Page 1

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

www.cacanskiglas.rs

GODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

^A^AK, 1. FEBRUAR 2013. GODINE

BROJ 4

CENA 30 DIN.

SVE JE VE]I BROJ PATOLO[KIH KOCKARA KOJI TRA@E STRU^NU POMO]

KOCKA JE BA^ENA tel. 226-000; 346- 000 www.viza-nekretnine.co.rs

PORODICA UNI[TENA strane 18. i 19.

ZASEDALA LOKALNA SKUP[TINA

Iz porodi~nih albuma starih Ivawi~ana

PRI^A O „JAVORU”

strane 8. i 9.

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

U Gu~i

strane 4. i 5.

POLITIKA „TE@A” OD MUKE NEZAPOSLENIH Hor VIVA VOX po povratku iz Wujorka

Grupa „^udesmo” u finalu serijala „Ja imam talenat”

GLAS KOJIM SU DOTAKLI SVET

U BLISKOJ VEZI SA ^A^KOM

PRVO POQOPRIVREDNO SAVETOVAWE strana 28. ////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Bezbednost u saobra}aju

NAJKRITI^NIJE VIKENDOM

strana 36.

////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Radojko Avramovi} ponovo osvojio [ampionat Jugoisto~ne Azije

SINGAPURSKI HEROJ

strana 33.

strane 12. i 13.

strana 11.


2

marketing 032/342-276

MARKETING

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

3

GRAD

^A^AK JEDINI U SRBIJI IMA PRAVILNIK O USLOVIMA I NA^INU KORI[]EWA SREDSTAVA ZA JAVNO INFORMISAWE OD LOKALNOG ZNA^AJA

PRVI PUT TRANSPARENTNA DODELA PARA

re nego {to je Skup{tina Srbije usvojila najavqene izmene i dopune Zakona o informisawu, ^a~ak je dobio Pravilnik o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za javno informisawe od lokalnog zna~aja. Po{to on stupi na snagu, na prvoj sednici Gradskog ve}a trebalo bi da bude formirana komisija koja }e uputiti javni poziv medijima da konkuri{u za sredstva, opredeqena u gradskom buxetu za javno informisawe od lokalnog zna~aja, u ukupnom iznosu od 16 miliona dinara, od kojih su tri sa pozicije za unapre|ewe bezbednosti saobra}aja. Aleksandar Da~i}, pomo}nik gradona~elnika za dru{tvene delatnosti, obja{wava da }e poziv biti upu}en za takozvano direktno finansirawe, za direktne prenose sednica SG i raspisano nekoliko konkursa za projektno finansirawe: - Konkursi }e biti otvoreni 15 dana i nakon toga }e komisija predlo`iti Gradskom ve}u da potpi{e ugovore o direktnom i projektnom finansirawu. Pravni, odnosno medijski vakuum u januaru i februaru bi}e prebro|en na osnovu donetog pravilnika, koji je dao pravo gradona~elniku da potpi{e ugovore sa javnim glasilima koja su pro{le godine pru`ala usluge informisawa od lokalnog zna~aja. Re~ je o kratkoro~nim ugovorima koji }e biti na snazi dok se ne okon~a konkursni postupak, a sredstava na mese~nom nivou mogu

P

biti uve}ana samo osam odsto u pore|ewu sa pro{logodi{wim iznosom. Da~i} obja{wava da sva javna glasila imaju pravo da konkuri{u za buxetska sredstva, me|u kojima i portali, s tim {to wihovi osniva~i ne mogu da sklope ugovore o takozvanom direktnom finansirawu, jer tu mogu}nost iskqu~uje Zakon o javnim nabavkama. Zakon o lokalnoj samoupravi, pored ostalog, predvi|a da se Grad stara o informisawu od lokalnog zna~aja, ali nijednim drugim propisom nije re~eno kako, podse}a na~elnica GU za op{te i zajedni~ke poslove, koja je izradila Pravilnik o uslovima i na~inu kori{}ewa sredstava za javno informisawe od lokalnog zna~aja: - Zakon o javnim nabavkama predvi|a da se projekti Televizije, radija, produkcije, zakup vremena za emitovawe TV i radio programa mogu direktno ugovarati,

zbog ~ega su do sada sa tim ku}ama zakqu~ivani takozvani direktni ugovori. Novim pravilnikom predvi|ena je obaveza medija sa kojima su sklopqeni ugovori da objave sve informacije koje Grad daje. ^lanom 12 ovog pravilnika nastojali smo da kanali{emo ko treba da dobije buxetska sredstva, od-

nosno {ta komisija mora ceniti prilikom odlu~ivawa: zna~aj projekta za informisawe od lokalnog zna~aja, zastupqenost informativnog programa, zna~aj javnog glasila za informisawe... Moramo znati kada ka`emo, tradicionalno informisawe putem {tampanih medija, da je re~ o nedeqniku “^a~anski glas”, koji izlazi od pre rata i da na neki na~in i ovaj medij, bez obzira u ~ijem je vlasni{tvu, treba da se afirmi{e. Afirmacija Grada, pozitivne informacije o wemu, kao i odr`ivost projekta su tako|e bitni preduslovi za dodelu sredstava. Vuksanovi}ka nagla{ava da }e pravilnik, koga je, ina~e ^a~ak dobio me|u prvim gradovima u Sr-

KORISNICI SREDSTAVA

[TA KA@E PRAVILNIK? Iz buxeta Grada bi}e finansirani i sufinansirani programi, projekti i ~lanci koji se bave informisawem javnosti o radu organa lokalne samouprave, privrednim aktivnostima, manifestacijama od op{teg interesa za gra|ane, svakodnevnim informacijama i temama, o aktivnostima mesnih zajednica... Grad }e finansirati i programe, projekte i ~lanke u kojima se afirmi{u mladi i wihovo stvarala{tvo, koji govore o obrazovawu i za{titi dece ometene u razvoju, sportu, sportisitma i wihovim uspesima, informisawe koje afirmi{e porodicu i podsti~e natalitet, programe koji se ti~u starih osoba, nacionalnih mawina, verskih zajednica, “rawivih” kategorija stanovni{tva...

Pravo da podnesu prijavu za finansirawe ili sufinansirawe programa i projekata u oblasti javnog informisawa imaju osniva~i javnih glasila (novina, radio programa, televizijskih programa), kao i privredna dru{tva i preduzetnici koji su registrovani za obavqawe delatnosti produkcije TV i radio programa, pod uslovom da imaju zakqu~ene ugovore sa lokalnim emiterima o obaveznom emitovawu projekata za koji podnose prijave.

biji, prvi put omogu}iti transparentnu dodelu sredstava iz gradske kase, jer }e biti raspisan javni konkurs, na koji }e se javiti medijske ku}e, podneti odgovaraju}e projekte i dati ponudu po kojim cenama }e pru`ati odre|ene medijske usluge. O svemu tome bi}e informisano Gradsko ve}e, koje }e imenovati komisiju, a ona mu predlo`iti kako da raspodeli pare. Komisija samo predla`e GV sa kojim ku}ama bi trebalo zakqu~iti ugovore, napomiwe na~elnica i isti~e da, ukoliko direktni ponu|a~i predlo`e visoke cene, komisija i Gradsko ve}e imaju ovla{}ewa da pregovaraju. Pravilnik koji }e biti na snazi godinu dana, nije idealan, smatra ona, ali je prvi ove vrste u Srbiji i predstavqa polaznu osnovu, nije “zakovan”, podlo`an je promenama i ukoliko u me|uvremenu bude promewen zakon i ovaj akt }e biti sa wim usagla{en, najavila je na~elnica. M. N.

PREDSTAVNICI RESORNIH MINISTARSTAVA PROMOVISALI U ^A^KU PROTOKOL O VODI I ZDRAVQU ro{log ~etvrtka, kada je Skup{tina Srbije ratifikovala Protokol o vodi i zdravqu, ovaj dokument Svetske zdravstvene organizacije i Ekonomske komisije UN za Evropu promovisan je u ^a~ku. O wemu su govorili predstavnici Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa, Ministarstva zdravqa, Ministarstva poqoprivrede i vodoprivrede i Ministarstva energetike. Ovaj dokument tretira problem za{tite voda, vodosnabdevawa i odr`ivog kori{}ewa vode kao osnovnog resursa, objasnila je Biqana Filipovi} iz Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planirawa: - Ministarstvo zdravqa je inicijator ratifikacije ovog protokola i ono, u saradwi sa partnerskim, ministarstvima nadle`nim za za{titu `ivotne sredine i nevladinim sektorom u~estvuje u wegovoj implementaciji i promocijama u lokalnim samoupravama, ~iji je ciq informisawe {ire javnosti o zna~aju ovog dokumenta. Protokol daje smernice o odr`i-

P

SA^UVATI NAJDRAGOCENIJI RESURS

vom kori{}ewu vode kao osnovnog prirodnog resusra i postavqa prioritete i aktivnosti koji }e biti realizovani u periodu od dve godine nakon ratifikacije. Voda je jedan od osnovnih i najdragocenijih prirodnih resursa sa ograni~enim sposobnostima oporavka od negativnih uticaja qudi. Zbog toga je ordr`ivo upravqawe vodama i ~itavim hidrolo{kim ciklusom od esencijalnog zna~aja i va`nosti za sve nas. Ona je naglasila da }e instrument ratifikacije diplomatskim putem biti uru~en Svetskoj zdravstvenoj organiziciji i Ekonomskoj komisiji za Evropu, {to }e predstavqati potvrdu da je Srbija i zvani~no prihvatila pravila Protokola. Tokom prezentacije ovog va`nog dokumenta u vi{e od 10 gradova i op{tina u Srbiji, uo~eno je, naglasila je Filipovi}ka, da su za{tita izvori{ta za snabdevawe stanovni{tva zdravom i ispravnom vodom i pro-

blemi seoskih vodovoda “najosetqivija problematika”. Zbog toga }e prioritetno biti sprovedene sve aktivnosti predvi|ene protokolom, upravo u ovim oblastima, pri ~emu }e, o~ekuju predstavnici resornih ministarstava, imati zna~ajnu pomo} i podr{ku lokalne zajednice. Ministarstvo je odr`alo kontinuitet u saradwi sa ^a~kom, u oblasti za{tite prirodnih resursa i `ivotne sredine, izrazila je zbog toga zadovoqstvo Biqana Jovanovi} Ili}: “Protokol o vodi i zdravqu i Konvencija o za{titi i kori{}ewu prekograni~nih vodotokova i me|unarodnih jezera predstavqaju osnovne stubove svesti o odr`ivom razvoju, kako Republike Srbije u kontekstu Evrope, tako i na globalnom nivou. Ideja o promociji protokola je imanentno vezana za Konvenciju i potrebu da javnost bude ukqu~ena u proces dono{ewa odluka u ovoj oblasti, a prvenstveno da pravovre-

meno bude obave{tena o neophodnosti kori{}ewa zdrave vode za pi}e i da poka`e odgovornost u za{titi tog prirodnog resursa.” Osim brojnih u~enika, predstavnika ustanova, preduze}a, nevladinih organizacija, promotivnom skupu prisustvovali su i nadle`ni iz gradskih uprava, a sve u~esnike i organizatore pozdravio je gradona~elnik Vojislav Ili}.: - U informisawu i obrazovawu o potrebi o~uvawa i za{tite vode mora se krenuti od najmla|ih u vrti}ima i {kolama, da bi gra|ani promenili svest o zna~aju o~uvawa zdrave vode i da bismo te najvrednije resurse prirode sa~uvali za generacije koje dolaze. Grad, ina~e, ~ini velike napore da bi narednih godina napravio fabriku za pre~i{}avawe otpadnih voda i ula`e maksimalan trud da za{titi vodu kao najva`niji prirodni resurs. M. N.

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi} GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi}

tel: 032/377-107

032/342-276

office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}. ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti} PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}.

glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije:

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi}

032/377-108

tel: 032/342- 276,

032/ 344-772

redakcija@cacanskiglas.rs

faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs

Rukopisi se ne vra}aju.

[tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.cacanskiglas.rs


4

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

POLITIKA

ODBORNICI SG USVOJILI AKCIONI PLAN ZAPO[QAVAWA I DALI

POLITIKA „TE@A” OD

Predlog Akcionog plana zapo{qavawa koga je na prekju~era{wem, 11. zasedawu lokalne Skup{tine, umesto predsednika Lokalnog saveta za zapo{qavawe Sa{e Obradovi}a, odbornicima predstavila pomo}nik gradona~elnika i ~lan ovog radnog tela Mirjana \okovi}, izazvao je, ne samo dugu i iscrpnu raspravu, ve} je, kako je konstatovano na kraju skoro tro~asovnog rada, poslu`io i kao “poligon” za izno{ewe politi~kih stavova i programa i opozicionih i stranaka u vladaju}oj koaliciji. Na kraju se, ipak, do{lo do “pomirqivog” zakqu~ka da je ^a~ak, kao pionir u realizovawu mera aktivne politike zapo{qavawa, bio primer “dobre prakse” u Srbiji, {to potvr|uju i podaci da je za realizovawe ovog programa za pet godina iz gradskog buxeta izdvojeno oko milion evra i uposleno vi{e od 500 lica sa evidencije nezaposlenih u NSZ.

svajawem Akcionog plana zapo{qavawa, na osnovu koga je predvi|eno da za realizovawe tri mere aktivne politike zapo{qavawa (subvencije za samozapo{qavawe, subvencije poslodavcima za otvarawe novih radnih mesta i za javne radove) iz buxeta Grada bude izdvojeno 30 miliona dinara, ^a~ak je ispunio jedan od glavnih uslova da aplicira za sredstva Republike, namewena tako|e za podsticaj zapo{qavawa, u iznosu od 29 miliona dinara, rekla je pomo}nik gradona~elnika Mirjana \okovi}, po{to je detaqno obrazlo`ila predlog Akcionog plana. Odborni~ka grupa DS, ~ije je stavove o ovom predlogu izneo Dragan Vu-

U

DEKLARACIJOM PROTIV GMO Odbornici SG su jednoglasno usvojili Deklaraciju o zabrani prometa i kori{}ewa genetski modifikovanih organizama, na osnovu koje je ^a~ak prakti~no postao prva lokalna samouprava u Srbiji, “netolerantna” na GMO. Tekst ovog veoma va`nog dokumenta predlo`io je profesor dr Miladin [evarli} koji se nekoliko godina bori protiv ove, kako je ve}ina odbornika upozorila, po{asti 21. veka: 1. Grad ^a~ak se obavezuje da }e dosledno po{tovati Zakon o genetski modifikovanim organizmima (Sl. glasnik Republike Srbije, broj 49 iz 2009. godine), zahteva wegovu doslednu primenu na teritoriji Republike Srbije i protivi se wegovoj promeni. 2. Grad ^a~ak u okviru svojih zakonskih i organizacionih mogu}nosti u vezi sa kori{}ewem i upravqawem zemqi{tem i drugim resursima i organizovawa poqoprivredne proizvodwe, prerade i prometa poqoprivredno prehrambenih proizvoda ne}e dopustiti uzgajawe i {irewe GMO na svojoj teritoriji. 3. Grad ^a~ak se obavezuje da }e preduzeti sve odgovaraju}e mere, kao {to su stru~na predavawa i drugi programi marketing 032/342-276

obrazovawa za poqoprivrednike i druge u~esnike u procesu prerade, proizvodwe i prometa poqoprivredno - prehrambenih proizvoda, kako ne bi odlu~ili da proizvode i stavqaju u promet proizvode od GMO. 4. Grad ^a~ak zahteva od svih dr`avnih organa i politi~kih stranaka i pokreta da se zalo`e za doslednu primenu zakona protiv GMO i odgovaraju}ih podzakonskih akata i da se onemogu}i nedozvoqeno gajewe i promet GMO i mogu}e {tetne posledice koje GMO mogu imati na zdravqe stanovni{tva i zaga|ivawe prirode u Republici Srbiji. 5. Grad ^a~ak o~ekuje od RTS kao javnog medijskog servisa gra|ana Srbije i drugih sredstava informisawa da redovno i objektivno informi{u javnost o primeni zakona o GMO i rezultatima istra`ivawa u svetu o {tetnim posledicama gajewa i upotrebe GMO i proizvoda od GMO. 6. Grad ^a~ak poziva sve gradove i op{tine u Srbiji da podr`e i usvoje ovu deklaraciju. Zakqu~na poruka Deklaracije glasi: “Ostavimo zemqu na{ih predaka na{oj deci, bez GMO”.

~eti}, zahtevala je da predvi|ena sredstva za subvencionisawe novog zapo{qavawa budu pove}ana sa 30 na 40 miliona dinara, jer su, po wegovom uverewu, nezaposleni socijalno najugro`enija kategorija stanovni{tva. Mirjana Milenkovi} iz iste odborni~ke grupe je ocenila da je suma od 200.000 dinara za samozapo{qavawe mala i insistirala na odgovoru na pitawe, koliko je lane preduzetnika koristilo ova sredstva, koliko je wih o~uvalo delatnost i zaposlilo radnika. Lokalni savet je prihvatio predlog Komisije za rodnu ravnopravnost da bude pove}an iznos subvencija za zapo{qavawe samohranih majki, kojima nijedan poslodavac pro{le godine nije obezbedio posao, podsetile su odbornice Milka Vu~i} (URS) i Nata{a Cvijovi} (SPS). Akcioni plan zapo{qavawa je potvrda “bezidejnog lutawa u vo|ewu Grada i nastavak politike prethodne vlasti”, ocenio je odobrnik Bo{ko Obradovi} (Dveri srpske), zameriv{i predlaga~ima ovog zna~ajnog dokumenta {to nije sa~iwen izve{taj o efektima dosada{weg subvencionisawa zapo{qavawa i ustvrdiv-

{i da je, ako se ima u vidu ko bira komisiju i ko odlu~uje o dodeli sredstava, “ostavqen veliki prostor za manipualacije.” Akcioni plan bi, po wegovom uverewu, trebalo da ima ja~u socijalnu dimenziju, od-

na provera wihovih radnih sposobnosti. Ni republi~ko, ni gradsko rukovodstvo nikakvim akcionim planovima ne mogu da podstaknu zapo{qavawe u dr`avi u kojoj je 90 odsto preduze}a,

nosno da omogu}i privilegije prilikom zapo{qavawa socijalno ugro`enim gra|anima. Odbornik Aleksandar \enadi} iz iste odborni~ke grupe predlo`io je da prioritet prilikom zapo{qavawa uz subvencije iz buxeta imaju samohrane, odnosno porodice u kojima nijedan, ili ve}ina ~lanova ne radi i da prilikom anga`ovawa nezaposlenih, posebno u javnim radovima bude izvr{e-

privatizovanih od 2000. godine propalo, uveren je Branko Lazovi} (GG “Za ^a~ak”), koji je izrazio sumwu u verodostojnost podataka o broju nezaposlenih (10.589) i onih gra|ana koji su lane na{li posao (17.587). Kakvi su rezultati dosada{wih planova, pitao je dr Milan Roganovi} (Dveri srpske), oceniv{i nedopustivim da u kategoriji te`e zapo{qivih lica ima najvi{e mladih qudi,


5

POLITIKA

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

SAGLASNOST NA OVOGODI[WI PROGRAM POSLOVAWA JP „GRADAC”

MUKE NEZAPOSLENIH

starosti od 25 do 29 godina. On je ponovio predlog da sredstva za subvencije za podsticaj zapo{qavawa budu pove}ana na u{trb, na primer, tro{kova izgradwe zgrade Muzi~ke {kole i fiskulturne sale u Mr~ajevcima. ^a~ak je 2006. godine bio pionir u Srbiji u ovoj oblasti i analiza efekata akcionih planova posle tri godine pokazala je da je odr`ivost ovih projekata iznosila 82 odsto i da je zahvaquju}i buxetskoj i po-

dr{ci Republike, koju je tako|e ^a~ak inicirao, uposleno vi{eod 500 gra|ana, izra~unao je Vladan Savi}evi} (DSS). Akcioni plan zapo{qavawa vre|a hiqade radnika koji su ostali bez posla u lo{e privatizovanim firmama, smatra Radisav Rackovi} (Dveri srpske), i zamera predlaga~ima {to prioritet prilikom ovakovg zapo{qavawa nije dat ratnim vojnim invalidima i mladim nezaposlenim

qudima. Grad je du`an da vodi ra~una i donese program zapo{qavawa te`e zapo{qivih kategorija gra|ana, smatra Qiqana Rankovi} (Dveri srpske) koja je apelovala na nadle`ne, a posebno na gradona~elnika, da pomognu i obezbede posao mladim qudima o kojima, po{to iza|u iz hraniteqskih porodica, niko ne brine. Akcioni plan nema perspektive, jer ^a~ku nema spasa, ukoliko ne budu obnovqeni veliki

direktora JP “Gradac”, koji je kupio novi slu`beni automobil i u ovo JP, tvrdi Markovi}, zaposlio sekretaricu OO SNS, pitao je kakvu to poruku ~elnici lokalne samouprave i javnih preduze}a {aqu gra|anima? ^a~ak je bio pionir u realizovawu mera aktivne politike zapo{qavawa, ali je malo makao od po~etka, ocena je Aleksandra Tanaskovi}a (Dveri srspke), koji je zamerio {to program subvencija nije pro{iren i apelovao da se na ovaj na~in podstakne zapo{qavawe mladih, obrazovanih i stru~nih kadrova, a ne poma`e otvarawe pe~ewara, butika, trafika... Ve}ina odbornika je skup{tinsku govornicu “besramno iskoristila za li~nu i politi~ku promociju”, umesto da je povodom predloga “izvanrednog materijala” razgovarala o veoma va`noj temi i najve}em problemu u Gradu, konstatovala je Nade`da Simovi} (SNS). Odgovaraju}i na brojna pitawa i primedbe

proizovdni sistemi i na noge ne stanu Fabrika hartije, Fabrika reznog alata i druge ve}e firme koje su nosile privredu ovog grada, pesimisti~ki prognozira Nikola Novakovi} (Dveri srpske). “Name{tawe” lista i izbora qudi koji dobijaju posao uz buxetske subvencije, {to je bilo evidentno proteklih godina, uru{ava kredibilitet Akcionog plana i qudi koji ga sprovode, upozorio je Stojan Markovi} (LDP) . Po{to je kao primer naveo pona{awe novoizabranog

Mirjana \okovi} je, pored ostalog, odbacila sve kritike na rad NSZ i sumwe o istinitosti wenih podataka, naglasiv{i da su mnogi termini, klasifikacije i nazivi preuzeti iz Nacionalnog plana i uputstava resornih ministarstava. Naglasila je i da aktuelno rukvodstvo ima viziju zapo{qavawa i to prvenstveno u privredi i proizvodwi, a ne tercijarnim delatnostima, {to potvr|uje i ~iwenica da predstavnici lokalne vlasti takore}i svakodnevno raz-

NOVA PRAVA I USLUGE Za razliku od Akcionog plana zapo{qavawa, predlog Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj za{titi o kojima se stara Grad, zavredeo je ve}e pohvale, posebno opozicionih odbornika. Kako je naglasio direktor Centra za socijalni rad Zoran Bel~evi}, re~ je o aktu kojim su, umesto osnovnih i pro{irenih prava, predvi|eni prava i usluge. Zna~ajna novina u wemu je pravo na nov~anu pomo} nezaposlenim porodiqama, koja }e biti utvr|ivana u iznosu od 20 odsto od prose~ne zarade u Republici. Ova naknada bi}e im ispla}ivana svakog meseca, dok dete ne napuni godinu dana. Pravo na jednokratnu nov~anu, vanrednu i privremenu pomo}, pak, bi}e utvr|eno do odre|enih iznosa minimalne, odnosno prose~ne neto zarade ostvarene u Republici. Osim jednog novog prava, uvedene su i nove usluge kojih, ina~e, ima 11: dnevni boravak za odrasla i stara lica, dnevni boravak za decu sa smetwama u razvoju, dnevni boravak za odrasla lica sa smetwama u razvoju, “predah”, odnosno kra}i sme{taj za decu za smetwama u razvoju, personalna asistencija i savetovali{te za brak i porodicu. Uz pohvale {to je novom odlukom napravqen “pomak” u oblasti socijalne za{tite, odbornici Dveri (Bo{ko Obradovi} i dr Milan Roganovi}) su izneli i neke zamerke i pitawa: za{to odluka ne tretira vi{edetne porodice, trudnice, invalide, porodice poginulih... ^uo se i predlog da bi trebalo rekonstruisati zgradu Centra za socijalni rad i izna}i mogu}nosti za otvarawe savetovali{ta za maloletni~ku delikvenciju i pomo} obolelima od maligniteta, koji odlaze na terapije u Beograd i Kragujevac. marketing 032/342-276

govaraju sa potencijalnim investitorima. I rasprava o ovogodi{wem programu poslovawa JP “Gradac” obilovala je politi~kim tonovima i jo{ jednom iznela na videlo neke sukobe unutar SNS, koja je preuzela odgovornost za

nisti~kog haosa, nereprezentativnog izgleda Gradskog trga, lo{eg nadzora, sukoba interesa u delatnostima kojima se “Gradac” bavi... Me|u najve}im du`nicima su mnoga povla{}ena pravna lica, rekao je Zoran Bojovi} (PUPS) i apelovao da za slede}u sed-

funkcionisawe ovog preduze}a. Obrazla`u}i plan, novoizabrani direktor Neboj{a Jovanovi} je, pored ostalog, istakao da je buxet “Gradca” 471 milion dinara, ili za pet odsto mawi od pro{logodi{weg, ali da }e, uprkos tome, i zahvaquju}i prvenstveno poja~anoj i a`urnijoj naplati potra`ivawa, koja su dostigla iznos od skoro 700 miliona dinara, sva tri programa u najve}oj meri biti realizovana. Ukazivawem na neke Jovanovi}eve po~etni~ke gre{ke, poput kupovine slu`benog automobila koji se koristi i u privatne svrhe, zapo{qavawa kadra SNS, i ocenom koja se, kako je podsetio, ~ula u predizbornoj kampawi, da je jedan od biv{ih direktora Dmitar Popivi} “zavio firmu u crno”, odbornik Aleksandar Maksimovi} (SNS) je inicirao podu`u i na momente mu~nu raspravu. Program poslovawa je prepisan i samo prilago|en novom buxetu, osnovna je zamerka odbornika Bo{ka Obradovi}a (Dveri srpske), koji je pitao odovorne da li su spremni da se uhvate u ko{tac sa osnovnim problemima u Gradu, poput urba-

nicu SG budu pripremqeni spiskovi i pravnih i fizi~kih lica koja najvi{e duguju, ne samo za naknadu za ure|ewe i kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, ve} i za ostale komunalne usluge. Od 2001. godine u “Gradcu” su uvedene mnoge sistemske promene (instalirana najja~a informati~ka oprema u Srbiji, ura|eni “orto foto” snimci parcela, oformeqena parking slu`ba, u proseku godi{we gra|eno i rekonstruisano 30 ulica), argumentima je na kritike odgovorio Popovi} i podsetio da je u vreme kada je on bio direktor, izve{taj ovog JP Skup{tina jednoglasno usvojila. Potra`ivawa su ogromna, pored ostalog, i zbog toga {to zakon {titi preduze}a u procesu restruktuirawa, ali }e, bez obzira na to, novo rukovodstvo nastojati da primeni sva zakonom dozvoqena sredstva i naplati dug, najavio je direktor Jovanovi}. Po{to su od 10 do 18 ~asova razmatrali i usvojili samo ~etiri, od 28 ta~aka dnevnog reda, nastavak 11. sednice lokalne Skup{tine odr`an je ju~e. M.N.


6

GRAD

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

NAJVE]U PA@WU ^LANOVA GRADSKOG VE]A PRIVUKLI IZVE[TAJ I PLAN RADA NAU^NO TEHNOLO[KOG PARKA

SKROMNO I NEAMBICIOZNO

rad ^a~ak, Agronomski i Tehni~ki fakultet, Institut za vo}arstvo i poslovna udru`ewa “Gradac ’97” i “Unija 2000” osnovali su Nau~no tehnolo{ki park, koji je krajem 2011. godine registrovan kao dru{tvo, ~ija je osnovna delatnost istra`ivawe i razvoj u oblasti prirodnih i tehni~ko tehnolo{kih nauka i pru`awe infrastrukturnih i i stru~nih usluga stanovnicima parka, radi lak{eg transfera tehnologija i znawa iz nau~no obrazovnih ustanova na privredne subjekte u praksi. Me|utim, ova organizacija pro{le godine prakti~no ni{ta konkretno nije uradila, zbog toga {to, kako je na pro{loned-

G

ra, na lokaciji biv{eg “Tehnosa”, izrada studije izvodqivosti, pravilnika o uslovima useqewa stanara, obezbe|ewe projektne podr{ke donatora, umre`avawe i saradwa sa sli~nim institucijama, promocija dru{tva... Predsednica Skup{tine dr Svetalana Paunovi} naglasila je da je glavni ciq ove, u po~etku neprofitne organizacije, da privu~e {to vi{e preduze}a koja }e koristiti wen prostor i usluge, odnosno da u delo pretvore rezultate nau~no istra`iva~kog rada i projekte koje kao veliki kapital ve} poseduju osniva~i NTP. Za razliku od aktuelnog rukovodstav ovog DOO, koje optimisti~ki prognozira rezul-

VE]A POMO] VE]IM PORODICAMA Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove dopunila je, na predlog ~lana GV Bratislava Jugovi}a, Pravilnik o finansijskoj podr{ci porodici za novoro|enu decu u 2013. godini. Re~ je o jednokratnoj nov~anoj pomo}i za novoro|en~ad, za koju je u gradskom buxetu predvi|eno 10 miliona dinara. Svakoj porodici koja dobije prvo ili drugo dete pripa{}e po 10. 000 dinara. Roditeqima koji u ovoj godini dobiju tre}e dete, sleduje pomo} od 20, a za ~etvrto i svako naredno po 30 hiqada dinara. Pro{le godine je, ina~e, ovu podr{ku Grada za stimulisawe ra|awa i podsticaj nataliteta dobilo 997 bra~nih parova. eqnoj sednici Gradskog ve}a rekao wen direktor Marko Milinkovi}, SG nije verifikovala wen plan, zbog ~ega su sve predvi|ene aktivnosti “prenete” u 2013. Odr`ano je sedam sednica Skup{tine dru{tva, ~iji je predsednik dr Svetalana Paunovi}, u dva navrata razgovarano sa gradskim rukovodstvom i organizovana poseta NTP u Zagrebu. Akcenat u ovogodi{wem planu stavqen je na obezbe|ewe neophodnog prostora od oko 180 kvadratnih meta-

tate wegovog budu}eg rada, pojedini ~lanovi Gradskog ve}a su izrazili sumwu da }e Grad od parka imati neke kroisti. Zvonko Mitrovi} je ocenio da je re~ o po~etnoj ideji, utopiji, uputiv{i kritiku osniva~ima koji “ne}e da se ma{e za xep”, zbog ~ega }e za rad parka, odnosno “za izmi{qeno radno mesto” samo grad iz buxeta u ovoj godini izdvojiti dva miliona dinara. Delatnost NTP, pored ostalog, je da podstakne zapo{qavawe i zadr`i

mlade i stru~ne kadrove, podsetio je Miladin Ristanovi}, oceniv{i da je plan skroman i neambiciozan, da se mora raditi agresivnije i ne dozvoliti da propadne dobar projekat. Za to se zalo`io i Qubodrag Grbi}, sugeri{u}i da lokalna samouprava i privrednici vi{e podr`e ovu ideju, jer Grad ima sve potencijale i mogu}nost da realizuje ovaj projekat koji je jo{ u fazi “poro|ajnih muka”. Za wegovu konkretizaciuju potrebno je mnogo vi{e upornosti, energije i anga`ovawa, smatra i zamenik gradona~elnika Radenko Lukovi} i nagla{ava da osim prostora za rad, treba obezbediti informati~ku, kwigovodstvenu i druge vidove podr{ke. Zamerio je direktoru i Skup{tini {to je u planu rada najmawe re~i o idejama, projektima i rezultatima dosada{wih istra`ivawa koji prakti~no mogu biti realizovani, kao i inovativnih programa koji moraju biti implementirani u ovaj dokument NTP. Odgovaraju}i na neke primedbe ~lanova GV, me|u kojima je i ocena Bratislava Jugovi}a da ve}ina ~lanova Skup-

{tine, kao ni predsednica, nemaju reference da se bave ovim poslom, dr Svetlana Paunovi} je nagla-

JAVNA RASPRAVA 6. FEBRUARA Gradsko ve}e je donelo zakqu~ak da organizuje javnu raspravu o nacrtu Odluke o izmenama i dopunama Statuta Grada, koga je izradila Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove. Kako je naglasila na~elnica Nade`da Vuksanovi}, javna rasprava }e biti organizovana odr`avawem tribine u sali GV, koja je zakazana za 6. februar, u 10 ~asova, upu}ivawem pisanih primedbi i sugestija i putem e-mail: nacelnik@cacak.org.rs. Javni poziv za u~estvovawe u javnoj raspravi upu}en je gra|anima, odborni~kim grupama, udru`ewima privrednika, udru`ewima gra|ana, politi~kim strankama, privrednim dru{tvima i drugim zainteresovanim organizacijama.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

NAPAO U^ENIKA I [KOLSKOG POLICAJCA utorak, oko 17 ~asova, na parking prostoru ispred Tehni~ke {kole, izvr{eno je krivi~no delo prinuda nad maloletnim S.M. (1996), u~enikom ove {kole. Osnovano se sumwa da je Aleksandar S. (1981) iz ^a~ka, pozvao maloletnog S.M. da iza|e iz {kole i pretwama ga prinudio da u|e u putni~ko motorno vozilo koje je bilo parkirano ispred {kole, a kojim je upravqao Vladimir T. (1989) iz ^a~ka. Postoje osnovi sumwe da je Aleksandar S. izvr{io i krivi~no delo napad na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti nad {kolskim policajcem, koji je intervenisao, jer je primetio da je ugro`ena bezbednost

U

sila da su sud o referencama i kvalifikacijama dale mnogo kompetentnije institucije i li~nosti od ve-

u~enika {kole. [kolski policajac je pri{ao kolima i iz vozila bezbedno izveo maloletnog S.M. Osumwi~eni Aleksandar S. i Vladimir T. su iza{li iz vozila po nare|ewu {kolskog policajca, ali je osumwi~eni Aleksandar S. u wega uperio pi{toq, nakon ~ega su se obojica udaqili u nepoznatom pravcu. Policija je saslu{ala Vladimira T. zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo prinude, dok za Aleksadrom S. policija intenzivno traga. On se sumwi~i i za izvr{ewe krivi~nog dela nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija.

}ine ~lanova GV, da osniva~i poseduju projekte i rezultate rada, koji }e posle javnog poziva biti ponu|eni izabranim i privrednicima zainteresovanim da ih preto~e u delo. Naglasila je i da dva miliona dinara iz buxeta ne}e biti utro{eno samo na, ina~e, minimalnu platu budu}eg direktora, ve} i za neke tro{kove stanovnika, zakupa, energije, izradu studije izvodqivosti... Uprkos brojnim zamerkama, ~lanovi Gradskog ve}a su usvojili izve{taj i

plan, po{to su prihvatili predlog Miladina Ristanovi}a da NTP dostavi {estomese~ni izve{taj, iz koga }e se videti {ta je konkretno za pola godine ura|eno i kakve su perspektive ovog dru{tva. Zahvaquju}i su{noj godini, Radarski centar “U`ice” koji pokriva devet gradova i op{tina, u pro{logodi{woj sezoni, od 15. aprila do 15. oktobra, imao je najmawe posla za 35 godina, koliko postoji, rekao je Dragomir Krqanac, rukovodilac centra, prezentuju}i ~lanovima GV izve{taj o funkcionisawu sistema protivgradne za{tite. Istakao je da su protivgradni strelci dejstvovali samo 12 dana i da je utro{eno mawe raketa od proseka, {to, ipak, ne bi smelo da zavara nadle`ne, jer zbog klimatskih promena ovu sezonu bi trebalo spremnije do~ekati. Krqanac je naglasio da je ^a~ak “svetao primer”, jer ve} dve godine buxetskim sredstvima finansira nabavku protivgradnih raketa, naknadu za rad strelaca i popravku stanica. Radomir Kru{~i} je tom prilikom upozorio da sve stanice moraju biti popuwene, odnosno na startu sezone imati po 12 raketa i insistirao da nadle`ne gradske slu`be re{e imovinsko pravne odnose i izvlaste zemqi{te od fizi~kih lica na kome su uglavnom podignute lansirne stanice. Gradsko ve}e je usvojilo i pravilnik o dodeli podsticajnih sredstava u poqoprivredi, za{ta je ove godine u buxetu planirano oko 55 miliona dinara. Re~ je o bespovratnim sredstvima kojima }e biti stimulisana registrovana gazdinstva, radi intenzivirawa i unapre|ewa poqoprivredne proizvodwe, osavremewavawa tehnologije, primene standarda EU i subvencionisawa kamata na kratkoro~ne kredite. Subvencije }e iznositi do 50 odsto od vrednosti investicije, a proizvo|a~ima }e iz buxeta biti pokrivena i polovina tro{kova za nabavku semenkog krompira. Na ovoj buxetskoj poziciji planirana su i sredstva za subvencionisawe 10 odsto kamata, iskqu~ivo na dinarske kredite. M.N.


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

7

SAVINDAN

SAVINDAN U ^A^ANSKIM [KOLAMA

ZAJEDNI^KA SLAVA \AKA, NASTAVNIKA I RODITEQA Predstavnik Fonda dr Milo{ Nedeqkovi} nov~ane nagrade je uru~io Nikoli Zari}u, koji je pro{le godine bio u~enik odeqewa 1/1, Neboj{i Uro{evi}u (2/1), Jeleni Uro{evi} ( 3/2) i Stevanu Zari}u, iz pro{logodi{weg 4/1. U O[ “Vuk Karaxi}” slavski kola~ su sa sve{tenicima i direktorom {kole okretali u~enici mla|ih razreda. - Svetog Savu slavimo kao `ivog prosvetiteqa srpskog naroda, kao duhovnika i kwi`evnika, pastira koji nas ~uva u ovim smutnim vremenima i sva-

Uz verski obred, svetosavsku akademiju i druge sadr`aje u obrazovnim ustanovama je 27. januara obele`ena {kolska slava - Savindan. a proslavi u Gimnaziji direktor {kole Ivan Ru`i~i} podsetio je da je Savindan u ovu {kolu vra}en pre 15 godina i da je veliku pomo} prilikom obele`avawa krsne slave |acima i profesorima pru`io paroh Ratimir Raj~evi}. Wemu, kao i ovogo-

N

pesama vezanim za duhovnost, od kojih je najve}i broj posve}en Svetom Savi, a prvo mesto je osvojio Stefan Bulaji}. Drugo mesto podelili su Darko \or|evi} i Luka Stojanovi}, dok su se na tre}e plasirali Silvija Radulovi} i Aleksandra Slavkovi}. Na literernom konkursu “Svetosavqe danas”, koji je raspisan krajem decembra, pobedio je Vojislav Blagojevi}, drugonagra|eni su Marija Mojsilovi} i Danijela Tuba, a tre}e mesto je pripalo Igoru Nikoli}u. Uprili~en je i kviz znawa, a najboqi rezultat

Savindan u „Vuku“

U Dowoj Trep~i

Dobitnici nagrade u Gimnaziji

CRVENI KRST ^A^AK DAROVAO DECU SA POSEBNIM POTREBAMA

PODEQENO 300 PAKETI]A ovodom Svetog Save, {kolske slave, Crveni krst ^a~ak podelio je paketi}e najmla|im ~lanovima me|uop{tinskih organizacija slepih i slabovidih, gluvih i nagluvih i udru`ewa distrofi~ara i paraplegi~ara. Paketi}i “Mnogo qubavi” sadr`ali su {kolski pribor i slatki{e. Za Savindan i Novu godinu, Crveni krst je skoro 300 prazni~nih paketa darovao deci korisnicima Narodne kuhiwe, pacijentima Odeqewa pedijatrije ~a~anske Bolnice, udru`ewima Roma “Budimo qudi”, “Bibija Rom”, “Holokaust”. Nisu zaboravqeni ni u~enici [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “1. novembar”, socijalno ugro`eni mali{ani

P

Nagra|eni u~enici Ma{insko-saobra}ajne {kole

koji se ne hrane u Narodnoj kuhiwi, kao ni oboleli od autizma. Pripremu paketi}a pomogli su donatori: “Dunav osigurawe”, “Medilab”, Osnovno javno tu`ila{tvo ^a~ak i pojedinci koji su `eleli da ostanu anonimni. Z. J.

di{wim doma}inima slave, Jugoslavu i Gordani Milo{evi}, ~ije k}erke Selena i Tijana poha|aju Gimnaziju, direktor je uru~io povequ {kole. Na svetosavskoj akademiji su i ove godine najboqim u~enicima u prethodnoj {kolskoj godini dodeqene nagrade iz Fonda “Dr Reqa I. Nedeqkovi}”.

kog januara nas vra}a istini i mudrosti - kazao je direktor {kole Dragan Parezanovi}. Za u~enike i profesore Ma{insko - saobra}ajne {kole {kolska slava je bila povod za manifestaciju “U susret Savindanu”, od 21. do 27. januara. Na po~etku je organizovano takmi~ewe u recitovawu

u poznavawu srpske sredwovekovne i s t o r i j e , kwi`evnosti i umetnosti postigla je ekipa odeqewa 4/ 7, sa ma{inskog odseka, koju su sa~iwavali Stefan Novakovi}, An|elka Novi~i} i Nikola Guduri}. Praznik posve}en prvom srpskom arhiepiskopu obele`en je i u seoskim {kolama. U O[ “22. decembar” u Dowoj Trep~i, na primer, u~enici od petog do osmog razreda pripremili su program koji predstavqa spoj tradicije i novog vremena. Oni su o`iveli se}awe na staru srpsku ku}u i nekada{wi na~in `ivota i obele`avawa praznika, a modernim plesom i muzikom goste {kolske slave vratili u savremenost. E. V.


8

^A^ANINU MILO[U BOJOVI]U URU^ENO PRIZNAWE „SVETOSAVSKI VENAC“

DOSTOJNOM ^UVARU KULTURNO ISTORIJSKOG BLAGA ilo{u Bojovi}u, diplomiranom ekonomisti, koji je ponikao iz ^a~ka (gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu), a u Kragujevcu `ivi i radi ve} devet godina, u

ve} 13 godina, a osnovano je sa ciqem da bude ~uvar istorijskog i kulturnog nasle|a srpskog naroda, najve}eg blaga nacionalne i duhovne ba{tine. “Srpska kruna” danas ima 18 klubova, me|u kojima su

ponedeqak je u sve~anoj sali Skup{tine Grada Kragujevca uru~eno priznawe „Svetosavski venac“, koje se dodequje „dostojnom ~uvaru srpskog nacionalnog i kulturnog bi}a i pohoditequ svetlih staza svetosavskih i hri{}anskih, potomstvu na znawe za na{e namere kad mu dela ostavqamo.“ - Izuzetno mi je velika ~ast {to sam primio ovo priznawe, a sa druge strane i obaveza da, pored brojnih poslovnih i porodi~nih obaveza oko podizawa dvoje dece, prona|em vremena i za rad na o~uvawu i objavqivawu duhovnog, kulturno-istorijskog blaga srpskog naroda, `ive}i dostojno imena hri{}anskog i srpskog - izjavio je Milo{ Bojovi}. Priznawe dodequje Kulturno-istorijski centar „Srpska kruna“ iz Kragujevca koje postoji

i Kwi`evni klub, [kola ikonografije, Duborez, Zlatovez i drugi. “Srpska kruna” dodequje “Majstorsko pismo” kao svoje visoko priznawe, “Srpski vitez” za vite{tvo, slavu i ve~nost srpskog imena, priznawe “Car Lazar” sa likom ~estitog srpskog kneza, koji je nastao pet godina posle Kosovske bitke, priznawe “Slovo qubve”, “Hristodarje” sa likom Bogorodice Trojeru~ice i “Dobrodarje”. Ovo posledwe je kragujeva~ko priznawe, a odnosi se na progla{ewe Kragujevca za prestonicu u vreme kwaza Milo{a. Postoji i “Priznawe za gra|anske zasluge” na kome se nalazi ~uvena slika Paje Jovanovi}a „Srpkiwa“. Ovo priznawe je ustanovio i dodeqivao kraq Aleksandar Prvi Kara|or|evi}, obja{wava Milo{ Bojovi}. N. R.

M

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

IVAWICA

PRI^A O IVAWI^K edan od najstarijih sportskih klubova u zemqi, FK “Javor” iz Ivawice, u{ao je pro{le godine u 101. godinu `ivota. Samo malobrojni i dobro upu}eni savremenici znaju, me|utim, da je poznati klub nastao iz nevelike, ali veoma svesne i ambiciozne dru`ine |aka i studenata, koji su se, u vreme kada je po~eo Prvi balkanski rat, a {kole obustavile rad, iz mesta {kolovawa vratili u zavi~aj. Ivawica, zabita varo{ na na ju`nom rubu onda{we Srbije, nedaleko od granice sa Turskom, imala je veoma va`an strategijski zna~aj u planovima oslobo|ewa Stare Srbije, ali su joj itekako nedostajali kulturni, prosvetni i sportski sadr`aji, a ba{ oni su mladima, koji su videli sveta, itekako bili potrebni. Me|u povratnicima bio je i Milan Radojevi}, pripadnik ugledne ivawi~ke porodice, veoma zaslu`ne za razvoj ovog kraja. Milan je, posle osnovne {kole u rodnom mestu, gimnazijsko {kolovawe nastavio u Beogradu, gde mu je {kolski drug bio Nu{i}ev sin Strahiwa, sa kojim je po~eo da se bavi jedrili~arstvom. Bio je jedan od 1.300 |aka kaplara, u~esnik Prvog svetskog rata i albanske golgote, a zvawe pravnika stekao je na pariskoj Sorboni. Vrativ{i se u Srbiju, dobio je name{tewe u Ministarstvu inostranih poslova i brzo postao diplomata od karijere. Slu`bovao je u Kairu i Trstu, a posle Drugog svetskog rata diplomatsku slu`bu nastavio kod novih vlasti. Ali, vratimo se u 1912, kada je Radojevi} u Ivawicu doneo prvu fudbalsku loptu, koja je za ostale mladi}e bila istinska atrakcija. - Brzo smo se okupili na velikoj poqani, gde su se u to vreme odr`avali va{ari. Svi smo u~estvovali u pumpawu lopte. Svaki od nas hteo je

J

“Javora” (Milan Radojevi}, Milenko Ku{i}, Rade Jovi}, Bo`o Spasovi}, @ivko Lukovi}, Andra Gavrilovi}, bra}a Dragoqub i Dragomir Milutinovi}, Mom~ilo Soki}, Du{an Radulovi}, Sveto Popovi}, Mi{o Ajda~i} ...) iza{ao je na teren. U okolnim mestima nisu postojali fudbalski klubovi, pa su se ivawi~ki fudbaleri podelili na “Crvene” i “Plave” i me~ okon~ali rezultatom 1:1. Magi~ni “fuzbal”op~iwavao je ne samo igra~e nego i publiku. Ivawi~ani su rado pratili utakmice, ulaz je napla}ivan, a ostvareni prihod, govorili su nekada{wih ~lanova dru{tva, kori{}en je za nabavku opreme. Ali, sportski entuzijazam je prekinuo Prvi svetski rat, a rad I\D “Javor” se sveo na pisawe Milan Radojevi} kao otpravnik pisama zarobqenicima i vojnicima na{eg poslanstva u Kairu na Solunskom frontu. da je dodirne i kad je nogom izba~ena Rad Dru{tva je nastavqen posle u vis na{a radost je bila ogromna - rata, u novoj dr`avi - Kraqevini Srse}ao se kasnije dr Bo`o Spasovi}, ba, Hrvata i Slovenaca. Na po~etku poznati ivawi~ki lekar. Igra, pote- glavne ulice, kod “Stare vage” ponokla iz Engleske, koja je u prestonicu vo se za~ula graja igra~a i publike, Srbije stigla krajem 19. veka, brzo je starim fudbalerima pridru`ivali rasplamsala interesovawe su se novi, dotrajalu loptu niko od ivawi~kih mladi}a i za samo desetak ivawi~kih obu}ara nije uspeo da okrdana nastalo je Ivawi~ko drupi, ali se Qubi{a Kula{evi}, {tvo “Javor”, koje }e odisre}om, na ferije vratio grati presudnu ulogu ne sa novim belim fudbasamo u sportskom ve} lom, kupqenim od Veliki broj navija~a i kulturnom i turiskromnog |a~kog „Javora” ~inile su `ene. sti~kom razvoju xeparca. Loptu su Od svih klubova u zemqi, moravi~kog kraja. igra~i zbog wene „Javorci” su imali, verovatno Za predsednika beline iz milonajve}i procenat `ena upravnog odbora {te prozvali navija~a. Kao po nekom pravilu izabran je Radoje“belica”, a ubrzo majke su dolazile da gledaju vi}, a prvi ~lanosu po`eleli i svoje sinove, sestre, bra}u, vi bili su Spasopravo fudbalsko devojke, momke... vi}, @ivko Lukovi}, igrali{te. Milovan A. Miluti- Vi{e se nije monovi}, Sveto Popovi}, glo igrati na starom meMile ]iri} i Strahiwa Lastu, re{ili smo nas dva - tri zarevi}. iz uprave da odemo do predsednika Posle samo nekoliko treninga tim ivawi~ke op{tine, da molimo da nam

^lanovi uprave i simpatizeri I\D „Javor” Ivawica 1940. godine


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

9

IVAWICA

IZ ALBUMA STARIH IVAWI^ANA

OM \A^KOM DRU[TVU „JAVOR” se na|e novi, pogodniji prostor za igrawe ... Lepo nas je primio, naravno, raspituju}i se ~iji smo sinovi. Odmah je dao pristanak za igrali{te, odre|eno je da bude u Va{ari{tu. Tu je bio op{tinski zabran i deo je izdvojen za tu svrhu. Kako - tako uredili smo budu}i teren i obele`ili ga. Nedostajale su nam stative, nas nekolicina mom~i}a odemo na Ravanu, nekako smo uspeli da odse~emo dva pove}a stabla. Tek {to smo ih poneli, isko~i neki ~ovek ispred nas. Viknuo je da je to wegova privatna {uma i dok ne platimo nema no{we. Se}am se kao da je danas bilo, tra`io je 12 dinara. Nekako skupismo pare i donesmo stabla, tako dobismo i stative - se}ao se pola veka kasnije Kula{e-

cije. Po~etkom tridesetih godina, klub je dobio novi i lep{i teren, na drugom delu Va{ari{ta, i na wemu }e “Javorci” ostati sve do 1954. godine, kada je preko Moravice, u samoj varo{i, izgra|eno tre}e po redu igrali{te. Pre rata klub nije, zbog odre|enih pravila u Jugoslovenskom nogometnom savezu, igrao prvenstvene utakmice. “Javor” je postao i steci{te ideolo{kih borbi, neosporno je da su predwa~ili levi~ari, a mnogi od wih }e se tokom rata pridru`iti NOP - u. Poratne godine donele su novi entuzijazam, a “Javor” spada u klubove koji su se najbr`e konsolidovali i nastavili sportsko putovawe koji i danas traje. Rekosmo na po~etku da je Ivawi~ko |a~ko dru{tvo

Do sada najstariji poznati snimak I\D „Javora”, 1920 ili 1921. godina

na letovawe je do{la grupa sokola iz Sombora. Tako je po~ela dugogodi{wa saradwa dva udaqena grada, a kasnije je Dru{tvo “Javor”, uz pomo} op{tine, za potrebe Somboraca podiglo paviqone u Ravani i kod Vodopada. Wegovim ~lanovima pripada zasluga i za gradwu “turisti~kog” mosta na Moravici, ure|ewe kupali{ta i podizawa kabina na pla`i Kazan, kao i za izgradwu pe{a~kih staza. Godine 1939. rad ove sekcije “ugu{io” je novoosnovani Op{tinski turisti~ki odbor, ali ne i wenu presudnu ulogu u postavqawu temeqa turizmu u Ivawici i zasluge za to {to je ovo mesto 1930. godine progla{eno, od strane Sreske banovine, za vazdu{nu bawu. Stari Ivawi~ani bili su ponosni i na rad dileSa utakmice „Javor” - „Orao” iz Ariqa, koja je zavr{ena rezultatom 4:0 , u Ivawici 16. juna 1940.

vi}, koji je u “Javoru” bio kapiten i igrao do 1928, godine kada je oti{ao na studije. Momci su u po~etku igrali u svojoj ode}i i cipelama. Kasnije je svako o svom tro{ku nabavio {orceve, dok je dreseve, po svemu sude}i crvene boje, kupovao klub. Na utakmice je dolazila ~itava varo{, Ivawi~ani su igrali uglavnom sa kom{ijama iz Ariqa, Gu~e i Po`ege i postizali dobre rezultate. Me|u igra~ima “Javora” ve} se izdvajaju oni koji }e kasnije, poput Bo{ka Petrovi}a, sti}i do beogradskih klubova i reprezenta-

negovalo i druge sekcije, isto toliko aktivne, a povremeno i aktivnije od sportske. Zbog nadmorske visine, kupali{ta na bistroj Moravici, blizine Golije, Javora i Prili~kog kiseqaka, malena varo{ je imala prirodne preduslove za razvoj turizma, pa nije neobi~no {to je turisti~ka sekcija privukla ne samo |ake i studente ve} i zanatlije, trgovce i ostale poslovne qude Ivawice. U periodu izme|u dva rata u varo{icu su stizali gosti iz Beograda, koji su odsedali u hotelima i privatnom sme{taju, a ve} 1929.

Utakmica sa Maqenom iz Po`ege, rezultat 1:0, 1935. godine

tantske, odnosno dramske sekcije, koja je svoje prve priredbe davala u kafanama i hotelima. Ivawi~ki glumci, me|u kojima, zbog patrijarhalnih shvatawa sredine, nije bilo mesto devojkama, najradije su pripremali Nu{i}eve komedije. Sala se, za ove prilike, nije mewala, ostajali bi i stolovi i kelneraj, a na predstave dolazile celokupne porodice, kao na starinske zabave. Ne{to za meze donosili su od ku}e, ne{to naru~ivali, tek - predstava je proticala u prisnoj atmosferi i uz obaveznu komunikaciju izme|u publike i glumaca. Kostime su obezbe|ivali sami glumci, a maske im sa velikim ume}em pravio Pero Cajvaz. Umetnici iz duboke provincije znali su da dobiju pohvale i od poznatih i priznatih kolega iz prestonice. Kada je prilikom jedne od svojih poseta Ivawici, ~uveni Ra{a Plaovi} posmatrao predstavu “Jazavac pred sudom”, toliko ga je impresionirao Du{an Salevi}, u ulozi Davida, da mu je po zavr{etku komada li~no ~estitao, izjaviv{i da do tada nije sreo glumca koji bi tako dobro odigrao ovu ulogu. Zajedno sa sportistima, glumci su ~esto gostovali u obli`wim mestima i Sanxaku. Ivawi~kom |a~kom dru{tvu po{lo je za rukom i da, u prostorijama kafane “Draga~evo”, osnuje kwi`nicu i ~itaonicu. E.V.


10

DRU[TVO

DRU[TVO SRPSKO-RUSKOG PRIJATEQSTVA I RPK KRAQEVO POTPISALI SPORAZUM O SARADWI

ZA NOVE UGOVORE I IZVOZNE POSLOVE

ru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva Regionalni centar zapadna Srbija - ^a~ak i Regionalna privredna komora Kraqevo u ponedeqak su u Kraqevu potpisali sporazum o saradwi. - Punu pa`wu posve}ujemo i kulturnoj saradwi na{ih naroda. Pro{le nedeqe smo, na primer, upravo TV Galaksija 32 iz ^a~ka, uz pomo} Ambasade Ruske Federacije, obezbedili ruske filmove sa srpskim prevodom, najkvalitetniju produkciju. Ali, na{i privrednici sigurno su se vi{e obradovali ugovorenom poslu izme|u jedne na{e i ruske firme, sklopqenom tako|e pro{le nedeqe, a u iznosu od 300.000 eura, i to za po~etnu isporuku - rekao je, izme|u ostalog, predsednik Dru{tva Dragan Logvinov. Predsednik RPK Mladomir Novakovi}, podsetio je da je Srbija pre{la u visokozadu`ene zemqe, a da je izvoz jedan od na~ina da se re{i ovaj problem. - Poqoprivreda jeste, sa svim svojim problemima, na{ najve}i adut, pa je

D

RPK Kraqevo formirala Udru`ewe kompanija za preradu vo}a i povr}a, okupila ve} 40 ~lanica, wihove predstavnike vodila na vi{e studijskih putovawa, kao na primer na Me|unarodni sajam hrane u Moskvi. Tako su mogli da vide gde smo u odnosu na druge, {ta nam je ~initi i {ta se mo`e izvesti. A kako ka`e Suzana Vuksanovi}, sekretar Centra za informatiku RPK, ~lanicama smo obezbedili i ni`e cene nekih energenata. Od dela te u{tede Udru`ewe se mo`e samofinansirati, a saradwa sa vama }e im, nadamo se, doneti nove ugovore i izvozne poslove - rekao je, pored ostalog, Mladomir Novakovi}. Dru{tvo srpsko-ruskog prijateqstva je ve} zapo~elo realizaciju vi{emilionskog ugovora sa „Magnitom“, vode}om ruskom trgovinskom ku}om, a sada kada su i Belorusi na putu br`eg razvoja me|usobnih odnosa, posla }e biti. Naravno, i problema, jer je obezbe|ivawe kontinuiranih velikih isporuka jedan od wih. N. R.

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

OTP BANKA

REFINANSIRAJTE KREDIT UZ GREJS PERIOD

rediti za refinansirawe su veoma tra`eni, jer predstavqaju idealan na~in da otplatite sve kredite koje imate, tako {to }ete uzeti jedan povoqniji kredit, sa ratom koja }e mawe da optereti va{ buxet. OTP banka svojim klijentima nudi atraktivan dinarski kredit za refinansirawe uz mogu}nost kori{}ewa grejs perioda od {est meseci. Ovim dinarskim kreditom mogu da se refinansiraju svi tipovi ke{ kredita, kao i kreditne kartice, lizing, dozvoqeni

K

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

OSUMWI^EN SAOBRA]AJNI POLICAJAC

NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

PO^ELO PRIJAVQIVAWE ZA BESPLATNU PRIPREMU ripremna nastava iz matematike, fizike, osnova elektrotehnike, informatike i organizacije namewena je u~enicima ~etvrtog razreda gimnazije i sredwih stru~nih {kola koji se pripremaju za polagawe prijemnih ispita na fakultetima. Za svaki od ponu|enih predmeta predvi|en je od-

P

re|en fond ~asova, a po zavr{etku nastave bi}e organizovana provera znawa. Kao i prethodnih godina, pripremni ~asovi }e biti odr`avani subotom, a dr`a}e ih profesori i asistenti fakulteta. Kandidati se za besplatno poha|awe nastave prijavquju elektronskim putem, preko sajta FTN www.ftn.kg.ac.rs, do 28. februara. E. V.

minus, uz mogu}nost dobijawa ve}eg iznosa kredita od iznosa duga koji se refinansira. Procedura pri podno{ewu zahteva za refinansirawe kredita je veoma jednostavna, uz minimalan broj dokumenata koje klijent treba da obezbedi. Kredit se odobrava klijentima u radnom odnosu, sa teku}im ra~unom u OTP banci. Uslov za dobijawe ove vrste kredita je da prose~na zarada za posledwa tri meseca iznosi minimum 30.000 RSD.

a~anska kriminalisti~ka policija odredila je pro{le sedmice meru zadr`avawa Milu Terzi}u (1980) iz ^a~ka, saobra}ajnom policijskom slu`beniku Saobra}ajne policijske ispostave u ^a~ku, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no

^

delo zloupotreba slu`benog polo`aja. Osumwi~enom se na teret stavqa da je, u svojstvu ovla{}enog slu`benog lica, od Novog Sada vr{io pratwu teretnog motornog vozila marke “skania”, za koje postoje osnovi sumwe da je neregistrovano i ukradeno u Sloveniji. Ovim vozilom, na kojem su se nalazile bosanske registarske tablice, upravqao je Miroslav Mutapovi} (1971) iz Prislonice. Osumwi~eni saobra}ajni policajac je zate~en u pratwi svog vozila, prilikom redovne kontrole u mestu Rudnik. Tako|e, policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Miroslava Mutapovi}a, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja u podstrekivawu i krivi~no delo falsifikovawe isprave. Osumwi~eni Mile Terzi} je, uz krivi~nu prijavu, priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u ^a~ku.


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

11

DRU[TVO

JO[ JEDNA HUMANITARNA AKCIJA „^A AKTIVISTA“ I „^A^ANSKOG GLASA“

POMOZITE DRUGIMA, BUDITE HUMANI!

rupa mladih “^A aktivisti” i redakcija “^a~anskog glasa”, kao prvonagre|eni u projektu “[ta sve mo`emo u slobodno vreme?”, pro{le subote su organizovali jo{ jedno dru`ewe dvadesetak mali{ana, wihovih roditeqa i starateqa sa mladima i novinarima. Nov~anu nagradu, koju su dobili za najboqu akciju “Kad si slobodan budi human”, opredelili su za na{e najmla|e sugra|ane iz socijalno ugro`enih porodica. I ovoga puta, u prostorijama nedeqnika sa tradicijom od 80 godina, deci su uru~eni poklon paketi}i, a za zabavu je bila zadu`ena animatorka iz igraonice “Lavirint”. Ciq akcije je bio da “^A aktivisti”, zajedno sa redakcijom “^a~anskog glasa”, medijski promovi{u solidarnost i humanitarne aktivnosti, kao na~in provo|ewa slobodnog vremena mladih u svojoj lokalnoj sredini, rekla je glavna i odgovorna urednica Gordana Domanovi}, napomiwu}i da ovo dru`ewe mo`e da preraste u dugoro~nu saradwu, ukoliko i daqe budu imali podr{ku gra|ana, kao 17. novembra, kada su prikupili igra~ke i ode}u, koje su poklonili deci. Ne skrivaju}i svoje zadovoqstvo, predstavnik “^A aktivista” Sa{a Pe{i}, istakao je da su organizatori projekta bili jako zadovoqni ~a~anskom akcijom: - Po{to smo osvojili prvo mesto na takmi~ewu, odlu~ili smo da od dobijenog novca organizujemo jo{ jednu humanitarnu akciju. Deci smo podelili pakete sa ode}om, igra~kama, kwigama, hranom i slatki{ima, a mali{ani su pripremili recita-

G

cije povodom Svetog Save. Ovom akcijom smo `eleli da podstaknemo na{e sugra|ane da budu humani, zato {to svako u svom okru`ewu ima neku siroma{nu porodicu, kojoj bi zna~ila bilo kakva, makar i mala pomo}. Na{a poruka je aktivirajte se, pomozite drugima, budite humani! Pe{i} isti~e da je ovom akcijom zaokru`ena saradwa izme|u “^a aktivista” i “^a~anskog glasa”, tokom koje su mladi nau~ili mnogo, ne samo o novinarskom poslu, nego i o timskom radu, organizovawu humanitarnih akcija i o povezivawu medija i mladih: - Ovo je bilo jedno lepo iskustvo i nadamo se da }e saradwa i ubudu}e biti nastavqena. Upoznali smo se posredstvom ovog projekta, ali verovatno }emo nastaviti da funkcioni{emo kao grupa mladih, jer smo se ba{ dobro “povezali”. Na{a dobra saradwa je upravo i krunisana ovom nagra-

dom. Samohrana majka Zorica Zimowi}, koja je ponovo dovela }erku i sina, deli mi{qewe ostalih roditeqa:

- Pro{li put su deca bila prezadovoqna, ali trebalo bi da bude vi{e ovakvih akcija. I malo je mnogo, kada nemate ni{ta. Pozdravila bih organizatore, “^a~anski glas” i sve qude dobre voqe koji su pomogli da se i na{oj deci priu{ti ovakvo zadovoqstvo. Qubomir Novakovi}, koji je doveo praunuku, izme|u ostalog, ka`e da je akcija lepo organizovana i da su deca u`ivala u programu, napomiwu}i da “^a~anski glas” ~ita redovno. Prvonagra|ena akcija “Kad si slobodan budi human”, koju su organizovali “^A aktivisti” i “^a~anski glas”, bila je deo projekta “[ta sve mo`emo u slobodno vreme?”, koji je sprovelo Udru`ewe “Grupa Proces” iz Beograda, u saradwi sa pet lokalnih medija, a finansiralo Ministarstvo omladine i sporta. N. R.

GRUPA „^UDESMO“ U[LA U FINALE TAKMI^EWA „JA IMAM TALENAT“

U BLISKOJ VEZI SA ^A^KOM

lu{ali smo ih i gledali prethodnih godina u ^a~ku i sa koncerata odlazili sa uverewem da su ovi mladi qudi uspeli da prona|u sopstveni put u interpretaciji etno muzike. Stare, gotovo zaboravqene pesme na{eg podnebqa Katarina Pavlovi} izvodi uz pomo} instrumenata dalekih naroda, a na publiku poseban utisak ostavqa Igor Dragovi} koji svira dixeridu, tradicionalan instrument australijskih domorodaca, i dobar je “do savr{enstva”. Za u~e{}e u emisiji “Ja imam talenat”, nisu se prijavili zato {to su `eqni {ou programa, a ni materijalni momenat, iako nije zanemarqiv jer pobednika o~ekuje 100.000 eura, nije bio presudan. - @eleli smo da poka`emo {ta radimo i dokle smo stigli - izri~ita je Katarina Pavlovi}. Prvi put, u septembru, nastupila je sa starom pesmom “Mitana Turci grabija”, a pro{le nedeqe, u drugom polufinalnom serijalu slu{ali smo “Si zaqubiv edno mome”, tako|e makedonskog porekla. Uz originalnu ode}u dobro je pristajao upadqivi bodi art, a peticu iz egzotike dobili su i neki od prate}ih instrumenata. Aborixinski rog svirali su Igor Dragovi} i Aleksandar Kostadinovi}, za kahon je bio zadu`en Lazar Zeqi}, a za gitaru Aleksandar Gini}. Pitawe “gde ste bili do sada” nametalo se samo po sebi, a ~lanovi `irija nisu prikrivali da su u isto vreme za~u|eni i zadivqeni. Nata{a Ninkovi} je kazala da se “nebesa otvaraju” dok oni sviraju, a Ivan Tasovac konstatovao da su uspeli da pove`u dva kontinenta, tradicionalno i moderno.

S

- Xez peva~ica Nata{a Pavlovi} u{la je u finale glasovima publike, a na `iriju je bilo da odlu~i ho}e li daqe i}i “^udesmo” ili plesna grupa “UV dance”. Odlu~ili su da u finale uvedu nas i zbog toga smo prijatno iznena|eni - obja{wava Katarina. Kada je ve} tako, vaqa im se pripremiti za finale, koje }emo na prvom programu RTS - a pratiti krajem februara. - Ve`bamo svakodnevno. @elimo da jo{ jednom poka`emo kako jedna tradicionalna pesma mo`e da izgleda, a da ne bude dosadna dana{wem slu{aocu. Jo{ uvek nismo odlu~ili {ta }emo izvesti, ali bismo voleli da to bude pesma koja je prisutna kod vi{e naroda, koja se peva na raznim jezicima. Mu{ki deo “^udesma” poti~e iz prestonog grada, izuzimaju}i Lazara koji je poreklom Vaqevac. Katarina Pavlovi} je ro|ena u ^a~ku i u wemu `ivela sve do odlaska na studije. Bila je |ak Osnovne {kole “Dr Dragi{a Mi{ovi}”, Sredwe medicinske {kole i Muzi~ke {kole “Dr Vojislav Vu~kovi}” (odsek flauta), kao i ~lan Kulturno - umetni~kog dru{tva “Dule Milosavqevi}”, a u Beogradu je nedavno okon~ala studije turizmologije. Osim tradicionalne muzike Balkana, Katarinu privla~i i muzi~ko nasle|e drugih naroda. Savladala je fado, brazilski kapuero (spoj plesa, borila~ke ve{tine i akrobatike), bliska joj je i hebrejska muzika. Grupu “^udesmo” osnovali su ona i Igor, 2009. godine, a prvi put nastupili na festivalu “Karusel”, koji se za vreme “Letwih dana kulture” odr`ava u ^a~ku. E. V.


12

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

INTERVJU

HOR VIVA VOX PO

GLAS KOJIM SU DOTAK Gotovo da nema osobe koja je ostala ravnodu{na gledaju}i nedavno neverovatan nastup na{eg Hora VIVA VOX u sedi{tu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija u Wujorku. “@iveo glas”, tako bismo, prevode}i wihov naziv, mogli da im nazdravimo posle koncerta kojim je obele`ena Srpska nova godina u sedi{tu Svetske organizacije. Koncert je odr`an u ~ast srpskog, 67. predsedavawa ovim telom, i u ~ast svih miroqubivih qudi sveta, na icijativu ^a~anina poreklom Vuka Jeremi}a, predsednika Generalne skup{tine UN. Glasovi kojim su dotakli nebo i ~itav svet “naterali” su generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da nam ~estita Pravoslavnu novu godinu na te~nom srpskom jeziku. VIVA VOX je nastao devedesetih kao hor Gimnazije u Zemunu, pod upravom dirigenta Jasmine Lovren, profesora muzi~ke kulture, od 2002. su bili hor lokalnog KUD “Branko Radi~evi}”, a od 2005. su registrovani kao udru`ewe gra|ana VIVA VOX. Od audicije 2010. godine imaju do 30 stalnih ~lanova. Pevaju a kapela, bez muzi~ke pratwe, a na repertoaru su im rok, pop i pank muzika, svetski hitovi, ali i srpske narodne i patriotske pesme... U sedi{tu Generalne skup{tine UN izveli su 10 numera, me|u wima i nacionalne “Tamo daleko”, “Mar{ na Drinu”, “Ajde Jano”... Utiske nam prenosi Milica Damwanovi}, portparol hora.

marketing 032/342-276

Snagom qudskog glasa, suptilno ste preneli senzibilitet srpske pesme predstavnicima gotovo ~itavog sveta na Novogodi{wem koncertu u Generalnoj skup{tini UN. Dotakli ste mnoge qudske du{e, probudili najdubqe, najtananije emocije. Kakav je bio ose}aj, kolika je odgovornost bila pevati za ceo svet? - Odgovornost je bila ogromna, i nisam sigurna

da li smo je svi zaista bili svesni dok se koncert nije zavr{io. Mo`da je i boqe tako, jer bismo u suprotnom verovatno premrli od treme. Mnogi od nas su nakon koncerta priznali jedni drugima da su bili na ivici suza dok su pevali, a pokoja suza je sigurno i pala. Po zavr{etku, sa raznih strana smo ~uli da su se i mnogi gledaoci kod ku}e ose}ali sli~no. Za jednog muzi~ara nema lep{eg ose-

}aja nego kada shvati da je podelio emociju sa publikom. Takva razmena emocija je razlog zbog koga radimo to {to radimo, i za nas kao izvo|a~e najlep{a nagrada. Da li Vam je Vuk Jeremi} rekao kako je do{ao na ideju da Vas pozove ba{ za Srpsku novu godinu u Wujork? - Da. Pozvao nas je na preporuku Ivana Tasovca, direktora Beogradske filharmonije, kome se ovom

prilikom od srca zahvaqujemo. Da li je on, ili bilo ko iz UN, u~estvovao u izboru repertoara koji }ete izvesti i da li je, eventualno, ne{to bilo cenzurisano, ili ste imali potpunu umetni~ku slobodu? - Od po~etka smo bili svesni da za ovu priliku ne}e biti prikladne neke od “tvr|ih” pesama sa na{eg repertoara, kao {to su Ram-


13

INTERVJU

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

POVRATKU IZ WUJORKA

LI NEBO I ^ITAV SVET TRENUTAK ZA PAM]EWE - ^ESTITKE BAN KI MUNA Koji trenutak }ete pamtiti za ceo `ivot sa ovog koncerta ili tokom boravka u GS UN? Da li su Vam nakon ovog nastupa otvorena jo{ neka vrata u SAD? - Te{ko da je mogu}e izdvojiti jedan trenutak. Ceo koncert, pa i ceo boravak u Wujorku, bio je jedno veliko, nezaboravno iskustvo. Ako bih morala da biram, rekla bih da je to bio trenutak kada nam je gospodin generalni sekretar UN Ban Ki Mun pri{ao i ponaosob se rukovao sa svakim od nas. Bio je to divan gest jednog ~oveka na tako visokoj poziciji, od koga biste o~ekivali izvesnu dozu rezerve prema “malim qudima”. [to se ti~e budu}nosti, ostaje da se vidi {ta nam ona donosi. Nadamo se da je me|u publikom u sali bilo i onih koji imaju mogu}nosti i voqe da nas pozovu na nova gostovawa, bilo u SAD, bilo u drugim zemqama sveta.

^A^ANI Me|u Vama su i neki ^a~ani. Kako su oni postali “Va{i”? - Koliko sam upu}ena, u horu imamo dvojicu peva~a ~ije su porodice poreklom iz ^a~ka i okoline. To su na{i solisti Ivan Propadovi} i Marko ^apqi}. Oni su ro|eni u Beogradu, ali u ^a~ku imaju blisku rodbinu. Ivan je i{ao u Zemunsku gimnaziju i jo{ kao gimnazijalac se prikqu~io horu, a Marko se javio na jednu od na{ih audicija pre nekoliko godina. {tajnov “Du hast” ili “The Prodigy Mix”, tako da smo ih ovog puta sporazumno presko~ili, iako su to pesme po kojima smo specifi~ni i prepoznatqivi. @eqa Vuka Jeremi}a i wegovog tima bila je da u svoj repertoar uvrstimo ne{to vi{e srpskih pesama, kojima bismo predstavili svoju zemqu ambasadorima iz celog sveta. Muzika se jo{ jednom potvrdila kao univerzalni jezik koji razumeju sve nacije. Ipak, neki su Vas i “pogre{no” razumeli? Jeste li imali bilo kakvih problema nakon maestralnog izvo|ewa “Mar{a na Drinu”? - Nismo imali proble-

ma. Ve}ina qudi shvata da je re~ o kompoziciji koja ima umetni~ku vrednost, i da smo je kao takvu i izveli. @eqa nam je bila da to izvo|ewe bude umetni~ki kvalitetno. Sude}i po reakcijama, rekli bismo da smo uspeli. Ko su qudi koji ~ine Hor VIVA VOX? Poznato je da je sve po~elo devedesetih u Gimnaziji u Zemunu, a danas? - Hor VIVA VOX sa~iwavaju bliski prijateqi. Korene vu~emo iz hora Zemunske gimnazije, mada je danas me|u nama i mnogo onih koji nisu poha|ali ovu {kolu. Wih u {ali ponekad nazivamo “Vanzemuncima”, ali u praksi, me|u nama nikakve podele ne postoje - izuzev one standardne podele na sopran, alt, tenor i bas, naravno. Malo je vremena potrebno da se neki novi peva~ uklopi. Na{e dobro raspolo`ewe je zarazno, i to je ono ~ime se najvi{e ponosimo.

Za pevawe a kapela je zaista potrebna perfekcija. Koliko je te{ka sinhronizacija, ko i kako bira Va{e glasove? - Pevati bez instrumentalne pratwe zaista nije lako. Iako ve}ina klasi~nih horova upravo tako funkcioni{e, stil za koji smo se mi opredelili na izvestan na~in je te`i od klasike (mada ona neosporno nosi sopstvenu te`inu), jer muzika koju mi izvodimo nije pisana niti zami{qena za izvo|ewe glasovima, ve} za instrumentalno izvo|ewe. Svaku od pesama moramo da prilagodimo sebi, a da pritom pazimo da na{a verzija ostane {to vernija originalu. Da bismo to postigli i da bi na{e izvo|ewe bilo {to boqe, najva`nije je da se me|usobno dobro ~ujemo, pa ozvu~ewe na na{im nastupima igra va`nu ulogu. Tako|e, mnogo rada i ve`be je potrebno da bi peva~i unutar istog glasa usaglasili svoje boje i da niko ne bi “iskakao”. Zatim se tre-

Imate li svi formalno muzi~ko obrazovawe i koliko je me|u Vama apsolutnih sluhista? - Imamo par peva~a koji umeju da otpevaju zadati ton “napamet”, bez pomo}i instrumenta. Ali sa apsolutnim sluhom ne morate da se rodite. Uz ve`bu, svaki peva~ mo`e da dovede svoj sluh blizu savr{enstva. Muzi~ko obrazovawe tome doprinosi, ali nije presudno. Najva`nije je da ste vredni i uporni. U horu imamo jednu ~lanicu koja je zavr{ila Muzi~ku akademiju, nekolicinu peva~a sa sredwim muzi~kim obrazovawem, veliki broj onih sa zavr{enom ni`om muzi~kom {kolom, i jedan broj muzi~ki ne{kolovanih talenata.

va`an svaki glas? Koliko ve`bate, kako birate repertoar? - Kada se ne spremamo za neki konkretan nastup, probe imamo dva do tri puta nedeqno, ali u posledwe vreme retko imamo luksuz da budemo toliko opu{teni. Po~etkom decembra smo odr`ali tri velika, sada ve} tradicionalna, beogradska koncerta u Centru “Sava”. Nakon toga smo se intenzivno spremali za do~ek Nove godine na Trgu Slobode u Novom Sadu, a odmah zatim je usledio put u Wujork. Pred ovako va`ne nastupe de{ava se da imamo probe i svakodnevno. Repertoar biramo na osnovu onoga {to privatno slu{amo. Svi dajemo predloge, a dirigentkiwa Jasmina Lovren i aran`er odlu~uju koji od wih }e se realizovati. Vremenom smo otkrili da najboqe izvodimo one pesme koje najvi{e le`e na{im li~nim ukusima (koji su, na sre}u, sli~ni), ali de{ava se da kroz ve`bu zavolimo i poneku pesmu za koju smo u po~etku mislili da nam ne}e “le}i”.

U trendu izrazitog individualizma VIVA VOX je pravi tim u kome je jednako

Da li ste jo{ uvek samofinansiraju}e udru`ewe, ili je neko kona~no shva-

ba usaglasiti sa ostalim glasovima. Peva~e, naravno, bira dirigent, uz pomo} svojih asistenata.

tio da ste kulturna institucija koju vaqa negovati? - Finansiramo se sami. Za sada, jo{ uvek, svu zaradu od nastupa ula`emo u neophodne stvari kao {to su oprema, kostimi i tome sli~no. Nadamo se da }emo jednog dana dobiti i svoje prostorije za rad, jer smo do sada uvek zavisili od gostoqubivosti drugih. Trenutno nam svoje prostorije ustupa Poqoprivredni fakultet u Zemunu. Na`alost, od horske muzike se ne `ivi, ali bi}emo zadovoqni dok god budemo u mogu}nosti da svojim radom steknemo dovoqno da mo`emo da ula`emo u sopstveni napredak. Va{i koncerti su unapred rasprodati, ipak, imate li nedosawane snove, gde biste `eleli jo{ da nastupite? - Nakon Ujediwenih nacija, vi{e ni{ta nije nemogu}e! Voleli bismo da malo vi{e putujemo, da posetimo Rusiju, [paniju, Kinu... Ali, najva`nije od svega je to da `elimo da jo{ dugo opstanemo i nastavimo da delimo sa publikom onu energiju i emocije koje nas pokre}u svih ovih godina... Zorica Le{ovi} Stanojevi}


14

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

SELO

U POSETI DOMA]INSTVU ZORANA BOGDANOVI]A, STO^ARA IZ ROGA^E

U I[^EKIVAWU DA SE ULO@ENO ISPLATI!

Sto~arstvo u Srbiji godinama unazad stagnira. Zbog niskih cena sto~arskih proizvoda, mnoge farme su se davno pogasile. Na{i sto~ari prose~no gaje mawe od dve krave po poqoprivrednom gazdinstvu, dok se u razvijenim evropskim dr`avama taj prosek kre}e oko 50 grla. Broj goveda se konstantno smawuje. Ovim vidom proizvodwe ostali su da se bave samo retki i to, uglavnom, najuporniji poqoprivrednici, koji veruju da }e jednoga dana do}i do boqitka, pa }e i wihov rad postati isplativ. Me|u wima se nalazi i ~etrdesetjednogodi{wi Zoran Bogdanovi}, iz Roga~e, koji, uprkos nepovoqnim uslovima privre|ivawa, uspe{no odr`ava mle~no stado i ujedno ma{ta o wegovom pro{irewu.

oran Bogdanovi} od ranog detiwstva posebnu qubav gaji prema poqoprivredi. Uvek su ga zanimali seoski poslovi i, kako ka`e, nikada mu nije bilo te{ko da zasu~e rukave i lati se bilo koje poqoprivredne alatke. Istu takvu qubav prema `ivopisnim obroncima Roga~e, porodi~nom ogwi{tu i nimalo lakom, ali ipak izazovnom poqoprivrednom radu, nastojao je da razvije i kod svoje dece. Iako tek ima 11 godina, wegov sin Branko mnogo voli da vozi traktor. Kako nam je i sam potvrdio, podjednako u`iva i u ostalim poslovima, bilo na wivi ili u {tali. U svakodnevnim obavezama u doma}instvu prema svojim mogu}nostima u~estvuju i Brankove sestre Biqana, Nevena i Jelena. Iako se bave i drugim vidovima poqoprivredne proizvodwe, Zoran i wegova supruga Gorica najvi{e su posve}eni sto~arstvu. U staji imaju devet krava muzara, dve junice i ~etvoro

Z

teladi. U ovom zimskom periodu dnevno predaju “Imleku” 150, a tokom letwih dana oko 350 litara mleka. Kada su imali mawe krava, praktikovali su da proizvode sir i kajmak, ali se pokazalo da to i nije toliko isplativo. Te{ko su dolazili do stalnih kupaca, a pija~na prodaja im je oduzimala mnogo vremena. To i jeste bio glavni razlog zbog koga su odlu~ili da mleko daju otkupqiva~ima. Savremeniji objekat za sto~arsku proizvodwu Bogdanovi}i su izgradili

2010. godine. U wega su investirali oko 30.000 evra. Zna~ajna sredstva su ulo`ili i u pro{irewe mle~nog stada. U tome im je pomogao i “Imlek”. Sada kada imaju jednu ozbiqniju farmu, trebalo bi da ostvaruju i dobre finansijske efekte. - Imamo dobre uslove za sto~arsku proizvodwu. Kupili smo i kvalitetne krave simentalske rase, neke od wih su i umati~ene. Svaka od wih daje preko 20 litara mleka. Kabastu sto~nu hranu proizvodimo sami, pa na taj na~in i pojeftiwujemo tro{kove. Iako je do{lo do blagog skoka otkupne cene mleka, nismo zadovoqni ekonomskom ra~unicom. Ako se uzme u obzir kolika su na{a ulagawa, kakve su cene nafte i koncentrata, sasvim je jasno da u ovom vidu proizvodwe nema neke zarade. Kad naplatimo mleko i odbijemo tro{kove, malo ostaje. Ipak, poku{avamo da odr`imo stado, jer se nadamo da }emo jednog dana imati boqu ra~unicu. Mnogo smo ulo`ili

i prosto nismo u situaciji da sebi dozvolimo takav luksuz da od svega toga odustanemo - ka`e Zoran Bogdanovi}, analiziraju}i otkupnu cenu mleka. Uz premiju, koja se sada redovno ispla}uje, litar mleka dosti`e 47 dinara, {to i nije toliko dobra cena, ako se uzme u obzir koliko su poskupeli svi imputi u sto~arstvu. Prema oceni Bogdanovi}a, kalkulacija pokazuje da prihod ostvaren od prodaje mleka nije dovoqan da pokrije proizvodne tro{kove i omogu}i makar pristojnu zaradu. Efekti proizvodwe vrlo ~esto se svode na puko odr`avawe mle~nog stada. Ipak, ovi vredni sto~ari se nadaju da su najte`e godine ostale iza wih i da za poqoprivrednike Srbije dolaze bar malo boqa vremena. Gorica Bogdanovi} ka`e da posla ima mnogo na svakoj seoskoj farmi, ukqu~uju}i i wihovu. Ipak, sa sedam vrednih pari ruku sve se lako i brzo obavi. Kako ka`e, to i jeste prednost vi{e~lanih po-

rodica na selu. Jo{ kad bi zarada bila za nijansu boqa, gde bi im bio kraj. Osim sto~arstvom, Bogdanovi}i se bave i drugim vidovima poqoprivredne proizvodwe. Redovno seju krompir, a u proteklih pet-{est godina proizvode i jagodu. - Od jagode se ostvaruje dobra zarada, ali mi u Roga~i nemamo dovoqno vode, pa smo prinu|eni da se snalazimo. Vodu doteravamo traktorima i cisternama sa drugih podru~ja, {to nam poskupquje proizvodwu. Ranije smo imali hektar jagode, ali smo zbog nedostatka vode prepolovili povr{inu. Opredelili smo se za boqu varijantu, pa sada jagodu proizvodimo i u jednom ~a~anskom selu, gde smo uzeli parcelu pod zakup. Tamo vode ima dovoqno, pa se ostvaruju i boqi prinosi. Prihod koji ostvarujemo je vrlo dragocen i dobrim delom ga prelivamo u oblast sto~arstva - isti~e Zoran Bogdanovi}, dodaju}i da se vrlo kvalitetna jagoda sa ovog podru~ja izvozi i da je to veoma perspektivan i unosan posao. On se uzda u obe}awe predstavnika lokalne uprave, koji su prilikom posete ovom selu obe}ali pomo} u razre{avawu problema vodosnabdevawa, kao i u sanaciji o{te}enih seoskih puteva. Bogdanovi}i planiraju da u narednim godinama pro{ire sto~arsku proizvodwu. Svesni su da trenutno ne vladaju dobre prilike, ali se nadaju da }e svoju `equ i ostvariti.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]E krompir 50 - 60 dinara pasuq 280 - 350 paprika 300 paradajz 220 krastavac 300 praziluk 60 rotkva 40 tikvice 280 brokoli 300 - 450 kupus 20 karfiol 300 per{un 30 {argarepa 60 - 70 cvekla 50 prokeq 250 zelena salata 25 - 30 spana} 150 crni luk 30 - 50 beli luk 400 - 500

VO]E suve {qive 250 - 350 jabuke 40 - 80 kru{ke 100 - 120 ju`no vo}e 90 - 220 orasi 900 - 1.000

MLE^NA PIJACA projino bra{no 80 - 90 pili}i 370 jaja 9 - 13 kajmak 500 - 600 sir 200 - 350 pr{uta 1.200 - 1.500 slanina 400 - 850 suxuk 750 - 800

STO^NA PIJACA teli}i - nema tovqenici 140 - 160 prasi}i 190 - 210 ovce 120 - 130 jagwad 250 - 260 p{enica 35 je~am 35 kukuruz 35


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

prisustvu predstavnika grada na ~elu sa gradona~elnikom, na~elnika Morav~i~kog upravnog okruga, narodnih poslanika, odbornika i me{tana, u Mesnoj zajednici “Kowevi}i” u nedequ je sve~ano otvoren Dom kulture. Obra}aju}i se prisutnima na sve~anom otvarawu, gradona~elnik Vojislav Ili} je podsetio da je novi objekat izgra|en nakon ru{ewa starog, koji se nalazio u blizini kru`nog toka, istakav{i da ga ova sve~anost podse}a na vreme {ezdesetih i sedamdesetih godina, kada su domovi kulture bili puni gra|ana. - Moram da budem iskren i da ka`em da je prethodna vlast, na ~elu sa gradona~elnikom Velimirom Stanojevi}em, zapo~ela izgradwu doma, a mi smo danas ovde da ga otvorimo. Ali, nije ni moj doprinos u izgradwi doma mali, jer, se}ate se, ja sam pomogao da se stari objekat sru{i. Bilo je qutwe i pregovora, ali evo sagradili smo lep dom. Siguran sam da }e me{tani osmisliti dobar

U

15

SELO

OTVOREN NOVI DOM KULTURE U KOWEVI]IMA

ZA SVE GENERACIJE

program koji }e realizovati u ovom objektu, i da }e i za najmla|e i za najstarije generacije biti dovoqno prostora. Grad }e nastaviti da rekonstrui{e domove, jer nam je ciq da u svim mesnim zajednicama postoji kutak za okupqawe gra|ana i da podi`emo kvalitet `ivota na selu. O~ekujemo da }e izgradwa koridora 11 i 12 doprineti raz-

voju ne samo Kowevi}a, nego i ~itavog na{eg kraja rekao je Vojislav Ili}, podse}aju}i da su Kowevi}i veliku ekspanziju u razvoju do`iveli posle izgradwe obilaznog puta, koji je pro{ao kroz ovu mesnu zajednicu, kao i da je najvi{e privrednih objekata sagra|eno ba{ na ovoj lokaciji. Predsednik MZ

“Kowevi}i” Milinko Maksimovi}, zahvalio je lokalnoj samoupravi na razumevawu i odr`anom obe}awu da }e izgraditi novi dom, kao i na pomo}i u izgradwi komunalne infrastrukture: - Posle du`eg vremena dobili smo izvanredan

Dom kulture, sa kojim se mo`emo di~iti ne samo u na{em kraju, nego i {ire. Zahvaquju}i razumevawu lokalne samouprave, koja nam je maksimalno iza{la u susret, izgradili smo ovako lep Dom kulture. Objekat je finansirao Grad ^a~ak i za wegovu

izgradwu iz buxeta izdvojio vi{e od 30 miliona dinara. Danas smo presre}ni i zahvalni lokalnoj samoupravi i svima koji su u~estvovali u izgradwi doma. Dom kulture u Kowevi}ima izgradilo je preduze}e “Ramark”. N. R.

NEGATIVNA DEJSTVA NA RAST, RAZVOJ I RODNOST „CRVENOG BLAGA“

NEPOVOQAN UTICAJ ABIOTI^KIH ^INILACA NA MALINU Negativno dejstvo abioti~kih ~inilaca na rast, razvoj i rodnost maline mo`e se uo~iti u razli~itim periodima godine. Najdrasti~niji su mrazevi, su{a, sneg, grad, vetar, visoke podzemne vode, a u letwem periodu najve}e {tete mogu izazvati visoke temperature i jaka insolacija. - Izdanci maline mogu da izmrznu tokom jeseni (posledica nedozrelosti izdanaka), zime (samo ekstremno, kod sorti veoma osetqivih na niske temperature - kao {to je remontantna sorta krupna dvorodna) ili prole}a (znatno ~e{}i slu~aj, na primer kod sorti sa nestabilnim ili ne{to kra}im periodom zimskog mirovawa). Reqef zna~ajno uti~e na ovu pojavu. Zasadi naj~e{}e stradaju u zatvorenim dubodolinama, bez adekvatne provetrenosti, koje su idealne za skupqawe hladnog vazduha. Zato su za zasnivawe ovakvih vo}waka pogodnije blage padine sa severnijim (osojnim) polo`ajima, po mogu}stvu uz neki vid vetroza{titnog pojasa i zaklona od jake pripeke. Tipi~ne parcele za gajewe maline nalaze se u blizini bukovih {uma, uz adekvatno ispuwavawe klimatskih i zemqi{nih uslova za uzgoj ove perspektivne kulture obja{wava mr Branko Tanaskovi}, iz Poqoprivredne savetodavne i stru~ne slu`be ^a~ak. Tako|e, na otpornost maline veoma uti~e odgovaraju}a i pravovremena za{tita od prouzrokova~a bolesti i {teto~ina, ka`e na{ sagovornik. Tanaskovi} isti~e da je veoma va`no zdrvewavawe iz-

danaka maline, koje se znatno poboq{ava kada se prihrawivawe azotom obavqa dozirano, u ograni~enim koli~inama, i ne{to ranije u prole}e, i ako su agrotehni~ke mere zalivawe i obrada zemqi{ta blagovremeno izvr{ene, do sredine avgusta. Vla`ni i obilni snegovi mogu polomiti veliki broj izdanaka maline, naro~ito ako rano padnu, pre defolijacije li-

{}a u jesen. U takvim slu~ajevima korisno je da se strese sneg sa izdanaka. - Jo{ pri izboru terena za maliwak treba izbegavati jako vetrovite polo`aje, ili osetqive sorte, kao {to je sorta crvene maline moling eksploit koja ima prili~no krte rodne gran~ice koje se, kao i sami izdanci, ~esto lome u ovakvim uslovima. Zato su vrlo korisni vetroza{tit-

VISOKE TEMPERATURE ZAUSTAVQAJU PORAST PLODA - Tokom letweg perioda visoke temperature mogu zaustaviti porast ploda maline, a u ve}em intenzitetu izazvati wegovo razlagawe. Na direktnoj insolaciji mogu se pojaviti sun~eve o`egotine u obliku belih i `u}kastih pega na plodovima. Ukoliko su ovakve temperature pra}ene su{om i toplim vetrovima mogu stradati jednogodi{wi izdanci maline, {to je znatno ~e{}i slu~aj pri naglom uklawawu dvogodi{wih izdanaka posle berbe maline. Zbog toga ovu "operaciju" u maliwaku trebalo bi izvr{iti kada su maksimalne dnevne temperature vazduha ni`e od 30 stepeni, a obla~nost visoka - savetuje mr Branko Tanaskovi}.

ni pojasevi, koji umawuju {tetno dejstvo, pre svega brzine vetra, koja neposredno uti~e na zasi}enost biqnih tkiva vodom, kao i samu vla`nost zemqi{ta - ka`e Tanaskovi}. Visok nivo podzemne vode mo`e dovesti do asfikcije, odnosno gu{ewa korenovog sistema. Zato su te{ka zemqi{ta i parcele sa mnogo depresija gde se nakupqa voda nepogodne za zasnivawe maliwaka, podse}a na{ sagovornik. Tako|e, ovakvi tereni indirektno su podlo`niji ve}em napadu plamewa~e korena maline. Pogodna su rastresita, dovoqno ocedita zemqi{ta. Ona se mogu prepoznati po boji doweg sloja, koji je naj~e{}e crne, mrke ili crvenkastomrke boje. Gradobitna podru~ja za gajewe maline trebalo bi izbegavati. U vo}wacima bez protivgradne za{tite, po eventualnom dejstvu ove nepogode zasad se mora odmah tretirati nekim efikasnim fungicidom na bazi bakra, kako bi se spre~io prodor prouzrokova~a bolesti u stablo, list ili plod, isti~e na{ sagovornik. Zbog svih nepo`eqnih faktora u malinarstvu u odre|enom podru~ju, ozbiqni proizvo|a~i uzimaju u obzir niz ~inioca od kojih zavisi mogu}nost gajewa, kao i profitabilnost samog zasada. Imaju}i u vidu da je malina kultura sa vekom eksploatacije 15 do 20 godina, zavisno od nege, eventualne gre{ke pri podizawu ne mogu se (ili vrlo te{ko) kasnije otkloniti, {to dovodi u pitawe opravdanost, ne malih, ulo`enih sredstava u podizawe i rentabilnost zasnovanih zasada, zakqu~uje Tanaskovi}. N. R.


16

ZDRAVSTVO

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

VE] ^ETVRTU GODINU GRAD OBEZBE\UJE FINANSIJSKU POMO] ZA VANTELESNU OPLODWU ao i prethodne tri, i ove godine su u gradskom buxetu opredeqena podsticajna sredstva za vantelesnu oplodwu, u ukupnom iznosu od 3.000.000 dinara. Ova vrsta finansijske pomo}i, koju }e bra~ni parovi dobijati u jednokratnom iznosu od 300.000 dinara, bi}e raspore|ivana na osnovu posebnog akta Gradskog ve}a. Slavica Karanac, na~elnica Gradske uprave za stru~ne poslove, ka`e da su pravilnikom koga je izradila ova GU, predvi|ena {ira prava od onih koja se u ovoj oblasti finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osigurawa: - Ograni~ewa nema kada je re~ o broju poku{aja, godinama starosti `enskog partnera i izboru zdravstevene ustanove u kojoj se sprovodi postupak vantelesne oplodwe. Tako je pomo} od 300 hiqada dinara predvi|ena i za `ene starije od 40 godina i one koje su vi{e puta poku{ale da na ovaj na~in do|u do potom-

K

[IRA PRAVA OD ONIH IZ OBAVEZNOG OSIGURAWA

stva, za razliku od zdravstvenog osigurawa koje finansira samo dva poku{aja. Na~elnica Karanac obja{wava i da bra~ni parovi zainteresovani za ovaj vid pomo}i, uz zahtev gradona~elniku treba da dostave izvod iz mati~ne kwige ven~anih, ili izjave dva svedoka da par `ivi zajedno, uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije, uverewe o prebivali{tu i profakturu zdravstvene ustanove o visini sredstava potrebnih z a tro{ko-

ve vantelesne oplodwe. Osim toga, neophodno je pribaviti i potvrdu ~a~anske filijale Republi~kopg fonda za zdravstveno osigurawe da supru`nici ispuwavaju kriterijume za vantelesnu oplodwu i takozvanu asistiranu reprodukciju, koje je propisala stru~na komisija Ministarstva zdravqa i potvrdu ovog fonda da par ne ispuwava uslove za ukqu~ivawe u program koji finansira RFZO. - Korisnici sredstava su obavezni da pomo} iskqu~ivo namenski iskoriste i dokaz o tome, odnosno izve{taj zdravstvene ustanove u kojoj je ovaj zahvat

obavqen, dostave {est meseci nakon prenosa novca. U protivnom, bi}e pokrenut postupak za povra}aj prenetih sredstava, uve}anih za iznos zakonske kamate - upozorava na~elnica Karanac. Ona nagla{ava da su tokom protekle tri godine svi zahtevi pozitivno re{eni, odnosno da je u 2010. doneto 12, slede}e godine osam, a lane 12 re{ewa o dodeli finansijske pomo}i. Zahvaquju}i tome, u postupcima vantelesne oplodwe koje su parovi zapo~eli krajem 2011. i po~etkom pro{le godine, ro|eno je pet beba, najva`nija je informacija iz nadle`ne Gradske uprave. M. N.

UGOVORENA SARADWA

^A^ANSKI APOTEKARI JO[ UVEK NEZAINTERESOVANI

NEMCI TRA@E NA[E MEDICINSKO OSOBQE

LEKOVI NA RECEPT U PRIVATNIM APOTEKAMA?

irektori Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Dejan Jovanovi} i Nema~ke organizacije za me|unarodnu saradwu - GIZ Uve Stumpf, sa saradnicima su odr`ali prvi radni sastanak u ciqu priprema za realizaciju Sporazuma o posredovawu u privremenom zapo{qavawu dr`avqana Republike Srbije u Saveznoj Republici Nema~koj. Sastanku su prisustvovali i predstavnici Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike i Ministarstva zdravqa, Katarina Den~i} i Vladimir ^akarevi}. Precizirani su uslovi budu}e saradwe

D

i formirawe timova koji }e voditi aktivnosti na selekciji i anga`ovawu kandidata. Prema planu, prvi oglasi i konkretne informacije o ponudi slobodnih poslova za zapo{qavawe radnika medicinske struke u bolnicama i domovima za stara lica u Nema~koj o~ekuju se tokom februara, nakon {to nema~ki partneri utvrde trenutne potrebe i strukturu kadrova. Tako|e, razmatrani su i drugi vidovi mogu}e saradwe i razmene iskustava iz oblasti zapo{qavawa, navodi se, izme|u ostalog, u saop{tewu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. N. R.

KO[TUNI^AVO VO]E ZA PLODNOST ovo istra`ivawe, objavqeno u ~asopisu “Biology of reproduction”, pokazuje da konzumirawe oko 75 grama ko{tuni~avog vo}a na dan, kod mu{karaca uzrasta od 20 do 30 godina, mo`e u zna~ajnoj meri da pove}a plodnost, popravqawem kvaliteta semene te~nosti. Neplodnost i smawena plodnost predstavqa problem koji poga|a vi{e 70 miliona parova na svetu. Otprilike, jedna tre}ina ovih slu~ajeva je uzrokovana lo{ijim kvalitetom semene te~nosti. Brojni su faktori koji mogu da uti~u na kvalitet semene te~nosti, po~ev od genetske predispozicije, pa sve do uticaja spoqa{we sredine, poput zaga|ewa i lo{ije

N

epubli~ki fond za zdravstveno osigurawe uputio je javni poziv svim zainteresovanim privatnim apotekama, za zakqu~ivawe ugovora, radi pru`awa usluge izdavawa lekova i odre|enih vrsta pomagala koji se propisuju na lekarski recept osiguranim licima RFZO. Iako je ovaj postupak po~eo 1. januara u Fondu za zdravstveno osigirawe Filijale ^a~ak saznali smo da su se vlasnici apoteka u ^a~ku, za sada, samo raspitivali o uslovima, ali jo{ uvek nijedan ugo-

R

^OKOLADA ^UVA OD BOLESTI? onzumirawa umerenih koli~ina ~okolade mo`e da ima pozitivne efekte na zdravqe qudi, odnosno mo`e da dovede do zna~ajnog smawewa rizika od nastanka {loga, pokazalo je

K ishrane. Prvi autor studije, dr Vendi Robins, sa Univerziteta Los An|eles, rekao je: “Testirali smo pretpostavku da konzumirawe 75 grama ko{tuni~avog vo}a pove}ava kvalitet sperme, i do{li smo do zakqu~ka da je zaista tako”. U pomenutoj studiji je u~estvovalo vi{e od 200 ispitanika i ispitivan je kvalitet se-

mene te~nosti pre, tokom i jedan mesec nakon zavr{etka svakodnevnog uzimawa 75 grama ko{tuni~avog vo}a. Kon{tuni~avo vo}e sadr`i velike koli~ine polinezasi}enih masnih kiselina koje u~estvuju u sazrevawu polnih }elija i ~uvaju integritet membrane, {to je sve veoma bitno za kasniji proces oplodwe.

vor nije potpisan. U ~a~anskoj Filijali o~ekuju da }e se ugovori sa privatnicima tek sklopiti. Postupak potpisivawa ugovora traja}e sve dok bude interesovawa, naglasila je nedavno ministarka zdravqa Slavica \uki} Dejanovi}. Prema wenim re~ima, prvi lekovi se mogu izdavati 15 dana nakon potpisivawa ugovora. U Beogradu su 15. januara potpisani prvi ugovori sa apotekama “Ivan~i} i sinovi”, “Apoteka 101 farm” i “Lipa lek”. I. M.

istra`ivawe sa Instituta Karolinska u [vedskoj. U istra`ivawu je u~estvovalo oko 37.000 qudi, prevashodno mu{kog pola, starosti od 49 do 75 godina. Popuwavan je upitnik koji se odnosio na zdravqe uop{te, a izme|u ostalog i konzumirawe ~okolade. Istra`ivawe je pokazalo da osobe mu{kog pola koje konzumiraju minimum 63 grama ~okolade nedeqno, imaju znatno mawe rizike (oko 17 odsto) od nastanka {loga. Pretpostavka je da flavonidi koji se nalaze u ~okoladi mogu da umawe navedene rizike. Flavonidi spadaju u grupu polifenolnih jediwewa i imaju izrazito antioksidantno delovawe kojim mogu da umawe nivo lo{eg (LDL) holesterola, kao i da {tite srce. Navedeno je i da se ova istra`ivawa moraju nastaviti, pre nego po~nu da se daju preporuke o uzimawu ~okolade.


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

17

ZDRAVSTVO

OBELE@ENA NEDEQA PREVENCIJE RAKA GRLI]A MATERICE

NIKAD VREMENA ZA GINEKOLOGA

Stope oboqevawa i umirawa od raka grli}a materice u Srbiji su me|u najvi{im u Evropi, ali ukoliko se ova bolest otkrije na vreme, mogu}e je uspe{no le~ewe

avod za javno zdravqe ^a~ak se i ove godine aktivno ukqu~io u obele`avawe Evropske nedeqe prevencije raka grli}a materice, koja se ve} sedam godina obele`ava u posledwoj nedeqi januara. Odeqewe za promociju zdravqa ZZJZ ^a~ak je tim povodom pro{le sedmice organizovalo niz edukativnih predavwa u ~a~anskim sredwim {kolama, ali i “glavnu” manifestaciju na zelenoj pijaci, kada su zdravstveni radnici razgovarali sa na{im sugra|ankama i delili promotivni materijal. U razvijenim zemqama rak grli}a materice je stavqen pod kontrolu, {to nije slu~aj i u zemqama u razvoju u kojima su preventivni programi nedovoqno zastupqeni i nedovoqno razvijeni, a svest `ena o zna~aju

Z

redovnih pregleda je na niskom nivou. Rak grli}a materice predstavqa ozbiqan zdravstveni i dru{tveni problem u Evropi, jer se svake godine ova bolest otkrije kod pribli`no 60.000 `ena, a skoro 30.000 `ena umre. U Srbiji se godi{we postavi oko 1.400 dijagnoza ovog malignog tumora, dok vi{e od 500 `ena svake godine umre od te bole-

SIMPTOMI U ranom stadijumu razvoja, rak grli}a materice je naj~e{}e bez simptoma i upravo se zbog toga potencira na prevenciji ove bolesti. Kada se pojave simptomi, uglavnom je re~ ve} o uznapredovaloj fazi ove bolesti. Naj~e{}i simptomi rane faze su sve vrste krvarewa van redovne menstruacije. U wih spada i obilno i oskudno krvarewe, zatim krvarewe u toku ili nakon polnog odnosa, izme|u dve menstruacije ili u periodu menopauze. Mo`e se pojaviti i bol, naj~e{}e u krstima ili nozi.

sti. Kako bi se podigla svest na{ih sugra|anki o ovoj bolesti, Odeqewe za promociju zdravqa ZZJZ ^a~ak uz podr{ku zdravstvenih radnika iz Centra za preventivne aktivnosti i Polivalentno patrona`ne slu`be

Doma zdravqa, kao i volontera Crvenog krsta delili su promotivni materijal na zelenoj pijaci. Karcinom grli}a materice po u~estalosti oboqevawa i umirawa ~etvrti je maligni tumor me|u `enama u Srbiji, poda-

PRIRODNI NA^INI DA UBLA@ITE MIGRENU koja prati mnoge migrenozne napade. Napravite ~aj od me{avine sve tri ove biqke. Naspite u lon~e dve {oqe vode, pustite da prokqu~a, sklonite sa vatre, pa ubacite unutra navrh no`a qute papri~ice, komad sve`eg |umbira i ka{i~icu ~aja od nane i ostavite da odstoji 15 minuta. Procedite i zasladite medom. Svaki od ovih sastojaka ima ubla`uju}e dejstvo na glavoboqe i mo`e da pomogne da ubla`ite migrenu.

ni koji pate od migrene jedva ~ekaju da se otarase u`asnog bola koji karakteri{e ovo stawe. Ipak, mnogi koji imaju ovaj problem ne uvi|aju kakav efekat odre|ene namirnice i hemikalije mogu da imaju, bilo da ga pogor{aju, bilo da ga ubla`e. Ishrana, biqna terapija i odre|eni suplementi mogu da dovedu do prirodnog olak{awa kod nekih migrenoznih pacijenata.

O

Aditivi i ve{ta~ki zasla|iva~i Elimini{ite iz ishrane aditive i ve{ta~ke zasla|iva~e. Poznato je da zasla|iva~i, konzervansi i poja~iva~i ukusa, a posebno mononatrijum-glutaminat mogu kod nekih qudi da izazovu jake raekcije, pokre}u}i migrenozne glavoboqe.

Namirnice koje izazivaju probleme Ako imate problem sa migrenom, trebalo bi da izbegavate odre|ene namirnice za koje je poznato da mogu da pokrenu migrenozne glavoboqe. Me|u uobi~ajene namirnice koje stalno konzumiramo, a da nismo svesni da mogu da pokrenu migrenu spadaju ~okolada, alkohol, kofeinski napici (kafa i crni ~aj, kole i energetski napici), gazirani slatki napici, rafinisani {e}eri, `itarice koje sadr`e gluten (p{enica, je~am i ra`), zreli sirevi i kikiriki. Mo`ete da napravite slede}i eksperiment. Izbacite na odre|eno vreme sve ove namirnice iz ishrane, a onda uvedite u is-

ci su Instituta za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi}Batut”. Stru~waci tvrde da se ve}ina ovih smrtnih ishoda mogla spre~iti da je bolest otkrivena na vreme i da se blagovremeno pristupilo wenom le~ewu. - Ovo je podmuklo oboqewe, jer `ena mo`e da ima promene na grli}u materice, a da nema nikakvih simptoma. To su premaligne faze, koje se mogu otkriti na ginekolo{kom pregledu. Ima na{ih sugra|anki koje nam ka`u da 20 godina nisu posetile ginekologa, ali ima i onih koje odlaze redovno na preglede. Upravo ovakve promotivne akcije podi`u svest `ena i uti~u da se broj onih koje idu na redovne preglede pove}ava - ka`e dr Qiqana Moji}evi} iz ZZJZ ^a~ak. U prevenciji raka grli}a materice najve}i zna~aj imaju redovni ginekolo{ki pregledi i organizovani skrining pregledi. I. M.

PAKETI]I ZA DECU DIJABETI^ARE

hranu jednu od wih tokom nekoliko nedeqa, pa zatim neku drugu i tako daqe, kako biste utvrdili koja od wih zaista izaziva problem. Kada to utvrdite, zna}ete ta~no {ta treba da izbacite iz ishrane.

Supstance i biqke koje poma`u Lavandu koriste herbalisti da bi umirili uznemirene nerve. Deluje ubla`uju}e na migrene. Lavanda smawuje upalu koja se javqa u krvnim sudovima tokom migrene i opu{ta spazam mi{i}a vrata, oko o~iju i u ko`i lobawe. Mo`ete upotrebiti su{ene cvetove lavande da napravite toplu oblogu koju }ete upotrebiti ako po~ne napad. Mo`ete napraviti i ~aj, naspite jednu ka{i~icu osu{enih cvetova u {oqu prokqu~ale vode i ostavite da odstoji 15 minuta. Po `eqi ga zasladite i pijuckajte tokom dana. Mo`ete da koristite uobi~ejene kuhiwske za~ine kao {to su nana, |umbir i quta papri~ica da olak{ate migrenu. \umbir i nana mogu da pomognu da se smawi mu~nina

radicionalno se na {kolsku slavu Svetog Savu u Dru{tvu za borbu protiv {e}erne bolesti ^a~ak dele paketi}i deci oboleloj od dijabetesa, ~lanovima Dru{tva. Tako su i pro{le nedeqe podeqeni paketi}i deci, ali ne samo najmla|ima, ve} i sredwo{kolcima i studentima. Tom prilikom organizovano je i “Ve~e zdrave hrane”, a primarijus dr Rada Petrovi} je govorila o pravilnoj ishrani i potrebi za redovnim kontrolisawem nivoa {e}era u krvi. I. M.

T


18

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

TEMA

SVE VE]I BROJ

KOCKA POROD Uz narkomaniju i alkoholizam, u na{oj zemqi je sve vi{e rasprostrawen jo{ jedan oblik zavisnosti - kockawe. Zbog kocke pucaju brakovi, ru{e se porodice, stvaraju se enormni dugovi, krade se, la`e, ubija... To nije preterivawe i patolo{ko kockawe se sve vi{e name}e kao veliki problem. “U na{oj klini~koj praksi do pre dve godine imali smo godi{we jednog, dva pacijenata koji su se javqali zbog problema patolo{kog kockawa, dok je trenutno, otprilike svaki tre}i poziv zbog ovog problema” ka`e direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita”, psiholog Milan Vlaisavqevi} a{to neko postaje kockar? Kao i kod drugih oblika zavisnosti, odre|ene karakteristike pojedinca u interakciji sa okru`ewem, kao {to su dostupnost kladionica i kockarnica mogu uticati na to da neko postane patolo{ki kockar. Psiholog Milan Vlaisavqevi} isti~e da postoji dru{tveno prihvatqivo kockawe, kada osoba koja kocka mo`e da ograni~i svoje gubitke, odnosno da se zaustavi dok dobija: - Razlika izme|u dru{tveno prihvatqivog i patolo{kog kockawa je u tome {to je u prvom slu~aju motiv zabava, a kod patolo{kog kockawa zarada. Da se lak{e do|e do novca ili zbog vra}awa dugova. I sportsko kla|ewe, kao jedna od igara na sre}u, svakako ima svoj adiktivni potencijal i mo`e da preraste u patolo{ko kockawe - obja{wava Vlaisavqevi}. Zavisnost mo`e svakome da se desi i nema imunih na ovu vrstu problema, ube|eni su stru~waci. Me|utim, wihova iskustva pokazuju da je ve}a verovatno}a da se zavisnost od kockawa razvije u ranoj adolescenciji kod mu{karaca, a kasnije u `ivotu kod `ena.

Z

Agencija V R E D N I C A Vr{imo usluge: - pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, peglawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|endana...) - ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija - ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i poslovnih prostorija i priprema za tehni~ki prijem zgrada - bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24 ~asa dnevno - nega starih i bolesnih osoba - medicinska nega (kupawe pokretnih i nepokretnih osoba i dr.) - prawe i peglawe u na{oj perionici (stolwaka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog rubqa) - selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{ewe, izno{ewe, demonta`a i monta`a name{taja) - sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvori{ta (na mese~nom nivou) - majstorije u ku}i – haus majstor - molerske radove - tapetarske - vodoinstalaterske

- zidarske - kerami~ke usluge - elektro popravke - ~i{}ewe tepiha - ~i{}ewe zgrada - popravka kompjutera i wihovo odr`avawe - popravka i izrada va{ih akusti~nih i elektri~nih `i~anih instrumenata (gitara, mandolina, bas primova, i dr.) - dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro|endane, i ispra}aje) - frizerske usluge (u va{im prostorijama) - visinsko prawe stakala - ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe (plo~ica, mermera i itd.) - ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244, Tel. 373-233, 064/133-70-33

„DEDA ME VODIO U KAZINO” Adolescenti su uvek rizi~nija grupa zbog prirode odrastawa, uvek pra}ene znati`eqom i otkrivawem svojih granica. - Poneo sam to iz ku}e. Prve igra~ke koje su mi date bile su ustvari karte. Deda me umesto u poslasti~arnicu vodio u kazino. I onda je meni najnormalnije bilo, kad sam imao ne{to svojih para da ih umno`im na ruletu. Dobijao sam po nekoliko hiqada evra za ve~e, gubio toliko. Kad se sve sabere i oduzme, u minusu sam bar jedan trosoban stan u ^a~ku, a bio sam ube|en da sam mnogo dobar igra~. Mada, pare mi ni-

kad u toj igri nisu bile presudne. Kad ih izgubim, `ao mi je, ali ne zato {to sam sa tim parama mogao da odem na letovawe, da kupim `eni poklon, ve} {to ne mogu vi{e da igram, nemam sa ~im. I obrnuto, kad dobijam, opet ne razmi{qam {ta bih sa parama, samo sam ushi}en jer mi to kupuje jo{ dovoqno vremena za stolom. A vreme uop{te ne postoji kad igra{. Potpuno sam gubio orjentaciju koje je doba dana, ko me mo`da ~eka negde. Nisu bezveze na svim kazinima stakla zatamwena. Samo je jedan razlog to {to te neko mo`e videti unutra. Mnogo je va`niji onaj {to ti mo`da mo`e{ videti da se smewuju dan i no}, pa se slu~ajno osvesti{ i pomisli{ da je vreme da krene{ ku}i - pri~a svoju pri~u biv{eg kockara ^a~anin M. N. Kada osoba zaista postane patolo{ki kockar, za wu su karakteristi~ne odre|ene osobine koje uti~u na weno celokupno funkcionisawe, obja{wava Vlaisavqevi}. Me|u wima su sebi~nost, egocentri~nost, nedostatak samodiscipline, nepo{tovawe autoriteta, ograni~eno interesovawe, niska stopa tolerancije na frustracije, manipulativnost, la`qivost, impulsivnost... KOCKAR MANIPULATOR Za patolo{ke kockare karakteristi~no je da su odli~ni manipulatori. Oni konstantno la`u porodicu ili prijateqe, kako bi do{li do novca, kojim bi pokrili dugove ili nastavili sa kockawem. Vlaisavqevi} ka`e da takve osobe, zbog gubitka kontrole nad kockawem, mogu posegnuti za raznim nelegalnim radwama, kao sto su kra|a, pozajmqivawe novca od zelena{a, razne prevare, a sve je pra}eno zapostavqawem porodice i poslovnih obaveza. Patolo{ki kockari pravdaju svoje postupke i ~esto negiraju da imaju problem sa kockawem. Neki od naj~e{}ih izgovora su da nemaju dovoqno novca za svoje i potrebe porodice, svaquju krivicu na porodicu koja nema dovoqno


19

TEMA

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

PATOLO[KIH KOCKARA KOJI TRA@E STRU^NU POMO]

JE BA^ENA, ICA UNI[TENA Kad su prodali stan i preselili se u porodi~nu ku}u u selu, mislio sam da dignem ruke od kocke. Jedino {to se desilo je bilo da su roditeqi digli ruke od mene. Prijateqi, znaju}i za moj porok, nisu imali nameru da me finansijski potpoma`u. I kao i svaki ozbiqno bolesni kockar obratio sam se zelena{ima. Oti{la su kola, zlato, reketi, violine, sve {to je za mene, `enu, dete imalo bilo kakvu vrednost sam prodao. U osnovne karakteristike kockara spada konstantno lagawe, gubitak kontrole i prekid odnosa sa svim zna~ajnim osobama u

„razumevawa“ za wihovu „borbu“ za boqi `ivot... I pored velikih porodi~nih, socijalnih i finansijskih problema, oni ipak nastavqaju sa kockawem, jer vi{e nisu u stawu da kontroli{u svoje impulse, imaju potrebu za uzbu|ewem, fantaziraju o velikim dobicima kako bi anulirali svoje gubitke. - Radi se o posebnom, izmewenom psihi~kom stawu koje znatno smawuje racionalno razmi{qawe i mogu}nost kontrolisawa

sopstvenog pona{awa. Sve su ovo zapravo i razlozi zbog ~ega je neophodna stru~na pomo} za wegovo re{avawe - obja{wava Vlaisavqevi}. Prema wegovim re~ima, u specijalnu bolnicu “Vita”, do pre dve godine, jedan ili dva pacijenta godi{we su se javqala zbog patolo{kog kockawa, dok je danas, svaki tre}i poziv zbog ovog oblika zavisnosti. Kako je patolo{ko kockawe o~igledno u ekspanziji, tako je sve vi{e onih koji nude pomo} i

PROCES LE^EWA Le~ewe patolo{kog kockawa za krajwi ciq ima promenu `ivotnog stila kockara. Odvija se fazno, kroz dnevnu bolnicu i ambulantu, a nekada se zapo~iwe u stacionarnim uslovima. U le~ewu uvek u~estvuju porodica i bliski osobe kockara. - Primewuje se kognitivno-bihevioralni terapijski pristup kroz grupni i individualni rad sa pacijentom i ~lanovima porodice, kao i porodi~na sistematska terapija. Tokom le~ewa bavimo se re{avawem posledica nastalih kockawem, prevencijom recidiva i pove}awem efikasnosti u svakodnevnom funkcionisawu kod pacijenta. Proces mewawa {tetnih navika i oporavka od problema patolo{kog kockawa je dugotrajan i uobi~ajeno traje oko godinu dana uz znatna individualna odstupawa - ka`e Vlaisavqevi}.

izle~ewe. - Dok god postoje uslovi da pacijent „odr`ava svoju bolest“, kroz weno finansirawe, prikrivawe i toleranciju okoline po pravilu se ne obra}a za pomo}. U tom smislu, veoma je zna~ajno da porodica na vreme prepozna problem i da pacijenta motivi{e da prihvati pomo}. U praksi se to de{ava kada pacijent napravi veliki nov~ani gubitak koji je posledwi u nizu gubitaka. Naj~e{}a je situacija da je pre dolaska na le~ewe porodica vi{e puta vra}ala dugove pacijenta i verovala na „~asnu re~“, {to se pokazalo samo kao gubitak dragocenog vremena. Na kraju, porodica koja je iscrpela sve mogu}nosti da samostalno iza|e na kraj sa velikim problemima, koji su nastali kockawem, odlu~uje se da motivi{e svog ~lana da potra`i stru~nu pomo} obja{wava Vlaisavqevi} na koji na~in patolo{ki kockari priznaju svoju bolest i obra}aju se za pomo}. On se se}a jednog od pacijenata svoje klinike, kao najdrasti~nijeg primera, koji je u

roku od samo nekoliko sati kockawa napravio dug od 65.000 evra. “DIGLI RUKE OD MENE” ^a~anin koji je imao problema sa kockawem, u svojoj ispovesti govori da je uvek nalazio na~in da do|e do novca, ali sve to ga je skupo ko{talo: - Da bi po~eo da se pewe{ mora{ prvo dota}i dno. Ja sam godinama imao “podr{ku” roditeqa u tome {to radim. Ja prokockam, oni pokriju moje gubitke. O~ajni, besni, quti danima na mene, ali ja sve~ano obe}am da nikad vi{e ne}u i nastavqam prvom prilikom. Ali moje partije su postajale sve ~e{}e, dugovi ve}i i oni vi{e nisu imali od ~ega da ih pokrivaju.

wihovom `ivotu. Vlaisavqevi} isti~e da iskustva pokazuju da se ve}ina patolo{kih kockara bavi nelegalnim radwama kako bi obezbedili sredstva za svoje kockawe ili vra}awe dugova. Me|u wima su kra|a, nevra}awe pozajmqenog novca, razne vrste prevara sa karticama ili ~ekovima. Statistike pokazuju da me|u populacijom patolo{kih kockara jedan odsto wih izvr{i samoubistvo. Na{ sagovornik, M. N, priznaje da je dosegao samo dno, ali ipak nije ogrezao u nelegalne radwe. Imao je sre}u da ga je porodica, kako on ka`e, jo{ jednom podr`ala i obratio se stru~wacima za pomo}: - Sa porodi~nom srebrninom, oti{la je i porodi-

ca, ostao sam sam. Ostao sam naravno i bez posla, jer kad bi me krenulo, nije bilo te sile koja }e me naterati da ustanem i odem da radim. Vi{e nisam jeo, nisam pio, izgledao sam za ruletskim stolom kao narkoman, tako da uteriva~ima dugova nije bio nikakav problem da ubiju boga u meni. Tek tako premla}en i ostavqen sam shvatio da sam upropastio svoj i bar jo{ pet `ivota, da moram da stanem i stao sam. Imao sam sre}u da je porodica jo{ jednom poverovala u moje zakliwawe da ne}u vi{e, oti{ao sam u Beograd, u centar za borbu protiv ovog poroka, mesecima i{ao na seanse. @ena, majka, otac su i{li sa mnom, nisu me ostavqali samog na minut, bodrili su me kad sam imao krize, a ja nisam mogao da zatvorim o~i, a da ne vidim to~ak kako se vrti, znao sam napamet redosled svih brojeva. I evo, ozdravio sam. U po~etku sam reckao svaki dan koji izdr`im bez kocke. Sad vi{e ne znam da li je pro{lo pet ili {est godina, jer ne razmi{qam o tome. ^ak sam zaboravio i redosled brojeva! Ova ispovest definitivno potvr|uje da je izle~ewe mogu}e. Naravno, to potvr|uje i psiholog Vlaisavqevi}, ali je veoma bitno i da se podigne svest celokupnog dru{tva o ovom problemu. Osobe najbliskije patolo{kom kockaru ne smeju da `mure pred onim {to zapa`aju, ne smeju da la`u sebe, ve} ~im prepoznaju simptome treba da potra`e pomo}. Postoji veliki broj klinika i centara za odvikavawe. Na`alost, u ^a~ku takvih ustanova nema, ali onima koji se nose sa ovim problemom ni Beograd, a ni Novi Sad u kome se nalazi bolnica “Vita” nisu daleko. Za prvu pomo}, postoji i sajt www.klubsansa.com Udru`ewa gra|ana za borbu protiv patolo{kog kockawa, na kome se nalazi i broj za SOS savetovali{te. Poziv je besplatan, a mo`e se zvati svakog radnog dana od 9 do 17 ~asova. I. M.


20

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

KULTURA

PRIKUPQENA POLOVINA NOVCA POTREBNOG ZA OPERACIJU U RUSIJI

amara boluje od najte`eg oblika malignog tumora na mozgu i mo`e joj pomo}i samo operacija u Rusiji. Za taj hirur{ki zahvat, do utorka joj je nedostajalo 20.000 evra, a nakon koncerta u ^a~ku, ta cifra je “prepolovqena”. ^a~anka, zahvaquju}i kojoj je Tamara bli`e Rusiji, je maturantkiwa Prehrambeno - ugostiteqske {kole, Andrijana Obradovi}. Pre nekoliko meseci prisustvovala je humanitarnom koncertu za Tamaru u Kraqevu, nakon ~ega je odlu~ila da se aktivira i animira ^a~ane da pomognu ovoj devoj~ici. Grad ^a~ak je ustupio halu “Mladost” na kori{}ewe, pa je Andrijana, zajedno sa mladim qudima iz Kragujevca i Kraqeva, organizovala koncert za pomo} devoj~ici, na kome su nastupili “Amadeus” bend, “Mega” bend, “Akapulko” bend i Aleksa Jeli}. Iza svih ovih muzi-

ODR@AN HUMANITARNI KONCERT ZA TAMARU Foto: Nikola Kujunxi}

Zahvaquju}i mladim qudima iz ^a~ka, Kraqeva i Kragujevca, koji ne ostaju imuni i nemi na tu|e probleme, za petogodi{wu Tamaru Mili}evi} iz Kraqeva, na humanitarnom koncertu u ^a~ku, odr`anom u utorak uve~e u hali “Mladost” u Atenici, prikupqeno je oko 111.000 dinara.

Foto: Nikola Kujunxi}

T

- Na{ nastup je najmawe {to mo`emo da u~inimo za ove qude. Meni je sjajno {to se za ovaj koncert udru`ilo nekoliko gradova. Odr`ava se u ^a~ku, ozvu~ewe je iz Milanovca, podr`avaju ga mladi qudi iz Kraqeva i Kragujevca. Drago mi je da postoje qudi koji imaju {iroko srce u ovim te{kim vremenima - rekao je Boban Pavlovi} iz “Akapulko” benda. Mladi qudi, koji su bili nosioci ove humane akcije, pored podr{ke Grada ^a~ka, imali su podr{ku i volontera Crve-

Amadeus bend

KUD „DULE MILOSAVQEVI]“ ODR@ALO TRADICIONALNI „SVETOSAVSKI KONCERT“

PROSLAVILI 65 GODINA RADA I 78 GODINA POSTOJAWA

~ara je nekoliko humanitarnih koncerata i trude se da uvek iza|u u susret oni- Volonteri Crvenog krsta ma kojima je pomo} potrebna, a naro~ito deci. nog krsta ^a~ak. Za obezbe|ewe se pobri- U `ivotu ~ovek ne mo`e samo dobija- nula firma “G4S”, sa zaposlenima iz ^a~ti, ve} mora i davati. Uvek mo`emo odvo- ka i Gorweg Milanovca. Binu je obezbedijiti vreme da nastupimo na jednom humani- la firma “Prostejx” iz ^a~ka, a ozvu~ewe tarnom kocertu, naro~ito kada je re~ o de- “Akvatim” iz Gorweg Milanovca. Za placi. Na wih ne mo`emo ostati imuni. ^o- kate za koncert pobrinuli su se kwi`ara vek treba da podr`ava sve ono {to propa- “Globus” i “Profi Maks studio” iz gira qubav i toleranciju - rekao je Alek- Ariqa. Svi ovi qudi, udru`enim snagasa Jeli} pred svoj nastup. “Akapulko” ma, u~inili su divno delo i dali podstrek bend ~ine Kraqev~ani, pa im je ovaj kon- Tamarinim roditeqima da ne odustaju u cert posebno zna~io, jer su pevali za de- wihovoj zaista te{koj borbi. voj~icu koja je wihova sugra|anka. I. M.

GRADSKA BIBLIOTEKA „VLADISLAV PETKOVI] DIS“

KONKURSI ZA NAGRADU MLADI DIS, ESEJ I RADOVE U^ENIKA ulturno-umetni~ko dru{tvo “Dule Milosavqevi} @ele”, pro{le subote je na velikoj sceni Doma kulture, odr`alo tradicionalni “Svetosavski koncert”. Ansambl narodnih igara nastupio je sa oko 150 izvo|a~a, razvrstanih u vi{e sekcija - folklorna, de~ji ansambl, prvi izvo|a~ki ansambl, etno grupa, veteranski sastav. Na koncertu, koji je trajao skoro dva sata, publiku je pozdravio zdravi~ar Slobodan Kruni}, a potom su prikazane mnoge narodne igre. Qubiteqi folklora u`ivali su u spletu iz [umadije, Vrawanskog poqa, Ma~ve, kao i u Buweva~kim, Vla{kim i ostalim igrama. @elezni~ko KUD “Dule Milosavqevi} @ele” ove godine navr{ava 65 godina neprekidnog rada i 78 godina postojawa. Sve je po~elo davne 1934. godine kada je grupa `elezni~ara osnovala svoju prvu kulturnoumetni~ku dru`inu. Bilo je to mu{ko peva~ko i tambura{ko dru{tvo. Tokom Drugog svetskog rata dru{tvo prekida rad, a wegovi ~lanovi se ukqu~uju u odbranu zemqe. U ratu ih je poginulo 19, me|u kojima je bio i Dule Milosavqevi}, otpravnik vozova i komesar stanice u ^a~ku, ~ije ime dru{tvo nosi od 1947. godine. Od tada dru{tvo nastavqa rad bez prekida,

K

neguju}i folklor, pesmu i igru, `ele}i da od zaborava sa~uva i odr`i srpsku tradiciju i kulturu. Dru{tvo je nastupalo po celoj Evropi i dobilo mnoga odlikovawa, nagrade i priznawa, me|u kojima su najvrednije “Oktobarska nagrada Grada ^a~ka” i “Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima”. U svom dugogodi{wem radu dru{tvo je gostovalo i na velikom broju festivala, kako u zemqi, tako i u inostranstvu, uspe{no predstavqaju}i na{e bogato kulturno nasle|e. Za dugogodi{wu saradwu i podr{ku, na koncertu su uru~ene zahvalnice predstavnicima Grada ^a~ka i mnogih ustanova, kao i zaslu`nim pojedincima i medijima, me|u kojima je i “^a~anski glas”. Tom prilikom, gradona~elnik Vojislav Ili} je pozdravio biv{e i sada{we ~lanove KUD-a “Dule Milosavqevi} @ele”, ~estitao im godi{wice uspe{nog rada i postojawa i zahvalio {to su na koncertima u zemqi i inostranstvu na najboqi na~in predstavqali svoj grad, kulturu i tradiciju. Gradona~elnik je istakao da koncerti i priznawa ovog KUD obavezuju Grad da jo{ vi{e podr`i wihov rad. N. R.

ovodom 50. Disovog prole}a, Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ i Odbor Disovog prole}a raspisuju konkurs za nagradu Mladi Dis, konkurs za esej o Disu i konkurs za u~eni~ke radove. Konkurs za pesni~ku nagradu Mladi Dis Konkurs za rukopis za prvu pesni~ku zbirku napisanu na srpskom jeziku, autora do 31 godine starosti. Autor dostavqa organizatoru rukopis u tri primerka sa najmawe 30 pesama na srpskom jeziku, potpisan {ifrom. Re{ewe {ifre slati u posebnom kovertu uz rukopis. Autoru najboqeg rukopisa, po odluci tro~lanog stru~nog `irija, pripada plaketa Mladi Dis i pravo da mu Biblioteka objavi prvu pesni~ku kwigu u ediciji Tokovi. Rezultati konkursa bi}e objavqeni najkasnije do 25. maja 2013. godine. Rukopisi se ne vra}aju. Nagrada Mladi Dis autoru najboqeg rukopisa bi}e dodeqena u ^a~ku na zavr{nim sve~anostima 50. Disovog prole}a. Konkurs za esej o Disu Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“ i Odbor Disovog prole}a raspisuju konkurs za esej o pesniku Vladislavu Petkovi}u Disu i wegovom stvarala{tvu. Pravo u~e{}a imaju mladi kwi`evni kriti~ari, studenti, postdiplomci i u~enici. Autori {aqu radove u tri primerka, potpisane {i-

P

from, a re{ewe {ifre dostavqaju u posebnom kovertu uz rukopis. Tro~lani stru~ni `iri }e odabrati tri najboqa rada ~ije autore Biblioteka nov~ano nagra|uje. Odluka `irija bi}e saop{tena do 25. maja 2013. godine, a nagrade uru~ene na zavr{nim sve~anostima 50. Disovog prole}a u ^a~ku. Konkurs za literarne radove u~enika Na konkurs za literarne radove u~enika – poeziju ili kra}e prozne sastave ( do jedne kucane strane). Tema je slobodna. Pravo u~e{}a imaju u~enici osnovih i sredwih {kola na podru~ju Moravi~kog okruga. Literarni radovi osnovaca ocewuju se odvojeno od radova srewo{kolaca. Tri najuspe{nija rada iz svake oblasti, prema oceni stru~nog `irija, bi}e nagra|ena i objavqena u ~asopisu „Disovo prole}e“. Rezultati konkursa bi}e poznati do 20. maja 2013. godine. Rukopise u tri primerka, za sva tri konkursa, dostaviti najkasnije do 10. aprila 2013. godine na adresu: Gradska biblioteka „Vladislav Petkovi} Dis“, Gospodar Jovanova 6, 32000 ^a~ak. Radovi se mogu slati ili doneti pojedina~no u Biblioteku ili dostaviti preko predmetnog nastavnika iz {kole.


21

KULTURA

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

JO[ JEDNA ZAVI^AJNA BIOBIBLIOGRAFIJA U IZDAWU GRADSKE BIBLIOTEKE

SVETIQKA ZA ALEKSANDRA RISTOVI]A Zavi~ajni pesnik Aleksandar Ristovi} pre tri decenije, 1983. godine, bio je laureat “Disove nagrade”, a Gradska biblioteka “Vladislav Petkovi} Dis” je 2010. godine organizovala i nau~ni skup o wegovom stvarala{tvu, koji je rezimiran u Zborniku radova. Posledweg dana tek minule godine, Biobibliografiju poznatog srpskog i ~a~anskog pesnika pod nazivom “Svetiqka za Aleksandra Ristovi}a” objavila je kao 17. kwigu u ediciji Zavi~ajna bibliografija. Priloge za biografiju sa fotografijama na prvih pedesetak stranica i 775 bibliografskih jedinica iz Ristovi}evog stvarala{tva, prire|iva~kog i prevodila~kog rada, prikupila je i osvetlila pouzdani istra`iva~ i poeta Olivera Nedeqkovi}, bibliotekar Zavi~ajnog odeqewa. Ona je uz imenski registar, ~itaocu i qubitequ Ristovi}evog opusa ponudila i registar naslova listova i ~asopisa koji su mu posvetili svoje stranice. Urednik izdawa je Danica Ota{evi}, a recenzent Marija Orbovi}. Ovi biobibliografski prilozi, prema re~ima autorke, predstavqaju poku{aj da se prikupe, obrade i sistematizuju, {to iscrpniji podaci o slo`enom i osobenom Ristovi}evom kwi`evnom delu. Bibliografska gra|a obuhvata sve, od prvih objavqenih tekstova do kraja 2011. godine, a album fotografija prate wegovi pesni~ki zapisi, kao poseban vid autobiografije. Tu su podaci o svim wegovim kwigama i wihovim prevodima na druge jezike, kao i popis Ristovi}evih pesni~kih, proznih, esejisti~kih, kwi`evnokriti~kih i drugih priloga, kao i mawe poznatom prevodila~kom i prire|iva~kom radu, isti~e Olivera Nedeqkovi}. Od prve kwige “Sunce jedne sezone” u izdawu “Nolita”

SOWI SAVI] a{ kolega novinar, pesnik, kolumnista i publicista iz Beograda Milan B. Popovi} poslao nam je nedavno pesmu koju je posvetio ~a~anskoj glumici, koja je, na`alost, prerano oti{la u legendu, Sowi Savi}. “^a~anski glas” kao pravo mesto za prvo ogla{avawe pesme “Ja~a od `ivota” preporu~ile su kwi`evnica i novinar iz Beograda Olga Stojanovi} i majka glumice Mikaina Savi}, zato {to je Sowa bila dete ovog podnebqa, iz koga je ponela svu svoju posebnost. - Smatram da je Sowa Savi} bila vanserijski, unikatni draguq na{e zemqe, koji je, na`alost, prerano napustio ovaj svet - rekao nam je Popovi}, koji potpisuje ~etiri pesni~ke zbirke u izdawu “Narodne kwige” iz Beograda. Objavqen mu je i muzi~ki CD sa pesmama srpskih rokenrol sastava koji su komponovali muziku i aran`mane na stihove iz wegove istoimene kwige “Vreme brutalnih dobronamernika”. Z. L. S.

N

JA^A OD VREMENA 1959. godine, do posthumnih izdawa 1989. i 1999. u izboru i prepevu ^arlsa Simi}a u Va{ingtonu i Wujorku, opus Aleksandra Ristovi}a broji 25 kwiga. Za svoj kwi`evni rad dobio je mnoge presti`ne nagrade. Ro|en je u ^a~ku 24. avgusta 1933. godine, otac mu je bio Rista Ristovi}, poznati profesor istorije u ~a~anskoj Gimnaziji, u koju se Aleksandar vra}a kao profesor srpske kwi`evnosti po zavr{etku studija u Beogradu. [ezdesetih odlazi u prestonicu, gde radi kao urednik u “Nolitu” i “Mladom pokoqewu”. Preminuo je 30. januara 1994. u Beogradu, gde je i sahrawen. I wegova k}erka Ana, je poznata srpska pesnikiwa. Ovi bibliografski podaci bi}e dopuwavani, ka`e Olivera Nedeqkovi}, ali ova “svetiqka” dobi}e svoj puni smisao tek svojim “odsjajem u onome u kome se sve zavr{ava” ali i ~itaocu, nagnutom nad wegovim ~udesnim stihovima. Z. L. S.

Odlaze qudi... Umetnici, muzi~ari, glumci, slikari... Napu{taju nas, same - ili smo mi odavno napustili wih? Pa nas nije ni briga, pa ih nije ni briga. Putuju u vetru i snegu. Izistinski verujem da su im pr`ili tabane. I du{u lomili. Kidali. Na milion strana. Unakrsno. Ostade tuga i muk, I lelek i smeh - i podsmeh. Iz smrti, rodi se legenda i utonu u ma{inu za mlevewe mesa. Qudskog. Milan B. Popovi}

PUBLICISTA MIODRAG MILANOVI] O ISTORIJSKOJ ZLATNOJ GROZNICI

SVETSKA BLAGA, IZGUBQENA I NA\ENA wi`evnik, strukturalni antropolog i publicista Miodrag Milanovi} odr`ao je nedavno u organizaciji Kulturno obrazovnog pograma Doma kulture predavawe na temu svoje istoimene kwige “Svetska blaga, izgubqena i na|ena”. Od drevnih vremena pa do danas, traje potraga za blagom sa istom fascinacijom i pitawem kome }e se sre}a osmehnuti, ako je to uop{te sre}a. Iako su blaga ~esto neprocewiva, nala`ena, pqa~kana i gubqena, zbog wih su vo|eni ratovi, nekada su bila i prokleta, pa je nalaza~a umesto o~ekivane sre}e poga|ala te{ka ili misteriozna nesre}a, rekla je urednik programa Verica Kova~evi}, predstavqaju}i svog gosta. Polaze}i od pojma blago u razli~itim epohama i civilizacijama, Milanovi} je kroz 42 pri~e u ovoj kwizi prikazao hroniku nastanka velikih svetskih imperija, koje su svoju mo} zasnivale na pqa~kawu postoje}ih i tra`ewu skrive-

K

nih blaga. U wih je naro~ito uvrstio Rimsko carstvo, [paniju i Ameriku. Jo{ u starom Egiptu potraga za blagom imala je za posledicu pqa~kawe i uni{tewe brojnih faraonskih grobnica. A novija istorija bele`i da su posle takvih pqa~ki neke ekspedicije zavr{avale neobja{wivo kobno. O velikom blagu iskopanom u Sumeru i preba~enom u Englesku, pi{e ~uveni arheolog Artur Kejt. Milanovi} navodi sve najzna~ajnije i u svetu najpoznatije traga~e za izgubqenim blagom kakvi su: Gari Rozenberg, autor kwige “[est stotina milijardi pod vodom”, koja je izazvala veliku pomamu sedamdesetih godina pro{log veka u Americi. Re~ je o brodovima koji izvla~e blago, srebro i zlato sa dna okeana; Bari Kliford, ronilac amater, krenuo je u potragu za blagom po uputstvima iz ove kwige i nai{ao je na jednu italijansku galiju i izvadio iz we dragocenosti vredne 15 miliona dolara. Jedan od qudi koji su se obogatili traga-

AKTUELNA BLAGA Milanovi} je izlo`io i aktuelne lokacije za koje se vezuje skriveno blago. Takve su: u Americi Zlatni rudnik posledweg Holan|anina, takozvane "Planine sujeverja"; soba od }ilibara i `ada u Kalininom gradu koju je opqa~kao Himler i do danas nije na|ena; jezero Gutauita na Andima, smatra se da krije Montezumino blago; Litl Big Horn; veruje se da jezero Toplice u Austriji krije nacisti~ko blago; Ostrvo hrastova u Kanadi; Slano jezero u Mohave pustiwi; Rene{ato – blago Rozen Krojcera; Mindanao na Filipinima, ali i carska palata Gamzigrad u Srbiji.

ju}i za blagom bio je i ribar Mel Fi{er sa Floride. On spada u najuspe{nije lovce na blago, a osnovao je i Muzej u kome mu ta blaga slu`e kao eksponati. Jo{ uvek je `iva legenda o zakopanom blagu pomorskih kapetana na ostrvu Kokos, koje je istra`ivao i ~uveni gusar Henri Morgan, pqa~ka{ blaga vicekraqa ^ilea. Vilijam Dampir je bio najpoznatiji engleski gusar, gospo-

din kome je otac zavr{io Oksford i kupio mu brod da bi krstario i crtao mape sveta, a on je polovinu opqa~kanog blaga davao engleskoj kruni. Za to je dobio i titulu lorda, bez obzira na sve {to je uradio kao gusar. Jedan od najve}ih pqa~ka{a u istoriji ~ove~anstva bio je [panac Hernando Kortes. [panci su od Asteka i Maja opqa~kali na stotine tona zlata i srebra. Na istoku je jedan od najve}ih pqa~ka{a sveta posle Himlera bio Japanac Jama{ita, general i samuraj , koji je imao nadimak “Malajski tigar”. Desetak bunkera sa wegovim zlatom Amerikancima je otkrio general Homa, i spasio sebi `ivot. Milanovi} govori i o Atilinom blagu, o Zlatnom putu Kusko u Latinskoj Americi, Rimskom pozori{tu u Aleksandriji, Hamurabijevoj steli, o rudnicima zlata i srebra u Rimskoj imperiji koji su se nalazili na na{im prostorima, na Golom brdu, Kopaoniku ili Srebrnoj planini, na kojoj se nakon po`ara zlato i srebro pojavqivalo na povr{ini. I srpski `upani Nemawi}i su ga eksploatisali, a najlep{i novac je kovao \ura| Brankovi}. Ogromna koli~ina zavr{ila je u Dubrovniku nakon pada Smedereva i nikada nije vra}ena. Iz kraqevske palate u Sirmijumu, posle Drugog svetskog rata izneto je ogromno blago. Jo{ mnogo detaqa i imena navodi Milanovi} u ovoj provokativnoj i za avanturiste zanimqivoj kwizi. Z. L. S.


22

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

KULTURA

REDIZAJNIRANA INTERNET PREZENTACIJA NARODNOG MUZEJA U ^A^KU

PRIZNAWE STRU^NE JAVNOSTI

arodni muzej u ^a~ku je u oktobru 2012. godine izveo projekat redizajnirawa svoje internet prezentacije. Ciq projekta je bilo osavremewivawe samog izgleda sajta kao i poboq{awe iskustva posetilaca internet prezentacije. Projekat je izveden u saradwi sa kustosima i zaposlenima u Muzeju, vode}i ra~una da, pored savremenog dizajna, dostupnost i preglednost informacija uvek budu na visokom nivou. Urednici internet prezentacije su Delfina Raji}, direktor Muzeja i dr Milo{ Timotijevi}, istori~ar. Za novo ruho sajta, nova dizajnerska i grafi~ka re{ewa, kao i tehni~ku realizaciju, pobrinuo se Marko Spasojevi}, grafi~ki i veb-dizajner. Sajt sadr`i informacije o svim aktuelnim izlo`bama i de{avawima, kao i pregled pro{lih izlo`bi. Bitan deo ~ine i strane posve}ene stalnoj postavci Muzeja, sme{tenoj u Konaku gospodara Jovana Obrenovi}a, jednoj od najboqih u zemqi po mi{qewu stru~ne javnosti. Posetioci se na sajtu mogu informisati i o {tampanim izdawima Muzeja, a ponu|ena im je i mogu}nost onlajn ~itawa, kao i preuzimawa ve}ine publikacija, s posebnim akcentom na Zbornik radova Narodnog muzeja. Pored aktuelnih de{avawa, sajt kroz virtuelne izlo-

N

`be prati `ivot predmeta i minulih postavki koje {ira javnost nije bila u mogu}nosti da vidi. Upravo na taj na~in, posetioci sajta su u mogu}nosti da vide rekonstrukciju Rimskih termi u ^a~ku, da prelistaju Album starog ^a~ka ili saznaju ne{to vi{e o fascinantnom putovawu po Evropi jedne nau{nice iz Ko{tuni}a, koja je po svojim karakteristikama jedna od najrasko{nijih i najboqe o~uvanih nau{nica iz 14. veka na teritoriji Srbije. Kroz odeqak “@ivot Muzeja” ispra}ena su sva de{avawa u organizaciji ove ustanove u ^a~ku, koja izme|u ostalog ukqu~uju promocije raznih {tampanih izdawa, kwi`evne ve~eri, stru~na predavawa, kao i sve prate}e aktivnosti koje ~ine su{tinu `ivota jednog Muzeja. Time se Muzej pribli`io svojim posetiocima na internetu i otklonio deo mistike jednog ovakvog zdawa, koje ba{tini mnoge vrednosti iz nacionalne istorije. Posetioci sajta se mogu bli`e upoznati sa odeqewima Muzeja, wihovim zbirkama i na~inu rada. Na lak i pregledan na~in mogu do}i do niza informacija i kontakata, {to je od po~etka bila vode}a misao tokom izvedbe ovog projekta. Posebno raduju odjeci i brojna priznawa {iroke stru~ne javnosti, isti~e Delfina Raji}. Z. L. S.

Pri~e iz „autobusa“

NA KRU@NOM TOKU

onovo nekome kipi iz xepova, svrbe ih usijane glave ili pozadina, oni bi da se dokazuju, ponovo cewkaju, trguju i odmeravaju snagu. Ponovo bi na raskrnicu sa kru`nim tokom, bez nade da }e ikada iz tog ve~itog kruga iza}i i oni, a i narod zajedno s wima. I svi nekako slo`ni, otovreno ili pre}utno, metafori~no, da se prekrstimo od sre}e, u Srbiji se neki qudi kona~no slo`ili. I ponovo bi na izbore! Niko ne pita {ta ko{ta i koga to sve ko{ta? Ne neki, nego oni koji su izabrani i pla}eni za to da rade da bi nam svima bilo boqe. Ali, svima. Makar deklarativno, kako bi druga~ije? Op{te dobro je wihova obaveza i zadatak, a ne gwurawe u sopstvenom loncu. Te{ko je o~ekivati u vreme ove prili~no brqive liberalne demokratije da }e se svi voziti jednosmernim ulicama, sme{no je o~ekivati i da }e gledati na putokaze, ma ko ih postavqao na na{im “dru-

P

POKLON KWIGE Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|eni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`ari Vulkan u Roda centru.

Xejn Xonson

LAVIRINT UZDAHA za veli~anstvenih zidina palate u Meknesu `ivi Nus-Nus, zarobqeni sin poglavice jednog afri~kog plemena, a sada tek bedni pisar. Kao `rtva opake zavere, Nus-Nus }e se na}i razapet izme|u tri najmo}nije figure na dvoru: hirovitog sultana Mule Ismaila, jednog od najsurovijih vladara u istoriji; wegove okrutne `ene Zidane, ~uvene po tome {to koristi otrove i crnu magiju; i nemilosrdnog velikog vezira, sultanove desne ruke. U me|uvremenu, mlada Engleskiwa Alis Svon zarobqena je i dovedena na dvor. Pred wom je jednostavan izbor: da se odrekne svoje vere i prikqu~i se sultanovom haremu - ili da umre. Dok se bore da pre`ive, Alis i NusNus sklopi}e neobi~an savez - savez koji }e postati duboka i dirqiva veza iz koje }e crpeti snagu i hrabrost kako bi se izborili sa najopasnijim situacijama. Od rasko{ne palate u Meknesu do prqavih sokaka Londona i dekadentnog dvora ^arlsa II, ova kwiga o`ivqava neke od najupe~atqivijih li~nosti istorije kroz napetu pri~u o spletkama, odanosti i `udwi.

I

Kevin Alan Miln

OPRA[TAM TI ekada davno, na romanti~nim ulicama Be~a, Itan je upoznao Anu, qubav svog `ivota. Ven~ali su se i nadali se da }e do~ekati starost zajedno. Bili su mladi i puni ideala, a `ivot je bio lep. Verovali su jedno drugom, a dokaz tog poverewa i privr`enosti bila su qubavna pisamca koje je Ana ostavqala me|u `icama Itanove gitare. I pored svih obe}awa datih na dan ven~awa, Itan je shvatio da u stvarnosti nije sve tako jednostavno. Umesto da se bavi muzikom, {to je bio wegov `ivotni san, on po ~itav dan radi kako bi zaradio za svoju porodicu. Njegov nekada poletan umetni~ki duh, wegova strast sa kojom je u mladosti pisao svaku notu, sada su posrnuli pod pritiskom sumorne svakodnevice. A onda, u jednom trenu, `ivot }e mu se prekorenuti naglava~ke. Suo~en sa te{kim isku{ewem, po~e}e da se preispituje. Mo`e li da ostavi pro{lost za sobom i otvori svoje srce? Da li je prekasno da zavr{i pesmu koju je po~eo da pi{e Ani na dan kada su se ven~ali? Ho}e li uspeti da se podseti na to za{to se zaqubio u wu? Nezaboravna pri~a o qubavi i pra{tawu, o porazima i slomqenom srcu poput qubavne pesme, ova kwiga je inspiracija za sve one koji veruju u prava ose}awa.

N

movima”. Svako }e opet gledati u svom pravcu, i}i svojim putem, a tro{iti zajedni~ke pare. Davno je zaboravqen i napu{ten anti~ki ideal u politici po kome se “visokomoralan ~ovek ne stavqa ni na jednu stranu”. Jedan poznati satiri~ar nedavno je geografsku poziciju balkanskog prostora opisao aforizmom: “Koliko “onih” `ivotiwica na vlasti, toliko i banana dr`ava na Balkanu”. A sve ih je vi{e, mislim, tih “bananica”, jo{ malo }e nam i dvori{ta pregra|ivati. Zdravqe nacije, u kojoj je politika ve} odavno postala najunosniji biznis, sve ~e{}e se opisuje jednom poznatom narodnom izrekom, onom, u kojoj “Zdrav ~ovek ima hiqadu `eqa, a bolestan samo jednu, (ali ne onu da ozdravi) ve} – da pobedi na izborima”. U zemqi sa ogromnim brojem nezaposlenih, eto, barem za zdravstvo nema zime, ima}e po svemu sude}i, neograni~eno mnogo posla… Z. L. S.


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

23

KULTURA

^A^ANSKI ARHIVISTI NA IZLO@BI @ENSKIH PORTRETA U KRAQEVSKOM DVORU a poziv Umetni~kog odeqewa Kraqevskog dvora i jednog od autora izlo`be, istori~ara umetnosti Viktorije Kamili}, deo kolektiva ~a~anskog Me|uop{tinskog istorijskog arhiva prisustvovao je 23. januara otvarawu izlo`be “O lepoti i plemenitosti - @enski portret iz zbirke Dvorskog kompleksa na Dediwu”, koja }e publici biti dostupna do 6. februara. Postavka je uprili~ena zahvaquju}i W.K.V. prestolonasledniku Aleksandru Drugom Kara|or|evi}u, a prire|ena uz pomo} Ministarstva kulture i informisawa RS. Autori izlo`be i kataloga su dr Jelena Todorovi}, MA Biqana Crvenkovi} i MA Viktorija Kamili}. Izlo`bu su otvorili Dragomir Acovi}, ~lan Krunskog ve}a i Bratislav Petkovi}, ministar kulture i informisawa, a doma}ini su bili W.K.V. prin~evi Petar i Aleksandar, umesto prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine, koji su u Londonu prisustvovali opelu princeze Margarite od Badena (1032-2013), prve supruge princa Tomislava Kara|or|evi}a (1928-2000). Likovna zbirka spomenika kulture Dvorskog kompleksa stvarana je decenijama, a wen zna~ajan deo ~ine `enski portreti nastali od 16. do 20. veka. Izlo`ena su najreprezentativnija dela eminetnih autora, svrstana u dve tematske celine: Portret plemkiwe i Portret `ene gra|anke. Svaki od wih je na svoj na~in idealizovan i ukazuje na razli~it status i ideale lepote tog vremena. Dok je zvani~ni dr`avni portret imao istu reprezentativnu funkciju kao i drugi simboli vlasti, portreti gra|anki su konstrukcije fiktivnih identiteta u

N

RARITETI LIKOVNE ZBIRKE DVORSKOG KOMPLEKSA

zami{qenim enterijerima, kako bi upotpunili ideal gra|anskog statusa, isti~u autori izlo`be.

Izlo`ena su uqa na platnu: “Portret plemkiwe” Bernarda Li~inija iz 16. veka; Portret Marije od Modene engleske

kraqice, nepoznatog autora iz {kole Godfrija Knelera iz 17. veka; Portret velike vojvotkiwe Marije Fjodorovne nepoznatog autora iz radionice Aleksandra Rolsina iz 18. veka; Portret Jelisavete Trubeckoj nepoznatog umetnika iz 1859; Portret Marije Aleksandrovne iz 1872. Ksavera Vinterhaltera; Portret knegiwe Olge Kara|or|evi}, Ivana Radovi}a s po~etka 20. veka; Devoj~ica sa obru~em iz 1856. Jozefa Ferenca Mike; Portret devojke sa ru`ama iz 19. veka Jovana Isailovi}a mla|eg; Portret devojke iz 1938. Pe|e Milosavqevi}a; Devojka sa vrbom u ruci iz 1893. Vlaha Bukovca i Portret devojke sa belim {e{irom iz 20. veka Marka ^elebonovi}a. Posle sve~anog otvarawa izlo`be, posetioci, me|u kojima su bili i ~lanovi diplomatskog kora, odali su po~ast u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, posledwem jugoslovenskom kraqu Petru Drugom Kara|or|evi}u (6. septembar 1923. u Beogradu - 3. novembra 1970. u Denveru), prvoro|enom sinu kraqa Aleksandra Prvog i kraqice Marije, koji se posthumno vratio u rodni grad i Dvor. Saradwa i razmena vredne kulturne ba{tine, jedan je od motiva odlaska kolektiva ~a~anskog Arhiva na ovu izlo`bu, rekla je Lela Pavlovi}, direktorka ~a~anskog Istorijskog arhiva. Z. L. S.


24

RECEPTI

MAFINI OD SIRA

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

^ORBA OD BUNDEVE PRIPREMA

PRIPREMA Naseckajte sir na sitne kockice (mo`ete ga narendati). Bra{no, {e}er, so i pra{ak za pecivo stavite u jednu ve}u posudu i dobro izme{ajte varja~om. U mawoj posudi razmutite jaja i dodajte krem sir. Kad smesa postane jednoli~na, polako je sipajte u bra{no, usput me{aju}i. Kad testo postane glatko, dodajte mu kockice sira i jo{ jednom dobro prome{ajte. Testom napunite kalup za mafine (nama{}eni ili oblo`en papirnatim kalupima) i po `eqi pospite mlevenom paprikom. Pe}i 25 minuta na 170 stepeni C.

SASTOJCI 90 gr topivog sira ise~enog na kockice (mo`ete deo sira zameniti sa kockicama {unke) 280 gr o{trog bra{na 1 ka{ika {e}era 1 ka{ika soli 1 pra{ak za pecivo 2 jaja 60 ml uqa 1,8 dcl krem sira ili milerama

Bundevu i krompir izrendati ili ise}i na sitne kockice. Crni luk sitno iseckati. [argarepu izrendati ili sitno iseckati. U dubqu {erpu sipati malo uqa, taman toliko da prekrije dno {erpe. Kada se blago ugreje dodati crni luk. Dinstati oko dva minuta, povremeno me{aju}i. Zatim dodati {argarepu i dinstati jo{ oko dva minuta. Na kraju dodati bundevu, krompir, naliti supom i dinstati, povremeno me{aju}i. Iz {erpe presuti u blender, dodati pavlaku za kuvawe, ukqu~iti blender i ostaviti tako oko 30 sekundi, dok ne dobijete glatku homogenu smesu. Gotovu smesu vratiti u {erpu i ostaviti da se dinsta na laganoj vatri oko 20 minuta. Posle 20 minuta u {erpu dodati so, biber, lovorov list i per{un, prome{ati i ostaviti da se kuva jo{ oko 10 minuta. Gotovu ~orbu servirati i ukrasiti sa malo pavlake za kuvawe i seckanog per{una.

SAVETI ZA KUVARICE

SASTOJCI 500 gr bundeve 100 gr {argarepe 1 krompir 1,25 l bistre supe 200 gr pavlake za kuvawe 50 gr uqa 1 mawa glavica crnog luka 2-3 lovorova lista, gran~ica ruzmarina ili me{avina za~ina (po `eqi) 4 ka{i~ice su{enog per{una biber, so

- O{tro bra{no mere - Meko bra{no - Griz - Pirina~ - Kristal {e}er

Kako izmeriti naj~e{}e kori{}ene namirnice u kuhiwi bez kuhiwske vage?

- [e}er u prahu - Mak - Margarin - Mleveni orasi - Pirina~ - Voda - Med - Uqe - Paradajz

SO^NA SVIWSKA REBRA

1 puna ka{ika = 25 g 1 puna ka{ika = 20 g 1 ~a{a od 2 dl = 120 g 1 puna ka{ika = 22 g 1 puna ka{ika = 30 g 1 puna ka{ika = 25 g 1 ~a{a od 2 dl = 210 g 1 puna ka{ika = 25 g 1 ~a{a od 2 dl = 190 g 1 ravna ka{ika = 17 g 1 ravna ka{ika = 14 g 1 puna ka{ika = 20 g 1 ~a{a od 2 dl = 180 g 6-7 ka{ika = 1 dl 1 puna ka{ika = 50 gr 1 ka{ika = 15 gr sredwe veli~ine = 100 g

TORTA SA KAFOM

SASTOJCI Za testo:

SASTOJCI PRIPREMA Umak - Per{un i beli luk sitno iseckate i dobro izme{ate sa ostalim sastojcima. Sviwska rebra ostavite najmawe sat vremena u pripremqenom umaku (meso nabockajte viqu{kom). Vatrostalnu posudu namazati maslinovim uqem, slo`ite rebra i pe}i 45 minuta na 200 C (rebra povremeno prema`ite ostatkom umaka). Pe~ena rebra vru}e poslu`ite. Sok od pomranxe i med daje qepqivost i sjaj pe~enim rebarcima, a nema intenzivan i prepoznatqiv miris.

500 gr malih sviwskih rebara pola dcl soja sosa pola dcl umaka od paradajza 2 ka{i~ice senfa 1 ka{ika worchestera 2 ka{ike meda 3 ~ena ~e{waka sok od jedne pomoranxe so, biber - Ako volite aromati~nije meso mo`ete dodati i ka{i~icu su{enog ruzmarina, origana ili maj~ine du{ice

2 ~a{e bra{na 2 ~a{e {e}era 3 male ka{i~ice soli 200 g maslaca pola ~a{e mleka 3 ka{ike instant kafe 2 jaja 1 mala ka{ika pra{ka za pecivo 2 vanil {e}era Krem: 100 g maslaca 450 g {e}era u prahu 2 velike ka{ike instant kafe 3 male ka{ike soli 4 ka{ike slatke pavlake

PRIPREMA Okrugao pleh nama`ite maslacem i pobra{wavite. U velikoj posudi pome{ajte {e}er, bra{no i so i ostavite sa strane. Otopite maslac za biskvit na sredwoj temperaturi, a posebno u drugom sudu ugrejte jednu ~a{u vodu i stavite kafu. Kada se maslac otopi dodajte kafu i pustite da vri kratko vreme i ostavite da odstoji minut ili dva. U drugoj posudi umutiti jaja, pra{ak za pecivo i vanilu, i polako dodajte otopqeni maslac.

(Pazite da ne bude vru} i dodajte ga po malo, da wegova toplina ne bi uticala na sirova jaja.) Ova smesa je za dve kore, ili je nakon pe~ewa podelite na pola. Pe}i 20 minuta na 180 C. Fil: Maslac koji je na sobnoj temperaturi dobro umutiti sa {e}erom. Tada dodajte kafu i so, pa na kraju umu}enu slatku pavlaku. Krem nama`ite izme|u biskvita, a deo ostavite za ukra{avawe.


25

TURIZAM

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

NOVA TURISTI^KA AGENCIJA U PRIZEMQU ZGRADE „TEMPA“

„JAZZ TRAVEL“ ZA NAJBOQA PUTOVAWA koro dva meseca u prizemqu zgrade “Tempa” radi nova turisti~ka agencija u na{em gradu “JAZZ TRAVEL”. Dugogodi{we iskustvo iz oblasti turizma, direktor Goran Pavlovi} preneo je u novu agenciju, u `eqi da ^a~anima omogu}i atraktivne i povoqne turi-

S

sti~ke ponude. - U novoj agenciji je staro iskustvo iz oblasti turizma. Posle dugogodi{weg rada u agencijama “Galija” i “Matovi}”, re{ili smo da napravimo ne{to novo i skroz druga~ije. Postali smo organizatori putovawa, sa svim licencama koje su

Lefkada

neophodne u ovom poslu. @elimo da steknemo poverewe novih putnika, ali i da nam se stari vra}aju i putuju sa nama - ka`e Pavlovi}. Sve qubiteqe gr~ke obale obradova}e vest da }e ovoga leta, zahvaquju}i agenciji “JAZZ TRAVEL”, mo}i direktno iz ^a~ka da putuju na Krf, Lefkadu i Pargu. - Veliki deo Gr~ke smo pokrili na{om ponudom. Zakupili smo apartmane i prvi

Parga

U programu agencije “JAZZ TRAVEL” su veoma atraktivne ponude za uskr{wa putovawa. Re~ je o turi [panija - Azurna obala - Severna Italija, sa jednim no}ewem u Francuskoj, tri u [paniji i jednim u Veneciji i ne{to potpuno novo u ponudi je Balkanska tura. - Veoma smo ponosni na ovu turu, jer je to zaista ne{to novo. Kre}e se iz ^a~ka, preko Sofije se sti`e do Soluna. Obilazi

Krf

put, od kada ja znam, a to je u proteklih 20 godina, polasci za Krf, Pargu i Lefkadu bi}e organizovani iz ^a~ka. Na Krfu su sme{tajni kapaciteti u Dasiji i Moraitiki, a na Lefkadi smo zakupili apartmane u atraktivnom Nidriju. Polasci }e biti organizovani na svakih deset dana. Naravno, organizova}emo i letovawa u Paraliji, Leptokariji i Olimpik bi~u, gde ^a~ani rado putuju svake godine. Predsezona po~iwe ve} 16. maja, a cene }e tada biti od 60 evra pa na vi{e, u zavisnosti gde se putuje - ka`e Pavlovi}. Me|utim, pre nego po~ne letwa sezona, “JAZZ TRAVEL” nudi na{im sugra|anima i zanimqiva putovawa za prole}ne praznike. Bli`i se i 8. mart, kada }e sve zainteresovane sugra|anke mo}i svoj praznik da provedu u Sarajevu. Cena aran`mana je 5.950 dinara, obuhvata jedno no}ewe, a predvi|eni su obilasci Vrela Bosne, Ba{ ~ar{ije i Vi{egrada.

VREMENSKA PROGNOZA Petak, 1. februar

Subota, 2. februar

VREMENSKA PROGNOZA Nedeqa, 3. februar

Ponedeqak, 4. februar

se taj grad i Meteori, a zatim se natrag vra}a preko Ohrida i Albanije. Tamo se obilaze Tirana i Skadar, nakon ~ega se preko Crne Gore sti`e u Trebiwe i Mostar. Putovawe traje {est dana, a cena je 159 evra, sa mogu}no{}u pla}awa u nekoliko rata. Kako ka`e Goran Pavlovi}, ove godine, po{to je agencija nova, ponuda je reklamna. Cene su zna~ajno povoqnije, a primamqivi su i uslovi pla}awa. Prole}ne ture se mogu pla}ati na rate do avgusta, a letwe do nove godine. Oni koji letovawa isplate do 10. marta, ostvaruju popust od 10 odsto. Svi zainteresovani mogu posetiti agenciju “JAZZ TRAVEL” na adresi @elezni~ka kolonija bb, u prizemqu zgrade “Tempa” ili pozvati na broj telefona 032/345-270. [ta je novo u ponudi, mogu pogledati i na sajtu agencije www.jazztravel.rs. I. M.

VREMENSKA PROGNOZA Sreda, 6. februar

Utorak, 5. februar

^etvrtak, 7. februar

110C

120C

80C

30C

50C

40C

30C

-30C

120C

00C

-20C

-20C

-20C

-30C

Delimi~no obla~no

Obla~no

Delimi~no obla~no

Sneg

Delimi~no obla~no

Obla~no

Sneg


26

DE^IJA STRANA

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

NA[A DECA Vrti} „Bo{ko Buha�, trogodi{waci

Vi{e fotograija na sajtu www.cacanskiglas.rs

marketing 032/342-276

rupu od tridesetoro najmla|e dece u vrti}u "Bo{ko Buha" vode vaspita~ice Dragana Vasovi} i Vesna Mirkovi}. Zati~emo raspolo`ene trogodi{wake u igri. Glume u lutkarskom pozori{tu, a vaspita~ice

G

im poma`u. - Najbitnije je da radimo na wihovom osamostaqivawu. Tako|e, zna~ajna je i wihova socijalizacija. Treba da nau~e da prihvate jedni druge i svoje vaspita~e - pri~a Dragana. Ona ka`e da je prihvatawe pravila veli-

ka stvar. Ovi mali{ani su to savladali, a vaspita~ice uz drugarski dogovor sa wima i odli~nu saradwu sa wihovim roditeqima, sa ovim trogodi{wacima funkcioni{u kao sjajan tim. I. M.

Tihomir Nikoli} - Igra se sa {e{ir~i}em.

Lana Vasilijevi} - Pi{e slova.

Petar Bo{kovi} - Mi kada glumimo uzmemo maske.

Martin Miliki} - Stavi maske na ruke i igra se.

[TA RADI GLUMAC?

Mateja Bo{kovi} - Mi kad se igramo glumaca, ja gledam {ta drugi rade.


27

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

Dom kulture - Utorak, 5. februar - Predavawe "Japanski vrtovi", predava~ Sowa Vi{wi} @i`ovi}, magistar japanskog jezika i kwi`evnosti iz Beograda, mala sala u 19,30 ~asova

GRADSKA BA[TA - Svakog petka i subote GIPSY ALEKSI]I, broj za rezervacije 063-620-333

PIVNICA „CITY PUB” Gospodar Jovanova 22, telefon 032/228 - 310

- Sreda, 6. februar - Izlo`ba slika i crte`a Katarine \or|evi}, magistra slikarstva iz Ni{a, Likovni salon u 19 ~asova - ^etvrtak i petak, 7. i 8. februar - Igrani film „7 DANA U HAVANI”, velika sala u 20 ~asova

Narodni muzej - Izlo`ba Miqane Dra{kovi} „Objavqewe” - Stalna postavka u konaku Jovana Obrenovi}a Muzej je otvoren radnim danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Kafe klub "VELVET" - Subota, 2. februar - DJ LUKKO, 23 ~asa

„SRPSKI PAB” - Petak, 1. februar - Svirka benda „357”, 22 ~asa - Subota, 2. februar - Svirka Duda i Kole, 22 ~asa

„V. P. DIS“ Izlo`ba „[tampana re~ 2012” u Galeriji Narodnog muzeja Telefoni:

032/22 36 08 34 09 60

5D BIOSKOP - u zgradi Doma kulture (pored ulaza u Biblioteku) - filmovi u trajawu do 10 minuta, 250 dinara za jednu projekciju i popusti za porodicu i grupe. Radno vreme od 10 do 23 ~asa.

Istorijski arhiv - Izlo`ba "Jugoslovensko francuski odnosi 1918-1941"

PRIPREMILA: Irena Milo{evi}

Gradska biblioteka

Restoran „ROMANSA" - Qubiteqi starogradske muzike dobrodo{li su svake ve~eri od 17 ~asova

Restoran "STARI GRAD" - Svakog vikenda starogradska svirka

Kafana „PALILULAC“ - Svakog vikenda nastupa orkestar "[e{ir moj"

- TV GALAKSIJA PETAK 1. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 KORAK 21 12:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 13:00 NIKO KAO JA-R. 13:30 OGLASI 14:45 FOTOSKAZ -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 IZLOG STRASTI - R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 ARHIVA EPERHIJE @I^KE 21:00 GRADSKI PUTOKAZ 21:50 VEZE 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SUBOTA 2. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 PLANETA SEZAM 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 TREND SETTER 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 ARHIVA EPARHIJE @I^KE -R. 13:30 OGLASI 14:10 GALASPORT -R. 15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE 16:15 GULIVER 17:15 OGLASI 17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:20 KRAJEM NA[E ULICE 20:00 VI PITATE, MI TRA@IMO ODGOVOR 21:00 SUPER 70 22:30 TV INFORMATOR 3 22:55 KRAJEM NA[E ULICE 23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 NEDEQA 3. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 POD SJAJEM ZVEZDA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 CRTANI FILM 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 NA[E SELO 13:00 ATLAS 13:30 OGLASI 14:00 FILM 15:30 VEZE 16:15 PROSLAVA 20 GODINA TELEVIZIJE-DIREKTAN PRENOS 18:30 DRAGA^EVSKI HORIZONTI 19:00 AUTOBILBORD 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 KONCERT 23:00 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 PONEDEQAK 4. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I

PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SRBIJA I SVET 11:15 OGLASI 12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 12:15 NA[E SELO-R. 13:00 IZBLIZA 13:30 OGLASI 14:10 BIOGRAFIJE 14:45 IZBLIZA 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 DRAGA^EVSKI HORIZONTI-R. 16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-R. 17:15 OGLASI 18:00 GALASPORT 18:55 TV INFORMATOR 2 19:35 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 DOKUMENTARNI FILMOVI - ZASTAVA FILM 20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD 21:00 MILANOVA^KA SEDMICA 21:45 TREND SETTER 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU UTORAK 5. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRAST 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 AUTOSPRINT 11:15 OGLASI 12:15 POD SJAJEM ZVEZDA 13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R. 14:50 DOKUMENTARNI FILM ZASTAVA FILM - R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[ GRAD -R. 18:15 MILANOVA^KA SEDMICA-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA 20:05 TV MEDIKUS 21:00 SRBIJA I SVET 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 SREDA 6. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK 10:15 MISS SVETLANA - IZ DRUGOG UGLA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 SUPER 70 13:30 OGLASI 14:10 PLANETA SEZAM -R. 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R. 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 MO SPORT 20:45 FILM 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1 ^ETVRTAK 7. 2. 2013. 08:15 OGLASI 08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI 09:15 MERIDIJANIMA 09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 10:15 SPORTSKA GALAKSIJA 11:15 OGLASI 12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV 12:15 FILM -R. 13:45 OGLASI 14:30 MO SPORT-R. 15:00 ABS SHOW 15:30 TV INFORMATOR 1 16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI 16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA 17:15 OGLASI 17:45 VI[E OD SPORTA 18:55 TV INFORMATOR 2 19:30 MERIDIJANIMA 20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 20:05 NA[E SELO-R. 21:00 FOTOSKAZ 21:45 NIKO KAO JA 22:30 TV INFORMATOR 3 23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE 23:15 PROGRAM SRBIJA NA DLANU 1


28

LU^ANI

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

SAVET ZA SELO I FOND ZA POQOPRIVREDU O MERAMA AGRARNE POLITIKE DRAGA^EVSKOG KRAJA

EDUKACIJOM POQOPRIVREDNIKA DO BOQEG PLASMANA PROIZVODA lanovi upravnih odbora Saveta za selo i Fonda za poqoprivredu op{tine Lu~ani na svojoj zajedni~koj sednici, organizovanoj pro{log utorka, razmatrali su aktuelne poqoprivredne teme. Me|u wima su najzna~ajnije: organizovawe prvog poqoprivrednog savetovawa u Gu~i, izve{taj o realizaciji op{tinskih subvencija u oblasti agrara i definisawe daqih koraka agrarne politike, posebno na poqu op{tinskih podsticajnih mera, koja }e se na podru~ju Draga~eva sprovoditi u ovoj godini. Sastanku je prisustvovao i Mladomir Sretenovi}, predsednik Op{tine, koji je, ovom prilikom, istakao da je veoma zadovoqan {to je upravo sa ovog mesta, pre mesec dana, pokrenuta inicijativa da se i u draga~evskom kraju organizuje Savetovawe iz oblasti poqoprivrede, sa pretenzijom da postane tradicionalno. Prvo poqoprivredno savetovawe je usredsre|eno prete`no na oblast proizvodwe krompira i jagodastog vo}a, koje je, kako se pokazalo u prethodnim sezonama, zabele`ilo odli~nu pro|u na stranom tr`i{tu. Osim novih tehnologija u proizvodwi jagode, maline i kupine i perspektiva u proizvodwi krompira, u programu prvog poqoprivrednog savetovawa na{la su se i predavawa o savremenim na~inima

^

raznovrsnom poqoprivrednom proizvodwom. Nekada smo imali daleko razvijenije sto~arstvo, sa veoma rasprostrawenim tovom junadi, a bili smo i poznati po proizvodwi krompira. Mi kroz Fond za poqoprivredu i Savet za selo poku{avamo da osmislimo jednu temeqnu i dugo-

uslovima mogu doneti profit - istakao je Mili} Domanovi}, predsednik Saveta za selo. O zna~aju edukativnih skupova i daqim namerama u wihovom organizovawu govorio je i Miroslav Vujo{evi}, predsednik Fonda za poqoprivredu. On je

ci, koji }e pratiti aktivnosti nadle`nog ministarstva, kako bi se poqoprivrednici ovog kraja na vreme informisali {ta im je neophodno da bi konkurisali za dr`avne podsticaje. Sredstva iz op{tinskog agrarnog buxeta trebalo bi usmeriti na oblasti poqoprivrede, koje nisu obuhva}ene dr`avnim podsticajima. Rade Dragovi} je predlo`io da se op{tinske subvencije ne koriste “kao vrsta socijalne pomo}i”, pri ~emu mnogo wih dobija gotovo bezna~ajna nov~ana sredstva, ve} da se ubudu}e one usmere na neke zna~ajnije projekte, poput navodwavawa ili otvarawa sabirnih centara za poqoprivredne proizvode, od kojih }e poqoprivrednici ovog kraja imati vi{estruku korist i u narednim godinama. Sredstva iz agrarnog buxeta Op{tine ne bi trebalo fragmentisati do te mere da izgube svoju svrhu, smatra Dragovi}. On dodaje da na podru~ju Lu~ana ima mnogo kapta`a ili vodozahvata u koje bi trebalo ulo`iti sredstva, kako bi se obezbedile dovoqne koli~ine vode za navodwavawe. Vukadin Dukanac ka`e da Draga~evo ima izuzetno povoqne uslove za razvitak ov~arstva i da deo sredstava iz agrarnog buxeta Op{tine mo`e biti iskori{}en kao zamajac upravo tog segmenta sto~arske proizvodwe. Qubivoje Krxi}, predsednik ovda{weg udru`ewa proizvo|a~a maline “Vilamet”, ka`e da malina u ovoj sezoni svakako ne}e imati dobar rod zbog posledica su{e, ali bi o problemima sa kojima se suo~avaju proizvo|a~i trebalo razmi{qati na vreme. U tom smislu tra`io je pomo} predstavnika lokalne samouprave da pomognu da se ideja javnih skladi{ta realizuje i na wihovom podru~ju, tako {to bi se obezbedilo da bar jedno od wih prima malinu. Dobro bi bilo da se pru`i podr{ka nastojawu malinara da se formira za{titna cena ovog izvozno orijentisanog proizvoda na nivou dr`ave.

ZDRAVA @IVOTNA SREDINA - VELIKI POTENCIJAL DRAGA^EVA

prihrawivawa jagodastog vo}a i racionalnoj primeni |ubrewa u poqoprivredi. - Prvo poqoprivredno savetovawe je usredsre|eno prete`no na vo}arsku proizvodwu. ^lanovi Saveta za selo i Fonda za poqoprivredu su odlu~ili da se umesto predavawa posve}enog iskqu~ivo proizvodwi jagode, koja je veoma profitabilna kultura, organizuje jedan {iri nau~no-stru~ni skup koji }e obuhvatiti vi{e tema. Draga~evci su poznati po proizvodwi vrlo kvalitetnog krompira. Evropska Unija je ukinula dugogodi{wu zabranu da se ovaj na{ poqoprivredni proizvod izvozi na wihovo tr`i{te, {to nam otvara nove mogu}nosti. Druga poqoprivredna savetovawa, koja }emo organizovati u narednom periodu, ima}e neke sasvim druga~ije teme, sve u zavisnosti od procene poqoprivrednika u kom segmentu im je edukacija najneophodnija - rekao je predsednik Op{tine Sretenovi}. - Draga~evo se mo`e pohvaliti veoma

ro~nu strategiju razvitka agrara na ovom podru~ju. Draga~evski kraj ima zdravu `ivotnu sredinu, nezaga|eno zemqi{te i sve druge pogodnosti za stabilnu poqoprivredu. Na{ zadatak je da prepoznamo koji su to poqoprivredni proizvodi koji }e i u narednih desetak godina imati dobru pro|u na doma}em i stranom tr`i{tu. Draga~evci su oduvek sa lako}om prihvatali nova znawa. Sve ono ~ime se ovde danas bavimo ili ukoliko imamo nameru da zasnujemo neki novi vid proizvodwe - moramo posmatrati u funkciji profita. Mi }emo prihvatiti sve ono {to je novo i profitabilno u svetu, pod uslovom da je primenqivo i na ovim na{im prostorima, i po tome }emo postati prepoznatqivi. I poqoprivredno savetovawe, koje se danas odr`ava u Gu~i, predstavqa na{ poku{aj da se usredsredimo na poqoprivredne kulture, koje uz primenu savremenih tehnologija u na{im

naglasio da efekti poqoprivrede u velikoj meri zavise od spremnosti proizvo|a~a da prate i usvajaju savremena svetska dostignu}a.

KUDA USMERITI SUBVENCIJE OP[TINE? Kako je re~eno na ovom skupu, za kori{}ewe op{tinskih subvencija u oblasti ratarske i sto~arske proizvodwe podneto je vi{e od tri hiqade zahteva. Do sada je utro{eno oko 13 miliona i 300 hiqada dinara. Prete`ni deo ovih sredstava obezbe|en je rebalansom buxeta u pro{loj godini. Kako je istaknuto, ovogodi{wi agrarni buxet op{tine iznosi oko 18 miliona dinara, a na koji na~in }e sredstva biti utro{ena zavisi i od toga u koje }e oblati proizvodwe biti usmerene subvencije dr`ave. U~esnici sastanka su sugerisali da se posebno zadu`e pojedin-

Veliki potencijal ovog podru~ja je nezaga|ena `ivotna sredina, {to predstavqa dobar osnov za forsirawe organske proizvodwe. Iako je u Srbiji organska poqoprivreda tek u povoju, trebalo bi razmi{qati u tom smeru, jer u svetu postoji velika tra`wa za zdravom, na organski na~in proizvedenom hranom. Sa ovog sastanka pokrenuta je i inicijativa da se na dnevnom redu nekog od narednih skup{tinskih zasedawa u Lu~anima na|e i memorandum o zabrani proizvodwe genetski modifikovanih organizama, jer je neophodno da se i podru~je Draga~eva za{titi od takvih tendencija. Tako|e je predlo`eno da se {to pre uradi “zelena karta” Op{tine, kako bi se ta~no utvrdilo koji su to kapaciteti kojima Draga~evo raspola`e. Na osnovu temeqne analize i prikupqenih podataka, mogle bi se izvu}i jasne smernice kojim putem bi trebalo i}i daqe u razvoju poqoprivrede draga~evskog kraja.


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

Sada, kada je srpski krompir ponovo dobio izvoznu dozvolu za tr`i{te Evropske Unije, poqoprivrednici Draga~eva, koji su se davno dokazali kao vrsni proizvo|a~i ovog tra`enog artikla, ponovo vide {ansu u ovom poslu. Ipak ono {to im nedostaje, jeste stru~na podr{ka kakvu su ranijih godina imali u Centru za krompir u Gu~i. Jo{ uvek se sa sigurno{}u ne mo`e znati kakva }e biti sudbina draga~evske nau~no-istra`iva~ke ustanove, koja je vi{e od pola veka davala nemerqiv doprinos unapre|ewu poqoprivrede brdsko-planinskog podru~ja. Ipak, dobre poznavaoce prilika u oblasti proizvodwe krompira raduje ~iwenica da se ime ove ustanove u posledwe vreme sve ~e{}e pomiwe u Draga~evu. Predstavnici lokalne samouprave pokazuju spremnost da pomognu da Centar ponovo za`ivi, ali presudna re~ bi trebalo da stigne sa vi{ih instanci. Epilog ~itavoj pri~i trebalo bi da daju dr`avni sekretari Radivoje Mitrovi} i Danilo Golubovi} u Ministarstvu prosvete i nauke i Ministarstvu poqoprivrede. Draga~evci sa nestrpqewem ~ekaju wihov odgovor. entar za krompir, koji je preporodio proizvodwu krompira u Srbiji, isuvi{e dugo stoji na marginama svih zbivawa. Istra`iva~i Centra su svojevremeno postigli izuzetne rezultate na uvo|ewu vrlo kvalitetnih, prete`no holandskih sorti krompira u doma}u proizvodwu, a potom su selekcionisali i sopstvenih sedam. Moderno gajewe krompira je vrlo brzo donelo preporod selima na vi{oj nadmorskoj visini, gde su zemqi{ta bila siroma{nija. Pre desetak godina na Goliji je zabrawena daqa proizvodwa semenskog krompira, jer je parcela od 33 hetara progla{ena nacionalnim parkom. Iako je u me|uvremenu Centar nabavio veoma skupu laboratorijsku opremu, usledila je i zabrana kontrole semenske proizvodwe krompira i

C

29

LU^ANI

PERSPEKTIVE PROIZVODWE KROMPIRA U DRAGA^EVSKOM KRAJU

CENTAR ZA KROMPIR ZASLU@UJE NOVU [ANSU! toj posao je poveren drugim institucijama. Vi{e od ~etiri godine na snazi je blokada ra~una firme, a na spisku zaposlenih ostalo je samo pet od nekada{wih tridesetak radnika. Mili} Domanovi}, po ovla{}ewu nadle`nog ministarstva v.d. direktor Centra, uporno poku{ava da ovu zna~ajnu nau~no-istra`iva~ku ustanovu nanovo podigne na noge. Rezultati su do sada izostajali, jer oni koji su bili pozvani da poka`u vi{e sluha i omogu}e wen rad i opstanak, nisu se ogla{avali.

MODERNA LABORATORIJSKA OPREMA ^EKA BOQA VREMENA

bi da se usmeri na aktivirawe laboratorije u kojoj }e se obavqati agrohemijske i pedolo{ke analize zemqi{ta. Takva vrsta usluga je temeq svake uspe{ne poqoprivredne proizvodwe. - Kada se govori o proizvodwi krompira u svetu, definitivno je do{lo do preloma. Kupci ovog zna~ajnog poqoprivrednog proizvoda postali su zahtevniji nego ranije. Centar za krompir nema {anse da dobije one poslove koje je nekada radio, jer su dodeqeni nekim drugim institutima. Bilo bi dobro da dobijemo bar deo onog posla kojim smo se ranije bavili, jer je skinuta zabrana za izvoz

Domanovi} i daqe smatra da sigurno postoji na~in da se ovoj ustanovi, koja je u vlasni{tvu dr`ave, ponovo udahne `ivot. Mo`da Centar u novoj raspodeli radnih obaveza ne mo`e imati ulogu kakvu je nekada imao, ali, u svakom slu~aju, ne bi trebalo i neoprostivo bi bilo da nestane. Deo buxetskih sredstava Op{tine, smatra Domanovi}, trebalo

krompira i to ovom kraju daje nove mogu}nosti. Mogli bismo uspe{no da pratimo proizvodwu merkantilnog krompira u Srbiji, a rezultati na{eg monitoringa mogli bi da garantuju evropskim kupcima da je ovaj proizvod zdravstveno ispravan i da je ~itav proizvodni ciklus protekao u skladu sa svim savremenim zahtevima tr`i{ta - isti~e Domanovi}, dodaju}i da Centar poseduje savremenu opremu, koja godinama stoji neiskori{}ena. Nedavno je upore|ena sa opremom nekih drugih instituta i utvr|eno je da malo toga nedostaje da bi se koristila. Predstavnici lokalne samouprave, kako je re~eno na sednici upravnih odbora Saveta za selo i Fonda za poqoprivredu, imaju nameru da pomognu da se revitalizuje ta laboratorija, ukoliko se dobije “ze-

leno svetlo� od nadle`nog ministarstva. Ako se ovi planovi ostvare, poqoprivrednici Draga~eva bi mogli na svom podru~ju da provere kvalitet zemqi{ta pre svakog zasnivawa proizvodwe. Na osnovu rezultata dobijenih u laboratoriji lak{e bi donosili odluku koju }e kulturu gajiti i kojim ve{ta~kim |ubrivima }e prihrawivati useve.

MOGU]NOST PROIZVODWE BEZVIRUSNOG SADNOG MATERIJALA - Centar ima i laboratoriju za kulturu tkiva, koja bi mogla nanovo da se aktivira. Wen rad bi omogu}io da se u proizvodwu vrate autohtone sorte krompira, jer svet tra`i ba{ takve stare sorte. One

bi garantovano imale izuzetno dobru pro|u na stranom tr`i{tu. Deo raspolo`ivih sredstava iz op{tinskog agrarnog buxeta trebalo bi usmeriti upravo u ovakve ili sli~ne projekte, jer wihvom realizacijom poqoprivreda ovog kraja bi stekla veliku prednost - ka`e Domanovi}. I prof. dr Drago Milo{evi} sa Agronomskog fakulteta u ^a~ku, koji je svojevremeno pru`io veliki doprinos u radu Centra, smatra da ova ustanova ima odgovaraju}u opremu za kontrolu proizvodwe i prometa semenskog krompira i da bi na tom poslu mogla da anga`uje odre|eni broj qudi. To podrazumeva sve laboratorijske preglede uvoznog semenskog materijala, kao i pra}ewe proizvodwe doma}eg semenskog krompira. - Ako dr`ava ho}e i ako zaista postoje dobre namere da se taj posao vrati u Gu~u, to bi bilo dobro za draga~evski kraj. Centar ima i savremenu laboratoriju za proizvodwu bezvirusnog sadnog materijala, u kojoj je mogu}e proizvoditi sadni materijal svih gajenih biqaka, a ne samo krompira, i prava je {teta {to se takva oprema ne koristi. Ja sam u vi{e navrata govorio o tome, ali, na `alost, do sada nije bilo pomaka na ovom planu isti~e prof. dr Milo{evi}.


30

IVAWICA/ARIQE

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

MALI[ANI KONA^NO U NOVIM KLUPAMA

VELIKO INTERESOVAWE ZA KLIZALI[TE

ZVANI^NO OTVORENA [KOLA U OSONICI

USKORO TAKMI^EWE NA LEDU

akon {to je izvr{en tehni~ki prijem pro{le sedmice, u ponedeqak je zvani~no otvorena {kola u Osonici. Iako je uz prisustvo ministra otvorena jo{ u aprilu pro{le godine, |aci su u nove klupe u{li tek u ponedeqak. Razlog dugog ~ekawa na otvarawe {kole su tehni~ki propusti nastali prilikom izvo|ewa radova, koji su tek sada u potpunosti otkloweni.

N

Izdvojeno odeqewe O[ „Kirilo Savi}“ otvorio je zamenik predsednika op{tine Ivawica Raco Sekuli}. \acima {kole po`eleo je pune dnevnike petica, u~iteqima i vaspita~ici jo{ |aka, a prisutnim roditeqima {to vi{e

a samo nekoliko dana prvo ivawi~ko klizali{te izazvalo je veliko interesovawe, o ~emu svedo~i oko 1.800 prodatih karata. Kako ka`u u biletarnici Doma kulture, najvi{e kliza~a bilo je za vreme vikenda, a radnim danima uglavnom u popodnevnim i ve~erwim satima. Mali{ani su, kao {to se i o~ekivalo, najbrojniji. Odrasli “navla~e” klizaqke naj~e{}e kada poma`u svojoj deci. Ovakvo

Z

interesovawe iznenadilo je i predstavnike lokalne vlasti, na ~iju inicijativu je i postavqeno klizali{te. - Veoma smo zadovoqni, ali ne}emo se zadr`ati na tome. Planiramo da animiramo seosku decu i da sa {kolama organizujemo wihov dolazak, a bi}e i takmi~ewa na ledu - najavquje predsednica SO Nevenka Milo{evi}.

SAVINDAN U OSNOVNOJ [KOLI „RATKO JOVANOVI]“

„KONCERT ZA NEVENU“ dece, jer su deca na{a budu}nost, naglasio je. Nakon uvodne re~i, zajedno sa predsednicom Skup{tine op{tine Nevenkom Milo{evi} podelio je paketi}e prisutnoj deci, ~ija se radost i odu{evqewe nisu mogli sakriti. Novac za izradu projektne dokumentacije i izvo|ewe radova obezbedili su Vlada Republike Srbije iz sredstava kredita Evropske banke, Mini-

starstvo prosvete i Op{tina Ivawica. Ukupna vrednost radova iznosi oko 13 miliona dinara, od ~ega je u~e{}e Op{tine oko dva miliona. Izvo|a~ radova je bila firma ,,Invest standard group” iz Beograda, a {kola je izgra|ena po savremenim standardima. Objekat, povr{ine oko 316 kvadratnih metara, ima ~etiri u~ionice, nastavni~ku kancelariju, hol, kuhiwu, trpezariju, kupatila i podrum. Dobijawem upotrebne dozvole, oko 120 mali{ana iz Osonice nastavu }e poha|ati u novosagra|enoj {koli.

radicionalno i ove godine, u {kolama u Kru{~ici, Rado{evu, Grivskoj i Visokoj sve~ano je proslavqena {kolska slava Savindan. [kola u Visokoj, u saradwi sa roditeqima i me{tanima, posebno sve~ano je obele`ila ovaj praznik. Posebna pa`wa bila je posve}ena pozori{noj predstavi. Burnim aplauzima je pozdravqen recital, muzi~ki deo programa, a naro~ito predstava „Koncert za Nevenu“, koju je izvela {kolska dram-

T

ska dru`ina „Tra~ak zra~ka“. Nakon sve~anog programa i lomqewa

slavskog kola~a, doma}in slave je priredio sve~ni ru~ak.

SVETOSAVSKA PRIREDBA

PORUKE MIRA I QUBAVI

PROSLAVQEN SAVINDAN, [KOLSKA SLAVA

U DUHU TRADICIJE

svim osnovnim i sredwim {kolama u ivawi~koj op{tini sve~ano je obele`en

U

27. januar, Savindan. Proslava Savindana protekla je u duhu tradicije lomqewem kola~a,

izvo|ewem prigodnog programa dece pred{kolskog uzrasta, kao i u~enika osnovnih i sredwih {kola u kome su mali{ani i {kolarci pokazali razli~ite talente, kao {to su pevawe, ples, gluma i izra`ajno recitovawe. Nakon priredbe u~enici su nagra|eni paketi}ima, a ovaj dan }e pamtiti i po r a z d r a g a n o m raspolo`ewu, smehu i lepom dru`ewu.

IVAWI^KI PLANINARI NA JUHORU laninari Planinarskog dru{tva „Golija Ivawica“ pro{le subote su u~estvovali na tradicionalnoj akciji Planinarskog saveza Srbije “[esti svetosavski uspon na Juhor”. Oko 300 planinara iz 23 kluba Srbije, stazu dugu 15 kilometara, uz visinsku razliku pri usponu od 600 metara, pre{li su za oko ~etiri sata. - Iako je bilo hladno i padao sneg, uspe{no smo se popeli na vrh “Veliki Ve-

P

kademiju posve}enu proslavi Savindana izveli su u~enici O[ „Sveti Ahilije“, 27. januara u sali Sokolskog doma. Ovogodi{wi program je bio slojevit, sa porukom i akcentom na svetosavskom na~inu `ivota i zdravoj nacionalnosti, {to zna~i voleti svoj narod i po{tovati druge narode i wihovo pravo na lep i slobodan `ivot. Profesorke srpskog jezika Sawa Perovi} i Vesna A}imovi}, osmi{qavaju}i program, veoma su ve{to i suptilno, na nenametqiv na~in, {etaju}i kroz vremeplov i istoriju, skrenule pa`wu na ulogu `ene podse}aju}i nas na zna~ajne `ene

A

kroz istoriju srpskog naroda. Izborom teksta, poezije, proze, duhovnim mislima otaca, biblijskim porukama, kombinacijom starih i aktuelnih tekstova, poslate su poruke qubavi, mira, rodoqubqa i po{tewa kojima treba da te`i svaki ~ovek. Muzika je dala posebnu notu programu, melodije su bile autenti~ne vremenu u kome je `ivela istaknuta Srpkiwa. Muzi~ki pedagog Katarina Simovi} sa u~enicima je izvela muzi~ki program koji je, ukomponovan sa literarnim, dao kompletnu sliku ove izuzetne svetosavske priredbe.

TRIBINA „VASPITAWE BEZ MUKE“

„PORODI^NI BUKVAR“ tren”. I ovu priliku smo iskoristili da sve prisutne klubove pozovemo na na{u akciju “Golija 2013”,

koja je planirana za 18. maj - rekao je predsednik PD “Golija” Aleksandar Markovi}.

kwizi profesorke Milice Novkovi} mo`ete dobiti odgovore na pitawa kako do radosti, dobrote i qubavi u savremenoj porodici, koju }e autorka predstaviti na tribini u Ariqu, 6. februara u 18,45 ~asova. [kolska kuhiwa O[ „Stevan ^olovi}“ bi}e otvorena za sve posetioce koji `ele da saznaju ne{to

U

novo iz oblasti roditeqstva i vaspitawa dece. Su{tina vaspitawa bez kazne i nagrade, koja je tema tribine i kwige, je smawewe nasiqa u porodici, vrti}u, {koli, dru{tvu, nad prirodom. Ulaz je slobodan, a posetioci }e mo}i i da kupe kwigu “Porodi~ni bukvar”. Pripremila: N. R.


31

GORWI MILANOVAC

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

SAVINDANSKI SPORTSKI SUSRETI

NAJBOQA ^ETVRTA OSNOVNA [KOLA

SASTANAK PREDSEDNIKA I DIREKTORKE „ZVEZDE - HELIOS“

JA^A SARADWA

a sastanku predsednika op{tine Gorwi Milanovac Milisava Mirkovi}a i direktorke firme „Zvezda - Helios“ Stanice Levajac dogovorena je ja~a me|usobna saradwa Kompanije i lokalne samouprave. Radi obostranog interesa, predsednik je istakao potrebu da sastanci budu ~e{}i i intenzivniji, jer je Kompanija „Zvezda - Helios“ jedno od vode}ih preduze}a u op{tini Gorwi Milanovac, pa bi sve to rezultiralo i boqim `ivotom me{tana Rudni~ko takovskog kraja. Direktorka Stanica Levajac je predsednika upoznala sa istorijatom Kompanije, realizacijom tokom protekle godine, ali i sa

N

o peti put odr`ani sportski susreti u~enika osnovnih i sredwih {kola sa podru~ja gorwomilanova~ke op{tine, povodom Svetog Save, privukli su masovno publiku u Sportsku halu „Breza“ u Gorwem Milanovcu. Tokom dva dana susreta odr`ana su takmi~ewa u odbojci za u~enice osnovnih i sredwih {kola, kao i takmi~ewe u malom fudbalu u mu{koj i `enskoj konkurenciji za u~enike osnovnih {kola. Najboqu

P

odbojku me|u osnovcima igrale su devoj~ice iz gradske Osnovne {kole „Kraq Aleksandar Prvi“, dok su u~enice gorwomilanova~ke Gimnazije prikazale najvi{e u igri preko mre`e. U izuzetno zanimqivom takmi~ewu u malom fudbalu me|u devoj~icama su pobedile u~enice [kole „Desanka Maksimovi}“, dok su u konkurenciji u~enika pobedili wihovi drugari iz iste {kole. To je i presudilo da ova osnovna {kola iz Gorweg Milanovca bude i

ekipni pobednik ovogodi{wih susreta i zadr`i prelazni pehar, koji su osvojili i pro{le godine. Uru~uju}i nagrade najboqima, predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} je i sve~ano zatvorio ovogodi{we igre. - Nakon pet puta odr`anih susreta, oni se ve} mogu nazvati tradicionalnim, pa se nadamo da }e idu}e godine biti jo{ vi{e u~esnika. [kolovawe ne predstavqa samo u~ewe iz ud`benika, ve} i igru,

pa ni najmawe nije slu~ajno {to je upravo povodom najve}eg {kolskog praznika uprili~en ovaj festival igre. U svakom sportu pobeda je va`na, ali jo{ je va`nije da se i na ovaj na~in dru`ite i upoznajete, a izgradwom sportskih hala na Rudniku, u Takovu i Prawanima, otvara se mogu}nost da se neki naredni susreti odr`e i u drugim sredinama - rekao je predsednik op{tine Gorwi Milanovac. G. T.

/////////////////////////////////////////////////////////////

PRIJEM ZA KUD „[UMADIJA“

OD KONCERTA DO SMOTRE a prijemu predstavnika Kulturno umetni~kog dru{tva „[umadija“ kod predsednika op{tine, povodom tradicionalnog godi{weg koncerta, dogovorena je ja~a saradwa koja bi mogla da dovede do odr`avawa evropske smotre folklora u Gorwem

N

Milanovcu. Predstavnici „[umadije“ bili su predsednik dru{tva Marko Raki} i potpredsednik Jovan Kr~marevi}, koji su predsednika op{tine upoznali sa

svojim aktivnostima, ali i sa nekim planovima za budu}nost. - Nedavno smo u Sportskoj hali „Breza“ odr`ali na{ tradicionalni godi{wi koncert, kojem je prisustvovalo oko dve hiqade Gorwomilanov~ana, {to je mo`da i najve}i broj posetilaca na

koncertima u zatvorenom prostoru u na{em gradu. Uz saradwu sa op{tinom, koja je do sada bila na veoma visokom nivou, `eleli bismo da se pove`emo sa dru{tvima iz gradova po-

PSE]A MAFIJA

KRA\A LOVA^KIH PASA lanovi Lova~kog udru`ewa „Vojvoda Milan Obrenovi}“ iz Gorweg Milanovca upozoravaju javnost na sve ~e{}e pojave kra|e lova~kih pasa. Kra|e zimnice, mesa iz zamrziva~a i ~ega sve ne, ve} su postale uobi~ajene pojave. Gorwomilanova~ki lovci sada upozoravaju na jo{ jednu „granu“ kra|e kra|u lova~kih pasa. - Pas je u lovu umoran i gladan, pa je zato rawiv i prilazi i nepoznatim osobama. Prema svemu sude}i, oni to koriste, pa ih namamquju i zatim odvode u nepoznatom pravcu. Nije nam jasno gde kradqivci nalaze tr`i{te za ukradene pse, kada svaki pas ima elektronski identifikacioni ~ip, ima kwigu pedigrea, a i uveden je u veterinarsku evidenciju, {to

^

bratima sa Gorwim Milanovcem. Ta povezanost bi u perspektivi mogla da dovede do organizovawa evropske smotre folklora u na{em gradu, na kojoj bi u~estvovalo oko ~etiri hiqade folkloraca - rekli su ovom prilikom ~lanovi „[umadije“. - Koncert „[umadije“ u „Brezi“, koji je odr`an pod pokroviteqstvom op{tine, zaista je bio impresivan i po broju posetilaca, i po izvedbi. Iako je dru{tvo mlado, dobrim radom i organizacijom postalo je

planovima za teku}u. - „Zvezda“ je osnovana 1953. godine, {to zna~i da ove godine slavimo {est decenija rada i postojawa. Tokom ~itavog trajawa kompanija je radila na izradi i plasmanu kvalitetnih boja, lakova i drugog materijala iz ove oblasti. Od pre 10 godina radimo u okviru „Helios“ grupe, u kojoj posluje ~ak 30 kompanija iz 14 zemaqa, a mi u na{oj fabrici u Gorwem Milanovcu zapo{qavamo 172 radnika. Pro{le godine smo promet uve}ali za 10 odsto, dok je ove godine izvesno “prebacivawe” plana, koji je napravqen s re?ervom, ali ni on nije mali - istakla je Stanica Levajac. G. T.

bitan faktor na gorwomilanova~kom kulturnom nebu. Tako|e, za ~estitawe je i podatak da je „[umadija“ u{la u finale druge sezone „[qivika“, koji se prikazuje na dr`avnoj televiziji. Iako je na{a me|usobna saradwa na dobrom nivou, voleli bismo da na nekim sve~anostima koje op{tina organizuje, ubudu}e vidimo i ~lanove „[umadije“ - istakao je predsednik op{tine Gorwi Milanovac Milisav Mirkovi} prilikom prijema za ~lanove KUD-a „[umadija“. G. T.

bi trebalo da otklawa svaku mogu}nost trgovawa ovim `ivotiwama. Ali, po svemu sude}i, re~ je o ve}em biznisu, pa se ne iskqu~uje mogu}nost trgovine psima preko granica na{e zemqe. U svakom slu~aju, lovci ubudu}e moraju obratiti jo{ ve}u pa`wu u lovu, kako ne bi ostali bez svojih ~etvorono`nih qubimaca - govori o ovoj temi Bo{ko Milovanovi} iz gorwomilanova~kog lova~kog udru`ewa i odbornik u Skup{tini op{tine. Prema procenama gorwomilanova~kih lovaca, u posledwe vreme je na teritoriji koju pokriva Lova~ko udru`ewe „Vojvoda Milan Obrenovi}“ nestalo oko 20 lova~kih pasa, a procewuje se da jedan ko{ta oko 200 evra. G. T.


32

SPORT

FUDBALERI BORCA ODIGRALI PRVU PRIJATEQSKU UTAKMICU

REMI SA SUPERLIGA[EM BORAC - JAVOR

1:1 osle kra}eg zimskog odmora i prozivke 17. januara, fudbaleri Borca su u subotu odigrali prvu prijateqsku utakmicu sa Javorom. Po snegu i vrlo te{kim uslovima utakmica je odigrana na pomo}nom stadionu FK Borac. Gol za ^a~ane postigao je Martinovi} u 38. minutu. Deset minuta pre kraja drugog poluvremena rezultat je izjedna~io Josovi}. - Iako zvu~i kao fraza, zaista nam rezultat nije bio u prvom planu. Po ovakvom vremenu trebalo bi se

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

PIPER SPECIJALNI GOST NA IZBORU SPORTISTE GODINE U IVAWICI

IVAWICA, NEPRESU[NI IZVOR TALENATA

P

pokazati u defanzivi, jer ona otkriva karakter. Za fudbalsku kreativnost nije bilo mnogo prostora, niti sam imao nekih zahte-

DOVESTI PRAVA POJA^AWA Fudbaleri Javora od ponedeqka su na pripremema u Tivtu. Tamo }e odigrati {est kontrolnih utakmica sa crnogorskim prvoliga{ima i jednu sa Metalcem iz Gorweg Milanovca. - Jo{ uvek je aktuelan i prelazni rok. Do sada smo izgubili dosta igra~a i nadam se da je to kraj. @eqa mi je da dovedemo prava poja~awa na mesta Jakimovskog i Milovanovi}a koji, sasvim je izvesno, odlazi da igra za Radni~ki iz Kragujevca. Bez dileme, trenutno je Stojakovi} pravo poja~awe u timu Javora, a ostali bi trebalo da poka`u da nisu samo prinove ka`e trener Javora Mladen Dodi}. On je nedavno u Ivawici progla{en i za najboqeg trenera u 2012. godini.

va u ofanzivi. Mo`emo da budemo zadovoqni - prokomentarisao je posle utakmice Mladen Dodi}, trener FK Javor. U prvom poluvremenu igrao je prvi tim Borca: Petri}, Boranija{evi}, Dimitrijevi}, Radanovi}, Radovanovi}, Jeremi}, Kosti}, Martinovi}, Jovan~i}, Mugo{a i Ra{kovi}. U nastavku utakmice {ansu su dobili i mla|i igra~i: Nikoli}, Mili~i}, Dragutinovi}, Ili}, Tadi}, Milojevi}, \okovi}, Jovi~i}, @ivkovi}, Zo}evi}, Pavi}evi}, Obreni}, Ma{ovi}, Obradovi} i Jovanovi}. - Va`no je da nismo izgubili. Nastavqamo da treniramo, a nadam se i da

}e nam vreme i}i na ruku, dok ne po|emo na pripreme u Herceg Novi. Zadovoqan sam utakmicom sa Javorom. Naro~ito smo dobro odigrali prvo poluvreme. Na raspolagawu imamo dosta igra~a, polako su`avamo sastav prvog tima - izjavio je trener Borca Zoran Wegu{. Pro{le sedmice ~a~anski klub je poja~ao doskora{wi kapiten Novog Pazara Irfan Vu{qanin. Stari - novi igra~ Borca do sada je nastupao za OFK Beograd, Spartak, Sevojno, Jagodinu i Novi Pazar. Vu{qanin je sa Borcem potpisao dvogodi{wi ugovor. Z. J.

U ATOMSKOJ BAWI ODR@AN SVETOSAVSKI [AHOVSKI TURNIR

ZASLU@IO GRAN PRI U subotu je Atomskoj bawi Gorwa Trep~a odr`an 24. Svetosavski {ahovski turnir. Takmi~ilo se 64 {ahista iz Srbije, a po broju u~esnika, uz ^a~ak open u POBEDNICI Pobednik turnira je velemajstor Branko Damqanovi} iz Beograda, drugi Pan~evac intermajstor Jovan Radlova~ki, a tre}i fidemajstor iz ^a~ka Vladan Rabrenovi}.^etvrto mesto je osvojio Goran Arsovi} iz Pan~eva i peto Branko Komneni} iz Kragujevca. Pobedniku je pripalo 12 hiqada, drugoplasiranom osam i tre}eplasiranom pet hiqada dinara. ^etvrtoplasiranom Arsi}u pripalo je tri hiqade, a petoplasiranom Komneni}u dve hiqade dinara. Svim pobednicima pripao je i pehar.

Preqini, Svetosavski turnir polako prevazilazi lokalne okvire. Ove godine se okupilo najvi{e {ahista. U~estvovali su i velemajstor Borko Lajthajm,

intermajstori Zoran Arsovi}, Dejan Pavlovi}, Mile Smolovi} i fidemajstori Radoje Iri`anin i Du{an ^olovi}. Do{li su i takmi~ari iz Lu~ana, Gorweg

Milanovca, Kraqeva, Kragujevca. Obrad Vasi} je pre{ao hiqade kilometara od Hanovera do ^a~ka radi Svetosavskog turnira, a Branko Basanovi} je stigao iz Wujorka. Bio sam na takmi~ewima {irom sveta. Ali, ovo je jedan od najlep{ih jednodnevnih turnira. Trebalo bi ga proglasiti za Gran pri i dodeliti mu pravi takmi~arski zna~aj prokomentarisao je ovogodi{wi pobednik Branko Damqanovi} i tako odao priznawe organizatorima [ahovskog skupa u Gorwoj Trep~i, Mesnoj zajednici Atomska bawa i Gradu ^a~ku. Generalni pokroviteq turnira i ove godine je bila ^a~anska banka, koja je izdvojila zna~ajna sredstva i mo`da }e postati trajni suorganizator. Osim ^a~anske banke, sponzor je i pekara Petrovi}. Z. J.

ekskluzivnom hotelu “Park� nedavno je odr`ano progla{ewe najuspe{nijih sportista Ivawice. Burnim aplauzom pozdravqen je i gost ve~eri, nekada{wi proslavqeni sportista biv{e Jugoslavije i Srbije u borila~kom sportu, dobitnik Majske nagrade 2011, aktuelni predsednik Karate federacije Srbije i ~lan UO Sportskog saveza Srbije Slavoqub Piper. On je u ime Sportskog saveza Srbije u~estvovao u dodeli priznawa nauspe{nijim sportistima i sportskim radnicima Ivawice. - Poznato je da sportski savezi {irom Srbije dodequju priznawa najuspe{nijim sportistima. U ve}ini slu~ajeva, predstav-

U

nici Sportskog saveza su specijalni gosti. U posledwa dva meseca sam u~estvovao na pet progla{ewa. Posebno mi je drago zato {to sam bio u Ivawici. Taj grad me podse}a na moje sportske dane, na vreme kada sam bio selektor Jugoslovenske karate reprezentacije, jer smo ba{ tu obavili gro priprema. Iako mala, Ivawica je imala u~esnike Olimpijade, {to je za svaku pohvalu. Kada je re~ o {kolskom sportu, imaju pravi rasadnik talenata istakao je Piper. On je u razgovoru za ^a~anski glas naglasio i da }e uz podr{ku sportskih udru`ewa i lokalne samouprave punim kapacitetom za`iveti rad ^a~anskog sportskog saveza.

KARATE KLUB NEMAWA U^ESTVOVAO NA HUMANITARNOM KUPU

ZA TAMARU I SVETLANU re}i put za redom karatisti Nemawe u~estvovali su na Humanitarnom kupu koji organizuje kraqeva~ki klub Reikon. Kup je bio otvoren za sve borila~ke sportove i takmi~are koji su `eleli da da pomognu le~ewe {estogodi{we Tamare Mili}evi} i babice iz Kraqeva Svetlane Stefanovi}, koje boluju od tumora na mozgu. Sa ovog takmi~ewa ^a~ani su se vratili i sa medaqama. Tijana Lu~i} osvojila je drugo mesto u katama, Vuka{in Lu~i} tre}e u katama i dogovorenom sparingu, dok je Leonardo Markovi} bio prvi u ove dve discipline i tre}i u borbama. Branko Nikoli} je zauzeo prvo mesto u katama i borbama, Awa Krsmanovi} je bila najboqa i u katama i u dogovorenom sparingu, kao i Luka Beli}. Karatista Dejan Nedeqkovi} zauzeo je drugo mesto u katama i tre}e u dogovorenom sparingu. Prvi put na Kupu su nastupili i najmla|i karatisti Nemawe. Zorana Topalovi} je bila tre}a, a Aleksa Rakovi} prvi u katama. - Svi su pobednici. Mo`da novac koji je prikupqen nije dovoqan, ali su makar Tamara i Svetlana videle da imaju podr{ku qudi koji veruju u wihov oporavak i potpuno izle~ewe - rekla je Zorana Koji}, trener KK Nemawa. Z. J.

T


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

33

SPORT

^A^ANIN RADOJKO AVRAMOVI] PONOVO OSVOJIO [AMPIONAT JUGOISTO^NE AZIJE

SINGAPURSKI HEROJ

“U Radija mi verujemo” bila je jedna od najupe~atqivijih poruka kojom su navija~i do~ekali selektora i fudbalere singapurske reprezentacije po povratku iz Tajlanda, gde im je po tre}i put pripala titula [ampiona Jugoisto~ne Azije. Nekada{wi golman ~a~anskog Borca Radojko Avramovi} trenirao je Singapur skoro deset godina.

a to vreme Singapurci nisu postali samo trostruki {ampioni Jugoisto~ne Azije. Radi je uspeo da ih uvede i u tre}u rundu takmi~ewa za Svetsko prvenstvo u fudbalu. Posle osvajawa najnovije titule, selektora i wegove fudbalere samo je na aerodromu do~ekalo vi{e od tri hiqade qudi. Nekoliko sati su Radijeva supruga Bratislava i wihov unuk ~ekali da se pozdrave sa wim. Ali, prave ovacije tek su usledile na ulicama Singapura i na stadionu. Nekoliko dana posle povratka u zemqu, reprezentativce je primio i predsednik Singapura. Svaki put kada su osvajali titule, {efovi dr`ave su im prire|ivali prijeme.

Z

Veliku naklonost navija~i su Radiju Avramovi}u pokazali i pre desetak dana, kada se vra}ao u Srbiju. Ugovor sa Singapurom mu je istekao 31. decembra i zvani~no je na konferenciji za {tampu potvrdio da vi{e ne}e voditi wihovu reprezentaciju. U nadi da }e se predomisliti, od navija~a je do`iveo samo ovacije i naklonost. Ponovo su ga ispratili sa istim parolama: “Radi, volimo te”, “Hvala Radi”, “Zadr`ite Radija”! - Posle devet i po godina vo|ewa reprezentacije, ne trebaju mi dokazivawa, nego promena sredine. Bio je pravi trenutak da se posle osvajawa tre}eg [ampionata povu~em. Sada sam na malo du`em odmoru, a u februaru }u sa Singapurcima pregovarati da li }u se vratiti kao fudbalski savetnik ili koordinator. Vide}emo za nekoliko sedmica - ka`e Avramovi}. Na [ampionatu Azije, svake druge godine, takmi-

~i se 14 reprezentacija, a u finale ulazi osam. Sve utakmice [ampionata odigrane su u novembru i decembru pro{le godine. UVEK U VRHU Radojko Avramovi} je karijeru zapo~eo kao golman u ~a~anskom Borcu jo{ 1968. godine. Tu je ostao do sredine sedamdesetih, kada prelazi u Rijeku. Posle Rijeke, igrao je za dva engleska kluba, Noc kaunti i Koventri siti. Branio je godinu dana i za OFK Beograd. Sa Radojkom Avramovi}em u timu, Rijeka je nekoliko puta osvajala Kup mar{ala Tita, bio je progla{avan i za najboqeg golmana. Englezima je pomogao da iz druge pre|u u prvu ligu, a i tamo je jedne godine progla{en za najboqeg igra~a kluba. Godinu dana je branio u OFK Beogradu i ekipa se vratila u prvu ligu. Trenersku karijeru je po~eo u Omanu, najpre kao

asistent ~uvenom Ediju Frimanu, a potom kao trener golmana. U Omanu ostaje sedam godina, prelazi u Kuvajt i wihovu reprezentaciju odvodi na Olimpijadu u Sidnej 2000. godine. I ovo nije kona~na lista. - Rad sa reprezentacijom je dosta druga~iji, nego sa klubom. Klubovi imaju redovna takmi~ewa, stalno su na okupu. Te`e je voditi

MALI FUDBAL

FONTANA POBEDNIK KUPA

finalu Kupa regiona zapadna Srbija u malom fudbalu Fontana je u hali Sportsko rekreativnog centra “Mladost” pobedila kragujeva~ki Ma{inac sa 6:4. Iako su na kraju utakmice doma}ini ostvarili solidnu prednost, prvo poluvreme definitivno je pripalo Kragujev~anima. Najpre su poveli 2:0, potom su na{i smawili rezultat,

U

Ma{inac posti`e jo{ jedan pogodak, Fontana im se pribli`ava i 2:3 je bio kona~an rezultat prvog dela utakmice. U nastavku, ^a~ani najpre izjedna~avaju, a potom ostvaruju sigurnu prednost. - Igrali smo bez dva kqu~na igra~a u rotaciji. Fontana je sjajna ekipa, dr`ali su visok ritam igre tokom cele utakmice i mi smo ih svojim gre{kama

reprezentaciju. U Singapuru, na primer, mladi}i slu`e vojsku dve godine. Taman stvorite dobrog igra~a, a on mora u vojsku pri~a Avramovi}. Napomiwe i da su mu veliku pomo} u vo|ewu singapurske reprezentacije pru`ili Rus Aleksandar Beo~enko, kao i fudbaleri iz na{ih krajeva Aleksandar \uri}, Srbin iz Bosne koji odavno `ivi u Singapuru i ima wihovo dr`avqanstvo i Fahrudin Mustafi}. USPE[NIJI NA STRANI I Radojko Avramovi} je samo jedan od nizu trenera i igra~a koji su u inostranstvu uspe{niji nego u Srbiji. - Rad, rad, samo rad - ka-

`e Avramovi}. A da li je i jedina karika od koje zavisi uspeh? Avramovi} je uveren i da bi Borac bio dosta uspe{niji klub ukoliko bi glavnu okosnicu tima ~inili ^a~ani. Ustvari, igra~i iz grada i okoline. - Dok sam ja igrao, jednu sjajnu ekipu je najpre vodio Gojko Zec. Nismo imali sre}e da se plasiramo u prvu ligu, ali su u tom timu igrali odli~ni Martinovi}, Petrovi}, Ostoji}, Kova~evi}, Radowi}, bra}a ^akarevi}, Tadi}, Kosti}. Kasnije nas je preuzeo Dragan Bojovi} Patak. I on je opet, sjajno vodio jedan tim... Uvek je Borac dobre igra~e. Najva`nije je na{im mladim qudima pru`iti {ansu - smatra Avramovi}. Z. J.

KO[ARKA

REZULTATI I UTAKMICE vratili u `ivot. Bila nam je ~ast da igramo i pred ovako divnom publikom izjavio je Marko Gavrilovi}, kapiten Ma{inca. - Znali smo da ne}e biti lako. Publika je do{la u velikom broju, bili smo pod tenzijom i malo su nam se na po~etku stegle noge. Uostalom, to je i pokazao rezultat na kraju prvog po-

luvremena. Kasnije smo uspeli da uhvatimo ritam i pobedimo - komentar je kapitena Fontane Milo{a Ristanovi}a. Pobedom u Kupu regiona zapadne Srbije Fontana se plasirala za takmi~ewe sa ekipama prve Futsal lige. U Kupu prve Futsal lige o~ekuju ih najboqe ekipe. Z. J.

Ko{arka{ka liga Srbije 17. kolo Metalac - Borac Mocart sport 56:76 18. kolo Borac Mocart sport - Konstantin 68:75 Druga liga Srbije 14. kolo Mladost ^a~ak - Beovuk 72 Beograd 96:83 15. kolo Mladost ^a~ak - Spartak Subotica, 3. februar, hala “Mladost”, 18 ~asova

Heba juniorska liga Srbije 13. kolo Polet Ratina - Borac Mocart sport 63:88 14. kolo Borac Mocart sport - Radni~ki Kragujevac, nedeqa, hala KK Borac, 11 ~asova ABS Elektro kadetska liga Srbije 11. kolo Sloga - Mladost ^a~ak 61:71 Fle{ - Borac 85:65 12. kolo [umadija 1991 Kragujevac Mladost ^a~ak Sloga - Borac Mocart sport


34

SPORT ATLETIKA

NEMAWA OBORIO DR@AVNI REKORD a dvoranskom mitingu u Bratislavi Nemawa Koji}, ~lan Atletskog kluba Sloboda, oborio je dr`avni juniorski rekord u trci sa seniorima na 800 metara. Taj rekord do sada je dr`ao Robert ^orda{. On je u Veroni 1991. godine 800 m istr~ao za 1:54:33, a Nemawa u Bratislavi za 1:51:63. U ukupnom plasmanu Nemawa Koji} je zauzeo drugo mesto. Bojana Kali~anin bila je prva u grupi i deseta u ukupnom plasmanu u trci na 400 metara.

ATLETSKI KLUB ^AAK

ZA DVA DANA DVE TRKE

U

NASTAVAK AKTIVNOSTI U OKVIRU PROJEKTA „DECI S QUBAVQU”

DA „BUBA MARA” NE MIRUJE ntuzijasti okupqeni oko projekta „Deci s qubavqu” nisu mirovali ni tokom zimskog raspusta, a ve} su po~etkom drugog polugodi{ta aktivnosti intenzivirane. Dok su |aci bili na ferijama, u sali Osnovne {kole „Vuk Karaxi}” odr`ana je sedmodnevna {kola fudbala. Vi{e od 100 de~aka, raspore|enih u vi{e grupa poha|alo je ovu, svojevrsnu, obuku i savladavalo osnovne elemente fudbalske tehnike. U istoj sali u toku je rad sa najtalentovanijim malenim fudbalerima u usavr{avawu novih ve{tina. Nastavqena je zimska {kola za golmane u sali O[ „Filip Filipovi}”, pod nadzorom trenera Aca Vukadinovi}a, jednog od nosilaca stru~nih aktivnosti projekta i wegovih saradnika. Dvadesetak malih golmana u~i specifi~ne elemente u fudbalu, posebno prilago|ene tom mestu u timu. Tako|e, po~elo je prvenstvo na male golove „4 na 4” pred{kolskih grupa i prvih razreda. De~aci su svrstani u ekipe koje nose nazive krajeva grada u kojima `ive i oni }e se nadmetati narednih meseci. Prvenstvo se odr`ava u dane vikenda u sali O[ „Vuk Karaxi}”. Nosioci zadataka na stru~no-vaspitnom poqu projekta zavr{avaju organizacione pripreme za odr`avawe obrazovnih ~asova po {kolama u periodu februar - maj, samim tim i na omasovqewu fudbala.

E

N

Vaqevu je pro{le subote odr`ana tradicionalna Svetosavska trka, a ve} sutradan u Beogradu Beli kros, na kome su u~estvovali atleti~ari iz nekoliko zemaqa. Atleti~ari kluba ^AAK istr~ali su obe trke. Na Svetosavskoj trci se takmi~ilo wih 15. Ogwen

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

Nikoli} je bio najboqi u konkurenciji mla|ih pionira, Teodora Tomi} je zauzela tre}e, a Katarina Propadovi} peto mesto. U konkurenciji starijih juniora Kristina Tovilovi} je bila ~etvrta, Marko Tvrdi{i} peti. Stariji pionir \or|e Soldatovi} osvojio je peto mesto, mla|a juniorka Jovana

Xamba{evi} bila je {esta. Zapa`ene rezultate postigle su i pionirke Tijana Milunovi}, Tawa Nikoli}, Kristina Savi}, Teodora Xamba{evi}, Nevena Markovi}, Miqana Bukarica, kao i najmla|i u~esnik Marjan Milovankovi}. Odli~no je tr~ao i senior Darko Rosi}. Na Belom krosu Ogwen Nikoli} je zauzeo tre}e, a Teodora Tomi} {esto mesto. Starija juniorka Kristina Tovilovi} bila je peta, mla|a juniorka Jovana Xamba{evi} deveta. Dobre rezultate postigli su stariji pionir \or|e Soldatovi}, stariji junior Marko Tvrdi{i}, dok je senior Darko Rosi} istr~ao svoju najboqu trku na osam hiqada metara. Z. J.

KK MLADOST

DVE POBEDE ZA ^ETIRI DANA

NEKI NOVI KLINCI Petli}i Zadrugara iz Dowe Trep~e su u subotu u okviru Zimske Sber bank lige savladali vr{wake u`i~ke Slobode sa ubedqivih 5:0. Ta Zadrugareva selekcija se takmi~i u Op{tinskoj ligi i nedavno je ostala bez pola tima, po{to je jedan broj talentovanih de~aka pre{ao u redove Borca. Sa wima radi iskusni trener Mirko Joki}, koje je nakada vodio mla}e selekcije tog kluba, ~iji je izdanak bio i kasnije ~uveni Jovan Gojkovi}.

Nastavqeno je takmi~ewe u okviru Zimske Sberbank fudbalske lige ^a~ka, uz u~e{}e 72 ekipe. Posle mesec dana igrawa u sportskoj dvorani u Preqini, karavan se preselio u salu O[ „Branislav Petrovi}” u Slatini. Planirano je da tokom vikenda budu odigrane po 33 utakmice. - Posao jeste obiman, ali kada se ne{to voli, ni{ta nam ne pada te{ko - isti~e idejni tvorac projekta “Deci s qubavqu” Aleksandar Ivkovi}: - U realizaciji programskih aktivnosti imam nesebi~nu podr{ku mojih najbli`ih saradnika. Za vo|ewe turnirskih takmi~ewa zadu`en je Du{an Kuki}, stru~ne poslove sprovodi grupa trenera u kojoj su Stepan Katani}, Aco Vukadinovi}, Darko Duki} i Ivan Ivanovi}, dok je za vaspitno - obrazovni rad sa decom zadu`en profesor Gojko Vujinovi}. Vrlo brzo }emo krenuti da dr`imo ~asove iz raznih {kolskih predmeta, koji su pro{le godine bili izuzetno pose}eni.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl.glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

esto u borbi za opstanak u prvoj B ligi ko{arka{i Mladosti zadr`ali su zabele`iv{i dve pobede za samo ~etiri dana. Pro{log utorka su u odlo`enoj utakmici savladali @elezni~ar iz In|ije sa 86:76, a u subotu pred svojim navija~ima, trijumfovali su nad beogradskim Beovukom 96:83. ^a~ani su dobro otvorili utakmicu i posle tri minuta, vodili sa deset ko{eva

M

razlike. Gosti uspevaju da do|u u vo|stvo, ali prva ~etvrtina pripada doma}inima. U nastavku Raki}evi} posti`e ~etiri trojke i Mladost prvo poluvreme zavr{ava sa sedam poena razlike, 42:35. Tre}a ~etvrtina donosi izjedna~enu igru, a pobednik je odlu~en u posledwih pet minuta me~a, ponajvi{e zahvaquju}i nezaustavqivim Jankovi}u, Spasi}u i Petkovi}u.

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora Telenor d.o.o., za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije, na lokaciji "^a~ak 14", na poslovnom objektu u Ulici Milutina Mandi}a br. 2 u ^a~ku, K.P. br. 5106/2 KO ^a~ak. 2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom 08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenog upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sredinu. NA^ELNIK UPRAVE, Milo{ Milosavqevi}, dipl.ing.arh


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

marketing 032/342-276

MARKETING

35


36

SPORT

- U 2012. u Moravi~kom okrugu registrovano 17 odsto mawe saobra}ajnih nezgoda nego 2011. - Oko 42 odsto “saobra}ajki”, zabele`enih pro{le godine, dogodilo se vikendom. - Evidentirano i 3.348 vo`wi pod dejstvom alkohola ako vreme prolazi, primena Zakona o bezbednosti u saobra}aju pokazuje rezultate i u Moravi~kom okrugu. Prema podacima Policijske uprave ^a~ak, u 2012. godini broj saobra}ajnih nezgoda je za 17 odsto mawi nego 2011. Izra`eno u brojkama, pro{le godine je registrovano 150 nezgoda mawe. Na putevima Moravi~kog okruga u 2012. poginulo je 12, a 2011. 21 lice. Za deset odsto mawi je i broj povre|enih. Mo`da, donekle, mo`e da ohrabri i podatak da je u 2012. zabele`eno znatno vi{e lak{ih, nego te`ih povreda. - Imaju}i u vidu potrebu da je vrlo va`na briga o deci, kao u~esnicima u saobra}aju, iz godine u godinu Policijska uprava poja~ava kontrolu u zonama osnovnih {kola i sprovodi akcije usmerene na edukaciju i pomo} deci koja prvi put samostalno u~estvuju u saobra}aju, kao i na pona{awe voza~a prema wima. Broj mali{ana i tinejxera do 14 godina,

KAKVO JE STAWE NA NA[IM PUTEVIMA TRI GODINE POSLE PRIMENE ZAKONA O BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU?

NAJKRITI^NIJI VIKENDI

K

jednom platio kaznu: - Imam dozvolu od ‘79. godine, ali nisam vam ja ba{ najboqi za tu pri~u. Ne vozim ~esto auto, samo od ku}e do posla i ponekad odem u Draga~evo. Nisam ni neki voza~ koji }e se sa drugima sva|ati, jer misli da je po{to-poto u pravu. Dozvolu mi nisu nikada oduzimali, a kaznu sam

koji su povre|eni u saobra}ajnim nezgodama je 67 ili 12 odsto u odnosu na ukupan broj povre|enih osoba - navedeno je u saop{tewu PU ^a~ak. Nije ni{ta neobi~no i da se dosta “saobra}ajki” doga|alo vikendom. Naro~ito kriti~no vreme bilo je petkom od 12 ~asova do nedeqe u pono}. “Od ukupnog broja saobra}ajnih nezgoda sa nastaradalim licima, koje su se dogodile 2012. godine, 157 nezgoda ili oko 42 odsto, registrovano je u dane vikenda”. Naj~e{}i uzrok saobra}ajnih nezgoda u 2012. bila je neprilago|ena brzina. Neustupawe prava prvenstva prolaza uzrokovalo je 103, a vo`wa pod dejstvom alkohola 90 nezgoda. Pro{le godine su se naj~e{}e de{avale saobra}ajne nezgode u kojima je do{lo do sudara vozila koja su se kretala iz suprotnog smera (154).

SANKCIJE Na teritoriji Policijske uprave ^a~ak, u 2012, sankcionisano je vi{e od 23 hiqade prekr{aja iz oblasti bezbedno-

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

sti u saobra}aju. Izgleda da je na{im voza~ima i putnicima najte`e da ve`u pojas. Evidentirano je i 3.348 vo`wi pod dejstvom alkohola, {to je 14 odsto od ukupnog broja izvr{enih prekr{aja. Zbog izre~enih kaznenih poena, oduzete su 152 voza~ke dozvole. Podse}amo sve voza~e koji su sankcionisani zbog te{kih saobra}ajnih prekr{aja da uskoro mogu poha|ati seminare Agencije za bezbednost saobra}aja. Oni }e biti organizovani u U`icu, Subotici i Ni{u. Svi stari i mo`da novi voza~i trebalo bi da dostave Agenciji neophodnu dokumentaciju sedam dana pre po~etka nastave. Posle provere da li kandidat ispuwava neophodne uslove, imaju {ansu da ponovo upravqaju vozilima. Seminar u U`icu, koji je mnogim ^a~anima i najbli`i, po~iwe 4. februara.

[TA KA@U VOZA^I? Rade}i anketu o tome da li im je nekada i zbog ~ega oduzimana dozvola, uglavnom smo nailazili na savesne voza~e. Na{ prvi sagovornik Jovan P. samo je

jednom platio zato {to sam parkirao na pogre{nom mestu. - Ja nemam voza~ku dozvolu, ali mislim da su pe{aci bezobrazniji od voza~a. Pretr~avaju ulicu gde stignu, prolaze kroz crveno, po pe{a~kom prelazu se kre}u kao da su po{li na korzo - ka`e Du{an S. Kona~no smo naleteli na voza~a koji je tri meseca bio bez dozvole: - Samo jednom. Uhvatili su me u Qubi}u da vozim sa 1,14 promila alkohola. Bilo je to pre sedam, osam godina, pre ovog novog Zakona. Tada su mi uzeli dozvolu na tri meseca i vi{e nisam pijan sedao za volan. - Ja ne mogu da sastavim mesec dana, a da me negde ne zaustavi policija. Sad imam da platim kaznu zbog pogre{nog parkirawa i razmi{qam da li da je pla}am ili odem u zatvor. Sre}om, nisam ostajao bez dozvole. ^esto sam kriv, to i priznajem, ali nervira me nepravda. Zaustavqaju nas koji vozimo kr{eve, a oni sa luksuznim limuzinama se pona{aju kao da je ~itava magistarala wihova. Kada }e jednom da budu jednaki ar{ini za sve i da li }e nekada u Srbiji i ministri pla}ati kazne zbog prekr{aja u saobra}aju, kao i obi~an narod? - pita se Aleksandar T. Z. J.


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

ZA[TO SU ZIMI BOQE ZIMSKE GUME?

VOZA^I PA@WA

ako novi propisi obavezuju da se zimske gume na snegu, ledu ili poledici koriste u periodu od 1. novembra do 1. aprila, mnogi voza~i i daqe misle da zimske gume nisu potrebne na suvom ili mokrom putu u toku zime. To je velika zabluda, jer je poznato da za gume zima po~iwe kada temperatura padne ispod 7 stepeni Celzijusa. Na toj temperaturi letwa guma o~vrsne, a

I

wene performanse se smawuju. Zakon nas je prinudio da zimske gume imamo na snegu, ledu i poledici, ali o sopstvenoj bezbednosti moramo sami da brinemo i odaberemo gume sa kojima je rizik sveden na najmawu meru. KONSTRUKCIJA ZIMSKIH GUMA Jedna od najzna~ajnijih karakteristika gume je priawawe na podlogu, {to je posebno va`no za zimske gume. Kriti~ne komponente zimske gume zbog kojih je boqa od letwe su gumena smesa od koje je napravqena, dezen gaze}eg sloja i veliki broj finih lamela. Gumena smesa od koje je letwa guma proizvedena

37

SAOBRA]AJ

po~iwe da otvrdwava ispod 7 stepeni Celzijusa i ne mo`e da obezbedi nivo priawawa koji je potreban zimi. Specijalna tehnologija proizvodwe omogu}uje zimskoj gumi da bude elasti~na i da dobro priawa za podlogu na niskim temperaturama. U sastavu gumene smese je vi{e prirodnog kau~uka i silike koji se stvrdwavaju na mnogo ni`im temperaturama od sinteti~kog kau-

“izreckana�. Zimska guma ima oko 1.200 lamela a letwa samo 200. Lamele omogu}uju blokovima gaze}eg sloja da se saviju i zariju dubqe u sneg ili led, {to poboq{ava vu~u. M+S gume sa simbolom planina/sne`na pahuqica Zimske gume bi trebalo uvek da nose oznaku M+S (Mud & Snow), M&S ili M.S. Me|utim oznaka M+S ne zna~i da je guma obavezno zimska, mo`e biti zimska guma ili guma za sve sezone. Simbol planina/sne`na pahuqica poti~e iz Kanade odakle se ra{irila po celom svetu. Ova oznaka je uvedena da bi omogu}ila nestru~wacima da, kada `ele da kupe zimske gume, ne kupe gre{kom gume za sve sezone. U februru 1999. godine, Udru`ewe proizvo|a~a guma Kanade i Udru`ewe proizvo|a~a guma SAD, prihvatile su proceduru za testirawe guma za o{tre zimske uslove Ameri~kog dru{tva za testirawe i materijale. Indeks prijawawa na snegu po ovom standardu je jednak ili ve}i od 110, u odnosu na referentnu gumu sa indeksom 100. Dizajn gaze}eg sloja,

~uka. Silika u gumenoj smesi tako|e uti~e na boqe performanse ko~ewa na mokrom, {to skra}uje zaustavni trag ko~ewa. Dezen gaze}eg sloja je posebno va`an u uslovima snega i bquzgavice kada to~ak svojom rotacijom pritiska sneg u {iroke kanale gume, stvaraju}i dodatnu trakciju. Zahvaquju}i usmerenom, asimetri~nom dezenu gaze}eg sloja i ve}oj dubini kanala, boqe su performanse ko~ewa i mawa je opasnost od akvaplaninga. Zimsku gumu mo`emo prepoznati po velikom broju popre~nih lamela kojima je guma Zimska guma sa dubokim profilom i

struktura i materijali od kojih su proizvedene gume za o{tre zimske uslove obezbe|uju boqe vozne karakteristike u zimskim uslovima. Prema savetu ovog tela, u oblastima gde ve}i sneg ~e{}e pada, trebalo bi montirati ove gume. Ozna~ene su sa M+S i simbolom planina/sne`na pahuqica. Ova oznaka trenutno je obavezna samo u SAD i Kanadi, dok u Evropi to nije regulisano zakonom. Poznati ameri~ki testovi guma su pokazali da gume sa ovim simbolom imaju najmawe 10 odsto boqe prijawawe na snegom prekrivenom putu od guma bez ove oznake. Ve}ina proizvo|a~a je ve} prihvatila simbol planina/sne`na pahuqica, a o~ekuje se da uskoro bude na svim zimskim gumama. Kada kupite gumu sa oznakom M+S i simbolom planina/sne`na pahuqica mo`ete biti sigurni da ste kupili zaista zimsku gumu. BOQE PERFORMANSE ZIMSKIH GUMA Najva`nija performansa zimske gume od koje zavisi bezbednost je ko~ewe u zimskim uslovima, koje se

guma koja to vi{e nije

meri du`inom zaustavnog puta ko~ewa. Prema testu koji je sproveo Michelin, zaustavni put na snegu sa 50 km/h za letwu gumu je 63, a za zimsku 32 metra. Zaustavni put na mokrim putevima sa 80 km/h i temperaturom ni`om od 7 stepeni Celzijusa za letwu gumu je 40, a za zimsku 34 metra. Dovoqno je da ko~ewe bude du`e za samo jedan metar i da se sudar ne mo`e izbe}i. Zimske gume vam poma`u da izbegnete rizike od povreda i materijalne {tete. Ako ih do sada niste montirali u~inite to odmah. PRAVILNO KORI[]EWE GUMA, VE]A U[TEDA ^ e t i r i letwe plus ~etiri zimske gume ko{taju pribli`no isto kao ~etiri letwe, koje vozite preko cele godine, jer sa gumama koje su pril a g o | e n e godi{wem dobu ostvari}ete odre|enu u{tedu u pogledu potro{we goriva. Sa zimskim gumama nipo{to nemojte voziti tokom cele godine, jer se one leti mnogo br`e tro{e zbog mek{e smese, a i ko~ewe je znatno lo{ije. Najboqe je staviti zimske gume na sva ~etiri to~ka. Ako ste stavili zimske

gume samo na predwu osovinu, mo`e do}i do zano{ewa, proklizavawa i zaokretawa vozila u krivinama. Ako se zimske gume postave samo na zadwu osovinu, pri skretawu, predwe gume mogu da izgube prijawawe, a vozilo nastavi pravo. SKLADI[TEWE GUMA Na kraju zime ili leta trebalo bi zameniti gume. Jednostavnije je imati oba kompleta guma montiranih na felne, ali je to i skupqe. Na na{em tr`i{tu cene vulkanizerskih usluga su znatno jeftinije nego u Evropi, pa je isplativije montirati i demontirati gume. Ako sami skladi{tite gume, potrebno je da se pridr`avate slede}ih uputstava: - Pre nego {to skinete gume, ozna~ite pozicije na kojima su se nalazile, kako biste slede}e sezone predwe gume stavili na zadwu, a zadwe na predwu osovinu. To se radi zato {to se gume na razli~itim osovinama nejednako tro{e. - Operite vodom to~kove i dobro ih obri{ite da biste spre~ili koroziju. - Izvadite komadi}e {qunka, ako ih ima u kramponima gume. - ^uvajte ih na mra~nom, hladnom i suvom mestu. Nemojte ih dr`ati tamo gde ima uqa, goriva ili hemikalija.


38

[ARENA STRANA

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

NAJSEKSIPILNIJE @ENE OVOG MILENIJUMA

redni{to ~asopisa “GQ” proglasilo je Bijonse najseksepilnijom `enom u ovom milenijumu. Me|u najsekse-

U

pilnijim `enama u ovom veku je i Kejti Holms, zahvaquju}i toples sceni iz filma od pre 13 godina. Iako je biv{a supruga Toma Kruza proteklih godina bila uglavnom majka i doma}ica, zahvaquju}i ost-

BRAON Uspe}u, sigurno! Braon boja zna~i smirenost, strpqewe i izdr`qivost. Ako ste pod stresom, obucite ne{to u braon boji i bi}e vam lak{e. Ako je va{a omiqena boja braon, vi ste prakti~ni, uporno sledite svoje ciqeve i umete da u`ivate. Te{ko}e ne mogu da vas izbace iz takta. Uvek nalazite re{ewe koje svima odgovara.

varewu “The Gift” iz 2000. u kojem je prvi i posledwi put pokazala svoje gole grudi, uredni{tvo “GQ” je ocenilo kao najseksepilniji kadar snimqen u ovom milenijumu. Pored wih na listi su i

ZELENA Boja samouverenosti. Zeleno podsti~e koncentraciju. Kada idete na va`an razgovor, obucite ne{to zeleno. Ako je va{a omiqena boja zelena, vi ste pouzdani i radoznali i spremni ste svakoga da saslu{ate. Bitna vam je sigurnost, ali ste istovremeno otvoreni za novine.

tri Xesike, Alba, Simpson, Bil o ~ijem seksepilu je suvi{no i pisati. Zanimqivo je da se na listi na{la i Britni Spirs, i to zahvaquju}i `utom pitonu kojeg je oko vrata nosila tokom nastupa na

CRNA Boja elegancije, otmenosti i svojeglavosti. Crna boja deluje tajanstveno. Ako nosite crno, izgleda}ete otmeno i elegantno. Ako je va{a omiqena boja crna, stalo vam je da okolina obra}a pa`wu na vas, a ne na va{u garderobu. Kada treba da donesete odluku, ne rukovodite se ose}awima, ve} iskqu~ivo argumentima.

[TA ZNA^I VA[A OMIQENA BOJA PINK Va{ trik - mali ciqevi. Pink, to jest ru`i~asta boja podsti~e sposobnost mi{qewa. Nekoliko ru`i~astih detaqa na va{em radnom stolu u~ini}e pravo ~udo. Ako je va{a omiqena boja pink, vi ste `ivahni, vispreni i imate smisla za detaqe. Postavqate sebi male ciqeve i umete sebe da nagradite za postignuti uspeh. Ve}i poslovi za vas ponekad predstavqaju optere}ewe i zbog toga ste skloni da ih prepustite drugima.

QUBI^ASTA Vi ste kreativni, jer qubi~asta boja zna~i kreativnost i sklonost ka umetnosti. Zidovi ofarbani u qubi~asto }e vas opustiti i smiriti. Volite ekstravaganciju, umete da slikate, pi{ete ili da se bavite dekorisawem. Mnogi smatraju da ste svojeglavi, ali ko vas poznaje, zna koliko mu zna~ite. Vi ste osoba od stila, koja u`iva u egzoti~noj hrani.

@UTA Svaki dan je novi po~etak. @uto tera mra~ne misli, inspiri{e i deluje podsticajno. Ako vam je `uta omiqena boja, vi ste u rano jutro potpuno budni i puni o~ekivawa kre}ete u novi dan. Vrcate od ideja, a ako do|e do sva|e, umete da pomirite sukobqene strane. Harmoni~na atmosfera vam je veoma bitna. Volite timski rad i imate smisla za humor.

dodeli MTV VMA nagrada. [akira je tako|e me|u “damama milenijuma” kao jedna od najpo`eqnijih latino lepotica uz Xenifer Lopez, a dru{tvo im prave Monika Belu~i (najseksepilnija Italijanka), Mi-

PLAVA

BELA

Tiha voda breg roni. Plavo simbolizuje prijateqstvo, mir i unutra{wu ravnote`u. Ako je va{a omiqena boja plava, vi ~esto delujete zami{qeno, ali ste uvek tu kada treba da pomognete svojim prijateqima. Umete dobro da procenite svoje mogu}nosti, ali i qude oko sebe.

A

la Kunis (najseksepilnija Ukrajinka), Frida Pinto (najseksepilnija Indijka), kao i glumice Kristina Hendriks, Hale Beri, Megan Foks, [erliz Teron, Xenifer Lorens...

Samo bez haosa! Belo je simbol reda i ~isto}e, ali i rezervisanosti. Ako je va{a omiqena boja bela, vi ste veoma osetqivi. Volite ~isto}u i jasnu situaciju. U va{em okru`ewu mora da bude red. Umete da odredite prioritete kako u poslu, tako i u privatnom `ivotu.

ko volite pink boju zna~i da ste romanti~ni, a ako je dre~avo `uta va{a boja, to zna~i da ste skoro uvek dobro raspolo`eni. Ili mo`da nije tako? Hambur{ki psiholog Angelika Fas otkriva {ta va{a omiqena boja govori o vama.

CRVENA

Strast, snaga i dominantnost. Ko `eli da bude prime}en, obu}i }e ne{to crveno i time pokazati svoju strastvenu prirodu i impulsivnost. Ako je va{a omiqena boja crvena, puni ste samopouzdawa, {to naumite to i ostvarite. Ne volite da vam bilo ko komanduje. Zbog toga se ~esto sva|ate, ali ko vas poznaje, zna i to da ste veoma senzualni, pa ~ak i romanti~ni. U vezi ste izuzetno strasni i rado preuzimate inicijativu. pripremila: I. M.


Na osnovu ~l. 70. i 72. Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br.116/08) i Odluke direktora Centra za socijalni rad grada ^a~ka br. 01-95/1 od 24. 01. 2013. godine

^A^AK Bra}e Gli{i}a 13/8 Tel: 032/34-33-29

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD GRADA ^A^KA OBJAVQUJE JAVNI POZIV za prikupqawe ponuda za javnu nabavku usluga 1. Predmet javne nabavke su usluge Pomo} u ku}i 2. Javnu nabavku vr{i Centar za socijalni rad grada ^a~ka za potrebe korisnika usluga Pomo} u ku}i (u daqem tekstu Naru~ilac) 3. Pravo u~e{}a u postupku imaju sva zainteresovana lica koja ispuwavaju uslove za u~e{}e u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama i uslovima predvi|enim konkursnom dokumentacijom. 4. Ponude se sastavqaju u svemu prema konkursnoj dokumentaciji Naru~ioca i moraju biti ~itko popuwene, overene i potpisane od strane Ponu|a~a. 5. Ponu|a~ je du`an da uz ponudu, shodno ~l. 44. st.9. Zakona o javnim nabavkama, dostavi dokaze o ispuwenosti uslova predvi|enih konkursnom dokumentacijom. 6. Rok za podno{ewe ponuda je 10 kalendarskih dana od dana objavqivawa javnog poziva u listu "^a~anski glas" do 10 ~asova posledweg dana isteka roka. Po~etak roka ra~una se od prvog narednog dana od dana objavqivawa javnog poziva u listu "^a~anski glas". 7. Blagovremenim }e se smatrati ponude koje stignu na adresu Naru~ioca do posledweg dana isteka roka do 10 ~asova, bez obzira na na~in dostavqawa. 8. Ukoliko rok isti~e na dan koji je, kod naru~ioca neradan ili na dan dr`avnog praznika, kao posledwi dan navedenog roka smatra se prvi slede}i radni dan. Ponude podnete po isteku navedenog roka ne}e se razmatrati i neotvorene }e biti vra}ene ponu|a~u. 9. Ponude moraju biti jasne i nedvosmislene sa va`no{}u najmawe 60 dana od dana otvarawa ponuda. 10. Kriterijum za ocewivawe ponuda je najni`a ponu|ena cena. 11. Ponude sa varijantama, kao i zajedni~ke ponude, nisu dozvoqene. 12. Uvid u konkursnu dokumetaciju kao i preuzimawe iste, zainteresovani ponu|a~i mogu izvr{iti kod Naru~ioca- Centar za socijalni rad grada ^a~ka, ul. Kneza Milo{a br. 1, u pravnoj slu`bi, svakog radnog dana od 8 do 14 ~asova od dana objavqivawa javnog poziva u "^a~anskom glasu". 13. Zainteresovani ponu|a~i mogu dostaviti ponude neposredno ili preporu~enom po{tom u zape~a}enom kovertu na adresu Naru~ioca, CENTAR ZA SOCIJALNI RAD GRADA ^A^AK, Ul. Kneza Milo{a br.1, 32000 ^A^AK sa naznakom: PONUDA ZA USLUGU POMO] U KU]I- NE OTVARATI. 14. Javno otvarawe ponuda obavi}e komisija Naru~ioca, posledweg dana isteka roka sa po~etkom u 10,30 ~asova u prostorijama Centra za socijalni rad grada ^a~ka, ul. Kneza Milo{a br.1. 15. Naru~ilac }e doneti odluku o dodeli ugovora u roku od 10 dana od dana otvarawa ponuda, a ponu|a~ima }e biti dostavqena u roku od 3 dana od dana dono{ewa odluke. 16. Ako ponu|a~ ~ija ponuda bude izabrana, ne potpi{e ugovor, naru~ilac }e potpisati ugovor sa prvim narednim najpovoqnijim ponu|a~em. 17. Dodatne informacije mogu se dobiti neposredno i na telefone: 032/226-317; 032/341-233 i 347-384, u pravnoj slu`bi u vremenu od 08 do 14 ~asova.

STANOVI P- 28 m2, nov, 2. sprat, gas, {iri centar. Cena 15.000 E P- 26 m2, nov, 3. sprat, CG, centar. Cena 23.000 E /PDV/ P- 30 m2, noviji, 4. sprat, CG, H.Morava. Cena 22.000 E P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej. Cena 23.000 E P- 38 m2, 3. sprat, CG, lift, Avenija 1. Cena 26.000 E P- 34 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 25.000 E P- 34 m2, 4. sprat, CG, lift, centar. Cena 22.000

39

OGLASI

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

E P- 36 m2, 6. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena 25.000 E P- 45 m2, 2. sprat, CG, Nemawina. Cena 33.000 E P- 43 m2, 4. sprat, TA, Centar. Cena 29.000 E P- 46 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 29.000 E P-45 m2, 5. sprat, CG, Medicinska {kola.Cena 23.000 E P- 50 m2, 1.sprat, TA, Balkanska. Cena 27.000 E P- 52 m2, 3. sprat, gas, centar. Cena 34.000 E P- 52 m2, 6. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 31.000 E P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena 34.000 E P- 55 m2, 4. sprat, CG, lift, Q.Kej. Cena 36.000 E P- 57 m2, 3. sprat, CG,centar. Cena 40.000 E P- 58 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 33.000 E P- 63 m2, 1. sprat, TA, Hotel Morava. Cena 40.000 E P- 60 m2, nov, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 46.000 E P- 60 m2, 4. sprat, CG, lift, Alvaxinica. Cena 42.000 E P- 66 m2, 1. sprat, CG, lift, Hotel Morava. Cena

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

061/617-82-60 064/137-41-37 064/146-87-31

STANOVI P-18m2, 2.sprat, cgObili}eva/novo. Cena 16 000 E P-26 m2, 3. sprat, ta,Kej, Cena 18 500E P-33m2, 5. sprat, cg, B.Jankovi}a /nov/. Cena 21 000 E P-35m2 ,PR, ta, H.Morava. Cena 23 000 E P-36m2, 2. sprat, cg, Obili}eva /novo/. Cena 23 000 E P-36m2, PR, cg, Qubi}ska. Cena 29 000 E P-36m2, 4. sprat, cg, Qubi}ska. Cena 22 500 E P-37m2, PR, cg,Kej. Cena 24 000 E P-42m2, PR, cg, Solunska. Cena 34 000 E P-51m2, 2. sprat, ta, B. Jankovi}. Cena 31.000E P-44m2, 2. sprat, ta, Kej. Cena 30 000 E P-46m2, PR, cg,Avenija 1. Cena 31 000 E P-47m2, 1. sprat, ta, Kej, Pri{tinska. Cena 31 000 E P-47.5m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 28 000 E P-48m2, 12. sprat, cg,

Vinara. Cena 26 000 E P-50.5 m2, 3. sprat, cg, hotel Morava. Cena 38 000 E P-53m2, 3. sprat, ta , B.Jankovi}a. Cena 33 000 E P-53m2, 2.sprat, cg, Kej, cena 35 000 E. P-54m2, 2. sprat, ta, Nemawina. Cena 36 000 E P-54m2, 1. sprat, cg, Qubi}ska , nov. Cena 53.500 E P-57m2, 4. sprat, cg, Avenija 2. Cena 36 000 E P-56m2, 5. sprat, cg, Nemawina. Cena 35 000 E P-56m2, 4. sprat,cg, Centar. Cena 32 000 E P-57m2, 4. sprat, cg, Kej. Cena 36000 E P-57m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 41 000 E P-58 m2, 6. sprat, cg, K.Milo{a. Cena 37 000 E P-58m2, 2. sprat, cg, H.Morava. Cena 42 000 E P-58m2, 9. sprat, cg, Kej. Cena 38 000 E P-60m2, 3. sprat, ta, Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 1. sprat, cg,

Sv.Save. Cena 42 000 E P-64m2, 2. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 40500 E P-66.5m2, 7. sprat, cg, Nemawina. Cena 38 000 E P-67m2, 3. sprat,cg, Balkanska. Cena 38 000 E P-70m2, 2. sprat,cg, Kej. Cena 45 000 E P-73m2, 1. sprat, cg, Alvaxinica. Cena 58 000 E P-74m2, 5. sprat, cg, Kalu|erice. Cena 45 000 E P-76m2, 2. sprat, cgCentar. Cena 51 000 E P-76.5m2, PR, cg, Cara Lazara, nov. Cena 62 000 E P-83m2, 1. sprat, cg, K.V.Popovi}a. Cena 51 000 E P-80m2, 1. sprat, cg, Kej. Cena 53 000 E P-96m2, 5. sprat, cg, Alvaxinica . Cena 66 000 E P 17m2, prizemqe, Balkanska. Cena 9 000 E

KU]E P-40m2, 17 ari-G.Atenica, 10 500 E P-35+13m2, 1 ar-V.Stepe, 30 000 E P-70m2, 6.3 ara-Atenica , 34 000 E P-67m2, 3 ara-V.Stepe, 36 000 E P-120m2, 5.5 ari- {iri centar, 40 000 E P-137m2, 1.5 ari-Obili}eva, 67 000 E P-120+40m2, 3 ara-Ko{utwak, 67 000 E P-100m2, 2 ara-Centar,72 000 E P 60m2, 1 ari Suvi breg, 27 000E P-180m2, 2.5 ara-{iri centar, 72 000 E P-67m2, 4.75 ari-Centar, 83 000 E

45.000 E P- 69 m2, 4. sprat, CG, Avenija 1. Cena 45.000 E P- 68 m2, 1. sprat, gas + gara`a, centar. Cena 47.000 E P- 70 m2, 2. sprat, CG, lift, Q. Kej. Cena 47.000 E P- 77 m2, 4. sprat, CG, lift, Centar. Cena 50.000 E P- 76 m2, 5. sprat, CG, Hotel Morava. Cena 42.000 E P- 75 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena 47.000 E P- 80 m2, 4. sprat, CG, Q.Kej. Cena 47.000 E P- 92 m2, 5. sprat, CG, lift, centar. Cena 70.000 E P- 80 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 70.000 E / PDV / P- 83 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 60.000 E P- 77 m2, nov, 1. sprat, CG, centar. Cena 65.000 E /PDV/ P- 103 m2, 1. sprat,

P-120+65+100m2, 3.8 ari, Zelengorska, 90 000 E P-164m2 , 4.6 ari-Centar, 140 000 E P-106m2, 5.8 ari, Nu{i}eva, 73 000 E P-63m2, 4.7 ari-Atenica , 37 000 E P-64 m2+35m2, 7 ari- Suvi Breg, 33 000 E P-54m2+32m2+30m2, 6 ari-Trbu{ani, 37 000 E P 200m2 3 ari nova ,Trubu{ani, 40 000

dupleks, cg, Nemawina. Cena 80.000 E P- 120 m2, 3. sprat, dupleks, CG, Hotel Morava. Cena 75.000 E KU]E P- 92 m2, plac 5 a, {kola R.Mitrovi}. Cena 50.000 E P- 120 m2 / P+PK/ , plac 2 ara, Obili}eva. Cena 50.000 E P- 70 m2, plac 4.13 ari, Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000 E P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha / vo}wak, {uma /, Teo~in. Cena 15.000 E P- 100 m2 /P + 1 /, plac 12 a, Prijevor. Cena 18.000 E P- 30 m2, plac 25 a. Trnava. Cena 11.000 E P-250 m2 + 120 m2, plac 28 ari, Qubi}. Cena 80.000 E

LOKALI P- 20 m2, nov, centar, CG. Cena 30.000 E P- 25 m2, Car Lazar, CG. Cena 22.000E P- 71 m2 /P+1/, centar, plac 1 a. Cena 80.000 E P- 134 m2, dva nivoa, cg, Nemawina. Dogovor. P- 105 m2 /SU+PRIZ/, CG, H.Morava. Cena 60.000 E P- 49 m2, Alvaxinica, CG. Cena 38.000 E P- 61 m2, Hotel Morav, CG. Cena 45.000 E / PDV/ P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena 20.000 E PLACEVI P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa glavnog puta. Cena 70.000 E P- 40 a, kod Bolnice. Dogovor P- 1 ha, 10 a, Preqina / kru`ni tok/. Dogovor. P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa glavnog puta. Cena 400 e/ar


40

OGLASI

JAVNO PREDUZE]E ZA GAZDOVAWE [UMAMA „SRBIJA[UME“ BEOGRAD [UMSKO GAZDINSTVO „GOLIJA“ IVAWICA OBJAVQUJE JAVNI POZIV ZA LICITACIONU PRODAJU OTVARAWEM ZATVORENIM PONUDAMA Koja }e se odr`ati 05.02.2013 godine (utorak)u 11 ~asova u prostorijama direkcije [G *Golija* Ivawica. Predmet licitacije je prodaja tehni~kog i ogrevnog drveta u odelewima u kojima je planirana prodaja na pawu na osnovu godi{wih planova. Partija br.1 Odelewe 2, GJ Javor Korav~ina, povr{ine 44,05 ha, ukupne neto mase 2033 m3 trupci bk II klase 20 m3x3445,00 = 68900,00 trupci bk III klase 40 m3x2665,00 = 106600,00 ogr. drvo bk. I klase 778 m3x2324,00=1808072,00 ogr.drvo.bk. II klase 256 m3x1689,00= 432384,00 cep.ogrev bk 703 m3x2228,00= 1566284,00 ogr.drvo u du` smr~e 106 m3x1388,00= 147128,00 rud. drvo smr~e 111 m3x3070,00= 340770,00 ogr. drvo jas. u du`. 19 m3x1388,00= 26372,00 Ukupno:

2.033 m3

4.496.510,00

Partija br.2 Odelewe 44,GJ Mu~aw, povr{ine 44,64 ha, ukupne neto mase 688 m3 cep.ogr.bk. I klase 328m3x2238,00=734064,00 ogr.drvo.bk. II klase 58m3x1689,00= 97962,00 ogr.drvo u du` smr~e 14 m3x1388,00= 19432,00 rud. drvo smr~e 48 m3x3070,00= 147360,00 trupci smr~e III klase 39 m3x4569,00= 178191,00 trupci cr.bora II klase 19 m3x4203,00= 79857,00 trupci cr.bora III klase 51m3x2595,00= 132345,00 rud.dr.cr.bora 96m3x1832,00= 175872,00 ogr.dr.cr.bora 29m3x1388,00= 40252,00 Ukupno:

688 m3

1.605.335,00

Partija br.3 Odelewe 45, GJ Mu~aw, povr{ine ha,ukupne neto mase 499 m3 trupci cr.bora II klase 38 m3x4203,00= 159714,00 trupci cr.bora III klase 113 m3x2595,00=293235,00 rud.dr.cr.bora 173 m3x1842,00=318666,00

ogr.dr.cr.bora trupci be.bora II klase trupci be.bora III klase rud.dr.be.bora ogr.dr.be.bora cep.ogr.bukve

65m3x1388,00= 90220,00 6m3x5756,00= 34536,00 17 m3x4569,00= 77673,00 29 m3x1832,00=53128,00 11m3x1388,00= 15268,00 47 m3x2258,00=106126,00

Ukupno:

499 m3

ogr. dr. bk.u du`. I klase ogr.dr.bk. u du` II klase

255 m3x2324,00=592620,00 17m3x1689,00= 28713,00

Ukupno:

272 m3

Prodajem garsoweru na Alvaxinici, nova, odmah useqiva.Tel: 032/222-552, 064/158-93-63 Prodajem stan 24+8 m2 u

621.333,00

Partija br.5 Odelewe 32,GJ Jadarevo-Crvena gora, povr{ine 13,92 ha,ukupne neto mase 286 m3 trupci cr.bora II klase 4 m3x4193,00= 16772,00 trupci cr.bora III klase 16m3x2585,00= 41360,00 rud.dr.cr.bora 25 m3x1832,00= 45800,00 ogr.dr.cr.bora 11 m3x1388,00= 15268,00 trupci be.bora III klase 9m3x4559,00= 41031,00 rud.dr.be.bora 18 m3x1832,00= 32976,00 ogr.dr.be.bora 8 m3x1388,00= 11104,00 cep.ogr. bukve I klase 167 m3x2258,00=377086,00 ogr.dr.bk. u du` II klase 28 m3x1689,00= 47292,00 Ukupno:

286 m3

628.689,00

Partija br.6 Odelewe 42, GJ Jadarevo Crvena gora, povr{ine 2,04 ha,ukupne neto mase 68 m3 ogr.drvo u du` smr~e 15 m3x1388,00= 20820,00 rud. drvo smr~e 33 m3x3070,00= 101310,00 trupci smr~e III klase 20 m3x4569,00= 91380,00 Ukupno:

68 m3

213.510 ,00

Partija br.7 Odelewe 27,GJ Jadarevo Crvena gora, povr{ine 37,97 ha,ukupne neto mase 859 m3 trupci bk.I klase 15 m3x4460,00 = 66900,00 trupci bk II klase 99 m3x3445,00 = 341055,00 trupci bk III klase 80 m3x2665,00 = 213200,00 trupci smr~e II klase 9m3x5756,00= 51804,00 trupci smr~e III klase 27 m3x4569,00= 123363,00 ogr. drvo bk. I klase 416 m3x2314,00= 962624,00 ogr.drvo.bk. II klase 87 m3x1689,00= 146943,00 ogr.drvo u du` smr~e 35 m3x1388,00= 48580,00 rud. drvo smr~e 94 m3x3070,00= 288580,00 Ukupno:

859 m3

^a~ak, Vojvode Stepe 46 senzalcacak@beotel.net

blizini Ideje, cena: 18 500 eura. Tel: 063/691-761 Prodajem renoviran dvosoban stan P=55 m2 na Qubi} keju u ulici Danice Markovi}.Tel: 032/344630 Prodajem stan P=47,51 m2 sa CG u Nemawinoj ulici.Tel: 063/691-761 Nov, odmah useqiv stan P=50 m2, Qubi}ska ulica. Tel: 064/158-93-63 Prodajem stan P=59 m2 Industrijski prolaz, 22 000 eura sa stvarima.Tel: 063/691-761 Prodajem stan na Gradskom {etali{tu, P=40 m2, cena: 41 000 eura.Tel: 064/158-93-63 Prodajem ku}u P=80 m2 i 6,5 ari placa u Atenici, cena: 45 000 eura.Tel: 066/9000-228

1.148.566,00

Partija br.4 Odelewe 50, GJ Mu~aw, povr{ine 9,64 ha,ukupne neto mase 272 m3

032/222-552 064/158-93-63 063/691-761

Prodajem stan P=62,8 m2 na Alvaxinici, 1.sprat, CG, cena: 31 500 eura. Tel: 063/691-761 Prodajem stan P=67 m2, novija gradwa na Alvaxinici. tel: 064/15893-63 Prodajem jednosoban stan P=34 m2 u blizini Nemawine ulice, cena: 18 500 eura,Tel: 032/344-630 Prodajem dvoiposoban stan P=54 m2 na Qubi} keju, u zgradama od fasadne cigle,Tel: 064/158-93-63 Prodajem dvosoban stan, Centar, P=58 m2, lift, CG, povoqno.Tel: 063/691-761

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

Prodajem seosko doma}instvo sa 60 ari zemqe u Trnavi. Tel: 063/691-761 Prodajem nov stan P=60 m2 ugao Balkanske i Solunske, povoqno. Tel: 032/222-552, 064/158-9363 Prodajem kompletno name{tenu garsoweru na Qubi} keju, cena: 18 500 eura.Tel: 032/344-630 Prodajem stan P=34 m2 u Qubi}skoj ulici.Tel: 063/691-761 Prodajem dvosoban stan P=58 m2 u centru grada, CG, cena: 33 000 eura.Tel: 032/222-552, 064/158-9363 Prodajem ku}u na 6 ari placa u Aveniji 1, cena: 29 500 eura.Tel: 063/691-761 Prodajem ku}u P=50 m2 i

2.243.049,00

5 ari placa u Trnavi, cena: 15 000 eura. Tel: 032/344630 Prodajem dvoiposoban stan P=55 m2 na Qubi} keju u zgradama od fasadne cigle.Tel: 064/673-29-69 Kupujem ku}u u {irem centru grada sa nezavisnim placem. Tel: 063/691-761 Prodajem nove, odmah useqive stanove u Obili}evoj ulici, dogovor. Tel: 064/158-93-63 Kupujem jednosoban stan, nebitna lokacija. T e l : 064/673-29-69 Prodajem dvoiposoban stan P=69 m2, CG, Avenija 1.Tel: 032/222-552, 064/673-29-69 Prodajem dvoiposoban stan P=62,75 m2 u centru u Gospodar Jovanovoj ulici.Tel: 063/691-761 Dve ku}e na 4 ara placa u Atenici, jedna renovirana i useqiva sa grejawem na gas P=70 m2 i druga samo ozidana i pokrivena P+1. Prodajem ili mewam za dvosoban stan.Tel: 064/158-93-63

Partija br.8 Odelewe 2, GJ O{tri vrh-Lu~ka reka, povr{ine 7,10 ha,ukupne neto mase 334 m3 trupci bk.I klase 21 m3x4460,00 = 93660,00 trupci bk II klase 31m3x3445,00 = 106795,00 trupci bk III klase 52m3x2665,00 = 138580,00 ogr. drvo bk. I klase 161m3x2314,00=372554,00 ogr.drvo.bk. II klase 69m3x1679,00= 115851,00 Ukupno:

334 m3

827.440,00

Sveukupna koli~ina drvnih sortimenata iznosi 5039 m3 Sveukupna vrednost svih partija po po~etnim cenama bez Pdv-a iznosi 11.784.432,00 dinara. Rok za izvr{ewe posla je 30. 09. 2013 godine. Drvni sortimenti koji su predmet prodaje na navedenim lokacijama mogu se razgledati u periodu od 30. 01. 2013 godine do 04. 02. 2013 godine od 9-15 ~asova uz OBAVEZNU unapred najavu Qubovi} Radoslavu, {efu [U Ivawica, tel: 064/8155-347. Zainteresovani za u~e{}e na navedenoj licitaciji u obavezi su da svoje ponude sa navedenim cenama za ponu|ene partije po{aqu ili donesu u zape~a}enom kovertu sa naznakom: *LICITACIJA DRVNIH SORTIMENATA [G *GOLIJA* NE OTVARATI*, na adresu JP* Srbija{ume* Beograd, ([G *Golija* Ivawica, V.Marinkovi}a br.139, 32250 Ivawica, na ruke Nedeqkovi} Predraga, mob. tel: 064/8564-266. U obzir }e se uzeti sve zatvorene ponude koje se dostave li~no ili ako su poslate po{tom i stignu na navedenu adresu, najkasnije 04. 02. 2013.godine do 14 ~asova. Tako|e u obzir }e se uzeti i zatvorene ponude koje se dostave Komisiji na mestu odr`avawa licitacije 05.02.2013 godine do 10 i 30 ~asova , koje su predhodno zavedene u pisarnici [G *Golija* Ivawica. Pravo u~e{}a na licitaciji otvarawem zatvorenih ponuda imaju sva pravna lica koja predhodno izvr{e uplatu depozita u visini od 10% od po~etne vrednosti koja se licitira, a koja }e slu`iti za obezbe|ewe posla, na tek. ra~un JP *Srbija{ume* Beograd, [G *Golija* Ivawica , koji se vodi kod Vojvo|anske banke, broj 355-1044279-03, uz napomenu: UPLATA DEPOZITA ZA LICITACIJU NA DAN 07. 02. 2013 godine. Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najvi{a ponu|ena cena za partiju. Sa ponu|a~em koji je dostavio najpovoqniju ponudu zakqu~i}e se Ugovor, a upla}ena sredstva na ime depozita ostalim ponu|a~ima se vra}aju. Ukoliko ponu|a~ ~ija je ponuda najpovoqnija odustane od zakqu~ewa ugovora gubi pravo na povra}aj upla}enog depozita ,a ugovor }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dao slede}u najpovoqniju ponudu.

MALI OGLASI UDRU@EWE privatnih doktora medicine i stomatologa ^a~ak organizuje STRU^NI SASTANAK sa temom UVOD U ENERGETSKU MEDICINU. Predava~ Dr. Igor ^etojevi}. Bli`e informacije o ceni i predava~u www.docigor.org. Stru~ni sastanak se odr`ava 7.2.2013.godine u Amfiteatru Tehni~kog fakulteta u 19 ~asova. Zdravstveni savet je ovaj skup akreditovao sa 2 boda za slu{aoce -doktore medicine, doktore stomatologije, farmaceute i biohemi~are. ULAZ SLOBODAN. PRODAJEM Citroen C 3 1.2 benzin , 2004.godi{te, pre{ao 103.000 kilometara. Cena 3.400 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Renault Tvingo 1.2., benzin, sa plinom, 2002. godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 2 1.4, HDI 2004.godi{te. Cena 2.900 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Citroen C 3, 1.4., benzin, 2003.godi{te, pre{ao 140.000 kilometara. Cena 2.999 E. Tel. 064/ 2402699

PRODAJEM Jugo sa plinom 2006.godi{te. Cena 1.100 E. Tel. 064/ 2402699 PRODAJEM Renault Megane 1.5. DCI, 2007.godi{te, 5 vrata , pre{ao 163.000 kilometara. Uve`en iz Francuske. Cena 5.400 E. Tel. 064/ 2402699 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Qubi} keju, ulica Danice Markovi} broj 80, 2. sprat, centralno grejawe. Tel. 064/8292725, 032/ 354285 KUPUJEM ku}u u gradskoj zoni, iskqu~ivo od vlasnika. Zvati posle 13 ~asova. Tel. 063/ 8735576


PRODAJEM mesing u {ipkama fi 12, 7. kg. Cena 60 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM be`i~ni telefon Panasonik. Cena 15 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 7494846. PRODAJEM magnetnu traku za fitnes sa 8 brzina. Cena 120 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM zvu~ne kutije Jamma 200 v, 1.par. Cena 100 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 7494846 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan, poseban ulaz, ku}a, grejawe TA. Tel. 032/ 332-761 PRODAJEM razne bicikle. Mo`e zamena za cerova drva.Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips 60 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM motornu testeru Stil 041. Tel.353016, 063/ 7494846 PRODAJEM biciklu sa 21 brzinom Skot. Cena 150 E. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM zup~astu pumpu za pretakawe uqa i emulzije, trofazna Sever Subotica. Cena 60 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016,063/ 7494846

PRODAJEM razne delove za Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM neonke za kvarcovawe lica i tela 80-100 W, cena 9 e komad. Mo`e zamena za cerova drva. Tel.353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM 500 zna~ki iz stare Jugoslavije. Cena 90 e. Mo`e zamena za cerova drva. Tel. 353-016, 063/ 7494846 PRODAJEM ku}u u varo{ici u Kotra`i, sa 2 objekta, prodavnicom i 2 gara`e, na 40 ari zemqe.Tel. 0033354540398 IZDAJEM ku}u u Qubi}u kod zelene pijace. Tel. 064/ 8423736 PRODAJEM crevo za vodu 50 m, od pola cola na kalemu. Tel. 064/ 9950345 PRODAJEM muzi~ku liniju Philips sa gramofonom i zvu~nicima, vrlo povoqno. Tel. 064/ 9950345 POTREBNA kuvarica i fizi~ki radnik u etno centru u podno`ju Div~ibara. Tel. 060/ 3004264 POTREBNI radnici za rad u autoperionici sa iskustvom. Tel. 064/ 2620064 IZDAJEM stan i lokale u Qubi}skoj 50. Tel. 032/343-667, 065/ 6107999 PRODAJEM `i~ano staklo 9 E/ m. Tel. 353-016, 063/ 7494846 IZDAJEM ku}u P-35 m2

AGENCIJA

SIGMA

kod zelene pijace u Qubi}u.Tel. 064/ 8423736 KUPUJEM stan do 40 m2, u`i centar, bez centralnog grejawa, do tre}eg sprata. Tel. 060/ 328-3892, 061/ 289-25-16 PRODAJEM ku}u, Kulinova~ko poqe 78 i 10 ari placa, i 20 ari wivu. Tel. 371-496 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Beogradu, blizu Hotela Srbija. Tel. 062/ 9770228 PRODAJEM OLT dvorednu sejalicu za kukuruz. Tel. 065/ 4238232, 064/ 1637612 PRODAJEM traktor Renault 57ks, 85.god. duplak, odli~no stawe, uvoz. Tel. 065/ 4238232, 064/ 1637612 BALIRKA Daic- Fahr HD360 i grabuqe balerine Daic - Fahr, {irine 2.5m. Tel. 065/ 4238232, 064/ 1637612 JEDNOREDNI bera~ Sip tornado 40 2006.god. sa ventilatorom. Tel. 065/ 4238232, 064/ 1637612 SAMOISTOVARNA prikolica za |ubre, 3 t. Tel. 065/ 4238232, 064/ 1637612 TRA@IM posao u butiku ili nekoj drugoj trgovinskoj radwi. Tel. 064/ 9950345 PRODAJA tehnike MARANC DEK TEHNIKS DEK JVCCD PLEJER, po 20 eura komad. Nenad, tel. 063/ 1665062 IZDAJEM name{tenu garsoweru sa parnim gre-

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9 Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457 Mob: 060/348-9270 e-mail: sigmanet@eunet.rs

NEKRETNINE

STANOVI P-18 m2, 2. sprat, CG, Obili}eva / novo /. Cena 16.000 eura P-22.5 m2, PR, CG, S.Save. Cena 18.500 eura P- 26 m2, 3.sprat, TA, Kej. Cena 18.500 eura P-33 m2, 5.sprat, CG, B.Jankovi}, nov. Cena 21.000 eura P-34 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 25.000 eura P-35 m2, PR, TA, H.Morava. Cena 23.000 eura P- 36 m2, PR, CG, Qubi}ska. Cena 29.000 eura P-36 m2, 4.sprat, CG, Qubi}ska. Cena 20.500 eura P-37 m2, PR, CG, Kej. Cena 24.000 eura P-42 m2, PR, CG, Solunska. Cena 34.000 eura P-43+6 m2, 6.sprat, CG, {iri centar. Cena 31.000 eura P-51 m2, 2. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 31.000

41

OGLASI

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

eura P- 44 m2, 2. sprat, TA, Kej. Cena 30.000 eura P-46 m2, PR, TA, B.Jankovi}a. Cena 30.000 eura P-46 m2, 1. sprat, CG, M.Nik{i}a. Cena 36.000 eura P-46 m2, PR, CG, Avenija 1. Cena 31.000 eura P-47 m2, 1. sprat, TA, Kej, Pri{tinska. Cena 31.000 eura P-47.5 m2, 5.sprat, CG, Nemawina. Cena 28.000 eura P-48 m2, 12.sprat, CG, Vinara. Cena 26.000 eura P-50.5 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena 38.000 eura P-53 m2, 3. sprat, TA, B.Jankovi}. Cena 33.000 eura P-53m2, 3.sprat, CG, Kej. Cena 40.000 eura P-54 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena 36.000 eura P- 54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}ska, nov. Cena

53.500 eura P-56 m2, PR, CG, Avenija 2. Cena 36.000 eura P-56 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena 35.000 eura P- 56m2, 4.sprat, CG, Centar. Cena 32.000 eura P-57 m2, 4. sprat, CG, Kej Cena 36.000 eura P-57 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 41.000 eura P-58 m2, 6. sprat, CG, K.Milo{a. Cena 37.000 eura P-58 m2, 2. sprat, CG, H.Morava. Cena 42.000 eura P-58 m2, 9. sprat, CG, Kej. Cena 38.000 eura P-60 m2, 3. sprat,TA, S.Save. Cena 42.000 eura P-64 m2, 1. sprat, CG, S.Save. Cena 42.000 eura P- 64 m2, 2. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 41.000 eura P-66.5 m2, 7.sprat,CG, Nemawina. Cena 41.000 eura P-67 m2, 3.sprat, CG, Balkanska. Cena 38.000

ORDINACIJA op{te stomatologije Dr. Sa{a Spasojevi}, Jeli~ka 10, ^a~ak. Tel. 032/ 343-314, 064/2454-094

jawem, ulica Sin|eli}eva 83/1. Tel. 700-957, 063/ 7000-425 PRODAJEM beli ormar sa policama 200 x 200 x 30 i kasu sa fiokom. Tel. 063/1853212 FITNES, aerobik, sve vrste ve`bi, anticelulit vibro masa`eri, 1.000,oo dinara mese~no. Tel. 063/ 656973 CRTAM portrete prema fotografiji, u olovci na papiru 1.000,oo dinara i uqe na platnu. Tel. 063/ 603513 PRODAJEM mercedes E 200 CDI 2003. godi{te, automatik, avangard, ful oprema, crna metalik. Tel. 063/ 600544 PRODAJEM satelitski tawir sa motorom i pozicionerom. Cena 90 E. Tel.353-016, 063/7494846 PRU@AM usluge ~uvawa starijih osoba i pomo} u ku}i. Tel. 032/375-585 IZRADA ma{inskih cementnih ko{uqica i izvo|ewe svih gipsanih radova, postavqawe zvu~ne, termo i hidro izolacije. Izvo|ewe svih vrsta betonskih radova. Tel. 064/ 6152763 NA PRODAJU lova~ki karabin Vin~ester magnum

eura P-68 m2, PR, TA, Balkanska. Cena 29.000 eura P-70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 45.000 eura P- 71 m2, 5. sprat, CG, Vinara. Cena 51.000 eura P-73 m2,1.sprat, CG, Alvaxinica.Cena 58.000 eura P-74 m2, 5.sprat, CG, Kalu}erice. Cena 44.000 eura

sa optikom M-70, kalibar 300, neupotrebqivan. Licima sa dozvolom. Tel. 064/ 4134306 PRODAJEM lepu vikend ku}u, posebno. Odli~na lokacija. Tel. 060/ 5589296 DOMENSKA internet obuka, uz jedan kvalitetan komercijalni domen. Tel. 060/ 5589296 PRODAJEM kotlove na ~vrsto gorivo, ekonomik, kvalitet i u{teda ogreva. Li~na izrada. Tel. 065/ 5900651, 032/ 391-964 PRODAJEM stan 33 m2, ukwi`en, Avenija 2. povoqno. Tel. 060/ 3100878 PRODAJEM parcelu u Trnavi, 48 ari, 6 km od centra, ulaz na plac sa asfalta. Tel. 344-026 PRODAJEM KENVUD DEK i CD plejer komplet Sloboda, videti subotom, po 3.000 dinara. Tel. 063/ 8193839 TROSOBAN name{ten stan kod R. Mitrovi} {kole, parno grejawe, kablovska, telefon, 80 E. Tel. 069/ 1291528 PRODAJEM traktor RUS DT 20, dosta dobar, mala potro{wa, povoqno. Tel. 064/ 5107879 PRODAJEM dosta povoqno {lajfericu , A. Spasi} -]uprija, sa diskom 600 mm, samousisni ventilator i gumeni cilindar. Vredi videti. Tel. 064/5107879 ISKUSNA medicinska sestra pomogla bi Vam oko Va{e bebe ili starije P-76 m2, 2.sprat, CG,Centar. Cena 51.000 eura P-76.5 m2, PR, CG, Cara Lazara, nov. Cena 62.000 eura P-78 m2, 6.sprat, K.V.Popovi}a. Cena 53.000 eura P-80 m2, 1.sprat, CG, Kej. Cena 53.000 eura P-81 m2, 9. sprat, CG, S.Save. Cena 56.000 eura P-86 m2, 3. sprat, CG,

osobe. Tel. 062/ 211827 ARONIJA, mati~ni sok. Tel. 062/ 8056900, 032/ 344840 PRODAJEM plac 25 ari u Preqini.Tel. 064/ 1268507 PO ZANIMAWU SAM tehni~ar drumskog saobra}aja i instruktor za obuku voza~a. @ivim u Trnavskoj Baluzi. Imam radnog iskustva u papirnoj industriji i magacinu. Tra`im posao u struci ili van struke. Tel. 062/224856, munitlak.goran@gmail.com TOPLOTNE pumpe snage 8-90 kv , solarni kolektori, fotonaponski paneli, hibridni solarni paneli. Tel. 062/ 1080276, 032/ 741582 PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2 ara placa kod bioskopa Prag. Tel. 064/ 1394468 PRODAJEM stog sena. Tel. 064/4175608 PRODAJEM 4 m3 drva i {qivove paweve. Tel. 064/ 4175608 PRODAJEM internet domen GORNJIM.ORG. Tel. 060/ 5589296 IZDAJEM sobu za studente i |ake, blizu Tehni~kog fakulteta.Tel. 062/ 9770228 IZDAJEM dvoiposoban name{ten stan u Beogradu, u ulici Vojvode Stepe . Poseduje CG, klimu i kablovsku. Tel. 064/ 2376939, 064/ 1559160 PRODAJEM u Miokovcima plac 15 ari, objekat 10m2, struja, voda, mo`e zamena za auto. Tel: 063/84-30214

Vinara. Cena 66.000 eura P-96 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena 66.000 eura P-100 m2, 1. sprat, Nemawina/ dupleks. Cena 87.000 eura P-58 m2, 8. sprat, centralno grejawe, kej, cena 36.000 eura. P-28 m2, centralno grejawe, 5. sprat, Hotel Morava, name{ten. Cena 18.500 E.

KU]E P-40 m2, sa 17.ari placa, G.Atenica. Cena 10.500 eura P-35+13 m2, 1. ar zemqe, V.Stepe. Cena 30.000 eura P-70 m2 sa 6.3 ara placa, Atenica. Cena 34.000 eura P-60+45 m2 sa 4. ara placa, S.Park. Cena 35.000 eura P-67 m2 sa 3. ara placa, V.Stepe. Cena 36.000 eura P-120 m2 sa 5.5 ari placa, {iri centar. Cena 40.000 eura P-65+50 m2 sa 2.7 ari placa, Cara Lazara. Cena 43.000 eura P-142 m2 sa 3.6 ari, \.Milovanovi}. Cena 65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari placa, Obili}eva. Cena 67.000 eura P-120+40 m2 sa 3 ara placa, Ko{utwak. Cena 67.000 eura P-100 m2 sa 2. ara placa, centar. Cena 72.000 eura P-180 m2 sa 2.5 ari placa, {iri centar. Cena 72.000 eura P-300 m2 sa 9.5 ari placa / poslovno-stambeni prostor /. Cena 78.000 eura P-166 m2 sa 2.5 ara placa, [iri centar. Cena 82.000 eura P- 67 m2 sa 4.75 ari placa, centar. Cena 83.000 eura P-120+65+100 sa 3.8. ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari placa, centar. Cena 125.000 eura P-164 m2 sa 4.6. ari placa, centar. Cena 140.000 eura P-106 m2 sa 5.8. ari placa, Nu{i}eva. Cena 73.000 eura P- 63 m2 sa 4.7 ari placa, Atenica. Cena 37.000 eura P-64 m2 + 35 m2 sa 7 ari placa, Suvi Breg. Cena 33.000 eura P- 240 m2 sa 4 ara placa, Gorwa Trep~a. Cena 40.000 eura P-54 m2 + 32 m2 + 30 m2 sa 6.ari placa, Trbu{ani. Cena 37.000 eura


42

OGLASI / ^ITUQE

MALI OGLASI PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, UKWI@EN POSLOVNO STAMBENI OBJEKAT U TRNAVI (kod Trnavske reke uz regionalni put) 600 m/2, NA DVA NIVOA, POGODAN ZA SVE DELATNOSTI I ZA STANOVAWE. Telefon: 032/221400, mob. 064/12-41806, preko celog dana.

DE@URNI STOMATOLOG Dr. MLADEN BEHARA Ko~e An|elkovi}a 1 322-656 De`urni tel: 062/86-17-988 PRODAJEM malo kori{}enu fiskalnu kasu Galeb MP 55 sa GPRS. tel:060/388-22-99 IZDAJEM nename{ten stan od 45 m/2 u Nemawinoj ulici, kod osnovne {kole "Milica Pavlovi}". Parno grejawe, cena povoqna. Mobilni: 064/9934038 i 032/345738. IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR (ve}i broj kancelarija) od 10 do 100 m/2, sa kompletnom infrastrukturom (gas, klima, telefon, internet, parking). Prostor se nalazi u u`em centru grada. Povoqno. Telefon: 063/654 653. PRODAJEM ku}u u Pigovoj 11/2, kod parka, odmah useqiva. Telefon: 032/345 543. PRODAJEM plac u Miokovcima, 15 ari,

PRODAJEM pet ari placa u Kulinovcima iznad kasarne. 032/368-393 i 063/72-02-735 IZDAJEM POSLOVNI PROSTOR, POVR[INE 250 m/2, U STROGOM CENTRU GRADA. MOBILNI: 063/609 784. ODGAJIVA^NICA PRODAJE MANGULICE ZA PRIPLOD I KLAWE I PROIZVODE OD MANGULICA ( MAST, SLANINU I KOBASICU). MOBILNI: 064/134 82 36. PRODAJEM, BEZ POSREDNIKA, STAN U STROGOM CENTRU ^A^KA, 92 m/2, TRE]I SPRAT. Telefon: 032/221-400, mob. 064/12-41-806, preko celog dana objekat 10 m/2, struja, voda. Mo`e zamena za auto. Mobilni: 063/84 30 214. IZDAJEM sobu za studenta blizu fakulteta u ^a~ku. Telefon: 062/9770228. TRA@IM `enu za brak do 50 godina. Moja penzija je 80.000 dinara. Mobilni: 063/8856610 i 060/5758700. PRODAJEM staru ku}u sa 1,5 ari placa u strogom centru grada. Mobilni: 063/8033676. PRODAJEM ve}u koli~inu {a{e, kukuruz je zalivan. Telefon: 032/877 382.

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

STOMATOLO[KA ORDINACIJA Dr MLADEN BEHARA ^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1 radnim danom 9 -12 i 15 -19 ~ subotom 9 - 12 ~ 322-656 de`urni telefon 062/8617 988 Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, platnim karticama, gotovinski.

POVOQNO - ^ASOVI NEMA^KOG JEZIKA ZA OSNOVCE - ^ASOVI GR^KOG I ENGLESKOG JEZIKA ZA SVE NIVOE I UZRASTE. 065/2004-115 Marija PRODAJEM stan u strogom centru pored "[ipada", 53 m/2, 33.000, tapija, odmah useqiv. Mobilni: 061/11 598 63. PRODAJEM u Trnavi ku}no doma}instvo, sa 40 ari placa i pomo}nim objektima. Telefon: 061/310-60-80 ARONIJA - mati~ni sok. Tel: 062/805-69-00 i 032/344-840

U sredu 30.januara 2013. godine, u 14.00 ~asova, u 90. godini `ivota, preminuo je na{ nezaboravni suprug, brat, svekar i deda

MILOMIR MARKOVI] Na{eg dragog Milomira se}a}emo se uvek, sa neizmernom zahvalno{}u, ponosom i po{tovawem. Sahrana na{eg Milomira bi}e obavqena u petak 1. februara 2013.godine u 14.00 ~asova na ^a~anskom grobqu. O`alo{}eni: supruga MILOJKA, snaha IVANA, unuci MILAN, MATIJA i ANA, brat VEQKO i ostala brojna rodbina

Dana 9. 2. 2013. u 12 ~asova na ^a~anskom grobqu obavi}emo godi{wi pomen na{em dragom suprugu i ocu

SE]AWE 28.01.2012 - 28.01.2013. 2.02.1993 - 2.02.2013.

TU@NO SE]AWE 1. februar 2010 - 1. februar 2013.

STOJANKA PRELI] iz Je`evice Svakodnevno si u na{im mislima i srcima, ali te nema tamo gde najvi{e nedostaje{, u `ivotu. ]erka MIRA, unuke BRANKICA i DANKA sa porodicama

Dana 1. februara 2013. godine navr{avaju se TRI GODINE od smrti na{e drage

STOJANKE PRELI]

MILOJKU DANILOVI]U

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u uspomenu ~uva suprug MILOVAN sa porodicom 15720

12. 2. 2012 - 12. 2. 2013.

MIROSLAV MIRO

QUBOMIR QUP^E

Dana 25. 01. 2013. godine, preminuo je na{ dragi

MIHAILOVI] Tamo su Vam oni, ovde smo Vam mi, u na{im srcima zauvek }e Te `iveti svi. Va{i: MARIJANA i IVAN sa mamom i porodicama 15726

Dana 3. 2. 2013. navr{ava se [EST GODINA od smrti na{eg dragog

SRETENA GLI[I]A 1924 - 2007

Supruga MIRJANA, sin ZORAN i }erka ZORANA. 15723

Dana 3. 02. 2013. navr{ava se 40 dana od smrti dragog nam

MILO[ MATIJEVI] (1925 - 2013) iz ^a~ka

DRAGOVANA DAMQANOVI]A ANO^KE

^uvamo te od zaborava sa qubavqu i zahvalno{}u {to si nas voleo, {titio i brinuo o svakome. Uspomenu na tebe ~uvaju: supruga ANDRIJANA, k}erka MILKA, unuci ALEKSANDAR, MIHAILO, DU[AN, unuka OLIVERA i ostala rodbina.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. TVOJA PORODICA

Zauvek }emo ~uvati u srcu wegov topao lik i pomiwati wegovo ime sa ponosom. VERA, ANDRIJA, MARIJA, VLADIMIR i DEJAN

15722

15717

upl.

Pomen }e se obaviti 3. 02. 2013. na ^a~anskom grobqu u 11 ~asova.


43

^ITUQE

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

SE]AWE 5. februar 1998 - 5. februar 2013.

FILIP NE[OVI]

Godine prolaze a uspomenu na na{eg dragog oca sa ponosom i qubavqu ~uvaju:

k}erke NENA i CECA sa porodicama.

SE]AWE 1.02.1997 - 1. 02. 2013.

SE]AWE na moje drage roditeqe i brata

DU[KO MARKOVI] iz Trnave

NENAD NE[O \ENADI] Na{ dragi sin, otac, brat, stric, ujak, dever, ro|ak, prijateq i ratni drug ubijen je pre 20 GODINA. Za wegovo stradawe niko nije osu|en. Niko nije kriv, a wega nema, osim u srcima i se}awima wegovih najbli`wih. U nedequ, 3. februara, u 12 ~asova obavi}emo pomen na grobu na{eg Ne{a, gde }emo se pomoliti za spasewe wegove ~asne du{e mi koji wegov vedri osmeh i dobrotu kojom nas je obasipao za `ivota nikada ne}emo zaboraviti. PORODICA \ENADI]

Vreme koje je pro{lo nije umawilo qubav prema tebi. Sa ponosom te ~uvamo u na{im srcima. TVOJI: majka DESANKA, otac JEROSLAV, k}erka MAGDALENA, supruga VESNA i brat MILO[ sa porodicom

4. februara 2013. navr{ava se DESET GODINA od smrti moga oca

AN\A VULI] 2.02.1983 - 2.02.2013.

VESILIJE VASKO VULI] 9.01.1998 -2.02.2013.

NIKOLA NIXO VULI] 30.08.1960 - 2.02.2013.

GODINE NE DONOSE ZABORAV MOM^ILO sa porodicom 15668

Prvog februara 2013. godine, navr{ava se PET GODINA odkako nije sa nama, na{a draga supruga, majka i baka

QUBINKA JANKOVI] QUBA

15713

1.2.2008 - 1.2.2013. Dana 2. 2. 2013. godine u 13 sati na grobqu "Lugovi" u Trbu{anima, dava}emo polugodi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi

QUBI[I BO[KOVI]U iz Trbu{ana Pola godine je pro{lo otkako nisi sa nama ali si zauvek u na{im srcima i mislima. Nikada nepre`aqen i nezaboravqen. TVOJI NAJMILIJI: supruga MLADENKA, }erka DRAGA i unuk VLADIMIR

prim. dr DRAGI[E VELA[EVI]A S tugom i qubavqu }erka MARTA sa porodicama Pijanovi}, Mitrovi}, Milivojevi} i Spasojevi} 15710

Pro{lo je PET GODINA. Pro}i}e jo{ mnogo dana, meseci i godina, ali nikada ne}e izbrisati se}awe na tebe i tvoje plemenito srce, u kome je bilo mesta za sve nas. U ti{ini ve~nog mira neka te prati na{a qubav, ja~a od vremena i zaborava. U petak, 1. februara na ^a~anskom grobqu poseti}emo wen grob i okititi cve}em. TVOJI NAJMILIJI: suprug MILOVAN, k}erke VESNA i MIRA, zet ZORAN, unuci MILAN, MILINA, MILICA i MILO[ 15700


44

^ITUQE

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

\URO LU^I] iz Miokovaca

Bio si unuku osmeh i radost, }erkino dobro jutro i zetu najve}a podr{ka, u~io si nas da budemo jaki i izdr`imo sve i ho}emo, ali ti si bio na{e sve a jako }emo te dok smo `ivi nositi u na{im srcima. Mnogo te volimo i puno }e{ nam nedostajati deko na{ dobri.

MILANKA, ACO i OGI

\URO LU^I] iz Miokovaca

OTI[LI STE IZNENADA. OSTALA JE VELIKA PRAZNINA IZGUBILI SMO U^ITEQA, VO\U I PRIJATEQA ZAUVEK ]EMO VAS PAMTITI VA[ PROREX&PROMET DOO MIOKOVCI


45

^ITUQE

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

Dana 28. 1. 2013. preminuo je na{ voqeni otac, deda i pradeda

Dana 3. februara 2013. navr{ava se GODINA DANA od kako nas je zauvek napustio na{ dragi suprug, otac i deda

30. januara 2013. navr{ilo se 14 GODINA od kada nije sa nama na{a draga

RUMENA MI[OVI] ro|ena Popovi} iz Vape Uspomenu na wu ~uvaju: suprug BRATISLAV, sinovi DU[AN i PREDRAG sa porodicama 15727

MILIJA JOVANOVI] 1932 - 2012

U na{im srcima si ostavio neizbrisiv trag. Uvek }emo te voleti i pamtiti.

Ostala je velika praznina i tuga u na{im srcima. Rado }e te se se}ati i od zaborava ~uvati TVOJA PORODICA 15722

ADAM GRUJOVI] 1921 - 2013 agronom

Posebni qudi `ive u na{im srcima i kada nisu pored nas

UGQE[A MUNI]

UGQE[A MUNI]

1955 - 2013

1955 - 2013

Sahrana je obavqena 30. 1. 2013. na ^a~anskom grobqu. O@ALO[]ENI: sin DRAGAN, k}erke BRANKA i DRAGA sa porodicama

Zauvek tvoji: QUBICA, PETAR, MARINA, LARA i REQA

Zauvek tvoji: MARIJA, SAVO, IVA i NIKOLIJA

upl.

upl.

\URO LU^I] iz Miokovaca

Dragi o~e, Hvala ti: - za sve trenutke koje si proveo sa nama - {to si od nas stvorio dobre qude i prave roditeqe - na podr{ci savetima i lepim re~ima - hvala ti {to si bio deka kakvog samo mo`emo po`eleti,

HVALA TI NA SVEMU ZAUVEK TVOJI: REQA, DANIJELA i DUWA


46

^ITUQE

SE]AWE NA NA[E NAJMILIJE 3.2.2011 - 3.2.2013.

19.2.2008 - 19.2.2013.

ZORKA - ZORA

MILOMIR - MIKAN

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE

NIKOLI] Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{e drage roditeqe. Sinovi Borisav i Du{ko sa porodicama 15709

Dana 2. februara 2013. navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg dragog

DU[AN DU]A 4. 2. 2000 - 4. 2. 2013.

STANKA GRUJI^I]A

NASTASIJA NASTA 2. 2. 2003 - 2. 2. 2013. KOSTI] iz Kotra`e

Uspomenu na tvoj lik s qubavqu i ponosom ~uva tvoja PORODICA 15701

SE]AWE na majku i bra}u

PRO[LO JE TRINAEST GODINA OD SMRTI NA[EG DRAGOG OCA I DESET GODINA OD SMRTI NA[E DRAGE MAJKE. SA PONOSOM I QUBAVQU USPOMENU NA WIH ^UVAJU: k}erka MILUNKA i sinovi MILENKO i MILIJA sa porodicama Dana 1. februara 2013. godine, navr{ava se 40 dana od smrti na{eg dragog

U subotu 2. 2. 2013. godine navr{ava se [EST meseci od smrti na{e drage i nikad pre`aqene

GRUJI^I]

URO[EVI] JEROSIME JELE

RADOJICE RAJI]A iz ^a~ka 1930 - 2013 CMIQKU

MILOMIR MIKO

STANKO CANE

10.2.2009 -10.2.2013.

2.2.2011 -2.2.2013.

iz Dowe Trep~e

Dani prolaze a nijedan bez se}awa na vas sa suzom u oku, bolom u du{i i tugom u srcu. Sin i brat TOMISLAV sa porodicom

^etrdeset dana je pro{lo a uspomenu na na{eg dragog oca i dedu ~uvaju wegovi najmiliji: k}erka MILICA, unuk QUBI[A i unuka MARINA

Dani prolaze a nama je sve te`e i te`e, ne ~ujemo tvoj glas ni tvoj korak. Uvek }emo te voleti i nikada zaboraviti.

15702

15708

15709

7.1.2008 - 7.1.2013.

POSLEDWI POZDRAV na{em dragom

SE]AWE 5. februar 2004 - 5. februar 2013.

RADOSLAVU RA[U MILO[EVI]U

NADA @IKICA MILOSAVQEVI]

TVOJI NAJMILIJI

iz Prislonice

BOGOQUB TOMI] profesor iz ^a~ka

Hvala mu za sve {to je za nas u~inio.

Godine koje su pro{le nisu umawile qubav i se}awe na tebe. Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

PORODICA

Supruga MARA, sin ZORAN, unuk PAVLE, snaha MARINA

15701

Tvoji najmiliji: supruga BISERKA, sin MILIVOJE i brat @IVOTA

15711

upl.

Rekli su da vreme le~i, pru`a utehu, donosi zaborav. Mo`da nekome...

Dana 12. februara 2013. navr{ava se GODINA kako nije sa nama

Dana 22. 01. 2013. godine, preminula je na{a draga

Sedam godina je pro{lo od kako si nas zauvek napustio

KOVIQKA LAZAREVI]

1. 2. 2006 - 1. 2. 2013.

1941 - 2012

Uvek }emo pamtiti tvoje re~i, tvoju dobrotu i tvoju qubav. Vreme ne mo`e izbrisati tugu i bol. Mnogo, mnogo nam nedostaje{. TVOJI NAJMILIJI: suprug TATOMIR, }erke BIQANA i ZORICA, zet NOVICA, unuci MARKO i LAZAR 15714

MIODRAG RISTOVI] MIJO

GOJKOVI] MILICA BAKANA

iz ^a~ka

^uvamo divne uspomene na tebe i sve ono {to si voleo.

Draga Bakana, uz veliku zahvalnost i po{tovawe, uvek }e te se rado se}ati tvoji:

Tvoja }erka CICA sa porodicom

MARKO, MI[O i MIROQUB

upl.

15715


47

^ITUQE

PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE

5. 9. 2013. navr{ava se 22 GODINE od smrti dragog oca

2. 2. 2013. navr{ava se 30 GODINA od smrti na{e drage majke

U subotu, 2. februara, u 11 ~asova dava}emo GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Dana 5. februara 2013. navr{ava se PET GODINA od smrti na{eg voqenog

RADMILI KOSTI]

SRETENA JOVANOVI]A

6. 2. 2012 - 6. 2. 2013.

MILOVANA ANTONIJE SKULI]A iz ^a~ka Uspomenu na drage roditeqe sa ponosom i qubavqu ~uvaju k}erke BRANKA i RADMILA sa porodicama

Srele, ako je tvoj `ivot morao stati, na{a qubav i se}awa na tebe ve~no }e trajati.

Zauvek u na{im srcima. PORODICA KOSTI]

TVOJI NAJMILIJI: supruga SAVKA sa }erkom ZORICOM i zetom DU[KOM

15697

15705

15698

28. 1. 2013. navr{ilo se 28 godina od kako izgubi `ivot u saobra}ajnoj nesre}i u Tu~kovu

Preminuo je na{

ZORAN NE[OVI]

I posle 8 godina od smrti sestre

i 11 godina od smrti brata

DOBROSAV MASLA]EVI] BOBAN

iz Kulinovaca

iz Atenice ro|en 20.9.1960. POSLEDWI POZDRAV voqenom suprugu, ocu i dedi WEGOVI NAJMILIJI upl.

MILANKE 1. februara

Jedini sine, godine prolaze ali tvojoj majci ostaje dok je `iva onaj kobni 28. januar kad mi odnese sve {to sam imala. Ostaje mi da te ~uvam u srcu dok sam `iva. Tvoja majka BRANA Dana 7. 2. 2013. navr{ava se GODINA od smrti na{e najdra`e majke i nane

Dana 24. januara 2013. godine preminula je na{a draga

VERE DOMANOVI]

ALEKSANDAR SA[A OBRADOVI]

15721

15719

SE]AWE 4. 2. 2008 - 4. 2. 2013.

MIRJANA KOVA^EVI]

BO[KO PEROVI]

Pro{lo je pet godina od tvoje prerane smrti. Godine prolaze, a ti nikad ne}e{ biti od nas zaboravqena. Uvek }e{ biti u na{im mislima i u na{im srcima. ]erka ZORKA, zet DRA[KO, unuci LAZAR, PETAR i TOPLICA

Pet godina nisi sa nama. Uspomenu na tebe sa ponosom i qubavqu ~uvamo u na{im srcima. TVOJI NAJMILIJI: supruga MIROSLAVA, sin PANTO, k}erka QIQANA sa porodicama i ostala rodbina

15707

15704

ZORKA ZORA PAVLOVI] 3. 2. 2003 - 3. 2. 2013.

7. 2. 1992 - 7. 2. 2013.

]erke MIRJANA i QIQANA sa porodicama

1.2. 2008 - 1.2.2013.

1946 - 2013 iz Je`evice Sahrana je obavqena 26. januara na Deli}a grobqu u Lipnici. Zahvaqujemo se prijateqima, kom{ijama i rodbini na izrazima sau~e{}a i prisustvu na sahrani. O@ALO[]ENI: suprug MI[O, sin ACO, }erka EMINA, snaha MARIJA, zet DRAGAN, unuci: NIKOLA, MIHAILO i NATALIJA.

JOVANOVI] iz Prislonice Vreme prolazi ali qubav prema vama nikad ne}e prestati. Zauvek }ete `iveti u nama. Bra}a i sestre

Navr{ava se 21 godina od kada si nas posledwi put gledao tvojim toplim pogledom, razveseqavao tvojim ne`nim govorom, stiskao tvojim ne`nim rukama. Tada si nam posledwi put oti{ao iz zagrqaja, na put za koji nismo mogli poverovati da je tako dug i dalek, sa koga se ne}e{ vratiti. Nesre}nog 7. februara iza}i }emo sa rodbinom i prijateqima da okitimo tvoj grob i zalijemo suzama. Tvoji najdra`i: otac, majka i brat

Godina pro|e, a bol nikada. Pri~amo o Tebi kao da si tu. I jesi, u na{im srcima. Krila an|ela sada su Tvoj dom; jedino mesto na nebu s' kojeg nas gleda{ i usmerava{ nas. Postoji mesto iz kog nikad ne}e{ oti}i, iz na{ih srca. Ti si na{a zvezda vodiqa koja nikada ne}e prestati da sija. Neka Te an|eli ~uvaju kao nekada Ti nas u svom toplom maj~inskom krilu, kao mi Tebe zauvek u na{im srcima.

GORDANA GOCA GRUJANAC

MIHAILA 5. februara

Dana, 4. 2. 2013. godine, navr{avaju se DVE GODINE od smrti na{eg sina

BRANKA \OKI]A

iz voqenog Qubi}a

(1970 - 2011)

DOBRIVOJE STI[OVI] ^uvamo uspomenu na wega. Supruga OLGA, }erka BEBA i snaha MILKA sa porodicama

I posle 24 godine, nikada te ne}e zaboraviti i uvek }e te voleti Tvoji sestra RU@A, brat CALE, sestri~ine BRANA, RAZA, GOCA i sestri} MILAN sa porodicama 15712

Ima ne{to te`e od smrti, to je `iveti bez tebe. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo te ~uvati od zaborava. Majka KRSTINA i otac STANIMIR

15716

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

15712


PETAK 1. FEBRUAR 2013. GODINE


1. februar 2013.  

1. februar 2013. Cacanski glas

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you