture. Prigodnom besedom naslovqenom “Lament nad srpskim duhom”, prisutnima se obratio Dragan Damwanovi}, predsednik Srpske kraqevske akademije nau~nika i umetnika (prvi predsednik Josif Pan~i}) opomiwu}i na na{ op{ti nemar i zaborav kada je re~ o jubilejima i poeziji, a pozivaju}i se na “pam}ewe” koje su nam svojim trudom i delima zave{tali: Stefan Nemawa poru~uju}i “Pi{i sine, jer samo ono {to je zapisano, osta}e”, zatim Vuk, Wego{, Crwan-

ski i potowi duhovni pregaoci i prosvetiteqi. Damwanovi} je, pored ostalog, istakao da “pesnici qube i kada kude”, pa je i sam u poetskom maniru zakqu~io da }e “pesnici nestati onda, kada nestane i posledwe zvezde na nebu, a to zna~i - nikada”. Predsednica Kwi`evnog kluba “Mom~ilo Nastasijevi}” Vera Pavi} je, pored ostalih zahvalnica, ovoj Akedemiji kao najve}em dobrotvoru Kluba uru~ila Veliku povequ. Pesni~ki skup su re~ima podr{ke pozdravili i Dragutin Novosel, predsednik Fondacije Vukove zadu`bine @abqak, [avnik i Plu`ine i mr Grozdana Komadini}, predsednik ~a~anskog Ogranka.

@iri ovogodi{weg konkursa, koji su ~inili filolozi Dragana Peri{i} (preds. i direktor Biblioteke), Jelica Stani} i Aleksandra \uri}, je me|u vi{e od 600 prispelih radova, koje potpisuje 205 autora, odabrao najboqe u ~etiri kategorije, kao i 148 najboqih pesama za zbornik, koji prati ovaj konkurs. Prvu nagradu “Mom~ilo Nastasijevi}” i zvawe najboqe pesme na “Rudni~kim vrelima 2013” osvojila je Divna Luli} Jov~i} iz Subotice za pesmu “Pusti da te~em i proti~em”; drugu Slavojka Vojinovi} iz Plu`ina za pesmu “San cijelog `ivota ostaje oko o~iju”, a tre}u Rada Ili} iz Novog Beograda za pesmu “Grozdani behari”. Najboqu pesmu memorijalne nagrade “Silvija Pavi}” potpisuje Radojka U{urel iz Vr{ca, drugu Tamara Hrin iz Ruskog Krstura, a tre}u Branko Je~menica iz Uba. Autor najboqe pesme memorijalne nagrade “Vladan Maksi}” je Zdravka Babi} iz Bile}e, druga je pesma Gorice Stankovi} iz Leskovca, a tre}u potpisuje Milad Obrenovi} iz Rogatice. Prva u kategoriji, pro{le godine ustanovqene memorijalne nagrade “^edomir Mirkovi}”, je pesma Gordane Radovanovi} iz Bawaluke, druga Milana Gromovi}a iz Qubi}a (^a~ak), a tre}a Marije Horvat iz Subotice. Nakon dodele nagrada i ~itawa nagra|enih pesama, organizatori su za sve prisutne priredili prijatno poetsko dru`ewe. Z. L. S.


24

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

LU^ANI

PROMOCIJA KWIGE POSVE]ENE @IVOTU I DELU AKADEMIKA MILENKA [U[I]A

DOSTIGNU]A ZA SVETSKU BA[TINU Biografija akademika Milenka [u{i}a se nalazi u brojnim leksikonima kod nas i u svetu. O wemu je Branko Kova~evi} 1992. godine napisao kwigu, a o blistavoj karijeri i ogromnom doprinosu nauci ovog vi|enog Draga~evca pisali su i Milo{ Jevti}, u kwi`evnom delu “Razgovori sa Vin~ancima” 1998, i akademik Miqenko Peri} u trinaestoj kwizi edicije “@ivot i delo srpskih nau~nika”, objavqenoj 2012. godine. Najnovija kwiga posve}ena akademiku Milenku [u{i}u, bazirana na do sada objavqenim pisanim materijalima, novim svedo~ewima i brojnim fotografijama, predstavqena je javnosti pro{le sedmice u Osnovnoj {koli u Gu~i, koja od 1. septembra nosi ime ovog cewenog srpskog i svetskog nau~nika. Autori kwige “Akademik Milenko [u{i}, `ivot i delo” su dr Branko Kova~evi}, akademik Miqenko Peri} i dr Svetislav Q. Markovi}, a weni izdava~i Osnovna {kola u Gu~i i Centar za kulturu i sport Op{tine Lu~ani. Kwigu je {tampala u tira`u od 500 primeraka [tamparija “Farmakom M.B. IKG” Gu~a. Weno objavqivawe pomogli su Industrijski kombinat “Gu~a” i lokalna samouprava. romociji kwige su prisustvovali ~lanovi porodice Milenka [u{i}a, predstavnici lokalne samouprave i Osnovne {kole u Gu~i, u~enici i drugi veliki po{tova-

P

tru~nim skupom u Gu~i, u subotu, 12. oktobra, zavr{en je niz od ukupno {est edukacija, predvi|enih za ovu godinu, pod zajedni~kim nazivom “Manifestacije u Srbiji – Edukacija iz oblasti manifestacionog turizma”, koje je kao projekat od zna~aja podr`alo Ministarstvo za privredu i finansije. Organizator projekta je Udru`ewe “Turizam i manifestacije Srbije“ iz Beograda. O manifestacionom turizmu u Srbiji, kao i na~inima da se postignu daleko boqi efekti u ovoj oblasti, na skupu su govorili eminentni predava~i iz Gu~e, ^a~ka, Ariqa, U`ica, Novog Sada, Beograda... Kako je naglasila Milanka Cvetkovi}, predsednik UO Udru`ewa TIM Srbije, ciq odr`avawa ovog skupa je edukacija organizatora raznorodnih manifestacija iz svih krajeva

S

oci nau~nog rada poznatog srpskog akademika. O wegovom `ivotu i sjajnim rezultatima u radu nadahnuto su govorili autori kwige. - Mnogo je voleo Gu~u i kad god je mogao dolazio je u svoj zavi~aj. Govorio je da ko ne voli svoj rodni kraj, svoj narod, dr`avu - taj nije ~ovek... Bio je veoma zapa`en u brojnim nau~nim asocijacijama u Srbiji i van wenih granica i omiqen i veoma po{tovan u dru{tvu. Svako wegovo otkri}e je ozna~avalo nove prostore za daqa nau~na istra`ivawa. I kada je oti{ao u penziju, wegov stvarala~ki nemir je iskazivao svakodnevno i odlazio u dobro opremqenu laboratoriju i predano se posve}ivao radu. I tako sve do kraja `ivota - rekao je o velikom srpskom nau~niku svetskog glasa dr Branko Kova~evi}, autor kwige. - Akademik [u{i} je pru`io ogroman doprinos nauci i sa tog aspekta je bilo te{ko jednom kwigom obuhvatiti toliko plodotvoran rad. Imali smo olak{avaju}u okolnost {to su ve} po-

stojale objavqene publikacije o wemu, ali kwiga nije zavr{ena, pa }emo je u nekom doglednom periodu dopuniti, prvenstveno podacima odavde iz Draga~eva. Profesor [u{i} je svojim nau~nim radom ostavio veliki trag u u zemqi i svetu, kakav se retko dosti`e - istakao je akademik Miqenko Puri}, tako|e autor kwige. O upe~atqivom `ivotnom putu i sjajnim nau~nim dostignu}ima akademika [u{i}a govorio je i dekan Fakulteta za fizi~ku hemiju u Beogradu prof. dr [}epan Miqani} i tom prilikom istakao da je Gu~a izuzetno lepo i zdravo mesto, pa uop{te i nije ~udno {to je jedan ovakav ~ovek ponikao ba{ u ovoj sredini. - Iako je u ovoj kwizi mawevi{e sve izre~eno o wegovom `ivotu, va`no je da se ka`e da su u wemu bile kombinovane osobine vrhunskog nau~nika, ali i ~oveka

koji se razume u najobi~nije seoske poslove i narodne obi~aje. Takva li~nost se veoma retko sre}e - rekao je Miqani}. Milenko [u{i} je bio profesor na Fakultetu za fizi~ku hemiju Univerziteta u Beogradu i doktor hemije. Vi{e od 30 godina bio je ugledni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i vode}a li~nost u najzna~ajnijoj generaciji na{ih fizikohemi~ara. Ro|en je 23. marta 1925. godine u Gu~i. Otisnuo se u svet, ali se u svoje Draga~evo uvek vra}ao. Umro je 10. oktobra 2006. godine u Beogradu, a sahrawen je u rodnom mestu. Akademik Milenko [u{i} je osnovno obrazovawe stekao u Draga~evu, a sredwo{kolsko u ^a~anskoj gimnaziji. Diplomirao je na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu 1950, a doktorirao je pod mentorstvom

EDUKACIJA IZ OBLASTI MANIFESTACIONOG TURIZMA

MANIFESTACIJE U SLU@BI JA^AWA TURISTI^KIH POTENCIJALA Srbije, radi podizawa nivoa wihovog znawa o mogu}nostima koje pru`a manifestacioni turizam, kako bi na{e smotre postale daleko kvalitetnije i pose}enije. Nakon uvodne re~i Milanke Cvetkovi}, prisutnima su se obratili Nikola Nika Stoji}, jedan od osniva~a Draga~evskog sabora truba~a i Du{an Ivanovi} iz Ekolo{kog dru{tva “Draga~evo”, koji su op{irno govorili o potencijalima Draga~eva i poznatoj truba~koj smotri. O podeli i klasifikaciji manifestacionog turizma u Sr-

biji, kao jednom od najva`nijih i najve}ih poslova koje bi trebalo zaokru`iti, kako bi se uveo red u ovoj oblasti, govorio je dr @eqko Bjeqac iz Instituta “Jovan Cviji}”. O uticaju manifestacija na promociju turisti~kih destinacija izlagala je dr Sne`ana [teti}, profesor Visoke turisti~ke {kole iz Beograda.Ona je naglasila da svaka manifestacija donosi brojne benefite za lokalnu zajednicu u kojoj se organizuje, uz o~ekivanu ili neo~ekivanu promociju tog kraja kao turisti~ke destinacije. Ponekad se selo, grad ili regija, kao turisti~ka destinacija

prepoznaju upravo po manifestacijama koje okupqaju veliki broj qudi, a najboqi primeri za to su smotre koje su prerasle lokalne okvire i postale prepoznatqive u svetu. Miloje Ostoji} iz Turisti~ke organizacije Ivawice je naglasio da uspeh manifestacije zavisi od wene promocije. Promotivne aktivnosti bi trebalo da traju tokom ~itave godine i da se podele na segmente. Tako|e je bitna i dobra komunikacija sa predstavnicima medija, sponzorima i donatorima. Svakoj manifestaciji potreban je prepoznatqiv znak i suvenir koji }e posetilac pone-

akademika Pavla Savi}a 1955. godine. Prvo se zaposlio kao asistent-pripravnik na Katedri za hemiju Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, a nakon toga je bio asistent u Institutu za ispitivawe strukture materije “Boris Kidri~” u Vin~i, {to ozna~ava i po~etak wegove intenzivne nau~ne delatnosti. U Vin~u je do{ao 1951, u periodu kada se Institut tek razvijao, a ostavio ga je kao nau~nu instituciju svetskog zna~aja. Vezu sa Institutom nikada nije prekinuo, jer je do samog kraja svog nau~noistra`iva~kog rada bio wegov saradnik. Pre{ao je kao docent u mali Zavod za fizi~ku hemiju 1956, a 1990. godine, kada je odlazio u penziju, za sobom je ostavio moderni Fakultet za fizi~ku hemiju, na kome su ve}ina profesora bili wegovi u~enici i mla|i saradnici. Bio je jedan od osniva~a Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i ~lan Inicijativnog odbora za osnivawe Dru{tva fizikohemi~ara Srbije i wegov predsednik od osnivawa 1989. do 1995. godine, kada je izabran za po~asnog predsednika. Bio je tako|e ~lan Srpskog hemijskog dru{tva, Me|unarodnog elektrohemijskog dru{tva i Internacionalnog udru`ewa za zeolite. U kojoj je meri Milenko [u{i} bio posve}en nau~nom radu najboqe svedo~i podatak da je doktorirao sa svega trideset godina. ^lan SANU postao je u 49. godini `ivota. Svoje nau~ne radove je objavqivao u doma}im i vrhunskim stranim ~asopisima. Wegova dostignu}a su postala deo svetske nau~ne ba{tine. Stekao je brojna odlikovawa i priznawa, koja najboqe govore o wegovom neizmernom doprinosu nauci. V. S. ti sa sobom kada krene ku}i. Ovo je i jedan od na~ina kojim se mo`e ostvariti deo prihoda, ali i pokazati kreativnost organizatora, rekao je Dejan Milosavqevi}, vlasnik beogradske suvenirnice “Zdravo @ivo”. Mr Marijeta Lazor, predsednica UO Klastera kreativnih industrija Vojvodine, istakla je da poslovne aktivnosti koje poti~u od individualne kreativnosti, talenta i ve{tina, a koje imaju ekonomski potencijal materijalizacijom intelektualne svojine, kroz kreirawe i organizovawe manifestacija stvaraju priliku za pojedince da sopstveno stvarala{tvo pretvore u posao, a manifestaciju u jedinstven do`ivqaj. U~esnici skupa su konstatovali da su predavawa bila veoma inspirativna i da se nova saznawa lako mogu primeniti u praksi. V. S.


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

25

LU^ANI

SVE^ANOM SEDNICOM OBELE@EN DATUM ODR@AVAWA PRVOG SABORA TRUBA^A

BEZ BARA@A NA NAREDNOJ TRUBA^KOJ SMOTRI! Povodom obele`avawa 53. godi{wice Draga~evskog Sabora truba~a, u Gu~i je u ponedeqak odr`ana sednica, kojoj su prisustvovali organizatori manifestacije: ~lanovi Upravnog odbora Centra za kulturu, Saborskog odbora, Programskog saveta, predstavnici predtakmi~arskih centara i kapelnici truba~kih orkestara iz ~itave Srbije. Po~etak sednice ozna~ili su saborska himna “Sa Ov~ara i Kablara” i film o 53. Saboru truba~a. Kako je istaknuto tom prilikom, prvi Sabor truba~a je organizovan 14. oktobra, na praznik Pokrova presvete Bogorodice, 1961. godine, u crkvenoj porti u Gu~i.

akon sve~anog dela sednice, Adam Tadi}, direktor Centra za kulturu i sport, pozvao je predstavnike truba~kih orkestara da iznesu svoje primedbe vezane za takmi~arski deo manifestacije, kako bi sve uo~ene nedostatke otklonili i naredna truba~ka smotra bila jo{ uspe{nija. Kapelnici truba~kih orkestara su istakli da su ove godine imali odli~an sme{taj u Gu~i, ali da pojedinim truba~kim orkestrima ni-

su pokriveni putni tro{kovi. S obzirom na to da za vreme ovogodi{weg Sabora ve}ina wih nije bila anga`ovana za nastupe pod {atrama i u lokalama i nisu imali mogu}nost bilo kakve zarade, bilo je predloga da se ubudu}e truba~ima ispla}uju dnevnice. Najvi{e zamerki na takmi~arski deo manifestacije izneli su kapelnici orkestara sa juga Srbije, koje su se uglavnom odnosile na nove propozicije takmi~ewa. Predlo`ili su da

ci orkestara iz Zapadne Srbije, koji su ove godine bojkotovali predtakmi~ewe na Zlatiboru, tvrdili su da je izbor za najboqeg truba~a i najboqi orkestar name{ten i da su raspored pobednika znali nekoliko dana uo~i finalnog takmi~ewa. Oni su tra`ili da se `iri, koji ve} 14 godina odlu~uje o pobednicima i, prema wihovom vi|ewu, favorizuje pojedine orkestre, promeni i da se imenuju novi ~lanovi. Sa ovakvim primedbama

N

se naredne godine ukine bara`, kao na~in izbora orkestara za finale, a wihov stav su podr`ali i kapelnici drugih orkestara. Izneli su i zamerke na sastav i rad stru~nog `irija i osporavali kvalitet pobednicima ovogodi{weg Sabora truba~a. Kapelni-

slo`ili su se i kapelnici truba~kih orkestara sa juga Srbije. Bojan Risti}, vo|a orkestra “Brass benda” iz Surdulice je postavio pitawe do kada }e `iri da radi u istom sastavu, jer svake godine pobe|uju isti orkestri. Qubivoje Dikovi}, kapelnik orke-

DE^JA NEDEQA U DRAGA^EVU U ZNAKU PROMOCIJE VREDNOSTI KWIGE

BONTON ZA VELIKE I MALE okviru obele`avawa De~je nedeqe, Biblioteka u Gu~i organizovala je dru`ewe bibliotekara sa pred{kolacima iz De~jeg vrti}a “Bambi” i u~enicima tre}eg i ~etvrtog razreda Osnovne {kole “Akademik Milenko [u{i}”. Bibliotekari i vaspita~i su pred{kolcima govorili o pravilima pona{wa u biblioteci, posebno isti~u}i da bi svaki ~italac trebalo da se dobro stara o svakoj pozajmqenoj kwizi, kako bi se kwi{ko blago sa~uvalo za generacije koje dolaze. Mali{ani su pa`qivo slu{ali izlagawe, a da su dobro razumeli {ta podrazumeva bonton u biblioteci, uverili su nas wihovi odgovori, jer su svi, bez izuzetka, naglasili da kwige slu`e za ~itawe, a ne za cepawe i `vrqawe, i da bi u biblioteci svaki ~italac trebalo da bude miran i ozbiqan. I bili su zaista na visini zadatka.^ista petica za wihovo pona{awe! V. S.

U

stra “Zao taro lajt” iz Po`ege je rekao da orkestri Zlatiborskog okruga ne u~estvuju na takmi~ewima, jer `iri radi pod pritiskom i svake godine pobednike bira po odre|enom kqu~u, a ne po ume}u svirawa. Ovakve tvrdwe su izazvale reakcije organizatora manifestacije i ~lanova `irija. Tadi} je istakao da odgovorno tvrdi da su ~lanovi `irija imali potpunu samostalnost u radu i da su sve pri~e o pritiscima i o tome da su pobednici Sabora bili unapred poznati potpuno neosnovane i da predstavqaju poku{aje pojedinaca da diskredituju organizatore manifestacije i uru{e ugled najve}e truba~ke smotre na svetu. Komentari{u}i najave pojedinih predstavnika truba~kih orkestara, koji su bojkotovali ovogodi{we predtakmi~ewe na Zlatiboru, da }e i naredne godine truba~ko nadmetawe pro}i bez wih, Tadi} je rekao da }e Sabor `iveti, bez obzira na to {to }e neki orkestri izostati sa smotre. Tako|e je dodao da svi dosada{wi napori onih koji su se trudili da uru{e ovu manifestaciju nisu urodili plodom i da }e Sabor nastaviti da `ivi. Ciq organizatora je da

u Gu~u dovedu najboqe truba~e, koji mogu sve da odsviraju, ali najboqe. “Ovo je manifestacija poznata u svetu, koja se gaji i razvija u kontinuitetu 53 godine. Niz nikada nije prekinut i zato je ovaj kraj do`iveo preporod “, istakao je Mladomir Sretenovi}, predsednik Saborskog odbora, dodaju}i da do naredne smotre imaju sasvim dovoqno vremena da usaglase mi{qewa i prona|u najadekvatnija re{awa za uo~ene propuste, naravno ukoliko oni imaju osnova. Dr Mirjana Zaki}, predsednik stru~nog `irija, naglasila je da nikada nisu imali bilo kakav pritisak od organizatora manifestacije i da su svoj posao radili profesionalno i u skladu sa propozicijama takmi~ewa. Povodom primedbi pojedinih kapelnika da neke od pesama, koje su `rebom izvu~ene za takmi~ewe, ne poti~u iz wihovog kraja i da nikada nisu ~uli za wih, Mirjana Zaki} je predlo`ila da svi predtakmi~arski centri `iriju dostave spiskove izvornih pesama sa svog podru~ja. Kapelnici truba~kih orkestara su se jednoglasno izjasnili da bi trebalo ukinuti bara` i predlo`ili da u finalnom takmi~ewu u~estvuju samo pobednici predtakmi~ewa. Organizatori manifestacije su prihvatili predlog u na~elu, s tim da }e i daqe svaki orkestar izvla~iti pesmu koju }e izvoditi. - Uvo|ewe bara`a je bilo stimulativno za orkestre i statistika to pokazuje. Upravo zbog toga sam iznena|ena {to je inicijativa da se ukine bara` potekla od truba~kih orkestara sa juga Srbije, jer je ova propozicija takmi~e-

wa najvi{e wima i{la u prilog. Najve}i broj orkestara, koji su se iz bara`a plasirali u finale, poti~e iz tog predtakmi~arskog centra - rekla je dr Danka Laji} Mihajlovi}, ~lan `irija. Povodom konstatacije pojedinih kapelnika da su pobednici ovogodi{weg sabora truba~a lo{ije svirali od wihovih truba~kih orkestara, ~lanovi `irija su predlo`ili da se ubudu}e nakon svakog finalnog takmi~ewa odr`i jedan zajedni~ki sastanak, na kome bi truba~i mogli da dobiju podrobno obrazlo`ewe zbog ~ega su pobedni~ki orkestri zaslu`ili takav plasman. Na taj na~in bi se predupredile mogu}e nesuglasice i izbegla me|usobna optu`ivawa da je neko zavredio boqi plasman na takmi~ewu, a lo{ije je svirao, jer bi svaki truba~ki orkestar mogao dobiti obja{wewe {ta nije bilo dobro u wegovom nastupu. Kwi`evnik Nikola Nika Stoji} je rekao da bi trebalo organizovati poseban sastanak na kome bi se raspravqalo o svim ovim temama, a da ova sednica protekne u dobrom raspolo`ewu, jer je posve}ena obele`avawu odr`avawa prvog Sabora. Predlo`io je da se ponovo formira Udru`ewe truba~kih orkestara, koji u~estvuju na manifestaciji, kao {to je to bilo ranijih godina, i da bi se na taj na~in lak{e re{avale sve nesuglasice. Adam Tadi} je najavio da }e naredni 54. Sabor truba~a biti odr`an od 4. do 11. avgusta, ali da organizatori manifestacije ozbiqno razmi{qaju da skrate wegovo trajawe na pet dana. V. S.


26

OGLASI

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana. PRODAJEM KU]U U DQINU / LU^ANI / OD 230 M2 SA 7 ARI PLACA I POMO]NIM OBJEKTIMA. TEL. 032/ 556-2-644

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE.

065/2004-115 Marija

NEKRETNINE - PRODAJA PRODAJEM ~etvorosoban stan od 128 + 12 m2, nov , centar , 2. sprat. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ~etvorosoban stan od 77.78 m2, kod “Brvnare” 6. sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 78 m2, na Vinari. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM trosoban stan od 77 m2, centar, 7. sprat, cg, ima lift. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM trosoban stan od 75 m2, kod Hotel Morave. Tel. 060/ 345-0-043 PRODAJEM trosoban nov stan od 71.20 m2, Obili}eva ulica. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM trosoban stan od 62 m2 u Beogradu, Vidikova~ki venac, 2. sprat. Cena 54.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM trosoban stan, u centru grada. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM trosoban stan u centru. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvoiposoban stan od 78 m2, {iri centar,

KU]U U U@EM DELU GRADA ILI STAN U NOVOGRADWI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL. 223-116 OD 9-18

IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za `enske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720

PRODAJEM PLAC OD 1.5 HA, U ATENICI, NA PLACU OBJEKAT 32 M2, [TALA 70 M2, TREN 100 M2, 80 ARI OGRA\ENO PLASTIFICIRANOM @ICOM, PARCELA ZASA\ENA TRE[WOM, UVEDENA VODA I STRUJA, PORED ASFALTNOG PUTA. CENA 21.000 EVRA. TEL. 063/ 691-761 PRODAJEM KU]U U U@EM DELU GRADA, ILI MEWAM ZA STAN U BEOGRADU. TEL: 223-116 OD 9-18

OTKUP STARIH DOTRAJALIH, NEISPRAVNIH I HAVARISANIH VOZILA. TEL. 065/ 548-5-855 dupleks, 3. sprat, cg, gara`a, podrum. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvoiposoban stan od 63.38 m2, na Alvaxinici, cg, dva lifta, u odli~nom stawu. Cena 33.000 eura. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dvoiposoban stan od 62 m2, renoviran, centar, pogodan i za poslovni prostor. Tel. 064/ 158-93-63 PRODAJEM dvoiposoban stan, nov, na Alvaxinici, tre}i sprat. Tel. 062/ 514-429 PRODAJEM dvosoban stan od 69 m2, prvi sprat, strogi centar. Pogodan za poslovni prostor. Tel. 032/ 371-263, 064/ 181-7-247 PRODAJEM dvosoban stan od 65 m2, drugi sprat, u Qubi}skoj ulici. Tel. 060/ 731-8-148 PRODAJEM dvosoban stan od 61 m2, 1. sprat, @elezni~ka ulica. Tel. 032/ 344-630 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2, Kej, drugi sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 58 m2 na Keju. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM dvosoban stan od 57 m2, Avenija 2, {esti sprat, ima lift, 2 terase, podrum. Tel. 065/ 326-0-745 PRODAJEM dvosoban stan od 56,83 m2 u Aveniji 2, lift, cg. Tel. 064/ 158-9-363

NAJJEFTINIJE [OFER [AJBNE ZA SVE VRSTE AUTA, KOMBIJA, KAMIONA I AUTOBUSA. NABAVKA, PREVOZ, UGRADWA. POSEBAN JESEWI POPUST. TELEFONI: 032/800 200 i 063/606 979. PRODAJEM DVOSOBAN STAN 57 M2, 6. SPRAT, IMA LIFT,U AVENIJI 2. IMA 2 TERASE I PODRUM. CENA 33.600 EURA. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan, 49,8 metara kvadratnih, kod Slobodinog igrali{ta. Telefoni: 065/3463000 i 061/188-41-74. IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0228

PRODAJEM ku}u i oku}nicu 56 ari kod trnavske reke - put za Zabla}e. Tel: 064/852-66-14 PRODAJEM dvosoban stan od 55 m2, Nemawina ulica, 3. sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 53 m2, cg, ^a~anski P. Odred, tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 51 m2. Cena 26.000 evra. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM dvosoban stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 46 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM dvosoban stan od 45 m2, Nemawina ulica, kompletno renoviran, prvi sprat, cg. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 44 m2 kod H. Morave. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, CG, na Keju. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM dvosoban stan od 42 m2, centar, 4. sprat, dve terase. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM dvosoban stan u Nemawinoj, tre}i sprat, lift. Cena 35.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednoiposoban stan od 54 m2, centar, korisna povr{ine 40 m2, 6. sprat, cg, ima lift. Cena 24.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43+10 m2, kod “Brvnare”, 6. sprat, ima lift. Cena 29.500 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednoiposoban stan od 43 m2 u blizini Hotel Morave. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, cg, u Balkanskoj ulici. Cena 24.500 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednoiposoban stan od 42 m2, Qubi} kej, 4.

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343314, 064/2454-094 PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A. CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

PRODAJEM HITNO dve ku}e od 75 m2 i125 m2 na Alvaxinici, plac od 4 ara. Mo`e zamena za stan, uz doplatu. Cena 380 E/m2 . Hitno Tel. 063/843-0-214

NOVI REZERVNI DELOVI ZA ULI^NE OFF-ROAD I ATV MOTOCIKLE OD JAPANSKIH, ITALIJANSKIH I OSTALIH EVROPSKIH PROIZVO\A^A. SUPER CENE UZ DOBAR KVALITET. TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici cara Lazara 23, kod “Xamije”. Povr{ina lokala, sa ~ajnom kuhiwom i sanitarnim ~vorom je 29 m2.Lokal ima centralno grejawe. Opremqen je kao frizerski salon, a pogodan i za druge delatnosti. Telefon za kontakt: 064/ 150-5-675

IZDAJEM ILI PRODAJEM PLAC 10 ARI I POSLOVNI PROSTOR 200 m2 U PREQINI PORED PUTA. TEL. 061/ 111-6-439

DE@URNI STOMATOLOG de`urni telefon 062/8617 988 STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

PRODAJEM dvoiposoban stan 78 m2, {iri centar, dupleks, 3. sprat, cg, gara`a 24 m2 (struja, voda, video nadzor, kanal za kola), podrum, zidan (struja, voda). Cena 52000 eura. Tel. 063/ 691-761, 032/342-190

sprat, terasa. Cena 26.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM dva nova jednoiposobna stana , Vinara , 39 m2, terasa, ima lift, 6. sprat. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM jednosoban stan od 40.66 m2, Qubi} kej, 5. sprat, cg, ima dva lifta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2 u Nemawinoj ulici. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM jednosoban stan od 38 m2, u Aveniji 1, u zgradama od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM jednosoban stan u centru, renoviran, prvi sprat, cg. Cena 24.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM jednosoban stan u centru, prvi sprat, povoqno. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM garsoweru od 27 m2, drugi sprat, centar grada. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM garsoweru od 26 m2, na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333 PRODAJEM garsoweru od 25 m2, vp, na Alvaxinici , sa ili bez stvari, mogu} dogovor. Cena 15.500 evra sa stvarima. Tel. 032/ 342-190, 060/ 434-2-190 PRODAJEM garsoweru od 19 m2, ~etvrti sprat, u Nemawinoj. Cena 16.000 evra. Tel. 060/ 348-9-270 PRODAJEM garsoweru na Alvaxinici, povoqno. Cena 18.000 evra. Tel. 060/ 349-8490 PRODAJEM nove stanove, mogu}nost subvencije, 700 e / m2. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 83 m2 u strogom centru grada. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 77 m2, u centru grada. Tel. 032/ 224590 PRODAJEM stan od 76 m2, Balkanska ulica, drugi sprat. Tel. 032/ 349-849 PRODAJEM stan od 68 m2, centar grada, povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 68 m2,

dve terase, podrum, strogi centar, kod pijaca. Tel. 065/ 641-4-140 PRODAJEM stan od 66 m2 na Gradskom {etali{tu, drugi sprat. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 66 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 64 m2 na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 63 m2, ulica S. Save. Tel. 064/ 131-2544 PRODAJEM stan od 63 m2 na Alvaxinici. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 63 m2, u centru grada. Tel. 063/ 127-5630 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Cena 31.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 57 m2, u Aveniji 2. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 57 m2, nov, odmah useqiv. Cena 720 evra/ m2. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 53 m2 kod Solida. Mo`e na kredit ili na rate. Tel. 061/ 115-9863 PRODAJEM stan od 53 m2, strogi centar. Tel. 064/ 158-9363 PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM stan od 52 m2, Kej, tre}i sprat. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 51 m2, cg, Qubi} kej. Cena 27.500 evra. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 50 m2 na Vinari, lift, cg, terasa, gleda na park. Tel. 063/ 453043 PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg, u blizini Doma zdravqa. Mo`e zamena za ve}i, uz doplatu. Tel. 064/ 673-29-69 PRODAJEM stan od 49 m2 u blizini {kole “Dragi{a Mi{ovi}”, drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 49 m2, na Keju. Cena 30.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490 PRODAJEM stan od 49 m2, ulica Svetog Save. Cena

PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964 IZDAJEM JEDNOSOBAN STAN U DRAGA^EVSKOJ ULICI, ZASEBAN ULAZ. TEL: 032/332-761 IZDAJEM JEDNOSOBAN, NAME[TEN STAN U U@ICU ZA STUDENTE ILI \AKE. ZASEBAN ULAZ. TEL: 031/518-081 28.850 evra. Tel. 064/ 146-8732 PRODAJEM stan od 49 m2, sa podrumom, stari “Autoprevoz”. Tel. 064/ 618-6058 PRODAJEM stan od 48 m2, novija gradwa. Cena 30.500 evra. Tel. 064/ 97-1111-2 PRODAJEM stan od 45 m2, sre|en, Nemawina ulica. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM stan od 43 m2, u Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-457 PRODAJEM nov stan od 43 m2, na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM stan od 43 m2 u blizini {kole “ Milice Pavlovi}”. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 42 m2, kod “Medicinske” {kole. Cena 21.000 evra. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 41 m2, Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 40 m2, na Qubi} keju. Tel. 064/ 137-4137 PRODAJEM stan od 40 m2 ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 40 m2, nov, kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-3-687 PRODAJEM stan od 40 m2 u Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM stan od 38 m2, ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732 PRODAJEM stan od 32 m2, odli~an raspored, cg, Nemawina ulica. Povoqno. Tel. 064/ 158-9-363 PRODAJEM stan od 30 m2, centar. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 28 m2, kod H. Morave. Tel. 064/ 1468-732 PRODAJEM stan od 27 m2, centar. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM stan od 18 m2, 5. sprat, ulica Nemawina. Tel. 064/ 137-4-137 PRODAJEM mawi dvosoban stan, Qubi} kej, zgrada od fasadne cigle. Tel. 064/ 673-2969


PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7. ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/ 453-043 PRODAJEM ku}u od 200 m2 + PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u. Tel. 064/ 262-9-109 PRODAJEM ku}u od 175 m2, 5 ari placa, kod Trnavske reke. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u na Zlatiboru, naseqe Zova, apartmanskog tipa / 4 apartmana-2 dupleksa /, SU+P+PK, od 174 m2, ku}a u sivoj fazi, na 10 ari placa. Cena 90.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Atenici 160 m2, P+PK, 9, 61 ar placa, 24 m2 pomo}ne prostorije,15 m2 gara`a, cg, cena 50000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5. ari placa, u Lugovima. Tel. 063/ 273-292 PRODAJEM ku}u u Trbu{anima, 150 m2, 5 ari placa, grejawe na ~vrsto gorivo. Cena 57.000 evra. Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Loznici od 110 m2, 34 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 100 m2, legalizovana, P+PK, u Me|uvr{ju , Peji~ina krivina, do jezera, 6 ari placa, podrum, 2 parking mesta. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM ku}u u Vidovi od 100 m2, PO+P+1, 50 ari livada, 25 ari {uma, cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u u Prijevoru od 100 m2, sa 50 ari livade i 25 ari {ume, sa cg. Tel. 060/

STANOVI P-27 m2, 2.sprat, CG, centar. Cena 20.000 eura P-30 m2, 3. sprat, CG kalorimetri, Avenija 2. Cena 22.500 eura P-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 22.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 20.000 eura P-32 m2, 3. sprat, CG, H. Morava. Cena 22.500 eura P-42 m2, 4. sprat, TA, kod {kole "Milica Pavlovi}". Cena 21.000 eura P-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 31.000 eura P-45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 30.000 eura P-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, mogu}nost subvencije. Cena 37.000 eura P-53 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 31.000 eura P-54 m2, 3. sprat, TA, Bawalu~ka. Cena 29.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, D.Markovi}. Cena 35.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CGkalorimetri, Kej, nov.

27

OGLASI

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

434-2-190, 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 75 m2 , P+1, u Zabla}u , 6 ari placa, cena 20000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM ku}u od 60 m2 na Suvom bregu, sa 4 ara placa, zidana gara`a, zidan pomo}ni objekat. Cena 26.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2 ara placa, kod Bioskopa “Prag”. Tel. 064/ 139-4-468 PRODAJEM ku}u u Ko{utwaku od 56 m2, sa 3,74 ari placa, cena 33000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM ku}u prizemna, povr{ine 51 m2, kod “Slobode”, na 5.84 ari placa. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dve ku}e na 6 ari placa u blizini Balkanske ulice. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM dve ku}e od 63.76 m2 i 59.58 m2, na placu povr{ine 5.10 ari u Qubi}u. Cena 50.000 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM dve ku}e u Ko{utwaku od 95 m2 i 52 m2, na 4 ari placa, grejawe na gas. Cena 75.000 evra. Tel. 063/ 691761 PRODAJEM dve ku}e na 50 ari zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel. 062/ 118-4-814 PRODAJEM dve ku}e , posebne stambene jedinice , od 75 m2 i 125 m2, na Alvaxinici, sa placem od 4 ara. Cena 380 evra po m2. Tel. 063/ 843-0-214 PRODAJEM ku}u u Gori~anima, sa 50 ari placa.

Tel. 061/ 188-0-429 PRODAJEM vikend ku}u od 60 m2 na Karauli , 38 ari placa (15 ari pod borovom {umom), cena 16000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 50 m2, u Ov~ar Bawi , 2 ara placa, cena 10.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM vikend ku}u od 35 m2, na jezeru u Me|uvr{ju , PPK, ima struju i vodu, pomo}ni objekat 10 m2, betonirana obala i dok, 3 ara placa. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM vikend ku}u od 27.5 m2, u Gorwoj Atenici, 1 ar placa, letwikovac od 16 m2, gara`a, pom.objekti od 13.5 m2, vo}wak 12 ari i {uma. Cena 7.500 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM odli~nu vikend ku}u na ekstra lokaciji. Tel. 060/ 558-9-296 PRODAJEM seosko doma}instvo u Dowoj Gorevnici, ku}a od 60 m2 na 50 ari placa, 120 stabala vo}a, sala{, senik, pomo}ni objekti. Cena 20000 evra. Tel. 032/ 342190 PRODAJEM seosko doma}instvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice. Tel. 063/ 652 - 804 PRODAJEM seosko doma}instvo u Grabu, ku}a 70m2 na 30 ari placa, 55 ari obradive zemqe, 1,50 ha {ume, 11 km. od centa grada. Cena 20.000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM seosko doma}instvo sa tri ku}e od 30 m2, 50 m2 i 42 m2, u Slatini, na 70 ari placa, pomo}ni

Cena 42.000 eura P- 58 m2, 1. sprat, CG, Svetog Save. Cena 35.000 eura P-59 m2, 1. sprat, TA, Industr.zona. Cena 21.000 eura P-60 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 40.000 eura P-64 m2, 9. sprat, Alvaxinica. Cena 36.000 eura P-65 m2, 2. sprat, CGkalorimetri,kod Lukoil pumpe, nov, sa stvarima. Cena 61.000 eura P-66 m2, 7. sprat, CG, S. Save. Cena 33.000 eura P- 68 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 38.000 eura P-83 m2, 1. sprat, TA, centar. Cena 50.000 eura P-83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 63.000 eura P-90 m2, 3. sprat, CG, {etali{te. Cena 73.000 eura

Cena 35.000 eura P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko poqe. Cena 30.000 eura P-70 m2, na 34 a, Loznica. Cena 19.000 eura P-70 m2, 50 ari, Atenica. Cena 20.000 eura P-90 m2, na 4 ara, Qubi}. Cena 32.000 eura P-68 m2, Balkanska. Cena 24.000 eura P-120 m2, 9.5 ari, kod Po{tinog magacina. Cena 50.000 eura P-120 m2, 5 ari, Qubi} P-150 m2, 2.5 ari, kod O[ "Ratko Mitrovi}". Cena 44.000 eura P-220 m2, 7 ari, Qubi}. Cena 58.000 eura P-200 m2+PK, na 18 ari, Qubi}. Cena 51.000 eura

KU]E P-46 m2, na 12.40 ari, Prijevor. Cena 9.000 eura P-57 m2, 1.5 a, kod gradskom bedema. Cena 21.000 eura P-60 m2, 5 ari, Prijevor. Cena 21.000 eura P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

IZDAVAWE P-24 m2, 1. sprat, garsowera, nename{tena, nova, Obili}eva, CG, ima kuhiwu. Cena 110 eura P-40 m2, 3. sprat, Qubi}ska, CG, jednoiposoban, name{ten. Cena 150 eura P-50 m2, 3. sprat, S. Markovi}a, noviji, nename{ten, dupleks, dve spava{e sobe, CG. Cena 140 eura

objekti od 200 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM seosko imawe u Gorwoj Gorevnici sa 90 ari placa. Tel. 032/ 346-541 PRODAJEM lokal od 11 m2 , u ^a~ku, centar grada. Tel. 064/ 673-2-969 PRODAJEM monta`nu halu od 130 m2, na placu od 4 ara. Mogu}nost prodaje halskog prostora uz demonta`u i prevoz na sopstveni plac.Tel. 065/ 222-552-4 NEKRETNINE - IZDAVAWE - POTRA@WA IZDAJEM trosoban stan u Beogradu, Medakovi} 3, name{ten, dve terase, grejawe, dva lifta, peti sprat. Mogu} dogovor na du`i period. Tel. 063/ 270-028 IZDAJEM trosoban nename{ten stan, Qubi} kej , sa cg. Tel. 063/ 617-572 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, ulica Vojvode Stepe, ima cg i klima. Tel. 064/ 237-6-939 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan na Alvaxinici, cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/143-5-027 IZDAJEM dvoiposoban stan na Miqakovcu, za studente. Tel. 063/ 802-0-522 IZDAJEM dvosoban stan, poseban ulaz. Tel. 032/ 537-2816 IZDAJEM dvosoban poluname{ten stan, ima parno grejawe, ktv. Tel. 061/ 135-3-338 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u N. Beogradu, blizu fakulteta “Megatrend”. Tel. 063/ 862-1-781 IZDAJEM dvosoban name{ten stan sa cg, u ulici Radi{e Po{ti}a, u prizemqu. Tel. 064/ 251-9-676, 032/ 552-2-863 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan na Vinari, 69 m2, tre}i sprat, bez lifta, cg. Stan je u izuzetnom stawu. Tel. 060/ 373-111-3 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan- ku}a, poseban ulaz, nova gradwa, grejawe na ta. Odmah useqiv. Tel. 032/ 332-761 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM jednosoban stan, {iri centar grada. Tel. 060/ 558-9-296 IZDAJEM jednosoban stan kod “Kalimera”, zasebna ku}a, novogradwa. Tel. 032/ 346-865 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu, centar, Ta{majdan. Tel. 063/ 743-5-546 IZDAJEM jednosoban stan u Beogradu - Dor}ol , nije u zgradi. Tel. 064/ 569-6-242, 064/ 133-7-286 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u centru grada. Tel. 064/ 145-0-644 IZDAJEM jednosoban name{ten stan i garsoweru kod Fakulteta, grejawe, ta pe}. Tel. 060/ 029-1-263, 032/ 391-977 IZDAJEM jednosoban name{ten stan u Beogradu, Cvetkova pijaca, blizu centra, ta grejawe. Tel. 064/ 371-2-307 IZDAJEM jednosoban name{ten stan za studente, u Beogradu, \ev|eli~ka 5, kod \eram pijace. Tel. 069/ 816-0071, 032/ 880-091 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan u posebnoj ku}i, ulica 601, br. 9/1, u Loznici kod po{tinog maga-

cina. Tel. 032/ 374-893 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Beogradu, Karaburma, kod Bogoslovije, video nadzor, klima i kablovska. Tel. 032/ 354-285, 063/ 525-888 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 19 m2, na Qubi} keju, u belom soliteru. Tel. 063/ 129-20-53 IZDAJEM stan od 55 m2 na Novom Beogradu, kod fontane. Tel. 063/ 829-3-949 IZDAJEM stan od 33 m2, u Beogradu, terasa, tre}i sprat, cg, kablovska, kod Studentskog doma, za zaposlena lica.Tel. 069/ 455-1-757 IZDAJEM u BeograduVo`dovac, kompletno name{ten stan za studente. Tel. 064/ 668-6-601 IZDAJEM jednosoban konforan mali stan u Beogradu, prvi sprat, Filmski grad. Tel. 060/ 714-4-888 IZDAJEM povoqno stan za studente u Beogradu. Tel. 032/ 346-288 , 066/ 346-288 IZDAJEM name{tenu konfornu garsoweru, ulica Kneza Milo{a 130. Tel. 064/ 334-4061 IZDAJEM stan sa cg, za u~enicu ili zaposlenu devojku u ulici Kneza Vase Popovi}a. Tel. 066/ 910-3-044 IZDAJEM nename{ten stan od 65 m2 u centru , na prvom spratu. Tel. 064/ 391-3-059 IZDAJEM name{ten stan u centru grada. Tel. 061/ 115-9863 IZDAJEM sobu za u~enice sa upotrebom kuhiwe i kupatila u Nemawinoj ulici. Tel. 064/ 134-8-125 IZDAJEM sobu za studentkiwu , u Beogradu, sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Tel. 064/ 257-7-435 IZDAJEM sobu u~enici ili studentkiwi u stambenoj zgradi sa cg. Tel. 032/ 341-900, 061/ 210-0-778 IZDAJEM sobu za dve u~enice - studentkiwe, grejawe, internet, kablovska, u`i centar. Tel. 064/ 969-3-636 IZDAJEM sobu za studente i |ake, name{tena, blizu Tehni~kog fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, za `enske osobe. Tel. 032/ 373-571, 064/ 829-2-720 IZDAJEM sobu, upotreba kuhiwe i kupatila, name{tena. Strogi centar. Tel. 064/ 102-2759 IZDAJEM sobe u blizini Medicinske {kole. Tel. 032/ 373-624 IZDAJEM sobe za studente i |ake. Tel. 062/ 385-819 IZDAJEM sobu kod Prehrambene {kole. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0-490 IZDAJEM jednokrevetnu sobu za studenta u stanu, centar grada, cg. Tel. 064/ 970-9-653 IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod Rasadnika u Trbu{anima. Tel. 064/ 223-5-592 IZDAJEM mawu ku}u u u`em delu grada, name{tena. Tel. 032/ 225-646, 064/ 434-9-842 IZDAJEM ku}u sa dvori{tem, u ^a~ku, u centru, kod “ Kule “. Pogodna za agencije. Tel. 064/ 970-9-558 IZDAJEM ku}u studentima, parno grejawe, u neposrednoj blizini fakulteta. Tel. 064/ 920-6-704, 032/ 327-326 IZDAJEM name{tenu ku}u, kod SUP-a. Tel. 063/ 827-5-217 IZDAJEM stan u Preqini od 60 m2, pogodno za radnike. Tel. 061/ 111-6-439 IZDAJEM poslovni prostor

od 80 m2, strogi centar, pogodno za ordinaciju, auto-{kolu, pekaru, kancelariju. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM poslovno - stambeni prostor u Sin|eli}evoj ulici. Tel. 063/ 453-043 IZDAJEM poslovni prostor centar grada, pogodan za advokatsku kancelariju. Tel. 032/ 225-431, 063/ 711-0-511 IZDAJEM lokal od 50 m2 u {irem centru grada, u prometnoj ulici. Pogodan za sve vrste delatnosti. Tel. 064/ 2299-952 IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi centar. Cena 130 evra. Tel. 064/ 102-2-759 IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/ 80-60-464 IZDAJEM lokal , u centru grada. Tel. 032/ 225-431 IZDAJEM lokale u ulici Qubi}skoj 50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-667, 065/ 610-7-999 IZDAJEM kancelarijski i magacinski prostor na odli~noj lokaciji. Tel. 063/ 635-033 POTREBNA KU]A od 200 m2 za poslovni prostor, u zakup, van centra grada. Tel. 063/ 691191 PLACEVI PRODAJEM 4.5 ha imawa, wiva, livada, vo}wak i {uma Ber{i}i - zaseok Gali~, 200 m od asfaltnog puta, i Trbu{ani - Braji}i, struja, voda, telefon. Tel. 063/ 602-974 PRODAJEM plac od 60 ari u Preqini. Tel. 032/ 341-867, 065/ 517-4-957 PRODAJEM plac od 28 ari, na Qubi} brdu. Prodajem iskqu~ivo u komadu. Cena 5.500 evra. Tel. 063/868-1-371 PRODAJEM plac od 24 ara, u Qubi}u, ispod sto~ne pijace, kod kanala. Tel. 061/ 616-1-222 PRODAJEM plac od 12 ari, u Loznici iza {kole. Dostupna sva infrastruktura. Cena 5000 evra, mogu}a korekcija. Tel. 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 10 ari ili 5 ari, voda, brvnara, kod kamenog mosta u Trbu{anima. Tel. 060/ 754-5-011 PRODAJEM plac od 10 ari na Zlatiboru, dostupna sva infrastruktura, dozvoqena gradwa objekta od 1000 m2. Cena 30.000 evra. Tel. 063/ 691761, 032/ 342-190 PRODAJEM plac od 8 ari, Zlatibor - Vodice. Tel. 063/ 745-0-760 PRODAJEM plac od 5.5 ari, u Qubi}u. Tel. 061/ 111-6-439 PRODAJEM plac od 5,5 ari u Atenici, sa temeqom od 100 m2 i gra|. materijalom (6000 blokova, armatura), sa gra|evinskom dozvolom i projektom, 36000 evra. Tel. 063/ 691-761 PRODAJEM plac od 5 ari, u ^a~ku, kod Trnavske reke. Tel. 060/ 600-3-323 PRODAJEM 4 ara placa sa vikendicom na jezeru u Kni}u. Tel. 064/ 545-8-989 PRODAJEM placeve u Kotra`i u centru, 7. km od Gu~e, pored puta. Jedan plac od 16, 81 ari, drugi od 6.26 ari. Tel. 064/ 118-8-485 RAZNO PRODAJEM taksimetar. Tel. 069/ 452-6-447 PRODAJEM profesionalni hladwak - fri`ider “Jugostroj”, od 500 l. sa re{etkama. Tel. 064/ 413-4-306


28

OGLASI

PRODAJEM kombinovani elektro luks friz sa zamrziva~em od 160 litara. Tel. 064/ 413-4-306 PRODAJEM profesionalne rostvaj ovale za 4, 6, 8,10 i 12 osoba. Tel. 064/ 413-4-306 PRODAJEM povoqno trgova~ku tezgu. Tel. 032/ 334-346, 065/ 33-343-46 PRODAJEM drva za ogrev, cerovina i grabovina. Tel. 061/ 291-6-355 PRODAJEM suva vo}na drva. Tel. 032/ 556-1-495 PRODAJEM bale sena u Jablanici. Tel. 069/ 024-5-204 PRODAJEM kvalitetno seno u balama. Tel. 060/ 738-1-790 PRODAJEM bale sena. Tel. 069/ 345-0-522 PRODAJEM televizor Kvadro 51 ekran. Cena 5000 dinara. Tel. 062/ 805-6-782 PRODAJEM malo kori{}en TV aparat. Povoqno. Tel. 062/ 199-1-015 PRODAJEM ma{inu za {ivewe sa radnim stolom. Cena 6.000 dinara. Tel. 032/ 345-914, 062/ 805-6-782

PRODAJEM dva nova drvena sobna prozora sa ukrasnim lajsnama. Cena 10.000 dinara. Tel. 065/ 216-1-345 PRODAJEM povoqno trosed i dve foteqe. Tel. 032/ 333-276 PRODAJEM trpezariju od punog drveta. Tel. 060/ 346-3990 PRODAJEM trpezarijski sto sa 4 stolice / skoro novo /. Tel. 065/ 500-4-505 PRODAJEM ukrasnu vitrinu sa staklenim vratima i fiokom, o~uvana. Povoqno. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM nove drvene ukrasne oklagija garni{ne od 4 m. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM novu `ensku krznenu {ubaru. Tel. 063/ 843-4149 PRODAJEM inventar za kafi}. Hitno i povoqno. Tel. 060/ 063-8-122 PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 063/ 7494-846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W,

cena 9 evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM gra|u od smreke, odli~no za krovne konstrukcije. Tel. 032/ 5561-495 PRODAJEM suvu jasenovu i hrastovu gra|u. Tel. 069/ 4526-447 PRODAJEM belu pamu~nu kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm. Tel. 063/ 843-4-149 PRODAJEM prenosive dvori{ne su{ilice za ve{. Tel. 032/ 374-125, 064/ 294-2141 PRODAJEM prikolicu za putni~ki auto. Tel. 062/ 755020 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 590-0651, 032/ 391-964 PRODAJEM kotao nema~ki, ja~ina 40 kilovata. Cena 450 evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM kompresor “Prva petoletka” Trstenik sa bocom od 120 litara. Tel. 063/ 118-3-333

AGENCIJI “GA[O NEKRETNINE” POTREBNI STANOVI SVIH STRUKTURA.

Kompletnu ponudu Agencije "GA[O NEKRETNINE" mo`ete videti na sajtu WEB NEKRETNINE.

060/434-2-190

GARSOWERE 23 m2, vp, nov, cg, 20.000 eura, [iri centar 22 m2, vp, cg, 18.500 eura, H. Morava 30 m2, vp, nov, gas, 23.000 eura, [iri centar 25 m2, vp, ta , 15.500 eura, Avlad`inica 26 m2, vp, ta, 18.500 eura, Qubi} kej 30 m2, 3 sprat, cg, nov, 23.500 eura, Avenija 2 29 m2, 5 sprat, cg, 18.000 eura, H. Morava 27, 40 m2, 3, 5, 6 sprat, cg, lift, novi,

JEDNOIPOSOBNI STANOVI 43+10 m2, 6 sprat, cg, 29.500 eura, Restoran Brvnara 43 m2, 4 sprat, ta, 28.000 eura, Qubi} kej 45 m2, vp cg, 28.000 eura, Avenija 1 47 m2, 4 sprat, ta, 32.000 eura, Slobodino igrali{te 38 m2, 4 sprat, eg, 26.000 eura, Avlad`inica 46 m2, sa stvarima, ta, 4 sprat, 23.000 eura, Po`ega 42 m2, 4 sprat, terasa, ta, 26.000 eura, Qubi} kej 43 m2, TA, VP, Gvo`|ar, 26.000 eura 39 m2, nov, 6sprat, CG, lift, terasa, 27500 eura, Vinara 39 m2, nov, 6 sprat, CG, lift, 27500 eura, Vinara

eura, H. Morava 58, 61 m2, 1 sprat, ta, 19.000 eura, Fabrika hartije 47 m2, 4 sprat, nov, cg, 34.000 eura, [iri centar 55 m2, 3 sprat, eg, 33.000 eura, B. Jankovi}a 51 m2, 6 sprat, cg, lift, 36.000 eura, H. Morava 55 m2, 3 sprat, ta, 29.000 eura, Nemawina 60 m2, 9 sprat, lift, cg, 37.000 eura, Avlad`inica 58, 30 m2, 6 sprat, cg, 35.000 eura, Qubi} kej 52 m2, 3 sprat, cg, 38.000 eura, Gradsko {etali{te 62, 80 m2, 3 sprat, cg, 31.000 eura, Avlad`inica 83 m2, 2 sprat, ta, 55.000 eura, Strogi centar 57 m2, 5 sprat, lift, cg, sa, 37.000 eura, Avenija 2 45 m2, 2 sprat, renoviran, 29.900 eura, Nemawina 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 32.000 eura, Nemawina 64 m2, 1 sprat, cg, 45.000 eura, Restoran Brvnara 57 m2, 2 sprat, cg, adaptiran, 41.000 eura, Qubi} kej 47 m2, vp, cg, 30.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 8 sprat, cg, 36.000 eura, H. Morava 55 m2, vp, cg, 31.000 eura, Avenija 2 67 m2, prizemqe, ta , 52.000 eura, Strogi centar 53 m2, 3 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlad`inica 52 m2, 4 sprat, ta, 33.000 eura, Qubi} kej 60 m2, 5 sprat, cg, 38.000 eura, Avlad`inica, fasadna cigla 65 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlad`inica 57 m2, 6 sprat, cg, lift, 2 terase, 33.600 eura, Avenija 2 42 m2, 4sprat, TA, dve terase, 26000 eura, centar 57 m2, 1 sprat, CG, 37000 evra, Avenija 2 53 m2, 2sprat, CG, terasa, 37100 evra, Avenija 1

DVOSOBNI STANOVI 59 m2, 4 sprat, cg, 39.500 eura, Avlad`inica 47+10 m2, 13 sprat, cg, 28.000 eura, H. Morava 55 m2, 1 sprat, ta, 29.000 eura, Qubi} kej 55 m2, vp, ta, 28.000 eura, Qubi} kej 61 m2, 1 sprat, ta, 39.000

DVOIPOSOBNI STANOVI 56 m2, nov, 3 sprat, cg, 43.000 eura, Qubi}ska 54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran, 38.000 eura, Qubi} kej 63, 38 m2, 9 sprat, cg, lift, 33.000 eura, Avlad`inica 68 m2, 1 sprat, gas, 40.000

JEDNOSOBNI STANOVI 35, 60 m2, vp, 28.000 eura, Centar 38 m2, 2 sprat, ta, 25.500 eura, [iri centar 38 m2, 3 sprat, ta, 25.000 eura, B. Jankovi}a 38 m2, 4 sprat, cg, 28.000 eura, [iri centar 42 m2, 4 sprat, ta, 30.000 eura, H. Morava 38 m2, vp, cg, 23.500 eura, Qubi} kej 38 m2, vp, cg, lift, 23.500 eura, Qubi} kej 40,66 m2, 5. sprat, CG, lift, Qubi} kej, 26.000 eura

eura, [iri centar 78 m2, 3 sprat, cg, gara`a, podrum, 52.000 eura, [iri centar 85 m2, 1 sprat, 700 eura/m2, Avlad`inica TROSOBNI STANOVI 75 m2, 1 sprat, cg, 50.000 eura , H. Morava 75 m2, 5 sprat, cg, 39.000 eura, H. Morava 76 m2, 7 sprat, cg, 45.000 eura, Avenija 68 m2, 3 sprat, cg, 600 eura/m2, Nemawina 77 m2, 7 sprat, cg, 40.000 eura, Centar 75 m2, 2 sprat, cg, 45.000 eura, Nemawina 81, 47 m2, 9 sprat, lift, cg, 53.000 eura, H. Morava 62 m2, 2 sprat, 54.000 eura, Beograd 70 m2, prizemqe, cg, lift, 46.000 eura, Qubi} kej ^ETVOROSOBNI STANOVI 77, 78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50.000 eura, Restoran Brvnara 128+12 m2, 2 sprat, nov, cg, 98.500 eura, Centar KU]E 75 m2, P+1, 6 ari, 20.000 eura, Zabla}e 380 m2, P+1+PK, 25 ari, 120.000 eura, Preqina 56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33.000 eura, Ko{utwak 259, 62 m2, SU+P+1,9 ari, 138.000 eura, Parmenac 70 m2, SU+P+PK, 2 ara, 40.000 eura, Kopaonik 160 m2, P+PK, 9,61 ar, 50.000 eura, Atenica 150 m2, 5 ari plac, 57.000 eura, Trbu{ani 100 m2, P+PK, 6 ari, 36.000 eura, Pejicina krivina uz jezero 172 m2, P+PK, 19 ari, 35.000 eura, Loznica 100 m2, PO+P+1,75 ari, 26.000 eura, Vidova 56 m2, P+1, 1,56 ari , 25.500 eura, Dacova kafana 110 m2, PO+P+PK, 34 ara, 20.000 eura, Loznica 51m2, 5,84 ari, 20.000 eura, kod Slobode 2 ku}e P-63,76 i P-59,58 m2, 5,10 ari , 50.000 eura, Qubi} 174 m2, SU+P+PK, 10 ari, 90.000 eura, Zlatibor 60 m2, P, 4 ara, 26.000 eura, Suvi breg

95 m2 (P+PK), 52 m2 (P), 4 ara, 75.000 eura , Ko{utwak 160 m2, PR+1+PK, 3 ara placa, 85000 eura, {kola R. Mitrovi} PLACEVI 23, 32 ara, 15.000 eura, Trnava 3 ara, 6.000 eura, Igalo 44 ara, 10.000 eura, Trnava 10, 99 ari, 5.500 eura, Preqina 4 ara, 2.800 eura, Pakovra}e 44 ara, 1000 eura/ar, Trnava put ^A-KV 3-5 ari , 1300 eura/ar, TaraZaovinsko jezero 1 ha, 500 eura/ar, Prislonica 5,5 ari,temeq, projekat, gr|.mat, 36.000 eura, Atenica 10 ari, 30.000 eura, Zlatibor 12 ari, 5000 eura, Loznica 1,5 ha, sa objektima, 21000 eura, Atenica SEOSKA DOMA]INSTVA Grab, ku}a, 2 ha, 40 ari, 20.000 eura Dowa Gorevnica, ku}a, 50 ari, 20.000 eura Trnava, ku}a, 60 ari, 18.000 eura Slatina, 3 ku}e, 70 ari, 30.000 eura VIKEND KU]E Karaula, 37 ari, 16.000 eura Vidova, 75 ari, 26.000 eura Ov~ar Bawa, 2 ara, 10.000 eura Gorwa Atenica, 22 ara , 7.500 eura Loznica, 15 ari , 5.000 eura Pakovra}e, 6,6 ari, 15.000 eura Bawa Gorwa Trep~a, 4 ara, 15.000 eura LOKALI PRODAJA 60 m2, 2 sprat, strogi centar, 800 eura/m2 IZDAVAWE - POSLOVNI PROSTOR 60 m2, 250 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” IZDAVAWE - STAMBENI PROSTOR 60 m2, nename{ten , 130 eura, kod {kole “Ratko Mitrovi}” 40 m2, name{ten, 130 eura, kod Prehrambene {kole 53 m2, nename{ten , 130 eura, Avenija 1

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

PRODAJEM fotequ za masa`u, pru`a veliki broj kombinacija masa`a, kontrola preko daqinskog. Pogodna sa welnes i fitnes centre, kao i salone lepote. Tel. 064/ 945-6205 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Ura|ena generalna. Cena 185 evra. Mo`e zamena za laptop. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-846 PRODAJEM ~etiri ~eli~ne felne za Opel Korsu. Tel. 065/ 465-8-224 PRODAJEM bansek. 060/ 0102-096 PRODAJEM italijansku ~etvorotaktnu benzinsku kosa~icu. Tel. 060/ 550-0-525 PRODAJEM {pediter, o~uvan. Tel. 064/ 134-8-236 PRODAJEM IMT 558 sa ugra|enim servo upravqa~em i dobo{ ko~nicama. Cena 4.000 evra. Tel. 060/ 481-2-144 PRODAJEM traktorsku

AGENCIJA

prikolicu . Tel. 065/ 207-4383 PRODAJEM traktorsku korpu, nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-5-061 PRODAJEM dvobrazni plug Lemind Leskovac, o~uvan, perfektan. Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-2-144 OBEZBEDITE SE za zimu roletnama i servisirajte stare. Popravqamo sve vrste roletni. Tel. 032/ 5455-922, 064/ 3611-752 KUPUJEM mla|u bagremovu {umu za direke , za malinu. Tel. 064/ 568-1-914, 682-466 KUPUJEM polovan ispravan tarup. Tel. 060/ 738-1-790 AUTOMOBILI - PRODAJA PRODAJEM Zastavu 101, 1996.godi{te, sa plinom. Cena 299 evra. Tel. 064/ 240-2699 PRODAJEM Zastavu 101 Skala 55, 2004. godi{te, sa ugra|enim plinom. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM Yugo 2007. godi{te, sa plinom. Cena 1300 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Yugo 2000. godi{te, crvene boje u odli~nom stawu. Cena 850 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Opel Kadett Suzu 1.3, 89-go godi{te. Registrovana do juna 2014. godine. Tel. 060/ 036-7-820 PRODAJEM Ford Escort 92. godi{te, dobar, gara`iran, vlasnik 5. godina, plin, registrovan godinu dana. Tel. 064/ 183-7-109 PRODAJEM Fiat Stilo 2002. godi{te sa plinom. Cena 2.199 evra. Tel. 064/240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto 1.2. benzin, 2001. godi{te. Cena 1799 evra. Tel. 064/ 240-2-699 PRODAJEM Fiat Punto u ekstra stawu, prvi vlasnik, kompletno opremqen, zimske gume. Tel. 062/ 188-2-820 PRODAJEM Daewoo Nexia 1.5., 1997.god, registrovan, plin atestiran, ABS, ARBG. Tel. 062/ 803-1-148, 064/ 286-1663

\OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2 /KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260, 063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2, drugi sprat, CG, Dediwe (izme|u Belog dvora i VMA cena 55.000 eura)

STANOVI P- 40 m2, jednoiposoban, 2. sprat, lift, noviji, bez ulagawa, ulica Qubi}ska. Cena dogovor P- 29 m2, jednosoban, CG, lift, terasa, Vinara. Cena 24.000 eura. P-28 m2, nova garsowera, Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena24.000 eura P- 33 m2, jednoiposoban, nov, sa plaharima, CG, lift, Alvaxinica. Cena 21.000 eura P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en, Kej. Cena 20.000 eura P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri centar. Cena 28.000 eura P-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji, Qubi}ska. Cena dogovor. P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel Morava. Cena 33.000 eura P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska, nov. Cena 37.500 eura P-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawina. Cena 28.000 eura P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 27.000 eura P-64 m2, 4. sprat, CG, Svetozara Markovi}a. Cena 43.000 eura P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska , nov. Cena 50.000 eura P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor. P-55 m2, 4. sprat, CG, lift, Kej. Cena 36.000 eura P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali{te. Cena 70.000 eura P-62 m2, 1. sprat, CG, centar, nov. Cena 57.000 eura P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, gara`a, nov, centar. Cena 80.000 eura sa PDV P-103 m2, VP, CG, nov, luks, centar. Cena dogovor. P-130 m2, 2. sprat, CG, nov, centar. Cena dogovor. P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi} kej. Cena 46.000 eura P-27 m2, 3. sprat, noviji, garsowera, CG, centar. Cena 22.000 eura P-35.50 m2, 4. sprat, lift, noviji, CG, centar. Cena 24.000 eura P-64 m2, 2. sprat, lift, CG, Hotel Morava. Cena 42.000. eura P-47 m2, lift, CG, nova gradwa, podzemna gara`a. Lokacija Beograd, TC Zira. P- 70 m2, nov, CG, lift. Povoqno. P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara. P-64 m2, 1. sprat, CG, kod Gradskog Parka P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina P-33 m2, 2. sprat, CG, H.Morava, jednosoban. Cena 25.000 eura P-89 m2, 2.sprat, nov, ~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvosoban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2. sprat, kod Hotel Morave P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod Hotel Morave. Cena 36.500 eura P-47 m2,3. sprat, nov. Cena 35.000 eura KU]E P- 180 m2, 3.20 ari placa, novo, Qubi}. Cena 36.000 eura P-120 m2, 3 ara placa, novija, Dom Zdravqa. Cena 65.000 P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Cena dogovor. P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod Gradske Bolnice. Cena 36.000 eura 140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod O[ Milica Pavlovi}. Cena 70.000 eura. KU]A kod Kamenog mosta, 60 m2, 10 ari placa, ukwi`ena. Cena 28.000 eura BEOGRAD BEOGRAD, Slavija /Deligradska/ P- 90 m2, 4. sprat, kompletno renoviran. Cena dogovor. BEOGRAD, Autokomanda, garsowera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda, jednoiposoban 43 m2, nov. Cena 1.700 e/ m2 sa PDV. BEOGRAD, Autokomanda , jednoiposoban 47 m2, nov. Cena 1.700 e/m2


29

SPORT

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

TURNIR U ULI^NOM FUDBALU I U ^A^KU

FK BORAC

IGRA ZA SVE

NOVA LICA PROTIV DOLINE

oplo vreme, vikend, odu{evqena deca... sve kockice su se slo`ile inicijatorima Turnira u uli~nom fudbalu koji je pro{le subote i nedeqe odr`an na Gradskom trgu. U vi{e ekipa okupilo se stotine dece od osam do 16 godina. Nijedno dete koje je do{lo da igra fudbal nije vra}eno ku}i. - Hteli smo da ih okupimo da se igraju i dru`e, a ne da samo sa svojim vr{wacima komuniciraju na Fejsbuku i Tviteru. Na{u akciju podr`ala je i Policijska uprava Smederevo. Zajedno sa wima, osim igre i dru`ewa, promovi{emo, toleranciju, borbu protiv droge, rasizma, nasiqa i ostalih devijantnih pojava. Veliku podr{ku dobili smo i od Fudbalskog saveza Srbije - ka`e Nikola Ne{i}, direktor takmi~ewa. U sklopu turnira predstavnici Ministrstva unutra{wih poslova

T

prethodnom kolu fudbaleri Boraca uzeli su jedan bod u utakmici sa doju~era{wim superliga{em Smederevom koja je zavr{ena nere{enim rezultatom 0:0. Sutra ih o~ekuje duel sa Dolinom iz Padine. Ova ekipa je posle devet odigranih kola na pretposledwem mestu tabele Prve lige Srbije. Iako su se u jesewem prvenstvu susreti na doma}em terenu pokazali kao problemati~ni za Borac, u desetom kolu pobeda ne sme biti dovedena u pitawe. - Bod iz Smedereva je vrlo va`an, mo`da smo mogli i vi{e, ipak ne mogu zameriti igra~ima na pristupu koji su pokazali pro{log vikenda. Ali, ispostavilo

U

se da su nam u novoj sezoni kriti~ni me~evi na doma}em terenu. Da smo dobili Radnik, bili bismo drugi na tabeli, a izgubili smo i tri boda protiv Sloge PM. Ima jo{ {est kola do kraja jeseweg prvenstva i ono {to nam je prioritet jeste povratak na takmi~arski kolosek. Sigurno je da nas u subotu o~ekuje jo{ jedna te{ka utakmica. Moramo imati boqi pristup prema igri i vi{e po`rtvovawa, jer jedino tako mo`emo osvojiti nova tri boda - napomiwe Dejan Vuki}evi}, trener FK Borac. Najva`niji potez u ostvarewu trenutno prioritetnog ciqa i povratka na takmi~arski nivo su i nova lica na terenu.

GRADSKA LIGA

PARMENAC UBEDQIV I posle sedmog kola Parmenac ima stopostotni u~inak. Pro{log vikenda je na svom terenu savladao Lugove sa 8:0. Fudbaleri Strelca su pobedili u gostima Polet iz Gori~na, 4:5, dok je Planinac slavio protiv Keja, 1:2. U me~u Budu}nost - ^a~ak 94 boqi su bili gosti, 1:3, a Zadrugar je trijumfovao nad Vujnom, 0:2. I fudbaleri Preme}e su bili ubedqivi. Na svom terenu su slavili protiv Morave iz Mojsiwa sa 4:1. U sedmom kolu Rakova je bila slobodna. POLUFINALE GRADSKOG KUPA Orlovac - Sloboda 3 : 0 Polet T - Polet Q 23.10.2013.

TABELA 1. Parmenac 2. Rakova 3. Vujan 4. Kej 5. Planinac 6. Budu}nost 7. Zadrugar 8. ^a~ak 94 9. Preme}a (-1) 10. Morava 11. Strelac (-1) 12. Lugovi 13. Polet (-1) OSMO KOLO 20. oktobar, 15 ~asova Planinac - ^a~ak 94 Morava - Budu}nost Zadrugar - Preme}a Strelac - Vujan Lugovi - Polet G Rakova - Parmenac Kej slobodan

21 11 11 11 10 8 8 8 6 5 5 5 4

- O~igledno je da jedna grupa igra~a nije ispunila na{a o~ekivawa. Imao sam mo`da i previ{e strpqewa za pojedince kojima su li~ni interesi ispred klupskih i tome moramo stati na put. Utakmica protiv Doline }e doneti nova lica u igri. O~igledno je da nam nedostaje sve`e krvi, vi{e `eqe i discipline u igri. Sigurno }e

nova lica na terenu biti Milojevi}, mladi Jevtovi}, a na treninzima se nametnuo Ma{ovi}. Nadam se da }e mladost i `eqa za afirmacijom pokazati rezultat u subotu - ka`e Vuki}evi}. Utakmica protiv Doline po~iwe u 14,30 ~asova na stadionu FK Borac.

OKRU@NA LIGA

SRPSKA LIGA ZAPAD

DEVETO KOLO Miokovci - Slatina Backovac junajted - Morava Jedinstvo GG - Napredak Prijevor - Omladinac Goru{ica - Ov~ar Mladost P - Rudar Mladost A - Dowa Vrbava Spartak - Jedinstvo K TABELA 1. Rudar 2. Ov~ar 3. Mladost Preqina 4. Spartak 5. Dowa Vrbava 6. Jedinstvo K 7. Napredak 8. Slatina 9. Mladost Atenica 10. Morava 11. Backovac junajted 12. Goru{ica 13. Jedinstvo GG 14. Miokovci (-1) 15. Omladinac 16. Prijevor

3:2 3:2 2:1 2:3 3:2 1:3 4:1 2:2

21 19 19 18 16 14 13 12 12 11 10 9 7 7 7 6

DESETO KOLO 20. oktobar, 15 ~asova Slatina - Jedinstvo Kowevi}i Dowa Vrvava - Spartak Rudar - Mladost - Atenica Ov~ar - Mladost Preqina Omladinac - Goru{ica Napredak - Prijevor Morava - Jedinstvo Gorwa G. Miokovci - Backovac junajted

Z. J.

POLET TRE]I, SLOBODA POSLEDWA U devetom kolu Srpske lige Zapad Polet je savladao Rudara sa 1:0, a Sloboda izgubila od [apine sa 4:0. Trenutno je tim iz Qubi}a na ~etvrtom mestu (18 bodova), dok je Sloboda na posledwem 16. (tri boda). U desetom kolu Sloboda gostuje Rudaru, Polet do~ekuje Jasenicu 1911. Utakmica Polet - Jasenica bi}e odigrana u nedequ, u 11 ~asova, na stadionu FK Polet u Qubi}u.

ZONA MORAVA DEVETO KOLO Orlovac - Polet T Trep~a - Draga~evo Tutin - Takovo

1:0 1:5 0:3

TABELA 3. Takovo 4. Polet 9. Orlovac 13. Draga~evo

15 15 12 8

DESETO KOLO Draga~evo - Mokra Gora Polet - Sloboda Takovo - Orlovac

organizovali su takmi~ewe “Ja volim `ivot, a ti”. Na ovu temu deca su slikala likovne radove. ^a~ak je peti grad koji su ove jeseni posetili realizatori projekta Street football (uli~ni fudbal). Pokrenula ga je smederevska marketin{ka agencija “Skala tim studio” u ciqu promocije amaterskog bazi~nog fudbala. Iste akcije na gradskim trgovima pripremaju i u prole}noj sezoni 2014. Pre organizacije turnira, realizatori projekta posete i {kole u gradovima i uz pomo} jakih sponzora, doniraju im lopte za ~asove fizi~kog vaspitawa. Na otvarawu pro{le subote, osim predstvnika gradske vlasti i Fudbalskog saveza ^a~ka i Moravi~kog okruga, prisustvovao je i @eqko Todorovi}, direktor FAR-a za Balkan, organizacije za borbu protiv rasizma. Z. J.

TRENINZI I ZA SUDIJE Fudbalske sudije ^a~ka ponovo imaju obavezne treninge dva puta sedmi~no. Sastaju se na stadionu Fudbalskog kluba BIP. - Nisam potpuno zadovoqan su|ewem u Gradskoj i Okru`noj ligi i zato su nam potrebni treninzi i edukacija. Radimo na fizi~kim, takti~ko-tehni~kim i poka-

SEMINAR ZA TRENERE Udru`ewa fudbalskih trenera ^a~ka i Moravi~kog okruga pozivaju sve zainteresovane da se prijave za seminar trenera za UEFA “C” licencu. Jednodnevni seminar bi}e odr`an po~etkom novembra, a maksimalan broj kandidata je 30. Tro{kove seminara, 12 hiqada dinara, zainteresovani upla}uju na ra~un Fudbalskog saveza regiona zapadne Srbije, sa naznakom “Seminar trenera za UEFA ’C licencu”. Dokumentaciju sa potpisom [kole za fudbalske trenere FSS kandidati dostavqaju Udru`ewu fudbalskih trenera ^a~ka.

znim ve`bama. Na treninzima postoje samo moja pi{taqka, red i disciplina ka`e Petar Davidovi}, savezni instruktor prve kategorije. Osim fizi~ke, sudije imaju i teorijsku obuku u prostorijama Fudbalskog saveza ^a~ka.

Potrebna dokumentacija: * Uredno popuwen prijavni list *Fotokopija li~ne karte * Uverewe o zdravstvenoj sposobnosti (ne starije od tri meseca) * Overena kopija diplome o ste~enom obrazovawu (najmawe tre}i stepen) * Popuwen i overen obrazac kluba za koje je kandidat nastupao najmawe tri godine * Dve fotografije, ne starije od {est meseci *Potvrda o uplati *Kopije dokumenata starih zvawa (za trenere koji ih poseduju) Detaqnije informacije na telefon 032/377-219 i 064/03-77-777. Kontakt osoba Milo{ Stevani}.


30

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

SPORT

ODBOJKA

KO[ARKA o{arka{i Borac Mocart sporta pobedili su na prvom gostovawu u sezoni 2013/14. Odlu~uju}ih tri poena za ^a~ane postigao je Dra{ko Radovi} u posledwim sekundama utakmice. - Odigrali smo ~vrsto, dobro i sveli Vojvodinu na 66 poena. Na kraju smo imali sre}e, ali smo je zaslu`ili u svih 40 minuta igre - izjavio je najkorisniji igra~ Borca protiv Vojvodine Nemawa Proti}. U pobedni~koj ekipi dvocifreni broj poena postigli su Nemawa Proti} (18) i Aleksandar Mandi} (15), najboqi skaka~ bio je Ilija Cvetkovi}. U ekipi Vojvodine istakao se Milova-

K

IZ POBEDE U POBEDU

PROBILI LED U GOSTIMA Vojvodina - Borac Mocart sport 66:67 (15/15, 18/16, 14/15, 19/21) novi} sa postignutih 14 poena. Posle pobede u Novom Sadu, BMS igra dve utakmice kod ku}e. U tre}em kolu do~ekuje u`i~ku Slobodu, a potom Konstantina iz Ni{a. - O~ekuju nas dve utakmice na na{em terenu u kojima ne sme da bude kiksa. Igra~i moraju protiv Slobode da

potvrde rejting. O~ekujem punu dvoranu i novu pobedu - rekao je za Mocart sport Marko Ivanovi}, direktor BMS. Utakmica protiv Slobode bi}e odigrana sutra u standardnom terminu, 19 ~asova, u hali KK Borac Mocart sporta. Z. J.

DRUGA MU[KA LIGA Drugo kolo Mladost ^a~ak - Mladost Zemun 80:67 Tre}e kolo Jagodina - Mladost

PRVA REGIONALNA LIGA ZAPAD Drugo kolo Milo{evac - @elezni~ar

80:95 Tre}e kolo @elezni~ar - Svilajnac

DRUGA REGIONALNA LIGA ZAPAD Prvo kolo ^A basket tim - Mionica Vladimirci - ^a~ak 94

76:79 80:82 Drugo kolo ^a~ak 94 - U`ice @elezni~ar - Lajkovac - ^A basket tim

marketing 032/342-276

dbojka{ice Libera pobedom su otvorile sezonu u Prvoj ligi Srbije. U nedequ su na svom terenu, u Osnovnoj {koli “Preqina�, savladale Student iz Ni{a sa 3:2. - Najmla|a smo ekipa u ligi, maksimalno se pripremamo za sve me~eve i trudimo se da ih dobijemo. Iako je srpska odbojka u pravom zaletu, nemamo veliku podr{ku ^a~ana na utakmicama. Na po~etku sezone u vi{em rangu takmi~ewa igrali smo u polupraznoj sali. Zato pozivamo sve navija~e i qubiteqe odbojke da nas podr`e na utakmicama koje budemo igrali kod ku}e. Bi}e nam to novi podstrek za pobedu - poru~uju odbojka{ice Libera. U narednom kolu Libero

O

PRVA LIGA ZAPAD MU[KARCI ^etvrto kolo Mladost - Novi Pazar 28:18 Peto kolo [ampot - Mladost PRVA LIGA ZAPAD @ENE ^etvrto kolo Napredak 12 - ^a~ak 33:29 Ko{utwak - So~anica 15:31 Peto kolo Go~ - Ko{utwak ^a~ak - Prijepoqe

^A gostuje u Zrewaninu. Osim seniorki, slavili su i juniori Libera. Oni su pro{le subote savladali Fap livnicu iz Prijepoqa tako|e sa 3:2. Ovog vikenda po~iwe prvenstvo Zlatiborsko-Moravi~ke lige. Odbojka{ice ^a~ka u Lu~anima igraju sa istoimenom ekipom. Z. J.

RUKOMET


31

SPORT

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

BICIKLIZAM

BORAC PRVI, DANILOVI] DRUGI a posledwoj trci Biciklisti~ke lige Srbije za 2013. godinu u Ni{u seniori Borca bili su prvi, a wihov voza~ Marko Danilovi} drugi. Trka je vo`ena za nagradu Ni{a, na kru`noj stazi ulicama grada. Vo`eno je 20 krugova, a du`ina jednog kruga bila je tri i po kilometra. ^a~ani su diktirali tempo i uvek hvatali beg. Odlu~uju}i beg dogodio se na polovini trke, kada su se odvojili Danilovi}, Stankovi} iz Kraqeva i Kragujev~anin [melcerovi}. Tada je na~iwena i takti~ka gre{ka, jer je u toj grupi morao da se na|e jo{ jedan voza~ Borca. U sprintu vode}e trojke Stankovi} je odsprintao Danilovi}a. Biciklisti Borca Jovan Zekavica i Stefan Stefanovi} zauzeli su peto, od-

N

DE^JI FITNES

VALENTINA OSVOJILA KUP „DENIS MALI” a~anka Valentina Strugarevi} bila je prva na Kupu “Denis mali” u Aran|elovcu, u kategoriji de~ji fitnes od osam do 14 godina. - Zadovoqan sam wenim nastupom, a posebno izvedenom koreografijom koja je sadr`ala dosta elemenata gimnastike i plesa. Pokazala je i izuzetnu sigurnost u spoju svih tih elemenata, {to nam daje dodatni elan za daqi rad - ka`e Valentinin trener Ivan Strugarevi}. Tradicionalni Kup “Denis mali” ove godine je imao i poseban jubilej, tri decenije uspe{nog rada aran|elova~kog BBK “19. septem-

^

bar”. Tim povodom pro{le subote su i dodeqena priznawa zaslu`nima za razvoj i popularizaciju bodi bildinga i fitnesa u Srbiji. Plaketa je pripala i trene-

ru ~a~anskog BBK Borac Ivanu Strugarevi}u. Od 28. oktobra do 5. novembra Valentina }e boraviti na kampu za mlade i perspektivne sportiste na Tari. Kamp }e biti odr`an pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta.

TENIS

RACKOVI] OPET POBEDNIK KOLOS KUPA a nedavnom turniru rekreativaca Kolos kup 2013. po tre}i put pobedio je Neboj{a Rackovi}, ^a~anima poznatiji kao muzi~ar, nego teniser. On je u finalu savladao Sa{u Toma{evi}a sa 2:1. Sedmodnevni turnir u hali “Kolos” po ~etvrti put je okupio najboqe rekreativce iz ^a~ka, a igra je protekla u izuzetnoj sportskoj atmosferi. Na kraju najboqi su dobili pehare. Kako je interesovawe za ovaj turnir iz godine u godinu sve ve}e, organizatori, SC “Kolos”, planiraju da 2014.

N

TENIS

[ESTA TITULA ZA JANU a~anka Jana Bojovi} (13) pobednik je turnira u Po`arevcu iz kalendara Teniskog saveza Srbije druge kategorije za igra~ice do 16 godina. Ona je u finalu savladala ~etvoropolasiranu teniserku na rang listi Ivanu Cvjeti} (15) sa 6:3, 5:7, 7:6. Prethodno je u polufinalu pobedila drugoplasiranu Sowu Joli}, 6:0, 6:2. Turnir je odr`an od 12. do 16. oktobra u organizaciji TK Po`arevac. Jana je pre

^

nosno {esto mesto u sprintu glavne grupe. Wihovi pojedina~ni plasmani bili su dovoqni da Borac pobedi kraqeva~ki Metalac i kragujeva~ki Radni~ki. U generalnom plasmanu Biciklisti~ke lige Srbije Borac je drugi, a u pojedina~nom, u kategoriji elita, pobedio je Ivan Stevi}, OBK Beograd, dok je Marko Danilovi} ~etvrti. Marko je prvi u kategoriji takmi~ara do 23 godine, ispred Stefana Stefanovi}a i Jovana Zekavice.

nastupa u Po`arevcu, u ovoj sezoni osvojila pet titula iz kalendara ETTA I TSS. - Hvala TSS koji mi je dodelio vajld kartu za ovaj turnir. Po{to dugo nisam imala svog trenera, od septembra sam po~ela da radim po deset sati sedmi~no sa Borisom Premovi}em. Nadam se jo{ boqim rezultatima. “Beo sport” i “Wilson” su uz mene - ka`e ~a~anska {ampionka. Z. J.

ugoste i tenisere iz drugih gradova. Z. J.

VETERANI ZADRUGARA ODMERILI SNAGE SA PARTIZANOM

RUTOVAC POJA^AVA CRNO BELE

I OVAKO SE VOLI KLUB

ubav prema klubu za koji navija od ro|ewa, nekada{wi fudbaler Borca Sini{a Kotor~evi} nije zanemario ni na sopstvenoj svadbi. Uprkos svim pisanim i nepisanim pravilima, mlado`ewa se u subotu, 12. oktobra, ven~ao sa dugogodi{wom devojkom Anom u dresu Partizana. Sve~ana ceremonija obavqena je u dru{tvu roditeqa mladenaca i kumova Ane i Vladimira. Sini{a je u svojoj fudbalskoj karijeri igrao i za Polet, Slobodu i Remont.

Q

Foto: Du{ko Radi{i} Lej~a

VEN^AO SE U DRESU PARTIZANA udbalski veterani Zadrugara iz Dowe Trep~e odigrali su nedavno u Zemunu prijateqsku utakmicu sa Partizanom. Na kraju su Beogra|ani slavili sa 3:2, postigav{i pobedni~ki gol u posledwim minutama utakmice. - Retko Partizan ugosti nekoga na ovakav na~in, ali mi sa wima imamo dugogodi{we prijateqske odnose. Posle

F

osam uzastopnih gostovawa wihovih fudbalera kod nas, usledio je poziv da i mi do|emo kod wih - ka`e Vladan Mili}, ~lan uprave Zadrugara. Zbog odli~ne partije koju je pru`io u Zemunu i postignuta dva gola, fudbaler Zadrugara Miroslav Rutovac dobio je poziv od veterana Partizana da igra za wih na utakmicama u zapadnoj Srbiji.

VESTI

KAJAK

ZLATO ZA OGWENA Kajaka{ KK ^a~ak Ogwen Perovanovi} osvojio je prvo mesto na 43. “Oktobarskom memorijalu” u Kraqevu. Osim Ogwena, u konkurenciji pionira zapa`en rezultat, ~etvrto mesto, osvojio je i ^a~anin Petar Pavlovi}. Na{i kajaka{i takmi~i}e se i u nedequ, 20. oktobra, u Bawa Luci, gde ih o~ekuju jo{ ve}i izazovi i ja~a konkurencija. Z. J.

KARATE TRI MEDAQE ZA SLOBODU U konkurenciji od dve hiqade takmi~ara iz 33 dr`ave reprezentacija Srbije zauzela je u generalnom plasmanu drugo mesto, dok su prvi bili Rumuni. Sjajnom rezultatu Srbije doprineli su i karatisti ~a~anske Slobode koji su u borbama osvojili tri medaqe. Kadet Vladimir Savi} osvojio je srebrnu medaqu, u kategoriji - 50 kg, u izuzetno te{kom i uzbudqivom finalu sa takmi~arom iz Italije. Pioniri Milica Polu`i}, kategorija + 45 kg, i Andrej Gruji~i}, - 34 kg, uzeli su bronze i tako ponovili uspeh sa Evropskog prvenstva u Ma|arskoj. Doma}in 21. Svetskog prvenstva u karateu, proteklog vikenda, bio je Novi Sad. Organizovala ga je [otokan karate federacija pod okriqem Ujediwenih nacija.

PRIPREME NA RUDNIKU Karatisti Nemawe pripremali su se ovih dana za Svetsko prvenstvo u ^e{koj na Rudniku. Pripreme je vodio predsednik Fudokan federacije Srbije Milo{ Seni}. Iz kluba Nemawa na Rudniku su boravili trener Zorana Koji} i karatisti Marija Paunovi} i Branko Nikoli}. Na Svetskom prvenstvu u karateu, koje }e biti odr`ano krajem novembra u Pragu, Zorana }e nastupati kao sudija, a Marija i Branko kao takmi~ari. Z. J.


32

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE


PRODAJEM Ladu Nivu, 2003. godi{te, registrovana do maja 2014. god. Tel. 069/ 345-0-522, 714-603 PRODAJEM Ladu Nivu 1.7, registrovana do maja 2014. Tel. 069/ 024-5-204 PRODAJEM Renault Lagunu, 2003. godi{te, 1.9. DCI karavan, u dobrom stawu, mo`e zamena. Tel. 060/ 418-3-333 PRODAJEM Golf 2, 1.6. dizel. Cena 950 evra. Tel. 064/ 240-2699 USLUGE USLUGE kombi prevoza svih vrsta robe, selidbe. Povoqno. Tel. 064/ 262-9-068 USLUGE ~uvawa Va{eg deteta. Tel. 062/ 211-827 USLUGE popravke le|nih bakarnih prskalica, brenta~a, plasti~nih prskalica, mu{tika, prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-572

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

33

OGLASI

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

USLUGE zavarivawa gusa i aluminijuma. Tel. 066/ 910-9889 USLUGE ure|ivawa zelenih povr{ina. Tel. 063/ 313-390 USLUGE ko{ewa i ra{~i{}avawa svih vrsta zaraslih i zapu{tenih travnatih povr{ina. Tel. 065/ 4586-162 USLUGE vo|ewe kwiga. najpovoqnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705 USLUGE NAJJEFTINIJE me|ugradske vo`we taksijem. Tel. 063/ 120-2-151, 064/ 560-0490 USLUGE ~i{}ewa poslovnog i stambenog prostora, izuzetno kvalitetno i povoqno. Tel. 062/ 856-0-561 USLUGA svih vrsta pomo}i u ku}i i ~uvawe dece. Tel. 064/150-9-891 USLUGA ~uvawa dece, ozbiqna `ena sa iskustvom vaspita~a. Tel. 064/ 102-2-759

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

USLUGE cepawa i strugawa drva. Povoqno. Tel. 064/ 444-3163 USLUGE prevoda, profesor engleskoj jezika, samostalni stru~ni prevodilac, ~asovi engleskog. Tel. 062/ 205-373 POMA@EM Va{oj deci pred{kolskog i {kolskog uzrasta, ni`ih razreda u savladavawu gradiva, u~iteq. Tel. 064/ 255-1-520, 032/ 332-664 RAD SA decom pred{kolskog i {kolskog uzrasta do 4. razreda, dipl. u~iteq. Tel. 064/ 0777-900 IZRADA kotlovskih industrijskih oxaka , i ostali bravarski radovi. Tel. 066/ 910-9-889 IZRADA traktorskih korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-889

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i obradivo zemqi{te). Telefon za informacije: 064/985-98-03

ZAPOSLEWE POTREBAN stomatolog sa radnim iskustvom, za rad u stomatolo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-4-149

032/222-552 064/158-93-63 064/673-2-969

064/146-87-32 064/137-41-37 060/343-32-90 032/343-329

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI GARSOWERE P-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 eura P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.500 eura P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura P-26 m2, 6. sprat, Merkator, 19.000 eura P-26 m2, 3.sprat, Kej, 17.500 eura P-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.500 eura P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000 eura P-27 m2, 2.sprat, centar, 20.000 eura JEDNOSOBNI P-30 m2, 3. sprat, P-35 m2, 4. sprat, P-38 m2, 3. sprat, eura P-34 m2, 1. sprat, P-42 m2, 4. sprat, eura P-44 m2, 2. sprat, eura P-40 m2, 2. sprat, eura

Vinara, 24.000 eura Kej, 18.000 eura H. Morava, 23.000 centar, 23.200 eura Med.{kola, 22.000 Med. {kola, 30.000 Qubi}ska, 33.000

DVOSOBNI P-54 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 35.000 eura P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.850 eura P-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 31.000 eura P-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 eura

KU]E P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 eura P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 eura P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

P-57 eura P-47 eura P-53 eura P-42 eura P-53 eura P-63 eura P-60 eura P-65 eura

m2, prizemqe, Avenija 2, 31.000

STANOVI:

m2, 3. sprat, Merkator, 35.000

P=19 m2, Nemawina, 6.sprat, lift, CG, cena: 17 500 eura P=23 m2, nova, ulica Svetozara Markovi}, prizemqe P=24 m2, Avenija 1, u zgradama od fasadne cigle, CG P=34 m2 sa CG u Nemawinoj ulici, cena: 20 500 eura P=30 m2, novija gradwa, grejawe na gas, 2. Sprat, [iri centar, cena: 21 000 eura P=34 m2, u blizini Nemawine, 2.sprat, cena: 17 000 eura P=26 m2 sa stvarima, Qubi} kej, 3.sprat, cena: 18 500 eura P=30 m2, novija gradwa, Topli~ka ulica, cena: 23 000 eura P=36 m2, Avenija 1, CG, prizemqe, cena: 22 500 eura P=45 m2, Nemawina ulica, 4.sprat, CG, cena: 26 500 eura P=43 m2, u blizini Nemawine ulice, cena: 26 000 eura P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat, cena: 28 000 eura P=43 m2 + 9 m2, [iri centar, lift, 6.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=38 m2, Alvaxinica, 4.sprat, sa stvarima,novija gradwa, povoqno. P=32 m2, 6.sprat, Svetozara Markovi}a, cena: 20 000 eura (sa stvarima) P=45 m2, Avenija 1,

m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 m2, 1. sprat, H. Morava 31.000 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 40.000 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 m2, 1. sprat, H. Morava, 35.000

TROSOBNI P-55 m2, 13. sprat, Kej, 26.000 eura P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura P-66 m2, 2. sprat, H. Morava, 35.000 eura P-65 m2, 2. sprat, centar, 45.000 eura P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura P-71 m2, 3. sprat, nov, Obili}eva, 780 eura + PDV P-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 eura P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 eura P-67 m2, 1.sprat, centar, 40.000 eura P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura P-81 m2, 1.sprat, Kneza Vase Popovi}a, 51.000 eura P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000 eura

40.+50.000 eura P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura P-60 m2, Avenija 1, plac 3 a, 30.000 eura P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000 eura P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura P-80 m2, Suvi Breg, plac 3 a, 36.000 eura P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

prizemqe, CG, cena: 29 000 eura P=48 m2, Obili}eva-nov, prizemqe, cena: 800 eura/m2 + PDV P=48 m2, Obili}eva-nov, 3.sprat, cena: 800 eura/m2 + PDV P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat, lift, CG, cena: 38 000 eura P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat, cena: 31 000 eura P=58 m2, Centar, 2 lifta, CG, cena: 31 000 eura P=62,8 m2, Alvaxinica, 1.sprat, CG, cena: 31 000 eura P=55 m2, u blizini Nemawine ulice, 3.sprat, cena: 31 000 eura P=54 m2, Qubi} kej, u zgradama od fasadne cigle, 4.sprat, CG, cena: 35 000 eura P=59 m2 sa stvarima, Industrijski prolaz, 1.sprat, cena: 22 000 eura P=60 m2, Alvaxinica, 2.sprat, novija gradwa, cena: 40 000 eura P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat, 2 lifta, CG, cena: 34 000 eura P=55 m2, Bate Jankovi}a, 3.sprat, cena: 36 000 eura P=58 m2, Avenija 2, lift, CG, cena: 36 000 eura P=55 m2, Qubi} kej u zgradama od fasadne cigle, renoviran, 1.sprat, CG P=52 m2, Alvaxinica, 3.sprat, nov, cena: 30 000 eura P=57 m2, nov, Qubi}ska ulica, 3.sprat P=63 m2, Centar-ulica

KU]E: P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000 eura 2 prizemne ku}e na 6 ari placa na Alvaxinici, cena: 56 000 eura Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari zemqe, cena: 20 000 eura P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog puta, cena: 45 000 eura 2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa, u blizini Dacove kafane, cena: 48

Gospodar Jovanova, 2.sprat, cena: 50 000 eura P=68 m2, Nemawina, 3.sprat, CG, cena: 41 000 eura P=81 m2, [iri centar, 1.sprat, CG, cena: 50 000 eura P=74,35 m2, Avenija 2, 1.sprat, CG, cena: 650 eura/m2 P=85 m2, Svetozara Markovi}, 3.sprat, novija gradwa, CG P=76 m2, Balkanska ulica, CG, 3.sprat, cena: 47 000 eura P=73 m2, nov, [iri centar, nov, 2.sprat, cena: 42 000 eura P-78 m2 Stari Autoprevoz, renoviran, CG, 1. sprat. Cena 50.000 eura P-26 m2 u ulici Vojvode Stepe , 1. sprat, EG. Cena 21.000 eura P-64 m2, Stari Autoprevoz, visoko prizemqe. Cena 39.000 eura P-36 m2 sa CG, u blizini Hotel Morave, 3. sprat. P-44 m2, Nemawina ulica, 4. sprat, CG, cena 26.500 eura P-61 m2, centar, Amixina ulica, 1. sprat. P-55 m2, Avenija 2, prizemqe, CG,. Cena 31.000 eura P- 69 m2 kod Medicinske {kole, 3. sprat. Cena 35.000 eura P-63 m2 kod [kole F. Filipovi}, 3. sprat. Cena 28.000 eura P-27 m2 u centru grada. P-41 m2 na Qubi} Keju. P-60 m2, Alvaxinica, fasadna cigla, CG, lift, interfon. Cena 38.000 eura

000 eura P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica, cena: 67 000 eura Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u. Povoqno. Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini Slobodinog igrali{ta. P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, udaqena 10 km od centra. Cena 33.000 eura


34

OGLASI

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

AGENCIJA www.stannekretnine.rs

NEKRETNINE

HITNO! PRODAJEM DVOSOBAN RENOVIRAN STAN KOD [KOLE MILICA PAVLOVI],2. SPRAT. POVOQNO. CENA 30.000 E P-20 m2, ul. Nemawina , 6. sprat, CG, klima, renoviran. Cena 17.000 eura P-25 m2, Alvaxinica, 1. sprat, TA. Cena 18.000 eura P-26 m2, Qubi} Kej, 3. sprat TA, name{ten. Cena 16.000 eura P-26 m2, nova, centar, 3. sprat, terasa, CG, lift. Cena 23.000 eura sa PDVom P-26 m2, Vojni odsek, 1. sprat, EG, terasa. Cena 21.000 eura P-29 m2, nova, Avenija 2, 3. sprat, CG, terasa, lift. Cena 22.000 eura P-30 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-33 m2, centar, sa spav. sobom, 4. sprat CG, ostaje deo name{taja. Cena 28.000 eura P-34 m2, centar, 1. sprat, CG, pogodan za poslovni prostor. Cena 24.000 eura P-38 m2, Avenija 1, prizemqe, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 23.000 eura P-38 m2, Qubi} kej, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 24.000 eura P-38 m2, nov, centar, 1. sprat, sa spav. sobom, CG, terasa. Cena 36.000 eura sa PDV-om P-40 m2, centar, 4. sprat, CG, sa spav. sobom, pogled na {etali{te, name{ten, renoviran. Cena 36.000 eura P-40 m2, nov, kod Med. {kole, 4. sprat, lift, CG, terasa, gara`a. Cena 31.000 eura P-44 m2, Hotel Morava, 4. sprat, CG, terasa. Cena 25.000 eura P-46 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG. Cena 28.000 eura P-46 m2, nov, Obili}eva, pogodan za poslovni prostor. Cena 35.000 eura P-45 m2, noviji, Nemawina, 3. sprat, lift, CG, terasa. Cena 35.000 eura P-45 m2, Nemawina, 2. sprat, CG, komplet renoviran. Cena 30.000 eura P-46 m2, Avenija 1, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 28.000 eura P-48 m2, centar, 4. sprat, CG, terasa. Cena 33.000 eura P-48 m2, Alvaxinica, 4. sprat, CG, terasa, lift. Cena 32.000 eura P-45 m2 + 13 m2, Nemawina, dupleks, 5. sprat, lift, CG. Cena 30.000 eura P-49 m2, Avenija 2, 4. sprat, lift, CG, zgrada od fasadne cigle, name{ten. Cena 32.000 eura P-49 m2, Kej, zgrada od fasadne cigle, CG, podrum. Cena 30.000 eura P-50 m2, Hotel Morava, 1. sprat, TA. Cena 26.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 3.

sprat, TA, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, 2. sprat, sa dve spav. sobe, TA, terasa. Cena 32.000 eura P-52 m2, Qubi} kej, noviji, sa dve spav. sobe, CG, lift, terasa. Cena 28.000 eura P-52 m2, nov, Alvaxinica, 3. sprat, EG, terasa, sa dve spav. sobe. Cena 28.000 eura P-54 m2, centar, kod Dezerta, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 38.000 eura P- 57 m2, Avenija 2, VP, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 31.000 eura P-58 m2, Qubi} kej, 6. sprat, lift, CG, terasa, pogled na Moravu. Cena 35.000 eura P-58 m2, Hotel Morava, prvi sprat, CG, terasa, lift. Cena 31.000 eura P-60 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, TA, terasa. Cena 36.000 eura P-62 m2, noviji, Obili}eva, CG, terasa. Cena 40.000 eura P-66 m2, centar, 1. sprat, CG, terasa, pogodan za poslovni prostor. Cena 50.000 eura P-66 m2, Hotel Morava, 1. sprat, trosoban, CG, terasa, lift. Cena 40.000 eura P-68 m2, centar, u zgradi kod [ipada, 2. sprat, TA, terasa. Cena 40.000 eura P-68 m2, 1. sprat, gas, pogodan za poslovni prostor.Cena 40.000 eura P-69 m2, centar, blizu Po{te, gas, terasa, 1. sprat, gara`a. Cena 46.000 eura P-70 m2, Qubi} kej, 3. sprat, sa tri spav. sobe, CG, lift, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 45.000 eura P-72 m2, nov, centar, 1. sprat, CG, terasa. Cena 70.000 eura sa PDV-om P-72 m2, nov, Avenija 2, 2. sprat, sa tri spav. sobe, CG, terasa, lift. Cena 58.000 eura P-73 m2, Obili}eva, 1. sprat, CG, terasa, u odli~nom stawu. Cena 58.000 eura P-73 m2 + 6 m2 terasa, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 60.000 eura P-74 m2, Alvaxinica, 1. sprat, CG, terasa, lift, zgrada od fasadne cigle. Cena 50.000 eura P-75 m2, Avenija 2, 4. sprat, dupleks, CG, terasa, zgrada od fasadne cigle. Cena 38.000 eura P-75 m2, Hotel Morava, 1. sprat, CG, terasa. Cena 47.000 eura P-75 m2, nov, kod fakulteta, 3. sprat, CG, terasa. Cena 60.000 eura P-76 m2, Hotel Morava, 5. sprat, CG, terasa, odmah useqiv. Cena 40.000 eura

SIGMA

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

STANOVI P-76 m2, Balkanska, 2. sprat, CG, dve terase. Cena 45.000 eura P-78 m2, Vinara, 6. sprat, lift, CG, dve terase. Cena 50.000 eura P-80 m2, Qubi} kej, 4. sprat, CG, terasa, ukwi`en. Cena 45.000 eura P-90 m2, Hotel Morava, CG, lift, terasa, gara`a. Cena 50.000 eura P-92 m2, nov, Kej, dupleks, 5. sprat, sa 5. spav. soba, CG, lift. Cena 55.000 eura sa PDV-om P-95 m2, kod Medicinske {kole, 1. sprat, dupleks, CG, terasa. Cena 80.000 eura KU]E P-60 m2 ( P+1), plac 10 ari, Pakovra}e, brvnara, dva bunara, ulaz sa asfaltnog puta, plastenik, vo}wak, fontana. Cena 20.000 eura P-70 m2, plac 4.13 ari, kod Proletera. Cena 45.000 eura P-70 m2 + 60 m2, plac 5 ari, Alvaxinica. Cena 50.000 eura P-80 m2+45 m2, plac 5 ari, centar, blizu KMN-a. Cena dogovor P-90 m2, plac 10 ari, Trbu{ani, kod kamenog mosta. Cena 28.000 eura P-92 m2, plac 5 ari, {kola Ratko Mitrovi}. Cena 48.000 eura P-98 m2, plac 2 ara , kod Bor~eve hale ili zamena za stan. Cena 45.000 eura Seosko doma}instvo, sa 7 ha zemqe u komadu, pomo}ne prostorije. Cena 25.000 eura P-105 m2 ( P+1 ), plac 2 a, Amixina. Cena 50.000 eura P-120 m2, plac 4.20 ara, blizu fakulteta. Cena dogovor P-250 m2, sa dva lokala u prizemqu, plac 8 ari na bedemu. Cena 70.000 eura LOKALI Rakova, 135 m2 sa magacinom, kod Doma. Cena 10.000 eura Viqu{a, 170 m2 sa magacinom, plac 10 ari. Cena 7.000 eura P-16 m2, centar, iza Galije. Cena 3000 e/ m2 ( dogovor ) P-18 m2, Qubi} kej. Cena 18.000 eura P-35 m2, centar, blizu pijace. Cena 60.000 eura P-49 m2, Alvaxinica. Cena 38.000 eura P-72 m2, S. Markovi}a. Cena 80.000 eura. Mogu}a podela na dva lokala od po 36 m2 sa mokrim ~vorom P-105 m2, dupleks, kod Hotel Morave. Cena 60.000 eura PLACEVI P-80 ari, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 800 e/ar P-40 ari, kod Bolnice. Cena 1000 e / ar

P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej . Cena 18.500 eura P-28 m2, 5.sprat, CG. Cena 18.500 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000 eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 29.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena 50.000 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56 m2, 4. sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej. Cena 36.000 eura P-57 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat, TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7. sprat, CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000 eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 58.000

P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska. Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

eura P-74 m2, 5. sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura P-76 m2, 2.sprat, CG, Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6. sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1. sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG, Vinara. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P- 52 m2, Qubi}ska, 3. sprat, CG. Cena 39.000 E. P- 55 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 32.000 E P- 68 m2, Bawalu~ka, 4. sprat, CG. Cena 44.000 E. P- 48 m2, Avenija 1, VP. Cena 29.000 E. P- 58 m2, Kej, 2. sprat, CG. Cena 34.000 E P- 77 m2, u`i centar, CG. Cena 42.500 E. P-42 m2, Kej, 4.sprat, CG. Cena 26.000 E P-38 m2, Nemawina, 3. sprat. Cena 22.000 E P-54 m2, Kej, CG. Cena 31.000 E P-58 m2, Qubi}ska, CG. Cena 37.000 E P-77 m2, centar, 4. sprat, CG, renoviran. Cena 42.500 E

KU]E placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura


35

OGLASI

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

Preduze}e “Vasovi}” doo ^a~ak raspisuje konkurs za radno mesto:

[EF MAGACINA 1 izvr{ilac Poslovi: - Redovna kontrola stawa robe u magacinu - Organizovawe i kontrola rada zaposlenih u magacinu - Rad u hladwa~i u minusnom re`imu - Vo|ewe potrebih evidencija - Kvalitativni i kvantitativni prijem i otprema robe - Evidencija zadu`ewa/razdu`ewa i priprema dokumentacije za kwi`ewe - Sravwivawe stawa u magacinu sa kwigovodstvenim stawem - Pra}ewe optimalnih zaliha Uspostavqawe, primena i odr`avawe dokumentovanih sistema kvaliteta u domenu odgovornosti (HASSP) - Kontrola odr`avawa higijene radnog mesta i prostora magacina

OBAVE[TEWE Odbor poverilaca “Slap group – Fabrika u ^a~ku” a.d. u ste~aju, Beograd, obave{tava ste~ajne poverioce ovog ste~ajnog du`nika, da je Nacrt za glavnu deobu ste~ajne mase ste~ajnog du`nika “Slap group – Fabrika u ^a~ku” a.d. u ste~aju, objavqen na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu, dana 14. 10. 2013. godine, da se nalazi u ste~ajnoj pisarnici Suda broj 22, i da se u isti mo`e izvr{iti uvid u roku od 15 dana od dana objavqivawa Nacrta za glavnu deobu na oglasnoj tabli Privrednog suda u Beogradu.

Uslovi: Minimum SSS Radno iskustvo u magacinskom poslovawu od najmawe 3 godine Sposobnost rada sa qudima i kontroli rada zaposlenih Voza~ka dozvola B kategorije Da nije krivi~no osu|ivan i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak Probni rad 7 dana VOZA^ 2 izvr{ilaca Uslovi: - III ili IV SSS - Radno iskustvo na poslovima voza~a od najmawe 2 godine - Voza~ka dozvola C kategorije - Posedovawe taho kartice - Da poseduje lekarsko uverewe - Da nije krivi~no osu|ivan i da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak - Probni rad 7 dana - Rad na odre|eno vreme Prijave za posao poslati na e-mail adresu: finansije@vasovic.co.rs Konkurs traje do 31. 10. 2013. Napomena: Bi}e kontaktirani samo oni kandidati koji u|u u u`i izbor.

ISPRAVKA OGLASA ZA PRODAJU POSLOVNOG PROSTORA OD 11. 10. 2013. godine U Oglasu koji je objavqen u ^a~anskom glasu dana 11. 10. 2013. godine, a kojim ^a~anska banka ogla{ava prodaju poslovnih prostora koji se nalaze u ^a~ku u ul. Bulevar oslobo|ewa 17, k.p. br. 4458/67, List nepokretnosti 8380 KO ^a~ak, pogre{no je naveden datum do koga se mogu dostaviti ponude. Vr{i se ispravka Oglasa u pogledu datuma do koga se dostavqaju pisane ponude, tako da se re~i: "Pisane ponude, sa dokazom o uplati depozita, mogu se dostaviti najkasnije do 19.09.2013. godine", zamewuju re~ima: "Pisane ponude, sa dokazom o uplati depozita, mogu se dostaviti najkasnije do 23. 10. 2013. godine" U ostalom delu Oglas objavqen 11. 10. 2013. godine ostaje na snazi. Za sve informacije zvati na telefon 032/302-130.

POTREBNA DVA RADNIKA ILI DVE RADNICE ZA RAD U RESTORANU "LEONARDO" Informacije na telefon: 069/75-33-35

CENA FOTO OGLASA - ^etvrtina strane 500 rsd

U subotu 19. oktobra 2013. u 13 ~asova na grobqu u Gorwoj Je`evici dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

MIQANI POPOVI]

- Osmina strane 250 rsd - [esnaestina strane 150 rsd

O@ALO[]ENI: sinovi SLAVOQUB, RODOQUB i ZORAN sa porodicama. 16521


36

^ITUQE

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

TU@NO SE]AWE 17. 10. 2008 - 17. 10. 2013.

POSLEDWI POZDRAV dragom kumu

RU@ICA ANTONIJEVI] iz Zabla}a 5. 12. 1942 - 21. 4. 2013.

Bako na{a! Uzalud je brojati dane, oni ne mogu vratiti izgubqeno. Na{a te qubav nije sa~uvala, na{e suze i bol te ne}e vratiti. Zaborav ne postoji. Kako je `iveti bez tebe znamo samo mi koji te volimo. FILIP, BOJANA i DARKO

RA[KO Wegovi: RADMILA, DUWA, VIDAN 16486

Dana 22. oktobra 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{eg dragog

16493

Dana 11. 10. 2013. preminuo je na{ dragi otac i deda

ZLATKU MILOVANOVI]U 1941 - 2013.

RAFAILA SIMOVI]A RAFA

SKELI] @IVOJIN

Hvala ti na iskrenom, pravom dugogodi{wem prijateqstvu.

1924 - 2013

Senka Dimitrijevi}, Tawa i Bojan sa porodicama. 16500

Pro|e i godina, a mi ne mo`emo da verujemo da te nema sa nama. Bio si na{ oslonac, podr{ka i ponos. Dok smo `ivi `ive}e{ sa nama. Tvoji najmiliji: supruga MILKA sa decom. 16495

19. 10. 1995 - 19. 10. 2013. POSLEDWI POZDRAV od }erki RADE, DRAGANE, QIQE, unuka BOBANA i unuka SNE@E, JELENE i SA[KE. 16520

22. 10. 2012 - 22. 10. 2013.

22. 10. 2012 - 22. 10. 2013.

RAFAILO SIMOVI] RAF

SIMOVI] RAFAILO RAF

RAKI] MIROQUB JAZO

Sa ponosom te pomiwemo, sa tugom `ivimo. Na{a qubav i se}awe na tvoju plemenitost i dobrotu traja}e zauvek. Sin RA[KO sa porodicom.

O~e moj mio, prekratko si s nama bio. Al' tvoj osmeh mio, drag neizbrisiv je trag. Godina pro|e, kako nisi sa nama, i da pro|e ceo vek, ne postoji za nas lek. Tvoja ZOCA sa porodicom

Uspomene ostaju zauvek i podse}aju {ta smo sa tobom izgubili.

16513

16495

16509

7. oktobra 2013. sahrawena je na{a draga

Dana 11. oktobra 2013. godine preminuo ja na{ dragi

OLGA - OQA MI[KEQIN

MIROSLAV STEVANOVI] TULE iz Baluge Preqinske Sahrana je obavqena 13. oktobra na grobqu u Baluzi.

Uspomenu na na{e dugogodi{we prijateqstvo ~uvaju porodice: ]IROVI], LUKOVI] i STANOJ^I]

Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a i prisustvu na sahrani. O@ALO[]ENI: supruga MA[INKA, sinovi SLOBODAN i ZORAN, snaje DU[ICA i SAWA, unuci STEFAN, DEJAN, FILIP, unuka JELENA i ostala rodbina.

16512

16503

Dana 24. oktobra je GODINA DANA od kada sa nama nije na{a voqena

SE]AWE 2000 - 2013

MIROSLAV BRKOVI]

Uspomenu na voqenog brata ~uva sestra MILENA sa porodicom 16517

SE]AWE 15. 10. 2008 - 15. 10. 2013.

SNE@ANA AXEMOVI]

DARKO

TVOJI: RAKI]I i TODOROVI]I

SLAVKO GVERO

iz Zabla}a Vreme te~e, ali ne le~i tugu za tobom, svakog dana te o~ekujemo jer ne mo`emo da se pomirimo sa istinom da smo te zauvek izgubili. Po~ivaj u miru. Pro{lo je tri godine od kako si oti{ao. Jo{ uvek si u srcima. PEKO, MAJA, DRAGI[A i DU[KO 16504

Uspomenu na tebe s tugom u srcu ~uva}e tvoji: majka DRAGA i brat \OKO sa porodicom 16515

S qubavqu i po{tovawem uspomenu na tebe ~uva PORODICA STEVLI] 16505

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


37

^ITUQE

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

24. oktobra u 15 ~asova na sredwem Ateni~kom grobqu da}emo DEVETOGODI[WI POMEN na{em voqenom i nikad pre`aqenom

Dana 19. oktobra navr{ava se TRINAEST GODINA od prerane smrti na{eg dragog

MIROSLAVA BRKOVI]A

MARKU PLAZINI]U

iz Trbu{ana

Nema tog vremena koje }e te izbrisati iz na{ih srca i misli, jer od smrti je mnogo te`e `iveti bez tebe.

Dobri qudi `ive kratko, ali se dugo pamte. S ponosom pomiwemo Tvoje ~estito ime, a tvoj dragi lik s qubavqu pamtimo i ~uvamo od zaborava.

MAMA, TATA i BRAT sa porodicom

TVOJA PORODICA

16510

16518

SE]AWE 19. 10. 1982 - 4. 12. 2010.

17. 10. 2013. navr{ava se GODI[WICA smrti

Dana 14. 10. 2013. preminuo je na{ dragi

BARALI] BO@IDAR BO]A

VOJIMIR VASOVI]

JELENA OCOKOQI] ro|. Jovanovi} Voqena Du{o, Brojimo tvoje godine unazad, jer smo tada bili sre}ni zajedno. Nedostaje{ nam u svemu {to dolazi. Nosimo te u na{im srcima. Majka DANICA, tata MILAN, bato DU[KO, baka KOSA i deda DRAGO

17. 10. 2012 - 17. 10. 2013. S' qubavqu, po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe Supruga MIRA, sin DEJAN, }erka DANKA sa porodicom.

16511

16507

RADMILA ]OSI]

Dana 19. 10. 2013. navr{ava se JEDANAEST GODINA od smrti na{e drage

20. 10. 2008 - 20. 10. 2013.

MILENE BU\EVAC ro|ena Jevtovi}

Sa qubavqu se se}aju i u srcu nose WENI NAJMILIJI 16502

Godine koje su pro{le nisu umawile se}awe i qubav na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo. Majka DANICA, otac DRAGOSLAV i brat SLOBODAN

Te{ko se mirimo sa istinom da vi{e nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i plemenitost. Hvala ti za sve {to si u~inio za svoju decu i suprugu. K}erke IVANA i JELENA i supruga QIQANA. upl.

RADOJKA BUJO[EVI] preminula 15-og 10. 2013. u 78-oj godini `ivota. Sahrana je obavqena 17-og 10. 2013. godine. Vreme nikada ne}e izbrisati tvoju dobrotu i veliko srce gde je bilo mesta za sve nas. TVOJI: }erka DANA unuka ISIDORA i unuk MARKO


38

^ITUQE

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

POSLEDWI POZDRAV dragom prijatequ

Dragi na{ Deko

najboqi, najlep{i, najja~i

Neute{ne majka i seka

Dobri moj Kuki 21 godina. Mladost i ceo `ivot! Pamte te samo po tvojoj dobroj, ~istoj du{i: IVANA, MIHAILO i MILAN

16501

16496

Hvala za svaku sekundu vremena koju si proveo sa nama i uz nas.

POSLEDWI POZDRAV dragom i dobrom

SE]AWE 21. 10. 2002 - 21. 10. 2013.

ZLATKU MILOVANOVI]U ROTARI KLUB ^A^AK upl.

Dana 9. 10. u 88-oj godini `ivota preminula je na{a predivna majka, baka i prabaka

RADA BO[KOVI]

DEJANU DEJ^U KI]ANOVI]U

QUBI[A D. ^EKEREVAC

Nijedan dan nije bez se}awa na tebe i sve {to je bilo nekad jo{ uvek traje, jer smrt nije kraj `ivota, nema kraja. S qubavqu, Tvoji NADA, MARKO i IVANA

Sahrana je obavqena 11. 10. na ^a~anskom grobqu.

Tvoj „~ika” RATOMIR

WENI NAJMILIJI }erke MIRJANA i SNE@ANA, zet \OR\E, unuci i praunuci.

16497

16490

16499

U subotu, 19. oktobra 2013. obavi}emo GODI[WI POMEN na ^a~anskom grobqu na{em dragom suprugu, ocu i dedi

16. 10. 2012 - 16. 10. 2013.

BRATISLAV CRNKOVI] BA]O

iz ^a~ka nastavnik matematike u penziji 1926 - 2013.

Dana 19. 10. 2013. navr{ava se GODINA DANA od smrti na{e drage

20. oktobra 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti na{eg dragog

RADOJKE - RAJE VUJOVI] ro|ena ]osi}

DRAGUTINA VUJOVI]A - VUJCA

JOVICI DANILOVI]U iz Prijevora

Svakoga dana te pomiwemo, svakoga dana mislimo na tebe. Mnogo nam nedostaje{. TVOJI: CICA, JELENA, MILICA, NATALIJA, BRATISLAV, NENAD i DEJAN

S ponosom i tugom ~uva}emo uspomenu na wegovu dobrotu. O@ALO[]ENA PORODICA

16519

16495

22. 4. 2013 - 22. 10. 2013.

Dana 22. 10. 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti moje drage majke

QUBICA BUGAR^I]

U subotu, 19. 10. 2013. u 13,30 ~asova na ^a~anskom grobqu poseti}emo wihove grobove i obaviti POMENE. WIHOVI NAJMILIJI: sinovi MILO[ i QUBI[A, k}erka MIRJANA, snaje VESNA i QIQANA, zet MIROSLAV, unuci VUKA[IN, SR\AN i MILOJE, unuke TIJANA i MILKA i praunuke MILICA i ISKRA.

Dana 22. oktobra 2013. navr{ava se [EST MESECI od smrti na{e drage

QUBICE BUGAR^I]

Vreme koje je pro{lo i vreme koje tek dolazi ne}e izbrisati uspomene i se}awe na tvoj dragi lik. Uvek te spomiwemo. Tvoji praunuci: ANA, SA[KA i NEMAWA sa mamom i tatom.

Uspomenu na tvoj dragi i plemeniti lik ~uva}e sin BO[KO BUGAR^I] sa porodicom.

16499

Vreme ne}e ubla`iti tugu i bol u na{em domu. Praznina ostaje a mi te zauvek ~uvamo u srcu i mislima. K}erka MILICA SUBOTI] sa porodicom

16498

16487

QUBICE BUGAR^I]

1930 - 2013

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


39

^ITUQE

PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

Na{em dragom kolegi, drugu, prijatequ

Pre SEDAM GODINA, iz svoje pri~e zauvek je oti{ao na{

SLOBODAN MATOVI] XAJA 21.10.2006 - 21.10.2013.

Se}awe jesam, i wegovi no}ni leptiri i igra wina oko usamqenog u srcu plamena, koja se ni pred zoru ne smiri. Se}awe jesam, i potamnelo zlato wegovih ikona i ve~erwa wegova zvona koja se u meni ~uju i kad ih niko ne potresa. Se}awe jesam, i wegova no}a{wa opela i bdiqa jasika i misli sumornih duga prela.

DEJANU KI]ANOVI]U KI]U 1969 - 2013. Ostavio si veliku prazninu u na{im mislima i srcima. Zajedno sa tvojim najmilijima `ali}emo i ~uvati te od zaborava. Tvoje kolege: Nikola, Sawa, Tawa, Jeca, Rale, Gosto, Plazina, Lida, ]alovka, Lidija, Vawa, Dragana, Milka i Dado

U ne`nim uspomenama ~uva ga supruga MARIJANA upl.

Dana 19. oktobra navr{ava se 10. GODINA od tragi~ne pogibije mog druga

upl.

Dana 24. oktobra 2013. god. navr{ava se GODINU DANA otkako nije sa nama

Dana 8. oktobra 2013. godine u 17,25 preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

MILIJA dr RADIVOJEVI]

@ARKO BAJI] DEJANA \OKOVI]A Dejo, bi}e{ zauvek u mom srcu, u mojim mislima. Tvoj drug MILAN sa porodicom.

S' ponosom pamtimo wegovu dobrotu, snagu i plemenitost. ZAHVALNA PORODICA

Sahrana je obavqena 10. oktobra 2013. na Macanskom grobqu. S qubavqu uspomenu na wega ~uva}e wegovi najmiliji: supruga CANA, sin DEJAN i k}erka DANIJELA sa porodicama.

16491

16489

16488

19. 10. 2003 - 19. 10. 2013.

Dana 23. 10. 2013. navr{ava se 50 GODINA od tragi~ne smrti dvadeset ~etvorogodi{weg

JOVANA \. TOPALOVI]A Toga dana u 15 ~asova na grobqu [ebeci u Qubi}u, poseti}emo wegov grob i obaviti pomen. Brat IVAN, sinovac JOVAN sa porodicom iz Kowevi}a.

Dana 26. oktobra 2013. u 13 ~asova na grobqu u Gorwoj Gorevnici kod Crkve dava}emo [ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

VERI MILO[EVI] 1956 - 2013

Dana 19. oktobra 2013. navr{ava se SEDAM GODINA otkada nije sa nama

MILETA MILOVANOVI]

Ponosan sam {to sam te imao. Dok `ivim `ive}e{ i ti. Suprug MLADOMIR

@ivot sa tobom bio je lep, prepun qubavi i podr{ke sa nadom da te u ti{ini ve~nog mira an|eli ~uvaju. Supruga EMILIJA sa decom.

16484

16485


PETAK 18. OKTOBAR 2013. GODINE

18. oktobar 2013.  

18. oktobar 2013.

Advertisement