Medici.com 112

Page 1

UKC Republike Srpske Izgradnja objekta za oboljele od malignih bolesti Intervju: Prof. dr Gradimir-Gaga Dragutinović Generacija studenataZlatni1972-1977.indeks Jubilej - FZO Republike Srpske 30 godina postojanja Prof. dr Zoran Ivanović Sazvučje nauke i umetnosti Psihosocijalna podrška Terapijsko jahanje ww w.medicicom.com •112BROJ•XIXGODINA AVGUST PRETPLATEPUTEMDISTRIBUCIJA•DVOMJESEČNIK•EUR4INOSTRANSTVOZAKM,6CIJENA•2022 PLUS NMK • STRUČNI SKUPOVI • INFO

U našoj zdravstvenoj ustanovi rade vrhunski stručnjaci različitih specijalnosti.

ONKOLOGIJALOGOPEDDJEČIJADJEČIJADJEČIJIDJEČIJADJEČIJADJEČIJADJEČIJADJEČIJAKLINIČKADERMATOVENEROLOGIJAUZVNUTRICIONISTAFIZIJATRIJAANGIOLOGIJAORTOPEDIJAUROLOGIJAVASKULARNAPSIHIJATRIJANEUROLOGIJAHEMATOLOGIJAPULMOLOGIJAREUMATOLOGIJAGASTROENTEROLOGIJANEFROLOGIJAENDOKRINOLOGIJAKARDIOLOGIJAPEDIJATRIJAHIRURGIJADIJAGNOSTIKAPSIHOLOGIJAKARDIOLOGIJAPULMOLOGIJANEUROLOGIJANEFROLOGIJAENDOKRINOLOGIJANUTRICIONISTAORTOPEDIJAFIZIJATRIJA

Vreli letnji dani u punom su zamahu svoje božanstvene lepote. Visoko iznad nas, tamo negde u dvorištu svemira, na prostranom i usamljenom nebu, užareno sunce šamara svojom vrelinom i ne zna za kompromis! Nebo je zaboravilo kako izgledaju oblaci, a spržena zemlja otvara svoju utrobu vapeći za kojom kapljicom kiše! Previsoke temperature koje prelaze i 40 stepeni Celzijusa, iznenadile su i sami avgust! Vremešni ljudi govore da ne pamte ovako visoke temperature, a zvanična meteorologija kaže da su ovakvi temperaturni maksimumi zabeleženi samo još predaleke 1905. godine! Zato smo svih ovih dana nekako spori, tromi, umorni i istrošeni! Kao da nam nedostaje snage i u mentalnim i u fizičkim baterijama... kao da ih je žeženo sunce i prejako UV zračenje ispraznilo. Pa i čovek je mašina, samo složena biološka mašina, koja se „haba“ i troši, a sve što se troši to i dotrajava! Da bi produžio vek trajanja i čovek mora da se „održava“! Treba mu odmor i dobar „punjač“, kako bi svoje mentalne i fizičke baterije, koje su već poodavno na „leru“, dobro napunio.Trebaju mu dodiri toplote koji ga bezuslovno pozivaju na odmor i potpuno prepuštanje trenucima opuštanja. Harmonija cvetnih boja, orkestarski poj svitaca u vrela letnja predvečerja, savršena kompleksnost mirisa i jutarnje rose, buđenje ljubavi… U nama i oko nas predivan osećaj strahopoštovanja prema letu i svoj njegovoj nepredviđenoj ćudi, lepotama, čarima ali i “pakostima”. Teško je odoleti njegovom zovu i ne predati se uživanju u gracioznosti i razuzdanosti njegove slobode. Pod mesečevom svetlošću leto poprima zanosne strasti. Za letnjih noći otvaraju se svi prozori, razmiču nemirne zavese i bude se letnje haljine od svile, čežnje, svetlosti i želje... krune se oblaci od vreloga sna sanjajući ljubavnu vatru avgusta… vreme polako prestaje da postoji… reinkarnacija duha i tela... terapija uma...! U svetlu rečenog i ekipa časopisa „Medici.com“, našla se u procepu trenutka. Između rada i zasluženog odmora, odlučila je da i ovim, 112-tim „užarenim“ koktelom, ponovo opravda status Vašeg vernog i sveobuhvatnog informatora. U njega je s dušom kombinovala i „smiksala“ sve za šta je verovala da bi Vas, naše odane čitaoce, moglo osvežiti i biti ugodno Vašim čulima na ovim ekstremnim vrelinama. Pa, „zaronite“ međ’ redove ovog osvežavajućeg pisanog „napitka“. PrijaćeVam! Od svih sastojaka najmoćniji i najdivniji ukus ostavlja priča o Svetskoj nedelji dojenja, koja se svake godine tradicionalno, u prvoj nedelji avgusta, obeležava u preko 170 zemalja sveta. Cilj je da se podigne svest javnosti o prednostima dojenja, o njegovom značaju za zdravlje majke i bebe i o važnosti da se obezbedi podrška majkama koje doje. Dojenje svakom detetu pruža najbolji mogući početak života. Pruža zdravstvenu, nutritivnu i emocionalnu korist i deci i majkama. Neko pametan je divnu istinu rek’o, da je za bebu najbolje majčino mleko koje ima nevidljivu sjajnu etiketu. To je superhrana, baš najbolja na svetu, koju majka može da daruje detetu i njegovom slatkom malom imunitetu!.... (pesmu o dojenju i ljubavi napisali srećni roditelji iz Kruševca) U „Medici.com“ šejker miksali smo brojne sastojke i napravili, barem tako verujemo, prijatne ukuse. Uživajte u njima, slaveći život. Uzdravlje! Vaš „Medici.com“ Vera Pušac, direktor UKC RS Izgradnja objekta za maligne bolesti 8 Jubilej, FZO RS 30 godina postojanja 10 Dom zdravlja Banjaluka 20 godina porodične medicine 16 Svjetska nedjelja dojenja

POZITIVNE FREKVENCIJE

18

7 SADR@AJ

rečUvodna

Psihosocijalna podrška Terapijsko jahanje 34 UNIQA osiguranje 42 Intervju Prof. dr G. Dragutinović 51 Prof. dr Zoran Ivanović Sazvučje nauke i umetnosti 66 Nedeljko Z. Milaković Drugo stručno mišljenje 74 UKC RS Info bilten 86 Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača. Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, akademik prof. dr Duško Vulić, akademik prof. dr Enver Zerem, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, prof. dr Nebojša Kavarić i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović i Nataša Aleksić. Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena Pušac Broćilović Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat dr Jovana Pušac, Banja Luka, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 2.000 113. broj izlazi u oktobru 2022. godine Vera

za

8 ZDRAVSTVO - događaj dana

UBanjaluci je 29. juna 2022. godine ozvaničen početak radova na iz gradnji i opremanju novog objek ta, namijenjenog pružanju zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti. Događaju su prisustvovali, pored gene ralnog direktora UKC Republike Srpske prof. dr Vlade Đajića, ministar zdravlja i socijalne zaštite u Vladi Republike Srp ske dr Alen Šeranić, predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković i predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović.Konstantni rast malignih bolesti u Republici Srpskoj i nedovoljni kapaci teti bolničkog smještaja na cijelom po dručju doveli su do potrebe izgradnje i opremanja novog objekta, namijenjenog pružanju zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti. Cilj ovog projek ta je formiranje regionalnog centra za liječenje malignih bolesti unutar UKC Republike Srpske, koji će služiti kao centar za smještaj pacijenata na du žem liječenju kao i dijagnostički centar sa adekvatnim kapacitetima za dnevno liječenjePredsjednicapacijenata.Republike Srpske Željka Cvijanović je ocijenila da je iz gradnja objekta za pružanje zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti u Univerzitetskom kliničkom centru u Ba njaluci jedan od strateških projekata za Republiku Srpsku. “Ovo je veliki poduhvat i podvig, dokaz da naše institucije vode računa o zdravstvenom sistemu Re publike Srpske“, rekla je Cvijanoviće va novinarima, nakon što je ozvaničen početak izgradnje objekta. Generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je rekao da je izgradnja navedenog objekta jedan od najznačajnijih i najhumanijih proje kata čiju realizaciju podržava rukovod stvo Republike “RukovodstvoSrpske.Republike Srpske pra ti potrebe građana i sa UKC-om Republi ke Srpske teži da zdravstveni sistem u Srpskoj bude na najvišem nivou. U objek tu je predviđeno i 50 kreveta za dnevni smještaj pacijenata”, rekao je prof. dr Vlado Đajić. On je naglasio da će obje kat raspolagati sa 370 kreveta za duži smještaj i to onkologija 190 ležajeva, a hematologija i palijativna njega po 90 za smještaj pacijenata koji su u terminalnoj fazi bolesti. Prof. dr Vlado Đajić je rekao da je projekat urađen u skladu sa naj savremenijim standardima, a u objektu će biti primjenjivane savremene dijagno stičke i terapijske procedure.

Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić je re kao danas u Banjaluci da je izuzetno značajno što će biti izgrađen obje kat za pružanje zdravstvene zaštite oboljelima od malignih bolesti te da je neophodno posvetiti se prevenci ji oboljenja u Republici Srpskoj. Na pomenuo da je u Republici Srpskoj povećan broj malignih oboljenja. U Srpskoj su stvoreni zakonski uslovi za skrining projekte i sigurno je da UKC Republike IzgradnjaSrpskeobjekta

oboljele od malignih bolesti će biti planirani adekvatni programi za prevenciju oboljenja. Radovan Višković, predsjednik Vla de RS, rekao je da je, prateći potrebe stanovništva i sve većeg broja onkološ kih pacijenata, rukovodstvo Republike Srpske donijelo odluku da u kompleksu UKC Republike Srpske sagrade jedno novo zdanje koje će biti namijenjeno samo onkološkim pacijentima. “Danas zaista imamo probleme širom Srpske, gdje je sve više pacijenata koji ne mogu da borave kod svojih kuća. Izgradnjom ove bolnice imaće priliku da dostojan stveno provedu ostatak života. Ponosan sam da Republika Srpska može i da je u situaciji, u finansijskom i u svakom drugom stanju, da prati potrebe svojih građana i da daje adekvatne odgovo re”, rekao je predsjednik Vlade Repu blike Srpske Radovan Višković. Rok izgradnje objekta je mart 2025. godine. Saradnici za informisanje UKC RS

Prim.dr Veselka Ćejić, Udruženje transfuziologa RS sjetio Zavod, dobrovoljno darivao krv i susreo se sa predstavnicima Udruže nja dobrovoljnih davalaca krvi Grada Banjaluka, direktorom Univerzitetskog kliničkog centra RS, Zavoda za transfu zijsku medicinu RS, Zavoda za sudsku medicinu RS, Zavoda za stomatologi ju, Zavoda za medicinu rada i sporta RS, Centra za socijalni rad Banjaluka te zamjenikom direktora Fonda zdrav stvenog osiguranja RS. Ujedno, koristimo priliku da dobro voljnim davaocima krvi čestitamo nji hov praznik, zahvalimo na neizmjernoj humanosti, poželimo dobro zdravlje i dug Pozivamoživot!!! građane Republike Srp ske da dođu u najbližu transfuziološ ku službu i dobrovoljno daju krv kako bi pomogli u obezbjeđivanju krvi za pacijente u bolnicama i pridružili se humanoj porodici dobrovoljnih dava laca krvi. Krv se može darovati u svim službama ZZTM RS koje se nalaze u Banjaluci, Doboju, Bijeljini, Gradišci, Prijedoru, Zvorniku, Istočnom Saraje vu, Foči, Trebinju i Nevesinju.

Usvim zemljama svijeta 14. juna se obilježava Svjetski dan dobro voljnih davalaca krvi, povodom datuma rođenja dr Karla Lajdštajnera, čije je otkriće ABO sistema krvnih gru pa ovjenčano i Nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 1930. godine. Ovaj dan se obilježava kako bi se podigla globalna svijest o potrebi za si gurnom krvlju i istakne ključni doprinos i neizmjerna zahvalnost dobrovoljnim davaocima krvi jer njihov plemeniti čin davalaštva predstavlja temeljnu ideju obilježavanja ovog datuma. Svake godine transfuziološke služ be, Crveni krst, udruženja DDK i u svi jetu i kod nas ovaj dan obilježavaju održavanjem svečanih manifestacija i organizovanjem akcija dobrovoljnog davanja krvi koje imaju za cilj da ista knu značaj dobrovoljnog davanja krvi kao neophodan uslov uspješnog funk cionisanja zdravstvenog sistema Re publikePovodomSrpske.ovog praznika, central na svečana manifestacija ove godine je održana u Laktašima 10. juna 2022. godine, u organizaciji Saveza društava dobrovoljnih davalaca krvi RS, kako bi se odalo priznanje svim dobrovoljnim davaocima krvi za njihovu solidarnost, humanost i spremnost da pomognu onima kojima je to najviše potrebno. Upravo je solidarnost i u sloga nu Svjetske zdravstvene organizacije za Svjetski dan dobrovoljnih davalaca krvi 2022. god.: „Davanje krvi je čin solidarnosti. Pridružite se i spasite živote“, kako bi se skrenula pažnja na ulogu koju dobrovoljno davanje krvi ima u spasavanju života i jačanju so lidarnosti unutar zajednice. Svjetski dan dobrovoljnih davalaca krvi je obilježen i u Zavodu za transfu zijsku medicinu Republike Srpske 14. juna, kada je ministar zdravlja i soci jalne zaštitite RS dr Alen Šeranić po

Obilježen Svjetski dan dobrovoljnog davanja krvi, 14. jun

9 ZDRAVSTVO - događaj dana

Davanje krvi je čin solidarnosti - pridružite se i spasite živote

Fond zdravstvenog osiguranja Re publike Srpske, pod sloganom ‘’Snaga je u solidarnosti’’, obi lježio je 27. jula trideset godina po stojanja, na način da su u svim opšti nama u kojima se nalaze filijale Fonda organizovana druženja sa građanima i promovisana prava osiguranika. Naime, radnici Fonda su u Banja luci, Bijeljini, Istočnom Sarajevu, Dobo ju, Prijedoru, Foči, Zvorniku i Trebinju dijelili građanima vodiče kroz prava iz zdravstvenog osiguranja, informišući ih o njihovim pravima i procedurama ostvarivanja prava. Ovo je bila prilika i da građani po stave pitanja radnicima Fonda, izne su eventualne probleme sa kojima se susreću prilikom ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja te daju svoje sugestije, jer nam je u cilju da i da lje partnerski gradimo što bolji sistem zdravstvenog osiguranja u Srpskoj. Po red toga, ova aktivnost, kao i prethodne koje su organizovane povodom jubileja, imala je za cilj da jača svijest građa na o značaju zdravstvenog osiguranja, naročito načela solidarnosti na kojem počiva naše obavezno zdravstveno o siguranje. Zahvaljujući upravo tom na čelu svi osigurani građani imaju jed naka prava, bez obzira na ekonomski i socijalni status, zbog čega i slogan naše kampanje glasi ‘’Snaga je u so lidarnosti’’.Tokom druženja sa građanima, svi zainteresovani su, između ostalog, in formisani o novim pravima koja su uvedena u proteklim godinama. Nai me, prava iz zdravstvenog osiguranja Fond u kontinuitetu proširuje te se iz godine u godinu u naš zdravstveni si stem uvode nove procedure liječenja, nove terapije, a konstantno se radi i na pojednostavljenju procedura kako bi osiguranici svoja prava koristili na što jednostavniji i brži način. Uprkos ograničenim prihodima, Fond uspije va da konstantno unapređuje kvalitet i dostupnost zdravstvene zaštite gra đana Srpske, prvenstveno zahvalju jući racionalnom poslovanju i uprav ljanju troškovima. Upravo zahvaljujući odgovornom poslovanju su i stvorene mogućnosti za uvođenje novih prava osiguranika, a konstantno unapređenje zdravstvene zaštite je osnovno opre djeljenje FZO RS i u narednom periodu. Inače, sve aktivnosti koje FZO RS organizuje u povodu 30-og rođendana posvećene su onima zbog kojih Fond i postoji, a to su naši osiguranici. Ta ko smo prvu aktivnost posvetili naj mlađima, kojima je FZO RS poklonio koncert dječjeg hora ‘’Vrapčići’’ 9. juna u Banjaluci. Uprkos lošem vremenu, ni tmurni oblaci ni kiša nisu uspjeli da pokvare vedrinu dječjih osmijeha i pozitivnu energiju koju smo dijelili za jedno sa ‘’Vrapčićima’’. Štaviše, šareni kišobrani u publici, pomiješani sa bi jelim balonima, na kojima se nalazio logo Fonda koje smo dijelili mališani

Trideset godina Fonda zdravstvenog osiguranja Republike

DruženjemSrpske sa građanima obilježen jubilej

ZDRAVSTVO 10

ma, učinili su atmosferu još razdra ganijom i veselijom. Pored koncerta ‘’Vrapčića’’, još jedna aktivnost koju smo posvetili najmlađima, ali i našim radnicima, jesu dječji dani u filijala ma i poslovnicama FZO RS. Do sada su dječji dani održani u nekoliko naših filijala i poslovnica, a to je bila prilika da se djeca zaposlenih kroz igru i dru ženje upoznaju sa zanimanjima i rad nim prostorom svojih roditelja, baka i deka, kao i samom institucijom. Inače, ovo je jedna od aktivnosti koja ima za cilj i jačanje timskog duha, motivacije i međusobnih odnosa u kolektivu što je ključno za efikasan i produktivan rad svake organizacije. Naime, samo sa ‘’zdravim’’ kolektivom možemo biti i istinski servis građana, što je osnov na uloga FZO Podsjećamo,RS. Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske osnovan je 27. jula 1992. godine.

PoboljšanjaKusturić: postignuta u svim segmentima Vršilac dužnosti direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske Dejan Kusturić svim osigura nim licima i radnicima Fonda čestitao je dan osnivanja FZO RS. ‘’Biti na čelu institucije od čijih prihoda zavisi funk cionisanje cjelokupnog zdravstvenog sistema i koja finansira zdravstvenu zaštitu za više od milion građana je uvijek izazovno, a naročito u turbulen tnim godinama koje su pratile razvoj Fonda. Tim više, zajedno sa svojim sa radnicima, ponosan sam što je Fond danas finansijski stabilna institucija i što smo, uprkos svim izazovima, uk ljučujući i period pandemije, ne samo očuvali finansijsku stabilnost i dosti gnuti nivo prava iz zdravstvenog o siguranja, već smo uspjeli i dodatno da proširujemo prava osiguranika’’, rekao je Kusturić koji funkciju vrši oca dužnosti direktora Fonda obav lja od novembra 2016. godine. On je naveo da su poboljšanja u obaveznom zdrvstvenom osiguranju koja su po stignuta proteklih godina evidentna u svim segmentima. ‘’To je bilo moguće postići uvažavanjem naših osiguranika i poslovnih partnera, kao i odgovor nim poslovanjem. Za sve što je u ovoj oblasti postignuto u proteklom perio du, pored Vlade Srpske, Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i samog Fonda, značajne zasluge pripadaju i brojnim udruženjima građana kako pacijenata, tako i zdravstvenih radni ka sa kojima je Fond sarađivao i na tome im se zahvaljujemo, kao i svim našim poslovnim partnerima’’, nagla sio je Kusturić. Dodao je da vjeruje da svi pomenuti dijele zadovoljstvo što je Fond danas stabilna institucija, jer je to ujedno garant nesmetanog funkci onisanja zdravstvenog sistema. ‘’Po sebno želim da 30. rođendan čestitam svim radnicima FZO RS, uključujući i nekadašnje radnike Fonda i prethod na rukovodstva, jer svi oni su dali svoj doprinos u razvoju Fonda i zdravstve nog osiguranja Republike Srpske’’, re kao je Kusturić. On je poručio da će FZO RS i u narednom periodu nastaviti da una pređuje svoju organizaciju, a u sarad nji sa resornim ministarstvom, zdrav stvenim ustanovama i drugim institu cijama i udruženjima građana gradiće još bolji i efikasniji zdravstveni sistem za građane Srpske. ‘’Sigurni smo da će Fond i u narednim godinama biti aktivan učesnik napretka i razvoja ne samo zdravstvenog sistema, već cje lokupnog društva i naše Republike’’, naglasio je Kusturić.

FZOŠeranić:jeključna snaga zdravstva Čestitku u povodu jubileja FZO RS uputio je ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić. ‘’U ime Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i u svoje ime upućujem vam najiskrenije čestitke povodom 30 godina postojanja i rada našeg Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske. Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske jedna je od najvažnijih institucija u Republici Srpskoj, sa kojom se razvijao i napre dovao, promovišući zajedništvo i soli darnost, vrijednosti na kojima počiva naš zdravstveni sistem. Zahvaljujući upravo vama, koji ste svih ovih godina uvažavali potrebe naših osiguranika i pratili najnovija dostignuća medicin ske nauke, obim prava u okviru oba veznog zdravstvenog osiguranja stalno se proširuje i unapređuje inovativnim terapijama. U izuzetno teškim okolno stima, poput pandemije virusa korona, Fond je bio ključna snaga, zahvaljujući kojoj je naš zdravstveni sistem odgo vorio i na ovakvu vrstu izazova. Čak i u takvim okolnostima, nastavili ste da unapređujete prava osiguranika, a istovremeno budete i čvrst oslonac na šim zdravstvenim ustanovama. Želim vam dobro zdravlje i da svojim preda nim radom i zalaganjem nastavite da unapređujete prava naših građana na polju zdravstvenog osiguranja, na po nos cjelokupnog zdravstvenog sistema Republike Srpske’’, naveo je Šeranić u čestitki. Jubilej je, takođe, čestitao i direktor Bolnice Bijeljina Zlatko Mak simović, direktor Glasa Srpske Boris Dmitrašinović i drugi. Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZORS

ZDRAVSTVO 11

Proširena prava osiguranika Od avgusta novi lijekovi na recept

Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS

Kada je riječ o Listi B, gdje je participacija 50 odsto za sve osiguranike, uvrštena su tri nova lijeka koja se koriste u liječenju hipertrigliceridemije, alergijskog rinitisa te u liječenju hipertenzije. Riječ je o savremenijim terapijama koje bi trebalo da znatno unaprijede kvalitet života oboljelih. I sa ovom novom listom, Fond nastavlja praksu prebacivanja lijekova sa Liste B na Listu A, gdje je manje lično učešće osiguranika u troškovima lijekova, kada god se za to steknu uslovi. Tako su od 1. avgusta, na prijedlog Udruženja oftalmologa Republike Srpske, kapi za oči „brinzolamid“ koje se koriste u liječenju glaukoma, sa Liste B prebačene na Listu A. To znači da osiguranici koji su oslobođeni plaćanja participacije neće plaćati ništa za ovaj lijek, a oni koji nisu oslobođeni ove obaveze plaćaće participaciju u iznosu od 10 odsto cijene lijeka, umjesto dosadašnjih 50 odsto. Inače, prilikom ažuriranja Liste lijekova FZO RS, stručna komisija za lijekove, u čijem sastavu su i predstavnici zdravstvenih ustanova, posebno je vodila računa da se na listu uvrštavaju novije terapije za koje se očekuje da će zbog dokazane efikasnosti u liječenju racionalizovati ukupne troškove Fonda za lijekove koji se izdaju na recept. Očekuje se da će pacijenti sa ovim terapijama ubuduće manje koristiti ostale lijekove, što će ujedno poboljšati i kvalitet života osiguranika. Ovo je drugi put u toku ove godine da Fond ažurira listu lijekova, budući da je početkom godine na Listu lijekova koji se izdaju na recept uvršteno deset novih lijekova. Cilj je da uvođenjem novih lijekova osiguranicima na recept bude dostupno što više terapija, u skladu sa finansijskim mogućnostima Fonda, kako bi u konačnici i zdravstvena zaštita građana bila što kvalitetnija.

Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske od 1. avgusta počeo je da finansira pet novih lijekova koji se izdaju na recept. Riječ je o savremenijim terapijama u liječenju hroničnog umjerenog do jakog bola za osiguranike koji boluju od malignih bolesti te u liječenju anginoznih napada, hipertrigliceridemije i dr. Osim toga, pojedini lijekovi su prebačeni sa Liste B na Listu A gdje je mnogo niža participacija za osiguranike koji nisu oslobođeni ove obaveze. Naime, na Listu A uvrštavaju se dva nova lijeka u liječenju anginoznih napada kao i za liječenje umjereno jakog do jakog hroničnog bola kod bolesnika sa malignim oboljenjima. Tako je na recept sada dostupan sprej za liječenje anginoznih napada, jer se do sada na Listi A1 (lista neregistrovanih lijekova) nalazio ovaj lijek u obliku tableta. Međutim, kako se radi o neregistrovanom lijeku, često je dolazilo do nestašica ovog lijeka u apotekama. Zato je na Listu A sada uvršten lijek u obliku spreja koji je registrovan na našem tržištu kako bismo osiguranicima obezbijedili dostupnost ovog lijeka. To je još jedan pokazatelj da Fond analizira potrebe zdravstvene struke i osiguranika, a sve u cilju povećanja obuhvata lijekova koje osiguranici ne moraju sami da kupuju, nego su dostupni o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, budući da se na listama lijekova koji se izdaju na recept nije nalazio nijedan lijek sa dugodjelujućim dejstvom u liječenju hroničnog bola, zbog toga je sada na recept osiguranicima koji boluju od malignih bolesti dostupan lijek ‘’oksikodon, nalokson’’ tablete u više doza, na preporuku onkologa. Ovaj lijek je uvršten na Listu A, a s obzirom na to da su osiguranici koji boluju od malignih bolesti oslobođeni plaćanja participacije za osnovnu bolest i sve njene komplikacije i ovaj novi lijek će im FZO RS u potpunosti finansirati.Takođe, Fond sa ažuriranom Listom lijekova koji se izdaju na recept nastavlja sa praksom poboljšanja dostupnosti lijekova, jer će se i jedan lijek za oboljele od hemofilije, koji se do sada primao samo u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, sada može na recept podizati i u apotekama. To znači da osiguranici iz drugih dijelova Srpske više neće morati dolaziti u UKC RS samo da bi primili ovu terapiju, nego im je lijek dostupan u apoteci u mjestu prebivališta. Riječ je o lijeku ‘’turoktokog’’ alfa prašak i rastvarač za rastvor za injekciju u dozi od 500 i.j. i 1000 i.j. koji je potreban oboljelima od hemofilije.

ZDRAVSTVO 12

Okončana

Fond zdravstvenog osiguranja Re publike Srpske potpisao je ugovo re sa ponuđačima za nabavku lije kova za rijetke bolesti i pojedini lijekovi već su isporučeni UKC-u RS. Naime, budući da nije bilo žalbi na izbor najpovoljnijeg ponuđača za rea lizaciju nabavke posebnog programa lijekova za rijetke bolesti, ugovori su potpisani sa izabranim ponuđačima i to ‘’Farmacija 2011’’ d.o.o. Bihać, ‘’Phoe nix Pharma’’ d.o.o. Bijeljina, ‘’Interpro met’’ d.o.o. Novi Grad i ‘’Pharma Maac’’ d.o.o. Sarajevo. Na ovaj način Fond je okončao aktivnosti koje su u nadležnosti naše institucije u vezi sa procedurom nabavke lijekova za rijetka oboljenja. Na tender su se javili dobavljači za svih sedam lijekova koji su bili predmet nabavke i izabrana su četiri pomenuta dobavljača. S obzirom na to da većina lijekova koji se nabavljaju (šest od uku pno sedam) nisu registrovani na tržištu BiH, dobavljači su morali da pokrenu pro ceduru interventnog uvoza za šta im je potrebna saglasnost Ministarstva zdrav lja i socijalne zaštite Republike Srpske. Podsjećamo, FZO RS je krajem apri la, nakon što su sprovedene sve neop hodne procedure, pokrenuo postupak javne nabavke lijekova za rijetke bolesti, kako bi se za oboljele od rijetkih oboljenja u Srpskoj obezbijedili pojedini najnoviji u svijetu dostupni lijekovi. Javna nabavka lijekova za rijetke bolesti je sprovedena na osnovu potreba koje nam je dosta vio Univerzitetski klinički centar Republi ke Srpske, a nakon inicijative Komisije za rijetke bolesti Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite. U skladu s tim, u otvo renom postupku za ovu godinu nabav ljeno je sedam lijekova za rijetka obo ljenja, kao što su cistična fibroza, Pom peova bolest, mukopolisaharidoza tip 2 i 4, Gošeova bolest, kao i lijek za liječenje akutnih napada angioedema. Vrijednost nabavke je 4,5 miliona KM bez PDV-a, a obavještenje o nabavci, kao i Odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača dostupni su i na internet stranici FZO RS. Napominjemo da je FZO RS i do sada oboljelima od rijetkih bolesti fi nansirao neophodne lijekove, a ubu duće trebalo bi da im budu dostupne u Republici Srpskoj i pojedine najnovije terapije koje se koriste u svijetu. Podsjećamo, nakon inicijative srp skog člana Predsjedništva BiH Milora da Dodika da se oboljelima od rijetkih bolesti u Srpskoj obezbijede lijekovi, po hitnoj proceduri, Narodna skupšti na Republike Srpske je usvojila dopu ne Zakona o zdravstvenom osiguranju, čime je Fondu omogućeno da nabavlja u okviru posebnog programa i lijekove za rijetke bolesti. O potrebama obo ljelih od rijetkih bolesti razgovarano je na sastanku sa predstavnicima Saveza za rijetke bolesti, koji je održan u FZO RS u februaru ove godine, a kojem su pored v.d. direktora Fonda Dejana Ku sturića prisustvovali i srpski član Pred sjedništva BiH Milorad Dodik i ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić. Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose sa javnošću FZO RS

Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošću FZORS

integrisanjePočeloIZISprivatnihustanova

procedura nabavke lijekova za rijetke Potpisanibolesti ugovori sa dobavljačima

Nakon što je Integrisani zdravstveni in formacioni sistem (IZIS) implementiran u svim javnim zdravstvenim ustanova ma, počela je i integracija privatnih ustanova u ovaj sistem. Do sada je u IZIS integrisano 40-ak privatnih ustanova i to privatnih ambu lanti porodične medicine te pedijatrijske i gi nekološke ambulante. To znači da se u apo tekama primaju i realizuju samo elektronski recepti iz tih 40 ustanova, a spisak ustanova je dostavljen zdravstvenim ustanovama. Pored recepata, u IZIS se integrišu i dokumenti o po sjeti, specijalističke i bolničke uputnice, speci jalistički nalaz i mišljenje i otpusno pismo. Da bi se ustanova integrisala sa IZIS-om potreb no je da se aplikacija koju koristi ta ustanova prethodno testira i verifikuje od strane IZIS-a. Kako se koja aplikacija verifikuje, tako će se i ustanove koje koriste tu aplikaciju integrisati u IZIS. Inače, planirano je, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, da sve privatne ustanove budu integrisane u IZIS, uključujući i one koje nemaju ugovor sa Fondom, s tim da se prvo integrišu ustanove koje imaju ugovor sa FZO RS. Do kraja ove godine sve privatne ustano ve bi trebalo da budu integrisane u IZIS. Pod sjećamo, još do kraja ove godine mogu da se koriste i stare zdravstvene knjižice, dok će od nove godine u upotrebi biti samo elektronske kartice, u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju svojstva osiguranog lica, matičnoj evidenciji i elektronskoj zdravstvenoj kartici. Integrisani zdravstveni informacioni sistem podrazumijeva uspostavljanje informacionog sistema koji treba da omogući efikasno upravljanje cjelokupnim sistemom zdravstvene zaštite te prikupljanje i obradu zdravstvenih informacija iz različi tih zdravstvenih ustanova u jedinstvenu bazu podataka. Jedan od ključnih ciljeva sistema je dostupnost svih neophodnih medicinskih po dataka dok se pacijent kreće kroz sistem, od nosno da kretanje pacijenta kroz sistem prati i kretanje njegovog zdravstvenog kartona. Dakle, IZIS omogućava međusobno uvezivanje zdrav stvenih ustanova, odnosno mogućnost pristupa jedinstvenoj bazi medicinskih podataka, što u konačnici ima za cilj efikanije i kvalitetnije pru žanje zdravstvene zaštite pacijentima.

ZDRAVSTVO 13

Pacijentima u bolnicama biće dostupno više novih lijekova Fond zdravstvenog osiguranja Re publike Srpske finansiraće više novih lijekova, među kojima su lijekovi za rijetka oboljenja, metastat ski karcinom dojke, HIV, tešku trajnu astmu i drugi, a koji će osiguranicima biti dostupni u bolnicama nakon što budu sprovedene procedure nabavke lijekova.Tako će u okviru Posebnog pro grama Fond finansirati jedanaest no vih lijekova, a za pojedine lijekove koji se već nalaze na listi su proširene in dikacije. U okviru ovog programa FZO će, između ostalih, početi da nabavlja i finansira lijek ‘’palbociklib’’ koji se kori sti za liječenje uznapredovalog ili me tastatskog karcinoma dojke. Posebna prednost ovog lijeka je što, u odno su na sada dostupni lijek, može da se primjenjuje i kod pacijenata koji imaju bolesti srca. U Poseban program FZO RS uvršteni su i lijekovi ‘’omalizumab’’ (dodatna terapija za poboljšanje kon trole teške trajne astme), kao i lijek ‘’raltegravir’’ (antiretrovirusni lijek za HIV) čija je prednost u povećanju te rapijske efikasnosti prilikom primjene sa drugim dostupnim lijekovima. Isto tako, dostupnost više lijekova u lije čenju oboljelih je neophodna jer dugo trajna primjena jedne terapijske opcije dovodi do pojave neželjenih efekata i rezistencije. Takođe, u Poseban pro gram uvršteno je i sedam lijekova za rijetka oboljenja i to za Pompeovu bo lest, Hanterov sindrom, Gošeovu bolest tipa 1, mukopolisaharidozu tip 4 A, lijek koji se koristi kod akutnih napada an gioedema kod odraslih, adolescenata i djece te dva lijeka za cističnu fibrozu. FZO RS je sproveo proceduru nabavke lijekova za rijetka oboljenja i pojedini lijekovi su već isporučeni UKC-u RS. Inače, u okviru Posebnog programa F ZO RS nalaze se izuzetno skupi lijekovi koji su u bolnicama dostupni ograniče nom broju pacijenata, u skladu sa pri oritetima koje odrede ljekari. Međutim, Fond kontinuirano ovaj program svake godine usklađuje sa svojim finansijskim planom i nastojimo iz godine u godinu da lijekovi iz Posebnog programa budu dostupni što većem broju pacijenata. Iz tog razloga, za pojedine lijekove iz ovog programa proširene su indikacije te će, primjera radi, jedan lijek koji je bio do stupan samo oboljelima od ulceroznog artritisa, biti dostupan i oboljelima od reumatoidnog artritisa, a lijek koji je bio namijenjen liječenju psorijaze kod odra slih, biće dostupan i djeci od šest i više godina, itd. Takođe, kada god se za to stvore finansijske mogućnosti, Fond li jekove iz Posebnog programa prebacuje na druge liste, bolničku ili listu citostati ka, kako bi ti lijekovi bili dostupni svim pacijentima kojima su potrebni. Takav slučaj je bio sa lijekom ‘’bevacizumab’’ koji je od prošle godine na Listi citosta tika dostupan svima kojima je neopho dan u liječenju karcinoma. Pored Posebnog programa, dva no va lijeka uvrštena su i na Osnovnu bol ničku listu. Riječ je o jednom antikoagu lansnom lijeku (‘’nadroparin’’) koji će se koristiti kod više indikacija, poput kod venske tromboembolijske bolesti kod trudnica i ponovljenih gubitaka ploda kod trudnica, nestabilne angine pek toris, plućne embolije i drugih indika cija. Na ovu listu uvršten je i lijek ‘’ok tapleks’’ koji je namijenjen pacijentima koji moraju da se podvrgnu hitnoj hi rurškoj intervenciji u jedinicama inten zivnog liječenja, a nalaze se na antiko agulantnojIzmjeneterapiji.idopune odluka o Poseb nom programu i Osnovnoj bolničkoj li sti, koje je na prijedlog stručnih komisija usvojio Upravni odbor Fonda, stupile su na snagu početkom avgusta, a lijekovi će u bolnicama biti dostupni po okon čanju procedura javnih nabavki. Na ovaj način Fond je nastavio praksu da obezbjeđuje osiguranim li cima i neke od najnovijih u svijetu do stupnih terapija u cilju poboljšanja efi kasnosti liječenja i života oboljelih. Nikolina Dušanić, Odjeljenje za odnose s javnošćuFZORS

Izmjene Posebnog programa i Bolničke liste

MedicinskaUpozorenjerehabilitacijaustanovamazdravstvenim

Budući da su poslovnice Fonda zdravstvenog osiguranja u posljednje vrijeme primile veći broj zahtjeva za produženu medicinsku rehabilitaciju, nadležne službe FZO RS su analizirale ove zahtjeve i ustanovljeno je da fizijatri i drugi doktori odgovarajuće grane medicine često daju pri jedlog za banjsko liječenje suprotno odredbama pravilnika koji reguliše ovu oblast. Naime, analiza je pokazala da se prijedlog za produženu medicinsku rehabilitaciju šalje i za osiguranike koji nisu ni započela niti obavili rehabilitaciju u Centru za bazičnu rehabilitaci ju ili uopšte ne postoji potreba za kontinuiranim liječenjem u okviru indikacionog područja, što nije u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju.Zbogtoga je Fond poslao upozorenje svim zdravstvenim ustanovama da će ubuduće ukoli ko budu stizali ovakvi zahjtevi sprovoditi kontrole u onim zdravstvenim ustanovama koje imaju šifru za predlaganje za produženu medicinsku rehabilitaciju, a sve u cilju da se utvrde činjenice i okolnosti vezano za postupanje suprotno odredbama Pravilnika o uslovima i načinu ostvariva nja prava na produženu medicinsku rehabilitaciju. Darija Filipović Ostojić, portparol FZORS

ZDRAVSTVO 14

Budući da je u posljednje vrijeme uočen u medijima povećan broj apela za prikupljanje novčane pomoći za liječenje djece u inostran stvu, a da pri tome Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, sta nja i povreda djece u inostranstvu nije dobio zahtjeve roditelja za finansira nje liječenja, pozivamo roditelje da se prvo obrate našoj ustanovi kako bi se informisali o svim mogućnostima finan siranja liječenja u inostranstvu. Tako đe, Fond solidarnosti poziva i ljekare da informišu roditelje o mogućnosti ma liječenja preko našeg fonda. Fond solidarnosti je i svoju internet stranicu namjenski kreirao za roditelje kako bi oni na što jednostavniji način bili upo znati sa procedurom liječenja u ino stranstvu, pa se svi detalji mogu pro naći i na www.fondsolidarnosti.com Prilikom osnivanja ovog fonda jedan od osnovnih ciljeva je bio upravo da pre stane potreba da se djeca liječe u ino stranstvu putem humanitarnih akcija. Smatramo da je taj cilj i postignut i da je Republika Srpska sistemski riješila problem liječenja djece u inostranstvu, ali je važno da roditelji budu informisani i da im prva adresa bude naša usta nova kada je u pitanju liječenje djece u inostranstvu.Inače,odpočetka rada Fonda so lidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u ino stranstvu, tačnije od 1. januara 2018. godine, finansirano je liječenje i dija gnostika u inostranstvu za 430 dje ce do 18. godine starosti (odobreno ukupno 691 rješenje, s tim da su ne ka liječenja produžavana više puta). Za sva ova liječenja Fond solidarnosti do sada je izdvojio više od 18 milio na KM. U ovoj godini odobreno je 126 rješenja za 95-oro djece (neka djeca su na liječenje išla više puta), a tro šak Fonda solidarnosti iznosio je oko 1,3 miliona KM. U ovoj godini najskuplje liječenje je bilo u Turskoj u iznosu od oko 58.000 evra. Međutim, pojedina djeca se liječe u kontinuitetu, dakle, odlaze više puta na liječenje u inostranstvo i do sada je, primjera radi, za neka pojedinač na liječenja, poput liječenja u Izraelu, u ovoj i prošloj godini izdvojeno više od 1,5 milion KM. Naime, zahvaljujući Fondu solidarnosti, pored finansijske podrške, djeca iz Republike Srpske do bila su šansu da se liječe u poznatim svjetskim zdravstvenim ustanovama i da ih liječe eminentni ljekari. Najčešći razlozi za upućivanje na liječenje su bi li u sklopu liječenja djece oboljele od malignih bolesti, urođenih ortopedskih anomalija, bolesti oka i drugih obolje nja. Djeca su najčešće upućivana na liječenje u Srbiju, Sloveniju, Njemačku, Tursku i druge Napominjemozemlje.daje u 2021. godini

Fond

JU Fond solidarnosti odobrio ukupno 227 rješenja (za 183 djece) kojima je odobrena dijagnostika i liječenje u ino stranstvu. Broj odobrenih rješenja je povećan u odnosu na 2020. godinu, kada je Fond donio 153 rješenja. Ina če, o radu Fonda solidarnosti nedav no je raspravljala i Narodna skupština Republike Srpske koja je jednoglasno usvojila Izvještaj o radu i izvršenju Re balansa Finansijskog plana - budžeta

ZDRAVSTVO 15

JU Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu za period 1.131.12.2021. godine, uz ogromnu po dršku svih poslanika. To nas poseb no ohrabruje i daje podstrek za naš budućiTakođe,rad. Fond solidarnosti je ove godine, tačnije u junu, uz podršku Vla de RS i društveno odgovornih kompa nija, organizovao izlet u Bukvalek (kod Banjaluke) za roditelje i djecu koja su liječena posredstvom Fonda solidar nosti. To je bila idealna prilika da se svi okupimo na jednom mjestu, a da povod nisu doktori i liječenja. Fond so lidarnosti će nastojati da ovakve izlete organizuje i u narednim godinama, jer nam je u cilju da Fond ne bude samo finansijska podrška ovim porodicama, nego i svaka druga podrška koja im je potrebna u ovim teškim životnim situacijama. Podsjećamo da Fond solidarnosti u potpunosti snosi troškove liječenja djece kojoj je odobreno liječenje u ino stranstvu, što podrazumijeva komplet no liječenje, uključujući sve ono što je djetetu neophodno u toku liječenja. Ta kođe, Fond solidarnosti snosi i troškove smještaja pratioca uz dijete, a po po trebi se obezbjeđuje i stručna pratnja. Podsjećamo, Fond solidarnosti za dijagnostiku i liječenje oboljenja, stanja i povreda djece u inostranstvu počeo je sa operativnim radom 2018. godine u cilju finansiranja troškova liječenja djece do 18 godina u inostranstvu, on da kada njihovo liječenje nije moguće u Republici Srpskoj niti u ustanovama izvan Srpske sa kojima Fond zdrav stvenog osiguranja Republike Srpske ima potpisane ugovore. Rad Fonda so lidarnosti je u potpunosti transparen tan, a sve značajne informacije dostu pne su na internet stranici ovog fonda. Na internet stranici dostupno je sta nje na računima te svi izvodi iz bana ka, kako bi javnost imala uvid u sve uplate i isplate iz Fonda solidarnosti. Takođe, dostupna je i lista svih odo brenih rješenja, sa nazivima ustanova u koje su djeca upućena, troškovima liječenja i sl. Novac Fonda solidarnosti se troši isključivo za liječenje djece i ni u jednu drugu namjenu. Novac za materijalne troškove, uključujući i pla tu direktorke Fonda, se obezbjeđuje iz sredstava Fonda zdravstvenog osigu ranja Republike Srpske. U finansiranju Fonda učestvuje cjelokupno društvo, a najveći doprinos daju radnici koji svaki mjesec od svoje plate izdvaja ju (ukoliko to žele) 0,25 odsto za fi nansiranje liječenja djece. Pored ne to plate zaposlenih, izvori finansiranja Fonda solidarnosti su i budžeti lokalnih zajednica i budžet Republike Srpske, 5 odsto od kupovine službenih vozila javnih preduzeća, ustanova, institucija, izuzev MUP-a RS i zdravstvenih usta nova te donacije. Darija Filipović Ostojić, portparol FZO RS Pozivsolidarnosti roditeljima da se obrate Fondu

28 godina rada i 20 godina postojanja

Jubilej - JZU “Dom zdravlja” Banja Luka Službe medicine

banjalučkog “Doma zdravlja” doc. dr sci. med. Nevena To dorović, spec. porodične medicine je u svom obraćanju prisutnima rekla: „Iza nas su brojne promjene u radu, reforma, poplave, pandemija, ali danas sa ponosom mogu reći da je naša ustanova stasala i da spremno može da odgovo ri svim izazovima sa kojima se susreće. To se naročito pokazalo u prethod nom vremenskom periodu kroz našu bor bu za naš grad, sa virusom korona. Smatramo, da smo uz pomoć svih vas svojim predanim radom čuvali i sa čuvali zdravstveni sistem i zdravlje na ših građana.Udanašnje vrijeme imamo mnogo doktora specijalista za organe, a malo za čovjeka.Midoktori iz domova zdravlja mi smo doktori za svakog čovjeka, bez obzira ko jeg je materijalnog stanja, obrazovanja i koje mu je mjesto stanovanja. Niko u zdravstvenom sistemu ne mo že na jednom mjestu okupiti toliko različi tih ljudi, kao što to mogu doktori svih služ bi, centara i odjeljenja u Domu zdravlja. Vrata doma zdravlja su otvorena za sve građane Banje Luke i sve one koji borave u našem gradu. Naši pacijenti su i naši prijatelji o kojima svakodnevno brinemo, savjesno, korektno i Nesporneprofesionalno.sučinjenice da su Vlada Republike Srpske i grad Banja Luka gradili ambulante i objekte i nabavljali opremu, na čemu smo im neizmjerno zahvalni. Ali ja vas moram podsjetiti, i nadam se da mi nećete zamjeriti, da uspjeh zdravstvene ustanove najviše zavisi od njenih radnika. U ovih 28 godina postojanja, kroz ustanovu je prošlo oko 5000 radnika i svi su dali svoj pečat i nemjerljiv dopri nos u razvoju naše kuće. Drage kolege, uvaženi zvačnici i gra đani grada Banja Luka, hvala Vam što nam pomažete i što ste uvijek uz nas. Čestitam nam 28 godina postojanja Doma zdravlja i 20 godina rada Službe porodičneZahvaljujemmedicine.senašim radnicima koji su svojim nesebičnim trudom, profesio nalnim radom i zalaganjem izgradili Dom zdravlja kakav je danas, a koji može biti na ponos svih nas.

A Vama građanima, poručujemo da ćemo i dalje njegovati timski rad, kole gijalnost, razumijevanje i poštovanje, jer je to ključ uspjeha naše Ustanove i kva litetne brige o vašem zdravlju. I ne zaboravite, Dom zdravlja je čuvar vašeg zdravlja“. Dom zdravlja, kao organizaciona jedinica tadašnjeg medicinskog centra Banja Luka, pominje se još od davne 1946. godine. Od tog perioda uslije dile su brojne reorganizacije, sve dok 25. maja 1994. godine Skupština op štine Banja Luka nije osnovala ovu jav nu zdravstvenu ustanovu pod nazivom Dom zdravlja u Banjoj Luci, pod kojim i danas posluje i postoji. Vlada Republike Srpske uvidjela je potrebu za reformom primarne zdrav stvene zaštite u cilju njenog jačanja, unapređenja i dostupnosti svim građa nima u Republici Srpskoj, što je 1999. godine dovelo do donošenja novog Za kona o zdravstvenoj zaštiti, koji je defini sao tim porodične medicine i ambulantu porodične medicine kao osnovni oblik organizovanja primarne zdravstvene za štite. U okviru Službe opšte medicine Doma zdravlja uspostavlja se Odsjek za edukaciju porodičnih doktora medicine, a 2002. godine po prvi put je uspostav

porodične

ZDRAVSTVO 16

Ove godine JZU “Dom zdravlja” u Banjoj Luci obilježava 28 godina rada i 20 godina postojanja Služ be porodične medicine. Od svog osni vanja ova ustanova konstantno raste i razvija se. Svojim kapacitetima pred stavlja referentnu i najveću zdravstvenu ustanovu za primarnu zdravstvenu za štitu i glavni edukativni centar za razvoj porodične medicine u Republici Srpskoj Svečanom akademijom u Banskom dvoru obilježena su ova dva značajna jubileja.Direktorica

Plakete i priznanja - Povelja za uspostavljanje poro dične medicine i unapređenje zdrav stvenog sistema Republike Srpske srpskom članu Predsjedništva Bo sne i Hercegovine Miloradu Dodiku.

Porodična medicina na pragu treće decenije – iskustva i izazovi Povodom 20 godina postojanja Službe porodične medicine, 25. maja 2022. godine, održan je okrugli sto pod nazivom Porodična medicina na pragu treće decenije – iskustva i izazovi Istom su prisustvovali predstavnici Vlade Republike Srpske, Fonda zdrav stvenog osiguranja Republike Srpske, zdravstvenih institucija, eminentni stručnjaci iz oblasti porodične medici ne, profesori sa katedri porodične me dicine iz Republike Srpske, Federacije BiH i zemalja u okruženju, dekani me dicinskih fakuleta, te prva generacija doktora specijalista porodične medici ne u Republici Srpskoj i mnogi drugi. Bila je to prilika da se upoznaju najaktuelnije teme iz oblasti porodič ne medicine, ali i da se ostvari kritička razmjena mišljenja i iskustava u radu Službe porodične medicine.

- Priznanja organizacionim je dinicama Doma zdravlja Banja Lu ka za dugogodišnji uspješan rad i zalaganje.-Zahvalnice doktorima prve ge neracije porodične medicine u Repu blici Srpskoj. I naredni period u toku ove go dine biće u znaku obilježavanja Da na Doma zdravlja. Tim povodom di rektorica će obići sve organizacione jedinice Ustanove i dodijeliti prizna nja za dugododišnji uspješan rad i zalaganje. Ulagati u kvalitet i dostupnost usluga Primarna zdravstvena zaštita se, trenutno, susreće sa brojnim izazovi ma i ubuduće treba staviti akcenat na kvalitet i dostupnost primarne zdrav stvene zaštite jer ona značajno utiče na zado- voljstvo društva sa cjeloku pnim zdravstvenim sistemom. Takođe, finansijska ulaganja u jačanje primarne zdravstvene zaštite utiču na smanjenje potreba za bolničkom zdravstvenom za štitom, intenzivnom njegom i rezervnim kapacitetima za slučaj iznenadnog udara na zdravstveni sistem kao što je bio i u vrijeme pandemije COVID-19. Iz isku stva zemalja u kojima je sistem pri marne zdravstvene zaštite otišao i ste penicu više, zaključeno je da se od 40 do 60 odsto zdravstvenih problema gra đana rješava na primarnom nivou, dok se ostali upućuju na više nivoe zdrav stvenog sistema. Zdravstveni sistemi sa snažnom orijentacijom na primarnu zdravstvenu zaštitu uglavnom su pravič niji i pristupačniji i preduslov su za bo lje zdravstvene ishode građana. Pruža nje zdravstvenih usluga na ovom nivou zdravstvenog sistema značajno sma njuje troškove i povećava zadovoljstvo krajnjih korisnika sa manje neželjenih posljedica po ishode za zdravlje. Stoga je neophodno uspostavljanje finansijski održive primarne zdravstvene zaštite. Zato primarna zaštita zaslužuje veća prava u smislu edukacije, finansi ranja, istraživanja, objavljivanja radova i učešća u donošenju odluka o mjera ma i politikama u zdravstvenom siste mu. Važan iskorak preduzet je upući vanjem specijalista porodične medici ne na subspecijalistička usavršavanja. Veliki izazov za JZU Dom zdravlja u Banjoj Luci, u narednih 10 godina, predstavljaće odlazak 55 specijalista porodične medicine u penziju. Slična si tuacija je i u ostalim domovima zdravlja širom Republike Srpske, a posebno ote žavajuće okolnosti imaju domovi zdrav lja u nerazvijenim i izrazito nerazvijenim područjima.Domzdravlja Banja Luka ulaže maksimalne napore u stručna usavr šavanja svojih zaposlenih, da bi se na primarnom nivou zdravstvene zaštite pružila kompletna zdravstvena usluga, sa ranom dijagnostikom i pravovreme nim liječenjem pacijenata, a sve u cilju unapređenja kvaliteta naših usluga. Medici.com

ljena Služba ambulanti porodične-op šte medicine sa edukativnim centrom. U toku jedne kalendarske godine zdravstveni radnici ove ustanove obave preko 1.500.000 pregleda krajnjih kori snika i pruže preko 4.500.000 usluga. U ustanovi, trenutno je zaposleno 887 radnika, a među njima, 175 su specijali sti raznih grana medicine primarnog ni voa zdravstvene zaštite i stomatologije.

ZDRAVSTVO 17

- Plaketa za izuzetan doprinos u razvoju porodične medicine u Repu blici Srpskoj prof. dr Ranku Škrbiću.

• Informisanje stanovništva o znača ju njihove uloge u očuvanju lanca podrške dojenju u svakoj zemlji i svijetu uopšte;

• Podsticanje i osnaživanje kapaci teta svake zemlje na promjene u oblasti dojenja, stvaranje zdrav stvenih ustanova koje su prilago đene dojenju, zajednica i radnih mjesta koja pružaju podršku kao i razvoju nacionalnih politika, ute meljenih na dokazima.

• Angažovanje i uključivanje poje dinaca i organizacija u topli lanac podrške dojenju (engl. Warm Cha in in-postcard.pdftent/uploads/2019/10/Warm-Chahttp://waba.org.my/v3/wp-con

Cilj Svjetske zdravstvene organiza cije je i omogućavanje ravnopravnosti i jednakosti među majkama, porodi ljama čitavog svijeta i obezbjeđenje stručne i praktične podrške budućim majkama i porodiljama.

U svrhu djelotvornog uspostavlja nja dojenja i obezbjeđenja ishoda ko je dojenje pruža, Svjetska zdravstve na organizacija i UNICEF preporučuju uspostavljanje dojenja unutar prvog sata nakon poroda, kontakt „koža na kožu“ u prvom satu poslije poroda i zajednički smještaj u jednoj prostori ji porodilje i novorođenčeta. Svjetska zdravstvena organizacija se dalje za laže za odgovarajuću stručnu i prak tičnu podršku a trebalo bi da je dobi je svaki pojedinac i organizacija koja učestvuje u promociji i obezbjeđenju dojenja. Aktivnosti promocije i una pređenja dojenja podržava i Svjetska alijansa za akciju dojenja (engl. World Alliance for Breastfeeding Action - WA BA), globalna mreža pojedinaca i or ganizacija posvećenih zaštiti, promo ciji i podršci dojenju širom svijeta na osnovu Deklaracije inosenti (engl. The Innocenti Declarations).

,

• Promovisanje dojenja kao zdrave i sigurne ishrane i kao jednog od načina za smanjenje nejednakosti u pristupu zdravoj i sigurnoj hrani;

JZU Institut za javno zdravstvo Re publike Srpske duži niz godina provodi aktivnosti koje se odnose na unapređe nje dojenja i bolničkih porodilišta u Re publici Srpskoj za akreditaciju prema akreditacionim standardima za bolni ce „Prijatelji beba“. U periodu 2017 –2021. uspješno je završena priprema svih porodilišta u Republici Srpskoj za akreditaciju.PutemCentra za razvoj zdravstve nog sistema i međunarodnu saradnju, zajedno u saradnji sa UNICEF-om, re alizuje se Projekat „Podrška dojenju kroz primarni nivo zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj“ u okviru incijati ve „Smanjenje rizika od katastrofa za održivi razvoj u Bosni i Hercegovini“, a u svrhu uspostavljanja sistema podrš ke dojenju kroz domove zdravlja u Ba njaluci, Prijedoru, Trebinju, Srebrenici i Bijeljini. Tokom 2021. i 2022. godine Centar je realizovao sljedeće aktivnosti: 1. Proveo je anketiranje među zdrav stvenim radnicima, zaposlenim u službi porodične medicine i kon sultativnim specijalističkim služba ma pedijatrije i ginekologije. Svrha provođenja anketiranja je bila da se dobiju relevantne informacije o postojećem znanju zdravstvenih radnika na primarnom nivou zdrav stvene zaštite u pogledu pružanja podrške dojenju radi koncipiranja Programa edukacije.

Istupi za dojenjeedukuj i podrži!

2. Izrađen program edukacije zdrav stvenih radnika za realizaciju ak tivnosti promocije i podrške doje nju na nivou primarne zdravstve ne zaštite.

JZU Institut za javno zdravstvo Republike Srpske Doc. dr AljošaStojisavljevićDraganaĐudurović

ZDRAVSTVO 18

Svjetska nedjelja dojenja svake godine se obilježava u više od 170 zemalja, a ove godine obi lježava se 30. put kako bi se poveća lo znanje i svijest o značaju i predno stima dojenja i obezbijedila njegova podrška u cilju unapređenja zdravlja majke i Ovogodišnjideteta.

slogan Svjetske ne djelje dojenja (#WBW2022) nosi naziv „Istupi za dojenje - edukuj i podrži!” Kampanja se fokusira na osnaži vanje i povećanje kapaciteta svih onih koji mogu doprinijeti zaštiti, podršci i promociji dojenja u cjelokpunoj druš tvenojCiljevizajednici.kampanje u 2022. godini su:

3. Centar je u periodu april-jun 2022. godine realizovao obuku - kratki kurs „Podrška dojenju kroz pri marni nivo zdravstvene zaštite u Republici Srpskoj“ za zdravstve ne radnike zaposlene u službi po rodične medicine i konsultativno specijalističkim službama pedija trije i ginekologije domova zdrav lja Banjaluka, Prijedor, Srebrenica, Trebinje i Bijeljina. Cilj ove obuke je da zdravstveni radnici u oda branim domovima zdravlja steknu potrebne vještine koje su im po trebne za pružanje kvalitetnog sa vjetovanja i podrške majkama da uspješno Aktivnostidoje.koje Centar za razvoj zdravstvenog sistema i međunarodnu Svjetska nedjelja dojenja 1 - 7. 8. 2022. godine

• Broj majki koje ne doje zbog odre đenih medicinskih indikacija. Nakon razvoja indikatora, Institut planira da u redovnim vremenskim in tervalima prati status dojenja. Centar će izraditi Izvještaj o statusu dojenja u Republici Srpskoj koji će, pored prika za trenutnog stanja, sadržavati i pre poruke za dalje sistematsko jačanje ove oblasti. 2. Izrada standardnih operativnih procedura (SOP) koje će najma nje podrazumijevati definisanje procesa koji se odnose na:

• Populaciju registrovane djece (0-6 godina) u domovima zdravlja obu hvaćenim projektom,

• Broj uspostavljenih savjetovališta za podršku dojenja u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom,

• Broj porođaja u bolnicama u Re publici Srpskoj,

• Izdajanje mlijeka i ispravnom i sigurnom skladištenju izdojenog mlijeka

majki o dojenju na kon izlaska iz bolnice • Savjetovanja majki o upotrebi umjetnih zamjena za umirenje novorođenčeta • Podrška dojenju tokom i nakon vanrednih situacija. 3. Izrada promotivnih materijala (brošura) koje će biti distribuisa ne trudnicama i majkama prilikom posjete domovima zdravlja. Više informacija potražite na stranicama: https://worldbreastfee dingweek.org POSTER%20lat.jpguploads/2022/06/2022%20SND%20tfeedingweek.org/2022/wpontent/https://worldbreas Tekst pripremili: doc. dr Dragana Stojisavljević, subspecijalista dijetoterapije i Aljoša Đudurović, načelnik Centra za razvoj zdravstvenog sistema i međunarodnu saradnju ZDRAVSTVO 19

• Postupak savjetovanja o dojenju i ishrani novorođenčadi

• Način informisanja trudnica o prednostima dojenja i dobroj prak si u dojenju

• Broj žena koje su informisane o prednostima dojenja putem sa vjetovališta za podršku dojenju u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom,

• Broj žena koje su informisane o prednostima dojenja putem pro motivnih materijala u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom, Indikatori za praćenje statusa doje nja u porodilištima koji minimalno po drazumijevaju:

• Broj majki kod kojih je uspostav ljeno dojenje do otpusta iz bolnice,

• Organizaciju rada savjetovališta za dojenje

• Podučavanju

• Drugim načinima prehrane novo rođenčadi

• Broj majki koje su odbile dojenje,

saradnju planira da realizuje do kraja 2022. godine, u okviru ovog projekta, odnose se na: 1. Razvoj indikatora: Indikatori za praćenje statusa do jenja u zdravstvenim ustanovama pri marnog nivoa koji minimalno podrazu mijevaju:

• Broj majki koji koje su prošle obu ku o prednostima dojenja u bolni cama u Republici Srpskoj

• Populaciju registrovanih žena (1845 godina) u domovima zdravlja obuhvaćenim projektom,

• Davanje podrške majkama koje nisu dojile ili su prethodno imale problema sa dojenjem

Najvažniji hormon dojenja je pro laktin. Bez prolaktina nema sinteze primarnog protein-kazeina, odnosno nema prave sekrecije mlijeka. U trud noći nema laktacije, jer velike koncen tracije estrogena i progesterona koje stvara posteljica sprečavaju djelovanje prolaktina na žljezdano tkivo dojke. Nakon porođaja, izlaskom posteljice, smanjuje se koncentracija estrogena i progesterona i počinje neometano djelovanje prolaktina, tako da se za 2-3 dana očekuje laktacija.

Brojna istraživanja su dokazala da dojenje osigurava novorođenče tu i odojčetu optimalnu ishranu, zaštitu od brojnih infekcija, pomaže pri dozrijevanju gastrointestinalnih funk cija, kao i da prevenira senzibilizaciju na bjelančevine, a manja je i učesta lost javljanja dijabetesa u kasnijoj ži votnojŽenedobi.su nekoliko miliona godina othranjivale svoje potomke na doj ci. Posljednjih 50 godina prehrana kravljim mlijekom postaje prvi izbor u razvijenim i nerazvijenim zemljama. Istorija pokazuje da su majke dojile dijete vjerovatno svaki čas otkad čo vjek postoji kao vrsta. Takav odnos je osiguravao djetetu hranu, zaštitu, od goj i socijalnu stimulaciju. Međutim, tokom razdoblja od 1930. do 1960. godine, zapažen je period smanjenja učestalosti dojenja, a posebno je ta kva tendencija bila u SAD, gdje je za bilježen pad sa 80% na 20% dojene djece otpuštene iz porodlišta. Dijete je tokom nekoliko generacija preživjelo prehranu kravljim mlijekom i njegovim industrijskim prerađevina ma te je čak postiglo i normalan rast i razvoj. Međutim, danas postoji ten dencija vraćanja kulturi dojenja. Godine 1989. Svjetska zdravstve na organizacija (SZO) i UNICEF donijeli su preporuke za promovisanje dojenja u porodilištima i na odjeljenjima neo natologije u obliku “Deset koraka do uspješnog dojenja”. Na Međunarodnoj konferenciji o promociji dojenja 1991. SZO i UNICEF dopunili su svoj program povratka kulturi dojenja kampanjom organizovanja “Bolnica - prijatelj be ba”. Na taj način se javno obilježava ju ona porodilišta koja sprovode mje re za zaštitu, promociju i održavanje dojenja, iznesene u Deset koraka do uspješnogOsobljedojenja.Odjeljenja za ginekologiju i akušerstvo i neonatologiju bijeljin ske bolnice prošlo je niz obuka na te mu promocije dojenja kao najzdravijeg načina ishrane novorođenčadi. Nakon obuke, Odjeljenju za ginekologiju i aku šerstvo je sredinom novembra 2021. Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite Republike Srpske /ASKVA/ a u sklopu UNICEF-og projekta “Akredita cija bolnica – prijatelj beba” dodijelila punu akreditaciju – bezuslovnu. Prema podacima UNICEF-a, isklju čivo dojenje u prvih šest mjeseci života može smanjiti smrtnost do pete godine na 13% u zemljama u razvoju te može smanjiti broj smrti uzrokovanih akut nom respiratornom infekcijom i dija rejom, kao i ostalih infektivnih bolesti.

ZDRAVSTVO 20

Količina i sastav majčinog mlijeka se mijenjaju od prvog dana djetetovog rođenja pa do kraja prvog mjeseca dojenja. Od 1. do 3. dana se stvaraju male količine kolostruma do 50 mL/ dan. Od 4. do 14. dana se pojavljuje prelazno mlijeko čija količina se iz dana u dan povećava. Nakon 2. ne Aleksandra Jovanović (34) je ovih dana na svijet donijela djevojčicu Ti janu, a prije osam i po godina u na šoj ustanovi rodila je i sina Stefana. Za prvi podoj, vezu koja se tada ra zvila između bebe i nje, Aleksandra ne nalazi riječi kojima bi taj osjećaj i emocije mogla da opiše. Kaže, to se ne može uporediti ni sa čim. - Majke ranije nisu bile toliko upućene, mnogo manje su znale o značaju dojenja i nisu imale toliko razvijenu svijest koliko je uopšte to važno. Koliko je bitan taj prvi dodir majke i Strahdjeteta...zabebino zdravlje i na predak je majčin najveći neprijatelj. Dovoljna je mala sumnja da se izgu bi samopouzdanje, a Aleksandra je to doživjela, nakon što je primijetila da beba sporije dobija na težini. To je onaj trenutak sa kojim se mnogo majki-Prvususrelo.bebu nisam dojila dugo upravo iz razloga što sam bila neu pućena i napravila sam grešku kada sam rekla – nemam kvalitetno mli jeko, mojoj bebi to nije dovoljno. Bi la sam mlađa, vodila sam se linijom manjeg otpora. Nisam se dovoljno informisala, a ni javnost nije toliko bila zainteresovana da mladim maj kama pomogne. Sada je veća podrš ka i ljekara, medicinskog osoblja, ali i porodice, priča Aleksandra. Poručila je svim majkama i žena ma koje planiraju trudnoću da budu istrajne, da ne posustaju. JZU Bolnica “Sveti

Podrškavračevi”Bijeljinadojiljama Pripremio: dr Aco Stevanović, specijalizant ginekologije i akušerstva

djelje nakon porođaja nastaje zrelo mlijeko, čiji sastav i količina potpuno zadovoljavaju sve djetetove potrebe, od 800-1000 mL/dan. Stoga je velika greška uvođenje dodatne prehrane prije nego što se uspostavi potpuno stvaranje mlijeka. Kolostrum, mlijeko koje se stva ra u prvim danima dojenja, sadrži više bjelančevina, a manje masti i ugljenih hidrata. Sadrži Vitamin A, karoten, vi tamin E, soli, imunoglobulin A, antiti jela protiv raznih virusnih i bakterijskih infekcija. Žućkaste je boje, jer sadrži mnogo karotena. Njegova glavna uloga je zaštitna - novorođenčetu daje imu noglobuline i antitijela koja ga štite od infekcija. Kolostrum, takođe, pomaže pražnjenju novorođenčetovih crijeva, tj. ispuštanju mekonijuma. Prelazno mlijeko, nastaje nakon kolostruma, a prije zrelog mlijeka. U njemu se smanjuje sadržaj ukupnih bjelančevina i imunoglobulina, a raste koncentracija masti i laktoze. Zrelo mlijeko se pojavljuje nakon prvog mjeseca dojenja. Makroskopski je slično kravljem mlijeku te je njihova energetska vrijednost jednaka oko 68 kcal/100mL.Majčino mlijeko nije jednako na početku i na kraju podoja. Na počet ku podoja, tzv. prvo mlijeko, sadrži vi še vode a manje masti. S obzirom na to da je mast najvažniji izvor energi je za novorođenče, važno je da dijete do kraja isprazni dojku i tako dobije tzv. zadnje ili “skriveno” mlijeko veće energetske vrijednosti. Voda je sastojak kojeg u majčinom mlijeku ima najviše pa zdravom djete tu koje sisa dovoljnu količinu mlijeka najčešće nije potrebno davati dodat nu tečnost.Štosetiče rasporeda dojenja, naj bolje je da to bude neograničeno do jenje, odnosno dojenje na djetetov za htjev. Na taj način se daje prilika pro bavnom traktu novorođenčeta da po stepeno “uvježba” primanje hrane na usta i njenu probavu, a da pri tome ne gladuje između obroka. Njega dojke tokom dojenja je izu zetno važna. S obzirom na to da se sasušeno mlijeko može nakupiti i iri tirati bradavice, čišćenje areola vodom i blagim sapunom prije i nakon podoja možePostojepomoći.stanja kada je dojenje kontraindikovano, odnosno kada se dojenje ne preporučuje. Kontraindi kacije od strane majke najčešće su karcinom dojke, aktivna tuberkuloza, psihoza, infekcija HIV-om ili bilo koje druge bolesti koje iscrpljuju majku. Kontraindikacije za dojenje vezane za dijete jesu galaktozemija, neke vrlo rijetke nasljedne bolesti (fenilketo - Dojenje je dar prirode, a majči no mlijeko je najbolji izbor hrane za novorođenče. Mi u Bolnici u Bijelji ni dajemo veliku podršku dojiljama i koristimo svaku priliku da promo višemo dojenje kao najzdraviji izbor hrane za novorođenče i uputimo sa vjet mladim majkama da svojim be bama ne uskraćuju savršen biološki dar – majčino mlijeko, rekao je prof. dr Zlatko Maksimović, direktor JZU Bolnica “Sveti vračevi”, prilikom obi lježavanja Međunarodne sedmice do jenja na Odjeljenju za ginekologiju i akušerstvo bijeljinske bolnice. nurija,Potrebnoleucinoza).jenaglasiti da dojenje nije kontraindikovano za majke koje imaju hepatitis B pozitivan površinski antigen (HbsAg - pozitivne), za majke koje su zaražene hepatitisom C te za majke koju su seropozitivne kliconoše citomegalovirusa.Izakraj,danaglasimo koji su bene fiti dojenja za novorođenče i za majku.

Benefiti za majku: Psihološka po vezanost, oslobađanje hormona koji omogućavaju fiziološki puerperijum, gubitak tjelesne mase, prirodni po stpartalni infertilitet, manji rizik od in fekcija, manji rizik od karcinoma dojke, jajnika, endometrijuma, manji rizik od koronarne bolesti, manji rizik od oste oporoze, itd.

Benefiti za novorođenče: Jačanje imunog sistema, manji rizik od infek cija, zaštita od SIDS (sudden infant death syndrome), veća inteligencija, manja incidencija dijabetesa, manja in cidencija gojaznosti, manja tendencija ka alergijskim bolestima (atopijama).

ZDRAVSTVO 21

Modernizacija zdravstvenog sistema u Republici Srpskoj Novi zdravstvenuzakonisistemskizaboljuzaštitu

„Moramo se okrenuti prevenciji što je moguće više. Za humani papiloma virus je poznato da u najvećem bro ju slučajeva izaziva karcinom grlića materice, mada i ostale vrste karcino ma mogu biti izazvane ovim virusom“, naglašava ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić. Ministar Šeranić ističe i da je Za konom o zdravstvenoj zaštiti, između ostalog, definisano da radnik ima pravo na slobodan dan na teret poslodavca za preventivne preglede, što je važ no sa stanovišta republičkih skrining programa na određene karcinome te je u sistemu zdravstvene zaštite defi nisano da su djeca lica do 18 godina, dok je ranije granica bila 15 godina, jer se tada sticala mogućnost za rad nu sposobnost.„Zakonskismo definisali i tran sparentne liste čekanja, ustanove su u obavezi, kao i Fond zdravstvenog osi guranja, da izrade uputstvo o vođenju listi čekanja i ažuriranja i obavješta vanju građana o njihovim pravima –objašnjava ministar Šeranić. Po njegovim riječima, važno je bilo i da se u okviru Zakona o zdravstvenoj zaštiti prepozna i uvaži struka. On je naveo da se u pripremi ovog zakona težilo i ka stvaranju pravne osnove za pojedine dobre prakse pružanja usluga, kao što su korišćenje Heli kopterskog servisa za vazdušni me dicinski transport pacijenata i zdrav stvenihKadaradnika.jeriječ o Zakonu o zdrav stvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, ministar Šeranić ocjenjuje da se ovim aktom zdravstveni sistem uvodi u 21. vijek kada je riječ o digitalizaciji i informatizaciji, dodaju ći da je pri kraju Projekat „Integrisani zdravstveni informacioni sistem“ koji će olakšati realizaciju svega što je u tom smislu zamišljeno. Ministar Šeranić navodi i da je, iz među ostalog, Nacrtom zakona o oba veznom zdravstvenom osiguranju pred viđeno da građani koji boluju od mali gnih bolesti imaju 100 odsto refundaciju plate, a isto je predviđeno i za žene koje moraju da održavaju trudnoću, čime se doprinosi realizaciji demografske politi ke Vlade Republike Srpske. Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Osim aktivnosti na izgradnji bol nica i nabavci opreme za sve zdravstvene ustanove, Ministar stvo zdravlja i socijalne zaštite Re publike Srpske intenzivno je u pret hodnom periodu radilo na donošenju novih sistemskih zakona – Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdrav stvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, dok je kroz izmjene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti uvedena zakonska pretpostavka za uvođenje HPV vakcine, kao i za uvođenje vakcine protiv CO VIDA - 19, kao preporučenih.

ZDRAVSTVO 22

INDIBA, aparat za radiofrekventnu terapiju

ZDRAVSTVO 24

Indikacije za primjenu radiofre kvencijske terapije na 448 kHz (RFTa) su: • povrede i stanja nakon povreda skeletno-mišićnog sistema – od distenzija i distorzija zglobova i zglobnih struktura, preko istegnu ća mišića, parcijalnih i totalnih mi šićnih ruptura, mišićnih hernija do dijastaze i preloma kostiju; • bolni sindromi – akutna i hronič na stanja cervikalne i lumbalne kičme; • tendinopatije, entezopatije i druga zapaljenjska stanja lokomotornog aparata, sindrom bolnog ramena, „impigement“ sindromi, teniski la kat (epicondylitis lateralis); • reumatološka oboljenja – mnoge vrste zapaljenjskog, degenerativ nog i vanzglobnog reumatizma. Apsolutne kontraindikacije:

• aktivne bakterijske zarazne bolesti;

• groznica i povišena tjelesna tem peratura - korištenje radiofrekven cije može uzrokovati još veći po rast temperature, što dovodi do hipertermije;

U cilju pružanja najbolje usluge svojim pacijentima, Zavod “Dr Miroslav Zotović” je nabavio dva aparata INDIBA koji se nalaze na lokaciji Slatina. Izuzetno se ponosimo timom od 4 ljeka ra i 12 fizioterapeuta koji su obučeni za primjenu radiofrekvencije u kliničkom ra du sa različitim patologijama pacijenata.

Radiofrekvencijska terapija na stabilnoj frekvenciji od 448 kHz (u daljem tekstu RFT) kao tera pijski modalitet je intenzivnije prisutna u oblasti fizikalne medicine i rehabi litacije posljednju deceniju. Radiofre kventna terapija je našla svoju primje nu u terapiji različitih mišićno-koštano zglobnih patologija. Prednost u odnosu na dosadašnje modalitete je produže no analgetsko djelovanje i duboko te rapijsko djelovanje čime se ubrzavaju prorodni procesi oporavka u tkvima. Usluga radiofrekvencije, odnosno kapacitivno rezistivnog električnog prenosa, na stabilnoj frekvenciji od 448 kHz (Capacitive resistive electric transfer (CRET), radiofrequency at 448 kHz) od 2022. godine je dostupna pa cijentima Zavoda za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“. Mehanizam djelovanja Pozitivni efekti uključuju poboljša nje cirkulacije, što omogućava uklanja nje od inflamatornih katabolita. Zna čajno se poboljšava cirkulacija krvi u peritendinoznoj regiji i povećava zasićenost hemoglobinom. Pored to ga, zagrijava se duboko tkivo što re zultuje većom vaskularizacijom, opu štanjem tkiva (posebno mišićno tkivo) i drenažom otoka (edem i hematom). Dolazi do povećanja ATPazne ak tivnosti koja stimuliše promjene u me haničkim svojstvima kolagena u teti vama. Toplota djeluje na proizvodnju hranjivih materija i kiseonika koji je neophodan za sve anaboličke proce se i pored normalizacije pH djeluje na reparacijuĆelijskatkiva.membrana se smatra glavnim mjestom interakcije EMF si gnala sa ćelijskim sistemima. Ćelije stupaju u interakciju sa svojom oko linom kroz ćelijsku membranu. Izme đu ostalih funkcija, ćelijska membrana je odgovorna za detekciju i naknad nu transdukciju spoljnih biohemijskih ili drugih signala u citoplazmatskom prostoru.Literatura navodi da se različiti biološki RF (radiofrekvencijski) efekti mogu proizvesti bez zagrijavanja tki va, koji su poznati kao netermalni bi ološki efekti elektromagnetnog zra čenja. Takođe, izlaganje pulsnoj ra diofrekvenciji, poboljšava hondroge nu diferencijaciju i sintezu proteina ekstracelularnog matriksa hrskavice i u mnogim studijama su ispitivani po zitivni efekti ove terapije u liječenju osteoartritisa. Ima pozitivan učinak na cirkulaciju i angiogenezu kod povre da, kao i eliminaciju supstanci koje se nakupljaju tokom upale. Efekat se postiže mehanizmom limfne drena že i to na način da se aktivna ploča postavlja na stopala ili šake, a pasiv na ploča u lumbalnom dijelu. Kretanje krvi i limfe povlači otpadne produkte metabolizma prema području grudnog koša kako bi se spojile s torakalnim kanalom i cirkulacijom. Najozbiljnije vrste mišićno-koštanih bolesti mogu uzrokovati hroničnu bol i disfunkciju. Dijatermija dovodi do mnogo bržeg po većanja temperature mekog tkiva, što može ublažiti mišićne grčeve i bol te ubrzati oporavak od povrede. Upotre ba radiofrekvencije velike snage, ko ja je dijatermički process, generisan zračenjem elektromagnetnog spektra djeluje na sintezu kolagena. Ono što se u dosadašnjim istraživanjima našlo je primjena ovog terapijskog modaliteta kod liječenja urinarne inkontinencije.

• trudnoća - s obzirom na brzu diobu embrionalnog tkiva i dotok krvi u posteljicu, nije preporučljivo liječiti trudnice radiofrekvencijom;

• Promjenemalignitet.osjetljivosti - Primjenu radiofrekvencije treba koristiti s opre zom na područjima sa senzornim pro mjenama. Posebna pažnja je potrebna i za oslabljene pacijente, jer dozimetrija u velikoj mjeri zavisi od osjećaja toplo te koju pacijent osjeća. Bol je indika cija da se javlja prekomjerna vrućina. Promjena osjetljivosti je apsolutna kon traindikacija kod uređaja bez kontrole temperaturnog senzora. Ova kontrain

TEKAR terapija - Tecartherapy stands for Transference of Capacitive and Resistive Energy

• implantirani elektronski uređaj (npr. srčani pejsmejker) i slušni aparati (slušni aparati se moraju isključiti);

manipulativnih

Tekst izrađen u saradnji sa Dr Majom Vučković, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije, i Dijanom Brborović, diplomiranim fizioterapeutom

Uz mobilizaciju zglobova i mani pulaciju ekstremiteta i kičme, kon cept koristi neurodinamičke tehnike, istezanje mišića, vježbe stabilizaci je i posebno prilagođene vježbe ko je pacijent može izvoditi u kućnim uslovima.Konstantna integracija najnovijih naučnih ispitivanja i otkrića zasnovanih na dokazima čini Maitland koncept di namičkim procesom. U IMTA (međuna rodna asocijacija Maitland instruktora) se kontinuirano pronalazi najbolji oblik liječenja za pacijente i prilagođava li ječenje u skladu sa novim saznanjima i sa ciljem postizanja maksimalne ko risti za njih.

ZDRAVSTVO 25

posredno nakon, dok su omogućeni INDIBA termalni efekti.

• Integracija ICF-a u pregled i lije čenje; • Manuelne tehnike pregleda i tre tmana cijelog kičmenog stuba i perifernih zglobova; • Tehnike pregleda i liječenja ner vnih struktura;

Maitland terapeuti

• Analiza mišićne neravnoteže i

• Misaoni proces koji podstiče ana lizu pacijentovog problema na teo rijskom i kliničkom nivou;

Mile Miljuš, Slađana Krulj, Vladi mir Stefanoski i Bojan Trninić pri padaju prvoj generaciji fizioterapeu ta certifikovanih za primjenu Maitland koncepta manuelne terapije na ovim prostorima. Certifikate koji potvrđuju njivu stručnost za primjenu ovog svjet ski prepoznatog koncepta manuelne terapije su dobili 12.06.2022. nakon sedmogodišnjeg perioda u kojem su se izmjenjivali edukacija i praksa, za vršena sva tri modula edukacije i po loženog završnog ispita. U Zavodu „Dr Miroslav

dikacija se izbjegava kada uređaj ima kontrolu senzora temperature i može se podesiti na podnošljivu temperaturu bez rizika od opekotina. Prije primjene RFT neophodno je provesti adekvatnu kliničku i/ili apara turnu dijagnostiku, postaviti dijagnozu i indikaciju za RFT.

SertifikovaniZotović“

• Preciznost prilikom pregleda i ini cijalnog tretmana;

• Upustva o ponašanju, kretanju i Upotrebasamozbrinjavanju.tehnika Maitland kon cepta zasnovana je na kliničkom za ključivanju, uzimajući u obzir me đunarodnu klasifikaciju funkcioni sanja, invaliditeta i zdravlja (ICF). Ono što koncept čini posebnim je kombinacija individualnog i speci fičnog tretmana pacijenta (inicijal nog i tekućeg) sa kliničkim isku stvom terapeuta i najnovijim nauč nim saznanjima. Indikaciju postavlja spec. fizikalne medicine i rehabilitacije sa dodatnom edukacijom iz RFT-a, a terapiju pro vodi dipl. fizioterapeut sa dodatnom edukacijom iz RFT-a. Indiba tehnologija je kombinovana sa tehnikama kineziterapije, bilo da se izvode tokom Indiba tretmana ili ne

Maitland koncept je 1950-ih go dina razvio australijski fizio terapeut i saosnivač IFOMT-a (Međunarodne federacije ortopedskih terapeuta) Geoffrey D Maitland, a obuhvata manuelnu tera piju tokom prvog pregleda i narednih tretmana funkcionalnih poremećaja u zglobovima, mišićima i nervnom si stemu.Manuelna terapija se koristi u vr lo raznolikim područjima, uključujući konzervativnu ortopediju, postopera tivnu ortopediju, sportsku rehabilita ciju i reumatologiju. Moderna manu elna terapija se ne ograničava samo na zglobne komponente. Provodljivost i fleksibilnost nervnog sistema se ispi tuju podjednako kao i stanje musku lature pacijenata. Individualni, ciljani tretman može se planirati integracijom modernih aspekata psihologije bola, omogućujući fizioterapeutima da pro šire i poboljšaju svoj klinički pristup na način koji je vrlo orijentisan na praksu u sledećim područjima:

Samopomoć i

• mada je bol najčešće lokalizovan, može se i širiti duž mišića podlaktice,

Teniskiliječenjelakat

Primarijus mr farm. farmakoinformatikeDamjanović,Anđelkaspec.

• bilo bi dobro vježbati istezanje mu skulature šake i prstiju, • veoma je važno izbjegavati pokrete koji izazivaju bol,

• korištenje ortopedskih pomagala sa mo je tek pomoć ka povratku punim radnim i sportskim opterećenjima a nikako trajno rješenje. Liječenje

Najčešće se javlja između 35. i 50. godine, jednako kod oba pola. U više od 75% slučajeva se javlja na domi nantnoj ruci. Kako nastaje teniski lakat Nastaje kao posljedica ponav ljanog mehaničkog preopterećenja spoljnog koštanog polazišta mišića zbog aktivnosti rukom, prilikom kojih se ispružaju šaka i prsti ili se podlaktica okrće tako da gleda prema gore ili ako se kombinuju navedene kretnje. Simptomi • bol u području lateralnog epikondila lakta (intenzitet bola može varira ti od blagog bola nakon aktivnosti, do stalnog koji onemogućava bilo kakvu aktivnost)

• OTC lijekovi (tablete ili kreme sa rashlađujućim efektima) naj češće mogu pomoći kod osloba đanja boli.

• smanjenje snage šake (bolesnici ne mogu podići šolju kafe, rukovati se, okrenuti ključ u bravi…),

Teniski lakat ili lateralni epikondilitis je sindrom prenaprezanja sistema za kretanje koji se ispoljava poja vom boli koja nastaje zbog ponavljaju ćeg pokreta zgloba i ruke. Može se javiti kod igranja tenisa, najčešće pri teniskom bekendu, ali nije rezervisan samo za te nisere. Javlja se i kod mnogo drugih za nimanja, kod kojih su takođe uobičajeni ponavljajući pokreti zgloba i ruke kao što su: zidari, moleri, perači prozora, kopači, stolari, daktilografi, stomatolozi, violinisti, hirurzi, gitaristi, pijanisti, itd.

• Fizikalna terapija pomaže da se nađe najbolji položaj prilikom obav ljanja svakodnevnih aktivnosti te ta ko ublaži bol u laktu. Rehabilitacijske vježbe za bol u laktu su ključne za Bolovioporavak.ulaktu uslovljeni teniskim lak tom često prolaze s vremenom, ali ako mjere samopomoći, liječenja OTC pre paratima, odmorom i fizikalnim tretma nom ne pomažu, ljekar može predložiti i operativniPovratakzahvat.radnim i sportskim aktiv nostima je individualan.Veoma je važno istaći da prerani povratak aktivnosti ma može i pogoršati simptome

. ZDRAVSTVO 26

• bol na spoljnoj strani podlaktice, is pod zgloba lakta, • bol izazvana savijanjem ili podiza njem ruke (bol može trajati samo za vrijeme neke aktivnosti ili kon stantno), • osjetljivost na dodir u području lakta, • podlakticu je teško ili nemoguće ispraviti bez popratnih bolova, Samopomoć i liječenje Najvažnije za liječenje je blagovre mena i pravilna dijagnostika oboljenja kao i što ranije započinjanje s terapijom. Uspjeh terapije zavisi o stepenu ošteće nja, trajanju simptoma kao i ranije neu spješnih pokušaja liječenja. Samopomoć • led ili hladne obloge primijeniti što je prije moguće, nekoliko puta dnev no, po petnaestak minuta, kako bi se smanjio otok,

• Najbolje rezultate daje liječenje koje se sastoji od odmora, uz edu kaciju osobe o potrebi promjene uo bičajenog korištenja ruku prilikom svakodnevnih aktivnosti.

• kompresija - elastičnom folijom ili zavojem zamotati ozlijeđeno pod ručje,

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog Zaštita očijuOči su neobično važan paran or gan preko kojih dobijamo veći nu informacija o spoljnom svi jetu. Zbog njihove izloženosti spoljnom svijetu i mogućim povredama odgo varajuća zaštita očiju se nameće kao imperativ.Zaštita očiju od sunca se najče šće odnosi na zaštitu od ultraviolet nog zračenja. Sunčeva svjetlost, osim vidljivog zračenja koga vidimo, ima u svome spektru i infracrveno toplotno zračenje, kao i visokoenergetsko ul travioletnoIzlaganjezračenje.visokim dozama ultravi oletnog zračenja može da dovede do različitih oštećenja na koži što je to kom ljeta naročito prisutno i o čemu se mnogo priča i štiti koža. Manje je poznato da i oči mogu da se oštete ako se ne zaštite od jakog sunca. Samo izlaganje visokim dozama UV zračenja ne mora da bude samo na direktnom suncu, već može da bude prisutno i u prisustvu oblaka, kao i zbog refleksi ja bilo sa snijega ili sa vode ili neke drugeAkutnopovršine.oštećenje oka UV zraci ma se najčešće dešava nekoliko sati nakon varenja bez korišćenja odgo varajuće zaštite. U osnovi, dolazi do oštećenja i ljuštenja epitela rožnjače što je jako bolno stanje i sve dok se sam epitel ne oporavi bolovi i zamu ćenost vida ne prestaju. Pacijenti za ovo stanje često kažu da ih je „uhva tio aparat“. Isti mehanizam se dešava i nakon dugotrajnog gledanja u sni jeg na planini tokom sunčanog dana bez korišćenja odgovarajuće zaštite. To stanje se zove snježno sljepilo i ima isti Ostalauzrok.oštećenja oka ne nastupe odmah, već treba proći više godina, pa i desetina godina, dok ne posta nu vidljiva. Najčešća oštećenja oka kojima doprinosi izlaganje UV zrače nju su katarakta, oštećenje endotela rožnjače i makularna degeneracija. Kako se radi o ozbiljnim stanjima od velike je važnosti dati sve od sebe da se i ne Najboljajave.zaštita očiju od UV zrače nja se ostvaruje nošenjem odgovaraju ćih zaštitnih sunčanih naočara koje u sebi imaju filter za UV svjetlost. Tako đe, od pomoći je nošenje odgovaraju će zaštite za glavu kojom se sprečava direktna izloženost suncu glave i pod ručja očiju. Svakako nije dobro gledati direktno u sunce bez odgovarajuće za štite. Iako je prilično rijedak fenomen, valja spomenuti da oči treba štititi to kom pomračenja sunca korišćenjem odgovarajućihMehaničkefiltera.povrede oka različitim projektilima su veoma česte. Obično tokom rada se dešava da se sa nekog alata ili sa materijala koji se obrađuje odlomi mali komad koji ima prilično veliku energiju i koji može da se zabije u oko ili čak da ga probije. Uobičajeni naziv za metalni opiljak koji se zabio u oko je špena. Ovo uopšte ne treba shvatati ne ozbiljno jer su povrede očiju česte zbog same prirode vida jer gledamo u ono što radimo i samim tim oči su najizloženije povredama. Jedini ispra van način da se zaštite oči od me haničkih povreda je da se prije bilo kakvog rada stave odgovarajuće za štitne naočare koje će se držati na glavi sve dok postoji mogućnost da se nešto zarije u oko. Na ovaj način energiju projektila koji bi ušao u oko i oštetio ga primaju zaštitne naočare i u najgorem slučaju ako se oštete mogu da se kupe nove.

ZDRAVSTVO 27

ZDRAVSTVO 28

Apneja u spavanju predstavlja poremećaj spavanja kod kojeg dolazi do ponavljajućih prekida disanja ili smanjenja protoka vazduha kroz disajne puteve koji traju 10 i više sekundi. Apneja u spavanju može bi ti centralna, opstruktivna i mješovita. Centralna apneja u spavanju je obično posljedica moždanih, neuro mišićnih i kardioloških oboljenja.

i

Da Ne • • G (pol, eng. gender) Muški pol?

Da Ne • • T (umor, eng. tired) Da li se često osjećate umorno, iscrpljeno, ili pospano tokom dana (na primjer za vrijeme upravljanja vozilom ili razgovora)?

Da Ne • • P (povišen krvni pritisak, eng. pressure) Da li imate ili se trenutno liječite od povišenog krvnog pritiska?

STOP BANG,

••PRAVILAtestovi.OCJENJIVANJAZaopštupopulacijuOSA–Nizakrizik:DA na 0 - 2 pitanja • OSA – Umjeren rizik: DA na 34 pitanja • OSA – Visok rizik: DA na 5 - 8 pitanja • ili DA na 2 ili više od 4 STOP pi tanja + muški pol • ili DA na 2 ili više od 4 STOP pitanja + BMI > 35kg/metru kvadratnom • ili DA na 2 ili više od 4 STOP pi tanja + obim vrata veći od 41 cm (žene), tj. 43 cm (muškarci) STOP – BANG UPITNIK Da Ne • • S (hrkanje, eng. snore) Da li glasno hrčete (glasnije od normalnog govora, dovoljno glasno da se čuje iz susjedne prostorije, ili da Vas partner udara laktom zbog hrkanja u toku

Da Ne • • B (Indeks tjelesne mase, eng. BMI) Indeks tjelesne mase veći od 35 kg/metru kvadratnom?

hova skala

Apneja u spavanju - faktori simptomirizika,iliječenje

Da Ne • • A (godine života, eng. age) Stariji od 50 godina? Da Ne • • N (obim vrata, eng. neck) Obim vrata veći od 41 cm (žene), tj. 43 cm (muškarci)?

Slika 1. Mehanizam nastanka opstruktivne apneje u Simptomispavanju opstruktivne apneje u spavanju su nespecifični i mogu bi ti noćni i dnevni. Noćne simptome najčešće pri mijete druge osobe, koje spavaju sa pacijentom. Pacijenti su rijetko svje sni noćnih simptoma i obično partner upozori pacijenta da nešto nije u re du. Najčešće se javlja glasno hrkanje, prestanak disanja, često buđenje, prekidi sna kojih se pacijent obično ne sjeća, osjećaj gušenja i davljenja, nemiran san i zastrašujući snovi, gorušica, izraženo noćno znojenje i drugi simptomi. Dnevni simptomi su nespecifični i obično pacijent zbog toga luta od jed nog do drugog ljekara. Najčešći dnev ni simptomi su buđenje suvih usta, umor i dnevna pospanost, jutarnja glavobolja, nedostatak koncentra cije, zaboravnost, česte promjene raspoloženja, seksualna disfunkcija i impotencija. Ukoliko se ne liječi, opstruktivna apneja u spavanju može izazvati ra zličite posljedice, od kojih je najte ža iznenadna smrt u spavanju. Osta le posljedice neliječene opstruktivne apneje u spavanju su povišen krvni pritisak, srčane aritmije (naročito fibri lacija atrija), infarkt miokarda, plućna embolija, šećerna bolest, šlog, depre sija, impotencija, lošiji kvalitet života i druge posljedice. Dijagnoza apneje u spavanju za htijeva iscrpnu anamnezu, klinički pre gled i noćnu polisomnografiju, kao zlat ni standard za postavljanje dijagnoze. Ukoliko postoji sumnja na ovo obolje nje prvo se obavi razgovor sa pacijen tom radi dobijanja detaljnih podataka o simptomima, anamnezi spavanja, pra tećim oboljenjima i trenutnoj terapiji koju pacijent Preporučujekoristi.seda se prije poliso mnografskog pregleda ispune i odre đeni dijagnostički upitnici kao što je Berlinski upitnik, Epwort za pospanost a po potrebi drugi noći)?

Opstruktivna apneja u spavanju se javlja kao posljedica djelimičnog ili potpunog zatvaranja disajnih puteva uz prisutan rad disajne muskulature. Pacijent, u stvari, ne može da diše jer postoji prepreka (opstrukcija) najčešće zbog zapadanja jezika i opuštanja me kih struktura ždrijela. Faktori rizika za opstruktivnu apneju u spavanju su: muški pol, go jaznost, kratak i širok vrat, varijaci je izgleda usne duplje, kraniofacijalne abnormalnosti, upotreba antidepresiva, konzumiranje alkohola i drugi. Opstruktivna apneja u spavanju se češće javlja kod određenih oboljenja kao što su kardiovaskularna oboljenja (poremećaji ritma, naročito fibrilacija atrija, srčana slabost, infarkt miokar da, hipertenzija), hronična opstruktivna bolest pluća, hipotireoza, akromegali ja, šećerna bolest i druga oboljenja.

Da Ne • • O (prekid u disanju, eng. observed) Da li je neko primijetio da ste prestali da dišete ili da se gušite tokom spavanja?

Slika 2. Primjer STOP BANG upitnika Dr Sanja Glišić, spec. pulmolog, ZU “Pulmo S”, Teslić, polisomnografija.bapulmos-teslic.ba,

10. Peker Y, Hedner J, Kraiczi H, Loth S. Respiratory disturbance index: an independent predictor of mortality in coronary artery disease. Am J Respir Crit Care Med 2000;162(1):81-6.

2. AASM. AASM Manual for the Scoring of Sleep and Associated Events, Version 2.0.2

9. Peker Y, Kraiczi H, Hedner J, Loth S, Johansson A, Bende M. An independent association betwe en obstructive sleep apnoea and coronary ar tery disease. Eur Respir J 1999;14(1):179-84.

6. Yumino D, Tsurumi Y, Takagi A, Suyuki K, Ka sanuki H. Impact of obstructive sleep apnea on clinical and angiographic outcomes following percutaneous coronary intervention in patients with acute coronary syndrome. Am J Cardiol 2007;99:26-30.

• izbjegavanje sedativa i alkohola prije spavanja • održavanje prohodnosti nosa

• izbjegavanje spavanja na leđima. Za liječenje apneje u spavanju mo gu se koristiti i određene vježbe koje su namijenjene za jačanje mišića mekog nepca i mekih struktura vrata. Najčešće se za liječenje apneje u spavanju koriste aparati (CPAP, APAP, BiPAP) koji duvaju vazduh pod povi šenim pritiskom u disajne puteve i na taj način ih održavaju prohodnim.

8. Lee CH, Khoo SM, Tai BC, Chong EY, Lau C, Than Y et al. Obstructive Sleep Apnea in Pa tients Admitted for acute Myocardial Infarction. CHEST 2009;135:1488-1495.

SPECIJALISTIČKA PULMOLOŠKA

4. Kapur VK, Auckley DH, Chowdhuri S, Kuhlmann DC, Mehra R, Ramar K, Harrod CG. Clinical prac tice guideline for diagnostic testing for adult ob structive sleep apnea: an American Academy of Sleep Medicine clinical practice guideline. J Clin Sleep Med. 2017;13(3):479–504.

Slika 4. Primjer CPAP aparata Hirurško liječenje sastoji se u ana tomskoj rekonstrukciji anomalija gor njih disajnih puteva ili djelomičnom od stranjenju tkiva ždrijela (krajnici, meko nepce, resica). U terapiji se koriste i različite vrste tzv. mandibularnih aparata. Literatura: 1. Epstein LJ, Kristo D, Strollo PJ, Friedman N, Malhotra A, Patil SP et al. Clinical guidelines for the evaluation, management and long-term care of obstructive sleep apnea in adults. J Clin Sleep Med 2009;5(3):263-276.

3. Punjabi NM. The Epidemiology of Adult Ob structive Sleep Apnea. Proc Am Thorac Soc 2008;5:136-143.

11. Peker Y, Hedner J, Norum J, Kraiczi H, Carlson J. Increased incidence of cardiovascular disease in middle-aged men with obstructive sleep apnea: a 7-year follow-up. Am J Respir Crit Care Med 2002;166(2):159-65.

• AHI Indeks od 16 do 30 – srednje teška apneja u spavanju

12. Peker Y, Carlson J, Hedner J. Increased in cidence of coronary artery disease in sleep apnoea: a long-term follow-up. Eur Respir J 2006;28(3):596-602. 5. Primjer mandibularnog aparata S AMBULANTA pregled

• AHI Indeks preko 30 – teška apneja u spavanju Prilikom procjene težine opstruk tivne apneje u spavanju pored AHI in deksa moraju se uzeti u obzir i prisu stvo ili odsustvo dnevne pospanosti, da li se pacijent žali na loš kvalitet spavanja te prisustvo drugih obolje nja iUgojaznosti. liječenju se primjenjuju opšte mjere, vježbe, CPAP aparat, hirurško liječenje, mandibularni aparati... Opšte mjere podrazumijevaju: • redukciju tjelesne težine, • higijenu spavanja

Slika

Pulmo

Nakon uzimanja iscrpne anamne ze i ispunjavanja upitnika obavlja se detaljan klinički pregled, uz mjerenje tjelesne težine, tjelesne visine i obima vrata. Zlatni standard u postavljanju dijagnoze apneje u spavanju je cjelo noćna polisomnografija. Ovim pre gledom se prikupljaju podaci o dužini spavanja, dužini i vrstama prekida di sanja tokom spavanja, zasićenosti kr vi kiseonikom, položaju tijela prilikom spavanja i pulsu. Ovi podaci su bitni za postavljanje dijagnoze i određiva nje težine apneje u spavanju, od čega zavisi dalje liječenje. Polisomnografija se dijeli na četiri tipa, zavisno od bro ja parametara posmatranja (moždana aktivnost, mišićni tonus, pokreti očiju, pokreti nogu, disajni pokreti, hrkanje, protok vazduha, zasićenje krvi kiseo nikom) te da li se radi pod video-nad zorom ili ne. Slika 3. Primjer postavljanja aparata za polisomnografijuTežinaapneje

Dr Sanja Glišić Branka066/134-081Radičevića bb (iza Doma zdravlja) Teslić • Spec.

u spavanju se odre đuje na osnovu AHI indeksa. AHI in deks predstavlja broj prekida disanja tokom jednog sata spavanja. U zavi snosti od AHI indeksa, apneja u spa vanju može biti:

djece i odraslih • Alergotestiranje • Spirometrija • Polisomnografija • Ultrazvuk pluća i abdomena • Očitavanje rendgenskih snimaka pluća ZDRAVSTVO 29

5. Hedner J, Franklin K, Peker Y. Coronary artery disease and sleep apnea.In:Krzger MH, Roth TT, Dement WT, editors. Principles and practice of sleep medicine, 5th ed. Philadelphia, PA: Else vier;2011. pp. 1393-1399.

7. Glantz H, Thunstrom E, Herlitz J, Cederin B, Nasic S, Ejdeback J, Peker Y. Occurence and Predictors of Obstructive Sleep apnea in a Re vascularized Coronary Artery Disease Cohort. Ann Am Thorac Soc 2013; 10 (4):350-356.

• AHI Indeks od 6 do 15 – laka apneja u spavanju

ZDRAVSTVO 30

UBanji vrućici se, osim balneofi zikalne terapije kod pacijenta, uvijek vodilo računa o ishrani, potrebnim dijetama, ali i o posebnoj, zdravoj ishrani. Postoje brojni navo di o tome kako specifična prehrana ili pojedine namirnice pomažu u lije čenju reumatoidnog artritisa. U ovom tekstu ćemo ponuditi nekoliko savjeta za prehranu.Plavariba: Poznato je da losos, sku ša, tuna i srdela obiluju omega-3 ma snim kiselinama koje direktno djeluju na imuni sistem. Takođe, masti mor skog porijekla sprečavaju proizvodnju leukotriena B4 – upalne materije koja je odgovorna za simptome artritisa. Re zultati jedne studije su pokazali da su ispitanici unosom samo 10 g/dan ulja iz jetre bakalara smanjili upotrebu lijekova za 30%. Osim navedenog, konzumacija ribe osigurava unos kalcijuma, magne zijuma, fosfora, fluora, joda i bjelanče vina - materija koje imaju važnu ulogu u izgradnji koštane mase. Povrće i voće: Svakodnevni unos svježeg povrća i voća sprečava nasta janje upalnih materija. Toplo, lagano kuvano povrće poput artičoke, kelja, brokolija, kelerabe, celera, komorača, praziluka, blitve, repe, šparoga, mahu na i pasulja pozitivno utiču na oslabljeni imunološki sistem. Masline, luk i bijeli luk ublažavaju zapaljenja. Konzumacija povrća (2-3 serviranja dnevno) smanju je rizik nastanka reumatoidnog artritisa za 60%, u odnosu na smanjeni unos po vrća (manje od jednog serviranja dnev no), potvrđuju naučnici s Harvarda. Bobičasto voće je bogat izvor fito nutrijenata, posebno antocijana i elagi tanina koji djeluju protivupalno. Sadrži maksimalnu količinu hranjivih materija ako se konzumira svježe, a ne u sklopu nekog recepta koji zahtijeva pečenje. Odlično je ako se uzima kao međuobrok ili kao dodatak voćnoj salati. Sjemenke: Bućine, lanene i sjemen ke sezama predstavljaju koncentrisa ni izvor „dobrih masnoća“ kao što su: omega-3 masne kiseline, alfa linolen ska kiselina te jednostruko nezasićene masti, npr. oleinska kiselina. Dobar su izvor mangana, cinka, bakra, magnezi juma i vitamina E, potrebnih za zdravlje kostiju i zglobova. Ta činjenica je važ na, budući da su istraživanja dokaza la deficit cinka, magnezijuma, bakra, kalijuma te vitamina B6 u oboljelih od reumatoidnog artritisa. Masline i maslinovo ulje: Svakod nevnim unosom maslinovog ulja može se unijeti 25 mg fenolnih materija, što je dovoljna količina za zaštitni učinak na zdravlje, naročito na zdravlje srca. Ole uropein je komponenta iz fenolne sku pine, izolovan iz lišća i ploda masline. To je, prije svega, snažan antioksidans, koji ima izraženo antimikrobno djelova nje te antivirusni učinak. Snižava šećer u krvi, povišeni krvni pritisak te djeluje protivupalno i antireumatski. Osim to ga, u maslinovom ulju je dokazana i prisutnost fenola oleokantala koji čini oko 10% ukupnih fenolnih sastojaka. Prema istraživanju naučnika, objavlje nom 2006. godine u časopisu Europe anJournalof Lipid ScienceandTechnology, oleokantal u ljudskom organizmu dje luje protivupalno, vrlo slično djelovanju

ZTC Banja Prehranavrućica reumatoidnogkod artritisa

Prim. dr med. Jelena Bogdanić, fizijatar

ibuprofena.Kafabez kofeina može poveća ti rizik od razvitka reumatoidnog ar tritisa. Istraživanje pod nazivom IowaWomen’sHealthStudy u koje je uklju čena 31000 žena, starosti od 55 do 69 godina, provedeno je u periodu između 1986. i 1997. godine. Uspoređeni su slučajevi 158 žena kod kojih se razvio reumatodini artritis i onih kod kojih se bolest nije pojavila. Žene koje su pile če tiri ili više šoljica kafe bez kofeina dnev no imale su više nego dvostruko veću šansu za razvoj reumatoidnog artritisa. Istovremeno nije ustanovljena nikakva veza između konzumiranja kafe s ko feinom i razvoja reumatoidnog artritisa. Kurkuma - paprena, topla i gorkoslatka, s blagim mirisom koji podsjeća na đumbir s kojim je u rodu, kurku ma je poznata kao jedan od sastojaka koji se koriste za izradu curry praha. Kurkuma je izvor fitonutrijenata kur kumina koji ima snažna protivupalna svojstva . U nedavnoj studiji provedenoj s pacijentima oboljelim od reumatoid nog artritisa uočeno je da je kurkumin smanjio trajanje jutarnje ukočenosti, produži vrijeme hodanja te smanjio oticanjeĐumbirzglobova.sadržava vrlo snažne pro tivupalne spojeve gingerole. Upravo su gingeroli razlog zbog kojeg je 75% pacijenata s artritisom osjetilo sma njenje bolova i/ili oticanje nakon što su jeli đumbir. Đumbir je koncentri sani izvor magnezijuma, vitamina B6, kalijuma, mangana i bakra. Možete ga koristiti kao začin uz povrće, piletinu te riblja jela. Topli oblozi od đumbira korisni su za ublažavanje bola kod artritisa i Receptgihta.zaobloge od đumbiraStavite 50 grama đumbirovog praha u vrećicu, koja mora biti od pamučnog poroznog platna.U 5-litarskom loncu prokuvajte tri litra vode. Skinite poklo pac i pustite da kroz paru izađe sav hlor. Ubacite vrećicu s đumbirom i ku vajte na tihoj vatri pet minuta. Sklonite s vatre i iz vrećica iscijedite đumbirov sok da dobijete vodu blijedožute boje. U đumbirovoj vodi potopite pamučne krpe i ostavite ih u lavoru da se malo ohlade. Zatim napola iscijedite i nane site ih na bolna mjesta po tijelu. Svake večeri perite noge u đumbirovoj vodi, jer je to povoljno za san.

*** 1. Opekotine od sunca Svako dobijanje tena smatra se oštećenjem kože od sunca. Neophod no je da koristite kreme sa zaštitnim faktorom (SPF 50), nosite odeću dugih rukava i izbegavate boravak na suncu u periodu od 10 do 16 sati. Imajte u vidu da je ultraljubičasto zračenje veći faktor za starenje kože nego svi drugi kojima smo izloženi za jedno. Takođe je i najveći faktor rizika za rak kože, a samo jedan slučaj iz gorele kože u detinjstvu duplira rizik od melanoma tokom života. Negativan uticaj sunčevog zračenja se akumulira tokomVišeživota.od20 minuta izlaganja kože suncu, bez adekvatne zaštite, dovešće do toga da koža počne da gori. To može biti neprimetno i dovesti do toga da se kasnije tokom večeri formiraju plikovi. Ohladite kožu tuširanjem ili vlaž nim peškirom. Kožu posušite tapka njem peškirom i nanesite hidrirajuća sredstva za zarastanje, pantenol, aloe vera, vitamin C, vitamin E i druge anti oksidanse. Ako su se plikovi formirali nemojte im uklanjati površinu, koristite sredstva sa antiseptičnim svojstvima poputVoditecicaplasta.računa da unosite i dovoljno tečnosti kako biste sprečili dehidra taciju i omogućili koži brži oporavak. Ukoliko je neophodno, uzmite pa racetamol ili ibuprofen protiv bola.

Problemi sa kožom na moru i pu tovanjima su česti i mogu da iza zovu neprijatnosti, ali i značajan zdravstveni rizik. Doktorka Svetlana Đurišić iz Dermatološke ordinacije Dermatim iz Beograda savetuje kako da ih efikasno prevaziđete i koja je prva pomoć za najčešće kožne probleme.

Ubod krpelja zahteva njegovo ukla njanje iz kože. Ako ste u mogućnosti, krpelja stavite u bočicu i odnesite u Dr Svetlana Đurišić, spec. dermatology mikrobiološku laboratoriju da se ispita da li je zaražen. Ako to ne možete ura diti, kroz šest nedelja od uboda, uradi te titar antitela na Boreliu Burgdorferi. *** 3. Šta kada vas ožari meduza Meduze se obično nalaze u toplim morima, a zbog klimatskih promena sve su češće i u našim krajevima, na Jadranu i Mediteranu. Ako vas ožari meduza osetićete peckanje, žarenje, svrab pa i bol, uz crvenilo i ponekad plikove. Većina ope kotina od meduza će proći posle naj više nekoliko dana bez komplikacija i uz blagu pigmentaciju koja će se ta kođe kasnije povući. Ukoliko primetite da vas je oža rila meduza, potrebno je isprati mor skom vodom mesto i nežno ukloniti pipke pincetom ukoliko su ostali na koži, a onda umiriti opekotine hlad nomMožeoblogom.senaneti i krema sa antihi staminikom ili područje isprati razbla ženim alkoholnim sirćetom (50:50). Ukoliko se jave alergijske reakci je ili glavobolja, mučnina i nesvestica, odmah se javite lekaru. *** 4. Šta kada se stane na ježa Čest problem na moru su i iglice od ježa. Ukoliko vam se desi da sta nete na njega i završite sa iglicama u nozi bilo bi dobro da posetite derma tologa. U ordinaciji će vam stručno i brzo izvaditi iglice i očistiti rane kako se ne bi zagnojile. Iako će iglice i same ispasti posle nekog vremena, bilo bi bolje da se one što pre uklone kako biste izbegli bolo ve i rizik od infekcije. Pri vađenju je važno koristiti ste rilne igle i pincete kao i sredstsva za dezinfekciju. Dermatolog može prepi sati i antibiotsku mast. (https://dermatim.rs)

Prva pomoć za kožne probleme na moru ZDRAVSTVO 32

*** 2. Ubodi insekata Žaoku ose ili pčele treba polako izvaditi iz kože ako je zaostala. Po željno je koristiti gazu ili ivicu nekog predmeta. Čupanje pincetom ili ceđe nje bi moglo dovesti do oslobađanja veće količine otrova. Oprati vodom i sapunom i naneti malo sirćeta ili sode bikarbone. Ako je mesto uboda oteklo, naneti bilo koji od kortikosteroida. Ako postoji alergijska reakcija na ubod, po javiće se otoci i van mesta uboda. Tada je neophodno potražiti pomoć lekara.

Dr med. dermatovenerologZrnić-Vranješ,Kristina Prekancerozne kožne promjene

Prekanceroze su promjene na koži i sluznicama, kod kojih posto ji potencijal razvijanja prave ma ligne neoplazije, pri čemu u histološkoj strukturi ovih lezija već postoje atipije nukleusa. Cornu cutaneum Kožni rog se definiše kao adheren tna keratotična proliferacija, čija je visina dva puta veća od prečnika baze roga. Manifestuje se hiperkaratoitičnim, kupastim nodusom, bjeličaste ili žuć kaste boje, koji podsjeća na kožni rog. Najčešće se lokalizuje na licu, donjoj usni, nosnicama i ušima starijih oso ba, kao keratotični izraštaj u vidu roga žućkasto-mrke boje, sa eritematoznom i nekad infiltrovanom bazom. Diferencijalno dijagnostički treba mi sliti na spinaliom i keratoakantom. Dijagnoza se uglavnom postavlja na osnovu kliničkog nalaza, uz PH analizu. Hirurška ekscizija je metod izbora u liječenju ovih promjena. Leukoplakia Oboljenje se češće javlja kod muš karaca na oralnoj, analnoj i genitalnoj sluznici (mukozama i semimukozama). Leukoplakija nastaje kao posljedica dejstva hroničnih faktora iritacije slu znice, posebno pušenja, karioznih zuba i lošihJavljaproteza.seu vidu bjeličastih, adheren tnih, sjajnih, i jasno ograničenih plakova na sluznicama. Maligno alteriše u spina liom u 4% slučajeva tokom 20 godina. Diferencijalno dijagnostički treba misliti na oralni lihen planus, mukozne plako ve u II stadijumu sifilisa i kandidijazu. Načini liječenja su: krioterapija, elek trodesikacija, citostatski kremovi, hirur ška ekscizija. Keratosis solaris (Keratosis actinica) Iako se najčešće javlja kod starijih osoba, nastanak aktinične keratoze je u direktnoj vezi sa izlaganjem sunče voj svjetlosti.Keratosis solaris je lokalizovana na fotoeksponiranim regijama: čela, nosa, obraza, ušnih školjki, dorzuma šaka, spo ljašnjih strana podlaktica. Solarna keratoza se manifestuje kao adherentna bjeličasto-žućkasta skvama na eritematozno-mrkoj osnovi U oko 20% slučajeva solarna keratoza, poslije više decenija, uzrok je maligne alteracije u spinocelularniDiferencijalno-dijagnostičkikarcinom. treba misliti na seboroičnu keratozu. Metode liječenja su: elektrodesika cija, krioterapija tečnim azotom, lokalna primjena 5% 5-fluorouracil krema. Keratoacanthoma Keratoakantom je tumorska promje na tipa pseudoepiteliomatozne hiperpla zije porijekla spinoznih ćelija piloseba cealne jedinice. Obično nastaje pod dejstvom ultra violetnog (UV) zračenja, dejstvom hemij skih kancerogena, kod imunosuprimi ranih i genetski predisponiranih osoba. Tri puta se češće javlja kod muškog pola oko 60. godine života. Predilekcio na mjesta su fotoeksponirane regije lica, dorzum šaka i Keratoakantompodlaktice.jekupolasti tumor, promjera do dva centimetra, boje kože ili crvene boje, s keratotičnim čepom u centru. Obično spontano involuira, u pe riodu od dvije godine sa pojavom ožilj ka. Keratoakantom, koji traje duže od tri mjeseca, mora se hirurški ekscidirati u cjelosti i histološki pregledati. Diferencijalno dijagnostički treba mi sliti na spinocelularni karcinom. Liječi se operativno.

ZDRAVSTVO 33

Aktivnosti u zajednici, psihosocijalna podrška Terapijsko jahanje

Pripremile: Dragana Latinović, dipl. socijalni radnik, i Nikolina Krivošija, dipl. psiholog JU Centar za obrazovanje i vaspitanje i rehabilitaciju slušanja i govora Banjaluka

ZDRAVSTVO 34

Konjički klub „Energija života“ iz Banjaluke organizovao je 10. jula 2022. godine Peto prvenstvo Republike Srpske u parakonjaništvu „Banjaluka 2022“. Posljednjih decenija, konji su preuzeli terapijsku ulogu te su kao takvi na leđima ponijeli i učenike Centra za obrazovanje i vaspitanje i rehabilitaciju slušanja i govora Banjaluka do medalja i pehara za osvojena prva mjesta u sve tri takmičarske kategorije. Prvenstvo je održano u Centru za obuku Mi nistarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, koje je ustupilo svu infra strukturu potrebnu za održavanje ove manifestacije. Ovo je bila posljednja planirana aktivnost kojom je završen Projekat Terapijsko jahanje u cilju una pređenja psihomotornog razvoja djece sa smetnjama u razvoju

Javna ustanova “Centar za ob razovanje i vaspitanje i rehabilitaciju slušanja i govora” Banjaluka, u saradnji sa organizacijom “Energija života”, realizuje Projekat pod nazivom „Terapijsko jahanje u ci lju unapređenja psihomotornog razvoja djece sa poteškoćama u razvoju“. Ovaj projekat je podržao Projekat mental nog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg provodi Asocijacija za stanov ništvo i razvoj (Association Institute for Population and Development - IPD), u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva, uz podršku Vlade Švajcarske. Opšti cilj projekta je povećanje so cijalne uključenosti djece sa posebnim potrebama, primjena novih terapijskih metoda u procesu rehabilitacije, una pređenje usluga kao i promocija hi poterapije i terapijskog jahanja kao metode od velikog značaja za (re)ha bilitaciju osoba sa posebnim potreba ma, prvenstveno za djecu i njihov rani rast i razvoj. U ovom projektu je učestvovalo 20-oro djece iz Centra, uzrasta šest do 15 godina, sa oštećenjem sluha, kao i djeca sa određenim razvojnim poteškoćama (Down sindrom, mješo viti specifični poremećaji razvoja i pro žimajući poremećaji razvoja). Učesnici su prošli kroz nekoliko faza: od po četnog teorijskog dijela (upoznavanje sa vrstama i ishranom konja, prirod nim potrebama konja, ponašanjem u štali i sličnog) do naprednijih faza koje su podrazumijevale hipoterapiju i te rapijsko jahanje. Nakon završne faze jedan broj učesnika koji su stekli vje štine za sportsko jahanje su izabrani da se dalje pripremaju za takmičenje na Prvenstvu Republike Srpske u para konjaništvu, a koje je održano 10. jula 2022. godine u Banjaluci. Centar za obrazovanje i vaspita nje i rehabilitacuiju slušanja i govora Banjaluka, pored redovnih tretmana i usluga (slušno-govorne, logopedske i senzorno-integrativne vježbe, vježbe reedukacije psihomotorike i muzičkoritmičkih stimulacija, kao i usluge psi hosocijalne podrške), trudi se da uvede i nove aktivnosti koje će biti od koristi djeci sa smetnjama u razvoju, a jedna od njih je zasigurno i terapijsko jahanje. Iz tog razloga ovaj projekat ima veliki značaj, budući da su zaposleni u Centru uočili brojna poboljšanja i napredak djece, uključene u terapij sko jahanje, i to u različitim sferama psihomotornog razvoja: evidentno je poboljšanje krupne i fine motorike, bo lje držanje tijela, koordinacija pokreta, statička i dinamička ravnoteža, razvoj empatije, socijalnih vještina, bolja ori jentacija u vremenu i prostoru, kao i smanjen broj ispada u ponašanju. Uzimajući u obzir da su svi uče snici prije uključivanja u program te rapijskog jahanja testirani različitim standardizovanim testovima (testovi ličnosti, psihomotornih sposobnosti, In ventar anksioznosti, i drugi), konkretni rezultati projekta terapijskog jahanja biće poznati nakon završetka svih pla niranih aktivnosti i retestiranja uklju čenih korisnika usluga Centra. Tada će biti moguće precizirati za svako dijete zasebno koliki je napredak postignut i u kojoj oblasti psihomotornog razvoja. Napomena: Za objavljivanje fotografija dobijena je saglasnost roditelja.

Parakonjaništvo Banjaluka 2022.

. ZDRAVSTVO 35

ZDRAVSTVO 36

Tjelesni dismorfični poremećaj se definiše kao preokupacija jed nim ili više uočenih nedostataka u fizičkom izgledu koji nisu primjetni ili izgledaju neznatno drugim ljudima (American Psychiatric Association, 2013). Osobe sa tjelesnom dismorfijom često obraćaju pažnju na svoj fizički izgled te u poseban fokus stavljaju onaj dio tijela koji percipiraju kao nesavršenost ili nedostatak. Zbog svega navedenog, u stanju su da razviju različita pona šanja i rituale kojima nastoje da uma nje, zamaskiraju ili „poprave“ nedosta tak poput: provođenja po nekoliko sati ispred ogledala, pokušaja da šminkom ili odjećom izvrše korekciju, traženje sigurnosti od drugih osoba te odlaže nje na kozmetičke i hirurške tretmane. Ova zaokupljenost značajno ih ometa na način da im remeti socijalno i/ili radno funkcionisanje, dovodeći do generalno sniženog psihološkog blagostanja. Ove osobe su u stanju da sebe opisuju na različite načine, mahom koristeći pri djeve koji sadrže ideje neprivlačnosti i defektnosti. Ono što je karakteristično jeste da i ako neki fizički nedostatak postoji, on je uočljiv ali obično ne do te mjere da bi ometao svakodnevnu konverzaciju. Preokupacije koje osoba ima mogu da uključe bilo koji dio tije la, a obično obuhvataju lice i glavu sa fokusom na nos, kosu i kožu lica. Nije rijetkost da ove osobe bivaju značajno anksiozne, pogotovo ukoliko razmišljaju na način da će ih drugi osuđivati, ogo varati ili vrijeđati zbog njihovog izgleda što može dovesti i do raznih vidova so cijalnog povlačenja, izolacije i depresiv nih epizoda. Kod pojedinaca je moguće i javljanje suicidalnih ideacija kao i po kušaja suicida (Phillips i Menard, 2006). Kliničke smjernice za rad sa osoba ma kod kojih postoji tjelesna dismorfija, a koje preporučuje engleski Institut za zdravlje i izvrsnu njegu uključuju ko gnitivno-bihejvioralnu terapiju (KBT) i psihofarmakoterapiju (NICE, 2005). KBT prosječno obuhvata 22 seanse i počinje sa tri uvodne tokom kojih se provode psihoedukacija, ispitivanje motivacije, formulacija slučaja i postavljanje tre tmanskih ciljeva (Wilhem, Philips i Ste ketee, 2013 Kognitivno-bihejvioralna).

Pripremio: Aleksandar Golubović, master psihologije i kognitivno-bihejvioralni terapeut pod supervizijom, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja, Derventa

terapija kao tretmanski pristup polazi od sta novišta da naše emocije i ponašanja nisu uzrokovani samom situacijom već načinom kako interpretiramo tu situ aciju. Konkretno, osobe sa tjelesnom dismorfijom nisu uznemirene samim fizičkim nedostatkom, već razmišlja njem koje imaju o njemu. Na primjer, osoba čija tjelesna dismorfija obuhvata estetski nesavršen nos, svaki put kada se pogleda u ogledalo opaža svoj nos, tumačeći ga kao ogromnu fizičku ma nu, kada počinje da doživljava različite automatske misli i odmažuće zahtjeve prema sebi poput: „Drugi će odmah ovo da primijete“, „Sigurno će me komen tarisati“, „Ja se moram svima svidjeti kako bih bio/bila srećan/srećna, a zbog nosa to ne mogu“, i slično. Za razliku od njih, osobe bez ovog problema će svoj percipirani nedostatak opažati na realističniji i objektivniji način kao, na primjer: „Da, moj nos jeste nesavršen, ali i kao takav me ne sprečava da ži vim život koji želim“. Nadalje, dolazi do formiranja kognitivnih distorzija i ne utemeljenih pretpostavki poput: „Ako moj fizički izgled nije savršen, neću se svidjeti drugim ljudima i zbog toga sam bezvrijedan/bezvrijedna“. U ovom slučaju, osoba smatra da je neophodno da bude fizički „savršena“ kako bi se svidjela drugim ljudima i imala osjećaj prihvaćenosti te formira generalnu eva luaciju svoje ličnosti poput bezvrijedno sti. KBT se prvo fokusira na pronalazak okidača nakon kojih dolazi do javljanja ovih odmažućih misli. Okidač može biti svaka situacija u kojoj osoba postane svjesna onog dijela (ili dijelova) tijela kojim nije zadovoljna, poput situacije u kojoj se pogleda u ogledalo ili primijeti kod drugih dio tijela koji kod sebe sma tra neprivlačnim. Terapeut pomaže oso bi da postane svjesna odmažućih misli koje je uvode u odmažuća ponašanja i emotivna stanja. Nakon toga, osobi se daje nova perspektiva da nefunkcional ne misli koje ima o svom izgledu ospori i uvidi njihovu nelogičnost poput toga da savršen fizički izgled nije neopho dan uslov življenja ispunjenog života, a na kraju formira pomažuća razmišlja nja koja su ujedno realnija. Racional na i fleksibilna razmišljanja će joj po moći da dostigne cilj koji je postavljen na početku terapijskog procesa, poput smanjenog anksioznog ili depresivnog reagovanja, uključivanja u aktivnosti ko je su dugo bile izbjegavane i dovodile do utiska skučenosti i zaglavljenosti u životu. U ovom dijelu terapeut koristi tehnike poput „sokratovskog dijaloga“, smanjenja generalne evaluacije ličnosti, prednosti i mana za zadržavanje odre đene misli, vježbi koje uključuju punu svjesnost (eng. mindfulness), objektiv nog posmatranja pred ogledalom bez osuđivačkog monologa prilikom kojeg se nesavršenost opisuje na objektivan način. Istovremeno, terapeut zajedno sa osobom pravi hijerarhiju sistemskog izlaganja situacijama koje je osoba to kom svog života izbjegavala zbog per cipirane nesavršenosti iako je imala za tim želju, poput oblačenja posebnih odjevnih kombinacija, odlazaka na javna kupališta, izbjegavanje intimnih odnosa, i slično. Slična lista se pravi kako bi se osoba podsticala na smanjenje rituala i sigurnosnih ponašanja, a koji su joj pri je pričinjavali tek kratkotrajno olakšanje poput učestale provjere odraza u ogle dalu, stavljanja šminke na percipiranu nesavršenost, kozmetičkih procedura, i drugog. Tretman se završava kada Terapijski dismorfijeterapijaKognitivno-bihejvioralnapristupikodtjelesne

Obsessive-compulsive disorder and body dysmorphic disorder: treatment (NICE Clinical guideline CG31). https://www.nice.org.

se terapeut i osoba koja se javila sa problemom slože da su terapijski ci ljevi ispunjeni te kada je preokupacija fizičkim izgledom smanjena do te mjere da osoba može da živi onako kako želi, prihvatajući svoj izgled, bez potrebe da bilo šta mijenja ili eliminiše.

Phillips,uk/guidance/cg31K.A.,&Menard, W. (2006). Suicidality in Body Dysmorphic Disorder: A Prospective Study. Ame rican Journal of Psychiatry, 163 (7), 1280–1282. doi:10.1176/ajp.2006.163.7.1280 Wilhem, S., Philips, K. A., & Steketee, G. (2013). Co gnitive-Behavioral Therapy for Body Dysmor phic Disorder: A Treatment Manual. The Gu ilford Press Aktivnosti

AnksioznostCMZ i depresija djece i adolescenata

Pripremila: Belma Šljivo, magistar zdravstvene njege i menadžmenta JU Dom zdravlja Zenica - Centar za mentalno zdravlje ZDRAVSTVO 37

Urazvoju djece i adolescenata oče kivana je pojava psiholoških po teškoća i promjenljivosti ponaša nja. Kako bi se poteškoće s kojima se djeca i adolescenti susreću što bolje ra zumjele, neophodno je da se simptomi i psihičke tegobe u djetinjstvu i adoles cenciji proučavaju u kontekstu razvojnih procesa. Proces liječenja za ovu ranji vu kategoriju omogućen je u Timu za dječju i adolescentsku psihijatriju, koji je dio Centra za mentalnu rehabilitaciju Doma zdravlja Zenica. Shodno tome, anksiozni i depresiv ni simptomi mogu biti dio uobičajenog razvoja svakog djeteta i ukoliko išče znu s dobi i posljednično ne dovedu do disfunkcionalnog ponašanja djeteta, ne posmatraju se kao psihopatološki fenómen. Obično se anksioznost jav lja u ranom djetinjstvu i smanjuje to kom školske dobi. Osim što je jedan od najčešćih oblika dječje psihopatologije, anksioznost je povezana sa značajnim oštećenjima u kasnijim akademskim i društvenim dostignućima. Anksiozni poremećaji dijagnosticiraju se u onim slučajevima kada simptomi anksiozno sti nisu primjereni dobi djeteta, kada postanu toliko intenzivni da uzrokuju značajnu uznemirenost i zabrinutost te kada ometaju djetetovo svakodnev no funkcionisanje. Anksioznost je kom pleksan i neugodan osjećaj tjeskobe i bojazni koji je, poput straha, redovno praćen aktiviranjem autonomnog ner vnogŽivotnisistema.period pojave depresije po miče se prema mlađoj dobi te se jav lja u širokom rasponu simptoma (od blagih raspoloženja tuge do teških po remećaja). Češće se simptomi javljaju kao reakcija na neki stresni događaj, ali se mogu javiti i bez vanjskog povoda. Kod predškolske djece karakteristično za depresiju je tužan izgled lica uz od sutnost smijeha, plačljivost, iritabilnost, zaostajanje u rastu i razvoju te manjka vo uključivanje u igru i aktivnosti. Djeca školske dobi zbog boljih verbalnih spo sobnosti navode loše raspoloženje, teš koće koncentracije, lošu učinkovitost u školi, iritabilnost te česte tjelesne simp tome poput glavobolje i abdominalnih tegoba. Adolescenti često imaju smetnje ponašanja i asocijalno ponašanje, zlo upotrebu psihoaktivnih supstanci, pro miskuitetni su te slabije brinu o ličnoj higijeni. Odnosi u porodicama često su praćeni konfliktima, maltretiranjem, od bacivanjem, problemima u komunikaciji i manjkom emocionalne potpore. Istraživanja pokazuju da simptomi u dječjoj dobi se javljaju podjednako i kod dječaka i kod djevojčica, a u ado lescenciji su dva puta zastupljeniji kod djevojčica.Centar za mentalnu rehabilitaci ju Zenica obavio je široko istraživanje usmjereno ka ispitivanju pojavnosti anksioznosti i depresije među djecom i adolescentima koji potražuju usluge zaštite mentalnog zdravlja u Timu za djecu i adolescente. Od ukupnog uzor ka za istraživanje (500 ispitanika) bilo je 53% muškog i 47% ženskog spola. Postoji blag porast broja ispitanika koji pohađaju osnovnu u odnosu na one koji su u srednjoj školi. Prema rezultatima istraživanja u vezi prisutnosti i brač nog statusa roditelja, ispitanici iz brač ne zajednice su najzastupljeniji (70%), iz razvedene bračne zajednice ih je bi lo 22%, dok je neznatan broj (8%) bio iz porodica sa drugim statusom (bez jednog roditelja, bez oba roditelja ili iz vanbračne zajednice). S obzirom da je najveći broj ispitanika čiji su roditelji u bračnoj zajednici može se postavi ti pitanje da li su te bračne zajednice zdrave i funkcionalne i da li takve brač ne zajednice doprinose razvoju bolesti. Najveći broj djece i adolescenata pre ferira neredovnu i nepravilnu ishranu, što ih stavlja u rizičnu skupinu za ka sniji razvoj hroničnih nezaraznih obolje nja. Djeca i adolescenti najviše vreme na provode koristeći društvene mreže i gledajući televizijski program. Ovo je važan podatak, na osnovu kojeg se za ključuje da je uticaj društvenih mreža i medija jako velik na djecu i adolescen te. Kod 53 ispitanika od ukupnog broja kod kojih je dijagnostikovan anksiozni ili depresivni poremećaj javila su se udružena oboljenja a najdominantni je su glavobolje, hipertireoza, astma i diabetes mellitus. U tretmanu djece i adolescenata sa anksioznim i depresiv nim poremećajem, psihološki i psihote rapijski tretman ima 56% ispitanika, a kombinirani psihološko-psihoterapijski i psihofarmakološki tretman zastupljen je kod 44% Ponovnoispitanika.pojavljivanje psihopatolo gije pokazalo se vrlo visokim, posebno za anksiozni i depresivni poremećaj. Brojna istraživanja pokazuju da je po java depresije u dječjoj i adolescentskoj dobi značajan prediktor pojave/povratka depresivnog poremećaja u odrasloj do bi. Sa 264 miliona ljudi u svijetu koji žive sa anksioznim ili depresivnim poreme ćajima, jasno je da je podizanje svijesti o ovim poremećajima, kao i njihovo ra zumijevanje i liječenje u dječjem i ado lescentskom periodu od velike važnosti za javno zdravlje na globalnom nivou. Literatura: American Psychiatric Association. (2013). Diagno stic and statistical manual of mental disor ders (5th ed.). Nationalbooks.97808904255960https://doi.org/10.1176/appi.InstituteforHealthandCareExcellence.(2005).

Pruži mi ruku, budi mi prijatelj

Autori: Miholjka Janković, predsjednica Udruženja za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONATA, Anica Ramić, predsjednica UG”Stop mobbing” Trebinje

Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONATA Trebinje i partnerska organizacija „Stop mob bing” Trebinje godinama ukazuju na probleme lica sa duševnim patnjama i interes, odnosno obavezu društva da se aktivno uključi u njihovu zaštitu. Zajedničkim projektom “Pruži mi ruku, budi mi prijatelj“ želi se promo visati socijalna uključenost i unaprijediti kvalitet života osoba s mentalnim ošte ćenjima na regiji istočne Hercegovine. Edukacijom lica sa psihičkim bolesti ma i njihovih porodica pomažemo da se bore sa utemeljenim predrasudama koje omalovažavaju njihove vrijednosti i ulaganja u njihovu socijalnu rehabilita ciju. Provođenje Projekta predstavlja dio Programa malih grantova za organiza cije civilnog društva u okviru projekta EMPOWER – Osnaživanje organizacija civilnog društva za socijalno uključiva nje osoba s invaliditetom. Projekt EMPOWER provodi Caritas Bosne i Hercegovine, zajedno sa partne rima Udrugom roditelja i djece s poseb nim potrebama „Vedri osmijeh“ iz Mo stara, Udruženjem za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji TK „Fenix“ iz Tuzle, Udrugom ProReha iz Sarajeva i Savezom slijepih Republike Srpske, uz financijsku potporu Europske unije, CatholicRelief Services, Ministarstva za rad, socijalnu politiku, raseljena lica i izbjeglice Kantona Sarajevo i Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske. Posljednjih decenija ključna riječ ko ja se uporno ponavlja uz liječenje osoba s duševnim smetnjama je deinstituciona lizacija. Ona označava postupni prijelaz pacijenata iz institucija u zajednicu (porodicu ili posebne stam bene zajednice za zajedničko stanova nje više osoba), uz osiguranu adekvatnu zaštitu kako bi funkcionirali u društvu. Naime, odavno se uvidjelo da se u psi hijatrijskim bolnicama, posebno ako je riječ o prisilnim hospitalizacijama, ne po stižu očekivani rezultati te da su u njima psihijatrijski pacijenti izloženi različitim oblicima ugrožavanja njihovih temeljnih ljudskih prava. Lica sa duševnim patnja ma su grupacija za koju se sa pravom može reći da su po prirodi svoje bolesti i odnosa društva prema njima, kao i dru gih ljudi, jedna od najmarginalizovanijih i socijalno isključenih grupa. Nakon što obole, ova lica i njihove porodice, osim sa bolešću, bore se i sa utemeljenim pre drasudama koje omalovažavaju njihove vrijednosti i ulaganja u njihovu socijal nu rehabilitaciju. Nedostatak resursa u zdravstvenom i socijalnom sistemu, ali i nedostatak politika za poštovanje ljud skih prava i vrijednosti, dovodi do pro padanja ovih lica, odnosno mirenja sa opštim načelima diskriminacije, davno određene prema ovim ljudima. Naša brojna istraživanja stavova društva o osobama sa psihičkim pore mećajima na regiji istočne Hercegovine potvrdila su raširenost negativnih stavo va prema psihičkim poremećajima. Sti gma negativno djeluje na sve aspekte života oboljelih od neke psihičke bolesti i to na individualnom nivou dovodi do sniženog samopouzdanja, a na društve nom do socijalne izolacije i isključivanja. Govori se o začaranom krugu stigme, o lancu povezanih posljedica na nivou o sobe, porodice, službi liječenja i društva u cjelini, a promjena samo jednog dijela lanca začaranog kruga može dovesti do promjene i u drugim dijelovima. Osobe niskog samopouzdanja na sebe gledaju kao na „robu s greškom“, a to je razmišljanje uvjetovano i sniže nim samopouzdanjem, prisutnim prije pojave bolesti. Kombinacija sniženog samopouzdanja prije bolesti i samo pouzdanja oštećenog stigmom može samo pogoršati već postojeće psihič ke probleme. Svrha inkluzije osoba s mentalnim poremećajem jeste uživanje mogućnosti korištenja ili pravo na mo gućnost korištenja socijalnih, kulturnih i ekonomskih blagodati cijelog društva. Značajan broj ovih ljudi završava u azilima, a i bez toga biva socijalno isključen. Zakon o zaštiti osoba s du ševnim smetnjama propisuje osnovna načela, način organiziranja i sprovođe nja zaštite te pretpostavke za primjenu mjera i postupanje prema osobama s mentalnim poremećajima. U skladu s ovim zakonom, zaštita i unapređivanje zdravlja osoba s duševnim smetnjama ostvaruje se omogućavanjem odgova rajuće dijagnostičke obrade i liječenja; naučnim istraživanjima na području za štite i unapređivanja zdravlja osoba s duševnim smetnjama i njihovom zašti tom od ljekarskih ili naučnih istraživa nja bez njihova pristanka ili pristanka njihovih zastupnika; uključivanjem oso ba s duševnim smetnjama u obrazovne programe koji se provode u ustanovi za

Anica Ramić i Miholjka Janković su edukatori za mentalno zdravlje u BiH. Obuku iz oblasti mentalnog zdravlja su završile tokom petogodiš nje edukacije koju su organizovali Mi nistarstvo zdravlja RS i FBH, a super vizori i predavači bili su sa Karolinskog instituta,Švedska.

ZDRAVSTVO 38

psihijatrijskih

Pristanak za objavu fotografija su dale osobe na fotografijama.

ZDRAVSTVO 39

mentalno zdravlje ili nekoj drugoj ustanovi u kojoj su one smještene; oporavak osoba s duševnim smetnjama njihovim uključivanjem u porodičnu, radnu i društvenu sredinu. Predsjednica Udruženja “Sonata” Miholjka Janković kazala je da ovo udruženje preko 20 godina vodi brigu o ljudima sa problemima mentalnog zdravlja, a koji su nakon hospitalizacije i otpuštanja iz psihijatrijskih ustanova uglavnom prepušteni sami sebi. „Radimo na koordinisanju brige o tim pacijentima, ali i svima kojima je potrebna duša i mir u duši, bavimo se isključivo psihoterapijom, kroz komunikaciju i radnu okupaciju, ali i izlete i druženja sa drugim organizacijama i udruženjima“, istakla je Jankovićeva, dodajući da udruženje danas broji 85 članova, među kojima su mnogi uspješni i u različitim oblastima kreativnog izražavanja. Anica Ramić, predsjednica UG „Stop mobbing“, partner na projektu istakla je da je briga o mentalnom zdravlju obaveza šire društvene zajednice, dodajući da je u tom smislu Gradska uprava prepoznala i visoko cijeni ulogu Udruženja „Sonata“, koje obavlja duboko human posao i zbog čega će nastojati da udruženju uvijek bude na usluzi. Za ove ljude rad je odlična terapija. Intenzivno radimo na edukaciji članova, a psihotetrapija koju u Udruženju vodi stručno lice, čini se da je danas potrebno svima. “Svi lako možemo reći da nas boli ruka, noga, zub, ali teško je reći boli me duša i to je jako teško otkriti, a psihoterapeut to može otkriti svojim radom. Zato svakom ko ima bilo kakve psihičke smetnje bih preporučila da dođe u UG ‘Sonata’” - navela je Ramićeva i dodala da se u prostorijama “Sonate” organizuju radionice šivenja, pletenja, heklanja, dekupaž radionice, ali da organizuju i literarnu I likovnu sekciju.Program rada kreativnih radionica kreira se na osnovu prethodnog poznavanja korisnika, njihovih sposobnosti i interesa, ranije naučenih vještina i radnih navika. U samom radu potiče se što veća samostalnost korisnika. Zadatak voditelja radionice je poučavanje i podrška korisnika u tehničkom dijelu rada, dok korisnik svoju kreativnost izražava u samom proizvodu.U kreativnoj radionici korisnicima se pružaju mogućnosti kreativnog izražavanja kroz razne tehnike stvaranja: keramika (ručno oblikovanje, skulptura, rad na lončarskom kolu, oslikavanje keramikom, rad s kalupima), oslikavanje stakla, oslikavanje svile i platna, šivenje, tkanje, oblikovanje papira, vez, pletenje/kačkanje, izrada tapiserija, marama i sl. Svakom korisniku pruža se mogućnost odabira sadržaja koji ga zanima kao i mogućnost samostalnog rada. Sve tehnike, alat, pribor i potrošni materijal, nalaze se na raspolaganju korisnicima kako bi mogli stvarati i prilagođavati rad svojim sposobnostima te ujedno stvoriti osjećaj pripadnosti i vlasništva radioničkog prostora i Promocijommaterijala.socijalne inkluzije sprečava se dalja pasivizacija osobe s mentalnim poremećajima, može se građanstvu pokazati potencijal i svi talenti takvih osoba da korisnici usluga mentalnog zdravlja mogu biti odgovorni, imati empatiju i da mogu pomoći sebi i drugima. Kroz promociju socijalne inkluzije treba upoznati korisnike i članove njihovih porodica sa svim njihovim građanskim pravima, koja su regulisana međunarodnim dokumentima i domaćim zakonima. Udruženje za uzajamnu pomoć u duševnoj nevolji SONOTA Trebinje okuplja psihijatrijske, duševne bolesnike, stručno osoblje koje je u direktnoj saradnji sa bolesnicima, kao i druge zainteresovane osobe i institucije, humanitarne organizacije, radi njihovog organizovanja na rješavanju i prevazilaženju problema. UG “Stop mobbing” je nevladino, neprofitno, nestranačko udruženje građana, koje se kroz partnerstvo sa vlastima, institucijama, neprofitnim sektorom putem promocije i edukacije zalaže za razumijevanje i poštivanje ljudskih prava, navedenih u Opštoj deklaraciji o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, Evropskoj deklaraciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, drugim međunarodnim deklaracijama i konvencijama te Ustavu Bosne i Hercegovine.

(u narodu po znata više kao impotencija) je poreme ćaj kada muškarac ne može postići ili održati erekciju do završetka seksualne aktivnosti, a koji se ponavlja u dužem vremenskom periodu (npr. tokom po sljednjih šest mjeseci).

Okidač: Praktično rečeno, erektilna disfunkcija može biti posljedica nekih bolesti ili faktora poput uvećanja pro state, dijabetesa melitusa, hipertenzije, kardioloških bolesti, gojaznosti, smanje ne fizičke aktivnosti i drugih. Medicinski posmatrajući, muško seksualno uzbu đenje predstavlja složen proces koji uk ljučuje centralni nervni sistem (mozak, nerve), hormone, emocije, mišiće i krv ne sudove i zato su psihološki problemi poput stresa, umora ili uznemirenosti česti uzroci ovog poremećaja, pogoto vo kod muškaraca mlađe životne dobi. Nije rijetko da je kombinacija fizič kih i psihičkih faktora upravo okidač za nastanak ovog problema. Erektilna disfunkcija značajno utiče na kvalitet života pojedinca i partnera te treba pronaći način da se ovaj problem prevaziđe. Statistike kažu da kod veći ne muškaraca ona nastaje kao rezultat nezdravog načina života, pa je promje na životnih navika od velike važnosti. Prestanak pušenja, umjereno konzu miranje alkohola, izbalansirana ishrana bogata antioksidansima te oslobađanje od stresa (sport, muzika i sl.) jesu ade kvatni savjeti koji bi trebalo da postanu način života. „Dr Google“: Danas, kada je veliki broj informacija dostupan na internetu, a traženje zdravstvenih savjeta preko „ dr Googla“ nikada popularnije i sami muškarci na ovaj način često traže rje šenje i savjete za impotenciju te pose žu za neprovjerenim terapijama i tako se izlažu dodatnom riziku po zdravlje. Jedino ispravno rješenje jeste otvoren razgovor sa zdravstvenim radnikom, lje karom ili farmaceutom koji će dati pra vi savjet i ponuditi adekvatno rješenje, jer uzrok impotencije može biti različit i svakoj osobi treba da se pristupi in dividualno.Bitnoje apelovati da se ovaj pro blem ne može liječiti preko interneta jer posljedice takvog liječenja mogu izazva ti kontraefekat. Posebno treba naglasiti da se lijekovi za erektilnu disfunkciju ne smiju kupovati preko interneta, jer nisu registrovani, a samim time ni kontroli sani. Potrebno je voditi računa i kod ku povine dodataka ishrani preko interneta, jer i oni moraju proći određene kontrole.

Iako erektilna disfunkcija sve češće pogađa i muškarce mlađeg životnog doba, priča o njoj se uvijek gura pod tepih i predstavlja problem koji se poku šava riješiti samo privatno, u četiri zida, bez traženja stručne pomoći. Uvriježeno je mišljenje da je erektil na disfunkcija posljedica samo starenja. I jeste, tačno je da se učestalost ovog stanja povećava s godinama, ali sve je češća pojava da od nje pati i mlađa populacija muškaraca, čak već od 30. godineErektilnaživota.disfunkcija

Tretman: Ukoliko je, ipak, potreban medikamentozni tretman, potražite po moć ljekara, obratite se svom farma ceutu. Na tržištu postoje registrovani i kontrolisani lijekovi za tretman erektil ne disfunkcije, koji su dostupni samo u apotekama i može vam ih propisati vaš ljekar. Jedini odobreni lijekovi za tretman erektilne disfunkcije su lijeko vi poput tadalafila, sildenafila, varede nafila. Istog su mehanizma djelovanja, ali između njih postoje razlike u smi slu dužine djelovanja i potentnosti (npr. tadalafil ima najduže djelovanje), zatim interakcija sa hranom i lijekovima (hra na može da smanji djelotvornost silde nafila) i druge važne informacije koje se tiču njihove bezjednosti i primjene. Oni ne utiču na libido, oni samo po boljšavaju erektilnu funkciju i za nji hovo djelovanje je potrebna seksulna stimulacija. Ne smiju ih koristiti osobe koje su skoro preležale srčani infarkt ili imaju teška kardiološka oboljenja. Sve su ovo informacije koje treba da vam pruži vaš ljekar ili farmaceut. Ne treba se stiditi tražiti pomoć od stručnjaka jer pomoć postoji, samo je treba tražiti na pravomErektilnamjestu.disfunkcija može biti i predznak za neka druga ozbiljnija obo ljenja čijim ranim otkrivanjem se mogu spriječiti dalje posljedice, što je još je dan razlog zbog kojeg treba da se ja vite urologu ako se prvi put suočavate sa problemom impotencije. Ponekad su najveće prepreke u gla vama ljudi i zato je važno ne gurati pro bleme pod tepih i ne praviti tabu teme o zdravlju. Na kraju, poruka je jednostvna, ukoliko se prepoznaju simptomi erek tilne difunkcije obratite se urologu, koji će uraditi potrebne pretrage i odrediti adekvatnu terapiju kako biste prevazišli ovaj problem i poboljšali kvalitet života.

Iz tog razloga je važno da se svi pre parati za erektilnu disfunkciju nabav ljaju u apotekama, gdje će farmaceuti pružiti sve potrebne informacije, uklju čujući i mjere opreza, kontraindikacije, način korištenja, doziranje, i tako dalje, a u slučaju ozbiljnog problema uputiti osobu ljekaru. Erektilnu disfunkciju mo gu uzrokovati i lijekovi koji se koriste za liječenje nekih drugih oboljenja i o ovome treba otvoreno pričati sa svojim ljekarom ili farmaceutom. Iako većina studija nije pokazala značajniju djelotvornost biljnih prepara ta u tretmanu impotencije, postoji odre đeni broj namirnica, poznatijih kao afro dizijaci, koje mogu povećati seksualnu želju ili uticati na bolje opšte stanje organizma, pa samim tim i seksualni odnos. Namirnice za koje se smatra da su afrodizijaci jesu: čokolada, crno vi no, ljute paprike, orasi, đumbir i slično.

Otvoreno o erektilnoj disfunkciji Problem disfunkcijeerektilnejesve češći Piše: dr Krivokuća,Vladimirurolog

ZDRAVSTVO 40

1. Šta je to „Sigurna profesija“ i koja pokrića rizika ono nudi? „Sigurna profesija“ je proizvod koji je namijenjen ne samo zdrav stvenim radnicima koji su u rad nom odnosu ili obavljaju samostal nu djelatnost, nego i zdravstvenim ustanovama, koje žele obezbijediti zaštitu za svoje uposlenike i obezbi jediti kontinuitet poslovanja firme. Proizvod je posebno koristan u ne izvjesnim vremenima jer pruža osi guranje profesionalne odgovorno sti i pravne zaštite u slučajevima, na primjer, pokretanja postupka zbog profesionalne pogreške doktora ili zdravstvenog osoblja koji mogu re zultirati velikim finansijskim gubici ma. Osigurati se mogu doktori me dicine, doktori stomatologije, me dicinsko osoblje, farmaceuti i pri padnici drugih srodnih zanimanja.

Zdravstvena struka je oduvi jek bila, a posebno u zadnjih nekoliko godina, izložena ni zu neugodnih situacija povezanih s profesionalnim rizicima. Odgovor nost medicinskog osoblja je veli ka, a mogućnost zaštite od poten cijalnih rizika do sada je bila skoro pa nemoguća. U slučaju pogreške tokom obavljanja poslovne djelat nosti ljekari su prepušteni da sa mostalno angažuju pravnu pomoć i brane svoj profesionalni status. Sam pravni proces može trajati i godinama i može ozbiljno ugroziti poslovni, privatni i finansijski sta tus ljekara. Prateći trendove iz zemalja u okruženju, UNIQA je, kao je dan od lidera na području zaštite medicinske struke, prva na tržište Bosne i Hercegovine uvela jedin stven model pomoći zdravstvenim radnicima da zaštite svoje intere se, koji uključuje specijalizirana osiguranja profesionalnih rizika uz individualnu procjenu profe sionalnih rizika. U razgovoru sa Senadom Olević, direktoricom UNIQA Osiguranja u BiH, doznali smo sve o programu „Sigurna profesija“ , o važnosti za štite zdravstvenih radnika od profe sionalne pogreške i dobili odgovore na najčešća pitanja i dileme ljeka ra o profesionalnoj odgovornosti.

• Građanska parnica putem koje pacijent (ili član porodice) po tražuje finansijsku naknadu za posljedice predmetne pogreške ili propusta ljekara

• Krivični (kazneni) postupak ako je kao posljedica pogreške ili propusta nastala šteta po tijelo ili život pacijenta. Oba postupka su, čak i ako pre suda bude u korist ljekara, dugo trajna i vrlo skupa, te potencijalno mogu rezultirati visokim iznosima odšteta, novčanim kaznama ili ka znomLjekarzatvora.odgovara kao individua, cjelokupnom svojom imovinom i nema garantovanu zaštitu sistema kao što ih se često uvjerava. Stoga se preporučuje da i jedan i drugi aspekt moraju biti adekvatno za štićeni kroz obje polise: osigura nje odgovornosti i osiguranje prav ne zaštite. 3. Da li je polisa opće odgovor nosti ustanove u kojoj je lje kar zaposlen dovoljna zaštita? Ljekari često žive u zabludi ka ko će ih, u slučaju pogreške ili ne namjernog propusta, zaštititi usta nova ili neki imaginarni „sistem“ (država, struka i slično…). Vrlo če sto je to pogrešno uvjerenje zasno vano na činjenici kako ustanove, odnosno poslodavci ljekara imaju ugovorene polise opće odgovorno sti pa su analogno tome i ljekari u određenom pokriću. Međutim, po lisa opšte odgovornosti ustanove ne pokriva slučajeve koji proizlaze iz djelatnosti ljekara. Te polise u pravilu pokrivaju slučajeve u ko jima postoji odgovornost prema trećim licima, a za koje odgovara

postupka eventualno proizlazi. Da kle, u slučaju sumnje na pogrešku ili propust ljekara, obično se pokreću dva postupka:

Zašto je potrebna zaštita zdravstvenih radnika od profesionalne pogreške?

2. Zašto se odgovornost ljekara mora provoditi kroz dvije od vojene polise osiguranja? Punu zaštitu od profesionalnih rizika u smislu ljekarske odgovorno sti, ljekar može ostvariti samo ako ima ugovorenu polisu osiguranja profesionalne odgovornosti i osigu ranja pravne zaštite. Osiguranjem profesionalne odgovornosti pokri vaju se troškovi postupaka i odšte ta pacijentima ili članovima njiho vih porodica nakon pokretanja gra đanske parnice. Osiguranje pravne zaštite služi za pokrivanje troškova kaznenog/krivičnog postupka, od nosno plaćanje kazne koja iz takvog

ZDRAVSTVO 42

8. U Bosni u Hercegovini su parnice protiv ljekara tako rijetke da prosto nema potrebe za osi guravanjem profesionalne od govornosti. Koliko je do sada ljekara uopće osuđeno za po grešku ili previd? Općenito postoji percepcija ka ko nema mnogo pravnih postupa ka protiv ljekara. Istina je, naža lost, bitno drugačija. Postoji cijeli niz pravnih postupaka protiv lje kara, ali se o njima u javnosti malo zna. Jedan od razloga takvom sta nju je veliki broj vansudskih nagod bi, a kojima je jedna od odredbi da niti jedna strana ne smije iznositi u javnost detalje postupka. S poveća njem broja pacijenata iz dijaspore koji često koriste zdravstvene us luge na teritoriji BiH, broj tužbi će se eksponencijalno povećavati jer ti pacijenti su jako dobro upoznati s postupkom tužbe protiv ljekara u zemljama u kojima žive. Uosta lom, nije li dovoljan dokaz ozbilj nosti situacije i Zakonom propisano obavezno osiguranje odgovornosti ljekara, kako u zemljama Evropske unije, tako i u ostalim zemljama u našem okruženju.

sama ustanova kao pravna osoba. Primjeri takvih slučajeva su, reci mo, pad snijega s krova ustanove na osobu koja ulazi u zgradu ili šte ta koja nastane zbog neispravnih instalacija na nekom uređaju. Za finansijske štete, ozljede ili smrt pacijenta koji se dogode za vrije me dijagnostičkog ili terapijskog postupka uključivo i propuste i pre vide, isključivo odgovara ljekar (in dividualno ili po zapovjednoj odgo vornosti) te zbog toga mora imati vlastitu polisu osiguranja profesi onalne odgovornosti.

4. Ko preuzima zastupanje inte resa ljekara ako se protiv njih pokrene tužba? Osiguravaču je u interesu da se postupak protiv osiguranika što pri je prekine, odnosno da se utvrdi njegova nevinost. Zato će poduzeti sve moguće korake i resurse koji su mu na raspolaganju kako bi obra nio osiguranika i smanjio svoju fi nansijsku izloženost. To znači da će angažirati i finansirati najbolje do stupne pravne stručnjake koji će stati u obranu osiguranika. Narav no, ako osiguranik želi angažirati nekog svog advokata, osiguranje će mu to dopustiti bez postavlja nja svojih uvjeta.

7. Šta ukoliko ljekar doživi nezgo du u inostranstvu, a ima ugovorenu polisu osiguranja od nesretnog slučaja za ljekare. Ima li pravo na pokriće? UNIQA osiguranje od nesretnog slučaja jako dobro razlikuje ljekare od ostatka populacije. Naime, kod ljekara radna nesposobnost nastu pa kod puno nižih stepeni invalidi teta nego kod drugih zanimanja. Primjerice, ako se ljekaru – speci jalisti hirurgije ili doktoru stomato logu dogodi da ostane bez kažiprsta ili palca na ruci, osiguranje od ne sretnog slučaja za ostala fizička lica to tretira kao 5%-tnu invalidnost. Osiguranje od nesretnog slučaja za ljekare to tretira kao 100%-tnu rad nu nesposobnost i isplaćuje punu osiguranu svotu. Obzirom da se osi guranja profesionalnih rizika uglav nom ugovaraju u paketu, u ovom slučaju bi osiguranik odštetu dobio i iz osiguranja finansijskog gubitka i to za svaki dan koji zbog nezgode nije mogao raditi.

ZDRAVSTVO 43

5. Šta ako je grešku napravio ko lega iz medicinskog tima? Vrlo često se pravni postupci pokreću protiv više ljekara istovre meno, najčešće protiv cijelog tima, smjene ili hijerarhijske linije. Tek se kroz te postupke zapravo utvrđuje stvarna odgovornost pojedinca, pri čemu su pravnim radnjama izlože ni i ljekari koji s profesionalnom pogreškom ili propustom nemaju nikakve veze. Osiguranjem odgo vornosti i pravne zaštite ljekari su zaštićeni u takvim slučajevima bu dući da osiguranje finansira troško ve postupka neovisno o tome je li utvrđena krivica ili nije. 6. Zašto je potrebno osiguranje finansijskog gubitka? Ljekari koji privremeno ne mo gu raditi svoj posao su puno više finansijski ugroženi u odnosu na neke druge kategorije stanovništva. Oni kao društvena skupina puno više ulažu u unaprjeđenje kvalite ta svog života, a što onda povlači za sobom i nešto veće troškove. S druge strane, veliki dio njihovih prihoda pripada tzv. varijabilnim prihodima koji postoje samo ako ljekar redovno i neometano radi svojKodposao.ljekara u privatnoj praksi lako je predvidjeti scenarij u slu čaju da su privremeno spriječeni za rad, bilo zbog bolesti, nezgode, uvođenja karantene, kao što je bilo za vrijeme pandemije ili oštećenja ordinacije zbog nepogoda ili pro valne krađe. U tom slučaju ljekari moraju iz svog džepa finansirati sve svoje obaveze poput plaćanja oso blja, prostora, održavanja opreme, plaćanja rata kredita ili leasinga, a nisu u stanju ostvariti adekvatne prihode.Ljekari uposleni u ustanovama također imaju veliki udio varijabil nih prihoda koji nestaje u slučaju da su na bolovanju a obaveze ostaju nepromijenjene. Ako razlozi za pre kid rada potraju nekoliko mjeseci, postaje ugrožena egzistencija po rodice, održivost posla i sam stan dardDaživota.bise shvatila važnost polise osiguranja finansijskog gubitka, do voljno je samo pogledati na razvije ne zemlje u kojima većina banaka ima praksu da ljekarima bez takve polise puno teže odobravaju kredi te koji su uz to i puno nepovoljniji.

BiljneFitoterapija

Goran Poletan, fitoterapeut

Telefoni:gp@ozdravite.comwww.ozdravite.com,Srbija+381 65 43 819 43, BiH +387 66 355 310 nana Divlji pelin Divlja majčina dušica

Da li u tome slučaju biljne terapije mogu biti od pomoći i da li one možda mogu da budu čak i puno bolje rešenje od sredstava koje nudi zvanična medicina. Za razliku od antibiotika i antimikotika, koji imaju za cilj da unište, bilo da je u pitanju bakterija ili gljivica, biljne terapije imaju za cilj da ponovo vraćaju korisne bakterije i enzime, koji su prirodni neprijatelji štetnih mikroorganizama i koji ponovo zavode red u crevnom traktu, onemogućavajući opstanak i kandide i klostridije. U praksi se pokazalo da je naša čajna mešavina za crevni trakt u gotovo svim slučajevima dovela do situacije da je posle dva meseca u gotovo svim slučajevima stolica bila sterilna. I ne samo to. Kao rezultat ponovog dovođenja crevne flore u balans, uspostavljala se i normalna probava, tako da su nestajali simptomi, kao što su: nadutost, gasovi i dijareja, a osoba je postajala tolerantnija na sve veći broj namirnica, što je od velike važnosti pošto se tako osposobljava telo da procesuira sve vrste hrane i iscrpi iz nje sve vrste hranjivih sastojaka, što dovodi do opšteg jačanja i vraćanja težine ako je osoba zbog dugotrajne kandidijazeZabrinjavajućioslabila.jepodatak da se kod velikog broja dece, starosti i 2-3 godine, posle antibiotske terapije crevna flora toliko naruši da analiza stolice pokazuje prisustvo kandide i u većoj koncentraciji od 100 kolonija. Znajući da je balans u crevnoj flori od presudne važnosti za psihofizički razvoj dece i da se njen poremećaj povezuje čak i sa problemom autizma, jasno nam je koliko je važno da se svaki takav problem mora rešavati što je pre moguće, a naše iskustvo sa lečenjem takvih problema posebnom čajnom mešavinom je pokazalo da se problem rešava najkasnije za dva meseca, što se uvek potvrdilo analizom stolice u kojoj više nisu bile izolovane ni kandida ni klostridija. Uz kandidu i klostridiju, najčešći post Kovid problem, s kojim su se nama pacijenti javljali je bila pojava helikobaktera pilori, čiji tretman, kao što znamo, zahteva novu jaku antibiotsku terapiju, što opet često dovodi do pojave kandide. Naš biljni tretman za eliminisanje helikobaktera se zasniva na zaceljivanju sluzokože želuca, kao i na eliminisanju njene upale, uz antibakterijsko delovanje, tako da se kod osoba, uz eliminisanje helikobaktera pilori, otklanja i gastritis, pri čemu nestaju simptomi kao što su: pojačana želučana kiselina, podrigivanje, kao i osećaj bola i pečenja u predelu želuca. Iz opšteg znanja i iskustva znamo za neke od biljaka koji se koriste kod problema sa želučano-crevnog trakta, kao što su: kamilica, nana i majkina dušica, a većina od nas su čuli i za cikoriju, pelin, travu ivu i hajdučku travu, tako da svi oni mogu sami sebi barem malo olakšati tegobe, koristeći makar jednu od ovih biljaka, dok se za ozbiljnije tegobe, prirodno, koriste složenije kombinacije.

Pitoma

HajdučkaKamilica trava Cikorija ZDRAVSTVO 44

regenerisanje crevne flore Svima nam je poznato koliko često antibiotska terapija dovodi do teškog narušavanja balansa u crevnoj flori, do te mere da se otvori put za kandidu, koja počinje da se nekontrolisano razvija, ali neretko i za klostridiju, koju često prati nadimak “bakterija ubica’’. To pravilo se ponovo potvrdilo i zadnje dve godine, kod Kovid pacijenata, koji su primali izuzetno jaku antibiotsku terapiju i posle kojih su se problemi sa kandidom i klostridijom javljali kao veoma česta posledica. U takvoj situaciji lekarima kao sredstva lečenja stoje na raspolaganju uglavnom antibiotici i antimikotici, koji vrlo često simptome kao što je, na primer, dijareja čine još izraženijim.

terapije za

ZDRAVSTVO 45

Hrana za bakarni ten –zaštitni faktor iz tanjira

Trendovi dolaze i prolaze, ali jedan ne posustaje. Preplanula koža je aktuelna svakog leta uprkos upo zorenjima stručnjaka na opasnosti od preteranog izlaganja suncu. Naglasili bismo preteranog. Trebalo bi da napra vimo razliku između blago preplanule kože i reš pečene. Blagu preplanulost ćete postići i ako poštujete sva pravi la o zaštiti. To, između ostalog, znači da vodite računa kada i u kolikoj me ri seKadasunčate.segovori o zaštiti kože od sunca, obično se misli na kreme i losi one sa zaštitnim faktorom. Ipak, ne bi trebalo da se zanemari i značaj ishrane u prevenciji kože od štetnog UV zra čenja. Konzumiranjem namirnica koje sadrže antioksidanse možemo zašti titi kožu i smanjiti rizik od nastanka oštećenja. Nega kože podrazumeva kako spoljašnju, tako i unutrašnju za štitu. Ovo potvrđuju i mnoga naučna istraživanja.Akoplanirate da se malo osunčate i nabacite boju, dobro bi bilo da pove ćate unos određenih namirnica: voća, povrća i zdravih masti. Zvuči suviše uopšteno, pa ćemo izdvojiti neke na mirnice kojima se možete “namazati” iznutra. Nešto što bi se moglo nazvati zaštitnim faktorom iz tanjira. Prirodna zaštita kože od sunca i UV zraka Što je obrok šareniji, on je zdravi ji. Kada kupujete crveno povrće (pa radajz, rotkvice) zeleno povrće (salatu, kelj i peršun) ljubičasto (kupus), žuto (paprike) i narandžasto (bundeva i ti kva), obavezno vodite računa da budu što tamnijih Nepisanoboja.pravilo glasi: Što je boja povrća tamnija, hranljivije je i sadrži više antioksidansa, koji štite od slo bodnih radikala, kako kaže dr Harold Lancer, dermatolog s Beverli Hilsa. On tvrdi da je najbolja prirodna zaštita kože od sunca i štetnog UV zračenja, upravo zdrava ishrana. Uživajte u sirovom povrću tako što ćete napraviti lak, niskokaloričan dre sing za salate – sveže isceđen sok limuna ili limete s uljem od semenki grožđa. Ovo ulje je bogato resvera trolom, antioksidansom koji pozitivno deluje na Zaštitakožu.kože od štetnog UV zrače nja započinje u vašoj kuhinji, stoga sa vama delimo odličan recept za smo othie koji će pripremiti i zaštititi vašu kožu od UV zraka i pri tome omogućiti da dobijete zdravi, preplanuli ten koji će vas krasiti tokom celog leta. Apsolutne zvezde u zaštiti tkiva od oštećenja uzrokovanih UV zrakama, vi tamini E, A, C te selen i cink. Popisu prijatelja kože valja pridružiti i vitamine B skupine, koji usprkos činjenici da ne poseduju antioksidativna svojstva, po mažu koži da se održi zdravom. Napravi smoothie za brže i zdravije sunčanje Potrebni sastojci: * 2 dl vode * 3 šargarepe * 2 banane * 1 narandža * 1 velika kašika kurkume * 1 velika kašika lana * 50 g suncokreta Kako napraviti ovaj smoothie, možete pogledati i na našem You Tube kanalu „Medici.com“ Šargarepa U zaštiti kože nezaobilaznu ulogu ima šargarepa koja obiluje beta karo tenom, ključnim pigmentom za zdra vo sunčanje. Ova zečja namirnica vi šestruko je korisna za zdravlje pored toga što sprečava štetu od sunčanja jer je izuzetno bogata beta karotenom. Beta karoten je zapravo biljni pigment koji ljudski organizam može pretvoriti u vitamin A, a deluje kao antioksidans i jača imunitet. Beta karoten ne uzro kuje nus pojave, ali vrlo visoke doze mogu obojiti kožu u žuto-narandžastu boju. Osobe koje kroz duže vremensko razdoblje uzimaju beta karoten, treba da uzimaju i vitamin E, budući da beta karoten snižava nivo vitamina E. Takođe sadrži dosta vitamina, kao što su A, C, B, E i vitamin K; U nedav noj korejskoj studiji, 30 zdravih žena tri meseca svakodnevno su uzimale 30 mg beta karotena (što je oko šest šar garepa). Nakon tog perioda ispostavilo se da su njihove ćelije bile zaštićene i manje izložene foto-starenju. Banana Banana je jedna od retkih vrsta

Priprema: Jelena Pušac Broćilović

Vitamin D Najbolji način opskrbe organizma vitaminom D je izlaganje sunčevim zra cima u trajanju do 15 minuta, jer se tada automatski reguliše količina na stalog vitamina D.

Kurkuma Pokazalo se kako kurkumin ima moćna antioksidativna i antiupalna dejstva. Najnovije laboratorijske stu dije pokazuju da može pomoći u za štiti ćelija epiderma od oštećenja ko ja uzrokuju ultraljubičasti V-zraci (UV zračenje). Lan Namirnice bogate antioskidansima su veoma bitne za zaštitu kože od sun ca, ali ne treba zanemariti ni zdrave masti. Lan je odličan izvor omega-3 masnih kiselina, koje takođe štite ko žu i usporavaju njeno starenje. Od minerala lan je odličan izvor selena koji ćel prema nekim sazna njima ukoliko celi dan provedete na suncu, smanjiti rizik od nastanka crve nila kože i opekotina i odličan je izvor cinka koji ima važnu ulogu u popravku oštećenja nastalih na koži. Unesen pu tem dodatka prehrani može voditi ka delotvornijem oporavku od opekotina, ekcema i osipa. Tu su još i vitamini B1, B2 i C, fi tosteroli kao i vitamin E i karoten. Po lovina masnoća je sadržana u omega3 masnoj kiselini što laneno seme čini najbogatijim biljnim izvorom te masne kiseline, bogatijim čak i od svima nam dobro poznatog izvora - ribljeg ulja.

Probavnom sistemu treba više vreme na da razgradi bananu koja nije zrela.

PRIRODA I ZDRAVLJE 46

Preporučuje se započeti uzimati sve ove komplekse vitamina i mine rala beta karoten i vitamin E (kao do datke prehrani) najmanje šest nedelja pre odlaska na more pa zato neka ovaj smoothie u narednom periodu bude neizostavan na vašem meniju kako biste ovog leta osigurali sebi bronzani ten, a bez ikakvih oštećenja na koži.

Pomorandža Pomorandža obiluje i vitaminima B grupe, C, E i karotinom, prema naj novijim ispitivanjima dokazano je da pomorandža ima oko 170 fitojedinje nja, između ostalih i ona koja razbija ju ugrušak u krvi, pa je stoga i prepo ručljiva je za negu kože sa crvenilom bilo koje vrste. Semenke suncokreta štite protiv UV zraka U suncokretu se nalazi moćan an tioksidans – vitamin E koji se naziva i «vitaminom lepote» (a u suncokretu ga ima 50mg/100g). Štiti kožu od starenja i UV zraka, a tu su još i vitamini iz B kompleksa, beta karotin, D6.

voća koja sadrži čitavi kompleks vita mina B. Uz sve navedeno, banane sa drže bakar, mangan, selen i cink. Ovo je stvarno čudesan i neverovatan plod. Banane možete dodavati u smoot hie. kako bi bio bogat, kremast i ukusan. Jedite banane kada su zrele. Ta da imaju najmanji nivo ugljikohidrata.

Napravi svoj balzam od šargarepe za sunčanje i brže tamnjenje Povremeno svi poludimo za nekim proizvodom koji je iznimno jednostav no (i jeftino) napraviti. Jedan od takvih je balzam od šargarepe za sunčanje, odnosno brže tamnjenje. Takav balzam od možete jednostavno i brzo napraviti i sami prateći naša uputstva. Priprema, pozor, izrada! Kako najpre napraviti macerat šargarepe? Macerat šargarepe se jednostav no da napraviti. Trebaće vam očišće ni koren šargarepe i biljno ulje po želji (suncokret, sezam, badem, marelica, lešnik…). Kako se koristi i u prepara tima za sunčanje, ponekad se može macerirati u relativno skupim uljima semenki maline ili čileanskog lešnika, a postupak je sledeći: 1. naribajte koren šargarepe na sitni ribež, rukom ili u nekoj od multi praktik mašina, 2. rasprostrite u tanki sloj i ostavite da se prosuši na zračnom i suvom mestu tokom jednog do dva dana, kako u šargarepi ne bi ostalo pre više vode, 3. posložite naribanu i prosušenu šar garepu u staklenu čašu, 4. prelijte biljnim uljem tako da ulja bude 3-5 cm iznad sloja mrkve, 5. ostavite 3-4 nedelje na tamnijem mestu (nikako ne na direktnom suncu) uz povremeno lagano me šanje, 6. Nastaliocedite.macerat će biti blago do intenzivno crvenkasto-narandžast. Pa zite na korak prosušivanja: ako stavite previše vlažnu šargarepu, moglo bi se desiti da vam macerat napadne plesan. Prilikom pravljenja ovog macerata ne vršimo zagrevanje te je mudro staviti neki antioksidans. Macerat šargarepe je idealan kao dodatak pripremi kože za sun čanje. Koži vraća sjaj, deluje protiv bora pa je idealan za devitalizovanu, bledu kožu i deluje kod svih onih sta nja kada koži treba vratiti sjaj i bli stav ten. Karotenoidi sprečavaju štetne uticaje zračenja, zagađenog vazduha velikih gradova, loše klimatizovanih “bolesnih” zgrada i svega što čini va šu kožu umornom. U Evropskoj uniji macerat šargarepe je i dodatak pre hrani, popularna prirodna zamena za razne kapsule za tamnjenje, pije se u dozi od jedne čajne kašičice 2-3 puta dnevno. Odličan je dodatak i u pakvanjima za kosu, dajući vrlo blag crvenkast odblesak vašoj kosi. Ovo je prva sirovina koja sadrži karotenoide. Macerat korena šargarepe izuzetno je bogat beta karotenom. Pogodan je za negu suve, atrofirane kože kao i ko že pušača. Izvrstan za negu kože pre i posle sunčanja. Nikad se ne koristi samostalno jer može na koži ostaviti narandžaste tragove. Postupak izrade balzama za sunčanje Balzami od šargarepe koji se mo gu pronaći na našem tržištu uglavnom su napravljeni od 2-4 sastojka, ali ta

kav balzam možete jednostavno i brzo napraviti i sami prateći naša uputstva.

Potrebna nam je vodena kupka, koju

improvizujemo: Na laganu vatru stavimo posudu s vodom, u koju potom uronimo laboratorijsku čašu s materijalom koji treba da otopimo. Količina vode treba da bude otprilike tolika da malo prelazi nivo materijala u uronjenoj laboratorijskoj čaši. Vodena kupka je spremna pre nego što voda krene da ključa, otprilike kada se na dnu posude počnu stvarati oni maleni mjehurići. Ako imate termometar, idealna temperatura je cca 70-75°C. 1. pripremite vodenu kupku 2. odvažite sastojke (svi idu u istu čašu) 3. mešajte sve sastojke u vodenoj kupki dok se ne rastope i sjedine (voskovi se zadnji tope). Ukoliko predugo traje, kupka nije dovoljno zagrejana

PRIRODA I ZDRAVLJE 47

4. prelijte masu u ambalažu i ne zatvarajte je dok se balzami ne ohlade (verujte mi, ne želite znojne Verovalibalzame).iline, ovo je najčešća receptura za balzame koji se mogu naći na tržištu. Kako biste balzam zaštitili od oksidacije, sugerišemo vam da dodate i 4 kapi CO2 ekstrakta ruzmarina, koji dodajete istovremeno sa ostalim sastojcima koje zagrevate u vodenojMaceratikupki.šargarepe mogu biti različite boje (zbog rada s različitim omjerima korena šargarepe u odnosu na ulje u kojem se macerira). Ukoliko macerat i samostalno korišten boji kožu, to će raditi i balzam od ova dva sastojka. Ako želite to izbeći, dio macerata šargarepe uvek možete zameniti nekim drugim biljnim uljem (kapnite čisti macerat šargarepe na kožu - ako Vam se ne sviđa rezultat, mešajte ga sa željenim uljem dok Vam se rezultat ne svidi).

Potrebno je: • uljnog macerata korena šargarepe u rafinisanom suncokretovom ulju • pčelinjeg voska • te eventualno arome (zanemariv postotak) Sastojci: 10 g pčelinjeg voska 90 g macerata šargarepe ili 45 g macerata šargarepe + 45 g macerata oraha Priprema: Jednostavno je, jako jednostavno.

ZDRAVSTVO 48

Digitalizacija u medicinskom sektoru odavno je ušla i u našu zemlju, sve više ambulanti i ordinacija u svojoj praksi koristi softvere za asistenciju, brži rad i detaljniju evidenciju. Pedijatrijska ordinacija "Bambi" koristi softver CAREOLL koji je razvila kompanija Lanaco, a koji je integrisan sa IZIS-om. Pitali smo dr Ljiljanu Todorović o iskustvu sa ovom platformom. „Mi o CAREOLL-u imamo samo pozitivna iskustva. Prateći reakcije i zahtjeve naših pacijenata, uvidjeli smo da nam je jedan ovakav program potreban za uspješan, brz i precizan rad u našoj ordinaciji.“ – istakla je dr Todorović na samom početku razgovora. Možete li nam opisati kako se odvija sam proces, koji je to prvi dodir pacijenta sa mogućnostima softvera?

Prvi kontakt sa našim pacijentima je na recepciji i koristeći ovaj softver značajno smo ubrzali proces identifikacije i evidentiranja pacijenta. Pacijente naručujemo u sklopu opcije zakazivanja, u cilju smanjivanja gužvi i odvajanja termina za zdravu i bolesnu djecu. Osim osnovnih podataka o pacijentu, moguće je unijeti još niz podataka koji su nam u radu bitni. Takođe, kroz elektronsku čekaonicu, medicinska sestra u svakom trenutku ima uvid kada je zaprimila pacijenta, u koliko sati je zakazan termin, kod kog pedijatra itd.

CAREOLL PLATFORMA

Na koji način softver pomaže ljekarima?

Ima više benefita koje smo dobili od kada koristimo CAREOLL. Na jedan pogled, kroz sistem, ljekar može vidjeti koliko pacijenata čeka na pregled, kao i da li ima pacijenata koji su označeni kao hitna stanja za prijem i sl. Vodeći elektronski zdravstveni karton ljekari imaju, na nekoliko klikova, uvid u istoriju posjeta pacijenta. Pisanje nalaza je jednostavnije i lakše jer imamo mogućnost korišćenja šablona nalaza, a samim tim i više vremena za pacijenta. Na jedan klik možemo vidjeti i hronološki propratiti određena stanja pacijenta. U sklopu termina za savjetovališta zdrave djece možemo hronološki pratiti antropometrijske mjere svakog djeteta u toku prve godine života. Imamo uvid i u redovnu vakcinaciju djece po kalendaru vakcinacije.

Saznajte iz iskustva korisnika na koji način pomaže ambulantama u svakodnevnom radu “Rad sa pacijentima je bolje organizovan, elektronski kartoni su pregledniji i pomažu nam u svakodnevnom radu.”

Nakon završenog pregleda u ordinaciji, pacijent posjetu završava na recepciji. Završavanje posjete je jednostavno i lako od kada koristimo ovu aplikaciju. Osim štampanja nalaza na recepciji, imamo mogućnost slanja nalaza putem mejla i našim pacijentima (što program radi po automatizmu), kao i našim saradnicima koji su eventualno uputili pacijenta u našu ustanovu. Što se tiče plaćanja naših usluga, imamo više mogućnosti koje softver podržava, a to su osim gotovinskog i plaćanje karticama, virmanski i dr.

ZDRAVSTVO 49

Kao i u svakom poslu koji radite, na kraju dana ili mjeseca je važno vidjeti rezultate vašeg rada. Ovaj sistem nam je omogućio brojne izvještaje koji su nam važni. Osim standardnih zbirnih izvještaja koliko je bilo posjeta u određenom danu ili mjesecu, imamo mogućnost detaljnog prikaza izvještaja o posjetama, računima, terminima itd, a do sada smo evidenciju o broju pregledanih pacijenata i pruženih usluga, vodili ručno.

Kako se na kraju završava proces kada pacijent završi sve što treba u ambulanti?

Koliko ovakav softver ubrzava i pojednostavljuje proces? Nama je iskustvo korištenja CAREOLL programa pokazalo da smo ubrzali administrativni dio rada u ustanovi, te da više vremena imamo da se posvetimo pacijentima. Rad sa pacijentima je bolje organizovan, elektronski kartoni su pregledniji i pomažu nam u svakodnevnom radu.

Koliko CAREOLL pomaže u administraciji i praćenju rada?

Zdravstvenom kartonu pacijenta moguće je pristupiti na brz i jednostavan način. U okviru zdravstvenog kartona prikazuju se podaci o pacijentu (djetetu), obavljeni prvi i kontrolni pregledi. Ono što je značajno za nas doktore, u okviru zdravstvenog kartona moguće je izdvojiti i istaknuti bitna stanja, alergije i riziko faktore pacijenta. Takođe moguće je evidentirati i istaknuti krvnu grupu pacijenta. Svako stanje od značaja u porodici djeteta takođe evidentiramo u elektronskom kartonu, tako da svaki doktor ima pristup značajnim informacijama u liječenju djeteta.

by Digitalna podrška dobrih medicinskih praksi

Model ordinacija nudi detaljan pristup kartonu pacijenta?

U okviru „Programa zapošljava nja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i sred njih medicinskih škola“, koji je Mi nistarstvo zdravlja pokrenulo 2018. godine, 20. juna 2022. je 100 najbo ljih diplomaca državnih medicinskih fakulteta (Priština, Niš, Kragujevac, Novi Sad, Beograd) dobilo posao u nekoj od zdravstvenih ustanova na še zemlje, kao i priliku za stručno usavršavanje, kroz besplatnu speci jalizaciju i doktorske studije. Pored 100 najboljih mladih lekara, ugovo re o radu dobilo je i 250 najuspeš nijih diplomaca srednjih medicinskih škola, budućih medicinskih sestara i tehničara, sa prosekom 5,00. Ugovore o radu najboljim diplom cima uručio je predsednik Republike Aleksandar Vučić na svečanosti u Pa lati “Srbija”.Uokviru „Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola“ koji je Ministarstvo zdravlja pokrenulo 2018. godine, u našim zdravstvenim ustanovama, zaključno sa ovom akci jom (20.6.2022) ukupno je zaposleno 811 lekara (diplomaca medicine sa prosečnom ocenom 10 i 9,50), kao i 1.650 najboljih medicinskih sestara/ tehničara.Pored toga, u još jednoj akciji za pošljavanja mladih lekara, koju orga nizuje Ministarstvo zdravlja, početkom 2022. godine posao u nekoj od zdrav stvenih ustanova su dobili i diplom ci sa prosečnom ocenom iznad 8,50, njih 530. Po ovom konkursu za posao se prijavilo više od 1.000 mladih le kara i svi će oni biti zaposleni u na Nastavak „Programa zapošljavanja najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta i srednjih medicinskih škola“

Posao i specijalizacije dobilo 100 lekara i 250 medicinskih sestara šem zdravstvu. Ukupno gledano, kroz ovaj program zapošljavanja u našim zdravstvenim ustanovama zaposlen je 2.991 zdravstveni radnik, odnosno 1.341 mladi lekar i 1.650 medicinskih sestara - tehničara. 50

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Prof.Intervju: Gaga

Verovatno nema osobe iz bilo koje oblasti zdravstva ne samo u Be ogradu, Srbiji, prostorima bivše Jugoslavije, već regiona i šire koja nije čula ili nije upoznala profesora Gradi mira Dragutinovića, ali doduše češće po nadimku, jednostavno – Gaga (Dra gutinović).Začoveka sa takvom skromnošću, a prebogatom radnom biografijom, za koju bi samo kada bi se taksativno po brojala i to ne samo sva zvanja, prizna nja, funkcije koje je obavljao i obavlja, trebalo bi nekoliko stranica.

dr Gradimir-

Dragutinović Razgovor vodio Rade-Radenko Karalić ZDRAVSTVO - SRBIJA 51

Povoda za razgovor, ekskluzivno za čitaoce časopisa „Medici com“ ima bezbroj ali smo, po slobodi, izabrali sa mo tri „najsvežija“ događaja, dobitnik nagrade ESKULAP za 2022, dobitnik medalje vitezova zdravlja isto za 2022. kao najviše priznanje za uspešan više decenijski rad u sistemu zdravstva Sr bije ispred Asocijacije privatnih zdrav stvenih radnika Srbije, a zatim i nedavni izbor za predsednika Skupštine Regi onalne lekarske komore Beograda. Profesor Gaga je prvi, ne samo u Srbiji, već i celom Istočnom bloku još u prošlom veku postao školovani - vr hunski doktor istraživač na NMR uz ra nija znanja radiologije i kompjuterizo vane tomografije i prvi „otac“ i učitelj dijagnostičkih procedura na aparatu za magnetnu rezonanciju KC Srbije. U svom radnom veku sa lično iza branim saradnicima oformio je u Sr biji, BiH i Crnoj Gori 33 CT i MRI cen tra, uključujući i prve centre za bebe i decuPrekriveneSrbije. su faktički sve oblasti medicine od neuroprefiksa (neurologi ja, oftalmologija, ORL...) do hirurgije, endokrinologije, ortopedije i u nedogled svih medicinskih sfera kroz 33 tima pametnih i izuzetno stručnih saradni ka i saradnjom sa svim medicinskim, stomatološkim, farmaceutskim, vete rinarskim... fakultetima. „Tlo“ je ojačavao bezbrojnim struč nim radovima i knjigama iz svih oblasti objavljenih u zemlji i svetu, uz stalno usavršavanje na svetskim medicinskim centrima, uvodeći sve nove procedure i uputstva...Imajući u vidu samo delić pome nutog, zamolili smo profesora Dragu tinovića da nam u najkraćem razja sni sam pojam „nastajanje pameti“ na šta nam sa lakoćom i tako spon tano, na njemu svojstven šarmerski način,„Nastajanjekaže: pameti, Božja volja i Darvinova misao o evoluciji moždanih ćelija da nastane i pamet, a pamet da iz zemlje izvuče deo kockica zemlje i teleportuje misao o stanju pameti i postavi dijagnozu pa i primeni leče nje. Nastali osvešćeni mozak je smi slio da od materijala planete na kojoj opstaje, načini dijagnostički aparat bez pokretnih delova. Zamiliste da iz pro stora „A“ uđete u prostor „B“ koji ste lično stvorili, dakle aparat da bi po vratkom u prostor „A“ u kome živite mogli videti anatomiju i fizički sastav svojih delova i-ili organizma iz prostora „B“ aparata tj. morfološki (anatomski i patoloanatomski) izgled. Dakle, apa rat da vizuelizuje svoj sastav, da viri i prisluškuje samog sebe. Genijalno za tri Nobelove nagrade (K. Rendgen, G. Hausfild i P. Lauterbur i P. Mensfild). Suština otkrivanja morfologije u kojoj raste svest od govora, pisanja za prenošenje informacija do pogleda u srž razvoja i stanja svesti, do bolesti i urušavanja, X zrak i MR uvedoše nas u mikrokosmos pameti. Dobro, za svako pokretanje sve sti treba i neko pomoćno sredstvo.

Magnetna rezonanca - aparat za magnentu rezonanciju 1,5 tesla Siemens Najbolji uređaj za magnentu rezo nanciju sa najnovijim softverskim re šenjima na Balkanu i optimalnim ma gnetnim poljem i maksimalne rezolu cije za sve vrste pregleda tela. Prednosti u poređenju sa drugim MRpregledaparatima:traje kratko, nema zračenja, niti bilo kakve štete po organizam; kvalitet MR snimka; najbolji mogući (preporuka i svet ske zdravstvene organizacije); debljina preseka je 0,4mm bez pre skoka. Postoji i 3-d način snimanja; izvanredan prikaz mozga, endokra nijuma u celini, unutrašnjeg uha, cele kičme, bubrega, nadbubrega, ekstremno efikasan u snimanju i dijagnostici povreda kostiju i zglobova, mekih tkiva, ligamena ta, krvnih sudova, aorte u celini, perifernih krvnih sudova, prikaz dojki bez zračenja, ciljana biopsija dojke, prikaz prostate, ginekološ kih organa kao i debelog creva, zatim primena u dijagnostici neu roloških oboljenja, planiranje zrač ne terapije oboljenja tela itd.

ZDRAVSTVO - SRBIJA 52

Doktor izumitelj, familijaran sa fizi kom, matematikom, filosofijom, soci ologijom i drugim naukama i filmofil i režiser da zabeleži i dokumentuje pilotiranje uređajem u dijagnostici multiplih elemenata i veza svesti i, konačno, bolesti. E sada je izraz Me dicus curat, natura sanat, dobio smi sao jer, da bi lečio, mora da verifi kuje dijagnozu“. Poštovani profesore, voleli bi smo da za naše čitaoce odgovorite samo na još nekoliko pitanja. Kako se, sa ove distance, u stvari, kretala Vaša karijera? „Svet medicine je veliki tihi oke an u kome emocionalni cunami želi da te ne samo iskušava, nego i uni šti sprudovima lakog života, atolima iskušenja i mnogim obalama gde želi neuke i nevešte da izbaci. Medicina me je prihvatila, bar mislim. Dok sam živ ja sam doktor, radiolog. Ne sum njam da u tom vremenu, zagnjuren i plivajući kroz prostor medicinskih znanja i predrasuda kao i iskušenja, nisam izgubio nit ličnog života i sre će. Dakle, karijera znači biti u igri medicinskih holograma dijagnostike u radiologiji i da još trajem. Postojim. Dosta od mene“. U Vašoj prebogatoj radnoj biografiji i svestranoj aktivnosti te usavršavanju,stalnomštaVas je u suštini najviše motivisalo i od „srca“ interesovalo? „Motivacija. Kako da pobedim sebe i svoje želje, poroke, negativno u kore nima i mojim izdancima. Neverovatni svet otkrivanja tajni života radiološkim zracima i elektromagnetnim talasima. Odvajanje niti zdravog od bolesnog i mrtvog je u nauci radiologije, mislim, čak religiozni akt. Tajne mozga me i dalje inspirišu“. Šta Vas danas, posle prebogate karijere, posebno interesuje? „Ideje o mogućnostima koliko se može dalje ići u prepoznavanju to ka života i bolesti u funkciji starenja. Pojam dalje u dijagnostici postoji, ali kako? Ne mislim na aparate već na način mišljenja koji treba da pruži nov alat. Dakle, razvoj misli u mojoj oblasti medicine, mislim radiologiji, za nekog novog nobelovca“.

SRBIJA

Dijagnostički Centar Hram Skerlićeva 22, Beograd, Tel.:

www.dchram.rs; E-mail: office@dchram.rs

Kako vidite sadašnji, a posebno budući odnos privatne i državne medicine? „Kohabitacija bez krađe i prekrađe zvona. Mislim da je najjednostavniji si stem u Nemačkoj u funkciji ličnih pri hoda i modaliteta osiguranja građana“. S obzirom na to da ste sada, pored ostalog, i savetnik generalnog direktora Kliničkog centra Srbije, a upravo je nedavno, posle više decenija, najvećim delom završen i najsavremenijom opremom opremljen novi impozantan objekat Kliničkog centra Srbije, šta je time, po Vašem mišljenju, najznačajnije dobilo ne samo zdravstvo Beograda, Srbije, već i celog regiona? „Nov KC Srbije je prelepi ambi jent za prosvećivanje novih medici nara, posebno doktora, i mogućnost da se usavršavaju i obogate u pameti medicine i primene svojih saznanja. Očekujem da će veliki broj specijalista uspeti da dosegne svoje želje za zna njem i primenom mudrosti i tehnike u lečenju svog naroda. A naš narod? Morao bi biti zadovoljan uloženim u svoju decu u medicinskoj sferi što bi trebalo da ih obogati zdravljem i po tencijalom radnih karaktera. Svoji za svoje. Novi KCS bih nazvao - bogat stvo Srbije“. Bez ikakve pristrasnosti ne čudi što profesora Dragutinovića ne samo zdravstveni radnici, već i pacijenti i obični građani smatraju lično institucijom zdravstvenog sistema Srbije. +381 11 /3441 886, +381 11 3441 500, +381 63 351 431 Profesor (visiting), Ass. prof. dr med. sc. Gra dimir Dragutinović M. D. primarius, viši naučni saradnik, specijalista radiolog i ra dioterapeut, neuroradiolog. Dr med. sc. Gradimir Dragutinović, rođen je 25.12.1949. god. u Beogradu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1975. godine. Od 1977. radi u KC Srbije u Beogradu. Dr Dragutinović je jedan od utemeljivača i zaslužnih lekara za formiranje Centra za magnetnu rezonancu u SFRJ u okviru Uni verzitetskog kliničkog centra Srbije (1989. godine) i osnivač je prvog privatnog Centra za magnetnu rezonancu u Beogradu i to Di jagnostički centar „Hram“, a potom osnivač i drugih centara: DC „Zemun“, DC „Eurodija gnostika“, DC ”Ćuprija”, DC „Arar“ Banjalu ka, DC „Zrenjanin“, DC „Eurodijagnostika“ u Novom Pazaru, i DC „Eurodijagnostika“ Niš.

Dr G. Dragutinović se usavršavao i u ino stranstvu iz oblasti neuroradiologije, kompju terizovane tomografije i magnetne rezonan ce u centrima: 1986. god. Berlin “Šarlote nburg” Univerzitetski klinički centar Nemač ka; 1986. god. Minhen “Groshadern” Uni verzitetski klinički centar Nemačka; 1989. god. Prag “Krč” Univerzitetski klinički centar Čehoslovačka; 1990. god. Tibingen “Šna renberg” Univerzitetski klinički centar Ne mačka; 1996. god. Brašov (“Interanational Workshop“); 1996. god. Berlin (“Internatio nal Workshop”); 1997. god. Kapošvar Dija gnostički centar u Kapošvaru, Mađarska; 1998. god. Salcburg (“International Works hop Schoering“) Austrija; 1998. god. Mila no Workshop (“Multiple perspective in MRI Contrast“) Italija. Do danas, pored brojnih edukativnih pre davanja, dr G. Dragutinović je prezentovao preko 250 stručnih radova u stranim i do maćim recenziranim časopisima, autor je monografije “Adenomi hipofize” i više po glavlja u udžbenicima Medicinskog fakulteta u Beogradu. Autor je prve radiološke knjige sa saradnicima “MRI IN DIAGNOSTICS CE REBROVASCULAR DISEASE” koju je obja vio “Thieme” - Roma, Stuttgard, New York 2001. god. Dr G. Dragutinović je dobitnik nagrade “Eskulap” za 2022. godinu za uspešan vi šegodišnji rad Zdravstvenog saveta Srbije, čiji je potpredsednik ispred Asocijacije pri vatnih zdravstvenih radnika Srbije, dobitnik je Medalje “Vitez zdravlja” za 2022. godinu za uspešan višedecenijski rad u zdravstve nom sistemu Srbije isped Asocijacije privat nih zdravstvenih radnika Srbije. U svojstvu referentnog doktora, učestvovao u edukaciji vrhunskog stručno-medicinskog kadra i uhodavanju rada aparata za kom pjuterizovanu tomografiju i magnentu re zonancu u zdravstvenim institucijama Sr bije i Crne Gore. Trenutno dr G. Dragutirnović radi kao savet nik generalnog direktora KC Srbije. ZDRAVSTVO53

i radost rađanja Razgovarao Marko Radoš Miloš Vidović je rođen 19. aprila 1978. godine. Po obrazovanju je master menadžer evropskog biznisa i marketinga. U periodu od 2006. do 2012. godine radio je u firmi „Remedia komerc“ na poziciji menadžera, a potom i direktora. U Elektrodistribuciju Beograd dolazi 2013. godine, gde je zaposlen u sektoru ekonomsko-finansijskih poslova. Od 2016. godine preuzima dužnost člana Veća Gradske opštine Savski venac, zaduženog za saradnju sa komunalnim preduzećima i rad sa indirektnim korisnicima. Na sednici Skupštine Gradske opštine Savski venac, održanoj 4. septembra 2020. godine, jednoglasno je izabran za predsednika GO Savski venac sa liste „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Član je Srpske napredne stranke i potpredsednik Opštinskog odbora SNS Savski venac. Govori engleski jezik.

Beograd postoji zato da bude vo ljen, reči su, odnosno naslov, jed nog novinara u luksuznom časo pisu, a brojne definicije duha i lepote Beograda, inspirisane i naslikane od velikih književnih i slikarskih imena ne samo zbog tragično-rušilačke istorije ovog grada, nego i filozofije fenixa i duha koga prepoznaju čak i brojni tu risti koji mu se vrlo često i rado vra ćaju. Beograd, na primer, ima jedan od najlepših položaja na svetu: dve velike reke, gde se Sava uliva u Dunav. Be ograd zatim spaja ,,dva mora”, jedno veliko i brdovito, šumadijsko, i drugo ravno, Panonsko. Beograd ima vekovno kulturološko nasleđe, na hiljade istorij skih spomenika (spomenik “Pobednik” na Kalemegdanu, spomenik Neznanog junaka na Avali, spomenik kneza Mi hajla na Trgu Republike, spomenik caru Nikolaju i nobelovcu Ivi Andriću na An drićevom vencu, spomenik Nikoli Tesli na Bulevaru kralja Aleksandra, na aero dromu ,,Nikola Tesla”, u parku između Hrama svetog Save i Narodne bibliote ke, spomenik Milankoviću i Pupinu…), umetničkih dela, rezervat prirode skoro u centru grada (Kalemegdan, Ada Ci ganlija, Ratno ostrvo, Dedinje, Banjič ka šuma, Košutnjak, Avala), kao i sveta mesta (Hram svetog Save, Trg Stefana Nemanje…) Pitali smo našeg sagovornika Miloša Vidovića, predsednika gradske opštine Savski venac, ima li nešto da doda i zašto on voli Beograd? Beograd je jedan zaista poseban i unikatan grad. Sve što ste naveli doka zuje upravo to. Svaki deo ovog grada je jedna posebna priča za sebe koja ima svoje mesto kako u istoriji, tako i u na šem savremenom dobu. Volim Beograd jer ima Savski venac. Za mene je Sav ski venac najlepši deo grada. Tu živim, radim i provodim najveći deo vremena. Možda na prvi utisak zvuči subjektivno, ali u prilog tome da je Savski venac naj lepši deo Beograda govori dugačak spi sak posebnih i značajnih kulturno-isto rijskih mesta koja se nalaze na teritoriji naše opštine. Većina simbola Beograda nalazi se na prostoru opštine Savski ve nac. Pored divnih mesta koja ste naveli dodao bih Beli dvor, Kuću cveća (Muzej Jugoslavije), Milošev konak, mnogobroj ne muzeje koji se nalaze u Beogradu, Topčiderski park, Hajd Park, Savski trg, Beograd na vodi u čijem sklopu se na lazi i Kula “Beograd”. Ovu opštinu sma Intervju: Miloš

PreventivaVidović

ZDRAVSTVO - SRBIJA 54

tram srcem Beograda kako zbog svoje pozicije, kao centralne gradske opštine, tako i zbog najznačajnijih institucija koje se ovde nalaze (Vlada Republike Srbije, 90 odsto ambasada i inostranih pred stavništava, Klinički centar Srbije, VMA, brojne klinike...). Beograd takođe volim i zbog njegovih stanovnika. Beograđani su divni ljudi sa posebnom energijom koji čine ovaj grad takvim kakav jeste. Gde god pogledam, istorija, kultura i lepota ovog grada se spajaju u jed no. Ovaj grad pruža velike mogućnosti svim njenim građanima, diplomatama, naučnicima, umetnicima... i posetioci ma i ostavlja jak utisak na sve nas. Naš grad se neprestano razvija i postaje po pularna metropola i to prepoznaje sve više investitora, naših povratnika, koji su uspeli u svetu i milionskih turista iz čitavog sveta. Opština Savski venac, kad je Sr bija u pitanju, spada u prilično posebne ako ne i unikatne opštine, jer je na njenoj teritoriji, odnosno u porodilištima, rođeno skoro pola Srbije, a pošto je i di plomatska opština ima i njihove dece rođene u Beogradu. Posled njih godina je velika potražnja za krštenicama od mnogih ,,rasutih po svetu”, ne zna se da li je zbog svog povratka ili odlaska… Tri najveća i najznačajnija porodi lišta u Beogradu i Srbiji nalaze se na Savskom vencu (GAK “Višegradska”, GAK “Narodni front” i KBC “Dr Dragiša Mišović” Dedinje) i zbog toga smo jako ponosni. Trudimo se da pružimo što bo lje uslove svima koji žive na Savskom vencu, a novorođeni i najmlađi su sva kako kategorija o kojoj najviše brinemo. Svaka vest o novorođenčadima, a bude ih dnevno prosečno pedeset, odjekne sa radošću. Nedavno je mladi bračni par koji već ima devojčicu dobio četvorke, radost za slušaoce i gledaoce u svoj lavini crnih vesti, za sve nas je “biser na” vest. Važno nam je da se i deca i roditelji koji dolaze i prolaze kroz Savski venac osećaju prijatno tokom boravka na našoj opštini i da je vole i smatra ju svojom.Uposlednjih šest godina na Sav skom vencu je mnogo više zelenih po vršina, parkova i dečjih igrališta. To je ono što je najpotrebnije za odrastanje dece u jednoj gradskoj sredini. Vodi mo računa da naša opština postane ekološka i uređena, to nam sve više uspeva i sve više stanovnika učestvu je na konkursima za najlepše uređene balkone i dvorišta. Naša Eko-patrola redovno održava i uređuje zapuštene javne površine na Savskom vencu. Pored toga, ulažemo u uređenje škola i vrtića, svake godine delimo besplatne novogodišnje paketiće za svu decu sa Savskog venca, a još jedna lepa akcija je i podela besplatnih auto-sedišta za najmlađe koju sprovodi mo već drugu godinu za redom. Nada mo se i navijamo da će se u narednim godinama broj dece i mladih sve više povećati. Verujemo da će tome dopri neti Beograd na vodi kao jedan novi grad u gradu. Briga za treću mladost, kako bi to krstila velika pesnikinja Desanka Maksimović, ne isključuje prvu mladost kao ni programe predškolske generacije đaka pr vaka. Kako se opština brine za najstarije sugrađane, a kako za one najmlađe? Moj opštinski tim i ja uvek ističe mo i tako se i ophodimo da smo tu zbog naših građana. Želimo da oni to znaju i zato su im vrata opštine Sav ski venac uvek otvorena. Tu smo da saslušamo njihove potrebe, inicijative i predloge, da zajedno rešavamo sve probleme u domenu koji je u našoj nadležnosti. Iskustvo nam je pokazalo da naši građani pokazuju interesovanje za edukativno-rekreativne programe koje kao opština organizujemo za sve grupe građana. Raduje nas kada vidimo da se i naši najstariji druže i da vode aktivan život pa zato orgranizujemo besplatne izlete širom Srbije i redovno im obez beđujemo besplatne vaučere za pliva nje i rekreaciju na bazenima “25. maj” i “Tašmajdan”. Za decu i mlade do 30 godina organizujemo besplatne kurse ve stranih jezika. Tradicionalno delimo školski pribor i rančeve za sve đake prvake na Savskom vencu. Takođe, že limo da nagradimo i ohrabrimo mlade da budu što bolji, stoga dodeljujemo vrednosne vaučere za vukovce i đake generacije, a posebno za njih, ove go dine smo obezbedili dodatno i električ ne trotinete. Manifestacije koje sad već tradicionalno organizujemo za najmlađe su ,,Dečje letnje igre”, “Vaskršnje ča rolije”, “Park otvorenog srca”, ,,Sajam sporta”… Takođe, pružamo pomoć i najosetljivijim grupama našeg društva, ugroženim porodicama izbeglica i in terno raseljenih lica. Posebno sam po nosan jer je na Savskom vencu, u Hajd parku, otvoreno prvo igralište za osobe sa invaliditetom. Naša opština prednjači kada su novine u pitanju i na naše za dovoljstvo, a ujedno i veliku odgovor nost, pružamo primer i model u funkci onisanju jedne opštinske uprave, kojoj su građani na prvom mestu.

ZDRAVSTVO - SRBIJA 55

Pomenuli smo kulturu, jedno novo Društvo novinara i publicista čija je adresa na Savskom vencu, zajedno sa profesorima Beograd skog univerziteta će se pokrenuti ideja da se reč KULTURA uvek pi še velikim slovom smatrajući da: ,,Ne postoji bolja ideja od ideje čije vreme tek dolazi”, podseća jući na velikog Viktora Igoa. Koje kulturne projekte, manifestacije i inicijative postoje na teritoriji opštine Savski venac? Kultura je jedna od najvažnijih ci vilizacijskih tekovina i ona treba da se uvažava i razvija na najbolji mogući način, jer kultura i kulturna politika su preduslov za ostale vrednosti. Savski venac, kao centralna gradska opština, je domaćin mnogim kulturnim manife stacijma koje organizuje Grad Beograd. Neki od najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika i kulturnih dragulja nalaze se na Savskom vencu: Kraljevski dvor, kuća Kralja Petra I, novi spomenik Ste fanu Nemanji... Kao opština trudimo se da čuvamo i razvijamo našu kulturu. Na šim građanima želimo da pružimo naj kvalitetniji kulturno-obrazovni program,

ZDRAVSTVO - SRBIJA 56

pa tako organizujemo kulturne manife stacijekao što su ,,Dani Isidore Sekulić ,,Dani evropske baštine”, priređujemo sajmove, promocije knjiga, izložbe sli ka... Na prostoru naše opštine nalaze se mnogi muzeji kao što su Muzej Ju goslavije, Muzej afričke umetnosti, a tu je i Dečji kulturni centar ,,Majdan” u kojem se često organizuju predstave, koncerti, izložbe za decu… Sa svim be ogradskim ustanovama kulture imamo bogatu saradnju i radimo na projektima iz ove oblasti i uvek smo otvoreni za predloge i inicijative kada je organiza cija nekih novih kulturnih događaja na Savskom vencu. Opština se kandidovala za ekološku opštinu, zahvaljujući pošu mljavanju ima sve više uslova da to i postane. Zahvaljujući rodite ljima i roditeljskim školskim sa vetima sve je više parkova, sta bala i klubova izviđača, gorana, volonterskih brigada…Koliko je opština posvećena ekološkim pitanjima i njenom ekološkom uređenju? Ekologija i očuvanje životne sredine opština Savski venac je prepoznala kao veoma važno pitanje i uspešno strateški i na osnovu planskih elaborata uveliko rešila brojne ekološke probleme. Re šili smo problem grejanja u osnovnim školama ,,Vojvoda Mišić“ i ,,Stefan Ne manja“, a trenutno je u toku realizacija projekta zamene kotlarnica u tri vrtića. Važno nam je u kakvoj okolini naši naj mlađi odrastaju, a ovi projekti će dopri neti čistijem vazduhu i zdravijoj okoli ni za našu decu i nas samih. U okviru planskog ekološkog programa redovno uređujemo dvorišta i neposrednu okoli nu predškolskih i školskih ustanova. Na teritoriji naše opštine nalaze se najlepši parkovi u Beogradu - Topčiderski i Hajd park, kao i park Manjež. Sadnja drve ća je postala naša redovna aktivnost jer nastojimo da naš Savski venac ima što više zelenih površina čime ćemo dobiti i više čistog vazduha. U nared nom periodu očekuje nas izgradnja pr vog Eko-parka za decu u Topčiderskom parku koji će biti izgrađen od prirodnih materijala. Veoma značajni projekti i ak cije koje smo relizovali u prethodnom periodu jesu “Recikliraj za čistiji Sav ski venac”- akcija podele eko-kesa za domaćinstva kojom značajno doprino simo podizanju svesti o reciklaži, zatim čišćenje Savskog priobalja kroz akciju “Da nam reka Sava bude zdrava” u ko joj je učestvovao veliki broj građana. A redovni projekat “Eko-patrola” smo već pomenuli… Sve ovo je naš primetni do prinos kako bi Savski venac bio zdravija i čistija sredina za život svih nas, a op ština dobila zvanje ekološka. Sajamske manifestacije se više decenija održavaju na čuvenom Beogradskom sajmu. S obzirom na to da se sajamske hale nalaze nedaleko od vaše opštinske zgrade i nadovezuju se na ,,Be ograd na vodi” da li ima ideja za neki novi sajam: zdrastvene preventive novog rađanja i kul ture uopšte? Sajam kao takav je veoma značaj na manifestacija. Ovakve vrste mani festacija doprinose razvoju industrije i kulture ne samo našeg grada, već čita ve države. Ove godine se održava 45. Sajam medicine i stomatologije na šta smo veoma ponosni. Opština Savski venac kroz svoje aktivnosti promoviše zdravlje i zdrav stil života. Na teritoriji Savskog venca nalaze se najznačajnije medicinske ustanove u celoj Srbiji. Ta kođe, tu se nalaze i najvažnije visokoš kolske medicinske ustanove (nedavno smo obeležili 100 godina Medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta na kojem su uručeni prvi put ZLATNI IN DEKSI generaciji lekara koji su ovaj fakultet upisali 1972. godine, pre 50 godina) u kojima stasavaju nove ge neracije lekara. Opština Savski venac vodi odgovornu zdravstvenu politiku i redovno apeluje na građane da na vre me misle na svoje zdravlje i redovno obavljaju zdravstvene preglede. U sa radnji sa zdravstvenim ustanovama sa teritorije opštine, Zavodom za zdrav stvenu zaštitu radnika „Železnice Sr bije“ i Domom zdravlja “Savski venac” već šest godina za redom organizuje mo besplatne preventivne preglede za građane Savskog venca sa ciljem da građanima skrenemo pažnju na važ nost prevencije i rane dijagnostike u očuvanju zdravlja. Opština će nastaviti da promoviše brigu o zdravlju jer za to ima najbolje uslove ne u Beogradu nego i Srbiji jer na našoj opštini radi na hiljade belih mantila (Klinički cen tar Srbije, VMA, KBC “Dr. Dragiša Mi šović”, Klinika “Dedinje”, brojne am bulante) i vrlo rado ćemo učestvovati u svakoj novoj inicijativi u sferi medi cine i prevencije.

Vesti iz VMA Потпредседник Владе и министар одбране др Не бојша Стефановић при суствовао је 29. jула обележавању 183 године од оснивања војне са нитетске службе на Војномеди цинској академији, где су уручена решења о пријему у стални радни однос за 53 новозапослена у вој не болнице и центре Управе за војно здравство. Министар Сте фановић је, такође, наложио ак цију систематских специјалистич ких прегледа за војне пензионере, која ће бити организована следеће недеље.-Задовољство ми је што мо гу да вам честитам овај дан, зато што ви чините стуб заштите свих нас. Војномедицинска академија, као и Управа за војно здравство, симбол су, рекао бих, не само Ми нистарства одбране и наше војс ке, већ и један од важних симбола здравства Србије. И драго ми је што толико нових, младих људи, стручних, паметних и способних, долази у наше војно здравство. Била је борба, имали смо много састанака и искрено нисам био потпуно сигуран хоће ли бити ин тересовања, хоћемо ли имати на чин да привучемо нове људе, а да не иду у друге установе или у иностранство, већ да се запо шљавају у својој земљи – рекао је министар Стефановић. Он је истакао да су председ ник Вучић, Влада, министар здра вља, али и наше министарство и сви људи из војног здравства да ноноћно радили на том задатку и учинили огроман искорак у на претку нашег здравства. - И заиста то кажем, не као флоскулу, већ искрено као грађа нин Србије, поносан сам на све шта је урађено, колико смо на предовали, колико смо постали способни да бринемо о здрављу нашег народа чак, рекао бих, по некад у немогућим ситуацијама. Упознао сам огроман број људи, који су били, а неки од њих су и данас у режиму ковид болница. То је ужасно тежак посао и не го ворим само у смислу колико је то сати рада и колико су сложени ус лови у којима раде, почев од самог облачења скафандера и заштитне опреме, већ и у смислу стреса да гледате људе којима некада не мо жете у потпуности да помогнете, али се борите за њих, борите се за њихов живот даноноћно, борите се да учините да напусте ту бол ницу здрави и да оду својим кућа ма. И зато вам дугујемо искрену захвалност и зато смо поносни на наше лекаре и медицинско особље и оне људе које се не виде увек, али који једнако доприносе да ле чење буде успешно - рекао је ми нистар Стефановић. Он је најавио и наставак ула гања у војно здравство. - Морамо да наставимо да ула жемо, о томе смо разговарали, од војили средства и планирамо да у наредним годинама купимо нову опрему и технику која ће учинити да Војномедицинска академија и Управа за војно здравство наставе Честитка начелника Управе за војно здравство поводом Дана санитетске службе Поводом 30. јула - Дана сани тетске службе, свим припадни цима војног здравства упућујем срдачне честитке.Уверен сам да не постоји професија која је више под будним оком јавно сти, а чији се резултати под разумевају упркос свим изазо вима са којима се свакодневно сусрећето. Испуњење високих очекивања, тигнућа.ностнајближималимкористимусокоУправеностпоносоммаЗахваљујућиалиимаоријуиногнимкомнаодговорностпрофесионалност,самосудеоособикојеваскрасеиовомприливамзахваљујемнауложенапоримадаповерењеувојмедицинараостанетемељзабудућегенерације.Војнисанитетјекрозистодугу183годинепредсобомуглавномтешкезадатке,јеизборбиизлазиомудрији.добримрезултатииове2022.годинемогусадаистакнемефикасорганизацијскихјединицазавојноздравство,виценећитрудсвихучесникаслужбилечења.Честитајућивампразник,приликудапожесвакодобровамаивашимунадидаибудућдоносисамоуспехеидосБригаднигенералдрРадивојеАнђелковић Поводом Дана санитетске службе на ВМА Војно здравство јаче за 53 новозапослена ZDRAVSTVO - SRBIJA 58

По налогу потпредседника Владе и министра одбра не др Небојше Стефано вића, на Војномедицинској акаде мији у Београду и војним болни цама у Новом Саду и Нишу, реа лизована је једнонедељна акција систематских специјалистичких прегледа за војне пензионере. Реч је о кардиолошким прегледима којима су некадашњи припадни ци система одбране могли да се подвргну без чекања у редовној процедури,Војнипензионери, који су оба вили прегледе, изразили су своје да буду стуб на који се ми сви ос лањамо. Хоћемо да овим људима пружимо добре услове рада и да се боримо за ново повећање плата и хоћемо да грађани знају да када дођу у било коју установу војног здравства могу да рачунају на то да ће запослени дати све од себе да им помогну, да их излече и да брину о њима. Та брига и нега о људима, нешто је по чему је војно здравство изузетно познато и на томе заиста хоћу искрено да вам честитам и у овом дану - рекао је министар Стефановић. За наредну недељу, министар Стефановић је најавио велику ак цију прегледа за пензионере у ви ше -градова.Хоћуда организујемо једну велику акцију наредне недеље, да задовољство због ове акције, коју је Управа за војно здравство ор ганизовала у сарадњи са удру жењима војних пензионера преко којих се вршило пријављивање. – Веома сам задовољан, бр зо су ме обавестили да могу да дођем и да урадим систематски преглед. Притисак ми је добар, ЕКГ одличан, очи су мало осла биле, али, добро, година произ водње – кроз осмех каже пензи онер Радомир Поповић. Начелник Одељења за лечење, Сектор за лечење ВМА пуковник др Немања Боровчанин наводи да је по плану обављано по 30 прегледа дневно у војним болни цама Нови Сад и Ниш, као и 40 кардиолошких и офталмолошких у Војномедицинској академији. покажемо и бригу о нашим пензи онерима. У Нишу, Новом Саду и овде у Београду имаћемо специја листичке кардиолошке прегледе за наше пензионере који неће мо рати да чекају, а овде у Београду ће бити организовани на ВМА и офталмолошки прегледи. Желим да им и на овај начин укажемо поштовање и захвалност за све оно што су они урадили за ову земљу док су служили часно у својој војсци и Министарству од бране – рекао је министар. Он је честитао и новозапосле ним припадницима Управе за вој но здравство.-Изабрали сте веома часну, озбиљну и одговорну професију а ја могу да вас уверим да сте дошли у најбоље место у Србији да направите те прве кораке и са правим људима на које сам заис та искрено поносан - рекао је ми нистарНачелникСтефановић.Управе за војно здравство бригадни генерал др Радивоје Анђелковић истакао је значај војног санитета и рада свих лекара, медицинских сестара и техничара који су кроз историју увек били са својим народом у првим борбеним редовима. - Техничко и технолошко оса времењивање и развој капацитета службе за још активније учешће у све три мисије Војске Србије је приоритет развоја, али на првом месту је увек било и биће улагање у кадар, његово усавршавање и кондиционирање. Актуелна си туација и резултати постигнути у борби са Ковидом-19 још јед ном су показали снагу и значај војне санитетске службе за наш народ и државу - рекао је генерал Анђелковић.Савремена санитетска служба темељи се на дугој традицији, за почетој 30. јула 1839. године, када је указом постављен први штабни доктор, што уједно представља и први званичан документ о раду војне санитетске службе. medici.com Специјалистички систематски прегледи за војне пензионере-Одзивјебиодобар и верујем да ови прегледи значе нашим вој нимКардиологпензионерима.изКлинике за ур гентну и интерну медицину ВМА др Милена Пандрц истиче зна чај ових прегледа превасходно за превенцију, као и због могућ ности да пацијенти уколико се установи да имају нека обољења одмах добију адекватну терапију. ZDRAVSTVO - SRBIJA 59

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com” DTP: Sretko Bojić

Skoro tri godine infekcija COVID-19 virusom zadaje velike muke sta novnicima svih zemalja sveta i ne bira ni boju ni pol ni veroispovest. Takođe, zahvata najrazvijenije, najbogatije i najsiromašnije. Zavisno od virulentnosti i otpornosti, virulentnosti soja i imunog odgovora i stanja napadnutog organima, zavisi i težina, odnosno klinička slika obolelog.

Dr Rajko Srdić, predsednik UO Zavoda za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje Beograd RH centri u tretmanu postkovid sindroma

Urednik rubrike “Banje Srbije”: Rade-Radenko Karalić Priprema: “Medici.com”; DTP: Sretko Bojić

Ova epidemija je prosto stavila na ispit i sposobnost zdravstvenih sistema, njihovu organizovanost i stručnu opremljenost, spremnost da se bori sa ovom bolešću. Svakako, ovo je virus koji izaziva sistemska oštećenja u organizmu primarno respiratornog i kardiovaskularnog sistema, ali i drugih organa, što se ogleda u onom vremenskom intervalu kojeg nazivamo postkovid sindrom. Posledice izazvane ovim oboljenjem, kao i sama akutna faza, u mnogome su zavisile od stanja organizovanosti zdrastvenih sistema svih zemalja sveta. Naša zemlja je na vreme prepoznala ozbiljnost i težinu ove pretnje i organizovala je štab koji je pratio i preduzimao mere u pojedinim fazama razvoja same epidemije. To se pokazalo kao vrlo svrsishodno. Nije se osetio manjak bolničkog prostora za smeštaj i lečenje obolelih, organizovana je preraspodela stručnog medicinskog kadra te zajedno sa preventivnim merama blagovreme nim obezbeđenjem različitih vakcina i preuzetim lečenjem u za to pripremlje nim bolničkim ustanovama, snabdevenim medikamentima i drugim sanitet skim materijalom uspešno se nosila sa ovom pošasti. Poznato je da lakše obolevaju, zapravo češće, starije osobe, jer ta populacija je već izložena nekim oboljenjima i kod njih je izraženiji postkovid sindrom.

ZDRAVSTVO - SRBIJA

Poznato je da se posle oboljenja te osobe ne smeju izlagati fizičkim naporima i moraju se postepeno prilagođavati normalnim uslovima života. Njima najviše odgovara smeštaj u specijalnim bolnicama - RH centrima, gde se prati njihovo stanje iz dana u dan pod lekarskom stručnom pažnjom. Tako ponovo dolazimo do srećne okolnosti da imamo takve ustanove koje su bile spremne u akutnim stanjima da se prilagode zbrinjavanju obolelih, ali su isto tako potrebne za re habilitaciju i oporavak. Od prisutnih posledica koje ostavlja kovid virusna infekcija kod starijih ugrožen je posebno kardiovaskularni sistem. Često su prisutne posledice miocarditisa, koje se ogledaju u zamaranju, aritmiji i naglim promenama krvnog pritiska. Idealna mesta za praćenje ovih stanja i rehabilitaciju ovih pacijenata su naši RH centri, gde se uz stalnu kontrolu i praćenje stanja, pruža brza osposoblje nost ovih osoba. Tu svakako treba uzeti u obzir i blagotvorno delovanje ostalih klimatskih faktora, čistog vazduha, mineralnih voda, staza za šetanje i budno praćenje svih posledica postkovid stanja. RH centri su položili ispit u ovoj borbi za živote i zdravlje ljudi. Oni su ih i gradili, u njima su lečeni i pružaju im stručnu lekarsku pomoć u stanjima oporavka te zaslužuju da budu sačuvani i za ovakve vandredne situacije. Ovakve zdravstvene ustanove pokazale su svoju osposobljenost i u vanrednim okolnostima, prouzrokovanim panedmijom. Lako se preorijentišu i vrlo profesionalno obavljaju složenu medicinsku stručnu pomoć u prevenciji, leče nju i oporavku rekonvalescenata.

Banje

Srbije

10 22 Prijemna služba: +381

Tokom boravka i lečenja u ovoj ustanovi o vama brine tim lekara (specijalisti fizikalne medicine i rehabilitacije, internista-reumatolog, neurolog), defektolog, fizioterapeuti i medicin ske sestre-tehničari. Pored stručnog medicin skog kadra, raspolaže i savremenom opremom za sprovođenje terapijskih procedura u oblasti fizikalne medicine i medicinske rehabilitacije. Indikacije: • Reumatske bolesti: degenerativne bolesti zglobova i kičmenog stuba, zapaljenjski reumatizam (u mirnoj kliničkoj fazi), vanzglobni reumatizam;

• Stanja nakon oštećenja centralnog i pe rifernog nervnog sistema; Posttraumatska stanja i deformiteti koštano-zglobnog sistema. 36 541 36 541

10 39 E-mail:https://www.agensmb.rsagens@agensmb.rs ZDRAVSTVO - SRBIJA 62

 Tel. +381

Mataruška Banja

M ataruška banja se nalazi u centralnom delu Srbije, na desnoj obali reke Ibar, udaljena je 8 km od Kraljeva i 170 km od Beograda. Mine ralna voda Mataruške banje pripada ka tegoriji natrijum, magnezijum, hidrokarbo natnih, sumporovitih hipertermi. Sadrži značajne količine vodonik-sulfida 16mg/l što je glavna terapeutska vrednost ove vode uz temperaturu do 46ºC. Ima naročito povoljno dejstvo kod reumatskih bolesti (degenerativna reumatska oboljenja, za paljenjska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj fazi. Prirodni factor, sumporovita termomineralna voda, ima značajan efekat u ginekologiji, kod hroničnih zapaljenja ad neksa i kod steriliteta.

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad" Gamzigradska banja Gamzigradska banja se nalazi u istočnoj Srbiji, 220km jugoistočno od Beograda, a 11km zapadno od Zaječara. Leži na 160m nadmorske visine u meandarskoj dolini donjeg toka Crnog Timoka, na samim njegovim obalama, nedaleko od magistralnog puta Zaječar – Paraćin, kojim se ostvaruje dobra sa obraćajna veza u svim pravcima. INDIKACIONA POLJA • Neurološka oboljenja • Oboljenja srca i krvnih sudova • Reumatska oboljenja • Povrede i oboljenja lokomotornog sistema U okviru Specijalne bolnice postoji Odeljenje za terapijski i re habilitacioni tretman koje obuhvata hidroterapiju, termoterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, vakuumterapiju, magnetoterapiju, i terapiju laserom.  Tel. +381 19 450-443  https://www.gamzigradskabanja.org.rs HBOoksigenacija,hiperbaričnaterapija100%-kiseonikom pod pritiskom ZDRAVSTVO - SRBIJA 63

Унашој земљи, као и у већи ни страних, животни век се знатно продужава. Зато имамо све више старих особа, а временом ће их бити још више. С порастом броја старих лица расте и брига о тој популацији. Добро је што је ових дана покренута та те ма (ТВ „Прва“, Мери Билић, про фесор Зоран Бојковић). Према физиолошким функ цијама, људски организам знат но слаби после 65. године, али у геријатријском добу многе слабо сти код старих, релативно здравих особа тешко се уочавају све док организам није изложен великом стресу (нпр. запаљење плућа) кад се погоршање здравља јасно уоча ва. Стање здравља и способност старих особа, тзв. геријатријски статус, укључује испитивање кли ничког и функционалног стања особе. Такву процену врше по родични и други лекари. Основни функционални ниво односи се на бригу о себи – купање, облачење, самостално коришћење тоалета... Виши ниво представља самостал но одржавање домаћинства, али особама старијим од 75 година об ично је потребна помоћ барем за један поступак. У највишем функ ционалном нивоу стара особа чак помаже породици или делимично ради у својој професији. Међутим, неке старе особе бивају физички и/или психички малтретиране, често препуштене небризи, а у порасту је злоупо треба њихове имовине. Најтеже је онима који немају родбину или кад је родбина незаинтересова на. Физичко злостављање одвија се употребом силе. Поред бати нања, везивања, изостављања хра не и воде, некада се дешавају и сексуални инциденти. Психичко злостављање изводи се речима, делима и другим начинима да се изазове емоционални стрес. Честе су претње да ће особу послати у старачки дом најниже класе или се с њом данима не разговара. Зло стављање се дешава укидањем ле кова или давањем превеликих до за, као и притиском на особу да препише имовину на одређен на чин или се имовина неодговор но троши.Како се спречава злоста вљање? Проблем је што се зло стављање тешко открива јер жртва страхује да проговори или је не моћна. Понекад се особа обрати здравственом раднику, а овај то често приписује конфузији, пара ноичном понашању или демен цији. С друге стране, напасник друштвено изолује жртву и оне могућава јој контакте са споља шњим светом јер одбија посети оце и искључује телефон. Понекад члан породице или уговорени неговатељ нестрпљи во чека на пренос имовине после смрти особе. У мојој веома краткој улици у Сомбору две старе особе су се својевремено „предале”. Јед но усвајање одвијало се фер, а у другом је стара особа пребачена из своје куће и предата на салаш да се о њој брину. Сваки негова тељ је наследио кућу старе осо бе. Најгоре је кад особа „преду го живи”. Још горе је кад финан сијски извори неговатеља ослабе или је психички оштећена особа. На злостављање указују физичка оштећења, кад се болест прија ви са закашњењем или неговатељ одбија кућне посете медицинске сестре. Због злостављања или за постављања трећина старих знат но краће живи од оних који нису изложени таквој ситуацији. Ако лекар установи велику опасност по пацијента он, у са гласности с болесником, доноси одлуку о хитном смештају у бол ницу и затражи помоћ социјал не службе. За мање хитно стање, доктор и помоћно медицинско особље треба да помогну пацијен ту како да реши проблем. Ако је особа немоћна, социјална служба одређује заштитника. Медицинска сестра и социјални радник имају најважнију превентивну улогу код злостављања. Друштво треба да развија установе за смештај и не гу геријатријске популације за три нивоа: нискоризично здравље (око 65 одсто), умерено ризично (око 30 одсто) и високоризично (око 5 одсто). Тако ће се обезбедити бри га за све особе које су старије од 65 година, а поготово оне које или немају родбину или је родбина не заинтересована да води бригу о старој особи. Недавно је из бога тог бачког села донета у болницу болесна старица. Након прегледа је речено да је реч о гладовању. Због запостављања, старица је преминула неколико дана касније. Објављено у „Политици“ 6.8.2022. старихиЗапостављањегодинезлостављањеособа Др Рајко Игић, аутор књиге „Основи геријатрије” Стари су заслужили бригу (Фото Pixabay) ZDRAVSTVO - SRBIJA 64

Kristina Đorđević, advokat, Beograd

Zakon o obligacionim odnosima pred viđa da će sud za pretrpljeni strah, uko liko okolnosti slučaja, a naročito jačina straha i njegovo trajanje to opravdava ju, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. S druge strane, Zakon o parničnom postupku obavezuje stranku koja tvrdi da ima neko pravo da snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava. Dakle, kada tužilac tužbom zahteva naknadu nematerijalne štete zbog pre trpljenog straha, dužan je da dostavi dokaze da je strah određenog intenzi teta zaista pretrpeo. Postojanje pravnog osnova za nakna du ove vrste nematerijalne štete stranke najčešće dokazuju dostavljanjem svoje medicinske dokumentacije. Medicinska dokumentacija predstavlja dokument koji daje podatke o stanju pacijentovog zdrav lja, ali i podatke o radu lekara. Takođe, ona predstavlja i sudsko-medicinski doku ment, što znači da se iz nje, pod uslovom da je vođena ispravno, može sa visokim stepenom sigurnosti utvrditi sadržaj pru žene zdravstvene usluge. Međutim, moguće su i situacije koje dovode do prekršajne odgovornosti zdrav stvene ustanove, kada se medicinska do kumentacija ne vodi ili se ne vodi na pra vilan način. U tim situacijama, postavlja se pitanje na koji način pacijent na sudu može dokazati da je pretrpeo određeni oblik nematerijalne štete u konkretnoj situaciji strah. Čak i kada tužilac ne poseduje medi cinsku dokumentaciju o nastalim povre dama, sudsko-medicinsko veštačenje koje je izvršio lekar određene specijalnosti će u tim situacijama omogućiti pacijentu –tužiocu da dokaže da je usled nekog do gađaja pretrpeo strah određenog intenzi teta i trajanja, koji opravdava dosuđenje nematerijalne štete. U skladu sa stavom sudske prakse, veštačenjem veštaka ne uropsihijatra i u odsustvu medicinske dokumentacije na okolnost pretrplje nih fizičkih povreda, može se utvrđiva ti da li je tužilac u vezi s predmetnim događajem trpeo strah koji opravdava dosuđenje nematerijalne štete. Dakle, sam nalaz veštaka predstavlja dokaz da je tužilac pretrpeo štetu i da intenzitet i trajanje straha opravdavaju dosuđivanje naknade štete. Činjenica da ne postoji me dicinska dokumentacija na osnovu koje se može utvrditi da su nastupile štetne posle dice po tužioca nije dovoljna za ocenu da ni nematerijalna šteta nije nastupila. Tek u situaciji kada medicinska dokumentacija ne postoji, a tužilac ne predloži izvođenje drugih dokaza veštačenjem, ta okolnost bi predstavljala osnov za odbijanje tuž benog zahteva. Primer iz sudske prakse: OBLIGACIONO PRAVO – Nakna da nematerijalne štete zbog pretrplje nog straha – Neposedovanje medicin ske dokumentacije (član 200. ZOO) Tužioci imaju pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha, shodno čl. 200. ZOO-a iako ne poseduju medicinsku dokumentaciju o nastalim povredama. Iz obrazloženja: Žalba zastupnika tuženika izjavljena protiv presude prvostepenog suda kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca za na knadu nematerijalne štete zbog pretrplje nog straha kao osnovan, je neosnovana, a presuda prvostepenog suda se potvrđuje. Iz spisa proizlazi da su tužioci kritič nog dana dok su se nalazili na letovanju u Grčkoj, doživeli saobraćajnu nezgodu tako što je na njihovo vozilo naletelo vo zilo grčke registracione oznake, materi jalnu štetu na vozilu tužioca je isplatilo grčko osiguravajuće društvo, jer je utvr đena krivica njihovog osiguranika. Tuži oci su pre odlaska na letovanje kod tu ženika uplatili međunarodno osiguranje automobila - zelenu kartu, na osnovu koje kod osiguranja potražuju naknadu nema terijalne štete. U konkretnom slučaju sporan je prav ni osnov, jer tuženik smatra da tužioci ni su trpeli strah s obzirom na to da nema ju medicinsku dokumentaciju o nastalim povredama. Žalbom tuženika se ukazuje da u od nosu na tužioca ... ne postoji pasivna le gitimacija shodno čl. 21. Zakona o obave znom osiguranju u saobraćaju, da zelena karta kao oblik međunarodnog osiguranja nije dokumenat na osnovu koga se mo že ostvariti pravo na naknadu štete, da u odnosu na ostale tužioce nije sporna pa sivna legitimacija, jer je vozilo tužioca ... osigurano kod tuženika, ali smatra da okolnosti slučaja ne opravdavaju dosuđi vanje nematerijalne štete. Neosnovano se u konkretnom slučaju žalba poziva na citiranu zakonsku odred bu, jer tužiocu ... nije šteta pričinjena vo zilom koje je on vozio već vozilom grč kog osiguranika koje je naletelo na vozilo kojim je tužilac upravljao, a čl. 21. pome nutog Zakona predviđa da pravo na na knadu štete nema vozač motornog vozila čijom mu je upotrebom pričinjena šteta. Suprotno žalbenim navodima, vešta čenjem veštaka neuropsihijatra i u odsu stvu medicinske dokumentacije na okol nost pretrpljenih fizičkih povreda, mo že se utvrđivati da li su tužioci u vezi s predmetnim događajem pretrpeli strah koji opravdava dosuđenje nematerijalne štete. Na nalaz veštaka u pogledu posto janja, intenziteta i trajanja straha tuženik nije imao primedbe, već smatra da nalaz ne može biti osnov za usvajanje zahteva, jer ga ne prati medicinska dokumentaci ja. U konkretnom slučaju, nalaz veštaka je dokaz da je šteta pretrpljena i da in tenzitet i trajanje straha opravdavaju do suđivanje štete. (Presuda Osnovnog suda u Čačku, P 40/19, od 12.11.2019. i Presuda Višeg suda u Čačku, Gž 934/20, od 3.3.2021)

ZDRAVSTVO - SRBIJA 65

Medicina i Naknadapravo

nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha u situaciji kada tužilac ne poseduje medicinsku dokumentaciju

После дуго времена поно во смо у могућности да понешто питамо лекара и ћелијског биолога др Зорана Ива новића који ради као научник у Бордоу, Француска. Кад год мо же одазива се на научне скупове у Србији. Стекао је звање научног саветника и примљен је у Акаде мију медицинских наука Српског лекарског друштва као најмлађи. Доктор медицинских наука Ива новић је члан Секције за хуманост, уметност и културу Друштва ле кара Војводине СЛД. Ова окол ност нам омогућава да му поста вљамо питања и као научнику и као уметнику. Овај човек, широ ког образовања и културе, један од наших најцитиранијих лекара истраживача, хуманиста, песник и мајстор прозе, уметнички фо тограф и шта све не још, везан за земљу из које је потекао и веома пријатан саговорник. Др Ивановићу, како бисте сами себе укратко представили? Трудим се цео живот да пра тим „зов науке”, а примећујем и „ситнице које живот значе”. И уметност и наука су тотално Мождакреативненепредвидивекатегорије.наовакавначин да започнемо разговор? Тако је. И већ видим да ће овај разговор попримити критич ки тон, што можда није лоше за промену, јер обично кад се нешто говори за јавност онда се форси рају само позитивне ствари. Уп раво због тог карактера „непред видивости” обе те категорије су у великој опасности у неолиберал ном постхуманистичком друштву које је укупни систем вредности устројило око модела једног пред видивог, репетитивног производ ног процеса. Пре свега, улагање у науку се врши преко пројеката чија структура је апсолутно не примерена вокацији науке – от кривању тајни природе – она од говара структури развојног проје кта. Главна ствар више није идеја, она остаје у сенци менаџерских аспеката: од истраживача се тра жи не само да каже шта ће от крити, него и кад ће се то десити, колико ће коштати итраживачки процес, за шта ће се примењивати добијени резултати, како ће се они уклопити у постојеће стање дис циплине, какав или какве произво де ће то откриће изнедрити, како ће се пласирати на тржишту, некад треба и да направи бизнис план за хипотетички производ... Од истра живача се тражи да предочи план „комуникације” резултата проје кта широј јавности, за шта треба да ангажује ПР стручњаке (нау ка се претвара у шоу бизнис, да не кажем у циркус)... а нарочито да испланира „менаџмент проје кта”... Јасно се види да људи који су осмислили ово никада нису до шли у контакт с науком, односно да бркају две веома различите ка тегорије , „науку” и „развој”. Ова кав приступ може довести до раз воја производа прототипова који исходе из тзв. транслационог ис траживања али ће фундаментални научни аспект потпуно уништити јер он, осим хипотезе и идеје ка ко је тестирати, не може ништа друго сувисло предвидети. Вели чина научног дела је у непредви дивости примењивости његових резултата. Ко је, на пример, мо гао у време открића икс зрака да претпостави да ће се молекулар на структура протеина откривати рендгенском кристалографијом? У данашњем систему све је усме рено на развој, краткорочну „вало ризацију”, то јест профит. Наука никада неће моћи да се уклопи у тај кадар, пре свега јер за откриће је потребна посвећеност, дуго вре Из прве руке – Разговор са проф. др Зораном Ивановићем Сазвучје науке и уметности ■ Разговор водила: др сц. мед. Славица Жижић Борјановић ZDRAVSTVO - SRBIJA 66

ме за наоко непродуктивну кон темплацију, слобода истражива ча да прати нит открића, њего во време не сме се трошити нити концентрација расипати на непри мерене демарше, наметнуте „ме наџментом осигурањем квалите та”, успостављеном од управљач ке класе неспособне да схвати да научни процес није ни развој ни репетитивни индустријски про цес... Он мора да остане у сво ме свету и концентрисан на своју тему размишљања, а да не гово рим да са императивном медија тизацијом долази до банализације науке. Њена комплексност усло вљава поједностављивање до не тачности, успоставља се потпуно апсурдни систем вредности у коме се не вреднује и не поштује ква лификовано мишљење (знање) не го популарност. Тако имамо ситу ацију да управо људи који немају никакве везе о неком научном про блему имају највећи утицај на јав нио мнење... У таквим условима наука ће дефинитивно пропасти, а знање у његовом традиционалном смислу неће никоме бити потреб но, чак ће и сметати управљач кој класи, која је већ деградира ла професије засноване на знању и на пиједестал највише „вред ности” и, наравно награђености, ставила менаџерски занат. Добро ћемо проћи ако не дође време да руља потакнута „инфлуенсерима” не буде јурила, хватала и спаљи вала научнике по трговима. Јер проблем науке је што је она проза ична, а јавност хоће сензацију. За то би било добро да се политичке и управљачке струкутуре „тргну” на глобалном нивоу и да промене однос према науци, да уваже њен суштински карактер који свакако није карактер репетитивног про цеса у индустрији или услужним делатностима. Какав је положај науке данас у свету у време владавине хуманости?менаџментакапитала,иосекеКакосве то делује на науку, на који начин, какви су односи између науке и развоја иновација, како се вреднују компетентност и знање, како се гледа на научника у таквом друштву? На овај први део питања сам већ делимично одговорио. Кре ативне делатности, као што су наука и уметност, су на неки на чин спонтане, па чак и „дивље”, идеја је феномен који се нe ја вља у закономерности новац-ро ба-профит. Не значи ако ћете више новца убацити да ћете сразмерно више добити фундаменталних от крића, мада је технолошка стра на за инструментаријум истражи вања важна и скупа. Класични ме наџерски приступ може да изме ри трошкове истраживања, потро шњу хемикалија, материјала, број радних сати, време за писање рада или патента... али све то су само епифеномени онога најважнијег – идеје која стоји иза сваког от крића. А ње у једначини нема и не може да буде јер је то немерљи ва величина. Она је у функцији другог немерљивог супстрата кога сам ја у једном мом тексту назвао „сциентософија”: Сциентософија је укупно концептуално знање и сва асоцијативна искуствена и те оретска знања акумулирана у ду готрајној меморији научника, муд рост, супстрат који, пошто се не може мерити, он и не постоји за систем. А од њега зависи све у научном приступу. За разлику од фундаменталне науке, „развојна истраживања” се најчешће могу „укалупити”у систем о коме гово римо јер се њихов објектив јасно може дефинисати, зна се који се проблем жели решити и на који начин, може се прилично прециз но предвидети колико ће испити вање трајати... Другим речима, на чин на који се данас управља нау ком одговара, у ствари, ономе што се зове „развој”. Мени није јасно да ли они који одлучују не знају за разлику између ових катего рија или то намерно чине да сти мулишу развој и да се што брже „окрене новац”и заради. Како год, таква политика је погрешна јер ће на тај начин настати ситуација у којој се неће имати шта развијати јер неће више бити суштинских открића. А, у међувремену, изгу биће се и „хумани ресурси” нау ке, јер се науком нико неће хтети бавити, јер то занимање ништа осим фрустрације неће моћи да понуди оном ко се њиме бави. То ме треба додати и чињеницу да се однедавно појам „иновација” ре довно веже за појам „наука”, иако су то савршено различите ствари. Иновација је побољшање једног конкретног детаља у неком про цесу и она не настаје нужно из ре зултата научног истраживања, не го најчешће долази из посматрања процеса и креативног приступа рутини. А менаџерска класа ре довно представља, као контину итет, истраживање – развој - ино вацију. Овај континуитет је мо гућ, али је редак у пракси. Право научно откриће може да генери ше током развоја многе производе или поступке који могу битно и до непрепознатљивости изменити одређени процес. Па и ако се де си да иновација исходи директно из научног истраживања, онда је наука та која води до иновације а не обрнуто.Удруштву о којем говоримо и у које смо загазили са првом де ценијoм 21. века је већ дошло до диференцијације класа: експерт ске класе (поседује знање) и ме наџерске класе (поседује моћ). Ми већ имамо ситуацију да су мање вредновани доктори наука, науч ници и врхунски стручњаци него такозвани менаџери који од обра зовања имају једва први степен универзитетских студија или мак симум студије нивоа мастера. Кад један научник буде позван на кон грес да одржи предавање о теми у којој је први у свету, буде срећан ако му плате авионске карте. С друге стране, ако позовемо „кон султанта” за сертификацију ИСО, платиће му се пут, смештај и ми нимум 800 € за дан. Већ је уведен систем да компетентност за једну струку није услов да би се руко водило службом у тој струци јер „менаџмент је испред техничке компетентности”. Ту сада иде про цес замене стручњака и научника на руководећим положајима ме наџерима, који благе везе немају о активности којом ће управља ти. Треба уочити да се не гово ри о „научној компетентности”. У светлу менаџмента наука постоји само толико колико износи њен технички аспект, тј. експеримен тални и биротехнички рад. Тако да они то и зову „техничка ком ZDRAVSTVO - SRBIJA 67

петентност” пошто „научна ком петентност” за њих не постоји. Некад је научник била престижна вокација, данас је његов положај у систему ништаван. У ствари, само активности које непосредно доприносе стварању профита су цењене. Кад се томе дода и псе удосциентизам у општој попула цији, повезан за медијатизацијом, који је инфицирао цело људско друштво, тешко је чак и стати иза неоспорних научних чињеница, а камоли доказати да научник за служује достојанство. Могао бих навести стотине примера који то доказују.Посебно илустративан бедни положај научника се види у сфе ри објављивања. Није довољно да обезбеди новац за научни рад кроз пројекте (грантове), уложи своје идеје, искуство и труд, анализира резултате, изврши синтезу, напи ше рад и избори се са рецензен тима да би он на крају био при мљен за штампу, него у већини ча сописа доброг реномеа треба још и да плати његово објављивање. Уместо да њему плате као аутору, он препушта своја ауторска права издавачу а затим и плаћа публика цију, и то веома велике износе. То се, наравно, најчешће „скида” са пројеката чиме се умањују сред ства за ефективни истраживачки рад. Цела једна издавачка индус трија паразитира на грбачи истра живача. И то никоме од управљач ке класе не смета нити се било шта предузима да се то промени. Још истраживач треба да моли ад министративце да дозволе да се то плати, а они постављају питања на која он аргументима не може одго ворити. И констатације : „Ти што више радиш више нас кошташ”. Посебно бих вас питала, како се опсесивна идеја менаџерског друштва да све мери и показатељимаквантитативнимевалуираодражава на науку. Видите, таква једна идеја је довела до изражавања „квалите та” квантитативним показатељи ма. Истина, тамо где се умесно тражи стандардизација (нпр. је дан машински део), милимикрон ска уједначеност производа мо же представљати његов квалитет. Али пречник парадајза и његов правилни сферни облик као кван титативни параметри мало значе за квалитет, који се састоји у ње говом мирису и укусу. Тако смо дошли до обесмишљавања појма „квалитет” (који по дефиницији значи неквантитативну катего рију) и заменили га квалитатив ном суштином тог новозначног „квалитета”.Па,ето,у том систему основ но је да се евалуира сваки учес ник у процесу и да се квантифи кује његов рад. У науци то нас је довело до развоја тзв. „библиоме трије” која је достигла такву ап сурдну димензију да је она сама довољна да саботира научни про цес. Покушаћу да објасним. Пр во, по стопама цитираности радо ва у њима, сви научни часописи су рангирани на основу „импакт фактора”. То је број који је једнос тавно узет као мера квалитета ча сописа. У односу на овај импакт фактор часописи су рангирани као „врхунски”, „веома добри”, „до бри” „коректни” и „ниског ква литета”, тако да сваки истраживач покушава објавити своје резулта те у часопису што је могуће више категорије. И затим се вредност тог његовог објављеног рада ра чуна по категорији часописа за његов избор у звање, за напредо вање у каријери, за све и сваш та. При томе се ради о вреднос ти која уопште не мора бити ве зана за квалитет нити цитираност тог одређеног рада. На пример, у мојој листи публикација налази се рад објављен 2009. у часопи су Journal of Cellular Physiology, који има импакт фактор 5,56. Тај рад је до сада цитиран у просе ку 35 пута годишње. Други рад, исто са моје листе публикација, објављен је у врхунском часопи су Cell Stem Cells чији је импакт фактор 24,63. Тај рад је цитиран у просеку 19 пута годишње, што је скоро двоструко мање него рад из Journal of Cellular Physiology. И онда који рад је оставио ви ше трага у дисциплини? Али није то једини проблем. У појединим земљама развијени су алгоритми за праћење и бодовање на основу „библиометрије” до најситнијих детаља, категоришући конферен ције, конгресе, предавања, погла вља у књигама... Кад је потребно конкурисати за неки пројекат или се пријавити на неки конкурс, од истраживача се захтева да све то попуни и избодује по траженим алгоритмима. Е сад ви замисли те колико то времена и концен трације узме ако имате неколи ко стотина публикација, два пута више конгреса и текстова друге врсте... Истраживач се усмерава према бескорисном и непродук тивном бирократском делу и од влачи од своје материје. Онда то цитирање, „h-индекс“ који је подигнут на пиједестал апсолутног параметра вреднос ZDRAVSTVO - SRBIJA 68

ти истраживача... Да се разуме мо, постоји интерес да се прати цитирање у смислу сагледавања како други аутори интерпретирају наше резултате и како се наши ре зултати уклапају у одређене хи потезе са којима су у вези. Што се тиче броја цитата, индекса „h” и осталих библиометријских по казатеља, то такође може да нас оријентише, али начин њихове примене у вредновању квалитета научног рада је апсурдан и одра жава се негативно на научни про цес. Наиме, број цитата, из којег се у крајњем изводе сви „ импакт фактори ” веома често није у ве зи са квалитетом рада или важ ности резултата. На пример, ако објавите нешто из области којом се бави 2 милиона људи, шта год да је биће више цитирано него да објавите из области у којој на це лој планети ради неколико десе тина људи. Затим, уколико ваша публикација износи резултате који су „испред свог времена” само ма ли број људи, или чак нико, неће разумети њихову важност па их неће цитирати. Тако, или ће пасти у заборав или ће их почети цити рати годинама касније као што је случај са радовима Friedenstein-а. Нека популарна тема о којој го вори јавно мнење ће се цитирати „на хватове”, и поред тога што је научно сумњива, али предста вља сензацију, итд. Тај попули зам има разоран ефекат на науку јер долази, као што сам већ ре као, до замене парадигме „креа тор и познавалац”са парадигмом „популаран”. То вам је упоредиво са ситуацијом на youtube-у. Неко постави неки виц, тоталну глу пост, и то има милионе прегледа и стотине хиљада лајкова (плитко и „сварљиво” за широке масе), а не ко други врхунску вокалну интер претацију неког ренесансног дела (доступно само онима са рафи нираним музичким укусом) које има неколико лајкова и стотинак прегледа. У таквој ситуацији ме дијска илузија је постала важнија од реалности. Видимо да људи да нас воде чак и ратне операције ру ководећи се медијским аспектима а не императивима тактике и опе ратике, да се одлуке у највишим струкурама које управљају светом доносе на бази медијских хајки (базираних неретко на лажним ве стима)… Тако је и библиометрија постала пре промотивно средство него нешто заиста корисно. На крају, долазимо до адапта ције истраживача на дату реал ност где се он труди да се „укло пи” у систем и истражује и обја вљује тако како би остварио што више „производа” који се добро бодују, тако обезбеђује своју ег зистенцију и каријеру. Идеал стремљења великом открићу не окрњеним интелектуалним капа цитетом и укупним временом које је на располагању остаје у некој прошлој епохи. Знам да велику бригу и пажњу одувек посвећујете младима који се код вас усавршавају. Од свих тражите и читање и непосредни рад. Тренутно, највише интерак ције имам са студентима на „Мас теру 2“ биомедицинске науке, гру па „биологија ћелије, физиологија и патологија“, који у лабораторију долазе у другом семестру пете го дине студирања, на стаж од пет месеци у току кога треба да оба ве истраживање, изврше анализу и синтезу резултата и напишу је дан „мемоар” који има облик ис траживачког рада и чија је дужи на ограничена на 30 страница. У Француској је данас школовање у биомедицинским наукама ус мерено на приницип „problembased learning» i « project-based learning“, мада још постоје и пре давања („lecture-based learning“). Треба разумети да је, по начели ма која су кренула седамдесетих година из канадског универзи тета Мекалистер, и која у први план стављају „контекстуализа цију” наставног градива како би се оно боље, ефикасније и трај није „увезивало” у дуготрајну ме морију студента, фундаментална знања потребно „емитовати“ ус пут, као део контекста, нпр. кроз клиничку слику запаљења бубре га која ће се „декортиковати” до патологије, патофизиологије, фи зиологије и биохемије („модулар ни приступ”). На тај начин све странсверзалне дисциплине, као физиологија и биохемија, не изу чавају се више као посебне дис циплине. Невоља је што они који предају, нпр. нефрологију, и не „силазе“ до физиологије у својим предавањима (већина предавача су клиничари а не физиолози и биохемичари) и за време посебне контекстуалне наставе која се на зива „enseignement dirigé», и које би требало да представља учење кроз «проблем». Циљ те врсте наставе је да створи прагматич не стручњаке који решавају прак тичне проблеме. На основу мога искуства, ово производи један не гативан ефекат, а то је да тотал но губимо контакт са концепту алном основом и елементарном научном логиком. Тако данас ле кар или биолог изађу са студија са нивоом мастера или његовим еквивалентом (професионалног мастера здравствених наука, ов де лекар може да „лечи” тек по сле грећег циклуса – еквивалент наше специјализације, која у овом систему чини интегрални део сту дија за лекара које траје минимум девет година), а да никада нису учили физиологију целог органи зма, а може се бити биолог а да се никада није учила, нпр. сис тематика кичмењака. Нико више не зна ни најноторније ствари из физиологије, на пример „ФранкСтарлингов закон”... Е у таквом ZDRAVSTVO - SRBIJA 69

контексту треба схватити и ове студенте мастера који су обавезни да у ултракратком року произве ду научне резултате да би показа ли да су савладали ниво синтезе који се види кроз писање тог пр вог оригиналног научног „рада”. То је типично „учење кроз проје кат” и оно не дозвољава време студенту да „чита” и контемпли ра прочитано. Чита се само оно ште је неопходно за пројекат. Та ко је мастер усмерен, пре свега, на техничко учење. Јако је погрешно ово асимилирати са некадашњим нашим „магистеријумом” јер је он по броју година студирања и самој суштини пре одговарао данашњој докторској тези, док еквивалент нашег доктората наука више и не постоји. Овај „помак” према тех ницизму на уштрб научног знања -сциентософије постаје тек изра жен на нивоу доктората. У Фран цуској докторат мора да се завр ши за три године, јер то је време трајања стипендије. У ствари, док торант мора бити у радном одно су по закону, зато не може радити тезу ако није запослен (ти уговори на одређено време иду преко уни верзитета). За време доктората не ма предавања и полагања испита, мада треба похађати одређен број кратких мање-више факултатив них курсева (практично-прагма тичног типа као „комуникација”, „осигурање квалитета”, „писање CV” и слично). Докторат је ис тинско учење кроз пројекат, што и треба да буде на том нивоу, докто рант ради три године пуно радно време у лабораторији. И опет за то време се гледа како би он про извео што више резултата и то са што развијенијом технолошком базом (која је conditio sine quoi non доброг нивоа публикације) и како би објавио те резултате и од тих радова саставио тезу. Нема као у Србији (што сам схватио недавно) да се поново студира и полажу испити за време доктората, при чему експериментални део може да траје још годинама... Значи, и поред тога што се слажем да док торат треба да буде искључиво «project-based learning“ , докторат је у скоро укупном такозваном „за падном друштву” склизнуо према техницизму и све више има те хнички а све мање научни карак тер, јер кратко време предвиђено за његов рад не дозвољава ни да се савлада „уметност писања” а камоли да се развије и утемељи „сциентософија”. Ово је само део општег „синдрома” истискивања науке као појма и мењања значења тог термина према „развоју” и тех ницизму о чему сам већ говорио. У таквој ситуацији ви не можете од некога тражити да „чита” не го да „производи” резултате. Чак и кад дође до писања тезе, увод и дискусија су једини делови где још може да се „протури” нека идеја за коју је потребно „читати” и контемплирати. Теза је у суш тини збирка објављених радова где аутор-докторант објасни која нит их међусобно веже. И такви доктори (овде се зове «Doctorat d’université ») су уистину оспо собљени да производе резултате јер циљ студија није више „зна ти“ него „знати урадити“. Они су веома способни висококвалифи ковани техничари (овде се такав профил зове „инжењер истражи вања“) али углавном немају кон цептуални ниво да би заслужили вокацију „научник“. Додуше, док торат овде и није највиши универ зитетски степен него „хабилита ција“ која би на неки начин одго варала некадашњем степену „док тора наука“ који је долазио после „тезе трећег циклуса“ а код нас „магистеријума“ који је, у ства ри, еквивалент „доктората трећег циклуса“ који је некад постојао у Француској. У таквим условима ја се трудим да код младих побу дим осећај за сциентософију ка ко у току моје наставне јединице на првом семестру пете године студија (мастер 2), где предајем о соматским матичним ћелијама и еволуционом аспекту матичности и то не занемарујући епистеми олошки приступ, инсистирајући на начинима долажења до поје диних открића, често и анализи рајући семиналне експериментал не приступе. Ко допадне у моју ла бораторију јасно да је свакодневно изложен том типу информација и то од састанака лабораторије и праћења пројеката до индивиду алних дискусија. „Старе мајсторе“ и њихов начин размишљања и до лажење до открића снагом инте лекта, а помоћу штапа и канапа, ја забораву не предајем. Иначе, и наши студенти би понели о нау ци перцепцију само као о скупу епифеномена који је прате и до лазе данас у први план. Научник непрестано живи по распореду активности. Нема пуно слободног времена. Шта др Зоран Ивановић машта и сања да ће моћи радити за своју душу кад оде у заслужену пензију? Маштам о кући поред реке на полупошумљеном брегу, са ве ликом гаражом и радионицом у којој ћу моћи да рестаурирам је дан „Ситроен траксион“, наткри вену терасу где ћу моћи да пијем кафу и пушим лулу уз писање ро мана... Далеко од свих ових реал ности о којима сам управо гово рио. Да понекад забацим удицу с брега, а и да подложим роштиљ кад ми дођу деца и, ако Бог да, једног дана и унуци. Мало ли је? Само, треба то доживети.... ZDRAVSTVO - SRBIJA 70

II Međunarodni simpozijum Udruženja zdravstvenih profesionalaca Srbije STRUČNA GREŠKA - ODGOVORNOST ZDRAVSTVENOG PROFESIONALCA, USTANOVE, DRŽAVNIH INSTITUCIJA ILI NEREGULISANA PRAVNA PROCEDURA 20-22. oktobar 2022. godine, Hotel Petrus, Paraćin, Srbija Udruženje zdravstvenih profesionalaca Srbije, UZPS Rade Končara 71, 11080 Zemun, Srbija Tel: 064/831 1008; Mob: 064/121 2347; 064/4775414 Web site: www.uzps.rs TEHNIČKI ORGANIZATOR BBN Congress Management d.o.o.

GODINA XI BROJAVGUST106.2022. 73

UPravnipacijenti2okvirZakonuozdravstvenoj

Drugo stručno mišljenje (second opi nion) u zdravstvu uvijek se odnosi na dru go ljekarsko mišljenje, odnosno na mišlje nje drugog ljekara o zdravstvenom sta nju pacijenta koji nije učestvovao u nje govom dotadašnjem liječenju. Pacijentu treba omogućiti pravo da provjeri tačnost dijagnoze i adekvatnost terapije. Pravo pa cijenta na drugo ljekarsko mišljenje omo gućava pacijentu da u slučaju kad je neza dovoljan dobijenim informacijama i pre poručenim liječenjem jednog doktora me dicine ili doktora stomatologije da zatraži mišljenje drugog doktora, specijaliste, koji ga do tada nije liječio. Drugo ljekarsko mišljenje, u pravilu, ne uključuje fizički pregled pacijenta nego obuhvata mišlje nje ljekara na osnovu potpune zdravstve ne dokumentacije (zdravstveni status pa cijenta) koje sadrži komentar o dijagnozi bolesti, postupku dijagnostike, liječenja i moguće preporuke o tome. Postupak dobi

Neposredan povod za ovu temu na lazi se u činjenici da je nedavno u „Službenom glasniku Republike Srpske“ broj:57/22 objavljen novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti u kojem je, pored osta log, propisano pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje. Ova tema značajna je za bezbjednost i dobrobit pacijenta, a pogo tovo za izgradnju i razvijanje partnerskog odnosa između doktora medicine ili dokto ra stomatologije u obezbjeđenju kvalitetne zdravstvene zaštite pacijenta. U medicini je napušten paternalistički koncept u kojem doktor medicine ili doktor stomatologije ima jedini presudnu ulogu u liječenju paci jenta. Tako pacijent od objekta prava posta je subjekt prava i ravnopravno učestvuje u donošenju odluke o medicinskom tretma nu. U savremenim uslovima pacijent ima sve aktivniju ulogu u postupku liječenja zbog podizanja nivoa svijesti pacijenta, sve većeg broja dostupnih informacija, utvrđe nih prava pacijenta i, konkretno, prava pa cijenta na informisanje, pravo pacijenta na pristanak i samoodlučivanje za medicinski tretman. Imajući u vidu medicinska dosti gnuća, pacijent postaje svjesniji važnosti informisanja o svom zdravstvenom stanju zbog postojanja različitih opcija liječenja koja se temelje na individualnom pristupu pacijentu, uzimajući u obzir konkretnog pojedinca, fizički, psihološki, socijalno i emocionalno1Definisanje pojma

janja drugog ljekarskog mišljenja može biti provjera ispravnosti postavljene dijagno ze, savjetovanje oko predloženog zahvata kao i provjere dijagnostičkih, terapijskih i drugih postupaka prema pacijentu. Drugo ljekarsko mišljenje može se formirati i na osnovu ponovljenog pregleda, dopunskih analiza ili samo na osnovu medicinske do kumentacije. Ono se može posmatrati i u funkciji potvrde ispravnosti dijagnostike i liječenja pacijenta koje mogu preispitati pacijent, ali i nadležni zdravstveni radnik.

Drugo ljekarsko mišljenje mogu zatražiti i sami ljekari u onim situacijama kada su i oni

Nedeljko Z. Milaković, dr pravnih nauka

1 Žunić Ljubica, ‘’Pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje’’, Hrvatski časopis zdravstvenih znanosti 2021;1:30-33.

Drugo stručno mišljenje

Doktori medicine i doktori stomatologije najčešće drugo ljekarsko mišljenje traže u teškim i komplikovanim slučajevima zdravstvenog stanja pacijenta koje zahti jeva konzilijarno mišljenje i odlučivanje.

74 NMK

2 Željka Grabež Biuković, ‘’Pacijentu treba omogućiti pravo da provjeri tačnost dijagnoze i adekvatnost terapije’’,intervju sa Nedeljkom Z. Milakovićem, časopis Komore doktora medicine Republike Srpske, br.58/22.

zaštiti u Re publici Srpskoj propisano je da ‘’Pacijent ima pravo da na lični zahtjev od doktora medicine, odnosno doktora stomatologije, koji nije direktno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo stručno mišljenje o stanju svog zdravlja, odnosno o toku i prognozi svoga oboljenja, stanja ili povrede’’. U Federaciji Bosne i Herce govine ovo pravo pacijenta nije regulisa no dok u zakonu o pravima pacijenata u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, pacijent ima pravo da od doktora medici ne ili doktora stomatologije, koji nije di rektno učestvovao u pružanju zdravstvene usluge, zatraži drugo ljekarsko mišljenje o stanju svog zdravlja. Ovo pravo pacijenta je samo deklarativno propisano jer se može postaviti pitanje kako se ono ostvaruje u praksi? Pravo na drugo stručno mišljenje je u neposrednoj vezi sa pravom pacijenta na informisanje, pravo pacijenta na samo odlučivanje i pravo na pristanak. Pravni okvir za drugo ljekarsko mišljenje dopu njuju etička načela, propisana u Kodeksu medicinske etike i deontologije u Republi ci Srpskoj. Profesionalna etika obavezuje ljekara, ako potrebe liječenja bolesnika prelaze ljekarove mogućnosti, znanja ili vještine, da se pobrine da bolesnika pre da na liječenje drugom ljekaru koji takve uslove može ostvariti. Ako sam bolesnik isto zatraži, predaće ga na liječenje dru gom ljekaru. Ukoliko ljekar procijeni da su mu u brizi za bolesnika potrebni stručni savjeti drugih ljekara, predložiće sazivanje ljekarskog konzilijuma. Mogući razlozi za traženje drugog stručnog mišljenja Odnos ljekara i pacijenta zasniva se na povjerenju. Traženje drugog ljekarskog mišljenja nije znak nepovjerenja prema zdravstvenom radniku, već način za do datno informisanje pacijenta o svojoj bo lesti. Međutim, kad se kod pacijenta ja vi nesigurnost, sumnja ili dilema, strah ili predrasuda potrebno je, u interesu pa cijenta i zdravstvenog radnika, razjasni ti njegovu zdravstvenu situaciju i uputiti pacijenta na mogućnost dobijanja drugog ljekarskog mišljenja. Drugo stručno mišljenje je opravdano u sljedećim situacijama: potvrda stava da je pacijent siguran da su dijagnoza i tera pija ispravne; da se može što prije početi sa odgovarajućom terapijom; da je paci jent potpuno i kompetentno informisan o svom zdravstvenom stanju; da je pacijent preduzeo sve što je u njegovom interesu za poboljšanje zdravstvenog stanja ili izli ječenje; da bi izbjegli pogrešnu dijagno stiku i liječenje; kad je predložena hitna operacija; kad terapija ne daje očekivane rezultate; ako pacijent uzima više lijekova u isto vrijeme i boluje od više bolesti i dru go. Takođe, postoje situacije i zdravstveno stanje kada je izričito preporučljivo i po

trebno potražiti drugo ljekarsko mišljenje: ako je pacijent na terapiji, a simptomi ne prestaju; ako su preporučena dijagnostika i terapija rizične, invazivne i mogu ostaviti trajne posljedice; ako je dijagnostifikovana rijetka bolest; ako je preporučen operativni zahvat; ako je dijagnostifikovana maligna bolest i Povećanoslično.interesovanje za drugo struč no mišljenje uzrokovano je novim nauč nim saznanjima, tehnološkim razvojem, složenošću medicinske profesije, timskim radom i većom odgovornosti zdravstvenih radnika kod pružanja zdravstvenih uslu ga uz adekvatno i potpuno informisanje i maksimalnu zaštitu pacijenta kao osnovu za samoodlučivanje i pristanak pacijenta na medicinski tretman. Prema dosadašnjem iskustvu i anali zama drugo ljekarsko mišljenje, najčešće, traže osobe i pacijenti mlađe i srednje ži votne dobi, sa višim stepenom obrazovanja kao i oni koji dolaze iz urbane sredine. To se uglavnom povezuje sa dostupnošću in formacija, služenjem internetom i drugim oblicima medijskih komunikacija. Ne tre ba izgubiti iz vida da internet, pored tač nih informacija, krije i mnogo pogrešnih informacija i savjeta koje pacijentu unose sumnju i nove dileme. Ove situacije jedi no i pravilno može razriješiti kompetentan zdravstveni radnik, odnosno zdravstvena ustanova. Prednosti uvođenja prava pacijenta na drugo stručno mišljenje Ne treba zanemariti još jednu važnu či njenicu za traženje drugog ljekarskog mi šljenja. Ljudi svakodnevno griješe i u poslu čine stručne greške, a ni zdravstveni radnici nisu imuni na pogreške u obavljanju svoje djelatnosti te je drugo ljekarsko mišljenje svojevrsna kontrola i potvrda ispravnosti rada u pružanju kvalitetnih zdravstvenih usluga. Takođe, neki zdravstveni radnici su više konzervativnog pristupa u tretma nu određenih zdravstvenih stanja, a drugi su agresivniji i hrabriji u korištenju no vih saznanja i metoda liječenja. Zbog toga preporuke i mišljenja drugih zdravstvenih radnika mogu drastično varirati. Takav pri stup tjera zdravstvene radnike da se kon tinuirano stručno informišu i usavršavaju svoja znanja i vještine za dobrobit pacije nata koje liječe. U složenim situacijama obično se traži konzilijarno odlučivanje koje u velikoj mjeri zamjenjuje traženje drugog ljekarskog mišljenja. Zdravstvene ustanove imaju interes za uvođenje drugog ljekarskog mišljenja jer podižu nivo kvaliteta zdravstvenih usluga, unapređuju sistem edukacije zdravstve nih radnika, pružaju usluge drugog lje karskog mišljenja, smanjuju mogućnost stručnih grešaka zdravstvenih radnika i odštetne zahtjeve pacijenata za isto, brže uspostavljaju dijagnozu zdravstvenog sta nja pacijenata, liječenje postaje efektivnije i efikasnije, kraći boravak u bolnici, brži oporavak, kraće odsustvo s posla i zado voljnijiFondpacijent.zdravstvenog osiguranja obezbje đuje finansijska sredstva za zdravstvenu zaštitu osiguranika i ima interes da uz po moć prava pacijenta na drugo ljekarsko mišljenje, za svoje osiguranike obezbijedi dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu uz smanjenje troškova dijagnostike i lije čenja pacijenata, kraći boravak u bolnici, manju potrošnju lijekova te smanjenje troš kova naknade plate za vrijeme privremene nesposobnosti za rad i drugo. Zaključno razmatranje Drugo ljekarsko mišljenje, kao jedno od prava pacijenata u ostvarivanju zdrav stvene zaštite, je važan uslov i pretpostavka za potpuno informisanje pacijenta i prista nak pacijenta na medicinski tretman, otkla njanje dilema i grešaka koje se mogu javiti u obavljanju zdravstvene djelatnosti te za unapređenje partnerskog odnosa između zdravstvenog radnika i pacijenta. Posto je neki oblici drugog ljekarskog mišljenja koji se ogledaju u konzilijarnom odluči vanju i radu stručnih tijela, kolegijuma i etičkog odbora zdravstvene ustanove, ali koji ne mogu zamijeniti u potpunosti pra vo pacijenta na drugo ljekarsko mišlje nje. Pacijentu treba dati pravo na drugo ljekarsko mišljenje o svom zdravstvenom stanju, medicinskom nalazu, predloženoj dijagnostičkoj proceduri ili o terapiji. Ovo pravo proizlazi iz prava pacijenta na infor macije u vezi sa svojim zdravljem, osim u hitnim stanjima. U Zakonu i podzakon skim aktima treba precizirati šta je predmet drugog ljekarskog mišljenja, ko ga traži i kako, ovlaštene zdravstvene ustanove ili zdravstveni radnici koji su kompetentni za davanje drugog ljekarskog mišljenja te postupak za ostvarivanje ovog prava. Pre ciznim regulisanjem ovog prava pacijenta treba izbjeći deklarativan pristup i mogu ću komercijalizaciju. Pravo na drugo lje karsko mišljenje, odnosno drugo stručno mišljenje, je interes pacijenata, zdravstve nih radnika, zdravstvenih ustanova, fonda zdravstvenog osiguranja i društva u cjelini te predstavlja savremeni standard kvaliteta zdravstvene usluge. ANESTEZIOLOGIJA ICICEM 2023: 17. INTERNATIONAL CONFER ENCE ON INTENSIVE CARE AND EMERGENCY MEDICINE Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V. Britanija Website: https://waset.org/ 48TH ANNUAL REGIONAL ANESTHESIOLOGY AND ACUTE PAIN MEDICINE MEETING Datum: April 20-22, 2023. Mjesto: Florida, SAD website: https://www.asra.com/ INTERNATIONAL CONFERENCE ON ANES THESIOLOGY AND CRITICAL CARE MEDICINE (ICACCM) Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, V.Britanija Website: https://waset.org/ WADEM 2023 - Congress on Disaster and Emergency Medicine Mjesto: Dablin, Irska Datum: April 24-28, 2023. Website: https://iii.hm/wadem2023 ALERGOLOGIJA/IMUNOLOGIJA/ REUMATOLOGIJA CAAIR 2023: 17. INTERNATIONAL CONFER ENCE ON ALLERGY, ASTHMA, IMMUNOLOGY AND RHEUMATOLOGY Datum: Februar 11-12, 2023. Mjesto: Barselo na, Španija Website: https://waset.org/ INTERNATIONAL CONFERENCE ON RHEUMATOLOGY ICR Datum: Februar 15-16, 2023. Mjesto: London, ference-in-Website:V.Britanijahttps://waset.org/rheumatology-confebruary-2023-in-london/ INTERNATIONAL CONFERENCE ON PEDIATRIC ALLERGY MANAGEMENT, IMMUNOLOGY AND RHEUMATOLOGY ICPAMIR Datum: Maj 24-25, 2023. Mjesto: Barselona, Website:Španija conference-in-may-2023-in-barcelona/management-immunology-and-rheumatology-https://waset.org/pediatric-allergyCANADIAN RHEUMATOLOGY ASSOCIATION (CRA) AND ARTHRITIS HEALTH PROFES SIONS ASSOCIATION (AHPA) ANNUAL SCIEN TIFIC MEETING Datum: Februar 8-11, 2023. Mjesto: Kvebek, Website:Kanada https://rheum.ca/events/event-listing/ CANADIAN ARTHRITIS RESEARCH CONFER ENCE (VIRTUAL CONGRESS) Datum: Februar 15-16, 2023. Website: https://rheum.ca/events/event-listing/ DERMATOLOGIJA 17. INTERNATIONAL CONFERENCE ON DER MATOLOGY Datum: January 21-22, 2023. Mjesto: Amsterdam, Holandija 75 NMK - kongresi

• Da su svi poznati fenomeni iz prirode sistemi • Da svi sistemi maju složenu i matema tički pravilnu strukturu

Od svog postanka, čovek je zagledan u sebe. On zna da u sebi, u prividnom haosu, ima, kako to pesnik kaže, »cijele male raje ve«. On zna da je njegov psihološki sistem najsloženiji i najsavršeniji sistem koji mo že da razume i ovlada drugim sistemima iz prirode, čak i sopstvenim sistemom. I pored toga, čovek još ne razume da u tome što vidi postoji pravilnost i red. U prošlosti, ozbiljne probleme su ima li oni naučnici koji su odstupali od stavova oficijelne nauke i, na primer, rekli da je Ze mlja okrugla ili da se okreće oko Sunca. Sa vremena nauka traži baš to, „pogled preko ruba znanosti”, tj. promenu ugla gledanja na predmet svog proučavanja. Tako na primer, konkurs Evropske komisije za podršku na učnim istraživanjima „Horizon 2020“ već u svom nazivu ima uslov da se pogleda preko horizonta nauke. To kažem zato što se često u naučnim krugovima može čuti da danas, u XXI ve ku, fundamentalne nauke stagniraju u svom razvoju, zato što nemaju odgovor na pitanje zašto sistemi, kakvi su, na primer kvant, će lija, molekul, čije funkcionisanje te nauke poznaju, funkcionišu baš na način na koji funkcionišu. To je razlog što istovremeno sa stagniranjem te nauke stagniraju i dijagnosti ka i terapija, kao što je slučaj sa medicinom. Na eksplicitno pitanje američkog kon gresa šta će biti glavni naučni trend 21. ve ka, grupa eminentnih naučnika je odgovorila da će 21. vek biti vek interdisciplinarnosti. Postavlja se pitanje: Na kom nivou će se posebne nauke povezati u jednu, mogli bismo je nazvati globalna interdisciplinar na nauka i kako im to može pomoći da do biju novu moć. Naš odgovor na to pitanje je da će se one povezati na nivou predmeta proučava nja. Dakle, smatramo da će nužno sve nauke vremenom dobiti isti predmet proučavanja. Decu uče da se babe i žabe ne sabiraju. Da kle, da bi se nauke interdisciplinarno pove zale neophodno je da se pođe od onoga što je zajedničko u svemu što u prirodi postoji. Da bismo otkrili ono što se u nauci ne zna, u ovom slučaju šta će u budućnosti bi ti taj zajednički predmet proučavanja po sebnih nauka, poći ćemo od onoga što se u nauci zna. Savremena nauka zna:

Konačno smo došli do medicine. Svakako će jednom na teorijskom nivou medicinu interesovati nevidljiva struktura onih sistema koji čine organizam čoveka. To znači da je pred medicinom jednačina koja čeka da se reši. U nju će se uneti postojeća znanja o strukturi i načinu funkcionisanja svih neorganskih, organskih i psihološkog sistema i definisati nepoznati deo strukture svih sistema našeg organizma. Ako znamo da svako teorijsko, pa i teh nološko, otkriće dovodi do napretka u dija gnostičkoj i terapijskoj praksi, pitanje je: Ka ko će medicina budućnosti upotrebiti znanje o nevidljivoj strukturi organskih sistema? Odgovor na to pitanje ne znamo, ali će medicina, kao što je to i do sada radila, kada bude razumela princip strukturiranja nevid ljivih komponenti organskih sistema, naći načina da unapredi svoju praksu: da dijagno stiku i lečenje pacijenata učini efikasnijim, što je svakako njen konačni cilj.

76 NMK

• Da je taj sistem nastao (evoluirao) iz struktura više sistema, ponajviše iz CNS-a

• Da su na takvoj strukturi zasnovane funk cije iste složenosti i pravilnosti

Psihologija

Poglednauke budućnostimedicinuna

• Da, poznajući delove strukture datog si stema, možemo razumeti njegov način funkcionisanja i obrnuto

Ljiljana Dešević, psiholog i psihoanalitički psihoterapeut

• Da neke male ili udaljene sisteme i njiho ve strukture nikada nećemo videti. Sve rečeno se nužno mora odnositi i na psihu koju, shodno tome, možemo zvati psi hološki sistem. Činjenice od kojih se u ovom radu po lazi su: • Da je psihološki sistem najsloženiji od svih poznatih sistema

• Da od svih poznatih sistema psihološ ki sistem ima najsloženije funkcije i ko nekcije.Tajsistem je toliko funkcionalan da je, rekli smo, u mogućnosti da razume, meri i menja druge sisteme pa i samog sebe. Opšta teorija sistema nas uči da nam po znavanje principa strukturiranja složenijih si stema, kakav je pre svega psihološki sistem, omogućava razumevanje principa strukturi ranja manje složenih sistema. Dakle, i pored toga što proučavaju struk turu sistema i koriste najsavremenije mikro skope, teleskope i druge tehnološke uređaje da dođu do podataka, savremene egzaktne nauke mahom proučavaju ono što je dostu pno opažanju, tj. ono što je u tim sistemi ma vidljivo. Logično je što i psihologija, kao mlada nauka, isključivo proučava samo vidljive komponente i konekcije psihološkog sistema. Zato je i pred psihologijom zadatak da razume nevidljive komponente i nevidlji ve konekcije psihološkog sistema. Da se vratimo na polaznu premisu ovog rada; da je upravo sistem taj najmanji zajed nički delilac svih fenomena u prirodi. Sma tramo da je samo pitanje vremena kada će sve posebne nauke dobiti sistem za oficijel ni predmet proučavanja i to ne deo sistema koji vidimo, već deo sistema koji ne vidimo. Psihologija može da sistemu koji prou čava priđe neposredno, iznutra. Ono što psihologija nikada neće moći je da vidi nama nevidljive komponente struk ture psihološkog sistema. Ono što će ona, ipak, moći je da razume princip po kom je taj sistem strukturiran. I baš to, poznavanje principa strukturiranja psihološkog sistema, je preduslov za razumevanje principa struk turiranja svih ostalih sistema. Kada psihologija „iskorači preko hori zonta oficijelne nauke“ i kada objasni prin cip strukturiranja i princip funkcionisanja psihološkog sistema ostale nauke će moći da odgovore na mnoga pitanja na koja tre nutno nemaju odgovor. Na primer, kada psihologija bude obja snila šta to u strukturi psihološkog sistema omogućava da se misao momentalno kreće po psihološkom sistemu i medicina će mo ći da objasni kako izgleda struktura mozga koja to podržava. Da bismo mogli da razumemo princip po kome su strukturirani neorganski, organski i psihološki sistemi koristiće se transdiscipli narna metoda ili metoda integracije. Radi se o metodi čiji će cilj biti da integriše znanja, način razmišljanja, teorijske pristupe i me tode više posebnih nauka. Velika složenost i moć (funkcionalnost) psihološkog sistema dolazi iz činjenice da se taj sistem nalazi na vrhu lanca strukturi ranja. To je autonomni sistem koji je struk turiran iz CNS-a, različit je od njega ali s njim ima iste delove strukture. Zato, kada budemo razumeli princip strukturiranja psi hološkog sistema moći ćemo da razumemo nama sada nepoznati deo strukture i načina funkcionisanja CNS-a.

Из Орецензијевајмонографски приказ док торског рада аутора Др Зора на Алексића плод je резулта та, искуства и достигнућахирурга и Клинике за општу и абдоминалну хи рургију УКЦ у Бања Луци у коло-рек талној хирургији. Књига ће значајно попунити постојећу медицинску ли тературу на српском језику. Књига ставља у фокус све аспек те коло-ректалне хирургије са тежиш тем на формирању коло-ректалне ана стомозе и пратећим компликацијама, посебно на питање дехисценције као најтеже компликације у хирургији кар цинома ректума, која директно ути че на ране постоперативне исходе, прогнозу и стопу пре- живљавања. Досадашње иновације у хируршком приступу, техници и хируршком мате ријалу унапређивале су резултате хи руршког лечења карцинома ректума, али проблеми у зарастању анастомозе су и данас присутни и подједнако ак туелни за хирурге широм света. Многи фактори утичу на зарастање анастомо зе, али најважнији фактор - одлука да се креира одређена анстомоза и даље je лични избор хирурга, сходно ин дивидуалном знању и хируршком ис куству. До сада није детаљно анализи ран сваки фактор ризика из категорије оперативне технике појединачно, као и њихов значај у интеракцији са дру гим утицајним факторима за настанак дехисценције коло-ректалне анастомо зе (ДКРА), као најделикатније анасто мозе на дигестивном тракту. Управо непостојање униформног мишљења о значају и улози хирурга, као фактора ризика за настанак ДКРА, био je по вод и предмет истраживања аутора ове књиге. У истраживању, искуство хи рурга je процењивано на основу 29 ва ријабли, као фактора ризика за наста нак ДКРА, што je и вредан допринос овог истраживања. Високи годишњи волумен процедураје најважнији пре диктор успешних раних исхода у ле чењу болесника са карциномом рек тума, a профилирање резултата сваког хирурга помаже у идентифика- цији хирурга са бољим резултатима што ће, коначно, побољшати и исходе хи руршког лечења. Ова монографија je допринос ау тора дебати о упућивању болесника са карциномом ректума, хирурзима са већим годишњим волуменом и у бол нице са високим волуменом операција у коло-ректалној хирургији. Амбиција ове монографије није да се комплетно разјасни питање де хисценције анастомозе у коло-ректал ној хирургији, већ да се прикаже оно што знамо и како радимо, са надом да се даље усавршавамо, опремамо и уводимо нове технике у овој области хирургије. Овако конципирана књи га биће драгоцена лекарима на спе цијализацији, специјалистима опште и онколошке хирургије, као и субспе цијалистима коло-ректалне хирургије и користан уџбеник за последиплом ску наставу, али и стимуланс за све оне који желе да се баве научним ис траживањем у овој области хирургије. Септембар 2021., Београд Проф. др Небојша С. Сшанковић Др Зоран Алексић 77 NMK - prikaz knjige

VIIOHRIDkonferencija

Od 16-19. juna 2022. godine, Ohrid je bio domaćin VII konfe rencije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope, koja je održana u saradnji sa Udruženjem leka ra opšte/porodične medicine Republike Severne Makedonije. Hotel “Metropol” je ugostio oko 400 učesnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine (Federacija BiH i Republika Srpska), Bugarske, Izraela, Rumunije, Albanije, Slovenije, Hrvatske, Turske, Crne Gore i zemlje domaćina –Severne Makedonije. Zbog pandemije virusa korona, Konferencija nije organi zovana više od dve godine te je stoga ova u Ohridu i bila posvećena pandemiji Kovid-19 i ulozi porodičnog doktora u njenom suzbijanju, kao i brizi o paci jentima obolelim od virusa Kovid-19. Prisutne su pozdravili predsednik Asocijacije prim. dr Ljubin Šukriev, pred sednik WONCE Europe prof. dr Slomo Vinker iz Izraela, dr Kiril Pecakov, gra donačelnik Ohrida, i ministar zdravlja R S. Makedonije dr Bekim Salia, koji je i otvorio konferenciju. U svom obraćanju, ministar zdravlja je istakao da su poro dična medicina i porodični doktori stub zdravstvenog sistema, njegovi čuvari te da zbrinjavaju oko 80% svih paci jenata. Prisustvo ministra zdravlja na Konferenciji bilo je od velike važnosti. I pored radnih obaveza je prisustvovao i naučnom delu Konferencije, respek tujući tako porodičnog doktora. Kon taktirao je i razgovarao sa svim pred stavnicima zemalja članica Asocijacije, sagledavajući ulogu i status porodičnog lekara u Naučniregionu.deoKonferencije

činila su plenarna predavanja, oralne i poster prezentacije, okrugli stolovi i radionice, a ista se se odvijala u tri dana inten zivnog rada. Ako tome dodamo i sim pozijume farmaceutskih kuća, naučni program uistinu je bio bogat i uspeo je da zadovolji sve prisutne, pa i one sa najprobirljivijim ukusima. Prezentovano je šest plenarnih pre 1.davanja:“Menadžment hroničnih nezaraznih oboljenja u eri Kovid-19. Izazovi po rodičnih doktora”- prof. dr Slomo Vinker, Izrael; 2. “Liderstvo u porodičnoj medicini”prof. dr Igor Švab, Slovenija; 3. “Kakva su naša iskustva o pande miji Kovid -19, kakvu lekciju smo naučili i šta je sledeće što treba da uradimo”- prof. dr Mehmet Un gan, Turska; 4. “Kompetencije opšte/porodične medicine u zdravstvenom sistemu u odnosu na Kovid-19” - prof. dr Ljubomir Kirov, Bugarska; 5. “Šta pokazuju istraživanja. Šta zna mo, a šta ne znamo iz istraživanja o Kovidu-19”- doc. dr Branislava Popović, Hrvatska i 6. “Kvaternarna prevencija u uslovi ma Kovid-19”- doc. dr Mateja Bulc, Slovenija.

Asocijacije lekara medicineopšte/porodičneJugoistočneEvrope

NMK - stručni skupovi 78

Oralna predavanja bila su podeljena u nekolikokardiovaskularnasesija: oboljenja i Ko respiratornavid-19, oboljenja i Kovid-19, mentalno zdravlje i Kovid-19, dijabetes melitus i dislipidemije, long Kovid i tretman, upotreba antibiotika i Kovid-19, telemedicina i Kovid-19, slobodne teme. Svaku sesiju pratile su po četiri pre zentacije, a veći deo predavača su po rodični doktori, profesori sa katedri po rodične medicine medicinskih fakulteta zemalja članica Asocijacije. Održana su i dva okrugla stola: 1.”Vakcinacija i Kovid-19 - prepre ke i izazovi”. Moderator, prof. dr Kata rina Stavrić iz Centra porodične medi cine Medicinskog fakulteta u Skoplju prezentovala je situaciju u vreme vak cinacije u zemljama članicama Asoci jacije, barijere i izazove za vreme iste, kao i ulogu porodičnih doktora za vreme vakcinacije. Na kraju, doneti su zaključ ci, a opšta konstatacija je da je nizak interes za imunizaciju u svim zemljama članicama u organizaciji primarne zdravstvene zaštite (PZZ), te šta je ostalo trajno u praksi posle Ko vida. Moderator je prof. dr Jasna Vučak iz Hrvatske. Takođe je donet zaklju čak, koji je zajednički za sve zemlje, a to je da nije bilo reorganizacije rada u ambulantama za vreme pandemije, da rad i kompetencije porodičnih doktora nisu prepoznale institucije države kao i da nije bilo protokola za rad porodič nog Zadoktora.vreme Konferencije održane su i radionice sa temama: - “Gojaznost kao bolest u opsegu multidisciplinarnog i interdisciplinarnog

Iz Republike Srpske, na Konferen ciji su učestvovali predsednik Udru ženja porodične medicine, prim. dr sc. med. Draško Kuprešak i prim. dr Danijel Atijas, predsednik podružni ce Doboj.Popozivu predsednika Asocija cije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope prim. dr Ljubina Šukrieva, konferenciji su prisustvova li i akademik prof. dr Duško Vulić, dr Branka Vulić te predstavnici časopisa „Medici.com“ direktorka Vera Pušac i glavni i odgovorni urednik, dr Mo mir UPušac.okviru programa rada, održan je panel u kojem je učestvovao dr Draško Kuprešak, na kome se disku tovalo o stanju primarne zdravstvene zaštite i porodične medicne generalno i sa fokusom na Kovid-19. Na incija tivu predstavnika Republike Srpske, usvojen je zaključak o neophodnosti harmonizacije programa specijalizaci je te izradi kliničkih vodiča koji bi bili primenjivani u svim članicama aso cjacije. Takođe, pokrenuta je incijativa za izdavanje časpisa koji bi dokumen tovao aktivnosti članica asocijacije.

Dr Danijel Atijas uspješno je pre zentovao iskustva o borbi porodične medicine u doba Kovida u Republi ci Srpskoj.Prepanel diskusije, predsedni ku Šukrijevu uručen je poklon - slika Grada Banjaluka, da ga podseća na snažne veze Makedonije i Republi ke Srpske, čemu u prilog ide i velika podrška dr Ljubinu Šukrijevu za ob novu mandata i njegovom reizboru na funkciju predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Ju goistočne Evrope. U toku Konferencije predsednik udruženja dr Draško Kuprešak, odr žao je niz bilateralnih sastanaka. Sa ministrom zdravlja Makedonije raz menjena su iskustva o funkcionisanju zdravstva uopšte, sa posebnim akcen tom na funkcionisanje zdravstva u RS. Sa predsednikom Wonce razmenjeni su stavovi po pitanju razvoja i politi ke Wonce. Predloženo je niz rešenja oko specijalizacije, razmene specija lista, istraživanja i sl. Održan je sasta nak i sa predstavnikom SEEMF-a oko konferencije u Plovdivu te sastanak sa prof. dr Zaimom Jatićem oko funkci onisanja porodične medicine u BiH i načina predstavljanja u telima Wonce. Medici.com pristupa”, a vodili su je prof. dr Igor Spiroski iz Makedonije i prof. dr Didem Kafadar iz Turske te - “Akutni medicinski - hitni slučaje vi”, kao napredna podrška života, koju je podržao Simulacijski centar iz Ljubljane. Po pozivu predsednika. U toku Konferencije održan je i go dišnji sastanak Asocijacije. O dosadaš njiem radu Asocijacije i o budućim ak tivnostima govorio je prim. dr Ljubin Šukriev. Podnet je i finansijski izveštaj koji je usvojen. Doneta je odluka da Osma konferencija Asocijacije bude održana 2023. godine u Hrvatskoj, u organizaciji Društva nastavnika opšte/ obiteljske medicine (DNOOM) a V kon gres Asocijacije, 2024. godine u Crnoj Gori, u organizaciji Društva doktora po rodične medicine Crne Gore. Na izbornom sastanku, prim. dr Lju bin Šukriev ponovo je jednoglasno iza bran za predsednika Asocijacije lekara opšte/porodične medicine Jugoistočne Evrope.

NMK - stručni skupovi 79

2.”UticajAsocijacije.Kovid-19

NMK - stručni skupovi 80

na u okviru Projekta „Jačanje sestrin stva u BiH“, koji Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite provodi u saradnji sa Fondacijom „Fami“, a uz podršku Vlade Švajcarske. Riječ je o završnoj radionici od ukupno tri u kojoj je učestvovalo vi

Vizija koju imamo u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite Re publike Srpske jeste standardi zacija pružanja zdravstvenih usluga u cijeloj Republici Srpskoj, kako bi se obezbijedili isti kvalitet i efikasnost u svim njenim zdravstvenim ustanova ma, poruka je ministra Alena Šeranića, koji je nedavno prisustvovao edukaciji o važnosti i vještinama komunikacije koja je u Tesliću organizovana za me dicinske sestre i tehničare. “Kada se radi o sestrinstvu, fokus Ministarstva je u posljednje tri do če tiri godine išao u nekoliko smjerova, među kojima je i legislativni dio, gdje smo kroz novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti predvidjeli načine da se una prijedi sestrinstvo sa aspekta stručnih i profesionalnih kompetencija”, rekao je ministar Šeranić tokom edukacije. Zahvaljujući realizaciji Projek ta „Jačanje sestrinstva u BiH“, us postavljene su standardne operativne procedure za primarnu i sekundarnu zdravstvenu zaštitu koje su razvijale same medicinske sestre, a resorno mi nistarstvo je pomoglo da se sve uokviri. Ministar Šeranić je ukazao i na važ nost komunikacije, zbog čega je Mini starstvo zdravlja i socijalne zaštite Re publike Srpske i organizovalo edukaciju “Komunikacijske vještine medicinske sestre/ tehničara”. Na trodnevnoj edu kaciji učestvovale su medicinske sestre i tehničari na rukovodećim mjestima u 13 bolnica u Republici Srpskoj i dijelu domova zdravlja. Razgovaralo se o tome kako poboljšati vještine komunikacije sa pacijentima, što je tokom redovnog rada medicinskih sestara i tehničara uočeno kao problem. Ministar je najavio i podršku aktiv nostima na jačanju sestrinstva zajed no sa medicinskim fakultetima, kada je u pitanju školovanje medicinskih sestara, a prije svega diplomiranihh medicinara zdravstvene njege, poštu jući kurikulume i približavajući se stan dardimaIstičućiEU.potrebu da se razvije svaki aspekt zdravstvenog sistema Republi ke Srpske, on je zahvalio na saradnji Vladi Švajcarske i Fondaciji „Fami“ uz čiju podršku se realizuje Projekat „Ja čanje sestrinstva u BiH“. Pomoćnik generalnog direktora za zdravstvenu njegu Univerzitetskog kli ničkog centra Republike Srpske u Ba njaluci Slađana Vranješ rekla je da se najveći broj pritužbi na rad zdravstve nih radnika odnosi upravo na lošu ko munikaciju i Edukacijanerazumijevanje.uTeslićujeorganizova

Ministar Šeranić na edukaciji o komunikaciji za medicinske sestre i Standardizacijatehničare pružanja zdravstvenih usluga u Srpskoj še od 100 medicinskih sestara i tehni čara, a koje imaju za cilj da unaprijede komunikacijske vještine u sestrinstvu u Republici Srpskoj, a sve u svrhu pobolj šanja odnosa sa pacijentima, kolegama i javnošću.Menadžer Projekta „Jačanje se strinstva u BiH“ Eldin Fišeković rekao je da je sestrinska radna snaga prepo znata kao esencijalna u zdravstvenom sistemu za kojom je velika potražnja na globanom nivou te da je u proteklih deset godina projekat finanisira Vlada Švajcarske, a zajedno sa resornim mi nistarstvima provode ga konzorcij Fon dacija „Fami“ i Ženevska univerzitet ska Kakobolnica.jeobjasnio, radi se o tri kom ponente - prva se odnosi na podršku sistemu donošenja različitih akata i za kona kako bi se unaprijedila sestrinska profesija, druga na podršku sestrinstvu u lokalnoj zajednici, a treća na podrš ku u formalnom obrazovanju.

POMOĆ U OČUVANJU ZDRAVLJA CIJELE PORODICE! PENZIONERI ZAPOSLENIIKUPOVINANARATE Tjelesni analizator 78000 BANJA LUKA; Ul. Braće Mažar i majke Marije 18 (Hanište); Tel: 051/212-437; prizmabls@teol.net; www.prizmabl.com pet do dvanaest vrijeme je za ZDRAVLJE kiseonikaKoncetrator Tlakomjer INTELLIIT Kompresorski inhalator C 28P Elektromasažer E3 INTENSE Oralni tuš Dental Jet2000KM155KM 200KM 50KM 150KM 145KM 200KM 150KM 120KM PRIZMA PRIZMA Tlakomjer M3 Tlakomjer RS 2 GlukometarAutoCode navela je da se nada da će ova konferencija biti prilika da se razmijene iskustva i ideje za buduću reformu kurikuluma koja će biti zajednička na nivou BiH. Na konferenciji su razmatrana pitanja od zajedničkog interesa za sve fakultete, a koja se odnose na međunarodnu akreditaciju medicinskih fakulteta, harmonizaciju nastavnih planova i programa, mobilnost nastavnika i studenata te izazove i saradnju u oblasti naučnih istraživanja. Više informacija možete pronaći na linku: php?id=479791https://lat.rtrs.tv/vijesti/vijest. NMK - stručni skupovi 81

Prof. dr Ivan Ćavar, dekan Medicinskog fakulteta u Mostaru, istakao je da je jako važno da se sastaju jer je potrebno da se bolje povežu kako bi stvarali bolju saradnju između fakulteta, bolje se upoznali i poradili na svim“Svistvarima.medicinski fakulteti u BiH imaju slične nastavne planove i programe. Međutim, potrebno je te programe unapređivati svako malo, kako bi svi zajedno napredovali”, kazao je Ćavar.

Prof. dr Amina Valjevac, dekanesa Medicinskog fakulteta u Sarajevu, BiH

Dekanska medicinskihkonferencijafakultetau

Dana 12.7.2022. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci održana je Dekanska konferencija medicinskih fakulteta u Bosni i DekaniHercegovini.suseokupili u Banjaluci sa ciljem povezivanja ovih visokoškolskih ustanova i zajedničke saradnje, kako bi svi zajedno napredovali i lakše uradili reformu kurikuluma. Prof. dr Ranko Škrbić, dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci, koji je bio i domaćin ovog susreta, rekao je da su se zbog pandemije virusa korona nakon dugo vremena sastali i razgovarali o brojnim temama koje su im“Tozajedničke.suusaglašavanje nastavnih planova i programa, međunarodne akreditacije, harmonizacija doktorskih studija i povećane mobilnosti nastavnika, saradnika, ali i studenata između fakulteta. Jedna od tema je i naučnoistraživački rad i mogućnost povezivanja fakulteta u cilju aplikacija prijavljivanja na neke međunarodne projekte, tako da je u cilju da se što bolje povežemo kako bismo se bolje mogli pripremiti za ovakve izazove”, naglasio je Škrbić.

Секција ОМ СЛД организује: Конференцију лекара опште медицне Србије са међународним учешћем од 23.09.-25.09.2022. у Врњачкој Бањи - Хотел Zepter Теме конференције: - Новине у дијагностици и терапији хроничних болести - Изазови у раду лекара опште/породичне медицине у кризним ситуацијама. http://www.opstamedicina.org/ 82 NMK - najave stručnih skupova

83 NMK - najave stručnih skupova

UBolnici “Sveti vračevi” u Bijeljini u rad je pušten novi CT aparat posljednje generacije, vrijedan više od 1,7 miliona KM, a čiju nabavku je finansirala Vlada Republike Srpske u okviru Hitnog projekta COVID-19 koji realizuje Ministarstvo zdravlja i socijal ne zaštite Republike Srpske. Ovaj medicinski aparat olakšaće pružanje usluga i pacijentima omo gućiti bržu i kvalitetniju dijagnostiku. Puštanju u rad ovog važnog di jagnostičkog aparata prisustvovali su ministar zdravlja i socijalne zaštite Alen Šeranić i srpski član Predsjedništva BiH MiloradDodikDodik.jenakon puštanja u rad CT aparata rekao da je zahvalan medicin skim radnicima i najavio dalji razvoj bolničkog sistema u Republici Srpskoj i jačanjeMinistarkadrova.Šeranić pohvalio je rad bijeljinske bolnice i najavio dalja ula ganja u zdravstveni sektor radi obe zbjeđivanja što kvalitetnije zdravstvene zaštite“Nijednastanovništva.bolnica u Republici Srp skoj neće ostati zapostavljena, jer mi gledamo na koji način da pomognemo svima, shodno njihovim potrebama”, rekao je ministar Šeranić. Prema njegovim riječima, za Bol nicu “Sveti vračevi” već je odobren novac i u toku je procedura nabavke novog aparata za magnetnu rezonan cu, čime će biti značajno obnovljena dijagnostička oprema u ovoj zdravstve noj ustanovi, a time će biti otvorena i mogućnost novim mladim kadrovima da što kvalitetnije obavljaju svoj lje karskiSuštinapoziv.svega što se radi, istakao je ministar Šeranić, nisu samo apa rati, već ljudi koji treba da se liječe i zdravstveni radnici koji treba da rade u Bolnici u Bijeljini, kao i u drugim ustanovama.“Mojzadatak kao resornog mini stra i Vlade Republike Srpske u cjeli ni jeste da obezbijedimo sve predu slove da ljudi dobiju što kvalitetniju i što efikasniju zdravstvenu zaštitu, a zdravstveni radnici najbolje uslove i medicinsku opremu za rad”, poručio je ministarDirektorŠeranić.bijeljinske bolnice Zlatko Maksimović zahvalio je Vladi Republi ke Srpske na ogromnim ulaganjima u razvoj ove zdravstvene ustanove koja su samo u posljednje vrijeme iznosila više od dva miliona KM.

84 INFO VIJESTI

U okviru ove nabavke za brojne zdravstvene ustanove širom Republike Srpske nabavljeni su monitori za nad zor pacijenata, kao i RTG i UZV aparati. Ukupna vrijednost opreme je oko 4,8 miliona KM sa PDV-om. Prethodno su, u okviru istog pro jekta, za 15 zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj, među kojima je i Bolnica u Bijeljini, nabavljena savre meno opremljena sanitetska vozila, či ja ukupna vrijednost je 1.601.955,22 KM, a ključevi su uručeni početkom januara ove godine.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

Puštanjem u rad mobilnog CT apa rata i injektora za CT aparat u bijeljin skoj bolnici je završen ciklus isporuke nove medicinske opreme za zdrav stvene ustanove u Republici Srpskoj, a koja je nabavljena u okviru Hitnog projektaBolnicaCOVID-19.uBijeljini je za potrebe pu štanja u funkciju ovog aparata obez bijedila kompletnu infrastrukturu, a u okviru ovog projekta u Bolnicu u Bi jeljini, osim CT aparata, isporučeno je i deset pacijent-monitora, savremeni ultrazvučni aparat sa četiri sonde kao i mobilni RTG uređaj.

U Bolnici „Sveti vračevi“ u Bijeljini

Pušten u savremeniradCT uređaj Zdravstvene ustanove širom Srpske dobile vrijednu novu opremu

UNovom Gradu su povodom Pe trovdana, dana i krsne slave opštine, uručene zlatne plake te: ministru zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alenu Šeraniću i au toru monografije Novogradske brigade Ranku Dabiću. Ovo priznanje dodije ljeno je i Njegovom preosveštenstvu episkopu banjalučkom Jefremu. Ministru Alenu Šeraniću priznanje je pripalo za izuzetno zalaganje i ne sebičnu pomoć opštini Novi Grad i Do mu zdravlja tokom pandemije virusa korona te za doprinos razvoju zdrav stvene i socijalne zaštite na području ove Tokomopštine.svečane akademije na Trgu Mladena Oljače u Novom Gradu, mini star Šeranić je rekao da mu priznanje znači mnogo i predstavlja podsticaj za nastavak rada te istakao da je dužnost svih u Ministarstvu da slušaju i gledaju kako mogu da zadovolje potrebe lokal nih Mzajednica.inistar zdravlja i socijalne za štite Republike Srpske Alen Šeranić sa saradnicima posje tio je dječake i djevojčice koji su u julu boravili na desetodnevnom ljetovanju u Bečićima, u okviru projekta „Socijaliza cija djece Republike Srpske - 2022“. Ovo je jubilarna, 20. godina u kojoj se realizuje ovaj jedinstveni program, namijenjen djeci iz Republike Srpske i njihovom razvoju, na radost brojnih porodica iz svih njenih krajeva. U pro gramu kontinuirano zajedno učestvuju djeca iz porodica korisnika prava iz so cijalne i dječje zaštite, djeca iz višečla nih porodica, djeca iz porodica borač ke populacije, djeca sa poteškoćama u razvoju i hroničnim zdravstvenim smetnjama, kao i posebno nadarena djeca, talentovani sportisti i dr. Djeca su u Bečićima ministra do čekala pjesmom i nastupima kroz ko je su prikazali svoje talente i vještine, a on je poručio da je srećan što ima priliku da sa njima provede vrijeme, jer malo šta oplemenjuje čovjeka kao dječja vedrina i „Socijalizacijaradost.ima nezamjenjivu ulogu u odrastanju i razvoju svakog djeteta i zato je ovaj projekat jedan od najznačajnijih koje imamo kao Re publika Srpska“, poručio je ministar Šeranić i naglasio svoju bezrezervnu podršku ovom projektu. Projekat „Socijalizacija djece Re publike Srpske“ ima za cilj upravo da zadovolji razvojne potrebe djece, razvi je osjećaj empatije i pripadnosti vrš njačkoj grupi i afirmiše dječje potenci jale, posebno kod osjetljivih kategorija djece kojima je to otežano životnim prilikama. Realizuje ga JU Javni fond za dječju zaštitu Republike Srpske, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, a Ministar Šeranić posjetio djecu u Bečićima Dvadeset godina „Socijalizacije djece Republike Srpske“ na osnovu Zakona o dječjoj zaštiti Re publike Srpske i finansijsku podršku Vlade Republike Srpske. Za prethodnih 19 godina obuhva tio je više od 34.000 djece i odraslih (vaspitača, stručnog osoblja, rodi telja-pratilaca djece sa smetnjama u razvoju) iz svih opština Republi ke

Odsjek za odnose s javnošću Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske

Srpske.Onjenaglasio da sa kolegama i rukovodstvom opštine Novi Grad ima odličnu saradnju otkako je 2019. godine došao u resor zdravlja i socijalne zaštite. “Sve što smo radili, radili smo za jedno. U Novom Gradu smo znatno podržali Dom zdravlja kroz nabavku novog sanitetskog vozila, novog RTG aparata, stomatoloških stolica, podržali smo nabavku ultrazvuka. U oblasti so cijalne zaštite Ministarstvo je podržalo opremanje prostora Centra za socijalni rad”, naveo je ministar Šeranić.

Za izuzetno zalaganje i nesebičnu pomoć opštini i Domu Ministarzdravlja Alen Šeranić dobitnik zlatne plakete Novog Grada 85

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS

INFO VIJESTI

Kontinuirana medicinska edukacija - UKC RS

Signa Premier MR uređaj jačine 3,0 T

Ovo je naš veliki uspjeh i velika pobjeda, jer smo u maloj Banjaluci uspjeli da nabavimo najbolju i najsavremeniju magnetnu rezonancu koja u ovom trenutku postoji u svijetu. Ovakav MR uređaj ne posjeduje niko u regionu, a rijetko koji centar ga ima u Evropi. Ponosan sam na sve ovo što danas prezentujemo, a naše stanovništvo treba da bude prezadovoljno, rekao je generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić. „Hvala svima što ste došli u ovolikom broju da podijelite ovu veliku radost sa nama. Zahvaljujem se poslovodstvu, na čelu sa prof. dr Đajićem, koje je omogućilo da radiologija iz perioda korone izađe jača nego ikada što je dosta neočekivano i što nećemo naći na radiologijama širom Evrope i svijeta. Uređaj koji je iza nas je najmoderniji MR uređaj koji novcem može da se kupi. Isti ovakav uređaj nedavno je nabavila bolnica u Stenfordu i koriste ga za istraživanja. U Evropi se nalazi u Riks bolnici u Norveškoj, jednoj od najboljih evropskih bolnica. Koliko sam upoznat, oni imaju ovakva dva uređaja, dok je jedan u Cirihu i jedan u Varšavi. Uređaj omogućuje kvalitet slike bez presedana koji je bio nezamisliv do prije nekoliko godina. Posjeduje 146 kanala, što je najveći broj u istoriji razvoja tehnologije magnetne rezonance. Ovaj podatak mnogo znači našim pacijentima, jer će pregledi trajati mnogo kraće. Uređaj ima širi prostor, odnosno tunel u koji ulazi pacijent. Pacijenti koji su radili ove preglede znaju da ti pregledi znaju biti klaustrofobični. Ovaj MR uređaj ima dijametar 70 cm što omogućuje pacijentu da se mnogo komfornije osjeća unutra. Buka je mnogo manja, a nabavili smo i najsavremeniji audiovizuelni sistem koji omogućuje da se pacijent unutra prijatno osjeća sa slikama koje smiruju, muzikom i svjetlom koje djeluje na njihovu psihu“, rekao je prof. dr Saša Vujnović, načelnik Zavoda za kliničku radiologiju.

Pripremili: saradnici za informisanje UKC RS 86 INFO BILTEN

Nastavlja se kontinuirana medicinska edukacija i međunarodna saradnja, kao i razmjena iskustava u dijagnostikovanju, liječenju i hirurškom zbrinjavanju onkoloških oboljenja između Onkocentra u Sankt Peterburgu i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. Ovog puta, u našoj ustanovi su boravile dr Marina Ismailova, onkološki hirurg, specijalista za tumore vrata i glave, kao i Lidia Osipova, diplomirana medicinska sestra – anestetičar. Gošće iz Rusije u našoj ustanovi pohađale su edukativne radionice koje su organizovane u periodu od 7. do 21. jula u skladu sa Sporazumom o saradnji naše ustanove sa Onkocentrom iz Sankt Peterburga koji je potpisan u novembru 2018.„Ovogodine.jejoš jedan dokaz da je UKC Republike Srpske internacionalna institucija. Mi u ovom trenutku imamo preko trideset ljekara na edukacijama u inostranstvu, a proteklih dana ovdje su ruski stručnjaci prenosili svoja iskustva i usvajali nova znanja. Ovom prilikom im se zahvaljujem, kao i generalnom direktoru Onkocentra i kolegama koje su ranije dolazile. Naše opredjeljenje, pored izgradnje i nabavke najsavremenije opreme, jeste edukacija kadra. Nećemo stati na ovome i daćemo sve od sebe da UKC Republike Srpske bude još bolji i jedna od najprestižnijih zdravstvenih ustanova u regionu“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Želimo da se zahvalimo Upravi UKC Republike Srpske i Upravi Onkocentra, Sankt Peterburg što nam je omogućena prilika za posjetu. Naša delagacija nastavlja blisku saradnju koja se realizuje još od 2018. godine. Zahvaljujem se za jedinstvenu mogućnost koja nam je pružena u pogledu razmjene hirurških iskustava i znanja te razmatranja kliničkih slučajeva sa kolegama. I u budućnosti nam predstoji razmjena stečenih znanja i iskustava te sa nestrpljenjem očekujemo delegaciju medicinskih radnika UKC Republike Srpske u našem Onkocentru u Sankt Peterburgu“, izjavila je dr Marina „VeomaIsmailova.mi je drago što se nalazim u Vašoj bolnici. Tokom naše posjete boravila sam u Urgentnom centru te hirurškoj i nehirurškoj intenzivnoj njezi. Donijela sam određene zaključke u vezi sa rezultatima koje ovdje ostvarujete koje ću pokušati da uvedem i u našem centru. U intenzivnoj njezi ima jako mnogo posla, međutim, medicinske sestre i ljekari harmonično obavljaju svoj posao i bilo mi je veoma prijatno da se nalazim u ovom kolektivu. Svi su fenomenalni i sada ih očekujemo da dođu kod nas u goste“, rekla je Lidia Osipova, dipl. medicinska sestra – anestetičar. Zavod za kliničku radiologiju UKC Republike Srpske

Stručnjaci iz

Onkocentra,PeterburgSankt

Termin „teranostika“ je kovanica nastala od riječi terapija i dijagnostika. Teranostika predstavlja potpuno novi terapijski pristup koji omogućuje istovremeno sprovođenje dijagnostike i terapije, kao i nadzor djelotvornosti samog toka liječenja, prvenstveno onkoloških

„Uvođenjem teranostičke laboratorije, Klinički zavod za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde je u mogućnosti da proširi spektar svojih dijagnostičkih i terapijskih usluga. Odluke o izboru pacijenata koji su pravi kandidati za ovu dijagnostiku i terapiju donose se multidisciplinarno, zajednički sa kolegama onkolozima, gastroenterolozima i drugim članovima konzilijuma. Hvala rukovodstvu UKC Republike Srpske što je prepoznalo naš entuzijazam i pomoglo da se u ovom zavodu uspostavi ovakva laboratorija“, izjavio je načelnik Kliničkog zavoda za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde prim. dr Dragi Stanimirović. Klinika za vaskularnu hirurgiju UKC RS

Hirurški i anesteziološki tim u sastavu: dr Milanko Maksić, specijalista vaskularne hirurgije, načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju, dr Aleksandar Košpić, dr Jovan Markanović i Igor Lovrić, specijalizanti vaskularne hirurgije, instrumentarke Marijana Kukrić i Anja Dobraš, dr Bojan Tomanić, specijalista anestezije, dr Ognjen Krejić, specijalizant anestezije i Aleksandar Karamanov, anestetičar.

UUKC Republike Srpske nastavlja sa ulaganjem u edukaciju kadra i nabavku najmodernije medicinske opreme.

bolesnika.„Danasimam

Hiruruški tim Klinike za vaskularnu hirurgiju UKC Republike Srpske, na čelu sa dr Milankom Maksićem, uz podršku Klinike za anesteziju i intenzivno liječenje, uspješno je izveo veoma komplikovan zahvat kod dječaka od 12 godina. Riječ je o zahvatu koji je vrlo rijedak, posebno kod djece tog uzrasta. „Naime, prije tri godine dijete je imalo povredu nadlaktice te je došlo do oštećenja krvnog suda desne nadlaktice. Prilikom samog operativnog zahvata hirurški tim Klinike za vaskularnu hirurgiju detektovao je patologiju. Riječ je o pseudoaneurizmi, odnosno brahijalnoj nadlaktičnoj arteriji koja je bila veličine od četiri do pet centimetara, a promjer same žile je bio oko 5 milimetara što je pokazatelj koliko je bila velika. Operativni zahvat je trajao više od dva sata. Sam proces dodatno je komplikovala činjenica da je bila slijepljena brahijalna vena i nervus medianus (medijalni živac) koji je u neposrednoj blizini. Pacijent je stabilan i uskoro će biti pušten na kućno liječenje uz terapijske preporuke. Najvažnije je da će nastaviti sa svojim životnim aktivnostima i druženjem sa svojim vršnjacima“, rekao je načelnik Klinike za vaskularnu hirurgiju dr Milanko Maksić.

87 INFO BILTEN

U Kliničkom zavodu za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde uspostavljena je teranostička laboratorija i obavljena je edukacija osoblja za pripremu radiofarmaceutika, obilježenih sa galijumom-68 i lutecijumom-177.

U Kliničkom zavodu za nuklearnu medicinu i bolesti štitne žlijezde Teranostička laboratorija

kodhirurškiKomplikovanzahvatdječakaod12godina

zadovoljstvo da predstavim još jedan veliki uspjeh UKC Republike Srpske koji krupnim koracima sustiže vodeće evropske i svjetske centre. Teranostičku laboratoriju, koju danas predstavljamo, ne posjeduju zemlje u okruženju. Ona podrazumijeva najmodernije dijagnostičke i terapijske procedure. Ova laboratorija vrijedna je oko milion KM. Izvršili smo analize koje se tiču koristi za pacijente, ali i finansijske koristi za našu ustanovu u smislu naplaćivanja ovih usluga za one pacijente koji nisu osiguranici FZO RS, već osiguranici FBiH i okolnih država. Zajedno sa Upravnim odborom donijeli smo odluku da je ovo opravdana investicija. Zahvaljujem se svojim saradnicima i rukovodstvu Republike Srpske, jer smo napravili najbolji klinički centar u regionu. Tu nećemo stati. Naš plan je da, pored kupovine savremene opreme, nastavimo sa edukacijom kadra i od septembra veliki broj ljekara i medicinskih tehničara odlazi u Beč na edukaciju“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „U svijetu se radiofarmaceutici, obilježeni galijumom-68 koriste u PET dijagnostici neuroendokrinih tumora i karcinoma prostate dok se radiofarmaceutici, obilježeni lutecijumom-177 koriste u terapiji istih. Teranostička laboratorija se sastoji iz dva dijela, u jednom je soba sa izolatorom koji štiti operatera od zračenja, dok je u drugom dijelu laboratorija za kontrolu kvaliteta radiofarmaceutika. Tokom uspostavljanja laboratorije, saradnja je bila multidisciplinarna i internacionalna sa velikim kompanijama iz Velike Britanije, Italije i Njemačke. Sa ponosom mogu reći da uspostavljanjem ove laboratorije, Klinički zavod za nuklearnu medicinu naše ustanove staje rame uz rame sa drugim svjetskim centrima nuklearne medicine. Zahvaljujem se Upravi UKC Republike Srpske, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, što su prepoznali značaj i podržali uvođenje teranostike u Republici Srpskoj, kao i edukaciju kadra i nabavku opreme. Ovo je veliki korak za nuklearnu medicinu i radiofarmaciju na ovim prostorima“, rekao je Aljoša Stanković, doktor farmaceutskih nauka.

Klinika za ortopediju i traumatologiju UKC RS Minimalnooperacijainvazivnakuka

Sve što smo do sada obećali to smo i uradili, tako je i sa rekonstrukcijom zgrade Ginekologije i Infektivne klinike. Nakon procedura koje su dugo trajale, počeli su radovi na sanaciji Ginekologije na četvrtom spratu i prelaziće se na donje etaže. Presrećni smo što će zgrada koja je pravljena prije 40 godina doživjeti rekonstrukciju, a naše majke, porodilje, djeca, naši najmlađi pacijenti će imati bolje uslove za smještaj i liječenje. Naš prioritet jeste rekonstrukcija i gradnja novih objekata i nabavka nove opreme. Završetak projekta planiran je u naredna dva mjeseca, a insistiramo na kvalitetu radova i sve mora biti izvedeno kako je predviđeno projektom i tenderskom dokumentacijom, rekao je prof. dr Vlado Đajić. Sanacija objekta „Maternite“- Klinike za ginekologiju i akušerstvo, obuhvatiće zamjenu oko 6 650 kvadrata poda i sanaciju oko 80 sanitarnih čvorova.Trenutno se u Klinici za infektivne bolesti izvode radovi na drugom spratu i oni obuhvataju sanaciju sanitarnih čvorova u svim sobama (svaka soba ima wc i tuš) i hodniku, demontiraju se sve stare olovne cijevi u zidovima i podovima, skida se stara oprema, demontiraju tuš kade, skida se stara zidna i podna keramika. Izvodi se nova hidro-izolacija u podovima i zidu kupatila. Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je zaključkom Vlade Republike Srpske odobrilo sredstva za realizaciju djelimične adaptacije objekta “Maternitea” i zgrade Klinike za infektivne bolesti. Vrijednost ovog projekta je 2.633.000,00 KM sa PDV-om.

88 INFO BILTEN

U zgradi Ginekologije i Klinike za infektivne bolesti Sanacije

Protekle dvije godine, uz redovan rad, naši ortopedi su proveli na edukaciji, odezbjeđivanju logistike, potrebnog instrumentarija i opreme za ovakav vid operacija. Prva operacija je urađena prije dva mjeseca te se otpočelo sa završnom etapom implementacije aloartroplastike minimalno invazivnim prednjim pristupom. Cilj je da se u naredne dvije godine preko 50% artroplastika kuka radi na ovaj način. Proteze koje se koriste su tehnički napredne i predstavljaju zadnju generaciju dizajniranih implantata sa vijekom trajanja od 20 do 30 godina. Ovaj zahvat se počeo primjenjivati u našoj ustanovi zahvaljujući entuzijazmu naših hirurga i podršci poslovodstva na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem koji prevashodno insistira na kontinuiranoj edukaciji kadra i podržava sve projekte koji donose bolju zdravstvenu uslugu našimOperacijupacijentima.jeuradio tim u sastavu: operater dr Jovica Čeko, asistent dr Vladimir Anđić, asistent dr Stanko Pantić, anesteziolog dr Vladimir Mrđa, specijalizanti ortopedije dr Miloš Jamedžija i dr Slobodan Marjanović, nadzorna sestra operacione sale Rada Španjić, instrumentarka Jelica Ristić, instrumentar Igor Kajtaz, instrumentarka Dajana Idžan.

Hirurški tim Klinike za ortopediju i traumatologiju uradio je operaciju ugradnje vještačkog kuka, tj. aloartroplastike kuka, koristeći minimalno invazivni prednji pristup kuku. Riječ je o operativnom zahvatu koji se u stranoj literaturi obično naziva DAA (direct anterior approach) ili AMIS (anterior minimally invasive surgery). Trenutno se ovaj tip operacije u Republici Srpskoj radi jedino u Klinici za ortopediju i traumatologiju UKC Republike Srpske. Kod prednjeg minimalno invazivnog pristupa se ne pravi rez na mišićima, već se kuku pristupa kroz prostor između mišića. Na ovaj način mišići koji služe kao stabilizatori kuka za normalnu funkciju pri hodu i ostalim pokretima ostaju u stanju kao i prije operacije. Kod ostalih hirurških pristupa koji se koriste prilikom ugradnje vještačkog kuka da bi hirurg pristupio kuku mora da pravi rezove na tetivama mišića i/ili mišice što znatno usporava postoperativni oporavakPrednostipacijenta.navedene operacije su višestruke i dokazane te prikazane u naučnim radovima. Neke od njih su: manji postoperativni bol, manji gubitak krvi, potreba za transfuzijom krvi je veoma rijetka, ubrzana je rehabilitacija, oporavak i povratak svakodnevnim aktivnostima je brži, operativni ožiljak je manji, kraći je ostanak u bolnici, manja je mogućnost produženja operisane noge. Najbitnije prednosti su veća stabilnost kuka, tako da je mogućnost postoperativnog isčašenja kuka svedena na minimum kao i prevencija hramanja. Za razliku od ostalih pristupa, kod prednjeg pristupa ne preporučuju nikakva postoperativna ograničenja funkcionisanja operisane noge, a takođe nisu potrebne nikakve modifikacije u kući kao sto su povišice za stolice i sl. Pacijent nakon operacije je u mogućnosti da čučne, savija nogu onoliko koliko mu je bezbolno u kuku, da leži na boku bez potrebe razmicanja nogu jastukom, da sjedi na stolici, da hoda uz stepenice. Radi se o tehnički visokozahtjevnoj operaciji koja zahtijeva utreniran i edukovan tim, instrumentarij koji je dizajniran za ovaj tip operacije, posebnu ekstenziju hirurškog stola koja omogućava da se operacija odvija predviđenim i kontrolisanim tokom te implantate koji su primjereni za ovaj tip operacije.

“Dramske terapije - sociodrame - dramske vinjete”

Škola glume “Djece Sunca”

UBanjaluci je otvorena Škola glume “Djece Sunca” pod pokroviteljstvom ambasadora osoba sa Daunovim sindromom prof. dr Vlade Đajića. Takođe, predstavljene su pjesme književnog kluba “Djece Sunca”, a održane su i ekspresivne art-radionice sa Aleks Kovačević iz Beča čiji radovi će biti izloženi u glavnom gradu Austrije. Osobe sa Daunovim sindromom izvele su svoj performans “Dramske terapije – sociodrame - dramske vinjete”, terapije plesom i poetske terapije. Ambasadoru osoba sa Daunovim sindromom prof. dr Vladi Đajiću uručen je materijal za štampanje zbirke pjesama “Djece Sunca” iz Republike Srpske, Federacije BiH, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Češke, Austrije, Norveške i Rusije. Prva zbirka pjesama “Djece Sunca” pod nazivom ZNAM, HOĆU, MOGU biće urađena pod pokroviteljstvom prof. dr Vlade Đajića. „Kao što je javnost upoznata, već nekoliko godina sam ambasador osoba sa Daunovim sindromom i to radim s ljubavlju. Ponosan sam na njih i njihov rad i trud. Njihovi poetski radovi, likovni radovi, škola glume i ozbiljan pristup tome me ohrabruju i govore mi da smo na pravom putu. Planiramo da otvorimo ugostiteljski objekat gdje će osobe sa Daunovim sindromom raditi uz profesionalce i istovremeno im pomagati u granicama svojih mogućnosti. Cilj je da taj objekat bude internacionalnog karaktera“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Ponosan sam na štićenike ovog centra koji svakim danom pokazuju ono što mogu. Posebno se zahvaljujem ambasadoru prof. dr Đajiću koji je uvijek uz njih i radi na njihovom uključivanju u društvene aktivnosti. Ova škola glume nije značajna samo za trenutne polaznike, veoma je značajna za porodice koje imaju djecu sa DS-om, kojima će to biti velika moralna podrška jer ruši predrasude. Kroz ovaj rad, a pogotovo igrajući predstave, osobe sa DS-om iskazuju da imaju potencijal, jačaju samopouzdanje, a društvo istovremeno dobija saznanje da su osobe sa DS-om društvena bića, da mogu biti društveno aktivna i korisna pa i da mogu stati na daske koje život znače“, rekao je Zoran Jelić. Aleks Kovačević je danas imenovana za pomoćnika ambasadora osoba sa Daunovim sindromom za područje EU. Ona je rekla da je počastvovana imenovanjem i da će se truditi da odgovori ovoj važnoj funkciji. Najavila je da je u oktobru u Beču planirana slična manifestacija na kojoj će učestvovati djeca sa DS-om i pozvala prijatelje iz Banjaluke da budu učesnici na tom događaju.

89 INFO BILTEN

poslovodstvo UKC Republike Srpske je, cijeneći trud i rad penzionisanih radnika koji su dali doprinos najvećoj zdravstvenoj ustanovi i unapređenju rada u njoj svake godine uvaži ljude koji su svoj radni vijek proveli u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Jedan od glavnih razloga što organizujemo druženje sa penzionisanim radnicima naše ustanove je da ih informišemo o radu UKC Republike Srpske da znaju dokle se stiglo u onome što su oni započeli, “ rekao je prof. dr Vlado Đajić. Želim da se zahvalim prof. dr Đajiću što nas svake godine okupi i što nije zaboravio na nas penzionisane radnike. Lijepo je kada se radne kolege okupe, prisjete se nekih starih vremena, a ponosni smo kada vidimo da je naša ustanova u kojoj smo proveli radni vijek danas jedna moderna bolnica, rekla je Gospova Vasiljević, penzionisana medicinska sestra, koja je provela radni vijek u Klinci za unutrašnje bolesti UKC Republike Srpske.

Izlet za naše penzionisane radnike - druženje sa onima koji su udarili temelje UKC RS

Poslovodstvo najveće zdravstvene ustanove, na čelu sa prof. dr Vladom Đajićem, organizovalo je izlet i svečani ručak za penzionisane radnike Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske, kako bi se ljudima, koji su svoj radni vijek proveli u UKC Republike Srpske, odalo priznanje za sve što su učinili za našu ostanovu. Ovakav vid okupljanja se organizuje nekoliko godina unazad i postao je Poslovodstvotradicija.UKC

90 INFO BILTEN

Tradicionalno druženje sa penzionisanim radnicima

Republike Srpske potpuno je svjesno činjenice da ne smijemo da zaboravimo one koji su nam utrli put da budemo ovdje gdje smo sada što smo i u prethodnim godinama pokazali. Svim penzionisanim radnicima naše ustanove podijeljene su penzionerske kartice UKC Srpske uz pomoć kojih će bivši radnici najveće zdravstvene ustanove imati prioritet prilikom svih pregleda. Pandemija izazvana virusom korona je protekle dvije godine spriječila da druženje penzionera bude organizovano na ovaj način, ali je u zamjenu za to generalni direktor prof. dr Đajić obezbijedio bonove za večeru koje su penzioneri mogli iskoristiti da se druže sa svojim kolegama, partnerima ili prijateljima.“Naovajnačin

Stigle umjetničke slike u UKC RS

Za pet poginulih boraca UKC Republike Srpske Služen parastos Kao i svake godine, 3. avgusta u holu zgrade Centralnog medicinskog bloka UKC Republike Srpske služen je parastos za pet poginulih boraca u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Služenjem parastosa i polaganjem cvijeća, predstavnici boračkih organizacija, porodice poginulih i nestalih, predstavnici Poslovodstva UKC Republike Srpske i radnici odali su počast svojim stradalim kolegama - borcima koji su učestvovali u stvaranju Republike „ZahvaljujemSrpske.sesvima koji su došli. Danas je za nas tužan dan. Mi smo jedna od rijetkih organizacija koja svake godine služi parastos za naše poginule radnike u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Mi ne smijemo zaboraviti ono što su naši radnici dali, a dali su ono najvrjednije – svoj život za Republiku Srpsku. Pored pomena i počasti koje im odajemo, mi moramo da nastavimo u duhu njihove žrtve, a to je očuvanje institucija Republike Srpske, a istovremeno unapređenje UKC Republike Srpske. Hvala svima koji su danas došli ovdje, članovima porodica i predstavnicima boračkih organizacija“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. „Želim da izrazim veliku zahvalnost osoblju i rukovodstvu UKC Republike Srpske koji obilježavaju ovaj naš datum, jer voljeni umiru onda kada ih zaboravimo, a ne onda kada napuste ovaj svijet. Rukovodstvo i svo osoblje su pokazali da nisu zaboravili ni nas koji smo najteže muke podnijeli u ovom ratu“, izjavila je Višnja Todorović, predstavnica porodica poginulih i nestalih radnika UKC Republike Srpske. „Ilindanski dani su dani kada mi u boračkim organizacijama Republike i Grada obilježavamo značajne datume. Danas dajemo pomen za pet poginulih boraca, radnika ove ustanove. U njihovu čast i gajeći kulturu sjećanja, položićemo cvijeće i prislužiti svijeće“, rekao je Goran Rogić, predsjednik Predsjedništva Boračke organizacije Republike Srpske. „Čast mi je što danas prisustvujem služenju parastosa za poginule radnike Kliničkog centra koji su svoje živote položili za stvaranje Republike Srpske i za slobodu koju mi danas živimo. Dati život za bližnjega svoga jeste najveća vrijednost i najviše što čovjek može da učini. Najmanje što možemo da uradimo jeste da gajimo sjećanje na njih i da svake godine prisustvujemo služenju parastosa u njihovu slavu i čast“, rekao je Radan Ostojić, predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske.

91 INFO BILTEN

Jedna slika za ljepši pogled Ucentralnom holu UKC RS 7. jula organizovana je primopredaja umjetničkih slika našoj ustanovi koje je sakupio Predrag Tošić, profesor u Ugostiteljsko-trgovinsko turističkoj školi u Banjaluci koji je ujedno i pokretač akcije “Jedna slika za ljepši pogled”. Cilj ove akcije je da se svaka bolesnička soba u UKC Republike Srpske ukrasi slikom ili fotografijom te da se na taj način našim pacijentima olakša boravak u bolnici. Ideju da pokrene ovu akciju gospodin Tošić je dobio jer je zbog zdravstvenih problema vrlo često bio na liječenju u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske. Univerzitetski klinički centar Republike Srpske podržava ovakve akcije, privredne subjekte i pojedince koji na bilo koji način žele da pomognu u liječenju naših pacijenata i rade na međusobnoj solidarnosti. “Prije svega, želio bih da se zahvalim profesoru Predragu Tošiću, koji je pokrenuo ovu akciju i uložio svoj trud, vrijeme i ideju da se ovakva jedna humanitarna akcija realizuje. Takođe, zahvaljujem se i ljudima dobre volje koji su učestvovali u ovoj akciji. Pored toga što konstantno ulažemo u edukaciju kadra i modernizaciju opreme na ovaj način želimo da našim pacijentima olakšamo boravak u bolnici. Akcija se nastavlja i dalje dok svaka bolesnička soba ne dobije umjetničku sliku“, rekao je prof. dr Vlado Đajić. “Želim da se zahvalim onima koji su podržali ovu akciju i donirali umjetničke slike, fotografije. Pored toga želim da se zahvalim i Upravi UKC Republike Srpske koji su objeručke prihvatili moju ideju i njenu realizaciju. Danas sam donio prvi dio donacije, a to su 54 umjetničke slike koje će dobiti svoje mjesto u prostoru UKC Republike Srpske. Važno je da naglasim da su donirane slike radili profesionalni umjetnici, amateri kao i pacijenti koji su se liječili ovdje. Akcija se nastavlja dalje i stojim na raspolaganju za dalje donacije”, rekao je Predrag Tošić.

Nabavkom novog digitalnog RTG aparata, Klinika za radiologiju i nuklearnu medicinu UKC Tuzla je ponovo počela sa izvođenjem ra dioloških pretraga mokraćne bešike i donjeg urinarnog trakta kod djece. “Ove pretrage su od velikog zna čaja za dijagnostiku pacijenata, prije svega najmlađe životne dobi, a nami jenjene su za pacijente pedijatrijske, urološke i dječije hirurgije. Pretraga se prvenstveno izvodi u cilju dokazi vanja aktivnog i pasivnog refluksa kod djece”, pojasnio je dr. Mirza Halilčević. Prema riječima načelnika Klinike za radiologiju i nuklearnu medicinu, dr. Samira Cipurkovića, mikciona ci stoureterografija je radiološka pretra ga mokraćne bešike i donjeg urinarnog trakta djeteta, koja se izvodi aplikaci jom kontrastnog sredstva kroz plasi rani “Pretragakateter. se preporučuje kod djece sa čestim upalama urinarnog Delegacija Vlade Tuzlanskog kan tona, predvođena premijerom Irfanom Halilagićem, posjetila je Univerzitetski klinički centar Tuzla. Goste je primio direktor Univerzitet skog kliničkog centra Tuzla prof. dr. Denijal Tulumović koji je izrazio zado voljstvo zbog iskazanog interesa za UKC Tuzla. Tokom razgovora predstav ljen je plan rada, kao i strateški ciljevi ustanove. Poseban akcenat stavljen je na neophodno zanavljanje medicinske opreme, popunjavanje kadra i struč nu edukaciju.Kaoprioritet

92 INFO VIJESTI

Klinika za radiologiju i nuklearnu medicinu, UKC Tuzla Mikciona cistoureterografija

naveden je problem nabavke novog linearnog akceleratora. Delegacija Vlade izrazila je spre mnost da i dalje bude partner u realiza ciji svih projekata koji doprinose kvali tetnijoj zdravstvenoj zaštiti građana TK. “Vlada će podržati realizaciju svih projekata koji su od interesa za gra đane našeg kantona, prije svega tu mislim na stabilizaciju pružanja uslu ga radioterapije, što nam je jedan od prioriteta”, kazao je premijer Halilagić. Direktor Tulumović je izrazio za hvalnost Vladi TK na podršci koju pru ža Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla.„Današnji sastanak pokazatelj je dobre i korektne saradnje. Danas smo predstavili naše planove, ali i ciljeve i nadam se da ćemo u nekoj budućoj saradnji uspjeti da planirano i ostvari mo. Želimo napraviti dodatne iskorake kako bi osigurali stabilnost pružanja zdravstvene usluge našim građanima, s jedne strane, te da tu uslugu, u sa radnji sa našim osnivačima Kantonal nom i Federalnom vladom dodatno i unaprijedimo. Nastojat ćemo da redov nom edukacijom obezbijedimo razvoj novih procedura“ istakao je direktor Univerzitetski klinički centar Tuzla Posjeta delegacije Vlade Tuzlanskog kantona prof. dr. DanašnjemTulumović.sastanku su uz pre mijera Halilagića i direktora Tulumo vića prisustvovali i ministrica zdrav stva TK Dajana Čolić, direktor Zavo da zdravstvenog osiguranja TK Denis Husić i savjetnik premijera TK Hasan Fehratović. trakta, što često može biti jedini znak koji nas upućuje na eventualno po stojanje refluksa. Posljedice nelije čenog refluksa u odrasloj dobi mogu biti povišen krvni pritisak, bubrežna insuficijencija i problemi u trudno ći kod ženske djece”, istakao je dr. Cipurković.

UKC Tuzla

Zlatni indeks

Prim. dr Nada Vasić 93

Za generaciju 1972-1977. studenata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Danas je 11. jun 2022. godine, veliki dan za našu generaciju. Svi smo veoma uzbuđeni, neki od nas će se i prvi put vidjeti poslije toliko godina. Uspješna smo generacija u svakom po gledu, ima istaknutih profesora, akade mika, dobar ljekar je u svakom od nas. Predavali su nam vrhunski profesori, učili nas da budemo pravi humanisti. Danas se mnogo toga promijenilo, ali je ostala ista zgrada i adresa našeg fakulteta. Mi smo generacija koja je “svašta” preživje la. Zemlja u kojoj smo rođeni se raspa la, doživjeli smo ratove, inflaciju… tako da je naše sjećanje puno istorije. Proveli smo svoje najbolje godine u teškim vre menima. Uprkos tome, stvorili smo ka rijere i porodice. I sada, kada smo svi ili gotovo svi u penziji, uzbuđenje je isto kao kada smo došli u ovu zgradu prije 50 godina da dobijemo naš prvi indeks. Većina je imala isti osjećaj kao kada smo se upisivali na fakultet. Pozdravi, prepo znavanja i odlazak u Svečanu salu našeg fakulteta, gdje će biti ceremonija dodjele zlatnog indeksa. Dodjela zlatnih indeksa postala je dugogodišnja tradicija, kada se fakultet na simboličan način prisje ća svojih bivših studenata, kao i gene racije studenata medicine 1972-1977. koja je važila za jednu od najuspješnijih u svojePočetakvrijeme.svečanosti, naš domaćin je dekan Medicinskog fakulteta u Be ogradu prof. Lazar Davidović. Nastupa Gudački ansambl „Modus Vivendi“ i, na ravno, svira se himna svih studenata svijeta „Gaudeamus“. Ustali smo i, po slije dugačkog aplauza, Dragan Delić se obraća skupu riječima da smo „skromni posednici dve vrste autoriteta primenji vog znanja i budnog morala. Poštovani dekane i pripadnici neuporedive gene racije Medicinskog fakulteta, ponosimo se činjenicom da pripadamo generaciji uspešnih ljudi u svim segmentima života. Naše druženje spaja dva veka, ovo je već tradicija tradicije. Naš studentski period života obeležila je bezbrižnost studiranja i ostvarljivost očekivanja. Ukoliko bih hteo da uporedim našu generaciju sa nekim prirodnim fenomenom to bi bila čista reka od izvora do ušća… Neuporedi voj generaciji mi smo čuvari sećanja i ne možemo zaboraviti nedostajanja na ših mnogobrojnih kolega koje su nas u međuvremenu napustile. Naše druženje je neki vrt sećanja na njih. Molim vas da svima njima minutom ćutanja odamo dužnoZatimpoštovanje“.namse obratio prof. dr La za Davidović, domaćin ovog skupa, ko ji je rekao: „Ova svečana sala odavno nije bila ovako puna i ovako svečana. Ona govori o vašoj generaciji u kojoj je mnogo vanserijskih stručnjaka i ljudi. U vaših pola veka stalo je mnogo toga u svakom pogledu. Dovoljno je reći da ste studije započeli u jednoj, a karijeru zavr šili u potpuno drugoj zemlji. Medicina je stresogenija od svih drugih struka. Tako je od prvog dana do odlaska u penziju. Vi ste svoj dug prema društvu i sebi do bro odužili, hvala vam na tome i želim vam dobro zdravlje i dug život“, rekao je na kraju svog pozdrava prof. Davido

INFO VIJESTI

vić. Posle dekanovog govora, najavljena je premijera mog filma. (Put do zlatnog indeksa generacije 1972-1977. stude nata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, autor Nada Vasić). Naših 50 godina sjećanja, sažetih u 28 minuta trajanja filma. Posmatrala sam reakcije kolega na projekciji, bi lo je tu osmijeha, suzdržanih reakcija i pokazivanja na neki događaj sa slika, a neko je pustio i suze. Poslije filma zao rio se gromoglasan aplauz, ovacije i nije mi bilo žao nijednog trenutka provede nog nad našim istorijskim sjećanjima - fotografijama, tekstovima u proteklih godinu dana, kada se film na ovaj na čin primio u srce i dušu mojih kolega. Svi smo bili kao jedno, oni mladi sred njoškolci koji su došli po indeks, a sada nam se već pozlatio. Potom su gudači odsvirali Mocarta i Mokranjca, ali imam osjećaj da su emocije koje su preplavile publiku u sali na neki način potisle mu zičare u drugi plan. Jadran Bandić daje informacije o nastavku našeg druženja, prozivka za in dekse po azbučnom redu, potom koktel i, kao finale, put na petu ekskurziju za našu generaciju, obilazak zapadne Srbije. Citira Jadran Mešu Selimovića koji kaže: „Ono što nije zapisano kao da se nije ni dogodilo“, tako da mi imamo Monogra fiju i film o generaciji, ostaćemo neza boravljeni“! Počinje prozivka kolege od slova A, Andromako Nikica, nije došao! Oni koji su tu ustaju poslije prozivke i liči mo sa dignutom rukom na đake prvake. Prozivku je nastavila Ljubinka Marčetić sa sebi svojstvenim komentarima punim humora i ljubavi za svoje drugare, bilo 94

INFO VIJESTI

one koji su tu ili one koji nisu došli. Uzi mamo indekse, opet smo napravili gu žvu, jurimo bez reda, grabimo indekse, kao da mi se film vraća pedeset godina unazad, isto je bilo. Krećemo na koktel, rasturili smo se, neće se ostvariti moja želja da se svi zajedno fotografišemo, ali napravićemo jedan kolaž, sada sve može da se spoji. Čavrljamo, ređaju se sjeća nja i priče koje su već možda i ispričane, ali ne smeta da se čuju ponovo. Grupa nas preko 60 koji su se odlučili za ek skurziju već polako kreće ka odredištu, Ulica Skerlićeva gdje nas čeka autobus za obilazak čari zapadne Srbije. U autobusu atmosfera kao na svim prethodnim ekskurzijama, pričaju se do godovštine sa stručne ekskurzije u Grč koj, kada smo bili na trećoj godini, potom sa apsolventske eksurzije u Italiji, sa pete godine našeg fakulteta. Neki su ponijeli i svoje fotografije, pa se identifikujemo. Brzo je prošao put do Tare, to jest do Hotela „Beli bor“ u kome smo smješte ni. Večera odmor i sljedeće jutro vesela družina kreće ka Perućcu, odakle ćemo ploviti do PerućacVišegrada.jeturističko naselje, uda ljeno od Bajine Bašte 13 km, na desnoj obali rijeke Drine. U neposrednoj blizi ni je velika brana hidrocentrale, odakle počinje jezero, dugačko 54 km, čiji se veličanstveni kanjon prostire sve do Vi šegrada. Polazimo posle carinske i po licijske kontrole na krstarenje kanjonom reke Drine do Višegrada. Sa ivica klisu re motre i ruševine starih gradova i tvr đava iz različitih epoha, za koje narod i danas vjeruje da ih je sve do jednog podigla despotkinja Irina, prokleta Jeri na, žena despota Đurđa Brankovića. U dijelu izlomljene klisure do proširenja u Starom brodu, javlja se i akustički fe nomen, predio apsolutne tišine u kojoj možete da čujete vjetar u kosi i otkuca je sopstvenog srca. Čak i kad se putnik nalazi na brodu ili čamcu koji pokreću motori, sluh poslije izvjesnog vremena prestaje da ih registruje. Poslije dvadesetak kilometara, kod Starog broda klisura odjednom nestaje i Drina se širi između zelenih brda i pi tomih proplanaka. Ljepotu ovog mjesta čini tužnom bjela kapelica, mjesto ho dočašća, posvećeno uspomeni na 6.000 nevinih srpskih mučenika koje su ustaše u aprilu 1942. pobile na ovom mjestu. Ubrzo zatim, Drina ponovo ulazi u klisuru koja postaje sve stješnjenija do velike krivine i proširenja na ušću Žepe, odakle se vidi slomljeni luk slavnog mo sta. Tu je usred matice ogromna stijena na kojoj se ugnijezdila brvnara, neka danjšnje odmorište splavara. Brod lako klizi kroz kanjon sve do njegovog kraja, kod sela Miloševića, gdje litice nestaju i počinju pitome zelene obale sve do Višegrada.Među turstima Višegrad je omiljen zahvaljuljući ćupriji na Drini o kojoj je naš nobelovac Ivo Andrić napisao ču veni roman. Most je sagrađen u drugoj polovini 16. vijeka u istočnjačkom stilu kao remek-djelo tadašnjeg graditeljstva. Druga velika atrakcija u Višegradu jeste Andrićgrad, nastao kao ideja poznatog filmskog režisera Emira Kusturice o ka menom srednjovjekovnom gradu, insi pirisanom djelima i likovima Ive Andrića. Na brodu smo uživali slušajući vo diča čiju sam vam priču ja ovdje pre pričala. Neki su bili na gornjoj palubi, bio je vjetrovit, sunčan dan, idealan za putovanje, naravno, ako imaš jaknu ili kabanicu. Drugi su sišli u potpalublje i tu smo otkrili tročlani orkestar koji je krenuuo da svira gostima u povratku na ovom brodu. Naravno, naša raspjevana družina odmah ih je svojim šarmom, a i čašćavanjem, razoružala i svirali su nam sve do Višegrada. Rastali smo se sa Dri nom i krenuli u obilazak Andrićgrada, a i Višegrada, uživali, pravili fotografije, ru čali i autobus nas je čekao da krenemo ka Mokroj Gori i Mećavniku, našoj slje dećoj destinaciji. Kratko smo se zadržali u Mećavniku, počela je da pada i neka kiša, a pošto je većina i ranije obišla to najljepše etno-selo u Evropi, kako kažu, vraćamo se u “Beli bor”. Nažalost, ovaj put nije bilo organizacije svečane veče re, druženja uz muziku. Možda nas je agencija “Kon Tiki” kao organizator ovog putovanja već strpao u prave penzionere koji će da večeraju i onda spavanjac. Mi smo, ipak, ozbiljni igrači, kako se to kaže u sportskom žargonu, našli smo muziku preko naših prijatelja muzičara sa broda i tu je veselo druženje potrajalo do duboko u noć. Sljedeće jutro - polazak, na pro gramu nam je obilazak manastira Rača. Manastir se nalazi šest kilometara od Bajine Bašte i smatra se da je zadužbina kralja Dragutina Nemanjića iz 13. vijeka. Od njegove carske lavre ostali su samo temelji nakon turskih osvajanja iz 15. vi jeka. Jedno je od najznačajnijih mjesta srpske prošlosti. Od posebnog značaja je bila Račanska prepisivačka škola, a na kon stradanja manastira i velike seobe Srba 1690. godine, Račani su u Sent An dreji stvorili osnovu srpske azbuke i knji ževnosti u novom vijeku. Stotinak godina kasnije, bratstvo Tronoša podiže manastir iz ruševina da bi krajem Prvog srpskog ustanka bio ponovo zapaljen. Današ nji izgled crkve potiče iz 1836. godine. Za vrijeme Drugog svjetskog rata ovde je od Nijemaca sklonjeno „Miroslavlje vo jevanđelje“, najstarija srpska knjiga napisana u 12. vijeku. Dio svetih mošti kralja Dragutina odnedavno se nalazi u ovomObišlihramu.smo manastir, nešto iz istorije naučili i polako se skupljamo, približa va se vrijeme povratka u Beograd. Opet je vesela atmosfera u autobusu, padaju dogovori za sljedeće druženje koje će tradicionalno biti druge subote u junu 2023. godine. Da li će biti nova ekskur zija neposredno poslije toga ili u jesen? To treba da odlučimo i neko je predlo žio da se napravi upitnik sa tri pitanja: 1. Ekskurzija u junu poslije sastanka; 2. Ekskurzija u jesen, i 3.Gdje da se ide? Čedo Vranjanac je predložio Vranje, meni se to sviđa. Nismo išli još na sjever i jug ove naše Drugari,zemlje.imamo vremenA da odluči mo, a do tada ćemo razmjenjivati stare i nove uspomene! 95

INFO VIJESTI

DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Merkur, vladar Djevica, u ovom perio du daje akcenat na lične potrebe, kre tanje, putovanja i finansijska pitanja. U drugoj polovini septembra mogući su neplanirani troškovi koje nameću okolnosti. Čuvajte lič na dokumenta. Tranzit Venere u septembru je povoljan za djevice, jer donosi sposobnost za dobro raspoloženje i radost i lagodniji odnos prema životu. Tokom oktobra biće povoljan period za finansije, ali pod uticajem Marsa bićete skloni da brzo potrošite pristigli novac. U pogledu zdravlja budite oprezni, jer su moguće povrede, visoka temperatura. Vaš osjetljiv nervni sistem može doneti ra zdražljivost, netolerantnost i netaktičnost. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Dugotrajan aspekt Saturna prema Sun cu u Vagi, naročito rođenima 12 i 13.ok tobra, omogućavaju stabilno zdravlje, moć koncentracije, izdržljivost i želju za dokazivanjem. Uloženi trud i rad biće nagrađeni. Po voljan uticaj Marsa iz Blizanaca donosi ogromnu snagu, izdržljivost, takmičarski duh i uspjeh u poduhvatima. Sa Venerom u svom znaku, tokom oktobra, možete uživa ti u lijepim stvarima, kupovini, ali i poklonima, dobrom zdravlju i sreći u ljubavi. Jedino čime možete sebi otežati su arogantnost i pretjerivanje u ponašanju, čime možete doći u sukob ili izazvati nepoštovanje drugih ljudi ili imati sukob sa zakonom. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Tokom septembra Venera donosi kon takte sa prijateljima i lijepa druženja uz mogućnost zajedničkih kraćih pu tovanja. Neki od vas mogu shvatiti da prijateljstvo prelazi u ljubav. Zbog napetih aspekata koje Sunce prima od Urana i Saturna potrebno je da redovno kontrolišete zdravlje i koristite terapiju. Mogući su problemi sa cirkulacijom, kičmom kao i sa hormonima. Uz prisu stvo južnog mjesečevog čvora u vašem znaku potrebno je ozbiljno shvatiti svaki zdravstveni problem i preduze ti liječenje. Žene mogu imati problema sa muškarcima. Rođeni 11.11. budite dodatno oprezni tokom septembra i oktobra zbog mogućih iznenadnih stresnih situacija.

JARAC - 22. 12 - 19. 1. Saturn je u kretanju unazad i može uslo viti finansijske poteškoće zbog vraćanja dugova, novog zaduživanja ili male za rade. Loš tranzit za finansije. Sklonost gubljenju apetita, ne jede se svježa hrana već ona koja stoji. Slaba ishrana može dovesti do hroniočnog umora ili bolesti. Blagotvoran uticaj Jupitera donosi mir i sta bilnost u poprodici, kao i finansijsku pomoć od roditelja. Mogućnost odlaska u inostranstvo. Povoljan uticaj Urana donosi iznenadne povoljne promjene zdravlja i napredak u karijeri. Potrebno je kretanje i šetnje kako bi ste po pravili slabiju cirkulaciju. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. Oba vladara Vodolije, Saturn u Vodoliji i Uran u Biku, nalaze se u izazovnom aspektu tokom septembra i oktobra i nose nemir i nervozu. Ovo je iscrplju jući aspekt koji može ukazivati da morate baš sada po praviti neke greške iz prošlosti, kako biste mogli dalje u budućnost. Budite oprezni u saobraćaju i rukovanju sa mašinama i strujom. Blagost i radost u život unosi uti caj Venere, planete ljubavi i društvenosti, tokom oktobra. Uživajte u svakom lijepom trenutku kada se desi. Ener gija Marsa podstiče Sunce na akciju, djelovanje, borbu. Entuzijazam i radna energija daju uspjeh u poduhvatima. Teži period i zdravstvene tegobe mogu imati rođeni 7.2 RIBE - 20. 2 - 20. 3. Tokom ovog perioda sreća vam je naklonjena po pitanju finansija. Ako je natalni horoskop tome sklon mo žete ostvariti veliku zaradu. Neki po sao koji ste ranije radili može ponovo biti aktuelan i isplatiće se rad na njemu. Neptun u znaku Riba i dalje budi razne oblike inspiracije i kreativnosti. Žene rođe ne 14. i 15.3. mogu imati priliku ulaska u tajnu vezu sa muškarcem. Rođenima 11.3. povoljan aspekt Ura na prema Suncu utiče na dobre iznenadne promjene, popravlja zdravlje, nudi uspjeh u karijeri. Na zdravstve nom planu je moguća fizička iscrpljenost, problemi sa kičmom i pad imuniteta, pa je potrebno naći vremena za odmor i opuštanje.

Želim SREĆAN ROĐENDAN svima vama koji ste rođeni u znacima Djevica i Vaga. U ovom periodu 3 spore planete imaju dug boravak na stepenu na kojem se dešava promjena pravca kretanja:, Saturn i Uran na 18 st. i Pluton na 26 st. Ako dodamo i sporo rx kretanje Merkura u Vagi, Jupitera u Ovnu i Nep tuna u Ribama vidimo da je vrijeme da se prispitamo i donesemo odluke, posebno u partnerskim odnosima. Svi koji imaju aktivne navedene stepene mogu očekivati uti caj ovih planeta koji može biti i dobar ili problematičan, zavisno od ličnog horoskopa. I da se podsjetimo da je je ljubav najmoćnija stvar u životu rječima Meše Selimo vića: „Svi kažu da ljubav boli, što je pogrešno. Samoća boli. Odbijanje je bolno. Gubitak nekog boli. Boli želja. Sve zbunjuju ove male stvari sa ljubavlju, ali u stvarnosti je da je ljubav jedina stvar na svijetu koja odbija svako zlo i to uvijek čini da se osjećaš dobro.“ OVAN 20. 3 - 20. 4. Jupiter u vašem znaku daje optimizam, sreću i povoljne prilike. Dobro zdravlje i ispunjenje planova i želja je izvjesno. Povoljan aspekt Saturna prema Suncu, rođenim 8. aprila, aktivira izdržljivost, odgovornost i jača disciplinu. U ženskom hoproskopu može ukazati na brak. Povoljne periode za ljubav, sreću i popularnost donosi Ve nera iz lava u harmoničnom aspektu prema Suncu do 5.9. Mars vam obezbjeđuje energiju i vitalnost, sposobnost za uspješno obavljanje više aktivnosti istovremeno. Ovnovi rođeni 17. aprila mogu biti izloženi pritiscima vremena u kome živimo, sa nužnošću provođenja drastičnih pro mjena u životu. Moguće povrede. BIK 21. 4 - 20. 5. Vaš vladar znaka, planeta Venera usmje rava pažnju na porodične odnose, djecu i poslovne aktivnosti. Povoljan period za ljubav i uživanje je tokom septembra. Uran u vašem znaku donosi iznenadne promjene i uzne mirenost, a Saturn u napetom aspektu sa Suncem može uzrokovati pad imuniteta ili brige i to će najviše osjetiti rođeni 9. maja. Tokom oktobra nađite vremena za odmor, jer možete osjećati kao da ste iscrpili vitalnu energiju i potreban je predah od obaveza. Vodite računa o ishrani. Izbjegavajte masnu i prženu hranu BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Mars u vašem znaku, donosi veliku energiju, aktivnosti i snagu volje za ve like poduhvate, ali i nestrpljivost i ne taktičnost. Mars ne misli, on djeluje, pa zbog jakih strasti mogući su sukobi i svađe. Dobar as pekt za fizičku aktivnost i bavljenje sportom. Ukoliko vam Mars vlada kućom zdravlja moguće su upale, groznice i povrede. Od 24.9 - 10.10. možete imati važne porodič ne razgovore o nerješenim pitanjima iz ranijeg perioda. Razmislite o mogućnosti selidbe. Blizanci rođeni u maju biće mudriji i pametniji kod donošenja odluka vezanih za novac i putovanja. Započete aktivnosti u septembru i ok tobru mogu imati dobar ishod. Osjetljivi nervi.

PLANETARNA KONFIGURACIJA NA NEBU SUNCE je u znaku DJEVICE od 23.8 - 22.9, a u znaku VAGE od 23.9 - 22.10. MJESEC dva puta obilazi cijeli zodijak počevši od znaka Rak do znaka Djevica. MERKUR zatičemo na 27. st. znaka Djevica. Od 27.8. prelazi u znak Vaga u kojem ostaje do 23.9, zatim se vraća u Djevicu od 24.9 - 10.10. Ponovo je u Vagi od 11.10-29.10. U retrogradnom hodu je od 9. st. Vage do 24 st. Djevice u periodu od 10.9 - 1.10. VENERA se kreće znakom Lava do 5.9. U znaku Djevice je u periodu od 6.9.-29.9., a u znaku vage od 30.9.-23.10. MARS je direktan cijeli period i kreće se od 2-25 st. blizanaca. JUPITER je retrogradan od 7-0 st. u znaku ovna. SATURN se kreće retrogradno od 21-18 st.znaka Vodolija, sve do 22.10. Ima duže zadržavanje na 18 st. od 2.10 - 13.11. Od 23.10. je u direk tnom hodu. URAN je u biku u retrogradnom kretanju cijeli period, od 18-17 st. Na 18 stepenu bika je još od 8.7. sve do 12.10. I NEPTUN je retrogradan cijeli period, od 24-23 st. riba. PLUTON u Jarcu je retrogradan do 8.10. i cijeli period boravi na 26 st. znaka. Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036 Uređuje i piše: Snežana Despot gmail.comsnezana.despot@Vuletić

RAK - 21. 6 - 22. 7. Jupiter iz 10. polja želi bolju profesi onalnu poziciju, napredovanje ili veću platu i tražićete način da to ostvarite. Povoljan aspekt Urana prema vašem Suncu povoljno utiče da neočekivano ostvarite želje i planove i unesete poboljšanja i da vam se otvore novi uvidi koji vode u promjene. Na zdravstvenom planu mo raćete prihvatiti da neke promjene koje su se desile u predhodnom periodu, nose sa sobom i ograničenja koja treba prihvatiti kao način života. Ali i ta ograničenja su bolja od onog čega ste se bojali i godinama odbijali da se suočite sa nužnošću odbacivanja nekorisnog. Obavite kontrolu vida, naročito rođeni 19. jula. LAV - 23. 7 - 23. 8. Lavovima se vraća energičnost, borbe nost i optimizam, naročito onima koji su rođeni u julu. Povoljan uticaj Jupitera, Marsa i Merkura doprinijeće pozitiv nom donošenju odluka, uspješnim putovanjima, poveća nju hrabrosti i entuzijazma. Ovo je period kada možete opet blistati u punom sjaju. Malo teže je lavovima rođenim 11.8. jer je Sunce pod nepovoljnim uticajem Saturna pa su moguće teškoće, lošije zdravlje, sklonost povlačenju i pesimizmu. Moguće je da ste ponovo suočeni sa nerije šenim problemom od prije sedam godina koji sad morate riješiti. Moguće zdravstvene tegobe sa kičmom i srcem.

96 ZDRAVSTVENI HOROSKOP

STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Vaš vladar Jupiter je ovaj period u har moničnom aspektu sa Suncem i dono si dobre odnose sa partnerom. Ako ste sami, aspekt može donijeti upoznavanje budućeg muža. Dobar aspekt za trudnoću. Prati vas sreća u sportskim aktivnostima i javnim nastupima. Ovo je po voljan aspekt i za zdravlje i poslovne poduhvate. Podrža vajući uticaji Saturna i Venere donosi dobro raspoloženje, društvenost kao i podršku od starijih ljudi. Rastu ambicije i uz marljivost dobićete potvrdu vaših kvaliteta. Uran utiče na povremene iznenadne stresne i neočekivane spoljne uticaje koji mogu izazvati vaše burne reakcije. Moguće slabosti srca i nizak pritisak.

Horoskop od 23. 8. - 22. 10. 2022.

*** Niko u bolnicu ne dolazi bez ičega. I oni najsiro mašniji, ako ništa drugo, nose nadu. *** Mali nesporazum. Častio je medicinsko osoblje kad je punicu ostavio u bolnici, a oni su mu je kasnije vratili živu i zdravu.

Mala Osjećajanatomijazabol

Aforizmi Kad god sam prošao pored porođajnog čuo sam plač. Ili su plakale bebe ili babice zbog plata. *** Srećnoj naciji i djevojke djecu rađaju.

SMIJTE SE, ZDRAVO JE!

Prof. Slobodandr književnikJanković,ihumorista Smrt je samo promena svjetova, kao što pri jatelji prelaze preko mora, zauvjek boraveći jedni u drugima. Oni možda umiru, ali njiho vo prijateljstvo i njihova prisutnost, besmrtni su! (Medici.com ) Do viđenja, druže, do viđenja. Ti mi prijatelju jednom bejaše sve! Urečen rastanak bez našega htenja, obećava i sastanak, zar ne!? (Jesenjin) 97

- Zna li uvijek tvoja žena koliko imaš novaca? –pita poznanik dok šetaju. Kad ovaj odgovori da ne zna, poznanik se začudi zašto. - Kad se ja sekiram što sam bez novaca zašto bi i ona. - Reci mi u povjerenju da li je istina to što pri čaju da ti svakog jutra budiš ženu poljupcima ? – pita jedan. - Istina je. Ja glasno ljubim jastuk na kome leži sve dok se ona ne probudi – odgovara drugi. - Koliko na svijetu ima ljudi? - Mnogo... - Tačno je, ima ih mnogo... - Je li i tebe muči reuma pred kišu? - Ne, ona mene muči stalno ... Poznaniik pita poznanika: - Šta ćeš uzeti ženi za osmi mart? Ovaj se nasmiješi pa će: - Uzeću joj dvadeset maraka iz novčanika, ako ne primijeti...

Nema odrasle osobe kojoj makar jednom u životu jak bol nije razbio najdublji san, pokvario ljubavni sastanak, slavlje, vikend, pa čak i cijeli godišnji od mor. Bol je prvi signal neželjenih promjena i procesa u organizmu i zato ga ne treba ignorisati, ali ne valja ni paničiti. Čak ni kada je slab. Medicina kaže da su najjači porođajni bolovi, zubo bolja, itd, a ja mislim drugačije (zato i nisam ušao u medicinu, ni kao slučaj, a ni kao učenjak). Po meni, nema težeg i jačeg bola od onoga kad djeca uje du roditelje za srce! Danas, kad većina stanovnika ima zdravstveno osiguranje, ne važi ona: „Bol bo lujem, nikom ne kazujem“, jer se s knjižicom trči ljekaru i prije nego vas čestito zaboli. Bol se razli kuje od svraba, mada može na istom mjestu i da vas boli i svrbi.Socijalno bi voljelo da se bol zauvi jek zamijeni svrabom, pa bi lijek bio besplatan, a usluga lična. Počešeš se i mirna Bosna (ako može jednom da se smiri). Etiologija bola je različita. Neko boluje da bude na ka kvom visokom položaju, drugi da su milioneri, treći da ih za svašta pitaju. Četvrti da voze skupa, bijesna kola. Ima i naivnih koji bi da imaju lijepu, vrijednu i poštenu ženu pa ih život prođe braneći je od drugih. Mene lično boli briga što oni boluju od veličine. Ja se kao puž skupim u svoju kućicu i, kao Fata, za mandalim vrata. Ako Bog da, da da Bog, ja ne bih bolovao, ali ne samo zbog štednje u socijalnom, već što sam osjetljiv prema bolu. Onomad, neki šaljivčina zapjeva: „Bol boluje omladinka Mara“, a iz socijalnog odmah poslaše komisiju da vidi da li leži ili nešto ra di. Međutim, narodu je teško ugoditi (naročito kad se vrti), pa tako u preduzeću rade oni što su bolesni, a bolovanje koriste zdravi. One koji su mnogo brižni, najčešće boli briga za ne čim ili nekim. Drugi se opet žale na pojedine dijelo ve tijela pa tako najčešće možete čuti da neko kaže: „Boli me uvo za tim“.

- Teško – kaže on – i sjećao sam te se. Kad god pogledam u tetrapak s mlijekom i pročitam „Moja kravica“, suze mi poteknu. U intimnom razgovoru, prijatelj pita prijatelja: - Da li se ti ikada svađaš sa svojom ženom? - Ne, od kada smo se razveli – odgovori ovaj Znaiskreno.poznanik da je punica njegovog prijatelja u bolnici pa pita: - Čujem da hoćeš punicu da izvedeš iz bolnice iako još nije potpuno izliječena? - Šta je tu čudno. Em, i nisam imao želju da je potpuno izliječe, em bih da se i bolnica malo od mori od nje...

- Dobro je što si izliječila neplodnost, ali si ma lo Otišlapretjerala...bakaubolnicu i sestra je pita bi li išta mo gla pojesti. - Ne mogu, sestro, ništa da okusim, osim, pasu lja i Vratilakupusa.sežena iz bolnice i pita muža kako mu je bilo bez nje i da li se je sjećao.

*** Da je ostao živ, bio bi im zahvalan, jer su ga smje stili u novi krevet i lijepo***primili. Daće Bog, ako Bog da! *** Velika je stvar što su mu spasili život, ali su ga poslali kući da umre od gladi. Kao*** da nam nije bilo dovoljno urođenih mana, pa još skupljamo i stečene. U***Švajcarskoj je medicina otišla daleko. Možda bi i naša da su nam putne komunikacije bolje. Najbolje*** je izgoniti bolest iz naroda tamo gdje je i ušla u njega. Sve,*** sve, samo da se mozak ne presađuje! Vidite li vi koliko ima budala oko nas?! Jednoj*** sirotinji dali transfuziju krvi uzetu od bi znismena, pa ne može da zaspi od briga kako da upravlja bogatstvom koga nema. Toliki*** je baksuz da je i za virus gripe morao da plati ulaznicu za koncert. U***bolnici je zabranjen alkohol, ali opet svi pi ju – lijekove. Oko*** liječenja jedne sirotice, stvar se iskompliko vala. Zašto jednostavno kad može komplikovano? I***naši ljekari idu u inostranstvo. Najčešće kao turisti. Bolje*** se roditi bez trećeg krajnika nego bez sreće. Srećna*** djeca i kad se rode u bolnici, besplatno dobijaju ospice. Šale Duže vrijeme čovjek se ne osjeća dobro. Jedno ga dana odluči da ode ljekaru i porodični ljekar ga uputi na hirurgiju. Hirurg pita šta želi da mu operiše, a on će: - Šta god hoćete, doktore. Mene sve boli, a vi za što se odlučite... Babica pita trudnicu je li prvorotka. - Jesam, babice, svako dijete rađam po prvi put. Prekorijeva svekrva snahu: - Kad sam ja bila mlada, ustajala sam prva, a po sljednja lijegala... Snaha neko vrijeme oćuta, pa će: - Eto vidiš, da si još tada patila od nesanice. Saopštava zet punici da je dobio glavni zgoditak na lotu. Punica iskolači oči, zakovrnu i pade pa ni makac. Kad se on uvjeri da je umrla, reče: -E, kad te sreća hoće, hoće... Išla žena u banje da liječi neplodnost i kasnije rodila trojke. Kad je vidio šta bi, muž će joj:

dr sci med Nina Nikolovska Sinicki, spec. ORL i Kvantne medicine dr Aleksandar Sinicki, spec. neuropsihijatrije i Kvantne medicine Osnivači poliklinike AS MEDICUS VRAČ AR Sazonova 71, (ex Filipa Filipovića), Beograd Telefon: 011/2836-836, 065/285-3393 AS MEDICUS BEŽANIJSKA KOSA Ljubinke Bobić 13/2, Beograd Telefon: 011/2272-916, 065/2272-916 E-mail: poliklinika@asmedicus.rs http://w w w.asmedicus.rs/ Radno vreme: radnim danima od 08-20h, subotom od 08-15h KVANTNA MEDICINA: BIOREZONANTNI SKENER TERMOVIZIJSKI SKENER DARKFIELD MEDISCREENRIKTAMIKROREZONANTNAMIKROSKOPTERAPIJATERAPIJA KLASIČNA MEDICINA: INTERNA ULTRAZVUKMEDICINAICOLOR DOPPLER NEUROLOGIJAORLKARDIOLOGIJAI PSIHIJATRIJA GINEKOLOGIJA FIZIKALNA MEDICINA I HIPERBARIČNAESTETSKAREHABILITACIJAMEDICINAMEDICINA (HBO) 112

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA • Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna prednjegrekonstrukcijaartroskopija,hirurgija, ligamentaukrštenog kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu • regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg

PREGLEDI I LIJEČENJE

ZU Specijalna bolnica iz hirurških oblasti “Dr Kostić” Maksima Gorkog 9, Banja Luka, 051/491-999, 066/340-004 E-mail: shbdrkostic@gmail.com; www.klinikakostic.com Mi smo tu zbog Vas!!! U našoj ustanovi možete obaviti sljedeće usluge: 1. Pregled hirurga i operativni zahvati iz domena abdominalne hirurrgije 2. Pregled gastroenterologa i gastroenterološka (gastroskopija,kolonoskopijaobrada u analgosedaciji) 3. ERCP 4. CT dijagnostika 5. UZ dijagnostika 6. Pregled kardiologa + UZ srca 7. Pregled dermatologa 8. Pregled ortopeda, endoskopske intervencije 9. Pregled endokrinologa 10. Pregled i endoskopska dijagnostika dječijeg gastroenterologa (prof. dr Vojislav Perišić) 11. Pregled specijaliste ORL, alergologa, te operativni zahvati iz domena otorinolaringologije 12. Operativni zahvati iz domena laparaskopske ginekologije 13. Operativni zahvati štitne žlijezde minimalno-invazivnom metodom (prim. dr Dejan Ilinčić) 14. Operativni zahvati iz domena plastično-rekonstruktivne hirurgije Duška Koščice 33, Banja Luka066-788-000051-265-000www.primamedicabl.comprimamedicablprimamedicabl PEDIJATRIJA I PORODIČNA MEDICINA KABINET ZA (abdomen,ULTRAZVUČNIGINEKOLOGIJAZAŠTITNUŽLIJEZDUKABINETdojka,vrat...)KARDIOLOGIJANEUROLOGIJAPULMOLOGIJAENDOKRINOLOGIJAHEMATOLOGIJAREUMATOLOGIJAORLDERMATOLOGIJAPSIHIJATRIJAFIZIJATRIJA

Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.