Page 1

ISSN 2560-5968 COBISS.SR-ID 258396684

1


Nova C-Klasa. Usavršavanje ne prestaje. · · · ·

Sportski dizajn Novi dizel motor 1.950 cm Digitalna instrument tabla Inteligentni sistemi bezbednosti

Emil Frey Auto Centar d.o.o. Omladinskih brigada 33, 11070 Novi Beograd, +381 11 3019 245

2

Kemoimpex Auto d.o.o. Vizantijski bulevar bb, 18 000 Niš, +381 18 4150 108

eur. Trajanje lizing ugovora: 60 meseci. Nominalna kamatna stopa: 2.99%. Efektivna kamatna stopa: 4.18% (na dan 21.08.2018). Troškovi obrade zahteva 347,29 eur sa pdv. Indeksirano u eurima. Preostala vrednost predmeta lizinga po prodajnom kursu NBS-a na dan uplate. Va i samo za pravna lica. Primalac lizinga du an je da osigura predmet

Auto Ku a Mikom d.o.o. Temerinski put bb, 21 000 Novi Sad, +381 21 4895 600

Biševac d.o.o. Selo Ivan a bb, 36 300 Novi Pazar, +381 20 360 030

Jevtovi Cars d.o.o. Prislonica bb, 32 212 a ak, Preljina, +381 32 301 100


DIREKTOR Tamara Popović tamara.popovic@bwmagazin.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Iva Medić iva.medić@bwmagazin.rs DIZAJN I PRIPREMA / VIZUELNI IDENTITET Ivan Radivojević ivan.radivojevic@bwmagazin.rs AUTORI Ina Borenović, Slavica Lazić, Jovana Pantelić, Ivana Zelenović, Meri Ku, Tamara Injac, Uglješa Atanacković, Iva Medić, Miodrag Milosavljević FOTOGRAFI Igor Mađinca, Shubuck, Andreja Damnjanović, Srđan Dedić PRODAJA I MARKETING Kontakt: +381 (69) 595 77 95 Aleksandar Miletić aleksandar.miletic@bwmagazin.rs Milan Krstić milan.krstic@bwmagazin.rs LEKTOR Irena Mikić, Shubuck, OSNIVAČ I IZDAVAČ MRS LUXE d.o.o. office@mrsluxe.rs Račkoga 4, Beograd ŠTAMPA Neven d.o.o. Zemun CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 BLACK & White : lifestyle magazin / glavni i odgovorni urednik Iva Medić. - 2018, br. 3. - Beograd : Mrs Lux, 2018 - (Zemun : Neven). - 30 cm Tromesečno. ISSN 2560-5968 = Black & White (Beograd) COBISS.SR-ID 258396684

3


66

30

38 18

24 4

18

50


0

"U POBEDI JE ZASLUŽEN, U PORAZU JE POTREBAN"

44

…Samo je jedan od naslova koji vas očekuju u trećem izdanju Black & White magazina. Magazina koji i ovog puta sjajem i bojama prkosi svom nazivu. Magazin koji razbija predrasude da je poslovni svet siv, otkriva bar kod ličnosti i koji će biti vaš vodič za traženje smisla. Krećemo na još jedno zajedničko putovanje putevima vina, mode, biznisa... Otkrivamo lepote Srbije ali i uživamo u ukusima sa juga Italije. Uživamo u svakoj stranici koju smo za vas pripremili, pažljivo birajući teme i dodajući “začine” koji će zagolicati pažnju svih vas... Korak po korak, stranu po stranu uživajte u novom izdanju BW magazina, jednako kao što smo mi uživali kreirajući ga. Bila je to jedna savršena igra, u kojoj je bilo i svađe i smeha, a rezultat je pred vama. B&W avantura tek počinje, tako da uzmite svoj primerak i udobno se smestite. JUST PLAY. HAVE FUN. ENJOY THE GAME. Iva Medić

56 64

5


Đuro Tošić:

Putevima vina

A

socijacija na vinski put je asosijacija na Đuru Tošića, vrhunskog srpskog somelijera. Svoje prve korake vinskim putevima napravio je radeći u najprestižnijem restoranu u Beogradu, gde je razvio strast prema vinima. Nakon rada u restoranu, nastavio je da radi sa vinima, kao direktor prodaje velikih uvoznih kuća, gde se rodila njegova vizija i san da ima sopstvenu firmu i najlepši vinski bar u Beogradu, što je 2011. godine i ostvario. Iako je sve ciljeve postigao, 2016. upisuje vinsku školu u Beču gde i dalje studira za WSET Diploma level i polaže ispit za ispitom. Povremeno održava i masterclass o šampanjcima jer ih obožava i obučava mlade ljubitelje vina i otvara im nove poglede na svet vina. A mi zajedno sa Đurom Tošićem krećemo na naše vinsko putovanje.

Kako je počeo Vaš vinski put? - Prvi kontakt sa vinogradom je počeo još od, mislim mojih pet godina kad su me prvi put poslali da odnesem hranu i vodu radnicima u našem vinogradu u Dalmaciji. Nakon toga ja i vinograd nismo baš bili u velikoj ljubavi

6

jer mi je rad u vinogradu oduzimao slobodno vreme za lutanje i igru. Međutim kako čovek sazreva tako se i menja percepcija događaja iz detinjstva i nešto što mi je tada predstavljalo teret počinje da biva moja opsesija i velika ljubav. Sa prvim pravim vinima susreo sam se u Burgundiji negde 2001. godine uz pomoć mog tadašnjeg poslodavca, i slobodno mogu da kažem učitelja, Nikole Dimitrijevića i firme Louis Max koji su mi obezbedili nedelju dana boravka i učenja u ovoj fantastičnoj regiji .

Koja je Vaša omiljena vinska regija? - Kao i verovatno jedno od narednih pitanja o omiljenom vinu, pitanje omiljene regije je kod mene promenljiva kategorija. Uvek su kod vina u pitanju emocije i lični utisci, te se preferencije menjaju sa vremena na vreme. A omiljena vinska regija mi je ona koju ću narednu da posetim. Mada realno govoreći Bordo, Toskana i naravno Šampanja su mesta na koja se uvek rado vraćam i na kojima iznova nešto novo naučim. Ono što je meni posebno zadivljujuće kod tih regija je, što mi se čini, da je svaka poseta


potpuno drugačija i da je moj osećaj ushićenja i zadovoljstva skoro jednak prvoj poseti. Treba imati na umu da su sve to stare vinske regije koje vekovima ulažu u marketing i odnose sa kupcima i naravno u poboljšanje kvaliteta vina koja nude, pa nije ni čudo da je utisak takav. Jedan od zanimljivih podataka do kojih sam došao obilazeći Kaliforniju i njene vinske regije je podatak da je za 2013. i 2014. godinu Napa Valley bila najposećenija turistička destinacija na svetu... Samo jedna vinarija, koja doduše nije ni mala ni nepoznata. Robert Mondavi u Napi te godine, 2015. obišlo je više od 300.000 posetilaca što je spektakularna cifra, složićete se.

U kom pravcu se kreće vinska kultura u Srbiji? - Teška tema… Ali mogu da kažem da sam pored mnogih svojih kolega, kako iz restoranskog posla, tako i iz trgovine i edukacije svedok dramatičnih promena po pitanju vinske kulture u našoj zemlji. Početkom 2000. godine na prste ste mogli da nabrojite etikete uvoznih vina, male privatne vinarije, kao i vinske manifestacije. Vinske karte najboljih restorana nisu imale preko 10 ponuđenih etiketa i to uglavnom sa prostora bivše Jugoslavije i nešto malo iz Srbije, ali uglavnom iz velikih fabrika vina tog vremena. Somelijer je bilo mistično zanimanje za koje je malo ko znao da protumači stvarno značenje, a kod vina je bila bitna uglavnom cena i ponekad procenat alkohola, da bude što veći. Moram da napomenem da je i kod uvoznih vina dugo na snazi bila slična logika, te su se uvozila vina jako niskog kvaliteta i cene , koja su se prodavala po restoranima kao vrhunska i kvalitetna vina. Ali to je sudbina koja čeka svaku mladu vinsku zemlju, pa ni mi nismo mogli da je izbegnemo. Danas bar što se uvoza vina tiče imate jako dobru ponudu, neki misle i preveliku, sa čime se nipošto ne slažem, vina koja su cenovno potpuno izjednačena sa cenama u zemljama iz kojih potiču. Mnogi moji prijatelji koji obilaze neke od pomenutih regija se ne retko vrate sa par kupljenih boca i bivaju blago razočarani kad uvide da su iste boce mogli da kupe i u vinoteci u centru Beograda za potpuno istu cenu. Dakle, mali savet, ako kupujete nešto na licu mesta dobro je tražiti ona vina kojih nema u uvoznoj paleti u Srbiji. Ono što je takođe značajno doprinelo razvoju vinske kulture su naravno i vinske manifestacije, sajmovi, promocije pojedinačnih proizvođača ili uvoznika, aktivnosti stranih ekonomskih odeljenja pri ambasadama (posebno Italije i Španije) na promociji svojih vina i vinskih regija. Naravno ne smemo da zaboravimo i veliki uticaj raznih organizacija koje su se na ovaj ili onaj način bavile edukovanjem tržišta kako profesionalnog tako i onog koji samo uživa u vinu. Tu mislim na asocijacije somelijera, vinske akademije, samostalne edukatore i slična tela. Baš kao i kod početaka u proizvodnji i uvozu vina, i u ovom delu je bilo i još uvek ima nestručnog pristupa, kao i netačnih interpretacija vinskog znanja.

Srbija i vina? - Prethodno pitanje je dalo odgovor na mnogo tema iz ovog pitanja ali naravno ima još mnogo da se diskutuje o toj temi. Na sreću srpsko vinarstvo je na velikoj uzlaznoj putanji i kvalitet vina raste iz godine u godinu. Ono gde ima prostora za poboljšanje je stvaranje imidža i prepoznatljivog stila vina kao i fokus na

autohtone sorte grožđa ili bar na neku od internacionalnih sorti koja bi dala sjajne rezultate na srpskom tlu (Shiraz-Australija, Carmenere Čile, Malbec Argentina isl.). Takođe, mislim da najveći prostor za poboljšanje leži upravo u pomenutoj edukaciji koju moraju da prođu sami vinari i vlasnici vinarija. Sjajan primer je Austrija i Austrijska Vinska Akademija koja je obučavala veliki broj malih austrijskih vinara po programu WSET (Wine and Spirits Education Trust iz Londona), što je dalo ogromne rezultate kako na domaćem tržištu tako i na izvoznim tržištima. Austrija danas spada u red zemalja sa jako visokom prosečnom izvoznom cenom i veoma prepoznatljivnim karakterom vina. Poslednja stavka bi bila uvođenje jakog sistema kontrole kvaliteta i porekla vina, te dozvoliti brend Srbije samo na vinima napravljeim 100% od srpske sirovine, čitaj grožđa. Naravno ima tu još mnogo da se radi, ne samo na razvoju samih vina već i vinskog i gastro turizma za koji sam siguran da Srbija može da ponudi, ali uz velika poboljšanja ponude smeštaja i sadržaja.

Koja su Vaša omiljena vina? - Kao i za vinske regije, najbolje vino je sledeće… Ako ste pravi ljubitelj vina, strasno zaljubljeni u taj svet, onda je odgovor na ovo pitanje skoro nemoguće. Volim sva vina i sve stilove, nekad uživam u svežim i laganim belim vinima, kad me prođe ta faza raduju me jaka i robustna odležala crvena vina, leti volim da se osvežim dobrim rozeom, a ono što nikada neću odbiti i za šta sam uvek raspoložen su Šampanjci…još se nisam našao u raspoloženju ili društvu u kome bih rekao da nisam za čašu Šampanjca. Donekle je to odgovor na pitanje o omiljenim vinima…

Koje vino bi voleli da probate, a niste imali priliku? - Kada je reč o standardnim vinima i stilovima stvarno ne mogu da se setim nečega što nisam imao prilku da probam. Voleo bih naravno da imam pristup nekim velikim istorijskim berbama kao što su legendarne 1945, 1961, 1982. i naravno skorija koja i jeste dostupna 2009. Za sada je u planu da se proba nekoliko velikih etiketa Burgundije.

Koji je osnovni pristup za uparivanje vina s jelima? - Osnovni pristup je slušanje sopstvenih afiniteta, trenutnih želja i raspoloženja. Nema niko pravo da vam određuje šta se sa čime slaže ukoliko ta kombinacija vašem ukusu ne odgovara i to je osnovno pravilo i od toga se prvo polazi. Sledeća faza bi imala više savetodavnu ulogu ili pokušaj traženja smernica koje mogu da vas dovedu do dobrog sklopa vina i hrane. Potrebno je pre svega poštovati karakter, stil i snagu jela tj. vina, pa prema tome tražiti smer u kome idete. Uz laganiju hranu idu svilenija i finija vina, dok bi jača intenzivnija hrana punog ukusa i aroma zahtevala sličan stil vina, da niko u toj vezi ne ostane u podređenom položaju. Suštinski traži se kompromis i dodirne tačke kako za vino, tako i za hranu. Međutim, ako ikada imate sumnju u svoj izbor ili u izbor somelijera postoji jednostavno i lako rešenje, a to je izbor šampanjca kao pratioca hrane…Slobodno mogu reći da je idealan kao partner svakom stilu kuhinje, čak i onim najzahtevnijim.

7


Kažu da je u vinu istina, a koliko izbor vina otkriva o karakteru? - U vinu je istina uglavnom kad preterate u količini… Ne bih se upuštao u analize karaktera po izboru vina zato što smatram da u mnogome zavisi od trenutnog raspoloženja, imovinskog stanja, lokacije i naravno društva u kome se nalazite. Kada bi gledali po izboru vina da ocenimo karakter onda je moj jako teško definisati.

Koje veštine poseduje uspešan somelier? - Somelier je jako kompleksno, zahtevno zanimanje i u svakom slučaju put do uspešnog somelijera vodi preko godina učenja i desetine hiljada otvorenih, probanih vina. Svaka prečica na ovom putu vas vodi do pogrešnog cilja. Pre svega Somelijer nije samo vinski konobar/ica ili onaj koji vam proporučuje vina već celu paletu proizvoda koje nudi jedan renomirani restoran. Somelier treba da vrši odabir vina, nabavku kao i da vodi računa o izlaznosti vina čuvajući pri tome budžet svoje matične kuće. Somelijer treba da reaguje na pritužbe gostiju na ispravnost vina, kao i da bude spreman da izloži kompletan jelovnik, ponudu konjaka, malt viskija, rumova, cigara i još mnogo toga. Tu je da vam da osnovne smernice kod slaganja vina i hrane ali isključivo u vidu lagane i neprimetne preporuke, a ne nametljivog ubeđivanja u svoje znanje.

Najčešće zablude u vezi vina? - Pa kao mlada vinska kultura imamo još uvek mnogo vinskih zabluda. Jedna od njih je da se crveno vino pije

8

na sobnoj temperaturi pa ne retko dobijete crveno vino na sobnoj temeperaturi iz avgusta meseca koja prelazi 35 °C. Pojam sobne temperature dolazi iz Engleske iz 18. veka kada je sobna temperatura na mestima na kojima se konzumiralo vino bila između 15 i 18 °C, što bi i danas bilo idealna temperatura za serviranje crvenih vina. Druga velika zabluda je što je vino starije to je bolje. Naime veoma mali broj vina sveta oseća i ima neki benefit pravilnim odležavanjem. Mogu slobodno reći da je manje od 5% vina sposobno za takvu avanturu. Posebno što je rezultat u uskoj korelaciji sa uslovima u kojima se boca čuva, tako da vino sa kredenca iz dnevnog boravka kod bake sigurno ne spada u kategoriju starih i dobrih vina. Vina koja mogu da stare treba da zadovolje nekoliko organoleptičkih svojstava, jaku taninsku strukturu, lepo izbalansirane kiseline, strukturu, punoću, koncentraciju, kompleksnost i tako dalje… Najlakši način je da ih prepoznate po ceni, skoro pa bi se moglo reći da je što skuplje to dugovečnije vino. Ovo su samo dve zablude, a ima ih još i kroz svoj posao se svakodnevno srećem sa novim. Naučio sam da me više ništa ne iznenađuje i da je sve moguće.

Za kraj jedno nestandardno pitanje – koji je prosečan broj zrna grožđa potreban da bi se dobila boca vina? - Zavisi od vina koje pravite, ako vam treba jeftinije i komercijalnije vino završavate posao sa mnogo manje bobica nego ako želite da napravite vrhunsko, kompleksno i dugovečno vino. Izbor je na vama. Iva Medić


Izabrane najuspesnije zene u Srbiji na prestiznom Veuve Clicquot Business Woman Award

13. Septembra u Beogradu u restoranu Langouste održano je polufinale izbora za Veuve Clicquot Business Woman Award, a Srbija je od četiri kandidatkinje odabrala dve koje će se naći u trci za titutlu najuspešnije dame u regionu. Titule najuspešnijih dama u Srbiji ponele su suvlasnica i direktorka kompanije “Novitas Consult” Marija Ignjatović i vlasnica i direktorka turističke agencije “Travel Boutique” Ana Petrović.

Jedan od osnivača i direktor IT kompanije DunavNet gospođa Svjetlana Krčo našla se na čelu žirija koji je doneo odluku o tome koje dve dame odlaze u finale. Članovi žirija bili su gospođa Lena Kovačević, džez-muzičar, kompozitor i tekstopisac; prošlogodišnja predstavnica Srbije gospođa Nataša Milanović, vlasnica firme Biosil. Pored glasova ovih uspešnih dama, svojim glasom odluci je doprineo i predstavnik kuće Veuve Clicquot, Jadranko Smokrović. Nagrada Veuve Clicquot Business Woman Award osnovana je 1972. godine u čast izuzetne poslovne žene Madame Clicquot, a svake godine dodeljuje se uspešnim poslovnim ženama širom sveta. Danas je prestižna Veuve Clicqout Business Woman Award zastupljena u 27 zemalja, a kompanija Energy Star International ovu prestižnu dodelu dovodi u Srbiju. Osim toga, ova manifestacija održava se regionalno (Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Srbija), a na kraju ce se finalistkinje zemalja učesnica naći na završnoj dodeli i proglašenju u Ljubljani. Nakon toga, pobednica će imati priliku da učestvuje na finalnoj večeri u Francuskoj, u gradu Reims, na kojoj će se okupiti pobednice zemalja u kojima se dodeljuje ova prestižna nagrada.

9


Vinarija Zvonko Bogdan:

Sve nijanse najboljeg Kada je pre deceniju Vinarija Zvonko Bogdan započela svoj put, jasno je za cilj odredila da spajajući specifičnosti i tradiciju Palićkog vinogorja sa najsavremenijom francuskom tehnologijom proizvodi vina vrhunskog kvaliteta koja nose pečat podneblja s kog dolaze. Opasana sopstvenim vinogradima na istočnoj obali jezera Palić, na samom severu Srbije, gde na 62 hektara neguje birane sorte vinove loze pažljivo sjedinjene sa karakteristikama ovdašnjeg zemljišta i klime, Vinarija Zvonko Bogdan ističe se i svojom međunarodno priznatom lepotom. Izgrađena u stilu secesije, karakteristične za arhitekturu obližnjeg grada Subotice, a dopunjena brojnim umetničkim detaljima raste zajedno sa svojim vinima i zaokružuje se u veličanstven dom gde se ovo vino rađa, odakle kreće u svet i isti dovodi da ga dostojno ugosti. Već imenom predodređen da bude najbolji Cuvee No1 je svojim prvim nastupima na svetskim takmičenjima opravdao očekivanja i od tada osvaja kako medalje tako i poštovaoce širom sveta. Zapaženo i nagrađivano na brojnim takmičenjima tokom proteklih godina, osvajalo je najviša priznanja u Beču, Londonu, San Francisku, Tokiju, Pragu, ali i nagradu za najbolje srpsko vino 2012. u kategoriji crvenih vina na Velikom blind testu u organizaciji Magazina Vino.rs. Ovaj harmoničan Cuvee koji predstavlja kupažu sorti Merlot, Cabernet franc i Frankovke dopunjuje se dalje samo finesama. Vinogradi, sada deset godina stariji i izdašniji, stalno ulaganje u opremu, stručnost i posvećenost nadograđuju ga i čuvaju da svedoči o ljudima, običajima, ukusima,dostignućima jednog vremena za sva vremena. Zato zlato za Cuvee No1 2016 Vinarije Zvonko Bogdan na ovogodinjem prestižnom ocenjivanju Decanter World Wine Avards nikako nije slučaj već potvrda da će i u narednim godinama iz ove kuće dolaziti sve nijanse najboljeg.

10


11


Foto: Stab At Sleep by Jason Anfinisen

Hantera S. Tompson:

Vodič za traženje smisla Jedan prijatelj Hantera S. Tompsona zatražio je od njega savet o životu i o tome kako se može naći smisao. Nije baš pitanje koje postavljate na kafi sa prijateljima, zar ne? Šta mu je na ovo pitanje 22. aprila 1958. godine odgovorio ekscentrični novinar prenosimo u potpunosti, zato što je svaka dalja interpretacija suvišna. Dragi Hjume, Pitao si za savet: oh, tako ljudska i vrlo opasna stvar za učiniti! Dati savet čoveku koji pita šta da radi sa svojim životom podrazumeva nešto vrlo nalik egomaniji. Pretpostavljam da je usmeriti čoveka ka pravom i ultimativnom cilju – usmeriti taj drhteći prst ka pravom smeru nešto što bi samo budala preuzela na sebe. Ja nisam budala, ali poštujem tvoju iskrenost u traženju saveta od mene. Tražim od tebe da, slušajući ono što imam

12

da kažem, zapamtiš da saveti mogu biti samo slika onog ko ih daje. Ono što je istina za jednog, za drugog može biti potpuna katastrofa. Ja ne gledam na život tvojim očima, niti ti mojim. Kada bih pokušao da ti dam savet skrojen baš za tebe, to bi bilo kao da slep vodi slepog. „Biti ili ne biti – to je pitanje: da li je ljudskog duha dostojnije da trpi praćke i strele sudbine nasilne, ili oružje dići na more muka…” (Šekspir) I zaista, to jeste pitanje: da li plutati na talasima ili plivati ka cilju. To je izbor koji svako od nas, u jednom trenutku u svom životu, mora svesno ili nesvesno da napravi. A tako malo ljudi to razume! Seti se bilo koje odluke koju si ikad doneo, a koja je imala uticaj na tvoju budućnost. Možda grešim, ali ne vidim kako bi to moglo biti bilo šta više od izbora, i to indirektnog, između dve stvari koje sam spomenuo: plutanja i plivanja.


Ali, zašto ne plutati ako nemaš cilj? To je drugo pitanje. Nesumnjivo je bolje uživati u plutanju nego plivati u neizvesnosti. I kako to onda čini da čovek pronađe svoj cilj? Ne kule u oblacima, već pravu i opipljivu stvar. Kako čovek može biti siguran da ne traži zemlju čuda, sa privlačnim ciljem ali bez ikakvog ukusa ili suštine? Odgovor – a u određenom smislu i tragedija života – jeste to što nastojimo da razumemo cilj, a ne čoveka. Postavljamo cilj koji zahteva od nas određene stvari, koje mi potom činimo. Prilagođavamo se zahtevima te ideje koja ne može biti validna. Recimo da si, kad si bio mlad, želeo da budeš vatrogasac. A prilično sam siguran kad kažem da više ne želiš to da budeš. Zašto? Zato što se tvoja perspektiva promenila. Nije vatrogasac taj koji se promenio, već ti. Svaki čovek je suma svih svojih reakcija na svoja iskustva. Kako doživljavaš različita i mnogobrojna iskustva, tako i ti postaješ drugačiji čovek, pa se i tvoja perspektiva menja. I to se odvija neprestano. Svaka reakcija je ujedno i proces učenja; svako važno iskustvo menja tvoju perspektivu. Činilo bi se blesavim, zar ne, da prilagođavamo svoje živote zahtevima cilja koji svako od nas vidi iz druge perspektive? Kako bismo onda mogli da se nadamo da ćemo postići išta osim razviti neku neurozu? Odgovor je, stoga, nemoj se baviti ciljevima uopšte, makar ne opipljivim. Trebalo bi mi mnogo tabaka papira da elaboriram ovu temu na nekom zadovoljavajućem nivou. Sami bog zna koliko knjiga je napisano o „smislu života” i tim stvarima, a sami bog takođe zna kolike je umove ova tema opsedala. (Izraz „bog zna” koristim u čisto izražajne svrhe.) Malo smisla postoji u mom nastojanju da ti sve ovo kažem u kratkim crtama, zato što sam prvi tu da priznam apsolutni nedostatak spretnosti da sažmem smisao života u jedan ili dva pasusa. Kloniću se reči „egzistencijalizam”, ali ti je možeš imati u vidu kao svojevrstan ključ. Možeš pročitati „Bivstvo i ništavilo” Žan-Pol Sartra, kao i „Egzistencijalizam: Od Dostojevskog do Sartra”. To su svakako samo sugestije. Ukoliko si istinski zadovoljan onim što jesi i što radiš, onda ih zaobilazi u širokom luku. (Ne diraj lava dok spava.) Vratimo se na odgovor. Kao što rekoh, staviti svu svoju veru u opipiljive ciljeve u najmanju ruku nije pametno. Zato ne težimo da budemo vatrogasci, bankari, policajci ili lekari. Mi težimo da budemo mi. Nemoj me pogrešno shvatiti. To ne znači da mi ne možemo biti vatrogasci, bankari ili lekari – već da moramo učiniti da se cilj prilagođava pojedincu, a ne pojedinac cilju. U svakom čoveku nasleđe i sredina kreirali su biće određenih sposobnosti i želja – uključujući i duboko ukorenjenu potrebu da funkcionišemo tako da naš život bude smislen. Čovek mora da bude nešto, mora da ima značaj. Kako ja to vidim, formula ide otprilike ovako: čovek mora da odabere put koji će omogućiti da njegove sposobnosti funkcionišu sa maksimalnom efikasnošću ka ostvarenju njegovih želja. Kada to čini, on zadovoljava potrebu (daje sebi identitet funkcionisanjem kroz pravljenje obrasca dolaska do postavljenog cilja), izbegava neispunjavanje svog potencijala (biranje puta koji ne postavlja granice

njegovog razvoja) i izbegava užas viđenja svog cilja kao uvelog ili kako gubi svoju privlačnost sa time kako mu se približava (umesto potčinjavanja sebe ispunjavanju zahteva onoga čemu teži, prilagodio je cilj svojim sposobnostima i željama). Ukratko, on nije posvetio svoj život dostizanju predefinisanog cilja, već je odabrao način života za koji zna da će u njemu uživati. Cilj je u potpunosti sekundaran; delovanje u pravcu cilja je ono što je važno. I čini se gotovo smešnim reći da čovek mora funkcionisati po obrascu koji odabere; pustiti druge ljude da definišu naše sopstvene ciljeve znači odustati od najsmislenijeg aspekta života – ultimativnog čina volje koji čoveka čini individuom. Pretpostavimo da imaš izbor da biraš jedan od osam raspoloživih puteva kojima možeš poći (i svi su, naravno, unapred definisani). I pretpostavimo da ne možeš videti nikakvu svrhu ni u jednom od tih osam. Onda – a to je suština onoga što govorim – moraš pronaći deveti put. Naravno, nije sve tako jednostavno kao što zvuči. Ti si živeo relativno skučen život, tvoje postojanje više je vertikalno nego horizontalno. Zato nije baš teško razumeti zašto se osećaš tako kako se osećaš. Ali, čovek koji odlaže svoj izbor neumitno će doživeti da okolnosti budu te koje će taj izbor napraviti umesto njega. Zato ako sebe ubrajaš među razočarane, onda nemaš drugog izbora nego da prihvatiš stvari onakvima kakve jesu i da ozbiljno potražiš nešto drugo. Ali, budi oprezan kod potrage za ciljevima; tragaj za načinom života. Odluči kako želiš da živiš i onda vidi šta možeš učiniti kako bi živeo u okvirima takvog života. Ali, reći ćeš: „Ne znam gde da tražim” ili „Ne znam šta da tražim.” I tu je caka: da li je ono što imaš vredno odustajanja zarad nečeg boljeg. Ne znam – da li je? Ko osim tebe može doneti tu odluku? Ali, čak i odlučivanjem da ćeš tragati već si na dobrom putu da napraviš izbor. Ako ne odustanem od ovoga, počeću da pišem knjigu. Nadam se da nije sve ovo zbunjujuće koliko se čini na prvi pogled. Imaj na umu da je ovo, naravno, moj način gledanja na stvari. Mislim da je on prilično generalno primenljiv, ali možda i nije. Svako od nas mora stvoriti svoj sopstveni kredo, a ovo bi bio moj. Ukoliko bilo šta od ovoga nema smisla, obavezno mi na to skreni pažnju. Ne pokušavam da te otpošaljem na put u potragu za Valhalom, već samo ističem da nije neophodno prihvatiti izbore koje ti nudi život onakav kakav poznaješ. Postoji više od toga – niko ne mora da radi nešto što ne želi do kraja života. Ali, opet, ako završiš radeći upravo takvo nešto, obavezno sebe ubedi da si ti morao to da radiš. Imaćeš dosta društva u tome. I to je to, za sada. Dok se ne čujemo ponovo, ostajem tvoj prijatelj. Hanter. Ina Borenović/ Mojafirma.rs

13


Feng shui radni prostor:

Uređenje uspeha "Čista kuća" - "Srećna kuća" Nered ima veliki uticaj na emotivno, mentalno, fizičko i duhovno blagostanje.

sedenje leđa o leđa, kao i lice o lice. Kancelarija bi trebalo da bude pravilnog oblika, sa dosta prirodnog svetla.

Kao i u vašem domu i u vašem radnom prostoru neophodno je da cirkuliše zdrava i čista energija. Kancelarija koja je organizovana i pregledna omogućava novi protok energije i “rađanje” ideja. Čak i da nemate svoju kancelariju, odnosno delite je sa više ljudi održavanje kancelarijskog stola pomoći će vam na više načina:

Od nameštaja se preporučuje: - stabilan radni sto, sa fiokama, koji pruža potporu. Međutim, preveliki sto nije dobar jer se možete osećati izgubljeno, dok će mali sto da vas sputava - stolica sa visokim naslonom i osloncem za ruke. Bilo bi dobro da stolica izgleda kao tron - polica s dokumentima, knjigama i ostalim "papirima" potrebnim za rad - ako je kancelarija dovoljno prostrana, možete postaviti mali sto sa dve ili tri fotelje za goste ili stranke - zavisno od Vaše delatnosti u kancelariji može biti i veliki konferencijski sto sa stolicama - da bi se prostor oplemenio, postavite umetničko delo, sliku ili skulpturu sa primerenim motivima - biljka sa zdravim, okruglim listovima - tepih - ako se u vašoj kancelariji nalazi fotokopir aparat ili aparat za sečenje papira obavezno ga pomerite od ulaznih vrata.

– povećanje efektivnosti, efikasnosti i produktivnosti – poboljšava disciplinu, kreativnost i uspeh – privlači obilje – poboljšava mentalnu jasnoću i fokus – smanjuje stres i pomože da se osećate opuštenije – povećava kreativnost i prostor za nove projekte Sledeci korak je pozicioniranje. Izmenite raspored nameštaja u vašoj kancelariji ili radnom prostoru. Neki stručnjaci smatraju, da ćete se osećati smirenije ako je radni sto okrenut ka vratima ili ih imate u vidnom polju. Veruje se da će vam to pomoći da "nađete" svoj put ka uspehu. Takođe se preporučuju biljke. Ukoliko delite prostor sa drugom osobom pokušajte da izbegnete

14

U kancelariji nikada ne držite: - stakleni sto, jer je nepovoljan po Feng Shui-ju, znači nestabilnost (može se razbiti, povrediti nekoga itd.)


- kaktuse, zato što stvaraju besnu situaciiju - biljku sanseveriju, zato što je slična sabljama-noževima - biljke bonsai čiji je rast neprirodan i sputan.

DENAstil

Prostor oko ulaznih vrata, prozora, uglova i vašeg radnog stola treba da bude slobodan da chi nesmetano kruži u prostoru. Feng Shui poslovnog prostora iako prati neke osnovne smernice se razlikuje od onoga koji upražnjavamo za uređenje doma. Naime, shodno funkciji u poslovnim prostorima je neophodno stvoriti koncentraciju energije koja će svojim kavlitetom doneti prosperitet i bogatstvo, pružiti podršku i uvažiti osobnost svakog pojedinca, a da pri tome ne ugrozimo zdravstveno stanje zaposlenih, niti potrebe kompanije. Dobar položaj radnog prostora, sa kancelarijama raspoređenim i uređenim u skladu sa Feng Shui pravilima, stvoriće vam zdravo okruženje za rad i kvalitenu osnovu za produktivnost i prosperitet. Uz poštivanje principa ove stare kineske veštine, obezbedićete harmoničan i prosperitetan protok energije, što će vam doneti više poslovnog uspeha. Uostalom, većina nas provodi pola svog životnog veka na radnom mestu, što je već samo po sebi dovoljno da se pozabavimo i ovim prostorom. Iva Medić

denastil

15


Nova Mercedes-Benz C-Klasa :

Usavršavanje ne prestaje Sada, u petoj godini proizvodnje, C-Klasa je najuspešnija serija Mercedes-Benz modela i može se pohvaliti mnoštvom unapređenja. Kada je u pitanju izgled, fokus prilikom redizajna je bio na prednjem delu vozila, kao i na dizajnu prednjih i zadnjih svetala. Elektronska arhitektura je potpuno nova. Korisnici mogu uživati u opciono dostupnoj digitalnoj instrument tabli, kao i multimedijalnim sistemima sa muzikom i informacijama prilagođenim Vašim željama. Poslednja generacija C-Klase je najprodavaniji MercedesBenz model. Uspeh C-Klase se ogleda u širokom spektru ponuđenih verzija, uključujući i dva sportska modela sa dvoje vrata: coupé i cabriolet predstavljen.

Elektrifikacija se nastavlja: C 200 sa EQ Boost Nova generacija benzinskih četvorocilindričnih motora je predstavljena u novoj C-Klasi. Istovremeno, 1.5-litarske verzije (135 kW/184 ks, 280 Nm) u C 200 i C 200 4MATIC raspolažu sa dodatnih 48 V sistemom sa starter/ generatorom. Kombinacija 48 V naponske mreže i EQ Boost-a omogućava dodatne funkcionalnosti koje pomažu još većem smanjenju potrošnje goriva, uz poboljšanje agilnosti i veću udobnost. Ostale prednosti obuhvataju režim “jedrenja” sa ugašenim motorom, kao i rekuperativnu kočnicu sa inteligentnim zaustavljanjem motora kada se vozilo kreće po inerciji.

16

Najsavremeniji dizel agregati: C 180 d, C 200 d i C 220 d Nova 1.6 litarska verzija dizel motora svoju svetsku premijeru ima u novoj C-Klasi. Kod OM 654 D16 smanjene su veličine prečnika cilindra i hoda klipa u odnosu na verziju motora zapremine 2 litra OM 654 D20. Prilikom razvoja, fokus je bio na daljem smanjenju trenja. Poput većih modela, C 220 d, C 180 d i C 200 d predstavlja novu dimenziju efikasnosti. Mercedes-AMG: Više performansi za C 43 4MATIC Mercedes-AMG C 43 4MATIC V6 biturbo motor odlikuje izuzetna snaga uz smanjenu potrošnju i emisije. Ugrađeni


u blizini motora dva turbopunjača imaju izuzetno spontan odgovor na komandu gasa. Kod nove generacije C-Klase, AMG inženjeri su povećali snagu 3.0 litarskog V6 motora za 17 kW (23 ks) na 287 kW (390 ks). Obrtni moment od 520 Nm je sada dostupan od 2500 do 5000 rpm. Ovaj paket donosi impresivne performanse: nova C 43 4MATIC Limuzina ubrzava od 0 do 100 km/č za 4.7 sekunde, a Karavan za 4.8 sekunde. Maksimalna brzina je elektronski ograničena na 250 km/č.4MATIC pogon na sve točkove: Više trakcije i na najzahtevnijim terenima C 200, C 220 d i C 400 su dostupni sa permanentnim 4MATIC pogonom na sve točkove za veću trakciju i stabilnost, posebno pri nepovoljnim uslovima na putu. Pogon na sve točkove je deo serijske opreme za MercedesAMG C 43.

Spoljašnjost: redizajnirana svetla Nova C-Klasa spaja emociju i inteligenciju. Izgled vozila je posebno definisan njegovim prednjim delom, kao i prednjim i zadnjim svetlima.

Koncept ekrana: Potpuno digitalna instrument table je sada opciono dostupna C-Klasa poseduje potpuno novi koncept ekrana, među kojima je opciono dostupna i potpuno digitalna instrument tabla, sa tri vizuelno prepoznatljiva stila: "Classic", "Sport" i "Progressive". Instrument tabla: Osnovni model karakteriše klasična dvodelna instrument tabla. Između dva instrumenta, nalazi se ekran u boji, veličine 5.5 inča (rezolucija 383 x 600 piksela). Stil prikaza je "Classic". Potpuno digitalna instrument tabla je opciono dostupna. Ekran dijagonale 12.3 inča i visoke rezolucije 1920 x 750 px. Ovaj ekran poseduje tri potpuno različita stila prikaza "Classic", "Sport" i "Progressive". C-Klasa poseduje kontrole osetljive na dodir na upravljaču. Ove kontrole reaguju na Vaše pokrete poput ekrana pametnog telefona. Upravljanje DISTRONIC funkcijom, kao i tempomatom, putem kontrola na upravljaču je još jedna nova opcija. Sistemom za zabavu i informacije se može upravljati putem touchpad-a sa kontrolorom na centralnoj konzoli ili putem glasnovne kontrole u okviru LINGUATRONIC sistema. Opciono dostupan je i headup ekran.

Odliku redizajnirane C-Klase, u kombinaciji sa AMG Line predstavlja dijamantska rešetka hladnjaka. Sa ovim novim dizajnerskim rešenjima EXCLUSIVE linija postaje još izražajnija, a AVANTGARDE linija dodatno dinamična. Prednji branik dodatno je obogaćen srebrnim ukrasnim elementima (kao deo serijske opreme), hromiranim elementima (AVANTGARDE linija) ili trodelnim hromiranim elementima (EXCLUSIVE linija).

MULTIBEAM LED svetla: Optimalna vidljivost u svim uslovima Opciono dostupna MULTIBEAM LED svetla su potpuno nova za C-Klasu. Ukoliko su uključena duga svetla, Adaptive Highbeam Assist Plus omogućava optimalno osvetljenje puta ispred Vas, bez zaslepljivanja ostalih učesnika u saobraćaju.

17


Intelligent bezbednost

Drive:

Najsavremenija

aktivna

Nova C-Klasa raspolaže poslednjim Mercedes-Benz sistemima za pomoć u vožnji i, samim tim, nudi veći nivo bezbednosti od svojih prethodnika. C-Klasa sada može voziti polu-autonomno u još više situacija. C-Klasa koristi i mape i navigacione informacije za bolje funkcionisanje određenih pomoćnih sistema. Na primer, Active Distance Assist DISTRONIC kao deo paketa za pomoć u vožnji, automatski prilagođava brzinu vozila u određenim situacijama, poput krivina, raskrsnica ili kružnih tokova. Na raspolaganju su vam i intuitivni sistem Active Lane Change Assist kao i Active Emergency Stop Assist kao nova funkcija u okviru sistema Active Steering Assist. Nova C-Klasa dolazi i sa unapređenim Active Break Assist u okviru serijske opreme. U zavisnosti od konkretne situacije, ovaj sistem može pomoći prilikom izbegavanja sudara ukoliko se ispred Vas nalazi vozilo koje se sporo kreće ili je u potpunosti zaustavljeno, kao i prilikom izbegavanja pešaka i biciklista.

ENERGIZING kontrola udobnosti: za unapređenu udobnost ENERGIZING kontrola udobnosti (opcija) povezuje različite sistema za povećanje udobnosti u vozilu. ENERGIZING kontrola udobnosti sistematično koristi funkcije klima uređaja (uključujući i mirise), sedišta (grejače, ventilaciju), osvetljenja i muzike kako bi kreirala odgovarajuću atmosferu unutar vozila, a po meri vozača. Ovo donosi izuzetno pozitivne efekte na udobnost vozača i njegove performanse. U zavisnosti od paketa opreme, dostupno je do šest različitih programa (Freshness, Vitality, Warmth, Cosiness, Joy, Training).

18


Ručno rađena kozmetika za negu lica, tela, ruku i stopala...

Šta žene žele? Ženska priroda je oduvek bila tajnovita, pa je tako do danas ostala misterija šta je to što je ženama zapravo potrebno. A odgovor je očigledan. Ono što svaka žena želi jeste da bude Bayna! Više od 26 godina komunikacije sa damama, uz svakodnevno osluškivanje njihovih ideja, izazova i potreba motivisalo je farmaceute apoteke „Ivančić i sin“ da unaprede stare formulacije krema. Tako je nastala nova linija kozmetičkih proizvoda ručne izrade, visokokvalitetnog sastava, bez čuvenih neprijatelja – veštačkih boja i parabena, simbolično nazvana Bayna. Napravljena je sa puno ljubavi od najkvalitetnijih, prirodnih, pažljivo biranih sastojaka, uz entuzijazam vrhunskih farmaceuta i veru da će kozmetika koju stvaraju biti upravo po meri savremene žene i njenih potreba. Glavna ideja za stvaranje Bayna kozmetike proistekla je iz želje da se na police apoteka vrati ručno rađena kozmetika, koju su kao nekada, apotekari u malim serijama pravili u svojim laboratorijama. Bayna kozmetika obezbeđuje koži kvalitetnu negu, zaštitu i dugotrajnu hidrataciju. U svom sastavu ima kreme za negu lica, tela, ruku i stopala, a od nedavno je kolekcija obogaćena sa 3 nova proizvoda za sunčanje. U sebi sadrži kozmetički aktivne komponente shea i kakao buter, hijaluronsku kiselinu, tripeptide, koenzim Q10, morski kolagen, organska ulja argana i semenki grožđa, ceramide, vitamine E i A, ricinusovo ulje i pantenol. Sa posebnom pažnjom odabrane su i specijalne parfemske komponente francuskog porekla, koje ne izazivaju alergiju na koži. Upravo zbog svega navedenog Bayna predstavlja pravi izbor za svaki tip kože. Zato, nema potrebe da dalje tragate za svojom idealnom kozmetikom, jer ste je konačno dočekali. Neka Bayna bude vaša tajna! Samo u apotekama Ivančić i sin.

VREDELO JE ČEKATI ONU PRAVU

Ručno rađena kozmetika iz Ivančić i sin apoteka, kao nekada.

Apoteka Nušićeva (Nušićeva 15), Apoteka Palilula (Ilije Garašanina 5), Apoteka Padina (Lazarevački drum 3), Apoteka Resavska (Resavska 76), Apoteka Mirijevo (Mirijevski venac 23), Apoteka Novi Beograd (Bulevar Zorana Đinđića 64a), Apoteka Tempo Ada (Obrenovački drum 3), Apoteka Cara Dušana (Cara Dušana 70), Apoteka Maksima Gorkog (Maksima Gorkog 75), Apoteka Vojislava Ilića (Vojislava Ilića 6), Apoteka Ivančić i sin Plus (Ruzveltova 27), Apoteka Drenovac (Selo Drenovac bb, Paraćin).

19


Moët & Chandon:

U pobedi je zaslužen, u porazu je potreban

K

ada pomislite na Rose šampanjac, prva stvar koja vam pada na pamet sigurno nije Napoleon. Ali iznenadili biste se da saznate da Napoleon ima veoma bliske veze sa Moët & Chandon dinastijom.

Ta veza počinje jos 1782. godine, dok je budući car jos uvek pohađao vojnu školu u Brienne-le-Château. Ovde je upoznao Jean-Remi Moeta, unuka Kloda Moeta, koji je osnovao Moet biznis. Dva, tada još dečaka, formirala su neraskidivo prijateljstvo koje je tokom godina dovelo do toga da Moet odigra prateću ulogu u francuskoj istoriji. Pre svake bitke, osim Vaterloa (barem po knjizi Don i Petie Kladstrup – “Šampanjac”) Napoleon bi posetio kuću Moët & Chandon kako bi obnovio svoje zalihe. Napoleonova čuvena rečenica je: “Šampanjac! U pobedi je zaslužen, u porazu je potreban.”

20


Čak i pokloni koje su godinama razmenjivali ukazuju na duboku sponu između Napoleona i Moëta. Počnimo sa replikom Grand Trianona - zamka u Versailu – koji je Moet izgradio na svom imanju kao gostinjski prostor za Napoleona i caricu Jozefinu. Sitnica, zar ne?

In victory you deserve champagne, in defeat you need it - NAPOLEON BONAPARTE-

Naravno, ni Napoleon se nije libio da uzvrati lepim gestovima. Ne samo da je porodici Moet poklonio poslednji od svojih poznatih dvorognih šešira; već im je dodelio i odlikovanje Nacionalnog reda Legije časti - najviše francusko odlikovanje koje je 19. maja 1802. ustanovio Napoleon Bonaparte. i tako ujedno dodelio reputaciju Francuskoj kao svetskog lidera u vinu.

Ne samo da Moët & Chandon proizvodi više šampanjca od bilo kog drugog proizvođača, nego je i njegov Brut Imperial takođe daleko najprodavaniji na svetu. Moët & Chandon vlasnik je vinove loze na 2.500 hektara u Šampanj regiji (Veuve Clickuot, drugi po veličini, ima polovinu te površine), a osim toga kupuje grožđe sa dodatnih 6.000 hektara. Krunu ovog prijateljstva predstavlja Moet Imperial Brut i Rose koji su dobili ime po pokojnom caru 1869. godine, a Moet ga još uvek proizvodi pod tim imenom. Upravo to je razlog zbog kojih bi “Rose šampanjac” trebalo da bude na vrhu liste asocijacije kada čujete ime “Napoleon Bonaparte”.

Čak i u porazima, njegovo prijateljstvo sa porodicom Moet ostalo je jako. Najbolji primer za ovo je veliki poraz cara i Francuskerat Šeste koalicije. Ne samo da je to dovelo do prvog Napoleonovog izgnanstva na ostrvo Elba, već su Rusi okupirali područje Champagne i opustošili skoro svaki vinski podrum. Iako su Moetovi podrumi najgore prošli i bili opustošeni za 600 000 boca, niko nije paničio. Moet se držao stare francuske poslovice: “Qui a bu, boira”» ili «Onaj ko je jednom bio pijan, opet će piti.» «Svi ti vojnici koji su me osiromašili danas - sutra će mi doneti bogatstvo», rekao je Moet svim svojim prijateljima. «Puštam ih da piju koliko god žele jer će sutra kada se vrate u svoju zemlju, upravo oni biti moji najbolji prodavci.» Ostao je lojalan svom prijatelju Napoleonu i bio je u pravu. Posao Moët-a se povećao u narednim godinama, a među mnogim klijentima koji su žudeli za ukusom finih mehurića, bili su neki od Napoleonovih poznatih protivnika - uključujući Prvog vojvodu Velington i Frederika Vilijama III iz Pruske.

21


22


The World’s Most Loved Champagne Svake sekunde se negde u svetu otvori boca Moët & Chandon. Svake sekunde neko u svetu odabere Moët & Chandon za posebnu proslavu! Moët & Chandon je “The World’s Most Loved Champagne”! Jako brzo će upravo ta magija šampanjca zavesti i najzahtevnije potrošače. Ilustracija toga jeste Marquise de Pompadour. Nakon popijene čaše Moët-a, rekla je: ”Šampanjac je jedino vino koje ženu može učiniti još lepšom”.

23


10 zlatnih pravila efikasnog upravljanja vremenom

V

reme – jedna od onih stvari kojih nikada nema dovoljno ili je to makar naš utisak. I zaista, sad se živi brže nego ikada, odnosno imamo mnogo više ne samo obaveza, već i načina da trošimo vreme, kako konstruktivno, tako i destruktivno. Istina je da svako od nas raspolaže sa istovetnom količinom vremena koju imamo potrošiti u toku jednog dana. S obzirom na to da tu količinu ne možemo proširiti, šta nam preostaje? Da je pametnije trošimo. A kako ćemo to da radimo? Evo 10 korisnih saveta o tome kako možete pametnije upravljati svojim vremenom!

1. Najteži zadaci prvo! Ne moraju ni biti najteži, već najdosadniji, najduži i slično. Sve ono što biste rado sakrili na dno svoje „to do” liste, zapravo je najbolje staviti na njen sam vrh. Kada se, odmorni, prihvatite tog zadatka, on vam neće delovati toliko strašno, kao što bi da se suočavate sa njim već umorni od ostalih obaveza. Druga važna stvar je što će obavljanje baš tog i takvog zadatka delovati motivišuće!

24

2. Naučite da kažete „ne” I prijatelju koji vas usred posla zove na kafu, i sopstvenom porivu da baš sad proverite svoj feed na Instagramu. Sve što se ne uklapa u plan, sigurno je samo još jedan način da na kraju dana imate utisak da niste uradili sve što ste namerili.

3. Zaboravite na multitasking Multitasking je prevara. Da, možemo u isto vreme da mešamo ručak na šporetu i razgovaramo telefonom, ali to i dalje ne znači da multitasking nije iscrpljujuć i da zapravo ne posvetimo pažnju niti jednom zadatku u potpunosti. Umesto žongliranja pažnje i bespotrebnog mučenja, fokusirajte se na jedan zadatak po jedinici vremena.

4. Počnite na vreme Ako ste planirali da u određeno vreme počnete sa radom, onda nemojte bespotrebno odlagati to vreme. Prokrastinacija je najveći neprijatelj efikasnog upravljanja


vremenom, a zavodljiva je i dolazi u mnogim formama. Ako, međutim, počnete sa nekom aktivnošću baš kad ste namerili, čestitamo, premostili ste je!

5. Nemojte se baviti nevažnim detaljima Iako ste možda, poslušavši savet iz prethodne stavke, pobedili prokrastinaciju tako što ste počeli sa radom odmah i bez suvišne drame u vezi sa tim, nemojte se uljuljkavati u svoj osećaj trijumfa. Prokrastinacija je uvek prisutna i opasnost od nje zapravo traje dok god ste posvećeni nekom zadatku. Zato se nemojte baviti stvarima koje se mogu podvesti pod „nevažne detalje”, ali samo ako su zaista nevažni.

6. Budite svesni neminovnih gubitaka vremena

nikakvi saveti niti strategije. Koliko god nastojali da budete efikasni, nemojte zaboraviti da predahnete. Nemojte štedeti na pauzama, ali isto tako, ni svako odvlačenje pažnje ili gubljenje vremena zvati pauzom. Kod odluke da od sada (dobro, od ponedeljka!) svoje vreme trošite pametnije, važno je imati očekivanja koja su realna. Ideja da ćete sutra ustati, naoštreni i spremni da poslušate svih ovih deset saveta sigurno nije nerealna. Ono što jeste nerealno je da će vas ta spremnost držati i posle par dana. Zato pravite planove koji su realni, a tome je mnogo bliže postepeno usvajanje jednog po jednog principa, nego momentalni prelaz na nov način funkcionisanja. Ina Borenović

Ma koliko bili efikasni, neko vreme mora biti potrošeno na način koji bismo mogli opisati kao neefikasan. Nemojte očekivati od sebe da budete mašina, tako da dozvolite sebi takvo vreme. Budite ga, međutim, svesni, kako biste umeli da procenite kad je dosta i vratite se na svoj raspored.

7. Ostavite vremena između dva zadatka Vreme će napraviti i vremensku distancu, pa ćete se drugom zadatku posvetiti odmorniji. U zavisnosti od kompleksnosti oba zadatka, neka pauza među njima bude barem 15 minuta. Tokom tog vremena, zastanite, udahnite, odmorite. Ako je moguće, nemojte misliti ni na jedan od ova dva zadatka, već ako ste u mogućnosti, radite nešto što vam je prijatno.

8. Razložite kompleksne zadatke na više manjih… Ako vas od bavljenja nekim zadatkom odbija njegova kompleksnost, a samim tim i zamornost, onda ga razložite na više manjih i napravite plan kad se bavite svakim pojedinačno. Na ovaj način, više nećete morati da se rvete sa jednim velikim, već sa više malih zadataka, što je neretko samo za sebe motivišuće.

9. …ili više sličnih spojte u jedan! Ovaj i prethodni savet nisu u kontradikciji, ukoliko se kod ovoga zaista pridržavate principa sličnosti. Na primer, kad je potrebno da se negde ode, razmislite gde je to još potrebno da svratite, a možda vam je usput. Sami procenite kad je pametno da spajate zadatke i tako budete efikasniji, a kad je to loš potez i kada se od manjih zadataka bespotrebno pravi bauk.

10. Ne preskačite pauze! Odmor je važan podjednako kao i rad, jer ako pre vremena „sagorite”, onda vam neće pomoći

25


Tetovaže:

Bar-kod ličnosti “Majstore, želim da ukrasim telo, neka to bude nešto diskretno, ali efektno, da ne bude napadno, mrzim kad ljudi pitaju šta ti znači ta tetovaža, ali, neka se i vidi vaš rad. Najbolje da tattoo bude na ruci, ili ipak na vratu? Šta vi predlažete?” Sa ovakvim i sličnim nedoumicama sve više ljudi dolazi u salone koji se bave crtanjem tetovaža, pošto po svaku cenu žele da “označe” neki deo tela, jer – tetoviranje je u trendu. Međutim, postoje i oni, koji po svoj pečat dolaze iz potrebe. Oni tvrde, da crteži na telu simbolično govore o njihovoj duši. Bilo da spadate u prvu ili drugu grupu, nameravate da se tetovirate, ili vam se šaranje uopšte ne dopada, treba da znate šta ono govori o ličnostima ljudi koji ih biraju. Zašto ljudi oslikavaju deo tela, pitanje je kojim se bave psiholozi i sociolozi. Oni, naime, tvrde da tetovaže, pirsing i drugi načini ukrašavanja tela, govore mnogo o ličnosti čoveka. Starija istraživanja nalazila su patologiju kod tetoviranih

26

ljudi, a danas se naučnici uglavnom bave “emotivnom pozadinom” oslikavanja tela. Slika koju imamo o svom telu osnova je slike o našoj ličnosti uopšte, a koliko je fizički izgled postao važan u modernom svetu, svedoče sve učestalije plastične operacije i želja da se drugačije izgleda. Stručnjaci tvrde da je mentalno stanje tetoviranih ljudi, ipak, značajno lošije nego kod ostalih. Smatraju da se razlog krije u tome što oni žele da promene svoj život, ali često nisu sigurni u kom pravcu bi ta promena trebalo da ide. Prema rezultatima istraživanja, oni su skloni novom, riskantnijem i uzbudljivijem ponašanju, ali često nisu u stanju da kontrolišu takvu potrebu. Oni ne pate obavezno od strahova i depresija, ali je kod ukrašenih ljudi, psihičko stanje labilnije i podložniji su duhovnim oboljenjima.

Poruke koje tetovaža šalje Prvo što crtež govori o vama je da ste ekstrovert. Društveni ste i otvoreni, volite zabave, prijateljski ste nastrojeni i pričljivi. Neki vole da gestikuliraju dok pričaju, da govore


glasno i puni su energije. Tražite nova iskustva. Ljudi koji tragaju za novim iskustvima, čine to umom i čulima, za razliku od traganja za senzacijama, koje uključuje uzbuđenje i avanturu, i „preosetljivost“ na dosadu. Vi ste posebni. Što je veća nečija potreba za posebnošću, to više želi da se razlikuje od drugih. Pomenuto istraživanje pokazuje da tetovirani ljudi imaju jaču potrebu da budu jedinstveni. Šaranje tela je način da se izrazi ličnost ili identitet.

Ime, cvet ili srce na telu dame Poruke i slike koje žene iscrtavaju na telu, veoma se razlikuju od onih kojima se ukrašavaju muškarci. Ima onih kojima je celo telo istetovirano, a da crteži nemaju nikakvog značenja, niti su poređani nekim redom. Takve žene su spontane i menjaju mišljenje u zavisnosti od situacije. Međutim, njihov veliki plus je što su u krevetu veoma kreativne. Kada pripadnice lepšeg pola požele nešto da oslikaju na svom telu, one uglavnom biraju ime osobe koja im je veoma značajna u tom trenutku. Većina dama se odlučuje i za cvet ili srce, što se tumači kao odraz buntovničkog karaktera. Ako na telu imaju istetoviranu poruku ili životni moto, znači da tragaju za smislom života ili za savršenom ljubavlju. Ime bivšeg dečka često ostane na telu posle kraha veze. Ono ukazuje na ogromnu zaljubljenost, koja može da izbledi čim se pojavi neko novi. Za kajanje je kasno, pa u takvim situacijama jedno ime zamenjuje novim.

Ako na koži ima istetovirano ime bivše ljubavi, reč je o muškarcu zaljubljive prirode, ali onome koji nije sposoban da uči iz sopstvenih grešaka. Optimističan je i veruje da je svaka žena sa kojom je – ona prava, životna saputnica. I, tako do poznanstva sa sledećom... Dasa koji je na telu istetovirao mistični simbol, zapravo čezne za pažnjom, sebe ne smatra površnim i omiljena fraza mu je: "Ja sam neshvaćen." Misteriozni simboli upućuju na zaključak da on želi da bude ozbiljno shvaćen. Oni muškarci koji imaju tradicionalne i male tetovaže sposobni su da iznenade u krevetu. Kod njih važi deviza "što u izlogu, to i u radnji". Ovakve osobe su, navodno, odane. Šašava tetovaža ne treba da bude znak za brigu. Ona može da oslikava dotičnog muškarca koji prilično odgovorno shvata život, ali i njegovu sposobnost da partnerku iznenadi neobičnim smislom za humor. Blesava tetovaža može da se uporedi sa nošenjem smešne kravate. Ukoliko na delovima muškog tela uočite ime deteta, znajte da je reč o veoma osetljivom muškarcu, koji voli da se emotivno veže i koji veze shvata ozbiljno. Ako muškarac na sebi ima crtež neke životinje, želi da kaže da je jak i moćan. Namera mu je da u seksu bude divlji, a to će i pokazati kada mu se ukaže prilika. Mari Ku.

Žena sa tetovažom na grudima ili zadnjici ima izraženo samopouzdanje, i želi da poruči: snažna sam i posebna. Crtež na intimnom delu tela je sve češće mesto za tetoviranje, zbog činjenice da veoma privlači muškarce. Žene koje “pečatiraju” intimnu regiju nekim mističnim simbolom, njime poručuju da su drugačije i da žele da budu shvaćene.

Muškarci biraju superheroje Muškarci se uglavnom poistovećuju sa superherojima, te se ukrašavaju njihovim slikama, što znači da imaju jak ego, ali da su nezreli. To nam govori da je reč o osobi koja će u vezi biti dečak, ali sa veoma izraženim egom. Džentlmeni najčešće biraju da im tetovaža bude na mišićima ruke ili noge, kako bi privukli pažnju dama. Muške tetovaže sa ženskim imenom, otkrivaju da je reč o muškarcu zaljubljive prirode, koji veruje da je svaka žena sa kojom je - ona prava. Ukoliko primetite ime deteta na muškom telu, reč o veoma osetljivom muškarcu koji ne krije emocije. Tome su sklone i žene, ali one to čine kako bi deci iskazali majčinsku ljubav koju osećaju, i nije im važno da li će ostali to da primete.

27


Rizik po zdravlje:

"Dr Gugl" Osetili ste glavobolju, toliko snažnu, da do sada niste znali da glava može tako da boli, na trenutak vam se zamutilo pred očima, ili vam se to ipak, samo učinilo... A možda i nije. Pitate se, šta li to sada može da bude? Skupljate snagu i brzinom svetlosti dolazite do računara, jer koga da pitate šta vas je odjednom spopalo i od koga da tražite savet, ako ne od “Dr Gugla”?! “Virtuelna ordinacija” je otvorena 24 sata, sedam dana u nedelji, radi bez godišnjeg odmora i zakazivanja... Treba samo da ukucate šta vas boli. Lete prsti po tastaturi, napetost i strah u vama rastu, sekunde vas dele od dijagnoze... Klik, klik, klik i konačno, “istina” je pred vama. U prvom trenutku strah zamenjuje bes, jer niste dobili jednu dijagnozu, već imate 2.124 rezultata pretrage. Na šta, dođavola, sada da kliknete? Tešite se, biće sve u redu, otvorićete onu koja vam na prvi

28

pogled najpribližnije opisuje vaš trenutni bol. Ponovo vam se muti, sada zaista, jer čitate o tumoru u glavi, cistama, latinskim nazivima bolesti za koje nikad niste ni čuli, i urođenim anomalijama, aneurizmama, moždanom udaru... Već vas obliva znoj, pitate se koliko treba da odsustvujete sa posla, i koji sve planovi će vam biti poremećeni ako krenete da operišete sve to redom. Zatim, nastupa - trenutak istine. Niste našli ono što ste tražili, a vas glava i dalje boli. Sada, možda još i jače. To slepo verovanje i pretraživanje po „Guglu“ je najveća greška koju možete da napravite. Da li znate zašto? Zato što, koju god "muku" da ukucate, ona može biti simptom koji indikuje bar sto bolesti. Onda vam se,


po pravilu, u glavi piše najgori mogući scenario, a to je potpuno bespotrebno. Treba imati na umu da svaka bolest ima veliki broj različitih simptoma, a čovek sa istim simptomima može da boluje od različite bolesti. Prvo i osnovno što treba da znate je da pretraživač radi po principu - najbizarnije stvari ujedno su i najčitanije. Tako u rezultatima pretrage u prvi plan dolaze bolesti koje se dešavaju jednom u hiljadu slučajeva. Ne mora da znači, ali svakako je najbolje da idete kod svog doktora, jer je „Gugl” odličan u pothranjivanju onog hipohondra u vama, a dijagnoza je uglavnom ista - imate još nekoliko meseci života. Upravo zbog toga, stručnjaci savetuju da pre nego što sami postavite „onlajn dijagnozu“, potražite mišljenje doktora, koji je proveo većinu života školujući se kako bi mogao da vam pruži adekvatnu pomoć. Verujući da su sami sebi najbolji lekari, sve veći broj ljudi u Dom zdravlja odlazi sa već postavljenom dijagnozom: „Imam rak i treba mi magnetna rezonanca“. Doktori ističu da je s takvim pacijentima jako teško uspostaviti saradnju. Njih je teško razuveriti i objasniti im da ne boluju od smrtonosne bolesti, već da simptom poput glavobolje može da bude posledica brojnih drugih poremećaja. Ono što stručnjacima dodatno otežava rad jeste činjenica da od takvih bolesnika retko dobiju pravu informaciju o tome koje su lekove pili.

bude korisno za njih. Međutim, lošija strana je što ljudi prihvataju terapiju “Dr Gugla”, umesto da odu kod svog lekara. Velika opasnost koja vreba sa ekrana vašeg računara je “prepisana” pogrešna terapija, koja ne samo da neće da vam pomogne, već u velikom broju slučajeva može i da prouzrokuje nusefekte. Kod nekih osoba, određene grupe lekova mogu da izazovu alergijske reakcije, koje mogu biti fatalne za pacijente. Dakle, “onlajn lekar” može da dijagnostikuje bolest, ali samo doktor može da leči, uzimajući u obzir opšte stanje pacijenta. Imajte u vidu i da pojedine farmaceutske kompanije plaćaju ljudima da se registruju na forumima i hvale određeni lek, kako bi poboljšali prodaju. Takođe, kada određene internet prezentacije imaju veliki broj poseta ljudi koji se informišu o zdravlju, podižu njihov rejting, zarada raste, a meta ste vi. Zato, ukoliko primetite simptome koji vam smetaju i odvlače pažnju nekoliko dana, zaboravite na internet i pravac u ambulantu.

Mari Ku.

Sve više kiberhondra Da mnogi “Dr Guglu” i dalje bezuslovno veruju, pokazuju i brojna istraživanja, ali i svedočenja lekara i farmaceuta. Prema nekim podacima, svaki treći pacijent u Srbiji uzima lekove na svoju ruku, a pored komšija i rođaka, glavni konsultant im je “lekar na mreži”. Svaka četvrta žena konsultujući „Gugl“ je sama sebi barem jednom pogrešno postavila dijagnozu. Na taj način produžile su tok bolesti i lečenje. Najčešće lažne uzbune izazivaju sumnje na rak dojke, dok su mnoge dame pogrešno zaključile da pate od povišenog krvnog pritiska ili astme. Nesanica, glavobolje, depresija i anksioznost najčešće su boljke zbog kojih ljudi traže pomoć na kompjuteru. Istraživanje koje je svojevremeno sproveo “Majkrosoft”, pokazuje da se ljudi nakon “onlajn dijagnoze” zaista osećaju bolesno. Rezultati pokazuju da se stepen umišljenosti da boluju od neke bolesti povećava sa vremenom provedenim na pretraživaču. Kako prelistavaju stranice, radoznalost prelazi u uznemirenost i strah. A za taj fenomen postoji i naziv – kiberhondrija. Termin je nastao još 2.000. i odnosi se na osobu koja boluje od svih bolesti čiji se simptomi nalaze na iternetu.

Dobre i loše strane “nevidljive ordinacije” Dobra strana internet savetnika je to što ljudi koji se edukuju o određenim oboljenjima dolaze spremniji kod lekara, takvi pacijenti imaju pregršt pitanja, što može da

29


Čuvaj me - trebaću ti U doba modernih tehnologija čini se da je lakše zamisliti život bez hrane, nego dva sata bez njegovog visočanstva – mobilnog telefona. Kad vam je najpotrebniji, ispostavi se da niste “nahranili” svog ljubimca, pa vam stigne kratko obaveštenje – baterija prazna. Ne bi ta praznina bila toliko iritirajuća da ne podrazumeva još 15 odsto vašeg “postojanja” u onlajn svetu.

da se puni cele noći. Ovo i nije baš najbolja ideja. Razmislite na trenutak, koliko puta ste telefon isključili sa napajanja tek kada ste videli da je baterija 100% puna, što je veoma loše za nju. Idealno je da telefon bude napunjen 80% - 85%.

Kako ne biste često dolazili u situaciju da vam “lični asistent” otkaže poslušnost, saznajte na koji način da ga održavate i produžite njegov životni vek.

Najčešći uzrok problema prilikom punjenja su prljavi baterijski kontakti, što možete i sami da ispravite. Očistite kontakte s gumicom za brisanje, ili pamučnom krpicom namočenom alkoholom.

Dobra baterija – odličan telefon

Izbegavajte pregrevanje

Ovim rečima se ukratko može opisati važnost pravilnog punjenja uređaja. Životni vek baterije je u najvećem broju slučajeva dovoljan, ako se s njom ispravno postupa.

Baterije su izuzetno osetljive, nemojte ih držati blizu izvora toplote. Za pojedine modele poželjno je skinuti masku sa zadnje strane kada punite telefon, da se baterija ne zagreva.

Greška koju mnogi čine je držanje telefona na punjaču kada je baterija puna. Praktično rečeno ostavljate telefon

Svakako da je za bateriju bolje ukoliko je punite sa zidne utičnice umesto preko USB-a, sa eksternog punjača ili

30


vašeg kompjutera. Ne samo što ćete produžiti njen životni vek, već će i vreme potrebno za punjenje biti kraće. Kod Ajfona je litijumsko – jonska baterija vrlo osetljiva pa joj ne prijaju ekstremno velike vrućine. Zbog toga izbegavajte da telefon bude na punjenju duže od vremena predviđenog za to, jer postoji opasnost od pregrevanja.

Koristite svaku priliku da dopunite telefon Kad radite nešto na uređaju što brzo troši bateriju, priključite telefon na punjač. Nemojte čekati da vas upozorava da je baterija prazna.

Obratite pažnju na punjač Prilikom kupovine uređaja, posebnu pažnju obratite na punjač. Na tržištu se nalazi veliki broj falsifikovanih uređaja za punjenje, koji ne mogu da na adekvatan način napune bateriju. Ukoliko ste, ipak prinuđeni da zamenite punjač koji ste dobili uz telefon, odlučite se za neki od univerzalnih, koji su u ponudi nekog od renomiranih proizvođača. Prema karakteristikama izdvajaju se Anker, Monoprice, i AmazonBasics. Svakako da neće biti jeftino, ali ako se pitate da li je korisno, odgovor je potvrdan.

Smanjite jačinu zvuka Što vam je glasnije zvono na telefonu, to koristi više energije. Ako vam tastatura ima zvuk ili vibrira dok kucate, to vam takođe, dodatno troši bateriju.

Redovno apdejtujte aplikacije Da biste dodatno produžili trajanje baterije, redovno apdejtujte aplikacije pošto je to nekim softverima neophodno.

Aplikacije u pozadini Sigurno biste bili iznenađeni kada biste znali koliko aplikacija neprestano radi u pozadini vašeg telefona: imejl, pretraživač, poruke, Facebook, Twitter, Mape… Isključite ih i uštedite bateriju. I obavezno, čistite svoju “spravu”. S vremena na vreme je poželjno dezinfikovati odgovarajućom krpom ekran i druge delove uređaja, kako bi se uklonila prašina i ostala prljavština. Mari Ku.

Nikako aparat u džep sa ključevima Sigurno niste znali da baterija ne sme da dođe u dodir s metalnim predmetima koji mogu kratko spojiti baterijske kontakte, kao na primer ključevi u džepu. Baterija se može rasprsnuti pri dodiru s vatrom. Važno je i da nikad ne rastavljajte bateriju. Ako posumnjate u njenu ispravnost, odnesite je u ovlašćeni servis. Ukoliko se ne koristi, puna baterija će se isprazniti tokom nekoliko meseci. Potrebno ju je čuvati ispražnjenu na hladnom, mračnom i suvom mestu.

Isključujte telefon Jedna od bitnijih stavki je isključivanje telefona bar jednom nedeljno. Ukoliko to ne činite, baterija će zahtevati punjenje više puta pa će samim tim brže oslabiti. Ukoliko su vam Wi-Fi i Bluetooth konstanto uključeni, a ne koristite ih često, baterija će se isprazniti brže. Ove opcije koristite samo kada su vam potrebne.

Prigušite svetlost na ekranu Podesite da svetlo na ekranu bude vidljivo, ali ne i prejako. Što vam je ekran svetliji, to uređaj troši više energije, a samim tim i bateriju.

Isključite notifikacije Ukoliko često proveravate mejlove, obaveštenja na društvenim mrežama i druge aplikacije, preporuka je da isključite notifikacije jer ćete tako dodatno uštedeti energiju baterije.

31


Aleksandra Radović:

Važno je da srce peva

O

na je prava muzička diva koja komponuje, piše tekstove i peva svoje pesme. Uspeva ono što je pop pevačicama teško – da napuni dvorane gde nastupa i razbudi publiku da je sluša, jer im se obraća čistom emocijom i predivnim glasom. Koncertima u SNP u Novom Sadu 11. 11., u Beogradskom Sava centru 16.11. i velikom koncertnom turnejom u BiH i koncertom u Skoplju nastavlja promociju izvanrednog albuma „Carstvo“. Bitno je da je srce srećno dok peva, poručuje svojoj publici.

u kojima smo živeli u zemlji. Bila sam blizu odluke da odustanem od izdavačke delatnosti i muzike uopšte. Ali, dokaz da nikada nije onako kako čovek zamisli, nego da Bog ima plan za svakoga od nas, je i album „Carstvo“, koji se pojavio posle sedam godina pauze. Pesme su dugo stajale, dosta je rađeno na njima, dorađivane su i muzički i tekstualno, o aranžmanima da i ne govorim. Htela sam da napravim nešto što će biti drugačije i bolje od prethodnog albuma. Trebalo je vremena da se slože svi elementi, ali mislim da je vredelo čekanja.

Za 21. godinu baveljenja muzikom potpisali ste četiri studijska albuma. Posle duge diskografske pauze, najnoviji album „Carstvo“ , koji prate odlični visokobudžetni spotovi, puni koncertne dvorane. Zašto tako duga diskografska pauza i kada autor zna da je trenutak da izađe sa novim materijalom?

Kako danas izgleda muzička pop i rok scena u Srbiji i koliko je ona odraz vrednosti vremena u kome nastaje?

- Zaista, pauza između albuma jeste velika. Mnogo je razloga za tako nešto. Najpre, nalazila sam se u jednom periodu života kada sam preispitivala sebe kao umetnika i tragala za odgovorom ima li smisla baviti se muzikom u okolnostima

32

- Sada su došli novi trendovi i novi muzički pravci. Vreme se menja, menjaju se uslovi u kojima živimo od onih koje mi pamtimo kada smo bili u detinjstvu. Danas je teško deci da izaberu da slušaju dobru muziku. Veoma često deca koja odrastaju u porodicama gde se u kući sluša dobra muzika, shvataju i prihvataju prave muzičke vrednosti. Međutim, kako većina roditelja, na žalost, ima u prvom planu borbu


kako da obezbedi zaradu i omogući svojoj deci osnovne stvari, hranu, garderobu, odlazak na ekskurzije, uslove da mogu da uče, njima ne ostaje vremena da tako preumorni obrate pažnju na to šta deca slušaju.

Za Vaše pesme kaže se da su neponovljive, autentične. Pevate kako živite. Da li je teško rastajniti sebe i svoj život u pesmama koje nose tako jake lične poruke i istine, a pokazalo se da su bliske ogromnom broju vaših fanova koji ih pevaju zajedno sa Vama na koncertima? - Nisam nikada, da budem iskrena, specijalno išla sa namerom da moje pesme budu autentične i neponovljive. Ali sam se uvek trudila da ne lažiram emocije. Uvek sam pevala ono što osećam i što mislim u tom trenutku. Iza svake svoje pesme mogu da stanem tekstualno i muzički. Ljudi naravno prepoznaju iskrenost. Koliko god da je nekome teško da se otvori ili koliko god da je neko introvertan u odnosima sa ljudima, često takve osobe sebe najbolje izražavaju kroz neki vid umetnosti – bilo da je to gluma, slikarstvo, muzika. Mislim da me muzika održava zdravom i da mi dopušta da iskažem najtananije delove svog bića. To publika na koncertima oseća.

ni kao dete, a ni kasnije kao tinejdžerka i studentkinja, nisam imala želju da budem pevačica. Ali, eto, desilo se i meni je mnogo draže da mediji imaju tu sliku „ledene kraljice“. Smatram da sam u odnosu sa novinarima koji dobro rade svoj posao veoma pristupačna. Evo, vidite sa vama nemam nikakav problem u komunikaciji, ponovo lepo sarađujemo. Živimo u takvom vremenu da svakoga zanimaju stvari koje se vezuju za moj privatni život, za moje dete, ili pak neke potpuno nebitne stvari. Nikada nisam želela da dozvolim tu vrstu upliva u svoj život. Veoma sam srećna i zadovoljna sa ovim i ovakvim izborom.

Moram da priznam da nikada nisam razmišljala o tome da li će se nešto što radim dopasti publici u smislu da je to uslov da nešto objavim, ili da ne objavim. Uvek sam se vodila svojim osećajem kada je pesma u pitanju. Pesma mora imati posebnu energiju, a reči i muzika svoj život. Ako negde taj teret života koji pesma ima prostruji srcem dok slušam, onda nema dileme da li ću je uvrstiti u album i da li će se dopasti publici ili neće. Bitno je da je srce srećno dok je peva.

U tekstovima Vaših pesama osećanja, misli, snove, raspoloženja svoje duše i duše voljenog bića ne iskazujete preglasno i burno, već nežno i emotivno. Nikada nemiri i patnja nisu preglasni. Da li snažna osećanja tako nosite i u životu? - Da.

Da li pesme pišete kada Vam je duša nemirna, kada ste obuzeti jakim osećanjima ili kada se umire misli, osećanja, smeh, pogledi? - Nema pravila kada nastaje pesma. Istina je da pišem noću i to verovatno mnogi rade jer u toj tišini čovek može bolje da osluškuje sebe i svoje misli. To je nalet reči. Često se desi da iz čista mira poželim da sednem za klavir i nešto sviram, iz čega se desi pesma.

Na preseku večnosti i vremena, hoće li Vaše pesme ostati slika Vas i nas nekoj novoj publici? - Volela bih da se nekada ljudi prisete emocije koju je moja muzika nosila i da neki novi klinci, zašto da ne, neku od tih pesama obrade.

Sa vinila i sa scene opčinjava Vaš vokal i pesme pune emocija koje ostali pevači ni ne pokušavaju da uvrste u repertoar jer su prezahtevne. S druge strane, u komunikaciji sa sedmom silom ste suzdržani, oprezni i hladni. To baš nije popularno, ali ste se tako nametnuli medijima koji Vas doživljavaju kao „ledenu kraljicu“. Kako temperirate scenski život i svakodnevnu životnu radost, kako ste izgradili tu umetnost življenja? I – ko je autentična Aleksandra Radović? - Najpre moram reći da javni posao nikada nije bio moj životni plan, niti želja. I bez obzira koliko to čudno zvučalo,

33


Koja autobiografska pesma ima posebnu važnost za Vas? - Ne mogu da kažem da postoji takva pesma. Najtačnije bi bilo kada bih rekla da sve moje pesme imaju po neki deo mene. Tu su moji najbliži, a ima i ljudi koje sam samo jednom u životu videla a ostavili su snažan utisak na mene. Sve je isprepletano i pomešano i baš zato daje punoću emocija.

Na društvenim mrežama sa fanovima delite male životne savete o smislu života, koji su jednostavni, svečovečanski, hrišćanski, tako potrebni ljudima. Da li se poruke ljubavi mogu saopštiti jednostavnim rečima? - Mislim da je oduvek jednostavnost bila najveća lepota i najveća mudrost. I mi sami moramo da malo pojednostavimo i usporimo svoje živote da bi nam bilo bolje. Pokušavam da menjam sebe i da popravim stvari koje su loše kod mene same – u mom karakteru, u ličnosti, u ponašanju i slično. Ako se svakoga dana trudim da dođem do novog saznanja koje me obogati sa delićem smisla ili utehe, onda poželim da to ponekad podelim sa svojim fanovima. Vidim da ono što kažem ima dosta uticaja na njih, pa poželim da sa njima podelim nešto lepo.

Mislim da deca zaista nemaju izbor kada je muzika u pitanju. Ako ih pitate, reći će da je to sjajno, jer za bolje ne znaju. Kao što je još Platon rekao – kakva je muzika, takva je država. To kakva će biti država dosta zavisi od toga kakva se muzika u toj državi sluša. Sa Canetom ste o Božiću uradili zajedničku pesmu i spot „Usliši nas Bože naš“, kako biste pomogli izgradnju dečije onkološke bolnice u Nišu. Kakav je osećaj darovati ljubav i podstaći ljude da slanjem SMS mogu mnogo da učine? Da li su ljudi zaboravili na solidarnost u ovom teškom vremenu? - Reč je o divnoj saradnja sa gospodinom Canetom iz „Partibrejkersa“ na inicijativu oca Gerasima, igumana manastira Đurđevi Stupovi, koji često organizuje akcije u koje uključuje muzičare. Ideja je sjajna a osećaj veličanstven kada vidite da nešto što ste uradili ima odjeka jer se novi ljudi uključuju kako bi se postigao plemeniti cilj. Neminovno svi učesnici te akcije moraju osećati ljubav i zadovoljstvo što su uspeli da nekome pomognu. Imala sam prilike da upoznam tu decu koja boluju od karcinoma i da se družimo. Toliko su divna, topla i mila. Uvek ću se uključivati u akcije koje su vezane za njih.

Kroz muziku lako komunicirate i saopštavate emocije, poruke, govor duše. Jednom prilikom izjavili ste „smatram da mi je Bog dao ulogu da dodirujem tuđa srca i da svojim osećanjima iskazanim kroz pesme na neki način lečim ljude“. Kada ste to osvestili? - Ljudi mi se često obraćaju, pišu poruke i kažu da su im moje pesme mnogo pomogle u nekim teškim periodima života. Srećna sam zbog toga.

34

Kako ćerku Ninu čuvate od izlaganja medijima? Koliko Vas je majčinstvo promenilo i koliko ona trpi zbog Vaše karijere? - Najpre mislim da ne trpi mnogo zato što ona tek sada ima svest o tome da sam ja javna ličnost i da ne možemo da radimo baš sve stvari koje rade drugi ljudi, u smislu izlazaka i pojavljivanja. Izbegavam mesta na kojima ima fotoreportera najviše zbog toga što smatram da to čisto i divno biće koje mi je Bog podario treba da čuvam i štitim što je duže moguće. Naravno, ako ona nekada bude imala želju da se negde pojavi sa mnom, svakako je neću sprečavati, ali dok je ovako mala mislim da nema nikakve potrebe da se pojavljuje u medijima i da se fotografišemo za naslovne strane.

Koliko je teško i odgovorno samostalno podizati dete? Da li Vam dete otkriva da ste sposobni na bezuslovnu ljubav? - Mislim da je jedino ljubav majke bezuslovna i da se može uporediti sa ljubavlju koju Gospod oseća prema nama, jer majka za dete zaista može da učini sve u najnemogućijim – mogućim uslovima. Jeste teško i odgovorno, ali je divno!


Kakva se muzika sluša u „obećanoj zemlji“, kako ste uspeli da steknete poštovaoce svoje muzike u gradu u kome fank, bluz i soul peva najbolje na svetu svaki nepoznati ulični pevač? - To ste potpuno tačno rekli. Ljudi se tamo rađaju sa muzikom, žive i fank, i bluz i soul. Mi se ne možemo takmičiti sa njima. Obilazila sam mesta gde sviraju sjajni bendovi i to mi je bio jedan od najboljih provoda u životu.

Ko je uticao na Vas i ko su Vam bili uzori? - Volela sam kao mala da slušam Aretu Frenklin, grupu Kvin, Džordž Majkla, Šade, Vitni Hjuston iz njenog ranog pevačkog perioda.

Da li ste mogli da ostvarite svoj san da radite ono što volite na lakši način? - Sigurna sam da jesam. Kada me pitaju za tajnu uspeha, vrlo kratko kažem – nema je! Uspeh se može postići brzo ili sporo u kontinuitetu. Meni je ovaj put draži i sa ovakvim svojim izborom mogu uvek mirno da spavam.

Vaša škola pevanja ima ogroman ugled. U Beogradu ste počeli sa radom 2006. godine, a od 2010. godine krenuli ste sa radom i u Novom Sadu. Upravo upisujete novu generaciju polaznika. Možemo li da najavimo šta očekuje mlade talente u nastavi, kako ste organizovali rad sa budućim pevačima i ko će ih, pored Vas, podučiti da se pripreme za izazove koje nosi ulazak u muzički svet? - Kada sam počinjala sa školom bio je to kao neki krik nemoći, ili moja prevelika želja u tom trenutku da stvorim mesto na kojem će deca moći da se bave muzikom koja ih zanima, koja je kvalitetna i dobra. Često decu u muzičkim školama zaguše sa notnim primerima koji im nisu interesantni, a mi još uvek nismo na tom nivou da naše škole imaju pop, soul, rok i fank odseke, pored odseka klasične muzike. Ovo je moja želja da pomognem tim mladim ljudima da nauče pravilnu tehniku pevanja koju sam ja učila u srednjoj muzičkoj školi na odseku za solo pevanje. Sećajući se koliko mi je bio težak prelazak u pop muziku, poželela sam da im na taj način nekako pomognem. Sanja Bogosavljević, koja je zajedno sa grupom “Beauty Queens” nastupila i pobedila za pesmu Evrovizije sa pesmom „Molitva“ i ja smo predavači. Vodimo decu i pokušavamo da pored razvijanja muzičkog ukusa, zajedno sa njihovim roditeljima, stvorimo finu i dobru decu koja će bez obzira na vreme moći da ostanu pristojni ljudi. Sada počinje nova školska godina i novi izazov. U toku je prijem učenika koji se mogu informisati o svemu na našem sajtu www.kreartivnicentar.com Sve prijave mogu se poslati na mejl: skolapevanjaaleksandreradovic@gmail.com

Može li se savladati pevanje za četiri meseca, koliko traje nastava u školi i kakav uspeh su postigli dosadašnji polaznici Vaše škole pevanja?

- Tokom četiri meseca može se pristojno savladati tehnika pevanja, ukoliko je dete posvećeno. Osnove disanja se mogu savladati za četiri do šest meseci ukoliko dete svakog dana vežba. Naša deca imaju milion obaveza, trče sa jedne aktivnosti na drugu i ukoliko je pored škole i muzika, ostaje malo prostora za vežbanje. Iz tog razloga je i prošireno školovanje na jednu školsku godinu. Škola pevanja traje od septembra do juna. Veliki broj učenika postali su javne ličnosti. Iva Banićević ove godine radi kao moj prateći vokal i nastupa sa grupom „Balkanika“, a predstavljala je Srbiju na Eurosongu. Dunja Vujadinović je jedna od najpoznatijih pratećih vokala. Milica Pavlović je u drugom taboru, kao i mnogi drugi. Šta može da Vas motiviše da isčekujete radost sutrašnjeg dana? - Jedino saznanje, čvrsto i duboko, da idućeg dana imam šansu da budem bolja.

35


Koliko je vizuelni identitet važan za Vaš posao, koliko se razlikuje neobavezna dnevna varijanta od scenskog izgleda i kakav značaj pridajete izboru odeće i asesoara? Koliko robujete modnim trendovima? - Moram da priznam da u poslednje vreme nosim samo ležerne stvari. Nosim ono u čemu se dobro osećam i što priliči mom poslu i godinama. Modu maltene i ne pratim. Kada vidim šta se nosi, iskombinujem uvek sa nekim detaljem koji je u trendu te sezone.

Šta će biti must have ove jeseni? Šta je Vaš favorit? - Još uvek ne znam.

Postoje li modna pravila od kojih ne odustajete? Koji je Vaš stil? - Volim elegantne haljine i žene koje ne preteruju ni u čemu. Dopada mi se polu poslovan – ležeran stil. Haljina, pantalone ili kombinezon? Boja? - Sve to volim! Na koncertima sam gotovo uvek u toaleti. Volim duge haljine koje me vraćaju u neka romantična vremena u kojima mi nemamo sreće da živimo, a žene su nekada imale pravilo da svaki dan nose lepe haljine. Bela boja uvek!

Kako održavate vitku liniju? - Uz mnogo muke i truda. Sada sam se malo ulenjila. Pravilo je jednostavno – stroga ishrana, redovan trening, plivanje i brzo hodanje.

Kom dizajneru verujete i čije kreacije rado nosite? - Poslednjih godina sarađujem sa našim mladim dizajnerom Predragom Đukićem. Pogodio je moj senzibilitet. On je sjajan dizajner, sve se dogovaramo. Radio je toalete za moje koncerte u Sava centru.

Nastupali ste u njujorškom klubu „The Cutting Room“, čiji je suvlasnik slavni glumac Kris Not, Zverka iz kultne serije „Seks i grad“. Kako ste oduševili tu probranu publiku? - Turneja u Americi je bila veoma specifična i pamtiću je kao veoma interesantno iskustvo. Takav klub se kod nas ne može videti jer je autentično mesto. Bila sam srećna što sam uopšte tamo, a kamo li što pevam na tom mestu. Publika je bila divna, dolaze naši ljudi i stranci željni nekog dešavanja. Moj srpski jezik nisu razumeli, ali posle pesme „Samotnjak“ tonac koji je inače Irac, bio je preplavljen emocijama. U Majamiju se dešavalo isto. Italijan iz publike mi je objasnio da ne razume ni reč od onoga što pevam, ali da oseća energiju i ljubav u mojoj muzici. To je dokaz da muzika nema granice.

36

Imate li modni savet kako izgledati drugačije sa skromnim budžetom? - Uvek se može izgledati dobro i sa skromnim budžetom. Sada postoje i novi nisko budžetni brendovi. Svašta se može iskombinovati. U malim buticima u Gradu viđam dobre kapute. Devojke čak i ne moraju da imaju puno para da bi bile u trendu. Za desetostruko manje novca mogu da nađu veoma sličan model svetski poznatog kreatora. Uvek se može imati nekoliko komada dobrih pantalona, dobra jakna i cipele, torba i sve ostalo možete kombinovati kako god želite. Izgledaćete veoma dobro.

Imate li svog stilistu i koliko je to potrebno u javnom poslu? Čija odluka je poslednja? - Poslednjih godina sama odlučujem šta ću nositi, uvek u dogovoru sa Predragom Đukićem. Slavica Lazić


Casa Familia je novi brend na tržištu nameštaja u Srbiji, osnovan osluškivanjem potreba i onoga sto na datom tržištu upravo i nedostaje. Mi smo se opredelili da napravimo jedinstveni spoj kvaliteta, dobrog i modernog dizajna koji prati aktuelno Evropsko tržište nameštaja, po pristupačnim cenama. Naša misija je da se pozicioniramo kao prepoznatljiva marka za drugačije, jedinstveno i u trendu. Casa Familia nudi odličnu ponudu fotelja, sofa, stolova, rasvete i svih ostalih potrebnih elemenata da se na najbolji način osmisli i opremi Vas dom, kancelarija ili bilo koja vrsta ugostiteljskog objekta.

Ise Bajića 8, Novi Sad, Srbija casafamiliapro@gmail.com +381 638811475 37


Sport:

Psihološki benefiti fizičke aktivnosti Čoveku je urođeno od malena da se bavi fizičkom aktivnošću. Još u vreme kada sport nije postojao, hiljadama godina unazad, čovek je morao radi opstanka da bude fizički aktivan. Prva i najbitnija stvar je da sport čini čoveka srećnijim. Dokazano je da sport poboljšava vaše raspoloženje i smanjuje depresiju, anksioznost i stres. Takođe može da poveća nivo hormona (serotonin, dopamin i endorphin) koji ublažavaju depresiju. Anaerobnim vežbanjem (vežbanjem sa tegovima) dolazi do smanjivanja depresije. Aerobno vežbanje (trčanje, plivanje, vožnja bicikla) utiče na smanjenje anksioznosti, zato što odnosi negativne misli/strahove i zamenjuje sa pozitivnim, zbog toga većina ljudi ne može da zamisli život bez sporta. Vežbanje je ključno za brži metabolizam i za sagorevanje kalorija u toku dana, i samim tim pomaže u gubljenju težine i dodavanja mišićne mase. Takođe je veoma dobro za sprečavanje osteoporoze, ne samo zbog povećanja mišićne mase nego i zbog toga što se vežbanjem jačaju kosti (povećava gustina kostiju). Nakon redovnog vežbanja od samo mesec dana čoveku se normalizuje krvni pritisak. Nakon dugogodišnjeg vežbanja znatno se smanjuje rizik od srčanih oboljenja i poboljšava kvalitet života. Naučno je dokazano da redovnim vežbanjem nesanica odlazi u zaborav.

Zdravlje vs izgled Opšte je poznato da u 21. veku nažalost ljudi manje vežbaju zbog zdravlja, a više zbog “lepog” izgleda. Devojke vode rigorozne dijete da bi izgledale kao njihovi idoli, neznajući

38

da njihovi idoli pored dijete vode zdrav način života i hrane se zdravo. Najbitnije je da čovek ima balans između vežbanja i zdravlja, jer sa pametnim planom programa i dobro isplaniranom režimu ishrane, čovek ne samo da dobija dobar izgled nego i doprinosi tome da bude zdrav. Ipak potreban je oprez jer postoji i “loše” vežbanje. Postoje dokazi da fizička aktivnost koja je nepravilno dozirana i prevazilazi mogućnost biološke adaptacije, može dovesti do zastoja u rastu i razvoju, naročito ako je to praćeno nedovoljnom energetskom podrškom (loša ishrana), kasnijeg ulaska u pubertet, pa čak i nedostizanja genetski determinisanih karakteristika (recimo visine tela). Zato je važno da u izboru vremena kad će se krenuti sa treningom i vrste sporta, da li će to biti samo rekreativno bavljenje ili u takmičarske svrhe, učestvuju roditelj, lekar i trener odabranog sporta, uz permanentnu komunikaciji i veliko poštovanje dečjih želja. Sve u svemu benefiti vežbanja i fizičke aktivnosti su mnogobrojni, a njihova dejstva mogu se nabrajati danima. Ono što je osnovna poruka jeste da danas, u vremenu brze hrane, sporog i gotovo nikakvog kretanja, bicikala na struju, igračaka koje ne zahtevaju da se deca pomeraju, pre svega neophodno je da se kolektivno trgnemo i počnemo da upražnjavamo fizičku kulturu. Jer upravo ta reč “kultura” treba da bude pokazatelj da današnji način života u svim svojim aspektima može da nosi epitet nekulture i nebrige o sadašnjim i budućim generacijama. Na nama je da odlučimo da li je "nekulturan" način života onaj koji želimo da vodimo. Tamara Injac


39


foto: wikipedia/ Sasapokimica

Putovanja:

Obiđite lepote Srbije

A

traktivne destinacije u našoj zemlji poput Kopaonika, Zlatibora, Vrnjačke banje ste verovatno obišli, ali da li ste znali da Veliki kanjon reke Kolorado ima dvojnika u Srbiji? Da li vam nazivi Romulijana i Ledena pećina zvuče poznato?

Pre nego što krenete da tražite koju evropsku metropolu biste obišli, razmislite koliko turista dolazi da uživa u izvorima, rekama, planinama, kanjonima i kulturnim spomenicima Srbije. „Susret sa nepoznatim predelima nas uvek vraća sebi i sopstvenoj zemlji“, zapisao je jedan od najvećih svetskih putnika. Mi imamo tu privilegiju da ne moramo da krstarimo svetom da bismo do tog saznanja došli. Možemo da otputujemo samo sat vremena dalje od Beograda i doživećemo bar neku promenu. Za to nam ne treba ni mnogo novca ni mnogo vremena. Dopustite mi da se ovom prilikom poslužim lepom osobinom čovečijeg duha i da vas pisanom rečju povedem u prekrasne krajeve Srbije.

Uvac – srpski Kolorado Savršenstvo – jedina je reč koja može da opiše ovo blago prirode. Zbog neverovatne lepote ovaj prirodni dragulj je zaštićen od 1971. godine. Jedna od prvih stavki na koju svi pomisle kada se priča o Uvcu su prelepi meandri istoimene reke koji se prostiru od hidroelektrane Kokin brod do sela Krstac na putu ka Sjenici. Meandri koji se mogu videti sa mnogobrojnih vidikovaca iz okolnih sela ulepšani su sa jedinim prirodnim staništem beloglavih supova u Srbiji. Mnogi ističu da je prvi susret sa

40

neverovatnim pticama, čiji raspon krila može da dostigne i do tri metra, zaista jedinstven. Još ako imate sreće, kao neki od mnogobrojnih turista koji dolaze u ovaj kraj, možete videti i originalan ples beloglavih supova prilikom parenja, koji lete do neverovatnih visina, uhvate se kandžama i onda izvode slobodan pad. Uz male pećine u kojima se kriju ove prelepe ptice, rezervat Uvac u svojim klisurama krije i nekoliko velikih pećina, od kojih je najveća, još nedovoljno istražena Ledena pećina (dugačka 2.5 kilometra) koja privlači svojim prelepim dvoranama i bistrim jezercetom. Ova pećina je dobila ime zbog temperature, koja i leti i zimi iznosi osam stepeni.


Arheološki lokalitet Belo Brdo - Vinča Na samo 14 kilometara od centra Beograda, na desnoj obali Dunava nalazi se arheološki lokalitet Belo brdo – Vinča. Na tom mestu su istraženi ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji iz perioda oko 5.500 - 5.000 godina pre naše ere. Ostaci neolitskog naselja nađeni su sasvim slučajno početkom 20. veka. Do sada je istraženo oko 4% ove površine, a dosadašnja iskopavanja otkrila su različite predmete. Stanovnici su živeli u poluukopanim kolibama, šatorskog izgleda i proizvodili su grnčariju, kameno oruđe i oružje...

Ono što oduvek prati ovaj spomenik prirode jesu mnogobrojne legende, od kojih je najpoznatija ona prema kojoj su te figure skamenjeni svatovi, koji su krenuli da venčaju brata i sestru, i koje je Bog skamenio, kako bi sprečio greh. Kako zbog svog izuzetno neobičnog izleda, tako i zbog legendi, koje daju dodatnu dozu mističnosti ovom mestu, Đavolja varoš svakodnevno privlači turiste širom sveta. Važno je pomenuti i izvor mineralne vode Crveno vrelo. Mada nije za piće, meštani tvrde da je voda lekovita i da njome treba ispirati bolesna mesta.

Antička palata Feliks Romulijana Arheološko nalazište rimske carske palate, uvršteno na UNESKO-voj listi Svetske baštine, idealno je za porodični obilazak, jer je mesto koje bi u vašem detetu moglo da probudi radoznalost i maštu. Nekadašnja rezidencija rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana još budi znatiželju domaćih i inostranih turista. Veličanstvena palata ovog imperatora, koji se istakao kao sposoban vojnik, što nije promaklo rimskom caru Dioklecijanu, koji ga je proglasio cezarom i oženio ćerkom Valerijom. Nakon najezde Slovena krajem 6. veka rezidencija je napuštena. U blizini, na lokalitetu Magvra, sahranjeni su Maksimilijan i njegova majka Romula, po kojoj je Romulijana i dobila ime. Posetioci mogu videti ostatke nekadašnje palate sa mozaicima izvanredne lepote, statuu imperatora Maksimilijana, hram posvećen božanstvima Jupitera i Herkula, javna kupatila. Nalazište je smešteno u blizini Zaječara, a doživljaj bi mogao da upotpuni odlazak do nešto severnije smeštenih Zlotskih pećina, od kojih je najpoznatija Lazareva, kao i obilazak Borskog jezera.

Oplenac Mesto koje odiše lepotom listopadno-četinarskih šuma i istorijom jedne od najznačajnijih srpskih dinastija, Karađorđevća.

foto: Wikipedia/ Geologicharka

Sokobanja Poželeli ste odmor u netaknutoj prirodi, ljubitelj ste kulture i istorije, a ne putuje vam se mnogo daleko? Sokobanja je idealna destinacija za vas. Za ovu banju se vezuje krilatica Sokobanja Sokograd dođeš star, odeš mlad. Nakon što ovo pročitate, sigurno ćete pomisliti da je namenjena ljudima isključivo za lečenje. Međutim, nije baš tako, jer posle Vrnjačke banje, ovo je najposećenija banja u Srbiji. Okružena je planinama Rtanj, Ozren, Slemen, Bukovik i Devica. Lekovitost Sokobanje izvire iz šest termomineralnih izvora, koji se koriste za lečenje. Ovde možete obići tursko kupatilo Amam, srednjovekovni grad Sokograd, Zavičajni muzej, Milošev konak i Etno kutak Grudonjske vodenice. Ukoliko tražite idealno mesto za izlet, uputite se prema Lepteriji, Bovanskom jezeru ili Seselačkoj pećini.

Na ovom mestu, koje se nalazi u blizini Topole, a na oko 80 kilometara od srpske prestonice, izgrađen je mauzolej dinastije koji je započeo kralj Petar I Karađorđević, a zatim i čitav istorijsko-memorijalni kompleks, koji kasnije postaje njihova zadužbina. U okviru ovog kompleksa mogu se videti Crkva Sv. Đorđa, kraljevi vinogradi, kuća kralja Petra, kraljeva vila, kraljičina vila, Karađorđeva crkva i spomenik Karađorđu.

Spomenik prirode Đavolja varoš Na visini od 600 metara je ovaj neobičan i redak prizor oko 200 reljefnih figura, nastalih viševekonim erozivnim procesima formiraju dve “mahale” suprotstavljene sa leve i desne strane litice: Đavolju i Paklenu jarugu.

foto: wikipedia/ Sasha SB

41


Viminacijum Ovaj arheološki park je mesto gde mališani mogu naučiti mnogo toga o rimskim gradovima i vojnim logorima, a dalji put kroz istoriju našeg podneblja može vas odvesti i do Golubačkog grada - srednjevekovne tvrđave i spomenika kulture od izuzetnog značaja koji se nalazi u blizini. Predah možete napraviti na Srebrnom jezeru koje je poznato i kao srpsko more.

foto: Wikipedia/ Milos Tod

foto: Wikipedia/ Herbert Ortner

Drvengrad

Fruška gora

Na listi preporuka za obilazak lepota Srbije, neizostavno je i etno selo Drvengrad. Poznato i kao Mećavnik, ovo čarobno selo, kako ga mnogi nazivaju, smešteno je na razmeđi Zlatibora i Tare. Ulice u Drvengradu nose imena po poznatim ličnostima kulture i nauke. Boravak u ovom mestu možete upotpuniti i vožnjom Šarganskom osmicom, delom pruge uskog koloseka dužine od 12 kilometara na Mokroj gori. Avantura starim parnim vozom “Ćira” će vas odvesti kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja osam.

Idealno mesto za porodični mini odmor. Iako jedan vikend nije dovoljan da obiđete sve znamenitosti Fruške gore, imajući u vidu da se na njoj nalazi 16 manastira, nacionalni park i nekoliko vrhova i izletišta vrednih pažnje - Stražilovo, Iriški venac, Letenka, Brankovac i drugi. Ipak, pokušajte, možda i uspete da pregledate sve lepote ove vojvođanske planine, koja se nalazi na 30 kilometara od Novog Sada.

42

Mari Ku.


„Predator: Evolucija“ u bioskopima od 12. septembra:

Predatori se vraćaju jači nego ikad Predator: Evolucija“, nova verzija kultnog filma „Predator“ iz 1987. godine, stiže u domaće bioskope 12. septembra. Od dalekog svemira do ulica predgrađa, lov se ponovo vraća kući. Sada su lovci svemira jači, pametniji i smrtonosniji nego ikada pre, budući da su se genetički nadograđivali sa DNK materijalom drugih vrsta. Trideset jednu godinu nakon što se Arnold Švarceneger prvi put suočio sa smrtonosnim vanzemaljskim stvorenjima, koja su jurila njega i njegove saborce kroz džungle Centralne Amerike, „Predator“ franšiza se vraća na veliko platno. Ovog puta, film je u rukama čoveka čiji je lik stradao u originalnom ostvarenju, i sada je došlo vreme da Predatori rade ono što im on kaže. Šejn Blek, koji je glumio u filmu iz 1987. godine, je koscenarista i reditelj filma „Predator: Evolucija“, što priči daje potpuno novu dimenziju. U filmu „Predator: Evolucija“, čija se radnja odvija u 2018. godini, bivši vojnik oružanih snaga i pripadnik specijalnih jedinica, Kvin, na plaćeničkoj misiji u Meksiku nailazi na misterioznog vanzemaljca. Kvin mu krade gedžete i šalje ih u SAD na analizu, gde njegov sin Rori otkriva da samo vanzemaljski jezik može da ih kontroliše. Međutim, to saznanje Rorija izlaže ogromnoj opasnosti. Kvin, koji je podvrgnut psihijatrijskoj proceni od strane vlasti da ne bi otkrio šta je video, uspeva da pobegne sa grupom bivših vojnika, i odlazi da spase svog sina, usput otkrivajući još veću zaveru. Glumac Bojd Holbruk, poznat po ulozi u seriji „Narkos”,

pohvalio je reditelja i njegov pristup ovom filmu i glumačkoj ekipi. „Bez obzira na to koja scena je u pitanju, on uvek pronalazi način da začini priču određenom dozom humora. To nikad nisam video da je neko uradio,“ objašnjava Holbruk, koga ćemo gledati u glavnoj ulozi. Pored Holbruka, u glavnim ulogama su se našli Olivija Mun, Trevante Rouds, Sterling K. Braun, Kigan-Majkl Kej, Džejkob Tremblej, Ivon Strahovski, Tomas Džejn i Alfi Alen. Šejn Blek, reditelj i scenarista filma „Predator: Evolucija“, dosad je režirao „Iron Man 3“ i napisao scenarije za veliki broj filmova, poput prva dva „Smrtonosna oružja“, „Poslednjeg skauta“ i „Poslednjeg akcionog heroja“. Očekuje se da će film „Predator: Evolucija“ ponuditi nekoliko iznenađenja za dugogodišnje fanove, uključujući i objašnjenje zašto se lovci iznova vraćaju na Zemlju.

43


Gelato Freddo:

Ukusi sa juga Italije Zavirili smo u galateriju i poslastičarnicu Gelatto Freddo, zakoračili u svet nestvarnih prirodnih boja, ukusa i uverili se da je pravljenje autentičnog italijanskog sladoleda (gelata) umetnost. Otkrili smo pravi duh Italije u centru Beograda. Sa Lenom Kovačević razgovaramo o njenoj ljubavi prema Italiji, autentičnim italijanskim poslasticama, preduzetničkom poduhvatu sa suprugom, zajedničkoj strasti i ljubavi prema životu i poslu.

Kako ste došli na ideju da autentični ukus italijanskog gelata preselite u Beograd? - Suprug i ja se bavimo sasvim različitim profesijama ali odavno delimo istu strast prema Italiji, zdravim i ukusnim poslasticama, putovanjima i pre svega Gelatu - koji se zaista razlikuje od klasičnog sladoleda. Želeli smo da nešto možemo zajedno da radimo i da povežemo sve to što volimo, tako se desio Gelato Freddo.

Gelato Fredo nosi poseban senzibilitet, estetiku i gastronomski doživljaj, kako u pogledu enterijera, tako i u raznovrsnosti i samih ukusa. Da li beograđani prepoznaju ovaj duh Italije i kako reaguju na njega? - Prvi Gelato Freddo otvoren je na Senjaku u ulici Koste Glavinića 3a, veoma brzo je postao prepoznatljiv

44

po kvalitetu namirnica koje uvozimo iz Italije ali i po autentičnom izgledu. Želeli smo da imamo lokal i u centru grada i tako se otvorio Gelato u Čika Ljubinoj 7, tik iza Narodnog Muzeja, meni omiljenog dela Beograda. Kada sam živela u inostranstvu sećala sam se dana dok sam kao srednjoškolac iz Moše Pijade išla u centar sa društvom, to su ulice u kojima sam odrasla, velika mi je bila želja da naš kutak Italije imamo u samom srcu Beograda. Sada već imamo puno prijatelja Gelata koji dovode svoje prijatelje i tako se priča o našem sladoledu, kolačima i tortama zaista brzo širi. Takođe, otvorili smo na istom mestu i malu igraonicu za decu, u želji da roditelji bezbrižno piju kafu i pričaju sa prijateljima a deca se zabavljaju.

Upustili ste se u ovaj preduzetnički poduhvat sa svojim suprugom Veljkom sa puno posvećenosti, strasti i truda. Osim tajni zanata starih italijanskih poslastičarskih majstora, prenosite i duh italijanske


osećam dobro, tako nešto sam želela da se poveže u našem Gelatu.

Za izradu sladoleda, torti i kolača koristite isključivo prirodne sirovine sa juga Italije, gmo free, bez glutena, veštačkih boja i aditiva.

tradicije porodičnog biznisa? - Smatram da je zaista budućnost u porodičnom biznisu, u zajedničkoj strasti. Kao i u muzici ali i svakoj profesiji, ne verujem u stav pokretanja biznisa uz prethodnu kalkulaciju, verujem u projekte iza kojih stoje pravi razlozi, zajednička strast, ljubav, snovi i naravno objektivna osnova za verovanje da nešto može da bude dobro. Usluga u samim lokalima je takođe nešto zbog čega se ljudi vraćaju i vezuju za mesto, i sama sam verna mestima na kojima se

- Uvoznici smo originalnih sirovina sa juga Italije. Pamtim fantastične trenutke iz Italije zahvaljujući kojima smo ceo taj duh želeli da prenesemo u Beograd. Kada sam u Rimu ili Firenci probala pravi italijanski Gelato - sada kao već odrasla, zaista sam maštala da takav ukus donesemo u Srbiju. I ne samo da sirovine tog kvaliteta koristimo za sladoled, koritimo ga u kolačima i tortama, krempitama, princezama, minjonima, musevima i kremovima, ljudi osete razliku i zbog toga smo srećni. Naš biznis nije jednostavan ni “brz”, naprotiv, zasnovan je na ideji da našim ljudima i našoj deci ponudimo poslastice vrhunskog kvaliteta. Poseban deo čine sladoledi bez šecera, sa steviom, imamo kolače bez sećera i bez glutena, poseban meni koji je dostupan osobama koje boluju do dijabetesa i na to sam ponosna. Živimo brzim tempom, smatram da je budućnost u zdravim i laganim poslasticama koje su sjajnog ukusa.

Koji ukusi će dominirati ove jeseni? - Radujemo se jeseni i kestenu, bundevi, novim ukusima sladoleda. Badem je jedna od novina, meni možda i najdraži ukus trenutno. Posebno se bavimo sitnim kolačima koje trenutno pripremamo, nekoliko posebnih ukusa koji su karakterističnog izgleda, nešto posebno kao i kolači za proslave koje predstoje. Jovana Pantelić

45


Josh Mitteldorf:

Brak, seks i dugovečnost Džošua Miteldorf cenjeni biomatematičar i autor bloga “Vođenje igre za dugovečniji život” jedan je od najaktivnijih naučnika koji se bave tematikom starenja. Primarna oblast interesovanja mu je biologija evolucije, a godinama unazad nju i teoriju starenja predaje na univerzitetima MIT, Harvard i Berkli. Ovaj naučnik iz FIladelfije došao je do mnoštva zaključaka koji se praktično mogu primeniti kako bi se životni vek produžio, a kvalitet zdravlja i življenja poboljšao. Upravo ovo je tematika teksta koji sledi, koji je ispričan iz ugla Miteldorfa i njegovih teorija produženja života. Kao naučnik, imam običaj da se fokusiram samo na biohemijske procese i ponekad moram sebe da podsetim da su telo i um povezani. Moje duboko uverenje je da mehanizmi fizike i hemije objašnjavaju samo polovinu onoga što čovek predstavlja. Sam život ima neke svoje zakone koje možemo da otkrijemo sako ako prihvatimo da ti zakoni postoje. Najvažnija stvar koju možemo da učinimo za produženje sopstvenog životnog veka je da imamo snažnu vezu sa drugim ljudima. Brojna istraživanja su pokazala da su za

46

dug život najvažniji zdravi odnosi sa ljudima u našem okruženju, kao i ljubav koju pružamo drugima. Zajedno, ovi faktori mogu da doprinesu produženju naših života više od bilo koje dijete, bilo kog programa vežbanja ili bilo kojih suplemenata koje bi ste mogli da uzimate. Razlika, kada su u pitanju ovi faktori, može se čak uporediti sa razlikom u očekivanom životnom veku između nepušača i onih koji su strastveni pušači! Eliza Epel postala je poznata kada je utvrdila vezu između stresa i skraćivanja telomera (Krajevi hromozova koji se mogu izmati kao indikator biološke starosti). Sa druge strane ukazala nam je i na jednu pozitivnu stvar: meditacija je povezana za povećanjem nivoa telomeraza, enzima koji ima ulogu produžavanja samih telomera. Ispostavlja se da ja altruizam najbolja hrana za telomeraze. U radu koji je Dr Epel objavila (sa ostalim koautorima), se pored ovoga govorilo i o koristi seksa za naše zdravlje i dug život. Žene (sve žene obuhvaćene ovom studijom su bile u vezi), koje su imale seks bar jednom nedeljno su imale duže telomere u odnosu na žene kod kojih ovo nije bilo slučaj.


Rezultati ovog istraživanja nisu jedinstveni. Keirfili studija objavljena pre 20 godina je pokazala da je učestalost seksa sa partnerom u direktnoj vezi sa produženjem očekivanog životnog veka. Neki naučnici su pokušali od tada da povežu koristi seksa sa samim orgazmom, ali se pokazalo da ta veza ne postoji, jer seks sa partnerom, sa ili bez orgazma, pruža mnogo više koristi nego masturbacija. Štaviše, sama intima sa partnerom, bez seksa, je takođe korisna za naše zdravlje. Iako je ovo istraživanje obavljeno na muškracima, zaključci bi mogli da se prošire i na žene. Mada, moram da napomene da su neka istraživanja pokazala da kod žena benefit mnogo više zavisi od kvaliteta veze, kao i stepena povezanosti koju žena oseća sa partnerom, dok su kod muškaraca ovi benefiti dosta više povezani sa kvantitetom, tj. prostom učestalošću seksualnih odnosa. Kada se uzme u obzir gore navedeno, rezultati istraživanja dr Epel ne bi trebalo da predstavljaju veliko iznenađenje. Ali, neke dileme, ipak ostaju, jer bez obzira što su brojna istraživanja pokazala snažnu vezu između socijalnog života i zdravlja, postoje ipak određene nedoumice. Na ovom mestu bih da pomenem i neke paradoksalne rezultate iz drugih studija gde se pokazalo da su muškarci stariji od 57 godina koji su imali redovan seks (više od jednom nedeljno) i muškarci koji su rekli da su “izuzetno zadovoljni” svojim seksulanim životom imali dva puta više srčanih udara u periodu od 5 godina posle objavljenog istraživanja. Kada su u pitanju žene, veza nije bila statistički značajna, ali opet su rezultati bili zbunjujući. Zaključak ove studije je bio da koristi seksa nisu isti za sve.

jedna od najinteresantnijih studija sa kojom sam se susreo. Zašto bi sve ovo trebalo da nas interesuje? Mnogi od nas znaju da budu fanatično posvećeni zdravoj ishrani, pravom režimu vežbanja ili suplementima koje uzumamo. Ali, da li ćemo čekati najnoviju studiju koja će pokazati uticaj osećanja na dužinu telomera, pre nego što se zaljubimo? Naravno da nećemo. Pravi razlog zbog kojeg trebamo da uzmemo u obzir sve gore navedeno je taj što moramo da shvatimo da proces starenja nije samo biološki, već društveni proces. I možda nam sve ovo govori da smo tokom kreiranja naših zdravstveni sisitema napravili neke pogrešne kompromise. Tokom mog života, zdravstvo se u SAD promenilo i više glavni oslonac nisu porodični doktori, već specijalisti koji imaju slab odnos (ili ga uopšte i nemaju) sa pacijentom. Medicina je počela da se oslanja mnogo više na proste činjenice. Naravno, postoji mnogo veća verovatnoća da će usko specijalizovani doktor poznavati mnogo bolje samu bolest, ali ono što smo zbog toga izgubili je odnos između doktora i pacijenta. Jedan od razloga je taj što ćete za svaku bolest ići kod drugog doktora, ali drugi razlog je i taj što se zbog profita vreme koje doktor posvećuje pacijentu smanjilo i prvo što je elimisano vreme tokom koga se pacijent sasluša, razume i pruži mu se podrška. Sve ovo je urađeno bez obzira što su brojne studije pokazale da odnos između doktora i pacijenta ima značajan uticaj na šanse za izlečenje. Josh Mitteldorf

Jedna studija je takođe pokazala prednost braka i kod žena i kod muškaraca, ali su koristi braka za muškarce bile mnogo veće. Za muškarce je stepen smrtnosti čak 3,5 puta manji u odnosu na neoženjene muškarce, dok je kod žena ovaj odnos bio samo 1,5. Metaanaliza koja je objavljena 2010. pokazala je da uključenost u socijalni život duguročno smanjuje stepen smrtnosti i može doprineti produženju očekivanog životnog veka za čak 5 do 10 godina. Ali, moram da napomenem da je ovaj rad konfuzno napisan i da mislim da je interpretacija statističkih podataka pogrešna. Da bi stvari još malo zakomplikovali, moram da pomenem i istraživanja Berta Ućina u kojima se pokazalo da postoji razlika, kada su koristi u pitanju, između onoga što osoba smatra da dobija od zajednice i onoga što osoba zaista dobija. Povezanost prvog sa zdravljem je izuzetno jaka, dok u drugom slučaju stvari mogu da budu čak i kontraproduktivne. Ispada da ako vam ljudi pomažu, a vi to ne cenite, biće vam gore nego da vam uopšte ne pomažu! Ako pojedinci smatraju (ili uviđaju) da su deo zajednice koja je brižna, puna podrške i razumevanja, živeće duže. Sa druge strane, kod osoba koje žive u takvoj sredini, ali to ne cene ili su se izolovale zato što im tako prija, očekivani životni vek će biti skraćen. Po meni, ovo je

47


Muzej iluzija:

Otkrijte fascinantni svet iluzija! Nakon Beča, „Muzej iluzija “, koji će zabaviti i edukovati posetioce svih generacija, otvoren je i u Beogradu. Soba ogledala, kaleidoskop, soba koja menja percepciju veličine osobe, didaktičko-logičke igračke i zagonetke, samo su deo eksponata i zabavne ponude novootvorenog Muzeja iluzija u samom centru Beograda. Fascinantni svet iluzija osmišljen je tako da natera na preispitivanje sopstvenih čula. Idealno je mesto za sve generacije: decu, roditelje, deke i bake, parove... Posetioci muzeja moći će hrabro da uskoče u vrtlog iluzija u Vortex tunelu, jednom od retkih tunela te vrste u ovom delu Evrope, kao i da uđu u sobu ogledala idealnu za „selfije“. Isprobajte stolicu koja menja percepciju veličine, tako da se osoba na stolici čini izuzetno malom u odnosu na druge ljude u prostoriji. Doživite večeru sa svojih 5 kopija za stolom za kloniranje, i vratite se u detinjstvo uz kaleidoskop, čije razigrane uzorke, umesto šarenih papirića i perli, čine sami posetioci. Uz pravo bogatstvo eksponata i zabavne i atraktivne varke, koje, na svojih gotovo 400m2 nudi Muzej iluzija, naučite ponešto o vidu, percepciji, ljudskom mozgu i naučnim objašnjenjima koja se nalaze iza iluzija, kako bi razumeli zašto oči vide stvari koje mozak ne razume. Ono što ovaj muzej čini drugačijim i privlačnijim je to da, kada uđete u muzej, ne smete da zaboravite svoj fotoaparat, a kada izađete pitaćete se da li je sve bilo iluzija. Zabava za sve uzraste je zagarantovana. Muzej iluzija u Beogradu zasigurno je postao jedna od omiljenih gradskih destinacija, a brojni posetioci svoje doživljaje mogu i da fotografišu i podele na društvenim mrežama. Muzej je smešten u samom centru grada, u Nušićevoj 11, a radno vreme je svakoga dana od 9 - 22 časa. Saznajte više na www.muzejiluzija.rs

48


Nušićeva 11, 11000 Beograd, Srbija +381 63 611 911 info@muzejiluzija.rs

49


Ravnoteža:

Između privatnih i poslovnih aktivnosti Jedan od najpoželjnijih ali ujedno i neopisivih pojmova u našem vokabularu na radnom mestu jeste ravnoteža između poslovnog i privatnog života, često pominjan kao work-life balance. Zvuči kao da vodimo dvostruki život i često gledamo kao nedosanjani san da imamo više vremena za odmor, putovanja, druženja sa prijateljima, izlaske i mnoge druge aktivnosti koje ne spadaju u domen naših radnih zadataka a daju nam osećaj zadovoljstva, sreće i dodatnu energiju da kvalitetno i na vreme obavimo naše radne zadatke. Kako god da ovo zovemo i delimo, koncept je izuzetno važan i dobija na sve većoj važnosti u današnjem ubrzanom načinu života. Na pomen reči balans ili ravnoteža verovatno će većini vas biti asocijacija jednakosti ili podele 50:50. Kada govorimo o ravnoteži između poslovnog i privatnog života to znači da imamo dovoljno vremena da kvalitetno i na vreme obavimo naše radne zadatke i uživamo u našim aktivnostima koje nam pružaju osećaj zadovoljstva, sreće i odmora. Ključna reč u ovom konceptu bi mogla biti kontrola ili samokontrola. To ne znači da nećemo ostajati prekovremeno na poslu, ponekad raditi vikendom jer možda je upravo to ono što želimo, da posao obavimo u miru i tišini sa maksimalnim fokusom i visokom produktivnošću. Ukoliko uložimo malo više napora i vremena da obavimo radne zadatke pre krajnjeg roka ostaće nam više slobodnog vremena za druženja, odmore i slobodne aktivnosti u kojima uživamo i koje nam pričinjavaju zadovoljstvo. Svakako treba voditi računa da ravnoteža bude zastupljena u oba segmenta, kako poslovnom tako i privatnom, jer

50

je ovo koren našeg uravnoteženog i svrsishodnog života. Verovatno se sada pitate kako je ravnoteža moguća u poslovnom životu i šta uopšte može to značiti postići ravnotežu u poslovnom životu. Kada ste na poslu obavili neku od aktivnosti koja ne spada u vaše svakodnevne radne obaveze? Kada ste poslednji put otišli na neku konferenciju ili izdvojili vreme za vaše dodatno obrazovanje i razvoj veština koje vam mogu biti od presudnog značaja za vaše napredovanje u karijeri? Ravnoteža u poslovnom životu nam pruža mogućnost da kontrolišemo razvoj naše karijere i mogućnosti napredovanja i nikada ne zaboravimo da pusto izvršavanje radnih zadataka sa liste prioriteta nije jedino što čini naš poslovni život. Uložite vreme u vaše obrazovanje, profesionalni razvoj i umrežavanje. Naš mozak voli poznate stvari i posmatrajući na ovakav način uopšte nam ne ide u prilog postizanju ravnoteže, jer onda bivamo skloni rutini i svakodnevnim istim ili sličnim situacijama koje s vremenom postaju sve zamornije. Postići ravnotežu u privatnom životu može značiti da se vidimo sa dragim ljudima koje nismo dugo videli, otići na kratak jednodnevni izlet u blizini i otkriti nova mesta, probati skuvati neko novo jelo i učiniti bilo šta drugo što ne spada u naše rutinske aktivnosti kojima smo skloni. Ravnoteža između privatnog i poslovnog za svakoga od nas može značiti nešto drugo i zavisi od naših životnih prioriteta i ciljeva. Svakako od najveće važnosti jeste da pronađemo idealnu kombinaciju aktivnosti koje će nam pružiti mogućnost da budemo zadovoljni kako privatnim tako i poslovnim životom. Uglješa Atanacković


Kao i svaki ozbiljniji brend, koji je to kasnije postao i kao i svaka ideja koja se radom i željom pretvorila u realizaciju, tako smo i mi nastali, iz jedne male prostorije, ali iz velike ljubavi prema psima i sa željom da, pre svega, njima udovoljimo. Naš dizajner je, sasvim slučajno, pre pet godina, uplovio u ove vode i oformio priču kojom se svakodnevno vodimo. Biće koje je sve ovo započelo je Ogi, naša neiscrpna inspiracija i pas koji nam daje elana da se svakodnevno borimo sa novim izazovima koji su pred nama. Bilo je to jednog paklenog podneva kada smo, na samom putu naleteli na jednu malu, krznenu lopticu od 150 grama. Sav neuredan i povređen, samo je ušetao u naš život i srca. Pokazao nam je stvari za koje nismo ni znali da postoje. Naterao nas je osetimo prisustvo četvoronožnih bića koja su svakodnevno pored nas na ulicama, kojima je pomoć i te kako nephodna. Otvorio nam je oči i prozor u drugi svet. A mi smo se trudili da mu na sve načine vratimo tu ljubav i ulepšamo njegov maleni život koji je odlučio da podeli sa nama. Usled već odmaklog iskustva u dizajnu i inspiracijom kojom smo vođeni od trenutka kada je naš mešanac, Ogi ušao u naš auto, napravili smo prvu kolekciju koja je bila namenjena isključivo zaštiti i funkcionalnosti kada je reč o skladu između odevnih predmeta i samog psa u šetnji. Od samog početka vodimo računa o odabiru materijala koji je ključan u ovoj delatnosti. Trudimo se da cenama ostanemo pristupačni, a da kvalitet i sam dizajn unapređujemo iz dana u dan. Do skoro ste svu našu opremu mogli naći u mnogobrojnim pet šopovima i malo bolje opremljenim grooming salonima. Međutim početkom ove godine, u samom srcu Novog Beograda, u naselju Belvil, otvorili smo i svoje maloprodajno mesto sa znatno proširenim asortimanom. Kod nas možete naći kompletnu opremu od ogrlica, povodaca, amova, dukseva, jakni, koje radimo takođe po meri, možete naći i veliki broj igračaka, suplemenata i ostalih preparata za negu pasa. Poseban deo radnje posvetili smo izgradnji potpuno novog odnosa prema radu sa psima, GROOMINGU koji za nas ne predstavlja samo to. Najvažnije nam je da se pas kod nas oseća slobodno, opušteno, nakon tretmana srećno i rehabilitovano, a potom da i sam vlasnik iz našeg salona izađe zadovoljan, kako uslugom, tako i celokupnim tretmanom posvećenim njegovom krznenom prijatelju. Dolaskom u naš savremeno opremljen salon, u dogovoru sa našim profesionalnim grumerom, dobićete frizuru, savet i odgovarajući tretman za vašu kucu. Kozmetika koju koristimo je visokog kvaliteta, i biramo je u skadu sa tipom kože i stanjem same dlake ljubimca. Ovim putem poklanjamo svim čitaocima Black&White magazina 10% popusta na grooming tretman u nasem 13th Dog salonu. Dovoljno je samo da slikate kupon kod koji se nalazi u desnom uglu stranice, a mi vas očekujemo u ulici Jurija Gagarin 14G, lokal br.6, u zgradi Maslačak.

51


Photo by: Shubuck

Bora Đorđević, rok legenda:

U mom životu ljubav je najvažnija Frontmen najdugovečnijeg benda na eks ju prostorima govori o 40. godina postojanja benda „Riblja čorba“ na muzičkoj sceni koji su obeležili avgusta ove godine. Nije bilo koncerta na Marakani, kako se očekivalo, ali do kraja godine izlazi novi album „Da tebe nije“, deseti po redu u karijeri benda. Kako je ljuti roker i boem postao miran porodični čovek i koliko ga je ljubav promenila.

Kako vam je izmakla „Marakana“, koju ste dugo najavljivali kao krunu svih godina postojanja benda? - Čekali smo, ali smo digli ruke. Nadam se da će se desiti. Ja sam vrlo zadrt Zvezdaš i voleo bih da sviram na Marakani, to mi je velika želja. Publika dugo čeka vaš novi album? - Pažljivo ga pravimo. Za sada imamo gotovih šest pesama, a biće ih deset. Polako puštamo jednu po jednu pesmu da je prihvate ljudi koji vole našu muziku. Album će nositi naziv „Da tebe nije“, po pesmi koju smo već svirali na koncertima. Vizuelno, album će biti dizajniran od tetovaža

52

koje su radili naši fanovi. Centralno mesto imaće tetovaža moje supruge koju sam uradio na ruci. Mnogo ljudi je svih ovih godina radilo na različite načine tatue „Riblje čorbe“. Mi to sakupljamo, neke smo objavili u knjizi, a najbolji će se naći na albumu. Izabraću tri formata – ploča i CD u ograničenim tiražima, jer ta forma na žalost odumire i USB u najvećem tiražu. Sledeći singl koji izbacujemo je „Mister perfekt“, a neke od novih pesama svirali smo u akustičnoj verziji. Jedna od posebnih je „Od greške do greške“, pesma koja ima veze sa pravoslavljem, a ja je zovem pokajnička pesma.

Imao sam sreće da pod stare dane zavolim ponovo i da živim veoma srećan i sređen život u Sloveniji već pet godina sa mojom ženom. Nikada nisam odustao od ljubavi. Ona je moj pokretač svega. Tačnije, u ovom divnom gradu greha Beogradu, koga obožavam, verovatno ne bi trajao. Otišao sam u mirnu Ljubljanu gde se uveče posle deset sati retko šta događa, gde pešačim na Rožnik i gde sam se lišio poroka. Ne pijem, ne pušim i samim tim i dalje trajem. A sve to zbog ljubavi.


Kada pišeš pesmu, da li razmišljaš da mora biti hit?

- Ne, uopšte. Kada se razmišlja tako, pesma obično ne bude hit. Stvarno više ne treba da vodim računa da li ću da imam hit, ili neću. Posle toliko godina to je deplasirano.

Kako prima publika te pesme sa ozbiljnim i teškim porukama, kao što je „Od greške do greške“? - Publika ne voli da ih opterećujemo teškim porukama. Jedno vreme smo svirali „Smešan, grešan i pogrešan“, koja je odlična i ima svoje mesto na albumu, ali ta pesma mora pažljivo da se sluša da bi doprla do duše. Imam utisak da su nove pesme „Od greške do greške“, „Smešan, grešan i pogrešan“ i „Testament“ antologijske, u ravni legendarne „Pogledaj dom svoj, Anđele“? - To su pokajničke pesme. Pošto sam blizu kraju, možda sazrevam. Od ogromnog broja pesama „Riblje čorbe“, koje pesme su neizbežne kada pravite listu za koncert? - „Pogledaj dom svoj Anđele“, „Lutka sa naslovne strane“, „Ostani đubre do kraja“ su znaci prepoznavanja Riblje čorbe. I Rolingstonsi moraju na svakom koncertu da sviraju „Satisfaction“, hteli to ili ne. Često nemamo hrabrosti da se damo i predamo, da prepoznamo ljubav. I ona prođe pored nas. Šta je tvoj savet? Kako steći hrabrost i reći “da“ novoj ljubavi u životu? - Teško pitanje. Toliko puta sam odustajao. Ali ovog puta nemam nameru da odustanem. Važno je prihvatiti osobu onakvom kakva ona jeste. Moja supruga ne voli da se eksponira i eto pristala je da objavim par privatnih slika u najnovijoj knjizi „Pusto ostrvo“.

mogu tek tako da kažem: Ajd, udri brigu na veselje, puj pike ne važi i da dolazim da sviram i zarađujem pare! To bi smatrao nemoralnim. Nikakva mržnja ne postoji, ja nikoga ne mrzim. Jednostavno mislim da ne treba da sviram. Ljudi dolaze iz Splita da nas čuju, u Velikoj Plani je bilo petoro njih. Na drugom koncertu došla je cela „Torcida“ iz Splita. Bacili su mi šal Hajduka, ja sam ga okačio i rekao „Pozdrav Delije sa severa!“ I bili smo nerešeno. Među ljudima je sve o.k. A to što nas je politika upropastila je druga stvar.

Nastojim da vodim miran porodični život, koliko to muzičar uopšte može. Ja imam dvoje dece i stižem da ih obiđem i vidim, kao i moju sestru, kada sam u Beogradu. U Ljubljani ustajem oko pola sedam, kada i moja žena koja radi, i kada ona krene na posao ja šetam kuče. U šetnji pokupim pseća govanca, kao i svaki Evropljanin. Čak sam o tome napisao i pesmu. Sredim kuću, operem sudove – naravno loše, pa me žena posle grdi i popravlja, usisavam i očistim kuću. Prostirem veš. Ništa mi nije teško. To je normalan porodični život. Da mi je to neko rekao pre 15 godina, rekao bih mu- ajde, nemoj da me zavitlavaš! Peca Popović, rok kritičar je nedavno primetio da je ovo prva generacija koja odrasta bez rokenrola. Šta to znači? - To je tačno a posledice su katastrofalne. Osetićemo ih mnogo kasnije. Ljudi su, nažalost, izmislili nekakvu mašinu „štimer“ (auto tjun), pomoću koje svaka budala može sebe da smatra pevačem, jer mašina namesti da peva tačno. Možeš i da govoriš, ispašće da nepogrešivo pevaš. Pomoću toga razno – razne budale (prepoznaćete ih po metalnom glasu), ubeđuju sebe da su pevačice. Sadržaj i vrednosti koje nam se nude su katastrofa. Ranije je sve bilo nekako bezazleno, sada sve odlazi u propast.

Kako žena inspiriše stvaraoca? - Samo ona i može. Kakav si deda unuku Petru? - Moj unuk je čaroban. Jedva čekam trenutke kada sam u Beogradu da se posvetimo jedan drugom. Deca su divna, ne znaju da foliraju. Ona su blagoslov. Znao si i privatno Olivera Dragojevića. Nismo imali zadovoljstvo da ga slušamo kod nas, kao što ni ti ne nastupaš u Hrvatskoj. Kakav je bio kao ličnost? - Jako mi je žao što je umro. Mogu mirne duše da kažem da je bio jako dobar čovek. Ne ulazim u njegove razloge zašto nije hteo da nastupa u Srbiji, pošto ni ja ne želim da sviram ni u Federaciji, ni u Hrvatskoj. Možda su nam razlozi drugačiji. Ja sam milion puta objašnjavao – dogodio se rat. Nismo igrali klikera, pucali smo jedni na druge. Ima ožalošćenih i povređenih na obe strane. Ne

53


Kako izgleda rok scena danas, ima li dobrih mladih bendova? - Ima rok bendova, ima i sjajnih svirača ali nema autora. To je problem koji traje godinama. To je i svetski problem. Ja i danas volim da čujem Nik Kejva, Koena, Dilana, Stounse - oni su autori svojih pesama. Svi smo mi matori. Volim naše koncerte koji liče na „Politikin zabavnik“, dolazi publika od sedam do 77 godina, svi đuskaju i svi pevaju naše pesme. To je divno videti. Možeš li da se setiš tekstova svih pesama benda? - Vrlo teško. Neke tekstove čitam. Mik Džeger je na koncertu u Beogradu zabavljao publiku na srpskom jeziku i pročitao sa ekrana „Ovo je moja pevačica, mnogo lepo izgleda, ali ima užasne cipele“. Spremim se ja u Vidinu, u Bugarskoj da pevam „Dva dinara druže“, na bugarskom, naravno. Kad može Džeger, mogu i ja. Naš prijatelj napravi prepev i sve je išlo dobro do refrena „mala nužda levče, golemata dva“. Tog momenta popadasmo od smeha. Kakav je osećaj kada pevaš pesme koje si pevao sa dvadeset godina? - Uvek sa istim entuzijazmom. U bendu postoje dva pravila. Bez obzira gde nastupamo – u Njujorku, Parizu ili bilo kom naselju u Srbiji, imamo isti odnos prema ljudima koji su došli da nas čuju. I drugo pravilo je da poštujemo svakog čoveka u publici, bez obzira da li je u sali 50 ljudi, 500 ljudi ili 5000 ljudi. Tako radimo celog života i tako ćemo i nastaviti.

Dobio si prestižnu veliku nagradu „Ivo Andrić“ za knjigu godine za svoju knjigu „Pusto ostrvo“. Šta je poruka i koliko ti znače nagrade? - Sakupilo se dovoljno pesama za desetu knjigu. Ima taj naziv zato što nisam preterani ljubitelj ljudi. Neko pametniji pre mene je rekao „Što više upoznajem ljude, više volim životinje“. Naravno, ne negiram ljude, ali svet se toliko izmenio u lošem smislu i toliko srljamo u propast, da ne mogu u pesmama da izbegnem te teme. - Imam dosta književnih nagrada. Svaka nagrada znači da nisi radio stvari uzalud. Naročito sam ponosan na tu nagradu zato što sam je dobio od jako ozbiljnih i velikih ljudi. Ta nagrada je presedan. Znate tu podelu na dve Srbije, ova odbačena, prava elitistička Srbija uzvraća udarac. Ja koji sam pisao sve i svašta, ali sam napisao i ozbiljne pesme da dobijem nagradu je presedan u našoj kulturi. Bilo je žustrih polemika, a ja sam te ljude koji su bili protiv nazvao paćenicima i plaćenicima, sa velikim zadovoljstvom.

Bob Dilan je dobio Nobelovu nagradu i oko te nagrade se javnost takođe uzrujala. Matija Bećković je izjavio da se Bob Dilan na engleskom kaže Bora Đorđević? - Znate šta, pre mogu da dobijem i Nobelovu nagradu, nego NIN - ovu nagradu, koju zaslužuje samo jedan stih „Neki momci su dobri, neki momci su loši. Koja je od te dve sorte ubila dete na noši?“ Sve je jasno. To je ozbiljna poezija. Gde smo mi izgubili generacijski bunt, socijalni, ideološki, vrednosni? - Zavladala je apatija. Bunta više nema. Svi polaze od toga – ja ne mogu ništa da menjam! Ma možeš, nije da ne možeš, možeš, pobuni se! Pobuni se makar uzalud, digni glas! Mislim da nas ovim osiromašenim uranijumom, koji oni ne priznaju, mrcvare i ubijaju lagano, sigurno. Posle njega rak dođe kao kijavica a sledeća posledica je neplodnost! Naši pretci su bili hrabriji i bolji od nas.

Photo by: Shubuck

54

Ko je uticao na tebe? - Nekoliko ljudi imalo je presudan uticaj. Pre svega Zoran Radmilović, pa Brana Petrović, Matija Bećković, Aca


se pola sata izvinjavaju kada hoće da se slikaju samnom. Ja sam normalan čovek i to poštuju. Živim u naselju Šiška i kažu „To je naš Šiška“. Slovenija je složena kao lego kockica, sve je perfektno da čoveku malo i dosadi. Dođem u Srbiju, krenem u Policiju da izvadim nov pasoš i čujem „Ne može Boro, znate, pao sistem“. A meni toplo oko srca. Tamo ne može da padne sistem, a ovde pao sistem. Osećam se kao kod kuće. I mediji su im drugačiji. Kod njih nema ovih otrova koji se zove žuta štampa. Njihovi tabloidi su naivni. Imaju „Kmetiju“ („Zadrugu“), koja je čedna u odnosu na pornografiju koja je u našim rijalitima. To je prevazišlo sve moralne norme. Ja znam da ne mogu ništa da promenim. Bitno je reći. Pobuniti se, pa makar uzalud. Popović i čika Duško Radović koji me je učio da štedim reči. Recimo „U Prištini svečan doček, ništa kolo, samo čoček“. To se graniči sa aforizmom, ali nije aforizam.

Moram da odem u Hilandar! Evo sada, na aerodromu, sretnem igumana, moga Čačanina sa dva monaha, koji su me pozvali u manastir. Dok sam živ, moram da stignem u Hilandar! To je zavet. Kakva nam je vera danas? - Još uvek postoji svakako u tradiciji. Bolje je nego u komunizmu. Pomodari su se pomalo povukli, ostali su pravi vernici. Od detinjstva sam upoznao pravoslavlje. To je ostalo u meni i ja veru prihvatam kao jedinu moguću utehu, jer čovek nema za šta da se uhvati ukoliko ne postoji Bog. Još uvek smo mi Srbi sa Bogom na Ti, ali i dalje se plašimo Boga.

Džoni Štulić je odustao. Sreli ste se, šta je rekao o tome? - To je Džonijev problem, ja nisam takav. Nisam se još umorio. Malo teže pišem, imam malo više ogorčenja. Džoni je otišao kada je bio najjači. Sada se bavi drugim stvarima, prevodi „Ilijadu“ i „Odiseju“, živi svoj život i mnogo je mirniji. To treba poštovati. Domaći tabloidi doneli su vest da si u haosu na koncertu u Staroj Pazovi bio napadnut. Šta se desilo? - Glupost! Dva momka su tražila da im pevam navijačku pesmu „Ne veruj im sine“ koju peva ceo sever i ja se uvek naježim koliko je to dobro. Pesma nije na repertoaru Riblje čorbe. Oni su insistirali, ja sam zbog njih otpevao taj refren i sve se smirilo. Čujem da su ih uhapsili iz čista mira. Jako

Bend radi non stop. Album će biti jako dobar i izaći će do kraja godine. Sponzori pritiskaju, a danas sve zavisi od sponzora. Zvaće se „Da tebe nije“. Znam da ćemo svirati još mnogo dobrih koncerata, da smo živi i zdravi. Najvažnije je da smo mi dovoljno mladi i radoznali da hoćemo i želimo da stvaramo nove pesme. Ne želimo da živimo od stare slave. Da li je to dobro? - Na neki način jeste. Sticajem okolnosti razgovarao sam sa nekim hrišćanima koji imaju samo strah, ali ne i ljubav za Boga. Ne bi trebalo na tome da baziraju svoju veru. Bog je dobar. Često imate koncerte u dijaspori, kakvi su Srbi tamo? - Nostalgični. Ima tu i preterivanja. Gube tradicionalnost, kao i mi u Srbiji. Nama se tradicionalne vrednosti namerno i svesno ukidaju. Kako si primljen u Sloveniji? - Živim tamo pet godina. Ne tražim državljanstvo, neću da se odreknem srpskog državljanstva. Imam privremeni boravak. Lepo mi je. Slovenci su vrlo pristojni ljudi. Oni

Photo by: Shubuck

55


mi je žao. Jedan od njih mi se javio telefonom i izvinjavao. Nisam napadnut, niko me nije uvredio, čemu takvi senzacionalni naslovi u novinama? Naprotiv, greota je što su te dečake strpali u zatvor. Ja volim da komuniciram sa publikom. Ti momci su trebali da ostanu do kraja koncerta i da uživaju u koncertu.

Vežbam u teretani koliko mogu. Čovek treba da izgleda pristojno. Nabacio sam kilažu, moram da je skinem, da bolje izgledam uz moju lepu mladu suprugu. Biću doživotno na dijeti. Imam 103 kg i mučim se da se vratim na normalu. Nije teško stati i gard i biti fajter u mojim godinama. Kada čovek ima volju i motivaciju onda nije teško. Malo se maltretiram i Dukan dijetom, ali ide. Sklon sam gojenju. I onda se dešava čudna stvar- kako pređem granicu u Srbiji, udahnem vazduh i dobijem tri kile?! To je nešto u vazduhu. Imaš li utisak da su moderne tehnologije uticale da zaboravimo na prijateljstva, druženje, dragocene razgovore? - Kada bi mladi prestali da bockaju u mobilni telefon i počeli da se druže i razgovaraju, da uspostavljaju normalne veze i da se viđaju na ulici, na žurkama i na korzou, čitav život bi im bio drugačiji. Novo vreme je upropastilo

56

humanost u ljudima. Imam jedan broj prijatelja koji neće da imaju viber i imaju stare telefone. Divim im se.

Da li se ti isključuješ sa mreže, možeš li to sebi da dozvoliš? Zbog moje žene moram da sam stalno dostupan.

Na koncertima skačem po dvaipo sata. Posle svirke ne valjam ni Bogu ni ljudima. Jedva hodam, ali sam jako srećan i zadovoljan. Svašta me muči – i astma, i diskohernija, ali na bini se to ne oseća. Slavica Lazić

Photo by: Shubuck


Poslovna afera Moderni kapitalizam izmislio je timbilding, ali je na zaljubljivanje zaposlenih stavio veto. Ipak, ankete pokazuju da produktivnost ne pada s bujanjem hormona, a sve više suknji pada u kancelarijama upravo zbog zaljubljivanja na poslu. Nekada smo imali više vremena za druženja i izlaske, a danas se sve svodi na celodnevni rad, pa kancelarija ostaje jedino mesto za flert, bliskost, ljubav.... Ujutru zajedno ustanete, a pre ručka vam se putevi ukrste na istom projektu. Popodne ste oboje na istom sastanku. U početku, to može biti uzbudljivo. Ali ako parovi nisu u stanju da odvoje privatni život od poslovnog, neprilike su na vidiku. Slatko, izazovno čak i stimulativno, na početku, dok razvoj odnosa donosi i razvoj problema. Više od polovine kancelarijskih afera započinje nevinim flertovanjem kolega, odnosno korišćenjem emotikona i slanjem poljubaca u obliku slova X na kraj poruke ili imejla. Sve uglavnom počne bezazleno, posao vas "tera" da sa nekim provodite vreme, na red dođe priča o privatnim stvarima i tako dan za danom postajete sve bliskiji sa kolegom ili koleginicom, a da toga niste ni svesni. Stvari se dodatno „zagreju” na kompanijskoj proslavi, zajedničkom službenom putu ili večeri... Nakon zagrevanja, stvari vrlo brzo mogu postati ozbiljne, cak i jako intezivne, jos ukoliko postoji i factor zabranjenog…ljubav, strast i bliskost su tu. Medjutim,veze na poslu dobre su samo ako postanu ozbiljne ili prerastu u brak. U suprotnom, par postaje glavni trač u firmi, počinju preipsitivanja, sumnje, nesigurnost, a u slučajevima kada je u pitanju vanbračna veza i vrlo komplikovano raščišćavanje. Jer, veoma je teško ostaviti ljubavnika ili ljubavnicu ako posle toga morate da ga viđate svakog dana, posebno ako je povređen, izneveren, pa čak i željan osvete...

Pre nego sto se upustite u “poslovnu aferu“ zapitajte se šta se dogodi kada ljubav nestane? Veze retko završavaju srdačno, a posebno to važi kada su parovi i kolege. Nije lako gledati bivšeg ili bivšu svakoga dana na radnom mestu. One koje su usputne, koje se mogu nazvati aferama ili preljubama, najčešće su kratkog veka i donose mnogo problema. Veoma je teško uspešno sarađivati sa nekim sa kim imate neraščišćene račune. Upravo kada varamo, najčešće na poslu pronađemo ljubavnika ili ljubavnicu, što su i "najopasnije" veze ove vrste, upozoravaju stručnjaci.Vanbračne afere, kratkotrajne romanse bez emocija koje se dogode sa kolegom ili koleginicom mogu da imaju velike posledice, jer često ne mogu tek tako da se prekinu. Teško je očuvati vezu ili brak sa stalnim partnerom ukoliko svakodnevno radite sa osobom sa kojom ste ga prevarili. U takvim slučajevima mnogo je teže vratiti izgubljeno poverenje, odnosi se teže popravljaju i "oporavak" veze traje znatno duže. Takođe, ne preporučuje se vanbračna veza sa šefom, jer kada se ona prekine, to može potpuno da uništi efikasnost poslovnog tima, sto je svakako manja šteta od ugrožavanja veze ili braka u kom se nalazite. Ukoliko već ne možete da odolite zgodnom kolegi ili koleginici, gledajte barem da bude slobodan, jer su, u suprotnom, problemi neizbežni. Ne zaboravite, popiti jedno ili dva pića za vreme praznika s kolegama je u redu, ali započeti vezu s kolegom ili koleginicom, ili još gore sa šefom ili šeficom, nešto je potpuno drugačije. Takvom vezom uvek rizikujete ne samo posao već mnogo više, tako da ukoliko se odlučite za ovakvu avanturu budite sigurni da vredi i da uspe na duže staze. Iva Medić

57


Daniyel Jones:

Umetnost pravljenja koktela Brend ambasador kuće Angostura, koktel majstor, preduzetnik i dobitnik brojnih internacionalnih nagrada nedavno je boravio u Srbiji gde je održao Masterclass i predstavio se beogradskoj publici.

Ko je Daniyel Jones? - Ja sam ja!... Pun zahvalnosti za svoju jedinstvenost, mogućnosti koje dobijam u životu, za to što mogu strastveno slediti svoje snove i deliti ljubav i ljubaznost svima sa kojima se srećem. Otuda moja karijera u ugostiteljskoj industriji.

Da li možete da nam opišete kako je izgledalo Vaše detinjstvo na Trinidad i Tobagu? - Odrastao sam na selu u Trinidadu gde sam doživeo bogatstvo jednostavnih lepota u životu kao što je zvuk okeana ujutru kada sunce izlazi, osećao na licu toplotu sunčevih zraka svakodnevno, ukus svežeg voća koje sam

58

sam brao sa drveća, domaće hrane i ljubav komšiluka koji mi je bio kao druga porodica. U grad sam se preselio kada sam se upisao na koledž. Intenzitet gradskog života bio je uzbudljiv, ali i dalje duboko poštujem sve jednostavne lepote na svetu, pa tako i dalje volim da sedim i posmatram zalazak sunca u bilo kom delu sveta da se nalazim.

Kako se rodila ideja da budete barmen? - Imao sam san da jednog dana posedujem svoj restoran. Dok sam studirao odlučio sam da pronađem posao u restoranu koji bi mi omogućio da naučim više o različitim aspektima posla. Počeo sam kao konobar i na posao dolazio svakoga dana sat vremena ranije kako bih postavio stanicu i pomogao barmenima. Moj plan bio je da dođem do kuhinje kako bih više saznao o kulinarskoj strani posla. Međutim, kada sam došao do bara, zaljubio sam se u koncept stvaranja pića koja su izvrsna kao i hrana. To stvaranje proizvelo je strast prema bartendigu koja me vodi kroz celu karijeru.


Da li ste oduvek želeli da miksujete različite sastojke i pravite svetski poznate koktele?

Šta brend Angostura znači za Vas i šta je za ostatak sveta?

- Verujem da se svaki šef kuhinje nada da će njegov tanjir doneti sreću izraženu kroz osmeh kod svakog gosta. Barmeni tu povratnu informaciju dobijaju mnogo brže. Kako se koktel posluži gostu, nakon prvog gutljaja barmen može biti svedok sreće koju izražava zadovoljan gost. Ovo se postiže jedino ukoliko dobro razumete tehniku pravljenja koktela, kako integrisati sastojke kako bi se postigao balansirani ukus i što je najvažnije, svaki koktel mora biti poslužen toplim gostoprimstvom a to stvara nezaboravno iskustvo. Dakle, da, od trenutka kada sam počeo da se bavim ovim poslom želeo sam da miksujem različite sastojke.

- Za mene Angostura predstavlja moje ostrvo, moju kulturu, naš karneval i vibraciju našeg naroda. Ona čini da još više poštujem svoju zemlju i svoje ljude, Angostura je zapravo način života, u mojoj zemlji ona je i hrana i piće. Za svet, Angostura se poštuje kao najvažniji globalni sastojak koktela. Prisustvo Angosture u baru je odraz sofisticiranosti i zasigurno ne postoji nijedan poznati bar na svetu koji na svojoj polici nema flašicu Angostura aromatic bitter-a. Divljenje prema toj kući duguje se i najširem spektru nagrađivanih rumova, kao i proizvodnji najskupljeg ruma na svetu - “Legacy by Angostura”. Angostura definiše koktele i za svet bartendiga je isto što su so i biber u svetu kulinarstva.

Da li možete da se setite kako su izgledali Vaši prvi koraci? - Uvek ću se sećati svog prvog rada na servisnoj traci koja je bila deo bara koji je trebalo da obezbedi koktele za svih 160 mesta u restoranu. Sećam se da sam bio toliko napet i preplavljen različitim receptima koje nisam znao i celo to veče bila je jedna velika katastrofa, ljudi su predugo čekali na koktele, a neki od njih su imali potpuno pogrešne sastojke. Bio sam odlučan da nikada više ne ponovim tu epizodu tako da sam temeljno naučio popularne recepte i kupio knjige kako bih proučio i poboljšao svoju tehniku. Ta marljivost se iplatila jer sam ubrzo postao jedan od glavnih barmena i izgradio reputaciju u industriji. Učim svakodnevno i zato sam sve bolji.

Trenutno živite u Evropi, koliko Vam se život ovde razlikuje? - U Pariz sam se doselio u decembru 2017. Prilagođavanje životu u Evropi omogućilo mi je da doživim različite kulinarske ukuse i upoznam ljude iz različitih delova sveta. Klima je drugačija, sa četiri godišnja doba, mada često odlazim u Trinidad i Tobago tako da mi sunce i more ne nedostaju. Najvažnija prednost je što mogu posetiti više zemalja i tako podučavam i delim svoju ljubav prema Angosturi.

2013. godine ste pobedili na svetskom takmičenju u pravljenju koktela organizovanom od strane Angosture (Angostura Global Cocktail Challenge), i postali ste brend ambassador, da li je to bila prekretnica u Vašem životu? - To takmičenje je jedno od najboljih na svetu i omogućilo mi je da zakoračim na internacionalnu scenu i pokažem svoju strast prema bartendingu i ljubav prema Angosturi. Bilo je neverovatno. Borio sam se sa najboljim barmenima iz celog sveta. U Trinidadu ne znamo za modernu kulturu pravljenja koktela, tako da sam morao biti još oprezniji kako bih se držao trendova u miksovanju, vežbao sam tehnike i nabavljao alate i internacionalne knjige kako bih proširio svoje znanje o proizvodima i bio spreman da se suočim sa najboljima na svetu pred sudijama među kojima su bili vodeći lideri u industriji. Jednostavno, verovao sam u sebe i naporno radio. “Prava nagrada zapravo je čitavo to iskustvo”… tako da se uvek trudim da uživam u svakom trenutku. Moje srce ispunjava zahvalnost kako iz dana u dan predstavljam Angosturu i delim svoju strast i ljubav prema toj kući.

Sada ste sudija u istom takmičenju, kakav je osećaj biti sa “druge strane”? - Sada mogu da se povežem sa svim onim kroz šta barmeni prolaze. Stoga, celo to iskustvo pratim sa velikim uzbuđenjem i svoju zahvalnost pokazujem nagrađivanjem najimpresivnijeg takmičara.

59


Da li biste podelili sa nama neke zanimljivosti o Angosturi? - Ukoliko Angosturu aromatic bitter prospete po odeći, drvetu ili bilo kojoj drugoj površini i ostavite je da se osuši, nikada više nećete moći da uklonite fleku. - U jednom baru žena je svoje noge namazala Angostura biterom, a na pitanje zašto je to uradila rekla je, da je to najbolje sredstvo protiv komaraca. - Angostura aromatic bitter zapravo nije gorak (bitter) kada se doda hrani ili piću, samo se svodi pod tu kategoriju jer se pravi od aromatičnih biljaka i začina. - Recept za Angosturu se čuva u tajnosti već 200 godina. Do danas ga zna samo pet osoba na celom svetu. Te osobe se nikada ne mogu naći zajedno na istom letu, u istom restoranu ili na nekom drugom mestu. Ja nisam jedan od njih… još uvek! Ukoliko je neko zainteresovan, upravo pokušavam da sastavim tim ljudi kao u filmu Oceans Eleven kako bih ušao u tajnu sobu gde se čuva recept. Obaveštavaću vas o uspehu… Šta je to najlepše, a šta najteže u Vašem poslu i koji su Vaši planovi za budućnost? - Najlepše je to što sam svedok ljubavi prema Angosturi i tome koliko barmeni mogu biti kreativni dok je koriste.

60

Najteže je kada uživam maaalo više. Trenutno radim na dva projekta o kojima ćete uskoro čuti više. Jedan od njih tiče se razvoja kulture koktela na Karibima a drugi je deo saradnje koja se odvija u Parizu.

Posetili ste gotovo svaku zemlju na svetu, a pre par meseci bili ste gost u Beogradu, kakvi su Vaši utisci? - Zaljubio sam se u Beograd. To nije jedna od velikih destinacija za koktel barove, tako da sam bio impresioniran koliko su napredni barmeni i koktel barovi. Došao sam otvorenog uma da lično doživim kulturu nasuprot onome što se deli na javnim medijima. Ono što sam najviše zavoleo jeste gostoprimstvo ljudi i autentičnost. Radujem se što ću se sigurno vratiti u Beograd i posetiti još barova sa Angostura koktelima na svojim menijima.

U Beogradu ste održali Masterclass za srpske barmene, pravili ste im koktele i predstavili čitav portfolio. Kakve su Vaše impresije? - Barmeni su bili entuzijastični i željni da saznaju više o kući Angostura. Bili su uzbuđeni što su probali Amaro di Angostura i raduju se tome što će ih imati u svojim barovima. Bilo je zaista odlično i pokazali su pravu ljubav prema Angosturi.


Uvek pijem na osnovu svog “Angostura raspoloženja”, tako da, ukoliko sam raspoložen za: -Angostura 5yr Caribbean Rum - “Orange Daiquiri” -Angostura 7yr Caribbean Rum - “Queens Park Swizzle” -Angostura 1919 Rum - “Rum Old Fashioned or 1919 Daiquiri” -Angostura 1824 Rum - “Island Manhattan” -Angostura Amaro Di Angostura - “Amora Amaro”

Šta biste poručili barmenima koji tek počinju? - “Najveći lideri su najveće sluge”… Uvek nastojite da svakom gostu pružite najbolje iskustvo i služite najbolje koktele sa najvećim osmehom od početka vaše smene do poslednjeg poziva.

Šta je ono što Vas vodi kroz život i zbog čega ste ono što jeste danas? - Strast. Ja sam vođen svojim snovima i težnjom da se oni ostvare danas, sutra ili koliko god da je potrebno.

Vaš moto? - Finalni ukras za bilo koje piće je osmeh. Ivana Zelenović

61


We Share:

Deljenjem do uspešnog poslovanja Koncept Coworking prostora je relativno nov iako u Beogradu funkcioniše od 2012, a osnovna ideja jeste da se troškovi poslovnog prostora dele među korisnicima čime se koncept sam nametnuo Freelancerima i Startup firmama. Prednost rada u prostoru gde nisu samo zaposleni jedne firme je ta što tu srećete i razne ljude sa kojim možete da se posavetujete oko raznih sfera poslovanja koje nisu u vašem domenu. Imate sjajnu ideju za posao ali treba Vam programer, koji eto sedi baš pored Vas. Pokrenuli ste posao ali ne znate ništa o Marketingu, po svoj prilici i neko ko se bavi marketingom je negde tu sa vama u prostoru, da ne pričamo o tome da ako vam nešto na računaru ne radi skočiće barem tri IT-jevca da vam pomognu. Tako da svoje ideje i nedoumice možete da podelite sa kolegama koji su za to stručni i već se time bave. Vi ćete im sutra uzvratiti uslugu iz svoje oblasti i tako u krug. Dakle, osnovna svrha coworking prostora je smanjenje troškova, širenje mreže ljudi koji mogu da vam pomognu ili da vam budu budući klijenti ili vi njihovi. Svi maštaju o radu od kuće, ali za produktivnost vam ipak treba radna

62

atmosfera i motivacija i kontakt sa ljudima, i to je ono što coworking prostor pruža, jednu dozu ozbiljnosti i napretka. Jedno je kada vam klijent dolazi na sastanak u kafić , a drugo kada dolazi u pravu salu za sastanke sa pratećom tehničkom opremom gde možete da date svoj maksimum. Dosta coworking prostora održava seminare, predavanja i obuke iz oblasti koje su trenutno aktuelne u svetu startupa i IT tehnologija, kao i opšteg poslovanja, pravila, propisa i dobre prakse i poslovnih primera, tako da coworking ima i tu edukativnu i društveno korisnu crtu. Kod nas se takođe javila potreba za privremenim radnim prostorom za već ostvarene firme, koje su tek stigle u Srbiju i žele da počnu odmah sa radom dok ne nađu svoj prostor po njihovoj meri, takođe potrebna im je adresa kako bi mogli uopšte da osnuju svoje predstavništvo u Srbiji. Isto tako dosta je manjih firmi koje ne mogu da nađu adekvatan radni prostor i trenutno rade po iznajmljenim stanovima, jer u poslovnoj zgradi ne možete da iznajmite 50-60 kvadrata. Posebno mesto u ponudi coworking prostora zauzima We Share koji sve pomenute potrebe i probleme rešava. We


Share je prostor u centru grada u potpuno novoj poslovnoj zgradi A klase, sa fizičko-tehničkim obezbeđenjem ,parkingom, optičkim internetom, vrhunskim kancelarijskim nameštajem, recepcijom, kancelarijskim materijalom, štampačima, skenerima, salama za sastanke, neformalnim zonama, itd. Ovaj prostor omogućava i da možete registrovati firmu na adresi ovog prostora, a tu će vam stizati pošta i logo vaše firme biće na ulazu. Praktično sve što ima jedna korporacija za svoje zaposlene, imaju i klijenti We Share prostora. Ovaj prostor je otvoren 24-7, radite kada vi želite i koliko želite, na dan, na nedelju, 3 meseca, godinu, sve opcije postoje. I nije važno da li ste sami ili vaš tim ima 10 članova, svi su dobrodošli. Želite da budete u Open space-u i širite svoju mrežu, da se posavetujete i pitate sve što vas zanima, ili želite mir i tišinu i potpunu koncentraciju za posao, sve su to opcije koje nudi We Share koji raspolaže sa tri konferens sale u kojima možete održavati sastanke, intervjue, obuke ili bilo šta drugo što vaš posao zahteva, uz svu prateću opremu koja jedna takva sala treba da ima, sa rasporedom sedenja koji vama odgovara i koji je već unapred pripremljen na vaš zahtev. Sve usluge su uključene u cenu i klijent nema nikakvih dodatnih troškova, nema sklapanja ugovora za internet, opremanja kancelarija, čišćenja, održavanja i svih ostalih obaveza koji bi imali kada bi sami iznajmljivali prostor. Svi navedeni uslovi u We Share coworking prostoru razlog su zbog koga se mnoštvo pojedinaca i firmi odlučuje svakodnevno za rad ovde. Bilo da tražite prostor za sastanke, da vam je neophodno da izađete iz kuće i svakodnevne rutine svog sopstvenog biznisa ili da ste velika firma koja ne poseduje odgovarajući ambijent za svoje ljude, We Share je pravi izbor jer kao što i sam naziv kaže na ovom mestu deli se sve, a prvenstveno dobre ideje koje dovode do uspeha u mnoštvu poslova.

Resavska 31, Belgrade

+381 64 111 7935

office@weshare.rs

Mon–Fri, 08h–20h (Members are 63 24/7)


LearningVille Edukativni centar:

Emocionalna inteligencija za bolji život i efikasnije poslovanje

K

ada pomislite na “savršenog roditelja”, “savršenog lidera”, “savršenog partnera”, šta vam pada na pamet? Možda zamislite nekoga ko uvek ume da kontroliše svoj temperamet, nezavisno od problema sa kojima se suočava. Ili mozda nekog ko ima potpuno poverenje u svog zaposlenog ili svog menadžera, u svoje dete ili partnera; neko ko ume da čuje, sa kim je lako razgovarati, i onaj ko uvek donosi precizne i proverene odluke. U ovom članku ćemo pokušati da objasnimo šta je emocionala inteligencija, zašto je tako bitna za život i poslovanje, a možda i najbitnije, kako je primeniti i razviti.

ŠTA JE EMOCIONALNA INTELIGENCIJA? Emocionalna inteligencija ili EQ, je sposobnost da razumemo i kontrolišemo sopstvene emocije, i emocije ljudi oko nas. Ljudi sa visokim stepenom emocionalne inteligencije znaju šta osećaju, šta njihove emocije znače, i kako te emocije mogu uticati na drugog.

Uticaj emocionalne inteligencije na porodicu Tokom odrastanja porodica je zadužena da nas nauči da treba biti dobar, lepo se ponašati u društvu i biti lepo vaspitan. Ali nas niko nije naučio kako da osvestimo naše emocije, emocije drugih, šta raditi u stresnim situacijama i kako biti zahvalan… Porodica je stub svakog pojedinca ali i društva. Veoma je značajno da su porodični odnosi skladni, da u porodici imamo ljubav, razumevanje, podršku, međusobno uvažavanje, dobru komunikaciju kako bi svi

64

članovi iste vodili srećan i sadržajan život. Sve ove osobine su zapravo produkt emocionalne inteligencije. Koliko je razvijena emocionalna inteligencija roditelja u manjoj ili većoj meri će biti razvijena i emocionalna inteligencija deteta, ne zbog nasledog faktora već zbog ponašanja samih roditelja. Međutim, dobra vest je da možemo razviti emocionalnu intelgenciju u bilo kom dobu života i da nikada nije kasno početi sa radom na sebi, a onda i sa svojom porodicom.

Uticaj emocionalne inteligencije u poslovanju Za lidere, imati razvijenu emocionalnu inteligenciju je esencija uspeha. Veoma lako možemo doći do odgovora zašto je to tako? Da li će više uspeti lider koji viče na svoje zaposlene kada je pod stresom, ili lider koji kontroliše svoje emocije i mirno nalazi rešenje. Zahvaljujući Danijelu Golemanu, američkom psihologu popularnost emocionalne inteligencije polako raste, a postoje 4 ključna elementa iste: 1. Samo procenjivanje – sposobnost procene svojih osećanja, slabosti, vrednosti i razumevanje uticaja istih na druge ljude. 2. Samoregulacija - takođe poznata kao disciplina, kontrola i preusmeravanje negativnih emocija. Posebno je važna za menadžere i lidere koji ne smeju dozvoliti da izgube kontrolu. 3. Empatija i saosećanje – empatija je sposobnost da stavimo sebe u pociziju drugih i na taj način se otvaramo za saosećanje kako bi mogli da pomognemo drugima.


4. Društvene veštine – jako je važno imati sposobnost graditi snažne i zdrave veze kako u porodici, sa prijateljima tako i u poslovanju. Learning Ville Edukativni centar poseduje posebno dizajniran program rada sa decom i odraslima zahvaljujući kome se razvija emocionalna inteligencija. Relax Kids program je inovativni mehanizam u Srbiji, dok u Britaniji postoji već 18 godina, pomoću koga deca ali i odrasli razvijaju koeficijent emocinalne inteligencije. Relax Kids je napravljen i prilagođen deci počevši od 3 godine pa do 18, dok je Just Relax program skrojen za odrasle. Svaki kurs je prilagođen u odnosu na uzrast i potrebe deteta. Takođe postoje i individualne radionice, koje su popularnije za odrasle kao i porodične gde cela porodica uživa u blagodetima samog programa. Program je osmišljen da traje u ciklusu od devet nedelja, jednom ili dva puta sedmično. Kroz zabavan program od 7 koraka naši licencirani Relax Kids i Just Relax treneri vode decu i odrasle kroz vežbe disanja, vizualizacije, vežbe svesne pažnje. Dobijaju znanja o tome šta su afirmacije i na koji način možemo ostvariti sve što želimo u životu. Zahvaljujući tim radionicama deca i odrasli poštaju osobe sa većim samopouzdanjem, samopoštovanjem, postaju smireniji, fokusiraniji i na kraju srećniji jer život je putovanje a ne destinacija i trebalo bi putem uživati. Dragana Tošić

+381600283878 Kraljice Marije 2, Beograd, Srbija 88learningville@gmail.com @learningville

learningvillebelgrade

Aleksandra Veličković je suvlasnik, Relax Kids i Just Relax trener u Learning Ville Edukativnom centru, gde se bavi razvojem emocionalne inteligencije dece i odraslih. Diplomirala je na Geografsom fakultetu u Beogradu, a trenutno je na master studijama Filološkog fakulteta gde radi master rad na temu najpoznatijeg japanskog mendžmenta Kaizen. Godine 2012. Aleksandra je započela svoju karijeru u Američkoj kompaniji Celebriti Cruises i ima 6 godina iskustva u menadžmentu, gde je odgovorna za planiranje, organizovanje i vođenje velikih događaja. Aleksandra je završila ALPS I i ALPS II programe liderstva, a nakon što je imala priliku da radi u velikom menadžment timu i vodi grupu ljudi, shvatila je značaj emocionalne inteligencije. Dragana Tošić je suvlasnik, Relax Kids i Just Relax trener u Learning Ville Edukativnom centru. Diplomirala je i završila master studije na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za japanski jezik i književnost. Imala je priliku da boravi i studira na prestižnom Chuo Univerzitetu , Ekonomskog fakulteta u Tokiju, gde je radila istraživanje za doktorsku disertaciju koju uspešno privodi kraju. Dragana je član Privredne Komore Omladine gde učestvuje na raznim projektima koji se bave preduzetništvom, očuvanja životne sredine i afirmacije mladih. Zahvaljujući višegodišnjem radu na Filološkom fakultetu u ulozi asistenta, shvata značaj emocionalne intelgencije kao predsluov za uspeh.

65


Chef Guillaume Iskandar:

Ljubav prema kuvanju Michelin Star Chef Guillaume Iskandar, novi je domaćin u prestižnom Beogradskom Langouste restoranu. Guillaume Iskandar dolazi sa juga Francuske i donosi sofisticirano, ali pristupačno kuvanje i upoznaje svoje goste sa novim ukusima, tako da tradicionalna jela igraju između modernosti i neusaglašenosti kako njegova kuhinja nikad ne bi postala predvidljiva i dosadna. Baš kao njegova kuhinja i njegov životni put je jednako uzbudljiv, a mi smo imali tu čast da pored njegovih specijaliteta upoznamo i njega. Ljubav prema kuvanju kod Vas se razvila još u porodičnom domu. Recite nam nešto više o tom periodu. - Živeo sam u kući i, kao i sva deca delio moje vreme između skejtborda, fudbala, škole i prijatelja. Moje kulinarsko nasleđe predstvljaju tri ličnosti. Moj otac koji je uglavnom kuvao ribu i povrće na mediteranski način, majka kojoj recepti iz kuvara nisu bili potrebni već je kreirala svoje sopstvene i naravno baka rođena u Libanu koja je na mene prenala svoju strast za hranu. Kada sam bio tinejdžer gledao sam dva filma, jedan o Pierre Gagnaire i drugi koji je bio o Alain Passard odakle sam razumeo da sa puno rada i znanja mogu da postignem profesionalnu slobodu.

66

Koja godina i po čemu je “prelomna” u vašoj karijeri? - Definitivno moja prva godina kao pomoćnik šefa Alain Passard u restoranu Arpage. Imao sam 24 godine i razumeo šta je kuhinja autora i osećao slobodu da kreiram, ne da kopiram.

Šta najvise volite u svom poslu? - Kuvanje, kao svaki menadžer provodim vreme u rešavanju problema, kuvanje je rekreacija ostalo vreme je posao. Vodim računa o unapređenju tima, ako dođu kod mene moraju znati šta žele u budućnosti.

Kakve uspomene Vas vezuju za rad u Parizu? - Otkrio sam lepotu umetnosti, zato što Francuska ima prelepu arhitekturu, vrhunske restorane i najbolje vino.

Ispričajte nam neku anegdotu iz kuhinje. - Ima ih puno. Prvi dan posla kod Alain Ducase, šef mi je rekao da izaberem jednu kuvarsku bluzu i odmah dođem u kuhinju, bio sam student tada, uzeo sam bluzu i ušao u kuhinju gde sam video da svi gledaju u mene i pred celim timom šef je rekao: “Obukao si moju bluzu, mladiću”.


Koji su Vaši utisci o srpskoj kuhinj i imate li omiljeni lokalni specijalitet? - Volim pravu kuhinju Srbije, sa sela. Kuhinja je iskrenost, nema potrebe varati i lagati.

Zasto Langouste? Sta je ono što ga čini posebnim? - Vlasnik Zoran i ja delimo iste ideje o vinu i hrani. Langouste ima istoriju u kojoj sam ja napisao novu stranu. Pogled je zapanjujuć, volim atmosferu tokom noći i tokom dana koja je totalno drugačija, imamo dva različita restorana u jednom danu.

Kada bi birali da neko kuva za vas, ko bi to bio? - Maradona, Salvador Dali, Sarge Gainsbourg, Maria Callas.

Da li i ko je bio vaša inspiracija da uplovite u kulinarski svet? - Umetnost Salvador Dali i Pierre Soulages.

Koja je zemlja najlepših ukusa za vas? - Francuska, zato što sam odrastao tamo.

I za kraj, šta vas motiviše dalje, s obzirom da ste dostigli vrhunac u kulinarstvu još 2015 godine? - Inspirišu me boje godišnjih doba, crvena i ljubičasta leti, roze i zelena u proleće i narandžasta u jesen. Radimo na uparivanju boja, jer su moji tanjiri trenutno jednobojni. Miodrag Milosavljević

67


Photo by: Igor Madjinca

Slobodan Bata Spasojević:

Inspiršu me heroji Dizajner osobene estetike i prepoznatljivog modnog izraza, Slobodan Bata Spasojević, uporedo sa karijerom u regionu osvaja i svetske modne prestonice. O aktuelnoj kolekciji, učešću na inostranim Nedeljama mode, domaćoj i svetskoj modnoj sceni, poimanju mode, individualnosti, razgovaramo za magazin Black&White.

U Vašoj kolekciji za proleće/leto 2018. pod nazivom “Hero Icons” primetni su uticaji mnogih ličnosti iz sfere filma, muzike, sporta koje su ostavile traga na Vaš život. Da li moda mora biti lična da bi bila autentična? - Kolekcija Hero Icons jeste inspirisana ličnostima koje su ostavile trag u svom vremenu iz raznih oblasti i sfera umetnosti, sporta, politike itd... Često me inspirišu jake ličnosti iz okruženja, ili osobe heroji i ikone iz nekog drugog perioda ili epohe. To su sve individualci koji su načinom života i vizuelnim identitetom ostavili trag i obeležili jedno vreme u kome su živeli i stvarali. Za mene

68

kao dizajnera bitno je da stvorim sliku ko bi to danas ili u budućnosti mogao da nosi. Ali kolekciju bazično stvaram, likovno i graficki povezujem i uklapam, kroz svoju art prizmu. Ona se posle prenosi na papir, tj. skicu, zatim kroz kroj, platno, štof, da bi kasnije dobila pun sjaj u odnosu na to ko će je poneti i dati joj tu treću dimenziju. Smartam da je u modi bitna likovnost, posebnost, nešto potpuno lično i apstraktno što nosim u sebi. To su dobitne kombinacije. Komadi u ovoj kolekciji jesu inspirisani ličnostima iz prošlosti, interpretirani onako kako bi oni izgledali danas. Puko prenošenje nekog perioda me nikad nije zanimalo. Volim savremeno moderno tj. sa odabranim elementima trenda za određenu sezonu, drugačije, a opet i nosivo, primenjeno.

Da li naša sredina razume individualnost u odevanju? - Kada radim autorske kolekcije ne opterećujem se time da li će neko u mojoj sredini razumeti to što radim, jednostavno


se prepustim i stvaram. Dobra intuicija, kreativnost, i ono šta ja jesam uvek nekako samo ispliva u kolekciji i tada sam najzadovoljniji. A onda i ti individualci, pa i oni koji to nisu, lako prepoznaju komade odeće i upravo te najjače komade iz kolekcije kupe i ponesu. Oko nas je suviše masprodukta, tako da je moj brend "Individual" i prepoznatljiv likovni rukopis, jedno osveženje u moru lanaca koji grubo diktiraju šta i kako moramo da nosimo. Mislim da ne moramo da robujemo nekim postulatima i pravcima kojima nas stalno zatrpavaju.

Vaša moda je nosiva. Ima li smisla kreirati odevne predmete koji to nisu? - U svakoj kolekciji postoji 80% nosivih komada i 20% , a mozda i manje, komada koje zovemo revijskim. To je standard, kako kod nas tako i u svetu.

Da li je u današnjoj percepciji mode u velikoj meri ukinuta polarizacija između avangardne i komercijalne, konzumentske mode? - Gledano globalno moda je veliki biznis, u današnje vreme je više nego ikad iskomercijalizovana i prilagođena potrošačkom društvu. Ipak sreća je da postoji ona druga struja koja je malobrojnija, ali kreativna i jaka u svom izražaju. Moda jeste primenjena umetnost, ona kako kaže Lagerfeld ,,Ako ne postoji na ulicama i nije moda''. Ja sam za balans imeđu nosivog i autorskog pečata.

Predstavljali ste Vaše kolekcije na mnogim prestižnim svetskim nedeljama mode, od kojih je svakako najznačajnije učešce na Nedelji mode u Njujorku. Da li Vam je to pomoglo da sagledate svoj rad u globalnim okvirima i otvorilo mogućnosti za eventualni plasman na inostranom tržištu?

Radili ste kao dizajner za velike modne kuće u Srbiji. Da li domaća modna konfekcija ima potencijal da ponudi nešto što je relevantno? - Osamdestih godina prošlog veka naša textilna idustrija je bila kotirana poprilicno visoko. Danas to nije slučaj, ali svakako postoje pojedine proizvodnje koje se trude da održe i kvalitet i kvantitet. Svaki put se iskreno radujem kada uđem u neku domaću proizvodnju i vidim da to fukcioniše. Ipak okolne zemlje, kao i Azijske zemlje, imaju neuporedivo veći potencijal. Što se tiče kreativnih potencijala tu imamo mnogo toga kvalitetnog i relevantnog.

Zašto je malo naših domaćih dizajnera uspelo da izgradi svoj brend? Jedan ste od retkih dizajnera kod nas koji uspeva da u kontinuitetu izbacuje svoje autorske kolekcije. Kako vam to polazi za rukom? - Istrajnost i upornost su, pored Božijeg dara, neophodni. Mladi ljudi danas nisu ambiciozni. Najgore je biti inertan. Sami moramo kucati i otvarati nova vrata i preskakti prepreke, ulagati i biti hrabri. To je recept.

Stiče se utisak da je modna scena kod nas pomalo haotična. Imamo više nedelja mode na malom tržištu kojem nedostaju kupci, adekvatna modna publika, kao i modna kritika. - Haotično jeste, imamo 3 nedelje mode i brdo dizajnera koji dobijaju medijski prostor, a traju par sezona. Ozbiljno

- Svako putovanje i obilazak svetskih modnih centara je od ogromnog značaja za jednog dizajnera. Prosto vidite i odmerite sebe, gde ste i u kom smeru idete, razmišljate. Amerika, tj. Njujork, je velika platforma gde se jak potencijal, snaga, znanje i kreativost lako prepoznaju. Međutim potrebno je da neko stane iza vas u pravnom, logističkom, finasijskom smislu. Smatram da je država ta koja apsolutno treba da selektuje i pomogne upravo te kreativne potencijale na svim poljima. Posle mog prvog prikazivanja kolekcije 2016. godine na New York Fashion Week - u, na zvanicnoj stranici NY FW preko 3-4 nedelje je na prvom mestu bila upravo moja kolekcija, ispred DKNY, Majkl Korsa, Venga i drugih američkih dizajnera. Oni su je prepoznali kao kvalitet koji Amerika treba da vidi i skrenuli pažnju na kolekciju. U Srbiji nije bilo mnogo reči o tome, a sa dobrom logistikom bi moglo biti korisno na više nivoa. Vredan je pomena i odlazak na Nedelju mode u Vašingtonu gde sam zvanično zatvorio FW, a kasnije u septembru sa mojom ekipom i Tamarom Bakić ozbiljno uzdrmao Brodvej i ostavio snažan utisak celokupnom prezentacijom. Spomenuo bih i moj prvi odlazak na Miami Fashion Week na kojem sam tada dobio najveće priznanje International Raising Star. To je takođe bila velika karta za svetski plasman. Trenutno sam u dogovorima za sledeću sezonu 2019., videćemo kako će se sve to odvijati. Ostaje nam da se sami borimo. Vera uvek postoji. Photo by: Igor Madjinca

69


bavljenje modom zahteva studiozni pristup, stalno praćenjenje proizvodnje, istraživanje trzista, koordinaciju svakog segmenta, od stvaranja do plasmana, menadzment, itd. Full time job. Što se tiče modne kritike to je tek NO COMENT.

Nemamo mnogo kvalitetne autorske mode koja je usmerena ka muškarcima. Zašto je to tako? - Jednostavo muškom modom se retko ko bavi ozbiljno, obično je to nešto usput. Gotovo niko po mom mišljenu nije na pravi načim pristupio muškoj modi kod nas. Ja uživam u tome i svaki segment tog posla me jako interesuje. Nisam siguran koji je glavni razlog tog odsustva na regionalnoj sceni. Ali mislim da naša muška populacija i te kako voli da uziva i konzumira istu.

Koja svetska prestonica Vas u modnom smislu inspiriše? - Njujork zbog svoje pročišćenosti, monumentalnosti, Pariz zbog svog neodoljivog šika i Milano zbog svog celokupnog Life style - a koji odiše u vazduhu.

Kako gledate na koncept održive mode i podizanja eko svesti u modnoj industriji? - Pozdravljam podizanje eko svesti i to da su velike modne kuće to odlučile da nove tehnologije zauzmu primarnu poziciju. Ali se plašim da je to samo jedna amplituda koja je sada na dnu, a da će se ponovo vratiti pravo krzno.

U domaćim modnim krugovima poznati ste kao Tom Ford srpske modne scene. Da li Vam to imponuje?

Photo by: Igor Madjinca

- Svakako mi to prija, poštujem njegov rad, ali pre svega zbog ogromnog truda i puta koji je prošao da bi bio tu gde jeste. Takođe, njegova harizma, pojava i energija prosto pleni i ostavlja snažan utisak. Jovana Pantelić

70

Photo by: Igor Madjinca


Njegoševa 69 11000 Beograd, Srbija 069 663878 @enso_massagestudio enso.massagestudiobg

U životu, enso simbolizuje apsolutno prosvetljenje, snagu, eleganciju, univerzum. Enso simboliše trenutak kada je um slobodan i jednostavno pušta telo i duh da stvaraju. Kao što je enso stvoren jednim potezom cetkice, naš život je potez cetkice koji kreiramo u ovom trenutku. Savršeno nesavršeni. Nesavršeno savršeni.

U Beogradu, u srcu Vračara, postoji mesto gde se možete opustiti i obnoviti. Iskustvo u opuštajućem okruženju, gde izvanredna usluga i pažnja na detalje, omogućavaju da se osećate posebno od trenutka ulaska. Pobegnite iz gradske gužve i buke i zakoračite u oazu mira koja je u našem studiu. Sa našim masažama smanjujemo tenziju i ukočenost, a telo postiže stanje potpune relaksacije i energetskog balansa.

71


Pushkin City Lounge:

Poseban za posebne U centru grada, na Beogradskoj kaldrmi u Starom gradu, svoja vrata otvara novi Lounge restoran iz grupacije Pushkin, treći u nizu u Beogradu. U ulici Kralja Petra 44, sa ponosom vam predstavljamo ovu lokaciju koja odiše stilom, harmonijom i luksuznim dekorom i enterijerom. Poseban za posebne. Magija koja se skriva iza malih vrata, koju ne očekujete, skrivena od pogleda javnosti, gradskog žamora, svetlosti dana gde sat staje, a ugodjaj počinje. Gledano spolja, restoran je neupadljivog izgleda da bi skoro mogao proći nezapaženo, a reč je o pravom skrivenom dragulju. Impozantan lounge restoran na velikoj površini svojim posetiocima i članovima kluba nudi čist hedonizam. Jedan od retkih sa svetskim standardima, koji će sigurno zadovoljiti i najzahtevnije. Tradicija dobrog ukusa nije samo u hrani koja je vrhunskog kvaliteta, već ceo restoran odiše drugačijim. Svaki detalj je pažljivo utkan u celokupan doživljaj koji će vas ostaviti bez daha, a ono što je nama zapalo za oko jeste

72

nesto nesvakidašnje. PDR (private dining room), dve privatne prostorije za ručavanje. Vidljive ali izdvojene celine restorana, koje pružaju privatnost i poseban doživljaj kako domaćini kažu, samo za one sa najistančanijim ukusom i zahtevima. Prestižna Jazz bina sa koncertnim pianom, se nalazi upravo između ovih prostorija, gde ćete imati priliku da se opustite i relaksirate kako uz domaće tako i inostrane umetnike. Bilo da je sastanak sa klijentom, godišnjica, rođendan, večernji izlazak, tim ovog restorana potrudiće se da vam uvek pruži dobrodošlicu kakvu zaslužujete. Pored sjajne atmosfere, glavni i odgovorni čovek zaslužan za magiju koja se odvija na svakom tanjiru je šef kuhinje Slobodan Trifunović. Posebnost ovog restorana su: internacionalna selekcija jelovnika, minimalan broj porcija koje omogućavaju najkvalitetnije sirovine iz zemlje i sveta, sveže namirnice, i kvalitet kao imperativ. Želja šefa kuhinje da svakom gostu posveti pažnju, odstupi od jelovnika i improvizuje u trenutku, dokaz su sa kojom


pasijom predvodi kuhinju. “Najvažnija je ljubav prema kuvanju i predanost tom poslu, iz toga sve polazi, a sloboda je umetnost u kulinarstvu”, rekao je Slobodan. Kako bi gosti doživeli kompletni ugođaj, restoran pored besprekorne kuhinje, nudi širok asortiman aperitiva, penušavih vina, konjaka, viskija, koktela kao i sveže ceđenih sokova i kafa za svačiji ukus. Završnu reč nam daje GM Miloš Kutić. - Pushkin City Lounge smo dugo pripremali za sve vas koji imate istančan ukus, poseban životni stil. Uvek želite najbolje za vas i vama drage ljude. Želeli smo da Beograd dobije mesto kakvo zaslužuje, autentično, posebno i inspirativno. Verujem da smo jedan od retkih restorana u Beogradu koji gostima nudi veliku dozu komoditeta i privatnosti, a toplinu doma. Ugostiteljstvo za mene i tim koji predvodim upravo to i znači, uvek i u svakom trenutku ugostiti, uvek se vodimo osećajem i svakom gostu pristupamo shodno njegovom senzibilitetu. Kreiranje jelovnika i vinske karte za nas nije samo odabir najboljeg, to je misija koja prati osećaje, čaša vina nije odabir dobre etikete, to je trenutak, ugođaj, prezentovanje priče o istoj, osmeh onog ko vam je poslužuje i osmeh onoga sa kojim tu čašu ispijate. Kao domaćin ponosno vam želim dobrodošlicu .

73


Medenjak sa sladoledom od karamele

74


75


76

Profile for bwmagazin.rs

Black&White magazin  

br.3 - septembar

Black&White magazin  

br.3 - septembar

Advertisement