banke Bankarski sektor u 2011. godini
Glasnik krize stigao i pred bankarska vrata
balo previše stručnosti da se predviPosle niza uspešnih di da će hronična nelikvidnost realtranzicionih godina nog sektora biti preneta i na banke. tokom kojih je Jačanje velikih reformisani bankarski sektor beležio zapažene Ipak, i u protekloj godini nastavljeno je povećanje aktive bankarstope rasta, potom skog sektora. Ona je porasla za 4,5 odsto i na kraju decembra iznosila od početka izbijanja 2,65 milijardi dinara (25,3 milijarglobalne ekonomske de evra). Ovome su u velikoj mekrize održavao ri kumovale dokapitalizacije pre svega većih banaka koje su nastapostignute pozicije, vile jačanje tržišnih pozicija. Prvih protekla godina donela deset banaka činilo je više od 70 je prve vidljivije odsto ukupne aktive, a ove banke su odnele i gro dobiti bankarpukotine u ovom delu skog sektora. finansijskog sistema. Lidersku poziciju na tržištu zaNajveća napuklina je držala je Banca Intesa koja je nastavila odlično poslovanje, i naAgrobanka.
Piše: Nenad Gujaničić
U
kupan rezultat bankarskog sektora u 2011, usled ogromnog minusa Agrobanke, zagazio je u negativnu teritoriju, dok je od ovog podatka mnogo opasniji potencijalni virus nestabilnosti koji bi se mogao preneti na čitav sistem. Na kraju 2011. godine nivo problematičnih kredita banaka bio je skoro 19 procenata, dok je negativan trend nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, te se udeo kredita u kašnjenju dužem od tri meseca povećao na 22,1 odsto. U ovom neslavnom regionalnom rekordu prednjače privredni subjekti, što je bilo i za očekivati jer nije tre-
kon uspešno sprovedene dokapitalizacije po prvi put stigla nadomak udela na tržištu od 15 procenata. Najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna, nastavila je trend rasta uz poboljšanje efikasnosti (10,4 odsto tržišta), a osim nje jedina banka koja nema dominantnog stranog vlasnika. Među deset najvećih je i niška AIK banka, koja
je zauzela osmu poziciju sa 5,4 odsto tržišta. Premda brojni analitičarski alati (Hiršman-Herfindal indeks za aktivu iznosi 660) ukazuju na visoku konkurenciju u domaćem bankarskom biznisu, uočljivo je da se igra svodi na nekolicinu imena koja protokom vremena ojačavaju tržišno učešće. Istina, lane je izostalo ukrupnjavanje domaće bankarske scene što je logičan sled jačanja velikih, ali će u kraćem periodu pred nama ovo biti čista neminovnost - koliko god se ovdašnji zvaničnici trudili da održe značajan broj nerentabilnih državnih banaka. Isti scenario važiće i za banke osnovane stranim kapitalom koje su kasno dobile vizu ili se, pak, nisu snašle na ovdašnjem tržištu, uprkos nominalno zvučnim nazivima koje nose. Treba dodati da se među deset najvećih banaka nalaze čak tri grčke banke (12,8 odsto ukupne aktive) što može biti značajan činilac u „mešanju karata“ ovdašnjeg tržišta u narednom periodu. Kada je profitabilnost u pitanju, učinak bankarskog sektora je eliminisan gotovo nestvarnim gubitkom
finansije TOP 2011/12.
25