13
INTERVJU
PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE
POVRATKU IZ WUJORKA
LI NEBO I ^ITAV SVET TRENUTAK ZA PAM]EWE - ^ESTITKE BAN KI MUNA Koji trenutak }ete pamtiti za ceo `ivot sa ovog koncerta ili tokom boravka u GS UN? Da li su Vam nakon ovog nastupa otvorena jo{ neka vrata u SAD? - Te{ko da je mogu}e izdvojiti jedan trenutak. Ceo koncert, pa i ceo boravak u Wujorku, bio je jedno veliko, nezaboravno iskustvo. Ako bih morala da biram, rekla bih da je to bio trenutak kada nam je gospodin generalni sekretar UN Ban Ki Mun pri{ao i ponaosob se rukovao sa svakim od nas. Bio je to divan gest jednog ~oveka na tako visokoj poziciji, od koga biste o~ekivali izvesnu dozu rezerve prema “malim qudima”. [to se ti~e budu}nosti, ostaje da se vidi {ta nam ona donosi. Nadamo se da je me|u publikom u sali bilo i onih koji imaju mogu}nosti i voqe da nas pozovu na nova gostovawa, bilo u SAD, bilo u drugim zemqama sveta.
^A^ANI Me|u Vama su i neki ^a~ani. Kako su oni postali “Va{i”? - Koliko sam upu}ena, u horu imamo dvojicu peva~a ~ije su porodice poreklom iz ^a~ka i okoline. To su na{i solisti Ivan Propadovi} i Marko ^apqi}. Oni su ro|eni u Beogradu, ali u ^a~ku imaju blisku rodbinu. Ivan je i{ao u Zemunsku gimnaziju i jo{ kao gimnazijalac se prikqu~io horu, a Marko se javio na jednu od na{ih audicija pre nekoliko godina. {tajnov “Du hast” ili “The Prodigy Mix”, tako da smo ih ovog puta sporazumno presko~ili, iako su to pesme po kojima smo specifi~ni i prepoznatqivi. @eqa Vuka Jeremi}a i wegovog tima bila je da u svoj repertoar uvrstimo ne{to vi{e srpskih pesama, kojima bismo predstavili svoju zemqu ambasadorima iz celog sveta. Muzika se jo{ jednom potvrdila kao univerzalni jezik koji razumeju sve nacije. Ipak, neki su Vas i “pogre{no” razumeli? Jeste li imali bilo kakvih problema nakon maestralnog izvo|ewa “Mar{a na Drinu”? - Nismo imali proble-
ma. Ve}ina qudi shvata da je re~ o kompoziciji koja ima umetni~ku vrednost, i da smo je kao takvu i izveli. @eqa nam je bila da to izvo|ewe bude umetni~ki kvalitetno. Sude}i po reakcijama, rekli bismo da smo uspeli. Ko su qudi koji ~ine Hor VIVA VOX? Poznato je da je sve po~elo devedesetih u Gimnaziji u Zemunu, a danas? - Hor VIVA VOX sa~iwavaju bliski prijateqi. Korene vu~emo iz hora Zemunske gimnazije, mada je danas me|u nama i mnogo onih koji nisu poha|ali ovu {kolu. Wih u {ali ponekad nazivamo “Vanzemuncima”, ali u praksi, me|u nama nikakve podele ne postoje - izuzev one standardne podele na sopran, alt, tenor i bas, naravno. Malo je vremena potrebno da se neki novi peva~ uklopi. Na{e dobro raspolo`ewe je zarazno, i to je ono ~ime se najvi{e ponosimo.
Za pevawe a kapela je zaista potrebna perfekcija. Koliko je te{ka sinhronizacija, ko i kako bira Va{e glasove? - Pevati bez instrumentalne pratwe zaista nije lako. Iako ve}ina klasi~nih horova upravo tako funkcioni{e, stil za koji smo se mi opredelili na izvestan na~in je te`i od klasike (mada ona neosporno nosi sopstvenu te`inu), jer muzika koju mi izvodimo nije pisana niti zami{qena za izvo|ewe glasovima, ve} za instrumentalno izvo|ewe. Svaku od pesama moramo da prilagodimo sebi, a da pritom pazimo da na{a verzija ostane {to vernija originalu. Da bismo to postigli i da bi na{e izvo|ewe bilo {to boqe, najva`nije je da se me|usobno dobro ~ujemo, pa ozvu~ewe na na{im nastupima igra va`nu ulogu. Tako|e, mnogo rada i ve`be je potrebno da bi peva~i unutar istog glasa usaglasili svoje boje i da niko ne bi “iskakao”. Zatim se tre-
Imate li svi formalno muzi~ko obrazovawe i koliko je me|u Vama apsolutnih sluhista? - Imamo par peva~a koji umeju da otpevaju zadati ton “napamet”, bez pomo}i instrumenta. Ali sa apsolutnim sluhom ne morate da se rodite. Uz ve`bu, svaki peva~ mo`e da dovede svoj sluh blizu savr{enstva. Muzi~ko obrazovawe tome doprinosi, ali nije presudno. Najva`nije je da ste vredni i uporni. U horu imamo jednu ~lanicu koja je zavr{ila Muzi~ku akademiju, nekolicinu peva~a sa sredwim muzi~kim obrazovawem, veliki broj onih sa zavr{enom ni`om muzi~kom {kolom, i jedan broj muzi~ki ne{kolovanih talenata.
va`an svaki glas? Koliko ve`bate, kako birate repertoar? - Kada se ne spremamo za neki konkretan nastup, probe imamo dva do tri puta nedeqno, ali u posledwe vreme retko imamo luksuz da budemo toliko opu{teni. Po~etkom decembra smo odr`ali tri velika, sada ve} tradicionalna, beogradska koncerta u Centru “Sava”. Nakon toga smo se intenzivno spremali za do~ek Nove godine na Trgu Slobode u Novom Sadu, a odmah zatim je usledio put u Wujork. Pred ovako va`ne nastupe de{ava se da imamo probe i svakodnevno. Repertoar biramo na osnovu onoga {to privatno slu{amo. Svi dajemo predloge, a dirigentkiwa Jasmina Lovren i aran`er odlu~uju koji od wih }e se realizovati. Vremenom smo otkrili da najboqe izvodimo one pesme koje najvi{e le`e na{im li~nim ukusima (koji su, na sre}u, sli~ni), ali de{ava se da kroz ve`bu zavolimo i poneku pesmu za koju smo u po~etku mislili da nam ne}e “le}i”.
U trendu izrazitog individualizma VIVA VOX je pravi tim u kome je jednako
Da li ste jo{ uvek samofinansiraju}e udru`ewe, ili je neko kona~no shva-
ba usaglasiti sa ostalim glasovima. Peva~e, naravno, bira dirigent, uz pomo} svojih asistenata.
tio da ste kulturna institucija koju vaqa negovati? - Finansiramo se sami. Za sada, jo{ uvek, svu zaradu od nastupa ula`emo u neophodne stvari kao {to su oprema, kostimi i tome sli~no. Nadamo se da }emo jednog dana dobiti i svoje prostorije za rad, jer smo do sada uvek zavisili od gostoqubivosti drugih. Trenutno nam svoje prostorije ustupa Poqoprivredni fakultet u Zemunu. Na`alost, od horske muzike se ne `ivi, ali bi}emo zadovoqni dok god budemo u mogu}nosti da svojim radom steknemo dovoqno da mo`emo da ula`emo u sopstveni napredak. Va{i koncerti su unapred rasprodati, ipak, imate li nedosawane snove, gde biste `eleli jo{ da nastupite? - Nakon Ujediwenih nacija, vi{e ni{ta nije nemogu}e! Voleli bismo da malo vi{e putujemo, da posetimo Rusiju, [paniju, Kinu... Ali, najva`nije od svega je to da `elimo da jo{ dugo opstanemo i nastavimo da delimo sa publikom onu energiju i emocije koje nas pokre}u svih ovih godina... Zorica Le{ovi} Stanojevi}