Medici.com 112

Page 1

www.medicicom.com Intervju:

GODINA XIX • BROJ 112 • AVGUST 2022 • CIJENA 6 KM, ZA INOSTRANSTVO 4 EUR • DVOMJESEČNIK • DISTRIBUCIJA PUTEM PRETPLATE

Prof. dr Gradimir-Gaga Dragutinović Generacija studenata 1972-1977.

Zlatni indeks Prof. dr Zoran Ivanović

Sazvučje nauke i umetnosti

Jubilej - FZO Republike Srpske

30 godina postojanja

UKC Republike Srpske

Izgradnja objekta za oboljele od malignih bolesti

PLUS

NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

Psihosocijalna podrška

Terapijsko jahanje





U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

PEDIJATRIJA KARDIOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA NEFROLOGIJA GASTROENTEROLOGIJA REUMATOLOGIJA PULMOLOGIJA HEMATOLOGIJA NEUROLOGIJA PSIHIJATRIJA VASKULARNA HIRURGIJA UROLOGIJA ORTOPEDIJA ANGIOLOGIJA FIZIJATRIJA NUTRICIONISTA UZV DIJAGNOSTIKA DERMATOVENEROLOGIJA KLINIČKA PSIHOLOGIJA DJEČIJA KARDIOLOGIJA DJEČIJA PULMOLOGIJA DJEČIJA NEUROLOGIJA DJEČIJA NEFROLOGIJA DJEČIJA ENDOKRINOLOGIJA DJEČIJI NUTRICIONISTA DJEČIJA ORTOPEDIJA DJEČIJA FIZIJATRIJA LOGOPED ONKOLOGIJA



P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

@

A

J

UKC RS

Izgradnja objekta za maligne bolesti

Uvodna reč Vreli letnji dani u punom su zamahu svoje božanstvene lepote. Visoko iznad nas, tamo negde u dvorištu svemira, na prostranom i usamljenom nebu, užareno sunce šamara svojom vrelinom i ne zna za kompromis! Nebo je zaboravilo kako izgledaju oblaci, a spržena zemlja otvara svoju utrobu vapeći za kojom kapljicom kiše! Previsoke temperature koje prelaze i 40 stepeni Celzijusa, iznenadile su i sami avgust! Vremešni ljudi govore da ne pamte ovako visoke temperature, a zvanična meteorologija kaže da su ovakvi temperaturni maksimumi zabeleženi samo još predaleke 1905. godine! Zato smo svih ovih dana nekako spori, tromi, umorni i istrošeni! Kao da nam nedostaje snage i u mentalnim i u fizičkim baterijama... kao da ih je žeženo sunce i prejako UV zračenje ispraznilo. Pa i čovek je mašina, samo složena biološka mašina, koja se „haba“ i troši, a sve što se troši to i dotrajava! Da bi produžio vek trajanja i čovek mora da se „održava“! Treba mu odmor i dobar „punjač“, kako bi svoje mentalne i fizičke baterije, koje su već poodavno na „leru“, dobro napunio.Trebaju mu dodiri toplote koji ga bezuslovno pozivaju na odmor i potpuno prepuštanje trenucima opuštanja. Harmonija cvetnih boja, orkestarski poj svitaca u vrela letnja predvečerja, savršena kompleksnost mirisa i jutarnje rose, buđenje ljubavi… U nama i oko nas predivan osećaj strahopoštovanja prema letu i svoj njegovoj nepredviđenoj ćudi, lepotama, čarima ali i “pakostima”. Teško je odoleti njegovom zovu i ne predati se uživanju u gracioznosti i razuzdanosti njegove slobode. Pod mesečevom svetlošću leto poprima zanosne strasti. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna sanjajući ljubavnu vatru avgusta… vreme polako prestaje da postoji… reinkarnacija duha i tela... terapija uma...!

U svetlu rečenog i ekipa časopisa „Medici.com“, našla se u procepu trenutka. Između rada i zasluženog odmora, odlučila je da i ovim, 112-tim „užarenim“ koktelom, ponovo opravda status Vašeg vernog i sveobuhvatnog informatora. U njega je s dušom kombinovala i „smiksala“ sve za šta je verovala da bi Vas, naše odane čitaoce, moglo osvežiti i biti ugodno Vašim čulima na ovim ekstremnim vrelinama. Pa, „zaronite“ međ’ redove ovog osvežavajućeg pisanog „napitka“. PrijaćeVam! Od svih sastojaka najmoćniji i najdivniji ukus ostavlja priča o Svetskoj nedelji dojenja, koja se svake godine tradicionalno, u prvoj nedelji avgusta, obeležava u preko 170 zemalja sveta. Cilj je da se podigne svest javnosti o prednostima dojenja, o njegovom značaju za zdravlje majke i bebe i o važnosti da se obezbedi podrška majkama koje doje. Dojenje svakom detetu pruža najbolji mogući početak života. Pruža zdravstvenu, nutritivnu i emocionalnu korist i deci i majkama. Neko pametan je divnu istinu rek’o, da je za bebu najbolje majčino mleko koje ima nevidljivu sjajnu etiketu. To je superhrana, baš najbolja na svetu, koju majka može da daruje detetu i njegovom slatkom malom imunitetu!.... (pesmu o dojenju i ljubavi napisali srećni roditelji iz Kruševca) U „Medici.com“ šejker miksali smo brojne sastojke i napravili, barem tako verujemo, prijatne ukuse. Uživajte u njima, slaveći život. Uzdravlje! Vaš „Medici.com“ Vera Pušac, direktor

8

Jubilej, FZO RS

30 godina postojanja

10

Dom zdravlja Banjaluka

20 godina porodične medicine

16

Svjetska nedjelja dojenja

18

Psihosocijalna podrška

Terapijsko jahanje

34

UNIQA osiguranje

42

Intervju

Prof. dr G. Dragutinović

51

Prof. dr Zoran Ivanović

Sazvučje nauke i umetnosti

66

Nedeljko Z. Milaković

Drugo stručno mišljenje

74

UKC RS

Info bilten

86

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović i Nataša Aleksić. Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000

113. broj izlazi u oktobru 2022. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

U

Banjaluci je 29. juna 2022. godine ozvaničen početak radova na izgradnji i opremanju novog objekta, namijenjenog pružanju zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti. Događaju su prisustvovali, pored generalnog direktora UKC Republike Srpske prof. dr Vlade Đajića, ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srpske dr Alen Šeranić, predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Konstantni rast malignih bolesti u Republici Srpskoj i nedovoljni kapaciteti bolničkog smještaja na cijelom području doveli su do potrebe izgradnje i opremanja novog objekta, namijenjenog pružanju zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti. Cilj ovog projekta je formiranje regionalnog centra za liječenje malignih bolesti unutar UKC Republike Srpske, koji će služiti kao centar za smještaj pacijenata na dužem liječenju kao i dijagnostički centar sa adekvatnim kapacitetima za dnevno liječenje pacijenata. Predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović je ocijenila da je izgradnja objekta za pružanje zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti u Univerzitetskom kliničkom centru u Banjaluci jedan od strateških projekata za Republiku Srpsku. “Ovo je veliki poduhvat i podvig, dokaz da naše institucije vode računa o zdravstvenom sistemu Republike Srpske“, rekla je Cvijanovićeva novinarima, nakon što je ozvaničen početak izgradnje objekta. Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je rekao da je izgradnja navedenog objekta jedan od najznačajnijih i najhumanijih projekata čiju realizaciju podržava rukovodstvo Republike Srpske. “Rukovodstvo Republike Srpske prati potrebe građana i sa UKC-om Republike Srpske teži da zdravstveni sistem u Srpskoj bude na najvišem nivou. U objektu je predviđeno i 50 kreveta za dnevni smještaj pacijenata”, rekao je prof. dr Vlado Đajić. On je naglasio da će objekat raspolagati sa 370 kreveta za duži smještaj i to onkologija 190 ležajeva, a hematologija i palijativna njega po 90 za smještaj pacijenata koji su u terminalnoj fazi bolesti. Prof. dr Vlado Đajić je rekao da je projekat urađen u skladu sa najsavremenijim standardima, a u objektu će biti primjenjivane savremene dijagnostičke i terapijske procedure. 8

UKC Republike Srpske

Izgradnja objekta za oboljele od malignih bolesti

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić je rekao danas u Banjaluci da je izuzetno značajno što će biti izgrađen objekat za pružanje zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti te da je neophodno posvetiti se prevenciji oboljenja u Republici Srpskoj. Napomenuo da je u Republici Srpskoj povećan broj malignih oboljenja. U Srpskoj su stvoreni zakonski uslovi za skrining projekte i sigurno je da

će biti planirani adekvatni programi za prevenciju oboljenja. Radovan Višković, predsjednik Vlade RS, rekao je da je, prateći potrebe stanovništva i sve većeg broja onkoloških pacijenata, rukovodstvo Republike Srpske donijelo odluku da u kompleksu UKC Republike Srpske sagrade jedno novo zdanje koje će biti namijenjeno samo onkološkim pacijentima. “Danas zaista imamo probleme širom Srpske, gdje je sve više pacijenata koji ne mogu da borave kod svojih kuća. Izgradnjom ove bolnice imaće priliku da dostojanstveno provedu ostatak života. Ponosan sam da Republika Srpska može i da je u situaciji, u finansijskom i u svakom drugom stanju, da prati potrebe svojih građana i da daje adekvatne odgovore”, rekao je predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković. Rok izgradnje objekta je mart 2025. godine. Saradnici za informisanje UKC RS


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

U

svim zemljama svijeta 14. juna se obilježava Svjetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, povodom datuma rođenja dr Karla Lajdštajnera, čije je otkriće ABO sistema krvnih grupa ovjenčano i Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 1930. godine. Ovaj dan se obilježava kako bi se podigla globalna svijest o potrebi za sigurnom krvlju i istakne ključni doprinos i neizmjerna zahvalnost dobrovoljnim davaocima krvi jer njihov plemeniti čin davalaštva predstavlja temeljnu ideju obilježavanja ovog datuma. Svake godine transfuziološke službe, Crveni krst, udruženja DDK i u svijetu i kod nas ovaj dan obilježavaju

Obilježen Svjetski dan dobrovoljnog davanja krvi, 14. jun

Davanje krvi je čin solidarnosti - pridružite se i spasite živote Prim.dr Veselka Ćejić, Udruženje transfuziologa RS

održavanjem svečanih manifestacija i organizovanjem akcija dobrovoljnog davanja krvi koje imaju za cilj da istaknu značaj dobrovoljnog davanja krvi kao neophodan uslov uspješnog funkcionisanja zdravstvenog sistema Republike Srpske. Povodom ovog praznika, centralna svečana manifestacija ove godine je održana u Laktašima 10. juna 2022. godine, u organizaciji Saveza društava dobrovoljnih davalaca krvi RS, kako bi se odalo priznanje svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihovu solidarnost, humanost i spremnost da pomognu onima kojima je to najviše potrebno. Upravo je solidarnost i u sloganu Svjetske zdravstvene organizacije za Svjetski dan dobrovoljnih davalaca krvi 2022. god.: „Davanje krvi je čin solidarnosti. Pridružite se i spasite živote“, kako bi se skrenula pažnja na ulogu koju dobrovoljno davanje krvi ima u spasavanju života i jačanju solidarnosti unutar zajednice. Svjetski dan dobrovoljnih davalaca krvi je obilježen i u Zavodu za transfuzijsku medicinu Republike Srpske 14.

juna, kada je ministar zdravlja i soci- sjetio Zavod, dobrovoljno darivao krv i jalne zaštitite RS dr Alen Šeranić po- susreo se sa predstavnicima Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi Grada Banjaluka, direktorom Univerzitetskog kliničkog centra RS, Zavoda za transfuzijsku medicinu RS, Zavoda za sudsku medicinu RS, Zavoda za stomatologiju, Zavoda za medicinu rada i sporta RS, Centra za socijalni rad Banjaluka te zamjenikom direktora Fonda zdravstvenog osiguranja RS. Ujedno, koristimo priliku da dobrovoljnim davaocima krvi čestitamo njihov praznik, zahvalimo na neizmjernoj humanosti, poželimo dobro zdravlje i dug život!!! Pozivamo građane Republike Srpske da dođu u najbližu transfuziološku službu i dobrovoljno daju krv kako bi pomogli u obezbjeđivanju krvi za pacijente u bolnicama i pridružili se humanoj porodici dobrovoljnih davalaca krvi. Krv se može darovati u svim službama ZZTM RS koje se nalaze u Banjaluci, Doboju, Bijeljini, Gradišci, Prijedoru, Zvorniku, Istočnom Sarajevu, Foči, Trebinju i Nevesinju. 9


Z D R A V S T V O

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, pod sloganom ‘’Snaga je u solidarnosti’’, obilježio je 27. jula trideset godina postojanja, na način da su u svim opštinama u kojima se nalaze filijale Fonda organizovana druženja sa građanima i promovisana prava osiguranika. Naime, radnici Fonda su u Banjaluci, Bijeljini, Istočnom Sarajevu, Doboju, Prijedoru, Foči, Zvorniku i Trebinju dijelili građanima vodiče kroz prava iz zdravstvenog osiguranja, informišući ih o njihovim pravima i procedurama ostvarivanja prava. Ovo je bila prilika i da građani postave pitanja radnicima Fonda, izne-

Trideset godina Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske

su eventualne probleme sa kojima se susreću prilikom ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja te daju svoje sugestije, jer nam je u cilju da i dalje partnerski gradimo što bolji sistem zdravstvenog osiguranja u Srpskoj. Pored toga, ova aktivnost, kao i prethodne koje su organizovane povodom jubileja, imala je za cilj da jača svijest građana o značaju zdravstvenog osiguranja, naročito načela solidarnosti na kojem počiva naše obavezno zdravstveno osiguranje. Zahvaljujući upravo tom načelu svi osigurani građani imaju jednaka prava, bez obzira na ekonomski i socijalni status, zbog čega i slogan naše kampanje glasi ‘’Snaga je u solidarnosti’’. Tokom druženja sa građanima, svi zainteresovani su, između ostalog, informisani o novim pravima koja su uvedena u proteklim godinama. Naime, prava iz zdravstvenog osiguranja Fond u kontinuitetu proširuje te se iz godine u godinu u naš zdravstveni sistem uvode nove procedure liječenja, nove terapije, a konstantno se radi i na pojednostavljenju procedura kako bi osiguranici svoja prava koristili na što jednostavniji i brži način. Uprkos ograničenim prihodima, Fond uspijeva da konstantno unapređuje kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite građana Srpske, prvenstveno zahvaljujući racionalnom poslovanju i upravljanju troškovima. Upravo zahvaljujući 10

Druženjem sa građanima obilježen jubilej

odgovornom poslovanju su i stvorene mogućnosti za uvođenje novih prava osiguranika, a konstantno unapređenje zdravstvene zaštite je osnovno opredjeljenje FZO RS i u narednom periodu. Inače, sve aktivnosti koje FZO RS organizuje u povodu 30-og rođendana posvećene su onima zbog kojih Fond i postoji, a to su naši osiguranici. Tako smo prvu aktivnost posvetili naj-

mlađima, kojima je FZO RS poklonio koncert dječjeg hora ‘’Vrapčići’’ 9. juna u Banjaluci. Uprkos lošem vremenu, ni tmurni oblaci ni kiša nisu uspjeli da pokvare vedrinu dječjih osmijeha i pozitivnu energiju koju smo dijelili zajedno sa ‘’Vrapčićima’’. Štaviše, šareni kišobrani u publici, pomiješani sa bijelim balonima, na kojima se nalazio logo Fonda koje smo dijelili mališani-


Z D R A V S T V O

ma, učinili su atmosferu još razdraganijom i veselijom. Pored koncerta ‘’Vrapčića’’, još jedna aktivnost koju smo posvetili najmlađima, ali i našim radnicima, jesu dječji dani u filijalama i poslovnicama FZO RS. Do sada su dječji dani održani u nekoliko naših filijala i poslovnica, a to je bila prilika da se djeca zaposlenih kroz igru i druženje upoznaju sa zanimanjima i radnim prostorom svojih roditelja, baka i deka, kao i samom institucijom. Inače, ovo je jedna od aktivnosti koja ima za cilj i jačanje timskog duha, motivacije i međusobnih odnosa u kolektivu što je ključno za efikasan i produktivan rad svake organizacije. Naime, samo sa ‘’zdravim’’ kolektivom možemo biti i istinski servis građana, što je osnovna uloga FZO RS. Podsjećamo, Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske osnovan je 27. jula 1992. godine. Kusturić: Poboljšanja postignuta u svim segmentima

Vršilac dužnosti direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Dejan Kusturić svim osiguranim licima i radnicima Fonda čestitao je dan osnivanja FZO RS. ‘’Biti na čelu institucije od čijih prihoda zavisi funkcionisanje cjelokupnog zdravstvenog sistema i koja finansira zdravstvenu zaštitu za više od milion građana je uvijek izazovno, a naročito u turbulentnim godinama koje su pratile razvoj Fonda. Tim više, zajedno sa svojim saradnicima, ponosan sam što je Fond danas finansijski stabilna institucija i što smo, uprkos svim izazovima, uključujući i period pandemije, ne samo očuvali finansijsku stabilnost i dostignuti nivo prava iz zdravstvenog osiguranja, već smo uspjeli i dodatno da proširujemo prava osiguranika’’,

rekao je Kusturić koji funkciju vršioca dužnosti direktora Fonda obavlja od novembra 2016. godine. On je naveo da su poboljšanja u obaveznom zdrvstvenom osiguranju koja su postignuta proteklih godina evidentna u svim segmentima. ‘’To je bilo moguće postići uvažavanjem naših osiguranika i poslovnih partnera, kao i odgovornim poslovanjem. Za sve što je u ovoj oblasti postignuto u proteklom periodu, pored Vlade Srpske, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i samog Fonda, značajne zasluge pripadaju i brojnim udruženjima građana kako pacijenata, tako i zdravstvenih radnika sa kojima je Fond sarađivao i na tome im se zahvaljujemo, kao i svim našim poslovnim partnerima’’, naglasio je Kusturić. Dodao je da vjeruje da svi pomenuti dijele zadovoljstvo što je Fond danas stabilna institucija, jer je to ujedno garant nesmetanog funkcionisanja zdravstvenog sistema. ‘’Posebno želim da 30. rođendan čestitam svim radnicima FZO RS, uključujući i nekadašnje radnike Fonda i prethodna rukovodstva, jer svi oni su dali svoj doprinos u razvoju Fonda i zdravstvenog osiguranja Republike Srpske’’, rekao je Kusturić. On je poručio da će FZO RS i u narednom periodu nastaviti da unapređuje svoju organizaciju, a u saradnji sa resornim ministarstvom, zdravstvenim ustanovama i drugim institucijama i udruženjima građana gradiće još bolji i efikasniji zdravstveni sistem za građane Srpske. ‘’Sigurni smo da će Fond i u narednim godinama biti aktivan učesnik napretka i razvoja ne samo zdravstvenog sistema, već cjelokupnog društva i naše Republike’’, naglasio je Kusturić.

Šeranić: FZO je ključna snaga zdravstva Čestitku u povodu jubileja FZO RS uputio je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić. ‘’U ime Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i u svoje ime upućujem vam najiskrenije čestitke povodom 30 godina postojanja i rada našeg Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske jedna je od najvažnijih institucija u Republici Srpskoj, sa kojom se razvijao i napredovao, promovišući zajedništvo i solidarnost, vrijednosti na kojima počiva naš zdravstveni sistem. Zahvaljujući upravo vama, koji ste svih ovih godina uvažavali potrebe naših osiguranika i pratili najnovija dostignuća medicinske nauke, obim prava u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja stalno se proširuje i unapređuje inovativnim terapijama. U izuzetno teškim okolnostima, poput pandemije virusa korona, Fond je bio ključna snaga, zahvaljujući kojoj je naš zdravstveni sistem odgovorio i na ovakvu vrstu izazova. Čak i u takvim okolnostima, nastavili ste da unapređujete prava osiguranika, a istovremeno budete i čvrst oslonac našim zdravstvenim ustanovama. Želim vam dobro zdravlje i da svojim predanim radom i zalaganjem nastavite da unapređujete prava naših građana na polju zdravstvenog osiguranja, na ponos cjelokupnog zdravstvenog sistema Republike Srpske’’, naveo je Šeranić u čestitki. Jubilej je, takođe, čestitao i direktor Bolnice Bijeljina Zlatko Maksimović, direktor Glasa Srpske Boris Dmitrašinović i drugi. Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZORS

11


Z D R A V S T V O

Proširena prava osiguranika

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske od 1. avgusta počeo je da finansira pet novih lijekova koji se izdaju na recept. Riječ je o savremenijim terapijama u liječenju hroničnog umjerenog do jakog bola za osiguranike koji boluju od malignih bolesti te u liječenju anginoznih napada, hipertrigliceridemije i dr. Osim toga, pojedini lijekovi su prebačeni sa Liste B na Listu A gdje je mnogo niža participacija za osiguranike koji nisu oslobođeni ove obaveze. Naime, na Listu A uvrštavaju se dva nova lijeka u liječenju anginoznih napada kao i za liječenje umjereno jakog do jakog hroničnog bola kod bolesnika sa malignim oboljenjima. Tako je na recept sada dostupan sprej za liječenje anginoznih napada, jer se do sada na Listi A1 (lista neregistrovanih lijekova) nalazio ovaj lijek u obliku tableta. Međutim, kako se radi o neregistrovanom lijeku, često je dolazilo do nestašica ovog lijeka u apotekama. Zato je na Listu A sada uvršten lijek u obliku spreja koji je registrovan na našem tržištu kako bismo osiguranicima obezbijedili dostupnost ovog lijeka. To je još jedan pokazatelj da Fond analizira potrebe zdravstvene struke i osiguranika, a sve u cilju povećanja obuhvata lijekova koje osiguranici ne moraju sami da kupuju, nego su dostupni o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, budući da se na listama lijekova koji se izdaju na recept nije nalazio nijedan lijek sa dugodjelujućim dejstvom u liječenju hroničnog bola, zbog toga je sada na recept osiguranicima koji boluju od malignih bolesti dostupan lijek ‘’oksikodon, nalokson’’ tablete u više doza, na preporuku onkologa. Ovaj lijek je uvršten na Listu A, a s obzirom na to da su osiguranici koji boluju od malignih bolesti oslobođeni plaćanja participacije za osnovnu bolest i sve njene komplikacije i ovaj novi lijek će im FZO RS u potpunosti finansirati. Takođe, Fond sa ažuriranom Listom lijekova koji se izdaju na recept 12

Od avgusta novi lijekovi na recept

nastavlja sa praksom poboljšanja dostupnosti lijekova, jer će se i jedan lijek za oboljele od hemofilije, koji se do sada primao samo u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, sada može na recept podizati i u apotekama. To znači da osiguranici iz drugih dijelova Srpske više neće morati dolaziti u UKC RS samo da bi primili ovu terapiju, nego im je lijek dostupan u apoteci u mjestu prebivališta. Riječ je o lijeku ‘’turoktokog’’ alfa prašak i rastvarač za rastvor za injekciju u dozi od 500 i.j. i 1000 i.j. koji je potreban oboljelima od hemofilije. Kada je riječ o Listi B, gdje je participacija 50 odsto za sve osiguranike, uvrštena su tri nova lijeka koja se koriste u liječenju hipertrigliceridemije, alergijskog rinitisa te u liječenju hipertenzije. Riječ je o savremenijim terapijama koje bi trebalo da znatno unaprijede kvalitet života oboljelih. I sa ovom novom listom, Fond nastavlja praksu prebacivanja lijekova sa Liste B na Listu A, gdje je manje lično učešće osiguranika u troškovima lijekova, kada god se za to steknu uslovi. Tako su od 1. avgusta, na prijedlog Udruženja oftalmologa Republike Srpske, kapi za oči „brinzolamid“ koje se koriste u liječenju glaukoma, sa Liste

B prebačene na Listu A. To znači da osiguranici koji su oslobođeni plaćanja participacije neće plaćati ništa za ovaj lijek, a oni koji nisu oslobođeni ove obaveze plaćaće participaciju u iznosu od 10 odsto cijene lijeka, umjesto dosadašnjih 50 odsto. Inače, prilikom ažuriranja Liste lijekova FZO RS, stručna komisija za lijekove, u čijem sastavu su i predstavnici zdravstvenih ustanova, posebno je vodila računa da se na listu uvrštavaju novije terapije za koje se očekuje da će zbog dokazane efikasnosti u liječenju racionalizovati ukupne troškove Fonda za lijekove koji se izdaju na recept. Očekuje se da će pacijenti sa ovim terapijama ubuduće manje koristiti ostale lijekove, što će ujedno poboljšati i kvalitet života osiguranika. Ovo je drugi put u toku ove godine da Fond ažurira listu lijekova, budući da je početkom godine na Listu lijekova koji se izdaju na recept uvršteno deset novih lijekova. Cilj je da uvođenjem novih lijekova osiguranicima na recept bude dostupno što više terapija, u skladu sa finansijskim mogućnostima Fonda, kako bi u konačnici i zdravstvena zaštita građana bila što kvalitetnija. Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS


Z D R A V S T V O

IZIS

Počelo integrisanje privatnih ustanova Okončana procedura nabavke lijekova za rijetke bolesti

Potpisani ugovori sa dobavljačima

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske potpisao je ugovore sa ponuđačima za nabavku lijekova za rijetke bolesti i pojedini lijekovi već su isporučeni UKC-u RS. Naime, budući da nije bilo žalbi na izbor najpovoljnijeg ponuđača za realizaciju nabavke posebnog programa lijekova za rijetke bolesti, ugovori su potpisani sa izabranim ponuđačima i to ‘’Farmacija 2011’’ d.o.o. Bihać, ‘’Phoenix Pharma’’ d.o.o. Bijeljina, ‘’Interpromet’’ d.o.o. Novi Grad i ‘’Pharma Maac’’ d.o.o. Sarajevo. Na ovaj način Fond je okončao aktivnosti koje su u nadležnosti naše institucije u vezi sa procedurom nabavke lijekova za rijetka oboljenja. Na tender su se javili dobavljači za svih sedam lijekova koji su bili predmet nabavke i izabrana su četiri pomenuta dobavljača. S obzirom na to da većina lijekova koji se nabavljaju (šest od ukupno sedam) nisu registrovani na tržištu BiH, dobavljači su morali da pokrenu proceduru interventnog uvoza za šta im je potrebna saglasnost Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Podsjećamo, FZO RS je krajem aprila, nakon što su sprovedene sve neophodne procedure, pokrenuo postupak javne nabavke lijekova za rijetke bolesti, kako bi se za oboljele od rijetkih oboljenja u Srpskoj obezbijedili pojedini najnoviji u svijetu dostupni lijekovi. Javna nabavka lijekova za rijetke bolesti je sprovedena na osnovu potreba koje nam je dostavio Univerzitetski klinički centar Republike Srpske, a nakon inicijative Komisije

za rijetke bolesti Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite. U skladu s tim, u otvorenom postupku za ovu godinu nabavljeno je sedam lijekova za rijetka oboljenja, kao što su cistična fibroza, Pompeova bolest, mukopolisaharidoza tip 2 i 4, Gošeova bolest, kao i lijek za liječenje akutnih napada angioedema. Vrijednost nabavke je 4,5 miliona KM bez PDV-a, a obavještenje o nabavci, kao i Odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača dostupni su i na internet stranici FZO RS. Napominjemo da je FZO RS i do sada oboljelima od rijetkih bolesti finansirao neophodne lijekove, a ubuduće trebalo bi da im budu dostupne u Republici Srpskoj i pojedine najnovije terapije koje se koriste u svijetu. Podsjećamo, nakon inicijative srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika da se oboljelima od rijetkih bolesti u Srpskoj obezbijede lijekovi, po hitnoj proceduri, Narodna skupština Republike Srpske je usvojila dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, čime je Fondu omogućeno da nabavlja u okviru posebnog programa i lijekove za rijetke bolesti. O potrebama oboljelih od rijetkih bolesti razgovarano je na sastanku sa predstavnicima Saveza za rijetke bolesti, koji je održan u FZO RS u februaru ove godine, a kojem su pored v.d. direktora Fonda Dejana Kusturića prisustvovali i srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik i ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić. Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose sa javnošću FZO RS

N

akon što je Integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS) implementiran u svim javnim zdravstvenim ustanovama, počela je i integracija privatnih ustanova u ovaj sistem. Do sada je u IZIS integrisano 40-ak privatnih ustanova i to privatnih ambulanti porodične medicine te pedijatrijske i ginekološke ambulante. To znači da se u apotekama primaju i realizuju samo elektronski recepti iz tih 40 ustanova, a spisak ustanova je dostavljen zdravstvenim ustanovama. Pored recepata, u IZIS se integrišu i dokumenti o posjeti, specijalističke i bolničke uputnice, specijalistički nalaz i mišljenje i otpusno pismo. Da bi se ustanova integrisala sa IZIS-om potrebno je da se aplikacija koju koristi ta ustanova prethodno testira i verifikuje od strane IZIS-a. Kako se koja aplikacija verifikuje, tako će se i ustanove koje koriste tu aplikaciju integrisati u IZIS. Inače, planirano je, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, da sve privatne ustanove budu integrisane u IZIS, uključujući i one koje nemaju ugovor sa Fondom, s tim da se prvo integrišu ustanove koje imaju ugovor sa FZO RS. Do kraja ove godine sve privatne ustanove bi trebalo da budu integrisane u IZIS. Podsjećamo, još do kraja ove godine mogu da se koriste i stare zdravstvene knjižice, dok će od nove godine u upotrebi biti samo elektronske kartice, u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju svojstva osiguranog lica, matičnoj evidenciji i elektronskoj zdravstvenoj kartici. Integrisani zdravstveni informacioni sistem podrazumijeva uspostavljanje informacionog sistema koji treba da omogući efikasno upravljanje cjelokupnim sistemom zdravstvene zaštite te prikupljanje i obradu zdravstvenih informacija iz različitih zdravstvenih ustanova u jedinstvenu bazu podataka. Jedan od ključnih ciljeva sistema je dostupnost svih neophodnih medicinskih podataka dok se pacijent kreće kroz sistem, odnosno da kretanje pacijenta kroz sistem prati i kretanje njegovog zdravstvenog kartona. Dakle, IZIS omogućava međusobno uvezivanje zdravstvenih ustanova, odnosno mogućnost pristupa jedinstvenoj bazi medicinskih podataka, što u konačnici ima za cilj efikanije i kvalitetnije pružanje zdravstvene zaštite pacijentima. Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZORS

13


Z D R A V S T V O

F

ond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske finansiraće više novih lijekova, među kojima su lijekovi za rijetka oboljenja, metastatski karcinom dojke, HIV, tešku trajnu astmu i drugi, a koji će osiguranicima biti dostupni u bolnicama nakon što budu sprovedene procedure nabavke lijekova. Tako će u okviru Posebnog programa Fond finansirati jedanaest novih lijekova, a za pojedine lijekove koji se već nalaze na listi su proširene indikacije. U okviru ovog programa FZO će, između ostalih, početi da nabavlja i finansira lijek ‘’palbociklib’’ koji se koristi za liječenje uznapredovalog ili metastatskog karcinoma dojke. Posebna prednost ovog lijeka je što, u odnosu na sada dostupni lijek, može da se primjenjuje i kod pacijenata koji imaju bolesti srca. U Poseban program FZO RS uvršteni su i lijekovi ‘’omalizumab’’ (dodatna terapija za poboljšanje kontrole teške trajne astme), kao i lijek ‘’raltegravir’’ (antiretrovirusni lijek za HIV) čija je prednost u povećanju terapijske efikasnosti prilikom primjene sa drugim dostupnim lijekovima. Isto tako, dostupnost više lijekova u liječenju oboljelih je neophodna jer dugotrajna primjena jedne terapijske opcije dovodi do pojave neželjenih efekata i rezistencije. Takođe, u Poseban program uvršteno je i sedam lijekova za rijetka oboljenja i to za Pompeovu bolest, Hanterov sindrom, Gošeovu bolest tipa 1, mukopolisaharidozu tip 4 A, lijek koji se koristi kod akutnih napada angioedema kod odraslih, adolescenata i djece te dva lijeka za cističnu fibrozu. FZO RS je sproveo proceduru nabavke lijekova za rijetka oboljenja i pojedini lijekovi su već isporučeni UKC-u RS. Inače, u okviru Posebnog programa FZO RS nalaze se izuzetno skupi lijekovi koji su u bolnicama dostupni ograničenom broju pacijenata, u skladu sa prioritetima koje odrede ljekari. Međutim, Fond kontinuirano ovaj program svake godine usklađuje sa svojim finansijskim planom i nastojimo iz godine u godinu da lijekovi iz Posebnog programa budu dostupni što većem broju pacijenata. Iz tog razloga, za pojedine lijekove iz ovog programa proširene su indikacije te će, primjera radi, jedan lijek koji je bio dostupan samo oboljelima od ulceroznog artritisa, biti dostupan i oboljelima od reumatoidnog artritisa, a lijek koji je bio namijenjen liječenju psorijaze kod odraslih, biće dostupan i djeci od šest i više 14

Izmjene Posebnog programa i Bolničke liste

Pacijentima u bolnicama biće dostupno više novih lijekova

godina, itd. Takođe, kada god se za to stvore finansijske mogućnosti, Fond lijekove iz Posebnog programa prebacuje na druge liste, bolničku ili listu citostatika, kako bi ti lijekovi bili dostupni svim pacijentima kojima su potrebni. Takav slučaj je bio sa lijekom ‘’bevacizumab’’ koji je od prošle godine na Listi citostatika dostupan svima kojima je neophodan u liječenju karcinoma. Pored Posebnog programa, dva nova lijeka uvrštena su i na Osnovnu bolničku listu. Riječ je o jednom antikoagulansnom lijeku (‘’nadroparin’’) koji će se

koristiti kod više indikacija, poput kod venske tromboembolijske bolesti kod trudnica i ponovljenih gubitaka ploda kod trudnica, nestabilne angine pektoris, plućne embolije i drugih indikacija. Na ovu listu uvršten je i lijek ‘’oktapleks’’ koji je namijenjen pacijentima koji moraju da se podvrgnu hitnoj hirurškoj intervenciji u jedinicama intenzivnog liječenja, a nalaze se na antikoagulantnoj terapiji. Izmjene i dopune odluka o Posebnom programu i Osnovnoj bolničkoj listi, koje je na prijedlog stručnih komisija usvojio Upravni odbor Fonda, stupile su na snagu početkom avgusta, a lijekovi će u bolnicama biti dostupni po okončanju procedura javnih nabavki. Na ovaj način Fond je nastavio praksu da obezbjeđuje osiguranim licima i neke od najnovijih u svijetu dostupnih terapija u cilju poboljšanja efikasnosti liječenja i života oboljelih. Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZO RS

Medicinska rehabilitacija

Upozorenje zdravstvenim ustanovama

Budući da su poslovnice Fonda zdravstvenog osiguranja u posljednje vrijeme primile veći broj zahtjeva za produženu medicinsku rehabilitaciju, nadležne službe FZO RS su analizirale ove zahtjeve i ustanovljeno je da fizijatri i drugi doktori odgovarajuće grane medicine često daju prijedlog za banjsko liječenje suprotno odredbama pravilnika koji reguliše ovu oblast. Naime, analiza je pokazala da se prijedlog za produženu medicinsku rehabilitaciju šalje i za osiguranike koji nisu ni započela niti obavili rehabilitaciju u Centru za bazičnu rehabilitaciju ili uopšte ne postoji potreba za kontinuiranim liječenjem u okviru indikacionog područja, što nije u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju. Zbog toga je Fond poslao upozorenje svim zdravstvenim ustanovama da će ubuduće ukoliko budu stizali ovakvi zahjtevi sprovoditi kontrole u onim zdravstvenim ustanovama koje imaju šifru za predlaganje za produženu medicinsku rehabilitaciju, a sve u cilju da se utvrde činjenice i okolnosti vezano za postupanje suprotno odredbama Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju. Darija Filipović Ostojić, portparol FZORS


Z D R A V S T V O

B

udući da je u posljednje vrijeme uočen u medijima povećan broj apela za prikupljanje novčane pomoći za liječenje djece u inostranstvu, a da pri tome Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu nije dobio zahtjeve roditelja za finansiranje liječenja, pozivamo roditelje da se prvo obrate našoj ustanovi kako bi se informisali o svim mogućnostima finansiranja liječenja u inostranstvu. Takođe, Fond solidarnosti poziva i ljekare da informišu roditelje o mogućnostima liječenja preko našeg fonda. Fond solidarnosti je i svoju internet stranicu namjenski kreirao za roditelje kako bi oni na što jednostavniji način bili upoznati sa procedurom liječenja u inostranstvu, pa se svi detalji mogu pronaći i na www.fondsolidarnosti.com. Prilikom osnivanja ovog fonda jedan od osnovnih ciljeva je bio upravo da prestane potreba da se djeca liječe u inostranstvu putem humanitarnih akcija. Smatramo da je taj cilj i postignut i da je Republika Srpska sistemski riješila problem liječenja djece u inostranstvu, ali je važno da roditelji budu informisani i da im prva adresa bude naša ustanova kada je u pitanju liječenje djece u inostranstvu. Inače, od početka rada Fonda solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu, tačnije od 1. januara 2018. godine, finansirano je liječenje i dijagnostika u inostranstvu za 430 djece do 18. godine starosti (odobreno ukupno 691 rješenje, s tim da su neka liječenja produžavana više puta). Za sva ova liječenja Fond solidarnosti do sada je izdvojio više od 18 miliona KM. U ovoj godini odobreno je 126 rješenja za 95-oro djece (neka djeca su na liječenje išla više puta), a trošak Fonda solidarnosti iznosio je oko 1,3 miliona KM. U ovoj godini najskuplje liječenje je bilo u Turskoj u iznosu od oko 58.000 evra. Međutim, pojedina djeca se liječe u kontinuitetu, dakle, odlaze više puta na liječenje u inostranstvo i do sada je, primjera radi, za neka pojedinačna liječenja, poput liječenja u Izraelu, u ovoj i prošloj godini izdvojeno više od 1,5 milion KM. Naime, zahvaljujući Fondu solidarnosti, pored finansijske podrške, djeca iz Republike Srpske dobila su šansu da se liječe u poznatim svjetskim zdravstvenim ustanovama i da ih liječe eminentni ljekari. Najčešći

Fond solidarnosti

Poziv roditeljima da se obrate Fondu

razlozi za upućivanje na liječenje su bili u sklopu liječenja djece oboljele od malignih bolesti, urođenih ortopedskih anomalija, bolesti oka i drugih oboljenja. Djeca su najčešće upućivana na liječenje u Srbiju, Sloveniju, Njemačku, Tursku i druge zemlje. Napominjemo da je u 2021. godini JU Fond solidarnosti odobrio ukupno 227 rješenja (za 183 djece) kojima je odobrena dijagnostika i liječenje u inostranstvu. Broj odobrenih rješenja je povećan u odnosu na 2020. godinu, kada je Fond donio 153 rješenja. Inače, o radu Fonda solidarnosti nedavno je raspravljala i Narodna skupština Republike Srpske koja je jednoglasno usvojila Izvještaj o radu i izvršenju Rebalansa Finansijskog plana - budžeta JU Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu za period 1.1 31.12.2021. godine, uz ogromnu podršku svih poslanika. To nas posebno ohrabruje i daje podstrek za naš budući rad. Takođe, Fond solidarnosti je ove godine, tačnije u junu, uz podršku Vlade RS i društveno odgovornih kompanija, organizovao izlet u Bukvalek (kod Banjaluke) za roditelje i djecu koja su liječena posredstvom Fonda solidarnosti. To je bila idealna prilika da se svi okupimo na jednom mjestu, a da povod nisu doktori i liječenja. Fond solidarnosti će nastojati da ovakve izlete organizuje i u narednim godinama, jer nam je u cilju da Fond ne bude samo finansijska podrška ovim porodicama, nego i svaka druga podrška koja im je potrebna u ovim teškim životnim situacijama.

Podsjećamo da Fond solidarnosti u potpunosti snosi troškove liječenja djece kojoj je odobreno liječenje u inostranstvu, što podrazumijeva kompletno liječenje, uključujući sve ono što je djetetu neophodno u toku liječenja. Takođe, Fond solidarnosti snosi i troškove smještaja pratioca uz dijete, a po potrebi se obezbjeđuje i stručna pratnja. Podsjećamo, Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu počeo je sa operativnim radom 2018. godine u cilju finansiranja troškova liječenja djece do 18 godina u inostranstvu, onda kada njihovo liječenje nije moguće u Republici Srpskoj niti u ustanovama izvan Srpske sa kojima Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske ima potpisane ugovore. Rad Fonda solidarnosti je u potpunosti transparentan, a sve značajne informacije dostupne su na internet stranici ovog fonda. Na internet stranici dostupno je stanje na računima te svi izvodi iz banaka, kako bi javnost imala uvid u sve uplate i isplate iz Fonda solidarnosti. Takođe, dostupna je i lista svih odobrenih rješenja, sa nazivima ustanova u koje su djeca upućena, troškovima liječenja i sl. Novac Fonda solidarnosti se troši isključivo za liječenje djece i ni u jednu drugu namjenu. Novac za materijalne troškove, uključujući i platu direktorke Fonda, se obezbjeđuje iz sredstava Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. U finansiranju Fonda učestvuje cjelokupno društvo, a najveći doprinos daju radnici koji svaki mjesec od svoje plate izdvajaju (ukoliko to žele) 0,25 odsto za finansiranje liječenja djece. Pored neto plate zaposlenih, izvori finansiranja Fonda solidarnosti su i budžeti lokalnih zajednica i budžet Republike Srpske, 5 odsto od kupovine službenih vozila javnih preduzeća, ustanova, institucija, izuzev MUP-a RS i zdravstvenih ustanova te donacije. Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS

15


Z D R A V S T V O

O

ve godine JZU “Dom zdravlja” u Banjoj Luci obilježava 28 godina rada i 20 godina postojanja Službe porodične medicine. Od svog osnivanja ova ustanova konstantno raste i razvija se. Svojim kapacitetima predstavlja referentnu i najveću zdravstvenu ustanovu za primarnu zdravstvenu zaštitu i glavni edukativni centar za razvoj porodične medicine u Republici Srpskoj Svečanom akademijom u Banskom dvoru obilježena su ova dva značajna jubileja. Direktorica banjalučkog “Doma zdravlja” doc. dr sci. med. Nevena Todorović, spec. porodične medicine je u svom obraćanju prisutnima rekla:

Jubilej - JZU “Dom zdravlja” Banja Luka

28 godina rada i 20 godina postojanja Službe porodične medicine „Iza nas su brojne promjene u radu, reforma, poplave, pandemija, ali danas sa ponosom mogu reći da je naša ustanova stasala i da spremno može da odgovori svim izazovima sa kojima se susreće. To se naročito pokazalo u prethodnom vremenskom periodu kroz našu borbu za naš grad, sa virusom korona. Smatramo, da smo uz pomoć svih vas svojim predanim radom čuvali i sačuvali zdravstveni sistem i zdravlje naših građana. U današnje vrijeme imamo mnogo doktora specijalista za organe, a malo za čovjeka. Mi doktori iz domova zdravlja mi smo doktori za svakog čovjeka, bez obzira kojeg je materijalnog stanja, obrazovanja i koje mu je mjesto stanovanja. Niko u zdravstvenom sistemu ne može na jednom mjestu okupiti toliko različitih ljudi, kao što to mogu doktori svih službi, centara i odjeljenja u Domu zdravlja. Vrata doma zdravlja su otvorena za sve građane Banje Luke i sve one koji borave u našem gradu. Naši pacijenti su i naši prijatelji o kojima svakodnevno brinemo, savjesno, korektno i profesionalno. Nesporne su činjenice da su Vlada Republike Srpske i grad Banja Luka gradili ambulante i objekte i nabavljali opremu, na čemu smo im neizmjerno zahvalni. 16

Ali ja vas moram podsjetiti, i nadam se da mi nećete zamjeriti, da uspjeh zdravstvene ustanove najviše zavisi od njenih radnika. U ovih 28 godina postojanja, kroz ustanovu je prošlo oko 5000 radnika i svi su dali svoj pečat i nemjerljiv doprinos u razvoju naše kuće. Drage kolege, uvaženi zvačnici i građani grada Banja Luka, hvala Vam što nam pomažete i što ste uvijek uz nas. Čestitam nam 28 godina postojanja Doma zdravlja i 20 godina rada Službe porodične medicine. Zahvaljujem se našim radnicima koji su svojim nesebičnim trudom, profesionalnim radom i zalaganjem izgradili Dom zdravlja kakav je danas, a koji može biti na ponos svih nas.

A Vama građanima, poručujemo da ćemo i dalje njegovati timski rad, kolegijalnost, razumijevanje i poštovanje, jer je to ključ uspjeha naše Ustanove i kvalitetne brige o vašem zdravlju. I ne zaboravite, Dom zdravlja je čuvar vašeg zdravlja“. Dom zdravlja, kao organizaciona jedinica tadašnjeg medicinskog centra Banja Luka, pominje se još od davne 1946. godine. Od tog perioda uslijedile su brojne reorganizacije, sve dok 25. maja 1994. godine Skupština opštine Banja Luka nije osnovala ovu javnu zdravstvenu ustanovu pod nazivom Dom zdravlja u Banjoj Luci, pod kojim i danas posluje i postoji. Vlada Republike Srpske uvidjela je potrebu za reformom primarne zdravstvene zaštite u cilju njenog jačanja, unapređenja i dostupnosti svim građanima u Republici Srpskoj, što je 1999. godine dovelo do donošenja novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je definisao tim porodične medicine i ambulantu porodične medicine kao osnovni oblik organizovanja primarne zdravstvene zaštite. U okviru Službe opšte medicine Doma zdravlja uspostavlja se Odsjek za edukaciju porodičnih doktora medicine, a 2002. godine po prvi put je uspostav-


Z D R A V S T V O

Plakete i priznanja

ljena Služba ambulanti porodične-opšte medicine sa edukativnim centrom. U toku jedne kalendarske godine zdravstveni radnici ove ustanove obave preko 1.500.000 pregleda krajnjih korisnika i pruže preko 4.500.000 usluga. U ustanovi, trenutno je zaposleno 887 radnika, a među njima, 175 su specijalisti raznih grana medicine primarnog nivoa zdravstvene zaštite i stomatologije. Porodična medicina na pragu treće decenije – iskustva i izazovi Povodom 20 godina postojanja Službe porodične medicine, 25. maja 2022. godine, održan je okrugli sto pod nazivom Porodična medicina na pragu treće decenije – iskustva i izazovi. Istom su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srpske, Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, zdravstvenih institucija, eminentni stručnjaci iz oblasti porodične medicine, profesori sa katedri porodične medicine iz Republike Srpske, Federacije BiH i zemalja u okruženju, dekani medicinskih fakuleta, te prva generacija doktora specijalista porodične medicine u Republici Srpskoj i mnogi drugi. Bila je to prilika da se upoznaju najaktuelnije teme iz oblasti porodične medicine, ali i da se ostvari kritička razmjena mišljenja i iskustava u radu Službe porodične medicine.

Ulagati u kvalitet i dostupnost usluga Primarna zdravstvena zaštita se, trenutno, susreće sa brojnim izazovima i ubuduće treba staviti akcenat na kvalitet i dostupnost primarne zdravstvene zaštite jer ona značajno utiče na zado- voljstvo društva sa cjelokupnim zdravstvenim sistemom. Takođe,

finansijska ulaganja u jačanje primarne zdravstvene zaštite utiču na smanjenje potreba za bolničkom zdravstvenom zaštitom, intenzivnom njegom i rezervnim kapacitetima za slučaj iznenadnog udara na zdravstveni sistem kao što je bio i u vrijeme pandemije COVID-19. Iz iskustva zemalja u kojima je sistem primarne zdravstvene zaštite otišao i stepenicu više, zaključeno je da se od 40 do 60 odsto zdravstvenih problema građana rješava na primarnom nivou, dok se ostali upućuju na više nivoe zdravstvenog sistema. Zdravstveni sistemi

- Povelja za uspostavljanje porodične medicine i unapređenje zdravstvenog sistema Republike Srpske srpskom članu Predsjedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku. - Plaketa za izuzetan doprinos u razvoju porodične medicine u Republici Srpskoj prof. dr Ranku Škrbiću. - Priznanja organizacionim jedinicama Doma zdravlja Banja Luka za dugogodišnji uspješan rad i zalaganje. - Zahvalnice doktorima prve generacije porodične medicine u Republici Srpskoj. I naredni period u toku ove godine biće u znaku obilježavanja Dana Doma zdravlja. Tim povodom direktorica će obići sve organizacione jedinice Ustanove i dodijeliti priznanja za dugododišnji uspješan rad i zalaganje. sa snažnom orijentacijom na primarnu zdravstvenu zaštitu uglavnom su pravičniji i pristupačniji i preduslov su za bolje zdravstvene ishode građana. Pružanje zdravstvenih usluga na ovom nivou zdravstvenog sistema značajno smanjuje troškove i povećava zadovoljstvo krajnjih korisnika sa manje neželjenih posljedica po ishode za zdravlje. Stoga je neophodno uspostavljanje finansijski održive primarne zdravstvene zaštite. Zato primarna zaštita zaslužuje veća prava u smislu edukacije, finansiranja, istraživanja, objavljivanja radova i učešća u donošenju odluka o mjerama i politikama u zdravstvenom sistemu. Važan iskorak preduzet je upućivanjem specijalista porodične medicine na subspecijalistička usavršavanja. Veliki izazov za JZU Dom zdravlja u Banjoj Luci, u narednih 10 godina, predstavljaće odlazak 55 specijalista porodične medicine u penziju. Slična situacija je i u ostalim domovima zdravlja širom Republike Srpske, a posebno otežavajuće okolnosti imaju domovi zdravlja u nerazvijenim i izrazito nerazvijenim područjima. Dom zdravlja Banja Luka ulaže maksimalne napore u stručna usavršavanja svojih zaposlenih, da bi se na primarnom nivou zdravstvene zaštite pružila kompletna zdravstvena usluga, sa ranom dijagnostikom i pravovremenim liječenjem pacijenata, a sve u cilju unapređenja kvaliteta naših usluga. Medici.com

17


Z D R A V S T V O

S

vjetska nedjelja dojenja svake godine se obilježava u više od 170 zemalja, a ove godine obilježava se 30. put kako bi se povećalo znanje i svijest o značaju i prednostima dojenja i obezbijedila njegova podrška u cilju unapređenja zdravlja majke i deteta. Ovogodišnji slogan Svjetske nedjelje dojenja (#WBW2022) nosi naziv „Istupi za dojenje - edukuj i podrži!” Kampanja se fokusira na osnaživanje i povećanje kapaciteta svih onih koji mogu doprinijeti zaštiti, podršci i promociji dojenja u cjelokpunoj društvenoj zajednici. Ciljevi kampanje u 2022. godini su: • Informisanje stanovništva o značaju njihove uloge u očuvanju lanca podrške dojenju u svakoj zemlji i svijetu uopšte; • Promovisanje dojenja kao zdrave i sigurne ishrane i kao jednog od načina za smanjenje nejednakosti u pristupu zdravoj i sigurnoj hrani; • Angažovanje i uključivanje pojedinaca i organizacija u topli lanac podrške dojenju (engl. Warm Chain http://waba.org.my/v3/wp-content/uploads/2019/10/Warm-Chain-postcard.pdf, • Podsticanje i osnaživanje kapaciteta svake zemlje na promjene u oblasti dojenja, stvaranje zdravstvenih ustanova koje su prilagođene dojenju, zajednica i radnih mjesta koja pružaju podršku kao i razvoju nacionalnih politika, utemeljenih na dokazima. U svrhu djelotvornog uspostavljanja dojenja i obezbjeđenja ishoda koje dojenje pruža, Svjetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju uspostavljanje dojenja unutar prvog sata nakon poroda, kontakt „koža na kožu“ u prvom satu poslije poroda i zajednički smještaj u jednoj prostoriji porodilje i novorođenčeta. Svjetska zdravstvena organizacija se dalje zalaže za odgovarajuću stručnu i praktičnu podršku a trebalo bi da je dobije svaki pojedinac i organizacija koja učestvuje u promociji i obezbjeđenju dojenja. Aktivnosti promocije i unapređenja dojenja podržava i Svjetska alijansa za akciju dojenja (engl. World Alliance for Breastfeeding Action - WABA), globalna mreža pojedinaca i organizacija posvećenih zaštiti, promociji i podršci dojenju širom svijeta na osnovu Deklaracije inosenti (engl. The Innocenti Declarations). 18

Svjetska nedjelja dojenja 1 - 7. 8. 2022. godine

Istupi za dojenje edukuj i podrži! JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske

Doc. dr Dragana Stojisavljević

Aljoša Đudurović

Cilj Svjetske zdravstvene organizacije je i omogućavanje ravnopravnosti i jednakosti među majkama, porodiljama čitavog svijeta i obezbjeđenje stručne i praktične podrške budućim majkama i porodiljama.

JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske duži niz godina provodi aktivnosti koje se odnose na unapređenje dojenja i bolničkih porodilišta u Republici Srpskoj za akreditaciju prema akreditacionim standardima za bolnice „Prijatelji beba“. U periodu 2017 – 2021. uspješno je završena priprema svih porodilišta u Republici Srpskoj za akreditaciju. Putem Centra za razvoj zdravstvenog sistema i međunarodnu saradnju,

zajedno u saradnji sa UNICEF-om, realizuje se Projekat „Podrška dojenju kroz primarni nivo zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj“ u okviru incijative „Smanjenje rizika od katastrofa za održivi razvoj u Bosni i Hercegovini“, a u svrhu uspostavljanja sistema podrške dojenju kroz domove zdravlja u Banjaluci, Prijedoru, Trebinju, Srebrenici i Bijeljini. Tokom 2021. i 2022. godine Centar je realizovao sljedeće aktivnosti: 1. Proveo je anketiranje među zdravstvenim radnicima, zaposlenim u službi porodične medicine i konsultativnim specijalističkim službama pedijatrije i ginekologije. Svrha provođenja anketiranja je bila da se dobiju relevantne informacije o postojećem znanju zdravstvenih radnika na primarnom nivou zdravstvene zaštite u pogledu pružanja podrške dojenju radi koncipiranja Programa edukacije. 2. Izrađen program edukacije zdravstvenih radnika za realizaciju aktivnosti promocije i podrške dojenju na nivou primarne zdravstvene zaštite. 3. Centar je u periodu april-jun 2022. godine realizovao obuku - kratki kurs „Podrška dojenju kroz primarni nivo zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj“ za zdravstvene radnike zaposlene u službi porodične medicine i konsultativno specijalističkim službama pedijatrije i ginekologije domova zdravlja Banjaluka, Prijedor, Srebrenica, Trebinje i Bijeljina. Cilj ove obuke je da zdravstveni radnici u odabranim domovima zdravlja steknu potrebne vještine koje su im potrebne za pružanje kvalitetnog savjetovanja i podrške majkama da uspješno doje. Aktivnosti koje Centar za razvoj zdravstvenog sistema i međunarodnu


Z D R A V S T V O

saradnju planira da realizuje do kraja 2022. godine, u okviru ovog projekta, odnose se na: 1. Razvoj indikatora: Indikatori za praćenje statusa dojenja u zdravstvenim ustanovama primarnog nivoa koji minimalno podrazumijevaju: • Populaciju registrovane djece (0-6 godina) u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom, • Populaciju registrovanih žena (1845 godina) u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom, • Broj uspostavljenih savjetovališta za podršku dojenja u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom, • Broj žena koje su informisane o prednostima dojenja putem savjetovališta za podršku dojenju u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom, • Broj žena koje su informisane o prednostima dojenja putem promotivnih materijala u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom,

• Broj porođaja u bolnicama u Republici Srpskoj, • Broj majki koji koje su prošle obuku o prednostima dojenja u bolnicama u Republici Srpskoj • Broj majki kod kojih je uspostavljeno dojenje do otpusta iz bolnice, • Broj majki koje su odbile dojenje, • Broj majki koje ne doje zbog određenih medicinskih indikacija. Nakon razvoja indikatora, Institut planira da u redovnim vremenskim intervalima prati status dojenja. Centar će izraditi Izvještaj o statusu dojenja u Republici Srpskoj koji će, pored prikaza trenutnog stanja, sadržavati i preporuke za dalje sistematsko jačanje ove oblasti. 2. Izrada standardnih operativnih procedura (SOP) koje će najmanje podrazumijevati definisanje procesa koji se odnose na: • Organizaciju rada savjetovališta za dojenje • Postupak savjetovanja o dojenju i ishrani novorođenčadi • Način informisanja trudnica o Indikatori za praćenje statusa dojeprednostima dojenja i dobroj praknja u porodilištima koji minimalno posi u dojenju drazumijevaju: • Davanje podrške majkama koje

• • • • • 3.

nisu dojile ili su prethodno imale problema sa dojenjem Izdajanje mlijeka i ispravnom i sigurnom skladištenju izdojenog mlijeka Drugim načinima prehrane novorođenčadi Podučavanju majki o dojenju nakon izlaska iz bolnice Savjetovanja majki o upotrebi umjetnih zamjena za umirenje novorođenčeta Podrška dojenju tokom i nakon vanrednih situacija. Izrada promotivnih materijala (brošura) koje će biti distribuisane trudnicama i majkama prilikom posjete domovima zdravlja.

Više informacija potražite na stranicama: https://worldbreastfeedingweek.org https://worldbreastfeedingweek.org/2022/wpontent/ uploads/2022/06/2022%20SND%20 POSTER%20lat.jpg Tekst pripremili: doc. dr Dragana Stojisavljević, subspecijalista dijetoterapije i Aljoša Đudurović, načelnik Centra za razvoj zdravstvenog sistema i međunarodnu saradnju

19


Z D R A V S T V O

B

rojna istraživanja su dokazala da dojenje osigurava novorođenčetu i odojčetu optimalnu ishranu, zaštitu od brojnih infekcija, pomaže pri dozrijevanju gastrointestinalnih funkcija, kao i da prevenira senzibilizaciju na bjelančevine, a manja je i učestalost javljanja dijabetesa u kasnijoj životnoj dobi. Žene su nekoliko miliona godina othranjivale svoje potomke na dojci. Posljednjih 50 godina prehrana kravljim mlijekom postaje prvi izbor u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Istorija pokazuje da su majke dojile dijete vjerovatno svaki čas otkad čovjek postoji kao vrsta. Takav odnos je osiguravao djetetu hranu, zaštitu, odgoj i socijalnu stimulaciju. Međutim, tokom razdoblja od 1930. do 1960. godine, zapažen je period smanjenja učestalosti dojenja, a posebno je taAleksandra Jovanović (34) je ovih dana na svijet donijela djevojčicu Tijanu, a prije osam i po godina u našoj ustanovi rodila je i sina Stefana. Za prvi podoj, vezu koja se tada razvila između bebe i nje, Aleksandra ne nalazi riječi kojima bi taj osjećaj i emocije mogla da opiše. Kaže, to se ne može uporediti ni sa čim. - Majke ranije nisu bile toliko upućene, mnogo manje su znale o značaju dojenja i nisu imale toliko razvijenu svijest koliko je uopšte to važno. Koliko je bitan taj prvi dodir majke i djeteta... Strah za bebino zdravlje i napredak je majčin najveći neprijatelj. Dovoljna je mala sumnja da se izgubi samopouzdanje, a Aleksandra je to doživjela, nakon što je primijetila da beba sporije dobija na težini. To je onaj trenutak sa kojim se mnogo majki susrelo. -Prvu bebu nisam dojila dugo upravo iz razloga što sam bila neupućena i napravila sam grešku kada sam rekla – nemam kvalitetno mlijeko, mojoj bebi to nije dovoljno. Bila sam mlađa, vodila sam se linijom manjeg otpora. Nisam se dovoljno informisala, a ni javnost nije toliko bila zainteresovana da mladim majkama pomogne. Sada je veća podrška i ljekara, medicinskog osoblja, ali i porodice, priča Aleksandra. Poručila je svim majkama i ženama koje planiraju trudnoću da budu istrajne, da ne posustaju.

20

JZU Bolnica “Sveti vračevi”Bijeljina

Podrška dojiljama Pripremio: dr Aco Stevanović, specijalizant ginekologije i akušerstva

kva tendencija bila u SAD, gdje je zabilježen pad sa 80% na 20% dojene djece otpuštene iz porodlišta. Dijete je tokom nekoliko generacija preživjelo prehranu kravljim mlijekom i njegovim industrijskim prerađevinama te je čak postiglo i normalan rast i razvoj. Međutim, danas postoji tendencija vraćanja kulturi dojenja. Godine 1989. Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) i UNICEF donijeli su preporuke za promovisanje dojenja u porodilištima i na odjeljenjima neonatologije u obliku “Deset koraka do uspješnog dojenja”. Na Međunarodnoj konferenciji o promociji dojenja 1991. SZO i UNICEF dopunili su svoj program povratka kulturi dojenja kampanjom organizovanja “Bolnica - prijatelj beba”. Na taj način se javno obilježavaju ona porodilišta koja sprovode mjere za zaštitu, promociju i održavanje dojenja, iznesene u Deset koraka do uspješnog dojenja. Osoblje Odjeljenja za ginekologiju i akušerstvo i neonatologiju bijeljinske bolnice prošlo je niz obuka na temu promocije dojenja kao najzdravijeg načina ishrane novorođenčadi. Nakon obuke, Odjeljenju za ginekologiju i akušerstvo je sredinom novembra 2021. Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite Republike Srpske /ASKVA/ a u sklopu UNICEF-og projekta “Akreditacija bolnica – prijatelj beba” dodijelila punu akreditaciju – bezuslovnu.

Prema podacima UNICEF-a, isključivo dojenje u prvih šest mjeseci života može smanjiti smrtnost do pete godine na 13% u zemljama u razvoju te može smanjiti broj smrti uzrokovanih akutnom respiratornom infekcijom i dijarejom, kao i ostalih infektivnih bolesti. Najvažniji hormon dojenja je prolaktin. Bez prolaktina nema sinteze primarnog protein-kazeina, odnosno nema prave sekrecije mlijeka. U trudnoći nema laktacije, jer velike koncentracije estrogena i progesterona koje stvara posteljica sprečavaju djelovanje prolaktina na žljezdano tkivo dojke. Nakon porođaja, izlaskom posteljice, smanjuje se koncentracija estrogena i progesterona i počinje neometano djelovanje prolaktina, tako da se za 2-3 dana očekuje laktacija. Količina i sastav majčinog mlijeka se mijenjaju od prvog dana djetetovog rođenja pa do kraja prvog mjeseca dojenja. Od 1. do 3. dana se stvaraju male količine kolostruma do 50 mL/ dan. Od 4. do 14. dana se pojavljuje prelazno mlijeko čija količina se iz dana u dan povećava. Nakon 2. ne-


Z D R A V S T V O

- Dojenje je dar prirode, a majčino mlijeko je najbolji izbor hrane za novorođenče. Mi u Bolnici u Bijeljini dajemo veliku podršku dojiljama i koristimo svaku priliku da promovišemo dojenje kao najzdraviji izbor hrane za novorođenče i uputimo savjet mladim majkama da svojim bebama ne uskraćuju savršen biološki dar – majčino mlijeko, rekao je prof. dr Zlatko Maksimović, direktor JZU Bolnica “Sveti vračevi”, prilikom obilježavanja Međunarodne sedmice dojenja na Odjeljenju za ginekologiju i akušerstvo bijeljinske bolnice. djelje nakon porođaja nastaje zrelo mlijeko, čiji sastav i količina potpuno zadovoljavaju sve djetetove potrebe, od 800-1000 mL/dan. Stoga je velika greška uvođenje dodatne prehrane prije nego što se uspostavi potpuno stvaranje mlijeka. Kolostrum, mlijeko koje se stvara u prvim danima dojenja, sadrži više bjelančevina, a manje masti i ugljenih hidrata. Sadrži Vitamin A, karoten, vitamin E, soli, imunoglobulin A, antitijela protiv raznih virusnih i bakterijskih infekcija. Žućkaste je boje, jer sadrži mnogo karotena. Njegova glavna uloga je zaštitna - novorođenčetu daje imunoglobuline i antitijela koja ga štite od infekcija. Kolostrum, takođe, pomaže pražnjenju novorođenčetovih crijeva, tj. ispuštanju mekonijuma. Prelazno mlijeko, nastaje nakon kolostruma, a prije zrelog mlijeka. U njemu se smanjuje sadržaj ukupnih bjelančevina i imunoglobulina, a raste koncentracija masti i laktoze. Zrelo mlijeko se pojavljuje nakon

prvog mjeseca dojenja. Makroskopski je slično kravljem mlijeku te je njihova energetska vrijednost jednaka oko 68 kcal/100mL. Majčino mlijeko nije jednako na početku i na kraju podoja. Na početku podoja, tzv. prvo mlijeko, sadrži više vode a manje masti. S obzirom na to da je mast najvažniji izvor energije za novorođenče, važno je da dijete do kraja isprazni dojku i tako dobije tzv. zadnje ili “skriveno” mlijeko veće energetske vrijednosti. Voda je sastojak kojeg u majčinom mlijeku ima najviše pa zdravom djetetu koje sisa dovoljnu količinu mlijeka najčešće nije potrebno davati dodatnu tečnost. Što se tiče rasporeda dojenja, najbolje je da to bude neograničeno dojenje, odnosno dojenje na djetetov zahtjev. Na taj način se daje prilika probavnom traktu novorođenčeta da postepeno “uvježba” primanje hrane na usta i njenu probavu, a da pri tome ne gladuje između obroka. Njega dojke tokom dojenja je izuzetno važna. S obzirom na to da se sasušeno mlijeko može nakupiti i iritirati bradavice, čišćenje areola vodom i blagim sapunom prije i nakon podoja može pomoći. Postoje stanja kada je dojenje kontraindikovano, odnosno kada se dojenje ne preporučuje. Kontraindikacije od strane majke najčešće su karcinom dojke, aktivna tuberkuloza, psihoza, infekcija HIV-om ili bilo koje druge bolesti koje iscrpljuju majku. Kontraindikacije za dojenje vezane za dijete jesu galaktozemija, neke vrlo rijetke nasljedne bolesti (fenilketo-

nurija, leucinoza). Potrebno je naglasiti da dojenje nije kontraindikovano za majke koje imaju hepatitis B pozitivan površinski antigen (HbsAg - pozitivne), za majke koje su zaražene hepatitisom C te za majke koju su seropozitivne kliconoše citomegalovirusa. I za kraj, da naglasimo koji su benefiti dojenja za novorođenče i za majku.

Benefiti za novorođenče: Jačanje imunog sistema, manji rizik od infekcija, zaštita od SIDS (sudden infant death syndrome), veća inteligencija, manja incidencija dijabetesa, manja incidencija gojaznosti, manja tendencija ka alergijskim bolestima (atopijama). Benefiti za majku: Psihološka povezanost, oslobađanje hormona koji omogućavaju fiziološki puerperijum, gubitak tjelesne mase, prirodni postpartalni infertilitet, manji rizik od infekcija, manji rizik od karcinoma dojke, jajnika, endometrijuma, manji rizik od koronarne bolesti, manji rizik od osteoporoze, itd. 21


Z D R A V S T V O

listi čekanja i ažuriranja i obavještavanju građana o njihovim pravima – objašnjava ministar Šeranić. Po njegovim riječima, važno je bilo i da se u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti prepozna i uvaži struka. On je naveo da se u pripremi ovog zakona težilo i ka stvaranju pravne osnove za pojedine dobre prakse pružanja usluga, kao što su korišćenje Helikopterskog servisa za vazdušni medicinski transport pacijenata i zdravstvenih radnika. Kada je riječ o Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, ministar Šeranić ocjenjuje da se ovim aktom zdravstveni

O

sim aktivnosti na izgradnji bolnica i nabavci opreme za sve zdravstvene ustanove, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske intenzivno je u prethodnom periodu radilo na donošenju novih sistemskih zakona – Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, dok je kroz izmjene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uvedena zakonska pretpostavka za uvođenje HPV vakcine, kao i za uvođenje vakcine protiv COVIDA - 19, kao preporučenih.

„Moramo se okrenuti prevenciji što je moguće više. Za humani papiloma virus je poznato da u najvećem broju slučajeva izaziva karcinom grlića materice, mada i ostale vrste karcinoma mogu biti izazvane ovim virusom“, naglašava ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić. Ministar Šeranić ističe i da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, između ostalog, definisano da radnik ima pravo na slobodan dan na teret poslodavca 22

Modernizacija zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj

Novi sistemski zakoni za bolju zdravstvenu zaštitu

za preventivne preglede, što je važno sa stanovišta republičkih skrining programa na određene karcinome te je u sistemu zdravstvene zaštite definisano da su djeca lica do 18 godina, dok je ranije granica bila 15 godina, jer se tada sticala mogućnost za radnu sposobnost. „Zakonski smo definisali i transparentne liste čekanja, ustanove su u obavezi, kao i Fond zdravstvenog osiguranja, da izrade uputstvo o vođenju

sistem uvodi u 21. vijek kada je riječ o digitalizaciji i informatizaciji, dodajući da je pri kraju Projekat „Integrisani zdravstveni informacioni sistem“ koji će olakšati realizaciju svega što je u tom smislu zamišljeno. Ministar Šeranić navodi i da je, između ostalog, Nacrtom zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju predviđeno da građani koji boluju od malignih bolesti imaju 100 odsto refundaciju plate, a isto je predviđeno i za žene koje moraju da održavaju trudnoću, čime se doprinosi realizaciji demografske politike Vlade Republike Srpske. Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske



Z D R A V S T V O

R

adiofrekvencijska terapija na stabilnoj frekvenciji od 448 kHz (u daljem tekstu RFT) kao terapijski modalitet je intenzivnije prisutna u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije posljednju deceniju. Radiofrekventna terapija je našla svoju primjenu u terapiji različitih mišićno-koštano zglobnih patologija. Prednost u odnosu na dosadašnje modalitete je produženo analgetsko djelovanje i duboko terapijsko djelovanje čime se ubrzavaju prorodni procesi oporavka u tkvima. Usluga radiofrekvencije, odnosno kapacitivno rezistivnog električnog prenosa, na stabilnoj frekvenciji od 448 kHz (Capacitive resistive electric transfer (CRET), radiofrequency at 448 kHz) od 2022. godine je dostupna pacijentima Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Mehanizam djelovanja Pozitivni efekti uključuju poboljšanje cirkulacije, što omogućava uklanjanje od inflamatornih katabolita. Značajno se poboljšava cirkulacija krvi u peritendinoznoj regiji i povećava zasićenost hemoglobinom. Pored toga, zagrijava se duboko tkivo što rezultuje većom vaskularizacijom, opuštanjem tkiva (posebno mišićno tkivo) i drenažom otoka (edem i hematom). Dolazi do povećanja ATPazne aktivnosti koja stimuliše promjene u mehaničkim svojstvima kolagena u tetivama. Toplota djeluje na proizvodnju hranjivih materija i kiseonika koji je neophodan za sve anaboličke procese i pored normalizacije pH djeluje na reparaciju tkiva. Ćelijska membrana se smatra glavnim mjestom interakcije EMF signala sa ćelijskim sistemima. Ćelije stupaju u interakciju sa svojom okolinom kroz ćelijsku membranu. Između ostalih funkcija, ćelijska membrana je odgovorna za detekciju i naknadnu transdukciju spoljnih biohemijskih ili drugih signala u citoplazmatskom prostoru. Literatura navodi da se različiti biološki RF (radiofrekvencijski) efekti mogu proizvesti bez zagrijavanja tkiva, koji su poznati kao netermalni biološki efekti elektromagnetnog zra24

INDIBA, aparat za radiofrekventnu terapiju TEKAR terapija - Tecartherapy stands for Transference of Capacitive and Resistive Energy

U cilju pružanja najbolje usluge svojim pacijentima, Zavod “Dr Miroslav Zotović” je nabavio dva aparata INDIBA koji se nalaze na lokaciji Slatina. Izuzetno se ponosimo timom od 4 ljekara i 12 fizioterapeuta koji su obučeni za primjenu radiofrekvencije u kliničkom radu sa različitim patologijama pacijenata. čenja. Takođe, izlaganje pulsnoj radiofrekvenciji, poboljšava hondrogenu diferencijaciju i sintezu proteina ekstracelularnog matriksa hrskavice i u mnogim studijama su ispitivani pozitivni efekti ove terapije u liječenju osteoartritisa. Ima pozitivan učinak na cirkulaciju i angiogenezu kod povreda, kao i eliminaciju supstanci koje se nakupljaju tokom upale. Efekat se postiže mehanizmom limfne drenaže i to na način da se aktivna ploča postavlja na stopala ili šake, a pasivna ploča u lumbalnom dijelu. Kretanje krvi i limfe povlači otpadne produkte metabolizma prema području grudnog koša kako bi se spojile s torakalnim kanalom i cirkulacijom. Najozbiljnije vrste mišićno-koštanih bolesti mogu uzrokovati hroničnu bol i disfunkciju. Dijatermija dovodi do mnogo bržeg povećanja temperature mekog tkiva, što može ublažiti mišićne grčeve i bol te ubrzati oporavak od povrede. Upotreba radiofrekvencije velike snage, koja je dijatermički process, generisan zračenjem elektromagnetnog spektra djeluje na sintezu kolagena. Ono što se u dosadašnjim istraživanjima našlo je primjena ovog terapijskog modaliteta kod liječenja urinarne inkontinencije.

Indikacije za primjenu radiofrekvencijske terapije na 448 kHz (RFTa) su: • povrede i stanja nakon povreda skeletno-mišićnog sistema – od distenzija i distorzija zglobova i zglobnih struktura, preko istegnuća mišića, parcijalnih i totalnih mišićnih ruptura, mišićnih hernija do dijastaze i preloma kostiju; • bolni sindromi – akutna i hronična stanja cervikalne i lumbalne kičme; • tendinopatije, entezopatije i druga zapaljenjska stanja lokomotornog aparata, sindrom bolnog ramena, „impigement“ sindromi, teniski lakat (epicondylitis lateralis); • reumatološka oboljenja – mnoge vrste zapaljenjskog, degenerativnog i vanzglobnog reumatizma. Apsolutne kontraindikacije: • groznica i povišena tjelesna temperatura - korištenje radiofrekvencije može uzrokovati još veći porast temperature, što dovodi do hipertermije; • trudnoća - s obzirom na brzu diobu embrionalnog tkiva i dotok krvi u posteljicu, nije preporučljivo liječiti trudnice radiofrekvencijom; • aktivne bakterijske zarazne bolesti; • implantirani elektronski uređaj (npr. srčani pejsmejker) i slušni aparati (slušni aparati se moraju isključiti); • malignitet. Promjene osjetljivosti - Primjenu radiofrekvencije treba koristiti s oprezom na područjima sa senzornim promjenama. Posebna pažnja je potrebna i za oslabljene pacijente, jer dozimetrija u velikoj mjeri zavisi od osjećaja toplote koju pacijent osjeća. Bol je indikacija da se javlja prekomjerna vrućina. Promjena osjetljivosti je apsolutna kontraindikacija kod uređaja bez kontrole temperaturnog senzora. Ova kontrain-


Z D R A V S T V O

dikacija se izbjegava kada uređaj ima kontrolu senzora temperature i može se podesiti na podnošljivu temperaturu bez rizika od opekotina. Prije primjene RFT neophodno je provesti adekvatnu kliničku i/ili aparaturnu dijagnostiku, postaviti dijagnozu i indikaciju za RFT.

M

aitland koncept je 1950-ih godina razvio australijski fizioterapeut i saosnivač IFOMT-a (Međunarodne federacije ortopedskih manipulativnih terapeuta) Geoffrey D Maitland, a obuhvata manuelnu terapiju tokom prvog pregleda i narednih tretmana funkcionalnih poremećaja u zglobovima, mišićima i nervnom sistemu. Manuelna terapija se koristi u vrlo raznolikim područjima, uključujući konzervativnu ortopediju, postoperativnu ortopediju, sportsku rehabilitaciju i reumatologiju. Moderna manuelna terapija se ne ograničava samo na zglobne komponente. Provodljivost i fleksibilnost nervnog sistema se ispituju podjednako kao i stanje muskulature pacijenata. Individualni, ciljani tretman može se planirati integracijom modernih aspekata psihologije bola, omogućujući fizioterapeutima da prošire i poboljšaju svoj klinički pristup na način koji je vrlo orijentisan na praksu u sledećim područjima: • Preciznost prilikom pregleda i inicijalnog tretmana; • Misaoni proces koji podstiče analizu pacijentovog problema na teorijskom i kliničkom nivou; • Integracija ICF-a u pregled i liječenje; • Manuelne tehnike pregleda i tretmana cijelog kičmenog stuba i perifernih zglobova; • Tehnike pregleda i liječenja nervnih struktura; • Analiza mišićne neravnoteže i • Upustva o ponašanju, kretanju i samozbrinjavanju. Upotreba tehnika Maitland koncepta zasnovana je na kliničkom zaključivanju, uzimajući u obzir međunarodnu klasifikaciju funkcionisanja, invaliditeta i zdravlja (ICF). Ono što koncept čini posebnim je kombinacija individualnog i specifičnog tretmana pacijenta (inicijalnog i tekućeg) sa kliničkim iskustvom terapeuta i najnovijim naučnim saznanjima.

Indikaciju postavlja spec. fizikalne medicine i rehabilitacije sa dodatnom edukacijom iz RFT-a, a terapiju provodi dipl. fizioterapeut sa dodatnom edukacijom iz RFT-a. Indiba tehnologija je kombinovana sa tehnikama kineziterapije, bilo da se izvode tokom Indiba tretmana ili ne-

posredno nakon, dok su omogućeni INDIBA termalni efekti. Tekst izrađen u saradnji sa Dr Majom Vučković, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije, i Dijanom Brborović, diplomiranim fizioterapeutom

U Zavodu „Dr Miroslav Zotović“

Sertifikovani Maitland terapeuti

Mile Miljuš, Slađana Krulj, Vladimir Stefanoski i Bojan Trninić pripadaju prvoj generaciji fizioterapeuta certifikovanih za primjenu Maitland koncepta manuelne terapije na ovim prostorima. Certifikate koji potvrđuju njivu stručnost za primjenu ovog svjetski prepoznatog koncepta manuelne terapije su dobili 12.06.2022. nakon sedmogodišnjeg perioda u kojem su se izmjenjivali edukacija i praksa, završena sva tri modula edukacije i položenog završnog ispita.

Uz mobilizaciju zglobova i manipulaciju ekstremiteta i kičme, koncept koristi neurodinamičke tehnike, istezanje mišića, vježbe stabilizacije i posebno prilagođene vježbe koje pacijent može izvoditi u kućnim uslovima. Konstantna integracija najnovijih naučnih ispitivanja i otkrića zasnovanih na dokazima čini Maitland koncept dinamičkim procesom. U IMTA (međunarodna asocijacija Maitland instruktora) se kontinuirano pronalazi najbolji oblik liječenja za pacijente i prilagođava liječenje u skladu sa novim saznanjima i sa ciljem postizanja maksimalne koristi za njih. 25


Z D R A V S T V O

T

eniski lakat ili lateralni epikondilitis je sindrom prenaprezanja sistema za kretanje koji se ispoljava pojavom boli koja nastaje zbog ponavljajućeg pokreta zgloba i ruke. Može se javiti kod igranja tenisa, najčešće pri teniskom bekendu, ali nije rezervisan samo za tenisere. Javlja se i kod mnogo drugih zanimanja, kod kojih su takođe uobičajeni ponavljajući pokreti zgloba i ruke kao što su: zidari, moleri, perači prozora, kopači, stolari, daktilografi, stomatolozi, violinisti, hirurzi, gitaristi, pijanisti, itd. Najčešće se javlja između 35. i 50. godine, jednako kod oba pola. U više od 75% slučajeva se javlja na dominantnoj ruci. Kako nastaje teniski lakat Nastaje kao posljedica ponavljanog mehaničkog preopterećenja spoljnog koštanog polazišta mišića zbog aktivnosti rukom, prilikom kojih se ispružaju šaka i prsti ili se podlaktica okrće tako da gleda prema gore ili ako se kombinuju navedene kretnje. Simptomi • bol u području lateralnog epikondila lakta (intenzitet bola može varirati od blagog bola nakon aktivnosti, do stalnog koji onemogućava bilo kakvu aktivnost) • mada je bol najčešće lokalizovan, može se i širiti duž mišića podlaktice, • smanjenje snage šake (bolesnici ne mogu podići šolju kafe, rukovati se, okrenuti ključ u bravi…),

26

Samopomoć i liječenje

Teniski lakat

Primarijus mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmakoinformatike

mo je tek pomoć ka povratku punim • bol na spoljnoj strani podlaktice, ispod zgloba lakta, radnim i sportskim opterećenjima a • bol izazvana savijanjem ili podizanikako trajno rješenje. njem ruke (bol može trajati samo za vrijeme neke aktivnosti ili konLiječenje stantno), • Najbolje rezultate daje liječenje • osjetljivost na dodir u području lakta, koje se sastoji od odmora, uz edu• podlakticu je teško ili nemoguće kaciju osobe o potrebi promjene uoispraviti bez popratnih bolova, bičajenog korištenja ruku prilikom svakodnevnih aktivnosti. Samopomoć i liječenje • OTC lijekovi (tablete ili kreme Najvažnije za liječenje je blagovresa rashlađujućim efektima) najmena i pravilna dijagnostika oboljenja češće mogu pomoći kod oslobakao i što ranije započinjanje s terapijom. đanja boli. Uspjeh terapije zavisi o stepenu ošteće- • Fizikalna terapija pomaže da se nja, trajanju simptoma kao i ranije neunađe najbolji položaj prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti te taspješnih pokušaja liječenja. ko ublaži bol u laktu. RehabilitacijSamopomoć ske vježbe za bol u laktu su ključne • led ili hladne obloge primijeniti što za oporavak. je prije moguće, nekoliko puta dnevBolovi u laktu uslovljeni teniskim lakno, po petnaestak minuta, kako bi tom često prolaze s vremenom, ali ako se smanjio otok, • bilo bi dobro vježbati istezanje mu- mjere samopomoći, liječenja OTC preparatima, odmorom i fizikalnim tretmaskulature šake i prstiju, • veoma je važno izbjegavati pokrete nom ne pomažu, ljekar može predložiti i operativni zahvat. koji izazivaju bol, Povratak radnim i sportskim aktiv• kompresija - elastičnom folijom ili zavojem zamotati ozlijeđeno pod- nostima je individualan.Veoma je važno istaći da prerani povratak aktivnostiručje, • korištenje ortopedskih pomagala sa- ma može i pogoršati simptome.


Z D R A V S T V O

O

či su neobično važan paran organ preko kojih dobijamo većinu informacija o spoljnom svijetu. Zbog njihove izloženosti spoljnom svijetu i mogućim povredama odgovarajuća zaštita očiju se nameće kao imperativ. Zaštita očiju od sunca se najčešće odnosi na zaštitu od ultravioletnog zračenja. Sunčeva svjetlost, osim vidljivog zračenja koga vidimo, ima u svome spektru i infracrveno toplotno zračenje, kao i visokoenergetsko ultravioletno zračenje. Izlaganje visokim dozama ultravioletnog zračenja može da dovede do različitih oštećenja na koži što je tokom ljeta naročito prisutno i o čemu se mnogo priča i štiti koža. Manje je poznato da i oči mogu da se oštete ako se ne zaštite od jakog sunca. Samo izlaganje visokim dozama UV zračenja ne mora da bude samo na direktnom suncu, već može da bude prisutno i u prisustvu oblaka, kao i zbog refleksija bilo sa snijega ili sa vode ili neke druge površine. Akutno oštećenje oka UV zracima se najčešće dešava nekoliko sati nakon varenja bez korišćenja odgovarajuće zaštite. U osnovi, dolazi do oštećenja i ljuštenja epitela rožnjače što je jako bolno stanje i sve dok se sam epitel ne oporavi bolovi i zamućenost vida ne prestaju. Pacijenti za ovo stanje često kažu da ih je „uhvatio aparat“. Isti mehanizam se dešava i nakon dugotrajnog gledanja u snijeg na planini tokom sunčanog dana bez korišćenja odgovarajuće zaštite. To stanje se zove snježno sljepilo i ima isti uzrok. Ostala oštećenja oka ne nastupe odmah, već treba proći više godina, pa i desetina godina, dok ne postanu vidljiva. Najčešća oštećenja oka kojima doprinosi izlaganje UV zračenju su katarakta, oštećenje endotela rožnjače i makularna degeneracija. Kako se radi o ozbiljnim stanjima od velike je važnosti dati sve od sebe da se i ne jave. Najbolja zaštita očiju od UV zračenja se ostvaruje nošenjem odgovarajućih zaštitnih sunčanih naočara koje u sebi imaju filter za UV svjetlost. Takođe, od pomoći je nošenje odgovarajuće zaštite za glavu kojom se sprečava direktna izloženost suncu glave i područja očiju. Svakako nije dobro gledati direktno u sunce bez odgovarajuće zaštite. Iako je prilično rijedak fenomen,

Zaštita očiju

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

valja spomenuti da oči treba štititi tokom pomračenja sunca korišćenjem odgovarajućih filtera. Mehaničke povrede oka različitim projektilima su veoma česte. Obično tokom rada se dešava da se sa nekog alata ili sa materijala koji se obrađuje odlomi mali komad koji ima prilično veliku energiju i koji može da se zabije u oko ili čak da ga probije. Uobičajeni naziv za metalni opiljak koji se zabio u oko je špena. Ovo uopšte ne treba shvatati neozbiljno jer su povrede očiju česte zbog same prirode vida jer gledamo u ono što radimo i samim tim oči su najizloženije povredama. Jedini ispravan način da se zaštite oči od mehaničkih povreda je da se prije bilo kakvog rada stave odgovarajuće zaštitne naočare koje će se držati na glavi sve dok postoji mogućnost da

se nešto zarije u oko. Na ovaj način energiju projektila koji bi ušao u oko i oštetio ga primaju zaštitne naočare i u najgorem slučaju ako se oštete mogu da se kupe nove.

27


Z D R A V S T V O

A

pneja u spavanju predstavlja poremećaj spavanja kod kojeg dolazi do ponavljajućih prekida disanja ili smanjenja protoka vazduha kroz disajne puteve koji traju 10 i više sekundi. Apneja u spavanju može biti centralna, opstruktivna i mješovita. Centralna apneja u spavanju je obično posljedica moždanih, neuromišićnih i kardioloških oboljenja. Opstruktivna apneja u spavanju se javlja kao posljedica djelimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva uz prisutan rad disajne muskulature. Pacijent, u stvari, ne može da diše jer postoji prepreka (opstrukcija) najčešće zbog zapadanja jezika i opuštanja mekih struktura ždrijela. Faktori rizika za opstruktivnu apneju u spavanju su: muški pol, gojaznost, kratak i širok vrat, varijacije izgleda usne duplje, kraniofacijalne abnormalnosti, upotreba antidepresiva, konzumiranje alkohola i drugi. Opstruktivna apneja u spavanju se češće javlja kod određenih oboljenja kao što su kardiovaskularna oboljenja (poremećaji ritma, naročito fibrilacija atrija, srčana slabost, infarkt miokarda, hipertenzija), hronična opstruktivna bolest pluća, hipotireoza, akromegalija, šećerna bolest i druga oboljenja.

Apneja u spavanju - faktori rizika, simptomi i liječenje

Dr Sanja Glišić, spec. pulmolog, ZU “Pulmo S”, Teslić, pulmos-teslic.ba, polisomnografija.ba

Dnevni simptomi su nespecifični i obično pacijent zbog toga luta od jednog do drugog ljekara. Najčešći dnevni simptomi su buđenje suvih usta, umor i dnevna pospanost, jutarnja glavobolja, nedostatak koncentracije, zaboravnost, česte promjene raspoloženja, seksualna disfunkcija i impotencija. Ukoliko se ne liječi, opstruktivna apneja u spavanju može izazvati različite posljedice, od kojih je najteža iznenadna smrt u spavanju. Ostale posljedice neliječene opstruktivne apneje u spavanju su povišen krvni pritisak, srčane aritmije (naročito fibrilacija atrija), infarkt miokarda, plućna embolija, šećerna bolest, šlog, depresija, impotencija, lošiji kvalitet života i druge posljedice. Dijagnoza apneje u spavanju zahtijeva iscrpnu anamnezu, klinički pregled i noćnu polisomnografiju, kao zlatni standard za postavljanje dijagnoze. Ukoliko postoji sumnja na ovo oboljenje prvo se obavi razgovor sa pacijen-

tom radi dobijanja detaljnih podataka o simptomima, anamnezi spavanja, pratećim oboljenjima i trenutnoj terapiji koju pacijent koristi. Preporučuje se da se prije polisomnografskog pregleda ispune i određeni dijagnostički upitnici kao što je STOP BANG, Berlinski upitnik, Epworthova skala za pospanost a po potrebi i drugi testovi. PRAVILA OCJENJIVANJA • Za opštu populaciju • OSA – Nizak rizik: DA na 0 - 2 pitanja • OSA – Umjeren rizik: DA na 3 4 pitanja • OSA – Visok rizik: DA na 5 - 8 pitanja • ili DA na 2 ili više od 4 STOP pitanja + muški pol • ili DA na 2 ili više od 4 STOP pitanja + BMI > 35kg/metru kvadratnom • ili DA na 2 ili više od 4 STOP pitanja + obim vrata veći od 41 cm (žene), tj. 43 cm (muškarci)

STOP – BANG UPITNIK Da •

Slika 1. Mehanizam nastanka opstruktivne apneje u spavanju

Simptomi opstruktivne apneje u spavanju su nespecifični i mogu biti noćni i dnevni. Noćne simptome najčešće primijete druge osobe, koje spavaju sa pacijentom. Pacijenti su rijetko svjesni noćnih simptoma i obično partner upozori pacijenta da nešto nije u redu. Najčešće se javlja glasno hrkanje, prestanak disanja, često buđenje, prekidi sna kojih se pacijent obično ne sjeća, osjećaj gušenja i davljenja, nemiran san i zastrašujući snovi, gorušica, izraženo noćno znojenje i drugi simptomi. 28

Da • Da •

Slika 2. Primjer STOP BANG upitnika

Da • Da • Da • Da • Da •

Ne S (hrkanje, eng. snore) • Da li glasno hrčete (glasnije od normalnog govora, dovoljno glasno da se čuje iz susjedne prostorije, ili da Vas partner udara laktom zbog hrkanja u toku noći)? Ne T (umor, eng. tired) • Da li se često osjećate umorno, iscrpljeno, ili pospano tokom dana (na primjer za vrijeme upravljanja vozilom ili razgovora)? Ne O (prekid u disanju, eng. observed) • Da li je neko primijetio da ste prestali da dišete ili da se gušite tokom spavanja? Ne P (povišen krvni pritisak, eng. pressure) • Da li imate ili se trenutno liječite od povišenog krvnog pritiska? Ne B (Indeks tjelesne mase, eng. BMI) • Indeks tjelesne mase veći od 35 kg/metru kvadratnom? Ne A (godine života, eng. age) • Stariji od 50 godina? Ne N (obim vrata, eng. neck) • Obim vrata veći od 41 cm (žene), tj. 43 cm (muškarci)? Ne G (pol, eng. gender) • Muški pol?


Z D R A V S T V O

Nakon uzimanja iscrpne anamneze i ispunjavanja upitnika obavlja se detaljan klinički pregled, uz mjerenje tjelesne težine, tjelesne visine i obima vrata. Zlatni standard u postavljanju dijagnoze apneje u spavanju je cjelonoćna polisomnografija. Ovim pregledom se prikupljaju podaci o dužini spavanja, dužini i vrstama prekida disanja tokom spavanja, zasićenosti krvi kiseonikom, položaju tijela prilikom spavanja i pulsu. Ovi podaci su bitni za postavljanje dijagnoze i određivanje težine apneje u spavanju, od čega zavisi dalje liječenje. Polisomnografija se dijeli na četiri tipa, zavisno od broja parametara posmatranja (moždana aktivnost, mišićni tonus, pokreti očiju, pokreti nogu, disajni pokreti, hrkanje, protok vazduha, zasićenje krvi kiseonikom) te da li se radi pod video-nadzorom ili ne.

Opšte mjere podrazumijevaju: U terapiji se koriste i različite vrste • redukciju tjelesne težine, tzv. mandibularnih aparata. • higijenu spavanja Literatura: • izbjegavanje sedativa i alkohola 1. Epstein LJ, Kristo D, Strollo PJ, Friedman N, prije spavanja Malhotra A, Patil SP et al. Clinical guidelines • održavanje prohodnosti nosa for the evaluation, management and long-term care of obstructive sleep apnea in adults. J Clin • izbjegavanje spavanja na leđima. Sleep Med 2009;5(3):263-276. Za liječenje apneje u spavanju mo- 2. AASM. AASM Manual for the Scoring of Sleep gu se koristiti i određene vježbe koje su and Associated Events, Version 2.0.2 namijenjene za jačanje mišića mekog 3. Punjabi NM. The Epidemiology of Adult Obstructive Sleep Apnea. Proc Am Thorac Soc nepca i mekih struktura vrata. 2008;5:136-143. Najčešće se za liječenje apneje u 4. Kapur VK, Auckley DH, Chowdhuri S, Kuhlmann DC, Mehra R, Ramar K, Harrod CG. Clinical pracspavanju koriste aparati (CPAP, APAP, tice guideline for diagnostic testing for adult obBiPAP) koji duvaju vazduh pod povistructive sleep apnea: an American Academy of šenim pritiskom u disajne puteve i Sleep Medicine clinical practice guideline. J Clin Sleep Med. 2017;13(3):479–504. na taj način ih održavaju prohodnim. 5.

Slika 4. Primjer CPAP aparata

Hirurško liječenje sastoji se u anatomskoj rekonstrukciji anomalija gornjih disajnih puteva ili djelomičnom odstranjenju tkiva ždrijela (krajnici, meko nepce, resica).

Slika 3. Primjer postavljanja aparata za polisomnografiju

Težina apneje u spavanju se određuje na osnovu AHI indeksa. AHI indeks predstavlja broj prekida disanja tokom jednog sata spavanja. U zavisnosti od AHI indeksa, apneja u spavanju može biti: • AHI Indeks od 6 do 15 – laka apneja u spavanju • AHI Indeks od 16 do 30 – srednje teška apneja u spavanju • AHI Indeks preko 30 – teška apneja u spavanju Prilikom procjene težine opstruktivne apneje u spavanju pored AHI indeksa moraju se uzeti u obzir i prisustvo ili odsustvo dnevne pospanosti, da li se pacijent žali na loš kvalitet spavanja te prisustvo drugih oboljenja i gojaznosti. U liječenju se primjenjuju opšte mjere, vježbe, CPAP aparat, hirurško liječenje, mandibularni aparati...

Hedner J, Franklin K, Peker Y. Coronary artery disease and sleep apnea.In:Krzger MH, Roth TT, Dement WT, editors. Principles and practice of sleep medicine, 5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier;2011. pp. 1393-1399. 6. Yumino D, Tsurumi Y, Takagi A, Suyuki K, Kasanuki H. Impact of obstructive sleep apnea on clinical and angiographic outcomes following percutaneous coronary intervention in patients with acute coronary syndrome. Am J Cardiol 2007;99:26-30. 7. Glantz H, Thunstrom E, Herlitz J, Cederin B, Nasic S, Ejdeback J, Peker Y. Occurence and Predictors of Obstructive Sleep apnea in a Revascularized Coronary Artery Disease Cohort. Ann Am Thorac Soc 2013; 10 (4):350-356. 8. Lee CH, Khoo SM, Tai BC, Chong EY, Lau C, Than Y et al. Obstructive Sleep Apnea in Patients Admitted for acute Myocardial Infarction. CHEST 2009;135:1488-1495. 9. Peker Y, Kraiczi H, Hedner J, Loth S, Johansson A, Bende M. An independent association between obstructive sleep apnoea and coronary artery disease. Eur Respir J 1999;14(1):179-84. 10. Peker Y, Hedner J, Kraiczi H, Loth S. Respiratory disturbance index: an independent predictor of mortality in coronary artery disease. Am J Respir Crit Care Med 2000;162(1):81-6. 11. Peker Y, Hedner J, Norum J, Kraiczi H, Carlson J. Increased incidence of cardiovascular disease in middle-aged men with obstructive sleep apnea: a 7-year follow-up. Am J Respir Crit Care Med 2002;166(2):159-65. 12. Peker Y, Carlson J, Hedner J. Increased incidence of coronary artery disease in sleep apnoea: a long-term follow-up. Eur Respir J 2006;28(3):596-602.

Slika 5. Primjer mandibularnog aparata

SPECIJALISTIČKA PULMOLOŠKA AMBULANTA

Pulmo S Dr Sanja Glišić 066/134-081 Branka Radičevića bb (iza Doma zdravlja)

Teslić

• Spec. pregled djece i odraslih • Alergotestiranje • Spirometrija • Polisomnografija • Ultrazvuk pluća i abdomena • Očitavanje rendgenskih snimaka pluća

29


Z D R A V S T V O

U

Banji vrućici se, osim balneofizikalne terapije kod pacijenta, uvijek vodilo računa o ishrani, potrebnim dijetama, ali i o posebnoj, zdravoj ishrani. Postoje brojni navodi o tome kako specifična prehrana ili pojedine namirnice pomažu u liječenju reumatoidnog artritisa. U ovom tekstu ćemo ponuditi nekoliko savjeta za prehranu. Plava riba: Poznato je da losos, skuša, tuna i srdela obiluju omega-3 masnim kiselinama koje direktno djeluju na imuni sistem. Takođe, masti morskog porijekla sprečavaju proizvodnju leukotriena B4 – upalne materije koja je odgovorna za simptome artritisa. Rezultati jedne studije su pokazali da su ispitanici unosom samo 10 g/dan ulja iz jetre bakalara smanjili upotrebu lijekova za 30%. Osim navedenog, konzumacija ribe osigurava unos kalcijuma, magnezijuma, fosfora, fluora, joda i bjelančevina - materija koje imaju važnu ulogu u izgradnji koštane mase. Povrće i voće: Svakodnevni unos svježeg povrća i voća sprečava nastajanje upalnih materija. Toplo, lagano kuvano povrće poput artičoke, kelja, brokolija, kelerabe, celera, komorača, praziluka, blitve, repe, šparoga, mahuna i pasulja pozitivno utiču na oslabljeni imunološki sistem. Masline, luk i bijeli luk ublažavaju zapaljenja. Konzumacija povrća (2-3 serviranja dnevno) smanjuje rizik nastanka reumatoidnog artritisa za 60%, u odnosu na smanjeni unos povrća (manje od jednog serviranja dnevno), potvrđuju naučnici s Harvarda. Bobičasto voće je bogat izvor fitonutrijenata, posebno antocijana i elagitanina koji djeluju protivupalno. Sadrži maksimalnu količinu hranjivih materija ako se konzumira svježe, a ne u sklopu nekog recepta koji zahtijeva pečenje. Odlično je ako se uzima kao međuobrok ili kao dodatak voćnoj salati. Sjemenke: Bućine, lanene i sjemenke sezama predstavljaju koncentrisani izvor „dobrih masnoća“ kao što su: omega-3 masne kiseline, alfa linolenska kiselina te jednostruko nezasićene masti, npr. oleinska kiselina. Dobar su izvor mangana, cinka, bakra, magnezijuma i vitamina E, potrebnih za zdravlje kostiju i zglobova. Ta činjenica je važna, budući da su istraživanja dokazala deficit cinka, magnezijuma, bakra, kalijuma te vitamina B6 u oboljelih od reumatoidnog artritisa. Masline i maslinovo ulje: Svakodnevnim unosom maslinovog ulja može 30

ZTC Banja vrućica

Prehrana kod reumatoidnog artritisa

Prim. dr med. Jelena Bogdanić, fizijatar

se unijeti 25 mg fenolnih materija, što je dovoljna količina za zaštitni učinak na zdravlje, naročito na zdravlje srca. Oleuropein je komponenta iz fenolne skupine, izolovan iz lišća i ploda masline. To je, prije svega, snažan antioksidans, koji ima izraženo antimikrobno djelovanje te antivirusni učinak. Snižava šećer u krvi, povišeni krvni pritisak te djeluje protivupalno i antireumatski. Osim toga, u maslinovom ulju je dokazana i prisutnost fenola oleokantala koji čini oko 10% ukupnih fenolnih sastojaka. Prema istraživanju naučnika, objavljenom 2006. godine u časopisu EuropeanJournalof Lipid ScienceandTechnology, oleokantal u ljudskom organizmu djeluje protivupalno, vrlo slično djelovanju ibuprofena.

Kafa bez kofeina može povećati rizik od razvitka reumatoidnog artritisa. Istraživanje pod nazivom IowaWomen’sHealthStudy u koje je uključena 31000 žena, starosti od 55 do 69 godina, provedeno je u periodu između 1986. i 1997. godine. Uspoređeni su slučajevi 158 žena kod kojih se razvio reumatodini artritis i onih kod kojih se bolest nije pojavila. Žene koje su pile četiri ili više šoljica kafe bez kofeina dnevno imale su više nego dvostruko veću šansu za razvoj reumatoidnog artritisa. Istovremeno nije ustanovljena nikakva veza između konzumiranja kafe s kofeinom i razvoja reumatoidnog artritisa. Kurkuma - paprena, topla i gorkoslatka, s blagim mirisom koji podsjeća

na đumbir s kojim je u rodu, kurkuma je poznata kao jedan od sastojaka koji se koriste za izradu curry praha. Kurkuma je izvor fitonutrijenata kurkumina koji ima snažna protivupalna svojstva . U nedavnoj studiji provedenoj s pacijentima oboljelim od reumatoidnog artritisa uočeno je da je kurkumin smanjio trajanje jutarnje ukočenosti, produži vrijeme hodanja te smanjio oticanje zglobova. Đumbir sadržava vrlo snažne protivupalne spojeve gingerole. Upravo su gingeroli razlog zbog kojeg je 75% pacijenata s artritisom osjetilo smanjenje bolova i/ili oticanje nakon što su jeli đumbir. Đumbir je koncentrisani izvor magnezijuma, vitamina B6, kalijuma, mangana i bakra. Možete ga koristiti kao začin uz povrće, piletinu te riblja jela. Topli oblozi od đumbira korisni su za ublažavanje bola kod artritisa i gihta. Recept za obloge od đumbira Stavite 50 grama đumbirovog praha u vrećicu, koja mora biti od pamučnog poroznog platna.U 5-litarskom loncu prokuvajte tri litra vode. Skinite poklopac i pustite da kroz paru izađe sav hlor. Ubacite vrećicu s đumbirom i kuvajte na tihoj vatri pet minuta. Sklonite s vatre i iz vrećica iscijedite đumbirov sok da dobijete vodu blijedožute boje. U đumbirovoj vodi potopite pamučne krpe i ostavite ih u lavoru da se malo ohlade. Zatim napola iscijedite i nanesite ih na bolna mjesta po tijelu. Svake večeri perite noge u đumbirovoj vodi, jer je to povoljno za san.



Z D R A V S T V O

P

roblemi sa kožom na moru i putovanjima su česti i mogu da izazovu neprijatnosti, ali i značajan zdravstveni rizik. Doktorka Svetlana Đurišić iz Dermatološke ordinacije Dermatim iz Beograda savetuje kako da ih efikasno prevaziđete i koja je prva pomoć za najčešće kožne probleme. *** 1. Opekotine od sunca Svako dobijanje tena smatra se oštećenjem kože od sunca. Neophodno je da koristite kreme sa zaštitnim faktorom (SPF 50), nosite odeću dugih rukava i izbegavate boravak na suncu u periodu od 10 do 16 sati. Imajte u vidu da je ultraljubičasto zračenje veći faktor za starenje kože nego svi drugi kojima smo izloženi zajedno. Takođe je i najveći faktor rizika za rak kože, a samo jedan slučaj izgorele kože u detinjstvu duplira rizik od melanoma tokom života. Negativan uticaj sunčevog zračenja se akumulira tokom života. Više od 20 minuta izlaganja kože suncu, bez adekvatne zaštite, dovešće do toga da koža počne da gori. To može biti neprimetno i dovesti do toga da se kasnije tokom večeri formiraju plikovi. Ohladite kožu tuširanjem ili vlažnim peškirom. Kožu posušite tapkanjem peškirom i nanesite hidrirajuća sredstva za zarastanje, pantenol, aloe vera, vitamin C, vitamin E i druge antioksidanse. Ako su se plikovi formirali nemojte im uklanjati površinu, koristite sredstva sa antiseptičnim svojstvima poput cicaplasta. Vodite računa da unosite i dovoljno tečnosti kako biste sprečili dehidra-

Prva pomoć za kožne probleme na moru Dr Svetlana Đurišić, spec. dermatology

taciju i omogućili koži brži oporavak. Ukoliko je neophodno, uzmite paracetamol ili ibuprofen protiv bola. *** 2. Ubodi insekata Žaoku ose ili pčele treba polako izvaditi iz kože ako je zaostala. Poželjno je koristiti gazu ili ivicu nekog predmeta. Čupanje pincetom ili ceđenje bi moglo dovesti do oslobađanja veće količine otrova. Oprati vodom i sapunom i naneti malo sirćeta ili sode bikarbone. Ako je mesto uboda oteklo, naneti bilo koji od kortikosteroida. Ako postoji alergijska reakcija na ubod, pojaviće se otoci i van mesta uboda. Tada je neophodno potražiti pomoć lekara. Ubod krpelja zahteva njegovo uklanjanje iz kože. Ako ste u mogućnosti, krpelja stavite u bočicu i odnesite u

mikrobiološku laboratoriju da se ispita da li je zaražen. Ako to ne možete uraditi, kroz šest nedelja od uboda, uradite titar antitela na Boreliu Burgdorferi. *** 3. Šta kada vas ožari meduza Meduze se obično nalaze u toplim morima, a zbog klimatskih promena sve su češće i u našim krajevima, na Jadranu i Mediteranu. Ako vas ožari meduza osetićete peckanje, žarenje, svrab pa i bol, uz crvenilo i ponekad plikove. Većina opekotina od meduza će proći posle najviše nekoliko dana bez komplikacija i uz blagu pigmentaciju koja će se takođe kasnije povući. Ukoliko primetite da vas je ožarila meduza, potrebno je isprati morskom vodom mesto i nežno ukloniti pipke pincetom ukoliko su ostali na koži, a onda umiriti opekotine hladnom oblogom. Može se naneti i krema sa antihistaminikom ili područje isprati razblaženim alkoholnim sirćetom (50:50). Ukoliko se jave alergijske reakcije ili glavobolja, mučnina i nesvestica, odmah se javite lekaru. *** 4. Šta kada se stane na ježa Čest problem na moru su i iglice od ježa. Ukoliko vam se desi da stanete na njega i završite sa iglicama u nozi bilo bi dobro da posetite dermatologa. U ordinaciji će vam stručno i brzo izvaditi iglice i očistiti rane kako se ne bi zagnojile. Iako će iglice i same ispasti posle nekog vremena, bilo bi bolje da se one što pre uklone kako biste izbegli bolove i rizik od infekcije. Pri vađenju je važno koristiti sterilne igle i pincete kao i sredstsva za dezinfekciju. Dermatolog može prepisati i antibiotsku mast.

(https://dermatim.rs)

32


Z D R A V S T V O

P

rekanceroze su promjene na koži i sluznicama, kod kojih postoji potencijal razvijanja prave maligne neoplazije, pri čemu u histološkoj strukturi ovih lezija već postoje atipije nukleusa. Cornu cutaneum Kožni rog se definiše kao adherentna keratotična proliferacija, čija je visina dva puta veća od prečnika baze roga. Manifestuje se hiperkaratoitičnim, kupastim nodusom, bjeličaste ili žućkaste boje, koji podsjeća na kožni rog. Najčešće se lokalizuje na licu, donjoj usni, nosnicama i ušima starijih osoba, kao keratotični izraštaj u vidu roga žućkasto-mrke boje, sa eritematoznom i nekad infiltrovanom bazom. Diferencijalno dijagnostički treba misliti na spinaliom i keratoakantom. Dijagnoza se uglavnom postavlja na osnovu kliničkog nalaza, uz PH analizu. Hirurška ekscizija je metod izbora u liječenju ovih promjena.

Prekancerozne kožne promjene

Dr med. Kristina Zrnić-Vranješ, dermatovenerolog

obraza, ušnih školjki, dorzuma šaka, spoljašnjih strana podlaktica. Solarna keratoza se manifestuje kao adherentna bjeličasto-žućkasta skvama na eritematozno-mrkoj osnovi U oko 20% slučajeva solarna keratoza, poslije više decenija, uzrok je maligne alteracije u spinocelularni karcinom. Diferencijalno-dijagnostički treba misliti na seboroičnu keratozu. Metode liječenja su: elektrodesikacija, krioterapija tečnim azotom, lokalna primjena 5% 5-fluorouracil krema.

Obično nastaje pod dejstvom ultravioletnog (UV) zračenja, dejstvom hemijskih kancerogena, kod imunosuprimiranih i genetski predisponiranih osoba. Tri puta se češće javlja kod muškog pola oko 60. godine života. Predilekciona mjesta su fotoeksponirane regije lica, dorzum šaka i podlaktice. Keratoakantom je kupolasti tumor, promjera do dva centimetra, boje kože ili crvene boje, s keratotičnim čepom u centru. Obično spontano involuira, u periodu od dvije godine sa pojavom ožiljka. Keratoakantom, koji traje duže od tri Keratoacanthoma mjeseca, mora se hirurški ekscidirati u Keratoakantom je tumorska promje- cjelosti i histološki pregledati. na tipa pseudoepiteliomatozne hiperplaDiferencijalno dijagnostički treba mizije porijekla spinoznih ćelija piloseba- sliti na spinocelularni karcinom. cealne jedinice. Liječi se operativno.

Leukoplakia Oboljenje se češće javlja kod muškaraca na oralnoj, analnoj i genitalnoj sluznici (mukozama i semimukozama). Leukoplakija nastaje kao posljedica dejstva hroničnih faktora iritacije sluznice, posebno pušenja, karioznih zuba i loših proteza. Javlja se u vidu bjeličastih, adherentnih, sjajnih, i jasno ograničenih plakova na sluznicama. Maligno alteriše u spinaliom u 4% slučajeva tokom 20 godina. Diferencijalno dijagnostički treba misliti na oralni lihen planus, mukozne plakove u II stadijumu sifilisa i kandidijazu. Načini liječenja su: krioterapija, elektrodesikacija, citostatski kremovi, hirurška ekscizija. Keratosis solaris (Keratosis actinica) Iako se najčešće javlja kod starijih osoba, nastanak aktinične keratoze je u direktnoj vezi sa izlaganjem sunčevoj svjetlosti. Keratosis solaris je lokalizovana na fotoeksponiranim regijama: čela, nosa, 33


Z D R A V S T V O

Aktivnosti u zajednici, psihosocijalna podrška

Terapijsko jahanje Pripremile: Dragana Latinović, dipl. socijalni radnik, i Nikolina Krivošija, dipl. psiholog JU Centar za obrazovanje i vaspitanje i rehabilitaciju slušanja i govora Banjaluka

34


Z D R A V S T V O

J

avna ustanova “Centar za obrazovanje i vaspitanje i rehabilitaciju slušanja i govora” Banjaluka, u saradnji sa organizacijom “Energija života”, realizuje Projekat pod nazivom „Terapijsko jahanje u cilju unapređenja psihomotornog razvoja djece sa poteškoćama u razvoju“. Ovaj projekat je podržao Projekat mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg provodi Asocijacija za stanovništvo i razvoj (Association Institute for Population and Development - IPD), u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva, uz podršku Vlade Švajcarske.

Opšti cilj projekta je povećanje socijalne uključenosti djece sa posebnim potrebama, primjena novih terapijskih metoda u procesu rehabilitacije, unapređenje usluga kao i promocija hipoterapije i terapijskog jahanja kao metode od velikog značaja za (re)habilitaciju osoba sa posebnim potrebama, prvenstveno za djecu i njihov rani rast i razvoj. U ovom projektu je učestvovalo 20-oro djece iz Centra, uzrasta šest do 15 godina, sa oštećenjem sluha, kao i djeca sa određenim razvojnim poteškoćama (Down sindrom, mješoviti specifični poremećaji razvoja i pro-

Parakonjaništvo Banjaluka 2022. Konjički klub „Energija života“ iz Banjaluke organizovao je 10. jula 2022. godine Peto prvenstvo Republike Srpske u parakonjaništvu „Banjaluka 2022“. Posljednjih decenija, konji su preuzeli terapijsku ulogu te su kao takvi na leđima ponijeli i učenike Centra za obrazovanje i vaspitanje i rehabilitaciju slušanja i govora Banjaluka do medalja i pehara za osvojena prva mjesta u sve tri takmičarske kategorije. Prvenstvo je održano u Centru za obuku Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, koje je ustupilo svu infrastrukturu potrebnu za održavanje ove manifestacije. Ovo je bila posljednja planirana aktivnost kojom je završen Projekat Terapijsko jahanje u cilju unapređenja psihomotornog razvoja djece sa smetnjama u razvoju. žimajući poremećaji razvoja). Učesnici su prošli kroz nekoliko faza: od početnog teorijskog dijela (upoznavanje sa vrstama i ishranom konja, prirodnim potrebama konja, ponašanjem u štali i sličnog) do naprednijih faza koje su podrazumijevale hipoterapiju i terapijsko jahanje. Nakon završne faze jedan broj učesnika koji su stekli vještine za sportsko jahanje su izabrani da se dalje pripremaju za takmičenje na Prvenstvu Republike Srpske u parakonjaništvu, a koje je održano 10. jula 2022. godine u Banjaluci. Centar za obrazovanje i vaspitanje i rehabilitacuiju slušanja i govora Banjaluka, pored redovnih tretmana i usluga (slušno-govorne, logopedske i senzorno-integrativne vježbe, vježbe reedukacije psihomotorike i muzičko-

ritmičkih stimulacija, kao i usluge psihosocijalne podrške), trudi se da uvede i nove aktivnosti koje će biti od koristi djeci sa smetnjama u razvoju, a jedna od njih je zasigurno i terapijsko jahanje. Iz tog razloga ovaj projekat ima veliki značaj, budući da su zaposleni u Centru uočili brojna poboljšanja i napredak djece, uključene u terapijsko jahanje, i to u različitim sferama psihomotornog razvoja: evidentno je poboljšanje krupne i fine motorike, bolje držanje tijela, koordinacija pokreta, statička i dinamička ravnoteža, razvoj empatije, socijalnih vještina, bolja orijentacija u vremenu i prostoru, kao i smanjen broj ispada u ponašanju. Uzimajući u obzir da su svi učesnici prije uključivanja u program terapijskog jahanja testirani različitim standardizovanim testovima (testovi ličnosti, psihomotornih sposobnosti, Inventar anksioznosti, i drugi), konkretni rezultati projekta terapijskog jahanja biće poznati nakon završetka svih planiranih aktivnosti i retestiranja uključenih korisnika usluga Centra. Tada će biti moguće precizirati za svako dijete zasebno koliki je napredak postignut i u kojoj oblasti psihomotornog razvoja. Napomena: Za objavljivanje fotografija dobijena je saglasnost roditelja.

35


Z D R A V S T V O

T

jelesni dismorfični poremećaj se definiše kao preokupacija jednim ili više uočenih nedostataka u fizičkom izgledu koji nisu primjetni ili izgledaju neznatno drugim ljudima (American Psychiatric Association, 2013). Osobe sa tjelesnom dismorfijom često obraćaju pažnju na svoj fizički izgled te u poseban fokus stavljaju onaj dio tijela koji percipiraju kao nesavršenost ili nedostatak. Zbog svega navedenog, u stanju su da razviju različita ponašanja i rituale kojima nastoje da umanje, zamaskiraju ili „poprave“ nedostatak poput: provođenja po nekoliko sati ispred ogledala, pokušaja da šminkom ili odjećom izvrše korekciju, traženje sigurnosti od drugih osoba te odlaženje na kozmetičke i hirurške tretmane. Ova zaokupljenost značajno ih ometa na način da im remeti socijalno i/ili radno funkcionisanje, dovodeći do generalno sniženog psihološkog blagostanja. Ove osobe su u stanju da sebe opisuju na različite načine, mahom koristeći pridjeve koji sadrže ideje neprivlačnosti i defektnosti. Ono što je karakteristično jeste da i ako neki fizički nedostatak postoji, on je uočljiv ali obično ne do te mjere da bi ometao svakodnevnu konverzaciju. Preokupacije koje osoba ima mogu da uključe bilo koji dio tijela, a obično obuhvataju lice i glavu sa fokusom na nos, kosu i kožu lica. Nije rijetkost da ove osobe bivaju značajno anksiozne, pogotovo ukoliko razmišljaju na način da će ih drugi osuđivati, ogovarati ili vrijeđati zbog njihovog izgleda što može dovesti i do raznih vidova socijalnog povlačenja, izolacije i depresivnih epizoda. Kod pojedinaca je moguće i javljanje suicidalnih ideacija kao i pokušaja suicida (Phillips i Menard, 2006). Kliničke smjernice za rad sa osobama kod kojih postoji tjelesna dismorfija, a koje preporučuje engleski Institut za zdravlje i izvrsnu njegu uključuju kognitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) i psihofarmakoterapiju (NICE, 2005). KBT prosječno obuhvata 22 seanse i počinje sa tri uvodne tokom kojih se provode psihoedukacija, ispitivanje motivacije, formulacija slučaja i postavljanje tretmanskih ciljeva (Wilhem, Philips i Steketee, 2013). Kognitivno-bihejvioralna terapija kao tretmanski pristup polazi od stanovišta da naše emocije i ponašanja nisu uzrokovani samom situacijom već načinom kako interpretiramo tu situaciju. Konkretno, osobe sa tjelesnom dismorfijom nisu uznemirene samim 36

Terapijski pristupi

Kognitivno-bihejvioralna terapija kod tjelesne dismorfije Pripremio: Aleksandar Golubović, master psihologije i kognitivno-bihejvioralni terapeut pod supervizijom, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, Derventa

fizičkim nedostatkom, već razmišljanjem koje imaju o njemu. Na primjer, osoba čija tjelesna dismorfija obuhvata estetski nesavršen nos, svaki put kada se pogleda u ogledalo opaža svoj nos, tumačeći ga kao ogromnu fizičku manu, kada počinje da doživljava različite automatske misli i odmažuće zahtjeve prema sebi poput: „Drugi će odmah ovo da primijete“, „Sigurno će me komentarisati“, „Ja se moram svima svidjeti kako bih bio/bila srećan/srećna, a zbog nosa to ne mogu“, i slično. Za razliku od njih, osobe bez ovog problema će svoj percipirani nedostatak opažati na realističniji i objektivniji način kao, na primjer: „Da, moj nos jeste nesavršen, ali i kao takav me ne sprečava da živim život koji želim“. Nadalje, dolazi do formiranja kognitivnih distorzija i neutemeljenih pretpostavki poput: „Ako moj fizički izgled nije savršen, neću se svidjeti drugim ljudima i zbog toga sam bezvrijedan/bezvrijedna“. U ovom slučaju, osoba smatra da je neophodno da bude fizički „savršena“ kako bi se svidjela drugim ljudima i imala osjećaj prihvaćenosti te formira generalnu evaluaciju svoje ličnosti poput bezvrijednosti. KBT se prvo fokusira na pronalazak okidača nakon kojih dolazi do javljanja ovih odmažućih misli. Okidač može biti svaka situacija u kojoj osoba postane

svjesna onog dijela (ili dijelova) tijela kojim nije zadovoljna, poput situacije u kojoj se pogleda u ogledalo ili primijeti kod drugih dio tijela koji kod sebe smatra neprivlačnim. Terapeut pomaže osobi da postane svjesna odmažućih misli koje je uvode u odmažuća ponašanja i emotivna stanja. Nakon toga, osobi se daje nova perspektiva da nefunkcionalne misli koje ima o svom izgledu ospori i uvidi njihovu nelogičnost poput toga da savršen fizički izgled nije neophodan uslov življenja ispunjenog života, a na kraju formira pomažuća razmišljanja koja su ujedno realnija. Racionalna i fleksibilna razmišljanja će joj pomoći da dostigne cilj koji je postavljen na početku terapijskog procesa, poput smanjenog anksioznog ili depresivnog reagovanja, uključivanja u aktivnosti koje su dugo bile izbjegavane i dovodile do utiska skučenosti i zaglavljenosti u životu. U ovom dijelu terapeut koristi tehnike poput „sokratovskog dijaloga“, smanjenja generalne evaluacije ličnosti, prednosti i mana za zadržavanje određene misli, vježbi koje uključuju punu svjesnost (eng. mindfulness), objektivnog posmatranja pred ogledalom bez osuđivačkog monologa prilikom kojeg se nesavršenost opisuje na objektivan način. Istovremeno, terapeut zajedno sa osobom pravi hijerarhiju sistemskog izlaganja situacijama koje je osoba tokom svog života izbjegavala zbog percipirane nesavršenosti iako je imala za tim želju, poput oblačenja posebnih odjevnih kombinacija, odlazaka na javna kupališta, izbjegavanje intimnih odnosa, i slično. Slična lista se pravi kako bi se osoba podsticala na smanjenje rituala i sigurnosnih ponašanja, a koji su joj prije pričinjavali tek kratkotrajno olakšanje poput učestale provjere odraza u ogledalu, stavljanja šminke na percipiranu nesavršenost, kozmetičkih procedura, i drugog. Tretman se završava kada


Z D R A V S T V O

se terapeut i osoba koja se javila sa Literatura: problemom slože da su terapijski ci- American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorljevi ispunjeni te kada je preokupacija ders (5th ed.). https://doi.org/10.1176/appi. fizičkim izgledom smanjena do te mjere books.97808904255960 da osoba može da živi onako kako želi, National Institute for Health and Care Excellence. (2005). Obsessive-compulsive disorder and prihvatajući svoj izgled, bez potrebe da body dysmorphic disorder: treatment (NICE bilo šta mijenja ili eliminiše. Clinical guideline_CG31). https://www.nice.org.

U

razvoju djece i adolescenata očekivana je pojava psiholoških poteškoća i promjenljivosti ponašanja. Kako bi se poteškoće s kojima se djeca i adolescenti susreću što bolje razumjele, neophodno je da se simptomi i psihičke tegobe u djetinjstvu i adolescenciji proučavaju u kontekstu razvojnih procesa. Proces liječenja za ovu ranjivu kategoriju omogućen je u Timu za dječju i adolescentsku psihijatriju, koji je dio Centra za mentalnu rehabilitaciju Doma zdravlja Zenica. Shodno tome, anksiozni i depresivni simptomi mogu biti dio uobičajenog razvoja svakog djeteta i ukoliko iščeznu s dobi i posljednično ne dovedu do disfunkcionalnog ponašanja djeteta, ne posmatraju se kao psihopatološki fenómen. Obično se anksioznost javlja u ranom djetinjstvu i smanjuje tokom školske dobi. Osim što je jedan od najčešćih oblika dječje psihopatologije, anksioznost je povezana sa značajnim oštećenjima u kasnijim akademskim i društvenim dostignućima. Anksiozni poremećaji dijagnosticiraju se u onim slučajevima kada simptomi anksioznosti nisu primjereni dobi djeteta, kada postanu toliko intenzivni da uzrokuju značajnu uznemirenost i zabrinutost te kada ometaju djetetovo svakodnevno funkcionisanje. Anksioznost je kompleksan i neugodan osjećaj tjeskobe i bojazni koji je, poput straha, redovno praćen aktiviranjem autonomnog nervnog sistema. Životni period pojave depresije pomiče se prema mlađoj dobi te se javlja u širokom rasponu simptoma (od blagih raspoloženja tuge do teških poremećaja). Češće se simptomi javljaju kao reakcija na neki stresni događaj, ali se mogu javiti i bez vanjskog povoda. Kod predškolske djece karakteristično za depresiju je tužan izgled lica uz odsutnost smijeha, plačljivost, iritabilnost, zaostajanje u rastu i razvoju te manjkavo uključivanje u igru i aktivnosti. Djeca školske dobi zbog boljih verbalnih sposobnosti navode loše raspoloženje, teškoće koncentracije, lošu učinkovitost u školi, iritabilnost te česte tjelesne simp-

uk/guidance/cg31 Phillips, K. A., & Menard, W. (2006). Suicidality in Body Dysmorphic Disorder: A Prospective Study. American Journal of Psychiatry, 163 (7), 1280– 1282. doi:10.1176/ajp.2006.163.7.1280 Wilhem, S., Philips, K. A., & Steketee, G. (2013). Cognitive-Behavioral Therapy for Body Dysmorphic Disorder: A Treatment Manual. The Guilford Press

Aktivnosti CMZ

Anksioznost i depresija djece i adolescenata Pripremila: Belma Šljivo, magistar zdravstvene njege i menadžmenta JU Dom zdravlja Zenica - Centar za mentalno zdravlje

tome poput glavobolje i abdominalnih tegoba. Adolescenti često imaju smetnje ponašanja i asocijalno ponašanje, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, promiskuitetni su te slabije brinu o ličnoj higijeni. Odnosi u porodicama često su praćeni konfliktima, maltretiranjem, odbacivanjem, problemima u komunikaciji i manjkom emocionalne potpore. Istraživanja pokazuju da simptomi u dječjoj dobi se javljaju podjednako i kod dječaka i kod djevojčica, a u adolescenciji su dva puta zastupljeniji kod djevojčica. Centar za mentalnu rehabilitaciju Zenica obavio je široko istraživanje usmjereno ka ispitivanju pojavnosti anksioznosti i depresije među djecom i adolescentima koji potražuju usluge zaštite mentalnog zdravlja u Timu za djecu i adolescente. Od ukupnog uzorka za istraživanje (500 ispitanika) bilo je 53% muškog i 47% ženskog spola. Postoji blag porast broja ispitanika koji pohađaju osnovnu u odnosu na one koji su u srednjoj školi. Prema rezultatima istraživanja u vezi prisutnosti i bračnog statusa roditelja, ispitanici iz bračne zajednice su najzastupljeniji (70%), iz razvedene bračne zajednice ih je bilo 22%, dok je neznatan broj (8%) bio iz porodica sa drugim statusom (bez jednog roditelja, bez oba roditelja ili iz

vanbračne zajednice). S obzirom da je najveći broj ispitanika čiji su roditelji u bračnoj zajednici može se postaviti pitanje da li su te bračne zajednice zdrave i funkcionalne i da li takve bračne zajednice doprinose razvoju bolesti. Najveći broj djece i adolescenata preferira neredovnu i nepravilnu ishranu, što ih stavlja u rizičnu skupinu za kasniji razvoj hroničnih nezaraznih oboljenja. Djeca i adolescenti najviše vremena provode koristeći društvene mreže i gledajući televizijski program. Ovo je važan podatak, na osnovu kojeg se zaključuje da je uticaj društvenih mreža i medija jako velik na djecu i adolescente. Kod 53 ispitanika od ukupnog broja kod kojih je dijagnostikovan anksiozni ili depresivni poremećaj javila su se udružena oboljenja a najdominantnije su glavobolje, hipertireoza, astma i diabetes mellitus. U tretmanu djece i adolescenata sa anksioznim i depresivnim poremećajem, psihološki i psihoterapijski tretman ima 56% ispitanika, a kombinirani psihološko-psihoterapijski i psihofarmakološki tretman zastupljen je kod 44% ispitanika. Ponovno pojavljivanje psihopatologije pokazalo se vrlo visokim, posebno za anksiozni i depresivni poremećaj. Brojna istraživanja pokazuju da je pojava depresije u dječjoj i adolescentskoj dobi značajan prediktor pojave/povratka depresivnog poremećaja u odrasloj dobi. Sa 264 miliona ljudi u svijetu koji žive sa anksioznim ili depresivnim poremećajima, jasno je da je podizanje svijesti o ovim poremećajima, kao i njihovo razumijevanje i liječenje u dječjem i adolescentskom periodu od velike važnosti za javno zdravlje na globalnom nivou. 37


Z D R A V S T V O

A

nica Ramić i Miholjka Janković su edukatori za mentalno zdravlje u BiH. Obuku iz oblasti mentalnog zdravlja su završile tokom petogodišnje edukacije koju su organizovali Ministarstvo zdravlja RS i FBH, a supervizori i predavači bili su sa Karolinskog instituta,Švedska. Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONATA Trebinje i partnerska organizacija „Stop mobbing” Trebinje godinama ukazuju na probleme lica sa duševnim patnjama i interes, odnosno obavezu društva da se aktivno uključi u njihovu zaštitu. Zajedničkim projektom “Pruži mi ruku, budi mi prijatelj“ želi se promovisati socijalna uključenost i unaprijediti kvalitet života osoba s mentalnim oštećenjima na regiji istočne Hercegovine. Edukacijom lica sa psihičkim bolestima i njihovih porodica pomažemo da se bore sa utemeljenim predrasudama koje omalovažavaju njihove vrijednosti i ulaganja u njihovu socijalnu rehabilitaciju. Provođenje Projekta predstavlja dio Programa malih grantova za organizacije civilnog društva u okviru projekta EMPOWER – Osnaživanje organizacija civilnog društva za socijalno uključivanje osoba s invaliditetom. Projekt EMPOWER provodi Caritas Bosne i Hercegovine, zajedno sa partnerima Udrugom roditelja i djece s posebnim potrebama „Vedri osmijeh“ iz Mostara, Udruženjem za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji TK „Fenix“ iz Tuzle, Udrugom ProReha iz Sarajeva i Savezom slijepih Republike Srpske, uz financijsku potporu Europske unije, CatholicReliefServices, Ministarstva za rad, socijalnu politiku, raseljena lica i izbjeglice Kantona Sarajevo i Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske. Posljednjih decenija ključna riječ koja se uporno ponavlja uz liječenje osoba s duševnim smetnjama je deinstitucionalizacija. Ona označava postupni prijelaz psihijatrijskih pacijenata iz institucija u

38

Pruži mi ruku, budi mi prijatelj Autori: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONATA, Anica Ramić, predsjednica UG”Stop mobbing” Trebinje

zajednicu (porodicu ili posebne stambene zajednice za zajedničko stanovanje više osoba), uz osiguranu adekvatnu zaštitu kako bi funkcionirali u društvu. Naime, odavno se uvidjelo da se u psihijatrijskim bolnicama, posebno ako je riječ o prisilnim hospitalizacijama, ne postižu očekivani rezultati te da su u njima psihijatrijski pacijenti izloženi različitim oblicima ugrožavanja njihovih temeljnih ljudskih prava. Lica sa duševnim patnjama su grupacija za koju se sa pravom može reći da su po prirodi svoje bolesti i odnosa društva prema njima, kao i drugih ljudi, jedna od najmarginalizovanijih i socijalno isključenih grupa. Nakon što obole, ova lica i njihove porodice, osim sa bolešću, bore se i sa utemeljenim predrasudama koje omalovažavaju njihove vrijednosti i ulaganja u njihovu socijalnu rehabilitaciju. Nedostatak resursa u zdravstvenom i socijalnom sistemu, ali i nedostatak politika za poštovanje ljudskih prava i vrijednosti, dovodi do propadanja ovih lica, odnosno mirenja sa opštim načelima diskriminacije, davno određene prema ovim ljudima. Naša brojna istraživanja stavova društva o osobama sa psihičkim poremećajima na regiji istočne Hercegovine potvrdila su raširenost negativnih stavova prema psihičkim poremećajima. Stigma negativno djeluje na sve aspekte života oboljelih od neke psihičke bolesti i to na individualnom nivou dovodi do sniženog samopouzdanja, a na društvenom do socijalne izolacije i isključivanja. Govori se o začaranom krugu stigme, o

lancu povezanih posljedica na nivou osobe, porodice, službi liječenja i društva u cjelini, a promjena samo jednog dijela lanca začaranog kruga može dovesti do promjene i u drugim dijelovima. Osobe niskog samopouzdanja na sebe gledaju kao na „robu s greškom“, a to je razmišljanje uvjetovano i sniženim samopouzdanjem, prisutnim prije pojave bolesti. Kombinacija sniženog samopouzdanja prije bolesti i samopouzdanja oštećenog stigmom može samo pogoršati već postojeće psihičke probleme. Svrha inkluzije osoba s mentalnim poremećajem jeste uživanje mogućnosti korištenja ili pravo na mogućnost korištenja socijalnih, kulturnih i ekonomskih blagodati cijelog društva. Značajan broj ovih ljudi završava u azilima, a i bez toga biva socijalno isključen. Zakon o zaštiti osoba s duševnim smetnjama propisuje osnovna načela, način organiziranja i sprovođenja zaštite te pretpostavke za primjenu mjera i postupanje prema osobama s mentalnim poremećajima. U skladu s ovim zakonom, zaštita i unapređivanje zdravlja osoba s duševnim smetnjama ostvaruje se omogućavanjem odgovarajuće dijagnostičke obrade i liječenja; naučnim istraživanjima na području zaštite i unapređivanja zdravlja osoba s duševnim smetnjama i njihovom zaštitom od ljekarskih ili naučnih istraživanja bez njihova pristanka ili pristanka njihovih zastupnika; uključivanjem osoba s duševnim smetnjama u obrazovne programe koji se provode u ustanovi za


Z D R A V S T V O

mentalno zdravlje ili nekoj drugoj ustanovi u kojoj su one smještene; oporavak osoba s duševnim smetnjama njihovim uključivanjem u porodičnu, radnu i društvenu sredinu. Predsjednica Udruženja “Sonata” Miholjka Janković kazala je da ovo udruženje preko 20 godina vodi brigu o ljudima sa problemima mentalnog zdravlja, a koji su nakon hospitalizacije i otpuštanja iz psihijatrijskih ustanova uglavnom prepušteni sami sebi. „Radimo na koordinisanju brige o tim pacijentima, ali i svima kojima je potrebna duša i mir u duši, bavimo se isključivo psihoterapijom, kroz komunikaciju i radnu okupaciju, ali i izlete i druženja sa drugim organizacijama i udruženjima“, istakla je Jankovićeva, dodajući da udruženje danas broji 85 članova, među kojima su mnogi uspješni i u različitim oblastima kreativnog izražavanja. Anica Ramić, predsjednica UG „Stop mobbing“, partner na projektu istakla je da je briga o mentalnom zdravlju obaveza šire društvene zajednice, dodajući da je u tom smislu Gradska uprava prepoznala i visoko cijeni ulogu Udruženja „Sonata“, koje obavlja duboko human posao i zbog čega će nastojati da udruženju uvijek bude na usluzi. Za ove ljude rad je odlična terapija. Intenzivno radimo na edukaciji članova, a psihotetrapija koju u Udruženju vodi stručno lice, čini se da je danas potrebno svima. “Svi lako možemo reći da nas boli ruka, noga, zub, ali teško je reći boli me duša i to je jako teško otkriti, a psihoterapeut to može otkriti svojim radom. Zato svakom ko ima bilo kakve psihičke smetnje bih preporučila da dođe u UG ‘Sonata’” - navela je Ramićeva i dodala da se u prostorijama “Sonate” organizuju radionice šivenja, pletenja, heklanja, dekupaž radionice, ali da organizuju i literarnu I likovnu sekciju.Program rada kreativnih radi-

onica kreira se na osnovu prethodnog poznavanja korisnika, njihovih sposobnosti i interesa, ranije naučenih vještina i radnih navika. U samom radu potiče se što veća samostalnost korisnika. Zadatak voditelja radionice je poučavanje i podrška korisnika u tehničkom dijelu rada, dok korisnik svoju kreativnost izražava u samom proizvodu.U kreativnoj radionici korisnicima se pružaju mogućnosti kreativnog izražavanja kroz razne tehnike stvaranja: keramika (ručno oblikovanje, skulptura, rad na lončarskom kolu, oslikavanje keramikom, rad s kalupima), oslikavanje stakla, oslikavanje svile i platna, šivenje, tkanje, oblikovanje papira, vez, pletenje/kačkanje, izrada tapiserija, marama i sl. Svakom korisniku pruža se mogućnost odabira sadržaja koji ga zanima kao i mogućnost samostalnog rada. Sve tehnike, alat, pribor i potrošni materijal, nalaze se na raspolaganju korisnicima kako bi mogli stvarati i prilagođavati rad svojim sposobnostima te ujedno stvoriti osjećaj pripadnosti i vlasništva radioničkog prostora i materijala. Promocijom socijalne inkluzije sprečava se dalja pasivizacija osobe s mentalnim poremećajima, može se građanstvu pokazati potencijal i svi talenti takvih osoba da korisnici usluga mentalnog zdravlja mogu biti odgovorni, imati empatiju i da mogu pomoći sebi i drugima. Kroz promociju socijalne inkluzije treba upoznati korisnike i članove njihovih porodica sa svim njihovim građanskim pravima, koja su regulisana međunarodnim dokumentima i domaćim zakonima. Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONOTA Trebinje okuplja psihijatrijske, duševne bolesnike, stručno osoblje koje je u direktnoj saradnji sa bolesnicima, kao i druge zainteresovane osobe i institucije, humanitarne organizacije, radi njihovog

organizovanja na rješavanju i prevazilaženju problema. UG “Stop mobbing” je nevladino, neprofitno, nestranačko udruženje građana, koje se kroz partnerstvo sa vlastima, institucijama, neprofitnim sektorom putem promocije i edukacije zalaže za razumijevanje i poštivanje ljudskih prava, navedenih u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Evropskoj deklaraciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, drugim međunarodnim deklaracijama i konvencijama te Ustavu Bosne i Hercegovine. Pristanak za objavu fotografija su dale osobe na fotografijama.

39


Z D R A V S T V O

I

ako erektilna disfunkcija sve češće pogađa i muškarce mlađeg životnog doba, priča o njoj se uvijek gura pod tepih i predstavlja problem koji se pokušava riješiti samo privatno, u četiri zida, bez traženja stručne pomoći. Uvriježeno je mišljenje da je erektilna disfunkcija posljedica samo starenja. I jeste, tačno je da se učestalost ovog stanja povećava s godinama, ali sve je češća pojava da od nje pati i mlađa populacija muškaraca, čak već od 30. godine života. Erektilna disfunkcija (u narodu poznata više kao impotencija) je poremećaj kada muškarac ne može postići ili održati erekciju do završetka seksualne aktivnosti, a koji se ponavlja u dužem vremenskom periodu (npr. tokom posljednjih šest mjeseci). Okidač: Praktično rečeno, erektilna disfunkcija može biti posljedica nekih bolesti ili faktora poput uvećanja prostate, dijabetesa melitusa, hipertenzije, kardioloških bolesti, gojaznosti, smanjene fizičke aktivnosti i drugih. Medicinski posmatrajući, muško seksualno uzbuđenje predstavlja složen proces koji uključuje centralni nervni sistem (mozak, nerve), hormone, emocije, mišiće i krvne sudove i zato su psihološki problemi poput stresa, umora ili uznemirenosti česti uzroci ovog poremećaja, pogotovo kod muškaraca mlađe životne dobi. Nije rijetko da je kombinacija fizičkih i psihičkih faktora upravo okidač za nastanak ovog problema. Erektilna disfunkcija značajno utiče na kvalitet života pojedinca i partnera te treba pronaći način da se ovaj problem prevaziđe. Statistike kažu da kod većine muškaraca ona nastaje kao rezultat nezdravog načina života, pa je promjena životnih navika od velike važnosti. Prestanak pušenja, umjereno konzumiranje alkohola, izbalansirana ishrana bogata antioksidansima te oslobađanje od stresa (sport, muzika i sl.) jesu adekvatni savjeti koji bi trebalo da postanu način života. „Dr Google“: Danas, kada je veliki broj informacija dostupan na internetu, a traženje zdravstvenih savjeta preko „ dr Googla“ nikada popularnije i sami muškarci na ovaj način često traže rješenje i savjete za impotenciju te posežu za neprovjerenim terapijama i tako se izlažu dodatnom riziku po zdravlje. Jedino ispravno rješenje jeste otvoren razgovor sa zdravstvenim radnikom, ljekarom ili farmaceutom koji će dati pravi savjet i ponuditi adekvatno rješenje, 40

Otvoreno o erektilnoj disfunkciji

Problem erektilne disfunkcije je sve češći

Piše: dr Vladimir Krivokuća, urolog

jer uzrok impotencije može biti različit i svakoj osobi treba da se pristupi individualno. Bitno je apelovati da se ovaj problem ne može liječiti preko interneta jer posljedice takvog liječenja mogu izazvati kontraefekat. Posebno treba naglasiti da se lijekovi za erektilnu disfunkciju ne smiju kupovati preko interneta, jer nisu registrovani, a samim time ni kontrolisani. Potrebno je voditi računa i kod kupovine dodataka ishrani preko interneta, jer i oni moraju proći određene kontrole. Iz tog razloga je važno da se svi preparati za erektilnu disfunkciju nabavljaju u apotekama, gdje će farmaceuti pružiti sve potrebne informacije, uključujući i mjere opreza, kontraindikacije, način korištenja, doziranje, i tako dalje, a u slučaju ozbiljnog problema uputiti osobu ljekaru. Erektilnu disfunkciju mogu uzrokovati i lijekovi koji se koriste za liječenje nekih drugih oboljenja i o ovome treba otvoreno pričati sa svojim ljekarom ili farmaceutom. Iako većina studija nije pokazala značajniju djelotvornost biljnih preparata u tretmanu impotencije, postoji određeni broj namirnica, poznatijih kao afro-

dizijaci, koje mogu povećati seksualnu želju ili uticati na bolje opšte stanje organizma, pa samim tim i seksualni odnos. Namirnice za koje se smatra da su afrodizijaci jesu: čokolada, crno vino, ljute paprike, orasi, đumbir i slično. Tretman: Ukoliko je, ipak, potreban medikamentozni tretman, potražite pomoć ljekara, obratite se svom farmaceutu. Na tržištu postoje registrovani i kontrolisani lijekovi za tretman erektilne disfunkcije, koji su dostupni samo u apotekama i može vam ih propisati vaš ljekar. Jedini odobreni lijekovi za tretman erektilne disfunkcije su lijekovi poput tadalafila, sildenafila, varedenafila. Istog su mehanizma djelovanja, ali između njih postoje razlike u smislu dužine djelovanja i potentnosti (npr. tadalafil ima najduže djelovanje), zatim interakcija sa hranom i lijekovima (hrana može da smanji djelotvornost sildenafila) i druge važne informacije koje se tiču njihove bezjednosti i primjene. Oni ne utiču na libido, oni samo poboljšavaju erektilnu funkciju i za njihovo djelovanje je potrebna seksulna stimulacija. Ne smiju ih koristiti osobe koje su skoro preležale srčani infarkt ili imaju teška kardiološka oboljenja. Sve su ovo informacije koje treba da vam pruži vaš ljekar ili farmaceut. Ne treba se stiditi tražiti pomoć od stručnjaka jer pomoć postoji, samo je treba tražiti na pravom mjestu. Erektilna disfunkcija može biti i predznak za neka druga ozbiljnija oboljenja čijim ranim otkrivanjem se mogu spriječiti dalje posljedice, što je još jedan razlog zbog kojeg treba da se javite urologu ako se prvi put suočavate sa problemom impotencije. Ponekad su najveće prepreke u glavama ljudi i zato je važno ne gurati probleme pod tepih i ne praviti tabu teme o zdravlju. Na kraju, poruka je jednostvna, ukoliko se prepoznaju simptomi erektilne difunkcije obratite se urologu, koji će uraditi potrebne pretrage i odrediti adekvatnu terapiju kako biste prevazišli ovaj problem i poboljšali kvalitet života.



Z D R A V S T V O

Z

dravstvena struka je oduvijek bila, a posebno u zadnjih nekoliko godina, izložena nizu neugodnih situacija povezanih s profesionalnim rizicima. Odgovornost medicinskog osoblja je velika, a mogućnost zaštite od potencijalnih rizika do sada je bila skoro pa nemoguća. U slučaju pogreške tokom obavljanja poslovne djelatnosti ljekari su prepušteni da samostalno angažuju pravnu pomoć i brane svoj profesionalni status. Sam pravni proces može trajati i godinama i može ozbiljno ugroziti poslovni, privatni i finansijski status ljekara. Prateći trendove iz zemalja u okruženju, UNIQA je, kao jedan od lidera na području zaštite medicinske struke, prva na tržište Bosne i Hercegovine uvela jedinstven model pomoći zdravstvenim radnicima da zaštite svoje interese, koji uključuje specijalizirana osiguranja profesionalnih rizika uz individualnu procjenu profesionalnih rizika. U razgovoru sa Senadom Olević, direktoricom UNIQA Osiguranja u BiH, doznali smo sve o programu „Sigurna profesija“ , o važnosti zaštite zdravstvenih radnika od profesionalne pogreške i dobili odgovore na najčešća pitanja i dileme ljekara o profesionalnoj odgovornosti. 1. Šta je to „Sigurna profesija“ i koja pokrića rizika ono nudi? „Sigurna profesija“ je proizvod koji je namijenjen ne samo zdravstvenim radnicima koji su u radnom odnosu ili obavljaju samostalnu djelatnost, nego i zdravstvenim ustanovama, koje žele obezbijediti zaštitu za svoje uposlenike i obezbijediti kontinuitet poslovanja firme. Proizvod je posebno koristan u neizvjesnim vremenima jer pruža osiguranje profesionalne odgovornosti i pravne zaštite u slučajevima, na primjer, pokretanja postupka zbog profesionalne pogreške doktora ili zdravstvenog osoblja koji mogu rezultirati velikim finansijskim gubici42

Zašto je potrebna zaštita zdravstvenih radnika od profesionalne pogreške? postupka eventualno proizlazi. Dakle, u slučaju sumnje na pogrešku ili propust ljekara, obično se pokreću dva postupka: • Građanska parnica putem koje pacijent (ili član porodice) potražuje finansijsku naknadu za posljedice predmetne pogreške ili propusta ljekara • Krivični (kazneni) postupak ako je kao posljedica pogreške ili propusta nastala šteta po tijelo ili život pacijenta. Oba postupka su, čak i ako presuda bude u korist ljekara, dugotrajna i vrlo skupa, te potencijalno mogu rezultirati visokim iznosima odšteta, novčanim kaznama ili kaznom zatvora. Ljekar odgovara kao individua, cjelokupnom svojom imovinom i nema garantovanu zaštitu sistema kao što ih se često uvjerava. Stoga se preporučuje da i jedan i drugi aspekt moraju biti adekvatno zaštićeni kroz obje polise: osiguranje odgovornosti i osiguranje pravma. Osigurati se mogu doktori me- ne zaštite. dicine, doktori stomatologije, medicinsko osoblje, farmaceuti i pri- 3. Da li je polisa opće odgovorpadnici drugih srodnih zanimanja. nosti ustanove u kojoj je ljekar zaposlen dovoljna zaštita? 2. Zašto se odgovornost ljekara Ljekari često žive u zabludi kamora provoditi kroz dvije od- ko će ih, u slučaju pogreške ili nevojene polise osiguranja? namjernog propusta, zaštititi ustaPunu zaštitu od profesionalnih nova ili neki imaginarni „sistem“ rizika u smislu ljekarske odgovorno- (država, struka i slično…). Vrlo česti, ljekar može ostvariti samo ako sto je to pogrešno uvjerenje zasnoima ugovorenu polisu osiguranja vano na činjenici kako ustanove, profesionalne odgovornosti i osigu- odnosno poslodavci ljekara imaju ranja pravne zaštite. Osiguranjem ugovorene polise opće odgovornoprofesionalne odgovornosti pokri- sti pa su analogno tome i ljekari u vaju se troškovi postupaka i odšte- određenom pokriću. Međutim, pota pacijentima ili članovima njiho- lisa opšte odgovornosti ustanove vih porodica nakon pokretanja gra- ne pokriva slučajeve koji proizlaze đanske parnice. Osiguranje pravne iz djelatnosti ljekara. Te polise u zaštite služi za pokrivanje troškova pravilu pokrivaju slučajeve u kokaznenog/krivičnog postupka, od- jima postoji odgovornost prema nosno plaćanje kazne koja iz takvog trećim licima, a za koje odgovara


Z D R A V S T V O

sama ustanova kao pravna osoba. Primjeri takvih slučajeva su, recimo, pad snijega s krova ustanove na osobu koja ulazi u zgradu ili šteta koja nastane zbog neispravnih instalacija na nekom uređaju. Za finansijske štete, ozljede ili smrt pacijenta koji se dogode za vrijeme dijagnostičkog ili terapijskog postupka uključivo i propuste i previde, isključivo odgovara ljekar (individualno ili po zapovjednoj odgovornosti) te zbog toga mora imati vlastitu polisu osiguranja profesionalne odgovornosti. 4. Ko preuzima zastupanje interesa ljekara ako se protiv njih pokrene tužba? Osiguravaču je u interesu da se postupak protiv osiguranika što prije prekine, odnosno da se utvrdi njegova nevinost. Zato će poduzeti sve moguće korake i resurse koji su mu na raspolaganju kako bi obranio osiguranika i smanjio svoju finansijsku izloženost. To znači da će angažirati i finansirati najbolje dostupne pravne stručnjake koji će stati u obranu osiguranika. Naravno, ako osiguranik želi angažirati nekog svog advokata, osiguranje će mu to dopustiti bez postavljanja svojih uvjeta. 5. Šta ako je grešku napravio kolega iz medicinskog tima? Vrlo često se pravni postupci pokreću protiv više ljekara istovremeno, najčešće protiv cijelog tima, smjene ili hijerarhijske linije. Tek se kroz te postupke zapravo utvrđuje stvarna odgovornost pojedinca, pri čemu su pravnim radnjama izloženi i ljekari koji s profesionalnom pogreškom ili propustom nemaju nikakve veze. Osiguranjem odgovornosti i pravne zaštite ljekari su zaštićeni u takvim slučajevima budući da osiguranje finansira troškove postupka neovisno o tome je li utvrđena krivica ili nije. 6. Zašto je potrebno osiguranje finansijskog gubitka? Ljekari koji privremeno ne mogu raditi svoj posao su puno više finansijski ugroženi u odnosu na neke druge kategorije stanovništva. Oni kao društvena skupina puno više ulažu u unaprjeđenje kvaliteta svog života, a što onda povlači

za sobom i nešto veće troškove. S druge strane, veliki dio njihovih prihoda pripada tzv. varijabilnim prihodima koji postoje samo ako ljekar redovno i neometano radi svoj posao. Kod ljekara u privatnoj praksi lako je predvidjeti scenarij u slučaju da su privremeno spriječeni za rad, bilo zbog bolesti, nezgode, uvođenja karantene, kao što je bilo za vrijeme pandemije ili oštećenja ordinacije zbog nepogoda ili provalne krađe. U tom slučaju ljekari moraju iz svog džepa finansirati sve svoje obaveze poput plaćanja osoblja, prostora, održavanja opreme, plaćanja rata kredita ili leasinga, a nisu u stanju ostvariti adekvatne prihode. Ljekari uposleni u ustanovama također imaju veliki udio varijabilnih prihoda koji nestaje u slučaju da su na bolovanju a obaveze ostaju nepromijenjene. Ako razlozi za prekid rada potraju nekoliko mjeseci, postaje ugrožena egzistencija porodice, održivost posla i sam standard života. Da bi se shvatila važnost polise osiguranja finansijskog gubitka, dovoljno je samo pogledati na razvijene zemlje u kojima većina banaka ima praksu da ljekarima bez takve polise puno teže odobravaju kredite koji su uz to i puno nepovoljniji.

i to za svaki dan koji zbog nezgode nije mogao raditi. 8. U Bosni u Hercegovini su parnice protiv ljekara tako rijetke da prosto nema potrebe za osiguravanjem profesionalne odgovornosti. Koliko je do sada ljekara uopće osuđeno za pogrešku ili previd? Općenito postoji percepcija kako nema mnogo pravnih postupaka protiv ljekara. Istina je, nažalost, bitno drugačija. Postoji cijeli niz pravnih postupaka protiv ljekara, ali se o njima u javnosti malo zna. Jedan od razloga takvom stanju je veliki broj vansudskih nagodbi, a kojima je jedna od odredbi da niti jedna strana ne smije iznositi u javnost detalje postupka. S povećanjem broja pacijenata iz dijaspore koji često koriste zdravstvene usluge na teritoriji BiH, broj tužbi će se eksponencijalno povećavati jer ti pacijenti su jako dobro upoznati s postupkom tužbe protiv ljekara u zemljama u kojima žive. Uostalom, nije li dovoljan dokaz ozbiljnosti situacije i Zakonom propisano obavezno osiguranje odgovornosti ljekara, kako u zemljama Evropske unije, tako i u ostalim zemljama u našem okruženju.

7. Šta ukoliko ljekar doživi nezgodu u inostranstvu, a ima ugovorenu polisu osiguranja od nesretnog slučaja za ljekare. Ima li pravo na pokriće? UNIQA osiguranje od nesretnog slučaja jako dobro razlikuje ljekare od ostatka populacije. Naime, kod ljekara radna nesposobnost nastupa kod puno nižih stepeni invaliditeta nego kod drugih zanimanja. Primjerice, ako se ljekaru – specijalisti hirurgije ili doktoru stomatologu dogodi da ostane bez kažiprsta ili palca na ruci, osiguranje od nesretnog slučaja za ostala fizička lica to tretira kao 5%-tnu invalidnost. Osiguranje od nesretnog slučaja za ljekare to tretira kao 100%-tnu radnu nesposobnost i isplaćuje punu osiguranu svotu. Obzirom da se osiguranja profesionalnih rizika uglavnom ugovaraju u paketu, u ovom slučaju bi osiguranik odštetu dobio i iz osiguranja finansijskog gubitka 43


Z D R A V S T V O

S

vima nam je poznato koliko često antibiotska terapija dovodi do teškog narušavanja balansa u crevnoj flori, do te mere da se otvori put za kandidu, koja počinje da se nekontrolisano razvija, ali neretko i za klostridiju, koju često prati nadimak “bakterija ubica’’. To pravilo se ponovo potvrdilo i zadnje dve godine, kod Kovid pacijenata, koji su primali izuzetno jaku antibiotsku terapiju i posle kojih su se problemi sa kandidom i klostridijom javljali kao veoma česta posledica. U takvoj situaciji lekarima kao sredstva lečenja stoje na raspolaganju uglavnom antibiotici i antimikotici, koji vrlo često simptome kao što je, na primer, dijareja čine još izraženijim. Da li u tome slučaju biljne terapije mogu biti od pomoći i da li one možda mogu da budu čak i puno bolje rešenje od sredstava koje nudi zvanična medicina.

Pitoma nana

Kamilica

Hajdučka trava

Cikorija

44

Fitoterapija

Biljne terapije za regenerisanje crevne flore

Goran Poletan, fitoterapeut

Za razliku od antibiotika i antimikotika, koji imaju za cilj da unište, bilo da je u pitanju bakterija ili gljivica, biljne terapije imaju za cilj da ponovo vraćaju korisne bakterije i enzime, koji su prirodni neprijatelji štetnih mikroorganizama i koji ponovo zavode red u crevnom traktu, onemogućavajući opstanak i kandide i klostridije. U praksi se pokazalo da je naša čajna mešavina za crevni trakt u gotovo svim slučajevima dovela do situacije da je posle dva meseca u gotovo svim slučajevima stolica bila sterilna. I ne samo to. Kao rezultat ponovog dovođenja crevne flore u balans, uspostavljala se i normalna probava, tako da su nestajali simptomi, kao što su: nadutost, gasovi i dijareja, a osoba je postajala tolerantnija na sve veći broj namirnica, što je od velike važnosti pošto se tako osposobljava telo da procesuira sve vrste hrane i iscrpi iz nje sve vrste hranjivih sastojaka, što dovodi do opšteg jačanja i vraćanja težine ako je osoba zbog dugotrajne kandidijaze oslabila. Zabrinjavajući je podatak da se kod velikog broja dece, starosti i 2-3 godine, posle antibiotske terapije crevna flora toliko naruši da analiza stolice pokazuje prisustvo kandide i u većoj koncentraciji od 100 kolonija. Znajući da je balans u crevnoj flori od presudne važnosti za psihofizički razvoj dece i da se njen poremećaj povezuje čak i sa problemom autizma, jasno nam je koliko je važno da se svaki takav problem mora rešavati što je pre moguće, a naše iskustvo sa lečenjem takvih problema posebnom čajnom mešavinom je pokazalo da se problem rešava najkasnije za dva meseca, što se uvek potvrdilo analizom stolice u kojoj više nisu bile izolovane ni kandida ni klostridija. Uz kandidu i klostridiju, najčešći post Kovid problem, s kojim su se nama pacijenti javljali je bila pojava helikobaktera pilori, čiji tretman, kao što znamo, zahteva novu jaku antibiotsku terapiju, što opet često dovodi do pojave kandide.

Naš biljni tretman za eliminisanje helikobaktera se zasniva na zaceljivanju sluzokože želuca, kao i na eliminisanju njene upale, uz antibakterijsko delovanje, tako da se kod osoba, uz eliminisanje helikobaktera pilori, otklanja i gastritis, pri čemu nestaju simptomi kao što su: pojačana želučana kiselina, podrigivanje, kao i osećaj bola i pečenja u predelu želuca.

Divlji pelin

Divlja majčina dušica

Iz opšteg znanja i iskustva znamo za neke od biljaka koji se koriste kod problema sa želučano-crevnog trakta, kao što su: kamilica, nana i majkina dušica, a većina od nas su čuli i za cikoriju, pelin, travu ivu i hajdučku travu, tako da svi oni mogu sami sebi barem malo olakšati tegobe, koristeći makar jednu od ovih biljaka, dok se za ozbiljnije tegobe, prirodno, koriste složenije kombinacije.

www.ozdravite.com, gp@ozdravite.com Telefoni: Srbija +381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310


Z D R A V S T V O

T

rendovi dolaze i prolaze, ali jedan ne posustaje. Preplanula koža je aktuelna svakog leta uprkos upozorenjima stručnjaka na opasnosti od preteranog izlaganja suncu. Naglasili bismo preteranog. Trebalo bi da napravimo razliku između blago preplanule kože i reš pečene. Blagu preplanulost ćete postići i ako poštujete sva pravila o zaštiti. To, između ostalog, znači da vodite računa kada i u kolikoj meri se sunčate. Kada se govori o zaštiti kože od sunca, obično se misli na kreme i losione sa zaštitnim faktorom. Ipak, ne bi trebalo da se zanemari i značaj ishrane u prevenciji kože od štetnog UV zračenja. Konzumiranjem namirnica koje sadrže antioksidanse možemo zaštititi kožu i smanjiti rizik od nastanka oštećenja. Nega kože podrazumeva kako spoljašnju, tako i unutrašnju zaštitu. Ovo potvrđuju i mnoga naučna istraživanja. Ako planirate da se malo osunčate i nabacite boju, dobro bi bilo da povećate unos određenih namirnica: voća, povrća i zdravih masti. Zvuči suviše uopšteno, pa ćemo izdvojiti neke namirnice kojima se možete “namazati” iznutra. Nešto što bi se moglo nazvati zaštitnim faktorom iz tanjira.

Prirodna zaštita kože od sunca i UV zraka Što je obrok šareniji, on je zdraviji. Kada kupujete crveno povrće (paradajz, rotkvice) zeleno povrće (salatu, kelj i peršun) ljubičasto (kupus), žuto (paprike) i narandžasto (bundeva i tikva), obavezno vodite računa da budu što tamnijih boja. Nepisano pravilo glasi: Što je boja povrća tamnija, hranljivije je i sadrži više antioksidansa, koji štite od slobodnih radikala, kako kaže dr Harold Lancer, dermatolog s Beverli Hilsa. On tvrdi da je najbolja prirodna zaštita

Hrana za bakarni ten – zaštitni faktor iz tanjira kože od sunca i štetnog UV zračenja, upravo zdrava ishrana. Uživajte u sirovom povrću tako što ćete napraviti lak, niskokaloričan dresing za salate – sveže isceđen sok limuna ili limete s uljem od semenki grožđa. Ovo ulje je bogato resveratrolom, antioksidansom koji pozitivno deluje na kožu. Zaštita kože od štetnog UV zračenja započinje u vašoj kuhinji, stoga sa vama delimo odličan recept za smoothie koji će pripremiti i zaštititi vašu kožu od UV zraka i pri tome omogućiti da dobijete zdravi, preplanuli ten koji će vas krasiti tokom celog leta. Apsolutne zvezde u zaštiti tkiva od oštećenja uzrokovanih UV zrakama, vitamini E, A, C te selen i cink. Popisu prijatelja kože valja pridružiti i vitamine B skupine, koji usprkos činjenici da ne poseduju antioksidativna svojstva, pomažu koži da se održi zdravom.

Napravi smoothie za brže i zdravije sunčanje Potrebni sastojci: * 2 dl vode * 3 šargarepe

* 2 banane * 1 narandža * 1 velika kašika kurkume * 1 velika kašika lana * 50 g suncokreta Kako napraviti ovaj smoothie, možete pogledati i na našem YouTube kanalu „Medici.com“ Priprema: Jelena Pušac Broćilović

Šargarepa U zaštiti kože nezaobilaznu ulogu ima šargarepa koja obiluje beta karotenom, ključnim pigmentom za zdravo sunčanje. Ova zečja namirnica višestruko je korisna za zdravlje pored toga što sprečava štetu od sunčanja jer je izuzetno bogata beta karotenom. Beta karoten je zapravo biljni pigment koji ljudski organizam može pretvoriti u vitamin A, a deluje kao antioksidans i jača imunitet. Beta karoten ne uzrokuje nus pojave, ali vrlo visoke doze mogu obojiti kožu u žuto-narandžastu boju. Osobe koje kroz duže vremensko razdoblje uzimaju beta karoten, treba da uzimaju i vitamin E, budući da beta karoten snižava nivo vitamina E. Takođe sadrži dosta vitamina, kao što su A, C, B, E i vitamin K; U nedavnoj korejskoj studiji, 30 zdravih žena tri meseca svakodnevno su uzimale 30 mg beta karotena (što je oko šest šargarepa). Nakon tog perioda ispostavilo se da su njihove ćelije bile zaštićene i manje izložene foto-starenju. Banana Banana je jedna od retkih vrsta 45


P R I R O D A I Z D R AV L J E

voća koja sadrži čitavi kompleks vitamina B. Uz sve navedeno, banane sadrže bakar, mangan, selen i cink. Ovo je stvarno čudesan i neverovatan plod. Banane možete dodavati u smoothie. kako bi bio bogat, kremast i ukusan. Jedite banane kada su zrele. Tada imaju najmanji nivo ugljikohidrata. Probavnom sistemu treba više vremena da razgradi bananu koja nije zrela.

Pomorandža Pomorandža obiluje i vitaminima B grupe, C, E i karotinom, prema najnovijim ispitivanjima dokazano je da pomorandža ima oko 170 fitojedinjenja, između ostalih i ona koja razbijaju ugrušak u krvi, pa je stoga i preporučljiva je za negu kože sa crvenilom bilo koje vrste. Semenke suncokreta štite protiv UV zraka U suncokretu se nalazi moćan antioksidans – vitamin E koji se naziva i «vitaminom lepote» (a u suncokretu ga ima 50mg/100g). Štiti kožu od starenja i UV zraka, a tu su još i vitamini iz B kompleksa, beta karotin, D6. Kurkuma Pokazalo se kako kurkumin ima moćna antioksidativna i antiupalna dejstva. Najnovije laboratorijske studije pokazuju da može pomoći u zaštiti ćelija epiderma od oštećenja koja uzrokuju ultraljubičasti V-zraci (UV zračenje).

Lan Namirnice bogate antioskidansima su veoma bitne za zaštitu kože od sunca, ali ne treba zanemariti ni zdrave masti. Lan je odličan izvor omega-3 masnih kiselina, koje takođe štite kožu i usporavaju njeno starenje. 46

Od minerala lan je odličan izvor selena koji ćel prema nekim saznanjima ukoliko celi dan provedete na suncu, smanjiti rizik od nastanka crvenila kože i opekotina i odličan je izvor cinka koji ima važnu ulogu u popravku oštećenja nastalih na koži. Unesen putem dodatka prehrani može voditi ka delotvornijem oporavku od opekotina, ekcema i osipa. Tu su još i vitamini B1, B2 i C, fitosteroli kao i vitamin E i karoten. Polovina masnoća je sadržana u omega3 masnoj kiselini što laneno seme čini najbogatijim biljnim izvorom te masne kiseline, bogatijim čak i od svima nam dobro poznatog izvora - ribljeg ulja.

tima za sunčanje, ponekad se može macerirati u relativno skupim uljima semenki maline ili čileanskog lešnika, a postupak je sledeći: 1. naribajte koren šargarepe na sitni ribež, rukom ili u nekoj od multipraktik mašina, 2. rasprostrite u tanki sloj i ostavite da se prosuši na zračnom i suvom mestu tokom jednog do dva dana, kako u šargarepi ne bi ostalo previše vode, 3. posložite naribanu i prosušenu šargarepu u staklenu čašu, 4. prelijte biljnim uljem tako da ulja bude 3-5 cm iznad sloja mrkve, 5. ostavite 3-4 nedelje na tamnijem mestu (nikako ne na direktnom suncu) uz povremeno lagano mešanje, 6. ocedite. Nastali macerat će biti blago do intenzivno crvenkasto-narandžast. Pazite na korak prosušivanja: ako stavite previše vlažnu šargarepu, moglo bi se desiti da vam macerat napadne plesan. Prilikom pravljenja ovog macerata ne vršimo zagrevanje te je mudro staviti neki antioksidans.

Vitamin D Najbolji način opskrbe organizma vitaminom D je izlaganje sunčevim zracima u trajanju do 15 minuta, jer se tada automatski reguliše količina nastalog vitamina D. Preporučuje se započeti uzimati sve ove komplekse vitamina i minerala beta karoten i vitamin E (kao dodatke prehrani) najmanje šest nedelja pre odlaska na more pa zato neka ovaj smoothie u narednom periodu bude neizostavan na vašem meniju kako Macerat šargarepe je idealan biste ovog leta osigurali sebi bronzani kao dodatak pripremi kože za sunten, a bez ikakvih oštećenja na koži. čanje. Koži vraća sjaj, deluje protiv bora pa je idealan za devitalizovanu, bledu kožu i deluje kod svih onih stanja kada koži treba vratiti sjaj i blistav ten. Karotenoidi sprečavaju štetne uticaje zračenja, zagađenog vazduha velikih gradova, loše klimatizovanih “bolesnih” zgrada i svega što čini vašu kožu umornom. U Evropskoj uniji macerat šargarepe je i dodatak prehrani, popularna prirodna zamena za Napravi svoj balzam od razne kapsule za tamnjenje, pije se šargarepe za sunčanje i brže u dozi od jedne čajne kašičice 2-3 tamnjenje puta dnevno. Odličan je dodatak i u Povremeno svi poludimo za nekim pakvanjima za kosu, dajući vrlo blag proizvodom koji je iznimno jednostav- crvenkast odblesak vašoj kosi. Ovo je no (i jeftino) napraviti. Jedan od takvih prva sirovina koja sadrži karotenoide. je balzam od šargarepe za sunčanje, Macerat korena šargarepe izuzetno je odnosno brže tamnjenje. Takav balzam bogat beta karotenom. Pogodan je za od možete jednostavno i brzo napraviti negu suve, atrofirane kože kao i koi sami prateći naša uputstva. že pušača. Izvrstan za negu kože pre Priprema, pozor, izrada! i posle sunčanja. Nikad se ne koristi samostalno jer može na koži ostaviti Kako najpre napraviti macerat narandžaste tragove. šargarepe? Macerat šargarepe se jednostavPostupak izrade balzama za no da napraviti. Trebaće vam očišćesunčanje ni koren šargarepe i biljno ulje po želji Balzami od šargarepe koji se mo(suncokret, sezam, badem, marelica, gu pronaći na našem tržištu uglavnom lešnik…). Kako se koristi i u prepara- su napravljeni od 2-4 sastojka, ali ta-


P R I R O D A I Z D R AV L J E

kav balzam možete jednostavno i brzo napraviti i sami prateći naša uputstva. Potrebno je: • uljnog macerata korena šargarepe u rafinisanom suncokretovom ulju • pčelinjeg voska • te eventualno arome (zanemariv postotak) Sastojci: 10 g pčelinjeg voska 90 g macerata šargarepe ili 45 g macerata šargarepe + 45 g macerata oraha Priprema: Jednostavno je, jako jednostavno. Potrebna nam je vodena kupka, koju improvizujemo: Na laganu vatru sta-

vimo posudu s vodom, u koju potom uronimo laboratorijsku čašu s materijalom koji treba da otopimo. Količina vode treba da bude otprilike tolika da malo prelazi nivo materijala u uronjenoj laboratorijskoj čaši. Vodena kupka je spremna pre nego što voda krene da ključa, otprilike kada se na dnu posude počnu stvarati oni maleni mjehurići. Ako imate termometar, idealna temperatura je cca 70-75°C. 1. pripremite vodenu kupku 2. odvažite sastojke (svi idu u istu čašu) 3. mešajte sve sastojke u vodenoj kupki dok se ne rastope i sjedine (voskovi se zadnji tope). Ukoliko predugo traje, kupka nije dovoljno zagrejana 4. prelijte masu u ambalažu i ne zatvarajte je dok se balzami ne ohlade (verujte mi, ne želite znojne balzame). Verovali ili ne, ovo je najčešća receptura za balzame koji se mogu naći na tržištu. Kako biste balzam zaštitili od oksidacije, sugerišemo vam da dodate i 4 kapi CO2 ekstrakta ruz-

marina, koji dodajete istovremeno sa ostalim sastojcima koje zagrevate u vodenoj kupki. Macerati šargarepe mogu biti različite boje (zbog rada s različitim omjerima korena šargarepe u odnosu na ulje u kojem se macerira). Ukoliko macerat i samostalno korišten boji kožu, to će raditi i balzam od ova dva sastojka. Ako želite to izbeći, dio macerata šargarepe uvek možete zameniti nekim drugim biljnim uljem (kapnite čisti macerat šargarepe na kožu - ako Vam se ne sviđa rezultat, mešajte ga sa željenim uljem dok Vam se rezultat ne svidi).

47


Z D R A V S T V O

CAREOLL PLATFORMA Saznajte iz iskustva korisnika na koji način pomaže ambulantama u svakodnevnom radu

Digitalizacija u medicinskom sektoru odavno je ušla i u našu zemlju, sve više ambulanti i ordinacija u svojoj praksi koristi softvere za asistenciju, brži rad i detaljniju evidenciju. Pedijatrijska ordinacija "Bambi" koristi softver CAREOLL koji je razvila kompanija Lanaco, a koji je integrisan sa IZIS-om. Pitali smo dr Ljiljanu Todorović o iskustvu sa ovom platformom. „Mi o CAREOLL-u imamo samo pozitivna iskustva. Prateći reakcije i zahtjeve naših pacijenata, uvidjeli smo da nam je jedan ovakav program potreban za uspješan, brz i precizan rad u našoj ordinaciji.“ – istakla je dr Todorović na samom početku razgovora.

Možete li nam opisati kako se odvija sam proces, koji je to prvi dodir pacijenta sa mogućnostima softvera? Prvi kontakt sa našim pacijentima je na recepciji i koristeći ovaj softver značajno smo ubrzali proces identifikacije i evidentiranja pacijenta. Pacijente naručujemo u sklopu opcije zakazivanja, u cilju smanjivanja gužvi i odvajanja termina za zdravu i bolesnu djecu. Osim osnovnih podataka o pacijentu, moguće je unijeti još niz podataka koji su nam u radu bitni. Takođe, kroz elektronsku čekaonicu, medicinska sestra u svakom trenutku ima uvid kada je zaprimila pacijenta, u koliko sati je zakazan termin, kod kog pedijatra itd.

Na koji način softver pomaže ljekarima? Ima više benefita koje smo dobili od kada koristimo CAREOLL. Na jedan pogled, kroz sistem, ljekar može vidjeti koliko pacijenata čeka na pregled, kao i da li ima pacijenata koji su označeni kao hitna stanja za prijem i sl. Vodeći elektronski zdravstveni karton ljekari imaju, na nekoliko klikova, uvid u istoriju posjeta pacijenta. Pisanje nalaza je jednostavnije i lakše jer imamo mogućnost korišćenja šablona nalaza, a samim tim i više vremena za pacijenta. Na jedan klik možemo vidjeti i hronološki propratiti određena stanja pacijenta. U sklopu termina za savjetovališta zdrave djece možemo hronološki pratiti antropometrijske mjere svakog djeteta u toku prve godine života. Imamo uvid i u redovnu vakcinaciju djece po kalendaru vakcinacije.

“Rad sa pacijentima je bolje organizovan, elektronski kartoni su pregledniji i pomažu nam u svakodnevnom radu.” 48


Z D R A V S T V O

by

Digitalna podrška dobrih medicinskih praksi

Model ordinacija nudi detaljan pristup kartonu pacijenta? Zdravstvenom kartonu pacijenta moguće je pristupiti na brz i jednostavan način. U okviru zdravstvenog kartona prikazuju se podaci o pacijentu (djetetu), obavljeni prvi i kontrolni pregledi. Ono što je značajno za nas doktore, u okviru zdravstvenog kartona moguće je izdvojiti i istaknuti bitna stanja, alergije i riziko faktore pacijenta. Takođe moguće je evidentirati i istaknuti krvnu grupu pacijenta. Svako stanje od značaja u porodici djeteta takođe evidentiramo u elektronskom kartonu, tako da svaki doktor ima pristup značajnim informacijama u liječenju djeteta.

Kako se na kraju završava proces kada pacijent završi sve što treba u ambulanti? Nakon završenog pregleda u ordinaciji, pacijent posjetu završava na recepciji. Završavanje posjete je jednostavno i lako od kada koristimo ovu aplikaciju. Osim štampanja nalaza na recepciji, imamo mogućnost slanja nalaza putem mejla i našim pacijentima (što program radi po automatizmu), kao i našim saradnicima koji su eventualno uputili pacijenta u našu ustanovu. Što se tiče plaćanja naših usluga, imamo više mogućnosti koje softver podržava, a to su osim gotovinskog i plaćanje karticama, virmanski i dr.

Koliko CAREOLL pomaže u administraciji i praćenju rada? Kao i u svakom poslu koji radite, na kraju dana ili mjeseca je važno vidjeti rezultate vašeg rada. Ovaj sistem nam je omogućio brojne izvještaje koji su nam važni. Osim standardnih zbirnih izvještaja koliko je bilo posjeta u određenom danu ili mjesecu, imamo mogućnost detaljnog prikaza izvještaja o posjetama, računima, terminima itd, a do sada smo evidenciju o broju pregledanih pacijenata i pruženih usluga, vodili ručno.

Koliko ovakav softver ubrzava i pojednostavljuje proces? Nama je iskustvo korištenja CAREOLL programa pokazalo da smo ubrzali administrativni dio rada u ustanovi, te da više vremena imamo da se posvetimo pacijentima. Rad sa pacijentima je bolje organizovan, elektronski kartoni su pregledniji i pomažu nam u svakodnevnom radu.

49


ZDRAVSTVO - SRBIJA

U

okviru „Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola“, koji je Ministarstvo zdravlja pokrenulo 2018. godine, 20. juna 2022. je 100 najboljih diplomaca državnih medicinskih fakulteta (Priština, Niš, Kragujevac, Novi Sad, Beograd) dobilo posao u nekoj od zdravstvenih ustanova naše zemlje, kao i priliku za stručno usavršavanje, kroz besplatnu specijalizaciju i doktorske studije. Pored 100 najboljih mladih lekara, ugovore o radu dobilo je i 250 najuspešnijih diplomaca srednjih medicinskih škola, budućih medicinskih sestara i tehničara, sa prosekom 5,00. Ugovore o radu najboljim diplomcima uručio je predsednik Republike Aleksandar Vučić na svečanosti u Palati “Srbija”. U okviru „Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola“ koji je Ministarstvo zdravlja pokrenulo 2018. godine, u našim zdravstvenim ustanovama, zaključno sa ovom akcijom (20.6.2022) ukupno je zaposleno 811 lekara (diplomaca medicine sa prosečnom ocenom 10 i 9,50), kao i 1.650 najboljih medicinskih sestara/ tehničara. Pored toga, u još jednoj akciji zapošljavanja mladih lekara, koju organizuje Ministarstvo zdravlja, početkom 50

Nastavak „Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola“

Posao i specijalizacije dobilo 100 lekara i 250 medicinskih sestara

2022. godine posao u nekoj od zdravstvenih ustanova su dobili i diplomci sa prosečnom ocenom iznad 8,50, njih 530. Po ovom konkursu za posao se prijavilo više od 1.000 mladih lekara i svi će oni biti zaposleni u na-

šem zdravstvu. Ukupno gledano, kroz ovaj program zapošljavanja u našim zdravstvenim ustanovama zaposlen je 2.991 zdravstveni radnik, odnosno 1.341 mladi lekar i 1.650 medicinskih sestara - tehničara.


Intervju:

Z D R AV S T V O

Prof. dr GradimirGaga Dragutinović Razgovor vodio Rade-Radenko Karalić

V

erovatno nema osobe iz bilo koje oblasti zdravstva ne samo u Beogradu, Srbiji, prostorima bivše Jugoslavije, već regiona i šire koja nije čula ili nije upoznala profesora Gradimira Dragutinovića, ali doduše češće po nadimku, jednostavno – Gaga (Dragutinović). Za čoveka sa takvom skromnošću, a prebogatom radnom biografijom, za koju bi samo kada bi se taksativno pobrojala i to ne samo sva zvanja, priznanja, funkcije koje je obavljao i obavlja, trebalo bi nekoliko stranica.

Povoda za razgovor, ekskluzivno za čitaoce časopisa „Medici com“ ima bezbroj ali smo, po slobodi, izabrali samo tri „najsvežija“ događaja, dobitnik nagrade ESKULAP za 2022, dobitnik medalje vitezova zdravlja isto za 2022. kao najviše priznanje za uspešan višedecenijski rad u sistemu zdravstva Srbije ispred Asocijacije privatnih zdravstvenih radnika Srbije, a zatim i nedavni izbor za predsednika Skupštine Regionalne lekarske komore Beograda. Profesor Gaga je prvi, ne samo u Srbiji, već i celom Istočnom bloku još

-

SRBIJA

u prošlom veku postao školovani - vrhunski doktor istraživač na NMR uz ranija znanja radiologije i kompjuterizovane tomografije i prvi „otac“ i učitelj dijagnostičkih procedura na aparatu za magnetnu rezonanciju KC Srbije. U svom radnom veku sa lično izabranim saradnicima oformio je u Srbiji, BiH i Crnoj Gori 33 CT i MRI centra, uključujući i prve centre za bebe i decu Srbije. Prekrivene su faktički sve oblasti medicine od neuroprefiksa (neurologija, oftalmologija, ORL...) do hirurgije, endokrinologije, ortopedije i u nedogled svih medicinskih sfera kroz 33 tima pametnih i izuzetno stručnih saradnika i saradnjom sa svim medicinskim, stomatološkim, farmaceutskim, veterinarskim... fakultetima. „Tlo“ je ojačavao bezbrojnim stručnim radovima i knjigama iz svih oblasti objavljenih u zemlji i svetu, uz stalno usavršavanje na svetskim medicinskim centrima, uvodeći sve nove procedure i uputstva... Imajući u vidu samo delić pomenutog, zamolili smo profesora Dragutinovića da nam u najkraćem razjasni sam pojam „nastajanje pameti“ na šta nam sa lakoćom i tako spontano, na njemu svojstven šarmerski način, kaže: „Nastajanje pameti, Božja volja i Darvinova misao o evoluciji moždanih ćelija da nastane i pamet, a pamet da iz zemlje izvuče deo kockica zemlje i teleportuje misao o stanju pameti i postavi dijagnozu pa i primeni lečenje. Nastali osvešćeni mozak je smislio da od materijala planete na kojoj opstaje, načini dijagnostički aparat bez pokretnih delova. Zamiliste da iz prostora „A“ uđete u prostor „B“ koji ste lično stvorili, dakle aparat da bi povratkom u prostor „A“ u kome živite mogli videti anatomiju i fizički sastav svojih delova i-ili organizma iz prostora „B“ aparata tj. morfološki (anatomski i patoloanatomski) izgled. Dakle, aparat da vizuelizuje svoj sastav, da viri i prisluškuje samog sebe. Genijalno za tri Nobelove nagrade (K. Rendgen, G. Hausfild i P. Lauterbur i P. Mensfild). Suština otkrivanja morfologije u kojoj raste svest od govora, pisanja za prenošenje informacija do pogleda u srž razvoja i stanja svesti, do bolesti i urušavanja, X zrak i MR uvedoše nas u mikrokosmos pameti. Dobro, za svako pokretanje svesti treba i neko pomoćno sredstvo. 51


Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Doktor izumitelj, familijaran sa fizikom, matematikom, filosofijom, sociologijom i drugim naukama i filmofil i režiser da zabeleži i dokumentuje pilotiranje uređajem u dijagnostici multiplih elemenata i veza svesti i, konačno, bolesti. E sada je izraz Medicus curat, natura sanat, dobio smisao jer, da bi lečio, mora da verifikuje dijagnozu“. Poštovani profesore, voleli bismo da za naše čitaoce odgovorite samo na još nekoliko pitanja.

Magnetna rezonanca - aparat za magnentu rezonanciju 1,5 tesla Siemens

Najbolji uređaj za magnentu rezonanciju sa najnovijim softverskim rešenjima na Balkanu i optimalnim magnetnim poljem i maksimalne rezolucije za sve vrste pregleda tela. Prednosti u poređenju sa drugim MR aparatima: –– pregled traje kratko, nema zračenja, niti bilo kakve štete po organizam; –– kvalitet MR snimka; –– najbolji mogući (preporuka i svetske zdravstvene organizacije); –– debljina preseka je 0,4mm bez preskoka. Postoji i 3-d način snimanja; –– izvanredan prikaz mozga, endokranijuma u celini, unutrašnjeg uha, cele kičme, bubrega, nadbubrega, ekstremno efikasan u snimanju i dijagnostici povreda kostiju i zglobova, mekih tkiva, ligamenata, krvnih sudova, aorte u celini, perifernih krvnih sudova, prikaz dojki bez zračenja, ciljana biopsija dojke, prikaz prostate, ginekoloških organa kao i debelog creva, zatim primena u dijagnostici neuroloških oboljenja, planiranje zračne terapije oboljenja tela itd.

52

Kako se, sa ove distance, u stvari, kretala Vaša karijera? „Svet medicine je veliki tihi okean u kome emocionalni cunami želi da te ne samo iskušava, nego i uništi sprudovima lakog života, atolima iskušenja i mnogim obalama gde želi neuke i nevešte da izbaci. Medicina me je prihvatila, bar mislim. Dok sam živ ja sam doktor, radiolog. Ne sumnjam da u tom vremenu, zagnjuren i plivajući kroz prostor medicinskih znanja i predrasuda kao i iskušenja, nisam izgubio nit ličnog života i sreće. Dakle, karijera znači biti u igri medicinskih holograma dijagnostike u radiologiji i da još trajem. Postojim. Dosta od mene“. U Vašoj prebogatoj radnoj biografiji i svestranoj aktivnosti te stalnom usavršavanju, šta Vas je u suštini najviše motivisalo i od „srca“ interesovalo? „Motivacija. Kako da pobedim sebe i svoje želje, poroke, negativno u korenima i mojim izdancima. Neverovatni svet otkrivanja tajni života radiološkim zracima i elektromagnetnim talasima. Odvajanje niti zdravog od bolesnog i mrtvog je u nauci radiologije, mislim, čak religiozni akt. Tajne mozga me i dalje inspirišu“. Šta Vas danas, posle prebogate karijere, posebno interesuje? „Ideje o mogućnostima koliko se može dalje ići u prepoznavanju toka života i bolesti u funkciji starenja. Pojam dalje u dijagnostici postoji, ali kako? Ne mislim na aparate već na način mišljenja koji treba da pruži nov alat. Dakle, razvoj misli u mojoj oblasti medicine, mislim radiologiji, za nekog novog nobelovca“.


Z D R AV S T V O

Kako vidite sadašnji, a posebno budući odnos privatne i državne medicine? „Kohabitacija bez krađe i prekrađe zvona. Mislim da je najjednostavniji sistem u Nemačkoj u funkciji ličnih prihoda i modaliteta osiguranja građana“. S obzirom na to da ste sada, pored ostalog, i savetnik generalnog direktora Kliničkog centra Srbije, a upravo je nedavno, posle više decenija, najvećim delom završen i najsavremenijom opremom opremljen novi impozantan objekat Kliničkog centra Srbije, šta je time, po Vašem mišljenju, najznačajnije dobilo ne samo zdravstvo Beograda, Srbije, već i celog regiona? „Nov KC Srbije je prelepi ambijent za prosvećivanje novih medicinara, posebno doktora, i mogućnost da se usavršavaju i obogate u pameti medicine i primene svojih saznanja. Očekujem da će veliki broj specijalista uspeti da dosegne svoje želje za zna-

njem i primenom mudrosti i tehnike u lečenju svog naroda. A naš narod? Morao bi biti zadovoljan uloženim u svoju decu u medicinskoj sferi što bi trebalo da ih obogati zdravljem i potencijalom radnih karaktera. Svoji za svoje. Novi KCS bih nazvao - bogatstvo Srbije“. Bez ikakve pristrasnosti ne čudi što profesora Dragutinovića ne samo zdravstveni radnici, već i pacijenti i obični građani smatraju lično institucijom zdravstvenog sistema Srbije.

Dijagnostički Centar Hram Skerlićeva 22, Beograd, Tel.: +381 11 /3441 886, +381 11 3441 500, +381 63 351 431 www.dchram.rs; E-mail: office@dchram.rs

-

SRBIJA

Profesor (visiting), Ass. prof. dr med. sc. Gradimir Dragutinović M. D. primarius, viši naučni saradnik, specijalista radiolog i radioterapeut, neuroradiolog. Dr med. sc. Gradimir Dragutinović, rođen je 25.12.1949. god. u Beogradu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1975. godine. Od 1977. radi u KC Srbije u Beogradu. Dr Dragutinović je jedan od utemeljivača i zaslužnih lekara za formiranje Centra za magnetnu rezonancu u SFRJ u okviru Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (1989. godine) i osnivač je prvog privatnog Centra za magnetnu rezonancu u Beogradu i to Dijagnostički centar „Hram“, a potom osnivač i drugih centara: DC „Zemun“, DC „Eurodijagnostika“, DC ”Ćuprija”, DC „Arar“ Banjaluka, DC „Zrenjanin“, DC „Eurodijagnostika“ u Novom Pazaru, i DC „Eurodijagnostika“ Niš. Dr G. Dragutinović se usavršavao i u inostranstvu iz oblasti neuroradiologije, kompjuterizovane tomografije i magnetne rezonance u centrima: 1986. god. Berlin “Šarlotenburg” Univerzitetski klinički centar Nemačka; 1986. god. Minhen “Groshadern” Univerzitetski klinički centar Nemačka; 1989. god. Prag “Krč” Univerzitetski klinički centar Čehoslovačka; 1990. god. Tibingen “Šnarenberg” Univerzitetski klinički centar Nemačka; 1996. god. Brašov (“Interanational Workshop“); 1996. god. Berlin (“International Workshop”); 1997. god. Kapošvar Dijagnostički centar u Kapošvaru, Mađarska; 1998. god. Salcburg (“International Workshop Schoering“) Austrija; 1998. god. Milano Workshop (“Multiple perspective in MRI Contrast“) Italija. Do danas, pored brojnih edukativnih predavanja, dr G. Dragutinović je prezentovao preko 250 stručnih radova u stranim i domaćim recenziranim časopisima, autor je monografije “Adenomi hipofize” i više poglavlja u udžbenicima Medicinskog fakulteta u Beogradu. Autor je prve radiološke knjige sa saradnicima “MRI IN DIAGNOSTICS CEREBROVASCULAR DISEASE” koju je objavio “Thieme” - Roma, Stuttgard, New York 2001. god. Dr G. Dragutinović je dobitnik nagrade “Eskulap” za 2022. godinu za uspešan višegodišnji rad Zdravstvenog saveta Srbije, čiji je potpredsednik ispred Asocijacije privatnih zdravstvenih radnika Srbije, dobitnik je Medalje “Vitez zdravlja” za 2022. godinu za uspešan višedecenijski rad u zdravstvenom sistemu Srbije isped Asocijacije privatnih zdravstvenih radnika Srbije. U svojstvu referentnog doktora, učestvovao u edukaciji vrhunskog stručno-medicinskog kadra i uhodavanju rada aparata za kompjuterizovanu tomografiju i magnentu rezonancu u zdravstvenim institucijama Srbije i Crne Gore. Trenutno dr G. Dragutirnović radi kao savetnik generalnog direktora KC Srbije.

53


Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

B

eograd postoji zato da bude voljen, reči su, odnosno naslov, jednog novinara u luksuznom časopisu, a brojne definicije duha i lepote Beograda, inspirisane i naslikane od velikih književnih i slikarskih imena ne samo zbog tragično-rušilačke istorije ovog grada, nego i filozofije fenixa i duha koga prepoznaju čak i brojni turisti koji mu se vrlo često i rado vraćaju. Beograd, na primer, ima jedan od najlepših položaja na svetu: dve velike reke, gde se Sava uliva u Dunav. Beograd zatim spaja ,,dva mora”, jedno veliko i brdovito, šumadijsko, i drugo ravno, Panonsko. Beograd ima vekovno kulturološko nasleđe, na hiljade istorijskih spomenika (spomenik “Pobednik” na Kalemegdanu, spomenik Neznanog junaka na Avali, spomenik kneza Mihajla na Trgu Republike, spomenik caru Nikolaju i nobelovcu Ivi Andriću na Andrićevom vencu, spomenik Nikoli Tesli na Bulevaru kralja Aleksandra, na aerodromu ,,Nikola Tesla”, u parku između Hrama svetog Save i Narodne biblioteke, spomenik Milankoviću i Pupinu…), umetničkih dela, rezervat prirode skoro u centru grada (Kalemegdan, Ada Ciganlija, Ratno ostrvo, Dedinje, Banjička šuma, Košutnjak, Avala), kao i sveta mesta (Hram svetog Save, Trg Stefana Nemanje…) Pitali smo našeg sagovornika Miloša Vidovića, predsednika gradske opštine Savski venac, ima li nešto da doda i zašto on voli Beograd? Beograd je jedan zaista poseban i unikatan grad. Sve što ste naveli dokazuje upravo to. Svaki deo ovog grada je jedna posebna priča za sebe koja ima svoje mesto kako u istoriji, tako i u našem savremenom dobu. Volim Beograd jer ima Savski venac. Za mene je Savski venac najlepši deo grada. Tu živim, radim i provodim najveći deo vremena. Možda na prvi utisak zvuči subjektivno, ali u prilog tome da je Savski venac najlepši deo Beograda govori dugačak spisak posebnih i značajnih kulturno-istorijskih mesta koja se nalaze na teritoriji naše opštine. Većina simbola Beograda nalazi se na prostoru opštine Savski venac. Pored divnih mesta koja ste naveli dodao bih Beli dvor, Kuću cveća (Muzej Jugoslavije), Milošev konak, mnogobrojne muzeje koji se nalaze u Beogradu, Topčiderski park, Hajd Park, Savski trg, Beograd na vodi u čijem sklopu se nalazi i Kula “Beograd”. Ovu opštinu sma54

Intervju: Miloš Vidović

Preventiva i radost rađanja Razgovarao Marko Radoš

Miloš Vidović je rođen 19. aprila 1978. godine. Po obrazovanju je master menadžer evropskog biznisa i marketinga. U periodu od 2006. do 2012. godine radio je u firmi „Remedia komerc“ na poziciji menadžera, a potom i direktora. U Elektrodistribuciju Beograd dolazi 2013. godine, gde je zaposlen u sektoru ekonomsko-finansijskih poslova. Od 2016. godine preuzima dužnost člana Veća Gradske opštine Savski venac, zaduženog za saradnju sa komunalnim preduzećima i rad sa indirektnim korisnicima. Na sednici Skupštine Gradske opštine Savski venac, održanoj 4. septembra 2020. godine, jednoglasno je izabran za predsednika GO Savski venac sa liste „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Član je Srpske napredne stranke i potpredsednik Opštinskog odbora SNS Savski venac. Govori engleski jezik.


Z D R AV S T V O

tram srcem Beograda kako zbog svoje pozicije, kao centralne gradske opštine, tako i zbog najznačajnijih institucija koje se ovde nalaze (Vlada Republike Srbije, 90 odsto ambasada i inostranih predstavništava, Klinički centar Srbije, VMA, brojne klinike...). Beograd takođe volim i zbog njegovih stanovnika. Beograđani su divni ljudi sa posebnom energijom koji čine ovaj grad takvim kakav jeste. Gde god pogledam, istorija, kultura i lepota ovog grada se spajaju u jedno. Ovaj grad pruža velike mogućnosti svim njenim građanima, diplomatama, naučnicima, umetnicima... i posetiocima i ostavlja jak utisak na sve nas. Naš grad se neprestano razvija i postaje popularna metropola i to prepoznaje sve više investitora, naših povratnika, koji su uspeli u svetu i milionskih turista iz čitavog sveta. Opština Savski venac, kad je Srbija u pitanju, spada u prilično posebne ako ne i unikatne opštine, jer je na njenoj teritoriji, odnosno u porodilištima, rođeno skoro pola Srbije, a pošto je i diplomatska opština ima i njihove dece rođene u Beogradu. Poslednjih godina je velika potražnja za krštenicama od mnogih ,,rasutih po svetu”, ne zna se da li je zbog svog povratka ili odlaska… Tri najveća i najznačajnija porodilišta u Beogradu i Srbiji nalaze se na Savskom vencu (GAK “Višegradska”, GAK “Narodni front” i KBC “Dr Dragiša Mišović” Dedinje) i zbog toga smo jako ponosni. Trudimo se da pružimo što bolje uslove svima koji žive na Savskom vencu, a novorođeni i najmlađi su svakako kategorija o kojoj najviše brinemo. Svaka vest o novorođenčadima, a bude ih dnevno prosečno pedeset, odjekne sa radošću. Nedavno je mladi bračni par koji već ima devojčicu dobio četvorke, radost za slušaoce i gledaoce u svoj lavini crnih vesti, za sve nas je “biserna” vest. Važno nam je da se i deca i roditelji koji dolaze i prolaze kroz Savski venac osećaju prijatno tokom boravka na našoj opštini i da je vole i smatraju svojom. U poslednjih šest godina na Savskom vencu je mnogo više zelenih površina, parkova i dečjih igrališta. To je ono što je najpotrebnije za odrastanje dece u jednoj gradskoj sredini. Vodimo računa da naša opština postane ekološka i uređena, to nam sve više uspeva i sve više stanovnika učestvu-

je na konkursima za najlepše uređene balkone i dvorišta. Naša Eko-patrola redovno održava i uređuje zapuštene javne površine na Savskom vencu. Pored toga, ulažemo u uređenje škola i vrtića, svake godine delimo besplatne novogodišnje paketiće za svu decu sa Savskog venca, a još jedna lepa akcija je i podela besplatnih auto-sedišta za najmlađe koju sprovodimo već drugu godinu za redom. Nadamo se i navijamo da će se u narednim godinama broj dece i mladih sve više povećati. Verujemo da će tome doprineti Beograd na vodi kao jedan novi grad u gradu. Briga za treću mladost, kako bi to krstila velika pesnikinja Desanka Maksimović, ne isključuje prvu mladost kao ni programe predškolske generacije đaka prvaka. Kako se opština brine za najstarije sugrađane, a kako za one najmlađe? Moj opštinski tim i ja uvek ističemo i tako se i ophodimo da smo tu zbog naših građana. Želimo da oni to znaju i zato su im vrata opštine Savski venac uvek otvorena. Tu smo da saslušamo njihove potrebe, inicijative i predloge, da zajedno rešavamo sve probleme u domenu koji je u našoj nadležnosti. Iskustvo nam je pokazalo da naši građani pokazuju interesovanje za edukativno-rekreativne programe koje kao opština organizujemo za sve grupe građana.

-

SRBIJA

Raduje nas kada vidimo da se i naši najstariji druže i da vode aktivan život pa zato orgranizujemo besplatne izlete širom Srbije i redovno im obezbeđujemo besplatne vaučere za plivanje i rekreaciju na bazenima “25. maj” i “Tašmajdan”. Za decu i mlade do 30 godina organizujemo besplatne kurseve stranih jezika. Tradicionalno delimo školski pribor i rančeve za sve đake prvake na Savskom vencu. Takođe, želimo da nagradimo i ohrabrimo mlade da budu što bolji, stoga dodeljujemo vrednosne vaučere za vukovce i đake generacije, a posebno za njih, ove godine smo obezbedili dodatno i električne trotinete. Manifestacije koje sad već tradicionalno organizujemo za najmlađe su ,,Dečje letnje igre”, “Vaskršnje čarolije”, “Park otvorenog srca”, ,,Sajam sporta”… Takođe, pružamo pomoć i najosetljivijim grupama našeg društva, ugroženim porodicama izbeglica i interno raseljenih lica. Posebno sam ponosan jer je na Savskom vencu, u Hajd parku, otvoreno prvo igralište za osobe sa invaliditetom. Naša opština prednjači kada su novine u pitanju i na naše zadovoljstvo, a ujedno i veliku odgovornost, pružamo primer i model u funkcionisanju jedne opštinske uprave, kojoj su građani na prvom mestu. Pomenuli smo kulturu, jedno novo Društvo novinara i publicista čija je adresa na Savskom vencu, zajedno sa profesorima Beogradskog univerziteta će se pokrenuti ideja da se reč KULTURA uvek piše velikim slovom smatrajući da: ,,Ne postoji bolja ideja od ideje čije vreme tek dolazi”, podsećajući na velikog Viktora Igoa. Koje kulturne projekte, manifestacije i inicijative postoje na teritoriji opštine Savski venac? Kultura je jedna od najvažnijih civilizacijskih tekovina i ona treba da se uvažava i razvija na najbolji mogući način, jer kultura i kulturna politika su preduslov za ostale vrednosti. Savski venac, kao centralna gradska opština, je domaćin mnogim kulturnim manifestacijma koje organizuje Grad Beograd. Neki od najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika i kulturnih dragulja nalaze se na Savskom vencu: Kraljevski dvor, kuća Kralja Petra I, novi spomenik Stefanu Nemanji... Kao opština trudimo se da čuvamo i razvijamo našu kulturu. Našim građanima želimo da pružimo najkvalitetniji kulturno-obrazovni program, 55


Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

pa tako organizujemo kulturne manifestacijekao što su ,,Dani Isidore Sekulić ,,Dani evropske baštine”, priređujemo sajmove, promocije knjiga, izložbe slika... Na prostoru naše opštine nalaze se mnogi muzeji kao što su Muzej Jugoslavije, Muzej afričke umetnosti, a tu je i Dečji kulturni centar ,,Majdan” u kojem se često organizuju predstave, koncerti, izložbe za decu… Sa svim beogradskim ustanovama kulture imamo bogatu saradnju i radimo na projektima iz ove oblasti i uvek smo otvoreni za predloge i inicijative kada je organizacija nekih novih kulturnih događaja na Savskom vencu. Opština se kandidovala za ekološku opštinu, zahvaljujući pošumljavanju ima sve više uslova da to i postane. Zahvaljujući roditeljima i roditeljskim školskim savetima sve je više parkova, stabala i klubova izviđača, gorana, volonterskih brigada…Koliko je opština posvećena ekološkim pitanjima i njenom ekološkom uređenju? Ekologija i očuvanje životne sredine opština Savski venac je prepoznala kao veoma važno pitanje i uspešno strateški i na osnovu planskih elaborata uveliko rešila brojne ekološke probleme. Rešili smo problem grejanja u osnovnim školama ,,Vojvoda Mišić“ i ,,Stefan Nemanja“, a trenutno je u toku realizacija projekta zamene kotlarnica u tri vrtića. Važno nam je u kakvoj okolini naši najmlađi odrastaju, a ovi projekti će doprineti čistijem vazduhu i zdravijoj okolini za našu decu i nas samih. U okviru planskog ekološkog programa redovno uređujemo dvorišta i neposrednu okolinu predškolskih i školskih ustanova. Na teritoriji naše opštine nalaze se najlepši parkovi u Beogradu - Topčiderski i Hajd park, kao i park Manjež. Sadnja drveća je postala naša redovna aktivnost jer nastojimo da naš Savski venac ima što više zelenih površina čime ćemo dobiti i više čistog vazduha. U narednom periodu očekuje nas izgradnja prvog Eko-parka za decu u Topčiderskom parku koji će biti izgrađen od prirodnih materijala. Veoma značajni projekti i akcije koje smo relizovali u prethodnom periodu jesu “Recikliraj za čistiji Savski venac”- akcija podele eko-kesa za domaćinstva kojom značajno doprinosimo podizanju svesti o reciklaži, zatim čišćenje Savskog priobalja kroz akciju “Da nam reka Sava bude zdrava” u ko56

joj je učestvovao veliki broj građana. A redovni projekat “Eko-patrola” smo već pomenuli… Sve ovo je naš primetni doprinos kako bi Savski venac bio zdravija i čistija sredina za život svih nas, a opština dobila zvanje ekološka. Sajamske manifestacije se više decenija održavaju na čuvenom Beogradskom sajmu. S obzirom na to da se sajamske hale nalaze nedaleko od vaše opštinske zgrade i nadovezuju se na ,,Beograd na vodi” da li ima ideja za neki novi sajam: zdrastvene preventive novog rađanja i kulture uopšte? Sajam kao takav je veoma značajna manifestacija. Ovakve vrste manifestacija doprinose razvoju industrije i kulture ne samo našeg grada, već čitave države. Ove godine se održava 45. Sajam medicine i stomatologije na šta smo veoma ponosni. Opština Savski venac kroz svoje aktivnosti promoviše zdravlje i zdrav stil života. Na teritoriji Savskog venca nalaze se najznačajnije medicinske ustanove u celoj Srbiji. Takođe, tu se nalaze i najvažnije visokoškolske medicinske ustanove (nedavno

smo obeležili 100 godina Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta na kojem su uručeni prvi put ZLATNI INDEKSI generaciji lekara koji su ovaj fakultet upisali 1972. godine, pre 50 godina) u kojima stasavaju nove generacije lekara. Opština Savski venac vodi odgovornu zdravstvenu politiku i redovno apeluje na građane da na vreme misle na svoje zdravlje i redovno obavljaju zdravstvene preglede. U saradnji sa zdravstvenim ustanovama sa teritorije opštine, Zavodom za zdravstvenu zaštitu radnika „Železnice Srbije“ i Domom zdravlja “Savski venac” već šest godina za redom organizujemo besplatne preventivne preglede za građane Savskog venca sa ciljem da građanima skrenemo pažnju na važnost prevencije i rane dijagnostike u očuvanju zdravlja. Opština će nastaviti da promoviše brigu o zdravlju jer za to ima najbolje uslove ne u Beogradu nego i Srbiji jer na našoj opštini radi na hiljade belih mantila (Klinički centar Srbije, VMA, KBC “Dr. Dragiša Mišović”, Klinika “Dedinje”, brojne ambulante) i vrlo rado ćemo učestvovati u svakoj novoj inicijativi u sferi medicine i prevencije.



Z D R AV S T V O

П

-

отпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић присуствовао је 29. jула обележавању 183 године од оснивања војне санитетске службе на Војномедицинској академији, где су уручена решења о пријему у стални радни однос за 53 новозапослена у војне болнице и центре Управе за војно здравство. Министар Стефановић је, такође, наложио акцију систематских специјалистичких прегледа за војне пензионере, која ће бити организована следеће недеље. - Задовољство ми је што могу да вам честитам овај дан, зато што ви чините стуб заштите свих нас. Војномедицинска академија, као и Управа за војно здравство, симбол су, рекао бих, не само Министарства одбране и наше војске, већ и један од важних симбола здравства Србије. И драго ми је што толико нових, младих људи, стручних, паметних и способних, долази у наше војно здравство. Била је борба, имали смо много састанака и искрено нисам био потпуно сигуран хоће ли бити интересовања, хоћемо ли имати начин да привучемо нове људе, а да не иду у друге установе или у иностранство, већ да се запошљавају у својој земљи – рекао је министар Стефановић. Он је истакао да су председник Вучић, Влада, министар здравља, али и наше министарство и сви људи из војног здравства даноноћно радили на том задатку и учинили огроман искорак у напретку нашег здравства. - И заиста то кажем, не као флоскулу, већ искрено као грађанин Србије, поносан сам на све шта је урађено, колико смо напредовали, колико смо постали способни да бринемо о здрављу нашег народа чак, рекао бих, по-

58

Vesti iz VMA

SRBIJA

Поводом Дана санитетске службе на ВМА

Војно здравство јаче за 53 новозапослена

некад у немогућим ситуацијама. Упознао сам огроман број људи, који су били, а неки од њих су и данас у режиму ковид болница.

То је ужасно тежак посао и не говорим само у смислу колико је то сати рада и колико су сложени услови у којима раде, почев од самог облачења скафандера и заштитне опреме, већ и у смислу стреса да гледате људе којима некада не можете у потпуности да помогнете, али се борите за њих, борите се за њихов живот даноноћно, борите се да учините да напусте ту болницу здрави и да оду својим кућама. И зато вам дугујемо искрену захвалност и зато смо поносни на

наше лекаре и медицинско особље и оне људе које се не виде увек, али који једнако доприносе да лечење буде успешно - рекао је министар Стефановић. Он је најавио и наставак улагања у војно здравство. - Морамо да наставимо да улажемо, о томе смо разговарали, одвојили средства и планирамо да у наредним годинама купимо нову опрему и технику која ће учинити да Војномедицинска академија и Управа за војно здравство наставе Честитка начелника Управе за војно здравство поводом Дана санитетске службе Поводом 30. јула - Дана санитетске службе, свим припадницима војног здравства упућујем срдачне честитке.Уверен сам да не постоји професија која је више под будним оком јавности, а чији се резултати подразумевају упркос свим изазовима са којима се свакодневно сусрећето. Испуњење високих очекивања, професионалност, одговорност само су део особина које вас красе и овом приликом вам захваљујем на уложеним напорима да поверење у војног медицинара остане темељ и за будуће генерације. Војни санитет је кроз историју дугу 183 године пред собом имао углавном тешке задатке, али је из борби излазио мудрији. Захваљујући добрим резултатима и ове 2022. године могу са поносом да истакнем ефикасност организацијских јединица Управе за војно здравство, високо ценећи труд свих учесника у служби лечења. Честитајући вам празник, користим прилику да пожелим свако добро вама и вашим најближима у нади да и будућност доноси само успехе и достигнућа. Бригадни генерал др Радивоје Анђелковић


Z D R AV S T V O

да буду стуб на који се ми сви ослањамо. Хоћемо да овим људима пружимо добре услове рада и да се боримо за ново повећање плата и хоћемо да грађани знају да када дођу у било коју установу војног здравства могу да рачунају на то да ће запослени дати све од себе да им помогну, да их излече и да брину о њима. Та брига и нега о људима, нешто је по чему је војно здравство изузетно познато и на томе заиста хоћу искрено да вам честитам и у овом дану - рекао је министар Стефановић. За наредну недељу, министар Стефановић је најавио велику акцију прегледа за пензионере у више градова. - Хоћу да организујемо једну велику акцију наредне недеље, да

покажемо и бригу о нашим пензионерима. У Нишу, Новом Саду и овде у Београду имаћемо специјалистичке кардиолошке прегледе за наше пензионере који неће морати да чекају, а овде у Београду ће бити организовани на ВМА и офталмолошки прегледи. Желим да им и на овај начин укажемо поштовање и захвалност за све оно што су они урадили за ову земљу док су служили часно у својој војсци и Министарству одбране – рекао је министар. Он је честитао и новозапосленим припадницима Управе за војно здравство. - Изабрали сте веома часну, озбиљну и одговорну професију а ја могу да вас уверим да сте дошли у најбоље место у Србији

-

SRBIJA

да направите те прве кораке и са правим људима на које сам заиста искрено поносан - рекао је министар Стефановић. Начелник Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић истакао је значај војног санитета и рада свих лекара, медицинских сестара и техничара који су кроз историју увек били са својим народом у првим борбеним редовима. - Техничко и технолошко осавремењивање и развој капацитета службе за још активније учешће у све три мисије Војске Србије је приоритет развоја, али на првом месту је увек било и биће улагање у кадар, његово усавршавање и кондиционирање. Актуелна ситуација и резултати постигнути у борби са Ковидом-19 још једном су показали снагу и значај војне санитетске службе за наш народ и државу - рекао је генерал Анђелковић. Савремена санитетска служба темељи се на дугој традицији, започетој 30. јула 1839. године, када је указом постављен први штабни доктор, што уједно представља и први званичан документ о раду војне санитетске службе. medici.com

Специјалистички систематски прегледи за војне пензионере

П

о налогу потпредседника Владе и министра одбране др Небојше Стефановића, на Војномедицинској академији у Београду и војним болницама у Новом Саду и Нишу, реализована је једнонедељна акција систематских специјалистичких прегледа за војне пензионере. Реч је о кардиолошким прегледима којима су некадашњи припадници система одбране могли да се подвргну без чекања у редовној процедури, Војни пензионери, који су обавили прегледе, изразили су своје

задовољство због ове акције, коју је Управа за војно здравство организовала у сарадњи са удружењима војних пензионера преко којих се вршило пријављивање. – Веома сам задовољан, брзо су ме обавестили да могу да дођем и да урадим систематски преглед. Притисак ми је добар, ЕКГ одличан, очи су мало ослабиле, али, добро, година производње – кроз осмех каже пензионер Радомир Поповић. Начелник Одељења за лечење, Сектор за лечење ВМА пуковник др Немања Боровчанин наводи да је по плану обављано по 30 прегледа дневно у војним болницама Нови Сад и Ниш, као и 40 кардиолошких и офталмолошких у Војномедицинској академији.

- Одзив је био добар и верујем да ови прегледи значе нашим војним пензионерима. Кардиолог из Клинике за ургентну и интерну медицину ВМА др Милена Пандрц истиче значај ових прегледа превасходно за превенцију, као и због могућности да пацијенти уколико се установи да имају нека обољења одмах добију адекватну терапију.

59


ZDRAVSTVO - SRBIJA RH centri u tretmanu postkovid sindroma Dr Rajko Srdić, predsednik UO Zavoda za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje Beograd

S

Banje Srbije

koro tri godine infekcija COVID-19 virusom zadaje velike muke stanovnicima svih zemalja sveta i ne bira ni boju ni pol ni veroispovest. Takođe, zahvata najrazvijenije, najbogatije i najsiromašnije. Zavisno od virulentnosti i otpornosti, virulentnosti soja i imunog odgovora i stanja napadnutog organima, zavisi i težina, odnosno klinička slika obolelog. Ova epidemija je prosto stavila na ispit i sposobnost zdravstvenih sistema, njihovu organizovanost i stručnu opremljenost, spremnost da se bori sa ovom bolešću. Svakako, ovo je virus koji izaziva sistemska oštećenja u organizmu primarno respiratornog i kardiovaskularnog sistema, ali i drugih organa, što se ogleda u onom vremenskom intervalu kojeg nazivamo postkovid sindrom. Posledice izazvane ovim oboljenjem, kao i sama akutna faza, u mnogome su zavisile od stanja organizovanosti zdrastvenih sistema svih zemalja sveta. Naša zemlja je na vreme prepoznala ozbiljnost i težinu ove pretnje i organizovala je štab koji je pratio i preduzimao mere u pojedinim fazama razvoja same epidemije. To se pokazalo kao vrlo svrsishodno. Nije se osetio manjak bolničkog prostora za smeštaj i lečenje obolelih, organizovana je preraspodela stručnog medicinskog kadra te zajedno sa preventivnim merama blagovremenim obezbeđenjem različitih vakcina i preuzetim lečenjem u za to pripremljenim bolničkim ustanovama, snabdevenim medikamentima i drugim sanitetskim materijalom uspešno se nosila sa ovom pošasti. Poznato je da lakše obolevaju, zapravo češće, starije osobe, jer ta populacija je već izložena nekim oboljenjima i kod njih je izraženiji postkovid sindrom. Poznato je da se posle oboljenja te osobe ne smeju izlagati fizičkim naporima i moraju se postepeno prilagođavati normalnim uslovima života. Njima najviše odgovara smeštaj u specijalnim bolnicama - RH centrima, gde se prati njihovo stanje iz dana u dan pod lekarskom stručnom pažnjom. Tako ponovo dolazimo do srećne okolnosti da imamo takve ustanove koje su bile spremne u akutnim stanjima da se prilagode zbrinjavanju obolelih, ali su isto tako potrebne za rehabilitaciju i oporavak. Od prisutnih posledica koje ostavlja kovid virusna infekcija kod starijih ugrožen je posebno kardiovaskularni sistem. Često su prisutne posledice miocarditisa, koje se ogledaju u zamaranju, aritmiji i naglim promenama krvnog pritiska. Idealna mesta za praćenje ovih stanja i rehabilitaciju ovih pacijenata su naši RH centri, gde se uz stalnu kontrolu i praćenje stanja, pruža brza osposobljenost ovih osoba. Tu svakako treba uzeti u obzir i blagotvorno delovanje ostalih klimatskih faktora, čistog vazduha, mineralnih voda, staza za šetanje i budno praćenje svih posledica postkovid stanja. RH centri su položili ispit u ovoj borbi za živote i zdravlje ljudi. Oni su ih i gradili, u njima su lečeni i pružaju im stručnu lekarsku pomoć u stanjima oporavka te zaslužuju da budu sačuvani i za ovakve vandredne situacije. Ovakve zdravstvene ustanove pokazale su svoju osposobljenost i u vanrednim okolnostima, prouzrokovanim panedmijom. Lako se preorijentišu i vrlo profesionalno obavljaju složenu medicinsku stručnu pomoć u prevenciji, lečenju i oporavku rekonvalescenata. Urednik Urednik rubrike rubrike “Banje “Banje Srbije”: Srbije”: Rade-Radenko Rade-Radenko Karalić Karalić Priprema: Priprema: “Medici.com” “Medici.com”; DTP: Sretko Bojić DTP: Sretko Bojić



Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Mataruška Banja

 Tel. +381 36 541 10 22 Prijemna služba: +381 36 541 10 39  https://www.agensmb.rs E-mail: agens@agensmb.rs

62

M

ataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, udaljena je 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Mineralna voda Mataruške banje pripada kategoriji natrijum, magnezijum, hidrokarbonatnih, sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode uz temperaturu do 46ºC. Ima naročito povoljno dejstvo kod reumatskih bolesti (degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenjska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj fazi. Prirodni factor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja adneksa i kod steriliteta.

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicinske sestre-tehničari. Pored stručnog medicinskog kadra, raspolaže i savremenom opremom za sprovođenje terapijskih procedura u oblasti fizikalne medicine i medicinske rehabilitacije. Indikacije: • Reumatske bolesti: degenerativne bolesti zglobova i kičmenog stuba, zapaljenjski reumatizam (u mirnoj kliničkoj fazi), vanzglobni reumatizam; • Stanja nakon oštećenja centralnog i perifernog nervnog sistema; Posttraumatska stanja i deformiteti koštano-zglobnog sistema.


Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja

 Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs

G

amzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra saobraćajna veza u svim pravcima. INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema

U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i rehabilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.

HBO - hiperbarična oksigenacija, terapija 100%-kiseonikom pod pritiskom

63


Z D R AV S T V O

У

-

SRBIJA

нашој земљи, као и у већини страних, животни век се знатно продужава. Зато имамо све више старих особа, а временом ће их бити још више. С порастом броја старих лица расте и брига о тој популацији. Добро је што је ових дана покренута та тема (ТВ „Прва“, Мери Билић, професор Зоран Бојковић). Према физиолошким функцијама, људски организам знатно слаби после 65. године, али у геријатријском добу многе слабости код старих, релативно здравих особа тешко се уочавају све док организам није изложен великом стресу (нпр. запаљење плућа) кад се погоршање здравља јасно уочава. Стање здравља и способност старих особа, тзв. геријатријски статус, укључује испитивање клиничког и функционалног стања особе. Такву процену врше породични и други лекари. Основни функционални ниво односи се на бригу о себи – купање, облачење, самостално коришћење тоалета... Виши ниво представља самостално одржавање домаћинства, али особама старијим од 75 година обично је потребна помоћ барем за један поступак. У највишем функционалном нивоу стара особа чак помаже породици или делимично ради у својој професији. Међутим, неке старе особе бивају физички и/или психички малтретиране, често препуштене небризи, а у порасту је злоупотреба њихове имовине. Најтеже је онима који немају родбину или кад је родбина незаинтересована. Физичко злостављање одвија се употребом силе. Поред батинања, везивања, изостављања хране и воде, некада се дешавају и сексуални инциденти. Психичко злостављање изводи се речима, делима и другим начинима да се изазове емоционални стрес. Честе су претње да ће особу послати у старачки дом најниже класе или се с њом данима не разговара. Злостављање се дешава укидањем лекова или давањем превеликих доза, као и притиском на особу да препише имовину на одређен начин или се имовина неодговорно троши. Како се спречава злостављање? Проблем је што се зло64

Објављено у „Политици“ 6.8.2022. године

Запостављање и злостављање старих особа Др Рајко Игић, аутор књиге „Основи геријатрије”

Стари су заслужили бригу (Фото Pixabay)

стављање тешко открива јер жртва страхује да проговори или је немоћна. Понекад се особа обрати здравственом раднику, а овај то често приписује конфузији, параноичном понашању или деменцији. С друге стране, напасник друштвено изолује жртву и онемогућава јој контакте са спољашњим светом јер одбија посетиоце и искључује телефон. Понекад члан породице или уговорени неговатељ нестрпљиво чека на пренос имовине после смрти особе. У мојој веома краткој улици у Сомбору две старе особе су се својевремено „предале”. Једно усвајање одвијало се фер, а у другом је стара особа пребачена из своје куће и предата на салаш да се о њој брину. Сваки неговатељ је наследио кућу старе особе. Најгоре је кад особа „предуго живи”. Још горе је кад финансијски извори неговатеља ослабе или је психички оштећена особа. На злостављање указују физичка оштећења, кад се болест пријави са закашњењем или неговатељ одбија кућне посете медицинске сестре. Због злостављања или запостављања трећина старих знат-

но краће живи од оних који нису изложени таквој ситуацији. Ако лекар установи велику опасност по пацијента он, у сагласности с болесником, доноси одлуку о хитном смештају у болницу и затражи помоћ социјалне службе. За мање хитно стање, доктор и помоћно медицинско особље треба да помогну пацијенту како да реши проблем. Ако је особа немоћна, социјална служба одређује заштитника. Медицинска сестра и социјални радник имају најважнију превентивну улогу код злостављања. Друштво треба да развија установе за смештај и негу геријатријске популације за три нивоа: нискоризично здравље (око 65 одсто), умерено ризично (око 30 одсто) и високоризично (око 5 одсто). Тако ће се обезбедити брига за све особе које су старије од 65 година, а поготово оне које или немају родбину или је родбина незаинтересована да води бригу о старој особи. Недавно је из богатог бачког села донета у болницу болесна старица. Након прегледа је речено да је реч о гладовању. Због запостављања, старица је преминула неколико дана касније.


Medicina i pravo

Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha u situaciji kada tužilac ne poseduje medicinsku dokumentaciju Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Zakon o obligacionim odnosima predviđa da će sud za pretrpljeni strah, ukoliko okolnosti slučaja, a naročito jačina straha i njegovo trajanje to opravdavaju, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. S druge strane, Zakon o parničnom postupku obavezuje stranku koja tvrdi da ima neko pravo da snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. Dakle, kada tužilac tužbom zahteva naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, dužan je da dostavi dokaze da je strah određenog intenziteta zaista pretrpeo. Postojanje pravnog osnova za naknadu ove vrste nematerijalne štete stranke najčešće dokazuju dostavljanjem svoje medicinske dokumentacije. Medicinska dokumentacija predstavlja dokument koji daje podatke o stanju pacijentovog zdravlja, ali i podatke o radu lekara. Takođe, ona predstavlja i sudsko-medicinski dokument, što znači da se iz nje, pod uslovom da je vođena ispravno, može sa visokim stepenom sigurnosti utvrditi sadržaj pružene zdravstvene usluge. Međutim, moguće su i situacije koje dovode do prekršajne odgovornosti zdravstvene ustanove, kada se medicinska dokumentacija ne vodi ili se ne vodi na pravilan način. U tim situacijama, postavlja se pitanje na koji način pacijent na sudu može dokazati da je pretrpeo određeni oblik nematerijalne štete u konkretnoj situaciji strah. Čak i kada tužilac ne poseduje medicinsku dokumentaciju o nastalim povredama, sudsko-medicinsko veštačenje koje je izvršio lekar određene specijalnosti će u tim situacijama omogućiti pacijentu – tužiocu da dokaže da je usled nekog događaja pretrpeo strah određenog intenziteta i trajanja, koji opravdava dosuđenje nematerijalne štete. U skladu sa stavom sudske prakse, veštačenjem veštaka neuropsihijatra i u odsustvu medicinske dokumentacije na okolnost pretrplje-

nih fizičkih povreda, može se utvrđivati da li je tužilac u vezi s predmetnim događajem trpeo strah koji opravdava dosuđenje nematerijalne štete. Dakle, sam nalaz veštaka predstavlja dokaz da je tužilac pretrpeo štetu i da intenzitet i trajanje straha opravdavaju dosuđivanje naknade štete. Činjenica da ne postoji medicinska dokumentacija na osnovu koje se može utvrditi da su nastupile štetne posledice po tužioca nije dovoljna za ocenu da ni nematerijalna šteta nije nastupila. Tek u situaciji kada medicinska dokumentacija ne postoji, a tužilac ne predloži izvođenje drugih dokaza veštačenjem, ta okolnost bi predstavljala osnov za odbijanje tužbenog zahteva. Primer iz sudske prakse: OBLIGACIONO PRAVO – Naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha – Neposedovanje medicinske dokumentacije (član 200. ZOO) Tužioci imaju pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, shodno čl. 200. ZOO-a iako ne poseduju medicinsku dokumentaciju o nastalim povredama. Iz obrazloženja: Žalba zastupnika tuženika izjavljena protiv presude prvostepenog suda kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha kao osnovan, je neosnovana, a presuda prvostepenog suda se potvrđuje. Iz spisa proizlazi da su tužioci kritičnog dana dok su se nalazili na letovanju u Grčkoj, doživeli saobraćajnu nezgodu tako što je na njihovo vozilo naletelo vozilo grčke registracione oznake, materijalnu štetu na vozilu tužioca je isplatilo grčko osiguravajuće društvo, jer je utvrđena krivica njihovog osiguranika. Tužioci su pre odlaska na letovanje kod tuženika uplatili međunarodno osiguranje automobila - zelenu kartu, na osnovu koje

kod osiguranja potražuju naknadu nematerijalne štete. U konkretnom slučaju sporan je pravni osnov, jer tuženik smatra da tužioci nisu trpeli strah s obzirom na to da nemaju medicinsku dokumentaciju o nastalim povredama. Žalbom tuženika se ukazuje da u odnosu na tužioca ... ne postoji pasivna legitimacija shodno čl. 21. Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, da zelena karta kao oblik međunarodnog osiguranja nije dokumenat na osnovu koga se može ostvariti pravo na naknadu štete, da u odnosu na ostale tužioce nije sporna pasivna legitimacija, jer je vozilo tužioca ... osigurano kod tuženika, ali smatra da okolnosti slučaja ne opravdavaju dosuđivanje nematerijalne štete. Neosnovano se u konkretnom slučaju žalba poziva na citiranu zakonsku odredbu, jer tužiocu ... nije šteta pričinjena vozilom koje je on vozio već vozilom grčkog osiguranika koje je naletelo na vozilo kojim je tužilac upravljao, a čl. 21. pomenutog Zakona predviđa da pravo na naknadu štete nema vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta. Suprotno žalbenim navodima, veštačenjem veštaka neuropsihijatra i u odsustvu medicinske dokumentacije na okolnost pretrpljenih fizičkih povreda, može se utvrđivati da li su tužioci u vezi s predmetnim događajem pretrpeli strah koji opravdava dosuđenje nematerijalne štete. Na nalaz veštaka u pogledu postojanja, intenziteta i trajanja straha tuženik nije imao primedbe, već smatra da nalaz ne može biti osnov za usvajanje zahteva, jer ga ne prati medicinska dokumentacija. U konkretnom slučaju, nalaz veštaka je dokaz da je šteta pretrpljena i da intenzitet i trajanje straha opravdavaju dosuđivanje štete. (Presuda Osnovnog suda u Čačku, P 40/19, od 12.11.2019. i Presuda Višeg suda u Čačku, Gž 934/20, od 3.3.2021) 65


Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

Из прве руке – Разговор са проф. др Зораном Ивановићем

Сазвучје науке и уметности ■ Разговор водила: др сц. мед. Славица Жижић Борјановић

П

осле дуго времена поново смо у могућности да понешто питамо лекара и ћелијског биолога др Зорана Ивановића који ради као научник у Бордоу, Француска. Кад год може одазива се на научне скупове у Србији. Стекао је звање научног саветника и примљен је у Академију медицинских наука Српског лекарског друштва као најмлађи. Доктор медицинских наука Ивановић је члан Секције за хуманост, уметност и културу Друштва лекара Војводине СЛД. Ова околност нам омогућава да му постављамо питања и као научнику и као уметнику. Овај човек, широког образовања и културе, један од наших најцитиранијих лекара истраживача, хуманиста, песник 66

и мајстор прозе, уметнички фотограф и шта све не још, везан за земљу из које је потекао и веома пријатан саговорник. Др Ивановићу, како бисте сами себе укратко представили? Трудим се цео живот да пратим „зов науке”, а примећујем и „ситнице које живот значе”. И уметност и наука су тотално непредвидиве креативне категорије. Можда на овакав начин да започнемо разговор? Тако је. И већ видим да ће овај разговор попримити критички тон, што можда није лоше за промену, јер обично кад се нешто

говори за јавност онда се форсирају само позитивне ствари. Управо због тог карактера „непредвидивости” обе те категорије су у великој опасности у неолибералном постхуманистичком друштву које је укупни систем вредности устројило око модела једног предвидивог, репетитивног производног процеса. Пре свега, улагање у науку се врши преко пројеката чија структура је апсолутно непримерена вокацији науке – откривању тајни природе – она одговара структури развојног пројекта. Главна ствар више није идеја, она остаје у сенци менаџерских аспеката: од истраживача се тражи не само да каже шта ће открити, него и кад ће се то десити, колико ће коштати итраживачки процес, за шта ће се примењивати добијени резултати, како ће се они уклопити у постојеће стање дисциплине, какав или какве производе ће то откриће изнедрити, како ће се пласирати на тржишту, некад треба и да направи бизнис план за хипотетички производ... Од истраживача се тражи да предочи план „комуникације” резултата пројекта широј јавности, за шта треба да ангажује ПР стручњаке (наука се претвара у шоу бизнис, да не кажем у циркус)... а нарочито да испланира „менаџмент пројекта”... Јасно се види да људи који су осмислили ово никада нису дошли у контакт с науком, односно да бркају две веома различите категорије , „науку” и „развој”. Овакав приступ може довести до развоја производа прототипова који исходе из тзв. транслационог истраживања али ће фундаментални научни аспект потпуно уништити јер он, осим хипотезе и идеје како је тестирати, не може ништа друго сувисло предвидети. Величина научног дела је у непредвидивости примењивости његових резултата. Ко је, на пример, могао у време открића икс зрака да претпостави да ће се молекуларна структура протеина откривати рендгенском кристалографијом? У данашњем систему све је усмерено на развој, краткорочну „валоризацију”, то јест профит. Наука никада неће моћи да се уклопи у тај кадар, пре свега јер за откриће је потребна посвећеност, дуго вре-


Z D R AV S T V O

ме за наоко непродуктивну контемплацију, слобода истраживача да прати нит открића, његово време не сме се трошити нити концентрација расипати на непримерене демарше, наметнуте „менаџментом осигурањем квалитета”, успостављеном од управљачке класе неспособне да схвати да научни процес није ни развој ни репетитивни индустријски процес... Он мора да остане у своме свету и концентрисан на своју тему размишљања, а да не говорим да са императивном медијатизацијом долази до банализације науке. Њена комплексност условљава поједностављивање до нетачности, успоставља се потпуно апсурдни систем вредности у коме се не вреднује и не поштује квалификовано мишљење (знање) него популарност. Тако имамо ситуацију да управо људи који немају никакве везе о неком научном проблему имају највећи утицај на јавнио мнење... У таквим условима наука ће дефинитивно пропасти, а знање у његовом традиционалном смислу неће никоме бити потребно, чак ће и сметати управљачкој класи, која је већ деградирала професије засноване на знању и на пиједестал највише „вредности” и, наравно награђености, ставила менаџерски занат. Добро ћемо проћи ако не дође време да руља потакнута „инфлуенсерима” не буде јурила, хватала и спаљивала научнике по трговима. Јер проблем науке је што је она прозаична, а јавност хоће сензацију. Зато би било добро да се политичке и управљачке струкутуре „тргну” на глобалном нивоу и да промене однос према науци, да уваже њен суштински карактер који свакако није карактер репетитивног процеса у индустрији или услужним делатностима. Какав је положај науке данас у свету у време владавине капитала, менаџмента и осеке хуманости? Како све то делује на науку, на који начин, какви су односи између науке и развоја иновација, како се вреднују компетентност и знање, како се гледа

на научника у таквом друштву? На овај први део питања сам већ делимично одговорио. Креативне делатности, као што су наука и уметност, су на неки начин спонтане, па чак и „дивље”, идеја је феномен који се нe јавља у закономерности новац-роба-профит. Не значи ако ћете више новца убацити да ћете сразмерно више добити фундаменталних открића, мада је технолошка страна за инструментаријум истраживања важна и скупа. Класични менаџерски приступ може да измери трошкове истраживања, потрошњу хемикалија, материјала, број радних сати, време за писање рада или патента... али све то су само епифеномени онога најважнијег – идеје која стоји иза сваког открића. А ње у једначини нема и не може да буде јер је то немерљива величина. Она је у функцији другог немерљивог супстрата кога сам ја у једном мом тексту назвао „сциентософија”: Сциентософија је укупно концептуално знање и сва асоцијативна искуствена и теоретска знања акумулирана у дуготрајној меморији научника, мудрост, супстрат који, пошто се не може мерити, он и не постоји за систем. А од њега зависи све у научном приступу. За разлику од фундаменталне науке, „развојна истраживања” се најчешће могу „укалупити”у систем о коме говоримо јер се њихов објектив јасно може дефинисати, зна се који се проблем жели решити и на који начин, може се прилично прецизно предвидети колико ће испитивање трајати... Другим речима, начин на који се данас управља науком одговара, у ствари, ономе што се зове „развој”. Мени није јасно да ли они који одлучују не знају за разлику између ових категорија или то намерно чине да стимулишу развој и да се што брже „окрене новац”и заради. Како год, таква политика је погрешна јер ће на тај начин настати ситуација у којој се неће имати шта развијати јер неће више бити суштинских открића. А, у међувремену, изгубиће се и „хумани ресурси” науке, јер се науком нико неће хтети бавити, јер то занимање ништа осим фрустрације неће моћи да

-

SRBIJA

понуди оном ко се њиме бави. Томе треба додати и чињеницу да се однедавно појам „иновација” редовно веже за појам „наука”, иако су то савршено различите ствари. Иновација је побољшање једног конкретног детаља у неком процесу и она не настаје нужно из резултата научног истраживања, него најчешће долази из посматрања процеса и креативног приступа рутини. А менаџерска класа редовно представља, као континуитет, истраживање – развој - иновацију. Овај континуитет је могућ, али је редак у пракси. Право научно откриће може да генерише током развоја многе производе или поступке који могу битно и до непрепознатљивости изменити одређени процес. Па и ако се деси да иновација исходи директно из научног истраживања, онда је наука та која води до иновације а не обрнуто. У друштву о којем говоримо и у које смо загазили са првом деценијoм 21. века је већ дошло до диференцијације класа: експертске класе (поседује знање) и менаџерске класе (поседује моћ). Ми већ имамо ситуацију да су мање вредновани доктори наука, научници и врхунски стручњаци него такозвани менаџери који од образовања имају једва први степен универзитетских студија или максимум студије нивоа мастера. Кад један научник буде позван на конгрес да одржи предавање о теми у којој је први у свету, буде срећан ако му плате авионске карте. С друге стране, ако позовемо „консултанта” за сертификацију ИСО, платиће му се пут, смештај и минимум 800 € за дан. Већ је уведен систем да компетентност за једну струку није услов да би се руководило службом у тој струци јер „менаџмент је испред техничке компетентности”. Ту сада иде процес замене стручњака и научника на руководећим положајима менаџерима, који благе везе немају о активности којом ће управљати. Треба уочити да се не говори о „научној компетентности”. У светлу менаџмента наука постоји само толико колико износи њен технички аспект, тј. експериментални и биротехнички рад. Тако да они то и зову „техничка ком67


Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

петентност” пошто „научна компетентност” за њих не постоји. Некад је научник била престижна вокација, данас је његов положај у систему ништаван. У ствари, само активности које непосредно доприносе стварању профита су цењене. Кад се томе дода и псеудосциентизам у општој популацији, повезан за медијатизацијом, који је инфицирао цело људско друштво, тешко је чак и стати иза неоспорних научних чињеница, а камоли доказати да научник заслужује достојанство. Могао бих навести стотине примера који то доказују. Посебно илустративан бедни положај научника се види у сфери објављивања. Није довољно да обезбеди новац за научни рад кроз пројекте (грантове), уложи своје идеје, искуство и труд, анализира резултате, изврши синтезу, напише рад и избори се са рецензентима да би он на крају био примљен за штампу, него у већини часописа доброг реномеа треба још и да плати његово објављивање. Уместо да њему плате као аутору, он препушта своја ауторска права издавачу а затим и плаћа публикацију, и то веома велике износе. То се, наравно, најчешће „скида” са пројеката чиме се умањују средства за ефективни истраживачки рад. Цела једна издавачка индустрија паразитира на грбачи истраживача. И то никоме од управљачке класе не смета нити се било шта предузима да се то промени. Још истраживач треба да моли административце да дозволе да се то плати, а они постављају питања на која он аргументима не може одговорити. И констатације : „Ти што више радиш више нас кошташ”. Посебно бих вас питала, како се опсесивна идеја менаџерског друштва да све мери и евалуира квантитативним показатељима одражава на науку. Видите, таква једна идеја је довела до изражавања „квалитета” квантитативним показатељима. Истина, тамо где се умесно тражи стандардизација (нпр. један машински део), милимикронска уједначеност производа мо68

же представљати његов квалитет. Али пречник парадајза и његов правилни сферни облик као квантитативни параметри мало значе за квалитет, који се састоји у његовом мирису и укусу. Тако смо дошли до обесмишљавања појма „квалитет” (који по дефиницији значи неквантитативну категорију) и заменили га квалитативном суштином тог новозначног „квалитета”. Па, ето, у том систему основно је да се евалуира сваки учесник у процесу и да се квантификује његов рад. У науци то нас је довело до развоја тзв. „библиометрије” која је достигла такву апсурдну димензију да је она сама довољна да саботира научни процес. Покушаћу да објасним. Прво, по стопама цитираности радова у њима, сви научни часописи су рангирани на основу „импакт фактора”. То је број који је једноставно узет као мера квалитета часописа. У односу на овај импакт фактор часописи су рангирани као „врхунски”, „веома добри”, „добри” „коректни” и „ниског квалитета”, тако да сваки истраживач покушава објавити своје резултате у часопису што је могуће више категорије. И затим се вредност тог његовог објављеног рада рачуна по категорији часописа за његов избор у звање, за напредовање у каријери, за све и свашта. При томе се ради о вредности која уопште не мора бити ве-

зана за квалитет нити цитираност тог одређеног рада. На пример, у мојој листи публикација налази се рад објављен 2009. у часопису Journal of Cellular Physiology, који има импакт фактор 5,56. Тај рад је до сада цитиран у просеку 35 пута годишње. Други рад, исто са моје листе публикација, објављен је у врхунском часопису Cell Stem Cells чији је импакт фактор 24,63. Тај рад је цитиран у просеку 19 пута годишње, што је скоро двоструко мање него рад из Journal of Cellular Physiology. И онда који рад је оставио више трага у дисциплини? Али није то једини проблем. У појединим земљама развијени су алгоритми за праћење и бодовање на основу „библиометрије” до најситнијих детаља, категоришући конференције, конгресе, предавања, поглавља у књигама... Кад је потребно конкурисати за неки пројекат или се пријавити на неки конкурс, од истраживача се захтева да све то попуни и избодује по траженим алгоритмима. Е сад ви замислите колико то времена и концентрације узме ако имате неколико стотина публикација, два пута више конгреса и текстова друге врсте... Истраживач се усмерава према бескорисном и непродуктивном бирократском делу и одвлачи од своје материје. Онда то цитирање, „h-индекс“ који је подигнут на пиједестал апсолутног параметра вреднос-


Z D R AV S T V O

ти истраживача... Да се разумемо, постоји интерес да се прати цитирање у смислу сагледавања како други аутори интерпретирају наше резултате и како се наши резултати уклапају у одређене хипотезе са којима су у вези. Што се тиче броја цитата, индекса „h” и осталих библиометријских показатеља, то такође може да нас оријентише, али начин њихове примене у вредновању квалитета научног рада је апсурдан и одражава се негативно на научни процес. Наиме, број цитата, из којег се у крајњем изводе сви „ импакт фактори ” веома често није у вези са квалитетом рада или важности резултата. На пример, ако објавите нешто из области којом се бави 2 милиона људи, шта год да је биће више цитирано него да објавите из области у којој на целој планети ради неколико десетина људи. Затим, уколико ваша публикација износи резултате који су „испред свог времена” само мали број људи, или чак нико, неће разумети њихову важност па их неће цитирати. Тако, или ће пасти у заборав или ће их почети цитирати годинама касније као што је случај са радовима Friedenstein-а. Нека популарна тема о којој говори јавно мнење ће се цитирати „на хватове”, и поред тога што је научно сумњива, али представља сензацију, итд. Тај популизам има разоран ефекат на науку јер долази, као што сам већ рекао, до замене парадигме „креатор и познавалац”са парадигмом „популаран”. То вам је упоредиво са ситуацијом на youtube-у. Неко постави неки виц, тоталну глупост, и то има милионе прегледа и стотине хиљада лајкова (плитко и „сварљиво” за широке масе), а неко други врхунску вокалну интерпретацију неког ренесансног дела (доступно само онима са рафинираним музичким укусом) које има неколико лајкова и стотинак прегледа. У таквој ситуацији медијска илузија је постала важнија од реалности. Видимо да људи данас воде чак и ратне операције руководећи се медијским аспектима а не императивима тактике и оператике, да се одлуке у највишим струкурама које управљају светом доносе на бази медијских хајки

(базираних неретко на лажним вестима)… Тако је и библиометрија постала пре промотивно средство него нешто заиста корисно. На крају, долазимо до адаптације истраживача на дату реалност где се он труди да се „уклопи” у систем и истражује и објављује тако како би остварио што више „производа” који се добро бодују, тако обезбеђује своју егзистенцију и каријеру. Идеал стремљења великом открићу неокрњеним интелектуалним капацитетом и укупним временом које је на располагању остаје у некој прошлој епохи. Знам да велику бригу и пажњу одувек посвећујете младима који се код вас усавршавају. Од свих тражите и читање и непосредни рад. Тренутно, највише интеракције имам са студентима на „Мастеру 2“ биомедицинске науке, група „биологија ћелије, физиологија и патологија“, који у лабораторију долазе у другом семестру пете године студирања, на стаж од пет месеци у току кога треба да обаве истраживање, изврше анализу и синтезу резултата и напишу један „мемоар” који има облик истраживачког рада и чија је дужина ограничена на 30 страница. У Француској је данас школовање у биомедицинским наукама усмерено на приницип „problembased learning» i « project-based learning“, мада још постоје и предавања („lecture-based learning“). Треба разумети да је, по начелима која су кренула седамдесетих година из канадског универзитета Мекалистер, и која у први план стављају „контекстуализацију” наставног градива како би се оно боље, ефикасније и трајније „увезивало” у дуготрајну меморију студента, фундаментална знања потребно „емитовати“ успут, као део контекста, нпр. кроз клиничку слику запаљења бубрега која ће се „декортиковати” до патологије, патофизиологије, физиологије и биохемије („модуларни приступ”). На тај начин све странсверзалне дисциплине, као физиологија и биохемија, не изучавају се више као посебне дис-

-

SRBIJA

циплине. Невоља је што они који предају, нпр. нефрологију, и не „силазе“ до физиологије у својим предавањима (већина предавача су клиничари а не физиолози и биохемичари) и за време посебне контекстуалне наставе која се назива „enseignement dirigé», и које би требало да представља учење кроз «проблем». Циљ те врсте наставе је да створи прагматичне стручњаке који решавају практичне проблеме. На основу мога искуства, ово производи један негативан ефекат, а то је да тотално губимо контакт са концептуалном основом и елементарном научном логиком. Тако данас лекар или биолог изађу са студија са нивоом мастера или његовим еквивалентом (професионалног мастера здравствених наука, овде лекар може да „лечи” тек после грећег циклуса – еквивалент наше специјализације, која у овом систему чини интегрални део студија за лекара које траје минимум девет година), а да никада нису учили физиологију целог организма, а може се бити биолог а да се никада није учила, нпр. систематика кичмењака. Нико више не зна ни најноторније ствари из физиологије, на пример „ФранкСтарлингов закон”... Е у таквом

69


Z D R AV S T V O

-

SRBIJA

контексту треба схватити и ове студенте мастера који су обавезни да у ултракратком року произведу научне резултате да би показали да су савладали ниво синтезе који се види кроз писање тог првог оригиналног научног „рада”. То је типично „учење кроз пројекат” и оно не дозвољава време студенту да „чита” и контемплира прочитано. Чита се само оно ште је неопходно за пројекат. Тако је мастер усмерен, пре свега, на техничко учење. Јако је погрешно ово асимилирати са некадашњим нашим „магистеријумом” јер је он по броју година студирања и самој суштини пре одговарао данашњој докторској тези, док еквивалент нашег доктората наука више и не постоји. Овај „помак” према техницизму на уштрб научног знања -сциентософије постаје тек изражен на нивоу доктората. У Француској докторат мора да се заврши за три године, јер то је време трајања стипендије. У ствари, докторант мора бити у радном односу по закону, зато не може радити тезу ако није запослен (ти уговори на одређено време иду преко универзитета). За време доктората нема предавања и полагања испита, мада треба похађати одређен број кратких мање-више факултативних курсева (практично-прагматичног типа као „комуникација”, „осигурање квалитета”, „писање CV” и слично). Докторат је истинско учење кроз пројекат, што и треба да буде на том нивоу, докторант ради три године пуно радно време у лабораторији. И опет за то време се гледа како би он произвео што више резултата и то са што развијенијом технолошком базом (која је conditio sine quoi non доброг нивоа публикације) и како би објавио те резултате и од тих радова саставио тезу. Нема као у Србији (што сам схватио недавно) да се поново студира и полажу испити за време доктората, при чему експериментални део може да траје још годинама... Значи, и поред тога што се слажем да докторат треба да буде искључиво «project-based learning“ , докторат је у скоро укупном такозваном „западном друштву” склизнуо према техницизму и све више има технички а све мање научни карак70

тер, јер кратко време предвиђено за његов рад не дозвољава ни да се савлада „уметност писања” а камоли да се развије и утемељи „сциентософија”. Ово је само део општег „синдрома” истискивања науке као појма и мењања значења тог термина према „развоју” и техницизму о чему сам већ говорио. У таквој ситуацији ви не можете од некога тражити да „чита” него да „производи” резултате. Чак и кад дође до писања тезе, увод и дискусија су једини делови где још може да се „протури” нека идеја за коју је потребно „читати” и контемплирати. Теза је у суштини збирка објављених радова где аутор-докторант објасни која нит их међусобно веже. И такви доктори (овде се зове «Doctorat d’université ») су уистину оспособљени да производе резултате јер циљ студија није више „знати“ него „знати урадити“. Они су веома способни висококвалификовани техничари (овде се такав профил зове „инжењер истражи-

вања“) али углавном немају концептуални ниво да би заслужили вокацију „научник“. Додуше, докторат овде и није највиши универзитетски степен него „хабилитација“ која би на неки начин одговарала некадашњем степену „доктора наука“ који је долазио после „тезе трећег циклуса“ а код нас „магистеријума“ који је, у ствари, еквивалент „доктората трећег циклуса“ који је некад постојао у Француској. У таквим условима ја се трудим да код младих побудим осећај за сциентософију како у току моје наставне јединице на првом семестру пете године студија (мастер 2), где предајем о соматским матичним ћелијама и еволуционом аспекту матичности и то не занемарујући епистемиолошки приступ, инсистирајући на начинима долажења до појединих открића, често и анализирајући семиналне експерименталне приступе. Ко допадне у моју лабораторију јасно да је свакодневно изложен том типу информација и то од састанака лабораторије и праћења пројеката до индивидуалних дискусија. „Старе мајсторе“ и њихов начин размишљања и долажење до открића снагом интелекта, а помоћу штапа и канапа, ја забораву не предајем. Иначе, и наши студенти би понели о науци перцепцију само као о скупу епифеномена који је прате и долазе данас у први план. Научник непрестано живи по распореду активности. Нема пуно слободног времена. Шта др Зоран Ивановић машта и сања да ће моћи радити за своју душу кад оде у заслужену пензију? Маштам о кући поред реке на полупошумљеном брегу, са великом гаражом и радионицом у којој ћу моћи да рестаурирам један „Ситроен траксион“, наткривену терасу где ћу моћи да пијем кафу и пушим лулу уз писање романа... Далеко од свих ових реалности о којима сам управо говорио. Да понекад забацим удицу с брега, а и да подложим роштиљ кад ми дођу деца и, ако Бог да, једног дана и унуци. Мало ли је? Само, треба то доживети....


Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije, UZPS Rade Končara 71, 11080 Zemun, Srbija Tel: 064/831 1008; Mob: 064/121 2347; 064/4775414 Web site: www.uzps.rs

II Međunarodni simpozijum Udruženja zdravstvenih profesionalaca Srbije STRUČNA GREŠKA - ODGOVORNOST ZDRAVSTVENOG PROFESIONALCA, USTANOVE, DRŽAVNIH INSTITUCIJA ILI NEREGULISANA PRAVNA PROCEDURA 20-22. oktobar 2022. godine, Hotel Petrus, Paraćin, Srbija

TEHNIČKI ORGANIZATOR

BBN Congress Management d.o.o.



GODINA XI BROJ 106. AVGUST 2022.

73


N

N M K

eposredan povod za ovu temu nalazi se u činjenici da je nedavno u „Službenom glasniku Republike Srpske“ broj:57/22 objavljen novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti u kojem je, pored ostalog, propisano pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje. Ova tema značajna je za bezbjednost i dobrobit pacijenta, a pogotovo za izgradnju i razvijanje partnerskog odnosa između doktora medicine ili doktora stomatologije u obezbjeđenju kvalitetne zdravstvene zaštite pacijenta. U medicini je napušten paternalistički koncept u kojem doktor medicine ili doktor stomatologije ima jedini presudnu ulogu u liječenju pacijenta. Tako pacijent od objekta prava postaje subjekt prava i ravnopravno učestvuje u donošenju odluke o medicinskom tretmanu. U savremenim uslovima pacijent ima sve aktivniju ulogu u postupku liječenja zbog podizanja nivoa svijesti pacijenta, sve većeg broja dostupnih informacija, utvrđenih prava pacijenta i, konkretno, prava pacijenta na informisanje, pravo pacijenta na pristanak i samoodlučivanje za medicinski tretman. Imajući u vidu medicinska dostignuća, pacijent postaje svjesniji važnosti informisanja o svom zdravstvenom stanju zbog postojanja različitih opcija liječenja koja se temelje na individualnom pristupu pacijentu, uzimajući u obzir konkretnog pojedinca, fizički, psihološki, socijalno i emocionalno1.

Definisanje pojma Drugo stručno mišljenje (second opinion) u zdravstvu uvijek se odnosi na drugo ljekarsko mišljenje, odnosno na mišljenje drugog ljekara o zdravstvenom stanju pacijenta koji nije učestvovao u njegovom dotadašnjem liječenju. Pacijentu treba omogućiti pravo da provjeri tačnost dijagnoze i adekvatnost terapije. Pravo pacijenta na drugo ljekarsko mišljenje omogućava pacijentu da u slučaju kad je nezadovoljan dobijenim informacijama i preporučenim liječenjem jednog doktora medicine ili doktora stomatologije da zatraži mišljenje drugog doktora, specijaliste, koji ga do tada nije liječio. Drugo ljekarsko mišljenje, u pravilu, ne uključuje fizički pregled pacijenta nego obuhvata mišljenje ljekara na osnovu potpune zdravstvene dokumentacije (zdravstveni status pacijenta) koje sadrži komentar o dijagnozi bolesti, postupku dijagnostike, liječenja i moguće preporuke o tome. Postupak dobi-

Nedeljko Z. Milaković, dr pravnih nauka

Drugo stručno mišljenje janja drugog ljekarskog mišljenja može biti provjera ispravnosti postavljene dijagnoze, savjetovanje oko predloženog zahvata kao i provjere dijagnostičkih, terapijskih i drugih postupaka prema pacijentu. Drugo ljekarsko mišljenje može se formirati i na osnovu ponovljenog pregleda, dopunskih analiza ili samo na osnovu medicinske dokumentacije. Ono se može posmatrati i u funkciji potvrde ispravnosti dijagnostike i liječenja pacijenta koje mogu preispitati pacijent, ali i nadležni zdravstveni radnik. Doktori medicine i doktori stomatologije najčešće drugo ljekarsko mišljenje traže u teškim i komplikovanim slučajevima zdravstvenog stanja pacijenta koje zahtijeva konzilijarno mišljenje i odlučivanje. Drugo ljekarsko mišljenje mogu zatražiti i sami ljekari u onim situacijama kada su i oni pacijenti2.

Pravni okvir U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u Republici Srpskoj propisano je da ‘’Pacijent ima pravo da na lični zahtjev od doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svog zdravlja, odnosno o toku i prognozi svoga oboljenja, stanja ili povrede’’. U Federaciji Bosne i Hercegovine ovo pravo pacijenta nije regulisano dok u zakonu o pravima pacijenata u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, pacijent ima pravo da od doktora medicine ili doktora stomatologije, koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo ljekarsko mišljenje o stanju svog zdravlja. Ovo pravo pacijenta je samo deklarativno propisano jer se može postaviti pitanje kako se ono ostvaruje u praksi? Pravo na drugo stručno mišljenje je u neposrednoj vezi sa pravom pacijenta na informisanje, pravo pacijenta na samoodlučivanje i pravo na pristanak. Pravni

okvir za drugo ljekarsko mišljenje dopunjuju etička načela, propisana u Kodeksu medicinske etike i deontologije u Republici Srpskoj. Profesionalna etika obavezuje ljekara, ako potrebe liječenja bolesnika prelaze ljekarove mogućnosti, znanja ili vještine, da se pobrine da bolesnika preda na liječenje drugom ljekaru koji takve uslove može ostvariti. Ako sam bolesnik isto zatraži, predaće ga na liječenje drugom ljekaru. Ukoliko ljekar procijeni da su mu u brizi za bolesnika potrebni stručni savjeti drugih ljekara, predložiće sazivanje ljekarskog konzilijuma.

Mogući razlozi za traženje drugog stručnog mišljenja Odnos ljekara i pacijenta zasniva se na povjerenju. Traženje drugog ljekarskog mišljenja nije znak nepovjerenja prema zdravstvenom radniku, već način za dodatno informisanje pacijenta o svojoj bolesti. Međutim, kad se kod pacijenta javi nesigurnost, sumnja ili dilema, strah ili predrasuda potrebno je, u interesu pacijenta i zdravstvenog radnika, razjasniti njegovu zdravstvenu situaciju i uputiti pacijenta na mogućnost dobijanja drugog ljekarskog mišljenja. Drugo stručno mišljenje je opravdano u sljedećim situacijama: potvrda stava da je pacijent siguran da su dijagnoza i terapija ispravne; da se može što prije početi sa odgovarajućom terapijom; da je pacijent potpuno i kompetentno informisan o svom zdravstvenom stanju; da je pacijent preduzeo sve što je u njegovom interesu za poboljšanje zdravstvenog stanja ili izliječenje; da bi izbjegli pogrešnu dijagnostiku i liječenje; kad je predložena hitna operacija; kad terapija ne daje očekivane rezultate; ako pacijent uzima više lijekova u isto vrijeme i boluje od više bolesti i drugo. Takođe, postoje situacije i zdravstveno stanje kada je izričito preporučljivo i po-

Žunić Ljubica, ‘’Pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje’’, Hrvatski časopis zdravstvenih znanosti 2021;1:30-33. Željka Grabež Biuković, ‘’Pacijentu treba omogućiti pravo da provjeri tačnost dijagnoze i adekvatnost terapije’’,intervju sa Nedeljkom Z. Milakovićem, časopis Komore doktora medicine Republike Srpske, br.58/22.

1 2

74


N M K

trebno potražiti drugo ljekarsko mišljenje: ako je pacijent na terapiji, a simptomi ne prestaju; ako su preporučena dijagnostika i terapija rizične, invazivne i mogu ostaviti trajne posljedice; ako je dijagnostifikovana rijetka bolest; ako je preporučen operativni zahvat; ako je dijagnostifikovana maligna bolest i slično. Povećano interesovanje za drugo stručno mišljenje uzrokovano je novim naučnim saznanjima, tehnološkim razvojem, složenošću medicinske profesije, timskim radom i većom odgovornosti zdravstvenih radnika kod pružanja zdravstvenih usluga uz adekvatno i potpuno informisanje i maksimalnu zaštitu pacijenta kao osnovu za samoodlučivanje i pristanak pacijenta na medicinski tretman. Prema dosadašnjem iskustvu i analizama drugo ljekarsko mišljenje, najčešće, traže osobe i pacijenti mlađe i srednje životne dobi, sa višim stepenom obrazovanja kao i oni koji dolaze iz urbane sredine. To se uglavnom povezuje sa dostupnošću informacija, služenjem internetom i drugim oblicima medijskih komunikacija. Ne treba izgubiti iz vida da internet, pored tačnih informacija, krije i mnogo pogrešnih informacija i savjeta koje pacijentu unose sumnju i nove dileme. Ove situacije jedino i pravilno može razriješiti kompetentan zdravstveni radnik, odnosno zdravstvena ustanova.

Prednosti uvođenja prava pacijenta na drugo stručno mišljenje

Ne treba zanemariti još jednu važnu činjenicu za traženje drugog ljekarskog mišljenja. Ljudi svakodnevno griješe i u poslu čine stručne greške, a ni zdravstveni radnici nisu imuni na pogreške u obavljanju svoje djelatnosti te je drugo ljekarsko mišljenje svojevrsna kontrola i potvrda ispravnosti rada u pružanju kvalitetnih zdravstvenih usluga. Takođe, neki zdravstveni radnici su više konzervativnog pristupa u tretmanu određenih zdravstvenih stanja, a drugi su agresivniji i hrabriji u korištenju novih saznanja i metoda liječenja. Zbog toga preporuke i mišljenja drugih zdravstvenih radnika mogu drastično varirati. Takav pristup tjera zdravstvene radnike da se kontinuirano stručno informišu i usavršavaju svoja znanja i vještine za dobrobit pacijenata koje liječe. U složenim situacijama obično se traži konzilijarno odlučivanje koje u velikoj mjeri zamjenjuje traženje drugog ljekarskog mišljenja. Zdravstvene ustanove imaju interes za uvođenje drugog ljekarskog mišljenja jer

podižu nivo kvaliteta zdravstvenih usluga, unapređuju sistem edukacije zdravstvenih radnika, pružaju usluge drugog ljekarskog mišljenja, smanjuju mogućnost stručnih grešaka zdravstvenih radnika i odštetne zahtjeve pacijenata za isto, brže uspostavljaju dijagnozu zdravstvenog stanja pacijenata, liječenje postaje efektivnije i efikasnije, kraći boravak u bolnici, brži oporavak, kraće odsustvo s posla i zadovoljniji pacijent. Fond zdravstvenog osiguranja obezbjeđuje finansijska sredstva za zdravstvenu zaštitu osiguranika i ima interes da uz pomoć prava pacijenta na drugo ljekarsko mišljenje, za svoje osiguranike obezbijedi dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu uz smanjenje troškova dijagnostike i liječenja pacijenata, kraći boravak u bolnici, manju potrošnju lijekova te smanjenje troškova naknade plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad i drugo.

-

k o n g r e s i

ANESTEZIOLOGIJA ICICEM 2023: 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON INTENSIVE CARE AND EMERGENCY MEDICINE Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V. Britanija Website: https://waset.org/ 48TH ANNUAL REGIONAL ANESTHESIOLOGY AND ACUTE PAIN MEDICINE MEETING Datum: April 20-22, 2023. Mjesto: Florida, SAD website: https://www.asra.com/ INTERNATIONAL CONFERENCE ON ANESTHESIOLOGY AND CRITICAL CARE MEDICINE (ICACCM) Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V.Britanija Website: https://waset.org/ WADEM 2023 - Congress on Disaster and Emergency Medicine Mjesto: Dablin, Irska Datum: April 24-28, 2023. Website: https://iii.hm/wadem2023

ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA/ REUMATOLOGIJA Zaključno razmatranje CAAIR 2023: 17. INTERNATIONAL CONFERDrugo ljekarsko mišljenje, kao jedno ENCE ON ALLERGY, ASTHMA, IMMUNOLOGY od prava pacijenata u ostvarivanju zdrav- AND RHEUMATOLOGY Datum: Februar 11-12, 2023. Mjesto: Barselostvene zaštite, je važan uslov i pretpostavka na, Španija Website: https://waset.org/

za potpuno informisanje pacijenta i pristanak pacijenta na medicinski tretman, otklanjanje dilema i grešaka koje se mogu javiti u obavljanju zdravstvene djelatnosti te za unapređenje partnerskog odnosa između zdravstvenog radnika i pacijenta. Postoje neki oblici drugog ljekarskog mišljenja koji se ogledaju u konzilijarnom odlučivanju i radu stručnih tijela, kolegijuma i etičkog odbora zdravstvene ustanove, ali koji ne mogu zamijeniti u potpunosti pravo pacijenta na drugo ljekarsko mišljenje. Pacijentu treba dati pravo na drugo ljekarsko mišljenje o svom zdravstvenom stanju, medicinskom nalazu, predloženoj dijagnostičkoj proceduri ili o terapiji. Ovo pravo proizlazi iz prava pacijenta na informacije u vezi sa svojim zdravljem, osim u hitnim stanjima. U Zakonu i podzakonskim aktima treba precizirati šta je predmet drugog ljekarskog mišljenja, ko ga traži i kako, ovlaštene zdravstvene ustanove ili zdravstveni radnici koji su kompetentni za davanje drugog ljekarskog mišljenja te postupak za ostvarivanje ovog prava. Preciznim regulisanjem ovog prava pacijenta treba izbjeći deklarativan pristup i moguću komercijalizaciju. Pravo na drugo ljekarsko mišljenje, odnosno drugo stručno mišljenje, je interes pacijenata, zdravstvenih radnika, zdravstvenih ustanova, fonda zdravstvenog osiguranja i društva u cjelini te predstavlja savremeni standard kvaliteta zdravstvene usluge.

INTERNATIONAL CONFERENCE ON RHEUMATOLOGY ICR Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V.Britanija Website: https://waset.org/rheumatology-conference-in- february-2023-in-london/ INTERNATIONAL CONFERENCE ON PEDIATRIC ALLERGY MANAGEMENT, IMMUNOLOGY AND RHEUMATOLOGY ICPAMIR Datum: Maj 24-25, 2023. Mjesto: Barselona, Španija Website: https://waset.org/pediatric-allergymanagement-immunology-and-rheumatologyconference-in-may-2023-in-barcelona/ CANADIAN RHEUMATOLOGY ASSOCIATION (CRA) AND ARTHRITIS HEALTH PROFESSIONS ASSOCIATION (AHPA) ANNUAL SCIENTIFIC MEETING Datum: Februar 8-11, 2023. Mjesto: Kvebek, Kanada Website: https://rheum.ca/events/event-listing/ CANADIAN ARTHRITIS RESEARCH CONFERENCE (VIRTUAL CONGRESS) Datum: Februar 15-16, 2023. Website: https://rheum.ca/events/event-listing/ DERMATOLOGIJA 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON DERMATOLOGY Datum: January 21-22, 2023. Mjesto: Amsterdam, Holandija

75


N M K

Od svog postanka, čovek je zagledan u sebe. On zna da u sebi, u prividnom haosu, ima, kako to pesnik kaže, »cijele male rajeve«. On zna da je njegov psihološki sistem najsloženiji i najsavršeniji sistem koji može da razume i ovlada drugim sistemima iz prirode, čak i sopstvenim sistemom. I pored toga, čovek još ne razume da u tome što vidi postoji pravilnost i red. U prošlosti, ozbiljne probleme su imali oni naučnici koji su odstupali od stavova oficijelne nauke i, na primer, rekli da je Zemlja okrugla ili da se okreće oko Sunca. Savremena nauka traži baš to, „pogled preko ruba znanosti”, tj. promenu ugla gledanja na predmet svog proučavanja. Tako na primer, konkurs Evropske komisije za podršku naučnim istraživanjima „Horizon 2020“ već u svom nazivu ima uslov da se pogleda preko horizonta nauke. To kažem zato što se često u naučnim krugovima može čuti da danas, u XXI veku, fundamentalne nauke stagniraju u svom razvoju, zato što nemaju odgovor na pitanje zašto sistemi, kakvi su, na primer kvant, ćelija, molekul, čije funkcionisanje te nauke poznaju, funkcionišu baš na način na koji funkcionišu. To je razlog što istovremeno sa stagniranjem te nauke stagniraju i dijagnostika i terapija, kao što je slučaj sa medicinom. Na eksplicitno pitanje američkog kongresa šta će biti glavni naučni trend 21. veka, grupa eminentnih naučnika je odgovorila da će 21. vek biti vek interdisciplinarnosti. Postavlja se pitanje: Na kom nivou će se posebne nauke povezati u jednu, mogli bismo je nazvati globalna interdisciplinarna nauka i kako im to može pomoći da dobiju novu moć.

Naš odgovor na to pitanje je da će se one povezati na nivou predmeta proučavanja. Dakle, smatramo da će nužno sve nauke vremenom dobiti isti predmet proučavanja. Decu uče da se babe i žabe ne sabiraju. Dakle, da bi se nauke interdisciplinarno povezale neophodno je da se pođe od onoga što je zajedničko u svemu što u prirodi postoji. Da bismo otkrili ono što se u nauci ne zna, u ovom slučaju šta će u budućnosti biti taj zajednički predmet proučavanja posebnih nauka, poći ćemo od onoga što se u nauci zna. Savremena nauka zna: • Da su svi poznati fenomeni iz prirode sistemi • Da svi sistemi maju složenu i matema-

76

Psihologija nauke

Pogled na medicinu budućnosti Ljiljana Dešević, psiholog i psihoanalitički psihoterapeut

tički pravilnu strukturu • Da su na takvoj strukturi zasnovane funkcije iste složenosti i pravilnosti • Da, poznajući delove strukture datog sistema, možemo razumeti njegov način funkcionisanja i obrnuto • Da neke male ili udaljene sisteme i njihove strukture nikada nećemo videti. Sve rečeno se nužno mora odnositi i na psihu koju, shodno tome, možemo zvati psihološki sistem. Činjenice od kojih se u ovom radu polazi su: • Da je psihološki sistem najsloženiji od svih poznatih sistema • Da je taj sistem nastao (evoluirao) iz struktura više sistema, ponajviše iz CNS-a • Da od svih poznatih sistema psihološki sistem ima najsloženije funkcije i konekcije. Taj sistem je toliko funkcionalan da je, rekli smo, u mogućnosti da razume, meri i menja druge sisteme pa i samog sebe. Opšta teorija sistema nas uči da nam poznavanje principa strukturiranja složenijih sistema, kakav je pre svega psihološki sistem, omogućava razumevanje principa strukturiranja manje složenih sistema. Dakle, i pored toga što proučavaju strukturu sistema i koriste najsavremenije mikroskope, teleskope i druge tehnološke uređaje da dođu do podataka, savremene egzaktne nauke mahom proučavaju ono što je dostupno opažanju, tj. ono što je u tim sistemima vidljivo. Logično je što i psihologija, kao mlada nauka, isključivo proučava samo vidljive komponente i konekcije psihološkog sistema. Zato je i pred psihologijom zadatak da razume nevidljive komponente i nevidljive konekcije psihološkog sistema. Da se vratimo na polaznu premisu ovog rada; da je upravo sistem taj najmanji zajednički delilac svih fenomena u prirodi. Smatramo da je samo pitanje vremena kada će sve posebne nauke dobiti sistem za oficijelni predmet proučavanja i to ne deo sistema koji vidimo, već deo sistema koji ne vidimo. Psihologija može da sistemu koji proučava priđe neposredno, iznutra. Ono što psihologija nikada neće moći je da vidi nama nevidljive komponente strukture psihološkog sistema. Ono što će ona, ipak, moći je da razume princip po kom je taj sistem strukturiran. I baš to, poznavanje

principa strukturiranja psihološkog sistema, je preduslov za razumevanje principa strukturiranja svih ostalih sistema. Kada psihologija „iskorači preko horizonta oficijelne nauke“ i kada objasni princip strukturiranja i princip funkcionisanja psihološkog sistema ostale nauke će moći da odgovore na mnoga pitanja na koja trenutno nemaju odgovor. Na primer, kada psihologija bude objasnila šta to u strukturi psihološkog sistema omogućava da se misao momentalno kreće po psihološkom sistemu i medicina će moći da objasni kako izgleda struktura mozga koja to podržava. Da bismo mogli da razumemo princip po kome su strukturirani neorganski, organski i psihološki sistemi koristiće se transdisciplinarna metoda ili metoda integracije. Radi se o metodi čiji će cilj biti da integriše znanja, način razmišljanja, teorijske pristupe i metode više posebnih nauka. Velika složenost i moć (funkcionalnost) psihološkog sistema dolazi iz činjenice da se taj sistem nalazi na vrhu lanca strukturiranja. To je autonomni sistem koji je strukturiran iz CNS-a, različit je od njega ali s njim ima iste delove strukture. Zato, kada budemo razumeli princip strukturiranja psihološkog sistema moći ćemo da razumemo nama sada nepoznati deo strukture i načina funkcionisanja CNS-a. Konačno smo došli do medicine. Svakako će jednom na teorijskom nivou medicinu interesovati nevidljiva struktura onih sistema koji čine organizam čoveka. To znači da je pred medicinom jednačina koja čeka da se reši. U nju će se uneti postojeća znanja o strukturi i načinu funkcionisanja svih neorganskih, organskih i psihološkog sistema i definisati nepoznati deo strukture svih sistema našeg organizma. Ako znamo da svako teorijsko, pa i tehnološko, otkriće dovodi do napretka u dijagnostičkoj i terapijskoj praksi, pitanje je: Kako će medicina budućnosti upotrebiti znanje o nevidljivoj strukturi organskih sistema? Odgovor na to pitanje ne znamo, ali će medicina, kao što je to i do sada radila, kada bude razumela princip strukturiranja nevidljivih komponenti organskih sistema, naći načina da unapredi svoju praksu: da dijagnostiku i lečenje pacijenata učini efikasnijim, što je svakako njen konačni cilj.


N M K

Из рецензије

О

Др Зоран Алексић

вај монографски приказ докторског рада аутора Др Зорана Алексића плод je резултата, искуства и достигнућахирурга и Клинике за општу и абдоминалну хирургију УКЦ у Бања Луци у коло-ректалној хирургији. Књига ће значајно попунити постојећу медицинску литературу на српском језику. Књига ставља у фокус све аспекте коло-ректалне хирургије са тежиштем на формирању коло-ректалне анастомозе и пратећим компликацијама, посебно на питање дехисценције као најтеже компликације у хирургији карцинома ректума, која директно утиче на ране постоперативне исходе, прогнозу и стопу пре- живљавања. Досадашње иновације у хируршком приступу, техници и хируршком мате-

-

p r i k a z

k n j i g e

ријалу унапређивале су резултате хируршког лечења карцинома ректума, али проблеми у зарастању анастомозе су и данас присутни и подједнако актуелни за хирурге широм света. Многи фактори утичу на зарастање анастомозе, али најважнији фактор - одлука да се креира одређена анстомоза и даље je лични избор хирурга, сходно индивидуалном знању и хируршком искуству. До сада није детаљно анализиран сваки фактор ризика из категорије оперативне технике појединачно, као и њихов значај у интеракцији са другим утицајним факторима за настанак дехисценције коло-ректалне анастомозе (ДКРА), као најделикатније анастомозе на дигестивном тракту. Управо непостојање униформног мишљења о значају и улози хирурга, као фактора ризика за настанак ДКРА, био je повод и предмет истраживања аутора ове књиге. У истраживању, искуство хирурга je процењивано на основу 29 варијабли, као фактора ризика за настанак ДКРА, што je и вредан допринос овог истраживања. Високи годишњи волумен процедураје најважнији предиктор успешних раних исхода у лечењу болесника са карциномом ректума, a профилирање резултата сваког хирурга помаже у идентифика- цији хирурга са бољим резултатима што ће, коначно, побољшати и исходе хируршког лечења. Ова монографија je допринос аутора дебати о упућивању болесника са карциномом ректума, хирурзима са већим годишњим волуменом и у болнице са високим волуменом операција у коло-ректалној хирургији. Амбиција ове монографије није да се комплетно разјасни питање дехисценције анастомозе у коло-ректалној хирургији, већ да се прикаже оно што знамо и како радимо, са надом да се даље усавршавамо, опремамо и уводимо нове технике у овој области хирургије. Овако конципирана књига биће драгоцена лекарима на специјализацији, специјалистима опште и онколошке хирургије, као и субспецијалистима коло-ректалне хирургије и користан уџбеник за последипломску наставу, али и стимуланс за све оне који желе да се баве научним истраживањем у овој области хирургије. Септембар 2021., Београд Проф. др Небојша С. Сшанковић

77


N M K

O

-

s t r u č n i

s k u p o v i

d 16-19. juna 2022. godine, Ohrid je bio domaćin VII konferencije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, koja je održana u saradnji sa Udruženjem lekara opšte/porodične medicine Republike Severne Makedonije. Hotel “Metropol” je ugostio oko 400 učesnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine (Federacija BiH i Republika Srpska), Bugarske, Izraela, Rumunije, Albanije, Slovenije, Hrvatske, Turske, Crne Gore i zemlje domaćina – Severne Makedonije. Zbog pandemije virusa korona, Konferencija nije organizovana više od dve godine te je stoga ova u Ohridu i bila posvećena pandemiji Kovid-19 i ulozi porodičnog doktora u njenom suzbijanju, kao i brizi o pacijentima obolelim od virusa Kovid-19. Prisutne su pozdravili predsednik Asocijacije prim. dr Ljubin Šukriev, predsednik WONCE Europe prof. dr Slomo Vinker iz Izraela, dr Kiril Pecakov, gradonačelnik Ohrida, i ministar zdravlja R S. Makedonije dr Bekim Salia, koji je i otvorio konferenciju. U svom obraćanju, ministar zdravlja je istakao da su porodična medicina i porodični doktori stub zdravstvenog sistema, njegovi čuvari te da zbrinjavaju oko 80% svih pacijenata. Prisustvo ministra zdravlja na Konferenciji bilo je od velike važnosti. I pored radnih obaveza je prisustvovao i naučnom delu Konferencije, respektujući tako porodičnog doktora. Kontaktirao je i razgovarao sa svim predstavnicima zemalja članica Asocijacije, sagledavajući ulogu i status porodičnog lekara u regionu. Naučni deo Konferencije činila su plenarna predavanja, oralne i poster prezentacije, okrugli stolovi i radionice,

78

OHRID

VII konferencija Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope

a ista se se odvijala u tri dana intenmiji Kovid -19, kakvu lekciju smo zivnog rada. Ako tome dodamo i simnaučili i šta je sledeće što treba pozijume farmaceutskih kuća, naučni da uradimo”- prof. dr Mehmet Unprogram uistinu je bio bogat i uspeo gan, Turska; je da zadovolji sve prisutne, pa i one 4. “Kompetencije opšte/porodične sa najprobirljivijim ukusima. medicine u zdravstvenom sistemu Prezentovano je šest plenarnih preu odnosu na Kovid-19” - prof. dr davanja: Ljubomir Kirov, Bugarska; 1. “Menadžment hroničnih nezaraznih 5. “Šta pokazuju istraživanja. Šta znaoboljenja u eri Kovid-19. Izazovi pomo, a šta ne znamo iz istraživanja rodičnih doktora”- prof. dr Slomo o Kovidu-19”- doc. dr Branislava Vinker, Izrael; Popović, Hrvatska i 2. “Liderstvo u porodičnoj medicini”- 6. “Kvaternarna prevencija u usloviprof. dr Igor Švab, Slovenija; ma Kovid-19”- doc. dr Mateja Bulc, 3. “Kakva su naša iskustva o pandeSlovenija.


N M K

Oralna predavanja bila su podeljena u nekoliko sesija: –– kardiovaskularna oboljenja i Kovid-19, –– respiratorna oboljenja i Kovid-19, –– mentalno zdravlje i Kovid-19, –– dijabetes melitus i dislipidemije, –– long Kovid i tretman, –– upotreba antibiotika i Kovid-19, –– telemedicina i Kovid-19, –– slobodne teme. Svaku sesiju pratile su po četiri prezentacije, a veći deo predavača su porodični doktori, profesori sa katedri porodične medicine medicinskih fakulteta zemalja članica Asocijacije. Održana su i dva okrugla stola: 1.”Vakcinacija i Kovid-19 - prepreke i izazovi”. Moderator, prof. dr Katarina Stavrić iz Centra porodične medicine Medicinskog fakulteta u Skoplju prezentovala je situaciju u vreme vakcinacije u zemljama članicama Asocijacije, barijere i izazove za vreme iste, kao i ulogu porodičnih doktora za vreme vakcinacije. Na kraju, doneti su zaključci, a opšta konstatacija je da je nizak interes za imunizaciju u svim zemljama članicama Asocijacije. 2.”Uticaj Kovid-19 u organizaciji primarne zdravstvene zaštite (PZZ), te šta je ostalo trajno u praksi posle Kovida. Moderator je prof. dr Jasna Vučak iz Hrvatske. Takođe je donet zaključak, koji je zajednički za sve zemlje, a to je da nije bilo reorganizacije rada u ambulantama za vreme pandemije, da rad i kompetencije porodičnih doktora nisu prepoznale institucije države kao i da nije bilo protokola za rad porodičnog doktora. Za vreme Konferencije održane su i radionice sa temama: - “Gojaznost kao bolest u opsegu multidisciplinarnog i interdisciplinarnog

pristupa”, a vodili su je prof. dr Igor Spiroski iz Makedonije i prof. dr Didem Kafadar iz Turske te - “Akutni medicinski - hitni slučajevi”, kao napredna podrška života, koju je podržao Simulacijski centar iz Ljubljane. Po pozivu predsednika. U toku Konferencije održan je i godišnji sastanak Asocijacije. O dosadašnjiem radu Asocijacije i o budućim aktivnostima govorio je prim. dr Ljubin Šukriev. Podnet je i finansijski izveštaj koji je usvojen. Doneta je odluka da Osma konferencija Asocijacije bude održana 2023. godine u Hrvatskoj, u organizaciji Društva nastavnika opšte/ obiteljske medicine (DNOOM) a V kongres Asocijacije, 2024. godine u Crnoj Gori, u organizaciji Društva doktora porodične medicine Crne Gore. Na izbornom sastanku, prim. dr Ljubin Šukriev ponovo je jednoglasno izabran za predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope.

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Iz Republike Srpske, na Konferenciji su učestvovali predsednik Udruženja porodične medicine, prim. dr sc. med. Draško Kuprešak i prim. dr Danijel Atijas, predsednik podružnice Doboj. Po pozivu predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope prim. dr Ljubina Šukrieva, konferenciji su prisustvovali i akademik prof. dr Duško Vulić, dr Branka Vulić te predstavnici časopisa „Medici.com“ direktorka Vera Pušac i glavni i odgovorni urednik, dr Momir Pušac. U okviru programa rada, održan je panel u kojem je učestvovao dr Draško Kuprešak, na kome se diskutovalo o stanju primarne zdravstvene zaštite i porodične medicne generalno i sa fokusom na Kovid-19. Na incijativu predstavnika Republike Srpske, usvojen je zaključak o neophodnosti harmonizacije programa specijalizacije te izradi kliničkih vodiča koji bi bili primenjivani u svim članicama asocjacije. Takođe, pokrenuta je incijativa za izdavanje časpisa koji bi dokumentovao aktivnosti članica asocijacije. Dr Danijel Atijas uspješno je prezentovao iskustva o borbi porodične medicine u doba Kovida u Republici Srpskoj. Pre panel diskusije, predsedniku Šukrijevu uručen je poklon - slika Grada Banjaluka, da ga podseća na snažne veze Makedonije i Republike Srpske, čemu u prilog ide i velika podrška dr Ljubinu Šukrijevu za obnovu mandata i njegovom reizboru na funkciju predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope. U toku Konferencije predsednik udruženja dr Draško Kuprešak, održao je niz bilateralnih sastanaka. Sa ministrom zdravlja Makedonije razmenjena su iskustva o funkcionisanju zdravstva uopšte, sa posebnim akcentom na funkcionisanje zdravstva u RS. Sa predsednikom Wonce razmenjeni su stavovi po pitanju razvoja i politike Wonce. Predloženo je niz rešenja oko specijalizacije, razmene specijalista, istraživanja i sl. Održan je sastanak i sa predstavnikom SEEMF-a oko konferencije u Plovdivu te sastanak sa prof. dr Zaimom Jatićem oko funkcionisanja porodične medicine u BiH i načina predstavljanja u telima Wonce. Medici.com

79


N M K

V

-

s t r u č n i

s k u p o v i

izija koju imamo u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske jeste standardizacija pružanja zdravstvenih usluga u cijeloj Republici Srpskoj, kako bi se obezbijedili isti kvalitet i efikasnost u svim njenim zdravstvenim ustanovama, poruka je ministra Alena Šeranića, koji je nedavno prisustvovao edukaciji o važnosti i vještinama komunikacije koja je u Tesliću organizovana za medicinske sestre i tehničare. “Kada se radi o sestrinstvu, fokus Ministarstva je u posljednje tri do četiri godine išao u nekoliko smjerova, među kojima je i legislativni dio, gdje smo kroz novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti predvidjeli načine da se unaprijedi sestrinstvo sa aspekta stručnih i profesionalnih kompetencija”, rekao je ministar Šeranić tokom edukacije. Zahvaljujući realizaciji Projekta „Jačanje sestrinstva u BiH“, uspostavljene su standardne operativne procedure za primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu koje su razvijale same medicinske sestre, a resorno ministarstvo je pomoglo da se sve uokviri. Ministar Šeranić je ukazao i na važnost komunikacije, zbog čega je Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i organizovalo edukaciju “Komunikacijske vještine medicinske sestre/ tehničara”. Na trodnevnoj edukaciji učestvovale su medicinske sestre i tehničari na rukovodećim mjestima u 13 bolnica u Republici Srpskoj i dijelu domova zdravlja. Razgovaralo se o tome kako poboljšati vještine komunikacije sa pacijentima, što je tokom redovnog rada medicinskih sestara i tehničara uočeno kao problem. Ministar je najavio i podršku aktivnostima na jačanju sestrinstva zajedno sa medicinskim fakultetima, kada je u pitanju školovanje medicinskih

80

Ministar Šeranić na edukaciji o komunikaciji za medicinske sestre i tehničare

Standardizacija pružanja zdravstvenih usluga u Srpskoj

sestara, a prije svega diplomiranihh medicinara zdravstvene njege, poštujući kurikulume i približavajući se standardima EU. Ističući potrebu da se razvije svaki aspekt zdravstvenog sistema Republike Srpske, on je zahvalio na saradnji Vladi Švajcarske i Fondaciji „Fami“ uz čiju podršku se realizuje Projekat „Jačanje sestrinstva u BiH“. Pomoćnik generalnog direktora za zdravstvenu njegu Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske u Banjaluci Slađana Vranješ rekla je da se najveći broj pritužbi na rad zdravstvenih radnika odnosi upravo na lošu komunikaciju i nerazumijevanje. Edukacija u Tesliću je organizovana u okviru Projekta „Jačanje sestrinstva u BiH“, koji Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite provodi u saradnji sa Fondacijom „Fami“, a uz podršku Vlade Švajcarske. Riječ je o završnoj radionici od ukupno tri u kojoj je učestvovalo vi-

še od 100 medicinskih sestara i tehničara, a koje imaju za cilj da unaprijede komunikacijske vještine u sestrinstvu u Republici Srpskoj, a sve u svrhu poboljšanja odnosa sa pacijentima, kolegama i javnošću. Menadžer Projekta „Jačanje sestrinstva u BiH“ Eldin Fišeković rekao je da je sestrinska radna snaga prepoznata kao esencijalna u zdravstvenom sistemu za kojom je velika potražnja na globanom nivou te da je u proteklih deset godina projekat finanisira Vlada Švajcarske, a zajedno sa resornim ministarstvima provode ga konzorcij Fondacija „Fami“ i Ženevska univerzitetska bolnica. Kako je objasnio, radi se o tri komponente - prva se odnosi na podršku sistemu donošenja različitih akata i zakona kako bi se unaprijedila sestrinska profesija, druga na podršku sestrinstvu u lokalnoj zajednici, a treća na podršku u formalnom obrazovanju.


N M K

D

ana 12.7.2022. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci održana je Dekanska konferencija medicinskih fakulteta u Bosni i Hercegovini. Dekani su se okupili u Banjaluci sa ciljem povezivanja ovih visokoškolskih ustanova i zajedničke saradnje, kako bi svi zajedno napredovali i lakše uradili reformu kurikuluma. Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci, koji je bio i domaćin ovog susreta, rekao je da su se zbog pandemije virusa korona nakon dugo vremena sastali i razgovarali o brojnim temama koje su im zajedničke. “To su usaglašavanje nastavnih planova i programa, međunarodne akreditacije, harmonizacija doktorskih studija i povećane mobilnosti nastavnika, saradnika, ali i studenata između fakulteta. Jedna od tema je i naučnoistraživački rad i mogućnost povezivanja fakulteta u cilju aplikacija prijavljivanja na neke međunarodne projekte, tako da je u cilju da se što bolje povežemo kako bismo se bolje mogli pripremiti za ovakve izazove”, naglasio je Škrbić. Prof. dr Ivan Ćavar, dekan Medicinskog fakulteta u Mostaru, istakao je da je jako važno da se sastaju jer je potrebno da se bolje povežu kako bi stvarali bolju saradnju između fakulteta, bolje se upoznali i poradili na svim stvarima. “Svi medicinski fakulteti u BiH imaju slične nastavne planove i progra-

-

s t r u č n i

Dekanska konferencija medicinskih fakulteta u BiH navela je da se nada da će ova konferencija biti prilika da se razmijene iskustva i ideje za buduću reformu kurikuluma koja će biti zajednička na nivou BiH. Na konferenciji su razmatrana pitanja od zajedničkog interesa za sve fakultete, a koja se odnose na međunarodnu akreditaciju medicinskih fakulteta, harmonizaciju nastavnih planova i programa, mobilnost nastavnika i studenata te izazove i saradnju u oblasti naučnih istraživanja. Više informacija možete pronaći na linku: https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest. php?id=479791

me. Međutim, potrebno je te programe unapređivati svako malo, kako bi svi zajedno napredovali”, kazao je Ćavar. Prof. dr Amina Valjevac, dekanesa Medicinskog fakulteta u Sarajevu,

pet do dvanaest

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com PRIZMA

KM

150

Tjelesni analizator

Elektromasažer E3 INTENSE

KM

KM

145 KM

200 KM

AutoCode

Oralni tuš Dental Jet

150

155 Kompresorski inhalator C 28P

120

Tlakomjer M3

Tlakomjer INTELLIIT

KM

Glukometar

50

KM

KM

KM

vrijeme je za ZDRAVLJE

Tlakomjer RS 2

200

Koncetrator kiseonika

2000

s k u p o v i

PRIZMA

PENZIONERI I ZAPOSLENI KUPOVINA NA RATE 81


NMK - najave stručnih skupova

Секција ОМ СЛД организује:

Конференцију лекара опште медицне Србије са међународним учешћем

од 23.09.-25.09.2022. у Врњачкој Бањи - Хотел Zepter

Теме конференције:

- Новине у дијагностици и терапији хроничних болести - Изазови у раду лекара опште/породичне медицине у кризним ситуацијама.

http://www.opstamedicina.org/

82


NMK - najave stručnih skupova

83


Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

U

Bolnici “Sveti vračevi” u Bijeljini u rad je pušten novi CT aparat posljednje generacije, vrijedan više od 1,7 miliona KM, a čiju nabavku je finansirala Vlada Republike Srpske u okviru Hitnog projekta COVID-19 koji realizuje Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Ovaj medicinski aparat olakšaće pružanje usluga i pacijentima omogućiti bržu i kvalitetniju dijagnostiku. Puštanju u rad ovog važnog dijagnostičkog aparata prisustvovali su ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić i srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik. Dodik je nakon puštanja u rad CT aparata rekao da je zahvalan medicinskim radnicima i najavio dalji razvoj bolničkog sistema u Republici Srpskoj i jačanje kadrova. Ministar Šeranić pohvalio je rad bijeljinske bolnice i najavio dalja ulaganja u zdravstveni sektor radi obezbjeđivanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite stanovništva. “Nijedna bolnica u Republici Srpskoj neće ostati zapostavljena, jer mi gledamo na koji način da pomognemo svima, shodno njihovim potrebama”, rekao je ministar Šeranić. Prema njegovim riječima, za Bolnicu “Sveti vračevi” već je odobren novac i u toku je procedura nabavke novog aparata za magnetnu rezonancu, čime će biti značajno obnovljena dijagnostička oprema u ovoj zdravstvenoj ustanovi, a time će biti otvorena i mogućnost novim mladim kadrovima da što kvalitetnije obavljaju svoj ljekarski poziv. Suština svega što se radi, istakao je ministar Šeranić, nisu samo apa84

U Bolnici „Sveti vračevi“ u Bijeljini

Pušten u rad savremeni CT uređaj Zdravstvene ustanove širom Srpske dobile vrijednu novu opremu

rati, već ljudi koji treba da se liječe i zdravstveni radnici koji treba da rade u Bolnici u Bijeljini, kao i u drugim ustanovama. “Moj zadatak kao resornog ministra i Vlade Republike Srpske u cjelini jeste da obezbijedimo sve preduslove da ljudi dobiju što kvalitetniju i što efikasniju zdravstvenu zaštitu, a zdravstveni radnici najbolje uslove i medicinsku opremu za rad”, poručio je ministar Šeranić. Direktor bijeljinske bolnice Zlatko Maksimović zahvalio je Vladi Republike Srpske na ogromnim ulaganjima u razvoj ove zdravstvene ustanove koja su samo u posljednje vrijeme iznosila više od dva miliona KM.

Puštanjem u rad mobilnog CT aparata i injektora za CT aparat u bijeljinskoj bolnici je završen ciklus isporuke nove medicinske opreme za zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj, a koja je nabavljena u okviru Hitnog projekta COVID-19. Bolnica u Bijeljini je za potrebe puštanja u funkciju ovog aparata obezbijedila kompletnu infrastrukturu, a u okviru ovog projekta u Bolnicu u Bijeljini, osim CT aparata, isporučeno je i deset pacijent-monitora, savremeni ultrazvučni aparat sa četiri sonde kao i mobilni RTG uređaj. U okviru ove nabavke za brojne zdravstvene ustanove širom Republike Srpske nabavljeni su monitori za nadzor pacijenata, kao i RTG i UZV aparati. Ukupna vrijednost opreme je oko 4,8 miliona KM sa PDV-om. Prethodno su, u okviru istog projekta, za 15 zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj, među kojima je i Bolnica u Bijeljini, nabavljena savremeno opremljena sanitetska vozila, čija ukupna vrijednost je 1.601.955,22 KM, a ključevi su uručeni početkom januara ove godine.


Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

M

inistar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima posjetio je dječake i djevojčice koji su u julu boravili na desetodnevnom ljetovanju u Bečićima, u okviru projekta „Socijalizacija djece Republike Srpske - 2022“. Ovo je jubilarna, 20. godina u kojoj se realizuje ovaj jedinstveni program, namijenjen djeci iz Republike Srpske i njihovom razvoju, na radost brojnih porodica iz svih njenih krajeva. U programu kontinuirano zajedno učestvuju djeca iz porodica korisnika prava iz socijalne i dječje zaštite, djeca iz višečlanih porodica, djeca iz porodica boračke populacije, djeca sa poteškoćama u razvoju i hroničnim zdravstvenim smetnjama, kao i posebno nadarena djeca, talentovani sportisti i dr. Djeca su u Bečićima ministra dočekala pjesmom i nastupima kroz koje su prikazali svoje talente i vještine, a on je poručio da je srećan što ima priliku da sa njima provede vrijeme, jer malo šta oplemenjuje čovjeka kao dječja vedrina i radost. „Socijalizacija ima nezamjenjivu ulogu u odrastanju i razvoju svakog djeteta i zato je ovaj projekat jedan od najznačajnijih koje imamo kao Republika Srpska“, poručio je ministar Šeranić i naglasio svoju bezrezervnu podršku ovom projektu. Projekat „Socijalizacija djece Republike Srpske“ ima za cilj upravo da

U

Novom Gradu su povodom Petrovdana, dana i krsne slave opštine, uručene zlatne plakete: ministru zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alenu Šeraniću i autoru monografije Novogradske brigade Ranku Dabiću. Ovo priznanje dodijeljeno je i Njegovom preosveštenstvu episkopu banjalučkom Jefremu. Ministru Alenu Šeraniću priznanje je pripalo za izuzetno zalaganje i nesebičnu pomoć opštini Novi Grad i Domu zdravlja tokom pandemije virusa korona te za doprinos razvoju zdravstvene i socijalne zaštite na području ove opštine. Tokom svečane akademije na Trgu Mladena Oljače u Novom Gradu, ministar Šeranić je rekao da mu priznanje znači mnogo i predstavlja podsticaj za nastavak rada te istakao da je dužnost svih u Ministarstvu da slušaju i gledaju kako mogu da zadovolje potrebe lokalnih zajednica.

INFO VIJESTI

Ministar Šeranić posjetio djecu u Bečićima

Dvadeset godina „Socijalizacije djece Republike Srpske“

zadovolji razvojne potrebe djece, razvije osjećaj empatije i pripadnosti vršnjačkoj grupi i afirmiše dječje potencijale, posebno kod osjetljivih kategorija djece kojima je to otežano životnim prilikama. Realizuje ga JU Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a

na osnovu Zakona o dječjoj zaštiti Republike Srpske i finansijsku podršku Vlade Republike Srpske. Za prethodnih 19 godina obuhvatio je više od 34.000 djece i odraslih (vaspitača, stručnog osoblja, roditelja-pratilaca djece sa smetnjama u razvoju) iz svih opština Republike Srpske.

Za izuzetno zalaganje i nesebičnu pomoć opštini i Domu zdravlja

Ministar Alen Šeranić dobitnik zlatne plakete Novog Grada On je naglasio da sa kolegama i rukovodstvom opštine Novi Grad ima odličnu saradnju otkako je 2019. godine došao u resor zdravlja i socijalne zaštite. “Sve što smo radili, radili smo zajedno. U Novom Gradu smo znatno podržali Dom zdravlja kroz nabavku novog sanitetskog vozila, novog RTG aparata, stomatoloških stolica, podržali smo nabavku ultrazvuka. U oblasti socijalne zaštite Ministarstvo je podržalo opremanje prostora Centra za socijalni rad”, naveo je ministar Šeranić. Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

85


Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS

INFO BILTEN

Kontinuirana medicinska edukacija - UKC RS

Stručnjaci iz Onkocentra, Sankt Peterburg

Zavod za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske

Signa Premier MR uređaj jačine 3,0 T

O

vo je naš veliki uspjeh i velika pobjeda, jer smo u maloj Banjaluci uspjeli da nabavimo najbolju i najsavremeniju magnetnu rezonancu koja u ovom trenutku postoji u svijetu. Ovakav MR uređaj ne posjeduje niko u regionu, a rijetko koji centar ga ima u Evropi. Ponosan sam na sve ovo što danas prezentujemo, a naše stanovništvo treba da bude prezadovoljno, rekao je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić.

N

astavlja se kontinuirana medicinska edukacija i međunarodna saradnja, kao i razmjena iskustava u dijagnostikovanju, liječenju i hirurškom zbrinjavanju onkoloških oboljenja između Onkocentra u Sankt Peterburgu i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Ovog puta, u našoj ustanovi su boravile dr Marina Ismailova, onkološki hirurg, specijalista za tumore vrata i glave, kao i Lidia Osipova, diplomirana medicinska sestra – anestetičar. Gošće iz Rusije u našoj ustanovi pohađale su edukativne radionice koje su organizovane u periodu od 7. do 21. jula u skladu sa Sporazumom o saradnji naše ustanove sa Onkocentrom iz Sankt Peterburga koji je potpisan u novembru 2018. godine. „Ovo je još jedan dokaz da je UKC Republike Srpske internacionalna institucija. Mi u ovom trenutku imamo preko trideset ljekara na edukacijama u inostranstvu, a proteklih dana ovdje su ruski stručnjaci prenosili svoja iskustva i usvajali nova znanja. Ovom prilikom im se zahvaljujem, kao i generalnom direktoru Onkocentra i kolegama koje su ranije dolazile. Naše opredjeljenje, pored izgradnje i nabavke najsavremenije opreme, jeste edukacija kadra. Nećemo stati na ovome i daćemo sve od sebe da UKC Republike Srpske bude još bolji i jedna 86

od najprestižnijih zdravstvenih ustanova u regionu“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Želimo da se zahvalimo Upravi UKC Republike Srpske i Upravi Onkocentra, Sankt Peterburg što nam je omogućena prilika za posjetu. Naša delagacija nastavlja blisku saradnju koja se realizuje još od 2018. godine. Zahvaljujem se za jedinstvenu mogućnost koja nam je pružena u pogledu razmjene hirurških iskustava i znanja te razmatranja kliničkih slučajeva sa kolegama. I u budućnosti nam predstoji razmjena stečenih znanja i iskustava te sa nestrpljenjem očekujemo delegaciju medicinskih radnika UKC Republike Srpske u našem Onkocentru u Sankt Peterburgu“, izjavila je dr Marina Ismailova. „Veoma mi je drago što se nalazim u Vašoj bolnici. Tokom naše posjete boravila sam u Urgentnom centru te hirurškoj i nehirurškoj intenzivnoj njezi. Donijela sam određene zaključke u vezi sa rezultatima koje ovdje ostvarujete koje ću pokušati da uvedem i u našem centru. U intenzivnoj njezi ima jako mnogo posla, međutim, medicinske sestre i ljekari harmonično obavljaju svoj posao i bilo mi je veoma prijatno da se nalazim u ovom kolektivu. Svi su fenomenalni i sada ih očekujemo da dođu kod nas u goste“, rekla je Lidia Osipova, dipl. medicinska sestra – anestetičar.

„Hvala svima što ste došli u ovolikom broju da podijelite ovu veliku radost sa nama. Zahvaljujem se poslovodstvu, na čelu sa prof. dr Đajićem, koje je omogućilo da radiologija iz perioda korone izađe jača nego ikada što je dosta neočekivano i što nećemo naći na radiologijama širom Evrope i svijeta. Uređaj koji je iza nas je najmoderniji MR uređaj koji novcem može da se kupi. Isti ovakav uređaj nedavno je nabavila bolnica u Stenfordu i koriste ga za istraživanja. U Evropi se nalazi u Riks bolnici u Norveškoj, jednoj od najboljih evropskih bolnica. Koliko sam upoznat, oni imaju ovakva dva uređaja, dok je jedan u Cirihu i jedan u Varšavi. Uređaj omogućuje kvalitet slike bez presedana koji je bio nezamisliv do prije nekoliko godina. Posjeduje 146 kanala, što je najveći broj u istoriji razvoja tehnologije magnetne rezonance. Ovaj podatak mnogo znači našim pacijentima, jer će pregledi trajati mnogo kraće. Uređaj ima širi prostor, odnosno tunel u koji ulazi pacijent. Pacijenti koji su radili ove preglede znaju da ti pregledi znaju biti klaustrofobični. Ovaj MR uređaj ima dijametar 70 cm što omogućuje pacijentu da se mnogo komfornije osjeća unutra. Buka je mnogo manja, a nabavili smo i najsavremeniji audiovizuelni sistem koji omogućuje da se pacijent unutra prijatno osjeća sa slikama koje smiruju, muzikom i svjetlom koje djeluje na njihovu psihu“, rekao je prof. dr Saša Vujnović, načelnik Zavoda za kliničku radiologiju.


INFO BILTEN

U Kliničkom zavodu za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde

Teranostička laboratorija

Klinika za vaskularnu hirurgiju UKC RS

Komplikovan hirurški zahvat kod dječaka od 12 godina

H U

UKC Republike Srpske nastavlja sa ulaganjem u edukaciju kadra i nabavku najmodernije medicinske opreme. U Kliničkom zavodu za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde uspostavljena je teranostička laboratorija i obavljena je edukacija osoblja za pripremu radiofarmaceutika, obilježenih sa galijumom-68 i lutecijumom-177. Termin „teranostika“ je kovanica nastala od riječi terapija i dijagnostika. Teranostika predstavlja potpuno novi terapijski pristup koji omogućuje istovremeno sprovođenje dijagnostike i terapije, kao i nadzor djelotvornosti samog toka liječenja, prvenstveno onkoloških bolesnika.

„Danas imam zadovoljstvo da predstavim još jedan veliki uspjeh UKC Republike Srpske koji krupnim koracima sustiže vodeće evropske i svjetske centre. Teranostičku laboratoriju, koju danas predstavljamo, ne posjeduju zemlje u okruženju. Ona podrazumijeva najmodernije dijagnostičke i terapijske procedure. Ova laboratorija vrijedna je oko milion KM. Izvršili smo analize koje se tiču koristi za pacijente, ali i finansijske koristi za našu ustanovu u smislu naplaćivanja ovih usluga za one pacijente koji nisu osiguranici FZO RS, već osiguranici FBiH i okolnih država. Zajedno sa Upravnim odborom donijeli smo odluku da je ovo opravdana investicija. Zahvaljujem se svojim saradnicima i rukovodstvu Republike Srpske, jer smo napravili najbolji klinički centar u regionu. Tu

nećemo stati. Naš plan je da, pored kupovine savremene opreme, nastavimo sa edukacijom kadra i od septembra veliki broj ljekara i medicinskih tehničara odlazi u Beč na edukaciju“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „U svijetu se radiofarmaceutici, obilježeni galijumom-68 koriste u PET dijagnostici neuroendokrinih tumora i karcinoma prostate dok se radiofarmaceutici, obilježeni lutecijumom-177 koriste u terapiji istih. Teranostička laboratorija se sastoji iz dva dijela, u jednom je soba sa izolatorom koji štiti operatera od zračenja, dok je u drugom dijelu laboratorija za kontrolu kvaliteta radiofarmaceutika. Tokom uspostavljanja laboratorije, saradnja je bila multidisciplinarna i internacionalna sa velikim kompanijama iz Velike Britanije, Italije i Njemačke. Sa ponosom mogu reći da uspostavljanjem ove laboratorije, Klinički zavod za nuklearnu medicinu naše ustanove staje rame uz rame sa drugim svjetskim centrima nuklearne medicine. Zahvaljujem se Upravi UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, što su prepoznali značaj i podržali uvođenje teranostike u Republici Srpskoj, kao i edukaciju kadra i nabavku opreme. Ovo je veliki korak za nuklearnu medicinu i radiofarmaciju na ovim prostorima“, rekao je Aljoša Stanković, doktor farmaceutskih nauka. „Uvođenjem teranostičke laboratorije, Klinički zavod za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde je u mogućnosti da proširi spektar svojih dijagnostičkih i terapijskih usluga. Odluke o izboru pacijenata koji su pravi kandidati za ovu dijagnostiku i terapiju donose se multidisciplinarno, zajednički sa kolegama onkolozima, gastroenterolozima i drugim članovima konzilijuma. Hvala rukovodstvu UKC Republike Srpske što je prepoznalo naš entuzijazam i pomoglo da se u ovom zavodu uspostavi ovakva laboratorija“, izjavio je načelnik Kliničkog zavoda za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde prim. dr Dragi Stanimirović.

iruruški tim Klinike za vaskularnu hirurgiju UKC Republike Srpske, na čelu sa dr Milankom Maksićem, uz podršku Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje, uspješno je izveo veoma komplikovan zahvat kod dječaka od 12 godina. Riječ je o zahvatu koji je vrlo rijedak, posebno kod djece tog uzrasta. „Naime, prije tri godine dijete je imalo povredu nadlaktice te je došlo do oštećenja krvnog suda desne nadlaktice. Prilikom samog operativnog zahvata hirurški tim Klinike za vaskularnu hirurgiju detektovao je patologiju. Riječ je o pseudoaneurizmi, odnosno brahijalnoj nadlaktičnoj arteriji koja je bila veličine od četiri do pet centimetara, a promjer same žile je bio oko 5 milimetara što je pokazatelj koliko je bila velika. Operativni zahvat je trajao više od dva sata. Sam proces dodatno je komplikovala činjenica da je bila slijepljena brahijalna vena i nervus medianus (medijalni živac) koji je u neposrednoj blizini. Pacijent je stabilan i uskoro će biti pušten na kućno liječenje uz terapijske preporuke. Najvažnije je da će nastaviti sa svojim životnim aktivnostima i druženjem sa svojim vršnjacima“, rekao je načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju dr Milanko Maksić.

Hirurški i anesteziološki tim u sastavu: dr Milanko Maksić, specijalista vaskularne hirurgije, načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju, dr Aleksandar Košpić, dr Jovan Markanović i Igor Lovrić, specijalizanti vaskularne hirurgije, instrumentarke Marijana Kukrić i Anja Dobraš, dr Bojan Tomanić, specijalista anestezije, dr Ognjen Krejić, specijalizant anestezije i Aleksandar Karamanov, anestetičar. 87


INFO BILTEN

Klinika za ortopediju i traumatologiju UKC RS

Minimalno invazivna operacija kuka

H

irurški tim Klinike za ortopediju i traumatologiju uradio je operaciju ugradnje vještačkog kuka, tj. aloartroplastike kuka, koristeći minimalno invazivni prednji pristup kuku. Riječ je o operativnom zahvatu koji se u stranoj literaturi obično naziva DAA (direct anterior approach) ili AMIS (anterior minimally invasive surgery). Trenutno se ovaj tip operacije u Republici Srpskoj radi jedino u Klinici za ortopediju i traumatologiju UKC Republike Srpske. Kod prednjeg minimalno invazivnog pristupa se ne pravi rez na mišićima, već se kuku pristupa kroz prostor između mišića. Na ovaj način mišići koji služe kao stabilizatori kuka za normalnu funkciju pri hodu i ostalim pokretima ostaju u stanju kao i prije operacije. Kod ostalih hirurških pristupa koji se koriste prilikom ugradnje vještačkog kuka da bi hirurg pristupio kuku mora da pravi rezove na tetivama mišića

i/ili mišice što znatno usporava postoperativni oporavak pacijenta. Prednosti navedene operacije su višestruke i dokazane te prikazane u naučnim radovima. Neke od njih su: manji postoperativni bol, manji gubitak krvi, potreba za transfuzijom krvi je veoma rijetka, ubrzana je rehabilitacija, oporavak i povratak svakodnevnim aktivnostima je brži, operativni ožiljak je manji, kraći je ostanak u bolnici, manja je mogućnost produženja operisane noge. Najbitnije prednosti su veća stabilnost kuka, tako da je mogućnost postoperativnog isčašenja kuka svedena na minimum kao i prevencija hramanja. Za razliku od ostalih pristupa, kod prednjeg pristupa ne preporučuju nikakva postoperativna ograničenja funkcionisanja operisane noge, a takođe nisu potrebne nikakve modifikacije u kući kao sto su povišice za stolice i sl. Pacijent nakon operacije je u mogućnosti da čučne, savija nogu onoliko koliko mu je bezbolno u kuku, da leži na boku bez potrebe razmicanja nogu jastukom, da sjedi na stolici, da hoda uz stepenice. Radi se o tehnički visokozahtjevnoj operaciji koja zahtijeva utreniran i edukovan tim, instrumentarij koji je dizajniran za ovaj tip operacije, posebnu ekstenziju hirurškog stola koja omogućava da se operacija odvija predviđenim i kontrolisanim tokom te implantate koji su primjereni za ovaj tip operacije.

U zgradi Ginekologije i Klinike za infektivne bolesti

se sve stare olovne cijevi u zidovima i podovima, skida se stara oprema, demontiraju tuš kade, skida se stara zidna i podna keramika. Izvodi se nova hidro-izolacija u podovima i zidu kupatila. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je zaključkom Vlade Republike Srpske odobrilo sredstva za realizaciju djelimične adaptacije objekta “Maternitea” i zgrade Klinike za infektivne bolesti. Vrijednost ovog projekta je 2.633.000,00 KM sa PDV-om.

Sanacije

S

ve što smo do sada obećali to smo i uradili, tako je i sa rekonstrukcijom zgrade Ginekologije i Infektivne klinike. Nakon procedura koje su dugo trajale, počeli su radovi na sanaciji Ginekologije na četvrtom spratu i prelaziće se na donje etaže. Presrećni smo što će zgrada koja je pravljena prije 40 godina doživjeti rekonstrukciju, a naše majke, porodilje, djeca, naši najmlađi pacijenti će imati bolje uslove za smještaj i liječenje. Naš prioritet jeste rekonstrukcija i gradnja novih objekata i nabavka nove opreme. Završetak projekta planiran je u naredna dva mjeseca, a insistiramo na kvalitetu radova i sve mora biti izvedeno kako je predviđeno pro88

Protekle dvije godine, uz redovan rad, naši ortopedi su proveli na edukaciji, odezbjeđivanju logistike, potrebnog instrumentarija i opreme za ovakav vid operacija. Prva operacija je urađena prije dva mjeseca te se otpočelo sa završnom etapom implementacije aloartroplastike minimalno invazivnim prednjim pristupom. Cilj je da se u naredne dvije godine preko 50% artroplastika kuka radi na ovaj način. Proteze koje se koriste su tehnički napredne i predstavljaju zadnju generaciju dizajniranih implantata sa vijekom trajanja od 20 do 30 godina. Ovaj zahvat se počeo primjenjivati u našoj ustanovi zahvaljujući entuzijazmu naših hirurga i podršci poslovodstva na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem koji prevashodno insistira na kontinuiranoj edukaciji kadra i podržava sve projekte koji donose bolju zdravstvenu uslugu našim pacijentima. Operaciju je uradio tim u sastavu: operater dr Jovica Čeko, asistent dr Vladimir Anđić, asistent dr Stanko Pantić, anesteziolog dr Vladimir Mrđa, specijalizanti ortopedije dr Miloš Jamedžija i dr Slobodan Marjanović, nadzorna sestra operacione sale Rada Španjić, instrumentarka Jelica Ristić, instrumentar Igor Kajtaz, instrumentarka Dajana Idžan.

jektom i tenderskom dokumentacijom, rekao je prof. dr Vlado Đajić. Sanacija objekta „Maternite“- Klinike za ginekologiju i akušerstvo, obuhvatiće zamjenu oko 6 650 kvadrata poda i sanaciju oko 80 sanitarnih čvorova. Trenutno se u Klinici za infektivne bolesti izvode radovi na drugom spratu i oni obuhvataju sanaciju sanitarnih čvorova u svim sobama (svaka soba ima wc i tuš) i hodniku, demontiraju


INFO BILTEN

“Dramske terapije - sociodrame - dramske vinjete”

U

Škola glume “Djece Sunca”

Banjaluci je otvorena Škola glume “Djece Sunca” pod pokroviteljstvom ambasadora osoba sa Daunovim sindromom prof. dr Vlade Đajića. Takođe, predstavljene su pjesme književnog kluba “Djece Sunca”, a održane su i ekspresivne art-radionice sa Aleks Kovačević iz Beča čiji radovi će biti izloženi u glavnom gradu Austrije. Osobe sa Daunovim sindromom izvele su svoj performans “Dramske terapije – sociodrame - dramske vinjete”, terapije plesom i poetske terapije. Ambasadoru osoba sa Daunovim sindromom prof. dr Vladi Đajiću uručen je materijal za štampanje zbirke pjesama “Djece Sunca” iz Republike Srpske, Federacije BiH, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Češke, Austrije, Norveške i Rusije. Prva zbirka pjesama “Djece Sunca” pod nazivom ZNAM, HOĆU, MOGU biće urađena pod pokroviteljstvom prof. dr Vlade Đajića. „Kao što je javnost upoznata, već nekoliko godina sam ambasador osoba sa Daunovim sindromom i to radim s ljubavlju. Ponosan sam na njih i njihov rad i trud. Njihovi poetski radovi, likovni radovi, škola glume i ozbiljan pristup tome me ohrabruju i govore mi da smo na pravom putu. Planiramo da otvorimo ugostiteljski objekat gdje će osobe sa Daunovim sindromom raditi uz profesionalce i istovremeno im pomagati u granicama svojih mogućnosti. Cilj je da taj objekat bude internacionalnog karaktera“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Ponosan sam na štićenike ovog centra koji svakim danom pokazuju ono što mogu. Posebno se zahvaljujem ambasadoru prof. dr Đajiću koji je uvijek uz njih i radi na njihovom uključivanju u društvene aktivnosti. Ova škola glume nije značajna samo za trenutne polaznike, veoma je značajna za porodice koje imaju djecu sa DS-om, kojima će to biti velika moralna podrška jer ruši predrasude. Kroz ovaj rad, a pogotovo igrajući predstave, osobe sa DS-om iskazuju da imaju potencijal, jačaju samopouzdanje, a društvo istovremeno dobija saznanje da su osobe sa DS-om društvena bića, da mogu biti društveno aktivna i korisna pa i da mogu stati na daske koje život znače“, rekao je Zoran Jelić. Aleks Kovačević je danas imenovana za pomoćnika ambasadora osoba sa Daunovim sindromom za područje EU. Ona je rekla da je počastvovana imenovanjem i da će se truditi da odgovori ovoj važnoj funkciji. Najavila je da je u oktobru u Beču planirana slična manifestacija na kojoj će učestvovati djeca sa DS-om i pozvala prijatelje iz Banjaluke da budu učesnici na tom događaju. 89


INFO BILTEN

Izlet za naše penzionisane radnike - druženje sa onima koji su udarili temelje UKC RS

Tradicionalno druženje sa penzionisanim radnicima

P

oslovodstvo najveće zdravstvene ustanove, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, organizovalo je izlet i svečani ručak za penzionisane radnike Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, kako bi se ljudima, koji su svoj radni vijek proveli u UKC Republike Srpske, odalo priznanje za sve što su učinili za našu ostanovu. Ovakav vid okupljanja se organizuje nekoliko godina unazad i postao je tradicija. Poslovodstvo UKC Republike Srpske potpuno je svjesno činjenice da ne smijemo da zaboravimo one koji su nam utrli put da budemo ovdje gdje smo sada što smo i u prethodnim godinama pokazali. Svim penzionisanim radnicima naše ustanove podijeljene su penzionerske kartice UKC Srpske uz pomoć kojih će bivši radnici najveće zdravstvene ustanove imati prioritet prilikom svih pregleda. Pandemija izazvana virusom korona je protekle dvije godine spriječila da druženje penzionera bude organizovano na ovaj način, ali je u zamjenu za to generalni direktor prof. dr Đajić obezbijedio bonove za večeru koje su penzioneri mogli iskoristiti da se druže sa svojim kolegama, partnerima ili prijateljima. “Na ovaj način poslovodstvo UKC Republike Srpske je, cijeneći trud i rad penzioni90

sanih radnika koji su dali doprinos najvećoj zdravstvenoj ustanovi i unapređenju rada u njoj svake godine uvaži ljude koji su svoj radni vijek proveli u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Jedan od glavnih razloga što organizujemo druženje sa penzionisanim radnicima naše ustanove je da ih informišemo o radu UKC Republike Srpske da znaju dokle se stiglo u onome što su oni započeli, “ rekao je prof. dr Vlado Đajić.

Želim da se zahvalim prof. dr Đajiću što nas svake godine okupi i što nije zaboravio na nas penzionisane radnike. Lijepo je kada se radne kolege okupe, prisjete se nekih starih vremena, a ponosni smo kada vidimo da je naša ustanova u kojoj smo proveli radni vijek danas jedna moderna bolnica, rekla je Gospova Vasiljević, penzionisana medicinska sestra, koja je provela radni vijek u Klinci za unutrašnje bolesti UKC Republike Srpske.


INFO BILTEN

Stigle umjetničke slike u UKC RS

Jedna slika za ljepši pogled

U

centralnom holu UKC RS 7. jula organizovana je primopredaja umjetničkih slika našoj ustanovi koje je sakupio Predrag Tošić, profesor u Ugostiteljsko-trgovinsko turističkoj školi u Banjaluci koji je ujedno i pokretač akcije “Jedna slika za ljepši pogled”. Cilj ove akcije je da se svaka bolesnička soba u UKC Republike

Srpske ukrasi slikom ili fotografijom te da se na taj način našim pacijentima olakša boravak u bolnici. Ideju da pokrene ovu akciju gospodin Tošić je dobio jer je zbog zdravstvenih problema vrlo često bio na liječenju u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske podržava ovakve akcije,

Za pet poginulih boraca UKC Republike Srpske

Služen parastos

K

ao i svake godine, 3. avgusta u holu zgrade Centralnog medicinskog bloka UKC Republike Srpske služen je

privredne subjekte i pojedince koji na bilo koji način žele da pomognu u liječenju naših pacijenata i rade na međusobnoj solidarnosti. “Prije svega, želio bih da se zahvalim profesoru Predragu Tošiću, koji je pokrenuo ovu akciju i uložio svoj trud, vrijeme i ideju da se ovakva jedna humanitarna akcija realizuje. Takođe, zahvaljujem se i ljudima dobre volje koji su učestvovali u ovoj akciji. Pored toga što konstantno ulažemo u edukaciju kadra i modernizaciju opreme na ovaj način želimo da našim pacijentima olakšamo boravak u bolnici. Akcija se nastavlja i dalje dok svaka bolesnička soba ne dobije umjetničku sliku“, rekao je prof. dr Vlado Đajić.

parastos za pet poginulih boraca u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Služenjem parastosa i polaganjem cvijeća, predstavnici boračkih organizacija, porodice poginulih i nestalih, predstavnici Poslovodstva UKC Republike Srpske i radnici odali su počast svojim stradalim kolegama - borcima koji su učestvovali u stvaranju Republike Srpske. „Zahvaljujem se svima koji su došli. Danas je za nas tužan dan. Mi smo jedna od rijetkih organizacija koja svake godine služi parastos za naše poginule radnike u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Mi ne smijemo zaboraviti ono što su naši radnici dali, a dali su ono najvrjednije – svoj život za Republiku Srpsku. Pored pomena i počasti koje im odajemo, mi moramo da nastavimo u duhu njihove žrtve, a to je očuvanje institucija Republike Srpske, a istovremeno unapređenje UKC Republike

“Želim da se zahvalim onima koji su podržali ovu akciju i donirali umjetničke slike, fotografije. Pored toga želim da se zahvalim i Upravi UKC Republike Srpske koji su objeručke prihvatili moju ideju i njenu realizaciju. Danas sam donio prvi dio donacije, a to su 54 umjetničke slike koje će dobiti svoje mjesto u prostoru UKC Republike Srpske. Važno je da naglasim da su donirane slike radili profesionalni umjetnici, amateri kao i pacijenti koji su se liječili ovdje. Akcija se nastavlja dalje i stojim na raspolaganju za dalje donacije”, rekao je Predrag Tošić.

Srpske. Hvala svima koji su danas došli ovdje, članovima porodica i predstavnicima boračkih organizacija“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Želim da izrazim veliku zahvalnost osoblju i rukovodstvu UKC Republike Srpske koji obilježavaju ovaj naš datum, jer voljeni umiru onda kada ih zaboravimo, a ne onda kada napuste ovaj svijet. Rukovodstvo i svo osoblje su pokazali da nisu zaboravili ni nas koji smo najteže muke podnijeli u ovom ratu“, izjavila je Višnja Todorović, predstavnica porodica poginulih i nestalih radnika UKC Republike Srpske. „Ilindanski dani su dani kada mi u boračkim organizacijama Republike i Grada obilježavamo značajne datume. Danas dajemo pomen za pet poginulih boraca, radnika ove ustanove. U njihovu čast i gajeći kulturu sjećanja, položićemo cvijeće i prislužiti svijeće“, rekao je Goran Rogić, predsjednik Predsjedništva Boračke organizacije Republike Srpske. „Čast mi je što danas prisustvujem služenju parastosa za poginule radnike Kliničkog centra koji su svoje živote položili za stvaranje Republike Srpske i za slobodu koju mi danas živimo. Dati život za bližnjega svoga jeste najveća vrijednost i najviše što čovjek može da učini. Najmanje što možemo da uradimo jeste da gajimo sjećanje na njih i da svake godine prisustvujemo služenju parastosa u njihovu slavu i čast“, rekao je Radan Ostojić, predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske. 91


UKC Tuzla

INFO VIJESTI

D

elegacija Vlade Tuzlanskog kantona, predvođena premijerom Irfanom Halilagićem, posjetila je Univerzitetski klinički centar Tuzla. Goste je primio direktor Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla prof. dr. Denijal Tulumović koji je izrazio zadovoljstvo zbog iskazanog interesa za UKC Tuzla. Tokom razgovora predstavljen je plan rada, kao i strateški ciljevi ustanove. Poseban akcenat stavljen je na neophodno zanavljanje medicinske opreme, popunjavanje kadra i stručnu edukaciju. Kao prioritet naveden je problem nabavke novog linearnog akceleratora. Delegacija Vlade izrazila je spremnost da i dalje bude partner u realizaciji svih projekata koji doprinose kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti građana TK. “Vlada će podržati realizaciju svih projekata koji su od interesa za građane našeg kantona, prije svega tu mislim na stabilizaciju pružanja usluga radioterapije, što nam je jedan od prioriteta”, kazao je premijer Halilagić. Direktor Tulumović je izrazio zahvalnost Vladi TK na podršci koju pruža Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla. „Današnji sastanak pokazatelj je dobre i korektne saradnje. Danas smo predstavili naše planove, ali i ciljeve i nadam se da ćemo u nekoj budućoj saradnji uspjeti da planirano i ostvarimo. Želimo napraviti dodatne iskorake

N

abavkom novog digitalnog RTG aparata, Klinika za radiologiju i nuklearnu medicinu UKC Tuzla je ponovo počela sa izvođenjem radioloških pretraga mokraćne bešike i donjeg urinarnog trakta kod djece. “Ove pretrage su od velikog značaja za dijagnostiku pacijenata, prije svega najmlađe životne dobi, a namijenjene su za pacijente pedijatrijske, urološke i dječije hirurgije. Pretraga se prvenstveno izvodi u cilju dokazivanja aktivnog i pasivnog refluksa kod djece”, pojasnio je dr. Mirza Halilčević. Prema riječima načelnika Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, dr. Samira Cipurkovića, mikciona cistoureterografija je radiološka pretraga mokraćne bešike i donjeg urinarnog trakta djeteta, koja se izvodi aplikacijom kontrastnog sredstva kroz plasirani kateter. “Pretraga se preporučuje kod djece sa čestim upalama urinarnog 92

Univerzitetski klinički centar Tuzla

Posjeta delegacije Vlade Tuzlanskog kantona

kako bi osigurali stabilnost pružanja zdravstvene usluge našim građanima, s jedne strane, te da tu uslugu, u saradnji sa našim osnivačima Kantonalnom i Federalnom vladom dodatno i unaprijedimo. Nastojat ćemo da redovnom edukacijom obezbijedimo razvoj novih procedura“ istakao je direktor

prof. dr. Tulumović. Današnjem sastanku su uz premijera Halilagića i direktora Tulumovića prisustvovali i ministrica zdravstva TK Dajana Čolić, direktor Zavoda zdravstvenog osiguranja TK Denis Husić i savjetnik premijera TK Hasan Fehratović.

Klinika za radiologiju i nuklearnu medicinu, UKC Tuzla

Mikciona cistoureterografija

trakta, što često može biti jedini znak koji nas upućuje na eventualno postojanje refluksa. Posljedice neliječenog refluksa u odrasloj dobi mogu

biti povišen krvni pritisak, bubrežna insuficijencija i problemi u trudnoći kod ženske djece”, istakao je dr. Cipurković.


INFO VIJESTI

D

anas je 11. jun 2022. godine, veliki dan za našu generaciju. Svi smo veoma uzbuđeni, neki od nas će se i prvi put vidjeti poslije toliko godina. Uspješna smo generacija u svakom pogledu, ima istaknutih profesora, akademika, dobar ljekar je u svakom od nas. Predavali su nam vrhunski profesori, učili nas da budemo pravi humanisti. Danas se mnogo toga promijenilo, ali je ostala ista zgrada i adresa našeg fakulteta. Mi smo generacija koja je “svašta” preživjela. Zemlja u kojoj smo rođeni se raspala, doživjeli smo ratove, inflaciju… tako da je naše sjećanje puno istorije. Proveli smo svoje najbolje godine u teškim vremenima. Uprkos tome, stvorili smo karijere i porodice. I sada, kada smo svi ili gotovo svi u penziji, uzbuđenje je isto kao kada smo došli u ovu zgradu prije 50 godina da dobijemo naš prvi indeks. Većina je imala isti osjećaj kao kada smo se upisivali na fakultet. Pozdravi, prepoznavanja i odlazak u Svečanu salu našeg fakulteta, gdje će biti ceremonija dodjele zlatnog indeksa. Dodjela zlatnih indeksa postala je dugogodišnja tradicija, kada

Zlatni indeks Za generaciju 1972-1977. studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu se fakultet na simboličan način prisjeća svojih bivših studenata, kao i generacije studenata medicine 1972-1977. koja je važila za jednu od najuspješnijih u svoje vrijeme. Početak svečanosti, naš domaćin je dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu prof. Lazar Davidović. Nastupa Gudački ansambl „Modus Vivendi“ i, naravno, svira se himna svih studenata svijeta „Gaudeamus“. Ustali smo i, poslije dugačkog aplauza, Dragan Delić se obraća skupu riječima da smo „skromni posednici dve vrste autoriteta primenjivog znanja i budnog morala. Poštovani dekane i pripadnici neuporedive generacije Medicinskog fakulteta, ponosimo se činjenicom da pripadamo generaciji

Prim. dr Nada Vasić

uspešnih ljudi u svim segmentima života. Naše druženje spaja dva veka, ovo je već tradicija tradicije. Naš studentski period života obeležila je bezbrižnost studiranja i ostvarljivost očekivanja. Ukoliko bih hteo da uporedim našu generaciju sa nekim prirodnim fenomenom to bi bila čista reka od izvora do ušća… Neuporedivoj generaciji mi smo čuvari sećanja i ne možemo zaboraviti nedostajanja naših mnogobrojnih kolega koje su nas u međuvremenu napustile. Naše druženje je neki vrt sećanja na njih. Molim vas da svima njima minutom ćutanja odamo dužno poštovanje“. Zatim nam se obratio prof. dr Laza Davidović, domaćin ovog skupa, koji je rekao: „Ova svečana sala odavno nije bila ovako puna i ovako svečana. Ona govori o vašoj generaciji u kojoj je mnogo vanserijskih stručnjaka i ljudi. U vaših pola veka stalo je mnogo toga u svakom pogledu. Dovoljno je reći da ste studije započeli u jednoj, a karijeru završili u potpuno drugoj zemlji. Medicina je stresogenija od svih drugih struka. Tako je od prvog dana do odlaska u penziju. Vi ste svoj dug prema društvu i sebi dobro odužili, hvala vam na tome i želim vam dobro zdravlje i dug život“, rekao je na kraju svog pozdrava prof. Davido93


INFO VIJESTI

vić. Posle dekanovog govora, najavljena je premijera mog filma. (Put do zlatnog indeksa generacije 1972-1977. studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, autor Nada Vasić). Naših 50 godina sjećanja, sažetih u 28 minuta trajanja filma. Posmatrala sam reakcije kolega na projekciji, bilo je tu osmijeha, suzdržanih reakcija i pokazivanja na neki događaj sa slika, a neko je pustio i suze. Poslije filma zaorio se gromoglasan aplauz, ovacije i nije mi bilo žao nijednog trenutka provedenog nad našim istorijskim sjećanjima - fotografijama, tekstovima u proteklih godinu dana, kada se film na ovaj način primio u srce i dušu mojih kolega. Svi smo bili kao jedno, oni mladi srednjoškolci koji su došli po indeks, a sada nam se već pozlatio. Potom su gudači odsvirali Mocarta i Mokranjca, ali imam osjećaj da su emocije koje su preplavile publiku u sali na neki način potisle muzičare u drugi plan. Jadran Bandić daje informacije o nastavku našeg druženja, prozivka za indekse po azbučnom redu, potom koktel i, kao finale, put na petu ekskurziju za našu generaciju, obilazak zapadne Srbije. Citira Jadran Mešu Selimovića koji kaže: „Ono što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo“, tako da mi imamo Monografiju i film o generaciji, ostaćemo nezaboravljeni“! Počinje prozivka kolege od slova A, Andromako Nikica, nije došao! Oni koji su tu ustaju poslije prozivke i ličimo sa dignutom rukom na đake prvake. Prozivku je nastavila Ljubinka Marčetić sa sebi svojstvenim komentarima punim humora i ljubavi za svoje drugare, bilo 94


INFO VIJESTI

one koji su tu ili one koji nisu došli. Uzimamo indekse, opet smo napravili gužvu, jurimo bez reda, grabimo indekse, kao da mi se film vraća pedeset godina unazad, isto je bilo. Krećemo na koktel, rasturili smo se, neće se ostvariti moja želja da se svi zajedno fotografišemo, ali napravićemo jedan kolaž, sada sve može da se spoji. Čavrljamo, ređaju se sjećanja i priče koje su već možda i ispričane, ali ne smeta da se čuju ponovo. Grupa nas preko 60 koji su se odlučili za ekskurziju već polako kreće ka odredištu, Ulica Skerlićeva gdje nas čeka autobus za obilazak čari zapadne Srbije. U autobusu atmosfera kao na svim prethodnim ekskurzijama, pričaju se dogodovštine sa stručne ekskurzije u Grčkoj, kada smo bili na trećoj godini, potom sa apsolventske eksurzije u Italiji, sa pete godine našeg fakulteta. Neki su ponijeli i svoje fotografije, pa se identifikujemo. Brzo je prošao put do Tare, to jest do Hotela „Beli bor“ u kome smo smješteni. Večera odmor i sljedeće jutro vesela družina kreće ka Perućcu, odakle ćemo ploviti do Višegrada. Perućac je turističko naselje, udaljeno od Bajine Bašte 13 km, na desnoj obali rijeke Drine. U neposrednoj blizini je velika brana hidrocentrale, odakle počinje jezero, dugačko 54 km, čiji se veličanstveni kanjon prostire sve do Višegrada. Polazimo posle carinske i policijske kontrole na krstarenje kanjonom reke Drine do Višegrada. Sa ivica klisure motre i ruševine starih gradova i tvrđava iz različitih epoha, za koje narod i danas vjeruje da ih je sve do jednog podigla despotkinja Irina, prokleta Jerina, žena despota Đurđa Brankovića. U dijelu izlomljene klisure do proširenja u Starom brodu, javlja se i akustički fenomen, predio apsolutne tišine u kojoj možete da čujete vjetar u kosi i otkucaje sopstvenog srca. Čak i kad se putnik nalazi na brodu ili čamcu koji pokreću motori, sluh poslije izvjesnog vremena prestaje da ih registruje. Poslije dvadesetak kilometara, kod Starog broda klisura odjednom nestaje i Drina se širi između zelenih brda i pitomih proplanaka. Ljepotu ovog mjesta čini tužnom bjela kapelica, mjesto hodočašća, posvećeno uspomeni na 6.000 nevinih srpskih mučenika koje su ustaše u aprilu 1942. pobile na ovom mjestu. Ubrzo zatim, Drina ponovo ulazi u klisuru koja postaje sve stješnjenija do velike krivine i proširenja na ušću Žepe, odakle se vidi slomljeni luk slavnog mosta. Tu je usred matice ogromna stijena

na kojoj se ugnijezdila brvnara, nekadanjšnje odmorište splavara. Brod lako klizi kroz kanjon sve do njegovog kraja, kod sela Miloševića, gdje litice nestaju i počinju pitome zelene obale sve do Višegrada. Među turstima Višegrad je omiljen zahvaljuljući ćupriji na Drini o kojoj je naš nobelovac Ivo Andrić napisao čuveni roman. Most je sagrađen u drugoj polovini 16. vijeka u istočnjačkom stilu kao remek-djelo tadašnjeg graditeljstva. Druga velika atrakcija u Višegradu jeste Andrićgrad, nastao kao ideja poznatog filmskog režisera Emira Kusturice o kamenom srednjovjekovnom gradu, insipirisanom djelima i likovima Ive Andrića. Na brodu smo uživali slušajući vodiča čiju sam vam priču ja ovdje prepričala. Neki su bili na gornjoj palubi, bio je vjetrovit, sunčan dan, idealan za putovanje, naravno, ako imaš jaknu ili kabanicu. Drugi su sišli u potpalublje i tu smo otkrili tročlani orkestar koji je krenuuo da svira gostima u povratku na ovom brodu. Naravno, naša raspjevana družina odmah ih je svojim šarmom, a i

čašćavanjem, razoružala i svirali su nam sve do Višegrada. Rastali smo se sa Drinom i krenuli u obilazak Andrićgrada, a i Višegrada, uživali, pravili fotografije, ručali i autobus nas je čekao da krenemo ka Mokroj Gori i Mećavniku, našoj sljedećoj destinaciji. Kratko smo se zadržali u Mećavniku, počela je da pada i neka kiša, a pošto je većina i ranije obišla to najljepše etno-selo u Evropi, kako kažu, vraćamo se u “Beli bor”. Nažalost, ovaj put nije bilo organizacije svečane večere, druženja uz muziku. Možda nas je agencija “Kon Tiki” kao organizator ovog putovanja već strpao u prave penzionere koji će da večeraju i onda spavanjac. Mi smo, ipak, ozbiljni igrači, kako se to kaže u sportskom žargonu, našli smo muziku preko naših prijatelja muzičara sa broda i tu je veselo druženje potrajalo do duboko u noć. Sljedeće jutro - polazak, na programu nam je obilazak manastira Rača. Manastir se nalazi šest kilometara od Bajine Bašte i smatra se da je zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13. vijeka. Od njegove carske lavre ostali su samo temelji nakon turskih osvajanja iz 15. vijeka. Jedno je od najznačajnijih mjesta srpske prošlosti. Od posebnog značaja je bila Račanska prepisivačka škola, a nakon stradanja manastira i velike seobe Srba 1690. godine, Račani su u Sent Andreji stvorili osnovu srpske azbuke i književnosti u novom vijeku. Stotinak godina kasnije, bratstvo Tronoša podiže manastir iz ruševina da bi krajem Prvog srpskog ustanka bio ponovo zapaljen. Današnji izgled crkve potiče iz 1836. godine. Za vrijeme Drugog svjetskog rata ovde je od Nijemaca sklonjeno „Miroslavljevo jevanđelje“, najstarija srpska knjiga napisana u 12. vijeku. Dio svetih mošti kralja Dragutina odnedavno se nalazi u ovom hramu. Obišli smo manastir, nešto iz istorije naučili i polako se skupljamo, približava se vrijeme povratka u Beograd. Opet je vesela atmosfera u autobusu, padaju dogovori za sljedeće druženje koje će tradicionalno biti druge subote u junu 2023. godine. Da li će biti nova ekskurzija neposredno poslije toga ili u jesen? To treba da odlučimo i neko je predložio da se napravi upitnik sa tri pitanja: 1. Ekskurzija u junu poslije sastanka; 2. Ekskurzija u jesen, i 3.Gdje da se ide? Čedo Vranjanac je predložio Vranje, meni se to sviđa. Nismo išli još na sjever i jug ove naše zemlje. Drugari, imamo vremenA da odlučimo, a do tada ćemo razmjenjivati stare i nove uspomene! 95


Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P Uređuje i piše: Snežana Despot Vuletić snezana.despot@ gmail.com

Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Djevica i Vaga. U ovom periodu 3 spore planete imaju dug boravak na stepenu na kojem se dešava promjena pravca kretanja:, Saturn i Uran na 18 st. i Pluton na 26 st. Ako dodamo i sporo rx kretanje Merkura u Vagi, Jupitera u Ovnu i Neptuna u Ribama vidimo da je vrijeme da se prispitamo i donesemo odluke, posebno u partnerskim odnosima. Svi koji imaju aktivne navedene stepene mogu očekivati uticaj ovih planeta koji može biti i dobar ili problematičan, zavisno od ličnog horoskopa. I da se podsjetimo da je je ljubav najmoćnija stvar u životu rječima Meše Selimovića: „Svi kažu da ljubav boli, što je pogrešno. Samoća boli. Odbijanje je bolno. Gubitak nekog boli. Boli želja. Sve zbunjuju ove male stvari sa ljubavlju, ali u stvarnosti je da je ljubav jedina stvar na svijetu koja odbija svako zlo i to uvijek čini da se osjećaš dobro.“

OVAN 20. 3 - 20. 4.

Jupiter u vašem znaku daje optimizam, sreću i povoljne prilike. Dobro zdravlje i ispunjenje planova i želja je izvjesno. Povoljan aspekt Saturna prema Suncu, rođenim 8. aprila, aktivira izdržljivost, odgovornost i jača disciplinu. U ženskom hoproskopu može ukazati na brak. Povoljne periode za ljubav, sreću i popularnost donosi Venera iz lava u harmoničnom aspektu prema Suncu do 5.9. Mars vam obezbjeđuje energiju i vitalnost, sposobnost za uspješno obavljanje više aktivnosti istovremeno. Ovnovi rođeni 17. aprila mogu biti izloženi pritiscima vremena u kome živimo, sa nužnošću provođenja drastičnih promjena u životu. Moguće povrede.

BIK 21. 4 - 20. 5.

Vaš vladar znaka, planeta Venera usmjerava pažnju na porodične odnose, djecu i poslovne aktivnosti. Povoljan period za ljubav i uživanje je tokom septembra. Uran u vašem znaku donosi iznenadne promjene i uznemirenost, a Saturn u napetom aspektu sa Suncem može uzrokovati pad imuniteta ili brige i to će najviše osjetiti rođeni 9. maja. Tokom oktobra nađite vremena za odmor, jer možete osjećati kao da ste iscrpili vitalnu energiju i potreban je predah od obaveza. Vodite računa o ishrani. Izbjegavajte masnu i prženu hranu.

BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6.

Horoskop od 23. 8. - 22. 10. 2022. PLANETARNA KONFIGURACIJA NA NEBU

SUNCE je u znaku DJEVICE od 23.8 - 22.9, a u znaku VAGE od 23.9 - 22.10. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Rak do znaka Djevica. MERKUR zatičemo na 27. st. znaka Djevica. Od 27.8. prelazi u znak Vaga u kojem ostaje do 23.9, zatim se vraća u Djevicu od 24.9 - 10.10. Ponovo je u Vagi od 11.10-29.10. U retrogradnom hodu je od 9. st. Vage do 24 st. Djevice u periodu od 10.9 - 1.10. VENERA se kreće znakom Lava do 5.9. U znaku Djevice je u periodu od 6.9.-29.9., a u znaku vage od 30.9.-23.10. MARS je direktan cijeli period i kreće se od 2-25 st. blizanaca. JUPITER je retrogradan od 7-0 st. u znaku ovna. SATURN se kreće retrogradno od 21-18 st.znaka Vodolija, sve do 22.10. Ima duže zadržavanje na 18 st. od 2.10 - 13.11. Od 23.10. je u direktnom hodu. URAN je u biku u retrogradnom kretanju cijeli period, od 18-17 st. Na 18 stepenu bika je još od 8.7. sve do 12.10. I NEPTUN je retrogradan cijeli period, od 24-23 st. riba. PLUTON u Jarcu je retrogradan do 8.10. i cijeli period boravi na 26 st. znaka. Suncu povoljno utiče da neočekivano ostvarite želje i planove i unesete poboljšanja i da vam se otvore novi uvidi koji vode u promjene. Na zdravstvenom planu moraćete prihvatiti da neke promjene koje su se desile u predhodnom periodu, nose sa sobom i ograničenja koja treba prihvatiti kao način života. Ali i ta ograničenja su bolja od onog čega ste se bojali i godinama odbijali da se suočite sa nužnošću odbacivanja nekorisnog. Obavite kontrolu vida, naročito rođeni 19. jula.

LAV - 23. 7 - 23. 8.

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12.

Vaš vladar Jupiter je ovaj period u harmoničnom aspektu sa Suncem i donosi dobre odnose sa partnerom. Ako ste sami, aspekt može donijeti upoznavanje budućeg muža. Dobar aspekt za trudnoću. Prati vas sreća u sportskim aktivnostima i javnim nastupima. Ovo je povoljan aspekt i za zdravlje i poslovne poduhvate. Podržavajući uticaji Saturna i Venere donosi dobro raspoloženje, društvenost kao i podršku od starijih ljudi. Rastu ambicije i uz marljivost dobićete potvrdu vaših kvaliteta. Uran utiče na povremene iznenadne stresne i neočekivane spoljne uticaje koji mogu izazvati vaše burne reakcije. Moguće slabosti srca i nizak pritisak.

Lavovima se vraća energičnost, borbenost i optimizam, naročito onima koji su rođeni u julu. Povoljan uticaj Jupitera, Marsa i Merkura doprinijeće pozitivnom donošenju odluka, uspješnim putovanjima, povećanju hrabrosti i entuzijazma. Ovo je period kada možete opet blistati u punom sjaju. Malo teže je lavovima rođenim JARAC - 22. 12 - 19. 1. 11.8. jer je Sunce pod nepovoljnim uticajem Saturna pa Saturn je u kretanju unazad i može uslosu moguće teškoće, lošije zdravlje, sklonost povlačenju i viti finansijske poteškoće zbog vraćanja pesimizmu. Moguće je da ste ponovo suočeni sa nerijedugova, novog zaduživanja ili male zašenim problemom od prije sedam godina koji sad morate rade. Loš tranzit za finansije. Sklonost riješiti. Moguće zdravstvene tegobe sa kičmom i srcem. gubljenju apetita, ne jede se svježa hrana već ona koja stoji. Slaba ishrana može dovesti do hroniočnog umora DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Merkur, vladar Djevica, u ovom perio- ili bolesti. Blagotvoran uticaj Jupitera donosi mir i stadu daje akcenat na lične potrebe, kre- bilnost u poprodici, kao i finansijsku pomoć od roditelja. tanje, putovanja i finansijska pitanja. U Mogućnost odlaska u inostranstvo. Povoljan uticaj Urana drugoj polovini septembra mogući su donosi iznenadne povoljne promjene zdravlja i napredak neplanirani troškovi koje nameću okolnosti. Čuvajte lič- u karijeri. Potrebno je kretanje i šetnje kako bi ste pona dokumenta. Tranzit Venere u septembru je povoljan pravili slabiju cirkulaciju. za djevice, jer donosi sposobnost za dobro raspoloženje VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. i radost i lagodniji odnos prema životu. Tokom oktobra Oba vladara Vodolije, Saturn u Vodoliji biće povoljan period za finansije, ali pod uticajem Marsa i Uran u Biku, nalaze se u izazovnom bićete skloni da brzo potrošite pristigli novac. U pogledu aspektu tokom septembra i oktobra i zdravlja budite oprezni, jer su moguće povrede, visoka nose nemir i nervozu. Ovo je iscrpljutemperatura. Vaš osjetljiv nervni sistem može doneti ra- jući aspekt koji može ukazivati da morate baš sada pozdražljivost, netolerantnost i netaktičnost. praviti neke greške iz prošlosti, kako biste mogli dalje u budućnost. Budite oprezni u saobraćaju i rukovanju sa VAGA - 23. 9 - 22. 10. Dugotrajan aspekt Saturna prema Sun- mašinama i strujom. Blagost i radost u život unosi uticu u Vagi, naročito rođenima 12 i 13.ok- caj Venere, planete ljubavi i društvenosti, tokom oktobra. tobra, omogućavaju stabilno zdravlje, Uživajte u svakom lijepom trenutku kada se desi. Enermoć koncentracije, izdržljivost i želju gija Marsa podstiče Sunce na akciju, djelovanje, borbu. za dokazivanjem. Uloženi trud i rad biće nagrađeni. Po- Entuzijazam i radna energija daju uspjeh u poduhvatima. voljan uticaj Marsa iz Blizanaca donosi ogromnu snagu, Teži period i zdravstvene tegobe mogu imati rođeni 7.2 izdržljivost, takmičarski duh i uspjeh u poduhvatima. Sa RIBE - 20. 2 - 20. 3. Venerom u svom znaku, tokom oktobra, možete uživaTokom ovog perioda sreća vam je ti u lijepim stvarima, kupovini, ali i poklonima, dobrom naklonjena po pitanju finansija. Ako zdravlju i sreći u ljubavi. Jedino čime možete sebi otežati je natalni horoskop tome sklon mosu arogantnost i pretjerivanje u ponašanju, čime možete žete ostvariti veliku zaradu. Neki podoći u sukob ili izazvati nepoštovanje drugih ljudi ili imati sao koji ste ranije radili može ponovo biti aktuelan i sukob sa zakonom.

Mars u vašem znaku, donosi veliku energiju, aktivnosti i snagu volje za velike poduhvate, ali i nestrpljivost i netaktičnost. Mars ne misli, on djeluje, pa zbog jakih strasti mogući su sukobi i svađe. Dobar aspekt za fizičku aktivnost i bavljenje sportom. Ukoliko vam ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Mars vlada kućom zdravlja moguće su upale, groznice i Tokom septembra Venera donosi konpovrede. Od 24.9 - 10.10. možete imati važne porodičtakte sa prijateljima i lijepa druženja ne razgovore o nerješenim pitanjima iz ranijeg perioda. uz mogućnost zajedničkih kraćih puRazmislite o mogućnosti selidbe. Blizanci rođeni u maju tovanja. Neki od vas mogu shvatiti da biće mudriji i pametniji kod donošenja odluka vezanih za novac i putovanja. Započete aktivnosti u septembru i ok- prijateljstvo prelazi u ljubav. Zbog napetih aspekata koje Sunce prima od Urana i Saturna potrebno je da redovno tobru mogu imati dobar ishod. Osjetljivi nervi. kontrolišete zdravlje i koristite terapiju. Mogući su problemi RAK - 21. 6 - 22. 7. Jupiter iz 10. polja želi bolju profesi- sa cirkulacijom, kičmom kao i sa hormonima. Uz prisuonalnu poziciju, napredovanje ili veću stvo južnog mjesečevog čvora u vašem znaku potrebno platu i tražićete način da to ostvarite. je ozbiljno shvatiti svaki zdravstveni problem i preduzePovoljan aspekt Urana prema vašem ti liječenje. Žene mogu imati problema sa muškarcima.

96

Rođeni 11.11. budite dodatno oprezni tokom septembra i oktobra zbog mogućih iznenadnih stresnih situacija.

isplatiće se rad na njemu. Neptun u znaku Riba i dalje budi razne oblike inspiracije i kreativnosti. Žene rođene 14. i 15.3. mogu imati priliku ulaska u tajnu vezu sa muškarcem. Rođenima 11.3. povoljan aspekt Urana prema Suncu utiče na dobre iznenadne promjene, popravlja zdravlje, nudi uspjeh u karijeri. Na zdravstvenom planu je moguća fizička iscrpljenost, problemi sa kičmom i pad imuniteta, pa je potrebno naći vremena za odmor i opuštanje.


S M I J T E Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

Smrt je samo promena svjetova, kao što prijatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njihovo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve! Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin)

Aforizmi Kad god sam prošao pored porođajnog čuo sam plač. Ili su plakale bebe ili babice zbog plata. *** Srećnoj naciji i djevojke djecu rađaju. *** Niko u bolnicu ne dolazi bez ičega. I oni najsiromašniji, ako ništa drugo, nose nadu. *** Mali nesporazum. Častio je medicinsko osoblje kad je punicu ostavio u bolnici, a oni su mu je kasnije vratili živu i zdravu. *** Da je ostao živ, bio bi im zahvalan, jer su ga smjestili u novi krevet i lijepo primili. *** Daće Bog, ako Bog da! *** Velika je stvar što su mu spasili život, ali su ga poslali kući da umre od gladi. *** Kao da nam nije bilo dovoljno urođenih mana, pa još skupljamo i stečene. *** U Švajcarskoj je medicina otišla daleko. Možda bi i naša da su nam putne komunikacije bolje. *** Najbolje je izgoniti bolest iz naroda tamo gdje je i ušla u njega. *** Sve, sve, samo da se mozak ne presađuje! Vidite li vi koliko ima budala oko nas?! *** Jednoj sirotinji dali transfuziju krvi uzetu od biznismena, pa ne može da zaspi od briga kako da upravlja bogatstvom koga nema. *** Toliki je baksuz da je i za virus gripe morao da plati ulaznicu za koncert. *** U bolnici je zabranjen alkohol, ali opet svi piju – lijekove. *** Oko liječenja jedne sirotice, stvar se iskomplikovala. Zašto jednostavno kad može komplikovano? *** I naši ljekari idu u inostranstvo. Najčešće kao turisti. *** Bolje se roditi bez trećeg krajnika nego bez sreće. *** Srećna djeca i kad se rode u bolnici, besplatno dobijaju ospice.

Mala anatomija

Osjećaj za bol Nema odrasle osobe kojoj makar jednom u životu jak bol nije razbio najdublji san, pokvario ljubavni sastanak, slavlje, vikend, pa čak i cijeli godišnji odmor. Bol je prvi signal neželjenih promjena i procesa u organizmu i zato ga ne treba ignorisati, ali ne valja ni paničiti. Čak ni kada je slab. Medicina kaže da su najjači porođajni bolovi, zubobolja, itd, a ja mislim drugačije (zato i nisam ušao u medicinu, ni kao slučaj, a ni kao učenjak). Po meni, nema težeg i jačeg bola od onoga kad djeca ujedu roditelje za srce! Danas, kad većina stanovnika ima zdravstveno osiguranje, ne važi ona: „Bol bolujem, nikom ne kazujem“, jer se s knjižicom trči ljekaru i prije nego vas čestito zaboli. Bol se razlikuje od svraba, mada može na istom mjestu i da vas boli i svrbi.Socijalno bi voljelo da se bol zauvijek zamijeni svrabom, pa bi lijek bio besplatan, a

Šale Duže vrijeme čovjek se ne osjeća dobro. Jednoga dana odluči da ode ljekaru i porodični ljekar ga uputi na hirurgiju. Hirurg pita šta želi da mu operiše, a on će: - Šta god hoćete, doktore. Mene sve boli, a vi zašto se odlučite... ---Babica pita trudnicu je li prvorotka. - Jesam, babice, svako dijete rađam po prvi put. --Prekorijeva svekrva snahu: - Kad sam ja bila mlada, ustajala sam prva, a posljednja lijegala... Snaha neko vrijeme oćuta, pa će: - Eto vidiš, da si još tada patila od nesanice. --Saopštava zet punici da je dobio glavni zgoditak na lotu. Punica iskolači oči, zakovrnu i pade pa ni makac. Kad se on uvjeri da je umrla, reče: -E, kad te sreća hoće, hoće... --Išla žena u banje da liječi neplodnost i kasnije rodila trojke. Kad je vidio šta bi, muž će joj:

S E ,

Z D R AV O

J E !

usluga lična. Počešeš se i mirna Bosna (ako može jednom da se smiri). Etiologija bola je različita. Neko boluje da bude na kakvom visokom položaju, drugi da su milioneri, treći da ih za svašta pitaju. Četvrti da voze skupa, bijesna kola. Ima i naivnih koji bi da imaju lijepu, vrijednu i poštenu ženu pa ih život prođe braneći je od drugih. Mene lično boli briga što oni boluju od veličine. Ja se kao puž skupim u svoju kućicu i, kao Fata, zamandalim vrata. Ako Bog da, da da Bog, ja ne bih bolovao, ali ne samo zbog štednje u socijalnom, već što sam osjetljiv prema bolu. Onomad, neki šaljivčina zapjeva: „Bol boluje omladinka Mara“, a iz socijalnog odmah poslaše komisiju da vidi da li leži ili nešto radi. Međutim, narodu je teško ugoditi (naročito kad se vrti), pa tako u preduzeću rade oni što su bolesni, a bolovanje koriste zdravi. One koji su mnogo brižni, najčešće boli briga za nečim ili nekim. Drugi se opet žale na pojedine dijelove tijela pa tako najčešće možete čuti da neko kaže: „Boli me uvo za tim“.

- Dobro je što si izliječila neplodnost, ali si malo pretjerala... --Otišla baka u bolnicu i sestra je pita bi li išta mogla pojesti. - Ne mogu, sestro, ništa da okusim, osim, pasulja i kupusa. --Vratila se žena iz bolnice i pita muža kako mu je bilo bez nje i da li se je sjećao. - Teško – kaže on – i sjećao sam te se. Kad god pogledam u tetrapak s mlijekom i pročitam „Moja kravica“, suze mi poteknu. --U intimnom razgovoru, prijatelj pita prijatelja: - Da li se ti ikada svađaš sa svojom ženom? - Ne, od kada smo se razveli – odgovori ovaj iskreno. --Zna poznanik da je punica njegovog prijatelja u bolnici pa pita: - Čujem da hoćeš punicu da izvedeš iz bolnice iako još nije potpuno izliječena? - Šta je tu čudno. Em, i nisam imao želju da je potpuno izliječe, em bih da se i bolnica malo odmori od nje... --- Zna li uvijek tvoja žena koliko imaš novaca? – pita poznanik dok šetaju. Kad ovaj odgovori da ne zna, poznanik se začudi zašto. - Kad se ja sekiram što sam bez novaca zašto bi i ona. --- Reci mi u povjerenju da li je istina to što pričaju da ti svakog jutra budiš ženu poljupcima ? – pita jedan. - Istina je. Ja glasno ljubim jastuk na kome leži sve dok se ona ne probudi – odgovara drugi. --- Koliko na svijetu ima ljudi? - Mnogo... - Tačno je, ima ih mnogo... --- Je li i tebe muči reuma pred kišu? - Ne, ona mene muči stalno ... --Poznaniik pita poznanika: - Šta ćeš uzeti ženi za osmi mart? Ovaj se nasmiješi pa će: - Uzeću joj dvadeset maraka iz novčanika, ako ne primijeti...

97


112 Osnivači poliklinike dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine

AS MEDICUS VRAČAR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://www.asmedicus.rs/ Radno vreme: radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h KLASIČNA MEDICINA: INTERNA MEDICINA ULTRAZVUK I COLOR DOPPLER KARDIOLOGIJA ORL NEUROLOGIJA I PSIHIJATRIJA GINEKOLOGIJA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

FIZIKALNA MEDICINA I REHABILITACIJA ESTETSKA MEDICINA HIPERBARIČNA MEDICINA (HBO)

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

KVANTNA MEDICINA: BIOREZONANTNI SKENER TERMOVIZIJSKI SKENER DARKFIELD MIKROSKOP MIKROREZONANTNA TERAPIJA RIKTA TERAPIJA MEDISCREEN


• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA


PREGLEDI I LIJEČENJE



ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004

E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com

Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka obrada (gastroskopija,kolonoskopija u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa

10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije

051-265-000 066-788-000 Duška Koščice 33, Banja Luka www.primamedicabl.com primamedicabl primamedicabl

PEDIJATRIJA I PORODIČNA MEDICINA KABINET ZA ZAŠTITNU ŽLIJEZDU GINEKOLOGIJA ULTRAZVUČNI KABINET (abdomen, dojka, vrat ...) KARDIOLOGIJA NEUROLOGIJA PULMOLOGIJA ENDOKRINOLOGIJA HEMATOLOGIJA REUMATOLOGIJA ORL DERMATOLOGIJA PSIHIJATRIJA FIZIJATRIJA