ne dozvoljava da iskočim iz koloseka. Svojoj porodici dugujem sve. Zato imam moralnu obavezu da svojoj deci prenesem svoju pasiju i iskustvo i tako ih pripremim za život.
Reklo bi se da i ljude sa kojima radiš posmatraš kao porodicu? Vanja: Iste ove principe primenjujem i na kampu sa
ciljem da deca shvate šta su prave vrednosti i dobiju prava znanja. Ono što radimo u kampu, sam koncept, ne postoji nigde u svetu. Štos je u tome što, većina kampova ne razmišlja o tome šta će da pruži deci, već šta će dobiti od njihovih roditelja. Ideja sa kojom sam krenuo i po kojoj radim je potpuno suprotna. Nije nam cilj da ostvarimo komercijalnu priču. To dokazuje i činjenica da smo na kampu prošle godine imali 20% učesnika koji su tu bili besplatno. Interesuje nas samo i isključivo kvalitet. Da, kada se podvuče crta, nemamo računicu, nema zarade. Sve funkcioniše zahvaljujući sponzorima koji su prepoznali moju ideju i njen kvalitet, a pre svega Swisslion i Rodoljub Drašković koji je generalni sponzor. Ekipa sa kojom sarađujem su Duško Spasovski sa banjičke Ortopedije, Milivoje Dopsaj koji je sa analitike i dijagnostike sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, Goran Nešić, moj profesor sa fakulteta, Ana Pešikan, psiholog sa Filozofskog fakulteta, Ana Petrović, nutricionista i mnogi drugi stručnjaci koji su mi pomogli da, za osam godina, osmislim čitav koncept. Sve ovo zajedno deci u kampu pruža ono najbolje iz sporta i života.
Aktivan si i u priči oko Specijalne Olimpijade? Vanja: Na Specijalnu Olimpijadu u Atini sam 2011.
godine otišao kao VIP gost i ambasador Srbije. Shvatio sam da deca sa intelektualnom ometenošću nemaju priliku da izađu iz kuće, nemaju dokumenta, ne idu kod doktora, ne takmiče se, ne treniraju, izložena su velikim predrasudama… Njihova socijalizacija je katastrofalna. Aktivirao sam se iz želje da se toj deci pruži prilika da se bave fizičkom aktivnošću, kao i sva druga deca. Postao sam globalni ambasador Evroazije za odbojku i ubrzo ambasador za odbojku Specijalne Olimpijade na internacionalnom nivou i tu ulažem napore sa kolegama poput Nađe Komaneči, Majkla Felpsa, Vanese Vilijams, Stivi Vonder, Klarens Sedorf, Jao Ming, Dikembe Mutombo i mnogim drugima koji su svoj integritet stavili na raspolaganje ovoj organizaciji. Takođe, uspeo sam da pokrijem i sve troškove da naši klinci dođu u moj kamp na Zlatiboru kako bi dobili isti tretman kao i sva deca.
Kakvi su ti dalji planovi? Vanja: Počeo sam da radim međunarodne projekte.
Preko fondacije All-Star Volley, čiji sam potpredsednik, pravimo All-Star svih vremena u poljskom gradu Lođu. To će biti prvi put da jedan sport okuplja sve šampione iz istorije da još jednom izađu na teren. Ideja nam je da sledeće godine nešto slično napravimo i u Beogradu. Prihod će biti korišćen za pokrivanje troškova odbojkaških kampova za decu kako bi svoj deci bili dostupni. Takođe tu je i moja fondacija All-Star Project koja se bavi socijalnim projektima na temu prekogranične saradnje dece od 9 – 18 godina, naravno, kroz odbojku. Ivan Minić
37