Page 1


P O Z I T I V N E

F R E K V E N C I J E

S

A

D

R

FZO RS

@

A

J

10

Mr Ranka Knežević spec. dr stom.

Riječ urednika Radimo, planiramo, jurimo i žurimo da što brže dosegnemo imaginaciju svojih htenja koja nam zasigurno nisu neophodna za lep i srećan život. Jer pravi život i sva njegova lepota su u nama u našem poimanju sreće i zadovoljstva! Nije sreća tamo...sutra...u raskoši materije, u udobnosti vidljivog..., ona je tu, tako blizu, a nažalost, tako daleko... Toliko daleko da, jureći sreću i zadovoljstvo, sutra i ne osetimo da se dan za danom bespovratno niže na beskonačnu vremensku nit. I tako, u svom vratolomnom nizu ponavljanja, ne okrenuvši se za Gospođom Idilom, pobegoše iz njenog ledenog zagrljaja i zatvoriše još jedan niz od 365 dana. Pobegoše u lepše i toplije, u sunčano i svetlije! Je l’ nam to proleće pompezno otvara svoje životne kapije, razgrćući ostatke sivila i hladnoće Gospođe Idile, koja se samopozvano zadržala i jače i duže no što smo očekivali i nego što smo želeli?! ‘’Osećam kako kroz naš kraj putuje rano proleće. Njegovi koraci postaju sve krupniji i sigurniji. Ono sa sobom vodi i svoje vredne pomoćnike. To su: probuđeno Sunce, topliji vetar, sveže zelenilo, raznobojno cveće, veseli leptirići, razigrane ptice, razbaškareni insekti... Svako od njih se trudi da bez greške uradi svoj deo posla. Šareni leptirići i oduševljene ptičice lete okolo kako bi probudile svaki kutak prirode. Sve žagori, vrvi, žubori, zuji, bruji... peva pesmu proleću, najlepšem i najveselijem godišnjem dobu. Sa ovakvim pomoćnicima brzo će proleće zavladati čitavom prirodom i svima doneti radost, jer nema ničeg lepšeg i veselijeg od rađanja novog života’’; (učenik III razrda osnovne škole čije ime nije poznato redakciji). Ovako oni osećaju dolazak proleća svojom čistom i neoptrećenom maštom! Dragi naši prijatelji, verni čitaoci! U dubokoj ekstazi, pred emocionalnom katarzom doživljavanja prirodnih preobražaja, u širokim dvorištima mladog proleća, uživajući u besprekornim potezima prirode, nismo ni trepnuli, a opet smo tu i ponovo, svi zajedno! I šta je lepše od tihe prolećne večeri dok hodamo, iščekujući novo sutra koje obećava, a u isti mah ne zapostavljajući nijedan sadašnji tren, jer sve što čini život JE SAMO SAD! Upravo, vođeni ovom formulom, od sutona misli do zore novog buđenja, osvanuo je i ovaj novi, 80-ti, aprilski broj, našeg i Vašeg časopisa ‘’Medici.com’’. I u ovom broju donosimo brojne tekstove o dešavanjima u medicini. Bolest niko ne bira niti želi za saputnika. Ali, ako se desi, važno je bolesnog razumeti, ohrabriti i pomagati. Tome vode i brojni seminari, kongresi i skupovi eminentnih stručnjaka različitih specijalnosti o čijim novim saznanjima, metodama i pristupima lečenju, možete saznati ako zavirite među korice ovog aprilskog broja ‘’Medici. com’’-a. Zato, ostanite na našim „frekvencijama“! Vaš ‘’Medici.com’’ Glavni urednik, prim. dr Momir Pušac

Oralno zdravlje

18

Memantin-Alzheimerova demencija 34 Intervju

Akademik Nebojša Lalić

46

Predstavljamo

Dečja klinika u Tiršovoj

48

Puk. prof. dr Miroslav Vukosavljević

VMA - stabilizacija, obnova...

64

Akademik Isidor Papo Nenapisani memoari

72

Priča iz Studentskog grada

76

In memoriam Judžin Garfild

97

NMK skupovi

104

Glavni urednik: prim. dr Momir Pušac Izvršna urednica: Anđa S. Ilić Tehnički urednik: Sretko Bojić; Lektor: Biljana Kuruzović Stručno naučni konzilij redakcije: akademik prof. dr Miodrag Ostojić, akademik prof. dr Drenka Šećerov-Zečević, akademik prof. dr Miodrag Čolić, prof. dr Zoran Popović, prof. dr Miodrag Jevtić, prof. dr Zoran Rakočević, prof. dr Vaso Antunović, prof. dr Danica Grujičić, prof. dr Ljiljana Vujotić, prof. dr Srboljub Golubović, prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, prof. dr Duško Vasić, prof. dr Zdenka Krivokuća, prof. dr Senad Mehmedbašić, prof. dr Sandra Lazarević, prof. dr Miroslav Petković, mr. sc. ph. Pero Rokvić, mr. ph. Nataša Grubiša, prof. dr Snežana Pejičić, dr sc. med Slavica Žižić-Borjanović, mr. ph. Zlata Žuvela, akademik prof. dr Enver Zerem i prof. dr Elizabeta Ristanović. Stručni savjet redakcije: prim. dr Lela Popović, prim. dr Slavko Dunjić, prim. dr Mira Popović, mr. ph. Dragana Reljić, dr Rade Dubajić, dr Danica Mihajlović, mr Živana Vuković-Kostić, mr. sci. med. dr Branislav Lolić, prim. dr Boro Gužvić, dr Dušan Bastašić, dr Goran Račetović, dr Slavko Pećanac, mr. ph. Rada Krća, Amra Odobašić, i Nataša Aleksić Redakcija: 78000 Banja Luka, Branka Ćopića 15, Tel: +387 (0)51 318 606, +387 (0) 65 603 346; e-mail: medici.com@blic.net; www.medicicom.com Izdavač: “Udruženje Medici.com” Banja Luka, Branka Ćopića 15 Direktorica: Vera Pušac Prodaja, marketing, promocija u BiH: Jelena i Bojan Broćilović Prodaja i distributer za Srbiju UNA PRESS d.o.o. Beograd, tel: +381 11 2 188 704 Promocija i marketing u inostranstvu Beoimpex AD Beograd tel. +381 11 38 09 715 Pravni savjetnik: Advokat Jovana Pušac iz Banjaluke, tel. +387 65 692 377 Foto: Bojan Crnokrak, tel. 066/454-211; Štampa: ”Atlantik bb” Banjaluka Tiraž: 5.000

81. broj izlazi u junu 2017. godine

Rješenjem Ministarstva prosvjete i kulture RS broj 6-09-3783/03 od 25.09.2003. upisano u Registar javnih glasila pod r. br. 430. Svako umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje dijela ili cijelog materijala iz časopisa i www izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost izdavača.

7


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

D

anas se obilježava Svjetski dan zdravlja kako bi se podigla svijest 7. april 2017. o zdravlju populacije svijeta. Svjetska zdravstvena organizacija ove godine je posvetila mentalnom zdravlju s akcentom na depresiju kao narastajući javnozdravstveni problem „Depresija - hajde da razgovaramo“ stanovništva u svim zemljama svijeta, a obilježava se pod motom „Depresija - hajde da razgovaramo“. Kontinuirani stres, ekonomska i socijalna nesigurnost te generalno nezadovoljstvo životnim okolnostima uzrok su porasta oboljelih od depresije u Bosni i Hercegovini. To je bolest koju karakterišu poremećaji raspoloženja u dužem trajanju, koji utiču na osobnost i sve aspekte života. Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, na globalnom nistvenim radnicima, u školama, na radvou 322 miliona ljudi pati od depresije nom mestu, socijalnim ustanovama, u (4,4% svjetske populacije). Depresija je medijima može se smanjiti stigma koja glavni uzrok 800.000 samoubistava goje povezana sa depresijom. dišnje na svjetskom nivou i predstavlja Svjetska zdravstvena organizacija u drugi vodeći uzrok smrti među mlađom ovogodišnoj kampanji posebnu pažnju populacijom (uzrasta od 15 do 25 godiposvećuje onima koje depresija najčena života). Prema procjenama Svjetske šće pogađa: adolescentima i mladim odraslim osobama, ženama u reprodukzdravstvene organizacije, depresija bi tivnom dobu (naročito poslije porođaja) do 2020. godine mogla postati druga i starijim osobama (preko 60 godina). na listi vodećih bolesti, a antidepresivi Ministarstvo zdravlja i socijalne zasu već sada među traženijim lijekovištite Republike Srpske, u saradnji sa ma u BiH, gdje je samo protekle godiKancelarijom Svjetske zdravstvene orne prodato više od milion pakovanja. ganizacije u BiH, Ambasadom ŠvajcarCilj ovogodišnje kampanje je da se ske u BiH, JU Visokom medicinskom poveća broj ljudi koji će potražiti poškolom u Prijedoru i Asocijacijom XY primoć, a koji imaju simptome depresije. Razgovor sa osobama od povjerenja godnim programom obilježilo je 7. aprimože biti prvi korak ka oporavku od la 2017. godine Svjetski dan zdravlja. U reformskom procesu Ministarstvo depresije. Razgovarajući o depresiji sa članovima porodice, prijateljima, zdravse, kroz svoje strateške dokumente i za8

Svjetski dan zdravlja konsku regulativu, opredijelilo za savremeni koncept pružanja usluga osobama sa mentalnim bolestima i poremećajima u službama u zajednici, u Republici Srpskoj uspostavljeno je 27 centara za zaštitu mentalnog zdravlja u kojima rade edukovani multidisciplinarni timovi zdravstvenih radnika i saradnika. Važno je istaći u ovim procesima partnerstvo Ministarstva sa Svjetskom zdravstvenom organizacijom, brojnim donatorima od kojih su najveći vlade Grčke, Italije i Švajcarske. Danas je najvažniji partner Vlada Švajcarske koja podržava realizaciju projekta „Mentalno zdravlje u BiH“, koji se realizuje od 2010. godine. Projekat se realizuje kroz dvije faze do 2018. godine, sa očekivanjem da se produži u narednom periodu kroz treću fazu. Projekat podržava realizaciju ciljeva, mjera i aktivnosti koje su definisane u Strategiji razvoja mentalnog zdravlja u Republici Srpskoj sa ciljem poboljšanja legislative, jačanja institucionalnih kapaciteta, unapređenja kvaliteta usluga i sposobnosti zdravstvenih ustanova u pružanju usluga osobama sa mentalnim bolestima i poremećajima.


Z D R AV S T V O - d o g a đ a j d a n a

UKC RS

Primopredaja dužnosti

Projekat posebno podržava podizanje svijesti i promjenu odnosa prema mentalno oboljelim osobama kroz organizovanje udruženja korisnika, afirmisanje programa destigmatizacije i smanjenja stigme prema oboljelim, ali i prema zdravstvenim radnicima i saradnicima koji rade u mentalnom zdravlju. Pošto su depresija i druge mentalne bolesti i poremećaji narastajući javnozdravstveni problem u zemljama širom svijeta, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske brigu

o mentalnom zdravlju uvrstilo je među svoje prioritete te će i u narednom periodu kontinuirano raditi na unapređenju promocije mentalnog zdravlja i njegovog značaja za opšte zdravlje svakog građanina, na poboljšanju uslova i kvaliteta usluga te uspostavljanju efikasnog sistema kroz razvoj kapaciteta i mehanizama za planiranje, zasnovanih na dokazima, kao i povećanjem učešća korisnika usluga mentalnog zdravlja u ovim procesima. Jelena Vujić

Na današnjoj svečanosti povodom obilježavanja Svjetskog dana zdravlja, Ministarstvo je upriličilo uručivanje doktorima medicine, stomatologije i magistrima farmacije odluke o dodjeli naziva primarijus, koje se tradicionalno dodjeljuje zaslužnim i uspješnim zdravstvenim profesionalcima na preporuku njihovih saradnika i ustanova. Ministar zdravlja i socijalne zaštite u Republici Srpskoj Dragan Bogdanić uručio je odluke o dodjeli naziva primarijus za 25 doktora medicine, dva doktora stomatologije i dva magistra farmacije. On je dodao da titula primarijusa za kolege ljekare predstavlja potvrdu stručnog rada i dugogodišnjeg zalaganja i da je to veliki podsticaj u karijeri svakog doktora medicine, stomatologije ili magistra farmacije. Takođe su ovom prigodom uručeni​sertifikati o uspješno završenoj jednogodišnjoj edukaciji iz radne terapije u JU Visoka medicinska škola u Prijedoru, koju su pohađali medicinske sestre/tehničari koji rade u ustanovama za zaštitu mentalnog zdravlja i ustanovama socijalne zaštite u Republici Srpskoj. Edukaciju iz oblasti radne terapije u mentalnom zdravlju, za ukupno 52 polaznika, provela je JU Visoka medicinska škola u Prijedoru, uz podršku Ministarstva, vlade Švajcarske, Projektnog tima za realizaciju projekta mentalnog zdravlja u BiH - faza 2 i Asocijacije XY.

U

Univerzitetskom kliničkom centru RS u Banjaluci 6. aprila je obavljena primopredaja dužnosti. Dosadašnji generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Mirko Stanetić je izvršio predaju dužnosti novoimenovanom vršiocu dužnosti generalnog direktora prof. dr Vladi Đajiću, koji je rješenjem Vlade Republike Srpske imenovan na ovu funkciju. Primopredaja dužnosti obavljena je uz rukovanje i na kolegijalan i prijateljski način. Prof. Stanetić je naglasio da se teško nositi sa finansijskim problemima ove ustanove, a sa kojima tek upoznaje svog kolegu i novog nadređenog. „Problem je što mi u RS imamo smanjen priliv sredstava u Fond zdravstvenog osiguranja RS, što se direktno prenosi na nas. Od svih bolnica u RS, UKC RS pruža 40 odsto zdravstvenh usluga, a dobija 30 odsto novca. Uspjesi naše ustanove su nedvosmisleni. U protekloj godini smo imali 65.000 hospitalizovanih, milion usluga kroz ambulante, što pokazuje nesebičan rad i iskorak u budućnosti. Projekat rekonstrukcije je vidljiv i nadohvat ruke, što je naš apsolutni prioritet. Ne vidim alternativu UKC-u RS. Čekaju nas ozbiljni poduhvati što se tiče rekonstrukcije organizacije, ali i reforme zdravstva. Bio sam ponosan što sam bio na čelu UKC RS, stubu zdravstvenog sistema RS“, kazao je Stanetić. U obraćanju novinarima, vršilac dužnosti generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić je istakao da će se truditi da UKC RS unaprijedi kvalitet usluga koje pruža pacijentima te da će nastojati da dostigne i prestigne nivo usluga koje pružaju regionalni centri. „U ovoj ustanovi će ravnopravan tretman imati svi pacijenti, bez obzira na nacionalnu, vjersku, polnu, političku i regionalnu pripadnost. Pored zaštite, poštovanja i uvažavanja pacijenata, kao direktor ću se boriti za bolje uslove rada, usavršavanja i poboljšanja statusa i ugleda ljekara i drugih zdravstvenih radnika“, istakao je vršilac dužnosti generalnog direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske prof. dr Vlado Đajić. 9


Z D R A V S T V O

U

govaranje zdravstvene zaštite u Sloveniji je kompleksan posao koji, kroz različite faze, praktično traje tokom cijele godine. Završnim aktivnostima prethode razne analize koje se, pored finansijskih, bave i svim drugim aspektima primjene ugovora, naročito konkretnim problemima i to u kontekstu srednjoročnih i dugoročnih razvojnih ciljeva, tako da novi ugovori uključuju i rješavanje uočenih problema. Druga, najznačajnija faza, je izrada opšteg sporazuma koji je okvir za ugovaranje zdravstvene zaštite. Potpisnici ovog sporazuma su Ministarstvo zdravlja, Zavod za zdravstveno osiguranje Slovenije, Udruženje zdravstvenih ustanova, ljekarska i farmaceutska komora, te predstavnici zajednica slovenačkih prirodnih lječilišta (banja), socijalnih ustanova i ustanova za obuku posebnih grupa. Nakon što bude zaključen opšti sporazum, slijedi završna faza - ugovaranje sa konkretnim zdravstvenim ustanovama na bazi elemenata i principa koji su usaglašeni opštim sporazumom. Dok nacionalni plan zdravstvene zaštite predstavlja glavni planski dokument slovenačkog zdravstvenog sistema, opšti sporazum predstavlja okvir za ugovaranje zdravstvene zaštite između partnera, koji obuhvata brojne smjernice i elemente poput kadrovskih i tehničkih uslova koji su neophodni za realizaciju programa zdravstvene zaštite (broj i struktura zaposlenih i platni razredi), globalne raspodjele raspoloživog novca prema zdravstvenim djelatnostima, principa za oblikovanje finansijske vrijednosti pojedinačnih programa ili cijena zdravstvenih usluga. Opšti sporazum ulazi i u detalje, od toga šta izabrani doktor mora da priloži uz uputnicu i koje su pretrage neophodne kod primjene nekih lijekova pa do toga u kojim se okolnostima može raskinuti ugovor i kolike su kazne za kršenje ugovora. Opšti sporazum i pojedinačni ugovori sadrže glavne mehanizme za raspodjelu novca obaveznog zdravstvenog osiguranja. S obzirom na to da je cijena rada jedan od ključnih elementa za izračunavanje finansijske vrijednosti programa zdravstvene zaštite, odnosno cijene 10

Ugovaranje zdravstvene zaštite u Sloveniji

Sve je definisano opštim sporazumom

Biljana Rodić Obradović, Fond zdravstvenog osiguranja RS

usluge, u opštem sporazumu je definisan neophodan broj izvršilaca prema standardima (ugovoreni broj izvršilaca), njihova struktura i platni razredi, odnosno koeficijenti za izračunavanje plata i ostalih naknada. Zapravo, za definisanje obima programa usluga ključni su standardi i normativi iz kojih proizlazi broj izvršilaca i broj usluga po izvršiocu, odnosno timu, a za definisanje finansijske vrijednosti programa, pored broja izvršilaca, ključni su propisi koji regulišu plate u zdravstvu i, naravno, novac sa kojima raspolaže Zavod za zdravstveno osiguranje. Opštim sporazumom su definisane i smjernice za postizanje opštih ciljeva, poput pravične raspodjele novca, transparentnosti, skraćenja listi čekanja, kvaliteta i efikasnosti, čime opšti sporazum ima i razvojnu dimenziju. Primjera radi, opštim sporazumom iz prošle godine, njegovi potpisnici su usaglasili smjernice za 2016. godinu koje su, između ostalog, obuhvatile sljedeće: • Podsticanje pripreme nacionalnog programa promocije zdravlja, kojim bi trebalo da bude predviđena mreža lokalnih grupa za promociju zdravlja i obezbijeđen redovan izvor finansiranja; • Da sistem finansiranja opštih ambulanti bude dopunjen indikatorima kvaliteta;

• Da bude podstaknut razvoj dnevnih bolnica i da budu skraćeni rokovi čekanja na prvi pregled; • Da Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa ostalim partnerima, za pojedine djelatnosti odredi elemente za razgraničenja ili integracije između primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite, što bi trebalo da služi kao osnova za procjenu prihvatljivosti upućivanja pacijenata sa nižeg na viši nivo liječenja; • Da bolja geografska dostupnost zdravstvene zaštite bude obezbijeđena, između ostalog, kroz dalji razvoj stručnosti, transfer znanja i umrežavanje između nivoa zdravstvene zaštite.

Stroga pravila Oblikovanje programa zdravstvene zaštite, koji je predmet ugovaranja, uglavnom je bazirano na realizaciji iz prethodne godine, a ugovoreni broj usluga, u pravilu, može da bude prekoračen samo u slučaju većih epidemija ili nesreća. Izuzetak su specifične usluge koje ne mogu da budu odložene (radioterapija, dijaliza, hirurško liječenje pacijenata sa karcinomom, porođaji i sl.) i one se plaćaju prema realizaciji. Spisak tih usluga je uključen u opšti sporazum. Sastavni dio tog spiska su i usluge za koje se definiše maksimalni


Z D R A V S T V O Tabela 1. Dio kalkulacije vrednovanja programa zdravstvene zaštite za djelatnost forenzička psihijatrija (u evrima)

Ugovoreni broj radnika

Trošak plata i naknada

Materijani troškovi

Amortizacija

Ugovorena vrijednost programa

Ugovoreni broj BOD

Cijena BOD

1

2

3

4

5

6

7 (5/6)

3.328.756,67

492.528,35

102.818,17

3.924.103,19

21.681

180,99

Ukupno 129,68 Spec. Psihijatrije 7 Klinički psiholog 7 Dipl. med. sestra 17 Socijalni radnik 2,5 Radni terapeut 6 Tehničar zdr. njege 73 Administracija 17

procenat prekoračenja i to se uglavnom odnosi na usluge povezane sa nekim razvojnim ciljem, npr. skraćenjem listi čekanja. Za tu namjenu Zavod za zdravstveno osiguranje planira namjenska dodatna sredstva, tako da prekoračenje može da bude samo do tog nivoa i samo za te usluge. U sporazumu koji je bio osnov ugovaranja u 2016. godini, na spisku usluga kod kojih će biti priznato ograničeno prekoračenje (maksimalno za 10%) ugovorenog broja usluga radi skraćenja listi čekanja, bile su, npr. ugradnja endoproteza kuka i koljena, operacije kičme, operacija žučnih kamenaca i operacija kile. Takođe, opšti sporazum ima odredbu u kojoj je definisan i minimalan broj usluga, koji iznosi od 75% do 80% ugovorenog programa u zavisnosti od djelatnosti. Ukoliko neka zdravstvena ustanova ima manji procenat realizacije ugovorenog programa, Zavod za zdravstveno osiguranje može da ugovoreni program zdravstvene zaštite ponudi nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno da raskine ugovor sa ustanovama čija je realizacija ispod navedenog procenta. Opšti sporazum dozvoljava prestrukturiranje ugovorenog programa između pojedinih djelatnosti unutar jedne zdravstvene ustanove, ali i za to postoje pravila. U prvom redu, ne dozvoljava se retroaktivno prestrukturiranje za prethodno razdoblje, osim u izuzetnim okolnostima, niti predmet prestrukturiranja mogu da budu usluge za koje su ugovorena dodatna sredstva. Takođe, opštim sporazumom je definisano da resorno ministarstvo daje saglasnost zdravstvenoj ustanovi na prestrukturiranje obima usluga, a izračunata jedinična cijena na nivou djelatnosti olakšava postupak preraspodjele novca.

Opštim sporazumom je definisan i maksimalan broj nemedicinskog kadra koji će se uzimati u obzir kod vrednovanja ugovorenog programa zdravstvene zaštite. U sporazumu za prošlu godinu, taj broj je iznosio 15,27% od broja medicinskih radnika.

Vrednovanje ugovorenog programa i izračunavanje cijene usluge Kod određivanja finansijske vrijednosti ugovorenog programa zdravstvene zaštite, pored cijene rada, odnosno plata planiranog broja izvršilaca, uzimaju se u obzir i materijalni troškovi i amortizacija. Sredstva za materijalne troškove, pored uobičajenih troškova, uključuju i sredstva za laboratorijsku dijagnostiku, za investiciono održavanje i obavezno stručno usavršavanje ljekara, kao i namjenska sredstva za informatizaciju. Materijalni troškovi obuhvataju i posebna sredstva za zdravstvene ustanove koje izvode preventivne programe, pa je tako u sporazumu za prošlu godinu navedeno da će se za svaki tim, uključen u realizaciju preventivnog programa, dobiti dodatnih 91,80 evra. Materijalni troškovi su u pravilu sastavni dio vrijednosti ugovorenog programa ili cijene usluge te se ne mogu posebno fakturisati. Međutim, ima izuzetaka. U opštem sporazumu je naveden spisak usluga za koje se materijani troškovi posebno zaračunavaju. Između ostalih, tu se nalaze neke laboratorijske pretrage (ICT, HBS-Ag, test na toksoplazmozu koji se radi kod izabranog ginekologa, neke pretrage kod trudnica,

tumor markeri kod bolesti dojke) i neki lijekovi (npr. antituberkulotici ili eritropoetin u slučajevima kada su neophodne nestandardne količine). Neke od ovih usluga ograničene su na način da ih posebno mogu fakturisati samo pojedine zdravstvene ustanove koje su po nečemu specifične u odnosu na ostale. U vezi sa materijalnim troškovima da kažemo i to da je u opštem sporazumu predviđena njihova valorizacija prema indeksu rasta cijena. Kada je riječ o amortizaciji, ona je niska jer uglavnom najviše trpi posljedice manjka novca u kasi Zavoda za zdravstveno osiguranje. Zanimljivo je, međutim, to da je u opštem sporazumu naglašeno da novac koji zdravstvene ustanove dobiju po ovom osnovu može da bude utrošen samo namjenski. Naime, u Sloveniji imaju zakon o ulaganjima u javne zdravstvene ustanove čiji je osnivač republika, kojim je predviđeno obavezno objedinjavanje amortizacije. U vezi s tim, zdravstvene ustanove prioritetno moraju da od novca koga dobiju po osnovu amortizacije izmire obaveze prema tom fondu. Izračunavanje cijena zdravstvenih usluga u Sloveniji je drugačije nego kod nas. Naime, cijene se, u pravilu, izračunavaju nakon što budu definisane vrijednosti programa i broj usluga koji će se ugovarati sa zdravstvenim ustanovama, uključujući materijale i usluge koji se posebno obračunavaju. Cijena se izračunava tako što se godišnja vrijednost programa podijeli sa ugovorenim brojem usluga. Pokazaćemo to na primjeru operacije kile, koja se radi ambulantno. Sa jednim hirurškim timom, koga čine hirurg, anesteziolog, dvije VSS medicinske sestre, tehničar zdravstvene njege i 0,76 nemedicinskog kadra, za 11


Z D R A V S T V O Tabela 2. Struktura ugovorene vrijednosti programa zdravstvene zaštite u Slovenije u periodu 2008./2016.

Primarna zdravstvena zaštita Godina

Plate i naknade

Materijalni troškovi i amortizacija

Bolnice i KSZ Plate i naknade

Materijalni troškovi i amortizacija

2008.

73,69 %

26,31 %

54,12 %

45,88 %

2009.

74,63 %

25,37 %

55,00 %

45,00 %

2010.

71,99 %

28,01 %

54,15 %

45,99 %

2011.

70,89 %

29,11 %

53,91 %

46,09 %

2012.

68,43 %

31,57 %

53,97 %

46,03 %

2013.

68,19 %

31,81 %

53,87 %

46,13 %

2014.

67,48 %

32,52 %

53,85 %

46,15 %

2015.

65,31 %

34,69 %

53,29 %

46,71 %

2016.

65,54 %

34,46 %

53,28 %

46,72 %

prošlu godinu je ugovoreno 800 operacija, a taj program je vrednovan sa 606.609 evra. Dijeljenjem vrijednosti programa sa ugovorenim brojem operacija dobije se cijena pojedinačne operacije od 758,26 evra, koja uključuje i pregled prije i poslije operacije. Ista metodologija se primjenjuje i kod izračunavanja pojedinačne cijene kod djelatnosti za koje se program zdravstvene zaštite ugovara prema, npr. broju BOD, kao što je forenzička psihijatrija (Tabela 1.). Kada se posmatra struktura finansijske vrijednosti ugovorenog programa zdravstvene zaštite, očita je tendencija smanjenja učešća troškova plata u korist većeg učešća sredstava za materijalne troškove. To se naročito odnosi na primarni nivo zdravstvene zaštite gdje je učešće plata palo sa 73,69% u 2008. godini, na 65,54% u 2016. godini (Tabela 2.) Iz opšteg sporazuma je vidljivo da je metod izračunavanja cijena prilagođen modelima plaćanja, tako da su pojedinačne cijene usluga izuzetak, a ne pravilo. Pojedinačne cijene se iskazuju uglavnom kod usluga koje se nalaze na popisu usluga za koje su obezbijeđena dodatna sredstva, dok se u većini definiše jedinstvena cijena na nivou djelatnosti. Tako, npr. vrijednost godišnjeg programa jednog tima u opštoj ambulanti, koji obuhvata ukupno 57.323 usluga iznosi 107.448 evra, iz čega proizlazi i cijena pojedinačne usluge u iznoso od 1,87 evra. U vezi sa cijenom materijala koji se posebno fakturišu, da kažemo i to da je u opštem sporazumu navedeno da su zdravstvene ustanove, ukoliko nabave materijal po nižoj cijeni, obavezne da fakturišu nižu cijenu. Zavod u tom smislu sprovodi kontrole uz mo12

gućnost uvida u finansijsku dokumentaciju iz koje može da utvrdi po kojoj je cijeni zdravstvena ustanova nabavila određeni materijal.

Mogućnosti za dodatna sredstva Opšti sporuzum definiše i to u kojim slučajevima je moguće da zdravstvene ustanove dobiju dodatna sredstva. Sporazum koji je bio podloga za ugovaranje u prošloj godini, u vezi s tim je predvidio tri mogućnosti. Prva se odnosi na poboljšanje vrednovanja pojedinih programa, što je proizašlo iz, npr. potrebe da se poboljša kadrovska struktura timova za rehabilitaciju starijih pacijenata, ili su korigovani normativi koji automatski podrazumijevaju veći broj izvršilaca, a onda i veći trošak za plate. Druga mogućnost za dodatna sredstva se uglavnom odnosi na uvođenje novih terapijskih procedura, a treća mogućnost za dodatni novac je usredsređena na skraćenje listi čekanja kod pojedinih operacija i drugih zdravstvenih usluga. Prošlogodišnjim opštim sporazumom bilo je planirano da ukupna dodatna sredstva za vrednovanje pojedinih programa iznose oko 71,6 miliona evra, što je oko 3,8% vrijednosti ukupno ugovorenog programa zdravstvene zaštite. Među aktivnostima koje su obuhvaćene dodatnim finansiranjem je i program farmaceutskog savjetovanja, koji se primjenjuje nešto više od godinu dana i to uz velika očekivanja. Program obuhvata obuku i razmjenu informacija među ljekarima o kvalitetnom propisivanju lijekova, poboljšanju bezbjednosti i efikasnosti liječenja lijekovima, te o mogućnostima smanjenja troškova zbog komplikacija izazvanih

primjenom lijekova. U ovu aktivnost su uključeni i farmaceutski savjetnici koji, pored ostalog, vrše uvid u propisanu farmakoterapiju i daju pisani prijedlog optimizacije liječenja lijekovima na konkretnim primjerima. Ovaj program je, prije svega usmjeren na pacijente s polifarmakoterapijom, neprimjerene kombinacije lijekova i na pravilan izbor najprihvatljivijih lijekova za stariju populaciju i druge rizične grupe. Program obuhvata i smanjenje propisivanja antibiotika i, kako piše u izvještaju o poslovanju Zavoda za zdravstveno osiguranje, broj propisanih antibiotika je prošle godine bio manji za 4,7%. Prevencija i promocija zdravlja su djelatnosti koje se takođe nalaze na popisu za ugovaranje dodatnih sredstava. Između ostalih, tu se nalaze radionice za odvikavanje od pušenja, radionice za podsticanje fizičke aktivnosti i nekoliko programa za prevenciju masovnih nezaraznih bolesti. Ove usluge su uglavnom na primarnom nivou i to je, uz uvođenje novih djelatnosti, poput ambulanti za hronične bolesnike, doprinijelo poboljšanju strukture raspodjele novca između primarnog i drugih nivoa zdravstvene zaštite, mada ta struktura još nije optimalna.

Pravila za upućivanje na više nivoe

Opšti sporazum ima brojne priloge, među kojima je i prilog sa pravilima za izabranog doktora na primarnom nivou koje mora da primijeni prilikom upućivanja pacijenta na više nivoe zdravstvene zaštite, osim u slučaju hitnih stanja ili nekoliko izuzetih dijagnoza. Između ostalog, u ovom dokumentu


Z D R A V S T V O

se nalazi popis laboratorijskih i drugih dijagnostičkih nalaza koje je neophodno uraditi na primarnom nivou i priložiti uz uputnicu. Primjera radi, ukoliko se uputnica daje za pacijenta sa šećernom bolesti, izabrani doktor će pacijentu prethodno uraditi laboratorijsku pretragu urina, šećera u krvi, kreatinina, TG i H. Za pacijente sa urološkim oboljenjima, pored nekoliko laboratorijskih pretraga, predviđeno je da se uz uputnicu prilaže i ultrazvuk abdomena itd. Koliko opšti sporazum ulazi u detalje pokazuje i to da se u prilogu nalazi obrazac popratnog pisma koje izabrani

praksa je i dobra osnova za efikasniji nadzor i kontrolu troškova.

Sastavni dio opšteg sporazuma je poglavlje koje je posvećeno nadzoru, odnosno kontroli. Navedeno je da Zavod za zdravstveno osiguranje sprovodi nadzor nad poštovanjem prava osiguranih lica, evidencijama i fakturama za pružene zdravstvene usluge i nad primjenom zaključenih ugovora. U vezi sa nadzorom nad evidentiranjem i obručunom pruženih usluga, precizirano je da se nadzor odnosi na to da li su evi-

doktor šalje specijalisti kome upućuje pacijenta. Pored ličnih podataka za pacijenta i uputne dijagnoze, izabrani doktor u popratnom pismu obavezno opisuje zdravstveni problem pacijenta i navodi šta konkretno traži od specijaliste, navodi postupke i procedure koje su do tada primijenjene u liječenju, eventualne prateće bolesti, popis stalne terapije, dijete, alergije. Jedan od priloga opšteg sporazuma odnosi se i na to da su propisane obavezne dijagnostičke procedure i rokovi u kojima se sprovode kod pacijenata u čijem se liječenju primjenjuju neke vrste lijekova. Jedan od primjera su imunomodulirajući lijekovi kod liječenja pacijenata sa upalnom reumatskom bolešću. U slučaju da se kod ovih pacijenata primjenjuje npr. sulfasalazin, opštim sporazumom su date smjernice izabranom doktoru da pacijentu u prva tri mjeseca radi hemogram i KKS na dvije do četiri nedjelje, a nakon toga na svaka tri mjeseca. Smjernice poput ove date su i za primjer korišćenja ciklosporina, metotreksata i drugih lijekova iz ove grupe. Osim što standardizuje procedure, ova

dentirane i obračunate samo ugovorene usluge i samo do ugovorenog broja i da li svaka evidentirana i obračunata usluga ima podlogu u vjerodostojnoj medicinskoj dokumentaciji. Sporazumom su definisane okolnosti koje se smatraju kršenjem ugovora, a među njima se nalazi i poštovanje, odnosno kršenje ugovorenog radnog vremena. Naime, sa zdravstvenim ustanovama u Sloveniji se ugovara obavezno radno vrijeme, tzv. ordinacijski čas, koji ne znači samo to da zdravstvena ustanova mora da pruža usluge u tom vremenu, već i to da se za vrijeme ugovorenog radnog vremena usluge mogu da pružaju samo osiguranim licima, a ne i pacijentima koji sami plaćaju uslugu. Ovo pravilo se odnosi i na javne i na privatne zdravstvene ustanove. U opštem sporazumu su navedene dvadeset i dvije okolnosti koje se smatraju kršenjem ugovora. Za sve njih, izuzev za prekršaje kod evidentiranja usluga, predviđeno je to da Zavodu za zdravstveno osiguranje mora da bude nadoknađena šteta u visini dokumentovanog troška, a ukoliko trošak, odnosno štetu nije moguće dokumentovati ili eg-

Nadzor i kazne

zaktno odrediti, predviđena je paušalna kazna od 400 evra za svaki pojedinačni primjer prekršaja. Paušalni iznos kazne predviđen je i u slučaju kršenja odredaba sporazuma koje se odnose na propisane standarde zdravstvene zaštite i iznosi 1.200 evra. Kada je riječ o prekršajima kod evidentiranja pruženih usluga, što se prije svega odnosi na akutno bolničko liječenje (DTS), predviđena su tri iznosa paušalnih kazni. Ukoliko vrijednost nepravilno evidentiranih usluga iznosi do 1.000 evra, kazna je 500 evra. Kazna od 1.000 evra izriče se u slučaju da vrijednost nepravilno evidentiranih usluga iznosi od hiljadu do pet hiljada evra, a za vrijednost iznad pet hiljada evra, predviđena kazna iznosi 2.000 evra. U izvještaju o poslovanju slovenačkog zavoda za zdravstveno osiguranje u 2016. godini, navedeno je da su izrečene kazne u toj godini iznosile preko 2,7 miliona evra, što znači da su za toliko smanjene ugovorene obaveze prema zdravstvenim ustanovama. Kada se čitaju slovenački opšti sporazum za ugovaranje zdravstvene zaštite i njegovi brojni prilozi koji se dotiču najsitnijih detalja, ne može se steći dojam o pretjeranom administriranju. Naprotiv, dominantan utisak je da je ovaj dokument rađen uz maksimalnu posvećenost, visok nivo kompetentnosti i potpunu transparentnost. Najviše impresionira to što se iz sadržaja opšteg sporazuma jasno vide ciljevi kojima se teži. Ipak, koliko god izgledalo da nije propušten ni najsitniji detalj, moguće je uočiti da su u Sloveniji svjesni toga da njihov metod kupovanja i plaćanja zdravstvenih usluga nije savršen. Iz nekih drugih dokumenata je moguće prepoznati da se to nezadovoljstvo prvenstveno odnosi na nedostatak mehanizma koji bi obezbijedio da odluke budu zasnovane na dokazima, naročito kada je riječ o uvrštavanju novih usluga ili novih lijekova. Usljed nedostatka takvog mehanizma odluke su pretežno rezultat arbitraže pri čemu smatraju da davaoci zdravstvenih usluga imaju prevelik manevarski prostor da prema svom nahođenju pružaju usluge preko plana i da se Zavod za zdravstveno osiguranje još nije dovoljno profilisao kao strateški kupac zdravstvenih usluga. Zato je jedan od ciljeva kome teže uključivanje metoda procjene zdravstvenih tehnologija (HTA) i institucionalizacija te aktivnosti, pri čemu ne kriju da proces neće ići bez otpora. 13


S

Z D R A V S T V O

ertifikacija i akreditacija zdravstvenih ustanova rezultat su primjene standarda sigurnosti pri pružanju zdravstvenih usluga, čime se zdravstvene ustanove dodatno pozicioniraju i postaju prepoznatljive u zdravstvenom sistemu Republike Srpske. Sam postupak sertifikacije, odnosno akreditacije, je skoro identičan. Osnovna razlika među njima odnosi se na standarde koji se tim postupkom ocjenjuju. Sertifikacioni standardi u fokusu imaju sigurnost pacijenta i osoblja a akreditacioni kvalitet pružanja zdravstvenih usluga. Još jedna razlika ogleda se u tome što je proces sertifikacije zakonski obavezan dok je akreditacija dobrovoljna. Proces sertifikacije zdravstvenih ustanova bio je tema razgovora sa našim sagovornicima iz Zavoda za stomatologiju Banjaluka, Zdravstvene ustanove „Moja apoteka” i Doma zdravlja Prijedor. Oni su nam približili iskustvo koje su stekli kroz proces sertifikacije, razloge koji su uticali da se među prvima sertifikuju i koristi koje su za njihove ustanove proistekle iz tih procesa.

Zavod za stomatologiju „Sertifikacija zdravstvenih ustanova je svakako poboljšala kvalitet i bezbjednost zdravstvenih usluga, što su prepoznali i naši korisnici, pa možemo sa sigurnošću reći da su stekli još veće povjerenje u kompletan sistem zdravstvene zaštite.” Zavod za stomatologiju Banjaluka aktivnosti vezane za ostvarivanje zahtjeva standarda za sertifikaciju započeo je u junu 2013. godine, imenovanjem Tima za sprovođenje aktivnosti neophodnih za proces sertifikacije te angažmanom Tima za zdravstveni menadžment Instituta za zaštitu zdravlja Republike Srpske. „Tako je započet niz aktivnosti na implementiranju procedura, obrazaca i uputstava koji su definisali put zbrinjavanja pacijenta u ustanovi, način upravljanja ljudskim resursima, upravljanje medicinskom dokumentacijom, način upravljanja medicinskim otpadom, postupanje u slučaju neželjenih događaja kao i niz drugih procesa. Izradili smo, usvojili i primjenjujemo: 22 procedure, osam uputstava i tri politike” naglasila je dr Ranka Knežević, direktor Zavoda za stomatologiju. Javna zdravstvena ustanova Zavod za stomatologiju Banjaluka osnovana 14

Pogled iz ugla ustanova koje su prošle proces sertifikacije

Sertifikacija i akreditacija zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj

Dr Ranka Knežević

„Uspješna sertifikacija ustanove obezbijedila nam je unapređenje organizacije rada i upravljanja, viši nivo zadovoljstva korisnika zdravstvenih usluga, opšte i specifične higijene sigurnosti osoblja i pacijenata prilikom pružanja zdravstvenih usluga. Oformljen je Tim za kontrolu intrahospitalnih infekcija, a zahvaljujući softveru koji je implementiran u našoj ustanovi omogućeno je praćenje pacijenata u svakom segmentu dijagnostike i terapije, dok su procedure definisale mjere zaštite ličnih podataka pacijenata,” istakla je dr Knežević. Sertifikacijom zdravstvenih ustanova u svakodnevnoj praksi podignut je, je decembra 2010. godine, a pacijen- prema njenim riječima, nivo sigurnosti tima pruža usluge iz svih specijalistič- osoblja i pacijenata kao i povjerenje pakih oblasti stomatologije poput oralne cijenata i korisnika zdravstvene zaštite. hirurgije, preventivne i dječje stomatologije, bolesti zuba i endodencije, bo„Moja apoteka“ lesti usta, stomatološke protetike i orZdravstvena ustanova „Moja apotetopedije vilica. Zavod od osnivanja radi na unapre- ka” je u proces sertifikacije ušla 2010. đenju kvaliteta u organizaciji rada, pru- godine. U saradnji sa Agencijom za seržanju stomatoloških usluga te proizvod- tifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvalinji dentalnih medicinskih sredstava. teta zdravstvene zaštite Republike Srpske „Ovakvom poslovnom politikom is- (ASKVA) učestvovali su u izradama propunili smo zahtjeve nacionalnih stan- cedura Farmaceutskog društva Republidarda, što je rezultiralo dobijanjem Rje- ke Srpske, a neki od farmaceuta „Moje šenja o sertifikaciji Agencije za sertifi- apoteke” prošli su obuku za ocjenjivače kaciju, akreditaciju i unapređenje kvali- u procesu sertifikacije. „Paralelno smo izrađivali jedinstveteta zdravstvene zaštite Republike Srpske (AKSVA) te resornog Ministarstva ne procedure za sve apoteke u lancu zdravlja i socijalne zaštite Republike ustanova koje su bile u skladu sa serSrpske, pri čemu smo postali prvi ser- tifikacionim standardima i principima tifikovan Zavod na području Republi- dobre apotekarske prakse. Vršili smo ke Srpske. Iste godine implementirali edukaciju zaposlenog osoblja u tom sesmo standarde ISO 9001:2008 čime gmentu, unaprijedili smo već postojesmo potvrdili da ustanova funkcioniše će procese i procedure rada koje smo u skladu sa međunarodnim standardi- posjedovali odranije, evidencije i usluma. Na ovaj način smo dokazali da je ge koje smo pružali u apoteci, a 2014. kvalitet pružanja stomatoloških usluga i prve naše apoteke su sertifikovane. te bezbjednost pacijenata i osoblja je- U protekle tri godine sertifikovali smo dan od vodećih prioriteta za nas,” isti- preko polovine naših apoteka, a sam če dr Ranka Knežević, direktor Zavoda proces sertifikacije i dalje je aktuelan,” za stomatologiju. ističe mr ph. Vesna Todić.


Z D R A V S T V O Mr ph Vesna Todić

Kao benefite proizašle sertifikacijom ove zdravstvene ustanove u „Mojoj apoteci” navode jedinstvene procedure rada u apotekama sa jasno definisanim smjernicama u radu, poštovanje principa dobre apotekarske prakse i pružanje kvalitetne usluge. Povećana odgovornost zaposlenih u radu, kvalitetnija prevencija faktora rizika i potencijalnih grešaka, stručna obuka zaposlenih i inicijativa za uvođenje novih usluga rezultati su sertifikacije, koja je, prema riječima mr ph. Vesne Todić, značajno doprinijela prepoznatljivosti „Moje apoteke” kod klijenata. Organizaciona kultura rada ove ustanove podignuta je na viši nivo, uvedene su procedure rada u sve apoteke sa precizno definisanim zaduženjima zaposlenih od izdavanja terapije za pacijente do nabavke, skladištenja i sigurnosti lijekova i upravljanja medicinskim otpadom, a uvedeni su i sistemi evidencije i obavještavanja. „Ulazak u proces sertifikacije nam je dodatno potvrdio našu opredijeljenost za kvalitet i nastojanje da zadržimo poziciju lidera u pružanju kvalitetne apotekarske usluge, u čemu smo do sada i uspijevali,” pojašnjava Todićeva. Ulaganje u ljudske resurse i tehnologiju je vizija koja prati dalji plan razvoja „Moje apoteke”, s ciljem unapređenja zdravstva i zadovoljstva korisnika usluga ove zdravstvene ustanove.

JZU Dom zdravlja Prijedor Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja Prijedor obavlja zdravstvenu djelatnost za potrebe svih kategorija stanovništva na području opštine Prijedor. Javna zdravstvena ustanova Dom zdravlja Prijedor nalazi se među prvim zdravstvenim ustanovama koje su ispunile zahtjeve sertifikacionih standarda,

što je prema riječima Siniše Obradovića, dipl. menadžera u zdravstvu, značajno povećalo njegov ugled i vrijednost u javnosti. „Identifikacija, dokumentovanje svih procesa koji se odvijaju u ustanovi u formi procedura i uputstava, gdje su jasno definisane obaveze i radne odgovornosti svih zaposlenih, predstavljali su konkretne korake procesa sertifikacije i akreditacije zdravstvene ustanove. Svi procesi rada usklađeni su sa zahtjevima sertiSiniša Obradović

fikacionih standarda, a da bi se procesi odvijali u skladu sa propisanim procedurama, zakonima, obezbjeđuju se dokazi u smislu vođenja evidencija na standardizovanim obrascima,” istakao je Siniša Obradović, dipl. menadžer u zdravstvu u Domu zdravlja Prijedor. Dom zdravlja sproveo je obuke zaposlenih, zahtijevane sertifikacionim standardima, realizovane su aktivnosti unapređenja zaštite životne sredine, upravljanja medicinskim otpadom, mjere za zaštitu zdravlja zaposlenih i pacijenata, zatim mjere vezane za minimalizaciju već postojećih rizika

i opasnosti kako za pacijente, tako i za zaposlene. Svi navedeni postupci se i dalje kontinuirano odvijaju, odnosno sam proces nije završen dobijanjem statusa sertifikovane ustanove. Prednosti sertifikacije i akreditacije zdravstvenih ustanova Obradović vidi u edukaciji osoblja i stručnog kadra, kao i o kvalitetnijoj organizaciji rada i sistemu informisanja pacijenata: „Najveća prednost je povećanje kvaliteta i uspostavljanje sistema rada putem edukacije zaposlenih. Uspostava sistema planiranja koji je jako bitan jer su se ranije planovi donosili samo za ono što se smatralo ‘važnijim’ ustanovama poput Ministarstva i Instituta, dok je sada, procesom sertifikacije uvedeno strateško planiranje, a došlo je i do povećanja produktivnosti rada, uštede vremena, efikasnosti rada i efektivnosti u procesu rada i ispunjavanja zdravstvenih i zakonskih regulativa i zaštite životne sredine”, ističe on. Dom zdravlja Prijedor danas je pozicioniran kao relevantna ustanova i nezaobilazan je faktor u svim strategijama zdravstvenih politika Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite kao i određenih projekata koje provodi Ministarstvo. „Pristupili smo i akreditaciji Centra za zaštitu mentalnog zdravlja. Upotpunili smo to ispunjavanjem međunarodnog standarda ISO 9001 koji specifikuje zahtjeve za sistem menadžmenta kvaliteta tako da smo od januara 215. sertifikovani i prema ovom standardu. Saradnja sa timom Agencije ASKVA je na zavidnom nivou i mi svake godine planiramo zajedničke aktivnosti koje doprinose poboljšanju kvaliteta usluga u našem domu zdravlja,” pojašnjava Obradović. Zaključak: Proces akreditacije i sertifikacije zdravstvenih ustanova dinamičan je i kontinuiran proces poboljšanja cjelokupnog sistema zdravstvene zaštite te objedinjuje procese usklađivanja rada zdravstvenih ustanova, počevši od edukacije stručnog kadra i medicinskog osoblja, do organizacije rada i organizacione kulture zdravstvenih ustanova, što rezultira kvalitetnijim i ekspeditivnijim radom zdravstvenih ustanova, njihovom boljem pozicioniranju u zdravstvenom sistemu i većem povjerenju građana, odnosno pacijenata i korisnika medicinskih usluga. Agencija za sertifikaciju, akreditaciju i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite Republike Srpske

15


Z D R A V S T V O

O

perater najvećeg lanca radioloških medicinskih centara u Evropi, kompanija ‘’Affidea’’, u vlasništvu vodeće investicione kompanije ‘’Waypoint Capital’’ iz Švajcarske, otvorila je u Srbiji svoj prvi dijagnostički centar. Značaj ovog događaja je utoliko veći što projekat uspostavljanja ‘’Affideinog’’ dijagnostičkog centra predstavlja prvu direktnu stranu investiciju u zdravstvo Republike Srbije. Kompanija ‘’Affidea’’ već ima plan za nastavak ulaganja u zdravstvo Srbije širenjem mreže dijagnostičkih centara u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. ’’Affidea centar’’ u Beogradu je lociran na Vračaru u Ulici kneginje Zorke 25. Ukupna investicija u prostor i opremu iznosi oko 4 miliona evra, a instalisani medicinski aparati posljednje tehnološke generacije proizvođača ‘’General Electric’’ omogućuju pacijentima ovog modernog dijagnostičkog centra širok spektar medicinskih i radioloških dijagnostičkih usluga kao što su – MR, MDCT, mamografija, RTG, UZ, dopleri, UZ srca, EEG, EMNG, ginekološki UZ, ekspertski pregledi u trudnoći, EKG, holter EKG, holter pritiska, test opterećenja ergometrija te druge specijalističke pre-

Prva direktna strana investicija u zdravstvo Republike Srbije

Evropski lider ‘’Affidea’’ napokon i u Srbiji Najveći panevropski pružalac dijagnostičkih usluga otvorio prvi dijagnostički centar u Beogradu

’’Affidea’’ Beograd Kneginje Zorke 25, Vračar 11000 Beograd Srbija Radno vrijeme: pon-pet 7:30 – 20:00 časova Tel: + 381 11 4009-100 + 381 11 2409-012 Fax: + 381 11 4009-126 Reception.RS@affidea.com www.affidea.rs

putem programa obuka i usavršavanja u zemlji i svijetu. Na ovaj način ‘’Affidea’’ potvrđuje svoju opredijeljenost da učini ovaj centar u Beogradu liderom u pružanju zdravstvenih usluga savremene dijagnostike u Srbiji. Svečano otvaranje Centra je održano 23.2.2017. u Beogradu u prisustvu predstavnika zdravstvenih vlasti Srbije, državnog sekretara Ministarstva zdravlja dr Mehe Mahmutovića, pokrajinskog sekretara za zdravstvo doc. dr glede koji se mogu dogovoriti u pojedinačnim aranžmanima. Kada je u pitanju osoblje, Centar zapošljava lokalni medicinski kadar koji je u potpunosti osposobljen za rad na savremenoj opremi ’’Affidea’’ posjeduje preko 220 dijagnostičkih i radioterapijskih centara u 16 zemalja Evrope: Irskoj, Portugalu, Švajcarskoj, Italiji, Češkoj, Španiji, Poljskoj, Litvaniji, Grčkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini. Sa više od 4000 zaposlenih i oko 750 ljekara specijalista, kompanija ‘’Affidea’’ u mnogim od ovih država predstavlja najznačajnijeg pružaoca zdravstvenih usluga u oblasti radiološke dijagnostike i radioterapije. 16

Zorana Gojkovića, predstavnika ambasada Holandije i SAD, predstavnika lokalne samouprave, zamjenika generalnog direktora Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske dr Zlatka Maksimovića, predsjednika Upravnog odbora kompanije ’’Affidea’’ Richarda Smitha, potpredsjednika ’’Affidee’’ za centralnu i istočnu Evropu Emira Ozlera, regionalnog direktora ’’Affidee’’ za Balkan Marijana Bilića te brojnih doktora, predstavnika udruženja pacijena-


Z D R A V S T V O

ta, medija i Srpske pravoslavne crkve. “Ono na šta smo veoma ponosni, pored vrhunske tehnologije koju smo instalirali, je i Integrisani informacioni sistem koji pruža neograničene mogućnosti razmjene znanja i iskustava kao i mogućnost zdravstvenih konsultacija sa stručnjacima iz ’Affidea’’ sistema u cijeloj Evropi i svijetu” – navodi Marijan Bilić, regionalni direktor ’’Affidee’’ za Balkan i direktor ’’Affidea’’ bolnice u Beogradu i dodaje da su posebnu pažnju posvetili smanjenju stepena radijacije na skeneru i zaštiti onih organa u ljudskom tijelu koji ne bi trebalo da da budu ozračeni. “To praktično znači da će svi naši pacijenti u Srbiji dobiti najbolju i najkvalitetniju radiološku dijagnostiku, a pri tome će minimalno biti izloženi zračenju. U našim centrima se, upotrebom savremene tehnologije, značajno skraćuje vrijeme trajanja pregleda pri čemu se kvalitet ne narušava. Pacijenti će u ‘Affidea’ dijagnostičkom centru u Beogradu dobiti najsavremenije dijagnostičke zdravstvene usluge po veoma pristupačnim cijenama“ – zaključuje Marijan Bilić. Dolaskom ‘’Affidee’’ u Beograd, Srbija postaje dio velike ‘’Affidea’’ porodice zemalja Evrope gdje su znanja, vještine i kvalitet medicinske usluge isključivi parametri uspješnosti rada koji imaju za cilj dobrobit pacijenata. D.S.

BIO SAVE d.o.o. p r e d s t a v l j a :

1. HARMONY - prenatal test.

Vodeći prenatalni neinvazivni test za rano utvrđivanje abnormalnosti u broju hromosoma u svijetu, prisutan od marta 2012. godine. • Preko 500.000 izdatih rezultata • 99,99% pouzdanost testa da beba nema Daunov sindrom. • 99,6% pouzdanost testa u slučaju da beba ima Daunov sindrom

2. Vita 34 - se kao prva privatna banka matičnih ćelija u Evropi

posvetila sigurnom skladištenju matičnih ćelija iz pupčane vrpce krvi. Deponovanje matičnih ćelija je prilika koja se pruža samo jednom u životu, a samo na taj način dajete šansu svome djetetu da učestvuje u budućem medicinskom razvoju.

Kompanija ’’Affidea’’ je uspostavila prvi Centar za radioterapiju u Republici Srpskoj, u Banjaluci, koji je u operativnom radu od 2010. godine. Danas, svega sedam godina od otvaranja, ovaj centar je vodeći radioterapijski centar u regionu u kojem se na najsavremenijoj radioterapijskoj tehnologiji izvode sve tehnike zračenja onkoloških pacijenata, uključujući i one zbog kojih su se pacijenti iz zemalja u regionu slali u inostrane medicinske centre, a posljednjih godina sve više u ’’Affidea’’ centar za radioterapiju u Banjaluci. ’’Affidea’’ Banjaluka – IMC Banjaluka Bana Milosavljevića 8 78000 Banjaluka RS-BiH Tel: + 387 51 223 340 Fax: + 387 51 223 350 info_BA@affidea.com www.affidea.ba

,,Terapija matičnim ćelijama mijenja svijet, kao i Vita 34.,, Dr Andre Gerth, Direktor Vita 34 17


Z D R A V S T V O

Intervju: Mr Ranka Knežević spec. dr stom., direktorica Zavoda za stomatologiju RS

P

ovodom Svjetskog dana oralnog zdravlja, koji se u Republici Srpskoj i svijetu svake godine obilježava 20. marta, razgovarali smo sa direktorkom Zavoda za stomatologiju Republike Srpske dr Rankom Knežević. Svjetski dan oralnog zdravlja je prilika da predstavimo dosadašnje uspjehe Zavoda za stomatologiju RS. Prošle godine ste proslavili petogodišnjicu rada, koliko doktora radi u Zavodu, koliko pacijenata godišnje koristi vaše usluge? U Zavodu za stomatologiju trenutno je zaposleno 56 radnika, od kojih je 16 doktora specijalista svih oblasti stomatologije, devet doktora stomatologije od kojih je pet već na specijalizaciji, a u planu nam je da do kraja tekuće godine još dva doktora stomatologije uputimo na specijalizaciju. Nastojimo da ulažemo u školovanje i edukaciju kadra. Zavod je jedina specijalistička ustanova sekundarnog nivoa na teritoriji Republike Srpske, osnovana s ciljem pružanjanja specijalističkih usluga iz svih oblasti stomatologije. Ono što je pogodnost za naše pacijente, jeste mogućnost da im na jednom mjestu budu dostupni specijalisti iz svih oblasti stomatologije, čiji timski rad pacijentu obezbjeđuje najbolji mogući tretman, odnosno terapiju. Želim da naglasim da u Zavodu za stomatologiju Republike Srpske usluge mogu da dobiju svi pacijenti, a ne samo pacijenti sa odgovarajućom uputnicom sa primarnog nivoa. Nai18

Povodom Svjetskog dana oralnog zdravlja me, u Zavodu za stomatologiju osim usluga koje se nalaze na cjenovniku Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, pružaju se i ostale usluge iz oblasti stomatologije kao što su: ugradnja implantata, protetsko zbrinjavanje pacijenata metalokeramičkim ili bezmetalnim keramičkim nadokna-

dama te razne estetske stomatološke intervencije za koje su pacijenti u posljednje vrijeme veoma zainteresovani. U Zavodu se godišnje pregleda više od 24.000 pacijenata i pruži više od 80.000 usluga. Međutim, najveća pohvala nisu ove brojke, nego zadovoljstvo naših pacijenata.


Z D R A V S T V O

Oralno zdravlje je izuzetno važno i sa aspekta prevencije, naročito kod djece? Oralno zdravlje je izuzetno važno ne samo zbog lijepog osmijeha, već i zbog njegove uloge u opštem zdravlju te dobrobiti cjelokupnog organizma, bez obzira na to koliko imate godina. U želji da se skrene pažnja na značaj oralnog zdravlja u zdravlju cjelokupnog organizma u septembru prošle godine Svjetska zdravstvena organizacije usvojila je novu definiciju koja ističe da oralno zdravlje nije izolovano već je važan dio opšteg zdravlja i uključuje sposobnost govora, smijeha,

šanja kao što su: konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata, često unošenje hrane te korišćenje zaslađenih i gaziranih napitaka što dovodi do iscrpljivanja puferskog sistema pljuvačke, gdje kisela sredina pogoduje nastanku karijesa, a koji, ukoliko se ne liječi, dovodi do pojave bola, infekcije i, u krajnjem, do gubitka zuba. Osim karijesa, važno je spomenuti i ostala oralna oboljenja, kao što je parodonopatija koja kao krajnji ishod, takođe, vodi gubitku zuba te razni oralni karcinomi koji se dosta rijetko spominju, a koji spadaju među deset najčešćih vrsta karcinoma.

mirisa, ukusa, dodira, žvakanja i gutanja, kao i prenosa emocija putem ekspresija lica. Danas, zahvaljujući napretku nauke, sa sigurnošću znamo da pojedine bakterije iz dentalnog plaka, prodorom u krvotok, mogu dovesti do određenih autoimunih reakcija koje se povezuju sa kardiovaskularnim promjenama, dijabetesom, reumatoidnim artritisom, čak i sa nekim vrstama karcinoma. Samo iz ovih podataka jasno je kolika je važnost oralnog zdravlja. Dobra je vijest to da svojim načinom života možemo da utičemo na kvalitet i zdravlje naših zuba. Karijes i parodontopatija su najrasprostranjenija oboljenja u usnoj duplji koja nastaju usljed nezdravih navika u ishrani i neadekvatnog održavanja oralne higijene, a riječ je o oboljenjima koja se odgovarajućim preventivnim metodama veoma lako mogu spriječiti. Ništa manje bitnu ulogu u nastanku karijesa nemaju ni druga rizična pona-

Kada se sve ovo uzme u obzir, vidi se koliko su bitne redovne kontrole kod stomatologa, bilo da je riječ o djeci ili odraslim osobama. Kakvi su Vaši podaci, koliko vodimo računa o oralnom zdravlju i da li djeci dajemo dovoljno podrške da usvoje ispravne navike održavanja oralne higijene? Podaci koje mi posjedujemo za teritoriju grada Banjaluka ukazuju na izuzetno lošu epidemiološku situaciju vezanu za oralno zdravlje. U uzrastu do dvije godine već 30% djece boluje od karijesa mliječnih zuba, dok je kod 90% šestogodišnjaka ustanovljen karijes mliječnih zuba. U uzrastu od 12 godina utvrđeno je čak sedam oboljelih zuba po djetetu. Usna duplja sa karioznim zubima mliječne denticije predstavlja izuzetno nepovoljnu sredinu za rast zuba stalne denticije, a koji niču u uzrastu od šest godina. Inače kod 50% šestogodišnja-

ka je pronađen karijes na tek izniklim stalnim zubima, što su zabrinjavajući podaci. Sve ovo ukazuje da je sa prevencijom neophodno početi već u prvoj godini života djeteta, kako bi se roditelji edukovali o pravilnom načinu održavanja oralne higijene, odnosno zdravlja usta i zuba svoje djece. Veoma je važno da djeca u najranijem uzrastu usvoje zdrave navike o održavanju higijene usne duplje. Često ljudi imaju predrasude da naše javne zdravstvene ustanove nemaju savremenu opremu koja je neophodna kako bi dobili kvalitetne specijalističke usluge iz svih oblasti stomatologije - oralne hirurgije, bolesti usta, bolesti zuba, ortodoncije, preventivne i dječje stomatologije i stomatološke protetike? Mislim da zaista nema osnova za takve predrasude. Ono što uvijek sa ponosom ističemo u našoj ustanovi, jeste timski rad specijalista svih oblasti stomatologije na jednom mjestu, što je od velikog značaja za uspjeh terapije. Oprema i materijal koji se koriste u našoj ustanovi su visokokvalitetni i zadovoljavaju i najstrože kriterijume. Od osnivanja, konstantno radimo na unapređenju kvaliteta stomatoloških usluga. Takvom poslovnom politikom ispunili smo zahtjeve nacionalnih standarda, što je rezultovalo time da postanemo prvi zavod u Republici Srpskoj koji je dobio status sertifikovane zdravstvene ustanove. Isto tako, 2015. godine implementirali smo ISO standard 9001:2008, čime smo dokazali da je kvalitet pružanja stomatoloških usluga i bezbjednost zaposlenih i pacijenata jedan od naših vodećih prioriteta. Kakvi su vam planovi za budući rad, imajući u vidu da je u oblasti stomatologije neophodno ići u korak sa vremenom? U narednom periodu planiramo da unaprijedimo usluge koje pacijenti mogu da dobiju u Zavodu. Tu je, prije svega, riječ o uslugama iz preventivne i dječje stomatologije te bolesti usta i parodontologije. Jedan od osnovnih problema sa kojim se Zavod susreće jeste prostor za smještaj kompletne ustanove, a za koji se iskreno nadamo da će u budućem periodu biti riješen, što bi omogućilo uvođenje novijih, savremenijih usluga. Medici.com

19


D

Z D R A V S T V O

ijabetski makularni edem je jedan od problema s očima koji imaju osobe oboljele od dijabetesa. Jedna od najčešćih komplikacija dijabetesa vezana za oči je dijabetski makularni edem koji može dovesti do ozbiljnih problema vezanih uz vidnu oštrinu. Dijabetes polako dovodi do promjena u krvnim sudovima, uključujući i oko. Ovakve promjene mogu polako dovesti i do curenja tečnosti iz krvnih sudova retine, začepljavanja kapilara u retini ili do stvaranja neovaskularizacija, novih krvnih sudova koji mogu da dovedu do novih komplikacija unutar oka. Sve ove promjene na oku se zbirno zovu dijabetska retinopatija. Ako dođe do oticanja i odebljanja makule ili tačke jasnog vida tada se razvija makulopatija ili dijabetski makularni edem. Makula ili tačka jasnog vida je zadužena za centralni oštri vid koji se koristi za gledanje detalja neophodnih, na primjer, tokom čitanja. Ispočetka dijabetski makularni edem ne mora da ima simptome, a naknadno pacijenti počinju da osjećaju da su im predmeti koje gledaju zamagljeni ili deformisani i da su im boje isprane. Vremenom, simptomi počinju da budu sve više i više izraženi. Da bi se stanje dijagnostikovalo potrebno je da se uradi oftalmološki pregled. Ljekara će svakako interesovati da li je pacijentu dijagnostikovan dijabetes i kada, da li je bilo kakvih promjena u i vidu i koliko dugo traju, da li još ko u porodici ima dijabetes, koji je nivo glikoliziranog hemoglobina u krvi (pacijenti obično ovaj parametar zovu tromjesečni šećer) i da li pacijent ima još kakvih drugih medicinskih problema. Sam očni pregled obavezno uključuje određivanje vidne oštrine i pregled oka nakon širenja zjenica pomoću kapi. Pregledom očnog dna se obično prilično jasno mogu vidjeti promjene uzrokovane dijabetesom kao što su krvarenja, odebljanja i masne naslage na retini. Da bi se dijagnoza, a samim tim i terapija, bolje i preciznije odredila potrebno je uraditi fluoresceinsku angiografiju (FAG) gdje se prave fotografije očnog dna tako što se prethodno ubrizga boja u venu (fluorescein) i prati njen tok kroz krvne sudove oka i tako bez problema otkriju krvni sudovi koji cure. OCT je metoda koja omogućava da se uz pomoć lasera napravi presjek retine i horoideje i na taj način vidi stanje odgovarajućih očnih struktura, naročito prisustvo otoka i depozita unutar retine. Najnovija metoda je OCT angiografija, uz pomoć koje se dobija slika visoke rezolucije krvnih sudova očnog dna, i samim tim nam omogućava 20

Dijabetski makularni edem

Dr Milan Preradović, spec. oftalmolog

Cistoidni makularni edem - OCT

da znamo obim oštećenja na oku uzrokovan dijabetesom. Tretman dijabetskog makularnog edema se najčešće sastoji od davanja različitih injekcija direktno u oko. Najčešće korišćeni lijekovi su bevacizumab (Avastin), ranibizumab (Lucentis), aflibercept (Eylea), fluorocinolon acetat (Iluvien) i pegaptanib (Macugen). Ovi lijekovi se ubrizgavaju u područje staklastog tijela, uz pomoć operacionog mikroskopa, u operacionoj sali. Kod nas se najčešće daje Avastin, zbog njegove povoljnije cijene, iako sam lijek nije

zvanično registrovan za ovu indikaciju, a ako se ne može postići odgovarajući rezultat potrebno je dati i drugi preparat (najčešće Eyleu). Injekcije je potrebno više puta davati da bi se bolest stavila pod kontrolu. Nekada je, uz tretman lijekovima, potrebno uraditi i laserski tretman očnog dna kako bi se bolest stavila pod

Intravirtrealna injekcija

kontrolu. Treća opcija u tretmanu je hirurgija gdje se radi operacija koja se zove vitrektomija. Nju je neophodno uraditi u slučajevima kada treba otkloniti izrasline i krvarenja nastala zbog dijabetesa. Svaki put pacijentu treba objasniti da ozbiljnost problema traži stalne kontrole i da je za njegov vid najbolje da se počne na vrijeme liječiti. Takođe, pacijentu se mora naglasiti da ozbiljnost i raširenost bolesti direktno zavisi od kvaliteta kontrole šećera u krvi, krvnog pritiska i masnoća u krvi. Preporučene vrijednosti glikoliziranog hemoglobina (Hb A1c) su 6% i manje, a krvnog pritiska 125/70 mm Hg. Ako se liječi, dijabetski makularni edem obično neće dovesti do značajnog i nepopravljivog gubitka vida. Zbog toga je važno da pacijenti oboljeli od dijabetesa poštuju preporučeni raspored kontrola kao i preporučenu terapiju pošto u početku obično i nisu svjesni promjena na svojim očima.


Ž

Z D R A V S T V O

garavica je jedna od najčešćih tegoba i teško da postoji osoba koja bar jednom u životu nije osjetila kiselinu u želucu, odnosno žgaravicu. Javlja se kada donji ezofagealni sfingter, mišić koji zatvara želudac sa gornje strane, nije dovoljno zatvoren.Tada se kiselina iz želuca vraća u jednjak što daje osjećaj pečenja. Kada jedemo, ovaj mišić je otvoren kako bi propustio hranu u želudac. Žgaravica se obično javlja oko sat vremena poslije jela. Javlja se u 20-40% populacije, a oko 7% odraslih ima svakodnevne tegobe. Uz pojavu žgaravice česta je pojava regurgitacije, odnosno povrat gorke, kisele ili slane, rjeđe žute tečnosti u usta a ponekad i hrane. Regurgitacija se češće događa u ležećem položaju ili kod saginjanja. Žgaravica je osjećaj pečenja i boli iza prsne kosti, koji se može širiti u epigastrij (“žličicu”), ili u ždrijelo. Mehanizan nastanka žgaravice još nije u potpunosti jasan. Pretpostavlja se da je kombinacija refluksa želučanog sadržaja u kombinaciji s upalom jednjaka, oštećenjem sluznice, preosjetljivošću jednjaka na rastezanje hranom ili na samu kiselinu te oslabljenim zaštitnim mehanizmima jednjaka. Faktori koji pogoduju nastanku žgaravice: • emocionalni stres • pušenje cigareta, uzimanje alkoholnih i gaziranih pića • povišenog pritiska u trbušnoj duplji (šupljini) kao posljedica nošenja uske odjeće, debljine ili trudnoće • masna i pržena hrana • luk i jaki začini • šećer, čokolada • citrusno voće i jaki čajevi • preobilni obroci • slabo žvakanje i brzo gutanje • fizički napori, posebno odmah poslije obroka (dizanje teških tereta, trčanje) • ležanje nakon jela, posebno na desnom boku • lijekovi (NSAIL, neki antidepresivi, blokatori kalcijevih kanala, lijekovi za hronični bronhitis ili astmu, kao što je teofilin te lijekovi kod osteoporoze - bisfosfonati). Simptomi žgaravice Osjećaj pečenja, žarenja koji počinje visoko u epigastrijumu ili u donjem dijelu prsišta i širi se iza grudne kosti, sve do ždrijela. Ponekad se širi i u le22

Hranom protiv žgaravice

Prim. mr farm. Anđelka Damjanović, spec. farmaceutske informatike

• pušenje cigareta podstiče lučenje đa, rijetko u ruke. želučane kiseline, a time pojačaŽgaravica je simptom poremećaja ili bolesti u probavnom sistemu, neva simptome žgaravice te, uz sve odgovarajućeg načina života i načina ostale štetne uticaje na organizam, ishrane. Ona utiče na psihičko i fizičko potrebno je prestati pušiti cigarete zdravlje pojedinca te značajno smanju- • izbjegavati nositi tijesnu odjeću koja izaziva pritisak na stomak. je radni potencijal. Važno je znati da se žgaravica danas može veoma uspješno • povremeno, posebno poslije obilniliječiti lijekovima i, što je još važnije, jeg obroka, žvakati gumu za žvakanje jer pojačava stvaranje pljuvačke promjenama životnih navika. koja ublažava pečenje u jednjaku i ispire kiselinu natrag u želudac Kako se boriti protiv žgaravice Prevencija je najbolji način kako • piti više vode s obzirom na to da se izboriti sa žgaravicom, ali to mnogi voda razblažava kiselinu ne znaju. Sve što treba uraditi je da se • dva sata prije odlaska na spavanje naprave neke izmjene u ishrani i ponaili prije teže fizičke aktivnosti ne bi šanju prije i poslije jela, odnosno, potrebalo da se uzima hrana trebno je pokušati promijeniti životni stil. • izbjegavati poluležeći položaj dok Potrebno je: se jede • izbjegavati ljutu hranu, citrusno vo- • nikada ne uzmati sodu bikarbonu će, bijeli luk, gazirana pića, jako zakako bi neutralisali žgaravicu činjenu hranu te sos od paradajza • ukoliko se žgaravica javi u toku no• masna hrana, čokolade, jaki čajevi, ći, dovoljno je podignuti uzglavlje kafa, alkoholna pića izazivaju opukreveta za 15-2o cm štanje donjeg sfinktera jednjaka te • u trudnoći se obično javlja žgaratako pojačava simptome žgaravice vica koja prestaje nakon porođaja. • bitno je biti opušten dok se jede s U međuvemenu, pomažu antacidi obzirom na to da stres povećava s obzirom na to da se ne apsorlučenje želučane kiseline. Potrebno buju iz probavnog trakta i nemaju je jesti lagano u ugodnoj okolini i uticaj na plod. Mogu se povremene prejedati se. Po mogućnosti jeno uzimati blokatori H2 receptora, sti četiri do pet puta manje obrodok su inhibitori protonske pumpe kontraindikovani. Ipak, treba poštoke umjesto uobičajenih dva. U jelu vati princip da se o uzimanju lijetreba uživati kova u trudnoći treba konsultovati • jesti lako svarljivu hranu s obzirom sa svojim porodičnim ljekarom ili na to da se u želucu zadržava maginekologom. nje nego ona koja se dugo vari pa No osim hrane koju se savjetuje izbjeje i količina kiseline manja • ukoliko je žgaravica posljedica pre- gavati, tu su i namirnice koje mogu ublakomjerne težine, potrebno je sma- žiti problem žgaravice, a to su zob, riža, njiti tjelesnu težinu na optimalnu mlijeko i fermentirana mlijeka, bademi, banana, koromač, đumbir, aloe vera te čaj od kamilice, koromača, anisa, lana, metvice i pelina. Također se može preporučiti kombinacija kao što su frape od banane, đumbira i jogurta, zobena kaša s mljevenim bademima i bananom, riža na mlijeku te salata ili rižot od koromača. Pridržavanjem navedenih preporuka i po potrebi uzimanjem odgovarajuće terapije u najvećem broju slučajeva će tegobe u potpunosti nestati.


O

boljenja usne duplje i jezika mogu biti ograničena samo na usta ili mogu biti lokalna manifestacija nekog od opštih oboljenja ili oboljenja kože. Zbog toga je potrebno pri pregledu bolesnika izvršiti pažljiv opšti i dermatološki pregled.

Z D R A V S T V O

Oboljenja usne duplje i jezika Dr med. Kristina Zrnić, dermatovenerolog

Leukokeratoza (Leucoplakia) Predstavlja promjenu sluzokože usne duplje u vidu jasno ograničenih bijelih ploča ili traka na nepromijenjenoj podlozi. Uzroci nastanka leukoplakije mogu biti lokalne i opšte prirode. Od lokalnih faktora se pominju: pušenje, mehaničke iritacije (destruisani zubi, neprikladni protetski radovi), alkoholizam, galvanske struje, loše navike (grickanje sluzokože usana ili obraza). Među opštim faktorima za nastanak hiperkeratoze se ističu: avitaminoza A, hormonski poremećaji, hiperholesterolemija, sifilis, HIV i dr.

Leukoplakiji prethodi crvenilo epitela, koje se postepeno gubi i zahvaćena mjesta postaju opalescentna, a ubrzo i bjeličasta u vidu traka ili ploča. Na tim mjestima bolesnici osjećaju neravnine pod jezikom. U daljem razvoju epitel zadebljava sve više, pa može da dođe do pojave fisura i ragada. Nekada mogu da se formiraju i bradavičaste formacije (verukozna laukoplakija). Ako se ove formacije otkinu od podloge, dovode do ulceracija koje krvare. Bolesnici su u početku bez većih subjektivnih tegoba. Ako je zahvaćena veća površina oralne sluzokože, pacijenti mogu da imaju osjećaj sušenja usta i metalni ukus u ustima. Leukoplakija se smatra prekanceroznim stanjem i stalno je treba držati pod kontrolom. Smatra se da verukozni oblici leukokeratozne ploče, sa pojavom induracije ili ulceracija, najčešće progrediraju u karcinom.

Prof. dr Bogdan Zrnić, spec. dermatovenerolog, šef Katedre za dermatovenerologiju, Medicinski fakultet Banjaluka

od jedne do četiri nedjelje, nakon čega nastupa spontana regresija. Oboljenje se javlja kod genetski predisponiranih osoba, a okidač mogu biti stres, trauma ili rjeđe respiratorna infekcija kod djece. Afte se mogu javiti u sklopu različitih poremećaja (deficit B12 vitamina, folne kiseline, gvožđa, celijakije, Chronove bolesti, ulceroznog kolitisa, Syndroma Behçet, Syndroma Sweet, HIV infekcije, imunodeficijentnih stanja) ili su idiopatske.

Smatra se da je aftozni stomatitis posljedica imunološke reakcije na neki antigen ili povišene hemotaksičnosti polimorfonukleara. Prevalencija iznosi do 20% kod odraslih osoba, a bolest najčešće počinje u djetinjstvu ili adolescenciji.

Klinička slika aftoznog rekurentnog stomatitisa podrazumijeva da su rekurentne oralne ulceracije okruglog ili ovalnog oblika, od okolne nepromijenjene sluzokože jasno ograničene crvenim prstenom, dno ulkusa je prekriveno fibrinom žućkaste boje, počinju u djetinjstvu ili u adolescenciji, ponavljaju se, javlja se više lezija odjednom i aftozne lezije su izuzetno bolne. Postoje tri klinička oblika. Stomatitis aphtosa minor: (kod 80%) se manifestuje recidivirajućim, multiplim (1-6) površnim ulceracijama, s eritematoznom ivicom, promjera 2-4 mm, lokalizovanim na prednjem dijelu bukalne sluznice, koje se spontano povlače nakon 1-2 nedjelje, bez ožiljaka. Stomatitis aphtosa major: je rjeđi oblik (kod 10%) koji se lokalizuje na zadnjem dijelu bukalne sluznice, postoje malobrojne ulceracije veće od 1cm koje su duboke, infiltrovane ivice i ostavljaju ožiljak. Stomatitis aphtosa herpetiformis (kod 10%) se javlja kod mlađih odraslih osoba, pretežno žena, a ispoljava se grupisanim vezikulama eritematozne ivice, koje se pretvaraju u veoma bolne

Stomatitis aphtosa Aftozni stomatitis se manifestuje recidivirajućim i bolnim ulceracijama oralne sluznice, okruglog ili ovalnog oblika, žućkastog ili sivkastog dna, koje traju 23


Z D R A V S T V O

ulceracije i ožiljačno zarastaju. Kod sva tri oblika tokom godina nastupa spontana remisija. Syndroma Behçet Ovo je izrazito težak oblik aftoznih ulceracija, ali se, na sreću, relativno rijetko javlja.

Tačan uzrok Behčetovog sindroma nije poznat. Kao mogući uzroci navode se genetski faktori, infekcija herpes simplexom, streptokokama kao i autoimuni proces između mikrobnih antigena i antigena bukalne sluznice. Karakteriše ga trijas promjena u usnoj duplji, na očima i polnim organima. U usnoj duplji nastaju ulkusi slični aftoznim lezijama, najčešće na nepcu. Na genitalijama su promjene slične aftama, najčešće na skrotumu i velikim usnama. Na očima se javlja konjunktivitis, keratitis i horioretinitis, koji može dovesti do sljepila. Pored ovih promjena, mogu da se jave i promjene na koži u vidu osipa sličnog aknama, pseudofolikulitis i eritematozni nodusi, a kod neurološkog sistema može da se javi glavobolja, motorne i senzorne manifestacije, psihijatrijski problemi. Kod krvnih sudova može se javiti tromboza velikih vena, a na zglobovima promjene u vidu artropatija.

Lingua geographica (geografski jezik) Javlja se češće kod djece i dva puta češće kod osoba ženskog pola nego kod muškaraca. Kao mogući razlozi nastanka navode se: alergije, naslijeđe, anemije, neodgovarajući stomatološki radovi i neki psihosomatski faktori (jak stres). Klinička slika se odlikuje kruž24

nim promjenama nastalim kao posljedica deskvamacije, koje se javljaju na dorzalnoj površini jezika. Deskvamacija se širi od centra prema periferiji. Promjene su kružnog ili ovalnog izgleda, crvene boje, oivičene bjeličastim linijama. U centru su intenzivno crvene dok su na ivicama žućkasto-bjeličaste boje. Ako se pojave nove promjene može doći do njihovog spajanja. Tako se stvaraju vijugave linije koje podsjećaju na geografsku kartu, po čemu je oboljenje i dobilo ime. Lingua nigra (crni jezik) Ovo oboljenje je poznato još kao dlakavi ili čupavi jezik. Najčešće se javlja kod mlađih muškaraca. Smatra se da izazivači promjena mogu biti duga upotreba antibiotika, loša higijena, neke bakterije i gljivice, prevelika upotreba kafe i duvana i dijabetes.

Osnovnu promjenu čine uvećane končaste papile koje se nalaze na centralnom dijelu gornje površine jezika. Mogu biti obojene (najčešće mrke boje) mada mogu biti i bijele. One obrazuju na jeziku crnu ploču ovalnog ili trouglastog oblika.

u pravilu nije obložen. Naslage mogu biti, osim žuto-bjeličaste, i druge boje porijeklom od hrane, lijekova i bakterija (npr. žute, plavičaste i dr. boje). Atrofija jezičnog pokrivača Ovo je relativno česta pojava i može biti djelimična, kada zahvata samo dio jezika, i potpuna, kada je čitav jezik zahvaćen. Ukoliko su zahvaćeni samo pojedini dijelovi jezika, onda su najčešće lokalni faktori izazvali oboljenje. Kod potpune atrofije u pitanju su najčešće opšti faktori. Brojni su uzroci atrofije.

Klinička slika kod atrofije jezičnog pokrivača je ista bez obzira na agense koji su je izazvali. Na mjestima gdje se pokrivač potpuno gubi, jezik je osjetljiv na mehaničke, hemijske i termičke nadražaje. Usljed gubitka papila dolazi do smanjenja čula ukusa (pogotovo na slatko i slano). Kod potpune atrofije pokrivača čitava gornja površina jezika je glatka i sjajna, te jezik izgleda kao poliran.   Glossodynia Glosodinija se karakteriše bolnim pečenjem jezika bez vidljivih promjena na sluznici.

Papilitis (zapaljenje papila jezika) Ovo je relativno česta bolest. Javlja se najčešće kod osoba srednjih godina, bez obzira na pol. Ona predstavlja zapaljenje i uvećanje listastih papila, koje je prouzrokovano lokalnim iritacijama od destruiranih zuba i loših protetskih radova. Kliničke promjene su ograničene na bočnu stranu jezika, gdje se uvećane papile ispoljavaju u vidu glatkih i tamnocrvenih čvorića. Bolovi se javljaju pri jelu Najčešće su oboljele žene srednjih i govoru te su i pokreti jezika ograničeni. godina, sa neurotskom strukturom ličnosti. Rjeđe uzroci mogu biti deficit miHipertrofija jezičnog pokrivača nerala ili vitamina, šećerna bolest ili Predstavlja zadebljanje jezičnog kontaktni dermatitis. pokrivača, poznato kao žuto-bjeličasto U diferencijalnoj dijagnozi treba obložen jezik. Najizraženija je ujutru, isključiti kandidijazu, afte i bulozne a smanjuje se konzumiranjem hrane. dermatoze. Može biti izazvana mnogim faktorima. U terapiji se koriste suplementi viPri tome su najhomogenije naslage tamina i minerala kao i antidepresivi. na bazi jezika. Pokretni dio jezika ima manje bjeličastih naslaga, dok vrh jezika


Projekat mentalnog zdravlja u BiH

Z D R A V S T V O

Iz korisničkih udruženja

U

druženje građana „Zvonik“ iz Zvornika osnovano je 7. maja 2013. godine, kao dobrovoljna, nevladina, vanstranačka, multietnička i neprofitna organizacija. Udruženje je osnovano s ciljem da pruža podršku licima sa poteškoćama u mentalnom zdravlju i članovima njihovih porodica, ali i zajednici u kojoj svi žive. Osnovno načelo kojim se „Zvonik“ u svom radu vodi je ravnopravnost, odnosno da među članovima ne postoje razlike, čime se teži izbeći postojanje bilo koje vrste podele. Udruženje je otvoreno za sve one koji imaju želju da pomognu kako sebi, tako i drugima. Glavni ciljevi Udruženja su osnaživanje kapaciteta ličnosti svojih članova koji pate radi mentalnih poremećaja, poboljšanje njihovog sveukupnog, psihofizičkog zdravlja, kao i rad na socijalizaciji, uz uključivanje u zajednicu i stalno podsticanje za aktivno učestvovanje u sredini gde žive. Udruženje ima oko 70 članova, sa usmeravanjem fokusa na lobiranje i uključivanje novih članova, bilo da su to korisnici usluga iz oblasti mentalnog zdravlja ili članovi njihovih porodica, ali i volontera i profesionalaca iz različitih oblasti koji se u svom radu susreću sa osobama sa duševnim smetnjama. Udruženje je ostvarilo i neprekidno održava i unapređuje dobru saradnju sa lokalnim organizacijama i sa njima učestvuje u planiranju određenih aktivnosti koje imaju povezanosti sa članovima Udruženja i njihovim uključivanjem u te zajedničke aktivnosti. Udruženje „Zvonik“ za svoj rad koristi prostorije Doma omladine Zvornik. U realizaciji svih aktivnosti uključuju se različiti profili profesionalaca zajedno sa volonterima i korisnicima. U okviru Udruženja stručnu i profesionalnu pomoć pružaju psiholozi, profesori, logopedi, zdravstveni radnici, likovni umetnici, modelatori i mnogi drugi. Sastanci članova održavaju se tri puta sedmično. Plan aktivnosti sačinjava se u skladu sa potrebama i interesovanjima korisnika i u radu se koriste individualne i grupne aktivnosti: pored organizovanih radionica (poput umetničkih, psiholoških, radon okupacionih ili edukativnih), kao i sportskih aktivnosti, svaki korisnik

Udruženje građana „Zvonik“ Zvornik Pripremila: Milka Stojkić, dipl. psiholog, UG „Zvonik“ Zvornik

ima priliku da se uključi u individualni rad, rad na sebi, savetovanje i jačanje kapaciteta ličnosti svakog od korisnika. Poseban značaj za Udruženje ima potpisan međusobni sporazum o saradnji sa lokalnom organizacijom „Korak“, kada članovi „Zvonika“ i „Koraka“ zajednički odlaze na planinarenje ili imaju druge aktivnosti koje se provode boravkom u prirodi.

Tokom 2016. godine realizovan je projekat pod nazivom „Kaleidoskop“, podržan od Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocijacija XY, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnog ministarstva zdravstva, uz podršku Vlade Švajcarske. U okvirima ovog projekta korisnici su edukovani o načinima vođenja brige o sebi kroz brigu o ličnoj i higijeni stanovanja i namirnica sa isticanjem njihovog značaja, a pored toga korisnici su obučavani za pravilnu samostalnu pripremu hrane i obroka. S druge strane, svi oni koji su se uključili u ovaj projekat obavili su standardnu proveru opšteg zdravstvenog stanja u saradnji sa Domom zdravlja Zvornik. Povodom novogodišnjih praznika, članovi Udruženja (korisnici i volonteri) izložili su svoje radove na novootvorenoj Gradskoj tržnici (dekupaž, ikebane, čestitke i slično). U duhu novogodišnjih praznika Udruženje je obezbedilo poklon pakete za korisnike, članove „Zvonika“. Početkom ove godine potpisan je ugovor sa medijskim portalom “Zvornik Danas”, sa glavnim ciljem da se, uz dobrovoljni pristanak i, naravno, mogućnost izbora anonimnosti korisnika, objavljuju životne priča članova Udruženja, ali i problema sa kojima se oni svakodnevno suočavaju, a u svrhu približavanja korisnika zajednici i povećanju razumevanja zajednice za potrebe i probleme pojedinaca koji pate radi nekog mentalnog poremećaja. Uz navedene aktivnosti, povodom obeležavanja Dana zaljubljenih (14. februar) organizovano je poetsko veče u prostorijama Doma omladine Zvornik, u kome su zajedno učestvovali korisnici, profesori i ostalih članovi Udruženja. Poetsko veče su u velikom broju posetili i građani Zvornika. U narednom periodu Udruženje „Zvonik“ planira sa započinjanjem priprema i realizovanjem projekta nazvanog „Uključi se u isključenost“. 27


Z D R A V S T V O

Korisničke inicijative

Kroz sve aktivnosti koje organizuje i redovno provodi Udruženje nastoji što više da približi korisnike sa mentalnim poteškoćama zajednici, ali i zajednicu korisnicima. Stigma je nešto protiv čega se teško bori, pa se zato nastoji da se korisnici što više osnaže i ojačaju kapaciteti ličnosti svakog od njih, uključivanjem u aktivnosti koje se tiču lokalne zajednice, ali prvenstveno njih samih. Zbog nerijetkih primjera veoma lošeg ophođenja društva prema osobama sa mentalnim poteškoćama, one neretko počinju razvijati stigmu prema sebi, sa udaljavanjem od porodice, prijatelja, uz prateći pad samopouzdanja. Sve to, kao pratioci bilo koje vrste stigme prema duševnoj bolesti, ima veliki uticaj na kvalitet života osoba sa mentalnim poteškoćama. Zato „Zvonik“ svojim naporima kroz raznolike aktivnosti, pokušava razviti razumevanje kod zajednice za što veći broj problema ove grupe svojih sugrađana, donekle razvijajući altruizam kod zajednice i empatiju za poteškoće sa kojima se korisnici suočavaju. A kao možda najvažnije, Udruženje „Zvonik“ želi naučiti korisnike umeću življenja, veštinama uspostaavljanja novih i obnavljanja ranijih prijateljstava te razvijanju osećaja da se svaki član „Zvonika“ oseća dobro u vlastitoj koži. Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

28

Udruženje „Zajedno“ u novom projektu Pripremile: Mirjana Perišić i Ružica Atanacković, UG „Zajedno“, Banja Luka

Invalidnost je složeni društveni fenomen koji zadire u sve oblasti društvenog života i iziskuje multisektorski pristup i saradnju različitih organa vlasti, lokalnih samouprava, civilnog sektora i samih osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija. Naglasak se stavlja na garantovanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom, na nediskriminaciju i njihovo puno učešće u društvu. Danas se položaj osoba sa invaliditetom mora posmatrati, prije svega, kao pitanje ljudskih prava. Da li se poštuju prava osoba sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini i da li se dovoljno razmišlja koliko je važna njihova integracija za život njih samih i za društvo? Projekat nevladine organizacije People in Need (Čovjek u nevolji) iz Češke Republike usmjeren je na pružanje podrške organizacijama koje zastupaju interes osoba sa invaliditetom, samim osobama i cijeloj zajednici da aktuelizuje ta pitanja uz uspostavljanje sistema njihovog uključivanja u

život zajednice. Udruženje „Zajedno“ iz Banjaluke, zajedno sa dvije nevladine organizacije učestvuje u implementaciji projekta „Podrška inkluziji za osobe sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini“, kojeg finansira Češka razvojna agencija. Osim Udruženja „Zajedno“, koje zastupa interese mentalno invalidnih lica, učestvuju i organizacije ,,Sumero“ iz Sarajeva i ,,Sunce“ iz Mostara, koje zastupaju interese osoba sa intelektualnim poteškoćama. Cilj ovog projekta je uspostaviti sistem za uključivanje osoba sa invaliditetom u društvo, sa naglaskom na najveću moguću mjeru samostalnog života. Naime, prema dostupnim analizama koje se odnose na realizaciju ciljeva i aktivnosti po usvojenim strategijama za unapređenje položaja lica sa invaliditetom u zemlji, do 2016. godine realizovano je samo 10% od predviđenih ciljeva/aktivnosti u ovim dokumentima, gotovo podjednako u Republici Srpskoj


Z D R A V S T V O

i Federaciji Bosne i Hercegovine. Jedan od ključnih zadataka češkog projekta biće analiza uzroka nedovoljne implementacije ovih strategija u prethodnom periodu i identifikacija prepreka u realizaciji strateških ciljeva, da bi se na osnovu toga mogli predložiti koraci koji bi vodili uspješnijoj implementaciji budućih strategija. Iz toga razloga predviđeno je da se uspostavi Platforma u Bosni i Hercegovini za podršku deinstitucionalizaciji osoba sa invaliditetom, koja će omogućiti aktivniji socijalni dijalog između zainteresovanih subjekata nadležnih u procesu odlučivanja o promjenama u koji treba da budu uključene i lokalna samouprava, ustanove socijalne zaštite, ali i osobe sa invaliditetom, članovi njihovih porodica i svi drugi zainteresovani za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom. Predviđena je i izrada odgovarajućeg priručnika sa postupcima koji vodi ka deinstitucionalizaciji. Priručnik će biti dokument kompatibilan sa metodologijama pružanja usluga u zajednici (zaštićeno stanovanje i dnevni centri). Češki eksperti su spremni pružiti osnaživanje organizacijama koje učestvuju u projektu kroz edukativne teme koje sami predlože, a projektom su fokusirana tri modula koja se odnose na: a) saradnju sa lokalnim samoupravama i centrima za socijalni rad, uz izradu lokalnih planova saradnje; b) zagovaranje, podizanje svijesti i samozastupništvo, i c) razvoj sistema i podizanje kvaliteta stanovanja uz podršku. Jedan od ishoda ovog projekta usmjeren je na jačanje kapaciteta nevladinog sektora u oblasti vođenja organizacije, finansijskog upravljanja i povećanja nivoa pružanih usluga. Uključene organizacije su u pripremnoj fazi projekta identifikovale sti-

gmatizaciju kao jednu od ozbiljnih i važnih prepreka u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom unutar zajednice. Projektom je planirano pokretanje inovativnih kampanja koje će ciljati na širu javnost u pogledu smanjenja stigme i diskriminacije prema licima sa mentalnim invaliditetom i intelektualnim poteškoćama, odnosno osobama sa invaliditetom. Takođe, projektne aktivnosti obuhvataju i podržavanje samozastupajućih klubova u svakoj od tri organizacije. Odabrani samozastupnici će u okviru Platforme uzeti aktivno učešće u aktivnostima koje se odnose na zagovaranje. Od juna 2016. godine, kada se započelo s implementacijom ovog projekta, urađena je analiza kapaciteta organizacija u Bosni i Hercegovini koji su u njega uključeni, uz provođenje finansijskog treninga za realizaciju projekta. Za koordinatore projekta organizovan je trening u Pragu (Češka Republika) u periodu od 16 - 26.10. 2016. godine. Ova posjeta bila je prilika za edukacije u konkretnim oblastima, koje su uključene organizacije identifikovale kao prioritete. Edukacije su realizovali češki eksperti sa dugogodišnjim iskustvom u različitim oblastima. U toku prošle godine formirane su grupe samozastupnika koje su započele obuku za efikasnije djelovanje. Prvi sastanak za pripremu izrade Platforme organizovan je polovinom decembra u Sarajevu, sa ciljem da učesnici rade na otkrivanju mogućnosti za primjenu procesa deinstitucionalizacije u našoj zemlji, kada je data preporuka da se treba usredsrediti na snage i prednosti, a ne na prepreke i deficite. Na ovom sastanku aktivno učešće su, osim predstavnika organizacija koje učestvuju u implementa-

ciji projekta, uzeli i stručna savjetnica u Sektoru za zaštitu lica sa invaliditetom i civilnih žrtava rata iz nadležnog Federalnog ministarstva, predstavnici ombudsmana za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, predstavnici socijalnih službi iz Banjaluke, Zenice i Brčkog, druge organizacije koje zastupaju interese osoba sa invaliditetom, i drugi. Prisutni su izrazili svoju zainteresovanost za unapređenje deinstitucionalne zaštite osoba sa invaliditetom. Tokom 2017. godine predviđena su četiri sastanka učesnika Platforme. Biće formirane tri radne grupe koje će suštinski djelovati u oblastima saradnje na lokalnom nivou, zagovaranju i razvoju sistema deinstitucionalne zaštite osoba s invaliditetom. Posebna pažnja biće usmjerena na vođenje antistigma kampanje u okviru koje će biti snimljen video-klip koji treba da ukaže na prepreke sa kojima se osobe sa invaliditetom svakodnevno susreću. Program neformalnog povećanja kvalifikacije za osobe sa invaliditetom, organizovaće se na način što će šest osoba sa invaliditetom (po dvije iz svakog udruženja) biti uključene u rad kod odabranih poslodavaca u trajanju po stotinu sati ne samo radi sticanja iskustva i obuke, nego i potvrde da ove osobe mogu uspješno obavljati određene poslove. Kao stimulans za poslodavce koji su voljni pružiti takav trening osobama sa invaliditetom, predviđena je novčana naknada. Kao pomoć u realizaciji ovih aktivnosti koristiće se iskustva dobre prakse iz Republike Srbije i inostranstva. Treninzi po temama koje su uključene organizacije u češki projekat izdvojile kao posebno važne provodiće češki eksperti. To se ne odnosi na trening o pisanju projekata i obezbjeđenju sredstava koji je planiran za 2018. godinu. Ishod dvogodišnjeg rada članova za izradu Platforme i saradnje sa češkim stručnjacima biće i izrada priručnika postupaka koji vodi ka deinstitucionalizaciji osoba sa invaliditetom. Priručnik će sadržavati uvodnu analizu prepreka i razloga nedovoljne realizacije implementacije strategija za poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u prethodnom periodu, prijedloge dobre prakse te konkretne korake za prevazilaženje prepreka, sa prijedlogom sistemskih rješenja. Napomena: Osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

29


U

Z D R A V S T V O

Bijeljini je 28.2.2017. godine održan četvrti po redu Sajam mentalnog zdravlja pod nazivom “U zdravom duhu, zdravo tijelo”. Namjera organizovanja ovog sajma bila je da ukaže na različite aspekte mentalnog zdravlja, tako što bi se na jednom mjestu okupile različite ustanove i organizacije koje će prikazati aktivnosti kojima se na različite načine doprinose zaštiti i unapređenju mentalnog zdravlja: od nauke, obrazovanja, zdravstva, kulture, umjetnosti, stvaralaštva, pa do sporta. Takođe, cilj organizatora bio je da se promovišu zdravi modeli života i življenja. Sajam su organizovali Univerzitet Bijeljina i Psihološko savjetovalište za mlade ovog univerziteta u saradnji sa Odjeljenjem za društvene djelatnosti Gradske uprave Bijeljina.

Aktivnosti CMZ

Na Sajmu je učestvovao i Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja Srebrenica, koji u tamnošnjem Dnevnom centru organizuje različite sadržaje za svoje korisnike. Neki od tih sadržaja su tom prilikom promovisani i predstavljeni preko naših korisnika i saradnika iz kreativne organizacije “Crea Thera” i Udruženja “Podijeli osmijeh” iz Srebrenice. Naši korisnici su numerom sa muzikoterapije otvorili Sajam, a na svom štandu i prezentovali radove sa okupacione radionice te demonstrirali jedan segment art terapije. Na Sajmu se predstvilo 17 institucija, organizacija, udruženja, istraživača i sportskih klubova koji su prikazali na koji način možemo voditi brigu o vlastitom, ali i mentalnom zdravlju osoba iz naše okoline. Pored promocije mentalnog zdravlja učešće na Sajmu je bila odlična prilika za razmjenu iskustava sa svima koji njeguju iste vrijednosti te za rađanje ideja i dogovaranje nekih sličnih budućih zajedničkih aktivnosti. Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

30

Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Srebrenica Pripremio: Ivan Kuč, dipl. psiholog


Z D R A V S T V O

Inicijative

Konferencija o zaštićenom stanovanju Pripremio: Prim. dr Goran Račetović, specijalista psihijatrije, Dom zdravlja - Centar za zaštitu mentalnog zdravlja Prijedor

U

Hotelu „Park“ u Doboju održana je jednodnevna konferencija u organizaciji Udruženja građana „Budućnost“ iz Modriče, koja je imala za cilj da okupi zajedno predstavnike javnih ustanova (centri za mentalno zdravlje/domovi zdravlja, centri za socijalni rad i gradske/opštinske uprave) iz 12 gradova/opština Dobojskog regiona, Posavskog kantona i Distrikta Brčko, koji su učestvovali u implementaciji Projekta „Inicijativa za razvoj zaštićenog stanovanja za lica sa mentalnim teškoćama kroz male kućne zajednice”. Jedan od ciljeva ove konferencije bio je da se uz presjek jednogodišnjih aktivnosti predstave primjeri dobre prakse u oblasti zaštićenog stanovanja: postojeći model u Kladarima kod Modriče, u sklopu Bolnice za hroničnu psihijatriju Modriča, koji je prezentovala dr Violeta Jakovljević, ali i kuća u Doboju, koja je nakon gotovo 12 godina prestala sa radom, što je prezentovala gospođa Koviljka Trifković iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja - Dom zdravlja Doboj. U sklopu konferencije predstavljeni su rezultati Analize kapaciteta lokalnih zajednica za provođenje modela zaštićenog stanovanja osoba sa mentalnim poteškoćama kroz male kućne zajednice, čiji su rezultati dobijeni nakon interaktivnog rada i posebno načinjenih upitnika za javne službe. Ovu analizu prezentovao je jedan od njenih autora prim. dr Goran Račetović, iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja u Domu zdravlja Prijedor. U sklopu konferencije, mr sc. Dženita Hrelja-Hasečić, direktorka Projekta mentalnog zdravlja, osvrnula se na aktivnosti i rezultate koje je Projekat (u saradnji sa entitetskim ministarstvima zdravlja implementirala Asocijacija XY i podržala Vlada Švajcarske) imao u pravcima jačanja/osnaživanja korisničkih inicijativa, u okvirima

Otvaranje konferencije - direktorica UG “Budućnost” gospođa Gordana Vidović

destigmatizacionih komponenti Projekta, sa usmjeravanjem na oporavak osoba sa mentalnim poremećajima, a naročito oboljelih od shizofrenije. Projekat UG “Budućnost”, realizovan je u saradnji sa Bolnicom za hro-

klubovi podrške oboljelima pri centrima za mentalno zdravlje i realizovana je studijska posjeta predstavnika javnih ustanova zaštićenoj kući u Kladarima. Konferencija je održana 27. februara 2017. godine, a oko 50 učesnika iz svih

Izlaganje mr sc. Dženite Hrelja-Hasečić, direktorice Projekta mentalnog zdravlja u BiH

ničnu psihijatriju Modriča, uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodnu saradnju (USAID) kroz Program podrške marginalizovanim grupama (PPMG) u Bosni i Hercegovini. Tokom godinu dana, Udruženje je potpisalo memorandume o saradnji sa javnim ustanovama u gradovima/opštinama uključenim u ovaj projekat, a u okviru projekta, osim Analize, formirani su

12 gradova/opština te i nekih institucija iz drugih dijelova zemlje, još jednom je podržalo potrebu započinjanja procesa stvaranja svih uslova za razvijanje novih malih kućnih zajednica, kao dokazano pozitivnog oblika dobre rehabilitacije osoba sa shizofrenijom, ali i snažnog destigmatizujućeg oruđa u zajednici u kojoj postoji. 31


Z D R A V S T V O

Aktivnosti CZMZ

Novi projekat u Čelincu Pripremila: Željka Stevanović, dipl. psiholog, Dom zdravlja - CZMZ Čelinac

P

rojekat pod nazivom „Uspostavljanje sistema podrške udruživanju korisnika usluga u mentalnom zdravlju“ započeo je sa svojom realizacijom od 1. marta 2017. godine u Centru za zaštitu mentalnog zdravlja Doma zdravlja „Sveti Vračevi“ Čelinac. Glavni cilj ovog projekta je osnaživanje korisnika kroz psihoedukativni i supor-

tivni individualni pristup svakom korisniku, motivacioni rad na uključivanju u aktivnosti Centra za zaštitu mentalnog zdravlja u Domu zdravlja Čelinac, što bi trebalo da utiče na redukovanje autostigmatizacije ove populacione grupe, sa krajnjim rezultatom formalno-pravnog udruživanja kroz korisničko udruženje. Osim ovoga, jedan od ciljeva projekta je smanjenje stigme u širem socijalnom miljeu korisnika, a što se planira postići edukativnim ciklusima namijenjenim članovima porodica osoba sa mentalnim poremećajima, ali i tzv. indirektnim korisnicima u zajednici, odnosno omladini, odrasloj populaciji, kao i zaposlenima u 32

Domu zdravlja i Centru za socijalni rad Čelinac, koji se u svom svakodnevnom radu susreću sa licima koja pate radi mentalnih poremećaja. „Izlazak iz kuće“ i uključivanje u aktivnosti Centra za zaštitu mentalnog zdravlja Čelinac te poboljšanje kvaliteta života osoba sa mentalnim poremećajima trebalo bi da vodi i pomogne u prevenciji relapsa i smanjenju broja hospitalizacija. Projektom će biti obuhvaćene sve osobe kod kojih je dijagnostikovan neki od poremećaja iz spektra shizofrenije (psihotični poremećaji) i neki od depresivnih poremećaja, a kojih prema trenutnim podacima iz Centra za zaštitu mentalnog zdravlja na teritoriji opštine Čelinac ima ukupno 150.

Implementacija ovog projekta, koji se završava 31. decembra 2017. godine, će u značajnoj mjeri poboljšati kvalitet života i trenutni položaj lica oboljelih u mentalnom zdravlju na teritoriji opštine Čelinac. Sve projektne aktivnosti se realizuju uz podršku Projekta mentalnog zdravlja u Bosni i Hercegovini, kojeg implementira Asocijacija XY u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i Federalnim ministarstvom zdravstva, uz podršku Vlade Švajcarske. Napomena: Sve osobe na fotografijama saglasne su sa njihovim objavljivanjem.

T

ako kažu stručnjaci, a tako pokazuje i iskustvo. Pogrešno je dijete usmjeravati na samo jedan sport. Za pravilan razvoj djeteta potrebno je da se ono bavi različitim sportskim aktivnostima. Bez obzira na to da li je u pitanju plivanje, košarka ili atletika, dječje aktivnosti bi trebalo da se sastoje od deset ili petnaest različitih aktivnosti kako bi se dijete upoznalo sa različitim sportskim aktivnostima koje bi mu pomogle da se razvija u svim pravcima, savjetuje dr Branko Škof, profesor fizičkog vaspitanja na Fakultetu za sport. Isto tako, on roditeljima savjetuje da im djeca ne učestvuju u takmičarskim aktivnostima. To dovodi do usko specijalizovanog vježbanja, i ne dovodi do kompletnog fizičkog, psihičkog i emocionalnog razvoja djeteta. Rana konkurencija škodi Postoji strah kod roditelja koji se ogleda u tome da ne zakasne u prepoznavanju talenta kod djeteta. Dr Škof ističe da rano angažovanje u jednom sportu ne znači postizanje vrhunskih rezultata u kasnijem periodu. Zapravo, u većini slučajeva, djeca koja se veoma mlada usmjere na jednu vrstu sporta, kasnije ne postižu vrhunske rezultate na takmičenjima, bez obzira na njihov potencijal. Ukoliko, od samog početka treniranja, djeca učestvuju na takmičenjima, u kasnijem periodu, kada treninzi postanu zahtjevniji, djeca gube motivacuju za rad. Još jedna loša strana ranog usmjerenja na jedan sport jesu povrede koje nastaju usljed pretjerane fizičke aktivnosti dok se tijelo još nije sasvim ni razvilo. Zato je raznolikost sportskih aktivnosti najbolji temelj za napredak natprosječno talentovane djece. Od stonog tenisa do surfovanja Žan Košir, snouborder koji je na posljednjim Olimpijskim igrama Sloveniji donio srebrnu i bronzanu medalju, pri put na dasku je stao sa dvanaest godina. Na prvo takmičenje se prijavio dvije


Triglav osiguranje – savjetujemo

Z D R A V S T V O

Izaberite sport za djecu

mu je to postalo monotono, prešao je na treninge atletike. Kraljica sporta ga je naučila samodisciplini i samostalnosti, ali u atletici nije postizao zapažene rezultate pa je izgubio volju za treniranjem. Tek nakon svih ovih sportova na red je došlo i surfovanje, koje mu se uvuklo pod kožu, a danas je jedan među najboljima u svijetu.

Želite da izaberete sport za svoje dijete, a u dilemi ste koji sport da izaberete? Za koji god sport da se odlučite nećete pogriješiti jer je za vaše dijete najvažnije da se što više kreće. Ipak, ukoliko ste u mogućnosti da birate, najbolje bi bilo da to budu aktivnosti u prirodi.

godine kasnije i pobijedio. Nakon toga, javila mu se želja da se takmiči na višem nivou, kada je i počeo ozbiljno da trenira, pojavljujući se na međunarodnoj sceni. Međutim, surfovanje nije prvi sport s kojim je imao dodir. Žan potiče iz sportske porodice, a sport je za njih svakodnevica. Ljeti je to plivanje, tenis i obilazak planina, a zimi skijanje, sankanje i nordijsko skijanje. Sa prijateljima je gotovo svaki dan išao na selo, a nakon dolaska iz škole sport je dio popodnevnih aktivnosti. Do jedanaeste godine je trenirao stoni tenis, a kada

Sport treba da postane navika Studija Svjetske zdravstvene organizacije preporučuje da se dijete kreće najmanje jedan sat dnevno. To je ideal kojem treba da težimo. Nažalost, djeca se često ne kreću onoliko koliko bi trebalo da to rade i koliko je zdravo. Odnos koji dijete razvije prema sportu u velikoj mjeri zavisi od roditelja. Dijete ima prirodnu potrebu za kretanjem, a ukoliko dolazi iz sportske porodice vrlo je vjerovatno da će samostalno izabrati neki od sportova. Možda i drugačiju vrstu sporta od svojih roditelja, ali će mu sport svakako postati navika, koja će mu donijeti zadovoljstvo u životu. Dr Škof ističe da je suština da sport postane sredstvo za zdraviji i kvalitetniji život. http://www.triglavrs.ba/savjetujemo/izaberitesport-za-djecu


D

F A R M A C I J A

emencija je neurološki sindrom obilježen propadanjem normalno razvijenih kognitivnih funkcija koje onemogućava uspješno obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Nastaje zbog poremećaja u neuronskim krugovima i gubitka neurona u specifičnim područjima mozga. Najčešći oblik demencije je Alzheimerova demencija i čini više od 60% svih slučajeva. Alzheimerova demencija (AD) je hronična, progresivna neurodegenerativna demencija od velikog društvenog značaja. Troškovi zdravstvene njege za jednog bolesnika, oboljelog od Alzheimerove demencije u uznapredovalom stanju, su veliko opterećenje za porodicu i društvo. S obzirom na porast životne dobi stanovništva za očekivati je da će rasti broj bolesnika s AD-om, kao i troškovi liječenja. Iako se AD može javiti u bilo kojoj fazi u odrasloj dobi života, većina je oboljelih u svojim 60-im godinama ili starija. Jedna je od najčešćih mentalnih bolesti. Na pacijente sa AD-om otpada oko 20% hospitalizacija u psihijatrijskim bolnicama, a čine i veći broj korisnika u gerontološkim centrima. Incidencija AD-a je u približnim vrijednostima širom svijeta, a raste sa starosnom dobi. Otprilike se javljaju tri slučaja godišnje na 100.000 osoba mlađih od 60 godina, te 125 slučajeva na 100.000 starijih od 60. Prevalencija bolesti u starosnoj grupi od 60 do 69 godina je 300/100.000; u starosnoj grupi od 70 do79 god. je 3.200/100.000; 10.800/100.000 u grupi starijoj od 80 godina. Alzheimerova demencija najčešće je sporadična, a nasljedni se oblici javljaju u oko 5% slučajeva. Svakih 20 godina broj oboljelih od demencije se udvostruči, te se predviđa da će do 2030. godine u svijetu skoro 16 miliona osoba živjeti s demencijom. Blagi gubitak pamćenja je najčešći je simptom bolesti. Promjene u pamćenju bolesnika najčešće nastupaju postepeno, tako da ni članovi porodice oboljele osobe ne mogu sa sigurnošću reći kad su simptomi počeli. Svakodnevni mali događaji i dogovori više se ne pamte, neke rjeđe korištene riječi i imena se zaboravljaju (ne mogu ih se sjetiti). Postavljaju se nanovo ista pitanja. Redovno se gube stvari. Nakon što gubitak pamćenja postane očit, dolazi i 34

Alzheimerova demencija

Uloga memantina ® (MEMENTO ) u liječenju Alzheimerove demencije Piše: Dr. med. Maja Dobranić Posavec, spec. psihijatar

do razvoja drugih kognitivnih promjena. Fond riječi (vokabular) oboljele osobe postaje ograničen, govor je stereotipan i nefleksibilan. U kasnim fazama bolesti bolesnici zaboravljaju kako koristiti predmete koje svakodnevno upotrebljavaju, iako imaju motorički snagu i koordinaciju. Vremenom se mogu raditi samo najjednostavnije, gotovo automatske radnje. Javlja se gubitak inhibicije i agresivnost ili, potpuno suprotno, pasivnost, povlačenje i inertnost. Liječenje Alzheimerove demencije Ne postoji kauzalno liječenje za Alzheimerovu demenciju. U liječenju se primjenjuju inhibitori acetilholinesteraze - donepezil, rivastigmin, galantamin, MEMENTO® (memantin) je voltažno-zavisni nekompetitivni antagonist NMDA-receptora, umjerenog afiniteta. On modulira učinke patološki povišenih toničnih nivoa glutamata, koji mogu dovesti do disfunkcije neurona. MEMENTO® je indiciran u liječenju pacijenata sa umjerenom do teškom Alzheimerovom demencijom. Kliničkim studijama je potvrđeno da terapija memantinom reducira kliničko pogoršanje i poboljšava globalnu kliničku impresiju, reducira smetnje u ponašanju povezane s Alzheimerovom demencijom, poboljšava memoriju, sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti, raspoloženje, društveno ponašanje, a reducira i ometajuća negativna ponašanja. U kombinaciji s donepezilom, memantin poboljšava kliničke efekte uz održanu odličnu podnošljivost. Terapija memantinom značajno smanjuje troškove liječenja, uz redukciju broja sati potrebnih za njegu/nadzor i potrebe za institucionalnim zbrinjavanjem pacijenata. Terapija memantinom je sigurna, a ukupna incidenca neželjenih efekata ne razlikuje se bitno od placeba. Memantin se sa visokom sigurnošću može primjenjivati kod osoba sa umjereno oštećenom funkcijom bubrega i jetre, te kod pacijenata koji koriste neke druge lijekove u terapiji.

te veoma rijetko takrin, koji, inhibirajući razgradnju, uzrokuju povećanja razine acetilholina. Inhibitori acetilholinestereze poboljšavaju svakodnevno funkcioniranje, ali dovode tek oko 5% do poboljšanja rezultata na testovima kognitivnih funkcija. U liječenju AD-a se primjenjuje memantin, lijek iz grupe antagonista glutaminergičkih (NMDA) receptora. Pored navedenih lijekova često se u praksi ukaže prilika za primjenom lijekova iz drugih terapijskih skupina kao što su antidepresivi, antipsihotici itd. Literatura:

Skorić Burazer A. Demencije, dostupno na: http:// www.plivamed.net/aktualno/clanak/8296/Demencije1-dio.html Vodič za negovatelje obolelih od Alzheimerove bolesti, www.alchaimer.org Reitz C et al, Epidemiology of Alzheimer disease. Nat Rev Neurol. 2011; (3):137-152 Rossom R, Adityanjee, Dysken M. Efficacy and tolerability of memantine in the treatment of dementia. Am J Geriatr Pharmacother. 2004 Dec;2(4):303-12 Peskind et al. Memantine treatment in mild to moderate Alzheimer disease: a 24-week randomized, controlled trial. Am J Geriatr Psychiatry. 2006 Aug;14(8):704-15. Calabrese P et al. Memantine in Clinical PractiseResult of an Observation Study. Dement Geriatr Cogn Disort 24:111-117, 2007 Tariot et al. Memantine treatment in patients with moderate to severe Alzheimer disease already receiving donepezil: a randomized controlled trial. JAMA. 2004 Jan 21;291(3):317-24. Tangalos EG. Clinical and Economic Outcomes in Moderate to Severe AD. Dostupno na: http://www. medscape.org/viewarticle/456034_6 (29.11.2016.). Wimo A et al. Resource Utilization and Costs Analysis of Memantine in Patients with moderate to severe Alzheimer`s Disease. Pharmacoeconomics 21(5):327-340,2003 Hartmann S, Möbius HJ. Tolerability of memantine in combination with cholinesterase inhibitors in dementia therapy. Int Clin Psychopharmacol. 2003 Mar;18(2):81-5


PRI R O D A I

P

Z D R AV L J E

ravilna ishrana i redovna fizička aktivnost u najvećoj mjeri utiču na naše zdravlje, a time i na imunitet. Imunitet predstavlja glavnu odbranu organizma od različitih mikroba iz okoline. Posebnu pažnju zahtijeva tokom smjene godišnjih doba kada, zbog velikih temperaturnih oscilacija, dolazi do pojave simptoma njegove narušenosti kao što su umor, česte infekcije, upale, alergije, sporo zarastanje rana, dijareja i kandidijaza. Oslabljen imunitet čini nas podložnijima gotovo svakoj vrsti bolesti. Smatra se da je normalno da zdrava odrasla osoba godišnje oboli od prehlade ili infekcije dva puta dok je za djecu normalno i do šest puta. Crijeva predstavljaju glavni organ imunog sistema i zato kažemo da je dobro varenje preduslov dobrog zdravlja, što možemo obezbijediti pravilnom ishranom. Pod pravilnom ishranom podrazumijevamo visok unos voća i povrća, unos zdravih masti, integralnih žitarica, mahunarki, ribe, peradi i jaja, sjemenki i orašastih plodova kao i fermentisanih mliječnih proizvoda. Treba jesti što prirodniju hranu, hranu sa što manje različitih dodataka - aditiva i konzervansa. Generalno, prednost dati proizvodima koji sadrže do tri sastojka dok one sa preko pet treba maksimalno izbjegavati. U namirnice koje jačaju imunitet ubrajamo: visok unos voća i povrća i to prvenstveno bogatog vitaminom C (kivi, citrusi, brokula, kupus, paprika), beta karotenom (mrkva, špinat, bundeva) i fitohemikalijama (likopen, prisutan u paradajzu), bijeli luk kao najsnažniji stimulator imuniteta, omega 3 masne kiseline (plava morska riba), ekstra djevičansko maslinovo ulje, šitake gljive (prevencija karcinoma), fermentisani mliječni proizvodi (jogurt, kiselo mlijeko zbog svog probiotičkog dejstva), zeleni čaj koji zbog prisustva polifenola ima veliku antioksidativnu moć te tako štiti imunitet od slobodnih radikala, biljka Echinacea sa svojim antivirusnim dejstvom efikasna je u prevenciji prehlada i gripa te namirnice bogate selenom (brazilski orah, morski plodovi) i cinkom (sjemenke bundeve, ćuretina, ostrige). Bijeli luk se smatra najmoćnijom namirnicom u odbrani organizma jer djeluje protiv bakterija, virusa i gljivica. Takođe, veoma je efikasan u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja. Preporuka je da se svakodnevno konzumira bar jedan njegov režanj. 36

Zdrav životni stil kao saveznik snažnog imuniteta

Mr ph. Dragana Lošić, spec. nutricionizma

Omega 3 masne kiseline u potrebnoj količini unosimo u organizam kroz najmanje dva serviranja ribe sedmično ili putem dodataka ishrani. Svakodnevnom konzumacijom jedne šolje jogurta smanjujemo učestalost prehlade za 25%. Takođe, osobama sklonim alergijama naročito se preporučuje da ga konzumiraju. Dokazano je da najbolji probiotički efekat ima Lactobacillus rhamnosus (LGG). Ova “dobra bakterija“ djeluje povoljno na crijevnu floru, a time doprinosi i jačanju imuniteta. Dnevni unos selena, veoma snažnog antioksidansa, možemo obezbijediti unosom samo dva komada brazilskog oraha. Visoke doze cinka (15-30 mg dnevno) i vitamina C (1-3 g) stimulišu imunitet i ubrzavaju proces zarastanja rana. Pored prethodno pomenutih mjera za jačanje imuniteta, neophodno je navesti i namirnice koje slabe naš imunitet. U njih ubrajamo visok unos rafinisane (prerađene) hrane, visok unos šećera za koji je dokazano da slabi efikasnost leukocita, loše masti, prvenstveno omega 6 masne kiseline, kojima obiluje kukuruzno, suncokretovo i sojino ulje te visok unos alkohola. Takođe, za snažan imunitet, pored pravilne ishrane, preporučuje se i redovna fizička aktivnost (šetnja u tra-

janju od minimalno 30 min. dnevno), boravak na svježem vazduhu (sinteza vitamina D pod uticajem sunca) kao i optimizam, vedar pogled na svijet koji nas okružuje. Ono što slabi imunitet je i intolerancija na hranu, prouzrokovana raznim alergijama. Alergije na hranu ili nutritivne alergije predstavljaju snažnu reakciju našeg imunog sistema na određenu komponentu hrane, tj. na njene proteine. Proteini prisutni u hrani mogu biti alergeni koji podstiču imuni sistem da luči svoje protein, odnosno antitijela (IgE). Reakcija antigen-antitijelo je u osnovi svih alergijskih reakcija. Ova reakcija pokreće oslobađanje velike količine histamina, što posljedično dovodi do niza promjena u organizmu (širenje krvnih sudova, izlazak tečnosti iz ćelija). U najčešće alergijske simptome ubrajamo: curenje nosa, svrbež, kašalj, kihanje, oticanje očiju, suzenje očiju, grčeve u stomaku, povraćanje, dijareju, osip, koprivnjaču, a ponekad dolazi i do akutne sistemske alergijske reakcije opasne po život (anafilaksije). Hrana je uzročnik čak 30% svih anafilaksija. Iako uzročnici alergija mogu biti različiti, njihovi simptomi su veoma slični. Generalno, alergije pa time i alergije na hranu češće pogađuju djecu od odraslih osoba upravo zbog nezrelosti njihovog imunog sistema. Učestalost nutritivnih alergija kod odraslih osoba iznosi 1-3% dok je kod djece 4-6%. Većina nutritivnih alergija vremenom se preraste kako naš imunitet biva zreliji. Tako, ako je neko kao dijete bilo alergično na kikiriki, velika je vjerovatnoća da više neće imati ovu nutritivnu alergiju u zreloj životnoj dobi. Osobe sa atopijskim dermatitisom ili astmom uglavnom imaju i neku nutritivnu alergiju jer u podlozi ovih bolesti je takođe alergija. Najčešći uzročnici nutritivnih alergija: 1) žitarice koje sadrže gluten i njihovi proizvodi, 2) ribe, rakovi, školjke, 3) ja-


PRIRODA I

ja i proizvodi od jaja, 4) kikiriki i orašasto voće, 5) mlijeko i mliječni proizvodi (kazein, laktoza), 6) soja i proizvodi od soje, 7) celer, 8) gorušica, 9) sjeme susama, 10) sumporni dioksid i sulfiti (konzervansi u vinima, u suvom voću), 11) jagode i agrumi (kivi, ananas, grejp). Zanimljivo je da se posljednjih godina primjećuje i rast alergija na hranu koja nije smatrana značajno alergenom pa tako sada imamo i alergije na povrće (špinat, blitvu, mrkvu, peršun) kao i na voće (jabuke, kajsije, breskve, lubenicu, grožđe, kruške, šljive) te kakao i kafu. Alergije na hranu potvrđuju se alergološkim ispitivanjem dok se u njihovoj terapiji primjenjuje eliminaciona dijetoterapija, tj. hipoalergena ishrana, gdje

znatno blaže u poređenju sa alergijskim reakcijama jer se ne odvijaju posredstvom imunog sistema. U simptome intolerancije na hranu ubrajamo: mučninu, nadutost, gasove, pojačan umor, česte promjene raspoloženja, migrenu i neurozu. Kod intolerancije i alergije na gluten treba izbjegavati žitarice koje sadrže ovaj protein, a to su pšenica, raž, ječam i zob. U novije vrijeme sve vise, kao zamjenska žitarica za prethodno pomenute, koristi se heljda, međutim, osobe sklone alergijama moraju biti na oprezu jer i heljda može prouzrokovati snažnu alergijsku reakciju sličnu onoj od kikirikija sa napadom astme i anafilaksijom. Kada govorimo o alergiji na mlijeko onda mislimo na alergiju na kazein (protein mlijeka) a kad govorimo o intoleranciji onda mislimo na intoleranciju na laktozu (mliječni šećer). Zbog nezrelosti imunog sistema djeci do navršene prve godine života isključivo se preporučuje majčino ili adaptirano mlijeko zbog svarljivosti proteina. Takođe, rezultati novijih istraživanja ukazuju da uvođenje kravljeg mlijeka u dojenačkom periodu pove-

se izbacuju alergeni i vodi računa da se uvedu adekvatne zamjenske namirnice kako se pacijent ne bi našao u nutritivnom deficitu. Alergijsku reakciju na hranu može pokrenuti čak i hiljaditi dio grama nekog proteina, odnosno alergena, te zato osobe sa nutritivnom alergijom moraju pažljivo birati namirnice i čitati deklaracije na prehrambenim proizvodima. Pored alergija na hranu, danas se sve više spominju i intolerancije na hranu pa su tako svakako najpoznatije intolerancije na gluten i laktozu. Intolerancije ili reakcije preosjetljivosti na hranu su relativno česte i

ćava mogućnost obolijevanja od dijabetesa tipa 1. Intolerancija na laktozu javlja se usljed nedostatka laktaze, enzima za varenje laktoze. Danas na tržištu postoje farmaceutski pripravci sa ovim enzimom koji omogućuju nesmetanu konzumaciju proizvoda sa laktozom kod osoba sa utvrđenom intolerancijom. Smatra se da u razvoju intolerancija značaj ima i jednolična ishrana, tj. prekomjerna konzumacija pšenice i mliječnih proizvoda, što upućuje na važnost poštovanja tri osnovna principa pravilne ishrane - raznovrsnosti, umjerenosti i uravnoteženosti.

Z D R AV L J E

Prva ženska zadruga u Laktašima

Zdrava hrana od organski uzgojenih sirovina

O

pšta poljoprivredna ženska zadruga „Danica“ osnovana je u Laktašima kao prva ženska zadruga u Krajini i četvrta u Republici Srpskoj. Cilj zadruge je da formiranjem kooperantske mreže žena iz ruralnih područja, koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom, izradom rukotvorina, kao i preradom voća i povrća, omogući zajednički nastup na tržištu i tako pomogne njihovom ekonomskom osnaživanju. Zadruga je opredjeljena da promoviše zdravlje i zdravu hranu, pripremljenu od organski uzgojenih sirovina. Aktivnost zadruge koja je privukla posebnu pažnju i interesovanje jeste linija „meDanica“, koju čini 6 vrsta mednih mješavina: med sa sjemenom koprive, cejlonskim cimetom, susamom, voćna mješavina, Laktaška šljiva i Laktaška smokvica. Med sa sjemenom koprive jača organizam, daje mu energiju i snagu, otklanja umor i podiže imunitet. Mješavina meda i cimeta blagotvorno djeluje u slučaju bolesti srca, infekcije mokraćnih kanala, loše probave, prehlade, akni i bubuljica, gubitka kose, zubobolje... Medna mješavina sa susamom korisna je za sve one koji imaju problem sa visokim pritiskom i holesterolom. Odličan je izvor vitamina, naročito onih iz grupa E, A i B, kao i minerala i omega 3 i 6 masnih kiselina.

Kombinacija raznih vrsta suvog voća i koštunjavih plodova je prava riznica velikog broja vitamina, aminokiselina i nezasićenih masnih kiselina koje imaju blagotvorno dejstvo na ljudski organizam. Ova mješavina nadoknađuje deficit vitamina, izuzetno je dobra za jačanje kardiovaskularnog sistema i za jačanje imuniteta. Više o aktivnostima OPŽZ „Danica“ možete pogledati na sljedećim linkovima: www.facebook.com/zadrugadanica/ www.zadrugadanica.ba; www.laktasiturizam.org Pripremila: Svetlana-Ceca Pejašinović

37


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

G

lavni sastojak medvjeđeg luka je alin, koji se pomoću fermenta alinaze pretvara u dragocjeni alicin, jedno od najsnažnijih elemenata u prirodi. Dakle, svaki put kada siječemo svježi bijeli luk ili kada kidamo srijemuš, jedinjenje na bazi sumpora alin se sjedinjuje sa enzimom alinase i tada se dešava hemijska reakcija iz koje se stvara jedinjenje alicina. Alicin je jedinjenje koje je najvećim dijelom zaslužno za ljekovitost srijemuša. Njegovo dejstvo je od krucijalnog značaja i za mnoge savremene bolesti i bakterije koje su izuzetno otporne na mnoge pa čak i najjače antibiotike. Kao epohalno je utvrđeno da alicin vrlo uspješno pokazuje antibakterijsko dejstvo kako prema grampozitivnim, tako i prema gramnegativnim bakterijama, kao što su streptokoke, stafilokoke, ešerihija, salmonela, helikobakterija kao i mnoge druge. Ahoin je još jedan od vrhunskih ljekovitih sastojaka srijemuša koji ovu biljku svrstava među četiri planetarne biljke na svijetu. Ahoin je jedan od najjačih i najviše istraživanih antikoagulantnih sastojaka srijemuša. U Kliničkim studijama Univerziteta Njujork je utvrđeno da ahoin u divljem bijelom luku pomaže u sprečavanju zgrušavanja krvi. Ahoin djeluje kao i aspirin koji je antikoagulans samo na jedan način, smanjujući stvaranje tromboksana. Ahoin čini isto, ali uz to blokira slijepljivanje trombocita na još sedam načina, koliko ih ukupno ima, kaže istraživač bijelog luka Mehendra Džajn, profesor hemije i biohemije na Univerzitetu Delaver. Ahoin je antikoagulant, koji sprečava zgrušavanje krvi. Djeluje kao aspirin i smanjuje stvaranje tromboksana. Ovi ljekoviti sastojci su sadržani u svim vrstama kako bijelog luka, tako i srijemuša (divljeg bijelog luka), s tim što je dokazano da ga u srijemušu ima minimalno 20 puta više. Još jedan od razloga što je srijemuš bogatiji ovim ljekovitim jedinjenjima je upravo činjenica da se radi o divljoj biljci na čiji rast nema uticaj čovjek sa raznoraznim pesti38

Ljekovitost srijemuša cidima i sumnjivim hemijskim dodacima, za razliku od bijelog luka koji se na našim prostorima uvozi iz daleke Kine te je njegov kvalitet, a samim tim i ljekovitost, dovedena u pitanje. Međutim, treba napomenuti da onog trenutka kad se list ubere, on počinje vrlo brzo da gubi svoja ljekovita jedinjenja (alicin i ahoin). U dodiru s vazduhom počinje oksidirati, a zatim se razgrađuje i time se njegova ljekovitost gubi veoma brzo skoro dva procenta na sat. U praksi srijemuš biljka u toku 24 sata izgubi polovinu svojih ljekovitih svojstava, a za 48h ona nestaju u potpunosti, ostaje samo ukusna začinska biljka. Jedina mana ove bijke je to što nam je u svježem stanju dostupna svega 30ak dana tokom proljeća. Jedino rješenje je da se ljekovitost ove biljke koristi tokom cijele godine je u našim biljnim kapima od srijemuša “La Vita” koje su proizvedene po najmodernijoj tehnologiji kako bi se na najkvalitetniji način sačuvale sve blagodeti ove božanske biljke. Visok krvni pritisak i srijemuš Oboljenja i poremećaji rada kardiovaskularnog sistema, kao što su povišen krvni pritisak, trigliceridi i holesterol, koji su najčešći uzročnici moždanog i srčanog udara, već uveliko u cijelom svijetu poprimaju obilježja epidemije. Kao što je poznato, visok krvni pritisak više nije problem i bolest samo starih ljudi, kao što je to ranije bio sluačaj, već i mladih, kod kojih se oboljenje i problemi javljaju već u 35. godini života.

Priprema: Jelena Broćilović

Na pojavu hipertenzije utiču nezdrave životne navike, loša ishrana i velika izloženost stresu pa je s razlogom sve više prisutan visok krvni pritisak na nervnoj bazi. Oboljenje je vrlo neugodno i iz godine u godinu progresira te uzima danak kod sve mlađe populacije. Glavni problem predstavlja to što su simptomi hipertenzije vrlo teško uočljivi i često prolaze nezapaženo sve do trenutka kada nastanu teška sistemska oštećenja u organizmu. U farmaceutskom smislu postoji mnogo lijekova kojima se visok krvni pritisak tretira i kojim lijekovima se ta bolest u određenoj mjeri drži pod kontrolom. Međutim, uzimanjem sintetičkih lijekova u velikoj mjeri se truje vlastiti organizam i oštećuju organi, naoročito jetra. Važno je napomenuti da uzimanje tih lijekova ne liječi bolest, tj.visok krvni pritisak, već samo utiče na simptome. Srijemuš ne čisti samo krv, već i jetru, žuč, želudac i crijeva. Djelotvorno i snažno djeluje na crijevne parazite i sprečava infekcije sluzokože crijeva. Čisteći krvne sudove od holesterola i drugih štetnih materija tako će spriječitit aterosklerozu, sniziti krvni pritisak i povećati elastičnost krvnih sudova, štiteći cijeli kardiovaskularni sistem. Na taj način srijemuš detoksikuje cijeli organizam, jača imunitet i usporava proces starenja. Dakle, kad god možete idite u čistu nezagađenu prirodu, pojedite 10 do 15 listova i činite to sve dok biljka ne procvjeta. To je najbolje što možete učiniti za svoj organizam u proljećnim mjesecima. Svaki drugi oblik prerade, koji uključuje termičku obradu, sušenje ili zamrzavanje neće sačuvati alin. Stoga, on neće doprinijeti vašem zdravlju, osim u slučaju da koristite tincture izrađene na što kvalitetniji način kako biste sačuvali njegove dragocjene sastojke. Pripremite vrhunska jela od srijemuša Divlji bijeli luk (srijemuš) raste otprilike u ovom dobu godine. Bere se i koristi neposredno prije nego što formira oblik bijele zvijezde kao cvijeće kad procvjeta, oko aprila – maja. To znači da je pravo vrijeme da pripremite djecu i iza-


PRIRODA I

đete u šumu kako biste pokupili nekoliko korpi ovog zelenog blaga. Ispod su fenomalni recepti koje možete koristiti sa srijemušem. 1. Srijemuš puter Sastojci: -- 6-8 listova srijemuša -- 75 g kokosovog ulja -- 1 kašičica soka od limuna (opciono) -- malo maslinovog ulja -- minimalne količine soli i bibera Priprema: Oprati i osušiti/obrisati listove srijemuša. Isjeckajte ih što je više moguće. Utopite kokosovo ulje u vruću vodu. Kada se rastopi, dodajte u sremuš i ostale sastojke, miksajte ih dok se potpuno ne pomiješaju. Stavite ih u sudove koji nisu plastični. Pustite da se stisne u frižideru.

2. Srijemuš čuvan u ulju Sastojci: – 500 g listova srijemuša -- 500 ml organskog hladnocijeđenog maslinovog ulja -- malo morske soli Priprema: Budite sigurni da su listovi oprani i suvi. Stavite ih u blender sa uljem i solju i blendajte dok ne bude nalik pireu. Stavite u frižider u staklenoj tegli sa slojem maslinovog ulja na vrhu kao preventivu od bakterija. Najbolje mjesto za čuvanje je frižider.

Z D R AV L J E

3. Majonez od srijemuša Sastojci: -- 2 zrela avokada -- 1/2 šoljice indijskih oraha, pinjola ili macadamia -- Mala šoljica listova srijemuša -- Nekoliko grančica peršuna -- 2 supene kašike maslinovog ulja -- Sok od pola malog limuna -- 1/2 šolje vode -- Prstohvat soli ili paprike Priprema: Blendati dok ne postane glatko, dodajući još vode ako je potrebno. ČuPriprema: Staviti sve u blender. Kada se vajte ono što ostane u staklenoj tegli sa poklopcem, sipajte malo maslinovog ulja “izblenda” počnite da kapate maslinopreko da bi se sačuvalo. vo ulje dok ne postignete željenu gustinu. Staviti u staklene tegle i prekriti maslinovim uljem. Ostavite u frižideru na nekoliko nedjelja i uvijek vodite računa o količini ulja.

4. Humus od srijemuša Sastojci: -- 2 šolje tikvica -- 1 mala šoljica srijemuša -- 3/4 šolje putera od susama -- 1/4 šolje maslinovog ulja -- 1/2 šolje soka od limuna -- kašičica kima u prahu -- prstohvat soli Priprema: Blendati sve zajedno i dodati vode po potrebi. Preporučuje se da ih prelijete proključalom vodom na 5 minuta da omekšaju. Tada više nije sirovo, ali je i dalje zdravo.

-------

5. Srijemuš pesto Sastojci: 2 velike šake srijemuša 1 veza peršuna 2 šolje potopljenih orašastih plodova ili sjemenki (bademi, orasi, lješnici, bundevino sjeme, suncokret) Hladno cijeđenog ulja po potrebi Sok od jednog limuna Prstohvat soli/paprike

6. Supa od srijemuša Sastojci: -- 1 velika šaka srijemuša -- 3 šolje celera ili paštrnjaka -- 1 šolja komorača -- 2 stabljike celera -- 1/2 šolje natopljenih oraha ili mesa od avokada -- 1/4 šolje maslinovog ulja (opciono) -- 1/2 kašičice čilija u prahu (opciono) -- Prstohvat soli -- 4 šolje tople vode Priprema: Prvo oprati srijemuš, staviti sve u blender osim ulja i blendati dok masa ne postane topla i glatka. Zatim dodati maslinovo ulje malo po malo.

Sve ono što revitalizuje tijelo, podmlađuje, olakšava i liječi, nalazi se u samoj prirodi. Istinska snaga i moć koju nam daruje priroda su nezamjenjivi i dragocjeni. Treba samo prepoznati njen zov, prići joj sa prave strane i iskoristiti njene čarobne moći.

39


A

romaterapija - komplementarna grana medicine, dio fitoterapije, discipline koja koristi biljke i razne biljne mješavine za očuvanje zdravlja, za prevenciju i liječenje bolesti. Ima holistički pristup. Bavi se čovjekom u cjelini. Aromaterapija snaži imunitet i čisti tijelo. Ćelije u dodiru s prirodnim eteričnim uljima otpuštaju toksine i počinju “samočišćenje”.

PRIRODA I

Aromaterapija u službi zdravlja

Mirela RoguljićKovačević, aromaterapeut

Eteričnim uljima udišemo koncentrate prirode! Ručno rađena, prirodna kozmetika ima za cilj individualni pristup svakom korisniku te tim stvaramo obastrano zadovoljstvo i jedinstvenu recepturu. Prirodna kozmetika ne sadrži derivate, umjetne dodatke ni konzervanse. Svi sastojci su veoma pažljivo birani, visokokvalitetni i mikrobiološki ispitani. Koža je naš najveći organ i u roku od nekoliko minuta sve što nanesemo ulazi u naš krvotok te se raznosi po cijelom oragnizmu. Zato je veoma važno da naša kozmetika bude prirodna, bez parabena, rafinisanih i mineralnih ulja, raznih umjetnih dodataka. Time bismo zatvorili pore, isušili kožu, zbunili prirod-

Z D R AV L J E

ni proces našeg organizma, narušili ravnotežu, unijeli vještačke hormone koji izazivaju iritacije i, nažalost, rak dojke. Prirodnom kozmetikom smo dobili sve što nam treba. Znatno smo uštedili na budžetu, poboljšali izgled kože, sklonili bore, poboljšali cirkulaciju, regenerisali umornu i zrelu kožu, smanjili iritacije. Dobili smo sve ljepote koje su nam neophodne za zdrav proces organizma. Aromaterapija je stil i način života koji podržava čovjeka u cijelosti. Kozmetika koju ja izrađujem je čista ljubav, znanje i kvalitet i zato su svi korisnici zadovoljni i imaju sjajne rezultate. Predstaviću vam četiri vrlo jednostavna načina da se riješite prehlade i kašlja,…

Za prehladu i kašalj: Pomiješati 6 kapi cimeta sa 6 kapi ruzmarina, 6 kapi bora i 3 kapi timijana. Dodati 4-5 kapi ove mješavine u 18 grama tople vode te se pokriti ručnikom i udahnuti spoj ne ostavljajući da prodire spoljni vazduh. Ova vrsta parne inhalacije pomoći će vam da se riješite i glavobolje prouzrokovane prehladom. Za gripu, upalu sinusa i bronhitis: Pomiješati u tamnu bočicu 30 kapi eukaliptusa sa 15 kapi lavande, 12 kapi bora, 6 kapi mažurana i 3 kapi timijana te mućkati da se dobro sjedine sva ova ulja. Ovu smjesu eteričnih ulja pomiješati sa toplom vodom i isto udisati kroz inhalacije na oko 5 do 10 minuta. Za prevenciju prehlade i gripa: Prevencija gripa se razlikuje od njegovog liječenja. Za prevenciju je neophodno pomiješati 5ml lavande, 5ml eukaliptusa, 3 ml ravensara, 2 ml lorbera i sve sjediniti mućkanjem u tamnoj bočici. Za kašalj: Učestali kašalj postepeno narušava naše zdravlje i iritira ljude oko nas. Da biste zaustavili kašalj, pomiješajte ekaliptus u vodu i stavite u isparivač ili difuzer kako bi se fenomenalan miris eukaliptusa širio vašom prostorijom i na taj način uticao na kašalj i zdravlje uopšte. Što se tiče antiperspiranata, većina sadrži aluminijumsku so, koju proizvođači koriste jer blokira znojenje. Brojna svjetska istraživanja su pokazala da je ovaj sastojak štetan, a da je najveća opasnost po apokrine, odnosno jednu od dvije vrste znojnih žlijezda, koje se stvaraju u pubertetu. Njihova uloga je da luče znoj koji dobija neprijatan miris u dodiru sa bakterijama, a upravo aluminijum u dezodoransima može da zaustavi njihov rad. Osim toga, aluminijum se apsorbuje kroz kožu, pa u nekom trenutku može da ošteti i DNK povećavajući rizik za nastanak kancerogenih ćelija. 41


PRI R O D A I

Z D R AV L J E

sertifikovani aromaterapeut na prostoru BiH, a hvala Bogu, sada ih ima više i svi oni šire znanje o ljepoti i blagodetima eteričnih ulja, kao i prirodnom načinu liječenja i preventivi. Edukacije radim kako bi ljudi bili upućeni u ono što kupuju, tj. da se upoznaju sa štetnim materijama i sirovinama koje nam stavljaju u proizvode na policama trgovina. Edukujem ljude da bi znali šta su parabeni, a šta parafin. Tu naučimo koje proizvode bi trebalo da koristimo, a koje izbjegavamo. Moja zvijezda vodilja kroz posao aromaterapije jeste da nikad na kožu ne nanosim proizvod koji se ne može i pojesti. Imam troje djece i njih sam naučila da, u slučaju da uz sebe nemaju kremu, radije stave svinjsku mast nego klasičnu industrijsku kremu, prepunu štetnih materija. Svaki mjesec se trudim da u Banjaluci organizujem po jednu radionicu. Teme su različite, prema godišnjem dobu. Zimi radim što više ljekovitih pripravaka koji će vas zaštititi od prehlade i otkloniti nazeb ili grip, a nedavno smo imali radionicu o dezodoransu i pasti za zube. Tržište je puno dezodoransa koji u sebi imaju aluminijuma koji je jako štetan za organizam. Korišćenjem ovih proizvoda zatvaramo pore i zaustavljamo proces znojenja koji je sasvim normalan u organizmu, a samim tim omogućujemo stvaranje čvorića. Sve radionice su prilagođene početnicima i sastoje se iz praktičnog i teorijskog dijela. Služe tome da bismo kasnije sami mogli napraviti kozmetiku u kući. Praksa u ovom poslu je jako važna. Svijest i vjera ljudi o prirodnoj kozmetici svaki dan su na višem nivou. Priroda ima rješenje za sve, mi smo dio nje i zato joj je se približimo. Volimo je, duplo će nam vratiti svom svojom veličinom. Love you, Mirela

Napravite sami svoj dezodorans (Kruti dezodorans na bazi sode bikarbone) • 45 g ulja kokosa • 45 g natrijum-hydrogen carbonat (soda bikarbona) • 30 g karite maslaca (shea maslac) • 30 g maydis amylum (farmaceutski skrob) • 20 g cera alba/flava (pčelinji vosak) • 30 kapi eteričnog ulja po želji Prirodna pasta za zube 13,5 g zelene gline Argital 25,75 g kalcijum-karbonata 0,65 g natrijum-hidrogen karbonata 17,25 g pročišćene vode/hidrolat 13,35 g glycerina 2 kapi eteričnog ulja žalfije 2 kapi eteričnog ulja grejpa Priprema: Suve sastojke pomiješati. Dio vode/ hidrolata malo zagrijati i otopiti natrijum-hidrogen karbonat. Dodati glycerin i preliti suve sastojke. Miješati do glatke konzistencije, dodati eterična ulja i pakovati u tubice ili posudice.

Baš iz razloga što nam se u svim kozmetičkim kremicama, mazicama i dezodoransima upravo kriju otrovne supstance, iz želje da edukujem i pružim što je više moguće znanja kako i na koji način napraviti sam svoju kremu, dezodorans, pastu za zube i sve ostale kozmetičke preparate, često organizujem razne radionice na koje dovodim i velike stručnjake iz regiona kako bismo dobili vrhunska saznanja i to iz prve ruke. Prije pet godina bila sam prvi i jedini 42

mob. +387 66 842 842 mirelark@gmail.com

L

jekovitost termomineralne vode ‚‘Terme Laktaši‘‘ poznata je još iz perioda Rimljana, a u doba Austro-Ugarske zvali su je ‚‘svetom vodom‘‘. Voda je bezbojna, bistra, bez mirisa i sedimenta, osvježavajućeg ukusa, sa mjehurićima ugljen-dioksida čija je količina 1,25 g/l. Temperatura vode na izvoru je 31°C, što pruža mogućnost kupanja na samom izvoru termomineralne vode te je čini jedinstvenom u regionu i šire. U anionsko-kationskom sastavu dominiraju joni kalcijuma i magnezijuma, kao i hidrokarbonatni joni. Široko je indikaciono područje, gdje se voda koristi kao ljekovito sredstvo kako kupanjem, tako i pijenjem. Kupanjem se ostvaruju pozitivni efekti kod bolesti srca i krvnih sudova, kao

što su stanje poslije srčanog udara, proširene vene, suženja arterija te kod regulacije krvnog pritiska. Podstiče se cirkulacija, smanjuju grčevi i otok u nogama. Značajano je sedativno i relaksirajuće dejstvo te se koristi kod različitih neuropsihijatrijskih stanja. Pored toga, voda ima pozitivna dejstva na vid i na druge smetnje sa očima, kao i kod bolesti kože, koštano-zglobnog i endokrinog sistema. Koristi se za rehabilitaciju gerijatrijske populacije, osoba iscrpljenih radom i svakodnevnim aktivnostima te za rekreaciju zdravih ljudi i omladine.


PRIRODA I

Optimalan sastav, temperatura i pH vrijednost omogućavaju pijenje termomineralne vode u količini i do 2 l u toku dana, kroz određeni vremenski period. Na ovaj način se koristi kod različitih poremećaja metabolizma, problema sa varenjem hrane, bolesti želuca, žučne kese i crijeva. Pijenjem se podstiče diureza te se pozitivni efekti ostvaruju kod bolesti bubrega i mokraćnih puteva. „Terme Laktaši‘‘ nude širok izbor programa i paketa kako za liječenje, tako i za rekreaciju i relaksaciju, uz korištenje termomineralne vode, savremene opreme i naučnih dostignuća iz oblasti fizikalne medicine, a pristupačne cijene su dodatni argument u prilog ovog zdravstvenoturističkog kompleksa.

Z D R AV L J E

“Terme Laktaši”

Pripremila: Svetlana-Ceca Pejašinović

“Terme Laktaši” Hotel ‘’San’’ Ul. Karađorđeva 44, Laktaši Republika Srpska, BiH Tel. +387 51 533 256; +387 66 836 646 www.termelaktasi.com info@termelaktasi.com

43


PRI R O D A I

Ž

Z D R AV L J E

ivimo u 21. veku, u kome klasična medicina i dalje nema odgovor za mnoge teške bolesti. Uglavnom se radi na konstatovanju i lečenju već nastale bolesti, ali retko se konvencionalna medicina bavi uzrokom, tj. pitanjem: “Zašto se bolest pojavila?”, a još manje da bi se bolest predupredila da se očuva zdravlje. Kvantnom medicinom možemo zabeležiti promene koje se javljaju unutar našeg tela, a još ne daju simptome; takođe se može konstatovati već nastalo oboljenje, a možemo videti i razlog nastale bolesti. Jedna od najvećih prednosti korišćenja e-lybra sistema jeste utvrđivanje genetske predispozicije za razvoj budućih bolesti, znači detektovati promenu pre nego što se ona pojavi. Takođe, psihološke i mentalne promene čiji se razvoj može zabeležiti, analizirati i detaljno pokazati u korelaciji sa naslednim faktorima ili pak njihov uticaj na telesne tegobe jeste velika prednost ove metode i e-lybra sistema. Biorezonantna terapija koristi elektromagnetne frekvencijske obrasce prikupljene iz tela koje analizira i ispravlja s ciljem da organizam vrati u stanje biološkog balansa. Ljudski organizam emituje elektromagnetne talase koji su odraz biohemijskih procesa i odvijaju se u svakoj ćeliji u telu. Ćelije, tkiva i organi komuniciraju među sobom informacijom pomoću elektromagnetnih talasa, informišući sve ćelije i organe o svom stanju. Kada se beleži na nivou molekularnih promena u ćeliji, tada se menja frekvencija koju sistem e-lybra odmah detektuje i ispravlja. Koristeći kvantnu medicinu uz pomoć sistema e-lybra u stanju smo da dijagnostikujemo nasta-

Upoznajte medicinu budućnosti

Kvantna medicina

lu bolest, ali i da uočimo predispoziciju za nastanak nekog oboljenja kako bismo na vreme reagovali. E-lybra predstavlja bezbolan vid lečenja, jer istovremeno šalje adekvatnu terapiju u vidu frekvencija, informativnih talasa kojima vraća telo u biološki balans. U biorezonantnom sistemu koji koristimo u nasoj ordinaciji “Quantum One”, u bazi kompjuterskog programa nalaze se 222 kategorije sa preko 360 000 informacija, tj. biorezonantnih obrazaca koji se koriste u kreiranju sveobuhvatnog profila, statusa tela. Sistem zatim koristi ovaj profil za analizu detaljnih informacija koje zatim koriguje i vraća tako ispravljene nazad i započinje proces “bioregulatorne ravnoteže”, tj. lečenja. Sve informacije koje se nalaze u analizi su sačuvane u bazi podataka koja se formira kao jedinstvena za svakog pacijen-

Kvantna medicina je jedan fokusirani set terapijskih i dijagnostičkih metoda koji se temelje na interakcijama niskoenergetskih (kvantnih) doza ekološki čistih elektromagnetnih zračenja sa informatičko-energetskim strukturama organizma. Cilj kvantne medicine je obnavljanje homeostaze na informacionom, energetskom i somatskom (strukturnom) nivou. Suština (bit) kvantne dijagnostike je pronalazak uzroka promena u organizmu s ciljem preporuka za pravilnu metodu oporavka, a bit kvantne terapije je podsticanje vlastite vitalne energije za samooporavak organizma pomoću delovanja prirodnog zračenja male snage na koje je čovek navikao tokom evolucije. Svrha kvantne medicine je vrlo plemenita: ne lečiti bolest, već harmonizovati odnos “čovek - priroda” pomoću prirodnih metoda i načina. Kvantna medicina predstavlja hrabar pokušaj da se živi organizam vrati u normalni prirodni elektromagnetni sistem u kojem se i pojavio život na Zemlji i iz kojeg je savremeni čovek bio tragično

44

Doktorka Radojka Prelević radi kao lekar kvantne medicine u Mančesteru, gde živi 25 godina, ali u Beogradu ima ordinaciju “Quantum One”, gde prima pacijente jednom mesečno. Aktivan je član Kraljevskog društva lekara Velike Britanije, član je Britanskog udruženja alternativne medicine, član je Kineskog medicinskog instituta u Londonu (završila i akupunkturu), Britanskog udruženja energetske medicine, a budući da poslednjih godina radi i u Beogradu, član je Srpske lekarske komore, Udruženja akupunkture i Kvantne medicine pri Srpskom lekarskom društvu.

i brutalno izvađen zahvaljujući izmišljenim generisanim tehnološkim uslovima moderne civilizacije. Istočna medicina kaže da se svaka jedinica Svemira (od najsitnije čestice do zvezdanog diva) neće razboleti i, štaviše, umreti dok se njeni informaciono-energetski procesi koji se u njoj razvijaju nalaze u strogom skladu sa sličnim procesima koji se odvijaju u svemiru. U današnje vreme traje zapanjujuća tehnološka eksplozija, što je rezultovalo pojavom većeg broja visokotehnoloških izuma: mobitela, televizora, računara, radarskih sistema, automobila, itd. Sva ta čuda su učinila naš život zaista čarobnim i prisilila nas da zaboravimo da magnetno polje, koje samo po sebi grubo, narušava normalnu elektromagnetnu okolinu našeg doma i direktno utiče na naš imuni sistem koji se tokom biološke evolucije nikada pre nije suočio s takvom količinom elektromagnetnih faktora i stoga ne zna kako treba reagovati! Imunološkom sistemu je potrebno duže vremena da bi se navikao na pojavu novog faktora i

ta i može joj se pristupiti pri sledećem ponovnom tretmanu ili u procesu daljinskog biološkog tretmana. Svi korektivni biorezonantni obrasci se automatski programiraju u biorezonantnu kapsulu koja se drži pored tela i tako postiže terapijski efekat u trajanju 24 sata sedam dana u nedelji.

Dijagnostička procedura sa terapijom koja se odmah nadovezuje traje ukupno 120 minuta. Pred početak terapije uzima se biološki uzorak, a to je najčešće malo kose, kako bi se dobila informacija o vašem DNK-u, a istovremeno se stavlja u aparat jedan mikročip gde se čitava terapija snima pa je kao takvu ponesete sa sobom.

naučio da pravilno reaguje. I zato svu ovu situaciju neuro-imuno-endokrini kompleks organizam usvaja kao kontinuirani stres koji je postao norma našeg života! Stanje stalnog napona brzo dovodi bilo koji sistem organizma do stanja kompletne potrošnje. Međutim, imuni sistem ne sme odmah koristiti sve svoje (ponekad i zadnje!) resurse, jer treba imati i zalihe “za crne dane”. Uz pomoć kvantne terapije, tretman za tretmanom, korak po korak, organizam obnavlja svoju jedinstvenu univerzalnu prirodnu apoteku, svoj ogromni borbeni potencijal, svoju sposobnost za popravku i samoizlečenje! Kvantna terapija blagotvorno deluje na somatske (telesne, materijalne), strukture organizma: aktivira tonus imunog sistema, stimuliše procese mikrocirkulacije, normalizuje metabolizam, snižava nivo endogene intoksikacije i otklanja stres. Ako uz to bolesnik koristi lekovite i energetske prirodne preparate stare Istočne medicine do kompletnog isceljivanja dolazi brže, efikasnije i lakše....


PRIRODA I

Z D R AV L J E

Kontakt: Milutina Milankovića 1 Radno vreme: pon-pet od 10:00 -18:00 011/ 6144-714; 060 / 47-55-714; 065 / 47-55-714

www.quantumone.org quantumone1@gmail.com

Prednosti kvantne medicine: Neinvazivna metoda • Bez štetnog delovanja na ljudski organizam • Primenjiva individualno bez kontraindikacija prema starosnoj dobi ili polu • Visoki stepen sigurnosti • Izbegnuta mogućnost “greške terapeuta” jer je potpuno kompjuterizovana visoko precizna tehnologija • Automatsko beleženje svih analiziranih podataka i terapeutskih parametara • Neograničene mogućnosti primene u terapijske svrhe

Baza podataka sadrži 330.000 informacija koje su raspoređene u 222 kategorije. Klasifikacija je napravjena radi preglednosti i sistematizacije u radu; npr. jedna kategorija sadrži sve kosti u našem telu, druga kategorija sadrži mišiće itd. Ali iskusan lekar može da koristi svoje znanje i kombinuje u svom radu bilo koju kategoriju kada sumnja da je potrebno odvojiti problem u nekom organu, delu tela ili tkivu, npr. Ako je problem lociran na zglobu kolena, može se tražiti informacija koja se odnosi na kosti, na mišiće, na zglobnu kapsulu, na ligamente, tetive, krvne sudove, nervna vlakna, itd. koji imaju u tom kolenu značaja da budu pregledani. Ako se posumnja da je u pitanju infekcija, lekar može da traži u kategorijima patoloških bakterija, virusa, parazita itd… koje nude ukupno za pretragu bazu od 11.500 bakterija ili pak 780 parazita, oko 2.800 virusa, 424 kancer markera, nešto manje od 5000 enzima, više od 780 hormona. Kod odabiranja adekvatne terapije na raspolaganju su svi farmaceutski registrovani preparati, lekovi po generičkom nazivu klasifikovani, a isto tako i herbalna medicina, kineska, indijska, japanska, tibetanska, homeopatska ili bilo koja druga vrsta priznate herbalne terapije koja se može koristiti u procesu izlečenja. Naš sistem e-lybra spada u najsavremenije aparate iz ove oblasti u svetu. • Potpuno kompjuterizovan sa velikom bazom podataka; • Prikaz detaljnih informacija o stanju u kojem se može nalaziti vaše telo; • Daljinska terapija preko microchipa; • Može da otkrije preko 11.500 bakterija, nekoliko stotina parazita i hiljade virusa; • Detektuje 424 tumor markera Već 25 godina postojimo na tržištu Engleske i 48 zemalja širom sveta kao vodeći u oblasti kvantne medicine. Aparat već neko vreme uspešno se koristi u BiH (Tuzla, Prijedor u RS), u Srbiji (Niš, Novi Sad, Beogradu).

R&B Healthwise Ltd, UK - Zvanični distributer za Balkan dr.rada@btconnect.com; Tel:+447966016586; 1625533559 Vršimo obuku (edukaciju lekara) za rad sa e-lybra uz izdavanje sertifikata validnog u svim evropskim zemljama 45


ZDRAVSTVO - SRBIJA Intervju

Akademik prof. dr Nebojša Lalić dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

P

rofesore Laliću, nedavno je u Banjaluci, održan Drugi kongres endokrinologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem. Kakvi su rezultati Kongresa? Drugi kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske predstavlja veliki događaj u razvoju endokrinologije u Republici Srpskoj. Prvi kongres je bio značajan, a Drugi kongres je pokazao jedan novi, kvalitetan skok, mnogo veću zrelost, kao i broj i razgranatost tema o kojima se govorilo. Posebnu dimenziju Kongresu su dali priznati istraživači i eksperti iz regiona. Najveći broj endokrinologa je bio iz Srbije, a bilo je i profesora iz Grčke, Hrvatske, BiH. To je pokazalo da je endokrinologija u Republici Srpskoj krenula jednu stepenicu više u svom razvoju i da nastavlja trend napretka. Da li Medicinski fakultet iz Beograda, planira veću saradnju sa zdravstvom Republike Srpske? U okviru Programa zdravstvene zaštite od šećerne bolesti u Repulici Srpskoj mi sarađujemo blisko, u oblasti šećerne bolesti od 2002. godine. Tu su postignuti značajni rezultati u jednoj koordinisanoj akciji u kojoj je centar Banjaluka u poboljšanju kvaliteta dijabetološke zaštite, ali ne samo u Kliničkom centru u Banjaluci. Klinički centar u Banjaluci je posebno referentan za pojedine regione Republike Srpske. Mislim da je to jedan projekat na kome smo održali mnogo edukacija i mi, ali i kolege u Republici Srpskoj. Takođe, ove 46

godine je intenzivnija saradnja u drugim oblastima endokrinologije, gde se očekuje razmena nastavnika, organizovanje edukacija i mislim da smo na dobrom putu i u tim oblastima. Medicinski fakultet u Beogradu ima veliki ugled u Evropi i svetu. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je veoma ugledan u regionu. Moram da kažem, da taj ugled ide izvan regiona i ima duge korene u tradiciji kvaliteta, kao i održavanjem razvoja, bez obzira na uslove, kao i praćenjem svetskih trendova. Kada kažem bilo kakvim uslovima, mislim na teške periode kroz koje je Srbija prolazila, ali na Fakultetu je uvek održavan jedan kvalitet, prvenstveno zbog velikog napora nastavnika i saradnika, ali i zbog intenzivnih komunikacija sa svetom. Ta komponenta razvoja koju smo mi postulirali na vrh naše orijentacije i vizije, održana je i danas. Naravno, Fakultet ima sve one probleme koji su vezani za život u ovim krajevima. To su problemi kroz koje prolazi javni sektor u Srbiji, ali mislim da, zahvaljujući dobroj saradnji sa Ministarstvom nauke i prosvete i Ministarstvom zdravlja, postižemo da obezbedimo i usavršavanje kadrova i postepeno obnavljanje opreme i, ono što je važno, da obezbedimo dobre rezultate i stalni porast broja publikacija po novim, oštrim kriterijumima naučne kompetentnosti. Prema tome, mi uvek držimo do toga da jedan univerzitet mora da bude istraživački, znači, ne može biti samo škola, nego mora biti institucija, koja je zasnovana na angažovanju nastavnika Fakulteta u istrazivačkom radu i dokazima o uspešnom angažovanju, koje ti nastavnici vremenom dobijaju i održavaju. Znači, predavanja u inostranstvu, publikacije i slični projekti, dakle, pokušavamo da održimo tu jedinu formulaciju koju priznaje razvijeni svet. Zato smo i dobili potvrde da je to dobar put - pre dve godine smo dobili i jednu akreditaciju Evropskog udruženja za doktorske studije - Za izvrsnost u organizovanju doktorskih studija. Mislimo da nam je taj deo relativno najuspešniji, ali u ovom drugom delu pokušavamo da održimo korak sa savremenom nastavom u medicini i sa savremenim istraživanjima u toj oblasti.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Kako je tehnološki opremljen Medicinski fakultet? Ja mislim da nijedan istraživač u svetu nije zadovoljan opremom koju ima. Uvek se želi novo, više i slično. Želim da kažem da su naši instituti u oblasti bazičnih nauka bili desetkovani što se tiče opreme, koja je bila zastarela, negde posle devedesetih. Onda je velikim naporom Uprave fakulteta i Ministarstva za nauku, kroz donacije Evropske unije, postavljen okvir u kome se mogu raditi savremena istraživanja. To nije neka raskoš u opremi, ali je poboljšana individualnim naporima i različitim pristupima kroz državne investicije. Moram da kažem da se naši nastavnici koji su u naučnoistraživačkom radu vrlo aktivni, bore kroz različite projekte, aplicirajući na različite konkurse u inostranstvu. Svi zajedno uspevamo da održimo opremu na onom nivou konkurentnosti koji je potreban za dalji razvoj. Planova imamo mnogo, aplikovali smo na mnogo mesta za dalji razvoj. Ali znamo da nema modernog istraživanja bez moderne opreme. U tom smislu od velikog značaja je i razgranata međunarodna saradnja koju imamo. Tu ima dosta mogućnosti da se na nivou kolegijalnih odnosa i zajedničkih projekata, dođe do mogućnosti rada na savremenijoj opremi.

Medicinski fakultet u Beogradu ima nastavu i na engleskom jeziku? Nastava na engleskom jeziku traje 20 godina i ona je takođe prolazila kroz različite faze. Jako smo zadovoljni što poslednje 3-4 godine karakteriše eksponencijalni rast studenata koji su upisivali program na engleskom jeziku. To je održivi broj od stotinu novih studenata godišnje, što je dosta veliki broj. To je veći broj od samofinansirajućih studenata godišnje. Interesovanje postoji, time smo vrlo zadovoljni. Učinili smo mnogo na unapređenju engleske nastave u svim njenim elementima, a to nam sada nameće obavezu da za te programe dobijemo još bolje pozicioniranje u svetu. Ima dosta studenata koji bi ovde studirali na engleskom jeziku i ja tu vidim našu šansu. Da li kandidati iz Republike Srpske mogu da se upišu na Medicinski fakultet u Beogradu? Da, mogu da se upišu u Beogradu. Mogu da se prijave na konkurs i, zavisno od državljanstva koje imaju, mogu da konkurišu i, ako prođu prijemni ispit, da studiraju. To nikada nije bio problem, mi imamo vrlo blisku saradnju. Veliki broj naših lekara odlazi u inostranstvo. Da li pratite njihov rad I kakva je Vaša komunikacija sa njima?

Mi nismo ustanova koja to može da prati, mi smo ustanova koja školuje. Gde će se kasnije lekari zaposliti, to je drugo pitanje. Mi na to ne možemo mnogo da utičemo. Ono što je loše je da se taj odliv povećava. To je jedan proces koji do izvesne mere postoji svuda u svetu. Tako, na primer, lekari iz Nemačke idu u Saudijsku Arabiju. To je slično, samo na različitom nivou. Ono što je lose, taj broj je izgleda povećan u poslednje vreme. Mislim da smo se tu saglasili i sa Lekarskom komorom i Ministarstvom da je borba protiv toga prvenstveno - veće plate. Ali sada, zemlje zapadne Evrope i Bliskog Istoka imaju veću potrebu za lekarima, to namerno naglašavam, zato što je bio jedan dug period kada uopšte nisu primali lekare iz naše zemlje i regiona. Sada se tim državama otvorila potreba i to je sada trenutak da jedan deo lekara , koji to žele, iskoristi. Plate jesu faktor, ali pored toga mislim da je vrlo važna pozicija lekara, u smislu poštovanosti profesije i odnosa društva prema lekarima. Ovde je to malo potisnuto različitim previranjima u društvu. Treći faktor je mogućnost usavršavanja, da možete na svom poslu da pratite razvoj tehnologije, da primenjujete nova savremena sredstva u uslovima u kojima je to moguće. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije pokrenulo je proces izgradnje novih kliničkih centara i ulaganja u opremu, koliko finansijske mogućnosti to dozvoljavaju. To je kompleksan problem koji se ne svodi samo na platu, ali sa kojim bi moglo da se bori, ukoliko se stvore uslovi i jedna celina u kojoj će lekari osetiti ponovo da mogu da se ostvare u ovoj sredini. Profesore Laliću, šta biste poručili kao dekan Fakulteta? Kao dekan Fakulteta mogu da poručim da i fakulteti u najvećoj meri slede odnose između Srbije i Republike Srpske. To je jedan od naših prioriteta. Mi imamo vrlo intenzivnu razmenu sa Medicinskim fakultetom u Banjaluci, mi njima dosta pomažemo. Naše kolege, profesori, pomažu i u nastavi i u istraživačkom radu kada treba. Nedavno smo imali sastanke, posle Kongresa ja sam još jednom bio u Banjaluci. Pomažemo i u oblasti projekata i istraživačkog rada, naše kolege u Republici Srpskoj mogu računati na tu podršku, koja je sve vreme bila i postojala. Mi smo to, kao što sam rekao, definisali kao jedan od naših prioriteta u naučnoj saradnji i tako će ostati. 47


Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

niverzitetska dečja klinika u Tiršovoj je po mnogo čemu jedinstvena zdravstvena ustanova, ne samo u Srbiji, već i na prostoru jugoistočne Evrope. Ekskluzivni razgovor, za čitaoce časopisa “Medici.com”, sa generalnim direktorom Dečje klinike prof. dr Zoranom Radojičićem vodi Radenko-Rade Karalić, upravo u vreme kada je u ovoj renomiranoj ustanovi prvi put u svetu uspešno izvedena transplatacija materice izmedju jednojajčanih bliznakinja. Razgovor počinjemo pitanjem o nastanku i istorijatu Dečje klinike. Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj, osnovana u prošlom veku - davne 1924. godine, jedna je od najznačajnijih medicinskih institucija u Srbiji i regionu. Više od 90 godina, obučeno medicinsko osoblje svakodnevno pruža usluge na najvišem nivou u svim oblastima dečje medicine, urgentne pedijatrije i hirurgije, danonoćno brinući o najteže bolesnoj deci. Kako je sve počelo? Univerzitetska dečja klinika u Beogradu je osnovana 1924. godine, a otpočela je sa svojim radom u januaru 1925. godine. Njen prvi upravnik i rukovodilac nastave pedijatrije bio je profesor dr Franc Gröer, jedan od istaknutih saradnika bečke pedijatrijske škole koju je vodio profesor dr Pirquet. Odlaskom prof. dr Gröer-a 1926. godine, na čelo Dečje klinike i Katedre za pedijatriju na Medicinskom fakultetu u Beogradu dolazi profesor dr Matija Ambrožić, takođe đak bečke pedijatrijske škole. Došavši kao prvi čovek buduće institucije znanja i najznačajnije dečje bolnice u regionu, profesor dr Matija Ambrožić praktično je preuzeo istorijsku odgovornost za razvoj pedijatrije kod nas. Njegova ideja bila je da se objedine kurativna, preventivna i socijalna pedijatrija. Posledica realizacije ove, za to doba posve originalne, ideje bilo je obezbeđivanje svestranog fizičkog, psihičkog i socijalnog razvoja dece u Srbiji. Klinika je 1936. dobila zgradu u Tiršovoj 10. Iako je naziv ustanove Univerzitetska dečja klinika, ona je široko poznata po ulici u kojoj se nalazi, pa je često zovemo Tiršova klinika. Kada je izgrađena zgrada u kojoj je danas klinika, to je bilo moderno zdanje kapaciteta od 100 kreveta, a danas se u maltene istoj zgradi sva48

Predstavljamo:

Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj Pripremio: Radenko-Rade Karalić

dana, dok se hirurzima obrati i 250 onih kojima je pomoć potrebna. Neretko se na hirurškim stolovima na Klinici nađu i novorođenčad, teška manje od kilograma. U četiri jedinice intenzivne nege u svakom momentu se bore se za živote desetoro najteže bolesne dece.

Prof. dr Zoran Radojičić je generalni direktor i hirurg na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj ulici u Beogradu, profesor je Medicinskog fakulteta na Katedri hirurgije - dečja hirurgija i dečja urologija. Završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1989. godine i diplomirao sa prosečnom ocenom 9,14. Magistrirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1998. godine tezom: “Određivanje vaskularizacije hipospadiformnog prepucijuma i njen praktični značaj“. Doktorirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2006. godine tezom: “Značaj skora disfunkcije donjeg urotrakta u terapiji i prognozi vezikoureteralnog refluksa“. Usavršavao se u zemlji i inostranstvu. Rođen je 24.10.1963. godine u Lazarevcu. Roditelji Ivan i Ilinka su bili posvećeni porodici. Otac strog, ali veoma topao, majka je kod njega razvijala motiv za postignućem i uspehom. Oženjen je Tijanom, za koju ističe da je snažna ličnost i da kvalitet njihovom odnosu daje uzajamna motivacija za uspeh i podrška u postavljenim ciljevima. Sa sinovima Ivanom i Ognjenom danas ima drugarski odnos. Stasali su u sjajne mlade ljude, jake ličnosti sa stavom i na to je posebno ponosan. Porodica mu daje bazu i podršku za profesionalne uspehe. Osoba koja je najviše uticala na njegov razvoj, pored roditelja, je ujak, Mihailo Kraković, lekar sa specijalizacijom iz opšte hirurgije i traumatologije, koji je kao hirurg radio u Frankfurtu u Bolnici „Krankenhaus Sachsenhausen“. Poput roditelja, ujak je uvek bio najjači model, kao čovek koji se otisnuo u svet i tamo uspeo. Veoma je važno za mladog čoveka, koji se tek razvija i traži svoj put, da ima ljude koji postavljaju standarde kojima teži, na koje se ugleda. To je kao kompas koji je potreban da mlad čovek ne bi zalutao. Trudi se da danas bude to za svoje sinove i studente sa kojima radi. Govori engleski jezik. Bavi se plivanjem, trčanjem i interesuje ga psihologija. Uživa u šetnji prirodom u selu, šumi, na moru i planini. Veruje da je za profesionalni uspeh važno da čovek pravi ravnotežu svakodnevnog stresa i obaveza sa jedne strane, uživanja i odmora sa druge.

kodnevno hospitalizuje i do tri stotine dece, dok godišnje 15000 mališana i njihovih pratilaca provedu oko 100 000 noći u Tiršovoj. Kako izgleda Tiršova u brojkama? Na Klinici u Tiršovoj se tokom godine obavi 150 000 specijalističkih pregleda mališana i 7000 operacija, od kojih je 200 kardiohirurških. Nekada, pedijatri pregledaju i do dve stotine dece tokom

Kakvo je stanje danas? Tiršova može da zatreba svakoj porodici. Zato je važno da na Klinici sve bude spremno – kadar, oprema i prostor. Ipak, uslovi u kojima se leče mališani daleko su od idealnih. Zgrada je bila ozbiljnije renovirana početkom 60-tih godina prošlog veka. Od tada se redovno, ali nedovoljno ulaže u Kliniku i suštinski se problem ne rešava. Oprema koju Klinika poseduje stara je preko 20 godina, za neku čak ne postoje više ni rezervni delovi. Da bi mališani i njihovi roditelji bili sigurni da je Tiršova spremna za sve izazove, nije dovoljno samo održavati zatečeno stanje. Univerzitetska dečja klinika je i nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beogradu. U ovom trenutku, 120 mladih lekara stiče specijalizacije iz pedijatrije i dečje hirurgije, radeći rame uz rame sa vrhunskim specijalistima u svim oblastima dečje medicine. Šta su vaša stremljenja? Misija Univerzitetske dečje klinike je da očuvamo i poboljšamo zdravlje, kao i fizički i sociopsihološki balans dece u Srbiji, obezbeđujući specijalizovano lečenje i negu na najvišem nivou i sarađujući sa brojnim partnerima. Univerzitetska dečja klinika je mesto na kome se susreću i razvijaju specijalizovano lečenje i nega na najvišem nivou, edukacija i istraživanja za dobrobit dece u Srbiji. Da bi ispunila svoju misiju zalaže se za skup vrednosti koje obeležavaju identitet ustanove. Naime, posvećeni smo deci i porodicama, poštujemo pojedinca, razvijamo timski rad i postičemo lični razvoj svakog zaposlenog i stremimo vrhunskim rezultatima.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

za upravljanje javnim finansijama opredelili su sredstva za obnovu zastarele opreme. Takođe, cilj je da se i zgrada u kojoj smo sada dovede u mnogo bolje stanje, u nju nije ulagano sistemski već samo sporadično, i mora da se poveća nivo bezbednosti. Obnova fasade i instalacija je prioritet.

Prva u svetu transplantacija materice između jednojajčanih bliznakinja Transplantacija materice između jednojajčanih bliznakinja prva u svetu izvedena je 26.3.2017. na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj. Operaciju, koja je trajala 16 sati, obavio je međunarodni tim 25 vrhunskih hirurga iz Švedske, SAD, Izraela i Srbije. Operaciju su predvodili prof. dr Matis Branštrum iz Sahlorenska, Univerzitetske bolnice u Geteborgu, i dr Stefan Tulijus, profesor sa Harvarda, šef transplantacione hirurgije. Tim su činila još tri stručnjaka iz Geteborga dr Pernila Dom Keler, dr Niklas Kvanstrum i dr Milan Milenković kao i drugi lekari iz SAD, Izraela i Srbije. Prof. Branštrum je istakao: ,,Ovo je važan dan za medicinu u Srbiji i medicinu u svetu. U Srbiji smo zato što imamo dugogodišnju saradnju, a vi ovde imate veoma dobre tehničke i medicinske uslove i odličan tim stručnjaka, a i pacijentkinje su iz Srbije. Ovo nije redak problem, u Srbiji se između 10 i 15 ženskih beba godišnje rodi bez materice. Mi smo do sada u Švedskoj uradili 10 transplantacija materice i sada imamo šest rođenih beba a dve bebe su na putu. To je veoma uspešan način lečenja“. Prof. dr Zoran Radojičić, direktor “Tiršove”, koji je uz prof. dr Miroslava Đorđevića i tim anestezilolga predvođen dr Koraćem, bio deo domaćeg tima tokom ove procedure, zahvalio se velikom timu stučnjaka sa Harvarda i iz Geteborga na ukazanom poverenju. Ovo je bila prilika da mladi lekari u Tiršovoj uče od najvećih svetskih stručnjaka: ,,Ono što je specifično za ovaj slučaj u Beogradu, u odnosu na nekoliko zahvata u svetu, je činjenica da imamo jednojajčane bliznakinje, jedna je rođena bez materice, druga ima matericu i troje dece. Zbog toga pacijentkinji koja je dobila matericu uopšte nisu potrebni lekovi protiv odbacivanja organa nepoznatog davaoca, koji se inače daju prilikom transplantacije kada tkiva nisu podudarna, jer ovo su bliznakinje i sastav organa i tkiva dve sestre je potpuno isti. A kada se ne piju ti lekovi, veće su šanse i da pacijentkinja iznese trudnoću u budućnosti”, dodao je prof. Radojičić. Prof. dr Miroslav Đorđević je podcrtao dugogodišnju saradnju sa timom iz Geteborga i Bostona koji je ovog puta sproveden kroz projekat Ministarstva za nauku i Istraživačkog fonda iz Švedske. Prof. Đorđević je kazao: ,,Ovo je bila veoma izazovna intervencija za koju smo se pripremali prethodnih šest meseci, ovo je kruna našeg naučnog rada i bavljenja urogenitalnom rekonstruktivnom hirurgijom. Očekujem nastavak saradnje, jer našoj medicini u ovoj oblasti jeste mesto u samom vrhu svetske hirurgije. Cilj nam je da ovakve intervencije postanu deo svakodnevne kliničke prakse”. U Timu iz Geteborga bio je i hirurg našeg porekla dr Milan Milenković, Sahlorenske Univerzitetske bolnice, koji je dodao: ,,Mi smo u Geteborgu radili devet tarnasplantacija, a sedam je uspelo. Ovo je prva ovog tipa sa jednojajčanih bliznakinja. Prednost je što su bliznakinje te nismo morali da koristimo lekove protiv imunosupresije. Veštačkom oplodnjom pre transplantacije dobili smo 13 embriona, a vraćamo embrione posle šest meseci kada očekujemo još lepih vesti. Moramo da sačekamo da pacijentkinja rodi dete da bismo mogli da kažemo da je operacija bila uspešna.” Mnogo se priča o ulaganjima u dečju medicinu. Šta je realno uskoro očekivati? Posle mnogo godina, kada su se svi načelno slagali da je vreme da se

Koji su prioritetni planovi? Misija tima Tiršove je da postojeću kliniku učini što funkcionalnijom i prijatnijom za boravak i lečenje, a vizionarski se borimo da 100 godina postojanja ove pedijatrijske ustanove proslave izgradnjom dodatne ili nove zgrade, koja bi otvorila mogućnost da se razviju nove medicinske prakse zbog kojih decu danas šaljemo u inostranstvo na lečenje. Za projekat nove zgrade sredstva je odobrila Centralna evropska banka. Izuzetno je

važno što smo u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Vladom Srbije obezbedili tako snažnog partnera za ovaj važan cilj od najšireg društvenog značaja. U procesu smo dogovora i realizacije ovih aktivnosti sa krajnjim ciljem da deca dobiju uslove za lečenje poput onih koje imaju njihovi vršnjaci u svetu. Izuzetno mi je zadovoljstvo da smo na korak od realizacije naše vizije i da imamo podršku nadležnih koji su prepoznali važnost našeg cilja. Šta vam je ideja vodilja? Ono što nam je najvažnije je pacijent, dete u centru medicinske institucije. Naša vizija za razvoj dečje medicine ide u tom pravcu. Jer, kao što glasi naš moto: Deci smo potrebni. I mi, i vi.

ulaže u dečju medicinu u Srbiji, ali se konkretno to nije događalo u meri u kojoj je potrebno, sada imamo konkretne planove i ušli smo u realizaciju. Pored toga, Vlada Srbije i Kancelarija 49


Z D R AV S T V O - S R B I J A

G

radski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd je specijalizovana zdravstvena ustanova koja je referentna za zdravstvenu zaštitu stanovništva sa 65 i više godina u kojoj se obavlja zdravstvena zaštita starih lica i sprovode mere za očuvanje i unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti ove populacione grupe, odnosno koja obavlja i delatnost kućnog lečenja i nege, palijativnog zbrinjavanja i rehabilitacije starih lica. Zavod je nastavna baza na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu za poslediplomsku nastavu iz gerontologije i specijalizaciju iz opšte medicine,

kao i klinički staž iz opšte medicine, a takođe je i nastavna baza Više medicinske škole u Beogradu. Sa direktorom Zavoda dr sc.med. Daliborom Paspaljem mladim, energičnim ali iskusnim stručnjakom i rukovodiocem ekskluzivno za časopis “Medici.com” razgovor vodi Radenko - Rade Karalić. Da li nam možete reći nešto o nastanku i razvoju Vaše ustanove? U svom postojećem obliku, Zavod je nastao 1987. godine integracijom Zavoda za hronične bolesti i gerontologiju i Centra za negu starih. Danas sa ponosom nastavljamo tradicije ove dve ustanove i dodajemo im nove sadržaje. Zavod za hronična oboljenja i gerontologiju je ustanova koja je sprovela prva longitudinalna prospektivna epidemiološka istraživanja u Jugoslaviji u saradnji sa Nacionalnim institutom za zdravlje SAD, Betezda. Ovo su i danas najobimniji istraživački projekti te vrste ikada sprovedeni na teritoriji bivše Jugoslavije. Delatnost ove institucije moguće je sagledati kroz rezultate sprovedenih 50

Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd Pripremio: Radenko-Rade Karalić Foto: Momir-Moša Marušić

Dr Dalibor Paspalj rođen je 24.5.1970. god. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 2000. godine. Od 2001. godine zaposlen na Klinici za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ u Beogradu na mestu kliničkog lekara, a 2006. godine položio specijalistički ispit iz fizikalne medicine i rehabilitacije. U oktobru 2011. godine pohađao seminar iz oblasti „Strateško planiranje zdravstvenih organizacija“ pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad i socijalnu politiku, Ministarstva zdravlja RS i Svetske banke i dobio sertifikat iz ove oblasti. Godine 2013. stekao diplomu o završenoj užoj specijalizaciji iz gerontologije – specijalista gerontologije. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Parametri oksidacionog stresa u perifernoj krvi osoba sa akutnim ishemijskim moždanim udarom“ odbranio 2015. godine i time stekao naučni naziv doktor medicinskih nauka. Obavljao je dužnost glavnog konsultanta svoje klinike i bio član dijagnostičkog tima iz oblasti urodijagnostike. Od novembra 2011. do decembra 2012. godine bio je predsednik Upravnog odbora Doma zdravlja „Dr Đorđe Kovačević“ u Lazarevcu, a 2012. godine član Školskog odbora Specijalne škole „Petar Matić“ za decu obolelu od cerebralne paralize. Rešenjem Skupštine grada Beograda 15.decembra 2011.godine imenovan je za v.d. direktora Gradskog zavoda za gerontgologiju i palijativno zbrinjavanje, da bi decembra 2012.godine bio imenovan za direktora ove ustanove, a 2016. godine reizabran na na ovu funkciju za period od četiri godine. Odlukom Regionalne lekarske komore Beograda izabran za člana Suda časti prvog stepena 2013. godine. Član je Saveta sa pitanja starenja i starosti Vlade Republike Srbije. Član je Srpskog lekarskog društva, udruženja za neuronauke Srbije, te Udruženja gerijatara i gerontologa Srbije. Član je Predsedništva Sekcije fizikalne medicine i rehabilitacije i član Predsedništva Gerijatrijske sekcije SLD-a od 2015. godine. Za člana Zdravstvene komisije Olimpijskog komiteta Srbije je izabran 2012. godine. Predavač u nastavi za lekare na specijalizaciji opšte medicine u okviru predmeta gerontologija i gerijatrija. Od 2013. godine predavač na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu, Zemun. Odlukom nastavnog veća Visoke zdravstvene škole strukovnih studija u Beogradu, 2016. godine, izabran je za obavljanje poslova nastavnika u zvanju profesora strukovnih studija za oblast medicina, uža naučna oblast fizikalna medicina i rehabilitacija. Autor je ili koautor radova iz oblasti kliničke fiziologije, sportske medicine i neuronauke.

istraživanja, strateških dokumenata od značaja za prevenciju nastanka hroničnih bolesti i njihovih posledica u starosti, doprinosa unapređenju zdravstvene zaštite vulnerabilnih populacionih grupa, kao i brojnih saopštenja i radova publikovanih u najvećim svetskim medicinskim časopisima. Sagledavajući zdravstveno stanje stanovništva i uticaj faktora rizika na razvoj hroničnih oboljenja te njihov uticaj na proces starenja i starosti, stručni timovi ove ustanove su definisali brojne predloge mera i programa zdravstvene zaštite za vulnerabilne populacione grupe, stručna metodološka uputstva te predloge za rešavanje pojedinih segmenata zdravstvene zaštite. Između ostalog, ovo uključuje formiranje dnevnih bolnica, kućnih lečenja, preventivnih aktivnosti na sprečavanju nastanka hroničnih oboljenja i njihovih posledica, kao i razvijanje prateće medicinske do-

kumentacije. Svi ovi vidovi zdravstvene zaštite i danas su utkani u svakodnevnu medicinsku praksu. Nakon integracije sa Centrom za negu starih, bogata naučna i teorijska saznanja Zavoda za hronične bolesti i gerontologiju neposredno su stavljena u praksu kućnog zbrinjavanja osoba starije životne dobi. Šta nam možete reći o obliku organizacije i funkcionisanja Vaše ustanove? Od 2006. godine grad Beograd je dobio osnivačka prava nad našom ustanovom, nakon čega je Zavod postao zdravstvena ustanova na primarnom nivou zaštite. Gotovo u potpunosti smo finansirani iz sredstava RFZO, dakle iz budžeta. Na čelu ustanove nalazi se direktor, a u mom stručnom rukovodećem timu, pored dva pomoćnika (za medicinska i nemedicnska pitanja), nalaze se još i


Z D R AV S T V O - S R B I J A

načelnici službi, glavna sestra Zavoda i diplomirani pravnik. Upravni odbor, koji imenuje Gradska skupština, čini pet članova, od kojih je dvoje iz reda zaposlenih. Nadzorni odbor se imenuje na isti način i ima tri člana, od kojih se jedan bira iz reda zaposlenih u Zavodu. Na taj način osnivač ostvaruje svoje nadležnosti nad radom naše ustanove koji je u potpunosti usaglašen sa politikom Ministarstva zdravlja RS, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova. Kakva je Vaša saradnja sa drugim zdravstvenim ustanovama i institucijama? Naša ustanova je uvek ostvarivala izuzetnu saradnju sa svim zdravstvenim i nadležnim ustanovama. U tom smislu, Sekretarijat za zdravstvo (grad Beograd, Gradska uprava) je u više navrata bio sponzor velikog broja zdravstvenih projekata u kojima je učestvovala naša ustanova. Takođe, u prethodnom periodu smo od svog osnivača u više navrata dobijali značajnu pomoć u pogledu nabavke vozila, medicinskih aparata i održavaja infrastrukture. Sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije naša ustanova je uvek u potpunosti koordinirala svoju delatnost i bila značajan učesnik u radu mnogobrojnih komisija i radnih grupa, zaduženih za kreiranje zdravstvene politike u oblasti zaštite starih. Još 1997. godine naša ustanova je, rešenjem Ministarstva, postala referentna za vaninstitucionalnu zdravstvenu zaštitu starijih osoba životne dobi 65 i više godina. Sa domovima zdravlja na teritoriji Beograda ostvarujemo svakodnevnu komunikaciju u velikoj meri koordinišemo našu delatnost u segmentu koji se tiče kućnog lečenja i nekih vidova specijalističke dijagnostike za starije.

Blisku stručnu saradnju takođe ostvarujemo sa centrima za socijalni rad na teritoriji koju zbrinjavamo, kao i domovima za trajni boravak i smeštaj starijih lica (“gerontološki centri”). Najtešnju saradnju, međutim, tradicionalno ostvarujemo sa Kliničkim institutom za gerijatriju KBC Zvezdara, koji je najrelevantnija zdravstvena ustanova ove vrste u zemlji i deo je Medicinskog fakulteta, Katedre za internu medicinu. Sa Institutom smo najaktivniji u radu Gerijatrijske sekcije SLD-a (koju smo zajednički osnovali 1995. godine), tako da se i rukovodstva sekcije naizmenično smenjuju iz ove dve ustanove. U ovom trenutku, zaposleni iz našeg Zavoda su na funkciji predsednika i generalnog sekretara Gerijatrijske sekcije. Kako biste opisali delatnost Zavoda? Može se reći da smo u ovom trenutku jedina ustanova u zemlji koja se bavi sveobuhvatnom vaninstitucionalnom zdravstvenom zaštitom starijih kategorija stanovništva. To se naročito odnosi na obezbeđivanje kućnog lečenja i zdravstene nege za starije, uključujuci i terminalno obolele osobe (palijativno zbrinjavanje), uz širok spektar specijalističkih usluga, najvećim delom u zajednici, odnosno u domovima naših pacijenata. Preciznije rečeno, naša delatnost, dakle, uključuje sledeće: (1) Pored kućnog lečenja, palijativnog zbrinjavanja i zdravstvene nege, u kućnim uslovima (odnosno u zajednici kako se to danas češće kaže) pružamo i različite specijalisticke usluge i to u oblasti mentalnog zdravlja, interne medicine i fizikalne medicine i rehabilitacije. Nadalje, u kućnim uslovima takođe pružamo i usluge stomatologa (izrada i popravka totalnih i parcijalnih proteza, vađenje zuba, a za određene kategorije i pregled

Dr Goran Ševo - pomoćnik direktora, dr Dalibor Paspalj - direktor, dr Rajko Srdić predsednik Upravnog odbora i R. Karalić

i popravke zuba). Ovo je od posebnog značaja za nepokretne starije osobe sa multimorbiditetom, koje po prirodi svoje bolesti predstavljaju visokorizičnu grupu za ovakve pacijente čak i u ambulanti. Sve ove usluge se pružaju na teritoriji 10 gradskih opština užeg područja grada Beograda. Dnevno prosečno zbrinjavamao oko 1.600 pacijenata. Struktura i broj dnevno zbrinjavanih u kućnim uslovima prema kategorijama nege je sledeća: I kategorija (inkontinentni i nepokretni) – 68% II kategorija (nepokretni bez inkontinencije) – 10% III kategorija (polupokretni) – 22% (2) Nadalje, u prostorijama ustanove se obezbedjuje čitav niz specijalističkih, dijagnostičkih I ostalih procedura, uključujući ultrazvučnu dijagnostiku srca, krvnih sudova, štitne žlezde, kao i ultrazvuk praktično svih ostalih regija, zatim holter dijagnostika EKG i krvnog pritiska, usluge endokrinologa, zbrinjavanje hroničnog bola i drugo. (3) Pored toga, aktivno pratimo savremena naučna saznanja iz svih oblasti u okviru naše delatnosti i primenjujemo ih u svakodnevnoj praksi. Zavod je nastavna baza za izvođenje subspecijalizacije iz gerontologije MF-a, specijalizacije iz opšte medicine MF-a, kao i za lekarski staž u oblasti opše medicine studenata šeste godine MF-a te za studente Visoke škole strukovnih studija za medicinske sestre i tehničare. Zaposleni Zavoda veoma aktivno učestvuju u organizaciji i izvođenju mnogobrojnih stručnih i naučnih skupova, a rezultate svoga istraživačkog rada publikuju u mnogobrojnim stranim i domaćim časopisima. Kakva je unutrašnja organizacija Vaše ustanove? Zavod je organizovan u tri službe: -- Služba za kućno lečenje, negu i palijativno zbrinjavanje, -- Specijalističko-konsultativna služba i -- Zajednicke službe (ekonomski i pravno administrativni poslovi i tehničko održavanje). Ustanova u ovom trenutku ne poseduje stacionar, koji je, međutim, predviđen novim predlogom Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kako se postaje Vaš pacijent u Službi za kućno lečenje? Prijem na kućno lečenje ostvaruje se nakon posete tima zdravstvenih radnika, a u skladu sa ispunjavanjem uslo51


Z D R AV S T V O - S R B I J A

va predviđenih našim pravilnikom (videti na našem sajtu). Naši pacijenti su: 1) nepokretne osobe koje boluju od jedne ili mnogo češće više udruženih hroničnih bolesti i koje pokazuju narušenu funkcionalnu sposobnost za obavljanje aktivnosti dnevnog života (ADL, IADL) 2) starija lica sa uputom za nastavak lečenja u našoj ustanovi nakon bolničkih otpusta 3) osobe obolele od najtežih bolesti, često u terminalnim fazama, koje zahtevaju palijativno zbrinjavanje. Nakon prijema, sve tri kategorije bolesnika ostvaruju pravo na periodične lekarske posete ili na posete po pozivu u slučaju potrebe, kao i na zdravstvenu negu koju obezbeđuju medicinske sestre, a čije se trajanje i sadržaj određuje u skladu sa stanjem bolesnika. U ovkiru ove službe takođe funkcioniše mobilna stomatološka ekipa. Kako se postaje pacijent Specijalističko-konsultativne službe? Pacijent ove službe postaje se po dva osnova: (1) po internoj uputi ordinirajućeg lekara Zavoda za pacijente na kućnom lečenju, (2) po uputi izabranog lekara domova zdravlja za sve osobe životne dobi 65 i više godina sa teritorije grada Beograda. Jedan broj svojih usluga ova služba takođe obezbeđuje prevashodno u zajednici (odnosno u kući pacijenta) i to u oblasti: -- mentalnog zdravlja, -- interne medicine i -- fizikalne medicine i rehabilitacije. Ostale usluge pružaju se u ambulantama ustanove: -- ultrazvučna dijagnostika srca, krvnih sudova, štitne žlezde, kao i -- ultrazvuk praktično svih ostalih regija, zatim -- holter dijagnostika EKG i krvnog

52

pritiska, -- usluge endokrinologa, -- zbrinjavanje hroničnog bola i drugo. Koji su trenutni kadrovski potencijali Vaše ustanove? U ovom trenutku zapošljavamo 30 lekara i jednog stomatologa (od čega 29 specijalista), oko 178 medicinskih sestara, jednu stomatološku sestru, sedam negovateljica, 33 više medicinske sestre/tehničari i 33 fizioterapeuta, socijalne radnike i defektologe, uz samo 7,5% nemedicinskog osoblja zaposlenog u zajedničkim službama. Naši zaposleni pokazuju veliko interesovanje za dalje stručno usavršavanje. Kao ilustracija, u ustanovi trenutno radi šest doktora nauka, osam primarijusa, četiri subspecijaliste i 11 magistara nauka, a sve veći broj sestara se uključuje u obavljanje specijalističkih strukovnih studija u oblasti gerijatrije i zdravstvene nege starijih. Šta je za Vašu Ustanovu prioritet u narednom periodu? Naša vizija razvoja, pa samim tim i prioritet u narednom periodu, zasniva se pre svega na daljem unapređenju svih aspekata postojeće delatnosti ustanove: kućnog lečenja, nege i palijativnog zbrinjavanja, specijalističko-konsusltativne delatnosti, kao i rada na unapređenju zdravstvene zaštite starijih, posebno u vaninstitucionalnom segmentu zaštite. Sve ovo nameće potrebu permanentnog praćenja domaćih i inostranih iskustava te stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih, radu na diseminaciji ovih saznanja putem različitih vidova obrazovne aktivnosti, kao i izvođenju naučnoistraživačkog rada u oblasti gerijatrije i gerontologije. Drugim rečima, naša vizija je da Zavod postepeno preraste u institut za gerontologiju, naravno, kada se i ukoliko se za to stvore svi zakonom predviđeni uslovi.

N

a Kubi postoji multidisciplinarni naučnoistraživački centar BIOCUBAFARMA, koji se bavi prirodnim, biomedicinskim disciplinama i tehnologijama. U okviru centra BIOCUBAFARMA postoji poseban Naučni institut koji se bavi istraživanjem i primenom OZONA u tretmanu i lečenju raznih poremećaja i bolesti Planta de Oleozon Centro Nacional de Investigaciones Cientificas. U ovom institutu, osim proizvodnje aparata za proizvodnju ozona, napravljeno je nekoliko prepatata koji su već preko 10 godina u upotrebi u borbi protiv mikroba, bakterija, gljivica i parazita. Napravili su ozonirano suncokretovo jestivo ulje, koje ima dva osnovna oblika. OLEOZON Topiko, koji se upotrebljava za sve probleme na koži izazvane zbog gljivica i bakterija. Drugi preparat je Oleozon oral koji se pije i služi u borbi protiv parazita koji se mogu naći u digestivnom traktu. Takođe, napravili su i medicinski sapun na bazi ozoniranog suncokretovog ulja. Ozonizovano suncokretovo ulje za spoljnu upotrebu OLEOZON Topiko je preparat dobijen reakcijom ozona i suncokretovog ulja, u skladu sa procesom koji su razvili naučnici iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNIC) iz Havane. Aktivni farmaceutski sastojci koji su identifikovani i izmereni u ovom preparatu su mešavina sastojaka koji su peroksidne prirode, kao što su hidroperoksidi i ozonidi lipidne prirode. Što se tiče ozona, prvi u svetu je nemački hemičar Christian Friedrich Schönbein 1840. godine na Univerzitetu u Bazelu (Švajcarska) slučajno otkrio gas neobičnog mirisa i nazvao ga ozon – reč grčkog korena koja označava miris ili sveži vazduh. U Evropi i Americi su nastavili sa istraživanjem delovanaja ozona u medicini i higijeni. Naučnici su došli do senzaconalnih otkrića o pozitivnom uticaju ozona i nazvali su je ozonoterapija. Ova terapija ozonom aktivira imunitet kod infektivnih bolesti i povećava opskrbljenost ćelija kiseonikom, povećava protok krvi u tkivima, deluje na otpuštanje faktora rasta u ćelijama, stimuliše regeneraciju oštećenog tkiva, eliminiše bol, delujući na receptore bola. Samo jedan molekul ozona odgovara 3.000-10.000 molekula hlora i samim time ubija patogene bakterije 3.500 puta brže. Klinička istraživanja su pokazala da ozonu treba samo 10 sekundi da uništi 99% bakterija, virusa i gljivica u tkivima.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Naš Nikola Tesla je prva osoba u svetu koja je napravila ozonirano ulje 1904. godine i pod imenom GLYCOZONE. Ozon je dobro istražen kroz kliničke studije na Kubi. Opšti zaključak je da ozon deluje imunostimulirajuće, antimikrobno, antigljivično, analgetski i regeneracijski. Putem aktivacije metabolizma ugljenih hidrata, proteina i lipida povećava broj ribozoma i metabolita u ćelijama i na taj način ozon dovodi do regeneracije tkiva. Dejstvo ozona je izuzetno efikasno kod bakterija rezistentnih na antibiotike. Visoka koncentracija ozona ubija bakterije vrlo brzo, što ozon čini vrlo efikasnim baktericidnim sredstvom za sve vrste patogenih bakterija, gljivica, virusa i parazita. Ozon deluje i na ćelijski imunitet i sintezu imunoglobulina te aktivira funkciju mikrofaga i povećava osetljivost mikroorganizama na fagositozu. Kao odgovor na terapiju ozonom naš imunosistem stvara citokline, prenosnike informacija, koji kaskadno aktiviraju sve ostale imunosne reakcije i tako dovode do ojačavanja imunološkog odgovora. Uljani rastvor OLEOZON Topiko pokazuje izrazito germicidno dejstvo, zbog čega se koristi kod infekcija prouzrokovanih gljivicama, bakterijama i virusima. Ovaj proizvod deluje i stimulativno na regeneraciju tkiva i njegova upotreba ne izaziva neželjene efekte, što je dokazano detaljno sprovedenim prekliničkim ispitivanjima. Uspešno je prošao sva preklinička toksikološka ispitivanja i sve zahteve opštih toksikoloških studija (akutna i subakutna toksičnost), lokalne tokiskologije (iritacije kože, oftalmološ-

Priroda u službi zdravog života na Kubi Pripremio: Radenko-Rade Karalić

ke iritacije, fototoksičnost i osetljivost) i posebne toksikologije (testovi teratogenosti i mutagenosti). Ukupni rezultati, dobijeni ovim ispitivanjima, garantuju bezbednost preparata. Sa farmakološke tačke gledišta, na Kubi su obavljena ispitivanja in vitro, kao i in vivo, koja garantuju antifungalno i antibakterijsko dejstvo uljanog rastvora OLEOZON Topika. Antifungalno dejstvo OLEOZON Topika potvrđeno je in vitro, na raznim vrstama gjivica iz reda dermatofita od kliničkog značaja, kao i kinetika letalnosti. Zaključeno je da je OLEOZON Topiko efikasan do 18 meseci protiv tri proučavane dermatofite Microsporum canis, Trichophyton rubrum i Trichophyton mentagrophytes. Ove dermatofite su jedne od najčešće izolovanih mikroorganizama kod pacijenata sa dermatofitozom. Takođe je proučavano antibakterijsko dejstvo OLOEZON Topika in vitro na različite bakterije od kliničkog interesa. Zaključeno je da je OLEOZON Topiko pokazao antimikrobno dejstvo, čak i na sojevima koji su klinički izolovani na infekcijama kože, a koji su otporni na beta laktamske antibiotike, vankomicin i gentamicin. Osim toga, dokazano

je da OLEOZON Topiko veoma uspešno eliminuše mikrobakterije. U ovim eksperimentalnim modelima dokazano je da uljani rastvor OLEOZON Topiko ima znatno anti-inflamatorno dejstvo, što je još jedno važno biološko dejstvo koje se dodaje već opisanim dejstvima kao što je antimikrobno. Obavljena su mnogobrojna klinička ispitivanja kako bi se ocenilo antifungalno dejstvo OLEOZON Topika kod nekih epidermatofitoza. S druge strane, na Kubi je obavljeno kontrolisano kliničko ispitivanje kako bi se procenila efikasnost i bezbednost primene uljanog rastvora OLEOZON Topika na impetigo. Ova bolest je bakterijska infekcija koju karakteriše zapaljenje i infekcije površinskih slojeva kože. To je treća najčešća kožna bolest kod dece, posle dermatitisa/ekcema i virusnih bradavica. OLEOZON Topiko na Kubi se upotrebljava kod dijabetičnog stopala, rana od ležanja, atletskog stopala, raznih gljivičnih infekcija (kandida, hemoroidi, čirevi na koži, afte, herpes, impetigo, akne i sl).

53


Z D R AV S T V O - S R B I J A

F

akultet za Specijalnu edukaciju i rehabilitaciju ove godine obeležava 42 godine postojanja. Osnovan je 1975. godine i za to vreme je diplomiralo 9.500 studenata. Fakultet organizuje osnovne, master i doktorske studije. Studijski programi su Defektologija, Logopedija te Specijalna edukacija i rehabilitacija osoba sa teškoćama u mentalnom razvoju. Dekan Fakulteta je prof. dr Snežana Nikolić. “Ove godine Fakultet organizuje Naučni skup u Beogradu”, sa posebnim zadovoljstvom informiše nas prof. Nikolić. - Evropska asocijacija za ranu intervenciju, u konkurenciji više zemalja, poverila nam je organizaciju Međunarodne konferencije sa temom „Intervencije u ranom detinjstvu - u susret ispunjavanju ciljeva, održivog razvoja novog milenijuma“. Očekujemo oko 250 učesnika iz svih evropskih zemalja i isto toliko iz naše zemlje i okruženja. Taj skup će biti prilika da unapredimo sistem Rane intervencije u Srbiji. Stav naših stručnjaka je da Rana intervencija u Srbiji još nije dovoljno zastupljena, u smislu pravovremenosti, da su interventni postupci često zastareli, fokusirani samo na dete i razvojnu smetnju, uz nedovoljno uvažavanje celokupnog konteksta dečjeg razvoja. Verujemo da Srbija ima dovoljno kapaciteta da unapredi sistem Rane intervencije, a od ovog skupa očekujemo da utiče i doprinese boljem i racionalnijem povezivanju sistema zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite. To je značajan naučni skup, da li su naši stručnjaci spremni? Mi se spremamo za taj skup, imamo dovoljno stručnjaka koji su uključeni u sistem Rane intervencije. Od stranih predavača očekujemo da će, kroz plenarni deo i radionice, omogućiti da čujemo najnovija dostignuća u sistemu Rane intervencije. Fakultet je nedavno potpisao Protokol sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Srbije. Ove godine održani su Dani defektologa u Novom Sadu. Imala sam zadovoljstvo da potpišem Protokol o saradnji Fakulteta sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Ministar Aleksandar Vulin je otvorio Dane defektologa, a prisustvovao je i potpisivanju Protokola . Predmet Protokola je unapređenje prakse u sistemu socijalne zaštite, obrazovnog, istraživačkog i stručnog rada u nastojanju da proširimo naše međusobne kontakte i ostvarimo neposredniju saradnju. Ciljevi saradnje između Fakulteta i Ministarstva su unapređenje obrazovnog, 54

Intervju: Prof. dr Snežana Nikolić

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju - Beograd Pripremili: Dario Mirović i Marko Radoš

je preko 9.500 studenata na osnovnim akademskim studijama, a naročito smo ponosni na naših skoro dve stotine doktora defektoloških nauka, odnosno doktora specijalne edukacije i rehabillitacije. Fakultet 2005. godine menja ime i postaje Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u nastojanju da postanemo što prepoznatljiviji u okruženju i evropskim zemljama. Moram da naglasim, da je interesovanje srednjoškolaca za naš fakultet veoma veliko i da privlačimo značajan broj mladih ljudi koji žele da se u profesionalnom životu bave ovim poslom. istraživačkog i stručnog rada, zajedničko angažovanje na razvoju servisa, odnosno usluga koje se pružaju u okviru sistema socijalne zaštite i jačanje profesionalnih kapaciteta zaposlenih u socijalnoj zaštiti. Ministar Vulin je tom prilikom naglasio da su defektolozi – stručnjaci, koji apsolutno moraju biti angažovani u okviru sistema socijalne zaštite. Prilikom potpisivanja Protokola naglasila sam da želim da postignuto u dosadašnjim naporima Fakulteta i Ministarstva još više izgradimo i ostvarimo bolje rezultate. Takođe, istakla sam potrebu da unapredimo postojeću saradnju, da obezbedimo puteve daljeg razvoja, a sve na dobrobit naših krajnjih korisnika, a to su deca i mladi sa smetnjama u razvoju i odrasle osobe sa invaliditetom. Prof. Nikolić, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju obeležava 42 godine postojanja. Fakultet je 1975. godine prerastao iz Više defektološke škole u visokoškolsku instituciju u sastavu Univerziteta u Beogradu. Ušli smo u petu deceniju naučne, društvene i humanističke misije, obrazujući stručnjake za rad sa decom, mladim i odraslim osobama sa senzornim, intelektualnim, govorno-jezičkim i motoričkim poremećajima i poremećajima ponašanja. Od osnivanja Fakulteta, diplomiralo

U Beogradu postoje specijalne škole i internati. Postoji veći broj specijalnih škola i u Beogradu i Srbiji. Naročito je kvalitetna mreža specijalnih škola i odeljenja u Vojvodini. U Beogradu su Škola za decu oštećenog vida sa internatom, Škola za decu oštećenog sluha sa internatom i veći broj škola za decu sa smetnjama u intelektulanom funkcionisanju. To su sve naše nastavne baze, gde naši studenti redovno odlaze na vežbe i stručnu praksu. Kako je opremljen Fakultet? Od osnivanja Fakulteta postoji kontinuirani nedostatak prostora i problemi sa zgradom. Pokušavamo da se opremimo i nabavimo najsavremeniju tehniku kako bi obrazovni rad, koji je osnovna delatnost Fakulteta, bio kvalitetan. Poslednjih nekoliko godina nismo uspeli da obnovimo našu tehniku, a naši pokušaji prema nadležnima su ostajali bez rezultata. Jedan deo tehnike smo namenili i određenom broju studenata sa smetnjama u razvoju koji kod nas studiraju i Fakultet je obezbedio asistivnu opremu za tu grupu studenata. To su čitač s ekrana za slepe, sintetizator govora, Brajeva pisaća mašina, indukcioni sistem za amplifikaciju govora slušno oštećenih učenika (indukciona petlja), program za pretvaranje štampanog teksta u tekst-datoteku. Sada planiramo da po


Z D R AV S T V O - S R B I J A

oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije.

našem stepeništu napravimo orijentire za kretanje za slabovidu grupu studenata, a nadamo se da će nam nadležni pomoći da dobijemo lift u zgradi, koji bi olakšao kretanje invalidnim studentima.

vežbe i praktični rad sa korisnicima, ali laboratorija otvara i mogućnost da se vrše istraživanja, ekspertize i druge usluge za treća lica. Ideja o otvaranju i centara i laboratorija je da posluže razvoju nastave, naučnoistraživačkog rada, ali i komerciPre godinu dana osnovani su fa- jalizaciji rada Fakulteta. kultetski centri? Pored Izdavačkog centra, čiju smo Kako se odvija naučnoistraživački aktivnost osnažili tokom prošle godine, rad na Fakultetu? na Fakultetu su počeli da funkcionišu i Nastavnici ovog fakulteta su rukovonovootvoreni centri. Oni koji su otvoreni dioci pet od 14 domaćih projekata koje je prošle godine su Centar za naučnoistra- podržalo od Ministarstvo za nauku. Prošživačku delatnost, Centar za savetodav- le godine je Fakultet realizovao sopstveni ni rad i Centar za kontinuiranu edukaciju. projekat FASPEROVE POKRETNE SLIKE. Izdavačka delatnost je ponovo pokrenu- Tokom 12 nedelja, projekciju jednog filma ta tako da smo objavili 12 naslova me- pratila je diskusija koju je vodio gostujući đu kojima su udžbenici, monografije i moderator. Projekcijama je prisustvovao dva zbornika sa međunarodnog i jednog veliki broj studenata ovog i srodnih fakulnacionalnog naučnog skupa. Centar za teta. Realizovali smo i Projekat SOCIJANA kontinuiranu edukaciju, kao organizacio- INKLUZIJA DECE SA RAZVOJNIM SMETna jedinica Fakulteta, je bio naročito ak- NJAMA I PROBLEMIMA U PONAŠANJU, a tivan prošle godine i tu je zbog značaja u decembru smo organizovali i nacionalni permanentnog ostručavanja iz različitih naučni skup na tu temu. Naši nastavnici oblasti jedan veći broj - nedefektologa - su učestvovali u jednom TEMPUS proobučen za rad sa decom sa smetnjama jektu, sada se uključujemo u ERAZMUS u razvoju. To je grupa nastavnika koja ra- projekat. Tako smo ostvarili saradnju sa di u školama, ali je bila neophodna do- Univerzitetom Burgos u Španiji i Univerdatna edukacija iz defektoloških oblasti. zitetom u Solunu. Posredstvom Centra za savetodavni rad, Kakva je saradnja sa Medicinskim, Fakultet je počeo da ostvaruje i savetodavno-konsultantsku delatnost. Ovaj cen- Stomatološkim i drugim srodnim fatar pruža savetodavno-konsultantske us- kultetima? luge porodicama dece ometene u razvoju, Naši nastavnici – istraživači učestvuju osobama sa smetnjama i poremećajima u u projektima u kojima su rukovodioci sa razvoju, obrazovno-vaspitnim ustanovama drugih fakulteta, a tu su Medicinski fakultet, te ustanovama socijalnog rada i drugima. Stomatološki fakultet, Fakultet bezbednosti, Fakultet sporta i fizičke kulture i drugi. Prof . Nikolić, Vi ste dali poseban doprinos aktiviranju tih centara i osniKakva je saradnja sa fakultetima vanju laboratorija. u Republici Srpskoj? Pored obrazovnih, Fakultet se bavi i Fakultet ima izvanrednu saradnju sa drugim delatnostima, otuda ideja za ak- Medicinskim fakultetom u Foči - Univertiviranje ovih centara. U okviru Centra za ziteta Istočno Sarajevo. Naši nastavnici, savetodavni rad, otvorena je i Laboratorija otkad je na Medicinskom fakultetu u Foči za funkcionalnu procenu vida. Moram da otvorena Katedra za specijalnu edukaciju istaknem profesora Dragomira Stamenko- i rehabilitaciju, odlaze redovno u Foču i vića, koji je ovu laboratoriju opremio naj- obavljaju nastavne aktivnosti. Želja mi je savremenijim instrumentima. Tu će stu- da na Medicinskom fakultetu u Foči i dadenti imati mogućnost da direktno izvode lje unapređujemo sistem obrazovanja iz

Na Fakultetu rade stručnjaci poznati u svetu. Na Fakultetu radi 38 redovnih profesora. Fakultet ima izvanredne stručnjake, naši nastavnici su objavili veliki broj knjiga, monografija i radova u međunarodnim časopisima, a moram da izdvojim dva profesora: Dr Slavica Golubović je redovni član Ruske akademije prirodnih nauka, a dr Vesna Nikolić-Ristanović je aktivni član Evropske akademije nauka i umetnosti. Koji smerovi postoje na Fakultetu? U toku je raspisivanje konkursa za upis studenata u narednu školsku godinu. Fakultet organizuje osnovne akademske studije na tri studijska programa. Studijski program DEFEKTOLOGIJA, koji ima pet modula - motoričke smetnje i poremećaji nekadašnja somatopedija, smetnje i poremećaji vida - tiflologija, smetnje i poremećaji sluha – surdologija, modul prevencije i tretman poremećaja ponašanja i senzomotoričke smetnje i poremećaji. Drugi studijski program je LOGOPEDIJA, a treći SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA OSOBA SA TEŠKOĆAMA U MENTALNOM RAZVOJU - nekadašnja oligofrenologija. Kada su u pitanju master akademske studije onda tu organizujemo identične studijske programe kao i na osnovnim studijama, a na doktorskim studijama Fakultet organizuje tri studijska programa. Profesorko Nikolić, koje su Vaše posebne ambicije vezane za Fakultet? Ono do čega mi je stalo u ovom mandatu je da se pozicija defektologa kao stručnjaka još bolje pozicionira u sistemu socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva. Protokol sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je prilika za to, uzevši u obzir da smo već u procesu ugovaranja nekih dodatnih seminara i edukacija za stručnjake zaposlene u sistemu socijalne zaštite. Saradnjom s Ministarstvom za rad i Ministarstvom prosvete pruža se mogućnost da se defektolog bolje pozicionira u sistemu obrazovanja. Dokazana je neophodnost defektologa u školama za podršku učenicima sa smetnjama u razvoju i teškoćama u učenju. Svake nedelje nam stižu molbe iz redovnih škola da im pošaljemo studente - volontere, koji bi bili podrška i nastavnicima i učenicima. Mislim da će međunarodni skup na temu RANE INTERVENCIJE doprineti i pozicioniranju naših stručnjaka u sistemu zdravstva. Naravno, ostaje mi i želja da sve investicione probleme u zgradi Fakulteta u dogledno vreme rešimo. 55


Z D R AV S T V O - S R B I J A

D

r Igor Georgijev, spec. plastične i estetske hirurgije, ekskluzivno predstavlja kombinovanu operaciju kojom se radi zatezanje trbušnog zida, sa ili bez odstranjivanja viška kože, i povećanje grudi implantatima kroz već napravljeni rez u bikini zoni. Ovo su dve najčešće operacije koje su neophodne ženama posle porođaja kako bi popravile izgled tela, a sada ih mogu uraditi u jednom aktu i bez dodatnog reza ili ožiljka na grudima. Druga ekskluzivna metoda je povećanje grudi vlastitom mašću kroz minijaturne otvore koji se prave u predelu pupka, čime se takođe izbegavaju ožiljci koji su neminovni kada se kanilom ulazi u regiju grudi. Kao stalni član tima Bolnice za estetsku hirurgiju „Surgical hospital“ u Kuvajtu, imao sam priliku da sarađujem sa kolegom iz Saudijske Arabije koji je ekspert za operaciju kojom u istom činu uradi zatezanje kože na stomaku i povećanje grudi kroz rez koji se napravi za abdominoplastiku. Nakon izvesnog vremena, odlučio sam da tu operaciju počnem da radim i u Srbiji u Atlas opštoj bolnici, što se pokazalo kao veoma opravdano. Reč je o kombinaciji povećanja grudi i dermolipektomije – zatezanja kože stomaka sa odstranjivanjem viška kože, što je najčešće potrebno posle porođaja ili velikog gubitka kilograma ili samo rekonstrukcije prednjeg trbušnog zida kod žena koje imaju razmaknut uzdužni trbušni mišić (dijastaza rektusa). Sa ili bez odstranjivanja viška kože Za ovakvu proceduru potrebno je da se proširi ugao reparacije - od rebarnog luka koji se radi za dermolipektomiju do mamarne brazde. Ona se otvori, posebnim dugačkim instrumentom napravi se džep i postavi implantat. Nakon toga se ponovo rekonstruiše inframamarni ligament, zatvara se i dojke dolaze u svoju prirodnu poziciju, a da nigde nema reza. Nakon toga se zatvara i rez na stomaku i rezultat je ravan stomak i veće grudi u jednoj operaciji i kroz jedan rez, uz jedan ožiljak. Osim implantata, lepšu formu grudima daje i samo zatezanje kože stomaka. Za ženu je ovo velika prednost, jer dobija dve operacije u jednoj anesteziji i uz jedan ožiljak. Ovakav postupak sa dve operacije u jednoj može da se primeni i kada se na stomaku ne radi dermolipektomija (odstranjivanje viška kože) nego 56

ATLAS opšta bolnica u okviru Atlas ESTETIKE

MOMMY MAKEOVER - u jednom aktu Kombinovana operacija stomaka i grudi sa jednim ožiljkom pojedinačne operacije: grudi i stomaka. Osim toga, žena ne mora dva puta da ulazi u proceduru operacije, anestezije, da ima dva perioda oporavka i dva puta uzima godišnji odmor za operacije. Dermolipektomija je, inače, bolna procedura, ali uz dobru kontrolu bola, pacijentkinja se brzo oporavlja. Ko su kandidati za ovakve operacije? S obzirom na složenost operacija, one se rade isključivo kod pacijentkinja koje su potpuno zdrave i pripremljene za ovakav poduhvat. Starosna granica ove operacije ista je kao i za pojedi-

Dr Igor Georgijev – specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije

samo rekonstrukcija stomačnog zida, što često traže sportistkinje. Procedura je u ovom slučaju nešto zahtevnija i teža jer se ne dira koža stomaka, niti se pomera pupak. Rez se inače pravi oko 10 santimetara ispod pupka u suprapubičnoj regiji. Žena nakon toga nema baš nikakav ožiljak na grudima, iako su joj urađene dve operacije na različitim regijama tela. Ovo je naročito dobro rešenje za žene posle porođaja kojima je obično potrebna i korekcija grudi i korekcija stomaka (usluga koja se zove Mommy Makeover). Period oporavka Oporavak posle ovakve operacije je nešto duži nego obično, ali ne značajno. U svakom slučaju, kraći je nego kada bi se sabralo vreme oporavka od dve

Usluge estetske hirurgije koje možete obaviti u Atlas opštoj bolnici u okviru Atlas estetic: • ANTIAGING (3D mezo niti, ACP i PRP terapija, AQUAfiling fileri, botox, hemijski piling, mezoterapija, hijaluronski fileri) • ESTETIKA LICA (fejslifting, korekcija usana, korekcija nosa, korekcija kapaka, korekcija jagodica, korekcija ušiju, korekcija brade) • ESTETIKA KOŽE (korigovanje ožiljaka, mladeži, bradavice, keratoze, ksantelazme) • ESTETIKA GRUDI (podizanje grudi, uvećanje grudi, smanjenje grudi, rekonstrukcija grudi) • ESTETIKA TELA (liposukcija, transfer masti, abdominoplastika, uvećanje zadnjice, intimna hirurgija žene) • MOMMY MAKEOVER • ESTETIKA MUŠKARCI (intimna hirurgija, ginekomastija) • ESTETIKA ŠAKE (periferni nervi, hirurgija kostiju šake, hirurgija tetiva, tumori šake, Dupuytrenova kontraktura, mekotkivni defekti, degenerativna oboljenja, vaskularne povrede) • POJAČANO ZNOJENJE


Z D R AV S T V O - S R B I J A

POSTAVLJANJE IMPLANTATA KROZ REZ U PAZUHU U ATLAS opštoj bolnici, u okviru Atlas ESTETIKE, fokusirali smo se na to da postižemo najbolje moguće rezultate uz potpuno nevidljiv ili minimalan ožiljak kod svih operacija koje radimo. Jedan od načina je da se implantati za povećanje grudi, posebno kada su manje veličine, ubace kroz rez u predelu aksilarne regije (pazuha) kad god je to moguće. načne operacije - to su uglavnom žene to masno tkivo se zatim stabilizuje i onda ga dugim, modifikovanim kaniizmeđu 20 i 40 godina. lama, zajedno sa matičnim ćelijama iz Kakva su dosadašnja iskustva? periferne krvi, ubacujemo u tkivo grudi. U proseku smo ubacivali između Do sada smo uradili nekoliko ovakvih operacija, među pacijentkinjama 300 i 400 ccm masnog tkiva po dojci. je bila i jedna sportistkinja, ali i bivša Uz stabilizaciju matičnim ćelijama iz mis Srbije. S obzirom na to da je reč periferne krvi, za koju je zadužen naš o zahtevnim operacijama, hirurg mora kolega koji to izvrsno radi, apsorpcija da radi mnogo opreznije, kako bi gu- (gubitak) implantirane masti nije bila bitak krvi bio minimalan. Ni kod jedne veća od 20 odsto, što je izvanredan pacijentkinje kojima smo radili ove in- rezultat. Znači, samo smo kod jedne trervencije nismo imali potrebu za do- od četiri operisane pacijentkinje pridavanjem krvi, što znači da je sve te- begavali naknadnom dodavanju masnog tkiva. klo kako treba. Ova procedura omogućava da se Kada žene koje imaju potrebu za korekcijom izgleda stomaka, uz to, grudi koriguju ili povećaju, a da nigde žele da zategnu ili povećaju dojke, u okolini dojke nema ožiljka, što odgoto kod nas mogu da urade kroz isti vara svim ženama, posebno onima koje rez, kako ne bi imale dodatne ožilj- se bave poslom za koji je važno kako izgledaju (manekenke, modeli). ke na dojkama.

Povećanje grudi sopstvenim masnim tkivom kroz pupak Kada je indukovano povećanje grudi sopstvenim masnim tkivom, odnosno kada žena ima dovoljno masnog tkiva i građu grudi koja je pogodna za takvo uvećanje, proceduru uvećanja je moguće uraditi i pristupom kroz pupak da bi se izbegli ožiljci na grudima. Masno tkivo se uzima sa bokova, ili drugih delova tela gde ga ima dovoljno,

Iskustvo Marije B. sa kombinovanom operacijom Mommy Makeover

Operacija koja mi je vratila osmeh Marija je jedna od pacijentkinja dr Georgijeva koja je posle trudnoće i porođaja rešila da popravi izgled svog stomaka i grudi u jednoj operaciji. Sreli smo je i sa njom kratko porazgovarali prilikom njenog dolaska na kontrolni pregled nakon 10 dana.

„Pre izvesnog vremena uradila sam podizanje grudi uz istovremeno uklanjanje viška kože sa stomaka, jer mi se posle trudnoće na stomaku pojavila veća količina istegnute kože sa dodatkom masnih naslaga. Izuzetno sam zadovoljna kako je sve prošlo! Sa posla sam odsustvovala sedam dana, sada radim normalno, vozim auto i, kao svaka majka, prepuna sam obaveza koje me čekaju. Za Atlas opštu bolnicu sam se odlučila po preporuci prijateljice koja je radila estetske korekcije koje sam videla. Zakazala sam pregled i kroz razgovor sa dr Igorom Georgijevim veoma brzo sam shvatila da sam na pravom mestu i u pravim rukama. Za doktora sam čula da je najbolji za ovakve intervencije, što je svojim radom i rezultatom i dokazao. Imam jedno lepo iskustvo (uzimajući u obzir da je ovo složena operacija) i slobodno mogu da preporučim svim ženama da se za ovakve i druge estetske operacije obrate dr Georgijevu. O svom boravku u Atlas bolnici imam samo reči pohvala za sve zaposlene, puno hvala i doktorima i medicinskom osoblju i svima ostalima, bili su izuzetno ljubazni i brižni i to mi je mnogo značilo. Na svaki moj poziv, pritiskom na taster zvona, bili su tu. Postoperativni bolovi nisu bili jaki, a posle sedam dana su potpuno prestali. Sutradan, posle operacije, već sam mogla da stojim uz malo teže ustajanje iz kreveta, ali već treći dan sam hodala lagano stepenicama. Dva dana posle operacije sam otišla kući i pratila uputstva koje mi je doktor dao kako bi postoperativni period prošao kako treba. Redovno sam nosila brushalter-steznik za grudi, kao i steznik za stomak, redovno išla na previjanje. Još su prisutne neke male modrice na mestu gde je procedura obavljena ali, verujte mi, utisak koji sada imam kada pogledam svoj stomak i grudi je neopisiv. Verujem da ću biti još zadovoljnija kada vremenom nestane i ovaj mali otok, kada ožiljak potpuno sraste i povuku se sve ove male modrice. Posebno sam srećna što na mojim grudima nema nikakvog ožiljka, tako da niko ne bi mogao da pomisli da sam radila povećanje grudi. Njihova veličina, oblik i položaj su sada onakvi kako sam ih zamišljala. Savetovala bih svim ženama, posebno novim mamama, čije je telo posle porođaja izgubilo oblik i zategnustost da razmisle o estetskim procedurama koje im stoje na raspolaganju i vrate sebi osmeh na lice. Baš kao što sam i ja to uradila. Pripremio: Radenko-Rade Karalić

57


S

pina bifida predstavlja po učestalosti drugu fetalnu anomaliju, nakon anomalija srca. To je poremaćaj koji nastaje usled nepotpunog zatvaranja embrionalne neuralne cevi. Kod ovog poremećaja, u jednom ili više nivoa, pršljenovi nisu u potpunosti formirani. Ako je otvor dovoljno veliki, on dozvoljava da u njega prodru i nervni elementi, u najtežem slučajevima i kičmena moždina. Zatvaranje neuralne cevi se dešava u pred kraj prvog meseca intrauterinog života. Spina bifida se javlja sa prosečnom incidencom 1-2 slučaja na 1000 živorođene dece, ali neke populacije imaju znatno veći rizik. Kod roditelja dece sa spinom bifidom povećan je rizik da i drugo dete ima defekt neuralne cevi, a razlog je nepoznat. Povećan rizik za pojavu ove kongenitalne anomalije je prisutan kod primene pojedinih lekova antikonvulziva, antidijabetika, kod majki koje su imale infekciju praćenu povišenom telesnom temeperaturom, ali kod većine nije nađen nijedan od navedenih faktora. Na pojavu ove anomalije ima uticaj nedostatak folne kiseline, što je vrlo značajno u prevenciji. Naime, rizik od pojave se značajno smanjuje ukoliko trudnice, kao i žene koje planiraju trudnoću, uzimaju folate preventivno. U svetu se u razvijenim zemljama vrši fortifikacija brašna, to jest obogaćivanje brašna folatima, što rizik za pojavu ove anomalije smanjuje za čak 70%.

Spina bifida Deformacija može biti detektovana intrauterino, ultrazvučnom dijagnostikom, kao i laboratorijski kada se u serumu registruju povišene vrednosti alfa fetoproteina . U svetu se u nekoliko centara radi i fetalna hirurgija, kada se operativno zatvara anomalija. Neurološki simptomi su značajno ređi, po navodima operatora, ukoliko se anomalija operiše u periodu između 23. i 25. nedelje od začeća. Ova anomalija se može javiti u svakom segmentu kičme, a najčešća lokacija malformacije je lumbalni i sakralni segment. Klinički i terapijski najznačajniji oblik je meningomielocela, jer ona dovodi do ozbiljnih sekvela. Kod lakših oblika, takozvane zatvorene spine bifide, nije došlo do potpunog zatvaranja lukova pršljenova i nema kompromitacije kičmene moždine. Kod ovih pacijenata se u tom predelu može videti pojačana maljavost ili izmena boje kože, a relativno često se ovo vidi kao uzgredni nalaz kod odraslih pacijenata pri rendgenskom snimku kičme.U odraslom dobu ovi pacijenti se javljaju zbog bola u leđima. Kod novorođenčadi, gde postoji sumnja da je prisutna zatvorena

Dr Aleksandra Sekulić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“ Beograd

Z D R AV S T V O - S R B I J A

malformacija, potrebno je uraditi ultrazvuk u prva dva meseca od rođenja, a u cilju detekcije eventualne zahvaćenosti i nervih elemenata. Manifestna spina bifida je stanje koje dovodi do različitih neuroloških sekvela, a u zavisnosti od nervnih elemenata koji prominiraju kao i od nivoa na kom se anomalija javila. Kod ovih pacijenata prisutni su višestruki poremećaji te oni imaju slabost ili oduzetost muskulature, koja uslovljava probleme sa hodom, zatim probleme usled nedostatka voljne kontrole pražnjenja mokraćne bešike i creva, različite deformitete zglobova kao i oštećenje senzibiliteta. Nakon rođenja vrši se neurohirurško operativno zatvaranje formacije što za posledicu može imati i razvoj hidrocefalusa, što takođe zahteva operativno lečenje, a kasnije ovo može uzrok mentalne retardacije. Zbog problema sa motorikom ovi pacijenti se uključuju u fizikalni tretman po stabilizaciji opšteg stanja i završetka neurohirurškog lečenja, a plan terapije se pravi individualno, u zavisnosti od funkcionalnog statusa. Ovi pacijenti zahtevaju multidisciplinarni pristup, sprovođenje fizikalnog tretmana pod kontrolom fizijatra, praćenje i ortopeda zbog čestih razvojnih deformacija zglobova, a zatim urologa zbog neurogenog oštećenja mokraćne bešike. Vrlo često ovi pacijenti moraju da se prazne kateterizacijom, što takođe utiče na kvalitet života. Fizikalna terapija i habilitacija ovih pacijenata je dugotrajan proces, koji zavisi od funkcionalnog stanja i uzrasta deteta. Potrebno je kroz kineziterapijski tretman vršiti jačanje preostale mišićne snage, prevenirati nastanak deformacija i omogućiti pravovremenu vertikalizaciju pacijenta, a sve u cilju maksimalnog angažovanja svih kapaciteta.Vrlo često, u cilju vertikalizacije, potrebno je primeniti i različita ortotska pomagala. Lečenje je dugotrajno i kompleksno. Ovi pacijenti zahtevaju angažovanje stručnjaka različitog profila, lekara različitih specijalnosti (neurohirurga, ortopeda, fizijatara, urologa, psihologa, fizio i radnih terapeuta , kao i drugih stručnjaka, u zavisnosti od stanja pacijenata. 59


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Medicinski sistem Beograd (MSB)

Hirurgija katarakte po meri čoveka

N

Pripremio: Radenko-Rade Karalić

alazimo se u renomiranoj privatnoj Zdravstvenoj ustanovi “Medicinski Sistem Beograd” (MSB) koja je osnovana, moglo bi se reći, već daleke 2004. godine u Beogradu. MSB u svom sastavu ima najmodernije opremljene ambulante i vrhunske stručnjake, faktički, iz svih grana medicine. U prošlom broju predstavili smo Reflux centar - Beograd, a predstavljanje nastavljamo u kontinuitetu u ovom i narednim brojevima. Danas, sa dr Vladimirom Petrovićem, ekskluzivno za časopis “Medici.com”, razgovaramo o oftalmologiji. Dr Petrović je vođa tima Oftalmološkog odeljenja u opštoj bolnici MSB i jedan od vodećih hirurga u ovoj oblasti sa višegodišnjim iskustvom, stečenim u zemlji i inostranstvu. Možete li, dr Petroviću, da nama i onima koji se tek spremaju za rešavanje oftalmoloških problema – katarakte prvenstveno, kažete šta se to novo za pacijente dogodilo u toku prošle godine i da li je dugotrajno čekanje na operaciju katarakte naša prošlost? Godina 2016. je po mnogo čemu bila značajno drugačija za naše pacijente. Naime, zrela odluka države kojom su i privatne zdravstvene ustanove uvedene u proces hirurgije katarakte, pomogla je da se, makar delimično, rasterete duge liste čekanja za ovu hiruršku intervenciju. Nažalost, liste čekanja su zaista duge i ne mogu vam reći da ih i u narednih nekoliko godina neće biti. Sigurno je samo da će se uključivanjem privatnih zdravstvenih ustanova, eventualnim osavremenjavanjem postojećih i otvaranjem novih operacionih sala u sistemima državnih bolnica, značajno ubrzati rešavanje ovog višegodišnjeg problema. - Uključivanje privatnih bolnica u sistem RFZO-a nije novina u Srbiji. Na iskustvima stečenim u programima veštačke oplodnje i kardiohirurgije, izgrađeni su mehanizmi koji su danas brži, svrsishodniji i efikasniji. Kao i svaki složeni system, koji podrazumeva biro60

Dr Vladimir Petrović, rođen 2.1.1975. Obrazovanje: Specijalističke studije, specijalizacija iz oftalmologije KBC Zvezdara Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završio je 2000. godine, a specijalističke studije, specijalizaciju iz oftalmologije KBC Zvezdara 2008.

kratkske procedure, ni ovaj nije savršen ali je iz godine u godinu sve efikasniji. Da se vratim na Vaše pitanje, savremena hirurgija katakrakte koju primenjujemo u Opštoj bolnici MSB, umnogome je sigurnija, bezbednija, komfornija i brža za pacijenta. Privatne bolnice po svojoj prirodi nose određenu vrstu izuzetnosti koja se, pre svega, odlikuje u posvećenosti pacijentu, boljoj tehničkoj opremljenosti, koja najčešće prevazilazi postojeće kapacitete u većini državnih ustanova, sa izuzetkom pojedinih kliničkih centara. Možete li nam pojasniti kakva je procedura koja očekuje pacijente u MSB-u pre same intervencije i da li se ona u Vašoj ustanovi razlikuje od one koju pacijenti prolaze u državnim klinikama? - Savremena ultrazvučna hirurgija katakrakte danas predstavlja, recimo slobodno, jednodnevni „izlet“ u kojem je pacijent nakon prijema i preoperativne pripreme operisan u trajanju od desetak minuta u kapljičnoj anesteziji, a nakon toga odmah i odlazi kući sa restituisanom vidnom oštrinom. Kako bi sve bilo što ugodnije za pacijenta i

Kretanje u službi: 2012. Vojnomedicinska akademija - oftalmolog na Odeljenju za patologiju prednjeg očnog segmenta, hirurgija katarakte i refraktivna hirurgija sočiva 2010 - 2012. Načelnik Odeljenja oftalmologije na KBC „Beogradski“ 2004 - 2009. Oftalmološka klinika - KBC Zvezdara 2002 - 2003. Specijalna oftalmološka bolnica „Sveti Vid“ 1998 - 2001. Medecins du Monde - MDM, asistent medicinskog koordinatora 1999 - 2000. Klinika za zdravstvenu zaštitu studenata Usavršavanja: 2010. Stručno usavršavanje za rad u Heidelbergu 2010. Kontaktološki kurs - OPTIX, dr Nikola Jagodić 2006. Komplikacije fako hirurgije katarakte Observing - ship, dr Dušan Petrović, Ţeneva, Švajcarska 2006. SICS (small incision cataract surgery) tehnika operacija katarakte, dr Suhas Haldipurkar, Mumbai, Indija 2005. Škola ultrazvučne hirurgije katarakte, Mumbai, Indija, Laxmi Eye Institute, Laxmi Eye Charitable Hospital, Kapoor Eye Center, prof. dr Shashi Capoor (demonstracioni hirurg za ALCON u Indiji), prof. Suhas Haldipurkar (demonstracioni hirurg za OERTLY u Evropi i Aziji, član Američke oftalmološke akademije), dr Santosh Kumar i dr Wishvanathan Gokhale 2005. Austrija (Shruns) MTS wetlab company, Međunarodna škola ultrazvučne hirurgije katarakte, prof. dr Clive Peckar, London, Velika Britanija 2004. Škola ultrazvučne hirurgije katarakte, prof. dr Nikica Gabrić, Univerzitet u Zagrebu. Zaposlen u MSB Opštoj bolnici kao spec. oftalmolog, rukovodilac Centra za operacije oka


Z D R AV S T V O - S R B I J A

ukratko, zaista izvanredna. Postoji jedan mali procenat pacijenata koji i dalje smatra da su državne bolnice sigurnije, ali je zaista zanemarljivo mali broj njih. Kvalitet hirurgije katakrakte koji pružamo u “Medicinskom sistemu Beograd” garantovan je i već postojećim ugledom naše bolnice i nas koji tu hirurgiju obavljamo. Kvalitet sočiva koja pacijentima ugrađujemo je takođe najčešće superioran iz istog razloga. Zbog čega je to tako? - Država i RFZO svakako moraju zbog ograničenog budžeta da pronalaze optimalne kompromise između kvaliteta i cene, što u privatnom sektoru ne mora da bude slučaj. Nikako ne želim da kažem da je kvalitet implantata u državnim klinikama loš, ali je kompromis, ipak, nužan što u Opštoj bolnici MSB nije slučaj.

da bismo eliminisali sav mogući stres, pacijentu je na raspolaganju izuzetan komfor naše ustanove. Po prijemu je smešten u privatni apartman sa sopstvenim kupatilom gde se odvija preoperativna priprema i gde se po izvršenoj operaciji vraća. Mislim da nije potrebno napominjati da svakom pacijentu pristupamo individualno, sa punom pažnjom i bez žurbe.

- Dobri hirurzi vole svoju hirurgiju. Entuzijasti teže za nedokučivim naučnim horizontima. Zbir entuzijastičnog i dobrog hirurga rezultira ljubavlju ka nedokučivosti savršenstva hirurgije. Iskon koji vas uvek tera ka novim dostignućima i koji vas iz dana u dan čini sve boljim hirurgom. Koliko je dugo nakon operacije pacijent vezan za Vas? Ovde, naravno, mislim na kontrolne preglede, posebno pacijenata koji treba da putuju do Beograda da bi ih obavili. - Pacijent nema obavezu prema hirurgu, dok je hirurg obavezan da pruži svaku potrebnu negu pacijentu. To praktično znači da bilo koji od mojih pacijenata nije obavezan da nakon operacije dolazi kod nas na kontrolne preglede, ali smo mi, nasuprot tome, dužni i voljni da svakom nešem pacijentu obavimo kontrolni postoperativni pregled ukoliko se on na taj poziv odazove. Prirodno je da svaki hirurg želi da prati i postoperativno svoje pacijente.

U nekoliko proteklih meseci operisali ste na Vašoj klinici na stotine pacijenata. Samo preuzimanje toliOpraštamo se od Vas uz veliku zahvalkih čekajućih spiskova pacijenata, nost na iscrpnosti infomacija. Želimo da Vaš osim profesionalizma, znak je i en- budući rad i dalje bude na zadovoljstvo svih Vaših pacijenata. tuzijazma? Dr Miodrag Stanić direktor MSB Opšte bolnice, Olivera Stanić direktor MSB Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika i dr Vladimir Petrović oftalmohirurg

Deluje krajnje jednostavno? - Da ne banalizujemo stvari, tehnološki razvoj medicine i vrhunska obučenost kadrova svakako pružaju mogućnost za sigurniju i bezbedniju hirurgiju katarakte, ali ona danas zahteva i daleko viši stepen hirurške obučenosti samih operatora. Samim tim, savremena hirurgija katarakte je i mnogo zahtevnija nego što je bila doskora dok se operisalo starim tehnikama. Raspoloženje pacijenata koji, posle višegodišnjeg čekanja na operaciju katarakte napokon stignu kod Vas, verovatno je različito od slučaja do slučaja. Kakva su Vaša iskustva? - Reakcije pacijenata su u velikoj većini slučajeva izvanredne. Izuzetno su zadovoljni kvalitetom usluge koju dobijaju u našoj bolnici, kao i činjenicom da im je država omogućila da se operišu u ovakvim ustanovama i to daleko ranije u odnosu na onaj period koji bi morali da sačekaju u nekoj od državnih bolnica. Rekao bih da je reakcija pacijenata, 61


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Za unapređenje zdravstvenog sistema Srbije dr Verici Lazić v.d. direktorki RFZO

Priznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ Pripremio: Radenko-Rade Karalić

P

riznanje „Kapetan Miša Anastasijević“ za unapređenje zdravstvenog sistema Srbije uručeno je v.d. direktorki Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dr Verici Lazić. U obrazloženju priznanja organizatori su naveli da je dr Lazić sprovela niz važnih zadataka u cilju poboljšanja sistema zdravstvenog osiguranja. Kao najznačajnije aspekte, naveli su sprovođenje postupka centralizovane javne nabavke za lekove, što je prvi put u zemljama u okruženju, kao i iniciranje izmene pravilnika o finansiranju tri pokušaja vantelesne oplodnje, umesto dva, koliko je finansirao do tad. Takođe, zaključenjem ugovora sa privatnim zdravstvenim ustanovama u 2016. godini radi pružanja usluge operacije katarakte osiguranim licima Republičkog fonda, smanjena je lista čekanja u državnim ustanovama, a trend smanjenja se očekuje i u 2017. godini. Proširena su i prava osiguranih lica u pogledu rehabilitacije. Projekti koji su od velikog društvenog značaja su i stavljanje skupih inovativnih lekova na pozitivnu listu krajem 2016. godine i to posle četiri godine pauze. Posao zamene zdravstvenih knjižica zdravstvenim karticama priveden je kraju s obzirom na to da je većina osiguranika podnela zahtev za zamenu kartice. Sa velikim zadovoljstvom možemo saopštiti da je primena skupe, inovativne terapije uveliko zaživela u praksi. Naime, više od 100 pacijenata trenutno se nalazi na lečenju ovim skupim terapijskim opcijama posle gotovo pet godina pauze. Podsećamo da je krajem prošle godine došlo do zaključenja posebnih ugovora za stavljanje na pozitivnu listu lekova koje je Centralna komisija za lekove ustanovila kao prioritetne iz oblasti: pedijatrije, hematologije, onkologije i transplantirane pacijente. Jedan od najvećih koraka za poboljšanje statusa i prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja za osiguranike, donetih od početka godine, je stupanje na snagu Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima. Objavljivanjem u „Službenom glasniku“ 16. marta, Pravilnik je u primeni. 62

Na izradi Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja radila je komisija sačinjena od 37 članova – od kojih su 24 člana eminentni stručnjaci iz različitih grana medicine koji su ovlašćeni za predlaganje i propisivanje pomagala iz svoje oblasti. U postupku izrade Pravilnika razmatrani su predlozi Udruženja pacijenata i osoba sa invaliditetom, a pre donošenja Pravilnika održani su i sastanci sa predstavnicima udruženja pacijenata i osoba sa invaliditetom, sa kojima su usaglašeni stavovi oko predloženih izmena. U odnosu na važeći Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja uvode se sledeće novine: Na Listu pomagala stavljena su nova pomagala: - perika (za osigurana lica kod kojih postoji gubitak kose kao posledica hemio ili radio terapije); - ventilator za neinvazivnu ventilaciju (NIV) 24 sata (za osigurana lica sa poremećajima respiratorne funkcije kojima je ovo pomagalo potrebno neprekidno 24 sata); - sprej za negu stome (za osigurana lica sa iritiranom kožom oko ileo, vetkolo, kolo ili urostome); - aparat za samokontrolu šećera u krvi sa govornim softverom (za slepa i slabovida osigurana lica obolela od dijabetesa melitusa); - test trake za aparat (sa ili bez lanceta) za merenje nivoa šećera u krvi sa govornim softverom; - ovlaživač vazduha – izmenjivač vlažnosti i toplote sa adhezivom (za osigurano lice kod koga je izvršena totalna laringektomija sa traheostomom) i - dodatak za tuširanje sa adhezivom (za osigurano lice kod koga je izvršena totalna laringektomija sa traheostomom).

Proširena su prava za lečenja i kontrolu šećerne bolesti: Obolelima od diajbetesa melitusa biće olakšan postupak propisivanja pomagala. Povećana količina test-traka za decu i trudnice, 150 test-traka mesečno a ne kao do sada po broju doza insulina; za lica na intenziviranoj konvencionalnoj terapiji (četiri i više doza) sa 50 na 100 test-traka mesečno; po prvi put i oboleli od dijabetesa melitusa koji su na terapiji do tri doze insulina dnevno imaju pravo na 50 test-traka na period od tri meseca, kao i deca do 18 godina koja i nisu na insulinu (Mody i tip II) po 50 test-traka mesečno. Proširena prava dece na pomagala: - Za decu oštećenog sluha pravo na dva slušna aparata do završetka redovnog školovanja - Za decu obolelu od Epidermolysis bullosa, deca leptiri, povećan broj silikonskih upijajućih flastera (do 14 flastera mesečno); - Za decu sa poremećajima respiratorne funkcije omogućeno ostvarivanje prava na ventilator za neinvazivnu ventilaciju boljih karakteristika. Izmenjen postupak propisivanja pomagala: - Ortoze će propisivati lekar specijalista koji leči osigurano lice. - Propisivanje prve proteze za donje i gornje ekstremitete u referentnoj ustanovi u kojoj se obavlja i rehabilitacija; - Mogućnost zanavljanja koncentratora kiseonika i ventilatora za neinvazivnu ventilaciju (NIV) koji su usled upotrebe dotrajali. Smanjenje rokova trajanja pomagala: Za grudnjak za spoljnu protezu za dojku Za elektromotorna invalidska kolica. Zamensko pomagalo: Propisana je obaveza isporučioca pomagala da za vreme servisa serijski proizvedenog pomagala, invalidska kolica, koncentrator kiseonika i ventilator za neinvazivnu ventilaciju (NIV)) osiguraniku obezbedi zamensko pomagalo. Održavanje pomagala: Propisan redovan godišnji servis za koncentrator kiseonika i NIV. Popravka i zamena delova korišćenih pomagala. Doplata za pomagalo višeg standarda: Na zahtev udruženja pacijenata i osoba sa invaliditetom uvedena je mogućnost doplate za pomagala iste vrste višeg standarda od propisanog. Pravo se ostvaruje na osnovu izjave osiguranika koju daje kod ovlašćenog isporučioca. Suština je da RFZO plaća standardno pomagalo i troškove održavanja, a razliku troškova nabavke i održavanja pomagala višeg standarda plaća osiguranik iz sopstvenih sredstava.


Rubrika: Intervju Autori: Mira ŠVEDIĆ Snimio Srđan HAJSTER Teme: Vojnomedicinska akademija Naslov: STABILIZACIJA,OBNOVA I REFORMA Z D R AV S T V O - S R B I J A

64 Vojnomedicinska akademija

Tiraž: 0 8,9,10,11 Преузето изStrana: часописа “Одбрана”

1/4

kliping centar Srbije www.ninamedia.rs


Година XIII, број 275, 1. март 2017.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

65


Z D R AV S T V O - S R B I J A

66

Преузето из часописа “Одбрана”


Година XIII, број 275, 1. март 2017.

Z D R AV S T V O - S R B I J A

67


Z D R AV S T V O - S R B I J A

U

Domu Vojske Srbije 2. marta obeležena je 173. godina postojanja Vojnomedicinske akademije. Obeležavanje tog značajnog datuma u istoriji srpskog saniteta ove godine nije imalo svečanu notu jer se odvijalo u senci tragedije koja se dogodila u TRZ Kragujevac i pogibije potpukovnika Miroslava Perišića. Na to je podsetio i zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević u svom obraćanju rekavši da ta ustanova čini sve da se povređeni što pre oporave i vrate svojim domovima. Skupu su prusustvovali članovi Kabineta predsednika Republike Srbije, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić, predstavnici Ministarstva zdravlja, Vlade Republike Srpske, patrijarh srpski Irinej, generali, oficiri, profesori i zaposleni na VMA. Državni sekretar Nerić istakao je da je VMA ustanova od neprocenjivog značaja za sistem odbrane i za zdravstvo Republike Srbije u celini. Ustanova koja je, kako je rekao, u prethodnom periodu radila punim kapacitetom i ispunila profesionalno i časno sve zadatke s jednim ciljem - brigom o zdravlju svih građana Srbije.

- Pred vama je period reorganizacije vojnog zdravstva. Modernizacija i ulaganje u savremenu dijagnostiku jedan je od najvažnijih zadataka Ministarstva odbrane. Uveravam vam da ćete kao i do sada imati punu podršku u svim segmentima kako biste održali najviši nivo zdravstvene zaštite - istakao je državni sekretar. 68

Obeležen Dan Vojnomedicinske akademije

Zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević takođe je naglasio značaj koji ima VMA na nacionalnom i međunarodnom nivou i istakao: - Moramo kontinuirano da radimo u sadašnjosti i gradimo budućnost neprestanim usavršavanjem sebe, unapređenjem dijagnostike i lečenja kako bismo našim građanima obezbedili najbolji mogući kvalitet zdravstvene nege. Ne smemo da se plašimo promena kako bismo do očekivanog kvaliteta došli. Moramo hrabro da se uhvatimo u koštac s realnošću i da u vremenima koja zahtevaju odricanje, odanost i naporan rad učinimo da kvalitet medicinske usluge i etike bude na najvišem mogućem nivou. Pukovnik prof. dr Vukosavljević je tom prilikom izneo i podatke o radu VMA u protekloj godini i naglasio da je pregledano više od 400.000 vojnih i civilnih

osiguranika i da je hospitalizovano više od 28.000 pacijenata. Vukosavljević je poručio da će i u budućem radu medicinski, obrazovni i naučnoistraživački aspekt ostati podjednako važni jer su to tri stuba koji čine VMA jedinstvenom u zemlji, a i šire. Na skupu je, kao i svake godine na Dan VMA, proglašena najbolja organizacijska jedinica u prethodnoj godini. Ovoga puta to je Klinika za hematologiju. Načelnici te klinike prof. dr Dragani Stamatović plaketu najbolje klinike na VMA uručio je državni sekretar Nenad Nerić. Medalju “Dr Vladan Đorđević” dobio je pukovnik u penziji prof. dr Borislav Stijelja, za najplodnijeg autora časopisa “Vojnosanitetski pregled” proglašena je doc. dr Branka Roganović, a recenzent godine je pukovnik prof. dr Slobodan Obradović.


Z D R AV S T V O - S R B I J A

N

a Vojnomedicinskoj akademiji je obeležen Dan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu. Skupu su prisustvovali zamenik načelnika Uprave za vojno zdravstvo pukovnik dr Uglješa Jovičić, prodekani Univerziteta odbrane, načelnik Vojne akademije general-major Goran Zeković, akademici, profesori, kadetkinje i kadeti. Zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević, obraćajući se prisutnima, rekao je da nije slučajno što se Dan Medicinskog fakulteta obeležava praktično kada i Dan VMA, jer su te dve institucije u svojoj osnovi nerazdvojne. Govoreći o značaju tog fakulteta za budućnost vojnog zdravstva, on je podsetio da je prošle godine promovisana druga generacija sanitetskih potporučnika, koji stasavaju ili su stasali u mlade lekare. - Biti lekar nije lako. Za lekarsku profesiju je neophodan jednak kontinuitet u teorijskom i praktičnom razvoju znanja i veština, a naša škola je baš po tome prepoznatljiva na ovim prostorima i šire. Zato smo s razlogom ponosni na vas jer izuzetnim akademskim rezultatima svaka klasa dokazuje da su zaista odabrani najbolji među najboljima i da za budućnost vojnog zdravstva naše zemlje ne treba brinuti. Siguran sam da će tako ostati i ubuduće - istakao je pukovnik prof. dr Vukosavljević i dodao da se Medicinski fakultet VMA menja i unapređuje, a dokaz za to je i akreditacija Visoke strukovne škole za medicinske sestre u koju će se ove godine upisati deset sestara iz sistema odbrane i deset samofinansirajućih. Dekan Medicinskog fakulteta VMA pukovnik prof. dr Nebojša Jović podsetio je da se trenutno na integrisanim studijama medicine nalazi 157 kadeta,

3.mart 2017.

Dan Medicinskog fakulteta VMA na akademskim specijalističkim studijama 25 studenata, na doktorskim 37 lekara, a na zdravstvenim specijalizacijama njih 216. Od toga je 115 profesionalnih vojnih lica iz sistema odbrane, 78 iz civilnih ustanova, a 24 iz inostranstva. Prema njegovim rečima, na Medicinskom fakultetu VMA trenutno se realizuje 38 naučnih projekata, a u poslednjih godinu dana njegove kolege sa Fakulteta objavile su 83 naučna rada u prestižnim medicinskim časopisima. On je istakao da je počeo da radi budžetski fond Univerziteta odbrane i da će se iz njega finansirati materijalne nadoknade za nastavnike i saradnike Medicinskog fakulteta VMA, kao i materijalna sredstva za naučnoistraživačke projekte. Diplomcima specijalističkih akademskih studija i specijalizantima VMA na skupu su uručene diplome, a u nastavku obeležavanja Dana Medicinskog fakulteta predstavljeni su i najbolji radovi specijalizanata VMA i kadeta, publikovani u stručnim časopisima i predstavljeni na stručnim skupovima u protekloj godini. D.L.

69


Z D R AV S T V O - S R B I J A

N

a Vojnomedicinskoj akademiji održan je stručni skup, posvećen značaju Valjevske bolnice u periodu velike epidemije 1914-1915 godine. Organizatori su bili Akademija medicinskih nauka i Sekcija za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, Narodni muzej Valjevo i Vojnomedicinska akademija. Skupu su prisustvovali načelnik Uprave za tradiciju, standard i veterane Ministarstva odbrane pukovnik Slađan Ristić, predsednik Srpskog lekarskog društva akademik Radoje Čolović, dekan Medicinskog fakulteta VMA Univerziteta odbrane u Beogradu pukovnik prof. dr Nebojša Jović. Obraćajući se prisutnima, zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Vukosavljević podsetio je na katastrofalne razmere epidemije pegavog tifusa, kada je samo u Valjevu stradalo oko 10.000 vojnika, civila i zarobljenika, dok je ukupan broj stradalih od tifusa u Srbiji bio oko 150.000 ljudi. Vukosavljević je istakao: - Današnji skup je simbolično podsećanje na glavne junake te priče, lekare, bolničare, ali i obične građane, ujedinjene oko istog cilja, kada je čitav jedan grad pretvoren u bolnicu. To je iz svake perspektive za duboko poštovanje, a ujedno i finalni deo obeleževanja jubileja događaja vezanih za valjevsku ratnu bolnicu i istorijsku ulogu srpskog saniteta u tom periodu. Prisutne je pozdravila i prof. dr Snežana Veljković iz Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva. Na početku sastanka, domaćin tog skupa pukovnik prof. dr Dragan Mikić, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA, je rekao da se ovogodišnji skup razlikuje od njihovih standardnih, jer će učesnici povesti prisutne u istorijsku šetnju u Valjevo pre sto godina, kada je grad bio velika bolnica, putem tri medija - knjige, filma i fotografije. Najpre je promovisana knjiga naučnog saradnika primarijusa dr Aleksan-

70

VMA, 16. 3. 2017.

Stručni skup o Valjevskoj bolnici

dra S. Nedoka “Valjevo - srpski ratni hirurški centar i grad-bolnica u epicentru velike epidemije 1914 - 1915”, u izdanju Narodnog muzeja Valjevo, potom je prikazan film Slobodana Rakovića “Arijus van Tinhoven - valjevski Holanđanin”, a u galeriji amfiteatra VMA prikazan je deo izložbe pod nazivom “Valjevo 1914-1915. godine - grad bolnica”, autora prof. dr Vladimira Krivošejeva i Dragane Lazarević-Ilić u produkciji Narodnog muzeja Valjevo. O doktoru Nedoku i njegovoj novoj knjizi govorili su recenzenti - brigadni general u penziji doc. dr Veljko Todorović i pukovnik prof. dr Dragan Mikić, general-major u penziji dr Branislav Popović, prof. dr Vladimir Krivošejev, u ime izdavača i autor. Iz izlaganja recenzenata se moglo čuti da je primarijus dr Aleksandar S. Nedok, dugogodišnji redovni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i počasni major Vojske Srbije, vrhunski poznavalac istorije srpskog vojnog saniteta, svestrana, krea-

tivna, posvećena i autentična ličnost, čovek koji poseduje večitu intelektualnu mladost, naučnik koji istražuje događaje i ljude koji su bili svetla, humana strana rata i čovek britke misli, neiscrpnog radnog elan koji je, predano i časno radeći lekarski posao i pišući istoriju srpskog saniteta, zadužio celokupni srpski zdravstveni sistem, vojni i civilni, i zaslužio počasno mesto u njegovoj istoriji. General Popović je istakao da je dr Nedok do sada objavio 180 radova, ali i više ako se tome doda njegova pomoć drugim kolegama i saradnicima, a general Todorović je podsetio na stopedesetogodišnju tradiciju porodice Nedok i vernost lekarskoj profesiji i sanitetu. Govoreći o knjizi, dr Todorović je istakao da se knjiga sastoji iz tri dela, da ima 123 stranice, da su na njima prikazana četiri originalna dokumenta, 24 tabele i grafikona, ali i originalne fotografije koje potiču iz porodične arhive. Pukovnik prof. dr Dragan Mikić je, čitajući odlomke iz knjige, podsetio na to strahotno vreme kada je ceo grad


Z D R AV S T V O - S R B I J A

bio bolnica. “U bolnicama su se dešavali jezivi prizori masovnog stradanja i umiranja kako bolesnika, tako i bolničkog osoblja... Nisu ljudi mogli stići da sahrane mrtve. U blizini bolnice slagana je gomila leševa. Bilo je slučajeva da su greškom na gomile leševa stavljali i one u nesvesti.” Na značaj dela dr Nedoka podsetio je i prof. dr Vladimir Krivošejev istakavši da je autor izvršio periodizaciju svih događaja koji su se desili u Valjevu za nepunu godinu dana. A dr Nedok je na kraju promocije knjige podsetio na vreme o kome je pisao. Govorio je o velikim bitkama u tom periodu, o zdravstvenoj situaciji koja je usledila u vojsci i narodu, podsetio na malobrojni lekarski kadar, koji je u Valjevu tada činilo tri hirurga, tri lekara, dva studenta medicine, jedan pravnik, koji je radio kao anestetičar. Većinom su to bili, kako je rekao, mladi ljudi koji su žrtvovali svoj život da bi pomogli prvo povređenima, a posle i obolelima od tri tifusa. Na taj način dao je uvodno slovo za film o jednom od njih - strancu Arijusu van Tinhovenu, hirurgu u Valjevskoj bolnici.

Pisali su o Valjevskoj bolnici Archibald Rajs

(Rudolph Archibald Reiss) 1875-1929.

Švajcarski kriminolog, profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se radom na istraživanju austrougarskih zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata. Boravak u Valjevu u jesen 1914. godine, pre izbijanja velike epidemije tifusa, opisao je u knjizi ’’Šta sam video i proživeo u velikim danima’’. Valjevo je bilo Glavni stan srpske vojske i ceo Generalštab tu je bio koncentrisan. Vojnici koji pozdravljaju, šetaju se kroz ovu gungulu. Glava im je previjena ili nose ruku u zavoju. U kolima sa četiri točka leže bleda i nepokretna tela u pocepanim i prljavim uniformama i sa zavojima koji nisu više čisti. To su teški ranjenici, koje sa bojišta dovoze na volujskim ko-

lima. Pođimo za ovim kolima do bolnica i uđimo u njih. Bolnice su mnogobrojne, suviše mnogobrojne. I još ih nema dovoljno. Ranjenici se čak moraju smeštati pod velike šatore u avlijama.

(John Reed) 1887-1920.

Američki novinar, pisac knjige “Deset dana koji su potresli svet”, posvećene Oktobarskoj revoluciji u Rusiji. Pre odlaska u Rusiju, boravio u Srbiji i strahote rata koje je lično doživeo opisao u knjizi “Rat u Srbiji 1915.” gde je opisao i stanje u Valjevu. Valjevo je bilo jedno od najgorih žarišta tifusa u Srbiji. Čak i sada, kada je zaraza toliko opala, ulice Valjeva bile su samo avenije bolnica. Postojala je i strašna soba, puna ljudi s tifusnom gangrenom, užasnom bolešću koja u skoro pedeset odsto vojnih slučajeva dolazi za tifusom, a od koje meso truli i kosti se mrve. Jedina nada da se ona zaustavi u tome je da se oboleli deo amputira – i ova soba je bila puna ljudi bez ruku i nogu, ljudi kojima su trulili lica i grudi.

(Arius van Tienhoven) 1886-1965.

Holandski lekar koji je kao ratni hirurg radio u Srbiji tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bio je šef Hirurškog odeljenja valjevske bolnice. Pošto je 1915. godine preboleo pegavi tifus vratio se u Holandiju i na osnovu dnevničkih beleški, zajedno sa novinarom J. M. Bruseom, napisao knjigu: “Strahote rata u Srbiji”. A onda je došao Božić, a sa Novom godinom na ovu napaćenu zemlju nadvila se nova nesreća. Broj obolelih od tifusa rastao je sve više. Peta kasarna, smeštena malo izvan grada na lepom brežuljku, u koju su ranije smeštani interni bolesnici, vojnici koji su patili od reume, zapaljenja pluća ili dizenterije, morala je u potpunosti da bude preuređena za tifusare. I

pegavac je počeo da odnosi svoje žrtve. Od tri bolesti koje su tada donele toliko zla ne samo u Valjevo, već u mnoga mesta ove teško napaćene zemlje, trbušni tifus je i kod nas dosta dovoljno poznat. U međuvremenu su se, takođe masovno, počeli javljati i slučajevi „febris reccurens“, bolesti koja je kod nas malo poznata. Srećom, njen tok je po pravilu dobroćudan i pacijenti se uglavnom izvuku. Međutim, epidemija pegavog tifusa je sve zasenila. Tome treba dodati da je svuda i samo bolničko osoblje bilo zaraženo tako da je jedva bilo nekoga da se stara o pacijentima.

(Ludwig Hirszfeld) 1884 – 1957.

Poljski lekar, mikrobiolog; pred Prvi svetski rat radio kao univerzitetski nastavnik u Švajcarskoj. U rano proleće 1915. godine, zajedno sa suprugom Hanom, dolazi u Valjevo i aktivno učestvuje u suzbijanju epidemije tifusa. Napisao memoare: “Istorija jednoga života” u kojima se seća i svog boravka u Valjevu: Po bolnicama lekari nisu obilazili bolesnike, bolničari takođe, jer su svi bili bolesni. Lakše oboleli su izlazili u grad da nabave hranu. U jednom krevetu bilo je po nekoliko bolesnika, ali su uglavnom ležali na patosu. Dešavalo se da oboleli u delirijumu pobegnu u košulji u grad, šireći strah i epidemiju. Nekoliko polusvesnih bolesnika istrčalo je iz naše bolnice i udavilo se u obližnjoj reci. Svi nisu mogli ni da se sahrane. Leševi su slagani na gomile u blizini bolnice. Pozabavio sam se organizacijom laboratorije. Kod cele armije rekvirirao sam cevčice od lekova koje sam koristio umesto epruveta. Uz pomoć lokalnog limara, od limenki za gas konstruisao sam sterilizator. Stative sam napravio od tekture, veliki termostat od pleha. Nije bilo profesionalnih bolničarki. Zamenili su ih uglavnom oni koji su se takođe borili za sopstveni život. Podvlačim da kod Srba, u odnosu na njih (ratne zarobljenike), nije bilo ni trunke mržnje, već obratno. Odnos je bio duboko ljudski. Odlučili smo da se prihvatimo zadatka: zgrabiti za glavu neman epidemije i sprovesti . 71


Z D R AV S T V O - S R B I J A

N

e­po­sred­no po­sle po­vrat­ka s uspe­šne ope­ra­ci­je ko­ja je nad njim oba­vlje­na u Hju­sto­nu, kra­jem sep­tem­bra 1982. go­di­ne, po­se­tio sam aka­de­mi­ka Isi­do­ra Pa­pa u nje­go­vom sta­nu na Dor­ćo­lu. Bio je že­ljan dru­štva, pa se naš raz­go­vor, ili pre nje­gov mo­no­log, ko­ji sam ja ne­po­treb­no pre­ki­dao pi­ta­nji­ma, ote­gao u bes­kraj. Ali, čuo sam ne­ke isti­ne ko­je ugled­ni pro­fe­sor ni­ka­da, ni pre, ni­ti po­sle to­ga, ni­je iz­no­sio u jav­nost. Mo­žda je to od­lu­čio, jer se ma­lo pre to­ga po­ja­vi­la me­mo­ar­ska knji­ga ge­ne­ra­la Goj­ka Ni­ko­li­ša, ina­če nje­go­vog pri­ja­te­lja, sa­bor­ca i ko­le­ge, u ko­joj su opi­sa­ni mno­gi rat­ni do­ ga­đa­ji ko­je su za­jed­no pro­ži­ve­li. Pri­me­tiv­ši da, po na­vi­ci, sni­mam raz­go­ vor, za­mo­lio me je da, ako bu­dem sma­trao da je ono što pri­ča za­ni­mlji­vo i po­že­lim ne­što od to­ga da ob­ja­vim, to sva­ka­ko uči­nim tek na­kon nje­go­vog od­la­ska. Taj nje­gov ama­net ostao je za­be­le­žen na mag­ne­to­fon­skoj tra­ci. Uči­ni­lo mi se da je naj­za­ni­mlji­vi­ji deo pro­fe­so­ro­ve pri­če, ipak, bio onaj ko­ji se od­ no­sio na rat. Reč je o frag­men­tu ve­ćeg opu­sa. – Mo­star je bio je­din­stve­ni grad u na­šoj ze­mlji, po­seb­no za vre­me ra­ta. Go­di­ne 1941. u nje­mu se kre­ta­lo slo­bod­no, a par­ti­za­ni su s Ve­le­ža si­la­zi­li u grad i iz­vo­di­li ra­zno­ra­zne ak­ci­je. Se­ćam se da su jed­nom bi­li u se­ver­ nom lo­go­ru da bi, pre­svu­če­ni u do­mo­bran­ ske uni­for­me, do­ve­zli ka­mi­on, na­to­va­ri­li ga mu­ni­ci­jom i od­ve­zli ga do­sta rđa­vom ce­stom na vrh Ve­le­ža, u Do­br­ću. Me­đu Mo­star­ci­ma tih da­na bi­lo je ve­li­ kih ju­na­ka, kao što su Me­ha Tr­bo­nja, La­ca, Ćim­ba, En­ver Će­ma­ro­vić i mno­gi dru­gi… Bio sam le­kar u mo­star­skoj bol­ni­ci na­ kon što sam po­be­gao iz Sa­ra­je­va, gde sam bio na pri­sil­nom ra­du u Voj­noj bol­ni­ci, jer me je tra­žio Ge­sta­po… Bi­lo je to ne­gde av­ gu­sta me­se­ca. Ni­sam ni­kad no­sio žu­tu tra­ku, jer je to bi­lo is­pod mog i sva­kog ljud­skog do­sto­jan­stva, a uz to, s njom bih bio la­ko pre­po­znat kao Je­vre­jin i si­gur­no bi me od­ ve­li u lo­gor, kao što su to uči­ni­li sa ce­lom mo­jom fa­mi­li­jom. Sva mo­ja po­ro­di­ca je na­stra­da­la: se­stru su ubi­li 13. de­cem­bra 1941. go­di­ne na br­ du u Brč­kom i ba­ci­li s mo­sta sku­pa s 267 Sr­ba i Je­vre­ja, a bra­ća mog oca, se­stre mo­ je maj­ke i svi dru­gi stra­da­li su u lo­go­ru u Ja­se­nov­cu, ta­ko da od mo­je rod­bi­ne go­to­vo ni­ko ni­je pre­os­ tao. Ni­ka­da ni­sam raz­mi­šljao o to­me ko­ji je pre­lom­ni tre­nu­tak to bio, šta je od­re­di­lo da ob­u­čem par­ti­zan­sku uni­for­mu. Oti­šao sam u Mo­star­ski ba­ta­ljon i na­šao se na Bo­rač­kom je­ze­ru, gde smo ima­li bol­ni­cu u ko­joj sam ra­dio do ju­na 1942. go­di­ne, ka­da su nas na­ pa­li čet­ni­ci, pa smo pre­ko Cr­nog po­lja oti­šli na Ti­so­vi­cu i ta­mo bi­li sve do do­la­ska pro­le­ ter­skih bri­ga­da ko­je su za­u­ze­le Ko­njic. Ta­da smo i mi za­po­se­li Ostro­žac. Tu sam se pr­ 72

Iz knjige „I lekari su ljudi“, autor Dragutin P. Gregorić

Ne­na­pi­sa­ni me­mo­a­ri Aka­de­mik Isi­dor Pa­po

Dragutin Gregorić i akademik Isidor Papo u stanu na Dorćolu

vi put sreo s Goj­kom Ni­ko­li­šem, a to na­še upo­zna­va­nje pra­ti jed­na aneg­do­ta ko­ju je i on za­be­le­žio u svo­jim me­mo­a­ri­ma. Na­i­me, od­mah me je upi­tao tre­ba li mi još ne­ki ma­ te­ri­jal. Od­go­vo­rio sam da mo­gu ja nje­mu da dam, ako mu je po­treb­no. Ostao sam s Mo­star­ci­ma u Du­ga­ma krat­ ko vre­me, a po­sle su me po­vu­kli kao hi­rur­ ga – mo­ram re­ći ne­svr­še­nog hi­ru­r­ga, jer sam me­di­ci­nu za­vr­šio 1937. go­di­ne, ali imao sam iz­ve­sna is­ku­stva, pa sam za­to ra­dio na hi­ rur­škom ode­lje­nju. Na­kon iz­ve­snog vre­me­ na Goj­ko Ni­ko­liš me je po­vu­kao u hi­rur­šku eki­pu Vr­hov­nog šta­ba. Šef hi­rur­gi­je, pam­tim, bio je dok­tor Đu­ra Me­šte­ro­vić. Ta­da smo uče­stvo­va­li u bi­ci za Ku­pres. Ni­smo ga osvo­ji­li, a ima­li smo mno­go ra­ nje­ni­ka i ope­ri­sa­li ih u pri­lič­no te­škim uslo­ vi­ma. Sa­ni­tet­skog ma­te­ri­ja­la ima­li smo ma­ lo, ni­je bi­lo čak ni sred­stva za ane­ste­zi­ju, ali mo­ram re­ći da je u ta­kvom par­ti­zan­skom ra­ tu, s etič­kog sta­no­vi­šta, bi­lo va­žno za bor­ce da zna­ju da ima­ju hi­rur­šku eki­pu za so­bom, da su sve­sni da će im se pru­ži­ti sva mo­gu­ća po­moć. Oni ni­su zna­li ka­kvim sred­stvi­ma i ka­kvim zna­njem ras­po­la­že­mo. Jer, ni­smo bi­ li is­ku­sni hi­rur­zi, ali smo mo­gli iz­vr­ši­ti bar naj­o­snov­ni­je ope­ra­tiv­ne za­hva­te, kao što su ob­ra­de ra­na ili am­pu­ta­ci­ja. Ra­di­li smo i tr­bu­ šne ope­ra­ci­je, isti­na pod vr­lo te­škim uslo­vi­ ma, kao što re­koh, bez sa­ni­tet­skog ma­te­ri­ja­ la, bez sve­tla, sa­mo s kar­bit­nim lam­pa­ma… Da bih vam opi­sao jed­nu ope­ra­ci­ju ka­ rak­te­ri­stič­nu za ono vre­me, za par­ti­zan­ske

uslo­ve, mo­ram da pre­đem na 1944. go­di­nu kad je Sa­ni­tet­ski od­sek Vr­hov­nog šta­ba, od­ no­sno Goj­ko, od­re­dio da idem u Ita­li­ju ka­ ko bih se upo­znao s rat­nom hi­rur­gi­jom. Ta­ da sam se na­la­zio na Me­de­nom po­lju, bli­zu Bo­san­skog Pe­trov­ca, gde smo dr Vla­šić, or­ to­ped iz Spli­ta, i ja, za­jed­no s ra­nje­ni­ci­ma, če­ka­li avi­on da bi­smo oti­šli u Ba­ri. Dok­tor Vla­šić je od­jed­nom do­bio otok is­pod bra­de i vi­so­ku tem­pe­ra­tu­ru. S na­ma je bio i iz­ve­ sni En­glez hi­rurg Me­ken­zi, pa smo od­lu­ či­li da mu pro­se­če­mo otok ka­ko bi is­cu­rio gnoj. Pred­ve­če mu je Me­ken­zi dao pen­to­ tal u ve­nu kao ane­ste­tik, a ja sam na sto­lu u obič­noj se­o­skoj so­bi, pod jed­nom kar­bit­nom lam­pom, oba­vio za­hvat i gnoj je is­te­kao… Od­jed­nom, dok­tor Vla­šić je pre­stao da di­ še! Tek ka­sni­je smo sa­zna­li da pen­to­tal ne tre­ba da­va­ti kod obo­lje­nja vra­ta, jer do­la­zi do spa­zma, do gr­ča na gr­klja­nu. Me­ni ni­je pre­os­ ta­lo ni­šta dru­go, ne­go da mu ura­dim tra­he­ot­o­mi­ju, da mu otvo­rim du­šnik. Istim no­žem s ko­jim sam mu pro­se­kao onaj otok, otvo­rio sam mu i du­šnik, ali ni­sam imao ka­ni­lu za tra­he­o­to­mi­ju, već sam ma­ka­za­ ma dr­žao otvo­ren du­šnik sve do če­ti­ri sa­ta uju­tru, dok je ku­rir iz Dr­va­ra do­neo tu tu­ bu za tra­he­o­to­mi­ju. Uba­cio sam je i dok­tor Vla­šić je pro­di­sao, pa smo prek­su­tra oti­šli u Ba­ri. Tek ta­mo sam mu iz­va­dio tu­bu. Za ve­li­ko ču­do dok­to­ru Vla­ši­ću ni­je bi­lo gno­ je­nja, bez ob­zi­ra što sam ra­dio bez ika­kvih asep­tič­nih uslo­va! On je, i dan-da­nas, živ. Eno ga u Spli­tu… Ov­de sam na­pra­vio di­gre­si­ju sa­mo da bih is­pri­čao šta smo sve u par­ti­za­ni­ma mo­ gli ra­di­ti. I to bez in­stru­me­na­ta, s ma­ka­za­ ma i no­žem. Kon­gres par­ti­zan­skih le­ka­ra odr­žan je, kao što se zna, u Bo­san­skom Pe­trov­cu. Ni­ sam pri­su­stvo­vao kon­gre­su, ali sam dao re­fe­ rat o pre­lo­mi­ma ko­sti­ju. Ni­sam bio, jer smo ta­da za­uz­ i­ma­li Jaj­ce, pa sam u to vre­me ra­ dio u Mr­ko­njić-Gra­du, gde sam ob­ra­đi­vao ra­nje­ni­ke ko­ji su sti­za­li pra­vo s bo­ji­šta. Tu sam ope­ri­sao de­set ra­nje­nih bo­ra­ca, a ura­ dio sam ne­ko­li­ko am­pu­ta­ci­ja i ne­ko­li­ko tr­ bu­šnih ope­ra­ci­ja... Sa mnom je u to vre­me bi­la i dok­tor­ka Ol­ga De­di­jer, ko­ja je ka­sni­je umr­la usled po­vre­de. Uslo­vi za rad su i ta­da bi­li iz­u­zet­ no te­ški, jer smo se uglav­nom snab­de­va­li


Z D R AV S T V O - S R B I J A

od ne­pri­ja­te­lja, kao i od na­ših sim­pa­ti­ze­ra pre­ko par­tij­skih or­ga­ni­za­ci­ja u oku­pi­ra­nim gra­do­vi­ma. Ali, ipak smo us­pe­li da ob­ra­di­ mo sve ra­nje­ni­ke ko­ji su do­la­zi­li iz Jaj­ca, a bio ih je ve­li­ki broj, ne bih se sad se­tio ko­ li­ko, pam­tim sa­mo mo­jih de­set ope­ra­ci­ja. Taj kon­gres je imao ve­li­ki zna­čaj ne sa­ mo za par­ti­zan­ske le­ka­re, već uop­šte, za le­ka­re u ce­loj ze­mlji. Jer, mi smo ta­da, te 1942. go­di­ne, ima­li ma­len broj struč­nja­ka, a hi­rur­ga po­seb­no. Svi ti hi­rur­zi mo­gli su se iz­bro­ja­ti na pr­ste, jer ih, ko­li­ko ja znam, ni­ je bi­lo vi­še od pet-šest, s ma­njim ili ve­ćim op­štim zna­njem, ali, ipak, s do­sta zna­nja iz hi­rur­gi­je. Taj kon­gres je imao zna­čaj i zbog to­ga što ne znam ko­me bi pa­lo na pa­met da te, 1942. go­di­ne, u oku­pi­ra­noj ze­mlji odr­ža­ va ta­kav skup! To smo je­di­no mi mo­gli da uči­ni­mo. Kon­gres je pre­no­si­la Ra­dio Ju­go­ sla­vi­ja i za nje­ga su zna­li svi ko­ji su slu­ša­li tu ra­dio-sta­ni­cu! To je bio i po­ziv mno­gim le­ka­ri­ma da raz­mi­sle o to­me da se pri­klju­ če na­šem po­kre­tu. Re­kao bih ne­ko­li­ko re­či o Pro­zor­skoj bi­ci. Bio sam ta­da šef hi­rur­ške eki­pe Tre­će di­vi­zi­je. Zna­te da su di­vi­zi­je for­mi­ra­ne u Bo­san­skom Pe­trov­cu. Ta­da ni­smo do­bi­ja­li ni­ka­kvu po­moć od Sa­ni­tet­skog od­se­ka Vr­ hov­nog šta­ba, osim one od Goj­ka Ni­ko­li­ša, jer sam ja „za­ro­bio“ nje­gov ma­te­ri­jal ko­ji je on slao iz Bi­ha­ća. Uče­stvo­vao sam u bi­ ci za Bi­hać, a Goj­ko je slao ma­te­ri­jal u Sa­ ni­tet­ski od­sek. Ta ko­lo­na je pro­la­zi­la po­red mo­je hi­rur­ške eki­pe… Pi­tao sam gde idu, a oni od­go­va­ra­ju u Sa­ni­tet Vr­hov­nog šta­ ba. Ob­ja­snim im da je „taj od­sek ov­de“, pa sam uzeo sve što je va­lja­lo. Ra­zu­mlji­vo da sam is­tr­peo po­sle­di­ce zbog to­ga, opo­me­nu, ne pam­tim šta, kao što to Ni­ko­liš opi­su­je u svo­jim me­mo­ar­ i­ma. Jed­nu, ipak, pam­tim: ka­da sam iz Bo­ san­skog Pe­trov­ca po­šao s Tre­ćom di­vi­zi­jom, zbog te mo­je „haj­du­či­je“ ni­je mi da­to ni­šta. Da bu­dem po­šten, ni­šta mi ni­je ni tre­ba­lo, jer sam imao sve. Išli smo na Pro­zor, a po­ zna­to je ka­kva je ta­mo bi­la si­tu­a­ci­ja. Ima­li smo cen­tral­nu bol­ni­cu s ve­li­kim bro­jem ra­ nje­ni­ka, pa je ta ak­ci­ja i na­zva­na Bit­ka za ra­nje­ni­ke. Pro­zor je mo­rao da se uzme, jer ni­smo ima­li kud, i ja sam, do­bro se se­ćam, pri za­u­zi­ma­nju va­ro­ši 72 sa­ta ne­pre­kid­no bio na no­ga­ma i ope­ri­sao. Mo­že­te na­ći taj po­da­ tak kod Goj­ka, kad opi­su­je Pro­zor­sku bit­ku. Znam do­bro da sam jed­no ve­če ra­dio u ne­kom se­lu či­jeg se ime­na ne se­ćam, ali su­ tra­dan po no­ći pre­ba­čen sam ne­gde is­pod za­ se­o­ka Gmi­ći, bli­zu ita­li­jan­skih bun­ke­ra. Bi­lo je hlad­no, bi­lo je i sne­ga s dru­ge stra­ne. Kad smo za­u­ze­li va­ro­ši­cu, mo­ja hi­rur­ška eki­pa, sa­sta­vlje­na ma­hom od Mo­sta­ra­ca, od ve­štih le­ka­ra, s opre­mom na­to­va­re­nom na če­ti­ri ko­ nja, na­pu­sti­la je Pro­zor s 19 ko­nja! Jer, od ita­ li­jan­ske di­vi­zi­je Mu­đe za­ro­bi­li smo i in­stru­

men­ta­rij i sa­ni­tet­ski ma­te­ri­jal, a ra­zu­mlji­vo je da ni­smo za­bo­ra­vi­li da po­ne­se­mo i hra­nu. Tu je bi­lo pi­rin­ča, za­še­će­re­nog mle­ka, ka­fe i ko zna če­ga sve još… Se­ćam se do­bro – po­ sled­nji ko­ma­dić sla­ni­ne ko­ji sam uzeo iz tih ta­li­jan­skih skla­di­šta po­jeo sam 12. ju­na, baš pred po­gi­bi­ju Sa­ve Ko­va­če­vi­ća, ko­ji je smrt­ no ra­njen na Su­tje­sci, na Kre­ko­vi­ma, 13. ju­na uju­tru. Taj po­sled­nji ko­ma­dić po­de­lio sam s dvo­ji­com-tro­ji­com sa­bo­ra­ca. Po­sle Pro­zor­ske bit­ke bio sam u Se­o­ ci­ma. Do­bio sam na­re­đe­nje od ko­man­dan­ta na­ še di­vi­zi­je Pe­re Ćet­ko­vi­ća, ve­li­kog voj­ni­ka i još ve­ćeg čo­ve­ka, da ide­mo pre­ko po­zna­tog mo­sta ko­ji je bio po­ru­šen, i da pre­đemo na le­vu stra­nu Ne­re­tve. Na­re­đe­nje ni­sam iz­vr­ šio jer su „štu­ke“ go­spo­da­ri­le ne­bom. A bi­ lo je po­zna­to da se bo­jim avi­on­ a kao đa­vo kr­sta, to ne kri­jem ni da­nas. Kad je Pe­ro Ćet­ko­vić, ko­ji je bio ve­om ­ a hra­bar čo­vek i ni­je uz­mi­cao ni pred čim, ka­sni­je, na Ne­ve­ sinj­skom po­lju, po­gi­nuo od avi­on­ a, svi su se pi­ta­li, gde je bio Pa­po, jer su zna­li da bih ja sva­ka­ko na­šao ne­ko skri­ve­no me­sto, ne­ku pe­ći­nu ili ne­što slič­no, da bih se obez­be­dio da mo­gu ope­ri­sa­ti ne stra­hu­ju­ći od avi­o­na…

Jedan od naših prvih susreta sredinom sedamdesetih godina

Mo­ram da spo­me­nem da ni­kad ni­sam na­pu­stio ra­nje­ni­ka kad su avi­on­ i kr­sta­ri­li ne­ bom. Se­ćam se do­bro, u Jaj­cu 1943. go­di­ne, mo­ja hi­rur­ška eki­pa bi­la je sme­šte­na na že­ le­znič­koj sta­ni­ci. Bi­la je to slo­bod­na te­ri­to­ ri­ja i ra­di­li smo kao u mir­no­dop­sko vre­me. Ali, dok sam jed­nom Dal­ma­tin­cu ope­ri­sao ki­lu, na­pa­le su nas „štu­ke“: Dal­ma­ti­nac se raz­ga­la­mio da se sklo­nim u po­drum! Sti­snuo sam zu­be i re­kao da pri­če­ka­mo, da će sko­ ro bi­ti go­to­vo, ali ra­nje­ni­ka ni­sam osta­vio. Ili, re­ci­mo, na Ba­ra­ma, ka­da smo bom­bar­ do­va­ni, na­sta­vio sam po­sao, jer, po­mi­šljao sam – da osta­vim ra­nje­ni­ka i po­beg­nem ka­ko bih za­šti­tio se­be, mo­gao bih istog ča­sa oti­ ći i iz par­ti­zan­skog po­kre­ta, jer bi se ta­kav ku­ka­vič­luk pro­čuo me­đu mo­jim sa­bor­ci­ma. Re­koh da ni­sam iz­vr­šio na­re­đe­nje Pe­re Ćet­ko­vi­ća, jer me je Arap, Mo­sta­rac, po­ sa­ve­to­vao: „Sta­ri, ne­moj bi­ti lud da ide­mo oko­lo pre­ko mo­sta, ta­mo je sve za­kr­če­no ra­ nje­ni­ci­ma! Znam gaz na Ne­re­tvi, mo­že­mo je pre­ći kod Ostro­šca.“ I po­slu­šao sam ga, pa

smo pred­ve­če, si­gur­ni da avi­o­ni ne­će le­te­ti, kre­nu­li. Pe­ro me je sreo u Ostro­šcu i re­kao lju­ti­to: „Pa, do­bio si na­re­đe­nje da ideš pre­ ko Ja­bla­ni­ce!“ Od­go­vo­rim mu da je­sam, ali da po­sto­ji ov­de gaz pre­ko re­ke. „Do­bro“, re­ če, „ve­če­raj­te, pa ga­zi­te re­ku.“ Po­sle ve­če­re pre­đe­mo Ne­re­tvu i ušte­di­mo sav onaj te­ški put i gol­go­tu ko­ju su pro­šli ra­nje­ni­ci i bor­ ci ko­ji su išli s nji­ma i pre­la­zi­li pre­ko onog na br­zi­nu skle­pa­nog mo­sta kod Ja­bla­ni­ce. Pe­tu ofan­zi­vu pro­šao sam kao šef hi­rur­ ške eki­pe Tre­će di­vi­zi­je, kao i svi osta­li, mo­ žda i ne­što lo­ši­je. Se­ćam se do­bro da sam pred pre­la­zak mo­sta na Pi­vi iz žbu­nja za­čuo ne­ka­kav glas. Pi­tam: „Ko je?“ Od­go­vo­ri mi: „Je­la. Je­la Žu­nić“. Bi­la je apo­te­kar­ka u od­ se­ku Vr­hov­nog šta­ba. Ima­la je ti­fus, pa sam je po­seo na svo­ga do­ra­ta i tu pre­šao pre­ko mo­sta. Se­de­la je na ko­nju ko­ji je bio vr­lo mi­ran, a ja sam mu se dr­žao za rep i ta­ko iz­veo i se­be i te­ta Je­lu, ka­ko sam je zvao, i pre­dao je u bol­ni­cu Pe­te bri­ga­de. Eto, ta­ko je spa­se­na i da­nas je ži­va. Ta­da je bio ra­njen i Nu­ri­ja Po­zde­rac. On je, ina­če, imao di­ja­be­tes i obil­no je kr­va­rio iz po­vre­đe­ne ar­te­ri­je na no­zi, a ja sam mu pru­žio pr­vu po­moć. Jed­no vre­me sam ga no­ sio s tro­ji­com bo­ra­ca, po­sle su ga pre­u­ze­li osta­li, a ja sam sa svo­jom hi­rur­škom eki­pom si­šao u Tjen­ti­šte. Pred pre­la­zak pre­ko Su­tje­ske Sa­va Ko­ va­če­vić mi je na­re­dio da uzmem naj­nu­žni­ je i do­đem u štab. Ve­ro­vat­no je ti­me že­leo da me spa­se, da me ne iz­gu­bi kao hi­rur­ga. Osta­vio sam ko­nje, ra­zu­mlji­vo, i in­stru­men­ ta­rij, pa smo pre­šli Su­tje­sku. To je bi­lo 12. pred­ve­če. Su­tra uju­tru, na Kre­ko­vi­ma, oko dva sa­ta, Sa­va je po­gi­nuo u mo­joj ne­po­ sred­noj bli­zi­ni. Po­sle to­ga sam s tro­ji­com Mo­sta­ra­ca išao do Igri­ja, jer je na­re­đe­nje Tre­će di­vi­zi­je bi­ lo da se svi na­đe­mo on­de. Me­đu­tim, ta­mo ni­smo za­te­kli ni­kog – osim po­pa­lje­nih se­la! Niz Ne­re­tvu smo do­šli do Bo­rač­kog je­ze­ra, gde sam se s Mo­star­cem Sma­jom Br­ki­ćem sme­stio u ku­ću ne­kog Ni­ko­le Dra­ga­ni­ća, dok je dr Al­ta­rac, ko­ji je da­nas le­kar u Du­brov­ ni­ku, jed­no­stav­no oti­šao – u Mo­star. Mo­star­ci su po­sle Pe­te ofan­zi­ve si­šli u grad i ži­ve­li na le­voj oba­li Ne­re­tve. To je bio ta­kav grad da se mo­glo bez­bri­žno ži­ve­ti. Ja sam bio kod Ni­ko­le Dra­ga­ni­ća, ma­da hra­ne ni­je bi­lo ni za nje­ga. Po se­li­ma sam ško­pio ve­pro­ve, pa sam imao pri­vi­le­gi­ju da je­dem „be­le bu­bre­ge“, a ako bih od se­lja­ka do­bio i ne­što po­vrh to­ga, no­sio bih Ni­ko­li i Sma­ji Br­ki­ću. Jed­nom smo, čak, oti­šli u lov i ubi­ li dva di­vo­jar­ca i ta­ko do­šli do ma­lo me­sa. Po­sle me­sec da­na, kad su nas čet­ni­ci uce­ni­li, pre­ba­če­ni smo kod Ha­mi­da Di­di­ka u Gla­ va­ti­će­vo, gde smo bo­ra­vi­li iz­ve­sno vre­me. Po da­nu smo uglav­nom bo­ra­vi­li na ši­ši, gde smo re­di­li du­van. Ha­mid nam je da­vao ono­ 73


Z D R AV S T V O - S R B I J A

li­ko ko­li­ko je imao, ali hra­ne je bi­lo ma­lo. Čet­ni­ci su sa­zna­li gde smo, pa nas je Ha­ mid pre­ba­cio u Ma­le Bla­ce, gde smo osta­li sve do pa­da Ita­li­je. Mo­star­ci su ta­da do­šli na Bo­rač­ko je­ze­ro, pa su po­sla­li tro­ji­cu po nas da im se pri­klju­či­mo. Po­sle smo oti­šli u Umo­vi­će, is­pod Bje­la­šni­ce, gde smo osta­li tek ne­ko­li­ko da­na, jer je se­lja­ci­ma – s ko­ji­ ma smo po­če­li po­li­tič­ki da ra­di­mo i da im tu­ma­či­mo raz­voj dru­štva, bi­lo pre­ko gla­ve mark­si­zma, a uz to, sva­kog da­na smo im kla­li po ne­ko­li­ko ov­no­va – jed­nog da­na pre­ki­pe­lo. Za­pra­vo, po­te­ra­le su nas usta­še s jed­ne stra­ne, a čet­ni­ci s dru­ge, pa smo se pre­ba­ci­ li pre­ko Ne­re­tve. Do­šao sam u Vr­hov­ni štab bos i bez jed­ne no­ga­vi­ce. Za­bo­ra­vio sam re­ći da sam po­sle raz­bi­ ja­nja na­še di­vi­zi­je, 13. ju­na, pet­na­est da­na s dvo­ji­com dru­go­va Mo­sta­ra­ca pre­ži­veo je­du­ći sa­mo cve­će i pu­po­ve bu­kve. Ma­da je me­te­ o­ro­lo­ški to već bi­lo le­to, ta­mo je prak­tič­no bi­lo pro­le­će. Po­sle smo na­šli jed­nog ko­nja ko­ga smo za­kla­li: oko nas se od­mah oku­ pi­lo mno­štvo par­ti­za­na, jer su ose­ti­li dim i mi­ris me­sa ko­je smo pe­kli. Imao sam uza se ma­li in­stru­men­ta­rij – je­dan skal­pel, ma­ka­ze i ne­kih sit­ni­ca, pa sam po­šte­no „pre­pa­ri­rao“ ko­nja i sva­ko­me dao sle­do­va­nje. I ta­ko smo pre­ži­ve­li. Da ni­je bi­lo tog ko­nja, ne ve­ru­jem da bi­smo da­nas raz­go­va­ra­li. Spa­va­li smo če­ ti­ri sa­ta, a ho­da­li de­set mi­nu­ta, jer smo bi­li iz­glad­ne­li. To je tra­ja­lo dve pu­ne sed­mi­ce. Kad sam do­šao u Vr­hov­ni štab, do­bio sam čin ma­jo­ra i opet po­sta­vljen za še­fa nje­ go­ve hi­rur­ške eki­pe. Osta­li smo jed­no vre­ me u Jaj­cu; išao sam u bol­ni­ce po slo­bod­ noj te­ri­to­ri­ji oko Bu­goj­na i ope­ri­sao. Se­ćam se do­bro, pred Bo­žić, za Bad­nje ve­če, ima­li smo jed­no is­pe­če­no pra­se. Pred­lo­žio sam da ga po­je­de­mo od­mah, a ne­ko se us­ko­pi­stio: „Ne, to je za su­tra!“ Me­đu­tim, u če­ti­ri sa­ta uju­tru na­re­đen je po­kret, jer su Nem­ci na­ pa­li Jaj­ce! Lu­ta­li smo ceo dan, a Ni­ko­liš je bio vo­dič i mo­ram re­ći da nas je vo­dio „vr­ lo uspe­šno“, jer ka­da smo do­šli bli­zu Gla­ mo­ča, ko­li­ko se ja se­ćam, Vr­hov­ni štab je bio na dru­goj stra­ni, pa smo se mo­ra­li vra­ ti­ti. Pra­se ko­je smo ima­li sa so­bom ni­kad ni­smo po­je­li i sve mi­slim da bi bi­lo bo­lje da smo ga sli­sti­li na Bad­nje ve­če, kao što sam pred­la­gao... Pam­tim da sam pro­fe­so­ra Pa­pa na kra­ ju po­se­te pi­tao ko­li­ko pu­ta go­di­šnje od­la­zi u svoj rod­ni Mo­star? – Kad mi ne­ko spo­me­ne Mo­star i, uop­ šte, Her­ce­go­vi­nu, po­sta­jem sen­ti­men­ta­lan – od­go­vo­rio je ne kri­ju­ći za­do­volj­stvo što ga, ma­kar i ta­ko, pod­se­ćam na mla­dost. – Idem ne­ko­li­ko pu­ta go­di­šnje u Mo­star, vo­lim te lju­de, a i kad oni do­la­ze ova­mo oba­ve­zno svra­te kod me­ne – kao u ne­ka­kav kon­zu­ lat. Naj­dra­že mi je da iše­tam na Sta­ri most i gle­dam u ze­le­nu Ne­re­tvu, da obi­đem Ku­ 74

jun­dži­luk, da po­se­tim čar­ši­ju i da se pod­se­ tim svog de­tinj­stva. Mo­ram pri­zna­ti da vo­ lim i be­har. Nažalost, u Mo­sta­ru ne­ma vi­še ni­kog mog bli­skog, ma­da je sva­ko u tom gra­du me­ni kao rod. Ov­de, u Be­o­gra­du, ne iz­la­zim mno­go. Ne za­to što ga ne vo­lim, već zbog to­ga što sam umo­ran. Pa, mo­že­te da pret­po­sta­vi­te ka­ko se ose­ća čo­vek po­sle pet-šest oba­vlje­nih te­ških ope­ra­ci­ja?! Ja, ina­če, ni­ka­da u ži­vo­tu ni­sam spa­vao du­že od če­ti­ri sa­ta dnev­no, valj­da me i za­to umor lak­še su­sti­že? Pri­zna­ću vam da vo­lim da slu­šam mu­zi­ ku, da sa­ku­pljam mar­ke, što mi je strast iz de­tinj­stva, i da vo­lim pti­ce... A sve to sku­pa pret­po­sta­vlja osa­mu. On­da me je po­veo u dru­gu so­bu da „upo­ znam“ nje­go­ve in­dij­ske pti­ce du­gi­nih bo­ja ko­je, uza sve osta­lo, zna­ju da ka­žu i – „Pa­ po“. Bio sam u pri­li­ci 1980. go­di­ne da pri­ su­stvu­jem ope­ra­ci­ji ko­ju je ra­dio aka­de­mik Isi­dor Pa­po. Bo­jim se da sam iz­gu­bio onaj nerv ko­ji mi je ne­kad po­ma­gao da s la­ko­ćom su­bli­mi­ram pri­ču i da je sve­dem na no­vin­sku vest, pa za­to pre­pri­ča­vam re­por­ta­žu ko­ja se po­ja­vi­la sa­mo ne­ko­li­ko da­na po­sle tog za­ni­ mlji­vog do­ga­đa­ja. Ali, upra­vo za­hva­lju­ju­ći pro­fe­so­ru Pa­pu, bio je to i pra­vi no­vi­nar­ski pod­vig, jer su mo­je ko­le­ge be­ža­le od ope­ ra­ci­o­ne sa­le kao đa­vo od kr­sta. Uosta­lom, dok­tri­na je bi­la ta­kva da ni­ko „do­kon“ ni­je mo­gao da za­vi­ru­je i opi­su­je, čak ni naj­be­ za­zle­ni­je hi­rur­ške za­hva­te. Ne­ko­me bi da­nas iz­gle­da­la čud­no mo­ja fa­sci­na­ci­ja ze­le­nom bo­jom ko­ja je do­mi­ni­ ra­la ope­ra­ci­o­nom sa­lom u Voj­no­me­di­cin­skoj aka­de­mi­ji, jer be­la, ko­ja je aso­ci­ra­la na či­ sto­tu i ne­vi­nost, bi­la je go­to­vo za­štit­ni znak me­di­ci­ne, pa i hi­rur­gi­je. Ta­ko sam svo­je či­ ta­o­ce uveo u pri­ču o ugrad­nji če­tvo­ro­stru­ kog baj­pa­sa iz­ve­snoj bo­le­sni­ci iz Bo­ra, kod ko­je je usta­no­vlje­na an­gi­na pek­to­ris. Ta­kvi za­hva­ti su već ra­đe­ni kod nas, u Ju­go­sla­vi­ji: na VMA, u Dru­goj hi­rur­škoj i bol­ni­ci „Dr Dra­gi­ša Mi­šo­vić“, kao i u lju­ bljan­skom Kli­nič­kom cen­tru, ali to im ni­po­ što ni­je od­u­ze­lo eks­klu­ziv­nost, tim pre što je na nje­ga ta­da če­ka­lo 2.200 na­ših su­gra­đa­na, ko­ji ni­su mo­gli bi­ti ope­ri­sa­ni u ne­kom od ve­li­kih svet­skih cen­ta­ra. – Pa­ci­jen­ti na na­šoj kli­ni­ci ima­ju pu­ no po­ve­re­nje u do­ma­će le­ka­re. Za­što bi i išli u stra­ne kli­ni­ke kad mi ta­kve ope­ra­ci­je oba­vlja­mo uspe­šno? – pam­tim da mi je re­ kao pro­fe­sor. Za­ni­mlji­vo je da je on bio ro­do­na­čel­nik pri­me­ne ta­ko­zva­nog apa­ra­ta „sr­ce-plu­ća“ kod nas, a da je sa svo­jom eki­pom dnev­no oba­vljao i po če­ti­ri ope­ra­ci­je uz po­moć ovog ta­da hi­per­mo­der­nog apa­ra­ta! Se­ćam se da je aka­de­mi­ku Pa­pu za uši­ va­nje već pre­pa­ri­ra­nog krv­nog su­da bi­lo

po­treb­no sa­mo (ta­da fan­ta­stič­nih) pet­na­e­ stak mi­nu­ta! Ali, sve su to bi­le no­vi­nar­ske im­pre­si­je. Pra­vu pri­ču o ovom za­hva­tu čuo sam tek po­sle ope­ra­ci­je, u pro­fe­so­ro­vom ka­ bi­ne­tu. Pre­pi­su­jem: „Se­di­mo u ka­bi­ne­tu pro­fe­so­ra Pa­pa ko­ ji je tog pre­po­dne­va oba­vio tri ope­ra­ci­je sr­ ca. Bio je ma­lo ner­vo­zan. Na­ru­ču­je ka­fu. Na tre­nu­tak se obra­ća se­kre­ta­ri­ci Za­gi da bi joj u pe­ro iz­dik­ti­rao su­tra­šnji pro­gram, jer se vre­me ne­kih ope­ra­ci­ja mo­ra po­me­ ri­ti. Ona mu pre­no­si po­ru­ke ko­je je pri­mio dok je bio u sa­li. – Vi­de­li ste ka­ko ra­di­mo – ka­že mi. – Pa on­da pro­su­di­te da li je po­treb­no od­la­zi­ti u ino­ stran­stvo?! Sve što bi se ra­di­lo u Švaj­car­skoj ili Ame­ri­ci, ra­di­mo i mi. A ima­mo i sa­vre­ me­ni­ju opre­mu, i mla­đe ka­dro­ve. Ne­ki će se upi­ta­ti ka­kvi su re­zul­ta­ti. Po nji­ma da­nas se za­i­sta mo­že­mo po­re­di­ti s vo­de­ćim cen­tri­ma u sve­tu. Smrt­nost je sve­de­na na mi­ni­mum. To, opet, na­ma hi­rur­zi­ma ne da­je pra­vo da se uljulj­ka­mo u za­do­volj­stvu. Mo­glo bi vi­še da se ura­di na pre­ven­ti­vi, da sr­ča­ni bo­le­sni­ci do­la­ze bla­go­vre­me­no na na­še kli­ni­ke. Na pi­ta­nje da li će u ne­kim pri­li­ka­ma pa­ci­jen­ti, ipak, mo­ra­ti da od­la­ze u ino­stran­ stvo, pro­fe­sor od­go­va­ra: – Za­pra­vo, ne­po­treb­no je baš za sve tra­ ži­ti po­moć stra­nih struč­nja­ka. Ovo što ste da­ nas vi­de­li ra­di­mo ru­tin­ski. Na­ši su pa­ci­jen­ti rad­ni­ci, se­lja­ci, lju­di ko­ji ne mo­gu da odu do Hju­sto­na, Mil­vo­ki­ja, Že­no­li­jea, Lon­do­ na, Er­lan­ge­na... Ali, ti pa­ci­jen­ti ko­šta­ju naš SIZ i de­se­tak pu­ta ma­nje, ne­go ako bi se ope­ra­ci­ja oba­vi­la u ino­stran­stvu. A re­zul­tat je isti! Na pri­mer, kli­ni­ke kod nas za baj­pas do­bi­ja­ju oko tri­de­set hi­lja­da di­na­ra, dok se za isti ta­kav hi­rur­ški za­hvat u ino­stran­stvu mo­ra iz­dvo­ji­ti čak 20.000 do­la­ra. Bo­le­sni­ci će, ob­ja­snio je, i da­lje od­la­zi­ti u ino­stran­stvo, ne sa­mo zbog su­je­te ne­kih na­ših kar­di­o­hi­rur­ga, već i za­to što su mo­guć­ no­sti za ope­ra­ci­je kod nas još ne­do­volj­ne, a pa­ci­je­na­ta je sva­kim da­nom sve vi­še. Sa­mo na ope­ra­ci­ju ugrad­nje baj­pa­sa če­ka­lo je oko dve hi­lja­de bo­le­sni­ka, a to ne mo­že da se ura­ di u ne­ko­li­ko na­ših kli­ni­ka za sa­mo go­di­nu da­na. To ne zna­či da su nam neo­p­hod­ni no­vi kar­di­o­hi­rur­ški cen­tri, već bo­lja or­ga­ni­za­ci­ja po­sla, ve­ća kon­cen­tra­ci­ja struč­nja­ka i nji­ho­ vo pu­no an­ga­žo­va­nje. Kad bi­smo to po­sti­ gli, sma­trao je pro­fe­sor, sma­nji­la bi se li­sta če­ka­nja na „mo­sto­ve ži­vo­ta“, a ušte­de­lo bi se do­sta de­vi­za. A i po­bolj­šao bi se pre­ven­ tiv­ni rad kar­di­ol­o­ga i nji­ho­va mo­ti­va­ci­ja za ra­no ot­kri­va­nje bo­le­sti. Ipak, oti­šli ste u ino­stran­stvo. Ni­ste se po­ve­ri­li svo­jim sa­rad­ni­ci­ma, ko­le­ga­ma. – Dok­tor Ku­li je moj lič­ni pri­ja­telj. Bio sam si­gu­ran da ne mo­gu umre­ti kod pr­ve ope­ra­ci­je ka­da sam do­bio pet baj­pa­sa, me­ đu­tim, od dru­ge ope­ra­ci­je ka­da su mi re­se­


Z D R AV S T V O - S R B I J A

ci­ra­li ane­u­ri­zmu, to jest pro­ši­re­nu aor­tu u tr­bu­hu, ja sam tri­de­set da­na umi­rao. Pe­de­ set i dva da­na ni­sam ni spa­vao, ni­ti sam jeo, osim što su mi da­va­li ma­lo le­da da okva­sim usta, bio sam obje­kat svih sa­vre­me­nih apa­ ra­ta ko­ji po­sto­je u Ame­ri­ci. Po­red kre­ve­ta pe­de­set i dva da­na i no­ći bio je moj ver­ni ko­le­ga i pra­ti­lac, ane­ste­zi­o­log pro­fe­sor dr To­ma Ma­re­no­vić i za­jed­no sa njim ame­rič­ ke ko­le­ge su od­lu­či­le da me po­no­vo ope­ri­ šu, ali, na sre­ću, od­lu­či­li su da pri­če­ka­ju do su­tra ka­da je pa­la od­lu­ka da se ra­di o pa­ ra­li­zi cre­va. Po­čeo sam da uno­sim teč­nost, br­zo sam se opo­ra­vio i kao što vi­di­te, da­nas se ose­ćam mno­go bo­lje ne­go pre ope­ra­ci­je. U Hju­sto­nu je dr Pa­po bio po­što­van i uži­ vao je po­ve­re­nje svog mla­đeg ko­le­ge Ku­li­ja. – Ose­ćao sam se pot­pu­no si­gur­no kao da se na­la­zim u Be­o­gra­du. Znao sam da sam u naj­bo­ljim ru­ka­ma i ni­sam imao bi­lo ka­kav strah što idem na ope­ra­ci­ju. Ali, po­sle dru­ ge ope­ra­ci­je bio sam si­gu­ran da umi­rem!

je u Hju­ston. – Ni­ko ni­je od ko­le­ga pred­la­gao ta­ko ne­što, ni­ti bih ja pri­stao da me mo­ji uče­ni­ci ope­ri­šu. Ni­je u pi­ta­nju stvar po­ve­re­nja, si­ gu­ran sam bio da oni ne bi hte­li me­ne da ope­ri­šu s ob­zi­rom na te­ško­će, na te­ško obo­ lje­nje ko­je sam imao i na sr­cu i na aor­ti. Ne bi ni­je­dan od njih pri­stao, ma­da su oni spo­ sob­ni da to ura­de. Ali, tu od­go­vor­nost oni ne bi pre­uz­ e­li. Ta­ko mi je go­vo­rio aka­de­mik Isi­dor Pa­ po pre vi­še od tri de­ce­ni­je, a ja raz­mi­šljam o to­me ko­li­ko je bio u pra­vu i šta se u me­ đu­vre­me­nu pro­me­ni­lo? Ume­sto epi­lo­ga Mo­ram pri­zna­ti da sam naj­vi­še re­por­ ta­ža na­pi­sao bo­ra­ve­ći u ope­ra­ci­on­ im sa­la­ ma i to naj­če­šće ka­da se ra­di­lo na sr­cu. Da li je to bi­lo u Hju­sto­nu, Mil­vo­ki­ju, Či­ka­gu, San Fran­ci­sku, Ha­no­ve­ru, Mo­skvi, Sko­plju, Min­he­nu, Stok­hol­mu, Za­gre­bu, Lju­blja­ni ili

Mjesec dana nakon operacije u Hjustonu Isidor Papu u redakciji “Vive” sa kolegom Draganom Avramovićem i svojom pacijentkinjom iz Trebinja Darinkom Miladinović

Upi­tan da li je imao ta­kvog, te­škog pa­ci­ jen­ta, kao što je on bio dr Pa­po od­go­vo­rio je: – Ta­ko te­škog ni­sam imao u svo­joj prak­si. Oče­ki­vao je pro­fe­sor Pa­po da će po­no­ vo ući u ope­ra­ci­on­ u sa­lu u svo­ju VMA, ali ni­je mu se že­lja is­pu­ni­la. Že­leo je da u svo­ joj 68. go­di­ni po­no­vo ope­ri­še. U tom tre­nut­ku dr Pa­po se se­tio ko­le­ ge Ku­li­ja ko­ji mu je na ra­stan­ku u Hju­sto­ nu re­kao: „U ta­kvom sta­nju mo­žeš ope­ri­sa­ti. Od sr­ca ne­ćeš umre­ti!“ Pod­se­tio sam pro­fe­so­ra da za ko­ji dan pu­ni še­zde­set de­vet go­di­na. – E, j... ga. Ne vi­dim ni­ka­kav raz­log da u mo­jim go­di­na­ma ne ra­dim da­lje i ne po­ ka­žem mla­đi­ma, da se ospo­so­be, ma­da hi­ rur­zi Hi­rur­ške kli­ni­ke VMA su spo­sob­ni da za­vr­še sve ope­ra­tiv­ne za­hva­te kao što se ra­ di­lo ka­da sam ja vo­dio Kli­ni­ku. Pi­tao sam na kra­ju dr Pa­pa da li je u tre­nut­ku ka­da je tre­ba­lo da se ope­ri­še bi­ lo di­le­me da osta­ne kod ku­će ili da pu­tu­

Be­og­ ra­du, uvek je bi­lo ne­što po­seb­no ka­ko spe­ci­fič­no u za­hva­tu na „pum­pi ži­vo­ta“, sr­ ča­nim za­li­sci­ma ili na­či­nu na ko­ji to ra­de umet­ni­ci skal­pe­la. I šta za vre­me ope­ra­ci­je vo­le da slu­ša­ju, da li ka­zi­va­nje ne­kih sti­ho­ va ili da slu­ša­ju mu­zi­ku... Me­đu­tim, ovo­ga pu­ta moj ne­delj­nik i glav­ni ured­nik, u to vre­me Mir­ko Bo­jić, pred­lo­žio je da se na­pi­še re­por­ta­ža o aka­ de­mi­ku Isi­do­ru Pa­pu, še­fu Kli­ni­ke za kar­ di­o­va­sku­lar­nu hi­rur­gi­ju VMA. Po­vod je bio je­dan ju­bi­lej. Po­zvao sam se­kre­ta­ri­cu pro­fe­so­ra Za­gu da na­ja­vi do­la­zak. Ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­sni­ je ja­vlje­no je da ko­le­ga Ži­ka Mi­lu­ti­no­vić urednik fotografije i ja bu­de­mo su­tra na Kli­ ni­ci u 6.30 sa­ti. Ko­le­ga Ži­ka se pr­vo us­pro­ti­vio, jer je vre­me „lu­do“ ra­no, ali je ka­sni­je pri­hva­tio. Bi­li smo su­tra­dan tač­no u za­ka­za­no vre­ me, ali pro­fe­sor ni­je bio u svom ka­bi­ne­tu. Se­kre­ta­ri­ca Za­ga se iz­vi­nja­va­la da će ge­ne­ ral sva­kog tre­nut­ka sti­ći.

Če­ka­li smo 15 mi­nu­ta i od­lu­či­li da se vra­ti­mo u re­dak­ci­ju. Bi­lo je ra­no i ku­da će­ mo ne­go u su­sed­ni „Šu­ma­to­vac“, na ju­tar­ nju ka­fu. Ne­što po­sle se­dam sa­ti u ka­fa­nu je ule­teo por­tir „Po­li­ti­ke“ i uzru­ja­no po­zvao da se ja­vim ge­ne­ra­lu Pa­pu! Uzeo sam slu­ša­li­cu i čuo ove re­či: – Po­bo­gu, zar ni­ste mo­gli da sa­če­ka­te?! Iz­vi­ni­te, su­tra se vi­di­mo u 6.45! Su­tra­dan u kan­ce­la­ri­ji nas je do­če­kao pro­fe­sor Pa­po s ci­ga­re­tom u usti­ma. Po­nu­ dio nas je ci­ga­re­tom i ka­fom... Dru­gi „gaf“ ko­ji sam na­pra­vio, po­sle ovog po­nov­nog do­la­ska i ne­če­ka­nja ge­ne­ ra­la, usle­dio je na­kon ob­ja­vlje­ne re­por­ta­že. Tekst je ob­ja­vljen na se­dam stra­na „Ilu­ strova­ne Po­li­ti­ke“, ka­da je ona ima­la ti­raž oko 350.000 pri­me­ra­ka. Bi­la je či­ta­na u či­ ta­vom sve­tu, a po­seb­no smo po­la­ga­li na ru­ bri­ku „Iz ope­ra­ci­o­ne sa­le“. Ru­bri­ka je bi­la i na­ja­vlje­na, ali uma­lo da do­bi­jem i no­vi­nar­ ski pre­kor od uva­že­nog Mir­ka Mi­loj­ko­vi­ća, jed­nog od di­rek­to­ra „Po­li­ti­ke“. Na­im ­ e, na jed­noj fo­to­gra­fi­ji ob­ja­vljen je u gro pla­nu s jed­ne stra­ne pro­fe­sor Pa­po, s dru­ge pro­fe­sor dr Jo­sip So­ko­lić, a u sre­di­ni le­pa, pla­ vih oči­ju, in­stru­men­tar­ka Bi­lja­na... Ova fo­to­ gra­fij­a je po­kva­ri­la či­tav naš trud, iako smo od ko­le­gi­ju­ma Ži­ka Mi­lu­ti­no­vić i ja do­bi­li po­hva­le za re­por­ta­žu. Čak i od ko­le­ga iz­van Ku­će. Sve smo po­kva­ri­li ob­ja­vlji­va­njem te fo­to­gra­fij­e. Zbog nje s Pa­pom ni­sam raz­go­va­rao tri i po go­di­ne. Tek po­sle ope­ra­ci­je sr­ca u Hju­ sto­nu po­zvao me je pro­fe­sor dr To­ma Ma­ re­no­vić, nje­gov ane­ste­zi­o­log i pra­ti­lac na hju­ston­sku ope­ra­ci­ju kod pro­fe­so­ra Ku­li­ja. – Ima­te po­ziv mog še­fa, ge­ne­ra­la Pa­pa, da se ču­je­te – re­kao je pro­fe­sor Ma­re­no­vić. Ni­sam du­go če­kao. Okre­nuo sam te­le­ fon i na dru­goj stra­ni ži­ce čuo se glas pro­ fe­so­ra Pa­pa: – Ka­da mo­gu da do­đem u va­šu re­dak­ ci­ju? – Kad že­li­te. Već su­tra­dan auto­mo­bil „vol­vo“ bio je is­ pred re­dak­ci­je u Ce­tinj­skoj uli­ci. S njim su u re­dak­ci­ju sti­gle pro­fe­sor­ka Kro­tin i nje­go­va pa­ci­jent­ki­nja Da­rin­ka Mi­la­di­no­vić iz Tre­bi­ nja ko­joj je Pa­po 1964. go­di­ne ugra­dio pr­ ve sr­ča­ne za­liske. Bi­la je te­žak bo­le­snik, ali spret­ne ru­ke pro­fe­so­ra uči­ni­le su da Da­rin­ ka za­snu­je i svo­ju po­ro­di­cu. Od­mah je pao do­go­vor da pa­ci­jent­ki­nja Da­rin­ka i pro­fe­sor Pa­po sa pro­fe­so­rom Ma­re­no­vi­ćem bu­du go­ sti u mo­joj te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji. Se­ćam se da je u jed­nom tre­nut­ku, ko­ men­ta­ri­šu­ći bo­ra­vak u Hju­sto­nu, dr Ma­re­ no­vić re­kao: – Ni­je sa­mo Hju­ston bio za me­ne ve­li­ ki iza­zov, već du­go­go­di­šnja bri­ga o zdra­vlju pro­fe­so­ra Pa­pa. Ka­da vas je­dan ge­ne­ral, aka­ de­mik, iza­be­re za lič­nog le­ka­ra, to je ne sa­ mo pri­vi­le­gi­ja, već po­čast! 75


Z D R AV S T V O - S R B I J A

S

Generacija studenata medicine 1972-1977. Univerziteta Beograd

Priča iz Studentskog grada

tudentski grad, popularni „Studenjak“, predstavlja jedno od najvećih studentskih naselja na Balkanu. Omladinske radne brigade započele su izgradnju objekata na močvarnom delu U susret jubileju 45 godina od upisa Generacije studenata medicine 1972-1977. na Medicinski fakultet Uniizmeđu Zemuna i Beograda 11. aprila verziteta u Beogradu i štampanja monografije tim povodom, predstavljamo „Priču iz Studentskog grada“, au1948. godine. Gradnja je završena 1951. tora Nade Vasić. godine. Izgrađeni kompleks zgrada sastoji se iz četiri paviljona za stanovanje, tj. četiri bloka od kojih svaki ima F i G krilo, sa studentskom menzom u sredini. Početkom dobijali sobe sa više kreveta (moja ih je bila tri kreveta, sto, tri stolice i dva orma1951. godine useljavaju se prvi studenti. imala 6) u parteru. Tada smo se susreli i ra. Između ormara je bio lavabo, gde smo Redovno useljenih stanovnika bilo je uvek sa prvim „ilegalcima”. Kod nas je u sobi stavile i mali rešo. Taj prostor smo preoko 4000, ali je često bio prisutan i veći jedno vreme bila studentkinja književ- gradile paravanom, pa smo dobile nešto nosti, apsolvent, koja nam je iz dana u poput kuhinje. Imale smo i veliku terasu broj tzv. „ilegalaca“, studenata koji nisu dan priređivala razna „iznenađenja”. Mi sa pogledom na autoput. Na terasi se suupisali godinu pa nisu imali rešeno stamsmo, puni elana, početnici u samostal- šio veš, a u ormaru, koji smo tu zatekle, beno pitanje. Većinom su to bili prijatelji ili poznanici iz rodnog kraja, „zemljaci“ onih nom i studentskom životu, išli rano uju- držale smo razne stvari, dok nam je zimi koji bi redovno upisivali narednu godinu tro na Fakultet, pa malo u upoznavanje to bio fružider. Imale smo naš mali kućni Dr Nada Vasić, studija i prilikom raspodele dobijali sobu Beograda. Potom je sledio povratak pre- red; ujutro smo išle na Fakultet, na rane kardiolog u Studenjaku. Nije bilo tesno, svako je doko menze (ručka) na učenje, u učionicu vežbe, naročito iz patologije. Autobus broj bijao svoj kutak sobe. Omladina se tako ili u sobu. Učenje u našoj sobi baš i nije 31, popularno zvani „Tine i Radojka”, zbog zbližavala, učestvovala u raznim društvebilo izvodljivo jer je naša „ilegalka” imala harmonike koja vezuje dva dela autobunim i kulturnim aktivnostima i pokazivala „književne dane i noći” po svom planu. sa, vozio nas je do „Zelenjaka”, a onda da iza te mladosti ima dovoljno i pameti Soba je nekad ličila na književni klub, ne- smo ispred hotela Moskva čekale trolu ili i mudrosti. Zato je Studentski grad bio kad na kafanu. Okupljalo se društvo, kao autobus do Fakulteta. Po povratku u dom svojevrstan rasadnik solidarnosti, dobre da mi brucoši ne postojimo. Tako je bilo kupovale bismo uobičajenu studentsku saradnje u svemu, iskrene razmene mišljenja i iskustava, ali i revolucionarnog duha svojstvenog mladosti. Čuvene studentske demonstracije započele su baš ovde, u Studentskom gradu. U noći između 2. i 3.juna 1968. godine studenti su se okupili ispred prvog paviljona, odakle su krenuli ka gradu. Kada bi zidovi i svi stanari Studenjaka počeli da govore o onome šta su videli, čuli i doživeli u ovom „gradu“, pričama ne bi bilo kraja. Svako ko je u Domu stanovao zna kakav je osećaj deliti prostor od 15 kvadrata sa osobom koju prvi put vidite. Nepoznati cimeri postesve dok jednog dana nije otišla. Mislim da hranu (pašteta, jogurt u roze tetrapaku i penim zbližavanjem ostajali su prijatelji prvih 60 dana studiranja skoro da nisam četvrtina hleba). Zatim smo počele i da za ceo život. Često kažu da i niste osespavala, što zbog toga, što zbog nostalgije kuvamo u sobi na rešou, a na meniju su tili pravi studentski život ako niste živeli za kućom, društvom iz gimnazije i nekim bili grašak, bećarac ili krompir paprikaš. u studentskom domu, a posebno ako to redom na koji sam navikla. Popodneva, sve do 19 časova, bila su nije upravo Studenjak. Studentski život u domu imao je i svo- rezervisana za učenje, sve dok ne krene Zato ću ja sada, posle ovog malog je prednosti. Navikneš se, na primer, da muzika sa Radio Studenjaka, kada smo i uvoda iz istorije Studentskog grada, da deliš prostor, kolače i sarmu koji ti stižu mi sklapale knjige. Tada je počinjao onaj ispričam svoju priču, priču o studentima od kuće, dobre i loše stvari koje ti se de- jedinstveni deo zajedničkog života studemedicine koji su početkom sedamdesešavaju, knjige, ispitne „cake” - jednom nata koji žive u domovima, a naročito u tih godina prošlog veka došli na studije rečju, postaješ slobodniji, nesebičniji i, Studenjaku, koji je bio Jugoslavija u mau Beograd iz svih krajeva tadašnje Jugokako mi se čini, bolji nego što si bio. Tu lom. Naša druženja su bila jedinstvena i slavije. Većina ih je živela u studentskim se razvijaju prijateljstva koja traju „od stu- jednostavna, puna radosti i šala, opuštadomovima, a najviše ih je bilo baš u Studentskog doba pa do groba”. Neko ima juca i lekovita. Od odlazaka na kaficu u denjaku, na Novom Beogradu. sreće da duže živi sa istom „ekipom”, komšiluk ili dolaska komšiluka kod nas, Moja generacija je upisala Medicinkao što je bio moj slučaj. Od treće go- ispijanja čaja kod prijatelja iz rodnog kraski fakultet u Beogradu 1972/73. godine. dine do završetka studija moje cimerke ja ili rodnog kraja tvojih cimera, poseta Na prvu godinu je bilo upisano oko 700 Vesna i Jelena, takođe studentkinje me- kolegama sa Fakulteta, sve do žurki, za brucoša. Većina ih je bila iz unutrašnjosti. dicine na istoj godini i ja živele smo u koje često nije bilo konkretnog povoda, ili Kao dobri đaci u srednjoj školi, „Vukovci” istoj sobi. To je bila soba broj 1650 na II gledanja i navijanja sa terasa na utakmiili nosioci sličnih diploma, primljeni su u spratu F krila u IV bloku. U našoj sobi su cama između ekipa blokova - proširivao studentske domove. Brucoši su, naravno, 76


Z D R AV S T V O - S R B I J A

se krug poznanstava i prijateljstava, rađale su se prve, ali i velike ljubavi, i obogaćivao naš život u domu. Čoveku se roje uspomene, koje izmame osmeh, ponekad i suzu, kad se seti nekog posebnog perioda iz života u Studenjaku. Kada bi moj tata, na primer, doneo punu kutiju sitnih kolača koje je napravila moja mama, to je bilo slavlje! Kolači bi bili „razgrabljeni“ za čas. Naš drugar i kolega Stevo Pavlović često je ljudima, koji su kod njega dolazili na pregled iz mog rodnog kraja, govorio

Šobić, Jadranka Stojaković i još mnogo drugih. Pilo se crno vino „Ždrepčeva krv” i plesalo se do jutra. Svi smo imali svoje redovne „tanc partnere”, a moji su bili Boro Gužvić (Gužva), Zoran Pajkanović i Nenad Lučić (Cic). Stalnu postavu u Studenjaku na sobnim žurkama činile su i nase kolege i koleginice koji nisu živeli u ovom domu već su nam dolazili u goste iz drugih domova (Rifata Burdževića, 4. aprila, Gajreta), a mnogi drugari, koji su stanovali privatno ili su živeli kod svojih

da, pošto su iz Bratunca, imaju prednost jer je on toliko lepih majka Vukinih kolača pojeo u Studenjaku. Mi medicinari smo posebna sorta, bili i ostali, čini mi se. To mogu sigurno da tvrdim za našu generaciju. Bilo nas je dosta u Domu, oko pedesetak. Bili smo vrlo vezani i solidarni, gotovo bez izuzetaka. Dešavalo se da, posle neke žurke i neprospavane noći, nismo mogli da idemo rano na vežbe, a pošto smo činili većinu studenata u toj grupi, vežbe tada nisu mogle ni da budu održane. Zbog tih neodržanih vežbi smo retko smo dobijali kritike malog broja kolega. Kako da se propusti žurka na kojoj se veseli, peva i igra, zbijaju šale, a posebno ako je tu neka simpatija?! Sećam se da smo često uživali uz zvuke gitare dragog kolege Mirhana Kapidžića iz Teslića, te svi pevali tadašnje hitove. Na našem repertoaru bili su Indeksi, Bijelo dugme, Monteno, Stojnić,

roditelja, takođe su bili neizostavan deo tih provoda. Zajedničke studije, vežbe, učenje i svakodnevno druženje uticali su da se sa njima sprijateljimo i primimo ih u naš tim, tim Studentskog grada. Mnogi naši prijatelji iz Doma ovde su pronalazili i ljubav svog života, venčavali se i ostajali u srećnim brakovima do danas, pa su sada uveliko bake i deke. Naš kolega, sećam se, oženio se na trećoj go-

dini studija i dobio sina Milana, koji je bio prva beba koja je rođena i živela u Studenjaku. Milan je takođe završio Medicinski fakultet i danas radi sa mnom na Klinici. Polukružna zgrada koja je bila između blokova, menza, subotom i nedeljom bi postajala prostor za najveće igranke, koje su bile čuvene u celom gradu. Bilo je to doba romantike i sve nam je izgledalo divno, čak i taj jednolični, u belo okrečeni prostor, koji je još pomalo mirisao na hranu. Studenti bi se prvo šetali, tražeći neku simpatiju od ranije ili možda neku novu partnerku ili partnera za igru. Često su svirali muzičari koji će vrlo brzo postati poznati. U Studentskom gradu je postojalo, i još postoji Kulturno-umetničko društvo „Žikica Jovanović Španac“, koje je imalo više sekcija (folklor, hor i orkestar, dramski i književni program), sa redovnim nastupima u toj sali, a posle i u Domu kulture, koji je izgrađen tek pred kraj naših studija. Često su „Španci”, kako smo ih zvali, učestvovali i na našim proslavama rođendana, diplomiranja, veridbi, udaja, ženidbi ili povodom nekog sličnog veselog povoda. Zgrada u kojoj se nalazila menza preko nedelje se vraćala svojoj pravoj nameni - to su bile velika kuhinja i restoran gde su se studenti hranili. Hrana u menzi je bila uobičajena „menzaška”, tako da moje cimerke i ja u poslednje tri godine studija nismo ni išle tamo na ručak. Često smo kuvale i tako štedele dosta vremena za učenje u sobi, što nam je bilo i udobnije. Nekad se, ipak, moralo i u čitaonicu. U svakom bloku u suterenu bile su čitaonice, u kojima si mogao na sediš i učiš u tišini. To se zaista poštovalo. Većina studenata iz našeg doma tu je učila, najviše noću. U hodniku su pušači pravili pauze, uz razmenjivanje iskustava sa položenih ili nepoloženih ispita, davane su karakteristike profesora, asistenata i uobičajena ispitna pitanja. Delili smo knjige koje nam više ne trebaju. Moje su bile vrlo popularne jer su, kako kaže moja drugarica Duška, „bile podvučene baš na pravom mestu“. Prisećajući se kako je izgledala jedna soba u Studenjaku, nisam pomenula kupatilo. Ono nije ni bilo tu. Sedamdesetih godina prošlog veka bilo je po nekoliko tuš-kabina u prizemlju svakog bloka, što je bilo nedovoljno, pa je van blokova postojalo veliko zajedničko kupatilo. Neki su se kupali dugo, pa ostali nisu stizali na red. Zato su uvedeni bonovi, koji su davali mogućnost da se svako okupa dva puta nedeljno. Da bi imali novca da izađu u grad, neki stanari su prodavali svoje bonove. Danas u Studenjaku, kako su mi 77


Z D R AV S T V O - S R B I J A

rekli neki današnji studenti, svaka soba ima zasebno kupatilo, a tople vode ima od sedam ujutro do devet uveče. Imali smo mi i svoju radio stanicu, Radio Studentski grad, koji je obaveštavao studente o raznim aktuelnim novostima, humanitarnim akcijama, kulturnim i sportskim programima ili posetama raznih značajnih ličnosti Studentskom gradu. Emisije su obilovale probranom muzikom, koja nas je ujutru i budila. „Želje i pozdravi“ su bili vrlo popularni. Ako si hteo nekoga da pozdraviš, ili ti se sviđala neka devojka, ti odeš u studio i u programu kažeš: „Pozdravljam devojku iz te i te sobe…“. Čestitali su se ispiti, odlasci u vojsku, rađanje dece… Studenti su bili poput neke velike familije, a vladala je i veća solidarnost, mladi su imali više obzira jedni prema drugima. Na radiju su svoje karijere započele danas vrlo poznate ličnosti, među kojima su voditelj Mića Orlović, Sveta Vuković, Labud Bulatović i drugi. Mnogo kasnije je osnovana lokalna televizija, koja je nastavila tradiciju radija u pričanju priča o životu Studenjaka. Studenjak je funkcionisao kao pravi mali grad. Bili smo više upućeni jedni na druge jer je sam centar Beograda bio daleko, a ni autobusi nisu bili toliko česti. Studentima su bili na raspolaganju restoran, čitaonice, studentska poliklinika, sportski tereni, bioskop „Radnički”, AKUD „Španac“. U neposrednoj blizini je bila i čuvena kafana „Džakarta”, u kojoj smo povremeno jeli ćevapčiće. Nije se baš imalo novca u to doba. Malo uštediš od stipendije, pa se častiš. Mi medicinari iz Studenjaka češće smo išli u kafanu Savinac ili u Zvezdu na uglu Bulevara JNA i Ivana Milutinovića. Tamo je radio Dragan, kasnije poznati ugostitelj, Gužvićev i Šaulin komšija iz Srpca. Dragan najčešće nije dozvoljavao da platimo ili nam nije naplaćivao punu cenu onoga što smo jeli i pili. S obzirom na veliki broj studenata i njihovih ilegalaca, morao se znati red. Kućni red se morao poštovati i svaki prekršaj je bio sankcionisan. Bilo je, ipak, i situacija koje su se rešavale dogovorom. Tada je bilo takvo vreme, pa se prećutno dozvoljavalo da ti neko dođe i prespava bez problema. Onaj ko je želeo da poseti glavni grad, a nije imao obezbeđen smeštaj, znao je da će se stanari Studenjaka za to pobrinuti. Bila bi bruka i sramota da zemljaka, koji dođe iz nekog kraja Jugoslavije, ne primiš da prespava kod tebe. Više od šezdeset godina na ovom mestu susreću se mladi iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije, a danas Srbije. Studentski grad je, samim tim, na mnoge načine pisao istoriju ovih prostora, počev 78

od protesta šezdesetosmaša i čuvene Titove “Studenti su u pravu!” do današnjih dana, kada su stanari mladi kreativni ljudi koji svoj akademski zivot provode u Domu. Doduše, čini mi se, a nadam se da grešim, da je taj zajednički život danas, u vreme interneta i masovnog korišćenja društvenih mreža, siromašniji u svakodnevnoj ličnoj komunikaciji, čak i među studentima koji žive u Studenjaku. Na kraju, želim da, po sećanju, nabrojim kolege koje su živele u studentskim

Tolimir, Ubavku Ristič, Ljuba Alimpijevića, Đorđa Delibašića, Milorada Čivčića, Branka Perkovića, Ibra Bračkovića, Nikicu Andromako, Nenada Lučića, Momira Pušca, Bora Gužvića, Zorana Pajkanovića, Toša Jovanovića, Đemila Hujdurovića, Mirhana Kapidžića, Aleksandra Protića, Đura Banjanina, Miška Hajdarevića, Milimira Košutića, Novaka Milovića, Vladimira Ćuka, Milojka Vlaškog, Jordana Erakovića, Slobodana Zeca, Danka Jotanovića, Miroslava Nikolića, Envera Zerema, Veljka Stupa-

domovima, prevashodno u Studenjaku: moje cimerke Jelenu Stanarević, Vesnu Vojvodić, komšinice Maru Draganović, Anđelku Ristić, Nadu i Jovanku Filipović, Milku Nedeljković, Snežanu Jović, Spomenku Trifković, Milicu Tunjić, Nedeljku Spajić, Milku Konstantinović, Dušanku Belenzadu, Danicu Mihailović, Zoru Nikolić, Dragicu Živanović, Stanku Petrović, Veru Aleksandrić, Ljubinku Budimirović, Jovanku Spasojević, Jordanku Stokić, Savku

ra, Tomislava Jeremića, Ratka Radusinovića, Zorana Kovačevića, Dušana Bijelića, Mirka Grabeža, Dmitra Hajdera, Dragana Ilića, Novaka Milovića, Radoslava Rosića, Mijata Savića, Rajka Srdića, Hanefiju Baždara, Vaska. Božura ... PS. Ovaj spisak ostaje otvoren da se popuni za sledeći jubilej. U Beogradu, 27.1.2017. Vaša drugarica, koleginica, generacija, Nada Vasić


Z D R AV S T V O - S R B I J A

D

rugi kongres 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku održan je 3-4. marta 2017. godine, u hotelu M “Best Western” u Beogradu. Početkom 2015. godine je osnovan 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku (ACC Consortium Chapter for Serbia and Republic of Srpska) a promovisan 15. marta 2015. godine u San Dijegu na 64. kongresu Američkog koledža kardiologa. Ovaj ogranak je formiran s ciljem unapređenja saradnje i povezivanja Američkog koledža kardiologa sa Udruženjem kardiologa Srbije i Udruženjem kardiologa Republike Srpske. Prvi vidovi ove saradnje su bili realizo-

PRACSIS 2017

vani kroz organizaciju zajedničkih sesija na XX kongresu Udruženja kardiologa Srbije, održanom na Zlatiboru oktobra 2015. godine, 65. kongresu Američkog koledža kardiologa, održanom u Čikagu u martu 2016. godine, i na prošlogodišnjem Prvom kongresu PRACSIS u maju 2016, na IV kongresu Udruženja kar-

diologa Republike Srpske maja 2016. godine, kao na 66. kongresu Američkog kongresa kardiologa, koji je održan u martu 2017.godine u Washingtonu, DC. Tema Drugog kongresa bili su prikaz i analiza najvažnijih preporuka Američkog koledža kardiologa i Evropskog

udruženja kardiologa koji su izašli 2016. godine. Svaka sesija se sastojala od tri prikaza slučaja sa komparativnim analizama ACC i ESC preporuka koje su aktuelne. Predavači i moderatori su bili najistaknutiji kardiolozi Udruženja kardiologa Srbije i Udruženja kardiologa Republike Srpske. Veliku čast i priznanje Drugom kongresu dao je svojim učestvovanjem Nathan Wong (Irvine, USA) koji je svojim učešćem u značajnoj meri doprineo kvalitetu samog skupa. Profesor Wong je bio idejni tvorac, pre četiri godine, da se uopšte organizuje 34. ogranak Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku. Kao i na prošlogodišnjem, Prvom kongresu 34. ogranka, i ove godine je štampan suplement časopisa Udruženja kardiologa Srbije “Srce i krvni sudovi” na engleskom jeziku, posvećen ovome skupu, gde je učešće je uzelo 330 kardiologa i internista. Prof. dr Milan A. Nedeljković, prvi predsednik 34. ogranka Američkog koledža kardiologa za Srbiju i Republiku Srpsku

79


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Фондација „Лаза Костић” подстакла на јединствену акцију

Дрво захвалности Где год нађеш згодно место ти дрво посади

И

нститут за онкологију Војводине 2. фебруара 2017. подарио је пацијентима прво „Дрво захвалности” уз стихове Лазе Костића. „Где год нађеш згодно место ти дрво посади а дрво је благородно па ће да награди”–певао је др Јован Јовановић Змај. Загледам његову бисту у парку Института у Сремској Каменици, рад вајара и лекара акад. мед. Владимира Јокановић који је и сам– песник. Тако сам га и упознала– слушајући о Змајевим стиховима. Колико траје Уметничка Секција Друштва лекара Војводине траје и Фондација „Лаза Костић”–25 година! Зла судбина отргла је Змајеву Ружу и његове ђулиће јер им тада није могао наћи лека. И породица његовог друга др Милана Јовановића Батут страдала је од исте болести али захваљујући уредном животу и сталној бризи

80

Др сц. мед. Славица Жижић-Борјановић

за здравље поживео је много дуже од својих сродника и савременика. „ И у трошном чамцу може се далеко отпловити” говорио је мудри здравствени просветитељ. Данас се та бољка успешно лечи и под овим кровом где је смештено више института. Сетих се свога излагања о др Батуту и деци који је био илустрован цртежима Змаја... Змај, Батут и Лаза. Нема њихових савременика али сећања говоре да су сва тројица у својој младости били– пријатељи. Лаза Сомборац израсте у великог срп-

Ј. Ј. Змај, рад акад. мед. В. Јокановића

Обележје Института у Каменици

ског песника, др Батут Митровчанин у ненадмашног здравственог просветитеља а Змај по рођењу из Новога Сада (проминуо светом баш у Каменици) исклеса најдивнију дечију поезију – својим талентима обогатише будућност свога народа. Изодавна се зна да је култура предуслов превентиве а уметност разне врсте „мелем” лечења. Отуда Змај у болничком кругу и Лазини стихови на данашњој свечаности. Данас идемо у Институт за онкологију Војводине на отварање „Дрвета захвалности” уз стихове Лазе Костића. Но, најпре уђимо. На улазу срећемо новог витеза Фондације „Лаза Костић”проф. др Драгана Данкуца, председника Друштва лекара Војводине–Српског лекарског друштва које траје

већ 145 година од Ђурђевданског оснивања 1872. године. Сад нас је у групи троје лекара придошлих на концерт намењен пацијентима. Ми, лекари, међу пацијентима –гости! Лаза и данас иако је проминуо светом још 1910. мења поредак ствари снагом својих силовитих стихова. Столице уредно поређане са обе стране ходника испуњене пацијентима Института до последњег места. Имамо малу трему. Др Јокановић, песник, седи замишљен, други слика мермерну плочу са називом Института сличну споменику у порти манастира Студеница на месту прве српске болнице (по идеји др Будима Павловића и потписом Српског лекарског друштва) а проф. Данкуц је поносан да су његови студенти сада на челу оваквих установа. Показују ми место где је некада радио проф. др Владимир Балтић. Основао је Институт за онкологију и покренуо његов онколошки часопис а осмислио Студеничку академију (посвећену онколошким темама)– савремени научни форум који доприноси медицинској науци и организовао је седамнаест пута. Захваљујући њему у оквиру Студеничке академије одржан je први састанак на тему „800 година српске медицине” Зато није чудо да данас у овом простору тражим знакове тих некадашњих важних подухвата. Хоћемо сви троје нас лекара да видимо „Дрво захвалности”– раскошну слику стабла у чијим гранамa се крију места на која пацијенти у виду срцоликих порука каче речи захвалности, наде... Преко пута „Дрвета” је воштаним бојама осликан велики црвени цвет вођен руком једне девојчице. Недостатак потписа надоместио је спонтано др Јокановић па сада на слици стоји потписано – Нађа. У продужетку


Z D R AV S T V O - S R B I J A

је дугачак ходник свеже уређених зидова у бојама „Дрвета захвалности”. Симболичан знак да ће се дрво гранати по свим болничким зидовима. У крошњи угледах осликану страницу књиге на којој су стихови Лазине најчувеније песме исписани посебним калиграфским писмом. ... То је „знак” који повезује некадашње напоре проф. Балтића у Студеници кад су и програм, и повеље и имена председавајућих на међународним скуповима посвећеним онколошким темама исписивани оваквим писмом. Иво Андрић би појаву препознатљивог писма и у савременој болници сажео речима–Знакови поред пута. Спој почетака српске средњевековне медицине и савремених начина лечења исписан стиховима најлепше српске љубавне–Лазине песме, исповести. Култура настаје у историји. У вратима службене просторије стоје проф. др Зоран Радовановић, директор Института и главна сестра Сандра Спајић. Познато ми је да је она осмислила осликавање зида у виду разгранатог „Дрвета захвалности” а идеју реализовале две пацијенткиње. У холу је жамор, на све стране фоторепортери, телевизијске камере, сви нешто траже, пацијенти исчекују појављивање Војина Ћетковића у лику песника Лазе. У обичном оделу, са књигом у руци трансформацијом глумца био је то овенчани српски песник који је отворио душу баш силно, проломи се глумчев глас и настаде грмља-

необичној, акцентуално помереној, истински доживљеној и пренешеној интерпретацији славног Војина Ћетковића, која је болнички амбијент претворила у место стваралачког напона, радости и озарености лица”. Проф. Марина Милић Радовић

вина Лазиних стихова. Изузетно облачан дан на небу Србије али без капи кише. А под кровом Института грмљавина. Требало је то доживети! Глумац, пријатељ Фондације „Лаза Костић” рецитујући стихове дао је све од себе. Управитељица Фондације, професор камерне музике на Академији за уметност у Новом Саду овако је сутрадан о томе написала:

Споменк СЛД-а у част прве болнице

„Драги чланови и пријатељи Фондације „Лаза Костић” Дрво засађено 19. новембра предавањем угледне др Валери Дијаз из Лондона, под негом запослених на онкологији у Сремској Каменици, донело је јуче, 2. фебруара своје прве плодове! Највидљивији плод је дирљиво изнешена песма Santa Maria della Salute у В. Ћетковић говори Лазину песму

Жеља је била да се „Дрветом” са порукама искаже захвалност особљу исписана разнобојним срцима окаченим о куке дрвета као и нада у опоравак. Закачили су на дрво срце са именом Тимоти Бајфорда, поруку Нађине мајке и даље редом...Оловка пише срцем, свако на свој особит начин. Институт за онкологију Војводине учинио је први корак у овоме правцу. Уметност станује у парку и у лику великог дечијег песника Змаја, љубав станује у стиховима а нада и захвалност, највећа међу врлинама живи од сада у крошњама овог необично важног и јединственог дрвета. Срца су његови плодови. Намера је да се настави са уметничким дешавањима под Институтским кровом. Да музика која храбри и милује престане да буде замисао већ свакодневни живот. Фондација „Лаза Костић” кадра је за овакве подухвате. Видело се то и осетило и ове фебруарске вечери у сусрет 4. фебруару –Светском дану борбе против рака. Ми лекари морамо их подржати што већ чинимо а сваку овакву важну вест о догађају желимо са вама да поделимо. Човечанство је до сада многе болести победило. Превентива, савремено лечење и болничка атмосфера која пружа пријатност и улива наду морају се наћи на истом задатку–борби за живот у којој се побеђује. У часопису Medici.com известили смо текстовима о Студеничкој академији 2010, „Батутовим данима 2013–Рак у Србији–јуче данас, сутра” а недавно и о 25. година Фондације „Лаза Костић”. То што смо извештавали али и организовали претходно набројано допушта нам да данас о „Дрвету захвалности” у Институту за онкологију Војводине са поносом пишемо. Борба за здравље и победу болести се наставља. Змај, Батут и Лаза нису певали и радили узалуд. Имамо их за савезнике! 81


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Добротворни концерт СЛД-а „Будимо бољи од себе”

Добро вам вече, добри људи! Припремила: др Славица Жижић-Борјановић

И

лија Милосављевић Коларац, дарујући народу палату– Задужбину, имао је на уму да помогне културу и просвету народа, а оснажује његову хуманост. То се у свим годинама рада Задужбине показује. Биста на улазу без иједног степеника као да постојано опомиње, подсећа на његов наум. Знао је Коларац вредност књиге иако сам није многe школе свршио. Тежио је да се књиге штампају и био пре-

нумерант Летописа Матице српске. Зато нам и данас и Коларац и Текелија и многи други народни људи и добротвори служе као путокази – знакови поред пута. Пута и сопствених живота и трајања и културе целог народа. Није се друго ни могло очеки-

рима... Било је тако и кад је основано Српско лекарско друштво пре 145 година. Зато пожелесмо да, делујући кроз Друштво, Секцију за уметност, културу и хуманост СЛД-а и Уметничку секцију Друштва лекара Војводине – СЛД организовањем добротворних кон-

вати од „Коларца” него да и лекарима уметницима широм отвори врата своје задужбине. Наши лекари су еснаф познат по песницима, књижевницима, сликарима, ваја-

церата са изложбама чинимо добра дела. Да поклонимо макар мало онима који имају много мање од нас. Будемо бољи од себе. У Задужбини великог добротвора Илије М. Коларца, 16. марта 2017. год. одржан је концерт за децу са посебним потребама Дома у Ветернику. На улазу у Задужбину дочекао нас је Илија М. Коларац, а са платна на сцени велике сале све време су нас посматрали оснивачи Друштва. У прочељу сликa др Јосифа Панчића, првог предлагача оснивања Медицинског факултета у Београду и академика, а ту је, између осталих, и неизбежни др Владан Ђорђевић, први секретар Друштва, најагилнији у његовом оснивању. Било је то већ давне 1872. године.

Донација Дому у Ветернику Захваљујем се на прослеђеном позиву да присуствујемо добротворном концерту. Ја сам председник Секције за трансфузиологију СЛД-а и проследила сам позив свим члановима. Било нас је десетак на концерту који је био заиста пријатан и праћен веома лепим духом културе, уметности и хуманости, како је и назив Ваше Секције. Заиста је било задовољство видети резултате рада васпитача из Дома за децу са посебним потребама у Ветернику... Изнела сам предлог да се са рачуна Секције за трансфузиологију СЛД-а уплати донација Дому у Ветернику. Пошто имамо 178 чланова Секције, 500 динара по члану је 89 000. Са овим предлогом су се сагласили сви присутни чланови Секције за трансфузиологију. Др Данијела Миковић, председник Секције за трансфузиологију СЛД-а

82


Z D R AV S T V O - S R B I J A

Из угла посматрача Добротворни концерт је својим присуством (уз друге чланове) подржало најуже руководство Академије медицинских наука СЛД-а: Председник проф. др Павле Миленковић, председник Војвођанског огранка Aкадемије, проф. др Светолик Аврамов као и главни и одговорни уредник монографија Aкадемије проф. др Љубица Ђукановић. Академија је недавно прославила свој јубилеј – четдесет година свог вредног рада и тим поводом издала запажену монографију о својим дугогодишњим члановима међу којима су и лекари-уметници, чланови наше секције. Има их и међу ауторима биографија других колега (не у малом броју). Изложбу је отворио акад. мед. Владимир Јокановић, сликар, вајар, песник, члан Удружења књижевника Србије, почасни члан ове Академије, а деценијама покретач акција међу лекарима уметницима у Србији. Био је не само организатор, него и домаћин овог концерта и рецитатор сопствених стихова. Само неколико сати раније, у Удружењу књижевника Србије била је организована промоција његове књиге „Најјачи је коријен у камену” на којој су говорили академик Матија Бећковић, проф. Ратко Божовић и проф. др Јован Стриковић. И овом приликом несебично је Удружењу поклонио две бисте њених истакнутих чланова. Овакав напоран дан, пун узбуђења, с лакоћом је поднео овај некадашњи успешни спортиста и олимпијска нада за Рим 1960. године у рвању који би многе друге у његовим годинама „оборио на плећа”. И поред тога, морамо га чувати да нам што дуже „траје”. Поздравио нас је акад. мед. Владимир Јокановић речима: „Добро вам вече, добри људи!” председник Секције за уметност, културу и хуманост СЛД-а и био наш домаћин. Ове вечери, кад као некада оснивачи, желимо бити бољи од

себе, свирали су на виолини из лекарске породице Тушек из Новог Сада – отац и син, а затим је наступила фолклорна група из Дома Ветерник. Рецитовани су стихови лекара песника Вере Јерант-Патић, Гордане Јовин, Јована Стриковића и Владимира Јокановића, уз асистенцију младе драмске уметнице Андрее Ржаничанин, вокална група „Романса” отпевала је букет песама „а капела” и премијерно извела (посветивши овој прилици) „Мој драги Београд” а у завршници „Весели доктори” из Врања, под вођством др Срђана Томића, подарили су нам топлину југа – изворне врањанске и македонске песме. Сви наступи били су из срца и душе и публика их је наградила аплаузом. Са дивљењем је претходно разгледана мала изложба уметничких радова слика и фотографија коју су приредили наши лекари-уметници и члановисарадници Томислав Ђокић, Милорад Жикић, Косара Аврамовић, Срђан Томић, Оливера Јанковић,

Иван Матијевић и Јосип Шмит. Каталог изложбе коју је у фоајеу Задужбине отворио акад. мед. Владимир Јокановић припремио је председник Актива ликовних уметника и председник Уметничке секције ДЛВ-а СЛД-а проф. др Милорад Жикић. Уметност у холу,

биста Коларца на улазу и оснивачи на платну били су на стражи. Као да су нас храбрили, бодрили: – Будите бољи од себе. У публици, најближе сцени, био је наш драги гост, изасланик Његове светости патријарха српског господина Иринеја, викар–владика Арсеније, дајући нам подршку и благослов. Синоћ смо утонули у сан мирне душе и пуног срца, чврсто уверени да треба да овако наставимо, а себи смо рекли: „Данас смо учини добро дело”.

83


Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

Sastanak 1. mart 2017.

Uticaj nasilja u djetinjstvu

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović razgovarao je sa šefom Kancelarije UNICEF-a u Crnoj Gori Bendžaminom Perksom i pedijatrom Nadin Burk Haris iz San Franciska, osnivačem i predsjednicom centra za unapređenje kvaliteta života mladih u San Francisku. Tema sastanka bila je uticaj nasilja u djetinjstvu na kasniji razvoj kardiovaskularnih, malignih i autoimunih bolesti. Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović upoznao je predstavnike UNICEF-a sa osnovnim pravcima djelovanja Ministarstva zdravlja u preventivnoj zaštiti od bolesti sa ciljem podizanja kvaliteta zdravstvenih usluga. UNICEF će dati punu podršku jačanju patronažne službe u dijelu podrške roditeljima nakon rođenja djeteta za davanje uputstava za ishranu i njegu djece što ima za cilj jačanje povezanosti između roditelja i djece. Dr Nadin Burk Haris je dala punu podršku prezentovanim planovima i aktivnostima u prevenciji kardiovaskularnih bolesti te gojaznosti djece i odraslih, uz sugestije da se problemi zlostavljanja djece moraju rano prepoznati i njihovi loši efekti sprečavati u začetku. Predstavnici UNICEF-a iskazali su veliko zadovoljstvo pokretanjem akcije rješavanja pitanja autizma u Crnoj Gori i prvu konferenciju održanu na tu temu 20. februara 2017. godine ocijenio veoma uspješnom.

od 850 eura, koliko je prikupljeno od ulaznica za jednu od predstava u Nikšićkom pozorištu. Direktorica te zdravstvene ustanove dr Gordana Reljić istakla da je Brezovik za posljednjih desetak godina doveden na nivo institucije evropskog nivoa, koja prati savremena zbivanja i dijagnostike u oblasti pulmologije. - Planovi Brezovika i nikšićke lokalne uprave su da se kroz prekograničnu saradnju ugovorima povežu sa susjednim državama, čijim bi pacijentima omogućili zdravstvene usluge, s obzirom na to da smo jedina ustanova te vrste u Crnoj Gori. Cilj nam je da Nikšić i po tome postane prepoznatljiv i u regionu. Imamo najmoderniju opremu za dijagnostiku i terapiju primarnog karcinoma koji sada dominira. Ono što je kod nas u patologiji dominantno su maligne bolesti koje su povećane sa šest na deset odsto, ali je srećom obolijevanje od tuberkoloze u padu, za razliku od prethodnih desetak godina - rekla je dr Reljić. Ona je podsjetila da su u proteklih šest godina izvršili kompletnu rekonstrukciju bolnice i nabavili najmoderniju opremu, u šta je uloženo oko dva miliona eura. Predsjednik opštine Nikšić Veselin Grbović kazao je da su prezadovoljni postignutim rezultatima u Brezoviku i najavio pomoć kako bi ta ustanova postala Institut. On je kazao i da je razgovarao sa čelnicima susjednih opština Trebinja, Gacka i drugih gradova i predložio da im Brezovik pruža zdravstvene usluge.

Bar i Ulcinj, Nikšić

Ministar Hrapović u radnoj posjeti

66 godina rada

Bolnica Brezovik

Specijalna bolnica za plućne bolesti u Brezoviku kod Nikšića, jedina te vrste u Crnoj Gori, do kraja godine trebalo bi da postane Institut. Bolnica u Brezoviku 1. marta obilježila je 66 godina rada, a kao poklon od opštine dobila je donaciju 84

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović, sa saradnicima, boravio je 3. marta u radnoj posjeti opštinama i zdravstvenim ustanovama u Baru i Ulcinju, gdje se sastao sa predsjednicima opština doc. dr Zoranom Srzentićem i Nazifom Cungu. U okviru radne posjete ministar dr Kenan Hrapović razgovarao je sa menadžmentima domova zdravlja Bar i Ulcinj i Opšte bolnice Bar o aktuelnim pitanjima u oblasti zdravstva, kvalitetu zdravstvene zaštite, shodno potrebama stanovništva ove dvije opštine. Predsjednik opštine Ulcinj Nazif Cungu je istakao da ovoj opštini nedostaje operaciona sala i transfuzija krvi u porodilištu, kao i doktori koji govore albanski jezik. Ministar Hrapović je rekao da će se tokom

novih zapošljavanja u Domu zdravlja u Ulcinju i Opštoj bolnici u Baru prioritet dati doktorima iz ova dva grada. Za unapređenje kvaliteta usluga u zdravstvu treba razmišljati u pravcu uvođenja privatno-javnog partnerstva i tražiti od Istituta za javno zdravlje da tokom sezone redovno prati kvalitet vode u Port Mileni kako bi pravovremeno reagovali ako se ukaže potreba. On je dodao da očekuje podršku opštine u otvaranju turističkih ambulanti tokom sezone u najfrekventnijim zonama u Ulcinju. Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović, sa saradnicima, boravio je 7. marta u radnoj posjeti opštini i zdravstvenim ustanovama u Nikšiću, gdje se sastao sa predsjednikom opštine mr Veselinom Grbovićem. U okviru radne posjete ministar Hrapović razgovarao je sa menadžmentima Specijalne bolnice za plućne bolesti Brezovik i Doma zdravlja Nikšić o aktuelnim pitanjima u oblasti zdravstva, kvalitetu zdravstvene zaštite, shodno potrebama stanovništva ove opštine. Kvalitet zdravstvene zaštite u nikšićkoj opštini je zadovoljavajući, ali ne onakav kakav treba da imaju građani, ocijenio je ministar Hrapović. Hrapović je najavio kvalitetnije angažovanje svih zaposlenih u zdravstvenom sitemu kako bi usluge podigli na viši nivo. Prema njegovim riječima, problemi uočeni u nikšićkim zdravstenim ustanovama odnose se na opremljenost Opšte bolnice medicinskim sredstvima i opremom, kao i nedostatak kadra i edukacija te doedukacija zaposlenih. - Obaveza Ministarstva zdravlja i Fonda zdravstva je obezbjeđenje nedostajuće opreme, prije svega u operacionim salama Opšte bolnice, kako pacijenti iz Nikšića i susjednih Šavnika i Plužina, ne bi morali ići na liječenje u Klinički centar, kao i obezbjeđenje adekvatnih uslova rada doktorima u nikšićkim zdravstvenim ustanovama - rekao je Hrapović. On je saopštio da je dogovorena saradnja sa Kliničkim centrom Crne Gore u Podgorici koja predviđa dolazak specijalista iz te ustanove u Nikšić kako bi pacijenti u tom gradu imali kvalitetne operativne usluge laporativnim metodama iz ortopedskih, hirurških grana, očne i ORL dijagnostike. Ministarstvo zdravlja i Vlada obezbijedili su sredstva za nabavku novog skenera u Opštoj bolnci, što je neophodno zbog čestih kvarova i skupih opravki na postojećem aparatu. Ministar je najavio da će vrlo brzo u naselju Rudo Polje početi gradnja dvije stambene zgrade za zdravstvene radnike sa po 35 stanova, za koje je u toku oglas za izbor najpovoljnijeg izvođača. Direktor Fonda zdravstva Crne Gore Sead Čirgić kazao je da je država prošle godine rebalansom budžeta podmirivala sve neizmirene obaveze zdravstvenih ustanova iz nikšićke opštine. On je kazao da očekuju brojne aktivnosti Doma zdravlja u Nikšiću kako bi se upostavio bolji sistem kontrole koji se prije svega odnosi na propisivanje i izdavanje ljekova i predlaganje bolovanja. Direktor Doma zdravlja dr Veselin Bulato-


Vijesti iz Ministarstva zdravlja CG

vić je najavio skori početak realizacije značajnih projekata energetske efikasnosti i omogućavanja pristupa invalidnim osobama koji podrazumijeva izgradnju i tri lifta.

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović

Sastanak sa predstavnicima komora

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović, sa sardanicima, organizovao je 17. marta sastanak sa predstavnicima strukovnih organizacija Crne Gore iz oblasti zdravstva, Ljekarskom, Farmaceutskom i Stomatološkom komorom. Teme sastanka su bile dosadašnji rad komora i ostvareni rezultati, planirane aktivnosti u narednom periodu i mogućnosti za unaprjeđenje saradnje. H rapović je kazao da su na sastanku predložili određene mjere i aktivnosti, kako bi u narednom periodu zajednički radili na postizanju kvaliteta zdravstvene usluge za crnogorske građane, kao i na nivou standarda zaposlenih u zdravstvenom sistemu. On je naveo da će pomoć Ministarstva u svakom pogledu biti svakodnevna, ukoliko ona bude potrebna komorama. Ministar je saopštio i da je u osnivanju Komora za fizikalnu terapiju. Govoreći o Ljekarskoj komori, rekao je da je Skupština Komore, koja je nedavno održana, na legalan i legitiman način izabrala predsjednika Skupštine. - Ljekarska komora treba da, u zakonskim rokovima, sazove Skupštinu na kojoj će ispraviti radnje koje su urađene suprotno Statutu, a tiču se izbora predsjednika Komore i njegovog zamjenika. Želimo da gradimo partnerstvo na jakim osnovama, kontinuiranu saradnju, stalnu komunikaciju i razmjenu stručnih mišljenja. Želimo da na pravi način iskoristimo kapacitete svih komora, jer tamo sjede najreprezentativniji članovi iz zdravstvenog Sistema. Nije namjera Ministarstva zdravlja, niti bilo koga zaposlenog u tom resoru, da pokušava da utiče na izbor skupštinskih tijela i ostalih radnih tijela u bilo kojoj komori, pa ni u Ljekarskoj - saopštio je ministar zdravlja. Kako je kazao, očekuje da će Ljekarska komora u kratkom roku ispraviti nedostatke koji su utvrđeni na osnovu upravnog nadzora koje je sprovelo Ministarstvo zdravlja. Prema njegovim

ZZDDR R AV ASVT V SO T V - C OR N A G O R A

riječima, Ministarstvo zdravlja naložilo je da na narednoj Skupštini ta komora uskladi novi statut, u čemu je taj resor spreman da im pomogne u domenu koji je potreban. Jovan Ivović iz Ljekarske komore izjavio je: - Možda smo mi napravili neki pravni propust i nismo nešto uradili prema pravnim aktima, ali sam siguran da će ova novoizabrana Skupština uspjeti da to prevaziđe i da će sve ono što je možda pravno propušteno, legalizovati na pravi način, a sve u interesu poboljšanja statusa doktora medicine i zdravstvene situacije crnogorskih građana. Borislav Ćalović iz Stomatološke komore naveo je da toj komori, koja je osnovana prije oko tri mjeseca, slijedi mnogo posla, a sve da u cilju da što prije postigne kvalitet komora koje više godina, a neke i decenija, postoje u okruženju, dodajući da svaki stomatolog treba da da svoj doprinos ukoliko se želi postići cilj. Mr ph. Milanka Žugić iz Farmaceutske komore saopštila je da ta komora traži da Farmaceutski fakultet bude vraćen, u čemu bi voljeli da im pomogne ministar. - Voljeli bismo da napravimo svoj model mreže apoteka kao zdravstvenih ustanova koju Crna Gora još nema, zajedno sa Ministarstvom i, ukoliko je to moguće, da apoteke budu vlasništvo farmaceuta 100 odsto - rekla je Žugićeva.

V godina Premium programa

Donacija KC CG

Predstavnici Hipotekarne banke i Crnogorskog Telekoma uručili su donaciju, set laparoskopskih instrumenata, Klinici za ginekologiju i akušerstvo KC CG. Riječ je o zajedničkoj donaciji kojom dvije kompanije obilježavaju pet godina Premium programa, čije Premium kartice, uz brojne povoljnosti, koristi preko 19,5 hiljada građana u Crnoj Gori. Tim povodom, direktorka KC CG Zorica Kovačević uručila je zahvalnice Esadu Zaimoviću, glavnom izvršnom direktoru Hipotekarne banke, i Miliji Zekoviću, izvršnom direktoru Crnogorskog Telekoma. Direktorka se zahvalila na vrijednom poklonu i poželjela donatorima puno uspjeha u daljem radu. - Ovo nije vaša prva donacija našoj ustanovi, a uvjerena sam da ćete i ubuduće nastaviti da nas podržavate. O značaju donacije najviše govori činjenica da će donirani instrumenti obezbijediti kontinuiranu primjenu minimalno invazivne hirurgije u ginekologiji. Riječ je o mikroinvazivnim hirurškim procedurama sa monogostrukim bene-

fitima po pacijentkinje u odnosu na klasične operativne zahvate - kazala je direktorka Kovačević. Milija Zeković, izvršni direktor Crnogorskog Telekoma, je istakao da je ova donacija još jedna u nizu aktivnosti kojom Telekom pruža podršku zdravstvenom sistemu Crne Gore. Glavni izvršni direktor Hipotekarne banke Esad Zaimović naveo je da na polju društveno odgovornih inicijativa, Hipotekarna banka posebnu pažnju posvećuje građanima u cilju poboljšanja njihove zdravstvene zaštite.

Italija

Podrška reformama

Ministar zdravlja dr Kenan Hrapović sastao se 23. marta sa ambasadorom Republike Italije u Crnoj Gori Vinćencom del Monakom i predstavio je planirane reforme u crnogorskom zdravstvenom sistemu i naglasio da se one sprovode temeljno, kako bi sistem bio dugoročno održiv. Hrapović je izdvojio reformu farmaceutske politike i najavio novu listu ljekova, takođe i skoro uključivanje privatnih apoteka u javno zdravstvo. Kada je riječ o nabavci savremene medicinske opreme, što je definisano kao jedan od najvećih problema, za tu svrhu su predviđena sredstva u vrijednosti od oko 11 miliona eura kroz kapitalni budžet. Prema riječima ministra Hrapovića, jedan od prioriteta je i zapošljavanje i edukacija mladog kadra, kao i dodatna edukacija i usavršavanje postojećeg medicinskog karda, u čemu, saglasan je i Del Monako, Italija može pomoći. Del Monako je pohvalio dosadašnje napore Ministarstva zdravlja da izgradi savremeni i održivi zdravstveni sistem i istakao da su reforme u zdravstvu aktivnost koja se nikad ne završava, a zdravstveni sistem osovina jednog društva i vlade. On je predstavio italijanski zdravstveni sistem, koji ima brojna, za Crnu Goru inovativna, rješenja i naglasio da je moguća saradnja u oblasti edukacije i stručnog usavršavanja crnogorskih ljekara u renomiranim zdravstvenim centrima u Italiji. Italijanski ambasador prenio je interesovanje italijanskih firmi za privatizaciju Instituta “Dr Simo Milošević” iz Igala, koji je u privatizacionom planu za ovu godinu, a dogovoreno je da se u dogledno vrijeme organizuje sastanak ministra Hrapovića sa ministrom zdravlja Italije, u cilju razmjene mišljenja i iskustava i preciznijeg dogovora o evenMedical CG tualnoj saradnji u oblasti zdravstva. 85


Preuzeto iz:

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

S

vaki čovjek se tokom života, prije ili kasnije, suoči sa gubitkom zuba. Razlozi tome mogu biti višestruki – oboljenje samog zuba, koje počinje sa karijesnom lezijom, da bi se, ukoliko se blagovremeno ne preduzme adekvatno liječenje, proces proširio na zubnu komoru zahvatajući pulpu i pripadajuće strukture, te nastavio širenje dalje na korijen zuba i periapikalno tkivo. Do gubitka zuba može dovesti i oboljenje mekotkivnih struktura - zubnog mesa koje se u početku manifestuje upalom – gingivitom, da bi se takođe, u slučaju izostanka adekvatne terapije, upalni proces proširio na koštane strukture i u konačnom doveo do gubitka zuba. Parodontopatija je bolest koja u uznapredovaloj fazi, u 3. i 4. stadijumu dovodi do klaćenja i ispadanja zuba. Gubitak zuba dovodi do funkcionalnih, estetskih i psiholoških problema. Funkcionalni nedostatak manifestuje se gubitkom osnovnih funkcija stomatognatog sistema – žvakanja, gutanja, govora i disanja. Pored ovoga, usljed gubitka zuba neminovno dolazi do resorpcije alveolarnog grebana i smanjivanja bazalnog dijela kosti. Oko 88% krezubih i bezubih pacijenata ima problema sa žvakanjem i govorom. Estetski nedostaci manifestuju se smanjenjem visine lica, smanjenjem labio-mentalnog ugla, produbljivanjem bora na licu, rotacijom brade unaprijed (što doprinosi promijenjenom izgledu), spuštanjem ugla usana, gubitkom tonusa mimičnih mišića (što dovodi do istanjenja ivice vermiliona), produbljivanju nazo-labijalne brazde, povećanju ugla filtrum-kolumela, povećanju dužine gornje usne (povećava vidljivost zuba prilikom smijanja) te spuštanju pripoja obraznog i bradnog mišića, što doprinosi tzv. opuštenom izgledu lica. Psihološke posljedice predstavljaju dijapazon različitih psihičkih poremećaja koji mogu izazvati i razne oblike neurotičnih promjena. Gubitak zuba, razni oblici krezubosti ili totalna bezubost mogu se nadoknaditi raznim oblicima protetskih nadoknada, fiksnih ili mobilnih. Sve ove nadoknade imaju svoje prednosti i nedostatke, kao i stroge indikacije kada ih treba primijenjivati. Značajan pomak u zbrinjavanju djelimične i totalne bezubosti predstavljala je primjena implantata koji su omogućili izradu protetskih nadoknada i u onim slučajevima kada je resorpcija alveolarnog grebena toliko uznapredovala 86

Broj 96, godina VIII, april 2017.

Savremena implantologija – mogućnosti i ograničenja

Mr sc. dr stomatologije Mladen Vuković, spec. zdravstvenog menadžmenta

da nije dozvoljavala izradu kvalitetnih mobilnih proteza, ili kada je gubitak zuba izražen, sa velikim međuzubnim prostorom, što je otežavajuća okolnost za izradu fiksnih protetskih radova – mostova i krunica. Prednosti protetskih radova na implantatima su višestruke – prevencija dalje resorpcije kosti, uspostavljanje i održavanje međuviličnih odnosa, poboljšanje funkcije mastikatornog aparata i facijalne ekspresije (mišićnog tonusa), estetski efekat – izgleda kao da zubi niču iz alveole, poboljšanje govora, okluzije, stabilnosti i retencije mobilnih nadoknada, oslobađanje potrebe brušenja susjednih zuba, poboljšanje opšteg psihičkog stanja, itd. Na tržištu postoji veliki broj različitih implantnih sistema od kojih su najpoznatiji: Nobel Biocare, Straumann, Biohorizons, Bredent, ITI, Izomed, itd. Bez obzira na to o kojem se implantnom sistemu radi, moraju se poštovati sljedeća načela da bi implantacija bila uspješna: indikacije i kontraindikacije, biokompatibilnost, oseointegracija, protokol opterećenja implantata i procjena uspješnosti implantata.

Indikacije za implantaciju su: gubitak jednog ili više zuba ili totalna bezubost, što praktično znači svaki nedostatak zuba. U indikacije se ubrajaju i nedostatak dijela viličnih kostiju (retencija opturator – postresekcionih proteza) i nedostatak dijela lica (retencija facijalnih proteza). Kontraindikacije mogu biti opšte i lokalne, apsolutne i relativne. Među opšte kontraindikacije ubrajaju se sve sistemske bolesti (dijabetes, rahitis, zavisan od vitamina D, osteoporoza, autoimuna oboljenja, AIDS, maligna oboljenja, itd.) ali i loše navike kao što su alkoholizam, narkomanija, strastveno pušenje. Uglavnom je riječ o relativnim kontraindikacijama ukoliko su bolesti u početnim stadijumima i pod kontrolom, dok su apsolutne kontraindikacije, npr. svjež infarkt miokarda, pojedina teška oboljenja bubrega i jetre, terminalni stadijumi malignih oboljenja, zračna terapija ili hemioterapija koja je u toku. U lokalne kontraindikacije spadaju tumori, infekcije, loša higijena usne duplje, parafunkcije, ograničeno otvaranje usta, nepovoljni međuvilični odnosi, nepovoljni anatomski odnosi, itd. I ovdje je uglavnom riječ o relativnim kontraindikacijama dok su apsolutne kontraindikacije maligni tumori na mjestu predviđenom za implantaciju, akutne infekcije ili znatno ograničeno otvaranje usta. Biokompatibilnost podrazumijeva da je materijal od koga su izrađeni implantati u harmoniji sa biološkim funkcijama živih tkiva, da je biološki inertan, da je njegova interakcija sa živim tkivima minimalna i da djelovanje tkivnih tečnosti ne izaziva nikakve promjene. Kao materijal izbora za izradu savremenih implantata nametnuo se plazmirani titanijum koji u najvećem procentu zadovoljava pobrojane zahtjeve. Oseointegracija podrazumijeva direktni strukturni i funkcionalni kontakt između organizovane žive kosti i površine opterećenog implantata. Protokol opterećenja implantata po savremenim koncepcijama može podrazumijevati neposredno, rano i kasno opterećenje. Neposredno (imedijatno)


Preuzeto iz:

Broj 96, godina VIII, april 2017.

Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

ugrađuje tako da se oko njegovog vrata adaptira meko tkivo, tj. jednim svojim dijelom prominira u usnu duplju) ili dvofaznom protokolu (implantat se ugrađuje tako da je potpuno prekriven mukoperisotalnim režnjem, njegovo ”oslobađanje” radi postavljanja “abatmenta” i opterećenja zubnom nadoknadom je druga faza). Procjena uspješnosti implantata obuhvata više kriterijuma kao što su funkcionalni (žvakanje, govor), psihološki (izostanak bolova, estetski rezultat) i fiziološki. Među pomenute kriterijume ubrajaju se i stabilnost implantata nakon uklanjanja zubne nadoknade, izostanak radioluscencije oko implantata na rendgenogramu, vertikalni gubitak kosti koji je manji od 2 mm godišnje (poslije prvih 12 mjeseci), izostanak bola, infekcije, parestezije. Liječenje implantatima smatra se uspješnim ako 85% implantata poslije pet godina, odnosno 80% poslije 10 godina ispunjava navedene kriterijume. Najveći izazovi u savremenoj implantologiji predstavljaju implantacija u otežanim anatomskim uslovima i implantacija u zračenom području. Anatomski uslovi koji otežavaju ugradnju uobičajenih šraf-implantata predstavljaju nedostatak alveolarne kosti (horizontalan, vertikalan i kombinovan) i smanjena gustina alveolarne kosti. Savremena implantologija nudi sljedeće hirurške postupke za rješavanje anatomski otežanih uslova: slobodni autologni koštani transplantati sami ili u kombinaciji sa koštanim zamjenicima i resorpcionim ili neresorpcionim membranama, alveolarna distrakciona osteogeneza i princip bazalne oseointegracije (BOI) disk implantatima. Zigomatični implanti su takođe jedno od rješenja anatomski otežanih uslova i najčešće se primjenjuju kod izražene atrofije alveolarnog grebena u gornjoj vilici i spuštenih sinusa (sinus procidens), do čega uglavnom dolazi kod ranog gubitka zu-

ba, kada protekne dugi vremenski period do adekvatnog protetskog zbrinjavanja. Implantacija u zračenom području se vrši kod osoba oboljelih od oralnih karcinoma. Liječenje malignih tumora maksilofacijalne regije zahtijeva timski pristup ljekara više specijalnosti. Naravno, najvažnije je radikalno ukloniti tumor i spriječiti njegovo širenje, što je, kao i rekonstrukcija uklonjenog tkiva, u domenu maksilofacijalnog hirurga. Ništa manje važna nije ni primjena zračne terapije poslije operacije, a u pojedinim slučajevima i polihemioterapije, koje u okviru specifičnog onkološkog liječenja izvode radiolog, odnosno internista onkolog. Uspješnost implantata u zračenom području zavisi od mjesta u koje se ugrađuju, primljene doze zračenja i korišćenja hiperbarične komore. Procenat odbacivanja implantata iz zračenog područja lica i vilica je prilično velik (30-40%), ali se primjenom hiperbarične komore, koja revitalizuje kost, može znatno smanjiti. U svakom slučaju, savjetuje se da se sačeka sa ugradnjom implantata najmanje četiri mjeseca od primijenjene zračne terapije. Na kraju, da rezimiram, primjena oralnih i ekstraoralnih implantata je savremen i siguran metod (metod izbora) fiksacije zubnih nadoknada i proteza lica. Da bi implantacija bila uspješna, moraju se postovati sljedeća načela: indikacije i kontraindikacije, biokompatibilnost, oseointegracija, protokol opterećenja implantata i procjena uspješnosti implantata. Najveće izazove u implantologiji predstavljaju implantacija u otežanim anatomskim uslovima i implantacija u zračenom području, ali one nisu apsolutne kontraindikacije. Pravim izborom, odnosno primjenom adekvatnih implantacionih sistema omogućava se uspješna implantacija u različitim uslovima.

opterećenje podrazumijeva postavljanje privremenih ili konačnih zubnih nadoknada u prvih 48 sati nakon ugradnje implantata. U odnosu na okluziju zubna nadoknada može biti van okluzije sa antagonistima ili u punoj funkcionalnoj okluziji. Rano opterećenje predstavlja postavljanje zubne nadoknade u funkcionalnom kontaktu između 48 sati i tri mjeseca poslije ugradnje implantata. Kasno (konvencionalno) opterećenje podrazumijeva postavljanje zubne nadoknade između tri i šest mjeseci nakon ugradnje implantata, bilo da je riječ o jednofaznom protokolu (implantat se 87


Z D R AV S T V O - C R N A G O R A

88


GODINA VII BROJ 74. APRIL 2017.

89


N M K

Увод Односи с јавношћу представљају функцију управљања и имају задатак да успостављају и негују међусобно добробитне односе измађу једне организације и различитих јавности од којих у великој мери зависи њен успех или неуспех. Односи с јавношћу обухватају активности организације усмерене на развијање сарадње са њеним интерним и екстерним циљним групама што говори да су они веома сложен комуникацијски процес. У савременом пословању односи с јавношћу су постали једна од основних функција управљања која омогућава узајамно разумевање између здравствене установе и њене циљне јавности, чиме се постиже пожељна хармонија у друштвеној и пословној средини. Остварени резултати здравствене установе су у директној зависности од односа са јавношћу, који чине саставни део менаџмента. Савремено пословање захтева примену различитих метода и техника за мерење ефективности програма односа с јавношћу, како би се потврдиле претпоставке о јавном мњењу, и сагледали проблеми у односима с јавношћу. «Улога односа с јавношћу у унапређењу рада Клиничког центра Србије’’ јесте тема која је била веома велики изазов за мене из једноставног разлога што није било детаљних истраживања у области здравства када су у питању односи с јавношћу. Сматрам да ова тема заслужује веома велику пажњу, да би било корисно анализирати карактеристике менаџмента односа с јавношћу из угла интерних и екстерних односа у веома комплексној организацији какав је Клинички центар Србије. Верујем да ће резултати истраживања, уз теоријска и практична сагледавања проблема односа са јавношћу, допринети унапређењу рада не само Клиничког центра Србије, већ и других здравствених установа у Србији. Предмет истраживања Предмет истраживања овог рада се огледа у сагледавању улоге односа с јавношћу у унапређењу рада Клиничког центра Србије. Операционално одређење предмета истраживања подразумева да се издвоје две главне целине истраживачког процеса а то су: • Односи с јавношћу и • Унапређење рада Клиничког центра Србије. Даљом операционализацијом, односе 90

Иванка Аџић - Докторска дисертација (скраћена верзија), тема:

Улога односа с јавношћу у унапређењу рада Клиничког центра Србије На Универзитету „Џон Незбит“, Факултет за културу и медије у Београду, 2. марта 2017. год. Иванка Аџић је одбранила докторску дисертацију пред Комисијом у саставу: Проф. др Миљојко Базић, ментор, проф. др Миливоје Павловић и проф. др Неђо Даниловић, са темом: «Улога односа с јавношћу у унапређењу рада Клиничког центра Србије»

с јавношћу ћемо разврстати на: • Интерне и • Екстерне односе с јавношћу. Друга целина из операционалног одређења предмета односи се на квалитет рада Клиничког центра Србије који ћемо посматрати кроз његове сегменте као што су: • Позиција Клиничког центра Србије у здравственом систему Републике Србије • Организациона структура Клиничког центра Србије • Начин реализације рада са пацијентима, здравственим радницима и институцијама здравственог система • Начин остваривања комуникације са својом циљном јавношћу Квалитет рада Клиничког центра Србије ћемо даље разрађивати кроз: • Мотивацију запослених за реализацију радних задатака • Идентификацију запослених са здравственом установом • Имиџ здравствене установе у јавности. Циљеви истраживања Из предмета истраживања произлазе научни и друштвени циљ истраживања. Научни циљ истраживања огледа се у открићу узајамних веза и односа који

постоје на релацији односи с јавношћу и унапређење рада у Клиничком центру Србије. Друштвени циљ истраживања огледа се у сагледавању стања о појавама и процесима у Клиничком центру Србије као што су: • Позиција односа с јавношћу у Клиничком центру Србије; • Реализација односа с јавношћу у Клиничком центру Србије; • Утицај интерних односа с јавношћу на рад организационих јединица - клиника Клиничког центра Србије; • Средства која ће се користити у интерној комуникацији у Клиничком центру Србије; • Идентификација запослених са циљевима рада Клиничког центра Србије и улога интерних односа с јавношћу у том процесу; • Мотивисаност здравствених радника у испуњавању својих радних задатака и улога интерних односа с јавношћу у том процесу; • Екстерни односи с јавношћу у Клиничком центру Србије и како они утичу на унапређење рада Клиничког центра Србије; • Средства која ће се користити у екстерној комуникацији Клиничког центра Србије са својом циљном јавно-


N M K

шћу; • Имиџ Клиничког центра Србије у јавности и како на њега утичу екстерни односи с јавношћу. Основне хипотезе Рад ће почива на генералној или општој хипотези, посебним и појединачним хипотезама. Генерална или општа хипотеза: Х: Претпоставка је, што је позиција односа с јавношћу у Клиничком центру Србије на вишем нивоу то је и процес унапређења рада у Клиничком центру Србије успешнији и супротно. Посебне хипотезе: Х 1: Претпоставка је, што је управљање интерним односима с јавношћу у Клиничком центру Србије на вишем нивоу, то је и квалитет рада здравствених радника на вишем нивоу и супротно. Х 2: Претпоставка је, што је квалитет екстерних односа с јавношћу у Клиничком центру Србије на вишем нивоу, то је и имиџ институције Клиничког центра Србије на вишем нивоу и супротно. Појединачне хипотезе: • Х 1: Претпоставка је, што је интерна комуникација са запосленима на вишем нивоу, то је и мотивација запослених за извршавање свакодневних пословних задатака на вишем нивоу и супротно. • Х 2: Претпоставка је, што је формални пренос информација у Клиничком центру Србије на вишем нивоу, то је и идентификација запослених са организационим јединицама - клиникама Клиничког центра Србије на вишем нивоу и супротно. • Х 3: Претпоставка је, што је управљање екстерним односима с јавношћу у Клиничком центру Србије на вишем нивоу, то је и поверење пацијената у организационе јединице клинике Клиничког центра Србије на вишем нивоу и супротно. Научни допринос: • Научни допринос се огледа у верификацији досадашњих сазнања о односима с јавношћу и раду здравствених установа од националног значаја. То ће се остварити кроз: • Описивање појмова, појава и процеса који су везани за односе с јавношћу и унапређење рада Клиничког центра Србије. • Класификацију појмова, појава и процеса који су везани како за односе с

јавношћу, тако и за унапређење рада Клиничког центра Србије. Откривање међусобних утицаја, веза и односа између односа с јавношћу и унапређења рада Клиничког центра Србије. Друштвени допринос: Огледа се у сагледавању или унапређењу: • Позиције односа с јавношћу у управљачком делу Клиничког центра Србије, • Модела успостављања односа с јавношћу у Клиничком центру Србије, • Планирања и реализације унутрашњих или интерних односа с јавношћу Клиничког центра Србије, • Евентуални недостатак унутрашњих или интерних односа с јавношћу, • Планирања и реализације екстерних или спољних односа с јавношћу Клиничког центра Србије, • Евентуални недостатак екстерних односа с јавношћу, • Међузависности између односа с јавношћу, идентификације, мотивације запослених и реализације унапређења рада Клиничког центра Србије, • Утицаја односа с јавношћу на имиџ Клиничког центра Србије како у Србији, тако и у бившим југословенским републикама. Односи с јавношћу представљају функцију управљања и имају задатак да успостављају и негују међусобно добробитне односе измађу једне организације и различитих јавности, од којих у великој мери зависи њен успех или неуспех. Односи с јавношћу обухватају активности организације усмерене на развијање сарадње са њеним интерним и екстерним циљним групама, што говори да су они веома сложен комуникацијски процес. У савременом пословању односи с јавношћу су постали једна од основних функција управљања која омогућава узајамно разумевање између здравствене установе и њене циљне јавности, чиме се постиже пожељна хармонија у друштвеној и пословној средини.

Остварени резултати здравствене установе су у директној зависности од односа са јавношћу, који чине саставни део менаџмента. Савремено пословање захтева примену различитих метода и техника за мерење ефективности програма односа с јавношћу, како би се потврдиле претпоставке о јавном мњењу и сагледали проблеми у односима с јавношћу. Истраживање и интерпретација резултата истраживања У истраживању које је обављено у Клиничком центру Србије коришћен је анкетни упитник, који се састоји од: • Упитника за испитивање персоналних и статусних обележја испитаника и • Скале за мерење ставова о односима организације с јавношћу и о унапређењу рада Клиничког центра Србије. Најзначајнији део Анкетног упитника представља Скала за мерење ставова о односима организације с јавношћу и о унапређењу рада Клиничког центра Србије. Састоји од две субскале: • Прва садржи 18 питања и намењена је за прикупљање података о интерним и екстерним односима с јавношћу организације Клиничког центра Србије и • Друга садржи 17 питања и намењена је за прикупљање података о унапређењу рада Клиничког центра Србије. При одабиру врсте и величине узорка истраживања пошло се од досадашњих сазнања да професионални статус запослених у КЦС утиче nа њиховe ставове како према односима организације (КЦС) с јавношћу, тако и према квалитету имиџа организације (КЦС) у јавности. Ставови испитаника о односима организације с јавношћу (приказ неколико питања и одговора): Да ли верујете да Ваши надређени сматрају да је неопходно да сви запослени буду у потпуности информисани о стратегији, визији, мисији и циљевима Ваше организације?

35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0

у потпуности делимично верујем верујем

не могу да се одлучим

не верујем

уопште не верујем

91


N M K

• На ово питање добијени су одговори који су приказани на графикону . Према тим подацима, највећи проценат испитаника ‘’у потпуности верује’’ (32,5%) у намере својих надређених да упознају све запослене о стратегији, визији, мисији и циљевима КЦС, а ‘’делимично верује’’ у ту могућност 30,5% испитаника. Чак 24% испитаника ‘’не верује’’ или ‘’уопште не верује’’ у такву могућност. Проценат неодлучних испитаника по овом питању износи 13 одсто. Да ли верујете да Ваши надређени раде на унапређењу искрене комуникације са својим запосленима? 45,0 40,0 35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0

у потпуности делимично верујем верујем

не могу да се одлучим

не верујем

уопште не верујем

• Одговори на ово питање приказани су на графикону . Према добијеним резултатима највећи проценат испитаника ‘’делимично верује’’ (40,5%) да њихови надређени раде на унапређењу искренe комуникације са својим запосленима. Једна четвртина њих ‘’у потпуности верује’’ у такве намере (25%), док око једне четвртине испитаника ‘’не верује’’ или ‘’уопште не верује’’ у такве намере (26%). Неодлучних испитаника је било 8,5 одсто. Да ли верујете да је проток информација или извештавање од нижих нивоа запослених ка руководству у Вашој организацији квалитетан и редован? 40,0 35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0

у потпуности делимично верујем верујем

не могу да се одлучим

не верујем

уопште не верујем

• Резултати одговора на ово питање: приказани су на графикону . Према добијеним резултатима, највећи проценат испитаника ‘’делимично верује’’ да тај проток информација постоји и да је квалитетан, док 17% њих ‘’у потпуности верује’’ у такву могућност, што премашује 50 одсто испитаника који изражавају високи степен веродостојности овог поступка (54%). Насупрот томе, једна четвртина испитаника ‘’не верује’’ (16,5%) или ‘’уопште не верује’’ (8%) да је тај проток информација редован и квалитетан, а скоро једна четвртина испитаника је неодлучна по овом питању (21,5%). Да ли верујете да руководство врши контролу извршења информација које су пренете запосленима на нижим нивоима у Вашој организацији? 40,0 35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0

92

у потпуности верујем

делимично верујем

не могу да се одлучим

не верујем

уопште не верујем


N M K

• У одговорима испитаника на ово питање, који су приказани ина графикону , уочава се висок проценат оних који су сагласни са тврдњом садржаном у овом питању. Наиме, чак 57 одсто испитаника ‘’делимично’’ (37,5%) или ‘’у потпуности верује’’ (19,5%) да руководство обавља контролу извршења информација које су пренете запосленима на нижим нивоима у организацији (КЦС). Међутим, такво мишљење не дели више од једне четвртине испитаника, који ‘’не верују’’ (20,5%) или ‘’уопште не верују’’(6,5%) у ту активност руководства организације (КЦС). Ставови испитаника о унапређењу рада Клиничког центра Србије (приказ неколико питања и одговора): Да ли верујете да би квалитет редовне контроле извршења информација које су пренете запосленима на нижим нивоима у Вашој организацији допринело унапређењу рада? 45,0 40,0 35,0 30,0 25,0 20,0 15,0 10,0 5,0 0,0

у потпуности верујем делимично верујем не могу да се одлучим не верујем уопште не верујем

1

• Одговори испитаника на ово питање приказани на графикону. Приказани резултати показују да највећи проценат испитаника ‘’у потпуности верује’’ (42,5%) и ‘’делимично верује’’ (36%), што чини 78,5 одсто испитаника који верују да би квалитет редовне контроле извршења информација које су пренете запосленима на нижим нибвоима допринело унапређењу рада организације (КЦС). Око 14 одсто њих је неодлучно по овом питању (14,5%), док свега седам одсто испитаника не верује у такву могућност (‘’не верујем’’ 3,5% и ‘’уопште не верујем’’ 3,5%). Да ли верујете да добра комуникације између надређених и осталих запослених мотивише и додатно подстиче запослоене на одговоран и савестан рад? 60,0 50,0

у потпуности верујем

40,0

делимично верујем не могу да се одлучим

30,0

не верујем

20,0

уопште не верујем

10,0 0,0

1

• На ово питање добијени су одговори испитаника који су приказани на графикону . Добијени резултати указују да чак 87,5 одсто испитаника верује да добра комуникација између надређених и осталих запослених мотивише и додатно подстиче запослене на одговоран и савестан рад (65% ‘’у потпуности верује’’, а 22,5% ‘’делимично верује’’). Неодлучних испитаника је 8%, а свега 4,5% оних који не верују да та комуникација има мотивишући утицај на одговоран и савестан рад запослених. Да ли верујете да је добра интерперсонална комуникација између запослених на свим нивоима основни предуслов за виши ниво квалитета и боље резултате рада?

60,0 50,0

у потпуности верујем

40,0

делимично верујем не могу да се одлучим

30,0

не верујем

20,0

уопште не верујем

10,0 0,0

1

93


N M K

• Слично интересовање је испољено код овог питања. Одговори испитаника на ово питање су приказани на графикону . Као и код претходног питања, велика већина испитаника, чак 89 одсто, сматра да добра интерперсонална комуникација међу запосленима доприноси бољим укупним резултатима рада (60% ‘’у потпуности верује’’, а 29% ‘’делимично верује’’). Свега шест одсто испитаника је изразило неодлучан став, а пет одсто испитаника има негативан став по овом питању. Да ли верујете да би виши степен информисаности запослених о њиховим резултатима рада у организацији за њих био већи мотив за још бољи и квалитетнији рад? 60,0 50,0

у потпуности верујем

40,0

делимично верујем не могу да се одлучим

30,0

не верујем

20,0

уопште не верујем

10,0 0,0

1

• На постављено питање добијени су одговори испитаника који су приказани и на графикону. Код ових одговора видљива је слична тенденција као и у одговорима на претходна питања. Наиме, код одговора на ово питање чак 82,5 одсто испитаника изражава веровање у могућност да би виши степен информисаности запослених о њиховим резултатима рада за њих био већи мотив за квалитетнији рад (52% ‘’ у потпуности верује’’, а 30,5% ‘’делимично верује’’). Скоро дупло већи проценат има неодлучан став (11%), а свега 6,5% испитаника има негативно мишљење о постојању такве могућности. Да ли верујете да би унапређење интерне комуникације међу запосленима у Вашој организацији допринело бољем квалитету целокупног рада организације? 60,0 50,0

у потпуности верујем

40,0

делимично верујем не могу да се одлучим

30,0

не верујем

20,0

уопште не верујем

10,0 0,0

1

• Још једно питање, било је везано за комуникацију међу запосленима у организацији (КЦС) и одговори испитаника на ово питање су приказани на графикону . На основу увида у добијене резултате, може се закључити да чак 88,5 одсто испитаника изражава веровање да би унапређење интерне комуникације међу запосленима у организацији (КЦС) допринело бољем квалитету целокупног рада организације. Подједнак проценат испитаника има неодлучан (6%) и негативан став (5,5%) по овом питању. Да ли верујете да добра и искрена комуникација између Ваше организације и масовних медија доприноси бољем разумевању и прихватању Ваше организације у јавности?

40,0 35,0 30,0

у потпуности верујем

25,0

делимично верујем

20,0

не могу да се одлучим

15,0

не верујем

10,0

уопште не верујем

5,0 0,0

94

1


N M K

• На постављено питање добијени су одговори испитаника који су приказани на графикону. Ови резултати показују да 68 одсто испитаника верује да добра и искрена комуникација између организације (КЦС) и масовних медија доприноси бољем прихватању организације (КЦС) у јавности (39,5% ‘’у потпуности верује’’, а 28,5% ‘’делимично верује’’). Нешто већи проценат испитаника, у односу на претходна питања, има неодлучан став по овом питању (16,5%), док нешто мањи проценат испитаника не изражава позитиван став у вези наведене могућности (12,5% ‘’не верује’’,а 3% ‘’уопште не верује’’ у такву могућност. Статистичка обрада података • Обављена је на рачунару методама мултиваријационе анализе и помоћу статистичког пакета програма SPSS. • У зависности од испитиваних варијабли и њихових релација, утврђени су основни статистички показатељи (фреквенција, проценат, аритметичка средина и стандардна девијација) • Сагласно општој и посебним и појединачним хипотезама истраживања у обради прикупљених података коришћене су следеће методе мултиваријационе анализе: -- факторска анализа и -- корелацијска анализа. Тестирање појединачних хипотеза је обављено помоћу Пирсонових корелација између манифестних варијабли ‘’односа организације (КСЦ) с јавношћу’’ и манифестних варијабли ‘’о унапређењу рада Клиничког центра Србије’’. Тестирање прве појединачне хипотезе Дефинисана је као: Х1: ‘’Претпоставка је, што је интерна комуникација са запосленима на вишем нивоу, то је и мотивација запослених за извршавање свакодневних пословних задатака задатака на вишем нивоу’’, Урађена је корелација између два пара независних и зависних манифестних варијабли, и то: 1. P8. Да ли верујете да је проток информација од руководства ка нижим нивоима запослених у Вашој организацији квалитетан и редован? и P12. Да ли верујете да добра комуникација између надређених и осталих запосленима мотивише и додатно подстиче запослене на одговоран и савестан рад? (r=0,144; p<0,05) и 1. P9. Да ли верујете да је проток информација или извештавање од нижих нивоа запослених ка руководству у Вашој организацији квалитетан и редован? и P12. Да ли верујете да добра комуникација између надређених и осталих запослених мотивише и додатно подстиче запослене на одговоран и савестан рад? (r=0,244; p<0,01). На основу добијеног резултата може се закључити да је прва појединачна хипотеза ПОТВРЂЕНА. Тестирање друге појединачне хипотезе Дефинисана је као: Х2: ‘’Претпоставка је, што је формални пренос информација у Клиничком центру Србије на вишем нивоу, то је и идентификација запослених са организационим јединицама – клиникама Клиничког центра Србије на вишем нивоу и супротно’’. Урађена је корелација између два пара независних и зависних манифестних варијабли, и то: 1. P8. Да ли верујете да је проток информација од руководства ка нижим нивоима запослених у Вашој организацији квалитетан и редован? и P27. Да ли верујете да је комуникација међу клиникама у Клиничком центру квалитетна и благовремена? (r=0,420; p<0,01) и 1. P8. Да ли верујете да је проток информација од руководства ка нижим нивоима запослених у Вашој организацији квалитетан и редован? и P30. Да ли верујете да комуникација између Вас и колега утиче на квалитет Ваше радне ангажованост и Вашу мотивисаност за још бољи рад? (r=0,173; p<0,05). На основу добијених Пирсонових коефицијената корелације за два пара манифестних варијабли, од којих је један значајан на нивоу p<0,01), а други на нивоу p<0,05, може се закључити да је друга појединачна хипотеза ПОТВРЂЕНА. Тестирање треће појединачне хипотезе Дефинисана је као: Х3: ‘’Претпоставка је, што је управљање екстерним односима с јавношћу у Клиничком центру Србије на вишем нивоу, то је и поверење пацијената у организационе јединице – клинике Клиничког центра Србије на вишем нивоу, и обратно’’, Тестирана је такође помоћу два пара Пирсонових корелација између манифестних зависних и независних варијабли, и то: 1. P25. Да ли верујете да имате адекватно обучене кадрове за искрену и правовремену комуникацију између Клиничког центра Србије и јавности? и P22. Да ли верујете да добра и искрена комуникација између Ваше организације и масовних медија доприноси бољем разумевању и прихватању Ваше организације у јавности? (r=0,273; p<0,01) и 1. P25. Да ли верујете да имате адекватно обучене кадрове за искрену и правовремену комуникацију између Клиничког центра Србије и јавности? и P29. Да ли верујете да су Вашу комуникацију и однос према пацијентима запазили и адекватно вредновали надређени у Вашој организацији? (r=0,437; p<0,01). И у овом случају, вредности Пирсоновог коефицијента корелације указују на то да је и трећа појединачна хипотеза ПОТВРЂЕНА. 95


N M K

Приликом тестирања опште хипотезе истраживања, осим доношења општег закључка на основу тестирања посебних хипотеза, помоћу Пирсоновог коефицијента корелације утврђена је статистички значајна повезаност између латентних димензија (фактора) из скупа ‘’односа организације (КЦС) с јавношћу’’ и латентних димензија скупа зависних променљивих ‘’мера за унапређење рада КЦС’’. На основу наведеног прегледа повезаности међу латентним димензијама (факторима) из скупа независних и зависних варијабли, може се закључити да су скоро све латентне варијабле (фактори) из скупа независних варијабли ‘’односа организације (КСЦ) с јавношћу’’ значајно повезане с латентним димензијама из скупа зависних варијабли ‘’мере за унапређење рада КЦС’’, осим друге варијабле из скупа независних варијабли и прве варијабле из скупа зависних варијабли. Ако се овим резултатима придруже налази о потврђеним појединачним и посебним хипотезама, онда се може закључити да је општа хипотеза потврђена као: ‘’Претпоставка је, што је позиција односа с јавношћу у Клиничком центру Србије на вишем нивоу то је и процес унапређења рада у Клиничком центру Србије успешнији, и супротно’’, ПОТВРЂЕНА. Закључак и предлог мера • Истраживање је показало да су откривене и доказане узајамне везе и односи који постоје на релацији односа с јавношћу и унапређења рада у Клиничком центру Србије, што говори о остварењу научног циља истраживања. Друштвени циљ истраживањa се огледа у сагледавању чињеница које су доказане истраживањем, а односе се на имиџ Клиничког центра Србије у јавности који директно зависи од екстерних односа с јавношћу. Истраживање је показало да је остварен научни и друштвени циљ што доказује да је неопходно унапредити односе с јавношћу на следећи начин: Спровести мере за унапређење рада КЦС које се базирају на: 1. Квалитету интерне комуникације међу запосленима и између надређених и запослених што доприноси бољем квалитету рада запослених и целокупне организације (КЦС); 2. Квалитету екстерне комуникације с јавношћу и побољшању квалитета имиџа организације (КЦС), као и унапређење њеног рада и 3. Вредновању рада запослених према односу са пацијентима и подизању квалитета комуникације међу клиникама КЦС, као и допринос личних постигнућа запослених у побољшању угледа организације (КЦС). 4. Формирати Службу за односе с јавношћу у Клиничком центру Србије и другим здравственим установама; 5. Ангажовати стручне кадрове који ће се бавити односима с јавношћи и едукацијом запослених; 6. Мотивисати медицинске стручњаке који контролишу здравље људи, лече и едукују становништво о здравственој култури, 7. Мотивисати велики број стручњака који нам формирају ставове о здравом животу и погледу на свет здравља и 8. Мотивисати високообразоване здравствене професионалце који нам преносе елементарна, али и шира знања из најразличитијих области о здравом животу, првентиви, дијагностици и лечењу. Наведено би морало да буде обавезујуће за здравствени систем, нешто што не сме да чека и што треба сврстати у приоритете управо зато што имамо позитивне примере у европским болницама, а све то у циљу високог квалитета живота и рада становништва као и здравствених радника у Клиничком центру Србије и свим другим здравственим установама у држави.

96


N M K

In memoriam:

Judžin Garfild

(1925-2017)

Akademik Rajko Igić, Sombor/Čikago

Judžin Garfild (Eugene Garfield) je otac modernog naučnog informisanja i sajentometrije. On je u Filadelfiji, 1960. godine, osnovao Institut za naučno informisanje (Institute for Scientific Information, ISI) i kreirao Current Contents, Science Citation Index (SCI), Social Science Citation Index (SSCI), Arts and Humanities Citation Index (AHCI), Journal Citation Reports i Index Chemicus. ISI je preuzet od Thompson korporacije, 1992. godine, da bi na kraju (od 2016. godine) prešao u vlasništvo Clarivate Analytics. Postojanje SCI omogućilo je Garfildu da izračunava impact factor kojim se meri važnost naučnih časopisa. Pomoću tog faktora je ustanovljeno da su časopisi Nature i Science vodeći časopisi u bazičnim naukama. Međutim, SSCI i AHCI nisu mogli da prepoznaju glavne časopise koji su nosioci vrhunskih istraživanja za društvene i humanističke discipline. Garfild je osnovao i nekoliko algoritama (HITS, PageRank i HistCite). Garfild je rođen 1925. godine u Njujorku. Doktorat iz strukturalne lingvistike je odbranio u svojoj 36. godini na Univerzitetu u Pensilvaniji. Kao doktorant, uočio je da postoji bolji način traženja bibliografskih podataka od procedure koja se koristi u Nacionalnoj biblioteci za medicinu (National Library of Medicine). To, a posebno publikacija Vannevar Bush-a (Life Magazine, 1945. godine) podstakli su ga da razvije svoj indeks citiranja kako bi se efikasnije širile naučne misli. Tako danas postoji Web of Science koji obuhvata SCI, SSCI i AHCI. Mada je po nekima data prednost engleskom jeziku, ipak su njegovi bibliometrijski poduhvati revolucionizovali širenje naučnih informacija i olakšali procenu vrednosti naučnih dostignuća. Autor ovog članka je od pre nepune četiri decenije u stalnoj prepisci s Judžinom Garfildom. Sve je počelo kada sam ga pozvao da bude gost Medicinskog fakuleta u Tuzli i održi predavanje na postdiplomskim

studijama tog fakulteta. Nažalost, prilikom planiranja njegove posete Sovjetskm Savezu, zakasnio sam s pozivom samo dva dana jer je već kupio avionske karte i načinio plan putovanja te nije u Tuzlu doputovao. Godinama posle toga, odužio mi se jer je u časopisu Scripta Medica (Banjaluka), koji sam tada uređivao, objavio članak Evalutive measures for resource quality: Beyond the impact factor.[1] Izvodi iz komentara članka Judžina Garfilda, objavljenog u časopisu Scripta Medica [2] …U ovom članku koji je Garfield prezentirao kao predavanje na sastanku Udruženja medicinskih bibliotekara (Medical Library Association), autor iznosi kako je došao na ideju o impakt faktoru. On je prvi put taj naziv (impact factor) pomenuo 1955. godine (Science 1955; 122: 108-11). Kada je 1961. godine formiran SCI, ta sekundarna naučna publikacija je u početku obuhvatala 600 časopisa i to one koje je pokrivao Current Contents. Da bi proširili broj časopisa u SCI, bilo je nužno odabrati najuticajnije. „Author citation index“ je prebačen u „Journal citation index“ i tako je pokazano koji su često citirani časopisi i oni su pridodati časopisima koje je već pokrivao SCI. Impakt faktor je specijalna mera koja pokazuje koliko je puta „prosečan članak“, koji je objavljen u nekom časopisu, citiran u određenoj godini ili nekom drugom vremenskom periodu. Godišnji impakt faktor je odnos između broja citata i broja članaka objavljenih u datom časopisu, a postoji i impakt faktor za časopis. On se izračunava tako što se broj citata radova iz tog časopisa podeli s brojem radova koje je objavio taj časopis u toku dve prethodne godine. Impakt faktor za časopise eliminiše greške koje bi se desile kod poređenja velikih i malih časopisa, jer kada bi se posmatrao samo ukupan broj citata časopisa, mali ili noviji časopisi bi bili nižerangirani. Podatke o impakt faktoru objavljuje časopis JCR. Interesantno je da se impakt faktor časopisa praćenih u periodu od 15 godina veoma malo menja. Važno je napomenuti da pisma uredništvu, komentare, vesti, in memoriam članke, intervjue i slične članke

ne uključuje imenitelj pri izračunavanju impakt faktora. Račun za impakt faktor časopisa izgleda ovako:
A= ukupan broj citata u 2009. godini članaka iz 2007. i 2008. godine iz nekog časopisa B= broj članaka koji su u tom časopisu objavljeni 2007. i 2008. godine
 C= A/B= impakt faktor za 2009. godinu. Ključne odrednice impakt faktora nisu broj autora ili članaka u određenoj oblasti, već gustina citata i starost citirane literature. Veličina oblasti dovodi do povećanja broja tzv. „supercitiranih“ radova. I dok nekoliko desetina radova koji opisuju nove metode imaju enormnu citiranost, hiljade drugih radova o metodama ili revijskih članaka nisu često citirani. Objavljivanje osrednjih radova neće neminovno dovesti do povećanja impakta časopisa. Primeri klasičnih „supercitiranih“ radova su Laurijev (Lowry) method za određivanje proteina, koji je citiran u preko 300.000 članaka ili „EM Southern Blot“ tehnika koja je citirana preko 30.000 puta. Među 38 miliona članaka koji su citirani u periodu od 1900. do 2005. godine, samo je 0,5% članaka citirano više od 200 puta. Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu ima liste citata autora iz Srbije, a pre dvadesetak godina je izradila i listu citiranosti autora iz Bosne i Hercegovine. Kategorizacija časopisa pomoću JCRa koju čini Thomson Scientic (ranije Thomson ISI), nije perfektna, kaže dr Garfield. Zato su Pudovkin, Garfield i neki drugi pokušali grupisati časopise objektivno. Imajući u vidu da se za izbor u nastavna i naučna zvanja često koristi rangiranje časopisa, treba izraziti oprez kod apsolutnog prihvatanja tih rang-lista. Bolje je kombinovati taj novi pristup s tradicionalnim. Uz to, striktna primena rangiranja časopisa ima za posledicu da mnogi istraživači u zemljama s niskorangiranim naučnim časopisima izbegavaju publikovati u domaćim časopisima, čak i onim koji izlaze na engleskom jeziku. To vodi sve većem zaostajanju časopisa u manje razvijenim zemljama. Da bi se to izbeglo, univerziteti daju uvećanu vrednost radovima koji se publikuju lokalno. Biomedicinski časopisi iz bivše Jugoslavije i iz novonastalih republika imaju veoma nizak impakt faktor (impakt faktor za 97


N M K

Srpski arhiv se kreće svake godine ispod 0,1). Zato, a i zbog drugih razloga, urednici nekih od tih časopisa nastoje da objavljuju glavne ili sve istraživačke radove na engleskom jeziku i da časopis bude besplatno dostupan čitaocima putem interneta kako bi se uticaj publikacija proširio. Neki časopisi koriste Open Journal Systems ili druge elektronske sisteme pomoću kojih se šalju radovi, vrši komunikacija s urednicima, recenzentima, svim ostalima koji učestvuju u pripremi i objavljivanju članka u časopisu, a na kraju i sa čitaocima. U svakom slučaju, ta nastojanja malih časopisa ne vode samo podizanju kvaliteta publikacija, već i kvaliteta istraživanja. Dr Stanislava Milošević, Čikago

U vreme UN blokade Srbije, zamolio sam ga da uredniku naučnog dodatka u Politici Stanku Stojiljkoviću da intervju. On je to, bez obzira na sramnu odluku Ujedinjenih nacija, rado prihvatio. Kasnije je Garfild pomoću svog programa HistCite izvršio pretragu citiranja tri srpska naučnika (Slika 1). Tu je pored Milankovića i Đaje, uključio i moje ime.[3] Reference

1. Garfield E. Evaluative measures for resource quality: Beyond the impact factor. Scr Med 2010;41:7-12. 2. Milošević S. Komentar članka. Scr Med 2010;41:12-3. 3. Igić R, urednik. Naučno istraživanje i naučna saopštenja. Banjaluka, Medicinski fakultet, 2017.

Slika 1. Citiranost publikacija tri autora iz Srbije, od 1916. do marta 2011. godine. Ovo pretraživanje izvršio je Judžin Garfild pomoću HisCite programa. Interesantno je da su radovi Milana Milankovića od 1928. do 1960. godine veoma retko citirani, a iza tog perioda počinje uspon broja citata. Takav tip citiranja, kada se zapostavljena ili skoro zaboravljena istraživanja odjednom aktuelizuju, svrstava se u kategoriju“uspavana lepotica”(Sleeping Beauty). Najpoznatiji primer za takvu uspavanost su istraživanja Gregora Mendela koja je vršio od 1856. do 1863. godine; niko mu nije duže od trideset godina verovao, jer“matematika se ne može primenjivati u biološkim naukama.” Slično su postupili i Milankovićevi savremenici; ni oni nisu verovali da viša matematika može objasniti klimatske promene. Za razliku od obrasca citiranosti Milankovićevih radova, radovi naučnika (druga dva primera) obično se citiraju samo nekoliko godina nakon nihovog objavljivanja, a kasnije sve ređe jer dolaze novija istraživanja koja potiskuju završena i/ili zastarela. Ako se obrazac citiranja vrhunskih naučnika uporedi s citiranjem vrhunskih književnika i filozofa, uočava se da su, u proseku, dela prvih citirana mnogo kraće, a ostvarenja drugih citiraju se dugotrajno, ako ne i večito. Razlog za razliku je što dela naučnika otkrivaju saznanja o prirodi i društvu koja vremenom bivaju potisnuta novijim, a ostvarenja iz humanističkih disciplina (književnika i filozofa) otkrivaju drugačije odlike čoveka. 98

U susret novoj knjizi

Naučno istraživanje i naučna saopštenja IZ PREDGOVORA njiga o naučnom istraživanju i naučnim saopštenjima namenjena je studentima biomedicinskih fakulteta na svim nivoima nastave kako bi lakše čitali naučne publikacije i pripremali se za izvođenje i publikovnje vlastitih istraživanja. Poznavanje ove oblasti i stečeno iskustvo će im poslužiti ne samo da shvate koliko naučna istraživanja poboljšavaju zdravlje pacijenata, već da vremenom i sami doprinose biomedicinskom saznanju. Za unapređenje zdravlja neophodno je posmatrati, ustanoviti i analizirati sve mogućnosti koje direktno ili indirektno utiču na kvalitet zdravlja, prevenciju i/ ili lečenje oboljenja. Ne bi vredelo vršiti istraživanje i doći do novih podataka, ako se ti rezultati ne daju na uvid naučnoj javnosti, tj. ako se ne publikuju. Zato je nužno poznavanje tehnike priređivanja naučnih saopštenja za časopis i ostalih vidova naučnog komuniciranja. Naša uputstva smo smestili u pet poglavlja i u njima je reč o pisanju izveštaja (članka) o originalnom istraživanju za naučni časopis, odlikama preglednog članka, pripremi apstarakta, slajdova i postera za učešće na naučnom skupu, izradi projekta za naučno istraživanje i o pisanju izveštaja instituciji koja finansira istraživanje. Nakon opširnog uvoda o nauci, naučnim istraživanjima i tipovima naučnih saopštenja, detaljno je opisano planiranje i izvođenje istraživanja, zatim su data uputstva o prikazu istraživanja na naučnim skupovima i publikovanju u naučnim časopisima, a na kraju se nalaze instrukcije o uvođenju studenata u istraživački rad. Za lakše korišćenje knjige, izradili smo predmetni indeks, a dopunske informacije navedene su u spisku publikacija pod naslovom Literatura, koji se nalazi iza svakog poglavlja. Na samom kraju knjige su kratke biografije autora. Zbog nastojanja da informacije budu dostupne širokoj međunarodnoj zajednici, danas sve više časopisa u onim zemljama u kojima taj jezik nije govorni, publikuje istraživačke članke na engleskom jeziku. Da se to isplati, ukazuju podaci prema kojima su publikcije na engleskom jeziku iz tih zemalja šest puta češće citirane od onih koje su objavljene na nemačkom, japanskom ili francuskom. Zato smo u knjizi povremeno, u zagradi, koristili neke pojmove na engleskom jeziku koji je postao lingua franca ne samo u biomedicini, već i u drugim naučnim disciplinama. Publikovanje u eri interneta trpi izvesne promene. Ne samo što se radovi iz gotovo svih časopisa mogu lako dobiti (besplatno ili uz novčanu naknadu) van biblioteka koje su pretplaćene na štampane primerke časopisa, nego se naučna komunikacija danas sve više prenosi na elektronsko uređivanje časopisa, ali i na elektronsko publikovanje časopisa. Ta pojava je dovela i do nekih jezičkih promena. Tako je danas korišćenje prvog lica jednine postalo sve prihvatljivije. Nadamo se da će ova knjiga poslužiti ne samo studentima, već i mlađim stručnjacima da se podstaknu i krenu u nove izazove.

K

Banjaluka, april 2017. godine Rajko Igić


N M K

-

p r o m o c i j a

k n j i g e

Promocija knjige

Urođene srčane mane kod odraslih

D

ana 12.3.2017. godine u Maloj vijećnici Banskog dvora u Banjaluci održana je promocija monografije “Urođene srčane mane kod odraslih”, glavnog urednika doc. dr Tamare Kovačević-Preradović i koautora prof. dr Mirka Stanetića, prof. dr Peđe Kovačevića i dr sc. Bojana Stanetića. Monografiju su predstavili i o poglavljima detaljno govorili recenzenti prof. dr Bosiljka Vujisić-Tešić i prof. dr Dimitra Kalimanovska-Oštrić, uz autore i glavnog urednika. Ilustrativno su prikazana sva poglavlja monografije koja se bave različitim aspektima života odraslih osoba sa urođenim srčanim manama. Izvod iz recenzije prof. dr Bosiljke Vujisić-Tešić: “Knjiga obiluje ilustracijama koje su nastale tokom redovnog rada na Klinici za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra, što svjedoči o visokom naučnom i stručnom nivou institucije. Praktično, svako opisano stanje u monografiji je potkrijepljeno odgovarajućom ultrazvučnom i radiološkom slikom, sa neophodnim ancilarnim testovima, kao i podrobno objašnjenim ilustracijama i dijagramima. Uzimajući u obzir da se radi o vlastitom materijalu, iskustvu i znanju autora koji su sistematskim i dugotrajnim radom sa vlastitim pacijentima skupljali potrebne ilustracije i fotografije, ne iznenađuje jednostavnost i lakoća kojom je svaka anomalija objašnjena. ... Monografija „Urođene srčane mane kod odraslih“ je svakako najviše namijenjena kardiolozima, kao i ginekolozima, specijalistima sportske medicine, pedijatrima, internistima i, naravno, porodičnim ljekarima i može im biti od velike pomoći u boljem razumijevanju složene problematike praćenja i liječenja ovih osoba. I letimični pregled monografije otkriva konciznost i jasnu podjelu svih poglavlja u knjizi koje vode čitaoca od jednostavnih srčanih, preko kompleksnih mana, plućne hipertenzije, Eisenmengerovog sindroma, drugih plućnih manifestacija kod ovakvih pacijenata, aritmija povezanih sa ovakvim stanjima.

Od posebne važnosti je što su autori u posebnim poglavljima prikazali problematiku trudnoće i bavljenja sportom kod odraslih sa urođenim srčanim manama. Za svaku pohvalu su uredno poređane reference koje se nalaze na kraju svakog poglavlja sa jasnim oznakama u samom tekstu. Knjiga ima do-

čane mane kod odraslih” je svakako najviše namijenjena kardiolozima, kao i ginekolozima, specijalistima sportske medicine, pedijatrima, internistima i, naravno, porodičnim ljekarima i može im biti od velike pomoći u boljem razumijevanju složene problematike praćenja i liječenja ovih osoba. Autori su na

voljno opsežan indeks koji omogućava još jednostavnje korišćenje i pronalaženje traženih informacija. Monografija “Urođene sr-

ovaj način objasnili patologiju, patofiziologiju, simptome i znake, pretrage i liječenje ovakvih anomalija.

Prof. dr Mirko Stanetić, prof. dr Bosiljka Vujisić-Tešić, akademik Miodrag Ostojić, doc. dr Tamara Kovačević-Preradović i prof. dr Dimitra Kalimanovska-Oštrić

99


N M K

O

-

p r o m o c i j a

k n j i g e

vih dana ‘’Glas Srpske’’ objavio je knjigu U STRUJI ŽIVOTA, čiji je autor Mladen D. Marković. U preporuci knjige autor kaže: U ovoj knjizi biće riječi o onome što doživljavamo kao obično, a možemo da doživimo kao čudo, a to nam mo-

U struji života Autor: Mladen D. Marković

mo se, kada smo u stanju bijesa, ljubomore, zavisti, nasilja ili se suprotstavljamo onome što je neizbježno može se desiti da u jednom trenutku shvatimo (vidimo) da je to besmisleno, glupo i tada ćemo to prevazići. To se dešava u trenucima kada nam se poveća svjesnost, kada se probudimo, kada nešto vidimo jasnije. Te situacije pamtimo i za njih kažemo da su nam otvorile oči. Ako nam bilo koje djelovanje ne povećava znanje, razumijevanje i svjesnost, to znači da djelujemo kao automat, a znamo da automat što više radi to je veća vjerovatnoća da će njegov rad biti sve manje vrijedan. Dakle, unapređenje kvaliteta života postiže se jedino kroz ona djelovanja koja povećavju znanje, razumijevanje i svjesnost. Jedini način da poboljšamo sutra jeste način da znamo šta smo loše uradili danas. Samo jedna molitva može da zamijeni mnoge. Gospode, želim da činim dobra djela. že povećati svjesnost o vlastitom neznanju i tako omogućiti da zakoračimo na put dubljeg razumijevanja samih sebe i svijeta. Ovo je knjiga meditacije i promjene, a to znači da nije knjiga koja nam nudi samo intelektualno znanje koje treba da naučimo, ona se čita tako da njen sadžaj samo prolazi kroz naš um, da cijelim bićem doživimo nove istine i steknemo iskustveno znanje. Ako pri čitanju osjećamo da uživamo, da nam je pažnja stabilna, onda to znači da su istine koje prepoznajemo hrana za našu dušu od koje ona može da raste .Tokom čitanja možda ćemo zapaziti da se riječi: znanje, razumijevanje i svjesnost često ponavljaju. Možda ćemo osjećati da je to suvišno, ali nije. Ljudska bića djelovanjem ili postižu više stepene ljudskosti ili se kreću ka sve nižim i nižim oblicima postojanja. Ako nam se kroz bilo koje djelovanje povećava znanje, razumijevanje i svjesnost tada prevazilazimo ono što smo pogrešno naučili i uspostavljavamo dublje viđenje samih sebe i svijeta. Ako odlučimo da posmatramo sami sebe ili druge osobe u situacijama kad pušimo, pijemo, drogiramo se, svađa100

Objavljujemo tekst O ČITANJU, čiji je naslov

Živjeti hiljade godina Jedna od suštinskih karakteristika čovjeka, koja je sadržana u njegovoj urođenoj prirodi, jeste njegova težnja da znanja do kojih je došao tokom života prenese potomcima, bilo usmeno ili putem zapisa. Ta težnja motivisana je željom da se na taj način potomcima olakša život, ali i željom da se produži vlastiti život, bar u pamćenju potomaka. U toj čovjekovoj osobini sadržana je energija koja je pokretala ljude od pamtivijeka, da zapažanja i znanje, koje je mukotrpno pabirčeno iz prirode, do kojeg su dolazili najveći umovi, najveći učitelji koji su ikada postojali u bilo koje vrijeme i na bilo kojem mjestu, koje je nadahnjivalo čovječanstvo i doprinosilo kolektivnom znanju ljudske rase, sačuvaju od zaborava kako bi ga potomci mogli da koriste i kako bi uopšte ljudski rod mogao da opstaje. Sačuvano znanje omogućuje nam da putujemo kroz vrijeme i da uživamo u rezultatima rada naših predaka. Jedino je ljudskoj vrsti na ovoj planeti, koliko nam je poznato, uspjelo da dođe

do izuma koji joj omogućuje kolektivno pamćenje, da posjeduje pamćenje smješteno izvan gena i mozgova. Taj izum je pismo, zapisi ove ili one vrste, biblioteka. Pismo je možda najveći ljudski izum, ono povezuje ljude, pripadnike međusobno udaljenih razdoblja, koji se nikad nisu upoznali, ono slama okove vremena i prostora. Pismo svakom ljudskom biću omogućuje da živi u društvu najvećih mudraca svih vremena i cijeloga svijeta i da uzima iz riznice njihovih iskustava ono što je najbolje. U svijetu postoje milioni i milioni najraznovrsnijih knjiga i drugih vidova zapisa. Čitanje je aktivnost bez koje duša veoma rijetko može da odraste, da se razvije, da se oslobodi, pa je umijeće čitanja posebna disciplina, koja osim obaveznog ukusa, podrazumijeva i predosjećaj koji nam omogućuje da izbjegnemo one knjige koje neće prijati našem srcu, našoj prirodi, našoj duši. Možemo da pokupujemo sve knjige ovog svijeta i da ih smjestimo u svoju biblioteku, ali ćemo moći pročitati samo one koje naša duša može da primi. Pronalazak pisma učinio je da gomila takozvanih pisaca štampa bezvrijedne knjige, tako da su knjižare prepune beskorisnih i štetnih knjiga koje za mlade osobe predstavljaju neprohodnu šumu. Knjižare su prepune knjiga koje su kao loše piće - čitanje izaziva uzbuđenje, ali se čitalac poslije osjeća malaksao i zagađen. Za mladoga čovjeka je najbolje da čita samo one knjige koje su tokom dužeg vremena očuvale svoj dobar glas. Mladi treba da budu na odstojanju od literature koja ne poštuje prirodne vrijednosti, koja ne otvara srce za čudesa svijeta, naprotiv, čak ih zatvara, zatim da budu dalje od literature koja širi očaj, mržnju, agresiju, brutalnost i slične strahote. Loša literatura je namijenjena onima kojima je mir nepodnošljiv. Čitati sve što dođe pod ruku prirodno je u mladosti, ali s dolaskom zrelosti u nama se uspostavlja neka težnja ka životnom cilju koja određuje i to šta ćemo čitati. Sa uspostavljanjem vlastitog identiteta uspostavlja se i naš vlastiti ukus. Ako duša nije našla svo-


N M K

ju kuću, ako nema uporišta, ako luta i traži ona je u rastrojstvu i više luta nego što traži. Biti svugdje znači ne biti nigdje. Ima osoba koje bi prešle i pola svijeta samo da nađu knjigu koju žele, ima ljudi koji osjećaju beskrajnu zahvalnost piscu knjige za koju osjećaju da im je preokrenula život nabolje, ali je mnogo više ljudi koji provedu svoj život kao da knjige ne postoje. Da bismo odrasli kao ličnosti važne su tri stvari: nepristrasno posmatranje, nepristrasno slušanje i nepristrasno čitanje. Nepristrasnost omogućuje da jasnije vidimo ono što nam se dešava i da prepoznajemo sve dublje i dublje tajne svijeta u kojem živimo. U prošlosti, kada je pismenost bila rijetkost, bilo je osoba koje nisu znale čitati ali su se uzdigle, postigle mudrost i čovječanstvo ih je zapamtilo. Te osobe nisu znale čitati, ali su znale posmatrati i slušati. Da bi čitanje imalo blagotvoran uticaj na buđenje duše neophodno je da nam ono bude ono što je sistematsko vježbanje sportskih rekordera, muzičkih virtuoza i vrhunskih majstora u zanatstvu. Evo šta o čitanju kaže D. H. Lorens u svojoj knjizi Apokalipsa. ‘’Neka knjiga živi sve dotle dok je nedokučiva. Jednom dokučena, istog trena umire. Zaprepašćujuće je koliko neka knjiga može biti sasvim različita ako se poslije pet godina ponovo čita. Izvjesne knjige s tim novim čitanjem ogromno dobijaju; bivaju nova stvar. Njihova različitost je tolika da čovjek počinje da sumnja u sopstveni identitet. Druge knjige, pak, ogromno gube. Tako je to. Jednom dokučena, jednom upoznata, njen smisao je utvrđen, knjiga je mrtva. Neka knjiga živi jedino dok ima snagu da nas pobuđuje i da nas različito pobuđuje; dotle dok je sa svakim novim čitanjem vidimo različito. Zbog bujice površnih knjiga koje se iscrpljuju jednim jedinim čitanjem, savremeni duh je sklon da misli da je svaka knjiga takva, da se okončava u jednom jedinom čitanju. Ipak, nije tako. I savremeni duh će postepeno opet postati svjestan toga. Da bismo izvukli pravu radost iz neke knjige, potrebno je iščitavati je, otkrivajući je svaki put drugačijom, dosežući do novih značenja. Daleko je, daleko bolje čitati neku knjigu po šest puta, u razmacima, nego čitati šest knjiga. Jer određena knjiga je kadra da vas poziva šest puta, i svaki put će to biti sve dublje iskustvo, i bogatiće cijelu dušu, emotivnu i intelektualnu. Dok šest knjiga čitanih

samo jednom jedino su akumulacija površnih interesovanja, tegobna akumulacija modernih vremena, količina bez stvarne vrijednosti.’’ Ako čitajući tražimo istinu o sebi, u susretu s jednom istinom možemo je doživjeti kao konačnu, ali ćemo ubrzo uvidjeti da je to samo jedna istina na putu, koju je bilo neophodno prepoznati da bismo došli do sljedeće, više istine. Za svaku stepenicu našeg duhovnog razvoja postoje određeni nivoi znanja – slično kao za godine školovanja. Onaj ko više čita mogao je zapaziti kako postoji neka zakonitost, kako knjiga knjigu traži, kako se, ponekad, knjige za kojima upravo tragamo same pojavljuju. Knjige, kao i ljudi, imaju posebne sudbine. One se kreću ka osobama koje ih očekuju i stižu do njih u pravo vrijeme. Možda ste nekad u biblioteci bili očarani kad ste, potpuno neočekivano, ugledali naslov knjige koja govori i daje odgovore upravo na ona pitanja koja vaša duša sada postavlja. Kada čitamo neku knjigu i osjećamo se kao da jedemo neku veoma ukusnu hranu, ako u toku čitanja osjećamo da nas obuzima unutrašnji mir, ako nas knjiga drži, ako nam je koncentracija na sadržaj postojana, ako nas dovodi u radno raspoloženje, onda to znači da knjiga radi, da ispunjava ulogu učitelja, onda je to knjiga za nas, onda je ona hrana za našu dušu. Ono što knjiga ne govori, na što samo ukazuje, važnije je od onoga što govori. Ako nas knjiga ne drži, ako smo dekoncentrisani, onda je treba ostaviti, jer u svako vrijeme nismo spremni za čitanje, možda smo usmjerni na nešto drugo. Ako nas knjiga ne drži ni u drugom ni u trećem pokušaju, kada smo u boljem raspoloženju, onda ta knjiga nije za nas, ili smo prevazišli istine koje nam ona nudi ili naše biće još nije spremno da prihvati te istine, pa ćemo je čitati kasnije ili nikad. Sjedeći udobno u svojim foteljama, s otvorenom knjigom, možemo otputovati dalje nego što je to ikada pošlo za rukom nekom moreplovcu i to u svjetove koji su veličanstveniji od onih koje su njihove oči vidjele. Mnoge osobe, kojima je dosadno, misle da su iscrpile sve radosti ovoga svijeta, a ne znaju koliko se radosti i utjehe može naći u dobrim knjigama. Dokon um je pravo mjesto da se u njega useli briga i očajanje. Umjesto da provodimo vrijeme u dosadi ili u beskorisnim svađama, koje nam uznemiruju um, bolje je da se družimo s knjigama, koje su naši

-

p r o m o c i j a

k n j i g e

stalni, dobri prijatelji. Kad smo zabrinuti ili žalosni možemo se udubiti u neku knjigu, ona će nam upućivati utješne i nadahnjujuće riječi velikih umova iz dalekih vremena. Čitanje je najbolji lijek i hrana za dušu, njime upošljavamo um i vježbamo inteligenciju. Ako ne razvijemo interesovanje za knjigu – koje nam je urođeno, propustićemo priliku da živimo hiljade godina.

SADRŽAJ: Tajna postojanja * Riznica čudesa * Kao u snu * Šum a ili grad * Neprekidna struja sjemena* Ravnoteža davanja i primanja * Božja čestica* Duh vremena * Granice u svijetu bez granica * Kome vjerovati * Raj i pakao * Sigurnost u svijetu opasnosti * Cvijet nježnosti * Biti u skladu sa strujom života: a. Potraga za znanjem b. Mudrost unapređuje svijet c. Putevi k mudrosti d. Odnos prema životu e. Pravila igre f. Život je prilagođavanje g. Viđenje na nov način * Čudesna lukavost uma * Glas nevidljivog * Osjećanje lične vrijednosti * Besplatan psihoterapeut * Divlje i pitomo u meni * Biti svoj gospodar * Kuđenje života * Šta ću ovdje * Gledati čistim očima * Tri svijeta * Prevazilaženje samog sebe * Zastani i razmisli: a. Problem situacije b. Bori se ili bježi c. Zastani i razmisli d. Uvijek novi odgovor e. Ja hoću – Ja neću f. Kontrola želja g. Iskušenje h. Samokontrola i Samodisciplina j. Put ispravnopg života * Dodatak – O čitanju* Autor o sebi – drugi o autoru * 101


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

103


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

Banjaluka, Banski dvor, 9.3 -12.3.2017. god.

D

rugi kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem, koji je održan od 9. do 12. marta 2017. godine, počeo je uz prisustvo brojih zvanica, svečanim otvaranjem u Koncertnoj dvorani Banskog dvora u Banjaluci. U sklopu svečanog otvaranja Kongresa prisutnima su se obratili predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa i predsjednik Kongresa prof. dr Snježana Popović-Pejičić, generalni direktor UKC Republike Srpske prof. dr Mirko Stanetić, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci prof. dr Ranko Škrbić, predsjednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske akademik Rajko Kuzmanović i pomoćnik ministra zdravlja za zdravstvenu zaštitu Republike Srpske dr Ljiljana Ivančić. Potom je uslijedio kulturno-umjetnički program, gdje su nastupili Ženski kamerni hor „Banjalučanke“ i operska diva, sopran Dunja Simić. U okviru plenarnih predavanja prof. dr Snježana Popović- Pejičić predstavila je „Razvoj dijabetološke službe u Republici Srpskoj“, gdje su iznesene aktivnosti i rezultati sprovođenja 15-godišnjeg Razvojnog nacionalnog projekta „Diabetes mellitus u Republici Srpskoj“. Radi se o projektu Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske kojim je značajno unaprijeđena dijabetološka zdravstvena zaštita u Republici Srpskoj. Ovaj projekat je opisan i u Kopenhagenškom katalogu dobrih praksi za kontrolu dijabetesa kao primjer i smjernica za dalje vođenje dijabetesa u Evropi. Inače, u Kopenhagenškom katalogu su opisane najbolje prakse širom Evrope u vezi sa prevencijom, ranim 104

Drugi kongres endokrinologa i dijabetologa RS

otkrivanjem i intervencijom te boljim upravljanjem i kontrolom dijabetesa. U Katalogu je opisano 37 dobrih primjera iz prakse, uključujući i Projekat „Dijabetes melitus 2010-2013 godine“ iz Republike Srpske Veoma zapaženo je bilo plenarno predavanje uvažene gošće iz Grčke prof. dr Asimine Mitakou , koja je predstavila „Nove tehnologije u liječenju dijabetesa – umjetnu gušteraču“, potom predavanje akademika Nebojše M. Lalića „Razvoj ateroskleroze u tipu 2 dijabetesa“ kao i predavanje prof. dr Svetozara Damjanovića sa temom „Hipotalamo –pituitarno –adrenalna osovina i starenje“. Kongres, u organizaciji Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, pod pokroviteljstvom Ministar-

stva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, je okupio najeminentnije stručnjake iz oblasti endokrinologije i dijabetologije cijele regije. Koorganizatori Kongresa su bili Medicinski fakultet Univerziteta u Banjaluci i Univerzitetski klinički centar Republike Srpske. Udruženje endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske je jedno od najaktivnijih profesionalnih medicinskih udruženja u Republici Srpskoj i ove godine slavi desetogodišnjicu postojanja. Tokom ovog perioda, Udruženje je dalo značajan doprinos u ostvarivanju kontinuirane medicinske edukacije i stručnog usavršavanja kako endokrinologa i dijabetologa, internista i pedijatara, tako i doktora porodične medicine i medicinskih sestara/tehničara, putem organizacije velikog broja simpozijuma, stručnih predavanja i radionica. Drugi kongres endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem izazvao je veliko interesovanje endokrinologa, dijabetologa, ljekara porodične medicine i subspecijalista koji se bave komplikacijama dijabetesa u Republici Srpskoj, ali i u regionu, i akreditovano je preko 300 učesnika. U radu Kongresa, osim predavača iz Republike Srpske i Federacije BiH, učestvovali su i eminentni stručnjaci iz Grčke, Srbije, Hrvatske, Slovenije i


N M K

Makedonije. Međunarodnom karakteru Kongresa doprinio je angažman uglednih profesora iz Republike Srbije, Slovenije i Republike Srpske, u okviru rada Naučnog odbora Kongresa, te je kao takav akreditovan od Savjeta za zdravlje Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. U okviru Naučnog programa Kongresa bile su obuhvaćene najaktuelnije teme iz dijabetologije i endokrinologije, kao i drugih srodnih disciplina. Teme Kongresa su bile zanimljive i aktuelne i obuhvatile su: dijagnostiku i terapiju dijabetesa tipa 1; dijagnostiku i terapiju dijabetesa tipa 2; dijabetes, komplikacije i komorbiditeti; bolesti hipofize i nadbubrežnih žlijezda; oboljenja štitne i paraštitne žlijezde; endokrine bolesti tokom trudnoće; reproduktivnu endokrinologiju i osteoporozu. Tokom Kongresa održana su 53 predavanja po pozivu, od kojih četiri plenarna , u okviru kojih su predstavljena najnovija dostignuća i stručni stavovi iz oblasti endokrinologije i dijabetologije i date preporuke za kvalitetan klinički rad. Na Kongresu su predstavljene i 33 usmene prezentacije originalnih naučnih radova, klinički prikazi slučajeva koji obuhvataju najzanimljivije slučajeve iz dijabetologije, endokrinologije i srodnih disciplina, kao i 43 posterske prezentacije. Održano je 12 tematskih simpozijuma, zajednički simpozijum Udruženja endokrinologa i dijabetologa i Udruženja kardiologa Republike Srpske, saopšteni originalni naučni radovi domaćih i stranih učesnika. Potrebno je istaći da je u subotu, 11. marta 2017. godine, u Velikoj sali ANURS, održan veoma značajan Simpozijum Odjeljenja medicinskih nauka Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS ) i Odeljenja medicinskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) pod nazivom “Kardiovaskularne bolesti i dijabetes u fokusu“, koji je

Mr sc. dr Gabrijela Malešević, dr sc. med. Bojana Carić, prof. dr Snježana PopovićPejičić i mr sc. med. Valentina Soldat-Stanković (predsjednik Kongresa i Sekretarijata Kongresa)

omogućio učesnicima da čuju najeminentnije stručnjake u oblasti dijabetologije i kardiologije Republike Srbije i Republike Srpske. U okviru simpozijuma bio je promovisan i Zbornik radova sa naučnog skupa “Diabetes mellitus: Savremena dostignuća i izazovi “ u izdanju Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Predstavljena su veoma interesantna predavanja: • Akademik Nebojša M. Lalić, Beograd, Srbija: Gojaznost i nastanak tipa 2 dijabetesa; • Akademik Dragan Micić, Beograd, Srbija: Gojaznost i razvoj kardiovaskularne bolesti; • Akademik V. Kanjuh, Beograd, Srbija: Uzroci, ciljne ćelije, histopatologija i posledice vaskularnih lezija kod dijabetesa melitusa tipa 2; • Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, Banjaluka, Republika Srpska: Dijabetes i makrovaskularne komplikacije - mogućnosti preventivne intervencije; • Prof. dr Duško Vulić, dopisni član ANURS, Banjaluka, Republika Srpska: Dijabetes i koronarna bolest – kako poboljšati sekundarnu pre-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

venciju. Veoma zapažen je bio i zajednički Simpozijum Udruženja endokrinologa i dijabetologa i Udruženja kardiologa Republike Srpske koji je održan u nedjelju 12.3.2017. god. Iako je bilo rano nedjeljno jutro, Koncertna dvorana Banskog dvora bila je prepuna što govori o velikom interesovanju endokrinologa i kardiologa za navedeni Simpozijum kao i međusobno dobroj saradnji dva udruženja . Izložena su četiri veoma zanimljiva i aktuelna predavanja sa temama: • Akademik Nebojša M. Lalić: Savremena terapija hiperglikemije u tipu 2 dijabetesa, poruke studija kardiovaskularnih ishoda; • Prof. dr Snježana Popović-Pejičić: Značaj individualne kontrole glikemije u prevenciji i liječenju diabetesa tipa 2, od preporuke do dilema • Akademik Miodrag Ostojić: Ishemijska bolest srca kod dijabetičara: da li je potreban poseban terapijski pristup? • Doc. dr Tamara Kovačević-Preradović: Asimptomatska ishemijska bolest srca: da li je stratifikacija rizika putem neinvazivnih testova moguća? Takođe, veliko je zadovoljstvo da su u radu Kongresa, pored afirmisanih endokrinologa i dijabetologa, učestvovali i mladi endokrinolozi iz Republike Srpske, što ukazuje na stabilnu perspektivu ne samo ovog Kongresa, nego i endokrinologije i dijabetologije u Republici Srpskoj. U okviru Kongresa publikovan je i Zbornik radova sa rezimeima i izabranim naučnim radovima u cjelini prema svim međunarodnim bibliografskim standardima. O nivou organizovanosti i pripremljenosti Zbornika govori adekvatnost recenzija naučnih radova koje podliježu recenziji najmanje dva recenzenta, od kojih je jedan iz druge države, anonimnost recenzija i činjenica da svaki rad ocjenjuju najmanje dva recenzenta. Opšti utisak je da je Kongres je protekao u svjetlu profesionalnog napretka i dobre saradnje svih učesnika i gostiju, a učesnici ovog skupa su, osim prisustva stručnom i naučnom programu, imali priliku da upoznaju grad Banjaluku, univerzitetski i kulturni centar Republike Srpske i uživaju u tradicionalnom gostoprimstvu njenih sugrađana. Pripremila: prof. dr Snježana PopovićPejičić, predsjednik Udruženja endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske, predsjednik Kongresa

105


N M K

N

-

s t r u č n i

s k u p o v i

a nedavno održanom (9-12. mart 2017) 2. kongresu endokrinologa i dijabetologa Republike Srpske sa međunarodnim učešćem u Banjaluci (predsednica uspešnog kongresa prof. dr Snježana Popović-Pejičić) održan je i poseban Simpozijum ’’Kardiovaskularne bolesti i dijabetes u fokusu“ u zgradi ANURS 11. marta 2017. Sekretari odeljenja medicinskih nauka ANURS (akademik Dragan Danelišen) i SANU (akademik Dragan Micić) su pozdravili učesnike, pohvalno se izrazili o saradnji odeljenja, naglašavajući posebno uspešnu saradnju odbora za kardiovaskularnu patologiju ANURS (akademik Drenka Šećerov-Zečević) i SANU (akademik Vladimir Kanjuh). Pod Radnim predsedništvom akademika: D. Danelišen, D. Micić, N. M. Lalić i V. Kanjuh održano je pet referata, čije osnovne postavke prikazujemo: 1. Akademik Nebojša M. Lalić: Gojaznost i nastanak tipa 2 dijabetesa Brojne epidemiološke studije su pokazale istovremenu pandemiju gojaznosti i DMT2, sugerišući usku povezanost ova dva stanja. Dominantnu ulogu u patogenetskoj povezanosti gojaznosti i nastanka DMT2 ima visceralno masno tkivo. Ono se karakteriše hipertrofičnim adipocitima, inflamacijom, poremećenim insulinskim signalnim mehanizmima i insulinskom rezistencijom. Rezultat navedenih poremećaja je povećana sekrecija slobodnih masnih kiselina, sa posledičnim ektopičnim masnim depoima u mišićnom tkivu i jetri, uzrokujući insulinsku rezistenciju, i pankreasnim beta ćelijama sa posledičnim defektima insulinske sekrecije. Značajnu patogenetsku ulogu u ovom procesu imaju proinflamatorni citokini (tumor necrosis factor, TNF; interleukin 6, IL-6), poremećen metabolizam masnih kiselina, mitohondrijalna disfunkcija i poremećaji na nivou endoplazmatskog retikuluma. Adipociti sekretuju i brojne adipokine koji imaju prohiperglikemijske efekte (rezistin, retinol binding protein 4, TNF, IL-6) i antihiperglikemijske efekte (leptin, adiponektin, visfatin, omentin) pa je poremećen međusobni odnos navedenih adipokina u gojaznosti jedan od glavnih mehanizama nastanka DMT2, pre svega, kroz molekularne i metaboličke abnormalnosti u delovanju insulina (na nivou mišića, jetre i masnog tkiva) ali i defekte na nivou sekrecije insulina. Nemedikamentne mere (dijeta i fizička aktivnost) usmerene na redukciju gojaznosti imaju značajno bolji efekat u 106

Zajednički simpozijum odeljenja medicinskih nauka ANURS i SANU

Kardiovaskularne bolesti i dijabetes u fokusu Pripremili: V. Kanjuh, M. Pušac

Predsedništvo Simpozijuma N.M. Lalić, D. Micić, D. Danelišen, V. Kanjuh

prevenciji DMT2 u odnosu na postojeće roskleroze; steatoza u jetri ima ulogu u medikamentne terapijske mogućnosti. razvoju nealkoholnog steatohepatitisa. Povećanje leptina zbog postojanja 2. Akademik Dragan Micić: Goja- leptinske rezistencije u gojaznosti doznost i razvoj kardiovaskularne bo- vodi do migracije glatkih mišićnih ćelilesti ja i njihove proliferacije, angiogeneze i Povećanje broja obolelih od kardi- zadebljanja krvnih sudova i njihove kalovaskularnih oboljenja direktno se pri- cifikacije i sniženja u rastegljivosti zida pisuje dramatičnom povećanju broja krvnog suda. obolelih od gojaznosti. Nagomilavanje Gojaznost je nezavisan faktor za masti u visceralnim depoima kod go- razvoj kardiovaskularnog morbiditejaznih osoba može da utiče na razvoj ta. „Otac medicine“ Hipokrat je tvrdio da DMT2, dislipidemije, masne jetre, hro- je „iznenadna smrt češća kod onih koji nične subkliničke inflamacije, hiper- su prirodno deblji nego kod mršavih“.U tenzije i kardiovaskularnih oboljenja. okolnostima postojanja hroničnog popuU nezdravom masnom tkivu dolazi do hi- štanja srca, primećeno je da osobe sa pertrofije adipocita, povećanja intraćelij- preteranom telesnom težinom i blagom skog stresa, povećanja proinflamatornog do umerenom gojaznošću imaju bolje stanja, sniženja angiogeneze i povećanja preživljavanje u poređenju sa bolesniciu fibrozi i hipoksiji. Posebnu ulogu u pa- ma koji imaju normalnu telesnu težinu, togenezi ateroskleroze ima perivasku- što je fenomen koji je označen kao Hilarno masno tkivo, koje može biti izvor pokratov paradoks u gojaznosti. proinflamatornih adipokina i citokina. Oni 3. Akademici Vladimir Kanjuh i Nemogu kroz svoje parakrine efekte na endotelu dovesti do endotelne disfunkcije, bojša M. Lalić, prof. dr Petar Seferović, hiperkoagubilnosti, povećanje hemotakse dop. čl. SANU, i prof. dr Snježana Poi adhezije monocita. pović-Pejičić: Uzroci, ciljne ćelije, hiPostoji prelaz iz antiinflamatornog u stopatologija i posledice vaskularnih proinflamatorni profil u tranziciji iz mrša- lezija kod dijabetesa melitusa tipa 2. vog masnog tkiva u masno tkivo gojaKod DMT2 postoji makro i mikrozne osobe. Inflamacija u masnom tkivu angiopatija. Makroangiopatija je ateroskleroza onda pokreće razvoj bolesti u pojedinim organima, kao što insulinska rezistenci- aorte, elastičnih arterija i mišićnih arterija ja ima ulogu u razvoju DMT2; endotelna većeg i srednjeg kalibra, tj. koronarnih ardisfunkcija ima ulogu u progresiji ate- terija, unutrašnjh karotidnih i vertebralnih


N M K Akademik D. Danelišen pozdravlja Simpozijum

arterija i bazilarne arterije i njihovih cerebralnih grana, renalne arterije, itd., sa istovetnom progresijom histopatoloških lezija od 1. do 8. stepena, ali prevremena, ubrzana i teža od obične ateroskleroze, sa većom kalcifikacijom arterija (naročito donjih ekstremiteta). Zašto je takva? Zato što su kod obične ateroskleroze u igri: disfunkcija endotela, povećan LDL holesterol, ulaženje monocita iz krvi u intimu arterije sa fagocitozom LDL holesterola i stvaranjem penastih ćelija koje se raspadaju, reaktivna proliferacija vaskularnih glatko-mišićnih ćelija, itd. Kod DMT2, međutim, u igri su i inherentni faktori ovog oboljenja: insulinska rezistencija sa hiperinsulinemijom, hijalinoza arteriola, hiperglikemija sa AGEs kapilara, drugačiji lipidni profil (povećani trigliceridi, smanjen HDL holesterol i povećanje malih gustih LDL čestica – VLDL, koje su veoma aterogene, Apo B je povišen a Apo A – I je snižen) poremećaj trombocita i faktora koagulacije, slab odgovor na hipoksiju i smanjena neoangiogeneza. Posledice su: aterosklerotična aneurizma abdominalne aorte, ishemijska bolest srca sa infarktom miokarda, infarkt mozga (šlog), gangrena donjih ekstremiteta, itd. Kod DMT2 češća je erozija od rupture fibrozne kape aterosklerotične ploče. Pri tome, erozija (kao i kod žena, pušača duvana i arterijskog spazma) je lokalizovana na sredini fibrozne kape. Mikroangiopatija pogađa arteriole (hijalina arterioloskleroza) i kapilare (taloženje AGEs u zidu), što sve dovodi do jakog suženja njihovih lumena, sa manjim prilivom krvi u odgovarajuće organe. Hijalin je transparentna, staklasta, bezstrukturna, homogena supstanca, bez ćelija, različitog hemijskog sastava (najviše proteinskog), koja ne izaziva zapa-

ljenjsku reakciju okoline. Hijalin se taloži subintimalno u mediji arteriola, dovodeći do kompresivne atrofije vaskularnih glatkih mišićnih ćelija, povećane krutosti arteriola suženog lumena. AGEs (izgovara se „ejđis“) je skraćenica za Advanced Glycation End products. Kod velike i dugo postojeće hiperglikemije, molekul glukoze stvara spojeve sa proteinima (serumski, kolagena bazalnih membrana, renalnog mezangiuma, HbA1c i drugih) i lipida (LDL, i drugih), stvarajući ireverzibilne, nerastvorljive precipitate u zidovima kapilara. Zidovi kapilara su zadebljani zbog AGEs u njihovim bazalnim membranama, ali su ipak propustljiviji za belančevine plazme! Potencijalno, mogu biti pogođeni svi kapilari u telu ali, praktično, dolazi do: dijabetične retinopatije, glomerularne nefropatije, periferne simetrične neuropatije (uključujući mušku impotenciju) i oštećenja mozga. Dijabetično stopalo je posledica periferne neuropatije udru-

Učesnici Simpozijuma sleva nadesno: N.M. Lalić, S. Popović-Pejičić, D. Danelišen, D. Micić, V. Kanjuh, D. Vulić

-

s t r u č n i

s k u p o v i

žene sa opstruktivnom aterosklerozom. Vaskularne lezije kod DMT2 su glavni uzrok smrti ovih bolesnika, tj. DMT2 je i kardiovaskularno a ne samo endokrinološko oboljenje, tj. kardio-dijabetološko oboljenje. Pionir kardiodijabetologije u Srbiji je akademik N. M. Lalić. DMT2 se tretira kao prvi koronarni događaj. Prevencija DMT2 „zdravim stilom života“ je, praktično, ista kao kod ateroskleroze, gojaznosti, metaboličkog sindroma, arterijske hipertenzije i Alchajmerove bolesti. 4. Prof. dr Snježana Popović-Pejičić, prof. dr Duško Vulić, dop. čl. ANURS,: Dijabetes i makrovaskularne komplikacije – mogućnosti preventivne intervencije. Kod oboljelih od DMT2 kardiovaskularna bolest (KVB) je vodeći uzrok povećanog morbiditeta i mortaliteta. Ispitivanja efikasnosti striktne kontrole glikemije, hipertenzije i dislipidemije su veoma važne. Treba voditi računa i djelovati na sve tri vrijednosti glukotriade (HbA1c < 7%; glikemija natašte 4,4 – 7,2 mmol/l; glikemija postprandijalna < 10 mmol/l). U redukciji makrovaskularnih komplikacija kod oboljelih od DMT2, glikemijska kontrola može biti korisna u prevenciji mikrovaskularnih, ali ne i makrovaskularnih komplikacija. Studija Accord je čak pokazala povećani kardiovaskularni mortalitet u grupi na intenzivnom tretmanu. Agresivna terapija kod oboljelih od DMT2 sa dugotrajnom hiperglikemijom i često već prisutnim komplikacijama može biti štetna i dovesti do pogoršanja kardiovaskularnih komplikacija, suprotno od efekta kod mlađih pacijenata sa kraćim trajanjem dijabetesa i bez kardiovaskularnih komplikacija. Abnormalna glukozna varijabil-

107


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i Akademik V. Kanjuh za govornicom

nost, kao i varijabilnost krvnog pritiska povezani su sa oštećenjem endotela krvnog suda kod oboljelih sa kraćim trajanjem dijabetesa i optimalnom metaboličkom kontrolom. Takođe, agresivna terapija sistolnog krvnog pritiska na vrijednosti ispod 120 mmHg nije pokazala prednost u odnosu na ciljnu vrijednost od 140 mmHg. Sniženje LDL holesterola primjenom statina na vrijednosti ≤ 2,6 mmol/l (ili ≤ 1,8 mmol/l u oboljelih od DMT2 sa KVB) značajno redukuje kardiovaskularni rizik. Visoke postprandijalne vrijednosti glukoze (pikovi) kao i hipoglikemijski događaji su odgovorni za kardiovaskularne događaje kod oboljelih od DM. Rezultati ovih studija su, poslije prvobitne frustracije, doveli do izbalansiranog individualnog pristupa koji vodi

računa o rizicima intenzivnih terapijskih režima. 5. Prof. dr Duško Vulić, dop. čl. ANURS, akademik Drenka Šećerov-Zečević, prof.dr Snježana Popović-Pejičić, prof. dr D. Đekić: Dijabetes i koronarna bolest – kako poboljšati sekundarnu prevenciju. U Republici Srpskoj 2015. je umrlo 15.059 ljudi. Od toga 11.783 (78,3%) od hroničnih bolesti i to najviše od kardiovaskularnih 49%, zatim malignih 20,8%, endokrinih 5,1% i respiratornih 4,1%. Koronarna bolest (KB) kod oboljelih od dijabetesa melitusa (DM), bez obzira na tip dijabetesa, je česta i procjenjuje se da je morbiditet i mortalitet dva do pet puta veći nego kod osoba koje nemaju dijabetes a sličnih su godina starosti. DMT2 je

Tehnički organizator 2. kongresa endokrinologa i dijabetologa RS, bio je Sky2travel company

ekvivalent koronarne bolesti te se preporučuje intenzivna kontrola svih faktora rizika za razvoj KB u DM. Hipertenzija i hiperlipidemija, koje su često prisutne kod oboljelih od DM, predstavljaju jasne faktore rizika za KB, dok je DM sam po sebi nezavisni faktor rizika. Sekundarnu prevenciju čine mjere koje su na raspolaganju i pojedincima i čitavoj populaciji radi otkrivanja oboljenja i bržeg i uspješnijeg intervenisanja, odnosno mjere usmjerene protiv progresije ili recidiva oboljenja kod osoba sa utvrđenim oboljenjem. Ciljevi EUROASPIRE IV studija (D.Vulić je nacionalni koordinator za Republiku Srpsku) sprovedenih u 24 zemlje Evrope da se uporede dijagnostičke i terapijske strategije kod ljudi sa KB, kada se uzme u obzir metabolizam glukoze (povišena glikemija natašte, intolerancija na glukozu i DM) i hronična bubrežna bolest i da se identifikuju mogućnosti za upravljanje rizicima kod pacijenta. Rezultati su pokazali da je kontrola glikemije bila slaba među učesnicima koji su prethodno imali DM, da je četvrtina oboljelih od KB imala nedijagnostikovan DM, da je značajno uvođenje OGTT kao dodatnog dijagnostičkog sredstva. Kontrola faktora rizika (životne navike, krvni pritisak i nivo lipida u krvi)) je daleko od očekivane, kao i da je značajna varijacija među centrima.

Sky2travel company pco D.O.O.

Jevrejska bb, Lamela II, lokal br. 12; Banja Luka, Bosna i Hercegovina Tel/Fax: 00 387 51 21 33 50; Cell: 00 387 65 75 76 90

office@sky2travel.net; www.sky2travel.net Sky 2 Travel Company PCO d.o.o. obezbjeđuje kompletnu tehničku podršku u organizaciji seminara, foruma i okruglih stolova, simpozijuma, konferencija i kongresa međunarodnog i lokalnog karaktera. • brendiranje svakog pojedinačnog skupa; • avio prevoza, hotelskog smještaja, transfera, iznajmljivanje vozila, viziranja, ishrane za Vaše klijente i osobe u pratnji, osiguranja, poklona, city tour i usluge vodiča; • registracije i akreditacije u zemlji i inostranstvu; • osmišljavanja i organizacije svečanog programa marketinga i PR-a; • saradnje i poslovne korespodencije sa obezbjeđivanja kongresnih i seminarskih sala sa adekvatnom tehničkom opremom ( LCD ploče, projektorsko platno, flipchart, overhead projektor, markeri za flipchart); • profesionalne usluge prevodioca; • tehničku opremljenost za simultano prevođenje; • štampanja i isporuke pisanog i reklamnog materijala (reklamne torbe, zbornici radova, flajeri, posteri i dr); • tehničke asistencije – pisanje i oglašavanje na web stranici obavještenja I formulara od značaja za skup/ kongres, najave, prijava radova i arhiviranje za zbornik; • tehničke podrške i osoblja u okviru registracijskog pulta tokom održavanja skupa na licu mjesta; • budžetiranje, dostavljanja finalnih izvještaja i sertifikovanje.


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

VIII. kongres Društva nastavnika opće/obiteljske medicine (DNOOM)

Kardiorenalni sindrom (KRS)

U

organizaciji Društva nastavnika opće/obiteljske medicine Hrvatske, u Hotelu “Antunović” u Zagrebu od 9.3. do 12.3.2017. godine održan je VIII. kongres Društva nastavnika opće/obiteljske medicine (DNOOM) sa međunarodnim učešćem.

Prim. dr Ljubin Šukrijev

Tema ovogodišnjeg kongresa bila je “Bolesnik s bolestima mokraćnog sustava i postoji li poveznica poremećaja funkcije srca i bubrega”. Ta međuzavisnost oštećenja organskih sustava srca i bubrega definirana je kao kardiorenalni sindrom (KRS), složeni patofiziološki poremećaj i srca i bubrega u kojem akutna ili kronična disfunkcija jednog organa može dovesti do akutnog ili kroničnog oštećenja drugog organa. Prepoznavanje i pravovremena dijagnostika nekih od podtipova KRS vrlo često počinju u ordinaciji obiteljskog liječnika. Sekcija „Prikazi slučajeva“ i ove godine bila je dobro posjećena. Liječnici obiteljske medicine prepoznali su da o svojim dijagnostičkim i terapeutskim dvojbama mogu međusobno razgovarati, uz pomoć dva specijalista obiteljske medicine (dr. sc. Ksenija Kranjčević i doc. dr. sc. Jasna Vučak), a ove godine i uz specijalisticu nefrologinju prof. dr. sc. Ingrid Prkačin.

Prvi puta ove godine uz kongres DNOM-a održan je i Kongres medicinskih sestra u primarnoj zdravstvenoj zaštititi, s ciljem da se medicinskim sestrama omogući kvalitetna edukacija kako bi posao koji se timski, zajednički, obavlja bio što kvalitetniji i bolji. Učesnik Okruglog stola na temu Edukacija medicinskih sestara/tehničara bio je prof. dr. Rudika Gmajnić, dekan Fakulteta zdravstvenih nauka. Međunarodni dio bio je posvećen specijalizaciji iz područja obiteljske/porodične medicine, a svoje predstavnike imale su Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Makedonija Bugarska i Slovenija. Cilj ovog simpozijuma bila je unifikacija izgleda specijalizacije iz oblasti obiteljske medicine u svim zemljama okruženja. Sama specijalizacija nije upitna jer nas na to prisiljava Direktiva EU, ali nama u Republici Hrvatskoj najveći je problem kako liječnicima obiteljske medicine koji rade u koncesiji omogućiti takav oblik edukacije. Način naravno postoji, ali bi ga zdravstvena vlast treba-

Prof. dr. sc. Biserka Bergman Marković

la prihvatiti. U protivnom, imamo veliku diskriminaciju u edukaciji liječnika koji rade u domovima zdravlja i u koncesiji”, istakla je prof. Bergman. Mišljenja većine na mnoga pitanja o ovoj gorućoj temi, razbuktala su zanimljive raprave - oko neracionalnog korištenja visoko educiranih specijalista obiteljske medicine za poslove koje sada obavljaju (administracija), oko načina financiranja specijalizacije, o diskriminaciji liječnika opće medicine prema mogućnostima edukacije (odlazak na specijalizaciju) te su uz brojna mišljenja, otvaranje novih pitanja prjedložena i rješenja. Na kraju zajedničkog rada i druženja na kongresu prof. dr. sc. Biserka Bergman Marković, u ime Organizacijskog i Znanstvenog odbora, Kongresa zahvalila se svim učesnicima obiteljske medicine kao i svim zdravstvenim radnicimai te članovima farmakološke industrije jer su doprinijeli iznimnoj uspješnosti i sadržaju našeg tradicionalnog druženja sa željom da se vidimo i sljedeće godine na 9. kongresu.

109


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

XVIII stručni sastanak hirurga RS

Patologija debelog crijeva

U

konferencijskoj sali Vlade Republike Srpske, 31. marta 2017. godine, održan je XVIII stručni sastanak hirurga RS sa međunarodnim učešćem na temu Minimalno invazivni pristup u rješavanju patologije debelog crijeva. Sastanak su organizovala udruženja hirurga i gastroenterologa Republike Srpske pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske. U sklopu stručnog sastanka, 30. marta 2017. godine, u Univerzitetskom kliničkom centru RS održan je hands-on trening tokom kojeg je uvaženi stručnjak, ekspert za laparoskopsku hirurgiju prof. dr sc. med. Marko Zelić iz KBC Rijeka skupa sa timom UKC RS, na čelu sa mr sc. med. Ozrenom Kordićem, načelnikom Službe operacionih sala sa sterilizacijom, izveo laporoskopsku operaciju debelog crijeva. Ove godine gostujući predavači bili su stručnjaci iz Zavoda za fiziologiju,

imunologiju i patofiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Rijeci i KBC Rijeka. Stručnom skupu prisustvovali su brojni stručnjaci iz oblasti hirurgije, gastroenterologije, imunologije, patologije, onkologije i ljekari drugih specijalnosti iz Republike Srpske, Federacije BiH, Republike Hrvatske i regiona. Tokom stručnog sastanka razmijenjene su najnovije informacije i iskustava koja se odnose na dijagnostiku i minimalno invazivni pristup liječenju patologije debelog crijeva, prezentovani su petogodišnji rezultati interventne endoskopije debelog crijeva UKC RS te rezultati laparoskopske hirurgije debelog crijeva u Bosni i Hercegovini (Mostar, Sarajevo, Travnik, Tuzla, Banjaluka). Svrha sastanka bila je donošenje zajedničkih stavova o modalitetima dijagnostikovanja i liječenja ove bolesti minimalno invazivnim putem, što predstavlja svjetski trend, usvojen u svim većim centrima širom svijeta, uključujući i centre u BiH od kojeg najveću dobrobit imaju pacijenti (trpe manju postoperativnu bol, brže se oporavljaju, kraće borave u bolnici...). Zaključci sa ovog sastanka će, u vidu preporuka, biti poslani svim bolnicama i kliničkim centrima u Republici Srpskoj kako bi se postigla jedinstvenost u liječenju i sinhronizovanost u upućivanju pacijenata u specijalizovane centre u kojima je moguće bolesnike liječiti na ovakav način.

GOCK Trebinje

8. martovsko DDK Pripremila: Miholjka Janković, predsjednica Kluba DDK GOCK Trebinje.

S

voju humanost 8. marta iskazali su humanisti iz Vranja, od DDK Policijske uprave iz Vranja i Vladičinog Hana, Nikšića, Ljubinja, Užica, i lokalno stanovništvo. Klub DDK „Risto Špuran“, GOCK Trebinje, u saradnji sa CK i Službom za transfuzijsku medicinu, organizovao je akciju 8. marta u prostorijama transfuzijske medicine. Prijavilo se 35 DDK a krv je darivalo njih 27. Ostali su ostavljeni da po pozivu daruju krv, pošto je bilo dovoljno zaliha krvi u transfuzijskoj medicini. U Domu učenika u Trebinju, priređen je ručak, gdje su uručene zahvalnice za klubove i pojedince koji su se odazvali i koji se ističu u ovoj humanoj akciji. Hotel ‘’Leotar’’ je po pristupačnim cijenama ustupio prenoćište za goste iz Srbije. Večera i druženje organizovani su u restoranu ‘’Ognjište’’. Uz tamburaše i svečano organizovano druženje, uz prisustvo drugih gostiju, je nastavljeno do ranih jutarnjih sati. Sutradan, 9. marta, poslije doručka, obišli smo znamenitosti Trebinja, tako su nakon posjete manastiru Tvrdoš, Užičani nastavili put za Srbiju, a Vranjanci pošli za Mostar da obiđu stari most i grad Mostar.

Kao i do sada, i ova 51. godišnjica DDK i druženje sa humanistima, za koje ne postoji granica u saradnji u DDK, nastaviće se i ubuduće. Svi mediji i portali obilježili su ovu akciju, kao i sve do sada, a ovo je samo kratak izvještaj i slike sa tog najhumanijeg okupljanja. Rastali smo se uz poruku i poziv da se ponovni susret u Trebinju održi 28. 9. 2017. kada ćemo u gostima imati veći broj predstavnika klubova DDK iz Srbije, Crne Gore, i Republike Srpske. To je datum kada se navršava 20 godina od otkrivanja spomenika svim umrlim i poginulim DDK, kako je otkrivena i ploča ulice DDK koja vodi sa magistrale prema bolnici, tj. Službi za transfuzijsku medicinu Trebinje. M. J.

110


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

UDRUŽENJE PSIHIJATARA U BOSNI I HERCEGOVINI organizuje

IV KONGRES PSIHIJATARA BOSNE I HERCEGOVINE sa međunarodnim učešćem

Kosponzorisan od Svjetske psihijatrijske asocijacije pod patronažom Evropske psihijatrijske asocijacije

Sekcija za suicidologiju Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA Section of Suicidology and Suicide Behaviour)

Rimski forum P SI HI JATRI JA I M EN TALNO ZDR AVLJE: DI LEM E I P ER SP EKTI VE

D

rugi rimski suicidološki forum (2nd Roman Forum on Suicide), u organizaciji Sekcije za suicidologiju Evropske psihijatrijske asocijacije (EPA Section of Suicidology and Suicide Behaviour), kojom predsjedava profesor Marco Sarchiapone iz Italije (Univerzitet u Molini), predsjedavajući Sekcije za suicidologiju Evropske psihijatrijske asocijacije, održan je u periodu 30-31. marta 2017. godine, uz prisustvo oko 120 učesnika (psihijatri, psiholozi) iz dvadesetak evropskih zemalja, Izraela i SAD, ali i veći broj studenata medicine ili doktorskih studija iz Italije. Ovaj dvodnevni simpozijum sa temom “Od istraživanja do kliničkog rada” (“From research to clinic”), koncipiran je kao predstavljanje različitih današnjih pogleda perspektiva istraživanja u suicidologiji (biološke, javnozdravstvene i kliničke), koje su približili eksperti iz Italije, Švedske i Mađarske) a nastavljen je kliničkim prikazima studija slučaja. Poseban dio programa je bio prikaz psihopatološke autopsije sa osvrtom na samoubilački akt njemačkog pilota kompanije „Germanwings” koji je prezentovao jedan od prvih evropskih suicidologa profesor J. P. Sobrier. Posebnost ovog simpozijuma je veoma ispoljen interaktivni rad sa predavačima i bogata stručna diskusija sa komparacijom iskustava

BANJA LUKA, Hotel „Bosna“ 16.- 19. novembar 2017 .

iz različitih zemalja. Naglašen je trend većeg angažmana u prevenciji suicida u Evropi, sa velikim brojem programa za sve starosne dobi, kao dijela aktivnosti i suicidološke sekcije Evropske psihijatrijske asocijacije. Simpozijum je održan u neformalnom prostoru Međunarodne ženske kuće (Consorzio Casa Internazionale Delle Donne), u živopisnoj rimskoj četvrti Trastevere, uz podršku Evropske (EPA) i Svjetske (WPA) psihijatrijske asocijacije te Nacionalnog instituta za zdravlje migranata i siromašnih osoba (Istituto Nazionale per la promozione della salute della popolazioni Migranti e per il constrasto delle malllatie della Poverta). Učesnici Simpozijuma imali su priliku da osjete i dio živopisnosti prijestonice Italije, jednog od svjetskih gradova prebogatih istorijom, kulturom i kosmopolitenstvom. Pripremio: Dr Goran Račetović, spec. psihijatrije, Dom zdravlja (CZMZ) Prijedor, član EPA Section of Suicide and Suicidal Behavior

Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija Tel.: +381 11 3246-041, Fax: 3240-673 University for Peace established by the United Nations ORGANIZUJE

IX ECPD Međunarodnu letnju školu o KVB Tema

PREVENCIJA, DIJAGNOSTIKA I TRETMAN KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

Hotel „Splendid“ Bečići, 26-30. jun 2017.

www.ecpd.org.rs

111


N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

druženje medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Sprske 24.3.2017. godine u Plavoj sali Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske organizovalo je radionicu prema planu aktivnosti UMSTIB RS za 2017 godinu. Učesnici radionice su bili Sekcija sestara anestezije i reanimacije koja se bavila komplikacijama u anesteziji sa posebnim osvrtom na torakalnu hirurgiju, Sekcija studenata zdravstvene njege se bavila polno prenosivim bolestima i Hirurška sekcija koja se bavila temama: • Zdravstvena njega stome, • Sestrinske aktivnosti u liječenju karcinoma debelog crijeva i • Sestrinskim intervencijama u operacionoj sali. Organizacija rada na hirurškoj klinici ili odjeljenju zavisila je od razvoja hirurgije te danas u svim većim bolnicama postoje odjeljenja ili klinike za: abdominalnu hirurgiju, traumatologiju, torakalnu hirurgiju, vaskularnu hirurgiju, neurohirurgiju, dječju hirurgiju, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju, ortopediju, urologiju… Bolesnici kojima je potrebno hirurško liječenje, zavisno od medicinske dijagnoze, primaju se na hirurško odjeljenje ili kliniku, zavisno od organizacije zdravstvene ustanove.

Njega stome u kućnim uslovima U punoj sali medicinske sestre-tehničari, članovi udruženja, su pored predavanja koje su im održale koleginice i kolege studeni zdravstvene njege, zaposleni na Klinici za anesteziju i reanimaciju UKC RS i zaposleni na hirurškim klinikama UKC RS, su imali priliku da čuju životno iskustvo predavača gospodina Dragana Trivuna predsjednika Udruženja „Ilco stoma” Republike Srpske. Gospodin Dragan Trivun je održao predavanje na temu: Njega stome u kućnim uslovima. Ovo predavanje je veoma značajno kako za studente zdravstvene njege, tako i za medicinske sestre koje se sreću sa stomom u kućnim uslovima. Poseban nagasak je stavljen na njegu kože, zatim pastu koja se koristi i samo 112

Martovska aktivnost UMSTIB RS

postavljanje vrećica za stomu. Kolostoma može biti privremena, u određenoj fazi, ili trajna kao završni dio liječenja. Veliki broj ljudi se nakon izvedene kolostome vraća u normalan život. Prije samog zahvata potrebno je osobu upoznati s uzrokom koji je doveo do izvođenja stome, zatim o njezi stome i pomagalima. Veliku pažnju treba obratiti na ishranu i slijediti određena pravila vezana za nju jer su korisna za dobru regulaciju rada crijeva i kontrolu kolostome bez komplikacija. Liječenje bolesnika započinje njegovim dolaskom u bolnicu te procjenom njegovog zdravstvenog stanja. Psihološka priprema, fizička priprema te adekvatno preoperativno označavanje mjesta kolostome od velike je važnosti za postoperativnu njegu i za kvalitet života poslije formiranja stome. Kako bi medicinska sestra mogla kvalitetno edukovati bolesnika mora i sama biti adekvatno edukovana i spremna da u svakom trenutku odgovori na bolesnikovo pitanje ili problem. Djelokrug rada medicinske sestre, uz zdravstvenu njegu za bolesnika, uključuje i njegu za njegovu porodicu. Hirurški zahvat formiranja kolostome je novonastala situacija koja pogađa ne samo bolesnika, već i njegovu porodicu. Medicinska sestra će svojim znanjem i stručnošću pomoći bolesniku da lakše prihvati stomu i porodici da se može nositi s novonastalom situacijom. Dobar odnos sestre prema bolesniku i porodici olakšava proces prilagođavanja na novu situaciju u kojoj se nalaze. Sestra će upoznati i edukovati

bolesnika s njegom i toaletom stome, peristomalne kože i sluznice. Edukovaće bolesnika kako promijeniti pločicu i vrećicu. Uputiće ga u vezi s komplikacijama koje se mogu javiti. Zajedno s bolesnikom će procjenjivati i definisati probleme, provoditi ciljane intervencije u skladu s bolesnikovim potrebama, znanjem i usvojenim vještinama samozbrinjavanja. Ova predavanju su od izuzetnog značaja kako za medicinske sestre, tako i za naše pacijente. Radionici su, pored članova UMSTIB RS, prisustvovali članovi udruženja “Ilco stoma” Republike Srpske i predsjednica Udruženja Srbije gđa Snežana Milojević koja nam je prenijela svoje veliko životno iskustvo i pokazala nam ličnim primjerom da kvalitet života nije promijenjen. Pripremila: Mr sc. Živana Vuković-Kostić


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

S

edma međunarodna konferencija ‘’Sportske nauke i zdravlje’’ održana je 10. marta 2017. godine u organizaciji Panevropskog univerziteta ‘’Apeiron’’ Banjaluka i njegovih članica Fakulteta sportskih nauka i Fakulteta zdravstvenih nauka. Konferencija je uvrštena u rang-listu kategorisanih skupova Ministarstva nauke i tehnologije Republike Srpske kao naučni skup sa međunarodnim učešćem. Oko 100 naučnih radnika iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije i Hrvatske, sa preko 30 naučnih i stručnih radova, učestvovalo je ovom naučnom skupu te tako dalo doprinos aktuelnim temama u oblasti sporta i zdravlja. Fizičke aktivnosti, zasnovane na naučnim saznanjima, daće najbolje rezultate i konferencije ovog tipa idu u tom pravcu, rekao je Milan Latinović, pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske. Kao uvodničar Konferencije, prof. dr Saša Pantelić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu skrenuo je pažnju na to da postoji tendencija povećanja broja djece sa povećanom tjelesnom težinom, a da su osnovne greške koje vode ka tome ishrana, fizička neaktivnost i način života. Prema istraživanju od 2005. godine 10% djece u svijetu je gojazno, a 20-

Međunarodna konferencija, Banjaluka, 10. marta 2017.

Sportske nauke i zdravlje 30% ima prekomjernu tjelesnu težinu. U kasnijem životu podložnija su nekim bolestima, a u djetinjstvu depresiji i gubitku samopouzdanja. Zato je od velike važnosti fizička aktivnost djece, istakao je Pantelić. Pokrovitelji Konferencije ‘’Sportske

nauke i zdravlje’’ su i ove godine Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske, Ministarstvo porodice, omladine i sporta, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite i Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. Suorganizatori naučnog skupa su Nacionalni pedagoški univerzitet iz Kazahstana, Pedagoški univerzitet Lipeck iz Rusije, Visoka strukovna škola za obrazovanje  vaspitača i trenera, Subotica, Fakultet za sport i turizam, Novi Sad,  i  Sportska  akademija Gerlev, Danska. Konferencija je namijenjena profesorima fizičke kulture, sportskim trenerima, ljekarima, pedagozima, psiholozima, sportskim organizacijama, sportskim menadžerima i drugim stručnjacima, koji su vezani za oblasti iz sporta i zdravstva. Panevropski univerzitet dva puta godišnje izdaje i međunarodni časopis ‘’Sportske nauke i zdravlje’’ koji je indeksiran u više međunarodnih citatnih baza. Služba za odnose s javnošću Panevropskog univerziteta ‘’Apeiron’’

113


N M K

U

-

s t r u č n i

s k u p o v i

organizaciji Udruženja kardiologa Republike Srpske i JZU Bolnica Istočno Sarajevo, koju je predstavljala dr Snježana Kešelj, na Jahorini je održan Kardiološki seminar koji je postao lijepa tradicija i skup koji okuplja porodične ljekare sarajevskoromanijske regije i interniste i kardiologe iz cijele Republike Srpske. Skup je bio sa međunarodnim učešćem sa gostima iz inostranstva, ljekarima iz KC Srbije, KC Zemun, KC Dedinje. Tu su bili i prof. Georgeos Athanasspoulos iz ‘’Onasis’’ centra iz Atine, zatim prof. Satoshi Nakatani iz Japana, prof. Elizabeta Srbinovska-Kostovska iz KC Skoplje i mnogi drugi koji su učinili da seminar bude nezaboravan kako zbog njihovih izvanrednih predavanja, tako i zbog prijatne atmosfere i novih poznanstava. Ovogodišnji seminar na Jahorini nije bio izuzetak, imali smo čast da, pored naših redovnih stalnih gostiju, ugostimo i prof. dr Thomasa Bindera i dr Matthiasa Schneidera iz Opšte bolnice grada Beča, čuvene AKH, koja je nastavna baza Medicinskog fakulteta u Beču. Prof. dr Thomas Binder je svjetski priznati stručnjak iz ehokardiografije, jedan od pionira u oblasti učenja preko interneta i sa svojom internet platformom 123sonography širi svoje znanje i iskustvo ljekarima iz cijelog svijeta i rado se sa svojim kolegom Matthiasom odazvao na poziv dr Milana Gluhovića, koji je prije dvije godine boravio u ehokardiografskoj laboratoriji u AKH, koju vodi prof. Binder, u sklopu svog usavršavanja iz transtoraksne ehokardiografije. Sve veći broj indikacija za ehokardiografski pregled te proboj u tehnologiji ultrazvučnih aparata, predstavlja izazov za veliki broj zdravstvenih sistema da u kratkom roku poveća broj ljekara obučenih za ovaj vid dijagnostike, odnosno doedukuje ljekare koji se već bave ehokardiografijom. Prof. Binder je prepoznao tu potrebu, kao i činjenicu da jedan predavač ne može u isto vrijeme da bude na više mjesta, osim ako ne koristi internet. Trenutno 123sonography platformu prati preko 200 000 ljekara širom svijeta sa svih kontinenata, što je činjenica koja govori koliki uticaj edukacije preko interneta tek možemo da očekujemo u budućnosti. Posjetioci ovogodišnjeg seminara su imali priliku da slušaju predavanja našeg uvaženog akademika Vladimira Kanjuha, assis. dr Dragana Unčanina, prof. dr Thomasa Bindera, dr Matthisa Schneidera, doc. dr Tamare PreradovićKovačević, prof. dr Aleksandra Lazare114

Hotel ‘’Termag’’ – Jahorina, mart 2017.

Kardiološki seminar

vića te dr Milana Gluhovića, dr Nede Crnjak, dr Milana Damjančevića. Teme predavanja su bile patomorfološki supstrat u osnovi iznenadne srčane smrti te njena prevencija, globalni strein i njegova primjena u svakodnevnoj kliničkoj praksi, primjena ultrazvuka pri interventnim kardiohirurškim zahvatima, bol u grudima kao dijagnostički

izazov, stratifikacija kardiovaskularnog rizika te elektrokardiografski znaci u hipertrofičnoj kardiomiopatiji kao markeri iznenadne srčane smrti. Nakon svog predavanja gosti iz Austrije su za prisutne slušaoce organizovali kviz znanja na kome su ljekari u publici pokazali izvanredno znanje iz ehokardiografije te uspjeli da osvoje prigodne nagrade. Ovogodišnji kardiološki seminar na Jahorni je ispunio očekivanja svojih organizatora, ali sigurno predstavlja i dobru osnovu za buduće seminare koji će biti organizovani u narednim godinama sa još većim entuzijazmom. Zaista je veoma zahvalno na jednom mjestu okupiti kolege radi razmjene znanja i iskustva, gledati kako se stvaraju nova poznanstva i prijateljstva i dolazi do novih ideja i projekata koji mogu da unaprijede kvalitet zdravstvenog sistema u cjelini. M.C.


N M K

R

azličite kulture, različiti jezici, naravi, običaji…ali ljudi su uvek i na svim stranama sveta ISTI! Oni su samo ljudi! I deca su samo deca! Ne postoji razlika, osim one koju smo samo sociološkim, ekonomskim, društvenim i nažalost, nekim interesnim podelama načinili. Počev od religije, verovanja, preko običaja, pa do odnosa prema istim stvarima i istim pojavama, voljom evolucije ili Boga…ali elektromagnetska zračenja ne prepoznaju, ona deluju bez obzira na boju kože, veru, političko opredeljenje, nacionalnu, rodnu ili bilo koju pripadnost. Nije zagađenje životne sredine samo ono što možemo golim okom videti! Postoje, ali i te kako postoje, i zagađenja koja se niti našim očima mogu videti, niti našim čulima osetiti. Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna agencija za proučavanje tumora, upozoravaju da se oblasti nejonizujućeg elektromagnetskog zračenja mnogo više treba posvetiti pažnje i mnogo više uključiti javnost u tu problematiku, s obzirom na to da je naša budućnost i budućnost naše dece usmerena na još širu primenu uređaja sa jakim elektromagnetskim zračenjem, te da su zdravstveni rizici time višestruko povećani. Nezavisni stručnjaci i naučnici, dakle oni koji nisu pali pod uticaj velikih lobija teleoperatera i proizvođača mobilnih aparata, došli su do pouzdanih podataka da nije samo moguće, već i verovatno, da su ova zračenja sa visokim zdravstvenim rizikom te su i svrstana u II B-grupu mogućih izazivača tumora kod ljudi. DIJALOG - RAZGOVOR – SARADNJA... zaboravljene su kategorije! Pokrenuli smo ozbiljno pitanje uključivanja javnosti, ovoga puta one javnosti koja treba da bude svesna i odlučna! Javnost koju ne predstavljaju oni plaćenici koji nam govore da je sve u redu sve dok ne bude kasno, a onda bez imalo stida izgovor nalaze u „neobaveštenosti“ i „neinformisanosti“. Kao i u životu uopšte, tako i u sferi zagađenja i zaštite životne sredine i očuvanja zdravlja čovekovog, bitno je ozbiljno čuti i shvatiti sve one koji na tu temu imaju nešto da kažu, kako bi se omogućilo stvaranje realne osnove za otvoren i konstruktivan dijalog. Dijalog svih strana...i operatera i distributera i istraživača i lekara, biologa i običnih ljudi, jer smo i MI i ONI pod istom kapom nebeskom i svi smo, svesno ili nesvesno, svojom voljom ili bez nje, izloženi delovanju veoma štetnih zračenja“, reči su gospodina Milana Rogulje, predsednika Udruženja BIOGEN Beograd, predsedavajućeg SEENIRPA, člana Srp-

-

s t r u č n i

s k u p o v i

SEENIRPA (Alijansa Jugoistočne Evrope za zaštitu od nejonizujućih zračenja)

II regionalna konferencija o nejonizujućim zračenjima skog lekarskog društva i stručnog konsultanta u Zelenoj poslaničkoj grupi Narodne skupštine Republike Srbije, izgovorene na otvaranju DRUGE REGIONALNE KONFERENCIJE SEENIRPA O NEJONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA, sa međunarodnim učešćem, održanoj u Moravskim Toplicama 30. i 31. marta 2017. godine. A tamo, na severoistoku Slovenije, u bajkovitom Prekomurju, bogatstvom neokrnjene prirode, u sazvučju s termo-mineralnom vodom koja se pretače u dubinama, Moravske Toplice pružaju posebne uslove bitisanju čovekove i duše i tela. Blagotvorni učinci posebne, crne vode rasterećuju i najumornije telo te pune nemirnu i usplahirenu dušu novom energijom. Istorija Panonskih termi seže u davnu 1960. god. kada je južno od sela Moravci u Sloveniji tražena nafta. Ali umesto “crnoga zlata” iz dubine od 1.417metara, potekla

Piše: Vera Pušac

je vruća, crna voda, temperature oko 72 stepena, blagotvorna za lečenje mnogih reumatskih i kožnih oboljenja, te je već 1962.godine nikao i prvi bazen. Leti, po prekomurskom nebu, u svoj svojoj krasoti kruže rode i gnezde se gotovo u svakom naselju u ovoj opštini. Ove krajeve svake godine preleću velike bele i sive čaplje, a u letnjim i jesenjim večerima i divlje patke. Obližnji brežuljci pod vinogradima mame goste na ugodnu i opuštajuću šetnju vinskim stazama gde je degustacija vrlo kvalitetnih i ukusnih vina jednostavno neizbežna. Oku vrlo ugodne su i savremeno uređene plantaže bresaka, jabuka, krušaka i trešanja. Opuštajuće i relaksirajuće su i biciklističke ture pored živopisnih obradivih polja, prostranih livada posutih bisernom rosom ili kraj senovitih krošnji malenih šuma kraj puta. Zato i nije slučajno da su baš Moravske Toplice otvorile svoje skute i domaćinski ugostile ove pregaoce, koji se istinski i nesebično zalažu i bore za čistije i zdravije životno okruženje kako za sebe i svoje potomstvo, tako i za ostatak sveta. Jer, u svakom trenutku smo izloženi različitim elektromagnetskim zračenjima. Ona su sastavni deo prirode, naše životne i radne sredine i našega života. No, u određenim okolnostima mogu da budu štetna po naše psihomentalne i fizičke sposobnosti, a mogu da uzrokuju i širok spektar oboljenja. Mogu biti jonizujuća i nejonizuju115


N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

ća. I dok jonizujuća zračenja, odnosno alfa, beta, gama i X-zraci, imaju razarajući uticaj na svet u kojem živimo, energija nejonizujućih zračenja ne može neposredno da promeni strukturu ćelija i molekula, pa je njihova opasnost po ljudsko zdravlje mnogo manja, no ipak i velika, ako je konstantno prisutna i dugotrajna. Jedna od podela elektromagnetnih (EM) zračenja je i na kosmička, podzemna i tehnička, ali mogu biti i organska, mentalna (svaka naša misao, osećaj i želja imaju svoj frekventni opseg), zračenje oblika, kristala...Kosmičko zračenje je prisutno na Zemlji od njenog postanka i podrazumeva zračenje X-zracima, gama zracima, UV i H zračenje, infracrveno zračenje...). Izvori ovih zračenja su crne rupe, a u najvećoj meri Sunce. Podzemno niskofrekventno zračenje je zračenje podzemnih voda, geoloških rascepa, zatvorenih šupljina, ruda... i može da bude veoma štetno za psihomentalno i fizičko stanje čovekovog organizma, jer narušava Zemljinu prirodnu frekvenciju, neophodnu za sve normalne životne funkcije. Tehnička zračenja su niskofrekventna zračenja sa velikom dozom elektromagnetnog dejstva. Za njih je karakteristično prisustvo električnog napona koji je uzrok postojanja elektromagnetnih talasa. Izvori ovih zračenja su: distributivne mreže električne energije, trafo stanice, električne centrale, predajnici za potrebe mobilne telefonije, radija i televizije, predajnici za potrebe radarskih sistema, računarske mreže, radio i TV aparati, mobilni telefoni, mikrotalasne pećnice, kompjuteri, električne grejalice i pokrivači, kao i čitav niz kućnih i industrijskih aparata, pa u ovom trenutku, najveću pretnju zdravlju i dobrobiti čovečanstva i prirode predstavlja podmukli, sveprisutni a nevidljivi oblik “elektrozagađenja – elektrosmog“, koji je posledica ubrzanog tehnološkog razvoja. Ovo elekromagnetno zračenje, čiji se intenzitet svakodnevno povećava 116

iznad dozvoljene granice, kod većine ljudi izaziva nervozu, probleme sa koncentracijom, glavobolje, nesanicu, gubljenje vitalnosti i smanjenu telesnu i psihičku aktivnost - tipične simptome jednog elektrostresa. Epidemiološke studije i eksperimentalna istraživanja dolaze do zaključka da su elektromagnetna polja i talasi štetni po zdravlje čoveka čak i kada su u okviru dozvoljenih granica. Iskušenje pred kojim se savremeni čovek nalazi nije jednostavno i traži angažovanje celokupnog naučnoistraživačkog potencijala, društveno odgovornih institucija u zemlji, kao i povezivanje sa regionalnim centrima. Tim povodom, u Beogradu je 24. i 25. oktobra, 2016. godine, održana Prva regionalna konferencija”2B ili NE 2B – PANDORINA KUTIJA”, o biološkim efektima elektromagnetnih polja i elektromagnetnih zračenja – nejonizirajućih zračenja, sa međunarodnim učešćem, a u organizaciji udruženja BIOGEN, HUZEZ i ZEG. U završnom delu, predsednik UDRUŽENJA BIOGEN, Beograd Milan Rogulja, Republika Srbija, potpredsednica HUZEZ-a (Hrvatska udruga za zaštitu od elektromagnetnog zračenja ) iz Zagreba Marja Čolak, Republika Hrvatska, i predsednik ZEG-a (Zveze ekoloških gibanj - Savez ekoloških pokreta) iz Ljubljane Karel Lipič, Republika Slovenija, potpisali su memorandum o saradnji na formiranju otvorene mreže saveza u oblasti zaštite građana od nejonizirajućeg zračenja. Strane su se dogovorile da se formira Alijansa Jugoistočne Evrope za zaštitu od nejonizujućih zračenja - SEENIRPA, na engleskom : South East Europ nonionizing radiation protection Alliance, sa sedištem u Beogradu. Osnivanjem SEENIRPA uspostavljeni su temelji novoj prekograničnoj saradnji na liniji Srbija – Hrvatska – Slovenija, sa ciljem zaštitite zdravlja i životne sredine građana od sve većeg prisustva izvora nejonizujućih zračenja.

Do sada usvojeni standardi u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i šire, ne uvažavaju najnovije rezultate – zaključke istraživanja u biološkim naukama, kao i u oblasti javnozdravstvenih implikacija globalne izloženosti elektromagnetnim poljima iz izvora telekomunikacionih tehnologija te tehnologija upotrebe i prenosa električne energije. Stoga su udruženja BIOGEN, HUZEZ i ZEG, dogovorila formiranje mreže koja svojim vizijama, misijom, programskim ciljevima, programom i interesnom delatnošću radi na zaštiti zdravlja i zaštite životne sredine od svih vrsta nejonizujućeg zračenja. SEENIRPA je nezavisna nevladina otvorena mreža – organizacija koja se bavi proučavanjem uticaja nejonizujućeg zračenja, otvorena je za saradnju sa drugim udruženjima i pojedincima koji deluju u oblasti zaštite zdravlja i životne sredine od nejonizujućeg zračenja. SEENIRPA će ustanoviti praksu redovnih sastanaka i konsultacija u cilju razmjene informacija i sticanja boljeg uvida u aktivnosti, kapacitete i resurse koje imaju udruženja koja čine savez, a koji mogu biti stavljeni u funkciju prilikom izrade izveštaja i praćenja postupanja po preporukama. U tom pravcu je u Moravskim Toplicama upriličena i ova DRUGA REGIONALNA KONFERENCIJA SEENIRPA O NEJONIZUJUĆIM ZRAČENJIMA, sa međunarodnim učešćem. „Danas, kada govorimo o višestrukom povećanju nejonizujućeg zračenja, stiče se utisak da se teleoperateri utrkuju pa kažu „gde god nađeš zgodno mesto tu baznu stanicu posadi, a telekomunikacioni paketi su blagorodni, profit će da se nadogradi“. Ova parodija na divnu ekološku pesmicu našeg poznatog čika Jove Zmaja („gde god nađeš zgodno mesto tu DRVO posadi, a drvo je blagorodno pa će da nagradi“), govori koliko je ugroženo naše postojanje i naš opstanak na ovoj planeti. Zato, gospodo iz Vlade, iz naučnoistraživačkog miljea, obratite pažnju, zagađenje nije samo ono što golim okom vidimo! Ovo koje ne vidimo, a koje i te kako postoji, mnogo je opasnije! Zato i jesmo ovde, jer sve što radimo, radimo za sve ljude, oni su nam bitni! Radimo i za nas, a naročito za i zbog naše dece! Jer životnu sredinu mi nismo nasledili, mi smo je samo pozajmili od naše dece i imamo posebnu obavezu, potrebu i nadasve iskonsku želju da im ostavimo koliko-toliko zdravu životnu sredinu“, kazao je gospodin Milan Rogulja, predsedavajući SEENIRPA u svom emotivnom i temperamentnom govoru, na otvaranju Konferencije u Moravskim Toplicama.


Novosti iz UKC Tuzla

U

Kongresnoj sali hotela „Tuzla“ u Tuzli 25. marta održan je 25. naučnostručni sastanak pedijatara regiona sjeveroistočne BiH. Organizatori skupa bili su časopis Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla „Paediatrics Today“ i Klinika za dječije bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla. Tema skupa bila je Problemi adolescenata oboljelih od hroničnih bolesti, a predavači su bili eminentni stručnjaci iz Zagreba, Beograda i Tuzle.

Prvo predavanje na temu „Socijalni problemi kronično bolesnog adolescenta“ izlagala je prof. dr. sc. Aida Mujkić, spec. pedijatrije, predsjednica Hrvatskog pedijatrijskog društva iz Zagreba. Prema njenim riječima, prevencija hronične bolesti djeteta treba započeti još prije rođenja unapređenjem zdravlja budućih roditelja i djelovanjem na moguće uočene rizične činioce te primjenom mjera i postupaka koji su se dokazali učinkovitim. Na temu „Kako odrasti sa hroničnom bolesti bubrega“ govorila prof. dr. Amira Peco-Antić iz Univerzitetske dečije klinike „Tiršova” iz Beograda. Kako u svom predavanju navodi prof. dr. Antić, prelazak adolescenta iz pedijatrijske u ustanovu za adultnu populaciju je veoma važan događaj, koji mora biti dobro pripremljen, postepen i individualiziran, te uz svu potrebnu podršku za prevazilaženje teškoća vezanih za hroničnu bolest u periodu adolescencije. U tom procesu je važno kod adolescentnog bolesnika podići nivo samopouzdanja, samokontrole i terapijske komplijanse. „Prirođene srčane greške od dječije do odrasle dobi” – problem odraslih

N M K

-

s t r u č n i

s k u p o v i

25. naučnostručni sastanak pedijatara

Adolescenti oboljeli od hroničnih bolesti

s prirođenim srčanim bolestima, je tema o kojoj je govorio prof. dr. Ivan Malčić sa Klinike za dječije bolesti, KBC Zagreb. On je istakao da se liječenje smatra uspješnim ako se postigne preživljavanje inicijalne kardiokirurške operacije, te omogući normalno djetinjstvo i adolescencija, te uspije ostvariti preživljavanje do odrasle dobi. Prof. dr. Osman Sinanović, načelnik Klinike za neurologiju UKC Tuzla, izložio je predavanje na temu „Problemi adolescenata sa neuromišićnim oboljenjima“. “Hronična neurološka oboljenja sa početkom u dječijoj i adolescentskoj dobi su brojna. Neka od njih spadaju u rijetke bolesti, a druga, pak, su raširena. Značajan broj ovih oboljenja koja se javljaju u dječijoj dobi kroz vrijeme postaju bolesti adolescencije, a potom i bolesti odraslih. S druge strane, neka oboljenja se predominantno javljaju u adolescenciji i vrlo brzo, sa odrastanjem, postaju bolesti odraslih. Problemi adolescenata oboljelih od hroničnih bolesti imaju čitav niz svojih specifičnosti koje pripadaju samom oboljenju ili adolescentnom dobu, koje je vrlo dinamično, a psihološki

i socijalno ‘teško’ i za adolescente, a i za njihove roditelje, odnosno staratelje. To je doba osnovnog i srednješkolskog obrazovanja koje postaje složeno zbog samog oboljenja, a nerijetko i sa čitavim nizom limita kada je izbor zanimanja u pitanju, mogućnosti školovanja, postojanja psiholoških i drugih barijera, kao i predrasuda”, naveo je u svom predavanju prof. dr. Sinanović. „Medicinski problemi adolescenata i mladih adulta oboljelih od hroničnih hematološko-onkoloških bolesti“ bila je tema prof. dr. Lidije Dokmanović iz Univerzitetske dečije klinike “Tiršova” iz Beograda. Ona je u svom predavanju istakla da je da kancer vodeći uzrok smrti među adolescentima. Prema njenim riječima, lošije preživljavanje adolescenata u odnosu na djecu je posljedica različite biologije maligniteta. Još uvijek ne postoje uniformne smjernice za optimalno praćenje sekvela kod adolescenata nakon izlječenja. Posljednja tema 25. naučnostručnog sastanka pedijatara regiona sjeveroistočne BiH bila je „Problemi adolescenata s endokrinim oboljenjima tokom perioda tranzicije u odrasloj dobi“ koju je izlagala prof. dr. Alma Toromanović sa Klinike za dječije bolesti UKC Tuzla. “U cilju poboljšanja kontrole bolesti i kvaliteta života oboljelog adolescenta neophodno je naglasiti potrebu za osnivanjem tranzicijskih ambulanti za adolescente oboljele od dijabetesa tipa 1 i drugih hroničnih bolesti u centrima gdje se ti bolesnici liječe”, istakla je prof. dr. Alma Toromanović. “Cilj ovih susreta je okupiti sve ljekare koji se bave liječenjem djece bez obzira na njihovu specijalnost kako bi, kroz timsku saradnju, bila omogućena razmjena znanja i iskustva, te se na taj način doprinijelo boljem razumijevanju specifičnosti patologije dječije i adolescentne dobi”, rekao je akademik Husref Tahirović, urednik časopisa „Paediatrics Today“, i pozvao prisutne na 26. naučnostručni sastanak pedijatara regiona sjeveroistočne BiH, koji će se održati u oktobru 2017. godine. 117


N M K

Novosti iz UKC Tuzla

- I sNt Fr Ou čVnI Ji E sS kT Iu p o v i

UKC Tuzla - Otvoren renovirani prostor

Ginekološka onkologija

S

večanom ceremonijom, u prisustvu brojnih zvanica, gostiju i medija, 30. marta je na Klinici za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla otvoren renovirani prostor ginekološke onkologije. Stavljanjem u funkciju ovog prostora, pacijenti sa najtežim dijagnozama će, uz unapređenje uslova boravka, dobiti humaniji pristup, zasnovan na emotivnoj i psihološkoj podršci. U svom obraćanju zvanicama, prof. dr. Dženita Ljuca, načelnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo, je istakla da je Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKC Tuzla, u kratkom vremenskom periodu, uvođenjem reformi i humanijeg pristupa, povećala kvalitet stručnog rada, ali i napravila veći obim usluga uz funkcionalniju organizaciju rada. “Naši rezultati i mjerodavni faktori upravo govore o tome da se ovdje posao obavlja na visokom nivou, na šta smo posebno ponosni. Bilo je potrebno da znanje i iskustvo u unapređenju dijagnostike prenesemo na najosjetljiviju populaciju, a to su žene. To je razlog zbog

U

povodu obilježavanja 45 godina publiciranja medicinskog časopisa “Acta Medica Saliniana”, danas je u UKC Tuzla održana konferencija za novinare. Učesnici konferencije su bili doc. dr. Nešad Hotić, direktor UKC Tuzla, prof. dr. Fahrija Skokić, pomoćnik direktora za medicinske poslove, prof. dr. Osman Sinanović, glavni i odgovorni urednik časopisa “Acta Medica Saliniana” i prof. dr. Fuad Brkić, načelnik Klinike za bolesti uha, grla i nosa, urednik ovog časopisa u periodu od 2008. do 2012. godine. Prema riječima učesnika konferencije “Acta Medica Saliniana” je medicinski časopis Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, koji je indeksiran u najpoznatijim bibliografskim bazama podataka. Ovaj časopis kontinuirano izlazi od 1972. godine, a od 2009. godine objavljuje radove isključivo na engleskom jeziku. Časopis se izdaje dva puta godišnje, u printanoj i on line verziji. 118

čega smo odlučili da zajedno sa našim prijateljima otvorimo prostorije ginekološke onkologije”, rekla je prof. dr. Ljuca. Događaj je bio prilika i da se ukaže na rezultate koje je Klinika za ginekologiju i akušerstvo ostvarila u protekloj godini. U ovoj klinici, u 2016. godini, pruže-

ambijent i bolji osjećaj pacijentica, te se nada da će Univerzitetski klinički centar Tuzla moći odgovoriti svim zadacima i uspjeti u nastojanjima da postane jedan od regonalnih lidera u zdravlju građana. Prisutnima se obratio i ministar zdravstva u Vladi TK dr. Bahrudin Hadžiefendić

no je 38 000 usluga i 80 000 pregleda, a rođeno 3674 novorođenčeta, što ovoj klinici daje epitet najvećeg porodilišta u BiH. Doc. dr. Nešad Hotić, direktor UKC Tuzla, je istakao da je Univerzitetski klinički centar Tuzla ustanova sa jasnom vizijom svog razvoja i misijom za uvođenjem savremenih pristupa u cilju podizanja kvaliteta usluga za svoje pacijente. Prema njegovim riječima, otvaranje ginekološke onkologije će stvoriti bolji

koji je čestitao zaposlenicima Klinike za ginekologiju na uspješnoj realizaciji projekta i istakao da je danas na kolegiju Vlade Tuzlanskog kantona predočen izvještaj o poslovanju UKC Tuzla koji ne samo da je od strane nevladinog sektora proglašen za najbolju zdravstvenu ustanovu, nego je nakon deset godina uspio i pozitivno poslovati. Ministar Hadžiefendić je ovom prilikom najavio i otvaranje Odjeljenja za humanu reprodukciju na istoj klinici.

45 godina publiciranja medicinskog časopisa

“Acta Medica Saliniana”

Profesor Sinanović je novinarima prikazao kratku retrospektivu časopisa od njegovog prvog broja pa do danas, napomenuvši da je časopis u kontinuitetu izlazio čak i u periodu od 1992. do 1995. godine, za vrijeme agresije na BiH.

Iako je “Acta Medica Saliniana” časopis Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, radove su objavljivali i ljekari iz SAD, Velike Britanije, Grčke, Turske i Malezije. Časopis “Acta Medica Saliniana” je do sada indeksiran u internacionalnim bazama podataka iz prirodnih nauka i biomedice, kao što su Scopus, Index Copernicus, Master Journal List, EBSCO, The Ulrichs Periodical Directory, Directory of Open Access Journals, Open J-Gate, ProQest i Google Scholar, a za naredni period cilj menadžmenta UKC Tuzla i glavnog urednika časopisa je indeksacija u PubMed. M.C.


N M KIN - F sOt rV uI JčEnS iT I s k u p o v i

Udruženje studenata Medicinskog fakulteta u Tuzli MEDICUS

T

uzla Brain Week – TBW je naziv projekta pod kojim se u Tuzli obilježila Sedmica mozga u periodu od 13. do 19. marta, u okviru globalne inicijative Brain Awarness Week. Ovu inicijativu su pokrenuli DANA fondacija i Federacija europskih neuroznanstvenih društava, te Tuzla Brain Week predstavlja jedini projekat u cijeloj Bosni i Hercegovini koji se implementira uz podršku prethodno navedenih institucija, i to po četvrti put zaredom. Glavni cilj projekta jeste približavanje tematike neuroznanosti na posebno koncipiran način koji će biti prilagođen i razumljiv za sve njegove učesnike. Ove godine je Tuzla Brain Week počeo sa svečanom ceremonijom otvaranja u ponedjeljak na Medicinskom fakultetu Tuzla sa preko 300 zvanica, gostiju, studenata, učenika i drugih zainteresovanih. Ceremoniji otvaranja su prisustvovali predstavnici Vlade Tuzlanskog kantona, Univerziteta u Tuzli, Medicinskog fakulteta, Univerzitetskog kliničkog centra Tuzla, Internacionalnog Burch Univerziteta iz Sarajeva, i dr. U toku same Sedmice mozga održavane su radionice u: predškolskoj ustanovi „Aladin“, JU Osnovnoj školi „Centar“, Zavodu za odgoj i obrazovanje osoba sa smetnjama u psihičkom i tjelesnom razvoju Tuzla, Prirodno-matematičkom fakultetu Tuzla, Filozofskom fakultetu

Uspješno završen četvrti Tuzla Brain Week!

Tuzla, JU “Dom penzionera” Tuzla, kao i dvije posebne radionice u Centru za mentalno zdravlje Doma zdravlja Tuzla sa učenicima Mještovite srednje hemijske škole Tuzla. U okviru velike radionice na otvorenom, koja je održana u srijedu na Trgu Slobode, pored okolnih prolaznika posebno učešće su uzeli učenici Mješovite srednje saobraćajne škole, kao i članovi OKK „Sloboda“. Pored radionica, održane su i aktivnosti poput okruglog stola na UKC Tuzla gdje su studenti iz susjednih zemalja i drugih gradova iz BiH imali priliku da slušaju predavanja prof. dr. Osmana

Sinanovića i prof. dr. Mirjane Vidović, kao i da učestvuju na posebnoj radionici psihodrame vođene od strane psihologa Samire Selesković. Također, studenti su imali priliku da izlažu svoje naučnoistraživačke radove i prezentuju svoj rad internacionalnom auditorijumu. Trening kuća za mlade „Labirint“ je bila odgovorna da odmor naših gostiju. I ove godine, neizostavna aktivnost je bila „Naučni kafić“, zasnovana po principu neformalnih predavanja koja su ove godine održavana u Just Caffe Pub-u, i to sa predavačima iz oblasti ekonomije, prava, inžinjeringa i glume koji su ponudili jedan novi pogled na mozak i njegovu funkciju. Cijeli projekat je završen sa ceremonijom na Medicinskom fakultetu Tuzla i izložbom radova koji su nastali u toku radionica u prethodno navedenim ustanovama. Ovim putem se želimo zahvaliti svima koji su na jedan ili drugi način doprinijeli uspješnom završetku ovogodišnjeg Tuzla Brain Week-a te time potpomogli unapređenju znanja van okvira formalnog obrazovanja kada je u pitanju neuroznanost. Pripremila: Dipl. žurnalista Amra Odobašić

119


- , s Zt D r uR čA nV iO sJ kE u SMN IJM T EK S E ! p o v i

Mini-humoreska

Dijagnostika

Aforizmi Jedan visoki rukovodilac angažovao oezbjeđenje da mu čuvaju zdravlje dok on krka vruću pečenu jagnjetinu.. *** Kancelarije medicinskog menadžmenta podsjećaju na porodilište. Natežu se i kukaju. *** Ma, pustite vi takvog advokata! Njemu i srce radi nepravilno. *** Upropastio je zdravlje u stranačkoj aktivnosti, a lijek traži u vanstranačkoj bolnici. *** I najzdravija snaha se razboli kad joj ljekari izliječe svekrvu. *** Ne znam kako je bolest mogla da uđe u njega koji je i suviše zatvoren, osim ako nije dok je spavao otvorenih usta. *** Bolnice su toliko osiromašile da i lijek daju u najmanjim tabletama. *** Traži dobrog kovača da mu ispravi krivo mišljenje o vladajućoj stranci. *** Toliko je dobar da se o njega otimaju i virusi i bakterije. *** Neka slova u riječima su se tolio zbližila da ih jedva rastavljam na slogove. *** Da babice ne čuvaju tajnu, uvijek bi nam na vrijeme mogle reći kada se rodio neki budući dosadni političar. *** Tolika je spavalica da ga ni iz narokoze nisu mogli probuditi. *** Prije porođaja, majka zna čija je beba, a poslije će reći i da liči na ćaću. *** Neko je pronio da su srećna djeca rođena iz ljubavi pa se rađa sve više venbračne djece. *** Što zdraviji odete u bolnicu, veća je šansa da ćete se živi vratiti kući. *** Ja ležao u bolnici i naplatili su mi. Moj poznanik ležao na željeznici i platili su mu ležarinu. *** Zaključao sam jedan ključ samo da vidi kako je nama ljudima kad smo pod ključem.

120

Jedni za tog doktora kažu da je dobar dijagnostičar, a drugi da je dobar terapeut. Treći se slažu s njima, osim što dodaju da, kad pogodi dijagnozu, promaši terapiju! Eh, ko će svakome ugoditi, kad se neki mnogo vrte! Dijagnostika se najviše koristi u bolnicama, iako je cijelo društvo bolesno. I dok je, čini se, u bolnicama ima i previše, u društvu manjka, iako se ne zna dijagnoza mnogim pojavama od kojih društvo boluje. Mi se vezali za izbore, pa svake četvrte godine biramo, mijesimo, lažemo i dovodimo neke nove ljude, a ni ranijima nije istekao rok upotrebe. Biramo ih po stranačkoj liniji pa se najednom pojave blesavi, šašavi, a najvećim dijelom lopovi. Zašto svako nema dijagnozu prije izbora, nego mu je moraju sudovi postavljati kad je već pokradeno i upropašteno? Kod nas ni željezo nije kao u svijetu. Primjer su željeznice. Gaće ćemo poskidati i prodati da hranimo toliki mravinjak u kome (nije mi jasno kako su dospjeli tamo) je veliki dio trutova. U nas ni drvo nije kao u svijetu. Jest da raste bez ičijeg truda, na nama je samo da ga posiječemo i prodamo, ali opet s gubitkom. Ni tamo nema dijagnoze. Zdravstvene ustanove, kod toliko lijekova i stručnjaka, obolijevaju od moderne bolesti zvane besparica. Zar ne mogu da postave pravu dijagnozu takvoj bolesti, kad postavljaju za mnoge druge?! Riječ dijagnostika najviše nedostaje, jer poludjesmo od pitanja šta nam sve nedostaje i ko će da postavi dijagnozu našim upitnicima. Dijagnoza u politici bi obilježila umne i bezumne, praznoglave i brbljoglave, čudne, dobroćudne, jadne, gadne: voljne i mrzovoljne. Iz Skupštine blebeću kako govore u ime svojih birača, da se bore za njih. Da bar govore na kineskom pa da ih manje razumijemo iako ih i ovako ne razumijemo. Jer, kako ćemo kad jedno govore, drugo misle, treće rade. Oni i ne znaju ko im je bio birač, osim nekoliko ulizica. Kada bi dao bog, pa psihijatar upao u skupštinsku salu, pola bi ih namah poslao preko Vrbasa, a drugoj polovini zabranio da pričaju bljuvotine. Za sve ovo krivimo sebe i nedijagnostifikovane bolesti. Zar se, prije svačijeg ulaženja u salu ili sjedanja na dobro plaćenu stolicu nije moglo reći: ti možeš, ali da ne pljuješ po drugima, ti da ne drečiš, ti da ne ričeš, a ti da ne blejiš. A ko god bi rekao da se bori za svoje birače, a mjesečno dobija po nekoliko hiljada maraka dok birači nemaju ni za hljeb i mlijeko, odmah bi ga trebalo korbačem preko leđa. Da ne budemo pesimisti, lijeka ima. Ko ne zna da govori pametno zabraniti mu da govori. Ko laže, dati mu deset šiba po golooj guzici. Ko se hvali svojim poštenjem, odmah mu poslati komisiju za ispitivanje porijekla imovine.

Šale Razgovaraju prijateljice. - Jesi li ti iskrena prema svome mužu? - Jesam, kad god ga prevarim, on me uhvati - odgovara druga. --Baba na sav glas viče đedu da donese drva, a on odgovara da ne čuje šta govori. Onda ona sasvim tiho reče: - Jesi li za kafu, da skuvam? - Jesam, jesam, kako da ne - odgovara starac.

Prof. dr Slobodan Janković, književnik i humorista

--Gužva u ambulanti i jedan pacijet pita kada doktor prima, kad ovoliko naroda čeka. Odgovori mu neko: Zvanično, nikada, kod njih nema mita i korupcije... --U bolničkom hodniku, jedna starica pita čistačicu u bijelom mantilu: - Kad vadite bubrege, došla sam na operaciju kamenca? - Kad neko naruči, da budu svježiji – odgovori ova i nestade u gužvi. --Prijatelj šalje SMS poruku poznaniku: - Javi kad u bolnici bude prvo slobodno mjesto, odjeljenje nije bitno. Ovaj mu ubrzo odgovara: - Ima jedno u mrtvačnici, dolazi hitno! --Novoprimljeni bolesnik pita servirku: - Može li se za ručak tražiti šta ko želi? Ova odgovara: -Može, ali ne može i dobiti. --Poslije operacije bubrega, bolesnik pita zašto je operacija toliko dugo trajala. Odgovoriše mu: - Nismo mogli da se odlučimo koji bubreg da vam izvadimo, jer su oba bila zdrava pa smo izvlačili šibicu. --Obostrana zaboravnost. Baba poslala djeda da kupi hljeb i mlijeko, a on se vraća s kupljenom četkicom za zube. Kad je vidjela baba, prodera se na njega: - A gdje ti je kalodont, zar nisam rekla i četkicu i kalodont! --Muž govori ženi: - Da malo odmorimo, nedjelja je. Ja ću prileći, a i ti samo prije toga napravi ručak, počisti kuću, operi i popeglaj veš i nahrani stoku... --Šalje snaha poruku svekrvi u bolnici. - Reci joj da je ovdje sve dobro kad nje nema. --Napustio momak djevojku, a komšinica govori njenoj majci. - Čujem da ti se kćerka zagledala u onog Markovog sina... Ova kao iz topa odgovori: - Bila se zagledala, ali ništa dobro nije vidjela. --Dječak ujutro pita drugara: - Na šta je tvoj pas lajao cijelu noć? - Na usta – odgovori ovaj bez razmišljanja. --Odveli djeda stomatologu i on pita pratnju: - Zašto djedu stavljate protezu? - Pojede nam dječju kašicu...


Z D R AV S T V E N I H O R O S K O P

Horoskop od 20. 4. - 20. 6. 2017.

Planetarna konfiguracija na nebu SUNCE u Biku boravi od 20.4.-20.5. a u Blizancima od 21.4-20.6. MJESEC obilazi cijeli zodijak za 28 dana i u ovom periodu napraviće dva obilaska krećući se od znaka Vodolije do znaka Blizanci. MERKUR zatičemo u Ovnu u retrogradnom kretanju od 21.4.-4.5. kada prelazi u direktan hod na 24°. U znaku Ovna je do 16.5, narednog dana seli u znak Bika gdje boravi do 6.6. Od 7.6-21.6. boravi u Blizancima, znaku svog sjedišta. VENERA je od 16.4. krenula direktno znakom Riba sa 26° i već 29.4. ponovo se vraća u znak Ovna gdje ostaje do 6.6. U znak svog sjedišta - znak Bika ulazi 7.6. i prelazi prvih 16 stepeni do 20.6. MARS se kreće kroz dva znaka: u znaku Blizanaca je od 22.4-4.6. a u znaku Raka od 5.6.-20.7. Do 20.6. preći će prvih 11 stepeni znaka Rak. Spore planete i dalje borave u istom znaku. JUPITER u Vagi, retrogradan od 16-13°. Direktno kretanje počinje 11.6. na 13° Vage. Na 13° stoji od 18.5-2.7. SATURN u Strijelcu, u retrogradnom kretanju cijeli period, od 27-24. stepena. Na 27. stepenu, stepen Centra Galaksije, boravio je od 7.3 i ostaje do 8.5. URAN u Ovnu, direktan i kreće se od 24.-27°. NEPTUN u Ribama, kreće se od 13-14. stepena. Od 17. 6. postaje retrogradan. Stanica mu je na 14. stepenu u periodu od 15.5-20.7. PLUTON u Jarcu, retrogradan od 21.4. i kreće se od 19-18. stepena. Sjeverni (SMČ) i južni mjesečev čvor (JMČ) mijenjaju znak. Od 1.5.2017-16.11.2018. SMČ boraviće u Lavu, a JMČ u Vodoliji. Rođenima u znacima Bik i Blizanci želim SREĆAN ROĐENDAN i da ste mi živi, zdravi i voljeni. Bikovi su orijentisani ka ekonomiji, sticanju novca, posjeda i, uopšte, materijalne moći, jer je Bik zemaljski, praktičan znak. Uživanje u umjetnosti, ljepoti, muzici, pjesmi ili slikarstvu omogućava Venera, planeta ljubavi i estetskog, koja vlada znakom Bika. Ovo su osobe dubokih osjećanja i velike skrivene energije i strasti. Istrajni su, odlučni i oprezni, ali i tvrdoglavi, rijetko rasipaju svoju snagu i ne odustaju od započetog. Vole udoban život i zato svoje snage usmjeravaju na ostvarenje finansijske sigurnosti. Blizanci pripadaju vazdušnom elementu, koji daje sangviničan temperament, a sve je podređeno praktičnom razumu. Ovo su komunikativne osobe koje vole kretanje i promjene, koje su pričljive, spretne i inteligentne. Sve to omogućava Merkur, planeta razuma, vladar znaka. Zbog previše interesovanja moraju se naučiti fokusirati i njegovati istrajnost u sebi kako ne bi uludo rasipali i trošili svoje talente. Brzo misle i duhoviti su te su omiljeni u društvu. OVAN 20. 3 - 20. 4. Do 4.6. planeta Mars kreće se znakom Blizanaca, što je povoljan tranzit za sve rođene u znaku Ovna, volja i energija su u savezu i doprinose dobroj vitalnosti, zdravlju i entuzijazmu . Od kraja aprila i tokom maja bićete sposobni za donošenje brzih i radikalnih odluka sa dovoljno energije za postizanje ciljeva i ostvarenje ambicije. Kako će i Venera, u isto vrijeme, ponoviti boravak u Ovnu ljubav vas može pokrenuti na akciju. Prelaskom Marsa u znak Raka, Ovnovi će i dalje biti fizički snažni, ali mogu biti agresivniji i borbeniji, manje tolerantni, naročito ako su emocionalno uzdrmani. Izbjegavajte pretjeranu silovitost, jer možete kod drugih izazvati ljutnju. BIK 21. 4 - 20. 5. Venera, vladar Bika, tokom maja opet, u povratku iz Riba, boravi u Ovnu i 12. polju horoskopa, što će uticati na ponovno razmatranje ideja iz februara i marta. Još nije vrijeme da ih iznesete na svjetlo dana. Sve opcije strpljivo provjerite i tek od 7.6., kada Venera uđe u znak Bika i prvo polje Ja, krenite u realizaciju. Rođenima između 17-20. maja, JMČ u polju karijere može sprečavati dalji tok karjere na poziciji na kojoj se nalazite i ukazati da je došlo vrijeme za preorijentaciju, dok SMČ donosi povoljnosti preko porodice ili pokretanje privatnog biznisa. Od zdravstvenih tegoba moguće su glavobolje, alergije i problemi sa sinusima. Izbjegavajte prženu hranu. BLIZANCI - 21. 5 - 20. 6. Strpite se do 5.5. sa realizacijom planova i ideja, jer nije dobro započinjati stvari dok je Merkur retrogradan. Ukoliko potpisujete dokumente dobro ih pročitajte prije stavljanja potpisa. Sve što pokrenete u periodu od 5-16.5. nastojte učvrstiti i staviti na realne i praktične osnove do 6.6. Nakon toga napravite logičku kontrolu do 21.6. kada će tranzit Merkura dati najbolje intelektualne uvide i zaključke. U drugoj polovini maja moguća su melanholična raspoloženja i nemiran san. Od 7-21.6. je povoljan period za intelektualan rad, pregovore, sastanke i ispite.

122

RAK - 21. 6 - 22. 7. Rakovi rođeni 5. i 6. jula, u periodu od 18.5-2.7., imaće potrebu da pretjeruju u svemu, preuveličavaju stvari i prihvate više obaveza nego što mogu završiti. Saturn, koji se nalazi u retro kretanju u polju posla i svakodnevnih aktivnosti, može, rođenima od 18-21. jula, komplikovati situaciju usporavanjem, odugovlačenjem i stvaranjem uslova za težak i naporan rad. Sve to može ugroziti zdravlje od iscrpljenosti i premora do pogoršanja hroničnih tegoba. Od 5.6. jača energija i volja kao i dobro raspoloženje. Mjesečevi čvorovi uticaće na promjenu percepcije i lične slobode u pogledu novca drugih u odnosu na novac koji stičete vlastitim radom. LAV - 23. 7 - 23. 8. Lavovima rođenim od 20-23.8., prelaskom SMČ preko Sunca, u ovom periodu može donijeti dobro zdravlje, velika postignuća kao i uspjeh na poslu. U isto vrijeme povoljan tranzit Saturna iz Strijelca prema Suncu omogućiće ogromnu moć koncentracije, izdržljivost, želju za dokazivanjem kao i pomoć i podršku starijih osoba. U ženskom horoskopu može ukazati i na brak. Ovaj period pod uticajem Jupitera, naročito ako ste rođeni 6.8. je veoma povoljan za poslovne poduhvate kao i za putovanja. Zdravlje stabilno. DJEVICA - 24. 8 - 22. 9. Sa Marsom u polju karijere do 4.6. možete očekivati povećan broj obaveza i trošenja energije na poslovne aktivnosti. Mogući su i sukobi i borba za statusne pozicije. Kod dobrih horoskopa Mars može inicirati početak novog posla i borbu za postizanje životnog cilja, a kod loših horoskopa predstoji borba da se održi položaj i status. Jupiter u polju novca i dalje obezbjeđuje finansijsku stabilnost. Izbjegavajte putovanja, sklapanje ugovora ili pregovaranje sa nadređenima u periodu od 21.4-4.5. Povoljan period za putovanja, uspjeh na fakultetu ili poslove sa strancima možete očekivati tokom juna. Sve mora imati notu novog početka ili iskustva. VAGA - 23. 9 - 22. 10. Tranzit Venere kroz polje partnerstva ukazuje da je Vagama ovo značajan period za odnose sa drugim ljudima i za bračna pitanja. Ulazak u brak je moguća opcija za sve koji su se odlučili na novi početak i ako su osobu nasuprot sebe prepoznali kao partnera i prijatelja. Za ostale veze ovo može biti testni period obostrane tolerancije ili odluke da se okonča postojeće stanje i krene ispočetka. U svakom slučaju, ovo je buran emotivni period, nabijen strašću i impulsivnošću. Izbjegavajte agresivnost i ne budite kolebljivi i neodlučni kada je u pitanju ljubav. Svojom ljubaznošću i vještinom sklapanja kompromisa uradite ono što je najbolje za vas. ŠKORPIJA - 23. 10 - 22. 11. Prolazak Venere znakom ovna, kroz 6 polje, može doneti dobru situaciju na poslu, promjenu posla ili emotivnu vezu kroz posao. Dobar aspekt za zapošljava-

Uređuje i piše: Snežana DespotVuletić snezana.despot@ gmail.com tel. 065/523-036

nje. Napeti aspekti planeta će vas pokrenuti iz sigurnosti i usmjeriti na izazove koji će vas uvesti u promjene. SMČ u polju statusa i karijere u narednom periodu uvešće vas u nova iskustva u neredinih 18 mjeseci. Energija će biti poletna, sposobna za obavljanje više aktivnosti u isto vrijeme. Intelekt će tokom maja tražiti način da se obezbjedi materijalni segment, a u junu ćete ići u realizaciju na bazi praktičnih i logičnih rješenja. Neke ideje i planove ćete reciklirati, jer nije vrijeme za njih. STRIJELAC - 23. 11 - 21. 12. Stacioniran Jupter na 13. stepenu vage od 18.5-2.7., u polju nada i planova u aspektu prema vašem Suncu, ima vrlo povoljan uticaj kako na zdravstveno stanje tako i u pogledu započinjanja novih poslovnih poduhvata, za putovanja, zaradu i uopšte svaki vid uspjeha. Ključno je, dok Jupiter stoji, da ne budete nestpljivi, već aktivni. Kada krene 11. juna direktno, planovi se realizuju. Povoljan period za udaju. Retrogradan Saturn insistira da raščistite sve što vas sputava, odbacite ljutnju i frustracije. Sve iz prošlosti može se prevazići prihvatanjem novog pravca, ideje ili iskustva, poruka je saveza planeta Saturna i Urana. JARAC - 22. 12 - 19. 1. Saturn se kreće unazad u ovom periodu što Jarčevima proizvodi osjećaj blokiranosti i uskraćenih zadovoljstava. Ovo je posljedica onoga što ste zanemarili u svom životu pa ostali bez toga ili ste bježali od odgovornosti ili je niste bili svjesni. U vaše polje novca useljava se JMČ i to je alarm da u narednom periodu vodite računa o troškovima (smanjiti ih). Osjećate da vam je ljubav potrebna, ali ne možete da nađete nekog ko će se pokoriti vašim potrebama, kojeg ćete vi naravno nagraditi, ali onako kako vi mislite da treba. Ovo je lekcija za nešto što ste radili pogrešno. Analizirajte i osvijestite greške. Moguće su depresije i strahovi, problemi sa išijasom. VODOLIJA - 20. 1 - 19. 2. TTokom maja, oba vladara Vodolije biće u povoljnom aspektu, što stvara mogućnost da spojite ideju sa materijom, da nove ideje i vizije materijalizujete i upotrijebite i date im novu svrhu za budućnost. Svo iskustvo iz prošlosti moći će da se izrazi ukoliko prihvatite novi pravac djelovanja. U maju mogućnost kraćeg putovanja sa partnerom i uopšte nova poznanstva i druženja u neposrednom okruženju. Tokom juna harmonična situacija u domu. Moguća kupovina novog namještaja i lijepih predmeta. Rođeni između 16-18. februara mogu imati loš period za zdravlje, probleme sa kičmom ili srcem. Mogući problemi i sa jetrom ili žuči (kamen u žuči). RIBE - 20. 2 - 20. 3. Od polovine maja, u naredna skoro dva mjeseca, oba vladara Riba stoje: Neptun na 14° Riba, a Jupiter na 13° Vage. Ovo će vam obezbjediti dovoljnu količinu snage i moći da na suptilan način djelujete u pravcu stabilnosti kao i u pokretanju novih projekata, ako aktivira natalne pozicije, a ako ne onda je ovo vrijeme posmatranja, planiranja i uživanja u dostignutom. Venera u polju novca donosi povoljan period za finansije. Na profesionalnom planu, u dobrim horoskopima, moguće je ostvarenje visokog položaja, otvaranje puteva koje ćete znati iskoristiti, a u lošim izgledne su poteškoće na poslu. Moguća uznemirenost i fizička iscrpljenost od radova u kući. Kurs iz osnova astrologije, informacije na tel. 065 523 036


80

ZDRAVSTVENA USTANOVA, BOLNICA IZ HIRURŠKIH OBLASTI

"PROF. DR SCI. N. LAGANIN" 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Dermatološki pregledi Kozmetološki tretmani i liječenje polnih bolesti Ultrazvuk krvnih sudova Krioterapija tečnim azotom (otklanjanje bradavica, kondiloma) Peeling lica, kauterizacija (otklanjanje visećih, staračkih, seborojičkih bradavica) Biopsije kože i elektrohirurgija radiotalasima Imunodijagnostika kožnih oboljenja Dijagnostika i liječenje gljivičnih oboljenja IPL tretmani (trajno uklanjanje dlaka)

Radno vrijeme: subotom od 8-14h radnim danom od 10-20h Bulevar Cara Dušana 3 (kod Ekvatora), Banja Luka Tel. 051/22 66 00; 22 66 06 Mob. 065/20 80 00 Fax. 051/22 66 01 E-mail: drroljic@teol.net

Sime Matavulja 11, 78000 Banja Luka, R. Srpska tel: +387 51 216 462, 214 036; +387 65 538 169 e-mail: poliklinikalaganin@gmail.com


Noni originalno pakovanje, Tel. +387 65 628 978

PREGLEDI I LIJEČENJE

Srijemuš la vita Biljne kapi od svježeg lista srijemuša

SRIJEMUŠ la vita kapi kao dodatak ishrani: snižava krvni pritisak; smanjuje trigliceride i holesterol; poboljšava cirkulaciju; djeluje kao antioksidans; pomaže kod: prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa i astme.

O Ć I L O V I Ć B R

P orodično gazdinstvo

Porodično gazdinstvo BROĆILOVIĆ Brod, Klakar Donji bb

Kontakt: +387 65 591 337, 66 305 874 E-mail: srijemuslavita@gmail.com


OJ

I BR

NOV


• Savremena poliklinika, Vrhunski iskusni lekari • Savremena oprema, nove, savremene metode lečenja. • vrhunska dnevna hirurgija, artroskopija, rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta kolena, hirurgija stopala • planiranje i ugradnja proteza kuka, kolena i ramena jednostrane i obostrane u istom aktu

Prof. dr sc. med. Zoran Popović, ortopedski hirurg Kumodraška 121, Beograd; Phone: +381 11 39 88 111 Tel.: +381 11 63 01 900; Fax: +381 11 63 01 900 Email: vozdmedik@gmail.com Web: www.vozdmedik.com

• regenerativna ortopedija, Ortokin terapjja za oporavak hrskavice zglobova sa najvećim iskustvom u regionu

KVALITETNOM ZDRAVSTVENOM USLUGOM, UZ PRIHVATLJIVE CENE DO ZADOVOLJSTVA PACIJENATA


Medicicom 80 internet  
Medicicom 80 internet  
Advertisement