Intervju
ne bira ni mesto ni vreme već se jednostavno “prospe” po papiru ne pitajući mene, kao svesno biće, da li je to u redu. Srećom, bar za sada, inspiraciju uglavnom dobijem u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim satima, što ne utiče na kvalitet posla koji radim, osim što sam ponekad manje naspavana. No to me i ne brine jer spavanje inače ne volim te da ne moram zbog zdravlja, volela bih da nikad ne spavam. Možda zato što, kao umetnik, umem tako lepo da sanjam I kad sam budna. Pobedili ste i u 58. ciklusu kviza „Slagalica“... Ima li kraja Vašim interesovanjima? Iz čiste radoznalosti i želje, više za igrom, nego za takmičenjem, prijavila sam se da učestvujem u TV Slagalici, a zahvaljujući kombinaciji sreće i znanja, kao posledice brojnih interesovanja, pobedila sam u čitavom ciklusu. Bilo je to divno iskustvo i samo me je podstaklo da nastavim da upoznajem razne ljude, predele, knjige, filmove, muziku i nauku. Najjednostavnije mi je da Vam kažem, što je apsolutno i istina, da mojim interesovanjima nema kraja. Valjda sam tu radoznalost nasledila od oca koji je sve nas, moje dve sestre i mene, učio mnogim stvarima, zanatima, pričao priče iz svog detinjstva, postavljao nam pitanja o tome kako doživljavamo svet oko sebe, pripremajući nas, na taj način, za samostalan i kvalitetan život. Koliko je u tome
uspeo, na nama je da dokažemo. Naravno, i mama je sa svojim drugačijim, ali jednako korisnim, savetima doprinela izgradnji naših ličnosti što je bolje mogla, u borbi sa našim tvrdoglavostima, pubertetima i različitostima. Iskoristiću priliku, ako to ne obrišete iz ovog teksta, da im se zahvalim i kažem da treba da budu ponosni jer oni koji poznaju njihove ćerke tvrde da su odradili odličan posao. Kakvi su Vaši planovi za budućnost što se tiče pisanja? Pošto je “Poetska metafizika” tek započela svoj put ka rukama, a nadam se i srcima čitalaca, planiram da održim još nekoliko promocija ove prve knjige. Nakon toga, volela bih da objavim i svoju poeziju na engleskom jeziku koje nema mnogo, za sada, ali me, svakako, zanima kakve bi bile reakcije čitalaca na taj vid mog pesničkog izražavanja. Takođe, razmišljam o pisanju prozne knjige, što sam više puta pokušala, ali dalje od 25. strane nisam stigla, a, nasuprot tome, u poslednje vreme, često pišem kratke forme, haiku poeziju ili aforizme. Kad se sve to uzme u obzir, jasno je da planiram da pišem u budućnosti, a koja će to tačno forma biti definisaće se vremenom, ostaje mi samo da se nadam da na drugu knjigu neću čekati koliko i na prvu.
77