Page 1


P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

FZO RS

R

@

A

J

14

Lečenje i odmor u Vrnjačkoj Banji

Riječ urednika Oktobar nas ogrće plaštovima najljepših duginih boja. Već odavno drugačije mirišu jutra, ispunjena maglovitim zavjesama, rosnim parkovima i vlažnim pločnicima i trotoarima, prekrivenim opalim lišćem. Odjeci simfonije boja koje prelivaju dugačke i predivne gradske aleje, kao i guste šume seoskih naselja, praznik su za oči, a dušu miluju rajskim osjećajima. Ispratismo dugo i vrelo ljeto na put i pohranismo ga u još jednu riznicu toplih sjećanja i čekaonicu godišnjih doba. Na tom istom pragu, dočekasmo jesen. Bogatu i raskošnu, arogantnu i tajanstvenu, a kreativnu. Jaka i stamena, obgrlivši cijelu prirodu i njeno potomstvo svojim širokim rukama, podešava ritam i muziku tom veselom balu predivnoga sunca, bogate kiše, guste magle i namrštenih oblaka. Grandiozna i sigurna, poput slikara u ateljeu, baca vesele boje po razvučenom platnu prirode. Koliko genijalnog je u njoj, zar ne? Septembar i oktobar jesu mjeseci velikog broja naučnih i stručnih medicinskih skupova, na kojima se okupljaju „anđeli u bijelim mantilima“, željni da nova saznanja i praktična iskustva podijele među sobom. I „Medici.com“, na pragu 83. broja, njišući se na granama svog visokog stabla, imao je čast da prisustvuje na većem broju njih, o čemu Vam donosimo pregršt novih informacija. Pa da počnemo: I ponovo, po peti put, su olimpijska ljepotica Jahorina i odaje prelijepog Hotela „Termag“, bili domaćini medicinskim radiolozima i inženjerima medicinske radiologije, na V balkanskom radiološkom kongresu, u organizaciji Udruženja medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske. Učesnici kongresa se sastali kako bi čuli sve novo što je za ovu godinu dana, od poslednjeg IV kongresa, iznjedrila i nauka i praksa iz oblasti radiologije. Medicina kao hiperdinamična nauka, podrazumijeva konstantno praćenje naučnih i praktičnih dostignuća u svom razvoju, kroz kontuiranu medicinsku edukaciju. U tom smislu je Sekcija opšte medicine SLD-a organizovala VIII kongres lekara opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem, koji je održan u prestižnom Hotelu „Mona“ na Zlatiboru. Isti motivi bili su vodilja i Udruženju doktora porodične medicine RS, koji su u prelijepom ambijentu Banje Vrućice, okupili svoje kolege i uvažene profesore na XII konferenciju ljekara porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. „Medici.com“, kao Vaš vijerni sveobuhvatni informator, na svojim stranicama ispisuje izvještaje i sa drugih skupova na kojima je u fokusu zdravlje čovjeka i briga o njemu. Prateći mapu vlastitog samoodređenja i cilja, a njegujući kult zajedništva i privrženosti i „Medici.com“ se našao na novom pragu vlastite realizacije, ispisujući svoju istoriju u kamen vremena perom iskrenosti i znanja, otvarajući nove stranice, obogaćene značajnim sadržajima iz svijeta medicine. Naime, 2. novembra 2017. godine u Hotelu „Bosna” u Banjaluci, povodom Svjetskog dana borbe protiv dijabetesa, Vaš i naš „Medici.com”, u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjaluci i Specijalnom bolnicom „Merkur“ iz Vrnjačke Banje, organizuje simpozijum pod nazivom „Dijabetes uvijek aktuelan“, na temu „Savremeni izazovi u liječenju i rehabilitaciji oboljelih od dijabetesa“. Dođite nam da se vidimo, čujemo i družimo. Nađite vrijeme...Vrijeme je staza po kojoj hodamo, koja nas gradi i diže, koja nas uzima i spušta... Već smo pred vratima novog vremenskog ciklusa, Novom godinom. Moramo planirati i gledati u budućnost. Samo tako možemo osvojiti postavljene ciljeve. Na tom putu, sa Vama i uz Vas, vjeran i odan, Vaš „Medici.com“. Vaš glavni urednik prim. dr Momir Pušac

Specijalna bolnica “Merkur”

18

Opšta bolnica Gradiška

20

Masaža beba

38

Doc. dr. Ramiz Hajrić, kardiolog

Ramipril u KV prevenciji

40

Intervju Prof. dr Lukas Rasulić

48

Ing. Miodrag Zarić Hiperbarična medicina

54

Prof. dr Milan Jovanović Uklanjanje i korekcija ožiljaka

57

Prim. dr Anka Stanojčić Život je jedan - život je ples

76

Nikola Tesla Kreativne i duhovne implikacije

84

NMK

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

84. broj izlazi u decembru 2017. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Svjetski dan srca, 29.9.2017.

Prenesi znanje Čuvaj svoje srce

O

ve godine Svjetska federacija za srce (World Heart Federation), obilježava Svjetski dan srca pod sloganom “Prenesi znanje - Čuvaj svoje srce” s ciljem da se svi potrude da naprave promjene koje vode ka zdravijem srcu. Podaci Svjetske zdravstvene organizacije kažu da više od 22 miliona djece, mlađe od pet godina, ima prekomjernu težinu, a više od 50% su pasivni pušači, a upravo su pretilost i pušenje među glavnim uzročnicima kardiovaskularnih bolesti od kojih umire svaki drugi stanovnik svijeta. Kardiovaskularne bolesti u Bosni i Hercegovini imaju trend porasta i predstavljaju uzrok smrtnosti kod 40% ljudi ispod 75 godina starosti. Vodeća grupa su ishemijska bolest srca i cerebrovaskularne bolesti. Usvajanjem zdravih životnih navika i stalna kontrola faktora rizika zasigurno može dovesti do smanjenja obolijevanja. Takođe, nedovoljan unos voća i povrća odgovoran je za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova, a da je nedovoljna fizička aktivnost odgovorna za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. ​​​​Banjaluka Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, Fondacija “Zdravlje i srce” i Dom zdravlja Banjaluka, organizovali su 29. septembra u centru Banjaluke, u okviru obilježavanja Svjetskog dana srca, besplatno mjerenje faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i upoznavanje o preventivnim aktivnostima. Povodom Svjetskog dana srca, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić izjavio je da u sprečavanju kardiovaskularnih bolesti, osim zdravog života, prevencija ima veliki značaj, te da Vlada Republike Srpske, opremanjem zdravstevnih ustanova, omogućava brzo zbrinjavanje oboljelih. Ministar je rekao da Vlada Srpske kroz gradnju i opremanje zdravstvenih ustanova, u prvom redu Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci i Bolnice u Bijeljini, gdje su otvorene i sale za kateterizaciju, omogućava 8

brzo zbrinjavanje oboljelih i sprečavanje težih posljedica. “To nije dovoljno, nije dovoljno ni to što smo i najskuplje lijekove stavili na liste, pogotovo ako to radimo onda kada je već bolest manifestna ili kad se događaj desio. Cilj zdravstvenih radnika, ali i cjelokupnog društva, pogotovo prosvjete i sporta, je da se krene sa prevencijom u najranijem životnom dobu - u dobu djetinjstva”, naveo je ministar Bogdanić, koji je u Parku “Petar Kočić” u Banjaluci prisustvovao manifestaciji obilježavanja Svjetskog dana srca.

Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Nacionalni koordinator za prevenciju kardiovaskularnih bolesti u Republici Srpskoj prof. dr Duško Vulić, dopisni clan ANURS, istakao je da se u Srpskoj već 18. godinu obilježava Svjetski dan srca te da je zahvaljujući aktivnostima Fondacije “Zdravlje i srce”, koja je pokrenula obilježavanje, Republika Srpska bila među prvima u regionu koja je počela obilježavati ovaj dan. “Svjetski dan srca ima za cilj da ukaže na značaj svih preventivnih aktivnosti”, rekao je Vulić i dodao da ovo-

godišnji moto “Podijelimo znanje, podijelimo moć”, ukazuje da sve ono što znamo o zdravom načinu života prenesemo i na druge. “Sa prevencijom je potrebno početi još u predškolskom uzrastu, jer tada postoji velika šansa da djeca ne obole od kardiovaskularnih bolesti prije 75. godine. Kardiovaskularne bolesti u svijetu godišnje odnesu 17,5 miliona života, a u Republici Srpskoj 14.000 ili negdje oko 48 odsto od ukupnog broja umrlih od svih bolesti u Srpskoj. No, treba reći da postoji trend zaustavljanja rasta oboljelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti, zahvaljujući preventivnim aktivnostima koje daju dugoročan efekat”, istakao je akademik Vulić. Predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske Dragan Unčanin ocijenio je da Klinika za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske svakim danom usvaja nove vještine i metode, kojima se liječe pacijenti oboljeli od kardiovaskularnih bolesti. Unčanin je naglasio da zabrinjava to što se starosna granica oboljelih pomjera naniže te da sve više obolijevaju mladi ljudi, dodavši da je najmlađi pacijent u Srpskoj sa ovim oboljenjem imao 17 godina. “Smisao i funkcija ovakvih akcija jeste da se skrene pažnja na preventivne aktivnosti, jer ono što mi radimo je treća linija odbrane, najbitnije je da se spriječi ili da se odgodi pojava kardiovaskularnih bolesti”, rekao je Unčanin.


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

Dom zdravlja Banjluka organizovao je i besplatne preglede u preduzeću “Kosmos” i Tržnom centru FIS. u Banjaluci. U fabrici „Kosmos” u Banjaluci je povodom obilježavanja Svjetskog dana srca obavljena kontrola faktora rizika za kardiovaskularne bolesti za 99 radnika. Kontrolisani su visina, težina i određivan indeks tjelesne mase; pušački status, mjeren je krvni pritisak, određivane vrijednosti šećera i holeseterola u krvi Radnicima je podijeljen edukativni materijal sa preporukama za smanjenje faktora rizika za KVB. U ovoj preventivnoj aktivnosti su učestvovali i studenti Medicinskog fakulteta, zajedno sa ljekarima i sestrama Doma zdravlja Banjaluka.

Načelnik Službe porodične medicine Doma zdravlja Banjaluka Kosana Stanetić kaže da se u ambulantama porodične medicine u Banjaluci svakodnevno rade preventivni pregledi. “Nastojimo da podignemo svijest naših pacijenata i građana svakodnevno, ali i kroz kampanje za smanjenje broja faktora rizika za oboljenje od kardiovaskularnih bolesti”, rekla je Stanetićeva. Svjetski dan srca se obilježava sa ciljem informisanja ljudi širom svijeta o značaju i učestalosti kardiovaskularnih bolesti, ističući značaj akcija koje pojedinci mogu preduzeti u cilju prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti. Kardiovaskularne bolesti su trenutno odgovorne za 17,5 miliona smrti godišnje, posebno smrti od srčanog i moždanog udara, a procjenjuje se da će do 2030. godine taj broj iznositi 23 miliona. Grupa kardiovaskularnih bolesti je na prvom mjestu kao uzrok smrti u Republici Srpskoj. Bolest srca i krvnih sudova uključuje probleme, koji su povezani sa procesom koji se naziva ateroskleroza. To je je stanje koje nastaje razvojem plakova u zidovima arterija. Ove strukture sužavaju arterije, što otežava protok krvi. U slučaju formiranja ugruška, može doći

do zaustavljanja protoka krvi, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara. Glavni riziko faktori, koji su odgovorni za 80% smrti od bolesti srca i moždanog udara su: duvan, fizička neaktivnost, smanjen unos voća i povrća, prekomjerna tjelesna masa i gojaznost, visok krvni pritisak i povišene vrijednosti holesterola. Nećete nužno razviti kardiovaskularno oboljenje ukoliko imate neki od faktora rizika, ali što imate veći broj faktora rizika veća vjerovatnoća je da hoćete, osim ukoliko ne preduzmete akcije na promjeni vaših faktora rizika. Kontrolom glavnih faktora rizika: duvan, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost bi se moglo izbjeći 80% preranih slučajeva smrti, uzrokovanih bolestima sistema krvotoka.

Ugljevik Ljekar Doma zdravlja u Ugljeviku Ivana Obradović istakla je u izjavi novinarima važnost preventivnih pregleda za rano otkrivanje bolesti srca. “Za očuvanje zdravlja srca bitna je redovna kontrola krvnog pritiska, praćenje vrijednosti glukoze u krvi, nivoa holesterola i tjelesne težine”, rekla je Obradovićeva. Ona je ukazala i na značaj fizičke aktivnosti i zdrave ishrane kao prevenciju bolesti srca.

Tuzla Klinika za invazivnu kardiologiju UKC Tuzla se pridružila obilježavanju Svjetskog dana srca. Tim povodom uposlenici Klinike za invazivnu kardiologiju UKC Tuzla su na Trgu slobode organizovali druženje i neposredni kontakt sa stanovništvom s ciljem promocije zdravog načina živata i prevencije najčešćih riziko faktora za nastanak ovih bolesti. Prepoznajte svoj kardiovaskularni rizik - Posjetite zdravstvene profesionalce koji će vam izmjeriti krvni pritisak, vrijednost šećera u krvi, vrijednost holesterola u krvi, izmjeriti tjelesnu težinu i izračunati indeks tjelesne mase i posavjetovati vas o vašem kardiovaskularnom riziku. Nahranite svoje srce Napravite nekoliko jednostavnih promjena u vašoj ishrani i smanjite svoj i rizik vaše porodice od nastanka kardiovaskularnih bolesti. • Ograničite upotrebu unaprijed upakovane hrane koja obično sadrži velike količine šećera, masti i soli • Smanjite unos zaslađenih napitaka – izaberite vodu ili nezaslađene voćne napitke • Zamijenite slatkiše svježim voćem kao zdravstvenom alternativom • Potrudite se da jedete pet porcija voća i povrća dnevno – ono može biti svježe, smrznuto, konzervisano ili sušeno. • Ograničite unos alkohola • Pripremite kod kuće zdrave obroke za školu i posao Pokrenite svoje srce Fizička neaktivnost može značajno doprinijeti nastanku bolesti srca jer može dovesti do dobijanja na težini, doprinijeti nastanku dijabetesa melitusa i povišenog krvnog pritiska. 9


Z D R A V S T V O

M

• Postavite cilj od najmanje 30 minuta umjerene aktivnosti dnevno, pet puta sedmično • Igranje, šetanje, kućni poslovi, ples – sve se računa! • Budite aktivniji svaki dan - koristite stepenice umjesto lifta, šetajte ili vozite bicikl umjesto automobila • Vježbajte sa porodicom i prijateljima – bićete motivisaniji i zabavnije je! • Prije nego što počnete sa vašim planom vježbanja posavjetujte se sa svojim ljekarom • Preuzmite aplikaciju za vježbanje kako biste mogli pratiti progres Najbolji tipovi aktivnosti: • Vježbe, naročito dobre, za srce su brza šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla • Vježbe jačanja mišića takođe pomažu da se održi željena težina - penjanje uz stepenice, hodanje uzbrdo • Vježbe istezanja, kao što je joga, vam mogu pomoći da poboljšate fleksibilnost

Sarajevo Ispred Katedrale “Srca Isusova” u Sarajevu održana manifestacija povodom Svjetskog dana srca.

Volite svoje srce - Prestanak pušenja je pojedinačna najbolja mjera koju možete preduzeti da unaprijedite zdravlje vašeg srca • Unutar dvije godine od prestanka pušenja rizik od koronarne bolesti srca je značajno smanjen • Unutar 15 godina od prestanka pušenja rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti je jednak onom kod nepušača • Izlaganje dimu je takođe uzrok bolesti srca kod nepušača • Prestankom pušenja nećete samo poboljšati svoje zdravlje već i zdravlje onih oko vas Male promjene mogu napraviti snažnu razliku. Snaga da imate zdravo srce je u vašim rukama. Za sve informacije obratite se na naš sajt: www.zdravljeisrce.com e-mail: info@zdravljeisrce.com telefon: 051/301236 i fax 051/241246, ili nam pišite na adresu: 78000 Banjaluka, Ulica Marka Lipovca 1b, Republika Srpska

10

O Svjetskoj federaciji za srce Svjetski dan srca je najveća globalna platforma za podizanje svijesti o kardiovaskularnim bolestima (KVB) u organizaciji Svjetske federacije za srce. Svjetska federacija za srce je posvećena tome da vodi globalnu borbu protiv KVB-a, uključujući bolesti srca i moždani udar. Mi smo jedini globalni advokat i organizacioni lider koji spaja sve relevantne faktore u borbi protiv KVB-a, pomažući ljudima da žive duže, kvalitetnije i zdravije. Radeći sa više od 200 organizacija članica u više od 100 zemalja, sa ciljem da se do 2025. godine postigne 25% manje preranih fatalnih ishoda KVB-a u cijelom svijetu. Ove godine Svjetska federacija za srce (World Heart Federation), obilježava Svjetski dan srca pod sloganom “Prenesi znanje - Čuvaj svoje srce” s ciljem da se svi potrude da imaju promjene koje vode ka zdravijem srcu. O Fondaciji “Zdravlje i srce” Fondacija “Zdravlje i srce” 17 godina podržava sve aktivnosti koje se preduzimaju u poboljšanju narodnog zdravlja, a posebno u vezi s kvalitetom života i prevencijom kardiovaskularnih oboljenja. Punopravni je član European Heart Network (Evropske mreže za srce) i World Heart Federation (Svjetske federacije za srce) koje povezuju medicinske organizacije širom svijeta, sarađujući sa svjetskim kompanijama (partnerima i generalnim sponzorima). M.C.

inistarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, u saradnji sa Ambasadom Švajcarske u BiH i Projektom Mentalno zdravlje u BiH, faza 2, obilježilo je 10. oktobra 2017. godine Svjetski dan mentalnog zdravlja. Tema ovogodišnjeg obilježavanja Svjetskog dana mentalnog zdravlja je „Mentalno zdravlje na radnom mjestu“. Procjenjeuje se da će jedna od četiri odrasle osobe doživjeti poteškoće u domenu mentalnog zdravlja, dok jedna od pet osoba na radnom mjestu ima poremećaj mentalnog zdravlja. Pri tome, predrasude i diskriminacija predstavljaju značajne prepreke koje ugrožavaju ljudsko dostojanstvo. Stoga je potrebno da svaki član društva radi zajedno, što zahtijeva akciju u zajednici i na radnom mjestu. • Usluge ustanova za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj godišnje zatraži oko 40.000 građana, rekao je šef Odsjeka za zdravstvenu zaštitu u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Milan Latinović, ističući da cijela društvena zajednica treba da radi na unapređenju zaštite mentalnog zdravlja. Latinović je naveo da je mentalno zdravlje stanovništva u Republici Srpskoj i cijelom svijetu u vrlo osjetljivoj fazi zato što je svijet opterećen različitim stresogenim faktorima koji negativno utiču na mentalno zdravlje. “U Srpskoj nepovoljan uticaj na mentalno zdravlje, prije svega, imaju poslijeratni period, zatim složena ekonomska situacija i veliki problemi pri zapošljavanju. Istraživanje sprovedeno 2008. i 2009. godine među veteranima rata pokazalo je da su među pripadnicima ove populacije veoma prisutni simptomi depresije, što ima veliki uticaj na članove njihovih porodica. “Naše preporuke bile su uspostavljanje centara za psihosocijalnu podršku i naši centri za mentalno zdravlje daju podršku, prije svega Boračkoj organizaciji”, rekao je Latinović i dodao da je istraživanje pokazalo i da oko 90 odsto ratnih veterana ima određene simptome depresije. Prema pokazateljima Svjetske zdravstvene organizacije, za ukupno zdravlje stanovnika zdravstveni sistem odgovoran je samo u procentu od 15 odsto, dok na ostalih 85 odsto utiču sredina u kojoj žive i odnosi u društvu”, istakao je dr Latinović. Medicinski tehničar sa završenom doedukacijom iz okupacione terapije u


Z D R A V S T V O

Obilježen Svjetski dan mentalnog zdravlja

Mentalno zdravlje na radnom mjestu

mentalnom zdravlju Predrag Petrović iz Centra za mentalno zdravlje Srebrenica kaže da je prevencija mentalnih bolesti veoma važna te da je potrebno podići svijest društva o mentalnom zdravlju uopšte. “Ljude treba na vrijeme učiti vještinama koje smo kao ljudska vrsta izgubili. Sve manje smo sposobni za međusobnu normalnu komunikaciju, nedostaju nam socijalne vještine koje se mogu naučiti”, rekao je Petrović. Korisnik Dnevnog centra Udruženja “Zajedno” za podršku licima, porodici i zajednici u mentalnom zdravlju Banjaluka Darko Višić kaže da mu je ovo

udruženje mnogo pomoglo i dodaje da čovjek, kada izađe iz Psihijatrijske klinike, bude stigmatizovan u društvu. “Nije cilj da lica cijeli život ostanu u Udruženju, već da se socijalizuju i kroz tu socijalizaciju naprave korak ka povratku u neke normalne životne tokove”, rekao je Višić i naglasio da se mnogo članova Udruženja integrisalo u društvo. Višić, koji je osam godina član ovog udruženja, kaže da je veličina udruženja upravo u tome što daje nadu i vraća dostojanstvo. Korisnik Centra za mentalno zdravlje Mrkonjić Grad Saša Tošić iz Baraća rekao je da je ove godine realizovana radno-okupaciona terapija. Tošić, koji je i predsjednik Udruženja “Melem”, kaže da su korisnici centra, u saradnji sa ovim uruženjem, sijali bijeli luk koji su prodavali na punktovima. “Kroz taj rad oni su se osjećali društveno korisnim, što je vratilo povjerenje tim ljudima”, naveo je Tošić. U okviru obilježavanja Svjetskog dana mentalnog zdravlja, 6. oktobra 2017. godine u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske u Banjaluci održana je radionica na temu „Prevencija suicida u Bosni i Hercegovini“, u organizaciji Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Projekta Mentalnog J. V. zdravlja u BiH, faza 2.​

Kako se osjećamo na radnom mjestu, jedan je od važnih faktora koji utiče na opšte blagostanje pojedinca, ali i na produktivnost na poslu. S druge strane, negativna atmosfera na radnom mjestu može voditi u fizičke i psihičke probleme, prekomjernu upotrebu alkohola, odsustvovanje sa posla i smanjenu produktivnost na radnom mjestu. U mnogim zemljama zapadne Evrope psihičke poteškoće su uzrok 30-40 procenata ukupnog odsustvovanja sa posla. U prosjeku jedna epizoda depresije oduzima 36 radnih dana. Pri tome, procjenjuje se da su kognitivni simptomi depresije, kao što su pad sposobnosti koncentracije, teškoće u pamćenju i donošenju odluka, prisutni u 94% vremena trajanja epizode, što izaziva izuzetno sniženje produktivnosti. I pored svega, oko polovine slučajeva depresije se ne prijavljuje zdravstvenim službama i nije adekvatno tretirano. Kolege na radnom mjestu lako mogu razviti pogrešnu sliku o osobi koja se nosi s depresijom. Razdražljivost se može doživjeti kao karakterna crta svadljivosti, teškoće s koncentracijom i donošenjem odluka kao rasijanost i nedovoljno znanja da se donese odgovarajuća odluka, gubitak interesovanja kao manjak motivacije za rad. Kašnjenja, zaboravljivost, prokrastinacija, pripisuju se osobi kao njene trajne osobine umjesto da se prepoznaju kao simptomi teškoća u spavanju, održavanju pažnje i pamćenja, uzrokovani depresijom. Jedan od ključnih razloga zašto se ovakvi problemi na radnim mjestima i društvu u cjelini drže pod tepihom, jeste stigma. Tim izrazom označavamo negativnu sliku koju zajednica gaji o osobama koje imaju probleme u domenu mentalnog zdravlja. Pretpostavlja se da kroz stigmatizovanje osoba s duševnim teškoćama i poremećajima, pripisujući ta stanja slabostima i karakternim nedostacima drugih, ljudi zapravo podsvjesno brane predstavu da im oni sâmi nisu podložni. Nažalost, i ljudi s problemima u mentalnom zdravlju, a takvih je u svakom trenutku jedno od pet nas, stigmatizuju sami sebe. Na taj način se odlaže istinsko rješavanje problema, a on se možda i produbljuje. Umjesto toga, potrebno je razviti svijest da, uz odgovarajuću podršku, mentalne poteškoće i poremećaji nisu nužno prepreka za život pun lijepih trenutaka, smislenih aktivnosti, produktivnosti, ličnog rasta, čak i povećane sposobnosti da se pomogne drugima. Ulaganje u zaštitu mentalnog zdravlja u domenu anksioznosti i depresije donosi finansijsku dobit čak četiri puta veću od uloženog, kroz očuvanje produktivnosti. Kroz izgradnju konstruktivne organizacione kulture, borbu protiv stigmatizujućih stavova prema osobama s duševnim problemima te kontinuiran rad na smanjenju stresa na poslu i profesionalnog sagorijevanja, radni kolektivi treba da doprinesu očuvanju mentalnog zdravlja svih nas i podrže zdravo suočavanje sa svakodnevicom. 11


Z D R A V S T V O

U

nija udruženja poslodavaca Republike Srpske je nedavno najavila da će Vladi Republike Srpske da uputi prijedlog mjera za popravljanje poslovnog ambijenta, kojim će biti obuhvaćen i prijedlog u vezi sa promjenom osnova za zdravstveno osiguranje nezaposlenih lica. Naime, prema važećoj regulativi, za sva lica koja se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje prijavu na zdravstveno osiguranje i plaćanje doprinosa vrši Zavod što, prema mišljenju Unije poslodavaca, za posljedicu ima to da se na evidenciji nezaposlenih nađu i oni koji su tu samo zbog zdravstvenog osiguranja zbog čega imamo nerealnu sliku o broju nezaposlenih, što poslodavcima predstavlja problem kod planiranja, a državi nepotreban izdatak. Poslodavci predlažu da se preuzmu rješenja iz drugih zemalja te da Zavod za zapošljavanje plaća zdravstveno osiguranje samo nezaposlenim licima koja ostvaruju pravo na novčanu naknadu. Posmatrano kroz brojke, ovaj prijedlog bi značio to da preko Zavoda za zapošljavanje na zdravstveno osiguranje bude prijavljeno oko 400 lica umjesto 156.000, koliko ih je sada, ne računajući članove porodice. Prihvatanjem prijedloga Unije poslodavaca, kome se ne mogu osporiti argumenti, posebno poređenjem naše regulative sa propisima drugih zemalja, jedna četvrtina stanovnika Republike Srpske mogla bi da zapadne u probleme, mnogi čak i da ostanu bez zdravstvenog osiguranja ukoliko se uporedo ne bi uradile adekvatne izmjene u Zakonu o doprinosima i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Prema važećim zakonima, osiguranici koji sada ostvaruju prava na osnovu doprinosa koji za njih uplaćuje Zavod za zapošljavanje, ukoliko bi ostali bez te mogućnosti, alternativu bi mogli da pronađu u tome da sami uplaćuju doprinos za zdravstveno osiguranje, eventualno da budu osigurani preko centara za socijalni rad ukoliko ispunjavaju uslove. Koliko su ove mogućnosti prihvatljiva alternativa za 156.000 osiguranika, analizirali smo poređenjem zakonskih rješenja u zemljama regiona. U prvom redu trebalo bi reći to da je tačna konstatacija Unije poslodavaca da su u drugim zemljama naše regije preko zavoda za zapošljavanje u pra14

Zdravstveno osiguranje nezaposlenih lica

Unija poslodavaca traži promjenu načina zdravstvenog osiguranja nezaposlenih lica

Biljana Rodić Obradović, Fond zdravstvenog osiguranja RS

Struktura osiguranih lica na kategoriji „Nezaposleni“ prema podacima od 31.12.2016. godine

vilu osigurana samo ona nezaposlena lica koja ostvaruju pravo na novčanu naknadu. Prema podacima s kraja 2016. godine, na evidenciji Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske bilo je oko 400 nezaposlenih lica sa pravom na novčanu naknadu, plus 344 člana porodice, što je ukupno 744 osigurana lica. Ukoliko bi bio prihvaćen prijedlog da se preko Zavoda mogu osigurati samo nezaposleni koji primaju novčanu naknadu, uz nepromijenjenu osnovicu i stopu doprinosa, Zavod bi, odnosno Vlada koja putem granta taj novac doznačava Zavodu, za zdravstveno osiguranje nezaposlenih plaćao oko 154.000 KM, umjesto 60 miliona koliko se sada izdvaja za tu namjenu na godišnjem nivou.

redovnih osnova. U propisima većine zemalja je predviđeno da pripadnici neke od ovih grupa u zdravstveno osiguranje budu uključeni tako da se sami prijave i sami plaćaju doprinos ili da novac za njihovo zdravstveno osiguranje bude obezbijeđen u državnom ili u budžetima lokalnih zajednica. U našim propisima takođe postoji mogućnost da se neko lice samo prijavi na zdravstveno osiguranje u slučaju da to ne može da uradi ni po jednom drugom osnovu, dok je izostala odredba o tome ko finansira zdravstvenu zaštitu definisanim grupama stanovnika kojima je zdravstvena zaštita zagarantovana (djeca, trudnice, hronični bolesnici i dr.). Polazeći od pretpostavke da bi za veliki broj građana prihvatanje inicija-

1. Broj nezaposlenih lica bez novčane naknade

155.000

Broj osiguranih članova porodice

97.000

Ukupno osiguranih lica:

252.000

2. Broj nezaposlenih koji primaju novčanu naknadu

400

Broj osiguranih članova porodice

344

Ukupno osiguranih lica:

744

U propisima zemalja regiona, kao i kod nas, postoji više kategorija osiguranika, razvrstanih kroz osnov prema kome su uključeni u obavezno zdravstveno osiguranje. Jedna od kategorija su nezaposlena lica, s tim da su u drugim zemljama tom kategorijom, već smo rekli, obuhvaćena samo nezaposlena lica koja od zavoda za zapošljavanje primaju novčanu naknadu. Ostala nezaposlena lica pripadaju grupi osiguranika bez primanja, a u toj grupi se još nalaze i djeca do 18 godina i redovni studenti koji ne mogu da ostvare pravo osiguranog člana porodice i još neke socijalno osjetljive grupe. U pravilu, radi se o licima koja ne mogu da ostvare pravo na obavezno zdravstveno osiguranje ni po jednom od

tive Unije poslodavaca moglo da proizvede probleme u pogledu obaveznog zdravstvenog osiguranja, analizirali smo regulativu drugih zemalja s ciljem markiranja onoga čemu bi trebalo da se posveti pažnja, eventualno zamijeni boljim rješenjem. Zakonom o doprinosima u Republici Srpskoj je propisano da osnovicu za obračun doprinosa za zdravstveno osiguranje lica koja sama uplaćuju doprinos iznosi polovinu prosječne bruto plate, dok je stopa 12%. Prema tome, za obavezno zdravstveno osiguranje ova lica bi svakog mjeseca trebalo da uplate oko 80 KM, ili oko 960 KM na godišnjem nivou, s tim da treba reći i to da se preko ovog osnova osiguranja u


Z D R A V S T V O

pravilu ne mogu da osiguraju i članovi porodice. To znači, ukoliko neko ko se na ovaj način uključuje u osiguranje ima i članove porodice koji ne mogu da budu osigurani na drugi način, trebalo bi da svakog mjeseca uplati i po 80 KM za svakog takvog člana. Većini osiguranika koji bi eventualno ostali bez osiguranja preko Zavoda za zapošljavanje, ovo bi bila neprihvatljiva alternativa. U drugim zemljama našeg regiona situacija je drugačija. U Sloveniji mjesečni doprinos koji za zdravstveno osiguranje uplaćuju lica iz ove kategorije iznosi 23,6 evra, odnosno oko 46 KM, što je za preko 40% niže nego kod nas iako je prosječna bruto plata u Sloveniji veća za dva i po puta. Naime, slovenačkim zakonom je propisano da je osnovica za obračun doprinosa za ovu kategoriju četvrtina prosječne bruto plate, dok je stopa doprinosa jednaka polovini zbirne stope na koju se računa doprinos za zdravstveno osiguranje zaposlenih lica (stopa za doprinos koji se obračunava na teret radnika). I u Srbiji je doprinos za lica koja se sama uključuju u obavezno osiguranje znatno niži nego kod nas. Mjesečni doprinos iznosi oko 38 KM, a obračunava se na najnižu osnovicu koja iznosi 35% prosječne zarade u Srbiji. Očigledno je da je zakonodavac i u Sloveniji i u Srbiji polazio od pretpostavke da će ovu mogućnost osiguranja koristiti siromašniji građani te je otuda predviđen niži iznos doprinosa koji ujedno ima pozitivan uticaj u pogledu šireg obuhvata stanovništva obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Obje zemlje su u tome uspjele s obzirom na to da im je obuhvat stanovništva obaveznim osiguranjem samo nekoliko procenata niži od potpunog. Među nezaposlenima koji se nalaze na evidenciji Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske, prema procjeni Unije poslodavaca, nalazi se oko 70 hiljada onih koji su se prijavili samo

zbog zdravstvenog osiguranja ne i radi zaposlenja. Ne ulazeći u to koliko je ova procjena precizna, trebalo bi imati u vidu to da se u toj grupi nalaze i redovni učenici srednjih škola i studenti koji ne mogu da ostvare osiguranje kao članovi porodice. S obzirom na to da kod nas redovni učenici i studenti nisu u grupi obavezno osiguranih, osiguranje preko Zavoda za zapošljavanje je često korišćena opcija iako nema uporište u propisima. U drugim zemljama, s obzirom na to da redovni učenici i studenti pripadaju obavezno osiguranima, zakonodavac je predvidio mogućnost njihovog osiguranja i u slučaju kada to pravo ne mogu da ostvare kao članovi porodice osiguranika. U Federaciji BiH su propisali da u tom slučaju redovni učenici i studenti mogu da budu osigurani preko ministarstva prosvjete koje ih prijavljuje na osiguranje i za njih plaća doprinos. U Hrvatskoj su za redovne studente propisali da u ovakvom slučaju mogu da budu osigurani preko univerziteta, dok su u Sloveniji propisali da za djecu do 18 godina koja se školuju i nisu osigurana kao članovi porodice, doprinos plaća opština u kojoj imaju prebivalište. Mjesečni doprinos za ovu kategoriju djece u Sloveniji iznosi oko 48 evra (osnovica je minimalna plata, a stopa doprinosa je jednaka onoj po kojoj se računa doprinos iz plate za zaposlena lica). U Srbiji se novac za zdravstveno osiguranje djece koja ne mogu da ostvare pravo kao članovi porodice obezbjeđuje u republičkom budžetu, a mjesečni doprinos iznosi oko 15,5 KM, dok je u Federaciji BiH 5 KM. Osiguranje preko centra za socijalni rad bi takođe mogla da bude jedna od alternativa za ona nezaposlena lica koja ispunjavaju kriterijume na osno-

Osnovice i stope doprinosa za lica koja se sama uključuju u zdravstveno osiguranje i sami plaćaju doprinos

vu kojih bi mogli biti korisnici stalne novčane pomoći. Međutim, trebalo bi analizirati koliko su centri za socijalni rad u mogućnosti da prihvate eventualno veći broj lica za koja bi plaćali doprinos za zdravstveno osiguranje, prije svega u kontekstu visine doprinosa. Naime, poređenje visine doprinosa za ovu kategoriju osiguranih pokazuje da bi trebalo razmotriti nije li on previsok. Primjera radi, u Sloveniji mjesečni doprinos za lica koja primaju stalnu novčanu pomoć iznosi 31,36 evra (oko 61 KM), dok je u Republici Srpskoj oko 64 KM. Kada je riječ o posebno osjetljivim kategorijama, u većini zemalja regiona se novac za njihovo zdravstveno osiguranje obezbjeđuje u državnim budžetima, manje u budžetima lokalnih zajednica. Inače, gotovo bez izuzetka, u zakonima o zdravstvenoj zaštiti su pobrojane posebno osjetljive grupe i navedeno ko finansira njihovu zdravstvenu zaštitu u slučaju da ne mogu biti uključeni u obavezno zdravstveno osiguranje redovnim putem. Tako u Srbiji, pored djece, nekih manjinskih grupa i oboljelih od težih bolesti, u budžetu obezbjeđuju novac za zdravstveno osiguranje siromašnih lica koji ne mogu da ostvare to pravo preko centra za socijalni rad. Preuzimanjem nekih od spomenutih rješenja u drugim zemljama, moglo bi se uticati na to da prihvatanje prijedloga Unije poslodavaca ne bude imalo posljedica za većinu nezaposlenih lica koja sada pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju preko Zavoda za zapošljavanje. Pored toga, neka rješenja bi mogla da imaju pozitivan uticaj i na strukturu osiguranika, prije svega u pogledu odnosa osiguranika i osiguranih članova porodice koji je u Republici Srpskoj među najnepovoljnijim u regionu. Naime, dok je kod nas na dva osiguranika osiguran jedan član porodice, u drugim zemljama je to tek na tri, čak i četiri osiguranika na jednog osiguranog člana porodice. U vezi s tim, ključne su odredbe koje se odnose na mogućnost ličnog uključivanja u zdravstveno osiguranje, sve i da ne bude prihvaćen prijedlog Unije poslodavaca. Inače, prema podacima o broju lica koja su uplatila doprinos, ovu mogućnost uključivanja u zdravstveno osiguranje kod nas koristi svega 530 lica.

Zemlja

Osnovica

Stopa

Iznos mjesečnog doprinosa

Republika Srpska

50% prosječne bruto plate

12%

80 KM

Slovenija

25% prosječne bruto plate

5,96%

46 KM

Srbija

35% prosječne zarade

10,3%

38 KM

15


U

Z D R A V S T V O

prvih šest mjeseci ove godine čak 41.700 radnika koji su prijavljeni na zdravstveno osiguranje nije moglo da ovjeri zdravstvenu knjižicu, jer im doprinos nije uplaćen ni za jedan mjesec u ovoj godini. Doktora u ovoj godini, u slučaju bolesti na zdravstvenu knjižicu, osim ovih radnika, nije moglo da posjeti još skoro 5.000 osiguranika koji su, iako formalno prijavljeni na zdravstveno osiguranje, praktično neosigurani, jer se za njih doprinos ne uplaćuje. Iako iz godine u godinu raste broj osiguranika kojima se ne uplaćuje doprinos za zdravstveno osiguranje, u javnosti još nije razvijena svijest o važnosti uplaćivanja doprinosa za zdravstveno osiguranje i toga se mnogi sjete tek onda kada ne mogu da ovjere zdravstvenu knjižicu. Nažalost, ni tada se ne krivi poslodavac koji krši zakon neuplatom doprinosa, nego se „upire prstom“ u Fondu zdravstvenog osiguranja RS . U takvim situacijama, javnost, ali i osiguranik kojem se ne uplaćuje doprinos, blagonaklono gleda na to što poslodavac krši zakon, dok se, s druge strane, kreira lažna percepcija da je Fond taj koji želi nekome da uskrati pravo koje mu navodno pripada. Međutim, svaka neuplata doprinosa za zdravstveno osiguranje, osim nemogućnosti odlaska kod doktora i kršenja zakona, otežava kako rad Fonda, tako i ugrožava finansiranje cjelokupnog zdravstvenog sistema i predstavlja potencijalnu „prijetnju“ za održavanje postojećih prava iz zdravstvenog osiguranja. Koliko je situacija ozbiljna, pokazuje i podatak da je ukupni dug poslodavaca za doprinose za zdravstveno osiguranje oko 280 miliona maraka, što čini nešto manje od polovine planiranog godišnjeg budžeta FZO RS. Tako, recimo, procijenjeni gubitak Fonda zbog neplaćanja doprinosa za kategorije zaposlenih i poljoprivrednika za šest mjeseci ove godine iznosi nešto više od 44 miliona maraka. Fond bi s tim novcem mogao da dvije godine finanansira liječenje osiguranika izvan RS, ali i da bude u mogućnosti da prati svjetske trendove kada je u pitanju uvođenje savremenih terapija u zdravstveni sistem Srpske. Naime, svaka uplaćena marka za zdravstveni sistem automatski znači da će osiguranici moći dobiti kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, skupe lijekove koji će se isporučivati bez kašnjenja, na vrijeme otići na liječenje u inostranstvo i slično. 16

Neuplaćivanje doprinosa ugrožava finansiranje zdravstvenog sistema

Više od 41.000 radnika bez ovjerene zdravstvene knjižice Iako iz godine u godinu raste broj osiguranika kojima se ne uplaćuje doprinos za zdravstveno osiguranje u javnosti se i dalje ne krivi poslodavac koji krši zakon neuplatom doprinosa, nego se „upire prstom“ u Fond zdravstvenog osiguranja RS Darija Filipović-Ostojić, FZO RS

Podaci za šest mjeseci ove godine

Pored neredovne uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, Fond se suočava i sa još jednim problemom – nepovoljnom strukturom osiguranika koja je iz godine u godinu sve izraženija. Tako, primjera radi, penzioneri koji su najčešći korisnici zdravstvenih usluga čine oko 34 odsto osiguranika, a njihov mjesečni prihod prelazi svega 3,65 KM. Tim novcem nije moguće pokriti ni troškove češćeg odlaska kod porodičnog doktora, a poznato je da su penzioneri kategorija osiguranika koja najčešće posjećuje ljekara. S druge strane, radnici koji najviše doprinose prihodima Fonda, čak u

ukupnoj strukturi prihoda čine 80 odsto, najmanje troše kada je u pitanju zdravstvena zaštita. Međutim, iz „viška“ njihovog doprinosa nije moguće pokriti razliku između prihoda i rashoda kod ostalih kategorija osiguranika. Osim ovih problema, u RS stope i osnovice doprinosa za zdravstveno osiguranje su znatno niže nego u većini drugih zemalja u okruženju dok je, primjera radi, stopa doprinosa za penzionere u drugim zemljama ista kao i za radnike što u RS nije takav slučaj. Upravo zbog toga, učešće penzionera u prihodima fondova u okruženju je znatno veći pa je u Srbiji 24 odsto, Crnoj Gori 20 odsto, Makedoniji 22 odsto, a u Republici Srpskoj tek dva odsto. Iako nepovoljna struktura osiguranika kao i nesavjestan rad mnogih poslodavaca ugrožava finansiranje zdravstvenog sistema, Fond je do sada uspio da održi dostignuti nivo prava iz zdravstvenog osiguranja i da svim osiguranicima obezbijedi dostupniju i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu.

Osnov osiguranja

Ukupan broj osiguranika

Prosječan prihod

Prosječan trošak

Zaposleni osiguranici

220.770

175,57 KM

85,65 KM

Poljoprivrednici

7.038

39,04 KM

85,65 KM

Korisnici penzija

213.718

3,63 KM

85,65 KM

RVI, porodice poginulih boraca

4.342

0,06 KM

85,65 KM

Izbjegla i raseljena lica

386

0,00 KM

85,65 KM

Nezaposlena lica

153.127

21,23 KM

85,65 KM

Centar za socijalni rad

3.838

66,16 KM

85,65 KM


U

posljednje tri godine u zdravstvenim ustanovama Republike Srpske uvedeno je 130 novih usluga koje za osigurana lica finansira Fond zdravstvenog osiguranja RS. Uvođenjem novih usluga iz godine u godinu se dodatno unapređuje kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite osiguranika jer su im neke od najsavremenijih terapija i metoda liječenja sada dostupne u RS. U ovoj godini do sada su uvedene 22 nove usluge, a najviše ih je uvedeno iz oblasti nuklearne medicine, MR i CT dijagnostike, humane genetike, biohemijsko-laboratorijske dijagnostike i dr. Među novim uslugama koje su uvedene ove godine jeste i zamrzavanje i čuvanje embriona do dvije godine, a ranije su osiguranici ovu uslugu morali sami plaćati. U 2016. godini uvedene su 83 nove usluge, a u 2015. godini uvedeno je 25 novih usluga. Zahvaljujući konstantnom ulaganju u kadrove i opremu, osiguranicima su sada znatno dostupnije usluge iz više grana medicine zbog kojih su ranije osiguranici upućivani na liječenje u ustanove izvan Republike Srpske, a samim tim su imali i veće troškove liječenja. Sada su, između ostalih, u RS osiguranicima dostupne usluge PET/CT scintigrafija, SPECT/CT, rehabilitacija

Z

ahvaljujući naporima Vlade Republike Srpske i Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske sa privatnim partnerom koji pruža usluge dijalize dogovorena je niža cijena hemodijalize i hemodijafiltracije i to po jedinstvenoj cijeni od 103 evra, umjesto dosadašnjih 110 evra, odnosno 130 evra. Ova cijena predviđena je amandmanom Ugovora za pružanje usluga dijalize kojeg su u Vladi Republike Srpske potpisali ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, v.d. direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Dejan Kusturić i predstavnici privatnog partnera kompanije „Frezenijus“. Podsjećamo da pacijenti na dijalizi ne plaćaju usluge, već ih u potpunosti finansira Fond te će niže cijene značajno smanjiti troškove Fonda za dijalizu, koji su na godišnjem nivou iznosili oko 37 miliona KM. Napominjemo da je u pomenutu cijenu dijalize uključen kompletan tretman (lijekovi, hrana...). Zahvaljujući ovom dogovoru je i omogućeno da svi pacijenti od septembra ove godine dobiju najsavremeniju me-

Z D R A V S T V O

Unapređena dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite

Uvedeno 130 novih zdravstvenih usluga Nikolina Dušanić, FZO RS

oboljelih od kardiovaskularnih oboljenja sa metodom hiperbarične oksigenacije, PCR test za humani papiloma virus, elektrofiziološko ispitivanje, liječenje multirezistentnih formi tuberkuloze, veći broj novih hirurških zahvata, poput radikalne operacije karcinoma želuca i gornjeg abdomena, složene operacije na žučnim kanalima, operacije uzna-

predovalih karcinoma male karlice itd. Takođe, zahvaljujući savremenijim metodama liječenja pacijenti se kraće zadržavaju na bolničkom liječenju nakon operativnih zahvata što, pored prednosti za pacijente, znači i manje troškove za FZO. Uvođenje novih usluga doprinijelo je značajnom smanjenju upućivanja pacijenata na liječenje izvan RS, jer se nekada na liječenje izvan RS upućivalo i po 20.000 osiguranika godišnje, a sada se liječi oko 6.000. Kod uvođenja novih usluga prednost se daje onim uslugama koje se ne rade u našim ustanovama, a ustanove su obavezne obrazložiti efekte, kao i prednosti uvođenja nove usluge, dokazati da je riječ o naučno dokazanoj, provjerenoj i bezbjednoj usluzi za pacijente, navesti procjene troškova, ušteda i drugo.

Postignut dogovor sa privatnim partnerom

Niže cijene dijalize i HDF za sve pacijente todu dijalize – hemodijafiltraciju, što do sada nije bio slučaj. Ova terapija, koju je do sada primao samo mali procenat teže oboljelih, unaprijediće zdravstveno stanje, a samim tim i kvalitet života pacijenata. Jedna od prednosti ove terapije je i manji broj potrebnih tretmana dijalize, jer su pacijenti ranije na hemodijalizu morali odlaziti i do četiri puta nedjeljno, a manje su i mogućnosti komplikacija koje su zahtijevale i dodatne tretmane. Hemodijalizu će i dalje primati samo oni pacijenti koji imaju kontraindikacije, odnosno čije je zdravstveno stanje takvo da ne mogu primati hemodijafiltraciju. 17


Z D R A V S T V O

O

d 1. do 3. novembra ove godine lekari Specijalne bolnice „Merkur“ iz Vrnjačke Banje boraviće u Banjaluci gde će, predvođeni svojim menadžmentom, prezentovati njenim građanima svoje usluge i dostignuća iz oblasti dijabetesa, a 2. Novembra, na stručnom skupu-simpozijumu pod nazivom „Dijabetes uvek aktuelna tema“, predstaviće se temom „Lečenje i odmor u Vrnjačkoj Banji“. Ovaj događaj okupiće u Kongresnom centru Hotela „Bosna“ eminentna imena iz oblasti medicine, pacijente, građane i institucije. „Identifikovali smo činjenicu da sve veći broj gostiju iz Republike Srpske uživa u odmoru u Vrnjačkoj Banji. Proteklih godina dosta njih je boravilo u ’Merkuru’, uživajući u relax sadržajima i vrhunskim medicinskim tretmanima u kombinaciji sa mineralnim vodama“, izjavio je Miodrag Miljković, rukovodilac marketinga u „Merkuru“. „Želeli smo da na ovom tržištu realizujemo adekvatnu prezentaciju tekućih ponuda i omogućimo ljudima da dobiju aktuelne informacije o uslovima i mogućnostima lečenja i odmora u Merkuru“, dodao je Miljković. Medicinski tim Specijalne bolnice „Merkur“, kao lider iz oblasti dijabetesa, na stručnom skupu će predstaviti najnovije trendove kada je tretman dijabe-

18

SB „Merkur“ - Nacionalni centar za edukaciju i prevenciju obolelih od dijabetesa

Lečenje i odmor u Vrnjačkoj Banji Pripremila: Bojana Beljić, master ing. organizacionih nauka, PR i referent marketinga

tesa u pitanju. Kao centar za edukaciju pacijenata obolelih od dijabetesa posebno će biti akcentovne procedure prevencije komplikacija dijabetesa iz ugla endokrinologa, gastroenterologa kao i značaj ishrane u dijabetesu. Jedinstveni pristup dijabetesu koji aktivira prirodni faktor Vrnjačke Banje - mineralnu vodu, biće predstavljen stručnoj javnosti i prisutnim medijima. Na skupu, u organizaciji Medicinskog fakulteta iz Banjaluke, učestvovaće i stručnjaci iz područja lečenja dijabetesa ove institucije. „Merkur“ je od 2008. godine Nacionalni edukacioni centar za dijabetes i jedina ustanova tog tipa u ovom delu

Evrope. S obzirom na to da Republika Srpska po zvaničnim statistikama ima oko 100.000 obolelih od dijabetesa, što čini između šest i osam odsto ukupnog stanovništva, „Merkurovi“ medicinski programi izazivaju posebno interesovanje. “Već nekoliko godina unazad postoji inicijativa za saradnju na inicijativu pojedinih udruženja dijabetičara iz Republike Srpske”, izjavila je dr Danijela Karamarković, subspecijalista ishrane u „Merkuru“. Miljković ističe da je ovaj događaj i prilika da se sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, razmotre opcije lečenja i rehabilitacije pacijenata iz Republike


Z D R A V S T V O

Dana 2. novembra 2017. godine u 16h u Hotelu „Bosna” u Banjaluci, povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa, „Medici.com”, izdavač časopisa „Medici.com – mozaik medicinskih komunikacija“, u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Banjaluci i Specijalnom bolnicom „Merkur“ iz Vrnjačke Banje, organizovaće stručno-edukativni skup – simpozijum pod nazivom „Dijabetes uvek aktuelan“ na temu: „Savremeni izazovi u liječenju i rehabilitaciji oboljelih od dijabetesa“. Skup je namijenjen: ljekarima porodične medicine, internistima, endokrinolozima, kardiolozima, gastroenterolozima, nutricionistima... a akreditovaće ga Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Kotizacija se neće naplaćivati. Predstavnici „Merkura” uzeće učešće 3. novembra i na okruglom stolu koji organizuje Ministarstvo turizma i trgovine Republike Srpske na temu: „Potencijali i vizija razvoja medicinskog turizma u Srbiji i Republici Srpskoj”. Srpske, obolelih od dijabetesa, po modelu koje su već ostvarile neke srpske banje kao što su Banja Koviljača, Soko Banja i Gornja Trepča. Republika Srpska nema ustanovu specijalizovanu za obolele od dijabetesa, tako da ovo područje pruža brojne šanse za saradnju jer je „Merkur“ Nacionalni centar za obolele od dijabetesa u Srbiji. Svi oboleli stariji od 18 godina, na insulinskoj terapiji, imaju pravo jednom u četiri godine da borave 10 dana u “Merkuru” na programu edukacije i rehabilitacije. Ovaj program pokazao je značajne efekte u tretmanu dijabetesa i treba razmotriti mogućnost da se i građanima Republike Srpske učini dostupnim.

Nacionalni centar za edukaciju i prevenciju dijabetesa Cilj programa edukacije u „Merkuru“ je sticanje znanja o svojoj bolesti i o različitim problemima koji se javljaju tokom njenog trajanja, a radi postizanja kvalitetnijeg načina života. U tom smislu je u ovoj ustanovi sproveden kompleksan pristup koji obuhvata: edukaciju, prevenciju komplikacija i lečenje u okviru timskog rada različitih specijalnosti i užih specijalnosti. Prednost jednog ovakvog nacionalnog centra je što se edukacija, prevencija i lečenje obolelih od šećerne bolesti sprovodi na jednom mestu pod svakodnevnom kontrolom, u relativno kratkom vremenskom roku, uz timski rad lekara različitih specijalnosti i, pre svega, na očiglednom primeru što u svetu, pokazalo se, u današnjim uslovima daje najbolje rezultate. Statistike pokazuju da je od broja primljenih pacijenata u „Merkur” kod 70% poboljšana glikoregulacija, a kod 1/4 pacijenata je korigovana doza insulina. 19


O

Z D R A V S T V O

pšta bolnica Gradiška odavno se izdvojila od ostalih zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj, pre svega po stručno osposobljenom medicinskom kadru i vrhunskim specijalistima medicine. Ali ono što ovu zdravstvenu ustanovu posebno izdvaja je odlika koja se, nažalost, sve više gubi u ovom humanom zanimanju, a to je nenametljiva a tako primetna kultura zdravstva i poslovnosti te izvanredna međuljudska komunikacija kako unutar same organizacije, tako i sa pacijentima koji im se obraćaju za pomoć, što je i očuvalo tradiciju ove ustanove. Njen strateški položaj daje joj značaj regionalne bolnice koja pruža zdravstvene usluge sekundarnog nivoa stanovništvu opština Gradiška, Srbac i delimično opština Kozarska Dubica i Laktaši. Oko 106 000 stanovnika pomenutih opština može da zatraži zdravstvenu zaštitu u ovoj bolnici koja je smeštena u tri objekta: zgradi poliklinike, objektu stare bolnice koji je izgrađen još daleke 1972. godine i koji sa minimalnim ulaganjima u prostorne kapacitete uspešno ne samo da odoleva vremenu, već služi i svrsi i nameni te zgradi nove bolnice koja je otvorena 1. aprila 2011. godine. Izgradnjom ovog objekta značajno su prošireni kapaciteti te ostvareni uslovi za smeštaj konsultativno-specijalističke zaštite, biohemijsko-hematološke i patohistološke laboratorije, bolničke apoteke, transfuzije i hemodijalize. “Mi smo mala bolnica, kapaciteta svega 206 kreveta i sa 320 zaposlenih. Od tog broja je 70 lekara, što specijalista, što specijalizanata. To je naš “proizvodni pogon”. Mali smo kao sistem i vrlo jasno se vidi i osjeti svačiji rad, i dobar i loš”, reči su dr Mirka Manojlovića, opšteg hirurga, v.d. direktora Opšte bolnice Gradiška, koji je na tu dužnost stupio tek nedavno, 31.marta ove, 2017. godine. Prihvatajući se uloge v.d.direktora, dr Manojlović je posve sigurno znao da ta uloga i zadaci koji stoje pred njim i njegovim timom nisu ni jednostavni ni lako rešivi. S obzirom na celokupno stanje u našem zdravstvu, to mogu biti i uspešni poduhvati, mogu biti rešenja sa mnogo iscrpljivanja, a neretko i “borbe sa vetrenjačama”. No, svest o mnogobrojnim preprekama, kaskadama i teškoćama, nije nadjačala želju da se za kolektiv, u kojem on i još 320 zaposlenih zarađuju “hleb svoj nasušni”, učini i moguće i nemoguće kako bi bilo bolje i još bolje, kvalitetnije, ugodnije i sigurnije kako osoblju, tako i pacijentima i kako bi se slika ustanove, na čijem je čelu, očuvala i još više podigla rejting koji je godinama stvaran. “Veoma je malo 20

Dr Mirko Manojlović

Opšta bolnica Gradiška

Kultura zdravstva i poslovnosti

Piše: Vera Pušac

vremena proteklo od kako sjedim u ovoj stolici da bi se mogli vidjeti bilo kakvi rezultati aktivnosti koje smo preduzeli odmah po preuzimanju uloge. Ali, vjerujem da se neće dugo čekati “da terapija počne da djeluje”, u šaljivom tonu govori dr Manojlović i nastavlja: “Mnogo je prioriteta, urgentnih pitanja i problema koje treba barem započeti rješavati. Koje god pitanje da stavimo na prvo mjesto, čini se da je ono drugo i treće prioritetnije. Stoga smo krenuli na više kolosijeka. Cilj naše bolnice, kao uostalom i svih bolnica u zdravstvenom sistemu RS, je unapređenje kvaliteta rada koji će omogućiti sigurnost i pacijenata i osoblja, veće povjerenje korisnika u sistem zdravstvene zaštite a kroz to i sticanje statusa sertifikovane ustanove. Postupak sertifikacije naše bolnice započet je mnogo ranije, ali se na tome posustalo, postupak nije doveden do kraja i sada počinjemo ispočetka. Struka i stručno napredovanje jeste zadatak ljekara koji liječe pacijente, što znači da smo dužni da svakome ko uđe u našu ordinaciju to i obezbijedimo. Da mu pružimo adekvatu uslugu, da ona bude na nivou, da bude vrhunska, stručna, da se ne postidimo! Sertifikacija ustanove jeste zakonska obaveza, ali smatram da i bez tog zakonskog – obaveznog momenta ima prostora i treba i mora mnogo toga da se popravi. To je suštinska priča koja podrazumijeva potpunu reorganizaciju, odnosno usklađivanje prema sertifikacionim standardima. To su radnje koje prate i rad sa kadrovima. S tim u vezi, aktivno

smo se angažovali na stručnom usavršavanju i edukaciji naših ljekara, između ostalog i njihovim odlaskom na kongrese, seminare i sve važne skupove na kojima mogu proširiti svoje stručne vidike. Od samog početka uvođenja kliničkih puteva u bolničke ustanove i indikatora – pokazatelja kvaliteta u bolnicama, aktivno smo učestvovali i redovno izvještavali agenciju o stanju u našoj ustanovi. Nastojali smo da na svakom pojedinačnom kliničkom putu, a ima ih 10 obaveznih za bolnice, postignemo određena poboljšanja. No, ovaj proces prate i značajna infrastrukturna ulaganja, pa smo riješeni da i na tome istrajemo”. Stupajući na rukovodeću scenu, ovaj menadžment “u povoju”, susreo se kako sa novim izazovima, tako i sa brojnim tragovima i pukotinama prošlosti koje treba valjano izravnati i pokrpiti, kako bi putanje budućnosti, kojima valja hoditi, bile što utabanije i stabilnije. Veliki su i brojni dugovi koji bi trebalo da budu vraćeni ili barem neutralisani, a koji sa tekućim obavezama, porezima i doprinosima čine težak balast ovom sistemu. Sve dugove odranije razvrstali su po strukturi i podelili u nekoliko grupa. Za grupu problema koje imaju i sve druge bolnice u RS očekuju pomoć i sistemska rešenja na nivou države. Za neke dugove pomoć bi mogla stići od Svetske banke, sa kojom pregovori već uveliko traju i koja je pokazala spremnost da pomogne u rešavanju nagomilanih dugova koji opterećuju kompletno zdravstvo RS. S tim u vezi stigle su jasne instrukcije i smernice


Z D R A V S T V O

za neophodnu reorganizaciju i racionalizaciju te brižljivije planiranje u narednoj godini. Bitno je, kažu, da održe trenutnu likvidnost te da se zaustavi produbljivanje ove sadašnje teške situacije i nagomilavanje većih dugova. Velike nade polažu i u institucije sistema. U svim su projektima i programima racionalizacije i reprograma dugova. Jaka je namera resornih ministarstava i Poreske uprave da u ovoj godini plate moraju da budu isplaćene u bruto iznosu, sa svim doprinosima, a svi dugovi do ove godine, ostaće u statusu čekanja. To su obaveze koje za sada miruju, jer se realno i ne mogu izvršiti. U zgradu stare bolnice 45 godina nisu učinjena neka značajna ulaganja. Rađena je fazna rekonstrukcija u nekim segmentima, ali potpuna rekonstrukcija, koju zahtevaju ovako stari objekti specifične namene, nikada nije. S tim u vezi, aktivno su u procesu Programa energetske efikasnosti, kojeg provodi Ministarstvo građevine i prostornog uređenja, čijim bi sredstvima, ukoliko budu izabrani za taj projekat, izvršili potpunu rekonstrukciju objekta stare bolnice, ili barem faznu rekonstrukciju po prioritetnim punktovima, čiji su plan već utvrdili. JZU Bolnica Gradiška teži da postane lider u oblasti pružanja kvalitetnih zdravstvenih usluga, kao i u oblasti reforme zdravstvenog sistema RS. Menadžment ove ustanove pred sebe je postavio zahtevan cilj da, kroz kontinuirani razvoj, dostignu evropske standarde u pružanju zdravstvenih usluga i postanu ustanova koju bi akreditovala Agencija za akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite RS te da, kroz saradnju i partnerske odnose sa drugim zdravstvenim ustanovama, rade na izgradnji i poboljšanju sistema zdravstvene zaštite. Stremeći tom cilju, u ovoj bolnici je 1. jula 2011. godine, počeo sa radom Centar za palijativnu negu, prvi takav

u RS, čija je namena da pruži utočište teško obolelim pacijentima iz cele RS koje nije moguće izlečiti, ali kojima je moguće u tim poslednjim vremenima ovozemaljskog života obezbediti što kvalitetniji život, život bez bola i patnje, život dostojan čoveka. Reč je o pacijentima koji su u stanju kome, najčešće zbog posledica moždanog udara, oboleli od malignih bolesti u terminalnoj fazi i drugih teških oboljenja, kojima više nije potrebno bolničko lečenje, ali im je neophodna nega i medicinski nadzor i to u svakom trenutku, neprekidno 24 sata. “Ova priča je od početka postavljena stručno i organizovano. Iza nje stoji ogroman sistematski naporan rad lekara, fizioterapeuta, medicinskih sestara i tehničara. U ovoj oblasti su stečena ogromna iskustva, znanja i vještine. U tom smislu, pažljivo i vrlo iskustveno, razvili smo cijelu jednu strategiju i filozofiju, kompletan program za ono što slijedi i što će i pacijentu i porodici da bude vodilja ka životu dostojnom čovjeka, koliko god se može. To je blagodet i za pacijenta i za porodicu. Bez obzira na loše uslove i prostornu infrastrukturu, jedan od značajnih razloga da se prihvatim ove uloge jeste i procjena da imamo solidnu mogućnost da stručni deo što aktivnije promovišemo kako u hirurgiji, tako i u drugim zdravstvenim segmentima te da bude prepoznat kao kvalitetan i da se rejting naše ustanove određuje po vještinama i prema znanju, a ne prema gabaritima ustanove”, sa dubokom racionalnošću i spremnošću na svekolike napore da rečeno bude i učinjeno, govori dr Manojlović i dodaje: “Po stupanju na dužnost, naše aktivnosti su skoro pa momentalno bile usmjerene ka stručnoj organizaciji i reorganizaciji koja je, između ostalog, podrazumijevala uvođenje novih programa i novih disciplina koje do sada nisu postojale i nisu se radile u našoj

ustanovi, a ni u RS. Naime, naša bolnica je od 1. avgusta ove godine, uspostavila novi vid saradnje sa Fondom zdravstvenog osiguranja RS na osnovu kojeg je dobila odobrenje za proširenje spektra laparoskopskih operacija, s obzirom na to da je gradiška bolnica u ovom trenutku i kadrovski i tehnički i prostorno osposobljena, da posjeduje svu potrebnu opremu za izvođenje tih operacija, kao i modernu intenzivnu njegu sa vrhunskim monitoringom, tako da možemo prihvatiti dalje liječenje i praćenje tih pacijenata. Napredna tehnika ima prednosti u odnosu na “otvorenu hirurgiju” kada je riječ o troškovima i efektima. Manje je bola, manje traume, brži je oporavak i manji procenat komplikacija. Sada je pacijentima iz svih krajeva RS, osim laparoskopske operacije žučne kese, dostupna i laparoskopska operacija debelog crijeva kao i drugi zahvati koji će biti rađeni pod vođstvom vrhunskih hirurga neinvazivne hirurgije iz Srbije. Pacijentiima, osiguranicima Fonda zdravstvenog osiguranja RS, će se u našoj bolnici raditi komplikovani i složeni hirurški zahvati koji se odnose na radikalne operacije tumora želuca i gornjeg abdomena, pankreasa, uznapredovalih tumora male karlice i debelog crijeva te složene operacije na žučnim kanalima, a koje će izvoditi eksperti abdominalne hirurgije iz Srbije. Sredinom avgusta ove godine, u našoj bolnici je uspješno obavljen složen operativni zahvat odstranjivanja tumora pankreasa, kojeg je izvršio doc. dr Alekasndar Gluhović, ekspert iz Kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, uz učešće hirurško-anesteziološkog tima naše bolnice. Ovim operativnim zahvatom započeo je program 21


Z D R A V S T V O

pružanja specijalnih hirurških usluga koje će se ubuduće vršiti u našoj bolnici, a koje do sada nije bilo moguće izvršiti ni u RS. Ovaj projekat je ostvaren u saradnji JZU Bolnica Gradiška, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i Fonda zdravstvenog osiguranja RS i predstavlja krunu desetogodišnje saradnje gradiške bolnice i KC Vojvodine, Novi Sad”, naglašava dr Mirko Manojlović, koji je jedan od inicijatora dovođenja inostranih stručnjaka iz oblasti hirurgije u RS i dodaje da se tek otvaraju putevi za uvođenje novih programa i procedura. Maligna oboljenja su u rapidnom porastu. Zastrašujuće su brojke koje o tome govore. Ta pošast ne zaobilazi ni gradišku opštinu, pa je menadžment bolnice Gradiška urgentno doneo odluku da se i sa tim problemom uhvati u koštac. U tom smislu, u bolnici je, pod stručnim nadzorom prof. dr Zdenke Gojković, počeo sa radom mešoviti onkološki konzilijum. Ta disciplina nije do sada bila zastupljena u ovoj bolnici, pa je u planu i stručno usavršavanje kadra u toj oblasti. Za sve ove hrabre iskorake, u modernom sistemu komuniciranja i protoka informacija, za jedan ovakav zdravstveni sistem sa tendencijom ubrzanog prosperiteta, umreženost među segmentima sistema i kvalitetan informacioni sistem, je neophodnost. Nažalost, tekuća sredstva, koja su i ograničena i opterećena, ne dozvoljavaju da se i ova karika prikači lancu pozitivnih trendova u ovoj ustanovi i pomogne kvalitetnijem, bržem i sigurnijem zaokruženju procesa lečenja, na dobrobit i lekara i pacijenata. Izabrani su kao pilot-projekat u programu integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS), pa ostaje nada da će projekat i zaživeti i da će se ta neophodnost bezbolno implementirati. Izgrađena na specifičnoj lokaciji, na spoju tranzitnih puteva, iako mala, bolnica je u kojoj u svakom momentu dežura šest lekara u svim disciplinama. Istina, to jeste neki minimum za uspešno funkcionisanje, ali veliki trud se ulaže da se i taj minimum obezbedi, s obzirom na rastući trend osipanja kadra, kojeg ni ova ustanova nije pošteđena. Za sada najviše odlazi srednji medicinski kadar, ali i lekari se već spremaju na put u potrazi za boljim standardom. “Odlaze nam ljudi u najboljim godinama, obučeni, verzirani i stručno formirani. To se već odražava na kvalitet onoga što pružamo i problem je sa kojim ćemo se tek susretati. To je problem na globalnom nivou i mi ga ne 22

možemo riješiti. Ono što možemo je da boljim uslovima i boljom organizacijom pokušamo da ih zaustavimo”, ističe dr Manojlović i naglašava da mu osipanje kadra pojačava brigu vezanu za organizaciju, ustrojstvo i funkcionisanje rada, s obzirom na to da ova ustanova na godišnjem nivou ima za 12-15% povećanje broja pacijenata koji žele da se u njoj leče, a koji ne pripadaju njihovoj zdravstvenoj mreži. “Dobra lokacija, dobra putna mreža i jesu preduslovi da vam pacijenti lakše dođu ako im pružite kvalitet, ali isto tako mogu lako i da odu ako niste kvalitetni. A za pacijentima ide njihovo osiguranje. Sa njihovim osiguranjem ide i novac koji je neophodan da bi im se moglo i pružiti ono što žele, zapravo ono što im pripada u trenucima narušenog zdravlja. Mi smo to shvatili i već odavno naša energija i zamisli idu u pravcu da pacijente stavimo u centar pažnje. Njima tamo i jeste mjesto. Mi smo zbog njih tu gde jesmo i tolike nauke smo izučili da bi njima bili na usluzi, uvijek i u svakom trenutku. I pacijenti su to prepoznali, pa nam zato i dolaze. To je nešto što kod nas traje duži niz godina, a moja želja je da taj trend održimo i još pojačamo. U tom smo pravcu napravili još jedan iskorak. Aktivirali smo sajt bolnice koji se redovno ažurira svim aktuelnostima vezanim

za bolnicu. Na sajtu je postavljena rubrika koja pacijentima daje mogućnost da iskažu svoje primjedbe, prijedloge ili pohvale. Krenuli smo sa ulaganjima, istina minimalnim, u pravcu promjene medijske slike o nama. Otvoreni smo za priču, za dijalog…Namjera je da bolnica ne bude hermetički zatvorena za uticaje sa strane. Apelovao sam na više mjesta da smo spremni da vodimo aktivne razgovore sa udruženjima pacijenata, da korigujemo svoj rad prema potrebama i željama pacijenata, koliko je to moguće”, ističe dr Manojlović i dodaje da su sve ove aktivnosti, iako preduzete u ovako kratkom periodu, naišle na razumevanje ljudi u nadležnim strukturama. Uspostavljen je odnos interakcije. Stvoreni su uslovi da ovi vredni pregaoci budu saslušani i da se njihovi predlozi uzmu u razmatranje. Dakle, u velikom broju slučajeva su sa nadležnima uspeli da nađu zajednički jezik, razumevanje i neke konekcije, što uliva nadu da će se klupko pitanja i problema barem početi odmotavati i kako-tako rešavati. Brojne kovčežiće pitanja, problema i potreba je ovaj menadžment otvorio i naumio da se sa njima uhvati u koštac, a pozicija direktora nije precizno definisana?! “Ne mijenja na stvari da li sam direktor ili samo vršilac dužnosti. Ove aktivnosti treba da se urade. Moraju da se pokrenu sa mrtve tačke. Ovdje su nosioci svih promjena ljudi koji rade svoj posao marljivo i pošteno. Rade ga vrhunski, s obzirom na uslove u kojima rade. Dakle, oni su nosioci promjena, a ne ja kao direktor ili v.d. direktora. I dokle god od njih imam mandat, dotle za sve isplanirano i zacrtano se možemo boriti da ostvarimo. Meni je najvažnije da sačuvam relaciju koju sam sa kolegama i kolektivom imao i prije preuzimanja ove uloge. Jer ja sam tu i ostajem tu. Moj izbor je da ostanem, da se borim, bez obzira na to jesam li u stolici direktora ili ne. U prilici sam da sve svoje kontakte i poslovne i prijateljske aktiviram i sve svoje resurse uložim u ovu priču, kako bismo napravili neke vidljive rezultate. Samo tako možemo zadobiti kredibilitet onih koji su presudni, a to su ljudi koji ovdje rade. Ovu priču pokušavamo da napravimo po nekim opštim principima, gdje nije bitno ko je direktor i kome je direktor. Mi smo mala bolnica sa dosta neriješenih problema. Nisam pobornik promjena, radi promjena…pobornik sam promjena nabolje”, govori Marjanović dr Mirko, vršilac dužnosti direktora OB Gradiška, tonom koji ohrabruje i uliva poverenje.


Š

targardtova bolest je najčešći oblik nasljedne distrofije makule. Gubitak vida koji se javlja u ovoj bolesti je uzrokovan progresivnim propadanjem fotoreceptorskih ćelija u centralnom dijelu retine (tački jasnog vida). Makula ili tačka jasnog vida je zadužena za vidnu oštrinu i vid boja. Smanjenje vidne oštrine je glavni simptom Štargardtove distrofije, dok je periferni vid (obično) sačuvan. Bolest se počinje ispoljavati tokom djetinjstva i puberteta. Većina ljudi koji imaju ovaj problem se jave ljekaru jer im je došlo do zamućenja vida, sa željom da im se prepišu naočari ili sočiva. Pregledom očnog dna će se naći karakteristične žućkaste fleke koje se sastoje od abnormalnih depozita lipofuscina u retinalnom pigmentnom epitelu. Uz pregled očnog dna, da bi se postavila dijagnoza, nekada je potrebno uraditi fluoresceinsku angiografiju i OCT. Osim promjena, u vidnoj oštrini dolazi i do poremećaja kolornog vida za koji je makula takođe odgovorna. Simptomi bolesti napreduju različitom brzinom. Na početku simptomi najčešće budu minimalni, ali nekada može da dođe do brzog gubitka vidne oštrine. Obično, kada vidna oštrina dođe do 0,5 (mogućnost čitanja 5 od 10 linija na optotipu) gubitak vidne

Z D R A V S T V O

Štargardtova bolest

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Stargardt macular dystrophy

oštrine se ubrzava do 0,1, nakon čega se gubitak vidne oštrine usporava. Do 50. godine života 50% pacijenata ima vidnu oštrinu 0,1 ili slabiju. Na kraju će svi oboljeli imati vidnu oštrinu u rasponu od 0,1 do 0,05. Kako se radi o problemu sa retinom vidna oštrina se ne može popraviti naočarama, kontaktnim sočivima ili refraktivnom hirurgijom. Najčešći obrazac nasljeđivanja je autozomalno recesivni. Bolest se nasljeđuje od oba roditelja koji imaju kombinaciju jednog normalnog i jednog mutiranog gena koji je odgovoran za bolest u slučaju da su roditelji bez simptoma.

Djeca ovakvnih roditelja imaju 25% šanse da naslijede obe kopije mutiranog gena za protein ABCA4, kada dolazi do ispoljavanja oboljenja. Defektni protein ABCA4 dovodi do neodgovarajućeg metabolizma A vitamina u retini i ubrzanog formiranja toksičnih dimera A vitamina (bisretinoida) i asociranih nusproizvoda degradacije. Učestalost oboljenja je 1:10000 porođaja. Ako osoba ima samo jedan mutirani gen neće doći do razvoja ovog oboljenja. Budućim roditeljima koji imaju ovo oboljenje, ili su imali ovakav slučaj u porodici, se preporučuje genetsko savjetovanje prilikom planiranja porodice ili odluke o izboru profesije. Za sada nema adekvatne terapije za ovo oboljenje. Često oftalmolozi preporučuju pacijentima da nose zatamnjene naočare jer se njihovim nošenjem simptomi nekada djelimično ublažavaju.

23


N

Z D R A V S T V O

ajčešći maligni tumori kože su nemelanocitni epidermalni maligni tumori (bazocelularni i spinocelularni karcinomi kože), potom melanocitni maligni tumor - melanom. Ispitivanja genetskih markera, kao što su antigeni HLA-sistema, pokazala su veću učestalost antigena A31 kodu oboljelih od bazalioma i B13 kod bolesnika sa spinaliomima kože. Zapaženo je i da osobe sa svjetlijom bojom kose i očiju češće obolijevaju od tumora kože, koji su izazvani ultravioletnim (UV) dijelom sunčeve svjetlosti, i to UVB zracima talasne dužine 290-320 nm. Bazocelularni karcinom Smatra se semimalignim tumorom jer, osim lokalnog infiltrativno-destruktivnog rasta, veoma rijetko daje metastaze. Izlječiv je u oko 99% slučajeva. Bazocelularni karcinom nastaje na zonama obraslim dlakom i fotoeksponiranim regijama kože pet puta češće nego na ostaloj koži. Obično se javlja poslije 60. godine života kod oba pola, češće kod muškaraca nego kod žena. Predilekciona mjesta su čelo, obrazi, nos, periorbitalna regija. Sluznice nisu nikada zahvaćene. Rijetko se viđa kod djece. Postoji više tipova bazocelularnog karcinoma: nodularni, superficijalni, morfeiformni, pigmentni, ulcus rodens. Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničkog nalaza i patohistološke slike. Planocelularni karcinom kože Spinocelularni karcinom je prava neoplazija keratinocita epidermisa sa odlikama u smislu anaplazije, brzog rasta, invazije okolnih tkiva i sposobnosti metastaziranja. Pored nastanka de novo, ovaj nastaje i na bazi aktiničke keratoze, Morbus Bowen (carcinoma in situ), kožnog roga, leukoplakije na vidljivim sluznicama i hroničnog aktiničkog heilitisa. Spinocelularni karcinom može da nastane i na području hroničnog radiodermatitisa, kod bolesnika na imunosupresivnoj terapiji, na ožiljcima od opekotina, hroničnim ožiljcima od venskih ulceracija, dejstvom hemijskih kancerogena i pri infekciji humanim papiloma virusima. Javlja se na predilekcionim mjestima kao što su, glava, vrat i ostalim fotoeksponiranim regijama bez predilekcije za pol, ali pretežno u starijoj životnoj dobi nego bazocelularni karcinom. Spinocelularni karcinom se može manifestovati egzofitičnim izgledom tumorskog čvorića, čvrste konzistencije, boje mesa ili crvene boje, sa hiperkeratotičnom, skvamoznom, verukoidnom površinom ili kao endofitična promjena 24

Maligni tumori kože Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

nastala raspadanjem tumorskog čvorića sa ulceracijom nepravilnog oblika. Klinička slika Bowenove bolesti takođe dolazi u kliničku sliku početnog spinocelularnog karcinoma kože s obzirom na to da se radi o intrarepidermalnom karcinomu koji još nije probio zonu bazalne membrane. U ovom slučaju se na koži trupa, lica, a kod žena i na potkoljenicama, pojavljuju oštro ograničeni, nepravilno kružni plakovi eritematoznog izgleda i crveno-smeđe boje čija je površina prekrivena bjeličasto-smeđim skvamama i krustama. Ove promjene su obično solitarne, a njihova veličina varira od 1-10 cm u prečniku. Samo u trećini slučajeva ove promjene mogu biti multiple. Nema posebnih subjektivnih tegoba. Dijagnoza sa postavlja na osnovu kliničke slike i patohistološkog nalaza. Kod svih pacijenata sa sumnjivim promjenama na koži treba obratiti pažnju na: trajanje lezije, prisustvo karakteristične simptomatologije, tip kože, boju kose, podatak o izloženosti suncu, zanimanje, prethodne povrede, ličnu i porodičnu anamnezu. Kod kožnih tumora materijal za citološki pregled se može dobiti metodom brisa, a za histološku potvrdu različitim metodama biopsije (struganjem, punch, inciziona, eksciziona). Tumor se može proglasiti malignim isključivo ako za to postoji mikromorfološka potvrda.

Prezentuje se kao tamnocrvenkast plak koji liči na modricu. Može biti praćen anemijom, koagulopatijom, a nekad i akutnom hemoragijom. Vremenom lezija raste, postaje indurirana, mogu se javiti i ulceracije, kao i satelitski tumori.

Melanom Predstavlja jedan od najmalignijih tumora kod ljudi obje rase sa visokim metastatskim potencijalom. Razlikuju se četiri tipa melanoma: lentigo maligna melanoma, melanom sa površnim širenjem, nodularni melanom i akralni lentiginozni melanom. Lentigo maligna melanoma potiče od prethodno postojećeg lentigo maligna Hutchinson, koji predstavlja melanom in situ. Nastaje kod osoba starijih od 60 godina na fotoeksponiranim predjelima lica u vidu tamnosmeđe do crne makule. Čini 5% svih melanoma. Melanom sa površinskim širenjem je najčešći oblik kod bijele rase i čini 70% svih melanoma. Obično se nalazi na leđima kod muškaraca i potkoljenicama kod žena poslije 40. godine života. Javlja se u vidu plaka crnomrke do plavičaste boje sa nejednakom pigmentacijom. Nodularni melanom se nalazi kod oko 20% oboljelih. Od početka ima vertikalnu fazu rasta. Najčešće se viđa u predjelu glave, vrata i trupa kao pigmentovani čvorić, ali postoje i amelanotični oblici. Akralni lentiginozni melanom čini do 10% svih melanoma kod bijelaca, ali je najčešći kod osoba crne rase. Ima veliku Angiosarkom Angiosarkom je agresivan, često smrtnost jer se pretežno javlja na dlanovifatalan maligni tumor porijekla vasku- ma, tabanima, ispod noktiju. Iako rijetko, melanom se može razviti i na sluznicama. larnih ćelija.


Z D R A V S T V O

Prognoza melanoma najviše zavisi od debljine tumora nađene u vrijeme postavljanja dijagnoze i stadijuma tumora. Breslow indeks označava debljinu tumora u mm, određenu mjerenjem udaljenosti od granuloznog sloja do najdublje tačke koju su dostigle maligne ćelije u dermisu/hipodermisu. Statistički, prognoza je lošija kod muškaraca preko 50 godina života, sa lokalizacijom melanoma na trupu, nadlakticama, vratu i glavi. Klinička dijagnoza melanoma je nekad vrlo teška, posebno ako se radi o tzv. amelanotičnom obliku. Ipak, iskusno oko kliničara koji se bavi ovom problematikom, na melanomsku promjenu može posumnjati u preko 90% slučajeva i prije histološke verifikacije na osnovu njegovih karakterističnih osobina. Suspektna lezija se karakteriše tzv. ABCD simptomima - asimetrija, iregularnost granica, heterogenost boje, dinamika u rastu lezije sa dijametrom najčešće većim od šest mm. „ABCD rule“: A - Asymmetry,  B - Border irregularity,  C - Colour heterogenity,  D - Dynamic in colour and elevation in size. Svaka suspektna pigmentisana kožna promjena se mora bioptirati i PH verifikovati. Biopsija se radi u opštoj anesteziji i podrazumijeva eksciziju zajedno sa pripadajućim masnim tkivom sve do mišićne fascije. Punch biopsije, male ekscizije i citopunkcije su kontraindikovane zbog velikog malignog potencijala ovog tumora i mogućnosti diseminacije. Melanomi pokazuju dva načina rasta tumora – monofazni i bifazni. Monofazni rast se karakteriše brzim širenjem iz epidermisa ispod bazalne membrane u korijum. Bifazni rast podrazumijeva početnu proliferaciju malignih melanocita u epidermisu, a potom širenje u dublje slojeve, tj. formiranje solidne tumorske mase u korijumu. Kod svakog histološki verifikovanog melanoma neophodno je odrediti morfološki stepen maligniteta na dva načina: - Clark, prema sloju kože koji je infiltrisan tumorom, - Breslow, prema debljini tumora u milimetrima. Metastaziranje melanoma može biti limfogeno, hematogeno i per continuitatem. Metastazira nepredvidivo, a najčešće u regionalne limfne čvorove te visceralne organe. Smatra se da ne postoji mjesto u ljudskom organizmu gdje melanom ne može dati metastaze (miokard, slezena, kosti, štitna žlijezda).

Od Evropskog udruženja za hemofiliju i bolesti zgrušavanja krvi

Sertifikacija Odjeljenju hematoonkologije Klinika za dječje bolesti Univerzitetskog kliničkog centra RS

O

djeljenje dječje hematoonkologije Klinike za dječje bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske sertifikovalo je Evropsko udruženje za hemofiliju i bolesti zgrušavanja krvi kao Evropski centar za sveobuhvatan tretman hemofilije. Na taj način, ovo odjeljenje uvršteno je u evropsku mapu centara za liječenje hemofilije i jedini je takav centar u Bosni i Hercegovini. Prof. dr Jelica Predojević Samardžić, šef Odjeljenja hematoonkologije, naglasila je da ovaj sertifikat u regionu posjeduju Beograd, Novi Sad, Zagreb i Split. Ona je istakla da sertifikat ima veliki značaj za Odjeljenje i Kliniku za dječje bolesti UKC RS kao i cijeli zdravstveni sistem Republike Srpske, jer će se pacijentima oboljelim od hemofilije obezbijediti sveobuhvatan i savremen tretman. Takođe, prof. dr Predojević Samardžić pojašnjava da je proces sertifikacije trajao oko šest mjeseci. Navela je da u Republici Srpskoj postoji 78 pacijenata oboljelih od teškog oblika hemofilije te da se njih više od 50 odsto sada nalazi već u odrasloj dobi. Prema njenim riječima, formiranjem ovog centra i saradnjom sa ostalim kolegama koji zbrinjavaju odrasle pacijente stvoreno je mjesto gdje se pacijenti svaki dan 24 časa mogu obratiti za terapiju, pomoć i savjet. Prof. dr Predojević Samardžić se osvrnula i na ratni period i naglasila da pacijenti sa hemofilijom, koji su se u tom pe-

riodu liječili, nisu imali pristup adekvatnoj terapiji te su danas osobe sa teškim invaliditetom, služe se ortopetskim pomagalima, a mnogi od njih čekaju na operacije. Načelnik Klinike za dječje bolesti prim. dr Vladimir Mirošljević rekao je da je Klinika za dječje bolesti UKC RS krovna institucija koja se bavi zdravljem djece u Republici Srpskoj te istakao da je osoblje Odjeljenja hematoonkologije uložilo značajnu energiju i trud kao i da su na to ponosni i Klinika, UKC RS i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Dr Nenad Stevandić, zamjenik v. d. generalnog direktora UKC RS, napomenuo je da Odjeljenje hematoonkologije, kao odjeljenje za najteže dječje pacijente ima brilijantne rezultate i u liječenju drugih oboljenja. Naveo je da ovaj sertifikat znači da su dostignuti standardi i nivo koji će omogućiti kvalitetniji život djeci koja se liječe u ovom odjeljenju. Maja Jošić, majka oboljelog trogodišnjeg dječaka Vanje, izjavila je da je njenom sinu postavljena dijagnoza sa devet mjeseci te da prima profilaksu dva puta sedmično i da se veoma dobro osjeća. Ona je naglasila da joj se izuzetno drago što postoji mjesto gdje se za pomoć mogu obratiti u svako doba dana. Služba za odnose s javnošću

25


P

Z D R A V S T V O

od pojmom inkontinencije podrazumijevamo nevoljno i nekontrolisano ispuštanje ili bježanje urina ili stolice, najčešće na neprikladnom mjestu i u neprikladno vrijeme. Inkontinencija je bolest stara koliko i čovječanstvo. Novo je to što danas možemo pomoći ljudima pri toj bolesti. O inkontinenciji se rijetko priča u javnosti, a mnogi i ne znaju gdje da potraže pomoć pa radije pate u tišini. Pogođeni različito doživljavaju inkontinenciju, čak i najlakši oblik ih jako opterećuje i dovodi do socijalne izolacije. Inkontinencija može praktično svakog pogoditi, a najčešće su pogođene višerotkinje i starije osobe.

Rehabilitacija pacijenata sa urinarnom inkontinencijom

Proces mokrenja uključuje dvije faze: • faza punjenja i spremanja kada se mjehur puni mokraćom iz bubrega i • faza pražnjenja, odnosno mokrenja. Istezanjem stijenke mokraćni mjehur se prilagođava volumenu mokraće bez značajnijeg porasta pritiska unutar lumena. Prva senzacija nagona na mokrenje nastaje kada je u mjehuru pohranjeno 150-200 ml mokraće. Zdrav nervni sistem odgovara na senzaciju istezanja mjehura suprimiranjem nagona na mokrenje, a mjehur nastavlja s punjenjem. Zdrava osoba prosječno može zadržati oko 350-550 ml mokraće, a dalje punjenje mjehura zavisi o sposobnosti voljnog sfinktera (kružnog mišića oko vrata mokraćnog mjehura)

Doc. dr Gordan Bajić

da zatvara izlaz mokraće s vrata mokraćnog mjehura, odnosno mogućnosti daljeg istezanja stijenke mjehura, posebno detruzora (mišići) mjehura. Faza pražnjenja mjehura podrazumijeva sposobnost detruzora da u sinhroniziranoj akciji sa relaksacijom sfinktera potjera mokraću iz mjehura. Karlično dno izgrađuju uzdužni, poprečni i kružni mišići. Mišići su raspoređeni jedan preko drugog u tri sloja. Karlično dno se proteže od stidne kosti do trtice. U žene se prekida s tri otvora (mokraćna cijev, rodnica i čmar) a u muškarca s dva otvora (mokraćna cijev i čmar). Zadatak karličnog dna je da zadrži unutarnje organe na njihovom mjestu i da ih podupre (podrži) prilikom promjene pritiska u predjelu trbuha (kod kašljanja kihanja, smijanja, dizanja, nošenja tereta itd.). Spoljni mišićni sistem za zatvaranje mjehura je pod uticajem naše volje za razliku od unutrašnjeg mišićnog sistema koji se otvara mimo naše volje. Karlica kod žena ima veći otvor i njeno dno je površinski veće, a mišići podložni jačem pritisku. • • • • • • • • •

• • 26

Uzroci inkontinencije infekcije mokraćnog trakta slaba pokretljivost mentalna konfuzija nuspojave nekih lijekova (diuretici, antidepresivi) povećan unos tekućine psihološki uzroci slaba karlična muskulatura u žena koje su imale višebrojne trudnoće slabost sfinktera nakon vaginalnih ili prostatičnih hirurških zahvata oštećenje nervnog sistema (multipla skleroza, Parkinsonova bolest, moždani udar, povrede kičmene moždine) karcinom mokraćnog mjehura povrede nerava ili mišića nakon hirurških zahvata ili iradijacija karlice

Stepeni inkontinencije Prema težini simptoma, bolest je podjeljena u tri stepena koju je predložio prof. Ingelman – Sundberg. U prvom stepenu (lagana inkontinencija) kapljičav gubitak ili gubitak manjih količina urina, inkontinencija se javlja pri kašljanju, kihanju ili smijehu. U drugom stepenu (srednja inkontinencija) gubitak većih količina urina (500-600 ml) dnevno inkontinencija se javlja pri dizanju sa stolice, hodanju ili penjanju uz stepenice. U trećem stepenu (teška inkontinencija) gubitak većih količina urina, mjehur se u cjelosti jednokratno isprazni i ne kontroliše se stolica. Bolesnik je mokar pri stajanju pa čak i pri ležanju u krevetu ili kad se okreće u ležećem položaju. U ovom stepenu bolesnik je vezan za krevet uz stalnu opasnost od dubljeg oštećenja kože, tj. stvaranja dekubitalnih rana. Vrste inkontinencije S obzirom na uzrok najčešći oblici su: • stres inkontinencija • urgentna ili nagonska inkontinencija • preljevna inkontinencija • neuropatska inkontinencija • miješana inkontinencija Stres inkontinencija – ovaj oblik pogađa najčešće mlađe osobe i to naročito žene. Gubitak mokraće je povezan sa stresom ili napetošću. Nekontrolisani gubitak mokraće posljedica je oslabljene muskulature karličnog dna, smanjene mogućnosti zatvaranja mišića mokraćne cijevi ili hormonalne promjene. Uzrok može biti porod, prekomjerna težina, opstipacije kao i kombinacija različitih funkcionalnih smetnji. Urgentna – pretežno se javlja kod starijih osoba. Razlog tome je preaktivan ili preosjetljiv mokraćni mjehur, što znači da se signali koji mozgu javljaju stanje popunjenosti mokraćnog mjehura


Z D R A V S T V O

pravilno ne obrađuju i mjehur se više «na zapovjed» neprazni u potpunosti. Do nesporazuma dolazi zbog iznenadnog nagona za mokrenjem s gubitkom urina, s jedne strane, i nemogućnosti samovoljnog olakšanja u željenom trenutku pogođenog, s druge strane. Posljedica toga su mogući iznenadni podražaji za mokrenjem i to do 20 puta dnevno. Urgentna inkontinencija je posljedica infekcije mokraćnog mjehura ili drugih oboljenja. Preljevna – ovaj oblik pogađa muškarce i javlja se kod povećanja prostate, uslovljene bolešću ili starošću. Povećanjem prostate nastaje blokada pri čemu se sadržaj mokraćnog mjehura u potpunosti, prilikom mokrenja, ne isprazni. Umjesto toga nešto mokraće pobjegne ili kapne, prilikom čega gubitak urina varira od male količine – kapljice do velike količine mokraće. Neuropatska – nastaje zbog neuroloških oštećenja. Kod bolesti ili povrede kičmene moždine dolazi do prekida nervnih kanala koji povezuju centar za mokrenje u mozgu s mokraćnim mjehurom i mišićnim zatvaračem. Tada funkcijom donjeg mokraćnog trakta upravljaju neraspoređeni patološki refleksni kanali u donjem dijelu kičmene moždine. Gubi se koordinacija funkcije mišića mjehura i zatvarača (sfinktera), oni više ne sarađuju zajedno nego rade jedan protiv drugoga. Miješana – je kombinacija stres i urgentne inkontinencije. Nekontrolisan gubitak urina uslovljen je stresom, a započinje nagonom za mokrenjem, s tim što često dolazi do gubitka velike količine mokraće. Dijagnoza Prvi korak u prevladavanju problema je pravilno utvrđivanje dijagnoze. Detaljno proučavanje anamneze (istorija bolesti) i fizikalni pregled s posebnim naglaskom na pregledu karlice kod žena, genitalni pregled u muškaraca, rektalni te neurološki pregled. U dijagnostičke pretrage uključujemo još: • biohemijski pregled mokraće • urinokultura • citoskopija (pregled unutrašnjosti mjehura) • urodinamske studije (testovi mjerenja pritiska i protoka urina) • uroflow (testovi mjerenja brzine protoka urina kroz mokraćnu cijev) • rezidualni urin (mjerenje količine urina u mjehuru nakon mokrenja) Ostali testovi mogu biti učinjeni da

isključe slabost karlične muskulature kao uzrok inkontinencije.

Kegelove vježbe opažanja

Liječenje Postoje različiti modaliteti liječenja za različite oblike inkontinencije. Mogućnosti liječenja su u primjeni različitih lijekova koji poboljšavaju funkciju mjehura (propisuju se lijekovi koji sadrže materije koje relaksiraju mjehur, povisuju tonus mišića mjehura ili ojačavaju sfinkter). Kod osoba srednje životne dobi dobro pomaže hormonalna terapija. Veoma dobri rezultati postižu se fizikalnom terapijom, odnosno KEGELOVIM vježbama, gdje to kondicija dozvoljava, ali kod Altzheimerove bolesti to nije moguće zbog stanja svijesti. Najnovija metoda liječenja (magnetska terapija inkontinencije) – neocontrol System je vantjelesna magnetska inervacija ExMi, koja se zasniva na osnovnom Faradejevom zakonu magnetske indukcije. Faradej je otkrio da se mišićne kontrakcije mogu pokrenuti djelovanjem različitih magnetskih polja. Nervi i mišići imaju prirodnu električnu aktivnost. Prirodnu aktivnost nerava i mišića moguće je pokrenuti upotrebom magnetskog djelovanja. Magnetsko polje prolazi kroz tkivo, a djeluje i kroz slabije provodljive medije, kao npr. kosti. Magnetska stimulacija nije umanjena tkivom, kožom ili potkožnom masti. Upotreba aparata pojačava mišiće u zdjelici, pogotovo one mokraćnog mjehura i mokraćne cijevi. Umjetno izazvane kontrakcije mišića karlice uzrokovane magnetskim poljem pomažu rehabilitaciji mišića i oporavku neuromuskularne kontrole. Upotreba ExMi aparata je jednostavna terapija koja minimalno opterećuje pacijenta. Terapija se sastoji od 12-16 polusatnih tretmana po dva puta sedmično. Intenzitet elektromagnetskog djelovanja određuje se individualno i zavisi o pojedinačnoj osjetljivosti.

Slijedeće vježbe pomoći će Vam u proučavanju i razlikovanju mišića karličnog dna od drugih grupa mišića. Pripremite se za vježbanje. Lezite na leđa, savijte koljena i raširite noge. Dišite u uobičajenom ritmu i koncentrišite se na svoju karlicu. Vježba 1.

Pritisnite stopalima pod, ali pri tome nemojte dizati pete u vazduh. U ovom položaju osjetićete svoje mišiće u karličnom dnu. Opustite se i ponovite ovu vježbu sve dok sa sigurnošću ne prepoznate svoje mišiće karličnog dna. Vježba 2.

Isti položaj kao i u prethodnoj vježbi (Vježba 1). Jednu ruku položite na stidnu kost, pritisnite stopalima pod (ne dizati pete!) i podignite stražnjicu prema gore. U ovom položaju možete razlikovati mišiće karličnog dna (pomoću položene ruke) od mišića stražnjice (pomoću podignute karlice)! Vježba 3

Ponovite vježbu br. 2, ali pri tome skupite koljena i zadržite se u tom položaju oko sedam sekundi. U ovom položaju se osjećaju mišići natkoljenice i jasno razlikuju mišići karličnog dna od mišića stražnjice. 27


Z D R A V S T V O

Vježba 4.

Postavite ruke na trbuh tako da su vrhovi prstiju okrenuti jedni prema drugima. Udahnite kroz nos duboko u trbuh i pri tome lagano ispupčite trbuh. Lagano izdahnite kroz usta izgovarajući glas “F” i pri tome lagano povucite stidnu kost u smjeru pupka. Pokušajte položenim rukama na trbuhu, prilikom udisanja i izdisanja, prepoznati trbušne mišiće!

Prilikom izdisanja lagano se ispravite i stisnite mišiće za zatvaranje čmara, mokraćne cijevi i rodnice (kao da nešto uvlačite u lijevak). U isto vrijeme pokušajte mišićima karličnog dna obuhvatiti jastuk/ručnik.

Vježbe za otkrivanje mišića karličnog dna Vježbe u sjedećem položaju. Kod sljedećih pet vježbi sjedite na stolicu, poluraširenih nogu, na koju ste širite natkoljenice, a da ne pomaknepoložili više puta presavijeni ručnik za te stopala. Izdahnite na usta. Stisnite mišiće kupanje (za plažu) ili jastuk. karličnog dna i stražnjice te skupite natkoljenice. Vježba 1. Vježba 4.

Vježba 5.

Raširite noge (razdvojite natkoljenice) i duboko udahnite kroz nos. Lagano izdahnite na usta i istovremeno stisnite mišiće za zatvaranje rodnice, mokraćne cijevi i čmara (kao da nešto uvlačite u lijevak). U međuvremenu ponovno skupite noge (spojite natkoljenice). Napeti mišići za zatvaranje ukazuju na razliku između mišića karličnog dna i stražnjice.

Svoju tjelesnu težinu 10 puta naizmjenično premjestite s desne na lijevu Udahnite kroz nos i pri tome podipolovinu stražnjice. Sada svoju tjelesnu težinu 10 puta gnite jednu nogu od poda. Izdahnite na usta, stisnite mišiće naizmjenično premjestite u smjeru nakarličnog dna i stražnjice te spustite prijed-natrag. Napravite u ovom položaju 10 kruž- podignutu nogu na pod. nih pokreta s desne prema lijevoj strani. Ovu vježbu ponovite i s drugom nogom. Vježba 2. Vježba 5.

Vježba 6.

Sjedite na valjkasti jastuk ili na zarolani ručnik u položaj za jahanje. Duboko udahnite i pri tome savijte leđa prema naprijed (tako da poprime lagano zaobljeni oblik). 28

Smjestite jednu ruku na trbuh, a drugu na leđa. Udahnite kroz nos i ispravite se. Prilikom izdisanja na usta izgovarajte glas “F”, a rukom stidnu kost usmjerite prema pupku, leđa lagano savijte prema naprijed (“zaobljena leđa”). Vježba 3. Udahnite kroz nos i pri tome ra-

Ispružite noge prema naprijed i prekrstite ih. Udahnite kroz nos. Prilikom izdisanja stisnite mišiće karličnog dna i stražnjice te spojite nogu uz nogu. Navedene vježbe pojačavaju cirkulaciju karlice. Pravilnim izvođenjem ovih vježbi možete osjetiti mišiće karličnog dna.


Z D R A V S T V O

Vježbe za opuštanje mišića zdjeličnog dna

U ovom položaju ostanite nekoliko minuta.

Vježba 4. (Oslonac/Koljeno/LaVježbe u ležećem položaju kat) Sljedeće vježbe ponavljajte svaki dan. Ovim vježbama smanjićete pritisak u trbuhu, a rasteretiti unutrašnje organe i karlično dno. Vježba 1. (“Smještaj zdjelice”)

Vježba za prednje mišiće u karličnom dnu Sjedite na prednji dio stolice i ispravite leđa. Raširite noge, a ruke polegnite na natkoljenice. Težinu gornjeg dijela tijela usmjerite prema naprijed sve dok ne osjetite otvor u rodnici (muškarci osjete pritisak u prednjem dijelu karličnog dna). Udahnite kroz nos, izdahnite na usta, a mokraćnu cijev, odnosno rodnicu, uvucite prema unutra.

Kleknite na pod. Gornji dio tjela nagnite prema naprijed i naslonite se laktom i podlakticom na pod. Čelo naslonite na polegnute ruke i izravnajte leđa. U tom položaju ostanite minutu do Lezite na leđa i smjestite svoju stra- dvije te nastavite disati u uobičajenom žnjicu na više puta presavijeni ručnik ritmu. za plažu (jastuk). U tom položaju ostanite nekoliko Trening mišića minuta. Vježba 2.

karličnog dna bilo kada i bilo gdje!

Trening karličnog dna ne mora za svakoga biti vidljiv. Postoje vježbe kojima možemo stisnuti mišiće karličnog dna, a da su one pri tome nevidljive za okolinu. Stoga su one u našoj svakodnevici, na poslu i u kući, potpuno prihvatljive. Na primjer: za vrijeme obavljanja kućnih poslova, prilikom stajanja u redu u trgovini, čekanja kod semafora da se upali zeleno svjetlo, u vožnji liftom, Kao u prethodnoj vježbi, smjestite prilikom čitanja, gledanja televizora ili se na pod i lezite na leđa. telefoniranja. U zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja i pokretljivosti podignite noge, savijte ih u koljenima i naslonite stopala na zid. Pomaknite noge u smjeru gore-dolje. Nakon toga, jednu pa drugu nogu naizmjenice pomaknite u smjeru gore-dolje. Vježba 3. (“Kukac”)

Stisnite svoje mišiće karličnog dna te uvucite čmar, rodnicu i mokraćnu cijev prema unutra (kao da nešto uvlačite kroz lijevak). Zadržite taj položaj što je duže moguće i pri tome nastavite normalno disati (npr. prilikom vježbanja ne prekidajete započeti razgovor). Svoje mišiće karličnog dna opustite Lezite na leđa, podignite noge (lagano presavijene u koljenima) i ruke tako dugo koliko su bili stisnuti (možete brojati - 1, 2, 3, 4...). prema gore.

Vježba za stražnje mišiće u karličnom dnu Sjedite na stolicu blago savijenih leđa prema naprijed. Raširite noge, a ruke polegnite na natkoljenice. Lagano savijenih leđa prema naprijed usmjerite tjelesnu težinu svog gornjeg dijela tijela prema nazad sve dok ne osjetite čmar. Udahnite kroz nos. Izdahnite na usta i uvucite čmar prema unutra. Zaključak Urinarna inkontinencija u savremenom društvu je sve više zastupljena iz višestrukih razloga.Populacija današnjice je okrenuta ubrzanom načinu života,sa sve manje kretanja provođenja više vremena za računarima koji uveliko uzima danak kada je u pitanju zdravlje.Sedanteran način života pogotovo kada su u pitanju osobe ženskog pola dovodi do slabosti mišića karličnog dna što za posljedicu dovodi do urinarne inkontinencije.Prosvijećenost o inkontinenciji treba da bude na većem nivou kao i preventivni pregledi karličnog dna. Veoma je bitno u sadašnjici da razbijemo tabu temu i dajemo savjet populaciji pod sloganom “Razgovarajmo o inkontinenciji”.

29


H

Z D R A V S T V O

ronični bol je veliki zdravstveni problem širom svijeta koji zauzima prvo mjesto po učestalosti razloga za posjetu ljekaru. Pogađa između 19 i 50% stanovnika Evrope, a prevalencija raste sa povećanjem ukupne starosti stanovništva. Predviđa se da će prevalencija hroničnog bola i dalje rasti i zbog komorbitetnih stanja koja prate starost kao što su artroze, dijabetes i gojaznost. Prateći izvještaje o broju i strukturi pacijenata koji provode stacionarnu i ambulantnu rehabilitaciju u Zavodu „Dr Miroslav Zotović“, konstantovano je da je bol u leđima uopšteno, a posebno bol uzrokovan hernijacijama intervertebralnog diska sve veći problem naših pacijenata, pa tako i zdravstvenog sistema u cjelini, što je u skladu i sa aktuelno publikovanim podacima širom svijeta. Primijećeno je da se dobna struktura pacijenata koji imaju oštećenja kičmenog stuba sve više pomjera prema mlađoj životnoj dobi, što znači da se može očekivati sve veći broj pacijenata koji će trpiti hronični bol i biti značajno urušenog kvaliteta života i radne sposobnosti u bliskoj budućnosti. Ukoliko uobičajene terapijske metode ne daju pozitivan terapijski efekat kupiranju boli, posljednjih decenija u svijetu se primjenjuje neurostimulacija (SCS – spinal cord stimulation) - dokazano sigurna i djelotvorna terapija koja pomaže pri kontroli boli. Dejstvo neurostimulacije se zasniva na stvaranju električnih impulsa koji putuju od stimulatora do kičmene moždine preko elektroda, pri čemu navedeni impulsi blokiraju bolne impulse dok se kreću prema mozgu. Najčešće se koristi u tretmanu hroničnog, upornog, neuropatskog bola koji je posljedica neuspješnih operacija kičmenog stuba koje su praćene hroničnom boli i kompleksnog regionalnog bolnog sindroma koji je nastao kao posljedica oštećenja nervnih ili ostalih mekotkivnih struktura. Ako je neko kandidat za neurostimulaciju potrebno je proći kroz testno razdoblje (mjesec dana) koje omogućava ispitivanje koristi i efekta neurostimulacije. Tanka elektroda se postavlja pored kičmene moždine i povezuje se sa spoljašnjim privremenim neurostimulatorom. Radi se o jednostavnom postupku sa minimalnim rizicima. Nakon toga se može ocijeniti koliko je terapija neurostimulacijom efikasna u ublažavanju bola. Ako testno razdoblje bude uspješno, postavlja se trajni neurostimulator ispod kože (najčešće stomaka ili zadnjice). Nakon toga, nadležni doktor prilagođava neurostimulator da bi optimizovao terapiju prema speficičnim potrebama. Bol se može kontrolisati korištenjem 30

Zavod za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“

Neurostimulacija

(SCS – spinal cord stimulation) Pripremili: Prof. dr Tatjana Bućma i mr sc. dr Snježana Novaković Bursać

ličnog programatora za prilagođavanje terapije svakodnevnim aktivnostima (sjedenju, hodanju, stajanju, ležanju, itd). Takođe, nadležni doktor odlučuje koji je sistem neurostimulacije najbolji za pacijenta. Neurostimulacija se može primijeniti za pacijente kod kojih postoji hronični, uporni bol koji traje duže od šest mjeseci, objektivan nalaz koji je u korelaciji sa subjektivnim tegobama, neuspjeh više konvencionalnih tretmana i ukoliko ne postoje kontraindikacije za terapiju ili operaciju. Takođe, neophodno je da je pacijent u mogućnosti da pravilno rukuje sistemom, razumije rizike terapije i utvrđene ciljeve terapije, da su rezultati screening testa zadovoljavajući, da je završena psihološka procjena, da pacijent ima 18 ili više godina i odsustvo trudnoće kod pacijenata ženskog pola. Koristi terapije neurostimulacijom uključuju značajno smanjenje bola, povećanu sposobnost funckionisanja i učestvovanja u aktivnostima svakodnevnog života, manju potrebu za oralnim lijekovima, a samim tim manje nuspojava oralne terapije. Terapija neurostimulacijom ne izaziva trajne promjene na kičmenoj moždini, može se prilagoditi da pruži različite nivoe stimulacije za razne aktivnosti i doba dana, može se isprobati na kratko razdoblje prije nego što se implantira trajna neurostimulacija i isplativija je u odnosu na konvencionalnu terapiju, posebno u poređenju sa reoperacijom. Da li je neko kandidat za terapiju neurostimulacijom procjenjuje multidisciplinarni tim kojeg mogu da čine neurohirurg, fizijatri, psihijatar, anesteziolog, specijalista kliničke farmacije i psiholog. Na inicijativu Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zoto-

vić“ na koju su pozitivno odgovorile kolege iz Univerzitetskog kliničkog centra RS, oformljen je stručni tim u cilju uvođenja stimulacije kičmene moždine u tretmanu hroničnog bola. Tim čine prof. dr Tatjana Bućma, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, mr sc. dr med. Draško Prtina, specijalista fizijatrije i neurologije, mr sc. dr Ostoja Savić, specijalista neurohirurgije, prim. dr Diana Zorić, specijalista psihijatrije, dr Slobodanka Bojanić Todorović, specijalista anestezije, reanimacije i intenzivnog liječenja, dr Tatjana Boškić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, dr Mišo Miškić, specijalizant neurohirurgije, mr ph. spec. Gordana Ljubojević, specijalista kliničke farmacije, i Jelena Đorđić, dipl. psiholog. Radi unapređenja znanja iz ove oblasti, dio tima učestvovao je na edukaciji neuromodulacije u organizaciji Nacionalnog instituta kliničkih neuroznanosti (OKITI) u Budimpešti (Mađarska) od 18. do 20. septembra 2017. godine. Treneri na edukaciji bili su šef Odjeljenja funkcionalne neurohirurgije prof.dr Lorand Eross, neurohirurg, dr Laszlo Halasz, neurohirurg, i Katalin Kiraly, glavna medicinska sestra. Edukacija je trajala tri dana i govorilo se o praktičnim aspektima odabira pacijenata, indikacijama za stimulaciju kičmene moždine, kliničkim razlozima i načinu odabira uređaja za stimulaciju i programiranju za pacijente sa novim stimulatorima. Tokom edukacije tim je prisustvovao izvođenju pet operativnih zahvata na kojima je obavljena implantacija stimulatora i programiranje – prilagođavanje neurostimulatora radi optimizacije terapije prema specifičnim potrebama pacijenta.


Z D R A V S T V O

Kolaborativne aktivnosti u mentalnom zdravlju

Kooperativa u Mrkonjić Gradu

U

druženje građana „Melem“ Mrkonjić Grad je osnovano u februaru 2017. godine. Predsjednik i idejni tvorac Udruženja je Saša Tošić, koji na svom porodičnom imanju ima zasade organske hrane i ljekovitog bilja, u čijoj obradi učestvuju korisnici usluga Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Mrkonjić Grad u sklopu radne terapije, a i Saša je dugogodišnji korisnik usluga Centra. On ističe da želi da osobe sa teškoćama u mentalnom zdravlju budu aktivnije i društveno korisne, jer smatra da je upravo rad i angažman ono što najviše pomaže u poboljšanju i očuvanju mentalnog zdravlja. Navodi da je to sve zaključio na vlastitom primjeru te da su mu rad i razne aktivnosti najviše i pomogli da očuva svoje mentalno zdravlje. Tokom ove godine realizovao je projekat „Bijeli luk“ u kome su aktivno učestvovali korisnici Centra, od početka sjetve sve do sušenja i distribucije gotovog proizvoda. Projekat je novčano pomogla opština Mrkonjić Grad, a jednodnevnu podršku plijevljenja luka su pružili i članovi UG „Zajedno“ te Asocijacija XY koja implementira Projekat mentalnog zdravlja u BiH, a koji finansira Vlada Švajcarske. Kroz ove aktivnosti i buduće projekte Udruženja postavljaće se temelji za dalje unapređenje socijalnih kooperativa osoba sa mentalnim poremećajima u lokalnim zajednicama poput ove u Mrkonjić Gradu. Trenutne aktivnosti Udruženja su prodaja melema i proizvoda od meda i tartufa na izvorima kraj magistralog

Pripremili: Članovi tima CZMZ - Dom zdravlja Mrkonjić Grad

puta. Korisnici na ovaj način imaju višestruke koristi: imaju proviziju od svake prodaje, a kroz svakodnevni kontakt s prolaznicima jačaju komunikacione vještine, razvijaju osjećaj vlastite vrijednosti i odgovornosti. U narednom periodu planirane su brojne aktivnosti od kojih se poseban angažman ulaže na realizaciji projekta izgradnje plastenika i sušare za voće i povrće. Ukoliko Saša ima 36 godina, živi sam na porodičnom imanju, gdje se već neko vrijeme uspješno bavi poljoprivredom. Od početka ove godine pokrenuo je UG „Melem“ koje okuplja korisnike usluga Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Mrkonjić Grad. Do ideje o pokretanju udruženja i pomoći drugim korisnicima Saša je došao vlastitim iskustvom, o kome kaže: „I sam sam prošao kroz razne krize, šest puta sam ležao na Klinici za psihijatriju u Banja Luci, a nakon majčine smrti shvatio sam da nema drugog načina da se borim za sebe nego da počnem da radim. Kroz lični rad sam ojačao, a želim i drugima da pomognem da shvate da zaslužuju pažnju i da su vrijedni članovi društva samo ukoliko se angažuju i prihvate odgovornost za svoje živote. Najbitnije je da shvate da je važno redovno uzimati terapiju i sarađivati sa zdravstvenim profesionalcima.“

se ostvari nastavak saradnje i podrška lokalne zajednice, izvjesno je i povećanje broja korisnika koji će biti uključeni u rad i aktivnosti UG „Melem“. Svi članovi tima Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Mrkonjić Grad daju punu podršku Saši i Udruženju „Melem“ od samog osnivanja i realizacije tekućih projekata do planiranja narednih aktivnosti. Centar je okosnica vanbolničke njege, otvoren je za zajednicu i dostupan svima, a set posebnih usluga kreiran je prema potrebama korisnika s ciljem njihove što bolje adaptacije u socijalnom okruženju, ali i prilagođavanja okruženja samim korisnicima. Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

33


Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Mostovi u Vitezu Pripremila: Sanja Vidović, sekretar UG „Most“ Vitez

U

Domu zdravlja “Sveti Vračevi” Čelinac održane su dvije radionice asertivne komunikacije za korisnike usluga u mentalnom zdravlju. Na prvoj radionici učesnicima je predstavljen koncept asertivnosti i značaj vještina asertivne komunikacije za osjećanje lične vrijednosti, uspješnih međuljudskih odnosa i mentalnog zdravlja uopšte. Asertivnost predstavlja zdrav način komunikacije u kojem, uz ljubaznost, čvrsto zauzimamo svoj stav poštujući drugu osobu. Kroz diskusiju i interaktivan rad, kao i praktičnim primjerima, predstavljene su osnovne tehnike nošenja sa manipulacijom u komunikaciji. Druga radionica bila je posvećena asertivnim pravima i njihovom usva-

S U

druženje građana „Most“ Vitez kontinuirano radi na implementaciji projekta „Izgradimo Most u Vitezu“, koji se sprovodi u suradnji s Asocijacijom XY, a u okviru Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, koji podržava Ministarstavo zdravstva Bosne i Hercegovine u suradnji sa Vladom Švicarske Konfederacije. U proteklom periodu sprovedena je informatička edukacija članova udruženja u “Centru za edukaciju građana ABF Busovača” u Busovači. Korisnici su pokazali visoki stupanj motivacije i zanimanja za usvajanje osnovnih informatičkih vještina, a tečaj je uspješno završilo osam korisnika udruženja „Most“, kojima su nakon dovršenja kursa uručene i prigodne diplome. Ovo je veoma značajan vid poboljšanja kvalitete života osoba sa mentalnim poteškoćama te svakako jedan aspekt njihove borbe protiv stigme i diskriminacije u društvu. Također, jedna od aktivnosti koje se sprovode u toku ovog projekta su kreativne radionice korisnika na kojima se izrađuju razni ukrasni predmeti, s tim da je najviše zastupljena popularna dekupaž tehnika. Ove kreativne radionice se održavaju i sa djecom iz osnovnih i srednjih škola u galeriji Gradske knjižnice Vitez, koju je općina Vitez ustupila 34

na korištenje udruženju za vrijeme trajanja ovog projekta. Osnovna zamisao je da se radom sa školskom djecom kreativnim načinima ostvari kontakt sa lokalnom zajednicom i na taj način razbijaju predrasude duboko ukorijenjene u društvu o osobama sa mentalnim poteškoćama. Djeca su pokazala otvorenost i zainteresiranost za druženje i zajednički rad te se ove kreativne radionice odvijaju na obostrano zadovoljstvo. Planirane aktivnosti za naredni period su održavanje niza okruglih stolova gdje će različiti stručnjaci sa područja mentalnog zdravlja održavati predavanja članovima udruženja, članovima njihovih obitelji, kao i izabaranoj grupi srednjoškolaca, a cilj ovih edukacija je inkluzija korisnika u svoju zajednicu, povećanje razumijevanja i osjetljivosti prema osobama sa mentalnim poremećajima među stanovništvom, njihova destigmatizacija, kao i poticanje mladih na volonterski rad u udruženju. Također, početkom oktobra organizirat će se prodajna izložba radova članova Udruženja „Most“, u sklopu obilježavanja Svjetskog dana mentalnog zdravlja. Napomena: Sve osobe na fotografiji suglasne su s njenim objavljivanjem.

vake godine, već 17 godina, članovi Udruženja građana „Sonata“ iz Trebinja takmiče se na sportskim igrama NVO „Udruženje zdravstvenih radnika Boke i Primorja“ iz Kotora na kojima, uz ekipu iz Trebinja, učestvuju i takmičari sa Sokoca, iz Istočnog Novog Sarajeva, Jagomira, Dobrote i Mostara, uz ostale ekipe. Ekipa iz Trebinja takmičila se u ženskom šahu i pikadu, a ove godine je na izboru za Mis plaže učestvovala i članica UG „Sonata“. Osnovni moto tima „Sonate“ vodi se idejom da je bitno učestvovati. Ovogodišnje sportske igre bile su u Ulcinju, u periodu 13 - 17. septembra. Kao i svih ovih godina, učesnici na takmičenjima su se vratili s divnim utiscima, razmijenjenim iskustvima i novim poznanstvima, ali i osvojenim trećim mjestom u šahu za žene, drugim mjestom na izboru za Mis plaže i petim mjestom u pikadu. Udruže-


Z D R A V S T V O

janju. Učesnici su izrazili zadovoljstvo sadržajima radionice i izborom teme sa kojom su se prvi put sreli, a koja će im biti od pomoći u svakodnevnom životu. Voditelj radionice bio je David Zorić, psiholog iz Udruženja građana “Zajedno” Banjaluka. Ovo je još jedna u nizu aktivnosti Projekta pod nazivom „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“ s kojim se započelo u martu ove godine u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac. Sve projektne aktivnosti se realizuju zahvaljujući podršci Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini.

Partnerstva kroz projekte

Asertivna komunikacija Pripremila: Željka Stevanović, dipl. Psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

Napomena: Sve osobe na fotografiji saglasne su sa njenim objavljivanjem.

Korisničke inicijative

„Sonatine“ aktivnosti Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica UG „Sonata“ Trebinje

stiže vraćanje samopouzdanja oboljelima od duševnih bolesti, kao i sticanje uvjerenja da mogu biti punovažni članovi društva i da radom mogu osigurati sopstvenu egzistenciju. Sve osobe koje iz bilo kojeg razloga ostanu uskraćene za život u njegovim redovnim tokovima - otkaz na radnom mjestu, gubitak vida ili ekstremiteta, uz pomoć radnog/ okupaciopnog terapeuta budu usmjerene na poboljšavanje vlastite preostale radne sposobnosti. Udruženje „Sonata“ se priprema i za tradicionalno obilježavanje 10. oktobra, Svjetskog dana mentalnog zdravlja, uz vjerovatnu pomoć Gradske uprave ali i planirane dolaske srodnih udruženja iz Republike Srpske, Srbije i Crne Gore, vodeći se uvijek podsticajnim sloganom da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja. Udruženje „Sonata“ kontinuirano i istinski brine o mentalnom zdravlju svih svojih članova. Napomena: Osobe na fotografijama su saglasne sa njihovim objavljivanjem.

nje je kao učesnik, ali i cjelokupan tim, dobilo poseban pehar sa zahvalnicom za aktivno učešće na igrama. Posebnu radost članovima Udruženja predstavljalo je vrijeme za aktivnosti i pet dana kupanja i druženja na Velikoj ulcinjskoj plaži. Udruženje „Sonata“ posebnu zahvalnost uvijek posveti predsjedniku NVO Udruženja zdravstvenih radnika Boke i Primorja iz Kotora gospodinu Draganu Begenišiću, kao i dr Novaku Praščeviću i cijelom Organizacionom odboru igara na koje ih pozivaju svih ovih 17 godina. Uspjeh rada Udruženja „Sonata“ vidljiv je i kroz druge aktivnosti koje se niz godina obavljaju u kontinuite-

tu: psihoedukativne radionice i grupna psihoterapija, ali i neformalna druženja. Važno mjesto u aktivnostima su redovne posjete muzeju, pozorištu, bioskopu, raznim festivalima i kulturnim manifestacijama u Trebinju i šire, a organizatori ovih događaja, prepozanavajući pozitivne ciljeve Udruženja „Sonata“, pomognu slanjem pozivnica na otvaranja i besplatnih ulaznica. Odavno se zna da su rezultati u liječenju duševnih bolesnika mnogo bolji ako im se pruže uslovi za radne i okupacione aktivnosti, druženja i izlete. Mnogi od članova Udruženja su sposobni za rad, a ovim aktivnostima lakše se po35


S

Z D R A V S T V O

astavni dio života velikog broja ljudi je pijenje alkohola. Koja čašica pića sa prijateljima poslije posla, čaša-dvije vina poslije ručka, rakija za „dobro jutro“ i „cirkulaciju“, pivo uz gledanje utakmice… Čašica alkoholnog pića, s vremena na vrijeme, za većinu ljudi ne predstavlja problem. Ozbiljan rizik po zdravlje alkohol može predstavljati osobama sa poremećajima regulacije nivoa šećera u krvi, odnosno osobama sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2. Alkohol ruši socijalne barijere Alkoholna pića nastaju vrenjem šećera iz voća i žitarica uz pomoć gljivica kvasca. Mogu sadržavati i različite aditive koji im daju ukus, miris i boju. Šta to alkohol čini ljudima da tako uživaju u njemu? Alkohol inhibira razne socijalne barijere u mozgu zbog čega se ljudi opuste, oraspolože, postaju pričljiviji, veseliji, ali ne tako rijetko i agresivniji. Zbog ovih manifestacija alkoholu se pripisuje stimulativno dejstvo a da ga on u stvari uopšte nema. Efekti koji se javljaju zbog upotrebe alkohola posljedica su depresije centara u mozgu, a manifestacije su različite kako vrijeme prolazi, počevši od prvih kada su socijalne inhibicije prigušene i kada se prividno osjećamo stimulisani preko prigušivanja ostalih funkcija mozga od kojih su najvažniji centri za disanje, srčani rad i refleks gutanja. Metabolizam i alkohol Alkohol se veoma brzo apsorbuje iz želuca i crijeva, u prosjeku poslije pet minuta nakon unosa. Jetra je glavni detoksikator organizma i kod zdravih ljudi ima kapacitet da metaboliše jedno alkoholno piće za jedan sat (oko 350 ml piva, oko 150 ml vina ili oko 45 ml žestokog pića). Ukoliko se pije više od jednog pića jedan sat na sat jetra dobija više alkohola nego što ga može da obradi. Sve što nadmašuje kapacitet jetre izbacuje se preko pluća i bubrega, kroz urin i znoj. Potrebno je da osobe koje imaju dijabetes budu veoma obazrive prilikom unosa alkohola s obzirom na to da alkohol mijenja nivo šećera u krvi. Unos malih količina zajedno sa hranom izaziva blagi porast nivoa šećera koji nije zabrinjavajući, ali veće količine mogu dovesti do hipoglikemije. Kod unosa većih količina alkohola jetra uključuje sve svoje radne kapacitete kako bi izmetabolisala alkohol tako 36

Dijabetes i alkohol

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

da izostaje učešće u regulaciji šećera • izbjegavati koktele i druge mješa(otpuštanje glukoze u krv). vine pića s obzirom na to da sadrKao posljedica hipoglikemije pojavže takozvane prazne kalorije, koje ljuju se pospanost, nesvjestica, gubimogu dodatno pogoršati hiperglitak svijesti, koma, a mogući su i smrtkemiju, ni ishodi. • izbjegavati miješanje alkohola s bilo kojom vrstom lijekova jer alkohol Odgovor organizma na alkohol zamože ometati efikasnost lijekova za visi od mnogo faktora dijabetes ili inzulin, • zdravi odrasli muškarci bolje pod- • ne piti alkohol na prazan želudac nose alkohol u odnosu na žene, kako bi spriječili vrlo nizak nivo šemaloljetna lica i stariju populaciju, ćera u krvi, krupnije osobe u odnosu na sitnije, • piti polako kako bi dali jetri dovoljno vremena za detoksikaciju alkohola, • brzo ispijanje žestokih alkoholnih pića uzrokuje nagli skok alkoho- • odabrati pića koja imaju manje alla u krvi, kohola i šećera (suvo vino ili laga• unos alkohola sa masnom i hrano pivo), nom bogatom proteinima smanjuje • piti bezalkoholna pića između ali usporava resorpciju alkohola koji koholnog pića (npr. voda ili sok), u krvi svoj maksimum dostiže tek • izbjegavati piti alkohol odmah nanakon dva sata i niži je u odnosu kon vježbanja, na unošenje iste količine na pra- • uvijek provjeriti nivo glukoze u krzan stomak, vi poslije uzimanja alkohola kako • napici koji sadrže ugljen-dioksid pobi se utvrdilo kako alkohol djeluje mažu resorpciju i podižu nivo alkona organizam, hola u krvi • ako postoji bilo koja komplikacija dijabetesa, pijenje alkohola može samo povećati probleme, Savjeti za dijabetičare • potrebno je nivo šećera u krvi pratiti • žene ne bi trebalo da piju više od kako prije, tako i poslije 24 sata pojednog a muškarci ne više od dva slije uzimanja alkohola i obavezno pića dnevno, prije odlaska na spavanje, • ne piti na prazan želudac i kada je • ukoliko postoje komplikacije kao nivo šećera u krvi nizak, oštećenja nerava u nogama ili ru- • alkohol ne može da zamijeni obrok i ne treba ga smatrati izvorom ugljekama, oštećenje vida ili visok krvnih hidrata, ni pritisak, alkohol treba u potpu• održavati hidrataciju organizma pinosti izbaciti, ćima sa nula kalorija kao što su vo• s obzirom na to da alkohol povećava nivo triglicerida u krvi, sve osobe da i dijetalna soda, koje imaju povećan nivo holesterola • pokušati sa upotrebom laganih piva i triglicerida, ne bi trebalo da unoi razblaženih vina (špricer). se alkohol,


S

Z D R A V S T V O

O „Energija života“ organizuje i sprovodi jedinstveni program obuke roditelja i drugih članova porodice primjenu masaže beba prema programu Međunarodne asocijacije za masažu beba IAIM (www.iaim. net). Ovu obuku je licencirala IAIM i ima za cilj uputiti polaznike u vještine masaže beba, kako bi poboljšali njihov razvoj i pojačali vezu između roditelja i djeteta. Obuku izvodi licencirani instruktor (CIMI). U toku obuke roditelji rade zajedno sa svojim bebama i uče kroz direktan kontakt, dok im instruktor pokazuje pokrete na lutkama. Primjena masaže kod beba je praksa stara više od 1000 godina – drevni običaj u kulturama mnogih naroda. U svijetu beba dodir je prvi osjećaj koji se raspoznaje. Koža se razvija u petoj nedjelji trudnoće te predstavlja formu prve komunikacije bebe sa okolinom. Dodir je prvo i najmoćnije sredstvo komunikacije - kada govorimo o IAIM masaži beba, govorimo prije svega o dodiru, a jedna od najvažnijih potreba bebe je da bude dodirivana. Dok masirate svoju bebu, kroz interakciju ste prisutni i fizički i psihički, što je za bebu najvažnije. Kontakt koža na kožu, vaša blizina, vaš miris, beba može da čuje vaše disanje, vaše otkucaje srca, gledate se, vi joj pričate, a ona odgovara osmijehom i gugutanjem, opušteni ste, lijepo vam je - sve su ovo elementi povezivanja, a oni stvaraju obostrani osjećaj ljubavi, sigurnosti, poštovanja, sreće, razumijevanja, pripadnosti. Ova duboka emotivna povezanost koja se uspostavlja u prvoj godini života, predstavlja temelj za povjerenje, hrabrost, vjeru, ljubav i oslonac tokom cijelog života. Dobrobiti za bebu: - Masaža stimuliše glavne sisteme (CNS, varenje, imuni sistem, cirkulaciju, respiratorni, limfni sistem) - Razvija se svijest o sopstvenom tijelu, osjećaj za ravnotežu i koordinaciju - Sposobnost učenja i koncentracije - Rast i jačanje mišića, poboljšava elastičnost i tonus mišića - Masaža ublažava pojavu gasova i grčeva (Vimala je razvila poseban sistem masaže koji povoljno utiče na organe za varenje i eliminaciju) - Ublažava bolove rasta i tenzije u mišićima - Neugodnosti pri nicanju zuba - Masaža utiče na opuštanje – manje plakanja, bolje spavanje, samoregulacija (lakše se budi, bez plača, samoumirivanje) 38

SO „Energija života“

Masaža beba Pripremila: Slavica Kecman

- Smanjuje koncentraciju hormona stresa kod bebe, a povećava koncentraciju hormona sreće i zadovoljstva - Posebno treba istaći dobrobiti na psihomotorni razvoj prijevremeno rođene djece i djece sa posebnim potrebama.

prevaziđu bujicu osjećanja zbog nove situacije, takođe, smanjiće se i ljubomora. Na obukama roditelji nauče kako da prilagode masažu djetetu kako bude raslo, tako da mogu da masiraju stariju djecu (kod djece školskog uzrasta kada se jave „bolovi rasta“ masaža može da

Dobrobiti za roditelje: - Razvoj bondinga i povezivanje bebe i roditelja/staratelja - Smanjuje nivo hormona stresa kod roditelja/staratelja - Pospješuje laktaciju i olakšava dojenje - Umanjuje mogućnost pojave postporođajne depresije - Olakšava razumijevanje bebe, tumačenje njenih potreba i signala - Poboljšava kvalitet komunikacije sa bebom - Ojačava samopouzdanje IAIM masaža je divan način da se očevi dodirom povežu sa svojim beba-

bude djelotvorna). Starija djeca mogu takođe da masiraju bebe. Masaža postaje igra u kojoj svi uživaju. Sa masažom može da se počne od prvog dana po rođenju, od trenutka kada su roditelji i beba spremni da zajedno zaplove u ovaj čarobni svijet.Obuka je namijenjena roditeljima/starateljima beba starosti do 12 mjeseci, traje pet nedjelja, jednom nedjeljno po dva časa. SO „Energija života“ organizuje i sprovodi jedinstveni program obuke roditelja i drugih članova porodice primjeni masaže beba prema programu Međunarodne asocijacije za masažu beba IAIM (www.iaim.net). Ovu obuku je licencirala IAIM i ima za cilj uputiti polaznike u vještine masaže beba, kako bi poboljšali njihov razvoj i pojačali vezu između roditelja i djeteta. Obuku izvodi licencirani instruktor (CIMI). U toku obuke roditelji rade zajedno sa svojim bebama i uče kroz direktan kontakt, dok im instruktor pokazuje pokrete na lutkama. Sa masažom može da se počne od prvog dana po rođenju, od trenutka kada su roditelji i beba spremni da zajedno zaplove u ovaj čarobni svijet. Obuka je namijenjena roditeljima/ starateljima beba, a svi zainteresovani mogu da se prijave u inbox, na e-mail: so.energija.zivota@gmail.com ili na kontakt tel. 065 649 260.

ma i nadoknade prednost koje mame prirodno imaju kroz trudnoću, porođaj i dojenje. Starijoj djeci pomaže da lakše prihvate novog člana porodice i da


Preuzeto iz:

O

Broj 101, godina IX, septembar 2017.

d najranijeg djetetovog uzrasta pa do adolescentnog doba, roditelji se pitaju koliko sna je djetetu potrebno. Potrebe su različite od jedne do druge individue, ali neke preporuke, koje su zasnovane na naučnim dokazima, pomažu da roditelj ima predstavu o količini potrebnog i stvarnog sna, tj. svakodnevne dužine spavanja njegovog djeteta. U Sjedinjenim Američkim Državama postoji udruženje pedijatara koje se zove Američka pedijatrijska akademija i vrlo je uticajno kako u struci, tako i u javnosti. Imam utisak da bi bilo dobro da se i kod nas struka malo više pita, pa bi se sigurnije osjećali i pacijenti i mi, i svi bismo se kretali u granicama planiranog, predvidivog i preporučenog. Preporuke za period od 24 h, uključujući i dnevno spavanje, po Američkoj pedijatrijskoj akademiji: • Odojčad, 4-12 mjeseci 12 do 16 h • Mala djeca, 1 do dvije godine 11 do 14 h • Predškolska djeca, 3 do 5 godina 10 do 13 h • Školska djeca, 6 do 12 godina, 9 do 12 h • Tinejdžeri i adolescenti 8 do 10 h Ove brojke vjerovatno iznenađuju roditelje koji treba da se zapitaju da li šalju djecu na spavanje dovoljno „rano“? Roditelji koji rade su prinuđeni da spavaju ne više od 5 do 6 sati, što ugrožava njihovo socijalno i psihološko „funkcionisanje“ u toku dana, a i uvećava rizik od drugih zdravstvenih problema. Mnogi od njih vjerovatno razmi-

Z D R A V S T V O

Higijena spavanja:

Koliko sna je djetetu potrebno?

Dr Nina Pejović Mandić, PZU Doktorica Mica, Podgorica, Petrovac

šljaju da propušten pokoji sat spavanja tu i tamo ne utiče na dijete dugoročno. Detalja ispitivanja u Americi su pokazala da većina djece ne postiže preporučenu dužinu sna, a glavni problem je, smatraju, u nepoštovanju rutine za odlazak na spavanje. Rezultati istraživanja takođe pokazuju da nedovoljno sna vodi u razdražljivost, teškoće u koncentraciji, depresiju, povišen krvni pritisak, glavobolju, prekomjernu tjelesnu težinu. Na drugoj strani su djeca (koja dovoljno spavaju) sa zdravijim imunim sistemom, boljim rezultatima u školi i boljim mentalnim zdravljem. Evo šta američki pedijatri preporučuju: Neka porodični prioritet bude da organizacija dnevne dinamike podrazumijeva i dovoljno sna - roditelji treba da budu uzor djeci. Ako se provode noćni sati s tinejdžerom da bi se pročitala lektira ili vježbala matematika pred pismeni - on ne dobija dobru poruku. Ako se spavanju da na važnosti, dijete shvata da je to važno kao jesti zdravo i biti fizički aktivan, dio zdravog stila života.

Ustaljeni dnevni ritam buđenja, obroka, popodnevnog odmora, vremena za igru i rekreaciju, daje djetetu osjećaj sigurnosti i stabilnosti. Takođe, omogućava da se s lakoćom uđe u ritual odlaska na spavanje. BBB je američka preporuka postupne “pripreme za krevet“- Brush, Book and Bad (pranje zuba, knjiga za uspavljivanje i, na kraju, krevet - san). Druženje mališana s knjigom je neobično važno od najranijih dana u ovo digitalno vrijeme ekrana - ali o tome nekom drugom prilikom. Ova rutina se može primjenjivati i van doma, bilo gdje da se porodica našla. Boravak na vazduhu i fizička aktivnost su takođe važni za dobar san. U krevetu manjeg djeteta neka se nađe omiljena igračka ili ćebence, a svjetlost da bude prigušena. Roditelji treba da budu svjesni činjenice da se ciklus spavanja i budnosti kod tinejdžera pomjera za 2 h kasnije – njihovom ritmu ne ide u prilog rani početak škole i američki pedijatri se bore da škola startuje bar u 8,30 (1 h kasnije od sadašnjeg rasporeda). Takođe, stav prema „ekranima” mora biti dosljedan: njima nema mjesta u sobi u kojoj dijete spava, a upotreba ograničena na dogovoreno vrijeme u toku dana. Djeca ne treba da budu preopterećena dnevnim aktivnostima - u svakoj životnoj dobi treba da imaju dovoljno vremena za igru i opuštanje. Fizičkim aktivnostima nije mjesto u večernjim satima - tada se dijete postepeno „usporava“ i priprema za počinak. Na kraju, ako ima poremećaja sna posavjetujte se sa svojim pedijatrom. On, ipak, uvijek može dati pravi savjet (ovo je subjektivna preporuka autora). 39


F

F A R M A C I J A

aktori rizika kao što su arterijska hipertenzija, pušenje, povišene vrijednosti holesterola i glukoze u krvi, svakodnevna izloženost stresu, nezdrava ishrana i fizička neaktivnost su važan doprinos nastanku kardiovaskularnih oboljenja. Uprkos velikim dostignućima u prevenciji i liječenju kardiovaskularna oboljenja su u Bosni i Hercegovini glavni uzrok smrtnosti i čine više od 50% svih uzroka smrti. Veliki broj kliničkih studija dokazale su da primjena lijekova iz grupe ACE inhibitora (inhibitora angiotenzin konvertirajućeg enzima) smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih događaja, uključujući smrtni ishod kardiovaskularnog porijekla s najvećim benefitima kod visokorizičnih pacijenata. Jedna od najvećih studija je i studija koja je promijenila smjernice je HOPE studija (Heart Outcomes Prevention Evaluation Study). Studija je dizajnirana kao randomizirana, dvostruko slijepa, placebo kontrolisana i multicentrična studija, a uključivala je 9297 pacijenata starijih od 55 godina i sa povišenim kardiovaskularnim rizikom. Pacijenti su imali potvrđenu koronarnu bolest, bolest perifernih arterija ili su imali dijabetes melitus i bar jedan dodatni faktor rizika. Pacijenti su praćeni 3,5 godine, a kod uključivanja u studiju svi pacijenti su bili normotenzivni ili su u to stanje dovedeni primjenom terapije. Pacijenti su randomizirani u dvije grupe: grupa koja je primala placebo i grupa koja je primala ramipril u dozi od 10 mg. Rezultati HOPE studije su dokazali jasne vaskularne i metaboličke benefite primjene ramiprila bez obzira na faktore rizika ili dodatnu terapiju. Svi benefiti ramiprila su bili neovisni od njegovog antihipertenzivnog djelovanja. Nakon HOPE studije otvorene su nove terapijske mogućnosti primjene ramiprila kod pacijenata sa visokim kardiovaskularnim rizikom bilo da imaju hipertenziju ili su normotenzivni, te pacijenata koji imaju dijabetes melitus i bar jedan faktor rizika bez obzira na vrijednost krvnog pritiska, a sve u cilju smanjenja rizika od nastanka kardiovaskularnih događaja. Zbog navedenih benefita, ramipril je uvršten u važeće smjernice za prevenciju i liječenje kardiovaskularnih oboljenja. Tenpril® (ramipril) spada u grupu lijekova koji inhibiraju djelovanje angiotenzin konvertirajućeg enzima i pretvorbu angiotenzina I u jaki vazokonstriktor angiotenzin II. 40

Ramipril – ACE inhibitor koji je promijenio smjernice

Uloga lijeka Tenpril® (ramipril) u kardiovaskularnoj prevenciji Doc. dr. Ramiz Hajrić, kardiolog

Tenpril® u odnosu na ostale ACE inhibitore ima najšire indikacijsko područje koje obuhvata: liječenje hipertenzije, srčanu insuficijenciju, stanje nakon infarkta miokarda, liječenje bubržnih oboljenja koje obuhvata dijabetičku i nedijabetičku nefropatiju, te prevenciju kardiovaskularnih oboljenja kod pacijenata sa povišenim kardiovaskularnim rizikom, uključujući i pacijente sa dijabetesom melitusom i najmanje jednim dodatnim faktorom rizika.

Bosnalijek osvojio prestižnu nagradu

Lysobact, proizvod sa dugogodišnjom tradicijom, osvojio je prvo mjesto u kategoriji lijekova za bolno grlo s najvećom prodajom u Rusiji, a Bosnalijeku je dodijeljena prestižna nagrada “Consumer Health Choice Awards 2017”, 19. septembra u Moskvi. „Veoma smo sretni što smo osvojili ovu prestižnu nagradu”, izjavila je nakon preuzimanja nagrade Valentina Buchneva, direktorica predstavništva Bosnalijeka u Ruskoj Federaciji. Direktorica Buchneva je dodala da je Lysobact prvi put registrovan u SSSR-u 1982. godine te da je postao popularan zbog svojih jedinstvenih prednosti, a to su prirodna sigurnost i spektar antiseptičkog djelovanja. „Lysobact je jedinstven lijek koji sadrži lizozim na ruskom tržištu lijekova za bolno grlo, a koji ne sadrži hemijske antiseptike. Ova činjenica čini Lysobact optimalnim izborom ne samo za odrasle osobe već i za osjetljive kategorije potrošača, kao što su djeca, trudnice i dojilje”, naglasila je direktorica Buchneva. Lysobact je jedinstven proizvod koji sadrži prirodni antiseptik lizozim, bez supstanci koje su strane tijelu. Obzirom na spektar djelovanja antiseptika lizozima, Lysobact eliminiše uzroke bolnog grla – viruse, bakterije i gljivice. Ceremoniji uručivanja prestižne nagrade “Consumer Health Choice Awards 2017”, prisustvovalo je više od 500 predstavnika vodećih farmaceutskih kompanija. Ova nagrada je još jedno značajno postignuće Bosnalijeka u 2017. godini. Bosnalijek je dobio GMP certifikat u martu 2017. godine, koji je izdalo Ministarstvo industrije i trgovine Ruske Federacije te smo postali jedna od prvih kompanija koja posluje u Rusiji s evropskom lokacijom proizvodnje, koja je prošla rusku GMP inspekciju. Pod pokroviteljstvom QuintilesIMS-a, američke multinacionalne kompanije koja pruža usluge mješovitim industrijama zdravstvenih informacionih tehnologija i kliničkog istraživanja, nagrada Consumer Health Choice je direktan dokaz uspjeha na ruskom farmaceutskom tržištu. Ocjenjujući rezultate prodaje tokom 12 mjeseci iz širokog ranga maloprodajnih lanaca, QuintilesIMS daje objektivnu sliku marketinške strategije i učinkovitosti komunikacija te općenito poslovanja farmaceutske kompanije.

Tenpril® je prvi tkivnospecifični/lipofilni ACE inhibitor odobren za primjenu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja kod visokorizičnih pacijenata, uključujući pacijente sa dijabetesom. Kod pacijenata sa povišenim kardiovaskularnim rizikom Tenpril® smanjuje smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja za 26%, rizik od nastanka moždanog udara za 32%, rizik od nastanka infarkta miokarda za 20%, te rizik od nastanka novih slučajeva dijabetesa melitusa za 34%. Zahvaljujući visokom stepenu lipofilnosti i boljem djelovanju na tkivni angiotenzin konvertirajući enzim (ACE), uključujući i vaskularni ACE, Tenpril® osigurava bolju zaštitu ciljnih organa te usporava napredovanje ateroskleroze. Nefroprotektivno djelovanje lijeka Tenpril® dokazano je kod pacijenata sa dijabetičkom i nedijabetičkom proteinurijom. Kod pacijenata sa nedijabetičkom proteinurijom, Tenpril® smanjuje izlučivanje proteina putem bubrega za više od 50%. Tenpril® prevenira nastanak terminalne faze bubrežne insuficijencije kod više od polovine liječenih pacijenata sa nedijabetičkom proteinurijom. Kod ovih pacijenata Tenpril® produžava vrijeme do potrebe za hemodijalizom ili transplantacijom bubrega za prosječno 1,5 do 2,2 godine, te produžava preživljavanje za prosječno 1,2 do 1,4 godine. Tenpril® je na tržištu dostupan u jačinama od 2,5 mg, 5 mg i 10 mg, i pakovanjima od 30 tableta. Literatura:

Heart Outcomes Prevention Evaluation (HOPE) Study Investigators. Lancet. 2000;355.253-259. Zavod za javno zdravstvo FBIH, Zdravstveno stanje stanovništva i zdravstvena zaštita u Federaciji Bosne i Hercegovine 2014. godina, Sarajevo, srpanj 2015. godine Porter AM. Ramipril in non-diabetic renal failure (REIN study) Ramipril Efficiency in Nephropathy Study, Lancet. 1997 Sep 6;350(9079):736; author reply 736-7. Lonn E et al. Effects of ramipril and vitamin E on atherosclerosis: the study to evaluate carotid ultrasound changes in patients treated with ramipril and vitamin E (SECURE), Circulation. 2001 Feb 20;103(7):919-25.


U

F A R M A C I J A

fazi III kliničke studije COMPASS, inhibitor Faktora Xa, rivaroksaban (Xarelto®) kompanije ’’Bayer’’ u dozi za vaskularne bolesti od 2,5 mg dva puta dnevno, u kombinaciji sa aspirinom od 100 mg jedanput dnevno, smanjio je rizik od ishoda moždanog udara, kardiovaskularne smrti i infarkta miokarda za 24% (relativno smanjenje rizika) kod pacijenata sa hroničnom koronarnom arterijskom bolešću ili perifernom arterijskom bolešću. U ovoj studiji upoređen je kombinovani pristup sa monoterapijom aspirinom od 100 mg koji se uzima jedanput dnevno. Pacijenti koji su obuhvaćeni studijom već su dobijali preporučenu terapiju prema međunarodnim smjernicama za hipertenziju, visok holesterol i dijabetes. Doza rivaroksabana od 5 mg, uzeta dva puta dnevno, takođe je podvrgnuta ispitivanju, međutim, razlika u primarnom ishodu nije imala statistički značaj. Ovi podaci su prezentovani u toku dvije kliničke Hot Line prezentacije na Kongresu Evropskog udruženja kardiologa 2017. godine u Barseloni, Španija, 26-30. avgusta. Rezultati kardiološke studije COMPASS odmah su objavljeni u medicinskom časopisu The New England Journal of Medicine. COMPASS je dio obimne evaluacije rivaroksabana koja će, kada bude završena, obuhvatiti više od 275 000 pacijenata u kliničkim probama i studijama iz realnog svijeta. Pored studije COMPASS, ’’Bayer’’ vrši ispitivanja rivaroksabana i u drugim studijama iz kardiovaskularne oblasti uključujući VOYAGER PAD i COMMANDER-HF.

O Xareltu (rivaroksaban) Rivaroxaban je ne-vitamin K antagonist oralni antikoagulans (NOAC) za liječenje velikog broja indikacija i na tržištu je dostupan pod fabričkim nazivom Xarelto. Xarelto je odobren za sedam indikacija po čemu prednjači među lijekovima za prevenciju venskih i arterijskih tromboembolijskih stanja: • Prevencija moždanog udara i sistemskog embolizma kod odraslih pacijenata sa nevalvularnom atrijalnom fibrilacijom sa jednim ili više riziko faktora 42

Novosti, Berlin, 27. avgust 2017.

Kongres Evropskog udruženja kardiologa Podaci COMPASS studije, koja obuhvata 27.395 pacijenata, predstavljeni na Kongresu Evropskog udruženja kardiologa 2017. godine: Lijek Xarelto® kompanije ’’Bayer’’ značajno je smanjio kombinovani rizik od moždanog udara, kardiovaskularne smrti i infarkta miokarda kod bolesnika sa hroničnom koronarnom ili perifernom arterijskom bolešću za 24%

• Liječenje plućne embolije kod odraslih pacijenata • Liječenje duboke venske tromboze kod odraslih pacijenata • Prevencija rekurentne plućne embolije i duboke venske tromboze kod odraslih pacijenata • Prevencija venske tromboembolije kod odraslih pacijenata koji se podvrgavaju elektivnoj hirurškoj operaciji kuka • Prevencija duboke venske tromboze kod odraslih pacijenata koji se podvrgavaju elektivnoj hirurškoj operaciji koljena • Prevencija aterotrombotskih događaja (kardiovaskularna smrt, infarkt miokarda ili moždani udar) poslije akutnog koronarnog sindroma kod odraslih pacijenata sa povišenim kardijalnim biomarkerima i bez prethodnog moždanog udara ili prolaznog ishemijskog napada koji su dobijali samo acetilsalicilnu kiselinu ili acetilsalicilnu kiselinu u kombinaciji sa klopidogrelom ili tiklopidinom. Premda se licence mogu razlikovati od zemlje do zemlje, Xarelto je odobren za svih sedam indikacija u preko 130 zemalja svijeta. Za više informacija o trombozi, posjetite internet stranicu www.thrombosisadviser.com Za više informacija o Xareltu, posjetite internet stranicu www.xarelto.com

kompanije ’’Bayer’’ i usluge namijenjeni su unapređenju ljudske dobrobiti i kvaliteta života. Istovremeno, jedan od glavnih ciljeva ove kompanije je da stvara vrijednosti kroz inovacije, razvoj i povećanu rentabilnost. ’’Bayer’’ je posvećen načelima održivog razvoja, kao i društvenoj i etičkoj odgovornosti koju ima kao korporativni građanin. U toku fiskalne 2016. godine u Grupi je bilo zaposleno približno 115 200 ljudi, a ostvaren prihod od prodaje iznosio je 46,8 milijardi eura. Kapitalni izdaci iznosili su 2,6 milijarde eura, a troškovi istraživanja i razvoja 4,7 milijarde eura. U ove brojke ubrajamo i podatke o poslovanju s visokotehnološkim polimerima, koje od 6. oktobra 2015. godine posluje kao samostalna kompanija pod imenom ’’Covestro’’. Za više informacja, posjetite internet stranicu www.bayer.com. Kontakt: Suada Deljkovic, phone +387 62 348 838 E-mail: suada.deljkovic@bayer.com Za više informacija posjetite internet stranicu: www.bayerpharma.com. ak/rb (2017-0236E)

Izjave koje se odnose na budućnost poslovanja Ovo saopštenje može sadržati izjave koje se odnose na budućnost poslovanja zasnovane na aktuelnim pretpostavkama i prognozama uprave kompanije ’’Bayer’’. Razni poznati i nepoznati rizici, neizvjesnosti i ostali faktori mogu dovesti do materijalnih razlika između stvarnih budućih rezultata, finansijske situacije, razvoja ili rezultata kompanije i procjena navedenih u ovom saopštenju. O ovim faktorima se govori u izvještajima kompanije ’’Bayer’’ koji su dostupni na internet stranici www.bayer.com. Kompanija ne snosi nikakvu odgovornost za ažuriranje ovih izjava koje se odnose na budućnost poslovanja niti za njihovo Bayer: Nauka za bolji život Bayer je globalna kompanija sa os- usklađivanje s događajima i razvojima novnim djelatnostima u oblastima zdrav- u budućnosti. L.BA.COM.09.2017.0572 stvene zaštite i poljoprivrede. Proizvodi


Profesionalni OmniBlender V modeli TM-800A

ži r b j na

Noževi sa šest izuzetno oštrih sječiva izrađenih od nerđajućeg čelika Snažan, brz ali ekonomičan motor od 3 konjske snage - 3HP , potrošnje do 950W - najtiši u klasi. OmniBlender V, za desetak sekundi, sa lakoćom seče, melje, drobi led, pravi ukusne napitke od voća i povrća, tople supe, soseve, sladolede od smrznutog voća, piree, melje žitarice i semenke i pravi brašno, koktele, sprema najzdraviju bebi hranu, čorbe i dr. Efikasno kida čak i ćelijsku stukturu voća, povrća i zeleniša i tako u potunosti oslobađa sve hranljive sastojke - vitamine, minerale, enzime, amino kiseline itd. OmniBlender V je po mnogo čemu superioran u odnosu na mnogo skuplje blendere i sigurno je daleko najbolja kupovina na tržištu visoko profesionalnih blendera.

i las k u

brzinom blendiranja do

38.000

450,00 KM sa PDV-om

obrtaja u minuti

sa posudama

1.5l

Hurom sokovnik HE-DBE04 (HU-500)

542,00 KM sa PDV-om

HUROM je zasigurno svjetski broj 1 u izradi sokovnika za hladno cijeđenje što su potvrdili milioni zadovoljnih korisnika širom svijeta.

Sve informacije na broj : +387 65 591 337; E-mail: jelena.brocilovic@yahoo.com


PRIRODA I

V

Z D R AV L J E

rijeme je kada sve miriše na pečene paprike, svježe pripremljen domaći ajvar, turšiju i ostale jesenje đakonije… Kako smo svi navikli na svakidašnju zimnicu, mi vam u ovom broju časopisa donosimo odlične recepte davno zaboravljenih jela. Neka ova zima bude malo drugačija, jer ćete uživati u fenomenalnim ukusima divljeg voća i zdravoj zimnici. Voćna turšija, ljekoviti eliksir naših predaka Turšija od divljeg voća je jedno od najstarijih zdravih pića naših predaka. Pravi se od šumskih plodova i divljeg voća. Zahvaljući divljem, jakom i vrlo zdravom voću ova turšija je carica kada je u pitanju jačanje imuniteta. Ako redovno pijete ovaj napitak, vjeruje se, možete doživjeti duboku starost. Obično se priprema u jesen, a bogata je enzimima, mineralima, vitaminom C i antioksidantima. Jedan je od najvažnijih napitaka zimi, jer efektivno štiti od gripa i prehlada. Pored toga što jača imunitet, ova vitaminska bomba je dobra za one koji imaju problema sa mokrenjem, probavom, sinusima i iskašljavanjem. Zanimljivo je da spada među najbolje domaće lijekove protiv mamurluka. Oni koji su je probali tvrde da poslije jedne šolje voćne turšije mamurluk bude kao rukom odnesen. Ukoliko redovno pijete fermentirani voćni napitak, odnosno turšiju, možete doživjeti duboku i lijepu starost, bez zdravstvenih poteškoća. Ovo se posebno odnosi na turšiju koja se priprema od divljih plodova voća, koji rastu na nezagađenim područjima. Za pripremu turšije koristitee divlje bobice, koje su bogate vitaminom C i antioksidantima. Jako je preporučljivo ovaj napitak piti tokom zime, jer je efikasan prirodni lijek koji štiti od gripa i prehlade.

Neka ova jesen zamiriše na malo drugačiju zimnicu Zahvaljujući divljem, zdravom voću, turšija je jako dobra za jačanje imuniteta. Mnogi ovaj napitak koriste kada imaju problema s mokrenjem, probavom i iskašljavanjem. Voćna turšija ubrzava metabolizam, pa je dobra i za osobe koje su na nekoj dijeti. Dodatni plus da se odlučite isprobati ovaj ljekoviti recept je činjenica da se voćna turšija koristi i kao prirodni, odnosno domaći lijek protiv mamurluka. Evo detaljnog recepta za pripremu ove ljekovite turšije od voća Prvo što treba da uradite jeste da sakupite dovoljnu količinu voća. Kako smo već spomenuli, najbolje je divlje voće, ali ako nemate, mogu i domaće voćke za

Priprema: Jelena Pušac-Broćilović

koje znate da nisu zagađene prskanjem ili drugim tretmanima. Kada kažemo turšija od divljih plodova, onda mislimo na drenjine, šipak, kleku, divlje kruške, divlje jabuke, glog, trnjine, borovnice i druge slične plodove prirode. Jako važno je da pripazite da je voće ubrano, prikupljeno sa nezagađenih područja. Dobro operite voće koje ste ubrali i očistite. U čisto bure, ako imate neko sa pipom na dnu, stavite prethodno pripremljeno voće te bure napunite čistom izvorskom vodom. Obično omjer vode i voća bude oko 4 kilograma voća na 10 litara vode. Sadržaj bureta pokrijte krpom, da bude prozračno, i čuvajte da odstoji oko mjesec dana na sobnoj temperaturi. Kada u buretu počne da kisi, turšija se može piti. Kako piti voćnu turšiju Kada ste počeli piti turšiju, ona obično bude previše kisela pa je možete razblažiti s vodom. Bure možete premjestiti na hladno mjesto da vam sadržaj duže traje, a da se ne pokvari. Ako sebi pravite manju količinu voćne turšije, iskoristite manje staklenke umjesto bureta. Ukoliko želite ubrzati fermentaciju, u smjesu vode i divljeg voća možete dodati ili smeđeg šećera ili domaćeg meda. U tom slučaju turšija će biti spremna da se pije već za 15 dana. 45


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

zatim ostavite da odstoji mjesec dana. Nakon tog perioda tečnost procijedite, plodove propasirajte i dodajte sirup od šećera i vode. Dobijeni liker od trnjine sipajte u sterilizovane tegle i sačekajte još mjesec dana prije nego što počnete sa upotrebom.

Kako se vremenom napitak pije i troši, u bure možete dodavati vodu, s tim da će turšija biti sve blaža i blaža, pa je ne treba dodatno razblaživati s vodom. Napitak je najbolje piti dok je turšija jaka, odnosno kisela, i kada je razblažite s vodom i dodate malo meda.

Mala opreznost kod crnog trna Ukoliko imate osetljivu kožu, direktan kontakt sa cvijetom ili lišćem ove biljke može izazvati iritaciju kože. Ako spadate u ovu kategoriju, koristite rukavice i odjeću sa dugim rukavima pri branju ploda crnog trna.

Trnjina, balkanska aronija U biljnoj medicini koriste se cvjetovi, lišće i kora crnog trna. Zapravo je najpoznatija po svojim antioksidantnim i antiinflamatornim svojstvima. Upotreba trnjine se svodi na to da se u vidu prirodnog jedinjenja smanje neželjeni efekti hemoterapija i poboljša kvalitet života pacijenata. Koristi se i kao tonik, laksativ (cvjetovi su odlični laksativi, bezopasni i odlični za čišćenje) i diuretik. Njeni cvjetovi se mogu koristiti protiv prehlade i zapaljenja grla, sušeno voće se koristi protiv dijareje. Za ispiranje možete koristiti esenciju pripremljenu od suvog korijena. Konačno, plodovi ove divlje biljke sadrže vitamine B i C, organske kiseline, minerale i tanin (koji daje tipičan, kiseo ukus). Crni trn je takođe dobar saveznik u borbi protiv nesanice, visoke temperature, groznice i simptoma koji najavljuju period menopauze kod žena (da bi se eliminisale ili barem umanjile ove tegobe). Za jaču krv pripremite čaj od trnjina, koji je u našem narodu veoma poznat i koristi se dugi niz godina. Na našim prostorima ovo kiselo voće je bogato C vitaminom, posebno ako se bere poslije prvog mraza (kada dostigne zrelost) i od nje se uglavnom sprema čaj, vino, liker, sok, ili pekmez. Ne samo što će pružiti niz zdravstvenih prednosti, potvrdiće i svoju kulinarsku upotrebu, posebno tokom zimskih dana, jer ćete u ostavi imati ne samo ukusnu, već i zdravu slatku zimnicu u kojoj ćete posebno uživati tokom snježnih dana.

Napravite domaći liker od trnjine

46

Kako biste napravili liker od trnjine biće vam potrebno: • 300 g ploda trnjine, • 2 dl vode, • 500 g šećera, • 1 litar domaće rakije. Priprema likera: Uklonite koštice iz voća pa ga ostavite nekoliko dana da se suši. Sipajte ga u sterilisanu flašu i prelijte rakijom, a

Sok od trnjine koji se ne kuva Trnjina, kako bi sačuvala sva svoja nutritivna svojstva jer se termičkom obradom ona gube, može se praviti i bez kuvanja. Pošto se naberu i dobro operu, trnjine preliti vodom, jer je važno da omekšaju. Zatim ih pasirati, dodati malo šećera i limuna kako bi ukus bio ljepši. Trnjina je po sastavu slična aroniji, a njen sok sadrži puno vitamina C, pa se može reći da je prirodni lijek za detoksikaciju organizma, malokrvnosti, sprečavanje prehlade... Čaj od ove biljke dobar je kod dijareje, a džem od trnjina, s druge strane, pomaže u skidanju kilograma. Probajte ljekoviti pekmez od trnjine Sviđa vam se sok od trnjina, a još niste napravili pekmez, pa šta čekate! Evo kako se pravi: Operite dva kilograma bobica trnjine, prelijte ih vodom i ostavite preko noći. Sutradan ih ocijedite, a potom skuvajte u mješavini vina i vode. Nakon što ih iscijedite dodajte im 50 g šećera, a potom nastavite s kuvanjem još 20 do 25 minuta. Vreo pekmez sipajte u sterilisane tegle i dobro zavrnite čepove. Uzimajte dva do tri puta dnevno po jednu kašiku između obroka. Smirićete tegobe u želucu, pojačati apetit i ubrzati varenje.


PRIRODA I

Z D R AV L J E

Etarska ulja sa antivirusnim delovanjem

Cinnamomum-camphora

E

tarsko ulje ravensare je jedno od najpotentnijih antivirusnih etarskih ulja koje se koristi kod infekcija virusom gripa, humanim papiloma virusom,virusom herpesa i dr. Pod nazivom ravensara se često nalaze ulja više srodnih biljnih vrsta: Ravensaria aromatica, Ravensaria anisata, Cinnamomum camphora i sl. Cinnamomum camphora (kamforovac) daje nekoliko vrsta etarskih ulja, u zavisnosti od prirodnog staništa. Kamforovac sa prirodnim staništem u Aziji daje etarsko ulje izuzetno bogato kamforom koje ima analgetsko dejstvo, ali istovremeno i neuro i hepatotoksično dejstvo pa je potreban oprez kod korištenja. Uglavnom se koristi u preparatima protiv bolova u kostima i mišićima. Na drugim staništima raste kamforovac hemotip linalol, čije etarsko ulje se na tržištu nalazi kao Ho ulje. Ovo ulje je izuzetno blago i koristi se kod bakterijskih infekcija disajnih puteva i kože. Po karakteristikama je vrlo slično ulju ružinog drveta. U XIX veku je kamforovac prenet na Madagaskar, gde je promena klime izazvala i promene u metabolizmu biljke tako da ona sada sintetiše ulje bogato 1,8 cineolom i αterpineolom. Ovo etarsko ulje je najčešće na našem tržištu pod imenom ravensara sa Madagaskara ili ravintsara. Ravensara aromatica (Lauraceae) je zimzelena drvenasta biljka čije su prirodno stanište šume Madagaskara, mada je sve manje zastupljena zbog učestale eksploatacije. Dostiže visinu i do 30 m, a biljnu drogu čine listovi koji su tamnozeleni, sjajni, elipsastog oblika i sa naličja prekriveni žlezdastim ćelijama koje sadrže etarsko ulje.

Mr ph. Anica Crkvenčić

Primarne aromatične komponente etarskog ulja su: • limonene 19,38% • sabinen 11,40% • methyl chavicol 7,94% • α-pinen 5,55% • linalol 5,26% • methyl eugenol 5,01% • terpinen-4-ol 4% • α-terpinen 2,98% • β-pinen 2,91% • 1,8-cineol 1,08% i dr Ravensara aromatica

1,8-cineol

• Humani papiloma virus (HPV) • Virusnih bradavica • Virusnih infekcija digestivnog trakta Može se koristiti pomoću difuzera za inhalacije kod virusnih infekcija disajnih puteva. Takođe se može pomešati sa nekim baznim uljem (makadamija, kajsija, lešnik i dr.) i masirati u predelu grudnog koša i leđa. Obično se koristi 20 kapi etarskog ulja pomešano u 8 ml baznog ulja. Za tretman HPV infekcija se koriste topikalni preparati u vidu gela ili kreme kao i vagitorije u koje je inkorporirano etarsko ulje ravensare.

α-terpineol

Etarsko ulje ravensara se koristi kod virusnih infekcija: • Grip • Herpes

Ravensaria anisata

47


ZDRAVSTVO - SRBIJA

P

rofesor dr Lukas Rasulić je jedan od naših najuglednijih neurohirurga, širom Evrope i sveta poznat kao ekspert za hirurgiju perifernog nervnog sistema i brahijalnog pleksusa. Dr Rasulić je profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu i načelnik Odeljenja za hirurgiju perifernog nervnog sistema, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola Neurohirurške klinike - Kliničkog centra Srbije. Objavio je više desetina knjiga i preko 200 naučnih radova, kod nas i u svetu. Koautor je kapitalnog dela - Medicinske enciklopedije. U tim radovima obrađena je skoro celokupna neurohirurška problematika. Na najviši nivo unapredio je timski rad i povezao stručnjake sličnih interesovanja iz oblasti neurohirurgije, hirurgije, mikrohirurgije, neurologije, maksilofacijalne hirurgije, fizikalne medicine i rehabilitacije. Rezultat toga je svakodnevna saradnja sa stručnjacima iz Evrope i sveta. Profesor Rasulić intenzivno sarađuje sa Medicinskim centrom Chigasaki Tokoshukai i Shonan Kamakura General Hospital u Japanu, Međunarodnim neuronaučnim institutom u Hanoveru - Nemačka, Univerzitetskom neurohirurškom klinikom u Veroni - Italija, Medicinskim centrima u Španiji i Danskoj, kao i medicinsko-istraživačkim centrima u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Južnoj Americi. Profesor je po pozivu na više evropskih univerziteta, gde predaje i obavlja operacije. Dobija pozive na sve kongrese i simpozijume iz oblasti hirurgije perifernog nervnog sistema. Dobitnik je nagrade Columella Award u Italiji za najbolji rad i prezentaciju, kao i nagrade Kliničkog centra Srbije za naučnoistraživačku delatnost. Profesor dr Lukas Rasulić ima malo slobodnog vremena, ali nakon stručnih putovanja u Španiju i Dansku, odvojio je vreme i za čitaoce časopisa “Medici.com”. Profesore Rasuliću, Vi nastavljate čuvenu školu neurohirurgije perifernog nervnog sistema u Srbiji, prof. dr Miroslava Samardžića i prof. dr Zorana Roganovića? Srpska neurohirurgija ima u svojoj istoriji veliku tradiciju hirurškog lečenja perifernog nervnog sistema. Počevši od profesora Vojislava Subotića, pionira i osnivača Medicinskog fakulteta u Beo48

Intervju

Prof. dr Lukas Rasulić

Profesor Medicinskog fakulteta - Beogradski univerzitet Načelnik Odeljenja za hirurgiju perifernog nervnog sistema, funkcionalnu neurohirurgiju i hirurgiju bola, Klinički centar Srbije Svetska federacija neurohirurga - Komitet za hirurgiju perifernog nervnog sistema potpredsednik Evropske asocijacije neurohirurga - predsednik Sekcije za hirurgiju perifernog nervnog sistema, Svetska akademija neurohirurga - jedini član iz Srbije i sa ovih prostora Evropska akademija nauka i umetnosti - član Predsednik Udruženja NH Jugoistočne Evrope Predsednik Udruženja neurohirurga Srbije Sunderland Society - USA – 33. i poslednji član International Neuro Science Journal – glavni urednik Oženjen- supruga Katarina, dipl. pravnik, dvoje dece kćerka Milica i sin Mihailo

gradu, koji je u svojim radovima između dva svetska rata, naročito u zbrinjavanju i lečenju pacijenata tokom Prvog svetskog rata, imao dosta iskustva sa ratnim povredama perifernih nerava. Radove je posle toga objavio u eminentnim časopisima. Od tog vremena lekari su se povremeno bavili ovom hirurgijom, ali pravi doajen hirurgije perifernog nervnog sistema, čija je dugogodišnja praksa i karijera bila zasnovana, između ostalog, na dobrim rezultatima u lečenju ovih pacijenata je prof. dr Miroslav Samardžić. On je jedan od stubova na kojima se temelji ova hirurgija na ovim prostorima. Takođe, i profesor dr Zoran Roganović – VMA – dao je izuzetan doprinos u ovoj patologiji, naročito kada su u pitanju velike serije pacijenata u zbrinjavanju ratnih povreda i to svih modaliteta, tipova povreda, vrsta nerava rameno-nervnog spleta. To su dva imena koji su ovu hirurgiju perifernog nervnog sistema u srpskim okvirima uzdigli i postavili na svetski nivo. Zahvaljući njihovom entuzijazmu i samopregornom radu i rezultatima koje su postigli i radovima koje su objavili u svetskim najpoznatijim časopisima, možemo s ponosom da kažemo da je hirurgija perifernog nervnog sistema jedna od glavnih karakteristika

neurohirurgije u Srbiji. Srpska neurohirurgija je zauzela značajnu poziciju u svetu. Mi na Klinici za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije imamo veliku tradiciju i posebno odeljenje koje se bavi hirurgijom povreda i oboljenja povreda perifernog nervnog sistema. Radi se o hirurškom lečenju svih mogućih tipova, odnosno vrsta patoloških supstrata kada su u pitanju povrede i oboljenja nervnog sistema. U savremenoj nomenklaturi te povrede se dele na traumatske, iako zvuči kao pleonazam ali nije, to su, znači, traumatske povrede i druge povrede koje mogu da budu i jatrogene, radijacione, termičke, električne. Istovremeno se hirurški leče i pacijenti koji su sa oboljenjima perifernog nervnog sistema kao što su kompresivne neuropatije i tumori. Sticajem okolnosti, od početka moje karijere, sam naišao na profesora Samardžića koji je odmah, u samom startu, mene opredelio da se bavim ovom hirurgijom, pored redovnog posla koji podrazumeva zbrinjavanje pacijenata sa neurohirurškom patologijom, uopšte, ja sam se usavršio u domenu hirurgije perifernog nervnog sistema. Sada, praktično, ja nastavljam školu – tradiciju profesora Samardžića i Roganovića gde je, faktički, Odeljenje za hirurgiju perifernog nervnog sistema Neurohirurške klinike, jedna od vodećih ne samo nacionalnih, već i regionalnih, evropskih i svetskih ustanova koja ima najveće iskustvo i vrlo dobre rezultate i koja je uključena u sve tokove evropskih i svetskih međunarodnih neurohirurških udruženja. Profesore Rasuliću, prošle godine u Leonu – Španija – održan je Simpozijum posvećen hirurgiji perifernog nervnog sistema? Ova tema je izuzetno važna i odnosi se na prepoznavanje značaja hirurgije perifernog nervnog sistema. U Svetskoj federaciji neurohirurga postoji Komitet za hirurgiju perifernog nervnog sistema. U njegovom sastavu su neurohirurzi koji se bave hirurškim lečenjem povreda


Z D R AV S T V O - S R B I J A

perifernog nervnog sistema. Ova oblast nije mnogo popularna, ne samo među mladom populacijom, nego uopšte u neurohirurgiji, iz razloga što se se tu ne vide odmah rezultati lečenja i na krajnji ishod lečenja mogu da utiču različiti faktori, tako da je to razlog što se ovom hirurgijom u svetu ne bavi mnogo ljudi. U neurohirugiji je ova oblast prilično zapostavljena, ali poslednjih desetak godina javlja se sve više interesovanja za ovu hirurgiju među mlađom populacijom. Polako se prepoznaje značaj ove hirurgije. Koje je mesto srpske neurohirurgije u Evropi? Srbija je imala, a ima i sada uvek izuzetno visoko mesto u evropskoj i svetskoj neurohirurgiji. Komunikacija naših stručnjaka sa stručnjacima u svetu je prepoznata kao vrlo važna. Razmena tih iskustava je na korist svih i pacijenata i samih doktora. Tako da je mesto Srbije u evropskim i svetskim okvirima apsolutno utemeljeno na bazi struke i na bazi velikog iskustva naših doktora. Kakav je odnos medicine i savremene tehnologije? Pitanje je opravdano i na mestu, jer u 21. veku tehnologija se menja ne iz meseca u mesec, ne iz dana u dana, nego praktično iz trenutka u trenutak. U svakom momentu, iz svih krajeva sveta dobijate informacije da su se pojavile tehnološke inovacije, koje mogu da utiču na kvalitet lečenja pacijenata. Istovremeno, bazična nauka radi na utemeljenjima svega ovoga da bi se pospešilo lečenje pacijenata, naročito sa povredama perifernog nervnog sistema. Uticaj tehnologije je veliki, ali nije presudan, hirurg i dalje daje odlučujući doprinos kvalitetu i krajnjem ishodu lečenja. Profesore Rasuliću, krajem oktobra u Beogradu će biti održan Drugi teorijski i praktični -Hands on - kurs iz hirurgije perifernog nervnog sistema i brahijalnog pleksusa? Želim da pozovem sve zainteresovane, neurohirurge, plastične hirurge, ortopede, vaskularne hirurge, fizijatre, neurologe da dođu u Beograd 31. oktobra na Medicinski fakultet i Institut za anatomiju “Niko Miljanić”- gde će kurs biti održan. Kurs organizuje Komitet za hirurgiju perifernog nervnog sistema, Svetske federacije neurohirurga. To je najviši nivo edukacije na humanom kadaverskom materijalu. Nama je pripala privilegija da organizujemo taj kurs. Očekuje se oko 150 učesnika iz Evrope,

Prof. dr Lukas Rasulić i dr Andrija Savić sa med. sestrama

SAD, Azije i Afrike. Predavanja će održati 51 ekspert iz oblasti hirurgije perifernog nervnog sistema i anatomije. Pripreme za kurs su sveobuhvatne i traju dugo, a uključeni su eminetni profesori, dekan Medicinskog fakulteta akademik Nebojša Lalić, šef Katedre Instituta za anatomiju “Niko Miljanić”- prof. dr Laslo Puškaš, zatim upravnik Instituta anatomije prof. dr Branislav Filipović, prof. dr Milan Milisavljević i ostala ekipa saradnika koji učestvuju u organizaciji. Oni su prepoznali značaj ovakvog događaja. Kao predavači učestvuju najveća svetska imena koja se bave hirurgijom perifernog nervnog sistema, a polaznici kursa u svim kategorijama biće iz svih delova sveta. Kurs je limitiran na maksimalno 20 hands-on učesnika koji će moći direktno da vežbaju na samom kadaverskom materijalu, a mi ćemo, kao instruktori, da im objašnjavamo kako se to radi. Kurs ima teoretski i opservacioni deo koji je ograničen na 20 učesnika, a teoretski nema ograničenja. To je najviši oblik edukacije. Vrlo smo ponosni na taj kurs i još jednom se zahvaljujem pomenutim eminentnim profesorima koji su dali neprocenjiv doprinos . Događaj nas pozicionira u svetski vrh, to je naš legat koji mi ostavljamo Medicinskom fakultetu. Biće i prateći Sestrinski simpozijum? Tako je, na Institutu za anatomiju “Niko Miljanić” 3. novembra biće organizovan Sestrinski simpozijum. Kao predavači biće eminentni stručnjaci iz Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Odnosi se na edukaciju medicinskih sestara u cilju unapređenja kvaliteta lečenja pacijenata sa oboljenjima perifernog nervnog sistema. To je izuzetno važno, jer bez medicinskih sestara mi ne bismo mogli da funkcionišemo, poznato je da su medicinske sestre duša i srce svake bolnice. Simpozijum će biti održan pod pokroviteljstvom Udruženja neurohirurga jugoistočne Evrope.

Kakva je saradnja sa Republikom Srpskom? Saradnja je odlična i zasniva se na stručno-naučnim kontaktima. Ja lično imam vrlo dobru saradnju i kontakte koji su izvanredni sa svim kolegama ne samo neurohirurzima, nego uopšte i u Banjaluci, Foči, Trebinju, celoj Republici Srpskoj. Mi Republiku Srpsku smatramo kao deo naše kuće. Želim jedino da poručim mlađim kolegama u Republici Srpskoj da bi trebalo da više budu uključeni u sve praktične i teorijske tokove koji se dešavaju. Sa profesorom Rasulićem je nemoguće razgovarati a ne spomenuti Zlatibor? Mene kad pitaju odakle sam – ja kažem Srbin, kosmopolita, intelektualac, naturalizovani Zlatiborac na privremenom radu u Beogradu. Ja sam ljubitelj Zlatibora ne samo kao klimatološkog mesta, vezan sam za Zlatibor u kontekstu ljudi sa kojima imam neraskidive veze. Moj kum Đorđe Aleksandrić i ja, povodom 20 godina našeg prijateljstva, pre tri godine napravili smo proslavu “Dvadeset godina prijateljstva između Zlatibora i mene”. Na toj proslavi je bilo preko hiljadu ljudi, a slogan je bio - Svuda prođi ali na Zlatibor dođi - MENI JE LAKO KADA IZA MENE STOJI PLANINA - rekao sam tom prilikom. Oni su u svakom pogledu mene podržavali u mojim aktivnostima na svekolike načine i ja se osećam kao jedan od Zlatiboraca koji tamo funkcionišu u nekim redovnim tokovima. To je jedno maksimalno uvažavanje i poštovanje na ljudskom nivou iz kojeg proizlazi sve drugo. Zajedno uživamo ne samo na Zlatiboru, već i u Beogradu, Crnoj Gori, gde god stignemo. Imam veliki krug prijatelja, a to se sve odvija zato što je Zlatibor u centru svega. To je nešto što nema cenu. 49


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Domaćin Drugog teorijskog i praktičnog -hands on, međunarodnog kursa iz hirurgije perifernog nervnog sistema i brahijalnog pleksusa - je Institut za anatomiju “Niko Miljanić “Medicinskog fakulteta u Beogradu. Šefa Katedre Instituta za anatomiju “Niko Miljanic”- prof. dr Lasla Puškaša pitali smo kako teku pripreme? Naš glavni cilj je razmena znanja i iskustava nas u Srbiji sa uvaženim kolegama iz inostranstva. Ovakav međunarodni kurs se dešava prvi put na ovom delu Balkana. Institut za anatomiju će biti uključen punim svojim kapacitetom u ovaj kurs kako praktično, tako i teorijski. Ovo je prvi eksperiment tog tipa i nadam se da će postati praksa, operativne tehnike na kadaverima. Znači, kao što kaže latinska poslovica, mortui vivos docent - MRTVI UČE ŽIVE. Mi smo prvi u regionu koji će to uraditi. Pripreme za ovaj ambiciozni projekat teku intenzivno, a s obzirom na

Prof. dr Laslo Puškaš

to da su sa nama eminentni stručnjaci Miodrag Zarić. On nas je najviše podrprof. dr Lukas Rasulić i sve kolege sa žao, kao osnivač Specijalne bolnice za hiperbaričnu medicinu. Gospodin Zarić neurohirurgije, sigurni smo u uspeh. je prepoznao značaj ovog događaja i Profesore Puškaš, međunarodni naš potencijal da možemo nešto više kurs su pomogli i ugledni pojedinci? da uradimo. Kao dobrotvor obezbedio Značajnu pomoć dao je gospodin je početne uslove za operativne tehnike. Dr Milan Aksić, zamenik šefa Katedre Instituta za anatomiju “Niko Miljanić”

Doktore Aksiću,  kakva  je saradnja  sa stručnjacima  u regionu? Na ovu ideju se došlo 2014. godine održavanjem IV kongresa Srpskog anatomskog društva i Prvog kongresa Srpske kliničke anatomije. Tada je gostovala delegacija anatoma iz Republike Slovenije sa kojima su naši anatomi razmenili iskustva o mogućoj organizaciji i zakonskoj regulativi za održavanje kontinuirane medicinske edukacije na kadeveričnom materijalu za brojne hirurške disciplne. Od tog dana do danas se vrlo aktivno radilo na infrastrukturi koja bi omogućila upotrebu kadaveričnog materijala u naučnoistraživačke svrhe. Kongres neurohirurga koji će biti održan krajem oktobra rezultira za50

jedničkom saradnjom svih relevantnih institucija koje učestvuju na izvođenju ovog projekta. Nadamo se da će ovaj stručni skup postati tradicionalan, ali i podsticaj drugim hirurškim specijalnostma da na isti ili sličan način organizuju stručno usavršavanje i pokažu da Medicinski fakultet u Beogradu, zajedno sa Institutom za anatomiju „Niko Miljanić“, može da postane centar za jugoistočni Balkan za kontinuiranu medicinsku edukaciju iz različitih oblasti medicine. Budućnost svih hirurških grana medicine zasniva se upravo na učestaloj medicinskoj edukaciji na kadaveričnom materijalu i razmeni iskustava u mogućnostima različitih hirurških pristupa sa brojnim kolegama iz inostranstva.

Prof. dr Branislav Filipović, upravnik Instituta za anatomiju “Niko Miljanić”


Z D R AV S T V O - S R B I J A

51


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Od 26-29. oktobra u Hotelu “Splendid” u Bečićima biće održan 6. MASSIN KONGRES - međunarodni kongres neurohirurga i neuronauka najvišeg ranga. Kongres organizuju udruženja neurohirurga jugoistočne Evrope, Udruženje neurohirurga Srbije a u saradnji sa Društvom ljekara Crne Gore i Kliničkim centrom Podgorica. Kongres će biti održan pod pokroviteljstvom predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića.

Događaj je svetskog ranga, a specijalni gost Kongresa je profesor Madjid Samii, jedan od korifeja svetske neurohirurgije i neuronauke i ima izuzetan značaj u svetu medicine. Professor Madjid Samii je počasni predsednik Svetske federacije neurohirurga i ima učenike-sledbenike širom sveta. Kandidat je za Nobelovu nagradu. U proteklih 40 godina profesor Madjid Samii je ostavio dubok trag u obrazovanju velikog broja neurohirurga koji danas uspešno rade na svih pet kontinenata. Neurohirurzi iz 40 zemalja - Evrope, Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike, Azije i Afrike učestvovaće na ovom međunarodnom kongresu. Učestvovaće i stručnjaci iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije. Kongres će otvoriti predsednik Crne Gore Filip Vujanović. Očekuje se preko 400 učesnika, a predavanja će održati 80 svetskih eksperata iz oblasti neurohirurgije. Kongres će biti izuzetno značajan za unapređenje zdravstvenog sistema, naročito za unapređenje u oblasti neurohirurgije u Crnoj Gori, ali i u regionu, ističe prof. dr Lukas Rasulić. “Udruženje neurohirurga Srbije, Udruženje neurohirurga jugoistočne Evrope, Udruženje neurohirurga Crne Gore u formiranju , organizuju jedan događaj koji je svetskog ranga. Za nas 52

6. MASSIN KONGRES - u Crnoj Gori

Neurohirurgija kao način života kao neurohirurge je privilegija i čast što smo dobili priliku da organizujemo jedan takav svetski skup neurohirurga kakav nikad ranije nije bio na ovim prostorima, posebno u Crnoj Gori”- kaže naš ugledni neurohirurg prof. dr Lukas Rasulić. Profesor Madjid Samii je poreklom Iranac, a živi i radi u Nemačkoj. Kao svetska figura u neurohirurgiji, on je izuzetan i u ljudskom smislu. Stalno usavršavanje, kontinuirana edukacija, unapređenje intelektualnih kapaciteta – odlike su prof. Samii-ja, koje je preneo na svoje učenike, ističe profesor Rasulić. Njegovi sledbenici - neurohirurzi iz čitavog sveta osnovali su udruženje MASSIN - Madjid Samii society for international hirurgy. Profesora dr Lukasa Rasulića pitali smo kako je odlučeno da Kongres 6. MASSIN - bude u Crnoj Gori. “Jednom prilikom, na prijemu u Iranskoj ambasadi u Beogradu, profesor Samii i je imenovao mene za predsednika narednog 6. MASSIN kongresa, moja ideja je bila da se kongres održi u Crnoj Gori. Ambasador Crne Gore u Srbiji Branislav Mićunović je to odmah prihvatio, kasnije je stigla podrška od relevantnih institucija iz Crne Gore – Akademije nauka, Ministarstva zdravlja, Kliničkog centra, Univerziteta, Medicinskog fakulteta u Podgorici i drugih”. Na pitanje da li je ovo prilika za razvoj i unapređenje neurohirurgije u Crnoj Gori, profesor dr Lukas Rasulić kaže: Kongres MASSIN je upravo namenjen tome. Moja ideja je da se kongres organizuje u Budvi - Bečićima, zato što ja Crnu Goru doživljavam kao svoju matičnu zemlju. To je lajt motiv svega, da se crnogorska neurohirurgija , crnogorske neuronauke, celokupan zdravstveni sistem podignu na jedan nivo koji treba da bude prisutan u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta kao standard. Da se pruži prilika crnogorskim neurohirurzima i mladim doktorima da se upoznaju sa svetskim tokovima. Ovim kongresom

crnogorskim neurohirurzima i neurohirurzima iz regiona, svetska elita dolazi “ispred vrata”. Kongres se održava pod nazivom - NEUROHIRURGIJA KAO NAČIN ŽIVOTA - posvećenest nečemu u životu je jako važno. Kongres će obuhvatiti sve aspekte neurohirurgije, od bazične do inovativne. To je jedinstvena prilika koju treba da iskoriste na najbolji mogući način ne samo crnogorski neuorihirurški establišment, već i neurohirurzi iz čitavog regiona. Ovo je vid usavršavanja koje dobijaju kod kuće. Posebno bih istakao, nastavlja profesor Rasulić, direktorku Kliničkog centra Crne Gore prof. dr Zoricu Kovačević, koja je MASSIN kongres maksimalno podržala, a istakao bih i mog druga sa specijalizacije, načelnika i direktora Klinike za neurohirurgiju u Podgorici prof. dr Novaka Lakićevića u preuzimanju određenih odgovornosti u kontekstu organizacije MASSIN kongresa. Cilj je da se crnogorska neurohirurgija polako razvija u kontekstu svetskih standarda. Svetski standard je jedan neurohirurg na 100.000. stanovnika. Jedno vreme broj crnogorskih neurohirurga je bio vrlo mali. Donedavno prof. dr Pero Lompar, prof. dr Novak Lakićević i dr Milić Janković u Risnu bili su jedini neurohirurzi u Crnoj Gori, koji su aktivno radili svakodnevno sa pacijentima. Korak po korak otvorila se perspektiva i mlađim doktorima koji su stasali. Ima nekoliko mlađih doktora koji su na specijalizaciji neurohirurgije u Podgorici. Oni dolaze i kod nas u Beograd na specijalizaciju u Neurohiruršku kliniku Kliničkog centra Srbije. Rešava se i pitanje udruženja. Crna Gora do sada nije imala udruženje neurohirurga, a na kongresu će biti promovisano novonastalo Udruženje neurohirurga Crne Gore. Zvaničnu promociju će organizovati profesor Madjid Samii, Udruženje neurohirurga jugoistočne Evrope i Udruženje neurohirurga Srbije u Budvi na 6.MASSIN kongresu, ističe prof. dr Lukas Rasulić. 6. MASSIN KONGRES počinje 26.oktobra u Bečićima u Hotelu “Splendid”. Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš


Z D R AV S T V O - S R B I J A

H

iperbarična medicina proučava i Razgovor sa ing. Miodragom Zarićem u praksi primenjuje povoljne terapijske efekte kiseonika pod povišenim pritiskom. To je u svetu priznata terapija koja smanjuje broj bolničkih dana pacijenta. Ugledni inženjer Miodrag Zarić, u vreme sankcija 1994.godine, u “Primena kiseonika pod povišenim pritiskom, višim od atmosferskog, predstavlja napredak koji se po značaju vreme nedostaka lekova i medicinske može porediti sa otkrićem transfuzije krvi i antibiotika,” rekao je Dr J.H. Jacobson iz bolnice ‘Maunt Sinaj’, opreme i velikog broja povređenih u na Prvom kongresu medicine u Amsterdamu. ratnim operacijama, osniva prvi hiberbarični centar u Srbiji. Za više od dve decenije rada kroz Centar za hiperbaričnu medicinu prošlo je stotine hiljada korak je bio verifikovati znanje lekara, pacijenata iz Evrope, sveta i okruženja. Centar se razvijao pod nadzorom primatako da smo 1997. godine, otvorili surijusa dr Nikole Dekleve (1926-2003), bspecijalističke studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Znači lekari - spepionira svetske hiperbarične medicicijalisti dolaze i upisuju subspecijaline u svetskim razmerama, koji je bio stičke studije koje traju godinu dana. i prvi direktor ove značajne ustanove. Predavalo je nekoliko naših profesora, Specijalna bolnica sada ima tri centra a pozvali smo i stručnjake iz sveta ko– u okviru Instituta za ortopedsko-hiji su tu granu medicine stvarali. Tu je rurške bolesti – “Banjica”, Instituta za bilo 27 visiting predavača. Alesandro histofiziologiju Medicinskog fakulteta i Maroni (Italija), Jordi de Sola (Španiu okviru Specijalne bolnice “Merkur” ja) samo su neka od značajnih imena. u Vrnjačkoj Banji. U Specijalnoj bolnici za hiperbaričnu medicinu osnovaTo je bila prva međunarodna škola za na je i laboratorija za fundamentalna hiperbaričnu medicinu u Evropi i jedna istraživanja. od prvih u svetu. Gospodine Zariću, kako ste odlučili da pokrenete Centar za hiperbaričnu medicinu? Ja sam poznavao šta hiperbarična medicina može da uradi, bavio sam se ronjenjem koje uvek prati komore i onda sam znao gde komora može da bude jako delotvorna. U jeku rata i sankcija, 1992. godine, nedostajali su lekovi , bilo je mnogo ratnih povreda, amputacija, gasnih gangrena, mnogo umrlih. Čovek u takvoj situaciji razmišlja kako da pomogne svojoj zemlji. Ja sam mislio da ću najviše pomoći ukoliko obezbedim da se ti ranjenici, koji dolaze sa ratišta, što bolje zbrinu, da im se spasu životi, ekstremiteti. Želeo sam da ostavim nešto iza sebe, nisam krenuo da zaradim, zato je Centar, možda, postao tako veliki i značajan. Kako ste se pripremali? Pripremajući se, ja sam obišao 30-tak centara za hiperbaričnu medicinu u celom svetu, video kako rade. Čak sam naišao na gravuru na kojoj se Aleksandar Makedonski spušta u more u jednoj staklenoj komori. Mi smo s radom krenuli 1994. godine, ali trebalo je da lekari budu edukovani. Zbog toga sam organizavao i seminar u Miločeru. U to vreme sankcija, zakupio sam tri aviona, nabavio kerozin i organizavao dolazak 220 lekara. Dvadeset najpozna54

Hiperbarična medicina

Ing. Miodrag Zarić

tijih stručnjaka iz sveta je doslo i držalo predavanja. Presudio je i ugled tadašnjeg direktora dr Nikole Dekleve, koji je bio poznat u svetu. Strani stručnjaci su došli i pored zabrana svojih zemalja. Štampali ste i časopis? Da, štampali smo časopis “Hiperbarična medicina - novosti” i besplatno ga delili na 1500 adresa lekara, kako bi se oni informisali o hiperbaričnoj medicini. Časopis je uradio dosta u smislu informisanja, jer su lekari vrlo malo znali o hiperbaričnoj medicini. Tu su uglavnom bili prevedeni strani radovi i neka naša iskustva. Do tada hiperbarična medicina nije postojala ni u osnovnim ni u postdiplomskim studijama. Sledeći

Dobili ste i akreditaciju? Dobili smo akreditaciju 2013. godine od Evropskog komiteta i Evropskog koledža za hiperbaričnu medicinu, kao prva škola tog tipa sa Medicinskog fakulteta U Beogradu, tako da se diploma Medicinskog fakulteta subspecijalističkih studija za hiperbaričnu medicinu priznaje svuda u Evropi. To je bio veliki uspeh. Veliko je zadovoljstvo kada čovek vidi da se njegov san ispunjava i da smo postali vodeći u svetu. Odakle dolaze pacijenti? Za ovo vreme, preko dve decenije rada, imali smo više desetina hiljada pacijenata. Pacijenti dolaze iz celog sveta, Amerike, Evrope, Rusije, Kuvajta, Emirata i zemalja regiona. Dolaze i sporti-


Z D R AV S T V O - S R B I J A

sti, ragbisti, košarkaši, fudbaleri. Dolaze još nisu veliki, ja sam presrećan što prvo radi bržeg oporavka posle povrede, im pomažem. jer hiperbarična komora skraćuje vreme oporavka. Drugo, tretman u komori je Koja bi bila vaša poruka? jako dobar u pripremama sportista, kaBilo šta da se radi, treba da se radi punim srcem i da postoji jasan cilj. Čovek da se izlažu velikim naporima. svo svoje znanje treba da usmeri jednom Godine 2014. u Buenos Airesu ste cilju. Mi smo uspeli, cilj smo postigli i naš izabrani za predsednika Svetske aso- Centar je prepoznatljiv u svetu. cijacije za hiperbaričnu medicinu? Da, tačno. To je bilo veliko priznanje za moj rad. U jakoj konkurenciji sam izabran. Nikada sa ovih prostora niko nije bio predsednik svetske asocijacije u medicini. Neki su se i bunili, posebno jedan lekar iz Australije, jer ja sam inženjer a ne lekar. Dobio je interesantan odgovor od Amerikanaca koji su mu pokazali spisak nagrađenih Nobelovom nagradom za medicinu, gde se jasno vidi da nisu svi lekari, da među dobitnicima ima i inženjera. Australijanac je zanemeo. To je bila kruna moje karijere. Jako sam zadovoljan što sam u kritičnom trenutku pomogao svom narodu, što Direktor Specijalne bolnice za hisam pomogao nauci i što sam postavio i afirmisao tu granu medicine da perbaričnu medicinu je inženjer dr Mariana Sedlar. bude prepoznatljiva u svetu. Pokazalo se da je HB komora korisna za bolest autizma kod dece? To je naučno još nepotvrđeno, ali rezultata ima. Na poslednjem kongresu u Kejptaunu data je preporuka da se deca obolela od autizma tretiraju u hiperbaričnim komorama. Pre sedam godina smo krenuli da tretiramo decu obolelu od autizma, na jedini i pravi način, a to je da radimo besplatno. Znači, ni država ni organizacije, niko ne daje nijedan dinar. Tada smo otvorili vrata poverenja sa roditeljima. Ovde se vidi napredak, ukoliko dete ne govori - posle tretmana brže progovori, počne smislenije da govori, a, što je najvažnije, socijalizuje se. Bez obzira na to što ti rezultati

Pitamo je, šta očekuje pacijenta kada dođe? Svakog pacijenta koji dođe u Centar moraju prvo da pregledaju naši lekari, koji procenjuju da li je pacijent indikovan i propisuju mu terapiju. Lekar propisuje terapiju koja je definisana na kojem će pritisku pacijent boraviti tokom terapije, zatim vremenu kojie će provesti u komori, kao i broj ulazaka. Posle toga, pacijent može da uđe u komoru. Ova grana medicine je vrlo bezbedna i ima malo relativnih kontraindikacija. Što se tiče boravka pacijenta unutar hiperbarične komore, mi imamo višemesne komore gde uvek sa pacijentima u komoru tokom terapije ulazi ili

medicinska sestra, ili tehničar ili lekar. Pacijenti nikada nisu sami unutra, ovo je vrlo bezbedna oprema i sa te strane, pritisak povišeni se postiže vazduhom, a pacijenti kiseonik udišu preko maske. Postoji neprestana komunikacija, pored toga što pacijenti imaju pratioca, nekog od medicinskog osoblja, postoji stalna komunikacija sa kolegom koji upravlja komorom. Osim vizuelne komunikacije preko monitora, postoji i audiokomunikacija, tako da je praktično svaki pacijent praćen istovremeno sa dva mesta, medicinske sestre unutar komore i spolja, tehničara pored monitora.

Dr Mariana Sedlar, direktor Specijalne bolnice za hiperbaričnu medicinu

Kakva je tehnologija u svetu? Mi pratimo razvoj tehnologije. U svetu je trend da se hiperbarične komore koje se koriste za kliničku primenu konstrukciono što više razdvoje od ronilačkih komora i da se tretiraju kao medicinski uređaji i da se omogući, praktično, produžena intenzivna nega unutar hiperbarične komore. Tako, osim hiperbarične komore same po sebi, razvija se i prateća oprema, odnosno prilagođava se oprema koja bi trebalo da pruži pacijentu, koji je u kritičnom stanju, jednake uslove kao da je na intenzivnoj nezi. Znači, razvija se pored samih komora i prateća oprema. Mi to sami ne razvijamo, ali smo u vezi sa svetskim proizvođačima, na primer, u stalnom smo kontaktu sa “Hauxom” iz Nemačke. Dr Sedlar kakva je tehnička oprema? Nas je ovde nekoliko inženjera. Tehnički deo osoblja je jako dobro obrazovan i osposobljen. Tehnički direktor je mašinski inženjer Petko Zarić, koji je vrlo dobro upućen u održavanje uređaja, naši tehničari su vrlo dobro obučeni. Ovde je suština da se ne dođe u nepredviđenu situaciju i da oprema ne zakaže, jer to je terapija koja mora svakodnevno da se obavlja. Mi sebi ne dozvoljamo taj luksuz da nam se nešto pokvari, a ukoliko dođe do nekog kvara to se otklanja, praktično, odmah. Da li pomažete roniocima? Svi ronioci moraju da vrše godišnje preglede - test barofunkcije ili test osetljivosti na kiseonik. To su stvari koje mi radimo ovde roniocima bez ikakve nadoknade. Većina sportskih klubova koji imaju potrebu za redovnim lekarskim pregledima, naročito test barofunkcije i osetljivosti na kiseonik, rade ovde kod nas. Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

55


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Specijalnoj bolnici “Banja Koviljača”

Nagrada - “Brend lider” tar, ali i u funkciji svih koji se leče u specijalnoj bolnici sa vrhunskom ponudom hrane (sada imamo četiri kuhinje i sale za ručavanje i ovo je prilika da sve objedinimo, sistematizujemo i dobijemo viši kvalitet usluge), završićemo novi objekat “Velnes hotel” sa novih pedeset luksuznih mesta, novim bazenima i svim pripadajućim relaksacionim terapeutskim

S

pecijalna bolnica za rehabilitaciju “Banja Koviljača”, drugi put zaredom, osvojila je nagradu “Brend lider”. Stručni žiri je saopštio da je “Banja Koviljača” lider u postavljanju novih standarda u konkurentnosti turističkog tržišta jugoistočne Evrope kroz organizacionu i operativnu izvrsnost, kontinuirane inovacije i investicije, multidisciplinarnost sadržaja i usluge najvišeg kvaliteta u oblasti medicinskog & wellness turizma. Nagradu je u okviru 7. biznis konferencije ”Turističko tržište Jugoistočne Evrope“ primio prim. dr Aleksandar Jokić. Dr Jokić više od dve godine upravlja ovom ustanovom, koja doživljava procvat kada je reč o oživljavanju banje i vrednosti po kojima je regionalno poznata i koja je pravi srpski brend kada je reč o lečenju od reumatskih i drugih bolesti, a koja je dosta dugo bila izložena propadanju. Danas su objekti Specijalne bolnice puni preko cele godine, a ne samo u nekoj od sezona, sve je više stranih gostiju koji dolaze u Banju Koviljaču kako zbog lečenja, tako i zbog unapređenja zdravlja u savremenom wellness centru. Nedavno je, prilikom posete Loznici i Vukovom saboru, predsednik Vučić posebno istakao veoma dobar rad Specijalne bolnice i doktora Jokića i obećao mnogo veću podršku razvoju ove bolnice, ali i same Banje Koviljače. ”Ova nagrada je potvrda svih ostalih priznanja koja smo do sada dobili, koja pokazuje da se timski rad uvek isplati, tako da nagrada pripada celom kolektivu, koji sa rukovodstvom bolnice, Upravnim i Nadzornim odborom radi kao jedan veliki, dobro organizovan i uigran tim. Posebno mi je drago što ovo priznanje dobijamo u godini koja prethodi obeležavanju velikog jubileja, 160 godina organizovanog lečenja u Banji Koviljači. Za narednu godinu imamo puno planova koji će od banje napraviti bitno drugačije mesto. Između ostalog, biće obnovljen centralni objekat parka – Kur salon. On će biti u funkciji posetiocima Banje Koviljače kao zabavni, kongresni cen56

V.d. direktor bolnice dr A. Jokić, (u sredini) prima nagradu

Sdesna na levo: Dr Z. Grujić - pomoćnik direktora, dr A. Jokić - direktor, B. Đukanović - član Upravnog odbora, i R. Karalić - predsednik Nadzornog odbora

sadržajima. U planu nam je i sređivanje i stavljanje u funkciju sada ruiniranih vila “Koviljača” i “Bosna”, koje se takođe nalaze u parku, kako bismo dobili i nove smeštajne kapacitete, ali i sasvim novu ponudu. Planiramo da tu nađemo i prostor za hiperbaričnu komoru i novi dijagnostičko-terapijski blok. Ovde se uvek dobro radilo, na čemu sam zahvalan i svom prethodniku dr Nikoli Sremčeviću, ali sada kada imamo nesebičnu podršku Ministarstva zdravlja, Vlade i predsednika Republike. Mi moramo i možemo da radimo brže, još bolje i više. Ovde 360 zaposlenih brine o 20.000 pacijenata, koji godišnje ostvare 150.000 noćenja. Naša maksima je da je snaga vodopada u mnoštvu kapljica koje rade zajedno i zato smo složni i idemo napred. Želimo da stvorimo još bolje uslove za život i rad u našoj banji”, rekao je dr Jokić.

Da bi se maksimalno iskoristilo ono što je priroda dala i odlično upravljanje Specijalnom bolnicom, neophodno je unaprediti i ponudu Banje Koviljače kako bi zaista postala turistički centar. Za početak, to je bolje povezivanje sa obilaznicom, odnosno prilazom samom centru Banje, izgradnjom nove saobraćajnice, što je zadatak koji su dobili “Putevi Srbije” da realizuju naredne godine, kao i izgradnja gradskog bazena, aqua parka (jer je prvi najbliži bazen tek u Loznici). Pored izgradnje gradskog bazena, neophodno je urediti i postojeće divlje plaže kako bi Drina imala pravu funkciju tokom leta. Gučevo je u neposrednoj blizini i iz samog centra Banje Koviljače kreću pešačke ture od kojih je svakako najduža ona koja vodi do spomen-kosturnice udaljene 12 km. Potrebno je i pojednostaviti komunikaciju između svih vrednih sadržaja: od manastira Tronoša, preko Tršića, do Gučeva, Drine, Cera, ali i same Loznice, do koje treba napraviti pešačke i biciklističke staze. Nagrada ”Brand Leader Award“ se dodeljuje na osnovu niza standardizovanih kriterijuma koji podrazumevaju inovativnost, visok stepen tržišne prepoznatljivosti i pozicioniranja autentičnog proizvoda. Nagrada se dodeljuje trinaest godina u cilju afirmacije najistaknutijih kompanija, institucija, pojedinaca i medija koji kontiniuranim pozitivnim razvojem i inovativnim strategijama postavljaju više standarde i unapređuju tržište te daju izvanredan doprinos u popularizaciji privrednog potencijala, kreiranja konkuretR.K. nog tržišnog imidža regiona.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Uklanjanje i korekcija ožiljaka

S

vako normalno zarastanje kože nastaje zamenom oštećenog tkiva novim vezivnim tkivom – cikatrizacijom, odnosno stvaranjem ožiljka. Kod normalog zarastanja kože nastaje fin linearan ožiljak koga je teško uočiti. Da bi ožiljak bio što manje uočljiv mora preoperativno dobro da se isplanira rez. Hirurška incizija se planira tako da finalni ožiljak leži paralelno ili u neposrednoj blizini relaksacionih kožnih tenzionih linija koje se poklapaju sa linijama bora. Ukoliko dođe do poremećaja u zarastanju rane nastaju tzv. abnormalni ožiljci koji se manifestuju kao: 1) široki, 2) hipertrofični i 3) keloidi. 1. Široke ožiljke je opisao prvi put 1987. godine Rudolhf, a karakterišu se time što imaju potpuno isti raspored kolagenih vlakana kao i normalan ožiljak. Klinički tipičan široki ožiljak je ravne površine, širok i često ulegnut. 2. Hipertrofični ožiljci predstavljaju abnormalni rast ožiljka koji se ne širi u kožu koja nije zahvaćena originalnom ranom. Kod hipertrofičnih ožiljaka period sazrevanja traje od 18 do 24 meseca. 3. Keloidni ožiljci prestavljaju abnormalni rast ožiljka koji se širi u kožu koja nije zahvaćena originalnom ranom.

Lečenje abnormalnih ožiljaka Pre nego što se počne sa lečenjem ožiljka treba utvrditi sledeće: dijagnozu, lokalizaciju ožiljka, orijentaciju, dužinu, širinu, pigmentaciju, nepravilnost konture, iskrivljenost anatomskih obeležja i starost ožiljka. Mora se postaviti klinička diferencijalna dijagnoza između keloida, hipertrofičnog ili širokog ožiljka i tek tada možemo da počnemo sa lečenjem ožiljaka. Lečenje abnormalnih ožiljaka zavisi od procene hirurga. Lečenje abnor-

malnih ožiljaka može biti: nehirurško, hirurško i kombinovano. Nehirurško lečenje d. Tretman abnormalnih ožiljaka Contractubex-om. Ispoljava antiproliferativno, antiinflamatorno omekšavajuće dejstvo na proliferativno ožiljno tkivo. Primenjuje se tako što se nežno umasira u kožu nekoliko puta dnevno dok se sav gel ne apsorbuje. e. Kompresivni tretman. Započinje se rano, u fazi maturacije kompresijom, pomoću specijalnog elastičnog odela ili steznika. Kompresija mora da bude stalna u toku 24 časa narednih šest do 12 meseci. f. Silikonski materijali. Mogu biti u obliku pločice (Cica Care) ili u obliku gela (Dermatix) i daju pozitivne rezultate u lečenju hipertrofičnih ožiljaka, uz tretman koji traje 24 časa u toku šest do 12 meseci. g. Retinoična kiselina. Inhibira stvaranje kolagena i ako se lokalno pri-

Pre korekcije ožiljka

Prof. dr Milan Jovanović, specijalista je plastične, rekonstruktivne i estetske hirugije, Medicinski fakultet, Klinika za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS

menjuje dva puta dnevno u trajanju od jedne godine postižu se dobri rezultati. h. Ostali neoperativni tretmani. Intraožiljno ubrizgavanje kortikosteroida (Kenalog 10) ili interferona, terapija zračenjem, elektroforeza, hidroterapija itd., danas se ređe primenjuju. Hirurško zbrinjavanje abnormalnih ožiljaka a. Pedantna hirurška tehnika je esencijalna za postizanje dobrog ožiljka. Potkožno tkivo se ušiva po slojevima pojedinačnim šavovima, dok se koža ušiva produžnim intradermalnim šavom, koristeći fini monofilamentni konac sa atraumatskom iglom. Šavovi se na licu skidaju od pet do sedam dana dok se na drugim delovima tela skidaju nakon 12 do 14 dana. b. Ekspanzija kože. Ekspanderi su oblika balona, a prave se od silikonskih elastomera u različitim oblicima i veličinama. Povezani su pomoću tankog creva sa konektorom u koga se ubrizgava fiziološki rastvor u određenim vremenskim periodima sve dok se ne postigne određena naduvenost, a sa tim i kontrolisano povećanje površine kože. Višak kože dobijen ekspanzijom koristi se za rekonstrukciju defekta koji nastaje sekundarno na mestu gde se ekscidira abnormalno ožiljačno tkivo. c. Ekscizija abnormalnog ožiljka laserom. Ovoj metodi je ranije davan veliki publicitet, međutim, današnji izveštaji govore o mešovitom uspehu, ne tako dobrim kao što se očekivalo. d. Dermoabrazija. Ova metoda nema nikakvog efekta na široke ožiljke. Jedino se dermoabrazijom može postići efekat kod neravnih i izdignutih ožiljaka kao što su ožiljci od akni na licu.

Posle korekcije ožiljka

57


Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

tarenje je prirodan biološki proces koji se ne može odložiti, ali se pojedine bolesti mogu odložiti ili čak izbeći uz poštovanje zdravijih stilova života koje lekari preporučuju. Najčešće bolesti koje pogađaju našu dragu stariju populaciju su povišen pritisak, kardiovaskularne bolesti, hronične bolesti respiratornih organa, reumatske bolesti, oboljenja koštano-zglobnog sistema, dijabetes, maligne bolesti, bolesti nervnog sistema…Naš region spada u područje sa populacijom gde broj šezdesetpetogodišnjaka uveliko nadmašuje broj mlađe populacije. Starenje sa sobom nosi niz zdravstvenih tegoba, a zdravstveni sistem nije baš naklonjen starijoj populaciji, koju najčešće zatičemo u čekaonicama domova zdravlja ili na predugačkim spiskovima, gde čekaju na neophodnu hiruršku intervenciju. Opšta bolnica “Atlas” sarađuje sa velikim brojem osiguravajućih kuća, a svim pacijentima iz Republike Srpske, uz rešenje Zdravstvenog fonda, omogućili smo lečenje o trošku Fonda. Broj pacijenata se iz dana u dan povećava, naše stanovništvo je sve starije, a jedan od velikih i veoma čestih problema su svakako bolesti kičme. Doktor Opšte bolnice “Atlas” Milenko Savić – neurohirug/spinalni hirurg, svakodnevno operiše prelome kičme kod starijih pacijenata u lokalnoj anesteziji, koji istog dana ustaju 58

Opšta bolnica „Atlas”

Prelom kičme operišemo u lokalnoj anesteziji Pripremio: Radenko - Rade Karalić

iz kreveta i vraćaju se svojim aktivnostima, bez bolova, a sve to minimalno invazivno i rutinski kaže dr Savić. Govorimo o bolestima koje su možda najčešće u najstarijem životnom dobu, dakle, o pacijentima koji su pored drugih bolesti podložni i bolestima kičme. Ovo se uglavnom odnosi na ženski pol i bolesti kičme koje su vezane za osteoporozu. Pre svega, mislimo na prelome kičme koji mogu da se dese čak i bez neke posebne traume, bez posebnog opterećenja. Nastaju na terenu razmekšanih kostiju koje su skoro kod većine pacijenata neminovnost starenja, odnosno sazrevanja. Ranije je to predstvaljalo veliki problem jer se ra-

di o pacijentima koji su starije životne dobi, uglavnom i sa nekim drugim bolestima koje su prepreka za veću i opsežniju intervenciju. Sada je razvijena tehnika da se prelomi kičme kod takvih pacijenata rade u lokalnoj anesteziji, dakle, ne posotiji nijedna bolest koja bi bila prepreka za takvu intervenciju a, s druge strane, radi se minimalno invazivno, pristupa se na kičmu kroz jedan ubod iglom. Kroz tu iglu se u slomljeno pršljensko telo ubrizgava cement, time se ojačava pršljen i rešava prelom, odnosno bol koji je najdominantniji simptom. Istovremeno se ojačava ceo kičmeni stub tako da pacijenti mogu slobodno da ustanu i hodaju nekoliko sati nakon intervencije i bez bolova se


Z D R AV S T V O - S R B I J A

vrate normalnim životnim aktivnostima. Veliki je strah ranije postojao kod bilo kakvih intervencija na kičmi kada su u pitanju starije ali i mlađe osobe, međutim, danas je to intervencija koja se radi rutinski, u lokalnoj anesteziji i ne postoji teoretski nikakva kontraindikacija niti postoji mogućnost komplikacija. Opšta bolnica “Atlas” poseduje četiri operacione sale koje su opremljene najmodernijim uređajima koje možete naći samo u najboljim evropskim i američkim bolnicama, a nama hirurzima je to od velikog značaja. Ovakve intervencije se rade ne samo kod preloma zbog osteoporoze, nego i kod drugih preloma koji mogu nastati zbog nekih patoloških procesa kao što su zapaljenje, često tumor ili metastaze tumora na kičmi s tim što je kod takvih pacijenata potrebno da pršljensko telo bude očuvanih kontura. Svako doba života ima svoje posebne probleme i teškoće pa ih ima i starost. Ljudi u starosti obolevaju češće nego u ostalim životnim dobima. Mi razumemo potrebe naših pacijenata svih uzrasta i nastojimo da maksimalno stručno izvodimo procedure koje elimi-

šu bol i, što je najvažnije, koje našim pacijentima starije dobi omogućavaju kvalitetnu, pokretnu i aktivnu starost. Opšta bolnica “Atlas” poseduje: Centar za endoskopiju i dijagnostiku, Centar estetske hirurgije, Centar za artroskopiju i sportsku hirurgiju i Centar za bolesti kičme koji čine Cen-

tar za skrining dečjih deformiteta i Centar za hirurgiju kičmenog stuba. U okviru Centra najsloženije i najkomplikovanije operacije kičme izvode vrhunski stručnjaci iz oblasti ortopedije (neurohirurgije) spinalne hirurgije, koji koriste najsavremeniju opremu i prate svetske medicinske trendove. U Opštoj bolnici “Atlas” neretko se obavljaju i operacije na kojima učestvuju svetski priznati stručnjaci iz celog sveta koji zajedno sa našim hirurzima pružaju mogućnosti savremenog lečenja svim pacijentima ove bolnice na istom nivou kao u najpoznatijim svetskim bolnicama. Poverenje samo najboljima Veliki broj uspešno izvedenih, veoma zahtevnih i onih najkomplikovanijih hirurških intervencija pozicionirao je Opštu bolnicu “Atlas” kao jedinstvenu u zemlji i regionu. Prvi smo u privatnoj praksi uklonili tumor mozga, potpisali partnerstvo sa njavećom svetskom medicinskom kompanijom “Medtronic”, prvi i jedini na ovom nivou u zemlji operišemo ogromne deformitete kičme kod dece i odraslih, izvodimo najsloženije operacije jednjaka, želuca, pankreasa, izvodimo terapije bioregenerativne medicine - ubrizgavanja matičnih ćelija u ortopedskoj hirurgiji. “Atlas” je bolnica kojoj je poverenje ukazalo više od 150 eminentnih stručnjaka iz svojih oblasti. Opšta bolnica “Atlas” ima veoma posvećen tim koji uspešno pruža visok kvalitet usluga i svih hirurških intervencija koje obavlja iz ortopedske, opšte, spinalne, nurohirugije, estetske plastične i rekonstruktivne, ginekološke, urološke, dečje, vaskularne, endokrine, grudne, ORL i onkološke hirurgije. 59


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Posao lekara je težak, ali i najlepši Dr Nemanja Karamarković Rođen u Beogradu 25. 4. 1989. Završio Petu beogradsku gimnaziju. Upisao 2008. Mdicinski fakultet u Beogradu. Diplomirao 2014. godine sa prosečnom ocenom 9,36. Godine 2014. upisao doktorske studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Od 2015. stalno zaposlen Na Klinici za kardiohirurgiju sa upisanom specijalizacijom iz kardiohirurgije.

V

ečita dilema svih nas, koji verujemo da je znanje najveća moć, vezuje se za odlazak iz Srbije. Konkretno, ja i, otprilike, pola moje generacije sa fakulteta smo imali sreće uz, naravno, sve neophodne kvalifikacije da dobijemo posao u nekoj od zdravstvenih ustanova u Srbiji, za razliku od određenog broja mojih izuzetno kvalitetnih kolega koji, nažalost, to nisu uspeli. Tako da je moj zaključak da je odlazak iz Srbije, u najvećem broju slučajeva, ne želja za boljim životom, nego čisto egzistencijalne prirode te da niko ne bi išao iz Srbije kada bi ovde, u svojoj zemlji, imao osigurano radno mesto posle dugih i teških studija od šest godina. Ne postoji čovek koji nije nostalgičan, kome njegova zemlja, grad, porodica ne nedostaju u inostranstvu. Kako u Srbiji, tako i u inostranstvu savremeno društvo i trendovi savremenog čoveka pokazuju da profesija kao što je moja više nije toliko cenjena, zanimljiva pa, na kraju krajeva, ni dovoljno plaćena. Ja sam imao sreću da odrastam u porodici lekara, deku koji je bio prvi hirurg rodom iz Novog Pazara koji se vratio i radio tamo i koji je zaista mnogo uradio za ljude toga kraja nesebično dajući sebe i oca, koji je takođe hirurg, za koga sa ponosom mogu reći da spada u najveća i najpriznatija svetska imena u oblasti hepatobilijarne hirurgije. Ovo je lepo, ali nimalo lako jer je teško dosegnuti i dostići ciljeve koje su oni postigli. U porodici u kojoj sam odrastao shvatio sam da se trud, znanje i odricanje uvek isplate. Zaposlen sam kao specijalizant kardiohihurgije na Klinici za kardiohirurgiju KCS. Posao kardiohirurga nije nimalo lak, ustaje se jako rano, vrlo često za nas ne postoji radno vreme, a operacije traju i po više sati. I tako, u krug, 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Kada sam odlučio da se posvetim medicini, posebno ovoj grani medicine, znao sam da je to poziv koji sa sobom nosi veliku odgovornost, požrtvovanost ali i da je učinak, u odnosu na druge 60

profesije, neuporediv. Saznanje da ste nekom spasili život i sačuvali porodicu najveća je nagrada koju možete da primite, a iskren osmeh i topla reč pacijenta daleko je vrednija od bilo kakvog finansijskog bonusa. Mislim da sve moje kolege, bez obzira za koju su se granu medicine odlučili, dele ovu priču sa mnom. Na Klinici za kardiohirurgiju, na čelu sa direktorom doc. dr S. Putnikom, godišnje obavimo preko 1500 operacija na srcu i velikim krvnim sudovima, trudimo se da bez obzira na uslove, svakom pacijentu pružimo najkvalitetniju profesionalnu uslugu, podršku prilikom oporavka, ali i reči utehe. Hteo bih reći da mi u ovome svemu nismo sami, tu su ravnopravno uz nas anesteziolozi, medicinske sestre, perfuzeri, tehničari, svi smo mi zajedno tim Klinike za kardiohirurgiju. Naša klinika je kuća sa najdužom tradicijom na prostoru bivše Jugoslavije iz oblasti kardiovaskularne hirurgije, nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu, jedina kardiohirurška ustanova u kojoj se obavlja transplantacija srca, kuća u kojoj su svoj radni vek proveli lekari, profesori koji su bili najveći stručnjaci iz ove oblasti. Mi kao mladi lekari moramo biti veoma zahvalni i ponosni na naše učitelje sa kojima radimo i svakodnevno sarađujemo, a koji su jako motivisani da na nas prenesu svo njihovo znanje i hiruršku veštinu. Čast je, ali i velika obaveza biti deo ovakvog kolektiva. Biti doktor u Srbiji nije lak posao, ali je zato je privilegovan, jer nemaju svi tu mogućnost da nekom spasu život i da rade ovaj posao za koji lično smatram da je težak ali i najlepši.

D

eseta jubilarna olimpijada sporta zdravlja i kulture trećeg doba, koja se tradicionalno održava od 2008. godine, održana je u Vrnjačkoj Banji od 29.9. do 30.10.2017. Na izuzetno dobro organizovanoj olimpijadi učestvovalo je preko 1500 učesnika, dok je na predtakmičenjima u više opština širom Srbije učestvovalo više od 17.000 ljudi trećeg doba. Olimpijada trećeg doba je direktno u funkciji ostvarivanja nacionalne strategije o starenju i nacionalne strategije o razvoju sporta u delu sportsko-rekreativne aktivnosti, koje je usvojila Vlada Republike Srbije i predstavlja najveću manifestaciju ove vrste u Evropi. Desetu jubilarnu olimpijadu otvorio je državni sekretar Predrag Peruničić koji se prihvatio i uloge promotera ove olimpijade.

Velimir Miličić, sekretar gradske organizacije penzionera Beograd i član Izvršnog odbora pokreta trećeg doba Srbije

Pored velikog broja eminentnih ličnosti iz sveta sporta, medicine, književnosti i umetnosti, svojim prisustvom ukazala nam je čast i ambasador Ujedinjenih nacija u Srbiji gospođa Karla Herši, kao i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije gospodin Božidar Maljković. Domaćin književnih susreta je bio veliki dečji pesnik i književnik Ljubivoje Ršumović, slikarsku koloniju, kao i prethodnih devet olimpijada, vodio je poznati ikonopisac i slikar Moma Vuksanović – Moma-Brada, sportiste je pozdravio legendarni Dragoslav Šekularac... Posle ocene Ministarske koferencije Evropske unije da je Olimpijada sporta zdravlja i kulture trećeg doba, u organizaciji pokreta trećeg doba Srbije, jedan od najboljih primera dobre prakse odnosa prema starim osobama u Evropi


Z D R AV S T V O - S R B I J A

i podrške komisije za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih nacija, Pokret trećeg doba Srbije je ovu manifestaciju učinio međunarodnom. Olimpijada sporta zdravlja i kulture trećeg doba u osnovi nosi obeležje kulture umešnosti življenja u starosti. Duhovno i fizičko kretanje nerazdvojni su deo olimpijskog nasleđa kao najboljeg leka za uspešan i dostojanstven život čoveka, usklađen sa unutrašnjim i spoljašnjim svetom. Neposredni povodi za organizovanje 10. olimpijade ljudi trećeg doba su: 1. Izvanredni rezultati na dosadašnjih devet olimpijada, održanih u Soko Banji i Vrnjačkoj Banji; 2. Obeležavanje međunarodnog dana starih 1. oktobra; 3. Želja da se promoviše i mobiliše aktivna i kreativna starost; 4. Da se da doprinos ostvarivanju nacionalne strategije o starenju i nacionalne strategije o sportu, koje je usvojila Vlada Republike Srbije i 5. Da se Vrnjačka Banja promoviše kao „olimpijska banja ljudi trećeg doba“. Inače, Olimpijski program se odvijao u nekoliko lakih sportskih disciplina, zdravstvenih sadržaja i kulturnih dešavanja (uglavnom u hotelima „Zvezda“ i „Fontana“) i to: štafeta u brzom hodanju, na promenadi ispred Hotela „Zvezda“, fudbal i košarka u Hali sportova „Vlade Divac“, šah, i pikado u Hotelu „Zvezda“, streljaštvo u Hotelu „Fontana“ i ribolov na jezeru Žiča; zdravstvena edukacija, preventivna zaštita i zdravstveni pregledi, književno i likovno stvaralaštvo, izložbe i dr. u Hotelu „Zvezda“. Na Olimpijadi su učestvovale ekipe sa po pet članova (za sportske aktivnosti osoba starijih od 60 godina) iz svih opština Srbije, kao i ekipe iz inostranstva.

Vrnjačka Banja od 29.9. do 30.10.2017

X olimpijada trećeg doba Pripremio: Radenko - Rade Karalić

Svečano zatvaranje X jubilarne olimpijade, uz vrlo prijatno druženje, u Kongresnom centru Hotela „Zepter“, obavio je predsednik Organizacionog odbora i predsednik Gradske organizacije penzionera Beograda gospodin Vasilije Belobrković sa inspirativnim govorom, iskrenom željom i nadom da se naredne godine u isto vreme na XI olimpijadi pridruže novi sportisti i učesnici trećeg doba u još većem broju. “Koliko su organizatori Olimpijade trećeg doba bili vizionari kada su pokrenuli ovakvu manifestaciju, potvrđuju neke odluke međunarodnih organizacija:

Organizacioni odbor

Savet Evrope je proglasio 2012. godinu evropskom godinom aktivnog stvaranja i međugeneracijske solidarnosti; stav Svetske zdravstvene organizacije povodom 7. aprila – Svetskog dana zdravlja, da nije dovoljno, da stariji muškarci i žene samo duže žive, već da je neophodno da budu zdravi i da prošire svoje aktivno učešće na svim nivoima društva i sl. Olimpijadom mi upravo dodajemo život godinama i podižemo njegov kvalitet,“ s ponosom ističe Velimir Miličić, sekretar Gradske organizacije penzionera Beograda i član Izvršnog odbora Pokreta trećeg doba. 61


Z D R AV S T V O - S R B I J A

D

vadeset drugi kongres Balkanskog komiteta vojne medicine održan je u hotelu „Crowne Plaza” u Beogradu. Na ovom skupu, pored Srbije, učestvovali su predstavnici Albanije, Bugarske, Grčke, Rumunije i Turske. ​ Svečanom otvaranju su prisustvovali Aleksandar Živković, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, zastupnik načelnika VMA, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, grada Beograda, kolege lekari i mnogobrojni gosti. Obraćajući se prisutnima, pukovnik dr Uglješa Jovičić je, u svojstvu predsednika kongresa, rekao da, iako je Srbija najmlađi član Balkanskog komiteta, regionalne inicijative koja više od dve decenije okuplja vojne medicinare iz regiona, lekari Ministarstva odbrane

Beograd 26-29. 9. 2017.

22. kongres Balkanskog komiteta vojne medicine i Vojske Srbije dugi niz godina učestvuju u njenim aktivnostima i veoma uspešno predstavljaju vojno zdravstvo naše zemlje. On je podsetio da je Balkanski komitet jedinstvena inicijativa koja nije poznata samo po tome što okuplja profesionalce u svom pozivu, koji govore o najaktuelnijim temama, već i što dalje osnažuje temelj vojnomedicinske saradnje balkanskih zemalja. – Pripadnici vojnog zdravstva Republike Srbije stekli su do sada veliko iskustvo kroz učešće u različitim humanitarnim aktivnostima. Tokom zajedničkih medicinskih angažovanja, vojnosanitetskih vežbi, u mirovnim operacijama pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i Evropske unije ali, nažalost, i čestih ratova na ovim podnebljima. Kroz 178 godina trajanja, koliko smo obeležili ove 62

godine, srpski vojni sanitet stekao je veliki ugled u narodu. Kongres koji je pred nama deo je negovanja te duge tradicije i brojnih generacija posvećenog medicinskog osoblja – istakao je

pukovnik dr Jovičić u svom obraćanju. Zastupnik načelnika Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane pukovnik dr Uglješa Jovičić govorio je i o tematskim oblastima kojima su se ove


Z D R AV S T V O - S R B I J A

godine bavili stručnjaci i naučnici iz šest zemalja: o aktuelnim pristupima u hirurgiji, internoj medicini, preventivi i dijagnostici, ali i psihijatriji i eksperimentalnoj medicini.

na Medicinskom fakultetu VMA pri Univerzitetu odbrane. Pred njima, budućim vojnim lekarima, jeste zahtevan put, a događaji poput ovog izuzetne su prilike da se razvije kontinuitet naučnoistraži-

Tokom skupa organizovana su tri vačkog rada još na početku karijere – okrugla stola – o trasplantaciji solidnih istakao je potpukovnik prof. dr Đorđević. organa i matičnih ćelija, novostima u leU nastavku skupa prisutnima su se čenju akutnih i hroničnih rana, ali i voj- obratili šefovi delegacija zemalja učenoj medicini u mirovnim operacijama. Potpukovnik prof. dr Boban Đorđević obratio se prisutnima u ime nacionalnog borda Balkanskog komiteta vojne medicine i poželeo učesnicima uspešan rad na kongresu. On je posebno pozdravio prisutne predstavnike IMIHO– a (Interconnection of Military Hospitals) i istakao da su ti kongresi sa stručnog stanovišta savršena prilika za razmenu dragocenih iskustava iz specifičnih grana medicine, ali i jednako značajni za sticanje važnih prijateljstava i kontakta. – Posebno smo ponosni na učešće mladih vojnih lekara i sa velikim razlogom ističemo da je ove godine deveta klasa upisala osnovne studije medicine

snica i izveden je prigodan kulturnoumetnički program. Naučni deo programa 22. kongresa Balkanskog komiteta vojne medicine (BKVM) završen je svečanom ceremonijom u Beogradu, dok je 41. postkongresni sastanak, na kojem se tradicionalno sumiraju utisci kvaliteta naučnih radova i napretka saradnje zemalja članica, održan na Vojnomedicinskoj akademiji. U radu Kongresa učestvovalo je 206 delegata iz šest zemalja članica BKVMa sa ukupno 289 naučnih radova, 159 usmenih i 130 poster prezentacija. Nagrađeni su najbolji radovi iz svake zemlje, dok je prema broju glasova za najbolju nacionalnu usmenu prezentaciju Kongresa proglašena prezentacija delegata iz Bugarske, a nagrada za najbolji nacionalni poster rad ovog puta dodeljena je delegatu iz Srbije. Pored edukacije i razmene savremenih saznanja iz različitih oblasti medicinskih nauka, predstavnici zemalja učesnica BKVM-a imali su priliku i da za okruglim stolovima čuju novosti o upotrebi savremenih digitalnih tehnologija u medicini, iskustvima medicinara u mirovnim operacijama i aktuelnostima iz oblasti transplantacije solidnih organa i matičnih ćelija. Tokom Kongresa je održan i sastanak šefova medicinskih službi zemalja članica BKVM-a na kojem je razgovarano o mogućnostima naučne razmene stručnjaka čime bi bila dodatno ojačana vojnomedicinska saradnja što je i jedan od prioriteta u radu Komiteta. Vojnomedicinska saradnja balkanskih zemalja u okviru BKVM-a postoji od 1995. godine. Kongres se održava svake godine u jednoj od zemalja članica, a domaćin narednog okupljanja, najavljenog za jesen 2018. godine, biće Republika Turska.

63


Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

amfiteatru Vojnomedicinske akademije su uručene diplome integrisanih akademskih studija medicine kadetima 3. klase Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije Univerziteta odbrane u Beogradu, koji su sutradan, 9. septembra, promovisani u sanitetske potporučnike Vojske Srbije. Čestitajući prvi veliki uspeh na putu osvajanja struke i nauke u okviru sistema vojnog zdravstva, zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević je, podsećajući mlade lekare na Hipokratovu zakletvu koju su danas položili, naglasio da je upravo u njoj smisao poziva koji ih očekuje. „Molim vas da je dobro zapamtite, jer to nisu samo reči, to je smisao našeg poziva i vodilja kroz sve one teške tre-

VMA, 8. septembra 2017.

Diplome novoj klasi vojnih lekara nutke koji vas čekaju, a takvih će biti dosta. Svako od mnogobrojnih ličnih i profesionalnih odricanja je vredno osećanja poverenja koje naši pacijenti i građani imaju u vojno zdravstvo. Zbog toga se od vas s pravom očekuje da vaše unifome, i lekarsku i oficirsku, nosite časno“, rekao je pukovnik Vukosavljević. Diplome mladim potporučnicnima uručio je dekan Medicinskog fakulteta VMA pukovnik prof. dr Nebojša Jović, koji je čestitao novoj generaciji lekara i nastavnicima koji su ih vodili kroz studije. Iz fonda „Stevan Šefer“ ove godine slikama su nagrađeni najbolji student treće klase dr Miloš Danilović i najbolji student prve klase Medicinskog fakulteta dr Goran Savić. „Umesto mrtvih legata koji najčešće završavaju u nekom podrumu ili na zidovima galerija, odlučila sam da osnujem živi fond, da se svake godine najboljem studentu dodeli po jedna slika“, objasnila je slikarka Slobodanka Rakić Šefer, osnivačica Fonda, čiji je suprug Stevan Šefer proveo oko 40 godina na VMA. Dodeli diploma prisustvovao je i rektor Univerziteta odbrane generalmajor Mladen Vuruna, kao i bivši načelnici i rektor VMA i Medicinskog fakulteta VMA general potpukovnik u penziji Miodrag Jevtić i brigadni general u penziji prof. dr Marjan Novaković. 64


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Prijem profesionalnih vojnika sanitetske službe

tokom prethodne opšte i specijalističke obuke imali priliku da se susretnu sa vojnim režimom i pripreme za ono što karijera u vojnom sanitetu za sobom nosi a, kako je rekao, kolektivna obuka koja ih očekuje u naredna tri meseca na VMA pripremiće ih dodatno za rad u sistemu vojnog zdravstva koje funkcioniše prema strogim kriterijumima. On je rekao da je VMA bolnica koja postoji 173 godine, u kojoj vladaju vojničke vrednosti, red i disciplina i u kojoj se mnogo traži od zaposlenih, a tradicija obavezuje na kontinuirano usavršavanje, posvećenost i maksimalno zalaganje u pružanju zdravstvenih usluga vojnim i civilnim osiguranicima. - Na osnovu postignutih rezultata i ličnih ambicija pružiće vam se mogućnost da napredujete u karijeri kroz stručno usavršavanje, učešće u mirovnim operacijama, ali i da se dalje školujete na strukovnim studijama za medicinske sestre Medicinskog fakulteta VMA – rekao je pukovnik prof. dr Vukosavljević. Nosilac realizacije svih aktivnosti vezanih za stručnospecijalističku obuku biće Verica Milovanović sa svojim timom glavnih sestara i glavnih medicinskih tehničara na klinikama i institutima. Nakon završenog dobrovoljnog služenja vojnog roka, zainteresovanim profesionalnim vojnicima-medicinskim tehničarima opšteg, pedijatrijskog i ginekološko-akušerskog smera, laboratorijskim tehničarima zdravstvene struke i farmaceutskim tehničarima, biće omogućen prijem u službu u vojnozdravstvene ustanove u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, uključujući i Vojnomedicinsku akademiju.

Dvadeset sedam devojaka i dvanaest muškaraca, profesionalnih vojnika sanitetske službe, junske generacije, 4. septembra 2017. godine je na VMA započelo tromesečno kolektivno obučavanje za rad u vojnozdravstvenim ustanovama. Svečanom skupu na Vojnomedinskoj akademiji prisustvovali su zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, pukovnik prof. dr Nebojša Jović, dekan Medicinskog fakulteta VMA, načelnik Sektora za školovanje i NiR pukovnik dr Miroslav Broćić, glavna sestra VMA Verica Milovanović i načelnik Trening centra sanitetske službe potpukovnik Elifat Feta. Pukovnik prof. dr Vukosavljević je podsetio da su profesionalni vojnici 65


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Na VMA, 25. avgusta 2017.

Ugrađeni prvi aortni zalisci perkutanim putem

Na Vojnomedicinskoj akademiji po prvi put je urađena implantacija aortnog zaliska bez hirurškog reza kod dvoje pacijenata starosti 82 i 77 godina koji se uspešno oporavljaju.

Zahvate je izveo kardiohirurški tim Vojnomedicinske akademije koji čine lekari klinika za urgentnu internu medicinu, kardiologiju, kardiohirurgiju, vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju, anesteziologiju i Instituta za radiologiju, uz asistenciju prof. dr Matjaža Bunca iz Kliničkog centra Ljubljana. Metoda perkutane - nehirurške ugradnje aortnog zaliska, kojoj prethodi detaljno kliničko ispitivanje zdravstvenog stanja pacijenta, u razvijenim zemljama uvedena je u redovnu kliničku praksu, a tokom poslednjih godina u svetu se obavlja više perkutanih nego otvorenih hirurških zahvata. Ova interventna transkateterska procedura ugradnje aortnog zaliska (Transcatheter aortic valve insertion - TAVI) izvodi se pristupom kroz preponske arterije i značajno smanjuje dužinu trajanja intervencije na srcu. Indikovana je prevashodno kod pacijenata starijih od 65 godina sa teškom aortnom stenozom (suženjem aortnog zaliska) i povećanim rizikom od operativnog lečenja klasičnim zahvatom, uz otvaranje grudnog koša.

Transplantacija jetre Uspešnom transplantacijom jetre pacijentu G.G. (60), u noći između 29. i 30. septembra 2017. godine, hirurški tim Vojnomedicinske akademije nastavio je program presađivanja solidnih organa, kao i dobru saradnju transplantacionih centara Srbije - Kliničkog centra Vojvodine, Kliničkog centra Srbije i VMA. Zahvaljujući humanom gestu porodice pre66

minulog donora iz Novog Sada, pacijent, takođe iz Novog Sada, nalazi se u dobrom zdravstvenom stanju. Uspešan inicijalni tretman nakon zahtevne hirurške intervencije obavljen je na Odeljenju intenzivne terapije Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA. Operativni postupak prošao je bez komplikacija, uz uredan postoperativni tok, a oporavak pacijenta nastaviće se u saradnji sa konzilijarnim timom lekara VMA. Hirurški tim VMA, na čelu sa prof. dr Darkom Mirkovićem, činili su opšti hirurzi ppuk. dr Miroslav Mitrović i ppuk. asist. dr Milan Jovanović, vaskularni hirurg ppuk. asistent dr sc. med. Momir Šarac, anesteziolozi dr Miodrag Stevović i major dr Goran Rondović, kao i medicinski tehničari VMA.

Vojnomedicinska akademija na ovaj način, promovišući ideju Evropske diplome za anesteziju i intenzivno lečenje i organizovanjem prvog dela ispita (Part I, EDAIC) želi da utiče na podizanje standarda obrazovanja anesteziologa u Srbiji, i učini naše lekare prepoznatljivim na mapi Evrope. U isto vreme, kako je VMA zvanični centar za polaganje ovog dela ispita, svi kandidati iz drugih zemalja koji odaberu da polažu ispit u Srbiji, biće u isto vreme i naši gosti, što je prilika za promociju naše zemlje i anesteziologa koji ovde uče i rade.

Međunarodna saradnja

Prof. Paula Vaninen na VMA

Diploma EDAIC

Evropski ispit iz anesteziologije Pismeni deo ispita za Evropsku diplomu anesteziologije i intenzivnog lečenja - EDAIC (European Diploma in Anaesthesiology and Intensive Care), u organizaciji Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju Vojnomedicinske akademije i Udruženja anesteziologa i intenzivista Srbije (UAIS), održan je 19. septembara 2017. godine na VMA. Prvi pismeni deo ispita deo je procesa dobijanja diplome koja se smatra posebnom kvalifikacijom u ovoj grani medicine. Kod kandidata se, u isto vreme na različitim lokacijama širom sveta po visokim standardima, proverava znanje iz bazičnih nauka i kliničkih oblasti relevantnih za anesteziologe. Ispit je ove godine polagalo četvoro kandidata iz Srbije i regiona, dok je koordinator događaja bila doc. dr Vojislava Nešković iz Klinike za anesteziologiju i intenzivnu terapiju VMA, ujedno i zvanični ispitivač iz Srbije za usmeni deo ovog ispita. Vojnomedicinska akademija jedan je od evropskih akreditovanih centara i jedini centar u regionu za polaganje ovog internacionalnog ispita osnovanog na nivou Evropskog udruženja anesteziologa. Diploma EDAIC, kojoj prethodi polaganje pismenog i usmenog dela ispita, obezbeđuje kontinuirano podizanje nivoa obrazovanja i ujednačavanje profesionalnih standarda anesteziologa u Evropi.

Direktorka Instituta Verifin Univerziteta u Helsinkiju prof. Paula Vaninen (Paula Vanninen), boravila je 17. avgusta 2017. godine u poseti Nacionalnom centru za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije. Na uvodnom sastanku načelnica Nacionalnog centra za kontrolu trovanja (NCKT) VMA prof. dr Slavica Vučinić sa saradnicama prof. dr Jasminom Jović-Stošić i doc. dr Snežanom Đorđević, upoznala je gošću sa radom i aktivnostima Centra, kao i saradnjom sa međunarodnim organizacijama i institutima. Važan predmet razgovora bila je i mogućnost daljeg usavršavanja pripadnika NCKT VMA u oblasti različitih analitičkih metoda detekcije hemijskog oružja u Institutu Verifin. Tokom boravka u Vojnomedicinskoj akademiji prof. Vaninen održala je predavanje o aktivnostima Instituta Verifin, koji je jedna od referentnih laboratorija Organizacije za zabranu hemijskog oružja (Organisation for the Prohibition of Chemical Weapons - OPCW) zadužena za verifikaciju Konvencije o zabrani hemijskog oružja. Prisutni su imali priliku da se bliže upoznaju sa oblastima rada Instituta, o kriterijumima odabira referentnih laboratorija, procedurama u praksi, ali i izazovima tokom ispitivanja uzoraka.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Oftalmološka ordinacija – „Argus“, Lazarevac

Operacija katarakte

N

edavno je u zapadnoj Srbiji, u Lazarevcu, otvorena savremena oftalmološka ordinacija – „Argus“, dr Vojislava Radovanovića. Tu se obavljaju operacije katarakte na najsavremeniji način, metodom fakoemulzifikacije sa implantacijom intraokularnog sočiva. Osim katarakte, u ordinaciji se rade i refrakcione anomalije, kontaktna sočiva, glaukom, bolesti prednjeg segmenta oka, dečja oftalmologija. Doktor Vojislav Radovanović, oftalmolog, se usavšavao u inostranstvu za operacije katarakte. Ordinacija je najsavremenije opremljena i projektovana po svetskim standardima. Sala za intervencije ima poseban ulaz za pacijente i poseban ulaz za lekare i medicinsko osoblje. Opremljena je najsavremenijim aparatima, a u slučaju nestanka električne energije automatski se uključuje generator. Higijena je na izuzetno visokom nivou. Na ulasku dobijate specijalne navlake za cipele, koje je imao i reporter časopisa „Medici.com“. Doktore Radovanoviću, kako ste se odlučili na ovaj korak? Dugogodišnje čekanje na operacije katarakte na očnim klinikama od dve i više godina, pobudilo je u meni želju da nešto uradim. Čulo vida je možda najbitnije čulo u telu. Manji gradovi u Srbiji su uglavnom medicinski zapostavljeni, želeo sam da izađem u susret tim ljudima koji žive u manjim sredinama kao što je Lazarevac, da se napravi mala dnevna bolnica, gde bi mogli da zadovolje svoje potrebe, brže i efikasnije, da bi mogli da se vrate normalnom svakodnevnom životu. Reč je uglavnom o starijim pacijentima, ali od katarakte

68

sve više oboljeva i srednja generacija. Katarakta više nije samo patološko pitanje to je i socijalno pitanje. Ako nemate dobro čulo vida vi sedite u nekoj tami ili polutami, pogotovo stariji ljudi koji onda ne mogu normalno da funkcionišu. Doktore Radovanoviću, tu je najsavremenija operaciona sala? Operacija se radi metodom fakoemulzifikacije. To je najsavremenija ultrazvučna metoda, jednostavno rečeno, rezom od dva milimetra uđete u oko, zamućeno sočivo koje pravi problem izdrobi se i izvadi i ugradi novo veštačko sočivo. Cela intervencija traje nekih dvadesetak minuta, što je najbitnije, potpuno je bezbolna. Najsavremenija metoda - najsavremenijim instrumentima. Prednost ove metode je da pacijent odmah posle intervencije ide kući. Celokupno zadržavanje pacijenta od dolaska do odlaska traje najviše dva sata. Mora da se ima dobra oprema, ja imam vrhunski nemački operacioni mikroskop i prateću opremu, aparate za anesteziju, sterilizatore, pacijent-monitore i sve ono što treba da ima jedna dobra operaciona sala.

rakta zrela druge pomoći nema, osim operacije. Ne pomažu tu ni kapi, tablete, naočare i slično. Ja pokušavam na jedan fin prijateljski način da objasnim pacijentima da shvate da je ovo potpuno bezbolna metoda, da se radi u lokalnoj anesteziji, kapima ne injekcijom. Uvek je ovde prisutan i internista koji ih pregleda, pokušamo da napravimo prijatnu atmosferu, da se pacijent ne oseća kao broj, nego kao ljudsko biće. Posle intervencije veliki broj mojih pacijenata pita: Doktore, kada ćemo da radimo drugo oko? i već posle deset-petnaest dana zakazuju intervenciju za drugo oko. Intervencija je vrlo efikasna i vraća oštrinu vida.

Doktore Radovanoviću, vi ste se usavršavali u čuvenom medicinskom centru za katarkte SAHAI HOSPITAL u Džajpuru u Indiji? Ljudi koji su u medicini znaju da su Indijci vrhunski doktori, posebno kad je u pitanju oftalmologija. Ja sam išao na oftalmološke kongrese Američke akademije, svetske i evropske kongrese, u svim tim bolnicama vodeći oftalmolozi su Indusi. Generalno, u medicini oni su vrhunski stručnjaci. Želeo sam Doktore, pacijenti su obično upla- da odem na usavršavanje koje je vršeni pred jednu takvu operaciju? hunsko i efikasno i odlučio sam se za Normalno je da se čovek plaši. Ali čuvenu bolnicu SAHAI u Džajpuru u mora da se shvati jedno, kada je kata- indijskoj državi Radžastan. To je fan-


Z D R AV S T V O - S R B I J A

tastična obuka gde dolaze doktori iz celoga sveta, Amerike, Evrope -Švajcarske, Nemačke Italije, Bliskog istoka, Australije. Kada dođete, vi dobijete svog instruktora vrhunskog oftalmohirurga, koji je od starta stalno pored vas. On vas upućuje u tajne oftalmologije. Konverzacija je na engleskom, oni su svi engleski đaci.

Na ulasku u Vašu ordinaciju morao sam da stavim specijalne navlake za cipele? Ko se bavi hirurgijom zna da je najbitnije da bude sterlino i čisto. Na tome i mi insistiramo, i stavljamo poseban akcenat. U posebnom objektu radimo preglede, a ovde radimo samo operacije, baš zbog te čistoće.

Koliko ste izveli operacija katarakte u Indiji? Ja sam u SAHAI bolnici u Džajpuru uradio 180 operacija, bez ikakvih posledica. Instruktori to savršeno objašnjavaju, zajedno sa vama rade tako da su greške minimalne. Bilo je dana kada sam radio i deset operacija dnevno. To je bolnica gde se godišnje uradi preko dvadeset dve hiljade operacija katarakte. Ima dana gde je rađeno od 150 do 180 operacija katarakti dnevno. To je veliki broj i radi se jako kvalitetno, brzo i efikasno.

Doktore Radovanoviću, ovo je vreme kompjutera, kako sačuvati oči u današnje vreme? Mi smo znali da rad na računaru slabi oštrinu vida, ali dugo nismo dobijali ozbiljnju naučnu analizu. Tek 2009. američki stručnjaci su to nazvali „kompjuterski sindrom“. Rad za računarom isrcrpljuje oštrinu vida i smatra se da svakom ko provodi više od dva sata za računarom treba dati malu korekciju. Dešava se isuficijencija konvergencije, ljudi koji gledaju stalno na blizinu, nemaju vremena da odmore oči gledajući na daljinu. Dolazi do jakog iscrpljivanja mišića koji vuku oko na blizinu i dolazi do stvaranja nejasnih slika zamućenja, glavobolje. Dolazi i do fenomena „suvog oka“ - smanjen je broj treptaja u minuti, javlja se peckanje i osećaj kao da je pesak u očima. Ono što treba je, kada se radi za računarom, prekinuti rad na svakih 40 minuta i gledati kroz prozor u daljinu. Na taj način se odmaraju mišići

Koliko je tog svetskog standarda preneto u Vašu ordinaciju? Sve kako se radi u svetu tako sam i ja uradio ovde. Kakav je protokol rada u Nemačkoj , Americi, Italiji tako sam ispoštovao i ovde, od prijema pacijenta, preoprativne pripreme, operacije i postoperativne postupke sve po svetskim kriterijumima.

koji su oko vukli na blizinu. Preporučuju se i veštačke suze, a onima koji nose naočare preporučuju se zaštitna stakla sa antirefleksijom. Internet je divna stvar, ali ako se koristi ispravno. Ja mlade i decu savetujem da ne provode vreme za igricima i na društvenim mrežama. Doktore Radovanoviću, koji bi bio Vaš savet, vezan za zdravlje oka? U očima se nalaze najtananiji, najsitniji krvni sudovi i oni prvi stradaju. Mora da se shvati da oko nije organ koji je van ljudskog tela. Postoje mnoge bolesti čije posledice su na oku. Mora se rešavati osnovna bolest. Manje stresa, uravnotežena ishrana, redovne kontrole, voditi računa o osnovnim bolestima, to bi bili osnovni saveti. Ali jedno je sigurno da će jedno od najčeššćih oboljenja u budućnosti biti oboljenja koja su vezana za oči. Definitivno naša budućnost je vezana za ekrane i monitore, i tu se nešto mnogo ne može učiniti. Naš ceo život je vezan za kompjutere, telelevizore, mobilne telefone, ali to je cena savremene civilizacije. Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš Ordinacija ARGUS specijalistička ordinacija iz oblasti oftalmologije 11550 Lazarevac Dr Đorđa Kovačevića 31 Tel: 065/ 375 75 01

69


Z D R AV S T V O - S R B I J A

N

eki pravnici ugovor o lekarskim uslugama ocenjuju kao ugovor posebne vrste (sui generis). Međutim, neki (nemački, austrijski, grčki), smatraju da se radi o ugovoru o tzv. „slobodnoj službi“. Prema našem pozitivnom pravu, ugovor o lekarskoj usluzi treba prosuđivati kao ugovor o delu, u smislu člana 600. Zakona o obligacionim odnosima (Pojam: Ugovorom o delu poslenik obavezuje se da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i sl, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu). „Zakon o obligacionim odnosima tim ugovorom obuhvata i izvršenje određenog posla i postizanje određenog rezultata. U većini slučajeva, predmet ugovora o lekarskim uslugama nije određeni rezultat rada (delo), nego sam rad. Time se lekar štiti od preteranih očekivanja pacijentovih. Za lekara je, naime, bitno što ugovorom ne preuzima garanciju da će pacijenta izlečiti ili njegovo zdravlje poboljšati, niti da će izostati usputne neželjene posledice lečenja; on se jedino obavezuje da će potrebne medicinske mere preduzeti u skladu sa pravilima svoje struke. Uspeh tih mera ne zavisi isključivo od veštine i pažnje lekara, nego i od fizioloških i psihičkih činilaca na strani pacijentovoj. Ukratko, lekar ima obavezu sredstva, a ne obavezu rezultata, isto kao i onaj ko se obaveže da drugome daje privatne časove iz određene discipline. Ipak, nije isključeno da ugovor o lekarskoj usluzi, u većoj ili manjoj meri, ima i drugačiji karakter, da se odnosi ne samo na rad, nego i na njegov rezultat. Takav je, na primer, slučaj kad lekar ortoped duguje da pacijentu isporuči protezu, mider ili uloške za cipele. Na isti način valja ceniti obavezu lekara da načini kardiogram, obavi laboratorijsko ispitivanje krvi ili mokraće, izvrši estetsku operaciju i sl. Međutim, to ne znači da u svim ovim slučajevima treba dopustiti neograničenu primenu pravnih pravila o odgovornosti zbog materijalnih nedostataka dela. Ako, na primer, estetska operacija ne pođe za rukom, pacijent nije dužan da dopusti lekaru novi zahvat radi uklanjanja nedostatka. Lekar ne može tražiti da izvrši naknadnu operaciju i to iz dva razloga: 1) što ona iziskuje ponovno trpljenje pacijenta, i 2) što je pacijent, zbog neuspelog zahvata, izgubio poverenje u lekara. Ali kad je u pitanju ugovor sa zubnim lekarom, tada može biti sporno treba li lekar da jemči da će zubna proteza, iako je u tehničkom pogledu izrađena besprekorno, biti pacijentu podnošljiva. Izvesni pravni pisci smatraju da lekar nije dužan jemčiti za fiziološke i psihičke činioce pacijentove, jer ih je nemoguće spoznati unapred. S druge strane, vlada mišljenje da se i besplatno pružanje medicinskih usluga temelji, takođe, na ugovornom odnosu. Iz svega toga da se zaključiti da apstraktno promišljanje pravne prirode ugovora o lekarskim uslugama nije od velike koristi, jer ono ocenu svakog konkretnog ugovora ne čini 70

Medicina i pravo

Neuspeh medicinske intervencije – (Ne) Odgovornost lekara Ljubiša Živadinović, advokat, Beograd

izlišnom.“ (Aktuelni pravni problemi u medicini, grupa autora, Univerzitet u Beogradu, Institut društvenih nauka, Centar za pravna istraživanja, Beograd, 1996, str. 330 – 332) Znači, ovim ugovorom (o lečenju) lekar pacijentu ne garantuje izlečenje (poboljšanje njegovog zdravlja), već da će medicinske radnje kroz svoju intelektualnu uslugu izvršiti prema pravilima struke i sa potrebnom/dužnom pažnjom. Sudska praksa Neuspeh medicinske intervencije - Odgovornost lekara Ako je postupao sa pažnjom dobrog stručnjaka, za neuspeh medicinske intervencije lekar ne odgovara. Iz obrazloženja: Lekar je dužan da u izvršavanju obaveza iz svoje profesionalne delatnosti postupa sa povećanom pažnjom prema pravilima struke i običajima (“pažnjom dobrog stručnjaka”) - u smislu člana 18. Zakona o obligacionim odnosima. Odgovornost zdravstvene ustanove za štetu koju njeni lekari prouzrokuju pacijentu postoji samo ukoliko lekari i drugo medicinsko osoblje nisu postupali u skladu sa pravilima medicinske struke i sa takvom pažnjom. U ovom slučaju, tužilja nije dokazala da je šteta koju je pretrpela posledica lekarske greške, tj. nije dokazala da je za neuspeh medicinske intervencije koja je nad njom izvršena (pokušaj intubacije) kriv lekar. Od lekara se ne traži da odgovara za neuspeh intervencije, budući da su

komplikacije uvek moguće i da ishod lečenja nije uvek moguće predvideti, ali u lečenju ili prilikom medicinske intervencije lekar mora da postupa sa brižljivošću koju nalažu pravila struke. Suprotno navodima žalbe, prilikom uvođenja tužilje u anesteziju i pokušaja intubacije lekar je postupao u skladu sa ovim pravilima, a povreda jednjaka kod tužilje nastala je najverovatnije kao moguća komplikacija otežane i ponovljene intubacije. U konkretnom slučaju reč je o povredi koja je poznata i moguća u anesteziji, koja nastaje prilikom intubacije, a procenat ovih povreda iznosi oko 5% u odnosu na broj ovih intervencija. Iako tužilja u žalbi ističe da je dužnost lekara specijaliste anesteziologa da predvidi ovakve situacije i učini sve kako do povrede ne bi došlo, ona u toku postupka nije dokazala da je lekar anesteziolog postupao suprotno pravilima struke i suprotno standardu dobrog stručnjaka. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije određeno. U ovom slučaju, teret dokazivanja (da je šteta koju je tužilja pretrpela prilikom intubacije posledica greške lekara) je na tužilji. Veštačenjem je utvrđeno da postavljanje tubusa u jednjak predstavlja moguću grešku pri otežanoj intubaciji, te da se kod određenog broja pacijenata teškoće sa obezbeđenjem disajnog puta ne mogu predvideti pre nego što se intubacija pokuša. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 6515/2010 od 20.10.2011. godine)


U

Beogradu je, u „In hotelu“, 5. oktobra održan seminar sa međunarodnim učešćem Udruženja za ambulantnu hirurgiju Srbije (UAHS) pod nazivom: „Ambulatory Surgery in Serbia: Where are We Now and What is Our Next Step?“. Ovaj sastanak je održan u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za ambulantnu hirurgiju (IAAS), a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ovo je treći stručni sastanak ovog tipa i održan je na engleskom jeziku, a predavanja su održali renomirani stručnjaci iz zemlje i sveta. Gosti predavači su bili Beverly K. Philip, predsednica IAAS-a, prvi ženski profesor anestezije na Harvard univerzitetu u Bostonu i jedan od pionira u osnivanju dnevnih hirurških bolnica u SAD, Mariann Aaland iz Norveške, menadžer u zdravstvu i načelnik jedne od najbolje organizovanih jedinica za ambulantnu hirurgiju u Evropi i predsednica Norveškog udruženja za dnevnu hirurgiju, i Gamal Eldin Mohamed, profesor hirurgije na Semmelwise univerzitetu u Budimpešti, prethodni predsednik IAAS-a i predsednik i Mađarskog udruženja za dnevnu hirurgiju. Pored stranih bilo je i 12 predavača iz naše zemlje, renomiranih stručnjaka iz raznih hirurških oblasti, i to Aleksandar Gaković (oftalmologija), Rastko Živić (endokrina hirurgija), Marijan Novaković (plastična hirurgija), Vladimir Kojović (urologija, dečja hirurgija), Danijel Galun (hirurgija kila i žučne kese), Vladimir Cijan (herniologija), Dejan Dabić (abdominalna hirurgija), Ninoslav Ribić, Boris Vraneš (ginekolozi), Dario Jocić (vaskularna hirurgija), Boban Jelenković (heurohirurg), Slađana Vasiljević (anesteziolog) i Jelena Petrović Šunderić (koloproktolog). Veoma je bila zapažena panel diskusija na kojoj je, pored gostiju predavača učestvovao i dr Simo Vuković, saradnik Ministarstva zdravlja koji se bavi implementacijom dijagnostički srodnih grupa u naš zdravstveni sistem. Jedno od najinteresantnijih predavanja je bilo i ono o menadžmentu u zdravstvu, kroz koje nam je stručnjak iz oblasti project management-a, gospodin Miroslav Janković odškrinuo vrata jedne oblasti koja lekarima nije tako bliska, ali ima veliki uticaj na planiranje i ostvarivanje ciljeva u organizaciji zdravstva. Seminaru je prisustvovalo 80 participanata iz cele Srbije, iako je inicijalno planirano do 50 učesnika. Ovo je

Z D R AV S T V O - S R B I J A

Seminar udruženja za ambulantnu hirurgiju sa međunarodnim učešćem Pripremila: dr Jelena Petrović Šunderić

daleko bolji odziv nego na prethodnim sastancima, a verujemo da je uporan rad UAHS-a i promovisanje ovog modela doveo do podizanja svesti o načinu da se unaprede uslovi rada hirurškog tima, poboljša kvalitet lečenja, smanje liste čekanja na operacije i poveća zadovoljstvo pacijenta uslovima lečenja. Veliko interesovanje za ovu oblast je pokazatelj da se radi o volji da se po-

boljšaju uslovi lečenja, na zadovoljstvo i pacijenata i lekara, uz poboljšanje efikasnosti zdravstvenog sistema. Nakon seminara održana je i skupština UAHS-a na kojoj se raspravljalo o budućim projektima i na kojoj je prof. Gamal Eldin Mohamed promovisan u počasnog člana UAHS-a zbog svesrdne podrške i velikodušne pomoći u osnivanju i radu ovog udruženja.

71


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Д

обротом више од 500 приложника, у кратком року, успела је замисао Секције за уметност, културу и хуманост СЛД-а да се излије у бронзи лик прве лекарке у Србији. Др Драга Љочић, родом Шапчанка, „довела” је 29. септембра 2017. године на откривање бисте из Дома здравља „Др Драга Љочић – Шабац” др Дејана Павловића, помоћника директора за квалитет, али и неколико чланова своје породице. Окупила је Драга своје колеге лекаре и друге поштоваоце у Парку пријатељства између зграда Прве варошке болнице некад, а сада Српског лекарског друштва и Института за ментално здравље. Бисту су открили председник Академије медицинских наука СЛДа проф. др Павле Миленковић и председник Актива превентивне медицине АМН СЛД, научни саветник др Љиљана Вучковић Декић. Приложницима су уручене захвалнице. У Србији је Медицински факултет у Београду започео са радом 1920. године, а Драга је студирала у Швајцарској, у Цириху, (где су дозвољавали студије женама) и завршила их четири деценије раније, у другој половини 19. века. Већ 1880. године уписала се као прва жена међу чланове Српског лекарског друштва, које је до тада окупљало само колеге лекаре. На оснивању 1872. године већина су били странци. И Друштво – лекарски еснаф, је међу три прва у Европи и др Драга међу првим лекаркама Европе. Њена слика била је на почасном месту у канцеларији др сц. мед. Будимира Павловића, кустоса у некадашњем Музеју СЛД-а, и често ју је са поносом показивао. Даровитост, храброст и упорност испољила је током рада и живота на много начина и у многим приликама. Само да је успела, а јесте, да избори равноправност жена у лекарској професији име би јој било забележено. Била је лекар фабрике дувана и жижица. Радила је у болници „Никола Спасић” као лекар за рањенике и у општој амбуланти за грађане и сиротињу. У Швајцарској Друштво жена из Србије с поносом носи име др Драге Љочић, а у Београду је њена улица. 72

Трка против заборава

Почаст жени лекару

Припремила: Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

Испред споменика др Драги Љочић, Огњен Хумо и Михаило Лукић потомци др Драге Љочић

Учесник је ратова од 1876. године још као студент медицине, у звању санитетског поручника, а касније као лекар у Српско-бугарском рату, балканским ратовима, закључно са Првим светским ратом. Отуда је добитник многих медаља за храброст у ратовима за ослобођење земље. Зато и није чудо да ју је као младу и пожртвовану запазио др Владан Ђорђевић, оснивач Друштва и начелник војног санитета, тражећи да полаже пред колегама државни испит да би их уверила у спремност за лекарски позив. Драга је положила али дуго, дуго, признање није добила. У миру је тешко достизала самосталност у лекарском раду самим звањем које су јој колеге додељивале, а у приватној пракси није могла да оствари успех у ординацији бројношћу пације-

ната из исте чињенице, родне неравноправности. Но, др Драга је успевала да оно што је њој силом оспоравано, а друштвеним приликама наметнуто и у погледу породичног живота и материјалног благостања, преточи у бригу за друге премештајући тежиште свог бременитог живота. Бавећи се здравственим радом заштитила је најугроженије, децу, оснивањем и предвођењем Материнским удружењем. Превела је са руског књигу „Гајење мале деце” др Марије Манасијине. Др Драга је учествовала у подизању болнице „Др Елси Инглис” на Дедињу. Болнице жена Шкотске, предвођене лекарком из Единбурга, остале су трајно упамћене а лекарке и медицинске сестре су српски војници запамтили само по добру и од миља звали, због униформи, „мале


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Највећи прилозници лекарке Србије и вајар акад. мед. Владимир Јокановић

сиве препелице”. Тако је и наша Драга Љочић израсла у симбол упорног и храброг борца за правду, равноправност, доказавши то на бојном пољу, али и марљивим радом те слободно можемо рећи да је она сама себи, као прва жена лекар, подигла споменик! Осећајући њене заслуге и ценећи њено првенство, доживели смо радост, осетили заједничку снагу, окупљени око њеног бронзаног споменика. Отуда и име др Драге Љочић остаје упамћено, а њене заслуге нагоне на акцију и окупљање. Венац од ловора са траком на којој је исписано Др Драги Љочић –Секција за уметност, културу и хуманост СЛД и лекарке Србије сведочи да смо и ми данас извојевали победу – претекли смо заборав.

Цртеж према Медаљи за храброст вајара Ђорђа Јовановића

Није породица Драге Љочић заборавила медицину. Као лекарка у Бијељини, у Републици Српској, ради потомак Драгиње Љочић – др Лукић. Прешла је Дрину као Драгиња некада Алпе кад је студирала, да би „служила народу” обавезана Хипократовом заклетвом. Акад. мед. Владимир Т. Јокановић, вајар ове бисте, читао је крај бисте своје стихове песме „Немири” о Земљи планети са задње корице књиге „Огледало истине”(ДЛВ СЛД, 2017) а прим. др Анка Станојчић, креативна дама Србије, брижљиво је одабрала песму „Наша река” из најновије књиге „Блуз”(2017). Одабрали су стихове о човековом животу и планети Земљи, свесни пролазности и промена. Говорили смо о животу у коме треба посебно поштовати оне који упркос сталном ветру у прса пролазе – прескачу препреке свих деоница животне и професионалне трке, прошавши кроз циљ као победници. Желели смо да у Парку пријатељства, у којем нас је др Драга Љочић окупила, свечаност започнемо стиховима лекара уметника. И сама медицина је уметност, зар не? (Још слика са откривања бисте, уз кратак текст пронаћи ћете на блогу „Ластавица” који уређује др Анка Станојчић)

СВЕ ШТО ХОЋЕШ МОЖЕШ Кад одлучиш да урадиш нешто, Спроведи то у дело! Крени у акцију вешто, Без сумњи и весело!   Јер, све што хоћеш можеш, До сваког циља да стигнеш, Само ако се усудиш И боље од себе да престигнеш!   Али, никад не реци пробаћу, Јер то је изговор да одустанеш! Увек кажи: „Могу и хоћу!“ И на путу до циља немој да станеш!

Аутор др Весна Секулић

НАША РЕКА Живот је наш река без повратка. Почне као бистри извор жубори, гргоће, ћарлија грана се, утиче, притиче, и нараста, буја. Па се разлије широко у предвечерје своје и мирно ушћу клизи. У сутон се улије тихо, неприметно у море заласка. И ко још у мору сињем једну малу реку примећује?

Др Анка Станојчић

73


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Први Србин са универзитетском дипломом лекара

Јован Апостоловић (1731–1770) Припремио: Акад. мед. Владимир Јокановић

чи испољити и јавно исказивање поштовања према најизврснијим међу уваженим личностима да овај сироти плод мога ума рођен под окриљем факултетских студија као таоца неповредивог и најоданијег поштовања, са најдубљим страхопоштовањем понудим ТЕБИ ВИСОКОУГЛЕДНИ И УВАЖЕНИ, КАКО БИ СЕ ПРЕПОРУЧИО ТВОЈОЈ ПРЕМИЛОСТИВОЈ НАКЛОНОСТИ И ПАТРОНАТУ. Можда ми је овај једини начин помоћу којег би засигурно постигао успех. Можда ће овај мој успех покре-

П

остоје народи који значајне људе и догађаје из своје историје пажљиво чувају и документа објављују у књигама и часописима. Некада су наши преци своје јунаке и свеце у епску поезију стављали и тако их сачували од заборава. У времену садашњем, које „пролази свемирском брзином” заборав је учестала категорија. Каже се да су Срби народ који лако заборавља све осим несрећа. Управо је велика несрећа српског народа – заборавност. Многи знаменити људи и њихова дела занемарени су, а њихове биографије и дела прекрива „прашина времена”. Један који никако не би смео бити заборављен је др Јован Апостоловић, први Србин са универзитетском дипломом, први лекар, доктор медицине на Универзитету у Халеу. Када се уписао на Медицински факултет у Халеу 18. маја 1754. године а дипломирао октобра 1757. године, није ни слутио да је ушао у историју српског народа. Пре 260 година, након трогодишњег студија и одбрањене дисертације, Јован Апостоловић је промовисан у доктора медицинских наука. У предговору своје дисертације написао је: „… Стога је право чудо што ћу сада, као можда једини и први из славног српског народа који је поклонио свој дух медицинској науци, следећи стопе осталих, испољити огромну храброст ако се узме у обзир да храброст зна74

Др Јован Апостоловић

нути мој угледни српски род, до сада довољно славан по оружју, да убудуће такође буде прослављен по својој књижевности и науци, који једнако доприносе телесном и духовном здрављу, и да се тако, не само мачем, већ науком, као што кажу, бори за напредак своје миле отаџбине”. Први писани трагови о др Јовану Апостоловићу појавили су се 120 година после његове смрти (Рајковић, 1884). У тим првим на-

писима има много грешака, нагађало се када је рођен, па се спомињало 1730, 1732, 1735. Нема баш ни тачности о његовим родитељима, местима школовања и датуму дипломирања. Два и по столећа је дуго време за заборав, али још важније за сећање. Његово име се спомињало у неколико редака по енциклопедијама, а у историји српске медицине једва га се сећају. Доласком у Нови Сад почело је моје занимање за историју српске медицине. Како је др Јован Апостоловић први школовани лекар у Новом Саду, то сам дао велики труд да истражим живот и дело нашег славног „лекарског претка”. Нажалост, врло мало података је било у архиви Новог Сада који је формиран тек 1952. године. Јован Апостоловић потиче из чувене породице која се „великом сеобом” 1690-тих година доселила у Будим. Предак Дима се спомиње у архивима Будима 1702. године а већ 1707. године је успешан пословни човек, са великим угледом међу српским досељеницима. Његови синови Петар и Дамјан су „цехмајстори” у еснафу занатлија. Нажалост, нисмо могли из докумената „открити” да ли је Јован Дамјанов или Петров син. За упис у гимназију и факултет није било рубрике „очево име”. Наша је претпоставка да је Јованов отац Петар који је једно време био и начелник српске општине у Будиму. Богати родитељи су омогућили школовање Јовану у Пешти и Пожунском лицеју где постоје архивски документи о његовом учењу и оценама. Да би се разумело зашто је Апостоловић ишао у школу у Пожун (данашња Братислава) треба знати да је Угарска била изразито католичка земља, а Словачка протестантска. Та чињеница је определила Апостоловића за студије


Z D R AV S T V O - S R B I J A

хемичар, светски познат. Чувени проф. Бихард био му је учитељ и Сањао је да буде апостол хирургије заштитник. Са данашњег гледишта на медицинску науку за нас је заУслишила га судбина нимљива докторска дисертација Хирургија му је постала јутра и вечери Јована Апостоловића. Писана на Путовање са југа до севера латинском језику налазила се 250 Ноћна мора и дневни снови година у Британској библиотеци Заменила му хирургија и оца и мајку а један примерак у Будимпешти. Истерала жену из куће, децу не имао Захваљујући мојој „босанској Живот му је обукла у маску и рукавице упорности и црногорској амбициСкалпел му постао оруђе и оружје озности” докопао сам се фотокоЛетовао и зимовао у хируршкој сали. пије и уз материјалну помоћ САНУ Прогутала му хирургија најлепше године дао сам да се преведе и успео сам Време га отерало у самоћу организовати симпозијум „Јован Растанак без суза, тужан као сви растанци Апостоловић и његово време”. При Заборавила га хирургија томе сам написао књигу и напраПлитке трагове што је у њој оставио вио спомен бисту која је смештена Ветрови времена брзо су избрисали Хирургија, као све љубави, наћи ће новог љубавника. испред Пастеровог завода у Новом Владимир Јокановић Саду. Заслуга за постављање бисте припада и проф. др Душану Лалошевићу, директору Завода. у Халеу који је такође био проДисертација са насловом „Натестантски град, толерантан пречин на који уопште осећања делују на људско тело” представља врма странцима и високо котиран у ло занимљиво медицинско штиво. медицинској науци. Усудим се тврдити да је др Јован Апостоловић својим делом утро Овај медицински факултет основан је 1694. године. На њему пут „теорији стреса” коју је 200 је предавао чувени Хофман, загодина касније инаугурирао канадтим проф. Ернест Штал, лекар и ски лекар Sely, по чему је постао светски познат научник. Склон сам веровати да је био упознат са Апостоловићевим радом, мада га нигде не спомиње. Но, то сада није ни важно. Да је само написао овај историјски текст др Апостоловић не би смео бити заборављен у српском народу. Нажалост, заборављен је и од оних људи чија је професионална дужност „историјски заборав”. Занимљиво је питање како се Апостоловић 1759. године нашао у Новом Саду који је тада био „Рацка варош” са једва 8000 становника. Нажалост, упркос интервенцији српског епископа Мојсија Путника посао није добио. Тек 1762. године када се куга појавила у Срему, градски оци се сетише да у граду постоји лекар. Уз плату од 300 форинти ангажују др Апостоловића, који је врло ефикасним методама карантина успео спасити Бачку од куге, која је опустошила Срем и источну Славонију. Када је опасност прошла, градски оци смањише плату Апостоловићу на 200 форинти. Др Јован Апостоловић се борио против надрилекарства и „барбира хирурга” који су у Новом Саду имали врло јак немачко-католич-

Ода хирургији

ки лоби. После много перипетија је дао отказ на службу, чувајући свој дигнитет. Према непоузданим подацима отворио је приватну праксу и умро у Новом Саду 1770. године. За гроб му се не зна. Нама преостаје сећање за памћење да је европска медицина примењивана на нашем поднебљу пре 260 година. Нема Апостоловић улице и здравствене установе с његовим именом у Војводини. Требало би му је доделити. Заслужио је! АФОРИЗМИ У енциклопедији афоризама нема ништа о медицини. Сувише је медицина озбиљна за шалу. Грчки богови су имали свога лекара, ови наши „богови” имају лекарски конзилијум. Понеки лекари носе око главе „медијски венац”. Све више се лекари појављују у новинама, на страницама о криминалу. Суд части лекарске коморе саопштава да је „само 149 лекара кажњено, а било је 950 пријава”. Милостив неки суд!!! Има ли суд части ингеренцију да осуди нечасног министра. Издавачи новина  „плаћају афоризме осмехом”. Хирурзи се упорно враћају на место злочина – у операциону салу. Сви смо ми смртници на краћем одмору. Савесни лекари допуштају човеку да умре природном смрћу, несавесни га убијају. Опасно је када лекари имају исти садржај у трбуху и глави. Када саопште „лекари улажу све напоре да спaсе живот” прогноза је жалосна. Много је боље афористичару да се „бави лекарима” него да се лекари позабаве њиме. Лекарске грешке су дубоко „закопане” у фиокама јавних тужилаца.  Не потписуј своје афоризме, никада не знаш ко ће их памтити!!! Владимир Јокановић

75


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Н

едавно смо писали о кардиологу Љубици Божиновић, професорки чији ауторитет траје, а за врх текстa одабрана је њена фотографија у гимназијској кецељи као матуранта у Дубровнику. „Ту је фотографију одабрала и „Политика” када је о мени писала”, рекла ми је тада са осмехом. И онај галеб са Тасоса др Анице Жупунски (нефролога из Новог Сада, фотографа прве врсте, коју смо вам такође представили) је фотографија која често побеђује, а носи поруку живота и шум мора. За упознавање са др Анком Станојчић, примаријусом, нефрологом, родом из Макарске, одабраћемо слику из истог амбијента – са обале мора. Смеши нам се са корица најновије књиге „Блуз”, којима надева имена плесних игара – до сада „Танго”, „Блуз”, „Валцер”, „Румба”, јер како каже: „Живот је плес”. Можда су шум таласа мора, које је допирало на стотину метара до њене родне куће, плима и осека, залазак и рађање сунца, лет и крик галебова, заувек у њеном уху и уму задржали ритам, тонове и стални покрет који доживљава као живот. На крају, прво је настала музика а онда писана реч. А музика и плес трају, трају... Овим креативним дамама, интернистима, о којима са разлогом пишемо, заједничка је свежина духа, радозналост, поглед уперен у даљину, отворен ум и живот у ритму – срца. Слушалицама су га често ослушкивале а у његовом ритму живеле, живе и трају. Анка Станојчић (1951) у родној Макарској завршила је школу до студија које је започела у Ријеци, а дипломирала медицину у Београду. Имала је завидну средњу оцену – 9,42. Цео свој радни век провела је у Институту за бубрежне болести и метаболичке поремећаје „Проф. др Василије Јовановић” у КБЦ Звездара у Београду. Као нефролог активна је у Нефролошкој секцији Српског лекарског друштва, а своју љубав према писању, песништву и уметничкој фотографији сада исказује са лекарима уметницима у Секцији за уметност, културу и хуманост. Др Анка усавршавала се у земљи и иностранству, публиковала 62 ауторска рада и 25 коауторских, 76

Креативна дама Србије – живот између медицине, писања и плеса

„Живот је један – живот је плес” Прим. др Анка Станојчић

добила назив примаријус 1996, а од СЛД-а је награђена плакетом (1993) и повељом (1999). Члан је и Удружења нефролога Србије, балканског удружења BANTAO и европског EDTA, Удружења за антимикробну терапију JUAH I FESCI. Бави се здравственим просвећивањeм кроз емисије на ТВ и медицинским разговорима у листу „Политика”, додатак „Магазин”. И у пензији наставља са стручним иновацијама и ради. Рекли би да др Анка у животу упоредо учи и пише. У Макарској је уређивала средњошколски лист „20 октобар”. Поезију и кратке приче објавила је у четири књиге са плесним именима: „Валцер” 2009. (кандидат за награду града Београда), „Румба” 2011, „Танго” 2013. и најновију „Блуз”ове, 2017. године. Публиковала је своје радове у књижевним часописима и периодици: у антологији „Шта би рекао Црњански” 2009, у десетак бројева часописа „Сцена Црњански”, у часописима „Књижевне вертикале” и „Балканске вертикале”. Уредила је четири блогерске књиге „Улицама Блогограда“ (2011, 2012, 2014) и „И ја имам пост” (2015). Прве две су биле кандидати за награду града

Београда. Била је пет година власник и активни писац блога „Блогодрад”( www.blogograd.org). Радила је као секретар књижевног клуба „Сцена Црњански” 2010–2011. а сада је секретар „Друштва књижевника Београда”. Радо објективом фотоапарата зауставља тренутак и снимљено углавном објављује у фоторепортажама на блоговима и у фотографским групама. Администратор је сајта Удружења грађана „Излетник” на којем поставља путописне репортаже. Антистрес терапију јој представља плес па је пет година провела у плесној школи „Наталија и Ивица” и сада се поново вратила плесу. Своје погледе је јасно изнела у предговору књиге „Валцер”: „Живот је плес. Од првих наших дана до задњих погледа на овај свет живот мења ритмове, као плес. Некад нас раскошно заврти у ритму бечког валцера, начини нас примабалеринама животног подијума на коме се вртимо вешто и заносно. Некад је то романтичан енглески валцер, кад показујемо сву своју елеганцију плесних или животних покрета. Мој живот је валцер, једном бечки, други пут енглески. Некад га плешем с лакоћом, често се спотичем. Зато се и ова књига зове „Валцер”. Због тога и мој син плеше на корицама књиге с лепом Јеленом. Други син је на плесу стекао партнерку за живот... јер плес је испит за живот, с киме се у њему сложимо, и у животу ћемо”. Румба нас очара кад смо заљубљени, па се час ближимо вољеној особи, час удаљавамо, а руке су увек у игри, и кад тела нису тако близу”. Приближимо се и у блузу и тада осећамо све дамаре драге особе. Најведрије периоде наших живота


Z D R AV S T V O - S R B I J A

На обали мора Седим на стени, на обали мора. Дошла сам по своју дозу мира и сигурности. Да се сетим ко сам, шта сам, каква сам. Да осетим себе. Да се вратим себи. Да нађем себе, загубљену у вртлогу свакодневице, у папирима, у туђим плановима, у туђим идејама. Да себе извучем из муља, оперем у мору и вратим чисту на стену. Па да погледам себе, будем задовољна, и кажем себи: Препознајем те! Ако буде требало, седећу вечно на стени и гледаћу море. Док не нађем оно што тражим.

представља самба, прпошна, несташна, заводничка. Кад се опуштено дружимо с драгим особама, сиртаки је прави плес за нас. Сваки део нашег живота један је плес, а како га играмо, колико вешто, зависи од нас и партнера. Многи целог живота не нађу правог партнера ни за плес ни за живот, оног којим је сваки корак прави, лаган.. Срећници се у једно стопе у плесу, у љубави, у животу. Прим. др Анка Станојчић прве две књиге посветила је својим синовима, трећу кумовима, а четврту пријатељима, постављајући тиме своје приоритете у животу. Најважнији су породица и пријатељи, па затим све оно чиме креативно можемо обогатити и наш и животе оних око нас. Рецензент свих њених књига књижевник Васа Радовановић је у последњој књизи дао резиме, којим би се могла описати књига „Блуз”, али и комплетно њено стваралаштво: „Са изразитим смислом за уочавање детаља, Анка од искрица и цртица из живота, занимљивих животних прича (често и из ординације, као значајног дела ње-

ног живота) успешно прави слике пуне емотивне експлозије које нам, најчешће, буде наду у живот, осликавањем његових најлепших страна. Са Анком полазимо једним сентименталним времепловом на путовање кроз пределе живота, упознајући његове чари, али и црпећи искуства кроз проживљено. Она каже: „Живот је један, ако се сами не побринемо и од бајке ћемо направити хаос, а од хаоса бајку”. Жири Клуба привредних новинара је све њене активности сажео и овако образложио своју номинацију: „… ценећи Ваш труд, посвећеност струци, иновативност, затим креативност исказану кроз писање књига, путописних репортажа и блогова номиновао Вас за признање „Креативна дама године” 2012. године. Проглашена је креативном дамом Србије 28. марта 2013. године у Парламенту. Дилему шта од свега за овај прилог одабрати решићемо као што се некада радило код нас на баловима, на старински начин–имена игара и каваљере, односно песме и кратке приче–извлачићемо из шешира! Игра може да почне: Музика!

Не хвата се птица... Не хвата се птица кад једном одлети Не тражи се љубав кад срце напусти Не жали се за оним што нас не жали Не живи се за јуче јер данас постоји.

Волим да волим Ма ко ти каже да тебе волим? То ти ни ја сама никад нисам рекла. Кроз тебе ја волим љубав лепу, чисту, у теби ја волим само да волим. И кад одеш даље, кад одем и ја, љубав ће само променити место И кад неке друге ја заволим очи то је само љубав у новом оделу. 77


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Ништа се није десило... “Ништа се није десило, Само је пролазност махнула крилом, Ходамо блиски једно другом, А нема ничег чега је било...”

Човек који је увек био добро Далеко од тога да је био добро, али осмех му није силазио с лица. Сви су га знали као ведрог, добродушног, топлог човека, увек спремног да помогне. Није имао много времена за нас, нисмо га често делили, али кад би се то десило, увек ме исто збуњивало. Ко год би га срео и питао га како је, добијао је исти одговор: „Добро!“ Па сам га коначно запитала: “Тата, како можеш свима рећи да си добро, кад ниси?“ Погледао ме као мудрац, дубоко, и рече: “Ако ме пријатељ пита како сам, па му кажем да нисам добро, забринуће се, зато сам добро. Ако ме непријатељ пита, обрадоваће се ако му кажем да нисам добро, дакле, добро сам. А ако ме неко формално пита, тек да пита, одговор му није ни важан, опет сам добро.“ Кад сам га молила да дође у болницу на лечење, одговорио ми је: „Рат је однео младост, људи су узели остало, не треба, није важно...“ И кад је једне вечери пре много времена, са непуних 50 година, отпутовао заувек тамо где више нема разочарења ни боли, многи су били изненађени - како, кад је увек био добро?

Ово је мени најлепши део поеме „Два човека” коју је Јован Поповић написао у години мог рођења. Отац моје пријатељице, изузетни интелектуалац, с којим је био празник диванити, прави господин, обожавао је ту поему и мене је заразио. Тако смо се и поздрављали, ја бих рекла прву, он другу, ја трећу, он четврту строфу. Моја пријатељица оде у далеку земљу и замоли да помогнем ако загусти. И стигне њен тата једног дана с високом температуром и чудним боловима, у тешком стању. На ултразвуку у јетри виђена катастрофа, најсличнија раширеним метастазама рака. Обигравам, суфлирам колегама, он тоне. Нико се не одлучује на операцију, јер се очекује да умре на столу. Али чим ми тог јутра није одговорио на прву строфу песме, отрчала сам мом омиљеном хирургу, довукла га, он решио да га оперише на мој и његов ризик. Операција претешка, једва прегурао, налаз: литар гноја у апсцесу јетре! Неколико дана био је између оног и овог света. Док је још био полусвестан, рече ми хирург да ме неће познати, кад одосмо у визиту. Он дремка, блед и исцрпљен, а ја почнем: „Ништа се није десило…”. Он отвори очи: “Само је пролазност махнула крилом... ” Мени сунце грану: „Ходамо блиски једно другом... ” Широки осмех: „А нема ничег чега је било”. Свима у визити засузише очи, а хирург рече: ”Он ће живети 100 година!”. Песму смо понављали још много пута док није отишао у рајске пределе у солидној старости. Можда и сада некога горе поздравља са: „Ништа се није десило.” Приредила др Славица Жижић Борјановић

78


Vijesti iz Crne Gore

Dom zdravlja Nikšić, 15. 9. 2017.

Objekat po evropskim standardima

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

- Završetkom tih radova, Nikšić je dobio savremeni zdravstveni objekat, urađen po evropskim standardima. Značajno je obnovljena i oprema, nabavljen je ultrazvučni aparat za ginekologiju, opreme za oftalmologiju, novi EKG aparati i oprema za fizikalnu terapiju u Centru za djecu sa posebnim potrebama - naveo je Bulatović. Govoreći o završenoj rekonstrukciji u Domu zdravlja, predsjednik opštine Veselin Grbović je ocijenio da građani mogu biti zadovoljni, jer dobijaju mnogo bolje uslove za pružanje zdravstvenih usluga. On je podsjetio da je rekonstrukcija rađena i u Opštoj i bolnici u Brezoviku i da je otvoreno nekoliko ambulanti u prigradskim naseljima.

Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Crne Gore, mr Sead Čirgić, kazao je da je potpisano 167 ugovora sa privatnim apotekama, da na javnom pozivu nije bilo prijava za šest opština - Andrijevicu, Gusinje, Petnjicu, Plužine, Šavnik i Žabljak, ali da u svim tim opštinama postoje apoteke “Montefarma”.

11. septembar 2017.

Saradnja UNICEF

Pres konferencija

Završeni su radovi na rekonstrukciji i adaptaciji Doma zdravlja u Nikšiću kroz Projekat Prilagođavanje objekta Doma zdravlja osobama sa invaliditetom, dok su radovi na Projektu Energetska efikasnost u finalnoj fazi. Finalizaciju radova ozvaničili su ministar zdravlja dr Kenan Hrapović, predsjednik opštine Nikšić Veselin Grbović i direktor Doma zdravlja Nikšić dr Veselin Bulatović. Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović kazao je da je rekonstrukcijom Doma zdravlja, za koju je Vlada obezbijedila oko 350 hiljada eura, ispunjen cilj pružanja kvalitetne usluge osobama sa invaliditetom. - Mogu reći da su sada ispunjeni svi standardi u pogledu dostupnosti svim organizacionim jedinicama Doma zdravlja ovim licima. Dakle, pristupne rampe, liftovi, toaleti. Nastavićemo sa tom praksom jer smo svjesni da postoji još zdravstvenih ustanova na kojima ovakve adaptacije moraju biti urađene - rekao je Hrapović. Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Ministarstvom ekonomije, i uz kredit Međunarodne banke za obnovu i razvoj, implementira Projekat Energetske efikasnosti, kojim je predviđeno poboljšanje energetskih karakteristika zdravstvenih objekata. Dio sredstava za implementaciju ovog projekta, vrijednog 5 miliona eura, odnosi se i na unapređenje energetskih karakteristika Doma zdravlja Nikšić. Veći dio tog posla, vrijednog oko 320 hiljada, već je završen. Vlada je opredijelila i oko 800 hiljada eura za nabavku savremene medicinske opreme, za Dom zdravlja Nikšić, Opštu bolnicu Nikšić i Specijalnu bolnicu za plućne bolesti u Brezoviku. Ministar Hrapović je saopštio da je ove godine u nikšićko zdravstvo uloženo oko 1,5 miliona eura i najavio nastavak istim intenzitetom u skladu sa potrebama građana i zdravstvenih radnika. Direktor Doma zdravlja Veselin Bulatović kazao je da je u proteklom periodu urađena kompletna sanacija krova, zamijenjena spoljna bravarija, rasvjeta i unutrašnja vrata, poboljšan sistem grijanja i urađene pristupne rampe, tri lifta i osam toaleta za osobe sa invaliditetom.

Umrežavanje privatnih apoteka u JZS Povodom uključivanja privatnih apoteka u mrežu javnih zdravstvenih ustanova, na pres konferenciji za novinare, održanoj 2. Oktobra, govorili su ministar zdravlja dr Kenan Hrapović i direktor Fonda za zdravstveno osiguranje mr Sead Čirgić.

Umrežavanjem privatnih apoteka u javni zdravstveni sistem ispunjava se jedan od programskih ciljeva Vlade Crne Gore, odnosno Ministarstva zdravlja, čija je namjera podizanje kvaliteta zdravstvene zaštite i usluga za građane, kazao je ministar zdravlja dr Kenan Hrapović. “Budući da je do sada na tržištu Crne Gore periodično dolazilo do određenih poremećaja u snabdijevanju građana i javnih zdravstvenih ustanova ljekovima zbog sprovođenja tendera, jedan od prioriteta rada Ministarstva zdravlja bio je i Projekat uključivanja privatnih apoteka u Mrežu zdravstvenih ustanova”, kazao je Hrapović na pres konferenciji povodom početka rada ovog projekta. Ministar je naglasio da se i ovaj postupak izdavanja ljekova na recept realizuje pod jednakim uslovima, kao u apotekama “Montefarma”,da je model već primjenjivan 2015 . godine, te da je jasan postupak njegovog sprovođenja, kao i benefiti realizacije. “Što ga preporučuje za ponovnu primjenu kao sistemsko, a ne privremeno rješenje”, poručio je Hrapović.

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović poželio je novom šefu UNICEF-a dobrodošlicu i uspješan mandat u Crnoj Gori, ocijenivši da je saradnja Ministarstva zdravlja i UNICEF-a na izuzetno visokom nivou i izrazio uvjerenje da će biti nastavljen kontinuiran rad na zajedničkim projektima. Osama Makkawi Khogali se zahvalio na dobrodošlici i istakao da je upoznat sa brojnim aktivnostima koje su realizovane u sektoru zdravstva. U fokusu razgovora ministra i šefa UNICEFa bila je konferencija o važnosti adolescencije i relevantnoj međusektorskoj saradnji, koju organizuje UNICEF, a gdje će uz predstavnike te organizacije, Ministarstva zdravlja i sporta, učestvovati i ostali pružaoci usluga u oblastima zdravlja, rada i socijalnog staranja, obrazovanja, kao i NVO sektor. Na sasatanku je dogovorena i prezentacija analize sistema patronažnih službi, koju je radio tim eksperata angažovanih od strane UNICEF-a. Navedena analiza će dati pravce daljeg unapređenja zdravstvene zaštite u ovoj oblasti. UNICEF je iskazao i spremnost da podrži Ministarstvo zdravlja u segmentu jačanja kapaciteta patronažnih službi. Uz podršku UNICEF-a planirana je priprema prve Nacionalne strategije ranog razvoja djeteta, čiju će izradu, uz učešće relevantne međusektorske radne grupe, voditi Ministarstvo zdravlja. Govoreći o značaju vakcinacije, ministar Hrapović je informisao gospodina Khogalija da će Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom, organizovati međunarodni skup koji će okupiti program menadžere za imunizaciju iz čitave Evrope, kao i eksperte Savjetodavne grupe SZO-a za pitanja imunizacije. Ministar Hrapović je pozvao Khogalija da učestvuje na tom skupu i iznese stav UNICEF-a o vakcinaciji. 79


Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

B

enigna hiperplazija prostate (BPH) je veoma često oboljenje nakon pedesete godine života. To je bolest koja je najčešće odgovorna za nastanak simptoma donjeg urinarnog trakta. Rijetko se javlja između 45. i 50. godine života, a u ranijem životnom dobu je ekstremno rijetka. Poslije 50. godine učestalost raste, da bi maksimum dostigla u sedmoj i osmoj deceniji života. Prema brojnim studijama, najveća učestalost je u osmoj deceniji života, a u poznoj starosti samo mali broj muškaraca nema BPH. Prostata je muška polna žlijezda koja, zajedno sa sjemenim kesicama, predstavlja sekundarni muški polni organ. Smještena je ispod mokraćne bešike, iza stidne kosti a ispred rektuma. Normalna prostata je veličine kestena, pa se u literaturi često naziva kestenjačom. Prostata je po rođenju teška nekoliko grama, da bi se u ranom postnatalnom periodu njena težina smanjila i to predstavlja period regresije prostate. Sve do puberteta prostata miruje i njena težina se ne mijenja. U trećem periodu, od 14. do 18. godine, dolazi do uvećanja prostate na 16 – 20 grama. Težina prostate se u normalnoj evoluciji bitno ne mijenja narednih 25 godina, što predstavlja drugu fazu mirovanja. Ova faza mirovanja završava se ulaskom u petu deceniju života, kada prostata ponovo počinje da raste. Prostata predstavlja raskrsnicu dva puta, urinarnog i polnog. Najznačajnija uloga prostate i sjemenih kesica je u stvaranju sjemene tečnosti. Sjemena tečnost sadrži citrate, cink, fruktozu, neke enzime, od kojih su najznačajniji prostatični specifični antigen (PSA) i prostatična kisela fosfataza (PAP). Pored toga, sjemena tečnost sadrži ugljene hidrate, proteine, elektrolite, prostaglandine, aminokiseline. Još nije dovoljno poznata uloga sjemene tečnosti, ali se smatra da je od važnosti u fertilitetu muškarca i zaštiti urotrakta od infekcije. U svakom slučaju, uloga sekreta je da poboljša ishranu i transport spermatozoida. Prostata je hormonski zavisan organ. Za razvoj i njenu funkciju neophodni su androgeni (muški polni hormon). Glavni androgen u organizmu je testosteron. Najveći dio testosterona (95%) sintetiše se u testisima, a 5% u korteksu nadbubrežnih žlijezda. Davno je uočeno da se kod dječaka kastriranih prije puberteta prostata ne razvija, a da se kod muškaraca kastriranih priije četrdesete godine života ne razvija benigna hiperplazija prostate. Postoji više teorija o nastanku BPH, koje se baziraju na uticaju hormona (op80

Preuzeto iz:

Broj 100, godina IX, avgust 2017.

Benigna hiperplazija prostate

Dr Aleksandar Magdelinić, spec. urolog, Klinički centar Crne Gore

šti faktor) i promjenama u samoj prostati (lokalni faktor). Jedno je sigurno, a to je da su za nastanak BPH neophodna dva uslova: funkcionalni testisi i starije životno doba. Većina autora prihvata tri hipoteze o nastanku i razvoju BPH: Dihidrotestosteronska teorija (DHT), Teorija osnovne ćelije (Stem Cell teorija) i teorija o interreakciji stroma – epitel. Danas sve više prevladava mišljenje da se ove tri teorije prepliću i da vjerovatno sve tri imaju svoje mjesto u nastanku i razvoju BPH. BPH se razvija u prelaznoj zoni prostate, tako da ona nije generalizovana bolest prostate, već izrazito lokalizovan patološki supstrat. Jedini sigurni faktori rizika za nastanak BPH su funkcionalno aktivni testisi i starije životno doba. Nije dokazano da socioekonomski uslovi, zanimanje i uticaj spoljne sredine utiču na razvoj BPH. Međutim, jasno je da rasna i geografska pripadnost, kao i genetska predispozicija igraju značajnu ulogu u nastanku BPH. Najveća incidenca obolijevanja je u zemljama zapadne Evrope i Južne Amerike, dok je značajno niža u Japanu, SAD i Kanadi. Takođe, zapaženo je da crnci obolijevaju ranije u odnosu na bijelce, da je kod žute rase i Arapa značajno manja incidenca, a da je kod Jevreja visoka. Međutim, kod Azijata koji su migrirali u zapadne zemlje raste rizik od nastanka BPH, što govori u prilog da životne navike utiču na razvoj BPH. Incidenca BPH je manja kod muškaraca koji konzumiraju veće količine povrća. To sugeriše da povrće štiti od nastanka BPH, vjerovatno zbog toga što sadrži fitoestrogene koji imaju antiandrogene efekte na prostatu. S druge strane, uočeno je da gojaznost pozitivno utiče na povećanje volumena prostate i nastanak LUTS-a. Rizik od hirurškog liječenja prostate raste sa povećanjem BMI (body mass index). Bolesnici sa kardiovaskularnim oboljenjima i hipertenzijom imaju poremećaj cirkulacije u karličnom predjelu, koji dovodi do kongestije, što favorizuje smetnje koje stvara uvećana prostata. Smatra se da umjerena seksualna aktivnost povoljno djeluje na funkciju prostate.

Glavni razlog zbog kojeg se pacijenti obraćaju ljekaru su simptomi donjeg dijela urinarnog trakta (LUTS - Lower Urinary Tract Symptoms) i oni predstavljaju poremećaj funkcije mokraćne bešike. Simptomi donjeg dijela urinarnog trakta mogu, ali ne moraju, biti prisutni kod BPH. Kada su prisutni, obuhvataju dvije grupe simptoma: simptome mokrenja i simptome punjenja. Simptomi mokrenja su: otežano otpočinjanje mokrenja, slab mlaz, terminalno kapanje, naprezanje prilikom izmokravanja, osjećaj nekompletnog izmokravanja, prolongirano izmokravanje, akutna ili hronična retencija urina. Simptomi punjenja su: urgentno mokrenje, učestali nagoni na mokrenje, noćno mokrenje – nokturija, urgentna inkontinencija. Važno je naglasiti da se, fiziološki, tokom noći ne ustaje radi mokrenja. Evolucija BPH je dugotrajna i prolazi kroz tri faze. Prvu fazu karakterišu poremećaji mokrenja: noćno mokrenje, učestalo mokrenje, čekanje na mlaz i urgentno mokrenje. Rezidualni urin (količina urina koja zaostaje nakon mokrenja) je manja od 50 ml. Trajanje ovog stadijuma kreće se od nekoliko mjeseci do nekoliko godina. Drugi stadijum karakteriše se time da bolesnik nepotpuno prazni bešiku i da se nalazi u stanju hronične nekompletne retencije. Rezidualni urin (RU) je veći od 50 ml, a simptomi su izraženiji nego u prvoj fazi i ona može trajati od nekoliko mjeseci do nekoliko godina. U trećem stadijumu RU premašuje fiziološki kapacitet mokraćne bešike, veći je od 300-400 ml. Ovo je faza asistolije. Naime, to je faza hronične kompletne retencije urina. U ovoj fazi je detrusor (mišićni sloj zida mokraćne bešike) nakon faze hipertrofije došao u fazu distenzije, tj. dekompentazacije, kada se mokraća izliva iz rastegnute bešike, pasivno, u kapima, nekontrolisano, po principu prelijevanja tečnosti iz prepunog suda. U svakoj od ovih faza mogu se javiti i komplikacije: akutna retencija urina (zastoj mokrenja), hematurija (krv u mokraći), urinarna infekcija, kamen u mokrać-


Preuzeto iz:

Broj 100, godina IX, avgust 2017.

noj bešici, renalna insuficijencija, divertikuloza mokraćne bešike… Komplikacije BPH zahtijevaju liječenje uzroka nastanka komplikacije. BPH, zajedno sa simptomima koje uzrokuje, značajno utiče na kvalitet života. Često noćno ustajanje dovodi do hroničnih problema sa spavanjem, što može imati ozbiljne posljedice na opšte zdravstveno stanje pacijenta, kao što je povećan rizik od nastanka kardiovaskuarnih bolesti, depresivnih stanja, povišen rizik od padova i posljedičnih povreda - fraktura. Noćna buđenja i loš seksualni život negativno utiču i na kvalitet života partnera oboljelog, što dodatno daje još jednu dimenziju ovom oboljenju. Rađene su studije koje su pokazale da je kvalitet života pacijenata oboljelih od epilepsije koja zahtijeva hirurško liječenje jednak sa oboljelima od BPH, a da je kvalitet života oboljelih od HOBP (hronične opstruktivne bolesti pluća) bolji u odnosu na oboljele od BPH. Iz svega ovog proističe da je BPH ozbiljno oboljenje koje može imati značajan uticaj na opšte stanje pacijenta i kvalitet života. Za postavljanje dijagnoze BPH postoji veliki broj dijagnostičkih postupaka. Često se dešava da se kod pacijenta sa neznatnim simptomima primjenjuju nepotrebne dijagnostičke metode, koje mogu biti čak i agresivne. Evropsko udruženje urologa (EAU) navodi da minimum dijagnostičkih procedura za dijagnozu BPH obuhvata: uzimanje anamneze, IPSS (International Prostate Symptom Score), digitorektalni pregled (DRE), PSA, analizu urin i serumskog kreatinina, urofloumetriju i rezidualni urin. Transrektalni ultrazvuk (TRUS) se preporučuje isključivo ako postoji sumnja na karcinom prostate ili ako dalje liječenje zahtijeva preciznu procjenu veličine prostate. Kod pacijenata kod kojih medikamentozni tretman nije dao rezultate, te je potrebno dalje hirurško liječenje, potrebno je uraditi urodinamska ispitivanja. PSA je proteolitički enzim, po sastavu glikoprotein, koji predstavlja sekretornu komponentu prostate. Hara i saradnici izolovali su ga iz sjemene tečnosti 1971. godine i korišten je u sudskoj medicini za dokazivanje silovanja. Wang je 1979. godine izolovao PSA iz prostatičnog tkiva. Stamey i McNeal su prvi počeli sa primjenom testa 1985. a objavljivanjem rezultata 1987. godine, počinje era rutinskog određivanja PSA kao najznačajnijeg tumorskog markera za dijagnozu karcinoma prostate.

U našem regionu se s primjenom testa počelo ubrzo nakon toga, prvo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. PSA nije idealan tumorski marker. To je organ specifičan, a ne tumor specifičan marker. PSA, osim kod karcinoma prostate, može biti povišen i kod zapaljenja prostate, uvećane prostate (BPH), manipulacija na prostati, nakon seksualnog odnosa… Iz tog razloga, urolozi koriste neke frakcije PSA i njihove međusobne odnose, kako bi izdiferencirali da li se radi o benignoj bolesti ili postoji sumnja na karcinom prostate. Povišena vrijednost PSA kod BPH, kada je isključeno postojanje karcinoma prostate, upućuje na rizik od pojave akutne retencije urina i hirurško liječenje BPH. Benigna hiperplazija prostate, u zavisnosti od težine simptoma, može se liječiti na nekoliko načina: praćenje bolesnika (“watchful waiting”), medikamentozni tretman, hirurško liječenje. Svaki vid liječenja nosi sa sobom i određene rizike i komplikacije liječenja te je terapijska opcija individualna. Odabir terapije zavisi od: ozbiljnosti simptoma, komorbiditeta (pratećih bolesti), progresivnog karaktera bolesti, kvaliteta života, poređenja efikasnosti i neželjenog dejstva određenog vida terapije. Princip je da se liječenje pacijenata sa umjerenim ili ozbiljnim simptomima započinje medikamentoznom terapijom, a ako je ova terapija neuspješna primjenjuje se hirurški tretman. Postoji nekoliko grupa ljekova za tretman BPH. To su ljekovi koji se koriste duži niz godina unazad, kao standardna terapija: Blokatori alfa1 adrenergičnih receptora, inhibitori 5 alfa reduktaze, antagonisti muskarinskih receptora, ali i medikamenti novije generacije koji su se pokazali korisnim u liječenju BPH - inhibitori 5 fosfodiesteraze, beta 3-agonisti. Ovi ljekovi se mogu davati samostalno, ili se u indikovanim slučajevima mogu i kombinovati. Svaki lijek ima svoje mjesto u liječenju BPH, a odabir terapije prilagođava se individual-

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

no svakom pacijentu. U principu, prvi izbor terapije kod umjerenih do ozbiljnih simptoma je primjena alfa blokatora. Inhibitori 5 alfa reduktaze mogu se primijeniti u slučajevima kada je volumen prostate veći od 40 ml i to najčešće u kombinaciji sa alfa blokatorima jer imaju različite mehanizme dejstva. Pacijenti sa slabim do umjerenim tegobama, koji uz to imaju i teškoće u postizanju erekcije, mogu se liječiti inhibitorima 5 fosfodiesteraze. Imajući prethodno u vidu, danas raspolažemo sa relativno širokom paletom izbora ljekova za liječenje BPH, što u značajnoj mjeri doprinosi smanjenju procenta pacijenata koji zahtijevaju hirurško liječenje. U prošlosti nije bilo tako. Za one pacijente koji imaju ozbiljne simptome, a nisu adekvatno odreagovali na konzervativno liječenje, na scenu stupa hirurgija. I u ovoj grani medicine prisutne su inovacije koje polako, ali sigurno, nalaze svoje mjesto u liječenju BPH. Međutim, već dugi niz godina, zlatni standard za operativno liječenje BPH predstavlja TURP (transuretralna resekcija prostate). Za prostate veće od 80-100 ml, preporuka je otvorena hirurgija (transvezikalna prostatektomija ili transkapsularna prostatektomija po Millin-u). U razvijenim društvima sve više se primjenjuje laserska resekcija - enukleacija i laserska vaporizacija prostate. Nažalost, zbog skupe opreme i visoke cijene troškova operacije, kod nas ove metode sporo krče svoj put. Jedna od novih metoda u liječenju BPH, a koja je još predmet eksperimentalnih istraživanja, jeste primjena intraprostatičnih injekcija koje blokiraju dalje napredovanje BPH i pospješuju apoptozu (programiranu ćelijsku smrt) ćelija hiperplastičnog tkiva prostate. Za sada su istraživanja sprovedena na malom broju pacijenata, ali su dosadašnji rezultati obećavajući. U svakom slučaju, BPH predstavlja ozbiljan zdravstveni problem većine muškaraca starijeg životnog doba, koji značajno narušava životni komfor. Preporuka Evropske asocijacije urologa je da svaki muškarac nakon pedesete godine života jednom godišnje treba da kontroliše PSA, bez obzira na to ima li ili nema subjektivnih tegoba. Stoga je i moj savjet, čuvajte svoju prostatu. Nosite toplu i suvu obuću, konzumirajte dosta crvenog povrća, izbjegavajte alkoholna i gazirana pića, bavite se fizičkim aktivnostima i, što je najvažnije, redovno posjećujte svog urologa. 81


Друштво доктора медицине Републике Српске I крајишког корпуса 4/1 78000 Бања Лука Република Српска Босна и Херцеговина ● Академије наука и умјетности Републике Српске ● Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске ● Министарства науке и технологије Републике Српске

ТЕМЕ КОНГРЕСА ● Масовне незаразне болести ● Акутна стања, дијагностика и третман ● Новине у дијагностици и терапији ● Слободне теме

Хотел „Кардиал“ ЗТЦ „Бања Врућица“, Теслић Република Српска, БиХ 09-11. новембар 2017. године


GODINA VII BROJ 77. OKTOBAR 2017.

83


®

Preuzeto iz:

Broj 36, godina VI, septembar-oktobar 2017.

N M K

TESLA KAO STUDIJA SLUČAJA KORELACIJA INDIVIDUALNE KREATIVNE I DUHOVNE

!!!

Piše: prof. dr Dejan Raković www.dejanrakovicfund.org

N

Kada bi se pomenula neka reč, lik objekta koji je ona predstavljala bi se pojavio tako živo u mojoj svesti da sam često bio sasvim nesposoban da razlikujem da li je to što vidim opipljivo ili nije... Nekada bi on ostajao fiksiran u prostoru iako sam gurao ruku kroz njega...

ikola Tesla je nesumljivo najveći pronalazač u istoriji elektrotehnike, a ono što ga čini posebno fascinantnim jeste njegova neobična mentalna kontrola kreativnih vizija. Kada je reč o izuzetnim stvaralačkim iskustvima Tesle u njegovim izmenjenim stanjima svesti (kategorisano u njegovom vremenu kao nefizički fenomeni) – Teslino uverenje “kada počnemo medicine i transpersonalne psihologije; a bio sam, počinjao sam svoja putovanja da proučavamo nefizičke pojave, napre- u širem kontekstu, ovi uvidi mogli bi [“astralna putovanja”, u Teslinim kvantnodovaćemo za deset godina više nego za pružiti inspiraciju i za preispitivanje glo- spletenim nestacionarnim prelaznim sve vekove dosad” postaje jasnije. U tom balnih obrazovnih / informativnih / poli- stanjima svesti!? (prim. aut.)] – posmatrao kontekstu čini se da je Teslin legat za novi tičkih ciljeva – sa pre-orijentacijom ka nova mesta, gradove i države – živeo tamo, milenijum njegovo autobiografsko intros- holističkim blagim akcijama za rešenja sretao ljude i sklapao prijateljstva i poznanpektivno svedočenje o transpersonalnim svetskog društva rizika. stva i, ma kako neverovatno, činjenica je kreativnim komunikacijama, sa fascinanTesla je bio apsolutno ubeđen u sličnost da su oni bili isto tako stvarni i dragi meni tnom mogućnošću individualne medita- naučnih i umetničkih ideja: One dolaze iz kao oni u stvarnom životu i nimalo manje tivne ejdetske kontrole i fokusiranog istog izvora. To gledište je slično Platono- intenzivni u svojim ispoljavanjima. To sam uvećanja makrokvantnih korelacija sa vom, ali Tesla do njega nije došao kroz činio neprekidno sve do sedamnaeste kvantno-holografskim primarnim izvorom filozofske spekulacije, već je iskusio svet godine, kada su mi se misli ozbiljno okrekolektivne svesti (v. sl. 1a). To bi moglo ideja još od detinjstva: nule pronalazaštvu. poslužiti kao izvanredna studija slučaja za razumevanje biofizičke osnove transperKada bi se pomenula neka reč, lik objekta Tokom boravka u Budimpešti sonalne psihologije i kontrole kreativnih koji je ona predstavljala bi se pojavio tako (1881/1882), u potrazi za poslom posle procesa zasnovanih na suptilnoj interak- živo u mojoj svesti da sam često bio sasvim napuštanja studija, Tesla je bio opsednut ciji normalnih i prelaznih i izmenjenih nesposoban da razlikujem da li je to što potrebom da odvoji komutator od stanja svesti u meditaciji i spavanju, i vidim opipljivo ili nije... Nekada bi on mašine: Počeo sam prvo zamišljanjem u moglo bi pomoći u razvoju budućih stra- ostajao fiksiran u prostoru iako sam gurao glavi kako pokrećem pravu autentičnu tegija obrazovanja. Pomenuti fenomeno- ruku kroz njega... [“kvantni hologram”, u mašinu i pratim joj promjenljivi tok.… loški uvidi mogli bi poslužiti i kao dodatna Teslinom kvantno-koherentnim stacio- Njegovo neprestano razmišljanje proupotvrda našeg Hopfildovskog neuralnog narnim izmenjenim stanjima svesti!? (prim. zrokovalo je potpuni nervni slom… Nervni makroskopskog kvantno-holografskog / aut.)] Onda, instinktivno, počeo sam da slom je ubrzao i izoštrio njegova opažanja kvantno-gravitacionog teorijskog okvira izvodim ekskurzije izvan granica malog stotinama puta... Puls mu je oscilovao od za kvantno-informacionu transpersonal- sveta koji sam poznavao i ugledao nove veoma niskog do 260 otkucaja u minutu... nu psihosomatiku, zasnovanu na siste- scene... Uskoro sam otkrio da mi je najpri- Njegovo fizičko stanje je potpuno propalo... matskom umanjivanju kvantne entropije jatnije bilo ako bih prosto odlazio u svojoj [Svojim neprestanim meditativnim napoi makrokvantnih korelacija akupunktur- viziji sve dalje i dalje, dobijajući nove im- rima Tesla je verovatno probudio svoju nog sistema / individualne svesti i kolek- presije sve vreme, i tako sam počeo da “kundalini” vitalnu energiju u bazi kičme, tivne svesti (v. sl. 1b), što bi moglo pomoći putujem – naravno u svojoj svesti. Svake što je naglo otvorilo njegova “vrata peru razvoju budućih strategija integrativne noći (a ponekad i tokom dana) kada bih cepcije”, obično prouzrokujući permanen-

84


N M K

KVANTNO-HOLOGRAFSKIH I KOLEKTIVNE SVESTI: IMPLIKACIJE

Teslom inspirisane holističke ideje

Kreativnost vs. Edukacija

Kvantne korelacije (Kvantna spletenost) Individualna vs. Kolektivna svest

| Φ〉 s| Ψ〉E =

Σi ci|Φi〉 s | Ψi 〉

Slika 1. (a) Simbolički prikaz mentalno kontrolisanog fokusiranog uvećavanja makrokvantnih korelacija individualne i kolektivne svesti u transpersonalno-splićućim kreativnim fazama (leva strana slike i gornja formula, sa prethodno pojačanim mentalno fokusiranim težinskim doprinosom cj i potonjom (praktično nestohastičkom) klasično-redukovanom selekcijom istog dominantnog težinskog doprinosa cj); (b) Simbolički prikaz tnu psihozu kod prethodno neočišćenih osoba, ali Tesla je uspeo da se oporavi verovatno zahvaljujući svojoj “čistoj duši”, i potom je započela serija njegovih neverovatnih “meditativnih izuma” (prim. aut.).]... Posle skoro godinu dana neuspešnog lečenja, tokom potonjih okrepljujućih šetnji sa kolegom Sigetijem u gradskom parku Varošliget, počela je ubrzo da mu se vraća snaga. Za vreme jedne šetnje, Tesla je posmatrao zalazak sunca i počeo recitovati slavni odlomak iz Geteovog “Fausta”…

E

pj

= | cj | 2 ≈ 1

www.tesla2017.com

Zdravlje vs. Duhovnost

| Φj 〉s| Ψj 〉E

mentalno kontrolisanog sistematskog umanjivanja makrokvantnih korelacija individualne i kolektivne svesti u transpersonalnorasplićućim spiritualnim fazama (desna strana slike i gornja formula, sa prethodnim sistematskim mentalnim umanjivanjem svih težinskih doprinosa ci i potonjom (stohastičkom) klasičnoredukovanom selekcijom težinskog doprinosa cj).

toku i jedina teškoća koju sam imao bilo je da ih čvrsto zgrabim. Kreativne implikacije kvantnoholografskih korelacija individualne i kolektivne svesti: Teslina staza sa kontrolisano-usmerenim transpersonalnim vezivanjem

S jedne strane, Tesline introspektivne analize mogu pružiti direktni ključ za dublje razumevanje kvantno-holografskog okvira za holističku kontrolu kreativnosti i edukacije – baziran na meditativnim Dok sam izgovarao ove riječi, sinu mi uvidima i fokusirano kontrolisanim i uveideja kao munja... i u trenu se istina otkri. ćavanim makrokvantnim korelacijama Grančicom sam u pijesku nacrtao dijagram individualne svesti i kolektivne svesti, kako moga motora... Gledaj kako glatko ide. će biti dalje elaborirano. Nema komutatora, nema četkica, nema Naš kvantno-holografski / kvantnoiskri. Dok tok jednog kalema slabi, u su- gravitacioni teorijski okvir implicira da sjednom kalemu raste, kalem za kalemom, kvantno-holografski hijerarhijski delovi stvarajući nova magnetna rotirajuća polja nose informaciju o celini (što asocira na i neprestano vrteći osovinu... Za manje od hinduistički odnos Braman / Atman, kao dva meseca razvio sam sve tipove motora celine i dela u kome je sadržana infori modifikacije sistema, sada poznate pod macija o celini), ukazujući na suptilnu mojim imenom... bilo je to mentalno stanje kvantno-informacionu fraktalnu spregu sreće tako potpuno za kakvo sam ikad znao različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi, u životu. Ideje su dolazile u neprekidnom kao i na poreklo čudesnih kreativnosti

(Tesla i Mocart kao sjajne studije slučaja!). On ukazuje i na dva modusa spoznaje, prema jačini sprege svest-telo-okruženje: slabo spregnuti direktni (u vantelesnim duhovno-kreativnim kvantno-spletenim nestacionarnim prelaznim stanjima svesti / kvantno-koherentnim stacionarnim izmenjenim stanjima svesti, tipa molitve, meditacije, sanjarenja, lucidnih snova, kreativnih uvida...) i jako spregnuti indirektni (u telesnim perceptivno-racionalno posredovanim klasično-redukovanim normalnim stanjima svesti, tipa čulne percepcije, logičkog i naučnog zaključivanja...) – uz uslove uzajamne transformacije. U kontekstu kreativnih uvida i neverovatnih Teslinih pronalazaka (direktno vizualizovanih u svesti sa detaljima funkcionisanja naprava, bez ikakve primene Maksvelove elektromagnetike!), zanimljivo je razmotriti mogućnost mentalne kontrole kreativnih procesa u kontekstu našeg kvantno-holografskog / kvantnogravitacionog teorijskog okvira. Ona predviđaju transpersonalna svojstva psihe u kratkotrajnim kvantno-spletenim nestacionarnim prelaznim stanjima svesti (sa 85


N M K

potonjom klasično-redukovanom stacionarnom ekstrasenzornom percepcijom prethodno fokusiranog mentalno-adresiranog vantelesnog komplementarnog okruženja, v. sl. 1(a), koje može biti i Jungov “arhetip” problema sa rešenjem na nivou kvantno-holografske kolektivne svesti, što asocira i na Tesline “mentalne pronalaske” i Platonov “svet ideja”). Potom, po povratku dislocirane svesti u telo, da bi se transpersonalno dobijena klasično-redukovana informacija osvestila do nivoa normalnog stanja svesti, potrebno je da savlada dva filtera: akupunkturno / nervni pragovni filter (koji zahteva “emocionalnu obojenost” rešavanog problema) i moždani fronto-limbički prioritetni filter (koji zahteva “emocionalno-misaoni prioritet” rešavanog problema). Prema našim teorijskim istraživanjima, svi pomenuti uslovi se u budnom stanju mogu realizovati u kvantno-koherentnom stacionarnom stanju meditacije (ulaskom u ovo prolongirano izmenjeno stanje svesti, sa mentalnim adresiranjem rešavanog problema) – što je Tesla i činio upornim mentalnim fokusiranjem na rešavani problem! S druge strane, u periodu spavanja pomenuti uslovi se mogu realizovati u kvantno-spletenim nestacionarnim prelaznim stanjima uspavljivanja i kvantno-koherentnim stacionarnim stanjima REM-sanjanja (sa prethodnom intenzivnom koncentracijom na rešavani problem pre spavanja i potonjim pojačanjem dobijenog klasičnoredukovanog stacionarnog odgovora najčešće u formi simboličkog sna, kojeg treba pravilno interpretirati u kontekstu unutrašnje lične simbolike pojedinca) – što je široko primenljivo čak i od strane meditativno netreniranih osoba! Svakako, za rešavanje konceptualno složenih naučnih problema potrebno je i da je pojedinac ekspert u datoj oblasti, kako bi se potom naučno racionalizovao odgovor koji predstavlja odgovarajući naučni pomak. Slično važi i za umetnička kreativna iskustva i njihove potonje artističke ekspresije (Mocart kao izvanredan primer!), pri čemu sama umetnička dela potom predstavljaju i svojevrsne mentalne adrese “arhetipova” sa kojima je umetnik bio u mentalno-adresiranoj transpersonalnoj komunikaciji tokom akta kreacije. Onda i duboki umetnički doživljaji publike mogu imati jaku spiritualnu notu, kroz spontano mentalno adresiranje umetničke publike na remek-delo i emocionalno-indukovano pobuđivanje u prelazno stanje svesti. Konačno, slično se može proširiti i na duboke spiritualne doživljaje vernika kroz 86

Saglasno našem kvantno-holografskom / kvantno-gravitacionom teorijskom okviru, spontane transpersonalne komunikacije sa razmenom informacija u prelaznim stanjima individualne svesti imale bi negativne psihosomatsko-spiritualne efekte, dovodeći do globalnog transgeneracijskog povećanja psihosomatskih opterećenja na nivou kvantno-holografske mreže kolektivne svesti – što bi moglo predstavljati grehovni / karmički “motor istorije”. Jedini fenomen koji bi smanjivao ova opterećenja bila bi svepraštajuća molitva i sebi i drugima mentalno adresiranje na ikone / relikvije i emocionalno-indukovano pobuđivanje u prelazno stanje svesti. Duhovne implikacije kvantnoholografskih korelacija individualne i kolektivne svesti: Mistična staza sa kontrolisano sistematskim transpersonalnim razvezivanjem S druge strane, Tesline introspektivne analize mogu pružiti indirektni ključ za dublje razumevanje kvantno-holografskog okvira za integrativnu medicinu i transpersonalnu psihologiju nametanjem isceljujućih graničnih uslova – baziran na metodama i tehnikama za sistematsko umanjivanje makrokvantnih korelacija akupunkturnog sistema / individualne svesti i kolektivne svesti, kako će biti dalje elaborirano. Saglasno našem kvantno-holografskom / kvantno-gravitacionom teorijskom okviru, spontane transpersonalne komunikacije sa razmenom informacija u prelaznim stanjima individualne svesti imale bi negativne psihosomatsko-spiritualne efekte, dovodeći do globalnog transgeneracijskog povećanja psihosomatskih opterećenja na nivou kvantno-holografske mreže kolektivne svesti – što bi moglo predstavljati grehovni / karmički “motor istorije”. Jedini fenomen koji bi smanjivao ova opterećenja bila bi svepraštajuća molitva i sebi i drugima (bližnjima, neprijateljima, umrlima) – verovatno posredstvom istovremeno spiritualno-eksitovanih vakuumsko-egzotičnih makrokvantnih porcija vitalne energije (slično spiritualno pobuđenim i mentalno kanalisanim ajurvedskim, ćigong, reiki i modernim iskustvima lokalnog i transpersonalnog isce-

!!!

ljenja) u molitvom povezanim osobama, kao (dekoherencijski slične) indeterminističke intervencije u (intrinsično unitarnoj!) kvantno-holografskoj evoluciji kolektivne svesti! U kontekstu predestiniranosti transgeneracijskog kosmičkog kvantnog holograma kolektivne svesti, mogućnost njegove optimizacije spiritualnim očišćenjem svodila bi se u dubinskoj psihoterapijskoj terminologiji na rasplitanje / razvezivanje od svih nivoa individualne i kolektivne svesti, i sledstveno na punu reintegraciju višeg Ja – njegovim ponovnim sjedinjenjem sa duhovnim praizvorom svesti (uz mentalno kontrolisano sistematsko umanjivanje makrokvantnih korelacija individualne i kolektivne svesti, v. i sl. 1(b)). To ostavlja najveći prostor za slobodnu volju i uticaj na buduće preferencije – čime uloga svakog pojedinca postaje nezamenljiva zbog uticaja i brige za kolektivno mentalno okruženje! Naš kvantno-holografski / kvantnogravitacioni teorijski okvir ukazuje i na principijelno neadekvatnu informacionu racionalizaciju svakog direktnog kvantnoholografskog duhovnog / religijskog mističnog iskustva (kao problem kvantne teorije merenja, o dekoherenciji implicitnog poretka kvantno-spletenih (kvantnoholografskih) nestacionarnih superpozicija stanja u eksplicitni poredak mernih stacionarnih klasično-redukovanih stanja). I može pomoći da shvatimo da su sve naše parcijalne racionalizacije (klasičnoredukovana mapiranja!) ipak samo aproksimacije fundamentalno-holističke stvarnosti (kvantno-holografske teritorije!), koje se razlikuju od tradicije do tradicije. S druge strane, konsenzusi mistika iste tradicije o sličnoj parcijalnoj racionalizaciji mističnih iskustava mogli bi se ra-


®

Preuzeto iz:

Broj 36, godina VI, septembar-oktobar 2017.

N M K

zumeti kao deo istog dominantno- istinom” i da je ono “iznad zaključivanja i kanališućeg transgeneracijskog svetih spisa”, da bi početkom prošlog veka kontekstualnog nasleđa pripadnika iste Berđajev razliku vere i znanja formulisao tradicije (jer se ne rađamo kao tabula rasa, kao razliku dva načina saznanja, molitvom na šta ukazuju savremena iskustva hip- posredovanog “projavljivanja stvari nenoregresija i iskustva različitih tradicija!). vidljivih” i racionalno-posredovanog To je blisko iskustvima mnogih šamani- “projavljivanja stvari vidljivih”. Osim toga, neophodnost neposredne stičkih tribalnih tradicija, koje smatraju da istinsku (kvantno-holografsku) stvarnost kvantno-holografske sprege individualne predstavljaju tzv. lucidni snovi, a da je i kosmičke kolektivne svesti u opserviranju (klasično-redukovano) budno stanje laž implicitnog poretka zahtevala bi slabu / privid (tzv. maja, kako se ističe i u tradi- vantelesnu kvantno-komunikacionu cijama Istoka). Tako nauka zatvara krug, spregu svest–okruženje, odnosno pretreotkrivajući dva različita modusa spozna- hodno reprogramiranje svih psihosomatje i istovremeno postavljajući i sopstvena skih opterećenja (očišćenje od posesivnih epistemološka ograničenja – kako je to ili hedonističkih emocionalno-mentalnih sačuvano u mnogim šamanističkim tribal- grehovnih / karmičkih veza sa svetom – nim tradicijama ili kako je pre više od dva koje bi kao opterećujuće “mentalne milenijuma opisao Patanđali, ističući da adrese” dovodile do kvantnog projektoje mistično iskustvo (samadi) “ispunjeno vanja mentalno-kanalisane tunelirane

svesti na odgovarajuće vantelesno okruženje i time do klasično-redukovanog vantelesnog stacionarnog ekstrasenzornog opserviranja mentalno-adresiranog okruženja) – pa je u tom kontekstu razumljiv napor mistika svih tradicija da kroz duhovnu praksu (molitvu, meditaciju, ...) prethodno očiste svest / dušu i tako dosegnu svoj konačni eshatološki cilj (Carstvo Božje, nirvanu, ...), odnosno postmortem spasenje (bezgrešne, nevezane) duše dostizanjem ponovnog sjedinjenja (re-ligare / yoga) sa duhovnim praizvorom. Sve ovo ukazuje na puni značaj holističkog obrazovanja i ponašanja, sugerišući neophodnost redefinisanja globalnih edukativnih /informacionih/ političkih ciljeva, sa preorijentacijom prema holističkim blagim akcijama za globalna rešenja svetskog društva rizika.

Preporučena dopunska literatura D. Raković, Tesla kao studija slučaja kvantno-holografskih korelacija individualne i kolektivne svesti: Kreativne i duhovne implikacije, http://www.dejanrakovicfund.org/prezentacije/2017_TESLA-LUS.pdf; i tamošnje reference (Predavanje sa Letnje umetničke škole Univerziteta umetnosti).

TESLA AS A CASE STUDY FOR QUANTUM-HOLOGRAPHIC CORRELATIONS OF INDIVIDUAL & COLLECTIVE CONSCIOUSNESS: CREATIVE & SPIRITUAL IMPLICATIONS Abstract. Tesla’s visions and inventions realized in his controlled altered states of consciousness are proposed as manifestations of his meditative insights through macroquantum correlations of individual and collective consciousness, with significant quantum-holographic creative-educational and psychosomatic-spiritual implications. On the one hand, they can provide guidelines for a deeper understanding of the quantum-holographic framework of holistic control of creativity and education – based on a mentally-focused increase of macroquantum correlations

between individual and collective consciousness. On the other hand, they can provide guidelines for a deeper understanding of the quantum-holographic framework of holistic control of psychosomatics and spirituality – based on a mentally controlled systematic reduction of macroquantum correlations of individual and collective consciousness. In a wider context, Tesla’s overall research can be an inspiration for reconsidering global educational / informational / policy goals – with a reorientation to holistic subtle actions for global solutions of the world risk society. 87


N M K

O sudskom veštačenju uopšte Sudsko veštačenje, po veštaku odgovarajuće struke sa Liste sudskih veštaka koju je objavilo Ministarstvo pravde Vlade Republike Srpske,1 u našem pravosudnom sistemu (parničnom, krivičnom, prekršajnom, upravnom postupku te raznim vanparničnim postupcima) predstavlja jedno od veoma značajnih, a često i najznačajnije dokazno sredstvo. U smislu procesnog subjekta, veštaka bismo mogli definisati kao lice koje raspolaže određenim stručnim znanjem i koje je, kao takvo, pozvano da pred sudom iznese svoja zapažanja (nalaz) i mišljenje o činjenicama koje su u sudskom postupku sporne i mogu biti utvrđene samo pomoću posebnog (vanpravnog) znanja i umeća.2 U tom smislu, sudsko veštačenje zahteva punu saradnju između suda i veštaka, međusobno prožimanje znanja i stručnosti kako bi se postigao cilj - utvrđivanje istine.3 Veštačenje se provodi radi odgovora na tačno određeno činjenično pitanje, a nikada u svrhu odlučivanja o pravnim pitanjima i pravnim činjenicama, jer je sud dužan da poznaje pravo (iura novit curia). Otuda, iako se ponekad stiče utisak da veštak „sudi“, on čak nije ni pomoćnik suda u smislu suđenja, budući da bi stručno mišljenje veštaka o pojedinoj činjenici, kao samo jednoj od premisa za zaključivanje, trebalo da podleže logičkoj kritici suda, kao i preispitivanju u odnosu na sve ostale dokaze koji su izvedeni tokom postupka.4 V. http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mpr/Ispiti/Pages/Ispiti_za_sudskog_vjestaka. aspx, pristup 07.10.2017. god. O uslovima za imenovanje veštaka i drugim statusnim pitanjima iz ove oblasti v. Zakon o veštacima Republike Srpske („Sl. glasnik RS“, br. 16/05, 65/08). 1

Nalaz i mišljenje veštaka treba da čine jednu jasnu, koherentnu i logičku celinu, pri čemu se u nalazu konstatuju osnovni podaci o predmetu i obimu veštačenja te činjenice koje su bitne za ekspertizu, dok mišljenje podrazumeva stručni sud i zaključak veštaka o činjenicama koje je utvrdio na osnovu pravila svoje struke, nauke ili veštine.

2

Ivica Crnić, „Uloga medicinskih vještaka u parnicama za naknadu materijalne štete“, „Naša zakonitost“, broj 11-12/85, str. 1345.

3

U tom smislu, odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09, 61/13, u daljem tekstu: ZPP) propisano je da sud na osnovu slobodne ocene dokaza odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane, pri čemu će savesno i brižljivo oceniti svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno. Takođe, odredbom člana 10. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 13/02, 87/07, 50/10), propisano je sledeće: „Koje će činjenice uzeti kao dokazne odlučuje ovlašćeno službeno lice po svom uverenju na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.“ Odredbom člana 15. Zakona o krivičnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 53/12, u daljem tekstu: ZKP), kao i člana 106. Zakona o prekršajima Republike Srpske („Sl. glasnik RS“, br. 63/14, 36/15, 110/16) propisana je slobodna ocena dokaza u smislu da postojanje ili 4

88

Medicinsko veštačenje u praksi sudova Republike Srpske I deo

Autor: Advokat dr Jovana Pušac

Osnovni princip pri oceni dokaza, pa tako i ekspertize veštaka, nezavisno o kojem sudskom postupku se radi, jeste princip slobodne ocene dokaza (ocena po slobodnom uverenju). To podrazumeva da sud slobodno, ali razumno i logično, ceni dokazni materijal i ovu ocenu detaljno obrazlaže u svojoj odluci. Obaveza obrazlaganja odluke propisana je u cilju isključenja samovolje (arbitrarnosti) suda i omogućavanja kontrole da li se ocena dokaza kretala u zakonskim okvirima te da li je sud ispravno primenio zakone logike o pravilnom mišljenju i zaključivanju. Da li je sud vezan nalazom i mišljenjem veštaka? Zanimljivo je pitanje da li sud može utvrditi drugačije činjenice od onih na koje veštak ukazuje u svom nalazu, odnosno da li je sud vezan nalazom i mišljenjem veštaka. Tumačenjem pravila procesnog prava5 proizilazi da sud nije vezan ni nalazom, ni mišljenjem veštaka, već je dužan da isti podvrgne sopstvenoj oceni, kao i svaki drugi provedeni dokaz. Međutim, tada dolazimo do gotovo apsurdne situacije - kako sud može kritički da oceni nalaz i mišljenje veštaka kada mu upravo nedostaje ono neophodno stručno znanje za razjašnjenje ili utvrđenje sporne činjenice zbog kojeg je veštačenje i određeno. nepostojanje činjenica na kojima zasniva odluku, sud ceni po svom slobodnom uverenju, pri čemu nije ograničen posebnim formalnim dokaznim pravilima, dok je odredbom člana 295. stav 2. ZKP, odnosno člana 197. stav 2. Zakona o prekršajima RS, predviđena obaveza suda da savesno oceni svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i na osnovu takve ocene izvede zaključak da li je neka činjenica dokazana. V. citirane zakonske odredbe procesnog prava u prethodnoj fusnoti. 5

Šta se dešava ukoliko sud ne prihvati ekspertizu veštaka? Prema mišljenju jednog dela jurisprudencije, razumljivo je da sud ne može svojim mišljenjem da zameni mišljenje veštaka sa kojim se ne slaže i ako se to dogodi treba zatražiti mišljenje drugog veštaka.6 Dakle, moguće je da se pokaže da veštak nije razjasnio sva sporna pitanja ili se posumnja u rezultate veštačenja, pa sud u tom slučaju može odrediti novo veštačenje koje se poverava drugom veštaku ili ustanovi.7 Međutim, prema pravilima parnične procedure, koja se u ovom delu shodno primenjuje u svim građanskim postupcima (parničnom, vanparničnom i izvršnom postupku), jedino su stranke u postupku ovlašćene da predlože izvođenje dokaza, dok se uloga suda, sledom principa formalne (procesne) istine,8 iscrpljuje u rukovođenju dokaznim postupkom. Ovo znači da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da izvedu V. Duško Medić, „Značaj vještačenja u parnicama za naknadu nematerijalne štete,“ časopis „Vještak“, iz oblasti teorije i prakse vještačenja, broj 1/2014, str. 20. 6

V. Nataša Mrvić-Petrović, Jovan Ćirić, Milan Počuča, „Medicinska veštačenja u krivičnom i parničnom postupku,“ „Vojnosanitetski pregled“, broj 8/2015, str. 731. 7

U pravnoj teoriji postoji materijalna i formalna istina. Materijalna istina, poznata još kao stvarna ili prava, potpuna istina, je takva istina koja sa potpunom sigurnošću pokazuje objektivnu svarnost nekog događaja, tako da ne ostavlja ni najmanju mogućnost da se događaj drugačije desio. Sudovi su dužni da takvu istinu utvrde po službenoj dužnosti. Formalna ili procesna istina je istina koja potiče od činjenične građe koju su stranke prezentovale tokom postupka, teret dokazivanja ovakve istine je isključivo na strankama i ogleda se u principu „čega nema u spisu, to i ne postoji“. 8


N M K

dokaze kojima se utvrđuju te činjenice. Sud će razmotriti i utvrditi samo činjenice koje su stranke iznele i odrediti izvođenje samo onih dokaza koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije određeno.9 U našem parničnom postupku samo je izuzetno predviđeno načelo materijalne istine (tzv. istražna maksima) i to u slučaju kada iz rezultata rasprave i dokazivanja proizlazi da stranke idu za tim da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati.10 Prema tome, u svim građanskim postupcima, u slučaju kada ekspertiza veštaka nije odolela pravno-logičkoj kritici suda, čak ni nakon svestrane ocene svakog dokaza pojedinačno i svih dokaza zajedno, mišljenja smo da tada treba smatrati da veštačenje nije uspelo, odnosno da je činjenica koja je trebalo da bude utvrđena veštačenjem, ostala neutvrđena. Teret dokazivanja spornih činjenica snosi stranka kojoj takva činjenica ide u prilog, pa je jasno da će ona, usled svog pasivnog odnosa prema ovoj obavezi, snositi posledice odbijanja svog (protiv)tužbenog zahteva. Međutim, sasvim je drugačija situacija u krivičnom i u prekršajnom postupku.11 Naime, u ovim postupcima važi načelo istine (materijalna istina) koje podrazumeva obavezu suda, tužioca i drugih organa koji učestvuju u postupku da sa jednakom pažnjom ispituju i utvrđuju činjenice koje terete osumnjičenog, odnosno optuženog, ali i one koje mu idu u korist. Zatim, ovo načelo znači da se na glavnom pretresu ne izvode samo dokazi koje su predložile stranke i branilac, već i dokazi čije je izvođenje naredio sud.12 Utvrđivanje istine u ovim postupcima dolazi do izražaja i u pravilu da pribavljanje dokaza nije vezano ni za kakav rok. Novi dokazi mogu se iznositi u toku čitavog prvostepenog krivičnog postupka, do završetka glavnog pretresa, u žalbi protiv presude i na pretresu pred drugostepenim sudom (beneficium novorum).13 Rečju, ukoliko određena sporna činjenica koju je utvrđivao veštak tokom krivičnog postupka ostane neutvrđena jer se, primerice, pokaže da veštak nije razjasnio sva sporna pitanja ili se posumnja u rezultate veštačenja, sledi da u tom slučaju sud može odrediti novo veštačenje koje se poverava drugom veštaku ili ustanovi. 9

V. odredbu člana 7. stav 1. i 2. ZPP.

V. odredbu člana 7. stav 3. ZPP. Dakle, samo je u tom slučaju sud ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i naloži izvođenje dokaza koje stranke nisu predložile. To su, u pravilu, sporovi iz porodičnopravnih odnosa, te pojedini vanparnični postupci. 10

V. član 105. stav 3. Zakona o prekršajima RS, prema kojem se pravila krivične procedure o dokazivanju shodno primenjuju i u prekršajnom postupku. 11

12 V. član 14. stav 2. ZKP, kao i član 276. stav 2. tačka d) ZKP. 13 Miodrag Simović, Krivično procesno pravo, Banjaluka, 2009, str. 214.

Različita ovlašćenja suda u dokaznom postupku veštačenjem u parničnoj i krivičnoj stvari Dakle, za razliku od parničnog postupka, u krivičnom postupku sud ima ovlašćenja da, nakon neprihvatanja ekspertize jednog, zatraži mišljenje drugog veštaka. Ipak, naša sudska praksa ukazuje da, i pored ovlašćenja za utvrđivanje prave, potpune istine, sudovi u krivičnim postupcima češće pribegavaju načelu in dubio pro reo (u slučaju sumnje, u korist optuženog). Radi se o pravilu koje je suprotno logici i opštem principu da činjenice važne za presudu moraju biti potpuno utvrđene. Princip favor defensionis ogleda se u tome da se dilema oko postojanja pravno relevantnih činjenica rešava u korist optuženog i to ne samo u slučajevima u kojima uopšte nije bilo dokaza za optužbu, nego i u takvim u kojima bi ih bilo, ali bi oni bili nedovoljni da sud, na osnovu ocene na glavnom pretresu, izvuče zaključak o postojanju činjenica iznesenih u optužbi.14 Prema tome, budući da sud nije vezan nalazom i mišljenjem veštaka, ukoliko isti ne prihvati, smatrajući da je nezakonit ili protivrečan, sud će u parničnom postupku, sledom primene pravila o teretu dokazivanja, u pravilu, doneti odluku kojom tužbeni zahtev odbija, jer sporna činjenica koja je bila predmet utvrđivanja, nije dokazana. Međutim, u krivičnom postupku, sud će imati ovlašćenje, ali sledom načela istine, i obavezu da samoinicijativno predloži izvođenje dokaza veštačenjem i tako u potpunosti rasvetli sve sporne činjenice. Sasvim je drugo pitanje što se sudovi, sumnjajući u svoje kompetencije spram stručnosti veštaka, veoma retko usuđuju da zauzmu kritički stav prema njegovoj ekspertizi. Ipak, analiza jedne veoma interesantne sudske odluke ukazuje da postoje izuzeci od pasivne uloge suda u oceni dokaza veštačenjem. Iako je i ovaj krivični sud, opravdano, pribegao primeni načela in dubio pro reo, impozantan je njegov oštar i jasan kritički stav prema ekspertizama veštaka saobraćajne i medicinske struke. DNK analiza – zlatni dokaz krivičnog postupka ili presuda veštaka pre sudske presude? U obrazloženju jedne presude Okružnog suda u Trebinju navodi se sledeće: „Vijeće ovog suda je svestrano analiziralo sve izvedene dokaze, optužbe i odbrane, pojedinačno i u međusobnoj povezanosti, kako to zahtjeva odredba čl. 295. st. 2. ZKP RS. Ocjenom svih dokaza vijeće nije moglo pouzdano, isključujući svaku razumnu sumnju, izvesti zaključak da je optuženi B. D. počinio krivično djelo koje mu se optužnicom stavlja na teret. Kako su iskazi svjedoka P. D. i S. P. ključni dokazi u predmetu, svakako da je sadržaj nji14

Ibid., str. 215.

hovih svjedočenja bio predmet pažljivog razmatranja ovog suda, počev od davanja prvih informacija o samom događaju i počiniocu, pa sve do okončanja glavnog pretresa u predmetu. Sud je u cijelosti poklonio vjeru iskazima navedenih svjedoka, koji su, svjedočeći pod zakletvom u sudnici, kategorički potvrdili da je kritične noći vozilom upravljao nastradali P. I. Doduše, saznanja svjedoka S. P. o licu koje je upravljalo vozilom vezana su za polazak ispred diskoteke, kada je ovaj svjedok vidio da je za upravljač vozila sjeo pokojni P. I.. P D. i optuženi B. D. u svojim iskazima su potvrdili da u toku vožnje nije dolazilo do promjene lica koje je upravljalo vozilom. Iskazi svjedoka P. D. i S. P., dovedeni u vezu sa svjedočenjem optuženog, sadrže potreban nivo saglasnosti i objektivnosti da bi se na njima mogla utvrditi pouzdana činjenična osnova vezana za lice koje je upravljalo vozilom. Njihovi svjedočki iskazi su saglasni i ubjedljivi u odnosu na odlučne činjenice, tako da ne ostavljaju nikakvu sumnju u pogledu krajnjeg zaključka ovog suda da se predmetni događaj nije odigrao na način kako je to, opisano u dispozitivu optužnice. Zbog bitne usaglašenosti svjedočkih kazivanja navedenih lica, sud je poklonio vjeru i iskazu optuženog B. D. Sud je vjerodostojnijm i objektivnim ocijenio iskaze policijskih službenika CJB T. O. P., D. D., B. B., S. L. i S. M. Isto tako, sud je kao nepristrasnim poklonio vjeru i iskazima svjedoka A. I. i dr V. K., te svjedočkim kazivanjima M. B., M. Ć. i N. V. Vijeće ovog suda je uvjerljivim, stručnim i nepristrasnim ocijenilo i nalaze i mišljenja vještaka dr NN, dr NN., dr NN. i NN. Vještačenje vještaka NN je obavljeno na korektan i stručan način i ovaj sud mu je u cijelosti poklonio vjeru. Međutim, ostaje nejasno zašto u toku istrage, kada je već vršeno vještačenje telefona optuženog, tužilac nije pribavo listing telefonskog saobraćaja iz kojeg bi se moglo vidjeti da li je optuženi u kritičnom periodu razgovarao sa nekim, koliko je dugo trajao taj poziv i u koje je vrijeme bio taj poziv. Iz takvog listinga bi se moglo utvrditi i kada je S. P. zvao optuženog, i da li je uspostavio kontakt sa istim, te da li su ova lica eventualno razgovarala još sa nekim osobama. Iz listinga bi se takođe moglo utvrditi i tačno vrijeme nezgode jer je S. P. svjedočio da je vrlo brzo po dolasku kući primio poziv od majke optuženog, da je zatim nazvao optuženog i potom krenuo da ih traži. Ono od čega polazi optužba jesu hipoteze ili pretpostavke na osnovu kojih se ne može zaključivati o postojanju ili ne postojanju krivičnog djela, jer takve činjenice i okolnosti nisu potvrđene izvedenim dokazima. Rezultatu DNK analize izvršene u Zavodu za sudsku medicinu Republike Srpske u B. L., vijeće ovog suda je poklonilo visoku dokaznu vrijednost, te nedvojbeno utvrdilo da pronađeni biološki tragovi krvi potiču od optuženog B. D. Tu sud nije imao 89


N M K

nikakve dileme. Međutim, postavlja se pitanje koliko ovaj objektivni materijalni dokaz, izolovan od sadržaja ostale dokazne građe, može pomoći u davanju odgovora na ključno pitanje - ko je kritične noći upravljao vozilom. Tragovi krvi optuženog D. pronađeni u prednjem dijelu vozila mogu na pouzdan način potvrditi samo činjenicu da je B. D. u trenutku nezgode bio u vozilu. Mišljenje vještaka dr NN da je optuženi u vrijeme udesa bio na poziciji vozača zasnovano je prevashodno na rezultatu DNK analize, odnosno lokaciji nađenih tragova, te povrede koju je tom prilikom zadobio optuženi u vidu prskotine na glavi iznad lijeve sljepoočnice. Doktor NN je na glavnom pretresu istovremeno iznio tvrdnju da kod višestrukog prevrtanja vozila vrijedi pravilo da pravila nema, te da se temeljem povreda aktera ove nezgode ne može odrediti pozicija lica koja su bila u vozilu. Po mišljenju ovog suda, vještak dr. NN ovakvom tvrdnjom upada u vlastitu kontradikciju, određujući poziciju optuženog na mjestu vozača upravo na temelju povrede glave. Očito je da je dr NN svoje mišljenje, koje je dalo povoda tužiocu da podigne optužnicu protiv B. D., ipak zasnovao na rezltatu DNK analize, dajući toj analizi prenaglašen značaj. Iako i sam tvrdi da je DNK analiza samo jedna kockica u mozaiku cjelokupne dokazne građe, te da je sasvim izvjesna mogućnost kontaminacije, odnosno prenosa tragova krvi krvavim rukama, vještak NN u svom nalazu sa maksimalnim stepenom sigurnosti iznosi mišljenje da je optuženi u vrijeme nezgode bio na mjestu vozača. Treba ukazati da je DNK analiza vještačenje koje često nazivaju zlatnim dokazom krivčnog postupka jer nerijetko predstavlja raskrsnicu kojom se razgraničava baza vinosti ili nevinosti. DNK analiza se u našem zakonodavnom sistemu, shodno odredbi čl. 178. ZKP RS, može koristiti samo kad je to neophodno potrebno za određivanje identiteta ili činjenica da li tragovi materija koji su otkriveni potiču od osumnjičenog. Zakonodavac je ovom zakonskom odredbom pokušao spriječiti da rezultat DNK analize sačinjen od strane vještaka bude presuda prije presude ili bolje rečeno, pokušao spriječiti da vještaci izađu van granice svoje uloge u krivičnom postupku, pređu u zonu odluke i time sude umjesto sudova. U ovom krivičnom predmetu, nažalost, čini se da se desio baš takav slučaj. Rezulat DNK analize neophodno je dovesti u kontekst konkretnog događaja koji ima krivičnopravni značaj. Sama činjenica da je DNK analizom nečiji biološki trag pokazao prisustvo na mjestu izvršenja krivičnog djela, bez svega ostalog što čini zbir dokaza nečije vinosti, odnosno nevinosti, ništa ne znači. U ovom krivičnom predmetu sve ostalo nedostaje. U tom smislu, neophodno je ukazati na neshvatljivu površnost organa gonjenja, na čelu sa postupajućim tužiocem, iskazan tokom vođenja istrage u ovom krivičnom predmetu. Značaj prikupljenih materijalnih tragova tokom uviđaja je nemjerljiv u odnosu na kasnije faze krivičnog 90

postupka. Za DNK analizu se osim krvi mogu koristiti i drugi biološki tragovi kao što su dlake, sperma, pljuvačka, tragovi tkiva i organa. Zato je ogromni propust postupajućeg tužioca koji je vodio istragu i podigao optužnicu, da svoju naredbu za DNK vještačenje ograniči samo na nalaz pronađenih tragova krvi, a ne i ostalih bioloških tragova u vozilu, a posebno tragova uzetih sa volana i mjenjača brzina, koji su neminovno u kontaktu sa licem koje upravlja vozilom, kao i da preduzme niz drugih istražnih radnji kojima bi rasvijetlio ovaj događaj. Zato se navedeni propusti tužilaštva nisu mogli nadomjestiti u kasnijim fazama ovog krivičnog postupka, a posebno ne tokom suđenja od strane ovog suda, a što je za posljedicu imalo da se na pouzdan i nesumnjiv način nije moglo utvrditi ko je kritične prilike zaista upravljao vozilom. Što se tiče dijela kombinovanog vještačenja koji se odnosi na prostorno - vremensku analizu nastale saobraćajne nezgode, koju je elaborirao vještak saobraćajne struke NN, ovaj sud je isti ocijenio površnim, nedosljednim i dobrim dijelom kontradiktornim. Nalaz vještaka NN nije odgovorio na odlučna pitanja nastanka predmetne saobraćajne nezgode. Vještak NN je, po mišljenju ovog suda, prilikom izlaganja svog nalaza bio neuvjerljiv u svom tvrđenju da je vozač ostvario kontakt najprije sa bočnim staklom, zatim airbagom i suncobranom, gdje je ostavio tragove krvi. Više je nego očito da se ovakav nalaz bazirao na DNK analizi, tako što je saobraćajni dio vještačenja „uklopio” prema lokaciji pronađenih tragova krvi. Nemoguće je, s obzirom na smjer djelovanja inercionih sila i brzinu kojom je vozilo udarilo u prepreku, da vozač ostvaruje kontakt na način kako je to opisao vještak NN. Uostalom, vještak NN. je na glavnom pretresu potvrdio da je nalaz DNK analize u kome je iznijeto mišljenje ko je bio vozač u vrijeme saobraćajne nezgode, poslužio kao osnov i za vlastiti zaključak da je vozilom upravljao B. D., iznoseći tvrdnju da je takav nalaz prihvatio jer nije imao nikavog razloga da opovrgne nalaz DNK analize. Ono što je ostalo nedorečeno i sporno jeste nemogućnost pomenutog vještaka da se izjasni o načinu kako su se druga dva lica (P. I. i P. D.) našla van vozila, s obzirom na činjenicu da su prilikom vršenja uviđaja sva vrata na vozilu bila zaglavljena i deformisana. Ostalo je nedorečeno i pitanje pozicije lica koja su se nalazila u vozilu. Stoga je teško prihvatljiva teza ovog vještaka da je vozač vozilo napustio kroz desna vrata, čime se više pokušava opravdati činjenica da su tragovi krvi optuženog pronađeni i na desnoj strani vozila, tačnije na airbagu suvozača. Zato se ovaj sud nije mogao oteti dojmu da je krajnji zaključak kombinovanog vještačenja o ličnosti vozača bio poprilično „isforsiran” i više baziran na pretpostavkama nego na naučno utvrđenim činjenicama. S druge strane, nalaz vještaka saobraćajne struke B. N., ovaj sud cijeni realnijim po pita-

nju opisa dinamike kretanja putnika i vozača u vozilu, dijelova od vozila i predmeta u vozilu u toku sudarnog procesa. Imajući u vidu da je vozilo pri slijetanju sa kolovoza, u sudarnom procesu, naletjelo na zemljanu prepreku prednjim lijevim dijelom, logičnim i realnim se nameće zaključak pomenutog vještaka da je udarna sila izazvala inerciju na putnike u vozilu i druge pokretne dijelove u vozilu i na vozilu, ka lijevoj strani. Ta impulsivna sila je djelovala i na sva vrata i to tako da je na lijeva vrata djelovala sa tendencijom njihovog otvaranja, a nasuprot tome na prednja desna vrata ta sila je djelovala prema vozilu i ova vrata nisu imala tendenciju da se otvaraju. Stoga se neuvjerljivom doima tvrdnja vještaka NN da se prilikom ove nezgode vrata od vozača nisu mogla nikako otvoriti i da je jedina mogućnost napuštanja lica iz vozila bila kroz prednja desna vrata. Tužilac je dužan van svake sumnje dokazati sva bitna obilježja krivičnog djela za koje tereti optuženog, a u konkretnom slučaju njegova dužnost prethodno se svodila na dokazivanje osobe koja je počinila krivično djelo, s obzirom da se u toku postupka spornim ispostavilo pitanje ko je kritične prilike upravljao motornim vozilom. U takvoj situaciji, kada je odbrana prigovarala tvrdnji optužbe da je vozilom upravljao optuženi B. D. i kada se pitanje lica koje je upravljalo vozilom ukazalo spornim odmah po nastanku nezgode, jer se radilo o vozilu oštećenog, tužilac je trebao preuzeti aktivniju ulogu u cilju dokazivanja ovog odlučnog pitanja. Optuženi nije dužan dokazivati svoju nevinost, već je dužnost tužioca da u potpunosti dokaže navode optužbe, odnosno tvrdnju da je upravo optuženi učinilac krivičnog djela. Ti dokazi moraju biti pouzdani i utvrđeni van svake sumnje. U konkretnom slučaju, nalaz krvi DNK analize sa profilom optuženog B. D., nije dovoljan za činjenično utvrđenja da je upravo optuženi upravljao vozilom. Ovaj dokaz, u nedostatku drugih dokaza koji bi mu dali validnu potporu, sud cijeni nepouzdanim, te bi isključivo na sadržaju tog dokaza bilo preuranjeno prihvatiti kao dokazanu tvrdnju optužbe o krivici optuženog. Pogotovo kod činjenice da odbrana kategorički pobija takvu tezu. O tome je svoje mišljenje, koje ovaj sud prihvata u cijelosti, dao i vještak medicinske struke dr B. S. Uostalom, iz samog iskaza vještak dr NN jasno proizilazi mogućnost da se tragovi krvi prenesu na neki lokalitet putem krvave ruke, što u konkretnom slučaju uopšte nije isključeno. Čak i ako bi se kao tačna prihvatila teza dr. NN da je optuženi B. D. trag krvi na lijevom bočnom staklu ostavio nakon udarca glavom na taj lokalitet, ista nije dovoljna za pouzdan zaključak da je upravo B. D. i upravljao vozilom. Kod nesporne činjenice da je optuženi nakon nezgode jedini ostao zaglavljen u vozilu, ne može se isključiti mogućnost da je do udarca glavom u lijevo bočno staklo, kao i nanošenja ostalih tragova krvi, došlo nakon nezgode, prilikom pokušaja optuženog da se izvuče


N M K

iz vozila. Pri tome ne treba zanemariti činjenicu da se auto nalazilo na krovu, da je optuženi bio u stadiju teškog pijanstva i u traumatičnom stanju nastalom usljed prevrtanja vozila. Po pitanju lica koje je upravljalo vozilom, u spisu egzistiraju različiti stavovi vještaka saobraćajne i medicinske struke, u zavisnosti od koje stranke su angažovani. U takvoj pravnoj situaciji, nameće se dilema da li je postojala dužnost suda da izvede novi (treći) dokaz u smislu saobraćajnog i sudsko medicinskog vještačenja. Ovaj sud se nije opredijelio za izvođenje tzv. dokaza suda, smatrajući da sud treba da zadrži svoju objektivnu i nepristrasnu ulogu, gdje teret dokazivanja navoda iz optužnice leži na strani tužioca. Ovo posebno iz razloga što tužilac u tom pravcu nije preduzeo adekvatne aktivnosti na izuzimanju svih neophodnih tragova, izuzev tragova krvi za potrebe DNK analize. Stoga bi provođenje bilo kakvih daljih dokaza u cilju istraživanja ovaj sud svrstalo na jednu od strana u postupku, u konkretnom slučaju na štetu optuženog, a u korist tužioca. Kako takvo stanje stvari ukazuje na postojanje dvojbe o postojanju odlučne činjenice (utvrđivanje lica koje je upravljalo vozilom), ovom sudu nije preostalo ništa drugo nego da primjenom načela in dubio pro reo, predviđenog odredbom čl. 3. st. 2. ZKP RS, ovu krivičnu stvar riješi odlukom na način koji je povoljniji za optuženog.”15 U citiranoj odluci, sud nije prihvatio nalaz i mišljenje veštaka sudske medicine smatrajući da medicinska činjenica o biološkom tragu optuženog nije utvrđena uprkos DNK analizi veštačenja. Da bi medicinska činjenica imala dokaznu snagu za sud, ona mora biti validna i mora da odgovara stručnim medicinskim kriterijumima i potvrđivanju.16 „Sama činjenica da je DNK analizom nečiji biološki trag pokazao prisustvo na mjestu izvršenja krivičnog djela, bez svega ostalog što čini zbir dokaza nečije vinosti, odnosno nevinosti, ništa ne znači“ (iz obrazloženja presude). Iako iz analize citirane presude proizilazi evidentna pasivna uloga tužioca u prikupljanju dokaza, te nedoslednost i kontradiktornost u ekspertizi sudskomedicinskog veštaka, ipak nam se, zbog prirode ove krivične stvari, čini da je sud ispravno odlučio kada se priklonio načelu in dubio pro reo, jer ovo nije bio momenat za izvođenje tzv. dokaza suda novim sudskomedicinskim veštačenjem u duhu načela istine. No, navedena presuda svedoči o jednom retkom slučaju u našoj sudskoj praksi kada su ekspertize veštaka uistinu bile pod lupom suda i nisu odolele njegovoj pravno-logičkoj kritici.

Presuda Okružnog suda u Trebinju broj K 1697/2013 od 27.01.2014. godine, pravna baza Paragraf Lex BA. 15

Dušan Dunjić, „Sudskomedicinsko veštačenje“, Zbornik radova Priručnik o veštačenju, Beograd, 2011, str. 190. 16

Biomedicinske naučne i stručne publikacije iz naših gradova, registrovane u Medline bazi podataka Prof. dr Rajko Igić

N

aučna i stručna produktivnost iz raznih ustanova, gradova i zemalja može se pratiti ako se registruje broj objavljenih publikacija u kvalitetnijim časopisima. Povećanje produktivnosti ukazuje na kvalitetniji i brži razvoj biomedicinskih disciplina. Za navedenu oblast najznačajnija je medline baza podataka. Ta baza indeksira više od 5000 časopisa; ulaz je besplatan (www.Pubmed.gov). U tabeli su izneti podaci iz PubMed o broju radova objavljenih iz odabranih gradova bivše Jugoslavije za 1976, 1996. i 2016. godinu. Cilj prikaza je da se uoči naša naučna i stručna produktivnost iz biomedicinskih disciplina u četrdesetogodišnjem vremenskom rasponu. GRAD Beograd* Novi Sad Kragujevac Niš Subotica Novi Pazar Zrenjanin Pančevo Kraljevo Ćuprija Valjevo Sombor/ Zaječar Ljubljana Maribor Nova Gorica Zagreb Rijeka Osijek Sarajevo Tuzla Banja Luka/Banjaluka Zenica Mostar Skopje Titograd/Podgorica

1976. godina 10 9 1 4 11 2 3 1 1 1 84* 1

*Masnim (bold) slovima ispisani su glavni gradovi bivših jugoslovenskih republika. *Većina publikacija je objavljena u godišnjaku Medicinskog fakulteta u Skoplju.

U periodu od četiri decenije registrovan je povećan broj publikacija iz svih gradova. Manja produkcija 1976. i 1996. godine delom se pripisuje manjem broju naših časopisa uvrštenim u medline, ratnim operacijama ili blokadi UN i odlascima istraživača u inostranstvo [1]. Dobijeni podaci ukazuju da je veća naučna

produkcija prisutna u gradovima gde postoje medicinski fakulteti. To se najbolje uočava u onim gradovima koji su nedavno osnovali medicinske fakultete (Kragujevac, Osijek, Tuzla, Banjaluka, Mostar, Maribor, Podgorica; za grad Split nisu izneti podaci jer engleska reč “split” unosi nemogućnost automatskog pretraživanja). Iz gradova u kojima postoje samo bolnice, retko se sreće značajniji broj publikacija. Medicinsko osoblje iz takvih ustanova mahom prezentuje svoje radove na kongresima i stručnim sastancima (u zemlji i inostranstvu) gde se takvi radovi retko publikuju u kvalitetnim časopisima [2]. Vredelo bi da medicinski fakulteti uspostave saradnju s medicinskim centrima šireg regiona; 1996. godina 364 86 18 2 3 193 6 290 22 17 31 2 1 2 2 15 -

2016. godina 1850 346 236 156 111 20 7 8 6 6 5 1871 250 52 1596 224 157 222 142 59 56 56 228 53

ti centri mogu postati “nastavno-naučne baze”. Tako bi lokalni doktori mogli sticati nastavna zvanja, studenti dobiti više prilika za kliničku praksu, fakulteti proširivati istraživački potencijal, a pacijenti imati bolju uslugu. Reference

1. Igić R. The influence of the civil war in Yugoslavia on publishing in peer-reviewed journals. Scientometrics 2002;53:447-452. 2. Danilović B. Bibliografija stručnih i naučnih radova lekara somborskog zdravstva 1944-2014. godine, Sombor, Istorijski arhiv, 2015.

91


N M K

P

rvi korak u gradnji zananja o planiranju, pisanju i objavljivanju medicinskog znanstvenog rada je edukacija na fakultetima i na poslijediplomskom studiju. No, informacije se vremenom zaborave, a neprestano se pojavljuju i nove, važne za autore medicinskih znanstvenih članaka. Stoga je neophodno biti u toku s novim informacijama i znanje stalno izgrađivati, kako bi se postigli uspješni rezultati u istraživačkim aktivnostima, kao i kvalitetna pisanja znanstvenih radova. CME MEDICAL UPGRADE - Centar za medicinsku edukaciju “Medicinska nadgradnja” čiji su ciljevi unaprjeđenje medicinske nauke, znanja i prakse, prije svega, te provođenje edukativnih projekata o medicinskom istraživanju i pisanju, organizuje “Međunarodnu školu medicinskog istraživanja i pisanja”, koja će se održati 12. i 13.5. 2018. godine u Garden City Hotel & Resort u Konjicu, Bosna i Hercegovina. Konjic je jedan od najstarijih gradova u Bosni i Hercegovini sa bogatom istorijom, sa svojom Kamenom ćuprijom sa šest lukova koja je originalno sagrađena 1682. godine i okupan toplim hercegovačkim suncem. Grad je poznat po stoljetnoj tradiciji drvorezbarstva i ima muzej posvećen toj djelatnosti. Renomirana voditeljica Škole prof. dr. Livia Puljak, Hrvatska, i predavači prof. dr. Matko Marušić, Hrvatska, akademik prof. dr. Enver Zerem, prof. dr. Jugoslav Stahov, prof. dr. Samir Delibegović i dr. sc. Zlatan Mehmedović, Bosna i Hercegovina, svrstavaju ovu školu među značajne stručne skupove u Bosni i Hercegovini i regiji. Škola će omogućiti razmjenu znanja i iskustava među stručnjacima različitog profila iz oblasti medicine, farmakologije, stomatologije i drugih zdravstvenih profila. Cilj škole je na zanimljiv i interaktivan način upoznati učesnike s najvažnijim informacijama vezanima za planiranje, pisanje i objavljivanje 92

Neophodno znanje stalno izgrađivati medicinskog znanstvenog rada. Bavljenje istraživanjima se treba objaviti u medicinskim časopisima jer, inače, kao da se nisu dogodila. Zbog svoje zauzetosti zdravstveni profesionalci trebaju vrijeme i motivaciju za pisanje znanstvenog rada. Nakon pohađanja ove škole taj pothvat će biti mnogo lakše ostvariti. “Međunarodna škola medicinskog istraživanja i pisanja” namijenjena je doktorima medicine, svih specijalizacija i subspecijalizacija, kao i specijalizantima te doktorima stomatologije, magistrima farmacije i doktorima veterinarske medicine, te studentima medicine i stomatologije, visokih zdravstvenih škola i zdravstvenih fakulteta. Edukacija o pisanju medicinskih znanstvenih radova pokrenuta je u Konjicu 2012. godine. Od tada do danas održana su četiri uspješna tečaja, na kojima se broj učesnika kontinuirano povećavao uz učesnike i iz zemalja izvan Bosne i Hercegovine. Do sada su učesnici bili iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore. Povećanje broja učesnika iz BiH i iz zemalja regije, podizanje nivoa znanja, kao i razvoj novih informacija, važnih za autore medicinskih znanstvenih članaka, doveli su do prerastanja tečaja u “Međunarodnu školu medicinskog istraživanja i pisanja”. Organizator CME MEDICAL UPGRADE - Centar za medicinsku edukaciju “Medicinska nadgradnja” je Udruženje formirano od strane grupe entuzijasta na čelu sa prof. dr med.sc. Samirom

Delibegovićem, koje ima osnovni cilj unaprjeđenje medicinske nauke, znanja i prakse, povezivanje sa drugim regionalnim, evropskim i svjetskim medicinskim organizacijama sa istim ili sličnim ciljem. Misija CME je da se unaprijedi znanje i vještine, povezuju oni koji imaju znanje i iskustvo i koji ga žele podijeliti, kao i kompetencije ostvarujući bolji i kvalitetniji društveni ambijent. Omogućiti profesionalni razvoj stručnjaka koji će zadovoljiti potrebe i izazove u struci. Vizija CME-a je omogućiti pristup savremenim znanjima i kompetencijama, nauci i standardnom razvoju struke kroz organizaciju škole, tečaja, simpozija, stručnih i naučnih skupova uz učešće renomiranih i značajnih stručnjaka u različitim oblastima. Aktivnost CME-a je učestvovanje u organizaciji i suorganizaciji edukacijskih projekata u cilju unaprjeđenja i razvijanja znanja i poboljšanja razvoja medicine, organizovanja stručnih škola i tečaja, te promocija knjiga i novih metoda, koju predsjednik prof. dr Delibegović provodi sa aktivnim saradnicima, Amrom Odobašić, savjetnicom korporativnih komunikacija i odnosa s javnošću, i dr. sc. Zlatanom Mehmedovićem. Sve informacije se mogu dobiti putem kontakta na cmemedicalupgrade@gmail.com ili Facebook: CME Medical upgrade ili https://www.facebook.com/pages/CME-Medical-Upgrade/838083022928550 Amra Odobašić, dipl. žurn.


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Anksioznosti u fokusu

T

radicionalni Simpozijum iz biološke psihijatrije/psihofarmakologije po jedanaesti put održan je 16. septembra 2017. godine u Hotelu „Hollywood“ u Sarajevu. Ovogodišnji simpozijum osvrnuo se na uvijek aktuelnu temu anksioznosti, koja kao sveprisutni i psihijatrijski poremećaj koji je u stalnom porastu i predstavlja bolest modernog doba. Podstaknuta brojnim faktorima okoline, vezanih i za svakodnevicu većine ljudi, anksionost i anksiozni poremećaji često se označavaju XL grupom poremećaja. Na Simpozijumu je petnaestak eksperata iz Bosne i Hercegovine predstavilo novije koncepte u razumijevanju nastanka anksioznih poremećaja kao psihijatrijskih entiteta per se, ali i veoma čestih pratilaca brojnih psihijatrijskih poremećaja i oboljenja, kao komorbiditeta niza tjelesnih oboljenja i komplikacije kompleksnijih interakcija psiholoških i socijalnih faktora. Aspektu psihofarmakološkog tretmana prišlo se sa stručno-naučne strane, ističući važnost i bioloških pristupa tretmanu anksioznosti, koji i dalje ima nesumnjivo važno i čvrsto postavljeno mjesto u sveukupnom tretmanu ovog psihijatrijskog poremećaja. Svakako, naglašeni

su neodvojivost kombinovanih tretmana korištenja psihoterapijskog dijela liječenja, ali u zadnjim decenijama i stvaranja povoljnijih životnih i socijalnih okruženja i pomoći pri savladavanju ove grupe oboljenja. U svojim prezentacijama predavači su prikazali značaj anksioznosti sa razvojnog, forenzičkog i drugih aspekata, ali i izazove tretmana anksioznosti u ustanovama mentalnog zdravlja u zajednici, kao novih servisa dostupnih stanovništvu i njihovim prednostima, ali i postojećim preprekama uspješnosti u tretmanu anksioznosti. Simpozijum je organizovalo Udruženje za biološku psihijatriju/psihofarma-

kologiju u FBiH u saradnji sa Udruženjem psihijatara u Bosni i Hercegovini i akreditovan je bodovima kontinuirane medicinske edukacije Ljekarske komore Kantona Sarajevo. Na Simpozijumu je učestvovalo 60 učesnika iz dosta ustanova u Bosni i Hercegovini. Organizacija Simpozijuma i Naučni program ocijenjeni su kao dobri i kvalitetni, a tome u prilog govori da su predavači izazvali veliki interes učesnika koji su vodili stručne diskusije, uz primjere iz vlastite prakse. Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

93


N M K

G

-

s t r u č n i

s k u p o v i

lavna tema Škole bila je: „Kontrola faktora rizika, dijagnostika i tretman kardiovaskularnih bolesti“ u čijem okviru je održano 25 predavanja (i sedam studija slučajeva, uz diskusiju), koja je održalo 11 prestižnih predavača iz inostranstva i regiona (SAD, Irska, Srbija – Beograd, Novi Sad, Niš, Crna Gora – Podgorica i BiH – Sarajevo. Sedmorica učesnika Škole imala su američke stipendije, tj. plaćene kotizacije, zahvaljujući akademiku prof. dr Nathan-u D.Wong-u, inostranom članu ANU RS, a ostali su dobili finansijska sredstva od svojih medicinskih ustanova, odnosno sponzora. Na otvaranju Škole, u prisustvu 27 učesnika i predavača, govorili su: Akademik Evropske akademije nauka iz Salcburga prof. dr Negoslav Ostojić, izvršni direktor ECPD („Živac i mišić“ svih aktivnosti ECPD i u oblasti medicine i zdravstva); akademik SANU Vladimir Kanjuh, direktor biomedicinskih

Bečići (CG), Hotel „Splendid“, 26 – 30. juna 2017.

IX međunarodna Letnja škola Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta Ujedinjenih nacija o kardiovaskularnim bolestima

Predavači IX međunarodne Letnje škole ECPD o KVB-u. Sleva-nadesno: M. Lazović, S. Mesihović Dinarević, N. Kavarić, V. Kanjuh, N. Ostojić, N.D. Wong, I. Graham, M. Nedeljković, A. Redžek (na slici nedostaju M.Ostojić, M. Dilić i I. Tasić)

i medicinskih studija ECPD, predsednik Programskog saveta Škole; Nathan D.Wong, šef Katedre za kardiovaskularne bolesti, Univerzitet Kalifornije, Irvine, SAD, kodirektor Škole; prof.dr Ian Graham, Trinity College, Irska, kodirektor Škole; prof.dr Milan Nedeljković, Beograd – KCS i član Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU; prof. ECPD dr Jeff Lewith, SAD i doc. ECPD dr Nebojša Kavarić, direktor Doma zdravlja u Podgorici. Prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANU RS i član odbora za KVP ANU RS i SANU. Kodirektor Škole i predviđeni predavač nije mogao da učestvuje u radu Škole zbog iznenadne teške bolesti u porodici. Sadržaji predavanja bili su sledeći: 94

Nathan D.Wong: Lekcije iz preventivne kardiologije proistekle iz epidemioloških studija: Framingham i šire; Uloga biomarkera i skrininga za aterosklerozu u preventivnoj kardiologiji; Životne navike i prevencija KVB-a; Dijabetes i kardiovaskularna oboljenja: Strategija za redukciju rizika; ACC/AHA preporuke za prevenciju povišenog holesterola. Preporuke za sekundarnu prevenciju KVB-a. Ian Graham: Procena kardiovaskularnog rizika – Evropski naspram američkog pristupa; Nove evropske smernice za lipide i prevenciju; Procena faktora rizika u sekundarnoj prevenciji KVB-a. Navedena predavanja na engleskom jeziku su uspešno odmah i konsekutivno prevođena.

Vladimir Kanjuh: Morfološko-kliničke korelacije u kardiologiji (interaktivno nagradno takmičenje učesnika Škole). Dobitnik nagrade (poslediplomski udžbenik „Kardiologija 2011“ urednika M. Ostojića, V. Kanjuha i B. Beleslina, dobitnika nagrade za nauku – medicinu grada Beograda za 2011. godinu) je kardiolog dr Mile Trifković, mr sc. iz Bijeljine, RS. Udžbenik je obeležen kao nagrada, a svi predavači i učesnici Škole su mu se potpisali u njoj; Disekantni hematom (aneurizma) aorte, jedno od najozbiljnijih oboljenja u kardiologiji i medicini. Morfološkokliničke korelacije; Iznenadna srčana smrt, uzrokovana aritmijom. Miodrag Ostojić, akademik SANU, sekretar Odbora za KVP, Beograd i Ba-


N M K

Predavanje nagrade (poslediplomskog udžbenika „Kardiologija 2011“) pobedniku interaktivnog nagradnog takmičenja učesnika Škole. Sleva-nadesno: S. Kanjuh, V. Kanjuh i pobednik M. Trifković

njaluka. Kodirektor Škole: Prehospitalna fibrinoliza i primarni PCI za tretman STEMI; Akutni koronarni sindrom – optimizacija ranog menadžmenta kod invazivno tretiranih pacijenata; Nove smernice za revaskularizaciju; Revaskularizacija u populaciji sa visokim rizikom; Kardiološki tim u akciji – od dokaza do svakodnevnog donošenja odluka kod ishemijske bolesti srca. Senka Mesihović Dinarević, akademik ANU BiH, predsednik Odbora za

kardiovaskularnu patologiju ANU BiH: Faktori rizika za razvoj KVB-a kod dece. Problemi ateroskleroze. Mirza Dilić, prof. dr med., Med. fak. u Sarajevu: Novi pravci u antikoagulantnoj terapiji kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom; Intermitentni tretman LDL holesterola: nove paradigme. Milan Nedeljković: NSTEMI – Da li su rane intervencije pogodne za sve pacijente; Zatvarač aurikule leve pretkomore – Interventni pristup kod in-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

farkta. Prevencija ne-valvularne atrijalne fibrilacije; Proširenje indikacija za transkatetersku implantaciju aortne valvule (TAVI). Ivan Tasić, prof. dr, Med. fak. u Nišu: Kliničke odluke u pogledu kontrole stope naspram kontrole ritma; Menadžment hipertenzije. Aleksandar Redžek, prof. dr, Med. fak. u Novom Sadu, direktor Instituta za KVB Vojvodine – Sremska Kamenica: Sekundarna prevencija KVB-a iz ugla kardiohirurga. Milica Lazović, prof. dr, Med. fak. u Nišu, Institut za rehabilitaciju Beograd: Rehabilitacija kardiovaskularnih bolesnika. Učesnici su dobili CD sa svim predavanjima – prezentacijama i Međunarodne sertifikate ECPD o uspešnom pohađanju Škole (Sl. 3).Takođe, imali su i dovoljno vremena za međusobna druženja, korišćenje raznovrsnih velikih mogućnosti, bazena i mora prestižnog Hotela „Splendid“. Po jedinstvenom mišljenju učesnika, predavača i organizatora, Škola je u edukacionom i organizacionom pogledu u potpunosti ispunila svoju svrhu. Sledeća – X (jubilarna) Škola biće održana se 25 - 29. juna 2018. takođe u Bečićima, Hotel „Splendid“ (sva obaveštenja se mogu dobiti: www.ecpd. org.rs ; ecpd@eunet.rs ; tel. 00381 113246041). V. Kanjuh, M. Pušac

Deo učesnika i organizatora Škole (stoje) i predavača (sede sleva-nadesno: N. Kavarić, V. Kanjuh, M. Nedeljković, N. Ostojić, M. Lazović)

95


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

II kongres anesteziologa sa međunarodnim učešćem

Hypnos 2017.

U

periodu od 22. do 24. septembra 2017. godine, u prostorijama Banskog dvora u Banjaluci, održan je Drugi kongres anestezije i intenzivne medicine sa međunarodnim učešćem - HYPNOS 2017. Prvog dana Kongresa, 22. septembra 2017. godine, održana su predavanja vodećih stručnjaka iz država bivše Jugoslavije. Upravnik Klinike za anesteziju Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje Miomir Jović ocijenio je da je kongres veoma važan za afirmaciju i razvoj anesteziologije kao nauke i anesteziologa, da bi se stvorili uslovi za bezbjedniji rad. Drugi dan Kongresa, 23. septembra 2017. godine, predavanja su održali eminentni predavači iz najpoznatijih svjetskih zdravstvenih ustanova kao što je Klinika Mayo, kao i predavači sa najprestižnijih svjetskih univerziteta Stanford i Yale. Anesteziolog za porodiljstvo iz Njujorka Ivan Veličković rekao je da su kolege iz SAD, koje već više od godinu dana sarađuju sa UKC-om, prijatno iznenađene vrstom procedura, koje se rade za porodiljstvo. “Cilj naših posje96

ta je da se metoda bezbolnog porođaja populariše da bi se što veći broj trudnica odlučio na metodu ublažavanja bola tokom porođaja”, pojasnio je Veličković. Dr Predrag Berić, specijalista anesteziolog iz Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje UKC RS, rekao je da naša klinika nastoji sprovoditi procedure koje su aktuelne u svijetu u oblasti anesteziologije i intenzivne medicine, čemu doprinosi i uspješna saradnja sa eminentnim stručnjacima iz regiona i svijeta. On je istakao da je epiduralna anestezija uveliko zaživjela u UKCu i postala rutinska procedura koja se sprovodi na zahtjev porodilje. “Kongres je prilika da se istakne i shvati značaj

anestezije i intenzivne medicine, kao i da se razmijene iskustva i usvoje nove procedure”, dodao je Berić. Prof. dr sc. med. Darko Golić, načelnik Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje i predsjednik Udruženja anesteziologa Republike Srpske, istakao je kako je kongres okupio 200 učesnika i 60 predavača iz država bivše Jugoslavije i najpoznatijih svjetskih zdravstvenih ustanova kao što su Klinika Mejo i univerziteti Stenford i Jejl. U toku ove sedmice organizovana je radionica na temu regionalne anestezije u ginekologiji i akušerstvu koju će voditi predavači prof. dr Curtis Baysinger i prof. dr Ferne Braveman iz Klinike Mayo. M.C.


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Trebinje 29.9 - 1.10.2017. godine

Simpozijum Udruženja kardiologa RS

U

druženje kardiologa Republike Srpske i JZU Trebinje su organizovali tradicionalni Simpozijum aktuelnih tema u kardiologiji. I ove godine su na Simpozijumu, kao i prethodnih godina, obrađene najaktuelnije teme današnje kardiologije: Ishemijska bolest srca, Iznenadna srčana smrt, Tumori srca i perikarda, Savremeni tretman teške aortne stenoze, ehokardiografija u sistemskim bolestima, Nove preporuke Evropskog udruženja kardiologa koje se odnose na prevenciju kardiovaskularnih bolesti kao i na tretman STEMI infarkta. Učesnici Simpozijuma došli su iz razlicitih kardioloških centara Republike Srpske i Srbije. Moramo naglasiti da su predavači i ovog puta bili naši najeminentniji stručnjaci iz oblasti kardiologije: Akademik prof. dr V. Kanjuh, akademik prof. dr M. Ostojić, prof. dr D. Vulić, dopisni član ANURS-a, prof. dr M. Nedeljković, a počasni gost ovog simpozijuma bio je uvaženi prof. dr Ge-

orge Sutherland, profesor kardiovaskularnog imidžinga u St. George’s Hospital u Londonu. Prof. Sutherland kroz prikaze slučajeva pokazao nam je fascinantne ehokardiografske snimke srca u sistemskim bolestima, a predsjednik Udruženja kardiologa Republike Srpske mr dr D. Unčanin ovom prilikom imenovao ga je za počasnog člana našeg udruženja. Zanimljive teme i prikaze slučaja predstavili su i dr Srđan Lozo iz JZU Trebinje, dr Nikola Šobot iz UKC RS i dr Maja Dragojević iz JZU Prijedor. Simpozijum je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske akreditovalo sa pet bodova, a kotizacija nije bila predviđena tako da je omogućeno većem broju ljekara da se informišu o aktuelnostima iz oblasti kardiologije. Ovaj skup je zaključen svečanom večerom, uz odličnu hranu i vino, muziku, druženje i preporuku da se vidimo u Trebinju i naredne godine. Pripremila: dr Ljiljana Kos

97


I

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ponovo, po peti put, olimpijska lepotica Jahorina, bila je domaćin medicinskim radiolozima i inženjerima medicinske radiologije. I ponovo, po peti put, su odaje prelepog Hotela „Termag“ ugostile vredne pregaoce, željne da nova saznanja i praktična iskustva podele među sobom. Vođeni ugodnom ambijentalnom ponudom i, naravno, tradicijom, članovi Udruženja medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske, od 22. do 24. septembra ove, 2017. godine, u Hotelu „Termag“, su okupili svoje kolege i uvažene profesore, kako bi čuli sve novo što je za ovu godinu dana, od poslednjeg IV kongresa, iznedrila i nauka i praksa. Udruženje koje egzistira od 24.3.2012. godine, kada je održana osnivačka skupština u Univerziteteskoj bolnici Foča, za kratko vreme postalo je prepoznatljivo na prostorima bivše Jugoslavije. A da je uspostavilo i dobre kontakte sa kolegama u okruženju, potvrdio je i veliki odziv učesnika kongresa. Kongres je okupio više od 200 učesnika, u želji da na najvišem nivou razmene svoja naučna i praktična iskustva iz svih oblasti radiologije. „Kada je riječ o usavršavanju, svakako pored naših stručnih zanimanja, vještina i znanja koja smo stekli kroz redovno školovanje, neophodno je da organizujemo i prisustvujemo radionicama, simpozijumima, seminarima i kongresima. Bez permanentne edukacije nema kvaliteta u radnom procesu kao ni dobrih stručnjaka koji mogu odgovoriti na sve izazove u savremenoj medicini“, rekao je u pozdravnom govoru, na otvaranju kongresa, gospodin Mirko Petrić dipl. ing. medicinske

98

Jahorina, septembar 2017.

V balkanski radiološki kongres Piše: Vera Pušac

Dr Dragan Dulović, načelnik Instituta za radiologiju na VMA Beograd

radiologije i predsednik Organizacionog odbora kongresa. Razmena znanja te naučnih i praktičnih iskustava iz radiologije kao multidisciplinarne nauke i neizostavnom segmentu rada svake zdravstvene ustanove, kao krajnji cilj ovog okupljanja, dostignut je upravo sadržajnim temama iz oblasti radiologije, radioterapije i nuklearne medicine, o kojima su svoja saznanja i iskustva iznosili predstavnici struke iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Brz razvoj tehnike i tehnologije, a posebno visokosofisticiranih dijagnostičkih i terapijskih aparata, zahteva stalnu i kontinuiranu edukaciju svih učesnika u procesu rada. Zbog sveobuhvatnog pristupa struci, na kongresu su i prisustvovali stručnjaci koji se bave dijagnostikom, radioterapijom te nuklearnom medicinom. Radiologija je trenutno u mogućnosti da prati biomedicinska istraživanja na celularnom i molekularnom nivou, a primena informacionih tehnologologija omogućava u postprocesingu obradu i manipulativnost nastale slike, njeno pohranjivanje

te mogućnost telemedicine. Sve ovo je prezentovano kroz 20-ak radova te aktivno učešće prisutnih u radu kongresa sa samo jednim ciljem - kako naći odgovore na pitanja koja se postavljaju u svakodnevnom radu te prikazati novine u radiologiji? Radni deo kongresa počeo je predavanjem prof. dr Siniše Ristića sa Medicinskog fakulteta Foča, Univerziteta u Istočnom Sarajevu, na temu “Stresno reagovanje zaposlenih u radiološkoj dijagnostici – karakteristike i mogućnost redukcije”, a još oko dvadesetak radova izloženo je u veoma radnom i aktivnom delu ovog dvodnevnog kongresa. S obzirom na međunarodni karakter kongresa, uz prisustvo brojnih stranih i domaćih predavača, ovo je bila dragocena prilika za afirmaciju radiologije, kao i za podsticanje stručne i naučne saradnje u regionu, a i šire. Kvalitetni predavači, te odlični radovi, smjenjivali su se jedan za drugim. Iskazujući dužno poštovanje stvaraocima radova na uloženom zalaganju, a u nedostatku prostora da ih konkretnije predstavimo, navešćemo samo njihove naslove: Uloga doplera u praćenju stenoza tipss-a; Dijagnostički imidžing pelvičnog bola neginekološkog porijekla; Mogućnosti MRI u procjeni operabilnosti NSCL; Nuklearno medicnsko ispitivanje transplantiranog bubrega; UZ Zaključci Skupštine udruženja: Na Skupštini udruženja, koja je održana drugog dana kongresa – 23. septembra u 18h, sumirani su rezultati rada za ovu godinu i izvršen je izbor novog predsednika jer je mandat prethodnom predsedniku istekao. Jednoglasno, za predsednika Udruženja medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske izabran je Mirko Petrić, dipl. ing. med. radiologije.


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

jedan od najboljih edukativnih skupova na prostorima Balkana. Da bi se organizovao jedan ovakav skup, mnogo vrednih i sposobnih ljudi mora biti angažovano. No, ulogu gospodina Mirka Petrića dipl. ing. medicinske radiologije, predsednika Organizacionog odbora, a sada već i predsednika Udruženja medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije RS, takođe ne možemo a da ne pomenemo. Ova dva mlada čoveka, široko otvorenih vidika, predvidivih i uvek mogućih rešenja, manirima iskusnih lidera, s poštovanjem i domaćinski, dočekivali su i ispraćali učesnike kongresa i ostavili prijatan utisak dubokog respekta svih i svega vezanog za ovaj događaj. elastografija u dijagnostici proliferativnih lezija i karcinonoma dojki; Endovaskularno lečenje aneurizme trbušne aorte; Intracerebral haematoma a rare complication after evacuation chronic subdural haematoma casse report; Principi i metodologije FDG PET/CT; Koarktacija aorte - kateterizacija, naša iskustva; KT urografija - priprema pacijenata za pregled, izvođenje pregleda i njegova evaluacija, primjeri iz prakse; Uloga IMR pri traumatološkim operacijama; Značaj određivanja i unapređenja zdravstvene pismenosti u radiološkoj dijagnostici; Stent arterije femoralis superfacijalis prikaz slučaja ; Komplikacije prilikom apliciranja kontrastnog sredstva kod CT pregleda; Biopsija jetre, praćena CT-om. Učesnici kongresa, osim prilike da razmene mišljenja i prikažu novija dostignuća, usmerena na unapređenje radiologije, imali su jedinstvenu priliku i da se upoznaju i druže. Tradicionalno dobra, izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija u svakom smislu, postala je prepoznatljiv pečat koji krasi ovaj kongres, kojem se učesnici vidno raduju i rado odazivaju. Stoga sve pohvale i čestitke organizatorima koji svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak - i radni i opuštajući. Želja i težnja organizatora da od ovog PETOG BALKANSKOG KONGRESA RADIOLOGA naprave „kongres za pamćenje“ i takvu saradnju, koja neminovno vodi još većem i plodonosnijem uspehu, u potpunosti je ostvarena, jer je ovaj kongres i u organizacionom i u struč-

nom smislu nadmašio sva očekivanja. Učesnici ovog dvodnevnog skupa sa sobom nose jedno nezaboravno iskustvo i sećanje na divne momente provedene na Jahorini i u “Termagu” koji pleni svojim enterijerom i eksterijerom. Ovaj naučni skup je i znalački i profesionalno organizovan, ali uz veliku zahvalnost sponzorima bez kojih bi to zapravo bilo nemoguće učiniti. No, i bez kavalitetnih i sposobnih ljudi, kongres ne bi ispunio svoja očekivanja. Jedan od njih je i gospodin Dejan Pavlović, počasni predsednik Udruženja medicinskih radiologa i diplomiranih inženjera medicinske radiologije Republike Srpske, spec. strukovnom medicinskom radiologu, koji je nesebičnim trudom i radom doprineo da ovaj kongres ima uspešnu tradiciju i da bude okarakterisan kao

Veridba Marija Toskić iz Beograda (kćerka strukovnog medicinskog radiologa Biljane Toskić iz Beograda) i njen momak Vladan Stojković iz Krajkovca (oboje već neko vreme žive u Lozani), odlučili su da svim gostima na sveča-

Mirko Petrić i Dejan Pavlović

noj večeri, a naročito mami, gospođi Biljani, prirede predivno i nesvakidašnje iznenađenje. Naime, u već zahuktaloj atmosferi, veselju, igri i pesmi, Vladan je, na iznenađenje svih, zaustavio muziku, klekao ispred svoje Marije i zaprosio je. Uz gromoglasan aplauz i poneku suzu koju su izmamili ženskom delu publike, za ovaj srećan i prelep trenutak, dobili su najiskrenije čestitke i znanih i neznanih, a prijatno ganutih i izuzetno raspoloženih gostiju. Organizatori poručuju: Ambijent prekrasne Jahorine te prelepog Hotela “Termag”, njegove raskošne odaje, ljubazno osoblje i gastroumetnost njegovih veštih kulinara, je nešto što nećemo mijenjati ni u narednom periodu, te Vas pozivamo na VI međunarodni kongres, koji će biti održan od 21.9-23.9.2018. godine. 99


N M K

O

-

s t r u č n i

s k u p o v i

smi kongres lekara opšte medicine sa međunarodnim učešćem održan je u periodu od 28. septembra do 1. oktobra 2017. godine, u Hotelu „Mona” na Zlatiboru. Organizator skupa je Sekcija opšte medicine Srpskog lekarskog društva, koja je prošle godine proslavila jubilej – 50 godina postojanja. Kongres je održan sa ciljem da se istakne uloga i značaj opšte medicine kao jednog od nosećih stubova zdravstvenog sistema. Opšta medicina i jeste temelj, ali i kapija zdravstvenog sistema. Prva je u kontaktu sa pacijentima i prva spona pacijenata sa ostalim segmentima zdravstvenog sistema. Prva je i u rešavanju njihovih zdravstvenih potreba, a svojom delatnošću brine o unapređenju zdravlja, prevenciji, ranoj detekciji i lečenju bolesti. Vizija opšte medicine je stalno unapređenje kvaliteta pruženih usluga, konstantno praćenje razvoja medicinske nauke kroz kontuiranu medicinsku edukaciju. Okupilo se oko 600 učesnika i preko 20 predavača iz zemlje i inostranstva da, na najvišem nivou, razmene svoja naučna i praktična iskustva. Odazvali su se i eminentni profesori, značajna imena od struke i nauke, da svojim kolegama prenesu nova saznanja i iskustva u lečenju i brizi o pacijentima. Na svečanom otvaranju kongresa, između ostalih, prisutne je pozdravio i predsednik Skupštine opštine Čajetina Miloje Rajović. Učesnicima je poželeo uspešan rad i upoznao ih sa aktivnostima lokalne samouprave. Istakao je da se opština Čajetina, po nalogu Ministarstva zdravlja, uključila u finansiranje čajetinskog Doma zdravlja. Ta saradnja rezultirala je realizacijom mnogobrojnih projekata, prvenstveno akcije „Medicinsko selo“, čiji je osnovni cilj približavanje zdravstvene zaštite sugrađanima koji žive u udaljenim selima. Ispred SLD-a, prigodnim govorom, obratila se prof. dr Ljubica Đukanović, predsednik Odbora za kontinuiranu medicinsku edukaciju i član Upravnog od-

100

8. kongres lekara opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem

Mi znamo kako Piše: Vera Pušac

bora SLD-a. Rekla je da joj je velika privilegija, čast i zadovoljstvo da prisutne pozdravi na otvaranju 8. kongresa lekara opšte medicine i kazala: ”Ovo je mnogo više od 8. kongresa, jer je pre ovog kongresa održano 30 konferencija lekara opšte medicine, a mnoge od tih konferencija, po svom obimu i sadržaju, bile su ravne kongresima. Pored toga, Sekcija opšte medicine, tokom ovih 50 godina, organizovala je veliki broj, velikih i malih, nacionalnih i internacionalnih skupova i zbog tih, a i mnogih drugih aktivnosti, ona je stekla ugled i poštovanje u celom SLD-u. Ovim svojim aktivnostima, sekcija sledi onu ideju koju je imala nekolicina beogradskih lekara pre 146 godina, kada je osnovala SLD i kao prvi zadatak postavila stručno usa-

vršavanje. Tokom ovih, gotovo 15 decenija SLD brine o stručnom usavršavanju lekara, najpre kroz sastanke društva, a od kraja 40-tih godina prošlog veka, kroz sastanke svojih podružnica i sekcija. SLD je brinulo o edukaciji i u vreme kada to nije bila zakonska obaveza, ali i danas kada je kontinuirana edukacija zakonska obaveza. O tome brine i Sekcija opšte medicine, koja sve svoje edukativne programe akredituje kod Zdravstvenog saveta i time omogućava svojim članovima, ali i ostalim lekarima, da ispune svoju zakonsku obavezu. I program ovogodišnjeg kongresa pokazuje koliko će on biti odličan i kvalitetan. Sekcija opšte medicine posvećuje veliku pažnju programima svih svojih sastanaka. Ona vrlo brižljivo bira i teme i predavače, nastojeći da teme budu aktuelne i za praksu značajne, a predavači da budu sa velikim iskustvom. Vi svi nama možete pomoći u izboru tema. Predložite temu o kojoj želite da se govori, bilo da je to nešto novo, što još uvek dovoljno ne poznajete, ili je to neki problem koji vam je kamen spoticanja u svakodnevnoj praksi. Ja znam da nije lako vreme, da mnogi lekari nisu zadovoljni ni svojim statusom, ni uslovima rada, ni svojim opterećenjem, ni organizacijom, ni još mnogo čime. Ali, to ne sme da nas spreči da se neprekidno usavršavamo. Sve će se to vremenom promeniti i biće bolje. A onog momenta, kad uslovi budu bolji mi treba da budemo naoružani znanjem i spremni da svojim pacijentima pružimo svoj maksimum. Da, tog momenta moći ćemo da kažemo “MI ZNAMO KAKO”! To je moja poruka vama, a to je i slogan ovog 8. kongresa lekara opšte medicine Srbije sa međunarodnim učešćem, kojeg proglašavam otvorenim. Burnim i gromoglasnim aplauzom pozdravljeno je otvaranje kongresa, ali i velike iskrene želje i silna dobra i pozitivna energija koju su prisutni poslali prim. dr Mirjani Mojković, predsednici Sekcije opšte medicine Srbije te predsednici ovog kongresa, koja zbog zdravsvenih razloga nije prisustvovala kongresu. Svi članovi i Organizacionog,


N M K

Naučnog i Počasnog odbora i svi drugi koji su bili u organizaciji kongresa, dali su svoj maksimum. Ovaj naučni skup je i znalački i profesionalno organizovan. Sve pohvale i čestitke organizatorima. Svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak. No, svi su istinski i najiskrenije poželeli da kormilar dr Mirjana Mojković, koja čvrsto drži kormilo broda Sekcije opšte medicine Srbije i znalački

Na kongresu se govorilo o identifikaciji ovih hroničnih bolesti, kao i o timovima koji mogu da pomognu u borbi sa njima. Ponuđen je dizajn programa zbrinjavanja navedenih bolesti kao i primeri koji su na informacionim sistemima i registrima za planiranje i zbrinjavanje osoba sa hroničnim oboljenjima. Bavilo se i savremenim vidovima komunikacije kao i izazovima koje one nose sa sobom.

ga vodi po jasnim koordinatama, da se što pre ponovo nađe na svojim radnim zadacima i u prvim redovima. Na kongresu su se mogle čuti mnoge novine, predlozi, saveti i mnogo toga što bi opštoj medicini, odnosno lekarima i pacijentima, bio svetionik na putevima neprestanog traganja za boljim, još boljim, za savršenim… Sveopšti trend starenja stanovništva i povećanje prevalence hroničnih bolesti stavlja lekare primarne zdravstvene zaštite pred nove izazove. Stoga je neophodno razviti plansko zbrinjavanje ovih pacijenata uz podršku samozbrinjavanja, sa formiranjem multidisciplinarnih timova, gde bi uloga izabranog lekara bila od suštinskog značaja. Službe zdravstvene i socijalne zaštite moraće tesno da sarađuju, što u ovom trenutku nije mnogo realno niti izvodljivo, s obzirom na trend smanjenja broja zaposlenih u zdravstvu. Teme kongresa su: Hronična oboljenja disajnih organa; Bubrežna insuficijencija; Palijativno lečenje; te Slobodne teme.

Razgovaralo se o tome kako upravljati rizikom u opštoj medicini. Bilo je dosta komercijalnih predavanja zahvaljujući organizaciji i ljubaznosti vernih prijatelja iz brojnih farmaceutskih kuća. Bilo je dosta radionica i poster prezentacija. Čule su se najnovije informacije vezane za metodologiju rada i naučna istraživanja koja su usmerena ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Radni deo kongresa otvorila je mr sc. med. Miloranka Petrov Kiurski, iznošenjem rezultata naučnog istraživanja koje je sprovela Sekcija opšte medicine SLD-a. Jedna od tema kongresa jeste Hronično oboljenje disajnih organa. U skladu s tim, Naučni odbor Sekcije opšte medicine SLD-a osmislio je istraživanje na temu Kakav je pristup pacijentu sa hroničnim oboljenjem pluća u opštoj medicini, koje je dr Petrov Kiurski sveobuhvatno i sadržajno izložila. Ove godine, nagrada “Dr Dane Žigić”, koja se lekarima-pregaocima dodeljuje za izuzetna stručna i naučna

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ostvarenja u prethodnoj godini, pripala je mr sc. med. Zlatki Markov koja je, uz zahvalnost za priznanje, istakla da je zaista srećna i počastvovana, ali da je svaka nagrada, a posebno ova, za nju i radost, ali i obaveza u isto vreme. Takođe se nada, a i želela bi, da ima dovoljno vremena da sa kolegama još tešnje sarađuje i da zajednički unapređuju svoju opštu medicinu. Zabavnom programu svečanog otvaranja kongresa pečat je dalo Kulturno-umetnčko društvo “Zlatibor” iz Čajetine. Publika je uživala u brojnim koreografijama, spletu igara iz Srbije i paleti raskošnih nošnji… Uživala je u čarima nasmejanih lica, mladosti, lepote i energije koja je vrcala iz tih mladih bića. Oni su i sami uživali u preplitanju svojih nogica, podvriskivanju i dražesnom koketiranju i među sobom, ali i sa publikom. Ta vrcava mladost dala je impuls i pečat starim vrednostima i ubrizgala pozitivnu i radnu energiju koja je do kraja pratila ovaj kongres. Kongres je ispunio sva očekivanja, a 50 godina postojanja Sekcije srpskog lekarskog društva, govori o zavidnom trajanju. Jubileji su ubedljiv dokaz o pravim vrednostima pređenog puta i potvrda uspešnog dovršavanja davno postavljenih ciljeva, želja i ostvarenja. Samo uspešna grupa ili organizacija kao što je Sekcija opšte medicine, ima priliku da slavi jubileje i da, prebirajući po mnogim događajima, bude ponosna na rezultate.

101


N M K

B

-

s t r u č n i

s k u p o v i

anja Vrućica, oaza u vanredno romantičnom prirodnom ambijentu, svojim bokovima meko naleže na grad Teslić, čineći tako spoj za pamćenje. Pred njom se živopisno širi dolina oivičena širokim spletom brežuljaka i planinskih venaca Borja, koje je oktobar ogrnuo svojom čarobnom paletom boja od koje zastaje dah. Prirodne lepote, obilje hipertermalne mineralne vode i savremeni smeštajni objekti, čine Banju Vrućicu najvećim i najlepšim zdravstveno turističkim centrom u RS, a i šire. Vođeni prelepim ambijentom i, naravno, tradicijom članovi Udruženja doktora porodične medicine RS okupili su svoje kolege i uvažene profesore na XII konferenciju lekara porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, pod radnim nazivom „Prevencijom do zdravlja”. Hotel “Kardial” je 6. i 7. oktobra ove, 2017. godine, u svoje prostrane i funkcionalne odaje, primio i ugostio preko 360 vrednih pregalaca, “anđela u belim mantilima”, željnih da sva nova saznanja i praktična iskustva iz oblasti preventivne medicine, podele među sobom. „Poštovane koleginice i kolege, uvaženi ministre, dragi gosti, dragi prijatelji. Dobro došli na XII konferenciju lekara porodične medicine Republike Srpske sa međunarodnim učešćem”. Tako je, na svečanom otvaranju, svoje obraćanje prisutnima, u predvečejre tog petka 6. oktobra, započeo predsednik Udruženja doktora porodične medicine RS, dr sc. med. Draško Kuprešak i nastavio: „Između dvije godišnje konferencije imali smo dinamičnu, da ne kažem tešku godinu... ređali su se događaji kao na traci... Početkom godine, imenovanje novog rukovodstva u FZO sa restriktivnijom politikom u vidu novih ugovora sa budžetom za lijekove, koji je nerealno planiran i koji sigurno vodi zdravstvene ustanove u minuse... Tokom cijele godine provejava stanje koje se ogleda kroz prizmu širokih prava iz zdravstvenog osiguranja koja nemaju ekonomsku podlogu te ogromna očekivanja javnosti od zdravstvenih radnika a, s druge strane, velike potrebe stanovništva za liječenjem, timove porodične medicine dovode u nezahvalnu poziciju. Dalje, početkom maja, kao odgovor na stanje u pojedinim zdravstvenim ustanovama, pojavljuju se nove tendencije u vidu uvođenja trezorskog modela poslovanja kao izlazne strategije za efikasniju fiskalnu disciplinu, čiji je cilj uravnoteženje poslovanja zdravstvenih ustanova koje nisu vodile plansku po102

XII dani porodične medicine sa međunarodnim učešćem

Prevencijom do zdravlja Piše: Vera Pušac

litiku. Zatim, uključivanje lokalne zajednice u finansiranje zdravstvene zaštite i podizanje odgovornosti za zdravlje svojih građana – birača, bez obzira na politiku i ideologiju. Prvi piloti polijeću naredne godine: Čelinac, Prnjavor, Bolnica Gradiška i Zavod za stomatologiju. Mirno im nebo... rezultate ćemo sabirati nakon prvih iskustava“. Uz još osvrtanja na brojne nedoumice i probleme, ostaje veliko pitanje kuda dalje naredne godine ili narednih godina“. Dr Kuprešak je nastavio u vedrijem tonu. Sa dosta praktičnih predloga, rekao je da se gaje velika očekivanja od novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti u čijoj

izradi će aktivno učestvovati. „Ovim putem javno poručujemo da podržavamo ministra u naporima da se definišu finansijske obaveze za lokalne budžete od 3% i da konačno počnu ozbiljnije da učestvuju u podršci i u radu domova zdravlja. Takođe, apelujemo da se mreža ambulanti porodične medicine formira samo uz saglasnost skupština lokalnih zajednica i da kroz taj mehanizam radimo na čuvanju javnog sektora od nelojalne konkurencije. Potpuno smo za biranje direktora po menadžerskim kapacitetima te da Ministarstvo u tom procesu igra ključnu ulogu. Zdravstvo je previše osjetljiva oblast da bi ova pitanja rješavali odbornici sa sumnjivim diplomama i ograničenim intelektualnim kapacitetima. Zagovaramo formiranje aktiva direktora koji bi zajedničkim snagama rješavali pitanja viška ili manjka radnika u svojim ustanovama i zajednički nastupali u procesu ugovaranja. Samo na taj način kredibilno se mogu braniti prava zdavstvenih ustanova. U kontekstu svih dešavanja, naša konferencija je s punim pravom naslovljena Prevencijom do zdravlja i na jedinstven način poručuje da samo ulaganjem u preventivne programe i javnom edukacijom stanovništva možemo sačuvati zdravlje nacije i sačuvati ovako trošne ekonomske resurse“, istakao je dr Ku-


N M K

prešak i naveo da je u RS evidentirano između 60.000 i 80.000 pacijenata sa šećernom bolešću i preko 150 000 pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom što je, s obzirom na ukupan broj stanovnika, visok prosek u odnosu na evropske i svetske standarde. Rekao je da su doktori porodične medicine „virtuozi na žici“ jer je vrlo teško raditi u uslovima naglašene potrebe za većim i sveobuhvatnijim zdravstvenim uslugama, uz postojeća ograničenja Fonda zdravstvenog osiguranja, a sve to suprotno je pravima pacijenata i velikim očekivanjima javnosti da se sve završi na primarnom nivou. Ovu XII konferenciju lekara porodične medicine, svečano je otvorio dr Dragan Bogdanić, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Obraćajući se prisutnima, ministar je kazao da je primarna zdravstvena zaštita stub zdravstvenog sistema RS, navodeći da je Vlada Srpske u proteklih 10 godina za rekonstrukciju i opremanje objekata primarne zdravstvene zaštite uložila oko 47.000.000 KM. “Urađeno je dosta, ali još dosta toga treba da se uradi. Izgrađeno je više od 300 ambulanti porodične medicine, rekonstruisano 120 objekata, ali sve to mora da prati i ulaganje u obrazovanje i timove porodične medicine kako bi postali finansijski održivi”, rekao je ministar Bogdanić i naveo da treba obezbediti uslove za kvalitetan život i rad lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kako bi se postigla uravnotežena i kvalitetna usluga na području cele Republike Srpske. Krajnji cilj ovog okupljanja jeste razmena i usvajanje znanja te naučnih i praktičnih iskustava iz preventivne medicine, a koja obuhvataju mere i aktivnosti smanjenja rizika od obolevanja od masovnih nezaraznih bolesti kao što su dijabetes i bolesti srca kao i malignih oboljenja. On je upravo i dostignut sadržajnim temama iz oblasti: Prevencije u radu doktora porodične

medicine; Kardiovaskularne bolesti i dijabetes u fokusu; Mentalne bolesti; te Sve relevantne teme za porodičnu medicinu, o kojima su svoja saznanja iznosili predstavnici struke i eminentni stručnjaci iz oblasti dijabetologije te kardovaskularnih oboljenja iz RS i regiona. Na skupu, koji je bio međunarodnog karaktera, u programskom delu, između ostalih, učešće su uzeli: prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, nacionalni koordinator za dijabetes za Republiku Srpsku, prim. dr Mirjana Bojić te prof. dr Edita Stokić iz Novog Sada. Gost iz Slovenije dr Milko Zrnić predstavio je iskustva svoje zemlje, koja je i po geografskim i po drugim performansama veoma bliska RS i može da posluži kao dobar primer na koji način efikasno transformisati primarnu zdravstvenu zaštitu, a sačuvati vrednosti domova zdravlja. Sa Katedre porodične medicine iz Sarajeva, predavanje je održao doc. dr Zaim Jatić na temu prevencije hroničnih respiratornih oboljenja. Na konfrenciji su promovisane i dve publikacije: Nacionalni vodič za primjenu novih oralnih antikoagulansa koji je nastao u saradnji tri udruženja: porodične medicine, neurologa i kardiologa i Prevencija najčešćih hroničnih oboljenja, nova knjiga, nastala radom autora sa katedri porodične medicine Medicinskog fakulteta Foča i Medicin-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

skog fakulteta Banjaluka, na čelu sa doc. dr sc. med. Kosanom Stanetić. Sa aspekta struke, važno je istaći da je ova 2017. godina za porodičnu medicinu jubilarna. Naime, ona ulazi u punoletstvo, jer se u ovoj godini obeležava punih 18 godina od kada je uspostavljena ova specijalizacija i od kada je prva generacija studenata upisala ovu specijalizaciju. Salom je odjeknuo gromki aplauz, kao neizmerna zahvalnost prvoj generacijii od 12 specijalista, 12 apostola porodične medicine, klase 1999-2002, koji su prokrčili i trasirali put i omogućili da porodična medicina bude tu gde jeste, a jeste stub i kapija zdravstvenog sistema RS. Učesnici konferencije, osim prilike da razmene mišljenja i prikažu novija dostignuća, imali su jedinstvenu priliku i da se upoznaju i druže. Tradicionalno dobra, izvrsno osmišljena i realizovana i nadasve uspešna organizacija u svakom smislu, postala je prepoznatljiv pečat koji krasi ovaj skup kojem se učesnici vidno raduju i rado odazivaju. Stoga sve pohvale i čestitke organizatorima koji svaki put, a već tradicionalno, naprave kompletan užitak. Ovaj naučni skup je i znalački i profesionalno organizovan, ali uz veliku zahvalnost sponzorima, bez kojih bi to zapravo bilo nemoguće učiniti. Zahvalniost je upućena kompletnom pulu sponzora od „Hemofarma“, „Takede“ do „Bayera“, na podršci, a posebna zahvalnost generalnom sponzoru, kompaniji „Nobel“ koja je već dugo prisutna na ovim skupovima i raduje njihova odluka da ovogodišnju konferenciju podrže u ovoj kategoriji. Zabavni program na svečanom otvaranju obeležilo je gostovanje ansambla Rok Simfonija iz Banjaluke koji su, obradama starih svetskih hitova i domaćih pesama, dali pečat starim vrednostima i ubrizgali pozitivnu i radnu energiju koja je i pratila ovu konferenciju kao stručni skup koji je bodovao Savet za zdravlje Republike Srpske.

103


N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske je 6.10.2017. godine u Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske organizovalo radionicu po planu aktivnosti UMSTIB RS za 2017 godinu. Organizatori radionice su bili Sekcija sestara endokrinologije UMSTIB RS koja se bavila saradnjom sestara porodične medicine i endokrinologije. Učesnici radionice su bili članovi udruženja JZU DZ Banjaluka, UKC RS, ZZFMR “Dr Miroslav Zotović” Banjaluka, JZU DZ Prijedor, Specijalne bolnice Mlječanica, FZO RS, JZU DZ Mrkonjić Grada i drugi. Endokrinološki system je od velike važnosti za naš organizam. Poremećaj rada ovog sistema može se manifestovati na mnogo načina i tako ozbiljno narušiti kvalitet života. Endokrinologija je grana medicine koja se bavi endokrinološkim poremećajima. U njih ubrajamo probleme sa štitnjačom, ali i stanja dijabetesa, osteoporoze, sindroma policističnih jajnika, poremećaja rada hipofize, nadbubrežne žlijezde, sniženog testosterona kod muškaraca… Endokrinološki subspecijalistički pregled obuhvata dijagnostiku i liječenje poremećaja i bolesti endokrinološkog sistema: gušterače, hipofize te štitne, doštitne, nadbubrežne i polnih žlijezda. Prvenstveno se radi o otkrivanju prekomjernog ili nedovoljnog rada navedenih žlijezda, ali i otkrivanju drugih endokrinoloških patologija. Takođe, subspecijalistički endokrinološki pregled uključuje i dijagnostiku i liječenje osteoporoze, poremećaje elektrolita i drugih metaboličkih bolesti. Medicinske sestre i tehničari su, pored ljekara, temeljno medicinsko osoblje te pružaju visokostručnu zdravstvenu njegu pacijentima. Važnu ulogu u prevenciji i liječenju endokrinoloških poremećaja imaju medicinske sestre i tehničari, čiji se rad temelji na procesu zdravstvene njege.

Radionica

Saradnja endokrinoloških i porodičnih sestara

Proces zdravstvene njege označava pristup u otkrivanju i rješavanju pacijentovih problema iz područja zdravstvene njege, koji je utemeljen na znanju, logičan, racionalan, sistemski i zahtijeva intervenciju medicinske sestre. Proces zdravstvene njege podrazumijeva planski i sistemski rad, kontrolu i provjeru, participaciju pojedinca i drugih relevantnih subjekata, što omogućava uspješne rezultate i razvoj svih učesnika, kroz uzajamnu razmjenu znanja, iskustva i razumijevanja. Realizuje se kroz četiri faze, a to je: utvrđivanje potreba za zdravstvenom njegom ili procjena, planiranje zdravstvene njege, provođenje zdravstvene

njege, evaluacija (vrednovanje) zdravstvene njege. Kod bolesnika sa endokrinološkim problemima proces zdravstvene njege realizuje se primjenom različitih modela zdravstvene njege. Osnovu u implementaciji njege čini sestrinska dokumentacija koja je preduslov za ispunjavanje standarda kontrole i kvaliteta zdravstvenih usluga. Na radionici, koju je organizovala sekcija sestara endokrinologije Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srpske, je prikazana važnost saradnje sestara porodične medicine i endokrinoloških sestara, sve u cilju podizanja kvaliteta zdravstvene njege kako u kliničkoj sestrinskoj praksi, tako i u sestrinskoj praksi na nivou primarne zdravstvene zaštite. Medicinske sestre na radionici su nam dale priliku da upoznamo zdravstvenu njegu za osobe koje boluju od bolesti metabolizma i endokrinologije. Ovo je bila prilika da medicinske sestre ostvare i definišu temelje saradnje između sestara porodične medicine i endokrinologije, razmijene iskustva i zajednički iznađu rješenja za unapređenje sestrinske prakse. Pripremila: mr sc. Živana Vuković-Kostić

104


S

UKC Tuzla,12. oktobra

INFO VIJESTI

vjetska zdravstvena organizacija proglasila je ovo desetljeće „Desetljećem kostiju i zglobova“ u sklopu kojeg se obilježava i Svjetski dan borbe protiv reumatskog artritisa. Reumatoidni artritis je autoimuna bolest u kojoj su zglobovi, obično zglobovi šake i stopala, simetrično zahvaćeni upalom koja uzrokuje otok, bol, a često i propadanje unutrašnjosti zgloba. Tim povodim, Udruženje osoba oboljelih od reumatskih bolesti „Snaga TK“ je u amfiteatru Klinike za interne bolesti UKC Tuzla organizovalo stručni skup pod sloganom “Biološka terapija na listama”. Prema riječima, Suada Ajdaslića, predsjednika Udruženja osoba oboljelih od reumatskih bolesti “Snaga TK”, kod agresivnijeg toka bolesti ili već uznapredovalog, dolazimo do biološke terapije koja jedina može zaustaviti dalje napredovanje i bolest staviti pod kontrolu. “Sve države u okruženju pronašle su način da obezbijede finansiranje i liječenje sa biološkom terapijom. Da bi i mi bili dio pozitivnih kretanja naš kanton na čelu sa ministrom zdravstva, direktorom ZZO TK, menadžmentom UKC Tuzla i ljekarima reumatolozima i medicinskom osoblju Odjela reumatologije, te bolničke apoteke, su prepoznali ovaj problem i zajednički dogovorili primjenu biološke terapije na našem kantonu. U ovom trenutku nas 20 bolesnika na terapiji sanjamo naš nedosanjani

Svjetski dan borbe protiv reumatoidnog artritisa

A

Druga škola akušerske anestezije

merička organizacija Kybele, u saradnji sa Klinikom za anesteziologiju i reanimatologiju i Klinikom za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla, od 25. do 28. septembra 2017. godine, organizatori su Druge škole akušerske anestezije. Tim ljekara američke organizacije Kybele će sprovesti edukaciju anesteziologa UKC Tuzla iz oblasti akušerske anestezije, sa akcentom na regionalnu anesteziju i analgeziju u porođaju. Pored praktične obuke, u sklopu škole biće upriličena i predavanja eminentnih stručnjaka iz ove oblasti: dr. Gillia Abir, dr. Melissa Kreso, dr. Oleg Turcot i dr. Ivan Veličković. Iskustva koja su stekli ljekari UKC Tuzla nakon održane Prve škole akušerske anestezije u aprilu 2017. godine, prezentirat će prim. dr. Denis Odobašić. Dr. Ivan Veličković iz SUNY Downstate Medical Center, Brooklyn, New York, je rekao da Kybele Inc. okupljaja američke, kanadske, australijske i

san. Dolazimo na mjesečnu terapiju na Odjeljenje reumatologije, bez bojazni da terapiju nećemo dobiti”, istakao je Suad Ajdaslić. U BiH od reumatoidnog artritisa boluje oko 33 hiljade ljudi od kojih je oko 5.400 ljudi na području Tuzlanskog kantona. Bolest se javlja u bilo kojoj životnoj dobi, a najčešće između 20. i 40. godine života. To su najproduktivnije i životne i radne godine. Budući da su upalne reumatske bolesti jedne od glavnih uzroka djelomične ili trajne nesposobnosti za rad, nužno je usmjeriti se na prevenciju, rano otkrivanje i odgovarajuće liječenje bolesti te pravovremenu rehabilitaciju.

evropske zdravstvene profesionalce u timove. Članovi tima Kybele doniraju svoje vrijeme i stečeno iskustvo kako bi pružili praktičnu obuku u tehnika-

Rano otkrivanje bolesti je iznimno važno jer se uništenje zglobova odvija ubrzano u početku bolesti. Zahvalnice za doprinos u primjeni biološke terapije dobili su: Vlada TK, Ministarstvo zdravstva TK, Zavod zdravstvenog osiguranja TK, direktor UKC Tuzla doc. dr. Nešad Hotić, pomoćnik direktora za medicinske poslove prof. dr. Fahrija Skokić, načelnik Klinike za interne bolesti prof. dr. Denijal Tulumović, načelnica Bolničke apoteke Katica Mišić, prof. dr. Mirsad Hodžić, prof. dr. Suada Mulić Bačić, dr. Drago Antić, dr. Alma Hajdarević, medicinske sestre Odjeljenja za reumatologiju Klinike za interne bolesti.

ma koje poboljšavaju kvalitet zdravstvene njege. Tokom trajanja Škole akušerske anestezije planirane su edukacije u primjeni epiduralne anestezije, spinalne anestezije i kombinaciji epiduralne i spinalne anestezije. Šef anestezije Odsjeka za ginekologiju, prim. dr. Senida Keser je pojasnila da se spinalna anestezija vrši posebnom iglom, tanjom od standardnih, koja se uvodi kroz tvrdu moždanu opnu u spinalni prostor i kroz koju se aplicira lokalni anestetik koji djeluje na nerve kičmene moždine. Epiduralna anestezija se smatra suptilnijom i bezbjednijom u poređenju sa spinalnom anestezijom, te se češće koristi. M.C. 105


INFO VIJESTI

Pres konferencija UKC RS, 11. oktobra 2017.

Karcinom dojke

Povodom Mjeseca borbe protiv karcinoma dojke u UKC RS održana je pres konferencija s ciljem podizanja svijesti javnosti o problemu karcinoma dojke, a predstavljene su mogućnosti liječenja u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske i skrenuta je pažnja na prevenciju i važnost otkrivanja raka u ranijim fazama, jer ukoliko se karcinom dojke otkrije u ranom stadijumu i odmah započne s liječenjem, u više od 95% slučajeva liječenje ima dobru prognozu. Prema podacima SZO, procjenjuje se da se godišnje u svijetu dijagnostikuje preko milion i po novooboljelih osoba sa karcinomom dojke. Karcinom dojke najčešće pogađa žene između 50. i 70. godine života, međutim, kroz svoj rad ljekari UKC RS su primijetili da sa ovim zdravstvenim problemom dolaze na liječenje i žene mlađe životne dobi (npr. 30 i 40 godina života) sa agresivnim tokom ove bolesti. Na osnovu podataka Centra za dojku, od ukupnog broja operisanih žena u našoj ustanovi, oko sedam odsto pacijentkinja bile su mlađe od 40 godina. Prof. dr sc. med. Zdenka Gojković, načelnica Klinike za onkologiju, istakla je važnost redovnih preventivnih programa i otkrivanja karcinoma u ranijim fazama, jer tada može biti u potpunosti izliječen. Takođe je rekla da je veoma važno da zdrava žena na vrijeme obavlja preventivne preglede, jer se karcinom, otkriven u ranoj fazi, može u potpunosti izliječiti. Prema njenim riječima, mamografija ima izuzetan značaj u ranoj detekciji i skriningu karcinoma dojke i svaka žena sa napunjenih 40 godina trebalo bi da uradi bazičnu nativnu mamografiju. Načelnica je istakla da u zadnjih pet godina imamo stalni porast oboljelih od karcinoma dojke i dodala da od ove bolesti ne obolijevaju samo žene, već i muškarci, ali znatno rjeđe. Prema njenim riječima, na 100 žena koje obole od karcinoma dojke praktično 101 je muškarac. Načelnik Centra za dojku dr Aleksandar Guzijan je rekao da je ovaj centar osnovan 2009. godine i da su uvedene brojne nove dijagnostičke i terapijske procedure. On je naglasio važnost redovnih radioloških pregleda i otkrivanja karcinoma dojke u ranoj fazi. Skrinig mamografija je ključna stavka kada je u pitanju smanjivanje smrtnosti od karcinoma dojke. Uvođenjem skri106

ning mamografije u zemljama zapadne Evrope smrtnost je smanjena za 30 odsto, rekao je načelnik Guzijan. Dr Nikola Baroš, načelnik Klinike za plastično-rekonstruktivnu hirurgiju, je istakao da se rekonstrukcija dojke u našoj ustanovi uspješno radi od 2003. godine, da su implantacioni materijali za sve žene oboljele od karcinoma dojke potpuno besplatni, što nije slučaj u regionu. Predsjednica Saveza žena oboljelih od karcinoma dojke “Iskra” Azra Ikalović rekla je da je ovaj savez osnovan 2003. godine s ciljem socijalno-psihološke podrške oboljelim ženama i edukacije zdravih žena. Ona je istakla da je “Iskra” jedino udruženje sa prostora bivše Jugoslavije koje je član Evropske asocijacije pacijenata oboljelih od malignih bolesti.

UKC RS

Finalni radovi na fasadi CMB-a

fasade CMB-a je usklađen sa fasadom Južnog krila, a sama kombinacija boja i contrast tonova doprinijeće isticanju objekta kao jednog od dominantnih na području najvećeg grada Srpske. Istovremeno se nastavila i izgradnja Sjevernog krila u kojem će se nakon njegovog završetka nalaziti dio Centralne sterilizacije, Zavod za patologiju, Centar urgentne medicine sa dvije operacione sale koje će raditi 24 časa i ulazom za sanitet, operacioni blok sa 10 operacionih sala, intenzivna njega sa 44 kreveta itd … Osnovni cilj i koncepcija samog Sjevernog krila, Centra urgentne medicine, jeste da svi pacijenti koji se upućuju na bolničko liječenje ili se primaju kao hitni slučajevi, ulaze na jedna vrata. Ovim projektom predviđeno je da čitava ustanova napreduje u organizaciji posla, a samim tim i da stručnije, uspješnije i kvalitetnije funkcioniše. U skladu sa predviđenom dinamikom u skorijem periodu se očekuje preseljenje Klinike za plućne bolesti, što će označiti početak preseljenja naših organizacionih jedinica koje su smještene na lokaciji u centru grada (Hirurška klinika) i prvi korak ka ostvarenju krajnjeg cilja smještanja svih naših organizacionih jedinica pod jedan krov.

Svečano otvorena

Ambulanta u Osmacima Nakon što je 30. septembra 2014. godine u Banjaluci između Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS i kompanije “Vamed” potpisan ugovor za rekonstrukciju i opremanje Centralnog medicinskog bloka i izgradnju novog Sjevernog UKC RS, načinjeni su značajni koraci koji će nas u konačnici dovesti do potpunog završetka ovog projekta, vrijednog 84 miliona evra bez PDV-a, a koji je predviđen za sredinu 2018. godine. Da nas sve manje koraka dijeli od završetka implementacije ovog projekta svjedoče i finalni radovi na fasadi Centralnog medicinskog bloka koja

je projektovana da zadovolji visoke standarde u pogledu termoizolacionih svojstava, kao i da ispuni sve propisane zahtjeve i standarde u pogledu protivpožarne zaštite. Projektovani sistem fasade kao i fasadna stolarija sa roletnama doprinijeće da objekat zadovolji sve uslove u pogledu energetske efikasnosti i isplativosti. Kolorit

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić, ministar za izbjeglice i raseljena lica Srpske Davor Čordaš i načelnik opštine Osmaci Ljubo Petrović otvorili su u Osmacima Ambulantu porodične medicine u koju je Vlada Republike Srpske uložila 165.000 KM. “Zadovoljstvo je otvoriti ovakav objekat i u malim sredinama, gdje ambulanta znači život”, rekao je ministar Bogdanić i dodao da se na ovaj način zdravstvena zaštita približava svakom stanovniku Republike Srpske za jednako i kvalitetno pružanje zdravstvenih usluga. Govoreći o razgovoru sa rukovodstvom Doma zdravlja Zvornik, koji je prethodio otvaranju ambulante, ministar Bogdanić je rekao da je to jedna stabilna zdravstvena ustanova sa prethodnim obavezama, koje su u najvećem dijelu porezi i doprinosi, a za koje će biti pronađen način kako da se riješe.


INFO VIJESTI

“Dom zdravlja Zvornik danas ispunjava sve obaveze u pogledu plaćanja poreza i doprinosa, plaćanja dobavljača te pružanja kvalitetne zdravstvene zaštite”, rekao je ministar Bogdanić. Pomoćnik direktora Doma zdravlja Zvornik Bogdana Bodiroga rekla je da će u ambulanti u Osmacima svaki dan raditi tim porodične medicine, koji će pružiti maksimum u zaštiti zdravlja lokalnog stanovništva.

Ona je podsjetila da u opštini Osmaci ima oko 1.200 osiguranika, što je standard za jedan tim porodične medicine. Bodiroga je zahvalila Vladi Republike Srpske i resornom ministarstvu što su omogućili izgradnju ovog reprezentativnog objekta i čestitala stanovništvu opštine što su dobili ovakav objekat. Načelnik opštine Osmaci Ljubo Petrović rekao da je ovaj dan veliki za opštinu, jer će ambulanta služiti preventivnom čuvanju zdravlja mjesnog stanovništva.

Želimo da podstaknemo mlade da stvaraju porodicu, rađaju djecu, čime ovaj prostor činimo boljim, srećnijim i ekonomski razvijenijim”, naglasio je ministar Bogdanić. Direktor Fonda za dječju zaštitu Republike Srpske Nedeljko Jović naveo je da je Fond izdvojio 42.000 KM na ime pomoći različitim kategorijama korisnika kroz obilježavanje Nedjelje djeteta u Republici Srpskoj. “Za pet porodica u Republici Srpskoj koje imaju trojke izdvojićemo 7.500 KM, po 1.500 KM svakoj porodici. Tu su i sredstva za djecu, koja su primaoci dječjeg dodatka, za djecu poginulih boraca, ratnih vojnih invalida, kao i određene ustanove i institucije, koje se bave radom sa djecom iz ovih grupa”, rekao je Jović. „Trigav osiguranje“ Povodom Međunarodne sedmice djeteta, predstavnici „Triglav osiguranja“ su posjetili dva vrtića u opštini Gradiška. Djeca su naše najveće blago i s punim pravom su zaslužili da imaju čitavu sedmicu posvećenu upravo njima te njihovim pravima. Upravo je prva sedmica oktobra posvećena najmlađima sa ciljem da se podsjeti na njihovo pravo da uživaju u djetinjstvu te da im se omogući da iskažu svoje talente.

Oktobar, 2017.

Dječja nedjelja

Povodom obilježavanja Dječje nedjelje, ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić i direktor Fonda za dječju zaštitu Republike Srpske Nedeljko Jović posjetili su u Derventi porodicu Gibanica, koja je u ovoj godini dobila trojke i uručili im prigodne poklone i jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 1.500 KM. “Imamo dvije porodice u Derventi koje su dobile trojke. Tu smo da na neki način damo podršku, da kažemo da je rađanje djece, odnosno stvaranje novog života, najbitnije ne samo za Republiku Srpsku, već za cjelokupan svijet.

„U pitanju je posjeta vrtićima „Lepa Radić“ i „Zvjezdice“ gdje smo u društvu oficijelne maskote ‘Triglav osiguranja’, Kuža Pazi, obradovali ukupno 225 mališana. Iako djeci njihovi najbliži svakodnevno pružaju pažnju i ljubav, dobro je da postoji sedmica posvećena upravo njima i njihovim pravima kako bi nas, njihove roditelje te bake i deke, podsjetili da se uvijek može učiniti više za njih“, izjavila je Biljana Lukić, voditelj Odjela za marketing, komunikacije i odnose s javnošću.

Konferencija, Sarajevo, 16.10. 2017.

Socijalna zaštita za djecu razmjena dobrih praksi

Konferencija je okupila donosioce odluka, stručnjake koji djeluju u oblasti socijalne zaštite iz BiH, Albanije, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Gruzije i Moldavije kako bi razgovarali o inovacijama u oblasti socijalne zaštite, razmijenili iskustva i unaprijedili međusobnu saradnju, te druge aktere koji mogu uticati na politike u ovoj oblasti. Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Dragan Bogdanić obratio se učesnicima poručivši da je sistem dječje zaštite u Republici Srpskoj proteklih godina značajno napredovao i predstavlja značajan oslonac porodicama i djeci. „Kroz rad Javnog fonda za dječju zaštitu pružamo podršku svakom novorođenom djetetu i majci, posebnu podršku dajemo višečlanim porodicama, kao i onima koji žive u siromaštvu ili su u riziku. Programom Socijalizacija djece Republike Srpske svake godine više od hiljadu mališana ima priliku da besplatno ljetuje na Crnogorskom primorju. Riječ je o jedinstvenom projektu kojim je do sada obuhvaćeno više od 24.000 djece iz socijalno ugroženih porodica, djece sa smetnjama u razvoju ili izuzetno talentovane djece“, naglasio je ministar Bogdanić.  Na otvaranju Konferencije Gita Narajan (Geeta Narayan), predstavnica UNICEF-a za BiH, poručila je da socijalna zaštita igra ključnu ulogu u jačanju otpornosti djece, porodica i zajednica, postiže bolju jednakost i podržava ljudski i ekonomski razvoj države.  „Nadležne institucije u BiH čine značajne pomake u reformisanju trenutnog sistema socijalne zaštite kako bi se što bolje i adekvatnije riješila pokrivenost finansijske podrške i socijalnih servisa za najranjiviju djecu i porodice i UNICEF ostaje posvećen da ih podržava u tim J. V. naporima“, poručila je Narajanova.

U Sarajevu je održana trodnevna Konferencija “Socijalna zaštita za djecu - razmjena dobrih praksi”. 107


U

INFO VIJESTI

Banjaluci je otvorena Specijalna hirurška bolnica “Dr Kostić”. Pružaće usluge iz svih hirurških oblasti, osim kardiohirurgije. Razvoj zdravstvenih kapaciteta sa najsavremenijom opremom doprinosi zdravstvu Srpske, poručio je, na svečanom otvaranju, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik. “Srpska podržava i privatnu inicijativu u zdravstvu. Konkurencija u ovoj oblasti je dobrodošla”, istakao je predsjednik Srpske. “Srpska je davno izjednačila status javnog i privatnog zdravstvenog sektora te da vjeruje da će ova bolnica podići zdravstvenu uslugu na viši nivo, što je veoma važno za nas”, naglasio je predsjednik. - Ovakvom jednom savremeno opremljenom bolnicom pohvalili bi se i veliki evropski centri - dodao je gradonačelnik Banjaluke Igor Radojičić. Novootvorena bolnica pružaće hirurške usluge iz više oblasti, posebno potrebne pacijentima sa tegobama probavnog sistema. Trenutno zapošljava 10 radnika, od kojih troje sa Biroa za zapošljavanje. Taj broj u narednih nekoliko mjeseci namjeravaju da udvostruče. - Riječ je o novoj opremi, tehnologija je stara nekoliko mjeseci. Interes je da pacijentima što prije dođemo do dijagnoze, tačne dijagnoze, da pravovremeno liječimo - rekao je ljekar i vlasnik Specijalne hirurške bolnice “Dr Kostić” Dragan Kostić. Očekuju saradnju sa Fondom zdravstvenog osiguranja. “Mi smo poslali dopis Fondu zdravstvenog osiguranja koje usluge nudimo. Želimo da budemo saradnici, da pacijenti koji nemaju platežnu moć budu u prilici, ako nam ukažu povjerenje, da do nas dođu i ja se nadam pozitivnom odgovoru FZO”, rekao je Kostić.

Banjaluka, 20. septembra 2017.

Specijalna hirurška bolnica “Dr Kostić”

Klinika se nalazi u Ulici Maksima Gorkog i prostire se na 850 kvadratnih metara. Svečanom otvaranju bolnice prisustvovali su i predsjednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović, ministar zdravlja i socijalne zaštite Dragan

Bogdanić, ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač, ministar rada i boračkoinvalidske zaštite Milenko Savanović, ministar saobraćaja i veza Neđo Trninić, ministar nauke i tehnologije Jasmin Komić te brojni gosti iz privrednog, političkog, a posebno zdravstvenog sektora.

Klinika “Svjetlost” Banjaluka

N

ajsavremenija intraokularna sočiva za korekciju svih vrsta dioptrija, po prvi put u Republici Sprskoj, dostupna su u Klinici “Svjetlost” Banjaluka. Ova sočiva daju odličan vid na daljinu, srednju daljinu, kao i na blizinu. Dosadašnja sočova mogla su da koriguju dobro samo jednu od dioptrija. «Velika nam je čast što smo baš mi dobili prvi mogućnost da u Republici Srpskoj počnemo s primjenom ovih sočiva, su budućnost oftalmologije i drago nam je što idemo u korak sa svjetskom oftalmologijom. Dioptrija više ne mora i ne smije biti bauk,» istakao je dr Bojan Kozomara, direktor Klinike “Svjetlost” Banjaluka. 108

Trifokalna sočiva prvi put u Republici Srpskoj Proizvođač ovih sočiva je vodeća firma u svijetu koja već 70 godina radi na razvoju novih lijekova i pomagala u segmentu oftalmologije. Da biste saznali da li ste kandidat za ugradnju ove vrste sočiva, dovoljno je da se zakažete za pregled putem telefona 0800 50 113. Oporavak nakon ovog zahvata traje samo pet dana i nakon toga vaše oči dobiće novu priliku M. C. za još bolji pogled na svijet.


INFO VIJESTI

Jubilarna akcija

Dobrovoljno davanje krvi Klub DDK „Risto Špuran“ GOCK Trebinje

K

ao i svake godine, tako i ove je 28.9. organizovana akcija i druženje DDK u Trebinju u saradnji sa GOCK-om u čijem sastavu i djeluje klub DDK „Risto Špuran.“ Ove godine to je bila jubilarna akcija jer je posvećena 20. godišnjici otkrivanja spomenika DDK-u koji se nalazi u krugu Bolnice i ulice DDK koja vodi sa glavne magistrale prema bolnici i Službi transfuzije Trebinje. Akcija je organizovana u skladu sa globalnom kampanjom za 2017. godinu, koja je posvećena pripremama za odgovor na katastrofu, a koju provodi SZO pod sloganom „Nemoj čekati da se desi katastrofa“. Šta možeš učiniti? – Daruj krv, daruj sada! A poznati pustulati CK su dobrovoljno, anonimno i besplatno. Aktivnosti CK, prije OOCK Trebinje, a sada GOCK, su prepoznatljive na ovom zadatku već više od 50 godina, tačnije od 7.3.1966. sve do danas. Nema grada ni opštine u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, a prije 91. godinu, cijela BiH, Hrvatska, Slovenija i Makedonija su učestvovale na ovim akcijama. I danas bi to bilo ostvarljivo, ali finansijska nemoć je sve više prisutna. No, i pored toga, prisustvo i učešće na ovom druženju odranije 42 društva, aktiva i udruženja, učestvovalo je 15, što je, ipak, na zadovoljavajućem nivou. Možemo se pohvaliti da smo bili inicijatori i realizatori otkrivanja spomenika i ulice, prvi u svijetu, a sada, poučeni našim primjerom, ima i drugih sredina koje imaju spomenik u čast DDK i ulicu kao „Republički Crveni krst“ na Palama i Višegrad, a u Srbiji to je Negotin, koliko ja znam. Iako su bili prisutni iz svih krajeva RS, Srbije i Crne Gore, davaoci krvi su pokazali da su oni u suštini jedna velika bliska porodica, porodica poštenih, složnih i humanih ljudi kojima je nekoliko sati okupljanja i zbližavanja dovoljno da iskažu sve najljepše i

najplemenitije ljudske vrline i da pokažu kakvi bi trebalo da budu svi ljudi na svijetu. A da bi sve ovo uspjeli, bili su potrebni donatori koji su se samo uz telefonski poziv odazvali i donirali i ovom prilikom im se srdačno zahvaljujem, a zahvalnice su uručene na druženju u domu. Gradska uprava, na čelu sa gradonačelnikom Lukom Petrovićem, je sponzor za noćenje, večeru i ručak u Đačkom domu, a i prisustvom i polaganjem cvijeća na spomenik poginulim i umrlim davaocima krvi kao i obraćanje prisutnima odazvao se i zamjenik gradonačelnika i predsjednik za društvene djelatnosti u Gradskoj upravi gospodin Zoran Milošević, koji je od 27.9. bio prisutan na dočeku, druženju i sutradan 28.9. stalno prisutan sve do ispraćaja gostiju. Ovo je treća akcija u ovoj godini koju smo uspješno obavili, druga akcija je bila 14.8. koja nije planirana, ali na poziv studenata iz Hercegovine koji studiraju u Novom Sadu, podržali smo i uspješno realizovali tu akciju i tako ćemo uvijek podržati humane aktivnosti jer je to zadatak Crvenog krsta. Tu smo da pomognemo, a prva planska je svake godine bila 7.3. i 8.3. Napominjem da su se članovi ovog kluba u ovoj godini odazvali na pet akcija van Trebinja i dvije akcije u Trebinju, a do kraja godine predstoje nam još tri odazivanja na akcije van Trebinja. Ovom prilikom se zahvaljujemo gradonačelniku i svim donatorima na pomoći u realizaciji ove akcije. Svi davaoci koji su se odazvali na akciju srećno su se vratili kući, uz obećanje svih prisutnih da ćemo nastaviti sa ovakvim okupljanjima i druženjima i ubuduće. Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Kluba

109


Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 23. 10. - 20. 12. 2017.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE u Škorpiji, koja je osmi znak horoskopa, ženski znak, vodenog elementa i fiksnog kvaliteta, boravi od 23.10-22.11. a u Strijelcu, koji je deveti znak horoskopa, muški znak, vatrenog elementa i promjenljivog kvaliteta, od 23.11-20.12. MJESEC ce napraviti dva obilaska zodijaka krećući se od znaka Strijelac do znaka Vodolija. MERKUR se kreće od 9° Škorpije do 13° Strijelca. U Strijelcu će usporiti i od 4.12-24.12. biće u retrogradnom hodu od 29°-13°. VENERA se kreće od 10° Vage do 25°Strijelca. MARS prelazi put od 0° Vage do 7° Škorpije. JUPITER je od 11.oktobra u znaku Škorpije na period od 13 mjeseci i u ovom periodu prelazi put od 2-15° Škorpije. SATURN je u Strijelcu još samo do 20.12., od 23° do posljednjeg stepena znaka. URAN se kreće retragrano u znaku Ovna od 26-24°. NEPTUN u Ribama cijeli period na 11°. Do 24.11. biće retrogradan. PLUTON u Jarcu u direktnom hodu od 17-18°. Najznačajniji uticaj kretanja planeta u ovom periodu dešava se Škorpijama, koje su nakon 12 godina dočekale ponovni boravak Jupitera u svom znaku. Škorpije će biti blagoslov-ljene povećanjem optimizma, vitalnosti i uvećanjem sreće. I ostali znaci osjetiće uticaj Jupitera kroz neki segment ži-vota, zavisno od rasporeda planeta na rođenju. Strijelčevi uče posljednje lekcije iz strpljenja, upornosti, istrajnosti i samokontrole, lekcije koje su u nekim momentima bile bolne, ali dragocjene za jačanje unutarnje snage. Jedini aspekt koji je cijelo vrijeme prisutan je povoljan aspekt Saturna iz Strijelca i Urana iz Ovna. Svima nama donosi,svakom kroz neki segment života, sposobnost da spojimo iskustvo i maštu, povežemo staro sa novim, inovi-ramo stare ideje i ostvarimo ideje koje dugo planiramo. Ovaj aspekt omogućava trezveno razmišljanje i vladanje sobom što je i te kako dobrodošla pomoć da savladamo neke neugodne situacije kada se pojave. SREĆAN ROĐENDAN Škorpijama i Strijelčevima, da ste mi živi, zdravi i voljeni. OVAN 20. 3 - 20. 4.

U ovom periodu energija će biti usmjerena na poslovna partnerstva i bračne odnose. Moguće je nerazumijevanje i sukobi s drugima koji se mogu prevazići ukoliko obuzdate nestrpljivost i želju da po svaku cijenu „istjerate svoje“. Ukoliko je partner pod pritiskom, nervozan i razdražljiv, potrebno je da mu pokažete više pažnje i ljubavi kako bi mu lakše prošao ovaj period . Ukoliko imate teške aspekte na rođenju u ovom periodu i vi možete doživljavati nezgode i biti skloni netaktičnom ponašanju. U narednom dužem periodu imate veliku zaštitu na operacionom stolu kao i u drugim opasnim situacijama ukoliko se dese. Osjetljivi bubrezi.

BIK 21. 4 - 20. 5.

U periodu do 7. novembra dobra situacija na poslu, a nekima od vas moguća je i emotivna veza na radnom mjestu. Dobra situacija za zapošljavanje. Ako je Venera na rođenju ugrožena mogući su problemi sa kožom i dijabetesom. Do kraja novembra fokus se prebacuje s posla na partnerstva u koje se unosi previše strasti. U ovom periodu moguće je upoznati bračnog partnera. Ukoliko je vaš lični horoskop tome sklon moguće je vjenčanje. Tokom decembra povoljne prilike partneru za dobijanje dosta novca, a moguće je i podizanje povoljnog kredita. Ženama mogući problemi sa jajnicima. Moguće operacije.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Do 5. novembra velike aktivnosti na poslu, mnogo kontakata uz mogućnost kraćih putovanja. U ovom periodu su nervi osjetljiviji pa nastojte izbjeći stresne situacije. Ostatak novembra i tokom decembra u središtu pažnje u odnosi sa drugim ljudima, javni život i pravni poslovi. U periodu retrogradnog Merkura od 4-23.decembra dobro provjerite sadržaj dokumenata koje potpisujete. Tranzit Jupitera kroz vaše polje posla i zdravlja donosi poboljšanja, skladne odnose i dobru zaradu. Izlječenje od tegoba koje su vas mučile u prethodnom periodu. Neki od vas biće skloni nabavci kućnog ljubimca s pedigreom. Dobra zarada od iznajmljivanja nekretnina.

RAK - 21. 6 - 22. 7.

Planeta Jupiter, se preselio u vaše 5. polje i doprinijeće dobrim odnosima sa bračnim partnerom, a uticaće i na povoljne susrete u poslovnim partnerstvima. Nakon restrikcija i obilja porodičnih obaveza dolazi vrijeme kada ćete više izlaziti u javnost, družiti se i više se zabavljati, odlaziti

110

u pozorište. Od 11. oktobra na duži period otvaraju se mogućnosti za uspješne javne nastupe, a ako to vaš horoskop podržava, mogući su dobici na sreću. Sreća sa djecom i sreća djeci. Djeca odlaze na putovanje. Tokom novembra mogući su radovi u kući ili angažovanje oko roditelja. Saturn još do decembra pravi blokade oko zapošljavanja ili ukoliko radite izloženi ste napornom i teškom radu pa je i zdravlje slabije. Situacija se popravlja od druge polovine decembra.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

Lavovima u narednom periodu biće najljepše u krugu porodice. Vraća se stabilnost u porodicu ako je do sada bilo problema. Moguće je preseljenje u veći stan ili rješavanje stambenog pitanja ako nemate stan. Kupovina novog namještaja. Neki od vas mogu promijeniti i mjesto prebivališta - preseljenje u veći grad ili inostranstvo. Naročito će vam biti povoljan decembar pod uticajem Venere koja će unijeti radost, ljubav i zabavu u vaš život i omogućiti uspješne javne nastupe. Moguća je i finansijska dobit od roditelja. Povoljno za trgovinu nekretninama. Oprez u saobraćaju, ne vozite brzo jer su moguće su saobraćajne nezgode zbog prebrze vožnje.

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9.

Planeta Jupiter od 11.oktobra boravi u vašem 3. polju komunikacija, intelekta i neposrednog okruženja. Povećava se posobnost uspješne komunikacije, javlja se mogućnost češćih kraćih putovanja. Moguć odlazak u inostranstvo u posjetu kod rođaka ili prijatelja. Poboljšanje odnosa sa braćom i sestrama. Povoljan aspekt za učenje i obrazovanje. S lakoćom se uči i studira. Stidljivost i zatvorenost djevice se smanjuje povećanjem vedrine i optimizma koji se unose u kontakte sa drugima.

VAGA - 23. 9 - 22. 10.

Od sredine oktobra do 7. novembra tranzit Venere je za vas izuzetno povoljan, unosi radost, veselje i dobro raspoloženje. Sklonost da trošite novac na kupovinu odjevnih lijepih stvari, šminke, nakita. Šarmantni i dopadljivi privlačite pažnju na sebe. Do kraja novembra povoljan period za finansije. Javlja se povećana želja za konzumacijom slatkiša i moguće povećanje tjelesne težine. Tokom decembra lijepo druženje sa braćom, sestrama i komšijama i njima se nešto dobro događa. Nova ljubav u komšiluku. Kraći put sa partnerom. Od 11. oktobra narednih 13 mjeseci možete se nadati povećanju finansija. Uživajte u povoljnom periodu.

ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11.

Jupiter doprinosi vašoj ličnoj transformaciji. Unutrašnja promjena je očigledna i drugima, naročito ako prolazi kroz prvu kuću vašeg horoskopa. Navike mijenjate na bolje, a kod loših horoskopa suprotno. Do 10. decembra uticaj Marsa mo-

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

že pojačati psihičku uznemirenost, donijeti nemirne snove ili nesanicu. Mogući su i podsvjesni strahovi koji blokiraju energiju. Nekima od vas moguć je boravak u bolnici i operacije. Ukoliko nemate zdravstvenih tegoba, ova pozicija Marsa može vas uvesti u neku tajnu ljubavnu vezu. Ako se bavite opasnim poslovima mogući su problemi sa zakonom. Već od početka decembra stvari idu nabolje, energija i snaga jačaju. Bavite se sportskim aktivnostima kako biste izbacili negativnu energiju i smanjili jake strasti koje uvode u sukobe.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Vaš vladar Jupiter svojim dugotrajnim tranzitom utiče na duhovnost, potrebu za posjetama svetim mjestima. Idealno je vrijeme za upražnjavanje meditacije. Nekima od vas javlja se želja za dalekim putovanjima preko mora i okeana. Tajni poslovi donose dobit. Saturn 20. decembra napušta vaš znak i osjetićete olakšanje. Nadam se da ste naučili lekciju koju je trebalo da naučite. Ako niste, budite sigurni da će vas ovaj strogi učitelj ponovo podsjetiti na nedovršeno za oko sedam godina. Venera u vašem znaku tokom decembra doprinosi dobrom raspoloženju i srećnim događajima. Obraćaćete više pažnje na oblačenje i uopšte lijepo ćete izgledati. Dobar aspekt za zdravlje.

JARAC - 22. 12 - 19. 1.

Prelaskom Jupitera u vaše 11. polje prijatelji će imati važnu ulogu u vašem životu i više ćete se družiti. Moguće je i da zajedničkim projektima ostvarite svoje planove, nade i želje. U svakom slučaju, ovo je povoljan period kada ćete imati značajne rezultate od profesionalnog angažovanja. Novembar je posebno povoljan za društveni život i dobre kontakte. Iz prijateljstva stvara se ljubav. Dosta aktivnosti na profesionalnom planu. Budite oprezni da ne dođete u sukob sa nadređenima. Ukoliko je vaš horoskop dobar moguć je početak novog posla.

VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2.

Nakon 12 godina imate priliku uživati u sreći koju vam donosi Jupiter boravkom u vašem polju statusa, profesije i životnog cilja. Dobijanje boljeg položaja, povećanje ugleda, postizanje slave i popularnosti su manifestacije uticaja ove planete. Nezaposleni dobijaju šanse za zaposlenje. Uspjeh je moguć na mnogim poljima i želim vam da uživate narednih godinu dana i iskoristite sve pogodnosti ovog perioda. U ovom dvomjesečnom periodu posebno je povoljan decembar kada je moguće ostvarenje nekih planova. Ako ste student, moguće su teškoće na ispitima. Ne uči vam se i slabija je koncentracija. Ženama je novembar povoljan mjesec u kojem se može desiti ljubav sa strancem ili u inostranstvu.

RIBE - 20. 2 - 20. 3.

Povoljan aspekt Jupitera iz Škorpije prema Suncu u Ribama daće vrlo povoljan uticaj na zdravlje i povećanje optimizma. Odličan aspekt za poslovne poduhvate, zaradu, putovanja. U ženskom horoskopu može ukazati na upoznavanje budućeg muža i na udaju. Ovo je mladima odličan period za studiranje. Pojačava se želja za putovanjima i odlazak u inostranstvo. Izvjestan je odlazak u inostranstvo onima koji u svom horoskopu imaju Jupitera za vladara 4. polja koji je sada u 9. polju. Ukoliko se bavite uvozom-izvozom, poslovima sa strancima ili izdavaštvom ovo je povoljan period za uspješne poslove. Kada Saturn u decembru napusti vaše polje karijere, koje je stagniralo u posljednje vrijeme, stvoriće se nove prilike i napredovanje će biti lakše.

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036


S M I J T E S E , Z D R AV O J E !

Mini-humoreska

Pitanja i odgovori

Aforizmi Ima ih i takvih kojima je mozak manji od bijelih bubrega. *** Medicinske sestre liječe svojom pojavom, osmijehom, riječju, dodirom a, kad imaju, i - lijekovima. *** Jedan hirurg je izvadio još jednu žuč. Ne znam šta će od njih tolikih. *** Nekada smo se plašili da nas neko ne uzme na zub. Od kada ovi stranački starci prestadoše da na vrijeme odlaze u penziju, plašimo se da nas ne uzmu na protezu. *** Teško je doći do sreće. Jedan je pet dana pasao travu dok je naišao na djetelinu sa četiri lista. *** Kada naša medicina uđe u pubertet, vidjećete vi kako se ona dobro razvija! *** Najjeftinija porodična medicina bi bila da svako u porodici nauči onoliko medicine koliko njemu treba. *** Jedna babica nateže penziju da bi joj bila do kraja mjeseca. A i zaradila ju je govoreći drugim ženama da se nategnu. *** On je mnogo volio svoju dušu. Mjesec dana se rastajao s njom. *** Kako se ispovidjeti popu ako si nešto imao s njegovom popadijom? *** Jednom ljekaru su otkrili kupljenu diplomu dok je pravio vizitu u mrtvačnici. *** Njegove misli su takve, kao da ne potiču iz glave, nego iz nekog nižeg organa. *** A, jednoga dana, ušao je u brak. I tu mu se gubi svaki trag. *** Bila je to godina kada smo najviše čuvali jetru: „Šljive nisu rodile, a svinjetina poskupjela.“ *** Možda bi se rađalo više dvojki da se sirote majke ne plaše da će država jedno uzeti sebi za porez. *** Umjesto litre rakije, pokojniku su u sanduk stavili ono što je iza njega ostalo - odrezak od penzije.

Zašto je priroda čovjeku mozak sakrila u lobanju? Da se na ulici ne vidi koliko je neko budala. Da li se čovjek mijenja kroz život? Ne mijenja. Kad se rodi, ništa ne zna i kad umre takođe više ništa ne zna. Prati li čovjeka zaboravnost cijeloga života? Da, neki i kad umru zaborave da ugase svijeću pored sebe. Šta znači kad direktor kaže službenici: Dođi sutra? Znači da ne može danas. Zašto su komemoracije mučilišta za žene? Zbog odavanja pošte minutom ćutanja. Zašto neki prilegnu na poslu? Cijelu noć dišu pa se zamore. U čemu se zaljubljen muškarac razlikuje od onoga koji nije zaljubljen? Zaljubljenom muškarcu i razroka žena ima široke poglede. Po čemu se zna da je neko iskusan u pravljenju djece? Po tome što su samo ona najstarija ružna na njega. Koji su ljudi idioti? Oni koji piju vodu, a krv prolijevaju. Je li starost strpljiva? Jest, ona čeka čovjeka od njegovog rođenja. Čemu se na ulici čudite? Kad gledam odrasle ljude čudim se šta postade od onako lijepe djece. Zašto muškarci ženama najčešće prilaze noću? Sramota ih i od vlastite žene da vidi s koliko malom stvari održavaju brak. Zašto čovjek ima dva uva i dva oka? Ono što ne želi da čuje na jedno uvo da uđe i odmah na drugo da izađe, a ono što ne želi da vidi da na jedno oko zažmuri.

Šale Razgovaraju dvojica bolesnika: - Šta će danas biti za ručak? - Ne znam, ali glavna reče da će biti velika vizita... --Mile se vratio iz bolnice i pitaju ga kako je bilo. - Dobro, samo sam ja trošio nekakve tablete koje kad se piju ne smije se jesti meso. --Šaljivčina hirurg se obraća pacijentu prije operacije: - Ništa se ne plašite, sve će biti dobro, samo ja imam običaj da svakoga koga ću operisati pitam za posljednju želju. --Babica pita ženu je li ranije rađala. - Je li misliš u braku ili prije braka? – odgovara ova pitanjem. --Hvali se bolesnica koja je izašla iz bolnice. - Tako su dobri i pošteni, Bog im dao redovne plate i sve doprinose, plus regres i topli obrok, a i za prevoz. Oni su meni i krvi svoje dali!

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--Ispraća baba djeda u bolnicu i govori: - Ko zna hoćeš li se živ vratiti, a odnijećeš sve tajne na onaj svijet. Da si bar otkrio tajnu gdje si sakrio ovu posljednju penziju... --Vidi svekrva da je snaha rodila crno unuče pa se čudi. Snaha, da je preduhitri, reče: - Ja sanjala da me juri crnac u vrijeme kad sam ostala trudna, pa... - Izgeda meni, snaho, da je on tebe stigao – reče svekrva. --Stariji pacijent treba sutradan da se operiše i uznemirio se, pa se obraća drugom pacijentu: - Strah me je, pravo da ti kažem... Ovaj, neki šarlatan, će: - Ne plaši se, čiča, sutra je trinaesti, petak... --Jedan siromah, došao u bolnicu da se najede i pita servirku može li dobiti još hljeba. Kad ova reče da može, on upita i za još jednu porciju jela, a kad i to odobri servirka, on će: - E, kad si tako dobra, može li i malo pečenja, ali da je toplo?.. --Doktor govori bolesnici da će sutra kući, a ona odgovara da još nije zdrava. Onda se doktor prisjeti, pa će: - Po najnovijim medicinskim dostignućima, postoji dio bolničke bolesti i drugi kućni. Mi smo vam izliječili onaj bolnički dio, a vi kod kuće liječite kućni dio... --- Snaho, hajde donesi vode – viče svekrva. - Otiđi na vrelo pa se napij, kako ovce i krave idu... --U slabo osvijetljenom bolničkom hodniku, jedan pacijent pita drugoga koji je u zavojima. - Od kada ste vi u bolnici ? - Od onoga dana kada si ti otjerao svoju ženu... --Žena pita, ujutro, muža čemu se toliko glasno i dugo noćas smijao. On pokuša da izbjegne odgovor, a na kraju priznade: - Sanjam ja, ti iznenada otišla kod kćeri, a ja ostao sam kod kuće. Ona vragolasta Stana, ona mladica što joj je muž u Njemačkoj, došla kod mene i ostala na spavanju. Ono kad sam se smijao, ona me golicala po raznim mjestima da su mi i suze išle na oči... - Što te nije zadavila, pa da na silu kukam za tobom i sahranjujem te... --Prije operacije, pacijent pita doktora hoće li dugo trajati narkoza. - To se, prijatelju nikada ne može reći. Jedom obilježavaju trogodišnjicu od kada je uveden u narokozu...

111


83

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com


Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com


PXD Mobichip

Neutralizator štetnog elektromagnetskog zračenja: • mobilnog telefona, • računara, • laptopa, • tableta, • TV-a...... Smanjuje štetnost elektronskih uređaja za čak 96%. Radi na principu promene polariteta zračenja, pri čemu ono postaje neškodljivo za čoveka i okolinu...

Rok upotrebe, neograničen Savršen način da zaštitite sebe od negativnog elektromagnetskog zračenja je da poručite ovaj proizvod na

tel. +387 65 628 978


Medicicom 83 internet