Finansije Top 2011/12 by Biznis Finansije

36 Koliko je kriza promenila MMF

56 Globalni trendovi u bankarstvu u 2012. i 2013.

Nakon kratke stanke, Međunarodni monetarni fond ponovo traži od zemalja koje mu se obraćaju da pooštre mere prilagođavanja: smanjenje plata, penzija i privatizaciju dela javnog sektora

U korporativnom bankarstvu i u poslovanju sa stanovništvom počeli su da se pojavljuju novi akteri: tehnološke kompanije i veletrgovinski lanci

SVET 10 Intervju: Kosta Josifidis: Kako smo izgubili čoveka 14 Koliko je kriza promenila MMF: Vi požurite, mi ćemo polako 18 Evropa: Grčka tragedija i budućnost EMU 21 Manjak finansijskih stručnjaka: Nestašica najboljih 22 Islamski finansijski sektor: Kalfe umesto kalifa BANKE 24 Bankarski sektor u 2011. godini: Glasnik krize stigao i pred bankarska vrata 28 Podaci o strukturi prihoda domaćinstava u Srbiji: Što manja plata to veća štednja

42 Najsigurnije svetske banke: 74 Brokeri osiguranja i Zaštita od samih sebe reosiguranja i korporativni klijenti: 44 Bankarski sektori u CIE i Vezni igrači Turskoj: I dalje otporni na izazove 76 Šta tržište osiguranja govori o domaćoj privredi: 46 Globalni trendovi u Šta je slika, a šta prilika bankarskom sektoru u 2012. i 2013: 80 osiguranje: Bilansi U čvoru LIZING 50 Mogu li instrumenti 82 Poslovanje finansijskog hedžinga stabilizovati lizinga u 2011. godini: finansijski rezultat preduzeća: Blago poboljšanje Lek za doziranu upotrebu 84 Kristof Lajtner, VB Leasing: 54 banke: Bilansi Prodor finansijskog lizinga OSIGURANJE 62 Tržište osiguranja u 2011. godini: Novi igrači 64 Tržište osiguranja u jugoistočnoj Evropi: Veći obuhvat, ključ uspeha

30 Zaštita bankarskih korisnika u Srbiji i okruženju: Udružuju se i klijenti

66 Poreklo kapitala i efikasnost poslovanja: Dozirana ili potpuna liberalizacija?

34 Anketa

70 Anketa

finansije TOP 2011/12.

88 Finansijski lizing nepokretnosti: A jedno slovo menja sve 90 Lizing rešenja kroz kompjuterski oblak: Plati koliko koristiš 92 LIZING: Bilansi FONDOVI 98 Novo vreme za investicione fondove u Srbiji: Veliki potencijal, malo tržište

60 Penzioneri 21. veka: Gospoda ili prosjaci Kratkovidost je karakteristika najvećeg broja ljudi, kada je u pitanju sagledavanje sopstvenih potreba i mogućnosti u budućnosti. Najčešće se potcenjuju resursi koji će biti potrebni u starosti i zbog toga se štedi manje nego što je neophodno.

102 Penzioneri 21. veka: Gospoda ili prosjaci 106 FONDOVI: Bilansi REVIZIJA 114 Finansijsko izveštavanje centralnih banaka: Sasvim specifična bića 118 Srpske privatizacije iz ugla revizora: U Bubanj Potoku 120 Poslovanje i životna sredina: Revizori u zelenom 122 REVIZORI BERZE 125 Beogradska berza u 2011: Prebiranje mrvica

128

Srpske privatizacije iz ugla revizora

Etički kodeks profesionalnih računovođa dozvoljava da se iz pozicije nekoga ko je privatizaciju video svojim očima kaže: zdravlje je najvažnije, a onda revizija finansijskih izveštaja.

finansije plus 138 IT forenzika: Potraga za digitalnim dokazom 142 Oporezivanje dijaspore: Skupo je biti Amerikanac 144 Kosmonauti i revizori: NASA je loptica u rukama administracije

štedeti ili trošiti

U potrazi za merom

VREMEPLOV 146 Lekcija 1: Da li da razmišljate kao čovek ili kao patak? 148 Lekcija 2: Nije dovoljno da budete beskrupulozni, treba vam i političkog šlifa

149 Lekcija 3: Ako uprkos prethodnoj lekciji niste obezbedili i političku moć, onda bar naučite da 127 Berze u regionu u 2011. političarima nikada ne verujete Akcije Telekoma dominiraju: tržištima 150 Lekcija 4: Kada nastupi društvena i 128 Korporativne obveznice ekonomska kriza, budite brzi na Beogradskoj berzi: na plen i hitri na grabež Potražnja iznad očekivanja 130 BERZE: Bilansi

Specijalni prilog

Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96 Direktor: Biljana Romić Punoš; Glavni i odgovorni urednik: Tanja Jakobi; Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Zorica Žarković, Urednik fotografije: Marija Dukić Stalni saradnici: Isidora Bačić, Marija Dragić, Nenad Gujaničić, Jasna Ljubojević, Vladimir Adonov, Nikola Marković, Milutin Mitrović, Marko Miladinović (Koktel), Mirko Miloradović, Milica Milovanović, Milan Lukić, Uroš Nedeljković, Petar Ilijin, Miroslav Ružica, Dražen Simić (Sarajevo), Julija Simić, Lana Vučičević Miladinović, Marica Vuković, Miloš Vuković, Dejan Zagorac, Suzana Radinović, Sanja Vasiljević; Marketing: Zoran Mijatović; Prepress: TriD; Agencijski servis: Beta, Štampa: "Rotografika", Subotica; Godišnja pretplata: 8.000 dinara; cena za inostranstvo: 150 EUR. U cenu pretplate uračunati su svi specijalni dodaci koje "Biznis i finansije" objavljuje u toku godine; Žiro račun:170-300950534-65 Unicredit banka Srbija i Crna Gora a.d, Beograd, Rajićeva 27-29; e-mail: office@bif.rs; marketing@bif.rs; pretplata@bif.rs www.bifonline.rs

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2010/11

svet 10

finansije TOP 2011/12

svet Intervju: Kosta Josifidis

Kako smo izgubili čoveka Danas je sve na delu: kriza vrednosti, politike i ekonomije, jer se kapitalizam pretvorio u svoju suprotnost, vraćajući se na stanje od pre Velike depresije 30-ih godina. Jaz između bogatih i siromašnih je neodrživ. Rešenja koja se nude za izbavljenje iz takve situacije su kozmetička i samo produžavaju agoniju neoliberalnog kapitalizma, koja će trajati do kraja decenije a verovatno i duže, sve dok se sistem istorijskoevolutivnim putem ne zameni novim društvenim dogovorom, kaže ekonomista Kosta Josifidis, profesor na Univerzitetu u Novom Sadu. Piše: Zorica Žarković

Svedoci smo da širom Evrope padaju vlade zbog ekonomskog nezadovoljstva, ali se istovremeno stiče utisak da i u obećanjima političara a i u opredeljenjima birača najviše nedostaje upravo jasno definisan ekonomski koncept. Da li ga Vi kao stručnjak prepoznajete bilo gde na aktuelnoj političkoj sceni? K. Josifidis: Evidentno je da od samog izbijanja globalne finansijske - a zatim prelivanjem na realnu sferu i ekonomske krize - nije bilo konceptualnih, pravovremenih i adekvatnih odgovora na krizu, već je usledio niz parcijalnih, oklevajućih, diletantskih, pa i kontraproduktivnih, kao i, ili pre svega, ideološko-parcijalnih reakcija na istorijsku repliku epohalne krize iz 30-ih godina prošlog veka. Amerikanci su još pod Bušovom administracijom teškom mukom priznali nagoveštaje krize, izdvojivši 150 do 160 milijardi dolara, koji su bili kap u moru prema masivnosti problema - da bi Obama krenuo robusnije sa gašenjem požara, upumpavanjem preko 700 milijardi dolara u ekonomiju. Efekat toga bio je tehnički izlazak iz recesije, ali sa visokim i perzistentnim stopama nezaposlenosti, što je dokaz da se radilo o kratkoročnim merama bez sveobuhvatnog pristupa, koji bi podrazumevao duboke rezove - i politike, jer kriza nije cikličnog, već upravo sistemsko-strukturalnog karaktera. Evropa je, sa druge strane, tvrdoglavo ostala na pozicijama čvrste monetarne politike, plašeći se upumpavanja novca kao žarišta buduće inflacije (apsurdno u uslovima takvog recesionog talasa), čime je poprilično zakasnila u prevenciji većih negativnih realnih efekata. Negativne niske stope rasta evropskih ekonomija otvorile su fiskalnu Pandorinu kutiju, ugrožen je i evro i monetarna unija pa i sama ideja evropskih integracija, mada ne očekujem da tekuća grčka kriza destruiše višedecenijsku ideju, s obzirom na visoke oportunitetne troš-

kove na globalnom, evropskom, odnosno i nacionalnom (Nemačka, pa i Francuska) geoekonomskom i geopolitičkom planu. Guverner Evropske centralne banke Mario Dragi je upumpao izvesnu količinu evra u ekonomiju, ali ostaje da se vidi koliko će biti trajni efekti tog jeftinog novca. Političari okupljeni u G-8, G-20 i G-2 nisu pronašli zajednički jezik, a svako je ljubomorno čuvao vlastite pozicije - i tako se, kozmetičkim rešenjima, dalje generisala agonija neoliberalnog kapitalizma, koja će trajati do kraja decenije, a verovatno i sledeće sve dok se sistem, istorijsko-evolutivnim putem, ne zameni novim sistemom. Na temelju novog društvenog ugovora potrebno je kreirati novi sistem proizvodnje života, u kojem će se rehabilitovati srednja klasa sa značajnim redistributivnim efektima, kako u cilju zaštite socijalno ugroženog dela populacije, tako i u pravcu održavanja odgovarajućih nivoa agregatne tražnje, neophodnih za održavanje perpetualnog primirja i „pomirenja“ dva kontrastna, in extenso, interesa – nosilaca tapija - za profitom, i nevlasnika - za radnim mestom i primerenom ličnom potrošnjom. Otuda, izvesno je da nema dovoljno jasno definisanog ekonomskog koncepta, na globalnom i nacionalnom planu, luta se od stroge štednje, zbog ogromnih fiskalnih problema, do negacije istog i zahteva za većom državnom potrošnjom, u cilju oživljavanja ekonomskog rasta, zaposlenosti i životnog standarda. Lični stav preferira, u uslovima niskih, stagnantnih i recesionih stopa rasta, generisanje rasta agregatne tražnje, pre svega od strane države na području infrastrukture, i biznisa, daljom relaksacijom monetarne politike, odnosno politike jeftinog novca, ali je to i dalje samo temporalna kozmetika. Ekonomija je nakon dugo vremena postala tema broj jedan u najširoj javnosti, a istovremeno smo svedoci ogromnih protivurečnosti u finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

stavovima oko mogućeg rešenja krize, što izaziva pometnju na mikroekonomskom planu. Da li to znači da nisu zbunjeni samo takozvani obični ljudi, već i vrhunski stručnjaci? K. Josifidis: Na mikro planu na sceni je oklevanje, odlaganje, neki tajac u iščekivanju da kreatori ekonomske politike obznane svoj pristup i modele rasta. Istovremeno, očekuje se da agresivno nastupi nova tehnološka revolucija i otvori nove puteve rasta , ali se čini da nije realno da se to dogodi u ovoj dekadi. To znači da oronuli neoliberalni si-

finansije TOP 2011/12

stem ne može očekivati spas od novog tehnološkog buma. Pometnja je rezultat, sa jedne strane, tvrdokornih stavova neoliberalnih protagonista, prema kojima se država previše meša u ekonomiju, a tržište se i dalje vidi kao svemogući automatski regulator ravnoteže (što i jeste u uslovima konjukture i buma, ali je kriza ugrozila čistotu principa s obzirom da su svi tržišni akteri potražili spas u državi), i oponenata neoliberalnog sistema, s druge strane, koji zahtevaju promenu, veću regulaciju, progresivno

oporezivanje i revitalizaciju i reafirmaciju države blagostanja, smanjivanje fleksibilnosti tržišta rada i samim tim redukovanje kontinuirane neizvesnosti koja ugrožava normalnost svakodnevice života. Zbunjenost je dakle, više privid, mada je istovremeno i pitanje klackanja izmedju poznatih recepata i sasvim novog koncepta, čija bi kreacija i primena potrajali. Da li je ovo što se dešava kriza ekonomije, kriza politike, ili pre svega kriza vrednosti? K. Josifidis: Sve je na delu, počev od krize vrednosti, pošto se kapitalizam pretvorio u svoju suprotnost, vraćajući se na stanje od pre Velike depresije, sa enormnim bogaćenjem elitnog sloja i relativnim i apsolutnim siromašenjem nižih slojeva, što je rezultat sprege personalne (država, sic!) i finansijske oligarhije, što je podrazumevalo i krizu politike i ekonomije. U kojoj meri ekonomija kao nauka može da se odvoji od ideoloških stavova? K. Josifidis: Zagovornik sam stava da se ekonomija kao nauka teško može odvojiti od ideologeme, verujem da se one prožimaju i dopunjuju, s tim što je ideološko mišljenje prvo mišljenje, pa se zatim poteže za ekonomskim načelima, stavovima, dokazivanjima. Svet je utemeljen na čoveku i njegovoj svesti, koja je po definiciji subjektivna, time i ideološka. Istina, dominantna ekonomska shvatanja, u svom svom pluralu, metodološki su zasnovana na nekim od postpozitivističkih tradicija, koje negiraju ideološko i odvajaju normativno od naučnog saznanja. Otuda, ostaje otvoreno pitanje shvatanja ekonomije kao nauke i/ili ekonomije kao metafizike. Kako vidite polemike, posebno u američkoj javnosti, u kojima deo akademskih stručnjaka sa veoma prestižnih svetskih univerziteta biva optuženo kako je prodao svoj integritet, u sprezi sa poslovnim i političkim lobijima i svesno učestvujući u kreiranju krize?

svet K. Josifidis: Sve je to prirodno, u skladu sa intelektualnom nojevskom tradicijom zabijanja glave u pesak (čast izuzecima), koja je u službi kapitala, i koja predstavlja rezultat politike finansiranja univerziteta, i lične sklonosti i nedostatka hrabrosti i spremnosti da se odrekne komforne pozicije u ime ideje. Kreiranje krize je možda preteška ocena, ali su ćutanje i oportunost, uključujući i neznanje, svakako bili na delu, premda je nesumnjivo prisutna i činjenica licemerne svesnosti ishoda, odnosno, da krizu plaćaju siromašni i neuki, dok se elita, u širem smislu, uvek dočeka na noge. Kako biste vi, na listi odgovornosti za ekonomske posledice, rangirali: regulatore, akademske stručnjake, međunarodne finansijske institucije, komercijalne finansijske institucije i rejting agencije? K. Josifidis: Nezahvalno je graduirati redosled, svakako su svi u

igri, ne isključujući čak ni teoriju zavere, a zajednički imenilac je kapital. Kako objašnjavate činjenicu da ekonomski stručnjaci koriste iste podatke o makroekonomskim pokazateljima za promovisanje potpuno različitih ekonomskih koncepata? K. Josifidis: Bez makroekonomskih indikatora se ne može pratiti, istraživati, objasniti i predviđati, tako da se ovde radi o razlici između metoda i metodologije, u smislu da se istom metodom istraživanja dokazuju različiti teorijsko-doktrinarni stavovi, ili obrnuto: ista metodološka matrica koristi različite metode istraživanja, sve u cilju potvrde vlastite superiornosti u borbi za monopolizacijom naučne istine. Da li je ekonomija kao granična nauka između društvenih i prirodnih nauka previše značaja dala modelima, a potisnula nepredvidivosti u ljudskom ponašanju i reakcijama?

K. Josifidis: Ekonomska nauka je u prošlom veku doživela nezapamćen procvat upravo zahvaljujući stvaranju (i praktikovanju/robovanju) izuzetno sofisticiranih kvantitometrijskih modela, i upotrebi matematike i statistike. Istovremeno, neizbežno je bilo i preterivanja, l’art pour l’art, nauke radi nauke, čime je čovek izgubljen, društvo takođe, što je normalno uzrokovalo i saturaciju, greške, lutanja, pa i pseudo nauku. Koliko u ovakvoj situaciji imaju kredibilitet konsultantski saveti gde investirati, kako predvideti rizike u poslovanju, kako projektovati poslovni plan? K. Josifidis: Konsultantski saveti su uvek dobrodošli i funkcionalni s obzirom da biznis nema dovoljno saznanja o celini, pa i parcijalnim ekonomskim tokovima i aktivnostima, u čemu se i očituje svrsishodnost uloge specijalizovanih konsultantskih grupa.

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 KOLIKO JE KRIZA PROMENILA MMF

Vi požurite, mi ćemo polako Nakon kratke stanke, Međunarodni monetarni fond ponovo traži od zemalja koje mu se obraćaju da pooštre mere prilagođavanja: smanjenje plata, penzija i privatizaciju dela javnog sektora - nepopularne mere bez kojih se ne može, kaže Srboljub Antić, ekonomista koji je Srbiju predstavljao 12 godina u MMF. Sam Fond sporo menja svoje metode rada, uprkos zahtevima zemalja u razvoju da zauzmu vodeće pozicije u njemu. Piše: Tanja Jakobi 14

finansije TOP 2011/12

Koliko je MMF odstupio od svog klasičnog pristupa (uspostavljanje spoljnoekonomske ravnoteže) i postavljanja uslova zemljama s kojima danas potpisuje stend baj aranžmane? Srboljub Antić: Finansijska kriza je uslovila preispitivanje instrumenata, procedura, kvota i načina upravljanja MMF-om. U domenu standardnih instrumenta uvedena su dva nova, Fleksibilna Kreditna Linija–FCL i Potencijalna Kreditna Linija-PCL, dok je kod procedura omogućen hitni postupak kojim se vreme odobravanja aranžmana između MMF-a i zemlje članice skraćuje na vrlo kratak period. Promene su bile prisutne i kod uslovljavanja finansijske podrške MMF-a. Fond je dopuštao sporije prilagođavanje fiskalnih i spoljnjih neravnoteža, dok je u slučajevima sistemski važnih zemalja i zemalja rezervne valute podržavao politiku fiskalne i monetarane ekspanzije, čak i u njenim ekstremnim oblicima. Čini se da se ovaj pristup lagano napušta, što je vidljivo na primeru zemalja evrozone koje su ušle u aranžman sa MMFom. Primeri Grčke, Portugala, Irske i nešto ranije Letonije pokazuju da MMF - zajedno sa ECB I EU koje takođe učestvuju u finansiranju ovih aranžmana - ponovo insistira na oštrom prilagođavanju. To je najvidljivije kod politike dohodaka (nominalnog smanjivanja plata), restriktivnom pristupu pitanjima penzionog sistema, zaštiti bankarskog sistema i ponovnom insistiranju na privatizaciji. Fleksibilnost tržišta rada takođe je deo uslovljavanja kod ovih aranžmana. Moje očekivanje je da će uslovljavanje MMF-a ponovo biti usmereno na relativno brzo prilagođavanje spoljnih i unutrašnih neravnoteža. Koliko su na tu delimičnu fleksibilnost uticale, po mišljenju mnogih ekonomista, teške greške koje je MMF napravio tokom Azijske krize? S. Antić: Određena flekisibilnost koju je MMF pokazao na početku

krize delimično je rezultat iskustava koje je institucija imala tokom Azijske i ranijih kriza. U periodu posle 2008., MMF je znatno povećao sredstva za finansiranje neravnoteža (pandan ponašanju centralnih banaka zemalja rezervnih valuta), i produžio vreme potrebno za prilagođavanje. Ipak, jasno je da je neophodna i upotreba nepopularnih mera. Eventualne greške MMF-a se pre mogu sastojati u propustima da se na vreme uoče predzaci kriza i predvidi njihov početak, pre nego u samim reakcijama na njih. A kada do kriza dodje, ostaju samo lekovi koji su nepopularni. Eventualna veza između blage reakcije na krizu u razvijenim zemljama - uz podršku MMF-a takvoj reakciji - kao i dugog vremena trajanja ove krize, tek treba da bude istražena. Šta se u osnovi delovanja MMF promenilo time što se sada njegov glavni angažman danas tiče spašavanja evrozone? S. Antić: Oko tri četvrtine sredstava koja su trenutno angažovana u aranžmanima MMF-a se odnosi na evropske zemlje. Geografska koncentracija je ogromna i to postaje značajan rizik za sam Fond. Jedan broj ostalih zemalja članica ima određene rezerve na ovako veliku finansijsku podršku Evropi. Teško je proceniti šta se promenilo u samom MMF-u usled ove koncentracije zajmova na Evropu, ali je u aranžmanima sa zemljama evrozone vidljivo da (1) MMF nastupa u okviru trojke, zajedno sa EU i ECB i obezbeđuje trećinu ili manje sredstava za programe u zemljama evrozone. Čini se da MMF nije najsnažniji igrač u ovom trijumviratu. (2) Ovi programi se sprovode u uslovima kada se, bar trenutno, ne računa s promenama monetarne suverenosti i režima kursa. Zauzvrat, zemlje pod programima uživaju otvorenu ili prikrivenu podršku emisione banke. Brazil, Kina i Indija saglasili su se da pomognu Evropi ali žele veće učešće u odlučivanju, pa i ključno mesto u MMF. Taj zah-

svet

tev je bio stavljen van stola kad je davno ponovno razmatranje fakimenovana Kristin Lagard, ne sa- tora koji određuju kvotu i formula mo Evropljanka nego i Francuskinja po kojoj se kvote izračunavaju moumesto Francuza, ali su pri naime- že značiti da će uskoro doći do nonovanju prvog čoveka Svetske ban- vog usklađivanja. Nedavno je izvrke ti zahtevi dodatno ojačali. Da li šena i promena načina određivaće po Vašem mišljenju sledeći di- nja glasačkih prava, kojom su farektor MMF biti iz neke od zemalja vorizovane manje zemlje i zemlje u razvoju. Pored toga, dogovoreu razvoju? S. Antić: Spekulacije oko izbo- no je da se izmeni struktura Borda ra direktora MMF koji ne bi bio iz izvršnih direktora, u kome bi dve Evrope počele su nakon povlačenja evropske konstituence bile zameRodriga Rata sa te funkcije 2007. go- njene sa dve nove konstituence zedine. Tada je, bar privremeno, po- malja u razvoju. Takođe je primetstojao nagoveštaj na Bordu MMF-a no da je Kina dobila poziciju zada je, nakon mandata Dominika menika direktora Fonda, kojih saŠtros Kana, vreme da neko iz ze- da ima četiri. malja u razvoju postane direktor Mnogi ekonomisti smatraju ovu MMF-a. To se nije dogodilo ali je u krizu krucijalnim dokazom kolapsa obe inistitucije (MMF I SB) vidlji- neoliberalnog modela na kojem su vo da pritisak za transparentan pro- MMF i SB zasnovane. Da li se slažete ces izbora direktora raste. U nekoli- s ovim mišljenjem? ko poslednjih izbora u obe instituciS. Antić: Pre bih rekao da je neoje postojalo je više kandidata za di- liberalni model u krizi, ali ne mislim rektore, ali mislim da se džentlmen- da će sadašnja hiperaktivnost držaski dogovor dve najsnažnije grupa- ve u ekonomiji proizvesti neki dugocije oko izbora čelnih ljudi neće br- ročniji ekonomski efikasan model. zo menjati. Ono što je sigurno je da političarima Prema podacima MMF, udeo odgovara nova priča o tome da drEU u svetskoj ekonomiji pašće na žava - to jest oni - otvaraju ili stvaraju 17% do 2017. godine, dok će učešće radna mesta, umesto da se to dešava azijskih zemalja porasti na 31% 2017. ili ne dešava na tržištu. Na ekonomKoliko će to po Vašem mišljenju uti- ska kretanja u uslovno rečeno zapadnim društvima, pa i na sam mocati na preraspodelu snaga? S. Antić: Svaka promena u od- del razvoja utiču duboke strukturnosima BDP-a zemalja članica se ne promene kroz koje ona prolaze. posle nekog vremena iskazuje u Relativno se brzo menja ekonomska promenama nivoa i relativnih od- struktura razvijenih zemalja, pre svenosa kvota. Iako su kvote u poga SAD, demografske promene takoslednje vreme menjane dva pu- đe imaju svoj uticaj, kao i promene ta, uz promenu načina određiva- u produktivnosti posmatrane po genja glasačkih prava u Fondu, ne- ografskim regionima.

Razvijene zemlje polako gube srednji sloj, dok ekonomski jača jedan mali postotak stanovništva, pre svega onaj koji (preko vlasništva ili upravljanja predstavlja berze i finansijske institucije. U dovoljno dugom roku dolazi do gotovo ekstremnih situacija kada mali procenat stanovništva poseduje ogroman deo bogatstva ili kontroliše veliki deo BDP neke zemlje. Ako dođe do pada tražnje, tada taj mali postotak bogatog stanovništva ne može da nadomesti pad tražnje rastom svoje potrošnje. To je jedan od razloga dugog trajanja sadašnje krize. Ravnomernija raspodela dohodaka i vlasništva, uz potpunu odgovornost svih - pa i bogatih - za svoje ekonomske odluke, pogodovala bi bržem oporavku. Brzo demografsko starenje razvijenih društava ima konsekvence za njihovo sporo makro prilagođavanje. Starije stanovništvo, uz slabiju sklonost ka preduzetništvu, ima tendenciju da preferira veću socijalnu sigurnost, što nameće dodatne troškove budžetima kroz subvencije penzionim fondovima i rast rashoda za zdravstvene usluge. U takvim uslovima izlazak iz krize je usporen. Može se postaviti teza da je najnovija kriza izazvana delimično promenama u produktivnosti između razvijenih zemalja i zemalja Istočne Azije. Razvijene zemlje su izgubile deo proizvodnih kapaciteta i zaposlenost, dok je sve drugo u strukturama društava ostalo manje više isto. Njihova delimična deindustrijalizacija i prevlast usluga (odnosno pad produktivnosti) uslovljava veoma spor oporavak, koji ne donosi rast zaposlenosti (takozvani “jobless recovery”). Spori izlazak iz krize i odsustvo ekonomske dinamike doprinosi stavovima da je neoliberalni model doživeo kolaps. Moje mišljenje je da je ipak rano za takve stavove, ali da je vreme “čistih modela” na izmaku i da će naredna decenija biti vreme hibridnih modela razvoja. finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 EVROPA

Grčka tragedija i budućnost EMU Početak dužničke krize u zoni evra dobio je u svoje vreme gotovo poetski naziv: grčka tragedija. Posmatrajući kako su Evropljani pristupali svom najvećem problemu današnjice čini se kao da je evropsko „kolektivno nesvesno” očekivalo da će rešenje doneti „deus ex machina” iz grčkih tragedija. Šta je danas nosiocima evropske politike ostalo na raspolaganju kako bi pokušali da izbegnu sudbinu Grčke? Piše: David Mališ

a koliko se trudili da izbegnu reč bankrot, kada je Grčka u pitanju, to se već desilo. Kako drugačije nazvati „dobrovoljno“ pristajanje privatnih kreditora na umanjenje grčkog duga za preko 50%? Zauzvrat, Atina je dobila dodatnu pomoć kako bi nastavila svoje fiskalno prilagođavanje i kako ne bi previše uznemirila finansijska tržišta (predah preko potreban Španiji i Italiji, za Grke je možda već kasno). Ali problem više nije samo fiskalni deficit, već beg kapitala iz ba-

finansije TOP 2011/12

naka i nastavak prevelike potroš- rentnosti. Višak štednje iz Nemačke nje privatnog sektora. Očekivanje i drugih država na taj način je tranda će se ta potrošnja drastično sma- sferisan ka periferiji, kreirajući uslonjiti usled smanjenja državnih izda- ve za prekomerno pozajmljivanje i taka i povećanja poreza se možda zaduživanje. Međutim, specifičnosti neće pokazati opravdanim. Pojedi- evra ovde dolaze do izražaja: dugovi ni ekonomisti smatraju da će grčko su breme pojedinačnih država, dok stanovništvo, naviklo na prethod- je sama valuta zajednička. Teorijski nu potrošnju, prosto koristiti svo- pojednostavljeno, ovi se disbalanju ušteđevinu kako bi nastavilo da si mogu izlečiti istovremenim fiskaltroši iznad svojih mogućnosti (slič- nim reformama, jačanjem konkuno fenomenu „mekog budžetskog rentnosti, liberalizacijom tržišta raograničenja“ mađarskog ekonomi- da i smanjenjem nominalnih zaraste Janoša Kornaia). Ovim objašnja- da na periferiji. Ali, samo teorijski... vaju to što je tekući deficit Grčke još uvek oko 10% BDP, uprkos strogim U kuli od karata merama štednje. Iako verovatnoća izlaska Grčke iz Međutim, pogrešno je krivicu EMU sve više raste, ono što je umasvaljivati isključivo na grčka pleća. njuje su troškovi i rizici, kako po Mnogi ističu da je zona evra od po- samu Grčku, tako i za Evropu. Za četka imala ugrađen moralni hazard Grčku su troškovi više nego očiu samim temeljima, čije je razme- gledni - investicione banke smatrare nemoguće potceniti. Portugal i ju da bi razlaz bio krajnje haotičan. Grčka su imali ogromne budžetske EU i MMF bi prestali da finansiraju deficite, finansirane od strane ba- Grčku, a ECB ne bi više pružala vannaka, Španija i Irska ogromni ban- rednu likvidnost grčkim bankama. karski sektor uvučen u prenaduva- Ostavši van Eurosistema, Grčka bi ni mehur na tržištu nekretnina, bez za vrlo kratko vreme ostala i bez neadekvatnog nadzora od strane regu- ophodnog „keša”, čime bi bila prilatornih tela. Italija je imala po malo morana da napusti EMU. Bez finanod svega, mada ne u toj meri. I sve siranja spolja, ova bi država morala evropske banke rado su učestvovale vrlo brzo da obezbedi primarni suu ovoj iluziji - sve ove hartije držav- ficit, dok bi istovremeno bila suočenog duga su imale ponder rizika ra- na sa masovnim odlivom depozita van nuli i bile su raspoložive za repo i značajnim usporavanjem privrede operacije kod ECB - a. Danas, Grčka (nešto sa čim se već suočava). Nova je u potpunom budžetskom kolap- grčka valuta bi sasvim sigurno brsu, Portugal ne može da izvrši fiskal- zo depresirala, pa mnoge kompaninu reformu pri sadašnjem režimu je ne bi mogle da otplaćuju dugove deviznog kursa (čitaj evro) a da ne denominovane u evrima. Sve koristi izazove masovnu nezaposlenost, a od slabe valute i samostalne moneni Irska nije u znatno boljoj situaciji. tarne politike bi se mogle osetiti tek Glavni uzrok ovakve situacije su na duži rok. svakako veliki disbalansi u okviru S druge strane, vrlo je verovatsame zone evra, odnosno veliki de- no da bi troškovi premašili korificiti tekućeg bilansa na periferiji i sti i kod ostatka EMU, i to pre svesuficiti u tzv. Jezgru, pre svega usled ga zbog širenja rizika kroz celu zorazlika u produktivnosti i konku- nu. Imajući u vidu veličinu grčke

svet ekonomije, direktne posledice nje- ljan da ohrabri tržište, pa bi Španija nog izlaska čine se relativno ogra- i Italija mogle da nastave da pozajničenim. Finansijska izloženost zo- mljuju po niskim stopama (ove dve ne evra prema Grčkoj je uglavnom države su ipak „suviše velike da bi skoncentrisana u javnom sektoru, se dopustilo da propadnu”), a puna pre svega kroz bilateralne zajmove suma ne bi morala biti iskorišćena. i EFSF, potraživanja prema central- Oni koji već poseduju državne harnoj banci Grčke u okviru TARGET2 tije ovih zemalja će iskoristiti pad sistema, kao i portfolio grčkih ob- prinosa, pa će ih neki od njih proveznica u okviru Securities Markets dati, čime bi ovaj fond došao u poProgram - a. Sve ovo zajedno izno- sed značajne sume španskih, portusi oko 290 mlrd evra, pa se eventualni gubitak država članica i ECB - a procenjuje na nekih 150 - 230 mlrd, što je oko 1% do 2,5% BDP - a zone evra. Na prvi pogled, ne toliko veliki iznos. Međutim, najveći problem je neminovni domino efekat, čije bi posledice bile daleko veće od direktnih troškova. Naime, i Španija se suočava sa begom kapitala koji samo može eskalirati u slučaju grčkog izlaska. Italija je treći najveći dužnik na svetu, sa padom privrede dugim čitavu deceniju i begom kapitala koji se ogleda u potraživanjima od 278 mlrd evra u okviru TARGET2. Da stvar bude gora, rejting agencija Moody’s snizila je rejtinge 26 italijanskih banaka, uz očekivanje privrednog pada od 1,9% ove godine. Situaciju u zoni evra, suočenu sa širenjem panike, najbolje je opisao nekadašnji italijanski premijer Romano Prodi: „Cela kula od karata će se srušiti”. Najmanje što se da uraditi u ovoj situaciji, kako bi se izbeglo najgore, je da ECB obezbedi „neograničenu likvidnost koliko god je to potrebno”. U moru raznih predloga o potrebnim fondovima govorilo se i o sumi od 2 do 4 hiljade mlrd evra (BDP celokupne zone evra iznosio je tada oko 9 hiljada mlrd!). EFSF ima samo 240 mlrd raspoloživih, a galskih, italijanskih i drugih obveovaj iznos će se smanjivati ukoli- znica. Ovome treba dodati i to da će ko još neke države izgube AAA rej- se budžetski deficiti samo pogoršating. Čak i kada bi Nemačka i ECB ti usled recesije, što sve treba finanpristale da odnekud obezbede ovu sirati iz pomenutog fonda. Kako su sumu i zanemare svoj strah od in- istakli Piter Bun i Sajmon Džonson, flacije koju bi ove mere mogle iza- „kada strah prevlada i tržište počne zvati, postavlja se pitanje da li bi da predviđa najteže scenarije, teško ova suma bila i dovoljna. Optimisti je rešiti problem samo umirujućim smatraju da bi sam gest bio dovo- rečima ili finansijskom podrškom

za koju se ne očekuje da ikad bude upotrebljena”.

Drahma sumnje ECB, EU i kreditori iz privatnog sektora su potrošili više od hiljadu milijardi evra u poslednje dve godine, a da nimalo nisu popravili stanje u zoni evra. Naprotiv, recesija se produbljuje a nezaposlenost raste. Istovremeno, raste nepovere-

nje u nosioce ekonomske politike i povećava se sistemski rizik. Do te mere, da sada EIB stavlja “drahma klauzulu” u zajmove date grčkim preduzećima, kako navodi nekadašnji ministar finansija Grčke Janos Papantoniou. I on se pridružuje onima koji smatraju da zona evra mora raspolagati odgovarajućim instrumentima za vođenje politike, a to finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 podrazumeva centralizaciju evropskih dugova putem evroobveznica, formiranje dovoljno velikih fondova i omogućavanje ECB-u svih mogućih mera kojima jedna centralna banka može raspolagati (poput “zajmodavca u krajnjoj instanci”). I naravno, koordinacija politika zemalja članica, što je samo drugo ime za fiskalnu uniju. Da ovo nisu samo usamljeni glasovi, odnosno da “u ovom ludilu ima metoda” govori i vest da MMF “pomaže” EU da nađe prihvatljiv način za izdavanje evroobveznica. Naime, MMF predlaže da se razmotri izdavanje kratkoročnih evropskih hartija, garantovanje državnih dugova i formiranje panevropske agencije za osiguranje depozita. Kratkoročne obveznice (Euro bills) imale bi za cilj da razvodne rizik, skoncentrisan na privrede poput Italije i Španije, odnosno da ga delimično preusmere na stabilniju Nemačku i Francusku. Italija i Francuska su zagovornici zajedničkih obveznica, dok je Nemačka njihov protivnik, iz straha da će se lišiti pozajmljivanja po ekstremno niskim stopama, ali i da će ovim pospešiti potrošnju u dugovima opterećenim zemljama. Ne treba potceniti ni nemački strah od inflacije - iskustvo iz dvadesetih godina prošlog veka duboko je usađeno i u ovu generaciju Nemaca. Ipak, “Nemačka ne želi inflaciju, ali još manje želi da napusti Evropsku Uniju”... MMF smatra da se rizik finansijskog sektora mora razvodniti i formiranjem zajedničkog tela za osiguranje depozita. Ovim, kao i kreiranjem nove evroobveznice, zemlje članice bi postale otpornije na eksterne šokove, a ove obveznice bi omogućile veću likvidnost tržišta, skrećući fokus tržišnih učesnika sa pojedinačnih nacionalnih dužničkih hartija. I na kraju, ideja o garantovanju državnih dugova: jedna od opcija je da se zajednički garantuje za dugove zemalja članica iznad 60% BDP - a (ideja nemačkog Saveta ekonomskih stručnjaka), dok bi druga bila izdavanje “evro bi-

finansije TOP 2011/12

lova” u vrednosti od 10% BDP evro ženja trogodišnjih LTRO operacija, zone (autori Kristijan Elvig i Tomas što je ekvivalent quantitative easing Filipon). Kao argument za drugu politike FED-a. Takođe, ECB bi moopciju autori navode da bi potre- gla da proširi program otkupa HoV ba država dužnika za tzv. ”rolova- (SMP), kao i Emergency Lending njem” pomenutih “evro bilova” jed- Assistance, kroz dostupnost sredstanom godišnje povećala pregovarač- va od strane centralnih banaka člaku moć centralnog tela zaduženog nica ESCB, gde su uslovi za obezbeza sprovođenje fiskalne discipline. đenje kolaterala labaviji nego kod Još jedan naizgled nevin argument same ECB. Ovim rizik kojem se cenza uvođenje fiskalne unije i preno- tralna banka izlaže ostaje lokalni, tj. šenje suvereniteta država članica. ne širi se kroz Eurosistem. Međutim, ova „balkanizacija” ECB, kako ovu mogućnost pojedine investicione Šta očekivati? Koje mere još ostaju kako bi se banke nazivaju, predstavlja suprotodgovorilo na rizike grčkog napu- nost većoj centralizaciji koju tržišni štanja EMU? S obzirom da je evro učesnici priželjkuju. Čini se nakon svega da je Grčka pre svega bio politički projekat, najvažniji odgovor će biti politički i nje- već prežaljena. Nurijel Rubini predgovu osnovu mora činiti nemačko viđa izlazak Grčke iz zone evra, veru- francuska osovina. Da li će to bi- jući da je to najbolje rešenje. Grčka ti dalje produbljenje integracija u ne može ostvariti neophodni priokviru EU, fiskalna unija ili nešto vredni rast bez drastičnog povećadrugo, ostaje da se vidi. U jačanju nja konkurentnosti. Bez rasta, Grci glasova koji zahtevaju podsticaj pri- će biti sahranjeni pod težinom duvrednog rasta treba tražiti dalje me- gova, a sve opcije za vraćanje konre: povećanje kapitala EIB za finan- kurentnosti zahtevaju depresijaciju siranje investicionih projekata, pro- valute. Zaista, problem precenjene jektne obveznice za finansiranje in- radne snage se istorijski rešavao defrastrukture (EU kao izdavalac) i la- valvacijom valute, što je, pored toga baviji vremenski rokovi za fiskal- što je bolno, i neizvodljivo u privrena prilagođavanja pojedinih zema- dama zone evra. Na ovom tragu je i lja. EFSF i ESM bi ostale primarne fi- Džeremi Sigel, koji smatra da je za skalne mere pomoći. EFSF - u je pre- Evropu najbolje da drastično smaostalo 240 mlrd evra, dok je veliči- nji vrednost evra, čime bi se poprana ESM 500 mlrd, što je premalo za vio trgovinski deficit periferije, a neŠpaniju i Italiju. Istovremeno, mo- mački troškovi radne snage povećaže se računati i na sredstva MMF - a. li, što bi smanjilo razliku u konkuTakođe, pomenuta agencija za osi- rentnosti između Nemačke i perifeguranje depozita na evropskom ni- rije. Da li će sudbina Grčke odredivou je još jedna od mera na raspo- ti i sudbinu ideje Evrope, ujedinjelaganju, kao i centralizovana regu- nje pod ne baš najsrećnije koncipilacija i supervizija bankarskog sek- ranom monetarnom unijom - ostaje tora. Međutim, ova vrsta prebaciva- da se vidi. Kada je ova zemlja ulazila nja rizika na sve članice je uvođenje u EMU - ne ispunjavajući potrebne fiskalne unije na mala vrata, što mo- uslove - progledano joj je kroz prste, že predstavljati problem u budućem uz obrazloženje da je ona kolevka funkcionisanju same EU. Pored sve- demokratije. Ironija je da upravo tu ga, na raspolaganju ECB - u stoji či- Uniju danas karakteriše izraziti netav niz mera, od standardnih mera dostatak demokratskog legitimitemonetarne politike (imajući u vidu ta, a da je kolevka demokratije njeobilje likvidnosti u sistemu, referen- na prva žrtva. Kraj dostojan grčkih tna stopa ECB ne bi morala da ide tragedija. ispod 0, 50%), preko promene usloIzneti stavovi su lični i ne va za potrebne kolaterale, do produpredstavljaju zvanične stavove NBS

svet Manjak finansijskih stručnjaka

Nestašica najboljih Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, nedostatak vrhunskih stručnjaka biće jedan od najvećih izazova za globalno poslovanje već u neposrednoj budućnosti, posebno u finansijskom sektoru koji će morati da se prilagođava novim regulatornim okolnostima. Piše: Jelena Galić, direktor u sektoru za poslovni konsalting, Deloitte

lavni strateški problem za više od dve trećine menadžera u finansijskim kompanijama je kako da u uslovima krize istovremeno snize troškove i obezbede nova tržišta, dok gotovo polovina ispitanih rukovodilaca kao najveću brigu ističe sve veći nedostatak vrhunskih stručnjaka, pokazuju rezultati istraživanja „Vrhunski talenti 2020“, koje je na globalnom nivou sprovela konsultantsko - revizorska kuća „Deloitte“. I pored činjeni-

ce da je visokostručan kadar najvažniji uslov u finansijskom sektoru za postizanje uspešnih rezultata u izuzetno oštroj konkurenciji, istraživanje govori da je za menadžere i dalje mnogo važnije da snize troškove nego da ulažu novac u strategije koje bi im obezbedile novu generaciju vrhunskih stručnjaka. Konkretno, samo 6% ispitanih direktora iz finansijskog sektora smatra da je u ovom trenutku za njihovu kompaniju najvažnije da privuku natrprosečne stručnjake i obrazuju kadrove koji će u budućnosti preuzeti vodeće funkcije, dok takav stav zastupa 27% menadžera u drugim industrijama. Jedan od paradoksa aktuelne krize je da visoke stope nezaposlenosti ne produkuju višak stručnjaka. Naprotiv, većina ispitanika ocenjuje da povećana fluktuacija kadrova (za koju 47% anketiranih potvrđuje da je poslednjih godina evidentna u njihovim kompanijama, a 56% očekuje da će biti još veća) predstavlja prepreku za kompanije da obezbede natprosečne stručnjake, posebno u oblastima inovacija i prodaje, koje su i najvažniji pokretači profitabilnosti. Taj problem će naročito biti prisutan u finansijskom sektoru, i to na globalnom nivou, jer će poslovanje u novim regulatornim uslovima biti praktično nezamislivo bez vrhunskih stručnjaka. Takvih, međutim, već sada nema dovoljno, čak ni na ogromnom tržištu u Sjedinjenim Državama, gde je dve trećine čelnih ljudi ili mlađe od 30 godina, ili im je ostalo još pet godina do odlaska u penziju. Istraživanje potvrđuje i da se, generalno, u kompanijama sve veći značaj pridaje strategijama koje će obezbediti regrutovanje i upravljanje globalnom radnom snagom, ali da na samom finansijskom tržištu kretanja u pogledu privlačenja i zadržavanja vrhunskih stručnjaka variraju od sektora do sektora. Privatni investicioni fondovi i hedž fondovi se, na primer, bore da zadrže zaposlene, dok sa druge strane, konsolidacija u bankarskom i sektoru hartija od vrednosti može imati za „ko-

lateralnu štetu“ odliv najboljih. U svakom slučaju, pronalaženje lokalnih talenata na tržištima u razvoju je ključni izazov za celokupni finansijski sektor već u neposrednoj budućnosti.

Renesansni menadžeri Ali problem sa zemljama u razvoju je što je visok povraćaj investicija zasnovan i na jeftinijoj radnoj snazi, pa natprosečno obrazovani i talentovani, zbog nemogućnosti da adekvatno naplate svoja znanja i da se dalje profesionalno usavršavaju na odgovarajući način, u najvećem broju i dalje odlaze na razvijena tržišta, uprkos recesiji. Srbija je tipičan primer ovakvog trenda i ne razlikuje se mnogo od ostalih zemalja u regionu po ovom pitanju. Stoga, razvoj talenata i njihovo zadržavanje u zemlji i lokalnim kompanijama je jedan od ključnih elemenata održivog razvoja nacionalnih ekonomija i pojedinačnih korporativnih strategija na dugi rok. Multinacionalne kompanije koje su prisutne na lokalnom tržištu su promoteri politike razvoja talenata, ali najčešće i „lovci na glave“ koji najbolje upošljavaju u okviru svog korporativnog sistema na bilo kom kraju sveta. Na drugoj strani, domaća preduzeća tek počinju da prepoznaju kolika je važnost uspešnog upravljanja ljudskim resursima i u kojoj meri su mogućnosti za dalji razvoj karijere i adekvatna materijalna nadoknada od važnosti za zadržavanje stručnjaka, posebno najtalentovanijih. Imajući u vidu navedene trendove, nesporan je zaključak da će globalno nadmetanje za eksperte biti jedno od ključnih obeležja u poslovanju finansijskog sektora u neposrednoj budućnosti, kao i da će uporedo sa povećanjem konvergencije radne snage, najbolje firme svoje napore usmeriti ka obrazovanju nove generacije menadžera, koji će biti osposobljeni za rad u svim finansijskim oblastima i na svim geografskim područjima. finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 ISLAMSKI FINANSIJSKI SEKTOR

Kalfe umesto kalifa Islamsko bankarstvo, biznis po halal standardu i usluge u skladu sa šerijatskim pravilima su u stalnom usponu: ovo brzorastuće tržište želi da troši, štedi i ulaže novac u skladu sa svojom religijom. Ponuda kadra je međutim nedovoljna, pa je u toku potraga za kandidatima i svežim idejama za razvoj finansijskih i drugih proizvoda namenjenih sve brojnijim mušterijama iz zalivskih zemalja, severne Afrike i južne Azije. Vlasnici dobrih poslovnih ideja i budući zaposleni ne moraju da budu muslimani jer talenat nema veru ni nacionalnost. Piše: Milica Milovanović 22

finansije TOP 2011/12

ome Advisory, međunarodna konsultantska firma sa sedištem u Londonu rešila je da, u potrazi za ljudima sa originalnim poslovnim idejama, preuzme model čuvene emisije „Šegrt“ (The Apprentice) i njenog još čuvenijeg domaćina-živopisnog milijardera Donalda Trampa. Dome Advisory, koji cilja na mlade poslovne ljude i studente britanskih univerziteta, najboljem od najboljih nudi plaćenu poziciju unutar kompanije i radno mesto na kojem će moći da razvija svoj biznis plan, koji treba da ispuni samo jedan uslov - da vodi do novog finansijskog proizvoda ili usluge koja je u skladu sa islamskim načinom poslovanja i šerijatskim pravom. Prema rečima šeika Bilala Kana, jednog od direktora Dome Advisory, vlasnici dobrih poslovnih ideja i budući zaposleni ne moraju da budu muslimani jer talenat nema veru ni nacionalnost: više nije važna religijska pripadnost kadrova koliko potreba da podmlade i modernizuju industriju islamskih finansija.

Šta sve može biti halal? Glad za sposobnim radnicima je, inače, stara boljka relativno mladog islamskog finansijskog sektora. Od osnivanja prve islamske banke u Egiptu 1963. narastao je na više od 300 institucija u 75 zemalja, u kome se vrti oko bilion dolara i koji bi, prema procenama Dojče banke, mogao da se udvostruči do 2016. Tražnja za proizvodima i uslugama u skladu sa šerijatskim pravilima trenutno je jaka a u budućnosti će samo rasti, zaključili su „Ekonomistovi“ analitičari na osnovu ankete među 400 visokorangiranih rukovodilaca kompanija širom sveta. U naredne tri godine, naime, top menadžeri očekuju da će rasti ne samo tradicionalni segmenti tog sektora, islamsko bankarstvo i proizvodnja hrane sa halal sertifikatom, već i da će sve značajnija biti i tražnja za „halal“ turističkim uslugama, odećom, obućom i modnim aksesoarom. Utoliko je važnije naći sposobne radnike koji ne samo da poznaju šerijatsko pravo i običaje već imaju i poslovne i marketinške veštine kao i talenat za razvoj proizvoda. Čak 44% učesnika „Ekonomistove“ ankete smatra da je loš menadžment proizvoda i usluga najveća barijera za dalji rast tog tržišta.

svet Ko može da bude šegrt? Tržište se, međutim, ne nalazi samo u Zalivu, na severu Afrike i jugu Azije, gde je muslimanska populacija najbrojnija. Prva islamska finansijska institucija u Evropi osnovana je 1975. u Luksemburgu a nešto kasnije i u Danskoj i Australiji. Za više od 2 miliona muslimana u Ujedinjenom kraljevstvu na usluzi su ne samo Islamic Bank of Britain već i „šerijatski šalteri“ u konvencionalnim bankama, koje znaju da nanjuše dobar posao kao i Donald Tramp. Zato, na primer, HSBC, UBS i Citi nude štedne račune, potrošačke i stambene kredite u skladu sa islamskim pravilima deljenja rizika umesto klasične kamate. Radna snaga koja je sposobna da obradi zahteve klijenata koji su spremni da se odreknu usluga konvencionalnog bankarstva ukoliko nije u skladu sa islamom, međutim, manjka u Britaniji koliko i u Maleziji ili Pakistanu, zemljama čiji značajan deo finansijskog sektora živi po islamskim pravilima a

kao najčešći problem navodi se to da oni koji studiraju veru i običaje dobijaju kvalifikaciju za teologe ili pravnike ali ne uče veštine koje bi im pomogle da postanu finansijski stručnjaci ili biznismeni. Jedno od istraživanja o izgradnji kapaciteta za islamsko bankarstvo u 60-tak banaka u Karačiju pokazalo je da je čak 75% rukovodilaca stalno u potrazi za kvalifikovanim radnicima i da su spremni odmah da zaposle one sa diplomom za islamsko bankarstvo i poslovanje, koju nude brojni privatni i državni univerziteti od Hong Konga i Singapura, koji se trude da budu centri za islamsko poslovanje, preko Turske do Saudijske Arabije. Budućem šegrtu, međutim, neće biti nimalo lako da ispuni brojna pravila islamskog načina poslovanja. Čak ni sve islamske banke ne rade na isti način, iako se sve drže pravila da je kamata nedopuštena, kao i poslovi koji uključuju bilo koji vid koc-

kanja i spekulacije. Štaviše, godinama traje rasprava o samoj definiciji „islamskog“ bankarstva, pa pošto nije moguće jednostavno izjednačiti npr. islamsko i beskamatno kreditiranje, u opticaju je najčešće ona koja kaže da „je to takvo pružanje finansijskih usluga koje je u skladu sa učenjem Kurana“. U islamskom finansijskom sistemu, međutim, ne posluju samo banke već i međunarodne institucije kao što je Islamska razvojna banka, razvijeno je i tržište islamskih obveznica (sukuk) i osiguranja (takaful) pa je potreba za stručnom radnom snagom evidentna. Analitičari Međunarodnog monetarnog fonda upozoravaju da slabost islamskog sistema upravo leži u operativnom riziku sa kojim se suočavaju institucije koje posluju po šerijatskim pravilima, i to zbog nestandardizovanosti proizvoda odnosno ponude, nedorečenih ili neodgovarajućih procedura za donošenje odluka i pravnih nejasnoća unutar šerijatskog sistema.

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

BANKE

finansije TOP 2011/12

banke Bankarski sektor u 2011. godini

Glasnik krize stigao i pred bankarska vrata

balo previše stručnosti da se predviPosle niza uspešnih di da će hronična nelikvidnost realtranzicionih godina nog sektora biti preneta i na banke. tokom kojih je Jačanje velikih reformisani bankarski sektor beležio zapažene Ipak, i u protekloj godini nastavljeno je povećanje aktive bankarstope rasta, potom skog sektora. Ona je porasla za 4,5 odsto i na kraju decembra iznosila od početka izbijanja 2,65 milijardi dinara (25,3 milijarglobalne ekonomske de evra). Ovome su u velikoj mekrize održavao ri kumovale dokapitalizacije pre svega većih banaka koje su nastapostignute pozicije, vile jačanje tržišnih pozicija. Prvih protekla godina donela deset banaka činilo je više od 70 je prve vidljivije odsto ukupne aktive, a ove banke su odnele i gro dobiti bankarpukotine u ovom delu skog sektora. finansijskog sistema. Lidersku poziciju na tržištu zaNajveća napuklina je držala je Banca Intesa koja je nastavila odlično poslovanje, i naAgrobanka.

Piše: Nenad Gujaničić

kupan rezultat bankarskog sektora u 2011, usled ogromnog minusa Agrobanke, zagazio je u negativnu teritoriju, dok je od ovog podatka mnogo opasniji potencijalni virus nestabilnosti koji bi se mogao preneti na čitav sistem. Na kraju 2011. godine nivo problematičnih kredita banaka bio je skoro 19 procenata, dok je negativan trend nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, te se udeo kredita u kašnjenju dužem od tri meseca povećao na 22,1 odsto. U ovom neslavnom regionalnom rekordu prednjače privredni subjekti, što je bilo i za očekivati jer nije tre-

kon uspešno sprovedene dokapitalizacije po prvi put stigla nadomak udela na tržištu od 15 procenata. Najveća banka pod kontrolom države, Komercijalna, nastavila je trend rasta uz poboljšanje efikasnosti (10,4 odsto tržišta), a osim nje jedina banka koja nema dominantnog stranog vlasnika. Među deset najvećih je i niška AIK banka, koja

je zauzela osmu poziciju sa 5,4 odsto tržišta. Premda brojni analitičarski alati (Hiršman-Herfindal indeks za aktivu iznosi 660) ukazuju na visoku konkurenciju u domaćem bankarskom biznisu, uočljivo je da se igra svodi na nekolicinu imena koja protokom vremena ojačavaju tržišno učešće. Istina, lane je izostalo ukrupnjavanje domaće bankarske scene što je logičan sled jačanja velikih, ali će u kraćem periodu pred nama ovo biti čista neminovnost - koliko god se ovdašnji zvaničnici trudili da održe značajan broj nerentabilnih državnih banaka. Isti scenario važiće i za banke osnovane stranim kapitalom koje su kasno dobile vizu ili se, pak, nisu snašle na ovdašnjem tržištu, uprkos nominalno zvučnim nazivima koje nose. Treba dodati da se među deset najvećih banaka nalaze čak tri grčke banke (12,8 odsto ukupne aktive) što može biti značajan činilac u „mešanju karata“ ovdašnjeg tržišta u narednom periodu. Kada je profitabilnost u pitanju, učinak bankarskog sektora je eliminisan gotovo nestvarnim gubitkom

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Agrobanke koja od kraja prošle godine posluje pod prinudnom upravom Narodne banke Srbije. Kada bi se sagledao učinak bankarskog sektora bez Agrobanke, ukupna bruto dobit

Najveće domaće banke po visini aktive (31. dec. 2011) Aktiva (u 000 Učešće RSD) na trž. 1 Banca Intesa 392.322.686 14,81% 2 Komercijalna banka 275.488.718 10,40% 3 UniCredit banka 198.568.042 7,49% 4 Raiffeisen banka 194.064.106 7,32% 5 Societe Generale banka 189.261.508 7,14% 6 Eurobank EFG banak 160.474.737 6,06% 7 Hypo-Alpe-Adria banka 146.716.143 5,54% 8 AIK banka 143.193.539 5,40% 9 Vojvođanska banka 92.507.219 3,49% 10 Alpha banka 85.188.612 3,21% Rb Naziv banke

Rezultat i tržišno učešće domaćih banaka sa državnim kapitalom u 2011. rb Naziv 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Komercijalna banka Agrobanka Poštanska štedionica Razv. banka Vojvodine Čačanska banka Privredna banka Srpska banka Jubmes banka Jugobanka Jugbanka Dunav banka

Dobit/gubitak (u 000 RSD) 3.952.066 - 29.445.490 1.153.539 - 581.681 130.229 - 792.637 233.146 251.659 212.128 17.159

Trž. učešće 10,40% 2,32% 1,42% 1,34% 1,15% 0,95% 0,68% 0,36% 0,34% 0,18%

Najveće domaće banke po dobiti u 2011 Rb 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Bruto dobit (u 000 RSD) Banca Intesa 10.689.734 Raiffeisen banka 5.308.209 UniCredit banka 5.046.618 Komercijalna banka 3.952.066 AIK banka 3.309.511 EFG banka 2.898.038 Volksbanka 1.670.269 Procredit banka 1.669.102 SocGen banka 1.529.908 Hypo banka 1.498.366 Banka

finansije TOP 2011/12

Promena 26,41% 83,01% 28,32% 41,55% -46,61% 6,01% 52,32% 283,80% -13,53% 289,69%

bila bi skoro 31 milijardu dinara, od- Gotovo istovremeno, Razvojna bannosno 22 odsto više nego godinu da- ka Vojvodine ponovo je istakla kanna ranije. Ne uzimajući u obzir rezul- didaturu za pomoć države nakon tat Agrobanke, ostatak bankarskog što su ranija davanja bila nedovoljsektora ostvario je prinos na kapital na da se isčisti toksična aktiva ove neznatno preko pet procenata - solid- novosadske banke. Najveći problem, težak par stotina no za godinu krize, ali svakako daleko ispod želja akcionara banaka koje miliona evra meren jedinicama koje poreski obveznici najbolje poznaju, posluju na domaćem tržištu. Lider po profitu bila je Banca nastao je u Agrobanci koja je nakon Intesa sa rekordnom dobiti u istori- uvođenja prinudne uprave iskazala ji poslovanja ove banke od 10,7 mili- gubitak od 290 miliona evra. Kapital jardi dinara. Raiffeisen banka napra- ove bankarske ustanove, nakon otvila je veliku ekspanziju poslovanja pisa koje je sprovela uprava postavlane zabeleživši bruto dobit od 5,3 ljena od vrhovnog regulatornog temilijarde dinara, dok je UniCredit la, ne samo da je istopljen nego je banka najbolju godinu otkada je dospeo u minus veći od sto miliona došla na domaće tržište okončala sa evra što je donja granica sredstava bruto dobitkom većim od 5 milijardi za koje će budžetski korisnici ostati dinara. Među vodećim bankama po kratki u narednom periodu. Jedino što od ovog gubitka više zaapsolutnoj dobiti najveći pad zabeležila je niška AIK banka čija je dobit brinjava jeste razotkrivanje situacije pre oporezivanja iznosila 3,3 milijar- da je gotovo u potpunosti izostao side dinara. Uprkos ovom padu, ova stem nadzora i kontrole (pre izbijanja jedina veća banka bez dominan- slučaja) i pozivanje na odgovornost tnog vlasnika i dalje beleži prinos u nakon što je golema prevara izašla na odnosu na aktivu i kapital veći od videlo. Agrobanka je kvartalima i godinama objavljivala sasvim dobre fiproseka bankarskog tržišta. nansijske izveštaje merene stotinama Agrobanka i državni problemi miliona dinara dobiti, da bi se tek na Ne računajući Komercijalnu ban- jesen prošle godine počela otkrivati ku, sve ostale bankarske ustanove ova nevesela storija od koje bi svi sau kojima država ima dominantan ili da oprali ruke. Revizorske kuće, nadzorne služvećinski interes i u prošloj godini bile su na marginama bankarskog si- be NBS-a, nadzorni organi kompastema. Štaviše, neke od njih kandi- nije, akcionari i njihovi predstavnici dovale su se za budžetsku pomoć u upravnom odboru, listom su ostate je i naša zemlja priključena spi- li nezainteresovani za poslovanje ove sku država koje su sredstvima pore- banke premda je mnogim od navedeskih obveznika spasavale stabilnost nih to bio opis posla za koji su dobijali dobrane nadoknade. Posle svega, finansijskog sistema. Nakon što je bivša Metals banka teško da će bilo ko odgovarati za na(sada Razvojna banka Vojvodine) stalu situaciju dok će, osim dežurnih tokom 2009. godine spasavana sred- platiša – budžetskih obveznika - ceh stvima iz budžeta, krajem prošle go- platiti mali akcionari koji su već sada dine su otvoreni novi frontovi u izgubili gro svoje imovine. Prevarne radnje zasnovane na kreočuvanju likvidnosti banaka u kojima država ima dominantan ili izra- ativnom računovostvu inače nisu retke ni na mnogo razvijenijim tržižen vlasnički interes. Početkom ove godine država je štima nego što je domaće, dok je suveć postala većinski vlasnik beo- štinska distinkcija u kažnjavanju vigradske Privredne banke na kon- novnika koje na uređenim tržištima to podizanja kapitalne adekvatno- obično ne izostaje kako se sličan sti ove bankarske ustanove koja je slučaj ne bi ponovio barem u bliskoj mesecima kuburila sa likvidnošću. budućnosti.

finansije TOP 2011/12

S Što manja Podaci o strukturi prihoda domaćinstava u Srbiji

plata to veća štednja

Podaci koji pokazuju da se u Srbiji najviše štedi na najsiromašnijem jugu, a zadužuje u Vojvodini gde se generalno najbolje živi, protivurečni su samo na prvi pogled. Dodatne analize potvrđuju sliku na koju upućuju i ključni makroekonomski pokazatelji o regionalnim razlikama, te da shodno tome najsiromašniji “odvajaju od usta” da bi preživeli još gore dane, a bolje stojeći se zadužuju da bi proširili posao. Piše: Marica Vuković

finansije TOP 2011/12

rbija je odavno zemlja paradoksa u kojoj je nezahvalno tumačiti statističke podatke. Jedan o takvih primera je redovna anketa Republičkog zavoda za statistiku o potrošnji domaćinstava u Srbiji, prema kojoj je veći udeo štednje u ukupnim porodičnim primanjima na jugu Srbije nego u Vojvodini, dok je u Vojvodini najveći udeo potrošačkih i investicionih kredita. Svi pokazatelji govore da je jug Srbije najsiromašniji deo zemlje, a Vojvodina region gde se najbolje živi, pa na prvi pogled začuđujuće deluju podaci da u poređenju sa jedva dvocifrenim iznosima - koliko iznose prosečne plate u južnoj Srbiji, svaki ulog u banci je velik kao kuća. Štednja u Srbiji, od 2001. kada je gotovo i nije bilo, stalno je u porastu, a još jedan paradoks je da najveći rast beleži upravo u godinama velike ekonomske krize. Ukupni štedni ulozi u bankama su 2008. iznosili 4,8 milijardi evra, a u aprilu 2012. su premašili osam milijardi evra. Banke, kao i centralna banka, imaju precizne podatke o ročnosti te štednje, ali ne i o njenoj regionalnoj strukturi. Prema anketi Zavoda za statistiku, u poslednjme kvartalu 2011. godine prosečni mesečni ukupni prihodi domaćinstva u Srbiji iznosili su 53.984 dinara, a najveći deo tih prihoda su činile plate i penzije. Domaćinstva u Vojvodini su 4,3 odsto mesečnih prihoda obezbeđivala od kredita, a 1,5 odsto od štednje u bankama ili po osnovu premija osiguranja. Na jugu i istoku Srbije u porodičnim primanjima udeo bankarskih pozajmica je bio 0,3 odsto, a štednje 6,3 odsto. Štednja je u mesečnim budžetima domaćinstava u Beogradu učestvovala sa 2,1 odsto, a u zapadnoj Srbiji sa 3,9 odsto. Zabrinjavajući su podaci da u prihodima domaćinstava raste učešće penzija, a opada udeo plata. Najveći udeo u ukupnim prihodima čine zarade iz redovnog radnog odno-

sa – 40,4 odsto, a pre godinu dana to učešće je bilo 45,6 odsto, dok je udeo penzija povećan sa 30 na 34,2 odsto. U decembru prošle godine najveće prosečne zarade isplaćene su u beogradskoj opštini Vračar 63.807 dinara, a najniže u Doljevcu , u Nišavskom okrugu – 23.557 dinara, zatim u Arilju 24.919 dinara, Plandištu - 24.958 dinara, Rači - 25.710 dinara i Malom Crniću 25.813 dinara.

Život složeniji od statistike Upitan da prokomentariše navedene podatke, ekonomista Miroslav Zdravković kaže da se na osnovu statističkih podaka o udelu štednje i kredita u ukupnim prihodima domaćinstava ne mogu preciznije objasniti regionalne razlike u pogledu štednje i zaduživanja. Za to je, prema njegovim rečima, potrebno mnogo više podataka, pre svega o dopunskim zaradama, doznakama iz inostranstva, kao i uporedno praćenje udela štednje u mesečnim prihodima u dužem periodu.

banke od 30 godina je među štedišama manje od pet odsto.

Starost, mudrost

U Srbiji zvanično radi 1,74 milio- tak Vojvodine kao treću i centralna stanovnika, a 1,68 miliona prinu Srbiju kao četvrtu, najveći ukuma penzije koje u proseku izno- pan iznos depozita u odnosu na se 22.000 dinara. Procenjuje se da broj aktivnih klijenata je u beogradbi veliki broj građana teško mogao skim filijalama. Sledi Novi Sad, zada podmiri sve potrebe bez pomo- tim Vojvodina i na kraju centralći rođaka i prijatelja iz inostrastva, na Srbija. S druge strane, najvekoji godišnje u Srbiju pošalju izme- ći odobreni iznos gotovinskih didju tri i pet milijardi evra. Oko tri od- narskih kredita u odnosu na broj sto srpskih porodica preživljava za- aktivnih klijenata je u centralnoj hvaljujući pomoći rođaka sa sela, a Srbiji, za kojom sledi Beograd, i 1,1 odsto od dotacija iz inostranstva. onda Vojvodina i Novi Sad. Slično Dobar deo tih doznaka stiže na jug važi i za kredite za refinansiranje. Srbije, odakle je radno sposobno Naravno, razlozi zbog kojih su trenstanovništvo odlazilo u inostranstvo dovi ovakvi su kompleksni i ne bi „trbuhom za kruhom“ i to delimično se mogli svesti na samo jedan ili objašnjava veći udeo štednje u uku- dva“, kažu u Erste banci. Nema prosečnog profila štediše, pnim prihodima domaćinstva u tom delu zemlje, odnosno kako preosta- ukazuju u Udruženju banaka Srbije, ali se na osnovu pojedinih istražije novac da se oročava u banci. U Erste banci ističu da su podaci o vanja može zaključiti da su više od štednji po regionima razlikuju, u za- polovine štediša zaposleni i oženjevisnosti od toga gde banka ima najni muškarci starosti oko 50 godina. veći broj filijala i prema kojim klijen- Građani stariji od 60 godina kao razlog štednje navode želju da unucitima je usmerena. „Ako bismo posmatrali Beograd ma obezbede školovanje, srednja gei okolinu kao jednu celinu, Novi neracija pretežno štedi za putovanja Sad i okolinu kao drugu, osta- ili uređenje kuća i stanova, a mlađih

Psiholog Vesna Bogdanić smatra da se ne može govoriti o generalnoj sklonosti žitelja određenog podneblja ka štednji ili zaduživanju. „Štednja i navike u trošenju novca mogu se posmatrati na osnovu sociološkog i psihološkog profila ličnosti a ne karakteristika određene grupe. Različit je doživljaj ljudi o tome sa čim raspolažu – nekom je i malo novca mnogo, a drugima je i mnogo nedovoljno za njihove potrebe. Zatim, neko štedi da bi ostavio potomcima, drugi da imaju za slave, svadbe i sahrane, treći da kupe bolja kola ili veći stan. Takođe, neko je iskusio glad i neimaštinu i od ono malo što ima odvaja da bi imao u slučaju nepredviđenih okolnosti, a drugi koji imaju velika primanje ne znaju šta je nemati i ne odvajaju za štednju, troše sve što imaju“, kaže Bogdanićeva. Ona objašnjava da stariji ljudi, poučeni iskustvom, racionalnije raspolažu prihodima i da je očekivano da u regionima gde ima više staračkih domaćinstava bude veći udeo štednje u ukupnim mesečnim primanjima. Sa juga Srbije mladi odlaze u veće gradove, pa nije začudjujuće što njihovi roditelji, babe i dede, štede, odnosno i bukvalno odvajaju od usta, da bi im pomogli. Velika ekonomska kriza, koja je pogodila i Srbiju, dodatno je , prema rečima Bogdanićeve, uslovila da domaćinstva koja imaju male prihode troše ono što su prištedela u boljim vremenima, dok ona sa većim prihodima i dalje imaju dovoljno za život pa štedne rente ne povlače iz banaka. To je jedan od razloga što je statistika prikazala da jug Srbije više štedi, a razlog što se Vojvodina više zadužuje, kako tumače bankari, nije zbog preživljavanja već boljeg života, odnosno ulaganja u biznis. Manji deo tih pozajmica su potrošački krediti, a veći deo su investicioni krediti namenjeni porodičnom poslu i proširenju gazdinstva. finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

P Udružuju Zaštita bankarskih korisnika u Srbiji i okruženju

se i klijenti

Primenom Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji, Alfa i KBC banka platile su kazne zbog jednostrane promene uslova za kredite u otplati, a doneta je i prva presuda u korist građana, jer je banka - pozivajući se na poslovnu politiku promenila ugovorenu fiksnu maržu. U zemljama iz najbližeg okruženja klijenti tek biju bitku da se donese poseban zakon, a sve je aktuelnija ideja o udruživanju i saradnji bankarskih korisnika iz celog regiona. Piše: Danijela Milosavljević

finansije TOP 2011/12

rema zvaničnim poda- ranata i da u pisanoj formi dostave cima Hrvatske narod- odluku podnosicu prigovora u roku ne banke, u Hrvatskoj od 30 dana. Ukoliko građani smatraje mali broj pritužbi gra- ju da su dobili neadekvatan odgođana na neregularnost u vor i da su im prava i dalje ugrožena, poslovanju banaka. Za sledeća instanca gde mogu da traže Udruženje „Franak” ko- zaštitu je ombudsman. Pritužbe koje stižu na tu adreje broji 3.500 članova, zvanična slika je daleko od realnosti, a proble- su sugerišu da najviše problema sa mi sa kojima se građani najčešće su- bankama imaju žiranti. Bankarskog sreću slični su onima iz ostatka regi- ombudsmana je tokom 2011. godiona: jednostrano menjanje ugovo- ne kontaktiralo 1.015 građana, od rene kamatne stope, nedostavljanje toga 304 klijenata, dok su ostali binovih otplatnih planova pre prome- li jemci. Čak njih 498 je smatralo da ne uslova kreditiranja, netranspa- su prevareni zbog falsifikata, zlourentni obračun kamate i nezakonita potrebe dokumentacije i obmane kod žiriranja, a 213 građana je tanaplata naknada. Posebna teškoća, kako ukazuju u kođe izrazilo sumnju u prevaru, iaovom Udruženju jeste što je istovre- ko su dali pristanak da budu garanmeno primenjena povećana kamat- ti, zbog vraćanja tuđeg kredita i to na stopa i valutna klauzula za kre- za prijatelje, rodbinu, kolege s posla, dite u francima, i to u trenutku ek- komšije. Njima je dat i savet da, prestremnog povećanja kursa, klijentima Zakonu o obligacionim odnosima koji su blagovremeno obavesti- ma Crne Gore, imaju pravo da traže li banku o smanjenoj kreditnoj spo- naknadu novca od klijenata čiji kresobnosti. Zato i ne čudi da je podi- dit vraćaju. Ukoliko ne mogu direkgnuta kolektivna tužba protiv osam tno da se dogovore, tada svoje prabanaka, za koju upućeni ocenjuju vo treba da potraže sudskim putem da je do sada najveća u Hrvatskoj. i tako nadoknade svoj novac koji su Tužba se temelji na kršenju odred- dali za otplatu zajma. „Prigovori klijenata odnosili su se bi Zakona o obaveznim odnosima i Zakona o zaštiti potrošača za odo- i na nerazumevanje njihovog pobrene kredite do 31. decembra 2010. goršanog ekonomskog stanja u odNaknadno se razmatra mogućnost nosu na vreme kada su uzeli kredit, i podizanja posebne tužbe i to za a nemali broj dao je pritužbe na neugovore od 1. januara 2011. jer se na informisanost o promeni kamatnih njih primenjuje novi Zakon o potro- stopa, visoke iznose obračunatih kašačkom kreditiranju. Evropska ko- mata na kredite u otplati, kao i obramisija i Delegacija Evropske unije čun zateznih kamata na kašnjenja”, u Republici Hrvatskoj pratiće ovaj navodi se u izveštaju bankarskog proces, od koga građani mnogo ombudsmana Crne Gore. Od ukupnog broja procesuiranih postupaočekuju. ka 53 je završeno u 2011. godini, a 12 je preneto u 2012, a u izveštaju se Ombudsman glavni zaštitnik Od decembra 2010. u Crnoj Gori ističe da su banke u Crnoj Gori ozje počeo sa radom Bankarski om- biljnije shvatile zakonsku obavezu budsman, koji ima glavnu funkciju vođenja internog postupka, a i kliu zaštiti klijenata od samovolje ba- jenti i žiranti ozbiljnije ulaze u zadunaka. Kako saznajemo, u pripremi živanje i jemstvo. Iako je u BiH još pre tri godine je i poseban zakon sličan Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga ombudsman za zaštitu potrošača koji se primenjuje u Srbiji. Banke su doneo 16 smernica i preporuka u inače obavezne po Zakonu o banka- sektoru potrošačkih kredita, u kojima Crne Gore da vode interni poma se kaže da kreditor (banka) mostupak po prigovoru klijenata ili ži- ra da donese odluku o jedinstvenoj

banke metodi izračunavanja promenljive ni progovor banci, koja je dužna da PR u banci Sosijete Ženeral i dodakamatne stope i uslovima za njenu u roku od 30 dana odgovori. Sledeći je: „Iako u manje od polovine slupromenu, broj pritužbi građana je korak je obraćanje Centru za za- čajeva zaista postoji problem koji u porastu. Naime, ugovori o potro- štitu korisnika finansijskih usluga je potrebno otkloniti, smatramo da šačkim kreditima isključivo su tip- Narodne banke Srbije. Banka ima klijent u svakom trenutku ima praski i potrošač nema uticaj na sadržaj rok da za osam dana obavesti NBS vo da traži preciznu informaciju ili objašnjenje, pa pažljivo analiziramo ugovora koji na četiri strane sadrže o svom stavu. Prekretnicu u zaštiti klijenta ipak svaki dopis”. Prema rečima Mirjane više od 30 odredbi. Ombudsman u bankarstvu predstavlja Zakon o zaštiti korisnika Đorđević, eksperta za razvoj proRepublike Srpske dobio je 18 prigo- finansijskih usluga, koji je donet 5. izvoda Volks banke, odgovori na vora građana nezadovoljnih jedno- decembra 2011. godine. U Izveštaju prigovore koje su klijenti direktno stranim povećanjem kamatnih stopa o radu Centra za zaštitu i edukaciju uputili banci pripremaju se uvek na već odobrene kredite. Zatraženo korisnika finansijskih usluga za pr- u propisanom roku od 30 dana, a je pismeno izjašnjenje o navodima vi kvartal ove godine kaže se da je najčešće mnogo ranije, dok njen nezadovoljnih klijenata, kako bi se NBS primila 473 prigovora na rad fi- kolega Vladan Vilotijević, direktor razmotrila mogućnost mirnog reše- nansijskih institucija, 213 preuranje- razvoja u sektoru za stanovništvo nja spora. Banke se uglavnom odlu- nih prigovora, 281 pitanje, a 5.453 Eurobanke EFG ocenjuje da je zaštičuju da takva pitanja rasprave pred poziva upućeno je Informativnom ta klijenata u Srbiji generalno na vicentru. Najveći broj prigovora od- sokom nivou. U prilog tome navosudom. Inače, proteklih godina nezado- nosi se na rad banaka, čak 91 odsto. di činjenicu da u Evropskoj uniji zavoljni klijenti obraćali su se tržiš- Broj prigovora je veći za 73,3 od- štitu klijenata obavlja ombudsman, noj inspekciji. Tržišni inspektori u sto u poređenju sa istim periodom dok je ta oblast kod nas regulisana RS su 2009. kontrolisali 61 potrošač- prošle godine, čemu je doprinelo odlukama NBS i aktivnim učešćem ki kredit u skladu sa Zakonom o za- donošenje Zakona o zaštiti korisni- u pronalaženju rešenja mirnim puštiti potrošača BiH, a inspektori su ka finansijskih usluga. Od ukupnog tem - medijacijom. I pored toga, kao i u susednoj izdali prekršajne naloge i za banku broja prigovora 36 odsto se odnosii za odgovorno lice, koji su u sud- lo na primenu pojedinih odredaba Hrvatskoj, u Srbiji sve više jačaju i udruženja klijenata. Takvo jedskom postupku tokom 2010. ima- ovog Zakona. Problemi na koje se građani ža- no je i „Efektiva”. Dejan Gavrilović, li različite epiloge. Zakonom o zaštiti potrošača RS koji je ove godi- le su raznovrsni – od primedbi na njen predsednik, kaže da su u ne stupio na snagu propisano je da izveštaj kreditnog biroa, različite ti- stalnom kontaktu sa Udruženjem se, kada je reč o zaštiti prava potro- pove izveštaja iz same banke, zah- „Franak”, a imaju i komunikaciju sa šača u korišćenju bankarskih uslu- teva za pojašnjenje revalorizacije i kolegama iz BiH. Uspostavlja se rega, primenjuju odredbe propisa ko- obračuna kod nekih proizvoda, pa gionalna saradnja, ukazuje naš saji nisu u nadležnosti tržišne inspek- do postupaka pojedinih zaposlenih, govornik, a u planu je i sastanak na kome će se precizirali decije. Inspektorat RS je sve pritužbe navodi Tatjana talji zajedničkog delopotrošača koje se odnose na krše- Milijančević, vanja. nje Zakona o zaštiti potrošača dostavio Ombudsmanu za zaštitu potrošača BiH, kako bi pred nadležnim sudom pokrenuo postupak za nadoknadu štete.

Raste broj prigovora A pravdu na sudu u Srbiji je potražilo oko stotinak građana, klijenata banaka. Razlog zašto ih nije više leži u činjenici da rešavanje spora u proseku traje oko godinu dana, a u startu treba računati na troškove od oko 700 evra. Procedura nalaže da klijent prvo podnese pismefinansije TOP 2011/12.

sRisks

NPL management tool

češće loših odnosno NPL kredita (dospelih obaveza neizmirenih u roku od 90 i više dana) u kreditnom portfoliu banaka u Srbiji u poslednjih nekoliko godina beleži dramatičan rast. U obraćanju javnosti 12. aprila 2012. godine guverner Narodne banke Srbije dr Dejan Šoškić izneo je podatak da je učešće problematičnih kredita u ukupnom portfoliu banaka (po bruto principu) u februaru 2012. iznosilo 19,4% (8,4% stanovništvo i 24,6% privredna društva). Ovaj trend nije specifičnost Srbije već je prisutan i u svim zemljama okruženja kao i u delu EU (Grčka, Španija, Portugal, Slovenija i dr.). Ovakvo stanje nametnulo je pitanje adekvatosti evidentiranja i upravljanja ovim delom podataka u bankama kao i upravljanja strategijom i aktivnostima preduzetim u cilju naplate potraživanja i svođenja gubitaka na najmanju moguću meru. Kao rezultat analize ovih potreba banaka, Belit d.o.o. je razvio i ponudio bankama sRisks – NPL management tool koji obuhvata: – Praćenje plasmana kod kojih klijent nije u mogućnosti podmirivanja obaveza po dogovorenim uslovima (NPL) – Evidentiranje preduzetih aktivnosti internih i eksternih učesnika u cilju naplate potraživanja – Menadžment kolaterala – Procenu umanjenja vrednosti potraživanja (impairment)

–

Merenje i evidentiranje nastalih gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti NPL kredita – Definisanje i merenje efikasnosti restructuring i work-out strategije Iz core sistema banke po dogovorenom protokolu u sRisks se vrši transfer podataka o klijentima čije su obaveze u NPL statusu i nadalje se ovim klijentima banke bave lica koja su zadužena za naplatu potraživanja. Od opštih podataka o klijentu prate se: – Trenutni ekonomski položaj – Hronologija događaja i razlozi nastanka kašnjenja u otplati duga – Srategije ublažavanja rizika – Preduzeti koraci i delegirane aktivnosti odgovornih lica iz banke – Ukoliko je strategija oporavak klijenta, definišu se koraci za reprogram/ restruktuiranje – Ukoliko je kod klijenta pokrenut postupak stečaja ili likvidacija, prati se tok postupka i preduzete aktivnosti banke koje moraju biti unutar zakonom predviđenog roka U okviru klijenta za svaku pojedinačnu partiju analizira se mogućnost naplate procenom naplativosti sredstava obezbeđenja (kolaterala), praćenjem potencijalnih nekolateralnih priliva i izračunavanjem parametara za iskazivanje potencijalnih gubitaka kako na nivou partije, tako i za ceo portfolio klijenta. Jedinstvena metodologija za obradu problematičnih portfolia omogućava banci:

–

– –

–

– –

Da sve analize i procene vrednosti budućih novčanih tokova budu precizno objašnjene i dokumentovane Obračun sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova primenom efektivne kamatne stope Obračun prihoda od kamata nakon umanjenja vrednosti (tzv. unwinding) Da obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama bude zasnovan na tačnim i ažurnim podacima i da uzima u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore koji mogu da utiču na naplativost potraživanja Analizu loših plasmana na makro nivou, kao i njihovo grupisanje po raznim kriterijumima (veličina klijenta, teritorija, delatnost, organizaciona jedinica banke, ovlašćena lica banke i dr.) Analizu zbirnih podataka o potencijalnim gubicima banke Kreiranje izveštaja za menadžment banke

Softverski alat sRisks – NPL management tool implementiran je u Hypo-Alpe-Adria banci za koju je deo modula dodatno prilagođavan poslovnim procesima i organizaciji banke i od koje je dobijena potvrda da na kvalitetniji i efikasniji način vrši obradu problematičnih klijenata i njihovih neizmirenih obaveza. Belit d.o.o. je softverski alat sRisks razvio u okviru sopstvenog razvojnog tima i u mogućnosti je da ga dodatno razvija i prilagođava zahtevima banke.

Belit d.o.o. Beograd / Obilićev venac 18-20 / Tel : 3282-241, 3223-105 / office@belit.co.rs

finansije TOP 2011/12

Anketa B&F:

1 2 3 4 5

Da li su i koliko su fluktuacije u kursu evra uticale na promenu strukture kredita iz evro u dinarske? Kakve trendove očekujete i zašto? Koliko je neizvesnost opstanka evrozone uticala na strukturu devizne štednje (da li se povećao udeo depozita u švajcarskim francima, dolarima, i koliko)? Da li u svom portfelju imate municipalne obveznice i koliki je njihov udeo? Koliko ih smatrate atraktivnom hartijom od vrednosti u odnosu na državne obveznice? U šta biste u aktuelnim okolnostima najpre ulagali i kako biste definisali investiciono bankarstvo u domaćim uslovima?

Do koje mere poslovni korisnici koriste usluge iz oblasti elektronskog bankarstva i kakav je trend u toj oblasti (u vašoj banci)?

Dragica Mihajlović, član Izvrnog odbora i direktor Divizije za upravljanje finansijama i trezor Banca Intesa

Vreme municipalnih obveznica tek dolazi

I pored činjenice da su od početka godine zabeležene osetne fluktuacije kursa evra, interesovanje građana i privrede za dinarske kredite nije promenjeno u značajnijoj meri. Svakako da je neophodan preduslov za uspeh procesa dinarizacije, stabilizacija stope inflacije na dugoročnoj osnovi. Očekujem da će napori Narodne banke Srbije u tom pravcu imati pozitivan efekat na rast dinarskih kredita ali i na povećanje dinarske štednje. Banca Intesa snažno podržava ovu inicijativu i nastoji da ve-

finansije TOP 2011/12

ćinu kredita plasira upravo u domaćoj valuti. Krajem prošle godine došlo je do blagog, kratkoročnog porasta štednje u drugim stranim valutama, ali ne u intenzitetu koji bi uslovio promene u deviznoj strukturi depozita. Međutim, stabilizacija kretanja kursa evra prema ostalim valutama očigledno da je umanjila interesovanje klijenata za konverziju evro depozita u druge strane valute. Novi Sad i Pančevo su jedini gradovi u našoj zemlji koji su do sada izdali municipalne obveznice, i kao pokrovitelj emisije obveznica grada Pančeva, Banca Intesa sadrži ove hartije od vrednosti u svom portfoliu. Ako želimo da Srbija u većoj meri usvoji praksu zemalja čije lokalne zajednice na ovaj način obezbeđuju neophodna sredstva za finansiranje rasta, potrebno je da se razvije sekundarno tržište municipalnih obveznica, što će povećati njihovu likvidnost i učiniti ih atraktivnijim za investitore.

2 3

Investiciono bankarstvo u Srbiji još uvek je nedovoljno razvijeno, a uzroke za ovakvu situaciju treba potražiti u relativno malom broju investitora ali i u nedovoljnom broju raspoloživih opcija za ulaganje. Problem je što na jednoj strani na tržištu postoji zanemarljivo učešće investicionih i privatnih penzijskih fondova, kao i drugih profesionalnih investitora, a na drugoj je očit nedostatak kvalitetnih hartija od vrednosti za ulaganje. U takvim okolnostima jasno je da je oročena štednja u bankama i dalje najzastupljeniji vid ulaganja kod nas.

banke

ti značajniju dinarizaciju kredita. Sa Banca Intesa ima stalni porast druge strane, dinarsko kreditiranje broja klijenata koji prepoznaju prednosti e bankarstva, te smo nih sredstava kod banaka, ili direk- stanovništva ima primat u segmentako 2011. u ovom delu poslovanja tno od stranih partnera. Nekoliko tu gotovinskog kreditiranja i potroproširili klijentsku bazu za 13 odsto. velikih privatnih firmi su izrazile šačkih kredita. Trenutno 99% noOvaj trend je najuočljiviji među veli- zainteresovanost da povećaju ka- voodobrenih gotovinskih kredita u kim preduzećima, gde čak 78 odsto pital putem javne ponude, ali pre- UniCredit Banci su čisto dinarskog naših klijenata koristi usluge elektron- ko berzi van granica Srbije, poput karaktera. Ovaj trend će se nastaviti skog bankarstva, dok je u segmentu Varšavske ili Londonske. Zakonska i u narednom periodu. Na “dinarizamalih i srednjih preduzeća taj proce- regulativa je do nedavno bila tako- ciju” gotovinskog kreditiranja uticađe destimulišući faktor, jer su pro- li su smanjenje referentne kamatne nat 65 odsto. cedure IPO-a bile komplikovane i stope NBS, način kalkulisanja racija neusaglašene sa evropskim standar- kreditne zaduženosti klijenta, kao i dima i zahtevima investitora. Novi svest stanovništva o izloženosti osVuk Zečević, član Izvršnog Zakon o tržištu kapitala bi trebalo cilacijama deviznog kursa, ukoliko odbora, Eurobank EFG donekle da otkloni nedostatke, ali su korisnici indeksiranih kredita u ostaje problem sveukupno loše in- stanoj valuti. Drugi bitan segment vesticione klime usled ekonomske kreditne aktivnosti u sektoru stanovništva su stambeni krediti, u kokrize u Evropi. Iako pojedini propisi još uvek jem i pored inicijative NBS nije usne dozvoljavaju potpun pre- postavljeno tržište dinarskih stamlazak na ovaj vid poslovanja benih kredita. (određene transakcije zahtevaju slaNeizvesnost opstanka Evrozone nije uticala na strukNajveći efekat na promenu vanje dokumenata u skeniranoj formi turu devizne štednje građana. lutne strukture kredita odobre- ili čak fizičku dostavu istih), zbog činih stanovništvu i dalje imaju njenice da je najveći broj servisa ko- Valuta u kojoj građani štede u najvemere NBS i cena izvora sredstava je banke nude putem mreže ekspo- ćoj meri je evro. Ono što je primeu pojedinim valutama, što narav- zitura dostupan i putem elektron- ćeno u proteklom periodu je trend no utiče i na cenu kredita koje ban- skog bankarstva, broj poslovnih ko- rasta poverenja u bankarski sistem i ke nude svojim klijentima. Da bi ot- risnika koji se opredeljuju za poslo- spremnost štediša da svoj novac poklonili pretnju od gubitaka zbog na- vanje putem ovog kanala u stalnoj je lože i na duži vremenski period. Sve glih promena vrednosti strane va- ekspanziji. Kod nas oko 60% prav- je veće interesovanje za štednju na lute, Eurobanka savetuje svoje kli- nih lica ima otvoren nalog za elek- periode od preko 12 meseci. jente da se zadužuju u dinarima. tronsko bankarstvo. Prva municipalna obvezniEurobanka je među prvim bankaca Grada Novog Sada izdata ma na tržištu ponudila stanovništvu je prošle godine uz pokroviBranislav Radovanović, kredite u dinarima, koji danas čine teljstvo UniCredit Banke, koja je zamenik predsednika Izvršnog aplsolutni lider na poslovima po17,73% našeg portfolia. kroviteljstva municipalnih obveU Eurobanci je u toku posled- odbora UniCredit Bank Srbija znica. Trenutno ovaj tip obveznica njeg kvartala prošle godine bia.d. čini oko 15% portfelja hartija naše lo neznatno povećano interebanke. Sekundarno tržište državsovanje za CHF i USD, ali to nije utinih obveznica je izuzetno plitko i calo na strukturu depozita. I dalje nelikvidno, dok sekundarno tržipreko 90% građana štedi u evrima. šte municipalnih obveznica gotoEurobanka nema u svom porvo i da ne postoji. Trenutno mutfelju municipalne obveznice. Valutnu strukturu kredita još nicipalne obveznice nisu atraktivuvek dominantno opredelju- nije od državnih u pogledu prinoInvesticiono bankarstvo je geje visina kamatne stope. Iako sa, ali je realno očekivati promenu neralno u Srbiji bilo slabo razvijeno i pre ovog kriznog pe- su fluktuacije kursa u prvoj polovirioda. Srbija je jedina zemlja u regi- ni ove godine povećale interesovaonu koja nije imala niti jedan IPO – nje poslovnih korisnika za dinarske inicijalnu javnu ponudu. Slaba razvi- kredite, ne možemo u kratkom rojenost tržišta kapitala je terala privat- ku, u uslovima dvocifrene kamatne ne kompanije da traže izvore dodat- stope na dinarske kredite očekiva-

Mere NBS najvažnije za porast dinarskih kredita

3 4

„Dinarizacija“ gotovinskih kredita

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 trenda sa daljim razvojem tržišta i štednja u evrima koja se u poslednje četiri godine kreće na nivou od oko novim emisijama. Strateški sektori razvoja Srbije 92% (91,6% u martu 2012), potom u budućnosti jesu energetika, sledi štednja u američkim dolarima posebno područja energet- od oko 5% (4,3% u martu 2012.), pa ske efikasnosti i obnovljivih izvora u švajcarskim francima od oko 2% šest meseci u Societe Generale Srbija, preovlađujuća produkcija energije, poljoprivreda i industrija (2,4% u martu 2012). hrane. Investicije u mini hidro, soMunicipalne obveznice tre- novih gotovinskih i potrošačkih larne elektrane, vetro elektrane, innutno nisu deo porfelja Hypo kredita stanovništvu je upravo u tenzivnu poljoprivrednu proizvodAlpe-Adria banke. Tržište muni- dinarima i očekujemo da se taj nju i industriju hrane će dominira- cipalnih obveznica je u Srbiji poče- trend nastavi. ti privatnim sektorom uz podršku lo sa razvojem pre nepune dve goInteresantno je da u Srbiji, za banaka. dine, tako da će verovatno u naredrazliku i od same EU zone, u kojoj se na primer pojavio Većina poslovnih klijenata nom periodu doći do značajno veUniCredit Banke koristi uslu- ćeg broja emisija ove vrste obvezni- izvestan interes za štednjom u nekim drugim valutama, kao sto su ge elektronskog bankarstva. ca širom Srbije. Internet bankarstvo je konstantno Svakako bi trebalo ulagati u funte, dolari, australijski i kanadski vođeno inovacijama u pogledu sienergetiku, poljoprivredu, in- dolari, norveške krune, švajcarski gurnosti i pružanja novih, moderfrastrukturu i obrazovanje. franci, ovaj faktor nije previše utinijih rešenja, a UniCredit Banka je Međutim, generalno gledano, in- cao na promenu strukture devizne proglašena za vodeću Internet ban- vesticiono bankarstvo u domaćim štednje. Štediše u Srbiji su ostale verne evru i promene u strukturi ku u zemljama CIE u 2011 (Best uslovima ne postoji. Internet Bank Award 2011 Global Veliki broj građana i pravnih li- ukupne štednje su bile neznatne. Finance). ca koristi elektronsko bankar- Tokom prošle godine, u Societe stvo i primetan je stalan trend Generale banci je povećana ukurasta u ovom segmentu. Samo u pna štednja za više od 120 miliona martu 2012. godine, oko 57 odsto evra, od čega je pretežni deo bio Vladimir Čupić, predsednik svih transakcija pravnih lica izvrše- upravo u evrima. Iako smo imali Izvršnog odbora Hypo Alpeno je putem elektronskog bankar- veoma atraktivne ponude i za dolare, franke i funte (da bismo izašstva Hypo Alpe Adria banke. Adria-Bank a.d. Beograd li u susret građanima koji su možda želeli da se „obezbede“ na taj način), udeo štednje u ovim valuSonja Miladinovski, član tama se nije značajno promenio Izvršnog odbora Societe u odnosu na prethodne godine. Značajno smo povećali dinarsku Generale Srbija: štednju i to za oko milijardu dinara (ili 10 miliona evra u dinarima). Fluktuacije evra nisu uslovile Trenutno nemamo u našem promenu strukture odobrenih portfelju municipalne obveznikredita. Iako se moglo očekivace, ali to ne znači da ih nećemo ti da će depresijacija dinara usloviti imati. Mi smo sa svoje strane, kao jepovećanju tražnju za dinarskim kredan od lidera na tržištu, početkom ditima, to se još uvek nije desilo. Više je faktora uticalo na rast maja emitovali prvu bankarsku dudinarskih kredita. Kao prvo - goročnu dinarsku obveznicu u iznoNeizvesnost opstanka evrozopostepeno snižavanje bazne su od 1,7 milijardi dinara (ili 15 mine se nije bitnije odrazila na strukturu devizne štednje u dinarske stope. Lakše je odlučiti liona evra). Interes je bio ogroman, Srbiji. Posmatranjem strukture dese za pozajmicu u dinarima ako je čak 167% veći od nominale vredvizne štednje najveće učešće ima razlika između baznih stopa 7-8% nosti, odnosno 2,8 milijardi dinara. ili čak i manja nego ako je razli- Hartija je bila namenjena profesioka značajno veća od 10%. Što ovaj nalnim, kvalifikovanim investitoritrend bude značajniji u budućno- ma, kao što su osiguravajuća drušsti, to će se klijenti lakše odluči- tva i banke, te stoga očekujemo da vati za kredite u domaćoj valuti. će se njome ubrzo trgovati na seIlustracije radi, samo u poslednjih kundarnom tržištu.

Potresi u evro zoni nemaju uticaj na deviznu štednju

2 36

finansije TOP 2011/12

Očekujemo češće emisije dužničkih hartija od vrednosti

banke

Sa razvojem finansijskog sekto- vredu postanu poželjniji nego do ra u Srbiji očekuje se rast osta- sada. lih usluga iz domena investiciOsim jednog kratkotrajnog taonog bankarstva a posebno usluga lasa konverzije EUR u CHF i koje se odnose na inicijalne javne USD u četvrtom kvartalu prošponude (IPO), LBO transakcije (od- le godine, uglavnom od strane sta- ranje i tako smanjuju mesečna zadunosno transakcije kupovine društa- novništva, nisu primećene značajni- ženja i otplaćuju kredit u dinarima. va koje su finansirane na bazi finan- je oscilacije u ovom pravcu. Naši klijenti kao i većina grasijske snage predmeta akvizicije), ali đana Srbije imaju poverenja U svom portfelju nemamo mui češće i obimnije emisije dužničkih u evro i štede u ovoj valuti. nicipalne obveznice. Domaće hartija od vrednosti. tržište municipalnih obvezni- Samim tim što smo mi kao zemlja Trenutno, elektronski nalozi či- ca je u povoju tako da se tek na deo evrozone, trasakcije se vezuju ne više od dve trećine uku- duži rok može očekivati da one za kurs evra. Primetno je da se klipnih naloga, što je dobar znak postanu značajniji oblik ulaganja. jenti više opredeljuju za kraće rokoda klijenti u Srbiji lako i brzo prihva- Municipalne obveznice koje su do ve na koje vrše oročavanja i za detaju novine. Klijenti pravna lica kori- sada izdate nisu bile atraktivnije od pozitne prozvode kao sto je štednja po viđenju gde svojim sredstviste napredne aplikacije e-banking-a državnih. sa velikim brojem funkcija i mogućNaš poslovni model podrazu- ma mogu raspolagati u kratkom nošću povezivanja sa njihovim račumeva fokusiranje na osnovne vremenskom roku, što znači da im novodstvenim sistemima. Mali klibankarske poslove, prikuplja- je osnovni motiv sigurnost u odnojenti koriste e-banking rešenja, ko- nje depozita i kreditiranje stanov- su na visinu kamatne stope. ja obezbeđuju optimalan balans iz- ništva i privrede tako da to ima priU svom porfoliu nemamo mumeđu njihovih potreba i mogućno- oritet u odnosu na različite oblike nicipalne obveznice. sti s jedne strane i jednostavnosti za investiranja. upotrebu, s druge. Što je klijent veći, to ima i više Trenutne okolnosti nalapotrebe za tim načinom obavžu oprez i konzervativan priljanja poslova, uglavnom preko stup ulaganjima. Poslovanjem Halcom rešenja koje je u našoj pou ovoj oblasti dominiraju međuSlavko Carić, predsednik nudi. Kod naših klijenata sa preko bankarske pozajmice, kupovina Izvršnog odbora Erste Banke milion evra prometa, oko četiri pe- blagajničkih zapisa Narodne bantine naloga se obavlja elektronski. ke Srbije i plasmani u državne harKod malih preduzeća taj procenat tije od vrednosti. Ponuda hartija od je manji ali je i kod njih trend rastući. vrednosti na tržištu Srbije je skromna i kao takva opredeljuje i inveBorislav Strugarević, član sticiono bankarstvo kod nas. Visok rizik i nedovoljna aktivnost tržišta hartija od vrednosti u poslednje Za sada nema većih pritisaka Izvršnog odbora Marfin banke dve godine uticale su na skroman u ovom pravcu, ali ukoliko se razvoj investicionog bankarstvo u trend rasta kursa nastavi moSrbiji koga karakterišu sporadični guće je da će se pojaviti i takve projekti. Razvoj investicionog bantendencije. Najpopularniji krediti karstva kod nas je moguće unapreza stanovništvo, gotovinski i za rediti poboljšanjem zakonske regulatifinansiranje, ionako su već nekoliko godina traženi gotovo isključiFluktuacije u kursu evra svaka- ve u oblasti obezbeđenja neophodvo u dinarima. Kod korporativnih ko utiču na odluke klijenata da nih garancija i mehanizma naplate. klijenata reč je uglavnom o kredise opredeljuju za kratkoročne i Ubrzan poslovni ritam nameće tima vezanim za evro, s tim da je gotovinske kredite u dinarima jer u čak i tradicionalnim poslovnim moguće da zbog značajnih fluktu- istoj valuti primaju zarade. Ne utiče korisnicima korišćenje ovog saacija kursa dinarski krediti za pri- samo pad vrednosti dinara na ovu vremenog načina komuniciranja kliodluku, ona je potpomognuta time jenta sa bankom. Osnovna prednost da za ove plasmane nisu potrebni elektronskog bankarstva je efikaučešće ili depozit. U nameri da obje- snost. Brz protok informacija, trenudine svoje kreditne obaveze, klijen- tan uvid u promet i stanje na račuti kod nas u poslednje vreme često nu ili kursne liste učinili su ovaj seruzimaju dinarski kredit za refinansi- vis neophodnim.

3 4

I mali daju prednost elektronskom bankarstvu

Dinarski krediti za refinansiranje

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Faktor strah Ono što je sociološki neshvatljivo je da gubitke pohlepnih menadžera, onih koji su delili bonuse i ulazili u rizike, plaćaju poreski obveznici širom sveta od Amerike preko Evrope. To pokazuje koliko je zapušten problem u bankarskoj industriji, koliko je čudna simbioza banaka i države, gde poreski obaveznici plaćaju ceh ubrizgavanja novca u bankarski sistem. Samo ECB je upumpao hiljadu milijardi evra za trogodišnje operacije refinansiranja banaka po ceni od 1% godišnje, što znači da će se odloženi efekti inflacije opet preliti kao inflatorni porez na građane u evrozoni pa i na nas u Srbiji kao vlasnike evra, kaže dr Đorđe Đukić ekonomista, u intervjuu za Biznis i Finansije. Piše: Tanja Jakobi

finansije TOP 2011/12

„Očigledno je da će se trošak vere ka koje su se držale rigoroznih stanu neoliberalni pristup svemoći trži- darda ima, i njihovi akcionari su našta svesti na to da će gubitke privat- gradili takvu njihovu politiku. Oni nih institucija snositi građani koji ni- nisu požurili da od danas do susu ni krivi ni dužni, što za mene kao tra ostvare profite i podele bonuekonomistu, koji pripada sasvim se, već su negovale ozbiljan pristup drugačijoj školi, koja kaže da je in- prema klijentima i ulagale u budućtervencija uvek nužna samo je pita- nost. Njima rejting agencije nemanje da li imate dovoljno fine instru- ju šta da kažu, jer su fundamenti njimente, neprihvatljivo. Nemojte bi- hovog poslovanja stabilni, bez obziti iznenađeni masovnim protestima ra na ocene koji im dodeljuje ova ili od „Okupirajmo Vol Strit” do nemi- ona agencija. ra u evropskim zemljama. Ljudi ne Pa ipak, rejting agencije su izaprihvataju takvu socijalnu neprav- zvale mnogo potresa na tržištu spudu da tokom krize dolazi do daljeg štajući rejting poznatih banaka za bogaćenja bogatih i siromašenja već koje se verovalo da su vrhunska osiromašenih, u čemu su banke sa- imena, a malo pre krize španske mo transmisija u tom procesu”, kaže Bankie spustile su i rejtinge španovaj ekonomista. skih i italijanskih banaka. Koliko su U stručnim krugovima je ve- rejtinzi danas važan signal na tržioma aktuelno preispitivanje uloge štu? Đ. Đukić: Kriza u evrozoni zaošekonomista, uloge matematičkih modela na koje su se oni oslanjali i trila je dva pitanja: prvo, tržište nov„zaborav” činjenice da je ekonomija ca ili međubankarsko tržište pokadruštvena nauka koja u svom foku- zali su da finansijska tržišta ne vesu ima ljude i prosperitet zajednice. ruju političarima i najavama mera Đ. Đukić: Ova kriza je potvrdi- koje će preduzimati. I drugo, da vila da i modeli i kvantitavna apara- še ne veruju u ocene rejting agencitura kojom se mere rizici nije per- ja kao informaciju bitnu za donošefektna kao što su tvrdili njeni auto- nje odluka, već ih primaju kao post ri. Kreatori tih modela su izgubili iz festum konstataciju stanja. U takvim vida osnovnu stvar, a to je da u eko- uslovima, tržišta reaguju hirovito na nomiji model može biti samo po- podlozi straha zbog neizvesnosti moćno sredstvo za kvalitetno, kva- šta još može isplivati kao problem, litativno znanje koje postoji u mi- kao što se nedavno dogodilo sa otkroekonomiji, o relacijama koje po- krićem gubitaka JP Morgana. U nestoje u mikrostrukturi banaka, kom- dostatku valjanih informacija regupanija, država, javnih finansija i u latora i rejting agencija, tržište je semonetarnoj sferi. I Bazel III standar- bi našlo alternativni signal na privatdi u bankarstvu, kojim se ispravlja- nom tržištu kredit difolt svopova ili ju propusti Bazela II, orijentisanog svopova u pogledu neizvršenja obana to da banke iskažu što manji mo- veza. Koliko god bilo nelikvidno, to gući zahtevani kapital pod uslovom tržište daje suptilniju sliku očekivada dobro upravljaju rizicima, poka- nja aktera na tržištu o riziku koji je zuje povratak na konzervativnu lo- sadržan u tome šta jedna banka ragiku da je za banku najbolji štit, podi. Ako je kredit difolt svop u uzlasle rezervisanja, visok koeficijent znoj tendenciji, očigledno je da tržiadekvatnosti kapitala. Takvih bana- šte percepira da je ta banka izlože-

banke

na većem kreditnom i tržišnom riBanke u evrozoni su u žiži inziku. Ovakva promena nagoveštava teresovanja i stručne javnosti i polii revolucionarnu redefiniciju uloge tičara i štediša u bankama, ne samo rejting agencija u smislu njihove bu- grčkih ili španskih nego i naših. duće funkcije. S tim u vezi, veoma je Đ. Đukić: Za Evropsku centralznačajna informacija da je Danska, nu banku i evrozonu nastupa kritizemlja sa sređenim javnim finansi- čan momenat, ili će ECB ostati veojama, odlučila da otkaže usluge S&P ma rigidna, kao naslednica tradicije prema jednoj njihovoj banci, jer je Bundesbanke, ili će, što je verovatnistala na stanovište da određivanje je pred potrebom ekonomskog rarejtinga predstavlja remetilački fak- sta potpuno otvoriti šalter i štampator koji nije u vezi sa dobrim funda- ti novca koliko god bude zatrebalo. mentima poslovanja banke. Danska Ovo drugo smo već delimično videće kao predsedavajući EU u nared- li kada je ECB tajno odlučila da stanih šest meseci tražiti da se redefi- vi na raspolaganje grčkim bankama niše i stavi u novi okvir uloga rejting 100 milijardi dolara da bi rešila proagencija,” kaže dr Đukić. blem odliva sredstava i likvidnosti u

toj zemlji. Ukoliko bi ECB prestala sa takvom podrškom, nastao bi masivan odliv kapitala. Tu više nije pitanje Grčke kao Grčke koja učestvuje sa 2 % u BDP evrozone, nego činjenica da bi se taj talas, kao što već delom i jeste, preneo na Španiju i Italiju. Samo u Španiji ima 445 milijardi evra depozita stranih lica. Kad se tome dodaju i domaći depoziti, jasno je kolika je ranjivost španske bankarske industrije na beg kapitala. U čitavoj zoni evra, depoziti stranih državljana iznose 3,2 hiljade milijardi evra. U slučaju da investitori iz straha krenu da povlače depozite, ECB nema drugo rešenje nego da potpuno otvori svoj šalter i poplavom novca spreči sistemsku krizu ili kolaps čitave evro zone. Pritom, ne smemo da izgubimo iz vida da je evrozona politički projekat. Ne sumnjam da će EU zaleći iza političkog projekta evrozone. Pitanje je modaliteta kako će ove članice poput Grčke izaći iz evrozone, dok će se na drugoj strani kristalizovati jedno jako jezgro koje prirodno gravitira jakoj valuti. U ovom trenutku, tržište novca ne reaguje tako plahovito, kao što bi se očekivalo, na mogući izlazak Grčke iz evrozone, budući da države i ECB participiraju sa 70% u grčkom spoljnom dugu koji je trenutno 266 milijardi evra. Ključno pitanje je pitanje održavanja likvidnosti, da ne bi došlo do juriša na banke ne samo Grčke, nego i drugih banaka. Otuda će pitanje izlaska ili uvođenja drahme politički morati da se premosti sa ECB kao vatrogascem da se panika ne prenese na Španiju i Italiju. Preko Grčke se prelama sve - i politika monetarne unije a i sudbina banaka u Grčkoj i u evrozoni. I kod nas je bilo pomalo nervoze, pre svega kod građana koji imaju novac u grčkim bankama? Đ. Đukić: Sreća je da su srpske banke uglavnom dobro kapitalizovane, i posle ovog testa verujem da su građani uvereni da je gro njihove štednje na sigurnom mestu. Ne zbog toga što te uloge garantuje nefinansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 siraju kredite, jer je kreditna istorika institucija, nego pre svega zbog toga što cene činjenicu da do svog Ako su prognoze za evrozonu ja mnogih kompanija i sektora dodepozita mogu da stignu bez ika- tako loše, a banke velikim delom za- maćinstava očajna. Pogotovo sa askvog oklevanja. Ono što je takođe bavljene same sobom - bilo zbog pekta buduće kreditne sporobnodobro i u tom smislu možemo reći gubitaka ili zbog potrebe da se po sti jer svako klizanje kursa vrtoglada je Srbija u dobroj poziciji, jeste slovu Bazela III moraju da se doka- vo smanjuje tu mogućnost i čak doda je čvrsta regulativa NBS dosta to- pitaliziju - šta onda možemo da oče- vodi domaćinstva u situaciju da ne me doprinela da se stanovništvo ne kujemo mi, tim pre što su neke stra- mogu da servisiraju ni kredite koji zaduži kao u zemljama u okruženju, ne banke poput Hipo Alpe već naja- su već uzeli. iako je bilo slučajeva koji pokazuju vile da izlaze sa ovog tržišta? Nedavno je najvaljeno da je da supervizija i kontrola nisu funkĐ. Đukić: Višu cenu kredita plati- Dojče banka zainteresovana za cionisali kako treba. ćemo svi svi mi preko visokih kama- Komercijalnu banku. Kako će se po Šta je uopšte realno očekivati u ta jer se Bazel II zamenjuje oštrijim vašem mišljenju vlasnički promenisituaciji kad loše vesti smenjuju jed- Bazelom III koji konstatuje da ban- ti bankarsko tržište u Jugoistočnoj na drugu, od pada privredne aktiv- ke moraju biti dokapitalizovane. Za Evropi. Čini se je uobičajen sled donosti u Indiji i Kini, koji je trebalo da banke koje su dobro poslovale to je gađaja - po kojem austrijske, italijanpovuče Evropu i SAD, do rekordne konstanta. Za nas su možda najvaž- ske i grčke banke, kad tržište sazri, nezaposlenosti u EU i pogoršanja si- nije Unikredit i Erste koje drže ¾ tr- zamenjuju nemačke i američke - požišta Jugoistočne Evrope. U najgo- remećen? tuacije u Španiji? Đ. Đukić: Ruske banke već su Đ. Đukić: Na kraći rok perspek- rem slučaju možemo da očekujemo tive su sumorne. Ekonomski rast u stagnaciju bankarske aktivnosti ili snažno nastupile na evropskom trevrozoni je 0,1%, uz sve probleme čak smanjivanje aktivnosti, jer cen- žištu a očekujem i turske banke. koje ima Grčka i recesione tren- trale traže od njih ili da se dokapita- Nasuprot tome, veliki investicioni dove, verujem da će banke biti ve- lizuju ili da smanje rizičnu aktivu. U fondovi će se okrenuti ka istoku i oma uzdržane. One koje dobro zemljama poput Srbije ne može do- južnoj Americi jer u evrozoni još duupravljaju svojim portfoliom će po ći do smanjenja cene kredita, ona za go neće biti značajnijeg rasta. Kad cenu niskih profita čekati da vide prvoklasne klijente u najboljem slu- tome dodamo naše lokalne teškošta će biti sa Grčkom. Ako ECB za- čaju može ostati ista, a za druge veća. će, teško je zamisliti da će se neki inKrediti će biti dostupni uskoj gru- vesticioni fond ući u kupovinu dolegne iza Grčke - a mislim da će to morati da uradi, bar u delu spre- pi klijenata koji se do sada nisu za- brih banaka. Područje jugoistočne čavanja paničnog povlačenja de- duživali i imaju dobru kreditnu isto- Evrope počinje da se gubi sa karte pozita stanovništva iz banaka - to riju. Rad sa privredom i sektorom velikih igrača u smislu diversifikaće biti faktor smirivanja međuban- stanovništva skoncentrisaće se na cije i očekujem da ono postane pekarskog tržišta. Prvi znak oporav- tri do četiri banke, a ostale će vege- riferija. Ipak, sa sigurnošću se može reći ka i perspektive za pokretanje eko- tirati jer evrozona neće izaći iz krinomskog rasta biće intenzivnije tr- ze tokom 2012. Neke banke će bi- da postoje strane banke u Srbiji koje govanje na međubankarskom trži- ti prisiljene da izađu sa tržišta, sa- su čvrsto rešile da ostanu na ovom štu. Dok se ne raščisti ko napušta, mo je pitanje u tome što sad ne mo- tržištu i one će negovati svoje odnoa ko ostaje u evrozoni, glavna vari- gu da nađu kupca. Tržište je zasiće- se sa klijentima. Među pet banaka u no, banke već nemaju kome da pla- vrhu, takve su sigurno dve. jabla biće strah.

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net 40

finansije TOP 2011/12

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

finansije TOP 2011/12 Najsigurnije svetske banke

Zaštita od samih sebe Kanadske banke uspešnije odolevaju učestalim poremećajima na globalnom finansijskom tržištu nego američke i evropske, pre svega zahvaljujući uspešnom kontrolisanju rizika, kao i konzervativnijoj politici i striktnom nadzoru regulatora. To ih je učinilo sigurnijim za ulagače, a za očekivati je da će pojačana regulativa i ostalima nametnuti strožija pravila, uprkos protivljenjima. Piše: Miloš Vuković, Vice

President, Investment Policy, RBC Global Asset Management

redinom maja ove godine jedna pogrešna procena koštala je JP Morgan Chase & Co skoro dve milijarde dolara gubitka. Banka je ušla u neke pozicije na tržištu kojima je trebalo da hedžuje deo svoje aktive i „zaštiti“ se od negativnih pojava, ali se

finansije TOP 2011/12

ispostavilo da ti derivati nisu bili dina nizu statističkih pokazatelja od rektno vezani za aktivu, što je iza- kojih je najvažniji Tier 1 - kapitalni zvalo sasvim suprotan efekat. Akcije racio koji izračunava odnos kapitaJP Morgana pale su za 6% po zatva- la prema rizikom ponderisanoj akranju tržišta, a dan kasnije i dodat- tivi. Tier 1 kapital uključuje bančine nih 9%, dok je njen kreditni rejting novčane rezerve, obične akcije i nepao sa AA- na A+. Ova loše osmišlje- ke klase preferencijalnih akcija, kona i loše izvedena strategija - kako je kombinovano mogu da služe kao su potom priznali i njeni zvaničnici amortizer za gubitke. Ostali parame- ozbiljno je ugrozila reputaciju koju tri odnose se na deo aktive koji prije ova banka uspela da održi na vi- pada aktivi u docnji, na visinu deposokom nivou i tokom poslednje fi- zita, kredita, prihoda i rashoda, što nansijske krize. Takođe, ovakav pro- sve zajedno daje sliku ukupnog stapust finansijskog giganta koji je do nja, pa shodno tome i broj bodova u juče važio kao sigurno mesto za ula- postupku rangiranja banke. Kao i prilikom sličnih rangiranja, i ganja, uzrokovao je lančanu reakciju - pad akcija ostalih američkih bana- ovom kriterijumima može da se zaka kao što su Citigroup, Wells Fargo meri da su izostavili još neke tržišne i Bank of Amerika za 2 do 4%. Time parametre kao što su reputacija banje dodatno aktuelizovano pitanje da ke, ukupan kapital kojim raspolaže, li je neophodna pojačana regulacija spred kreditnih derivata ili opšta finansijskog tržišta, kao što su mere međunarodna konkurentnost. Kada protiv rizičnih bankarskih transakci- bi se i ovi faktori uzeli u obzir teško ja koje pod nazivom Vokerovo pra- da bi, recimo CIBC banka (rangiravilo treba da stupe na snagu 21. juna kao treća i ujedno najbolje plasirana kanadska banka), koja je potla ove godine. U prilog stavu da bi finansijskim puno orijentisana na lokalne posloinstitucijama u Americi i Evropi dove sa stanovništvom mogla da paribro došla dodatna regulativa koja bi ra globalnim igračima sa širokom leih „zaštitila od samih sebe“ svedo- pezom finansijskih deltanosti, kao či i Bloomberg-ova lista 10 banaka što su RBC ili TD banka. Međutim, koje su najbezbednije za ulaganja, a cilj ovog rangiranja je bio da se banmeđu kojima nema nijedne američ- ke uporede prema kvalitetu kapitake banke, dok je od evropskih pozi- la a ne u odnosu na njegovu veličicionirana samo jedna, i to na dese- nu ili veličinu aktive, odnosno da se tom mestu. Bloomberg je listu obja- odgovori na pitanje koje je u aktuelvio početkom ove godine, sa slede- nim okolnostima najvažnije za ulagače: koje su banke u najboljem poćim redosledom: - Overseas - Chinese Banking, ložaju da izdrže nagle i nepredvidive tržišne poremećaje kojih u poSingapur - BOC Hong Kong Holdings, Hong slednje vreme ima na pretek. Kong - Canadian Imperial Bank of Po čemu se razlikuju kanadske Commerce, Kanada - Toronto-Dominion Bank, Kanada banke - National Bank of Canada, Kanada Uočljivo je da na listi dominira- Royal Bank of Canada, Kanada ju kanadske banke, a pitanje šta je - United Overseas Bank, Singapur doprinelo takvom rejtingu je još za- DBS Group Holdings, Singapur nimljivije ako se ima u vidu da na- Hang Seng Bank, Hong Kong cija od 34,7 miliona ljudi ima sa- Svenska Handelsbanken, Švedska mo osam banaka čijim akcijama se Da bi napravio ovu listu, trguje na tržištu kapitala, od kojih Bloomberg je analizirao 78 svetskih su dve regionalni kreditori. Same banaka sa aktivom preko 100 mili- banke kao ključne faktore uspeha jardi dolara. Rangiranje je bazirano navode konzervativnu politiku, či-

banke

ji je akcenat na upravljanju likvidnošću i strogom kontrolisanju rizika, kao i striktni regulatorni nadzor jedinstvenog supervizora koji zahteva da kanadske banke drže nivoe kapitala iznad međunarodnih standarda. Kanadski regulator, Office of the Superintendent of Financial Institutions Canada (OSFI) je još početkom 1999. naložio kanadskim bankama da izdvoje najmanje 10% kapitala kao amortizer od gubitaka (u odnosu na 8% koje je propisao Bazel I), što je u to vreme bilo veoma nepopularno, ali je zaštitilo kreditore od rizičnih poteza koji su potkopali druge globalne banke, naročito u 2008. godini. Regulator je postavio i kriterijume za kvalitet bankarske aktive, zahtevajući od banaka da drže 75% svog ukupnog kapitala u akcionarskom kapitalu. U 2010. godini regulatori su ponovo napisali pravila da bi prevazišli nedostatke koji su se ispoljili u finansijskoj krizi. Ona nalažu bankama da drže 7% svoje aktive kao jezgro rezerve, ili jezgro akcionarskog kapitala Tier 1, od 2019. godine kada najnovija pravila - poznata kao Bazel III - budu u punoj primeni. Od banaka će se zahtevati da imaju minimalni Tier 1 kapital od 6% počev od 2015. godine. Mada je posedovanje jakog kapitala od ključnog značaja, kanadske banke će biti uspešne samo ako mogu da prošire svoje delovanje. Prema izveštaju “Bloomberg Markets” iz juna prošle godine, šest najvećih kanadskih banaka je od 2008. uložilo 37,8 milijardi dolara

u oko 100 akvizicija u zemlji i inostranstvu. Akcije kanadskih banaka su se bolje kotirale od akcija južno od granice. Tokom protekle četiri godine, zaključno sa 31. decembrom 2011. godine, the Standard & Poor’s/TSX Composite Commercial Banks Industry Index (STCBNK), koji prati osam kanadskih banaka čijim akcijama se trguje na tržištu kapitala, porastao je za 4,8% u poređenju sa 56% pada za 24 članice KBW Bank Index (BKX), koji uključuje najveće banke SAD. Ipak, kanadske banke nisu bile potpuno imune na poremećaje na bankarskim tržištima u SAD i Evropi u proteklih nekoliko godina. CIBC je morala da otpiše preko 10 milijardi kanadskih dolara posle finansijske krize u SAD, što je više od bilo koje druge kanadske banke. CIBC je takođe bila jedna od prvih koje su obnovile svoj bilans stanja prodajom 2,4 milijarde akcija devet meseci pre propasti Lehman Brothers i zamrzavanja tržišta. No, krajnja računica pokazuje da su otpisi kanadskih banaka bili tek neznatan deo u ukupnoj sumi od 2.000 milijardi i 800 miliona dolara gubitka koji su proizvele finansijske kompanije širom sveta.

Izgledi u ovoj godini Kada se razmatra kakvi su izgledi globalnih banaka za ovu godinu, posebno zabrinjava činjenica da je njihova performansa od početka godine opala 27,8% u apsolutnim relacijama i 16,3% na relativnoj osnovi, te da je bankarski sektor imao sla-

biju performansu samo na vrhuncu globalne finansijske krize 2008. godine. Problem globalnih banaka je četvorostruki. To je, pre svega, neizvesnost u pogledu izgleda za globalni rast, na šta ukazuju najnoviji ekonomski podaci. Drugi je što je dužnička kriza u evrozoni ušla u znatno opasniju fazu, u kojoj tržište u cenu počinje da uračunava mogući raspad evra. Treća opasnost je takozvani rizik zaraze. Uprkos izveštajima sa EU samita od 26 oktobra 2011. godine i stalnih kupovina obveznica koje sprovodi Evropska centralna banka (ECB), rizik zaraze je naglo porastao: pri 750 milijardi evra dužničkih dospeća u narednoj godini za banke u evrozoni, ako se tržišta za finansiranje ne otvore i/ili ne budu date državne garancije za ročno finansiranje, evropski bankarski sektor je izložen riziku ‘’divljeg’’ smanjenja svojih bilansa stanja, što ugrožava raspoloživost kredita i može imati za ishod kreditni škripac. Četvrti problem je neizvesnost u pogledu bankarske regulative, kao što je uticaj Dodd-Frankovog zakona na američke banke, pritisci nemačke i francuske vlade da se uvede novi porez na finansijske transakcije i definiše rizikom ponderisana aktiva po Bazelu III koju treba da sprovedu Federalne rezerve, kao i nedavno saopštenje FED-a o narednom, još oštrijem stres testu, koji uključuje scenario duboke recesije - što dalje prouzrokuje neizvesnost u u pogledu distribucije kapitala, odnosno potencijala za otkup sopstvenih akcija. Kad se sve ovo uzme u obzir, za očekivati je da se regulativa na globalnom finansijskom tržištu pojača uprkos žestokom protivljenju banaka. Ili, kako je rekao jedan američki kongresmen koji se zalaže za veću kontrolu nad bankama: “JP Morgan Chase je, mimo ikakvog uplitanja vladinih instuitucija, zbog pogrešnih transakcija izgubio pet puta veću sumu nego što tvrde da ih vladina regulativa košta“. finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Bankarski sektori u CIE i Turskoj

I dalje otporni na izazove Uprkos visokoj inflaciji i manjem privrednom rastu od očekivanog, turski bankarski sektor je i dalje izuzetno atraktivan zbog svoje jake aktive, dobro kapitalizovanog i likvidnog sistema i male izloženosti rizicima sa drugih tržišta. Među zemljama Centralne i istočne Evrope izdvaja se Češka, u čijem bankarskom sektoru opada nivo nenaplativih kredita. Izvor: izveštaji analitičara Erste Grupe

finansije TOP 2011/12

roškovi finansiranja biće u narednom periodu ključna tema za bankarski sektor u Turskoj. Očekuje se da će, da bi održala finansijsku stabilnost, i stabilnosti cena, centralna banka Turske (CBT) nastaviti sa korišćenjem nekonvencionalnih instrumenata politike, što podrazumeva pritisak na banke na strani troškova. U međuvremenu, na ambijentu u kojem posluju turske banke utiče i visoka inflacija, kombinovana monetarna politika i ipak sporiji ekonomski rast od očekivanog. Prema sadašnjim procenama, turski BDP će u 2012. godini zabeležiti rast od 3,5%. Monetarna politika centralne banke u uslovima neizvesnosti oko finansijskih događaja u svetu biće glavni faktor koji će uticati na makroekonomske rezultate Turske tokom cele godine. Zabrinutost u pogledu suverenih dugova u perifernim zemljama Evrope verovatno će sprečiti CBT da zauzme relaksiran stav o pitanju kamatnih stopa, sve do poslednjeg kvartala godine. Ipak, turski bankarski sektor je veoma atraktivan, pre svega zbog nacionalnog rasta i visokoregulisanog finansijskog sistema sa jakim fundamentalnim indikatorima u odnosu na bankarske sektore u svetu. Sa jakim kvalitetom aktive, ograničenom izloženošću prema tržištu drugih banaka i dobro kapitalizovanim i likvidnim finansijskim sistemom, kao i još uvek niskim nivoima penetracije, turske banke su manje izložene globalnim rizicima. Posle solidnog rasta BDP-a u regionu CIE u 2011. godini, očekivano usporavanje će ove godine uticati na bankarske sektore u Centralnoj i istočnoj Evropi. Međutim, s obzirom na širok raspon stopa ekonomskog rasta i raznovrsnih struktura bankarskih sektora, taj uticaj će se prilično razlikovati od zemlje do zemlje. Ono što možemo da kažemo jeste da bi u 2012. godini kvalitet aktive mogao da se pogorša u poređe-

nju sa 2011. godinom. Očekuje se da će, kod banaka koje prati Erste, koeficijent nenaplativih kredita u 2012. godini porasti za 40 bazičnih poena na međugodišnjem nivou na 8,2 odsto. U poređenju sa povećanjem od 290 bazičnih poena u 2009. godini u odnosu na 2008. godinu, to izgleda prilično savladivo. Štaviše, predviđa se da će dinamika rasta prihoda biti pozitivna, sa rastom dobiti pre oporezivanja od 10% u 2012. godini, što je takođe posledica rezultata za 2011. godinu koje su imale banke sa izloženošću prema mađarskim deviznim hipotekarnim kreditima a koji su izazvani nekim jednokratnim događajima. Kod rangiranja bankarskih sistema u CIE na vrhu je i dalje Češka Republika. Razlog je relaksirani odnos kredita prema depozitima od 80%, niska izloženost deviznim kreditima od samo 15% i opadanje koeficijenta NPL na 6,0% (što je značajno bolji rezultat u odnosu na prvi kvartal 2011. godine, kada je nivo nenaplativih kredita dostigao maksimum). Poljska bi mogla da zabeleži bolje ekonomske rezultate ali je njen bankarski sistem ranjiviji, s obzirom na veću izloženost prema deviznim kreditima od 35% i napregnut odnos kredita prema depozitima od 112%. Slab zlot tokom druge polovine prošle godine značajno je dodatno opteretio korisnike deviznih hipotekarnih kredita u poređenju sa njihovim ranijim ratama. U drugoj polovini 2011. godine, švajcarski franak je apresirao u proseku za 20% u odnosu na drugu polovinu 2010. i 30% u odnosu na drugu polovinu 2009. godine. Poređenje sadašnje kamatne stope od 1,9% na hipotekarne kredite u CHF sa nivoom kamatne stope od 2,5% tokom 2009. godine pokazuje samo manju korist od 5% po rati. Usporavanje privredne aktivnosti u Rumuniji vrši snažan pritisak na kvalitet aktive i troškove rizika banaka, i to u znatno većoj meri u poređenju sa drugim zemljama CIE.

banke

Podaci Narodne banke Rumunije sečnim koeficijentom solventnosti pokazuju da su u novembru 2011. od 13,4%. Na ekonomsku aktivnost i položaj godine koeficijenti NPL (90 dana docnje) i kreditnog rizika (60 da- banaka u Srbiji veoma će uticati dogana docnje) iznosili 14,39% odno- đaji u evrozoni. Eksterni pritisak i vesno 23,62%. Međutim, pokazalo se oma niska likvidnost u domaćoj ekoda su rumunske banke bile otpor- nomiji značajno će uticati na poslone tokom opadanja ekonomske ak- vanje banaka, koje će težiti da zadrže tivnosti, sa dobrom sposobnošću bar postojeću kreditnu aktivnost i da da apsorbuju visoke troškove rizi- svedu na najmanju moguću meru neka uz operativnu profitabilnost. To gativne efekte problematičnih krediobjašnjava zašto su domaće banke ta. Sa solidnim nivoima adekvatnosti i dalje dobro kapitalizovane, sa pro- kapitala i likvidnosti, bankarski sek-

tor Srbije ima veliki potencijal, kao i otpornost na eksterne i interne šokove i dalje pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolija. Mađarsko bankarsko tržište je više puta trpelo udare. Od sredine prošle godine, ogromna apresijacija CHF prema EUR dovela je do znatno većih mesečnih rata za domaćinstva i najverovatnije izazvala finansijske probleme većem broju porodica nego ranije. Stoga je u ovom periodu porastao broj problematičnih dužnika, koji je pogurao koeficijent NPL naviše u 4. kvartalu 2011. godine i izazvao veća rezervisanja kod banaka. Koeficijent NPL u prvom kvartalu je verovatno premašio 15%. Eventualan sporazum između mađarske vlade i MMF-a – EU i verovatan ubrzan rad na ekonomskim reformama mogu da smanje cenu izvora, dok će sporazum sa bankama u decembru pomoći da se koeficijent NPL održi ili čak i smanji, verovatno do sredine godine.

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Globalni trendovi u bankarskom sektoru u 2012. i 2013.

U čvoru Razlike između lidera na tržištu i ostatka bankarskog sektora će se najverovatnije produbiti u narednom periodu, kako geografski tako i sa aspekta proizvoda i usluga. U isto vreme, neka međunarodna regulatorna tela počela su da promovišu koncept „deglobalizacije“, pa su pojedine evropske bankarske grupe već počele da se povlače sa određenih tržišta. Istovremeno, i u korporativnom bankarstvu i u poslovanju sa stanovništvom počeli su da se pojavljuju novi akteri: tehnološke kompanije i veletrgovinski lanci. Piše: Draško Popović, Ernst & Young

finansije TOP 2011/12

rethodna godina nije ravanje nije podjednako rasporeispunila očekivanja ni đeno u svim industrijama i geografza globalnu ekonomi- skim područjima. Na primer, recesiju ni za bankarski sek- ja u Evropi ne podrazumeva da netor. Očekivani privredni ma rasta u brzorastućim ekonomijarast je izostao, potrošnja ma Azije ili Južne Amerike. Očekuje i poslovne aktivnosti se se da će se globalni rast nastaviti, uglavnom nisu oporavile, a zakono- mada donekle smanjenim tempom davna i regulatorna tela nisu uspela usled ozbiljnog usporavanja u Kini i da uvedu preko potrebnu transpa- na Bliskom Istoku. Vlade i centralne rentnost i konzistentnost. Kao rezul- banke širom sveta trenutno predutat, percepcija banaka u javnosti ši- zimaju nezabeležene mere u pokušaju da stimulišu privredni rast. Ovo rom sveta se nije poboljšala. Događaji u Evropi i SAD su zajed- dovodi do toga da u mnogim brno kreirali potrese koji su uticali ka- zorastućim ekonomijama kompaniko na razvijene tako i na brzorastu- je napreduju jer potražnja nije opaće ekonomije. Svetska tržišta kapitala kao u nekim razvijenim zemljala su završila 2011. godinu sa padom ma. Klijenti od banaka očekuju saod preko 12% i smanjenjem vredno- vete i rešenja za sopstvene poslovsti u iznosu preko šest biliona dola- ne izazove sa kojima su suočeni. To ra. Investitori su stoga ušli u ovu go- pojačava ne samo međusobnu kondinu sa daleko manje samopouz- kurenciju između banaka već na trdanja i daleko više neizvesnosti ne- žište ulaze i novi pružaoci finansijgo u prethodnu. Na samom počet- skih usluga, kao što su tehnološke ku 2012. godine bilo je pozitivnih si- kompanije pa čak i veliki trgovačgnala i na razvijenim i na brzorastu- ki lanci. One banke koje ne budu u ćim tržištima, ali je nakon toga po- mogućnosti da se na vreme prilagostalo izvesno da će privredni rast bi- de i razviju odgovarajuću strategiju ti negativan ili simboličan, a štednja biće suočene sa rizikom. Pred banzadržati prioritet u odnosu na po- kama je sada zadatak da na ovaj izazov blagovremeno odgovore novim trošnju i investicije. Spor oporavak privrede posebno strategijama i pristupom, kako bi predstavlja izazov za banke. Sa troš- očuvale ili uvećale svoje tržišno prikovima poslovanja koji nastavljaju sustvo, a ključni izazovi uključuju i da se povećavaju i smanjenim oče- pitanja u nastavku ovog teksta. Promene ili rizik od smanjekivanjima u pogledu prinosa na kapital, ne mali broj banaka se odlu- nja tržišnog učešća. Većina bačio na sveobuhvatne i multidimen- naka se trenutno bori sa upravljazionalne programe promena sa ci- njem rashodima, rastom i simultaljem razvoja i primene novih po- nim sprovođenjem više programa slovnih modela i vraćanja poverenja promena. Mnoge od najvećih svetskih banaka već su otpočele realiinvestitora. Banke su uglavnom očekivale da zaciju značajnih programa restrukće kroz ove sistemske promene pro- turiranja u cilju smanjenja troškolaziti u daleko benignijem okruže- va i povećanja profitabilnosti, manju. Umesto toga, suočene su sa bu- da sa različitim uspehom. Suočene rom izazova i međusobno suprot- sa neizvesnom budućnošću globalstavljenih zahteva u kolebljivim i ne- ne ekonomije i teškoćama u poboljstabilnim okruženju, lokalno i glo- šanju prinosa na kapital, mnoge fibalno. Ovo navodi mnoge banke nansijske organizacije sada razmana zaključak da sada nije trenutak traju mogućnost da sistemske proza odvažne korake već da treba po- mene odlože ili značajno redukuju smatrati i čekati rasplet događaja, njihov obim. U kontekstu trenutnih što može da se ispostavi kao kon- dešavanja ovakva odluka može biti traproduktivno jer globalno uspo- racionalna ili čak predstavljati jedi-

banke no rešenje za neke banke, ali ih na duži rok može dovesti u situaciju da propuste povoljan momenat da izađu na tržište sa novom filozofijom, obnove svoju reputaciju i izbegnu opasnost da im tradicionalna ili nova konkurencija ugroze tržišno učešće. Održavanje fleksibilnosti odnosno sposobnosti da se odgovori na nepoznato, naročito je bitno za banke koje posluju na brzorastućim tržištima. Za ove banke promene moraju biti neposredni imperativ kako bi izbegle preuzimanje klijenata od strane globalnih konkurenata ili regionalnih banaka u ekspanziji. Nove mogućnosti nakon izlaska konkurenata. Regulatorna reforma će predstavljati izazov za sve i u izvesnoj meri će delovati kao „nevidljiva ruka“, ali će isto tako ukazati na komparativne prednosti nekih učesnika na finansijskim tržištima, kao i na slabosti drugih. Razlike između lidera na tržištu i ostatka bankarskog sektora će se najverovatnije produbiti u narednom periodu, kako geografski tako i sa aspekta proizvoda i usluga. U isto vreme, neka međunarodna regulatorna tela počela su da promovišu koncept „deglobalizacije“ i to je već uticalo na neke evropske bankarske grupe, koje su počele da se povlače sa određenih tržišta ili da napuštaju određene vrste poslovanja. Na tržištu se polako stvara situacija u kojoj će mali broj zainteresovanih investitora imati na raspolaganju veliki broj potencijalnih sredstava za kupovinu, tako da će oni koji pravovremeno prepoznaju dobru akviziciju moći da prošire svoj portfolio po veoma povoljnoj ceni. Banke koje budu uspevale da razviju prilagodljive poslovne modele će imati nove prilike, naročito kada se neke grupe budu povukle iz globalnog modela poslovanja. Segmenti koji ne zahtevaju prevelik kapital, poput upravljanja imetkom (wealth management), i dalje će biti privlačni ali će konkurencija biti oštrija. Međutim, u okruženju koje se menja velikom brzinom, onaj ko je danas konkurent

to možda neće biti sutra. Od velike važnosti biće sposobnost banaka da predvide poteze drugih učesnika na tržištu.

Konkurencija ili partnerstvo. I u korporativnom bankarstvu i u poslovanju sa stanovništvom počeli su da se pojavljuju novi akfinansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 teri koji u velikoj meri odudaraju profitabilnosti celokupnog odno- kama će biti izazov postizanja odgood tradicionalne percepcije ban- sa sa klijentom, ali često se dešava varajućeg balansa između sistema, ke. Tehnološke kompanije i vele- da upravo sposobnosti za takav pri- procesa, modela i rasuđivanja bazitrgovinski lanci nastoje da promo- stup nedostaju. Banke koje mogu ranog na iskustvu. Nakon što budu višu svoje brendove i ojačaju ve- da podrže takve analize, posebno implementirane politike i proceduze sa klijentima kroz ponudu „ban- u uslovima redefinisanja poslovnih re upravljanja svakodnevnim rizicikarskih paketa“. Hedge fondovi i modela, biće u mogućnosti da svoju ma, pred bankama će se pojaviti piPrivate Equity fondovi vide svoje buduću strategiju usklade sa ključ- tanje ostvarenja dovoljno agilnosti, prilike kada banke imaju ograniče- nim klijentima i na tome profitiraju. proaktivnosti unutar samog pristuTehnologija će napraviti ra- pa organizacije rizicima u cilju idennja u pogledu kapitala i likvidnosti. Međutim, treba ipak imati u vidu da zliku. Bilo da pomaže banka- tifikacije i minimiziranja novonastase resursi, ekspertiza i infrastruktu- ma da bolje razumeju profitabil- lih rizika. Kako se slika globalnog bankarra jedne banke ne mogu lako ili jef- nost klijenata, osmisle proizvode tino replicirati, što uvodi sasvim no- na inovativan način ili upravlja- skog sektora bude menjala tokom vu mogućnost saradnje na obostra- ju ogromnim količinama podata- narednih godina, prisustvovaćemo nu korist. Banke koje iskoriste ova- ka koje zahtevaju nove regulative, „kombinaciji nauke i umetnosti“ u kve prilike da transformišu najbo- tehnologija će u narednim godi- naporima finansijskih organizacilje iz starog u novo , lako mogu biti nama imati ključnu ulogu u spro- ja da identifikuju odgovarajuće poprepoznate kao inovatori na tržištu vođenju promena i predstavljaće slovne modele i osmisle njihovu imključni faktor u stvaranju predno- plementaciju u izuzetno osetljivom i steći ključnu prednost. Održavanje dobrih odnosa sa sti nad konkurencijom. Bez obzi- poslovnom i regulatornom okružepravim klijentima. Često se po- ra na to što su sva ulaganja trenut- nju. Neke banke će nastaviti da se stavlja pitanje da li banke uvek us- no pod veoma striktnim ograniče- šire dok će se druge vratiti na redepevaju da obezbede vrhunski nivo njima, dalji razvoj uloge tehnologi- finisanu paletu osnovnih proizvoda usluge svim klijentima ali je sigurno je će zahtevati da se ulaganjima u i usluga koje će nuditi na primarda one, kao i većina drugih komer- tehnologiju pristupi na različit na- nim tržištima. Prilike će, međutim, cijalnih organizacija, ne žele da pro- čin. Tehnologija će od troška koji postojati kako u razvijenim tako i puste dobre poslovne prilike. Ovi treba smanjiti postati strateška in- u brzorastućim ekonomijama. Ono što će biti zajedničko svim bankafaktori, u kombinaciji sa ograniče- vesticija u rast i razvoj poslovanja. Rizici – balans između modela ma je izazov pronalaženja načina nim resursima i povećanim kapitalnim zahtevima sa kojima su suoče- i rasuđivanja. U bankarskom sek- da iskoriste postojeće sposobnosti ne mnoge banke, dovode do opa- toru se nakon izbijanja globalne kri- i ujedno investiraju u nove u cilju snosti da banke ne usmere raspolo- ze posebna pažnja posvećuje funk- ostvarenja pozicije koja će biti održive resurse ka ključnim klijentima. ciji upravljanja rizicima. Regulatorna živa u budućnosti. U trenutnoj situUkoliko se novi konkurenti na trži- tela zahtevaju od banaka da imple- aciji u kojoj ključni pokazatelji perštu usmere prema izmenjenim oče- mentiraju suštinske reforme kako formansi i dalje padaju, od presudkivanjima individualnih i korpora- bi poboljšale procese definisanja i nog značaja će biti sposobnost da tivnih klijenata, javlja se potreba za upravljanja rizicima. Kako se funkci- se pred investitore, klijente i zaporazvijanjem pristupa baziranog na ja upravljanja rizicima bude razvija- slene izađe sa kredibilnom i inovasagledavanju sveukupnih zahteva i la u narednim godinama, pred ban- tivnom strategijom.

finansije TOP 2011/12

finansije TOP 2011/12 Mogu li instrumenti hedžinga stabilizovati finansijski rezultat preduzeća

Lek za doziranu upotrebu Privredu Srbije i u narednom periodu očekuje fluktuacija kamatnih stopa i promenljivost cena sirovina. U takvim uslovima različiti tipovi hedžinga kao zaštite od rizika, predstavljaju racionalno rešenje. Ipak, primena računovodstva hedžinga je kompleksna pogotovo u uslovima stalnih promena propisa. Piše: Miroslava Gaćeša, rukovodilac u sektoru za poslovni konsalting, Deloitte

finansije TOP 2011/12

svakodnevnom poslovanju preduzeća su izložena rizicima od promene tržišnih faktora. Reč je o pozicijama priznatim u Izveštaju o finansijskom položaju ili predviđenim budućim transakcijama, čija vrednost zavisi od kretanja deviznog kursa, kamatnih stopa ili cena roba. Takođe, treba imati u vidu i neto izloženost riziku nastalu kompenzacijom izloženosti određenih pozicija promenama tržišnih cena sa individualnim izloženostima istoj vrsti rizika, ali suprotnog predznaka i sličnih rokova dospeća i realizacije. Na primer, planirana denominovana prodaja proizvoda u evrima koja će biti realizovana u julu 2012. godine u vrednosti od 2 miliona evra - naspram planiranih operativnih troškova denominovanih u evrima, čija se realizacija takođe očekuje tokom jula u iznosu od 1, 5 miliona evra - donosi neto izloženost riziku od promene deviznog kursa u tom periodu godine od 0, 5 miliona evra. Tokom poslednje dve godine, vrednost evra u odnosu na dinar je varirala. Izraziti depresijacijski pritisci započeti krajem 2011. godine, nastavljeni su i u prvoj polovini 2012. godine. Takođe, pojačana je i fluktuacija kamatnih stopa i zabeležena relativno visoka volatilnost na robnim tržištima. Smernice makroekonomske politike neumitno upućuju na zaključak da će varijabilnost tržišnih faktora biti prirodno okruženje u kojem će preduzeća u Srbiji morati da posluju i u budućem periodu. U većini slučajeva, izbegavanje ovakvih rizika nije moguće, ili je moguće po izrazito visokoj ceni koja nije ekonomski isplativa. Ekonomska realnost jeste da su zaključeni ugovori o kreditima u velikoj većini slučajeva denominovani u evrima ili sadrže klauzulu o varijabilnoj kamatnoj stopi. Stoga je potrebno osmisliti strategiju upravljanja ovakvim rizicima, koja se može kretati od prihvatanja ove vrste rizika, do razvoja

strategije njihovog smanjenja. U prvom slučaju, preduzeća se suočavaju sa periodičnim fluktuacijama rezultata poslovanja, što nije poželjno za potencijalne profesionalne investitore i što, u krajnjoj instanci, može da rezultira padom cene akcija preduzeća na tržištu. U drugom slučaju, strategija upravljanja rizicima je njihovo smanjenje, odnosno rebalans portfolija sredstava u cilju smanjenja izloženosti određenoj vrsti rizika i gubitaka koji oni nose. Kao treće, nameće se možda i najprihvatljivije rešenje, a to je strategija podele rizika, odnosno u konkretnom slučaju, hedžing rizika kroz instrumente koje nudi tržište kapitala. Derivati kao vrste finansijskih instrumenata (opcije, forvardi, svopovi) su kreirani sa ciljem zaštite od rizika promene tržišnih faktora poput deviznog kursa, kamatne stope ili cene roba. U savremenom poslovanju, zaštita od rizika je dobra poslovna praksa koja ukazuje na zreli pristup u upravljanju finansijama preduzeća. Sa druge strane, zaključivanje ugovora o derivatima iz spekulativnih razloga, odnosno bez direktne veze sa osnovnom izloženošću riziku od promene deviznog kursa, kamatne stope ili cene robe, jeste nešto što je rizično i stoga nije preporučljivo. Ključni koraci u procesu upravljanja tržišnim rizicima su identifikacija izloženosti riziku, analiza finansijskog stanja i uslova na tržištu i uspostavljanje nominalnog iznosa koji podleže hedžingu. Pored toga, potrebno je definisati i tipove instrumenata derivata i vremenski horizont strategije hedžinga kao i analizirati uticaj strategije hedžinga na finansijski rezultat preduzeća. Sledi zaključivanje transakcije, odnosno nabavka instrumenata derivata, kao i praćenje implementirane strategije, priznavanje instrumenata derivata u finansijskim izveštajima, izvršenje transakcije i izveštavanje uprave o efikasnosti u upravljanju rizicima. Pozicije u Izveštaju o finansijskom položaju koje se kvalifikuju za hed-

banke

žing u računovodstvenom smislu na teret tekućeg rezultata efekte (stavke hedžinga) su priznata sred- prebijanja promena fer vrednosti stva i obaveze, preuzete (još uvek instrumenta hedžinga i stavke hednepriznate) obaveze i planirane žinga. Na primer, promena fer vredtransakcije koje izlažu preduzeće ri- nosti derivata, kao instrumenta hedziku od promene fer vrednosti ili ri- žinga, u računovodstvenom smislu ziku od promene novčanih tokova. se priznaje kao finansijsko sredstvo/ Instrumenti hedžinga su uglavnom obaveza i prihod/rashod u dobiti i za to određeni derivati ili u određe- gubitku tekućeg perioda. Nasuprot nim slučajevima nederivatna finan- tome, u slučaju hedžinga fer vredsijska sredstava i obaveze, od čije se nosti, na teret tekućeg rezultata bi promene fer vrednosti ili novčanih se u istom periodu priznale i protokova očekuje da kompenzuju promene u fer vrednosti stavke hedžinmene u fer vrednosti ili novčanim ga, koje bi trebalo da budu sličnog iznosa, ali suprotnog predznaka u tokovima stavke hedžinga. Tipovi odnosa hedžinga su hed- odnosu na iznos koji je priznat po žing fer vrednosti, hedžing novča- osnovu promene fer vrednosti denih tokova i hedžing neto investicija rivata. Kod hedžinga novčanih tokou inostrano poslovanje. Najčešći pri- va, priznavanje promena u fer vredmeri u praksi hedžinga fer vredno- nosti derivata u dobiti i gubitku bi sti su hedžing potraživanja/obaveza se odložilo kroz njihovo priznavadenominovanih u stranoj valuti gde nje u okviru ukupnog ostalog rezulpostoji rizik od promene fer vred- tata do momenta dok stavka hednosti usled fluktuacija u deviznom žinga ne ostvari uticaj na tekući rekursu. Pored toga, učestao je i hed- zultat poslovanja. Derivati koji se mogu koristiti kao žing budućih nabavki sirovina po unapred ugovorenim fiksnim cena- instrumenti hedžinga su, na primer, ma, gde postoji izloženost riziku od robni svop ugovor kod hedžinga fer promene fer vrednosti nabavljene vrednosti zaliha, u slučaju da predusirovine prouzrokovane fluktuaci- zeće želi da proda zalihe proizvojama tržišnih cena. Tipovi hedžinga da na unapred ugovoreni datum, a novčanih tokova se uglavnom od- gde u isto vreme želi i da se zaštinose na zaštitu rizika od promene ti od promene cena proizvoda konovčanih tokova svojstvenih projek- je do naznačenog datuma mogu tovanim prihodima od prodaje de- nastati. U slučaju hedžinga novčanominovanih u stranoj valuti, hed- nih tokova kod kredita sa varijabilžing plaćanja po osnovu kamata na nim kamatnim stopama, preduzeća kredite po varijabilnim kamatnim mogu zaključivati ugovore o kamatstopama i hedžing budućih nabavki nom svopu kojim se praktično vasirovina kada je nabavna cena veza- rijabilna kamatna stopa zamenjuje fiksnom. Kod hedžinga novčanih tona za kretanja tržišnih cena. Kako se postiže efekat prebijanja? kova nabavki sirovina u stranoj valuRačunovodstvo hedžinga priznaje ti, preduzeća mogu zaključivati for-

vard ugovor u stranoj valuti po unapred utvrđenom kursu strane valute u momentu zaključenja takvog ugovora. Ne treba ispustiti iz vida i mogućnost da preduzeća hedžuju svoju neto izloženost deviznom riziku, određivanjem, na primer, duga u evrima kao instrumenta hedžinga. Uslovi koji su neophodni da se ispune da bi se primenilo računovodstvo hedžinga su formalno određivanje, dokumentacija o odnosu hedžinga kao i efektivnost instrumenta hedžinga. To praktično znači da su na početku uspostavljanja hedžing odnosa utvrđeni ciljevi i strategija upravljanja rizicima, hedžing instrument, odnosna stavka hedžinga, priroda rizika koji se hedžuje i opis kako preduzeće namerava da procenjuje efektivnost hedžing instrumenta pri neutralisanju izloženosti promenama fer vrednosti stavke hedžinga ili novčanih tokova svojstvenih riziku koji se hedžuje. Tako određen hedžing, mora da bude i visoko efektivan prilikom neutralisanja promena fer vrednosti ili tokova gotovine pripisivih riziku koji je predmet hedžinga. Koristi od primene računovodstva hedžinga su mnogobrojne. Na prvom mestu tu je sposobnost preduzeća da upravlja strukturom rezultata poslovanja kao i mogućnost smanjivanja fluktuacija u finansijskom rezultatu. Sa druge strane, finansijski izveštaji reflektuju strategiju upravljanja rizicima i stvaraju se mogućnosti za jačanje imidža preduzeća kod rejting agencija i ostalih tržišnih učesnika. Izazovi koje primena računovodstva hedžinga nosi sa sobom su složenost procesa, dodatni administrativni poslovi koji se ogledaju u dokumentovanju procesa i testiranju efektivnosti, dodatni zahtevi u pogledu prilagođavanja informacionog sistema, kompleksnost računovodstvene regulative i stalne promene računovodstvenih propisa kao i mogućnost neispunjavanja zahtevanih kriterijuma primene računovodstva hedžinga tokom vremenskog perioda trajanja transakcije. finansije TOP 2011/12.

Poboljšajte bezbednost i kontrolu pristupa U današnjem savremenom načinu poslovanja, neprestano jača potreba za poboljšanjem bezbednosti i kontrole pristupa, kao i potreba za detaljnom evidencijom osoba koje su pristupale objektu, odnosno poslovnom prostoru i kancelarijama. Kontrola pristupa je osnova svakog Time Attendance and Access Control (TA&AC) sistema jer je od suštinske važnosti za pouzdano i efikasno upravljane podacima o korisnicima, ID karticama, kontrolnim tačkama i događajima. S jedne strane, u okviru kontrole pristupa se definišu pristupni profili, odnosno, prava pristupa koja određuju ko, kada i gde sme da pristupi. S druge strane, kontrola pristupa treba da obezbedi pouzdano čuvanje podataka o registraciji svakog relevantnog događaja i istovremeno da omogući efikasan uvid u veliki broj podataka, efikasno pretraživanje, efikasno izveštavanje i detaljnu kontrolu nad resursima sistema. Savremeni sistemi za kontrolu pristupa, takođe, treba da omoguće i jednostavno podešavanje, efikasno nadgledanje i upravljanje sistemom alarma, odnosno događajima koji se iniciraju preko različitih alarmnih uređaja, a kojima se upravlja preko terminala za kontrolu pristupa. Time&Space – rešenje koje Špica razvija i uspešno implementira dugi niz godina, pored prethodnih karakteristika, u okviru modula za Kontrolu pristupa nudi i modul Visual Space Management (VSM) za vizuelno nadgledanje. Ovaj dodatak omogućava praćenje i nadgledanje događaja u realnom vremenu, uz mogućnost prikaza informacija o prostoru, o tačkama pristupa i događajima u realnom vremenu, upotrebom odgovarajućih mapa, nacrta i fotografija. Događaji se prikazuju kao animirane grafičke ikonice na mapi. VSM može kod pojave određenih događaja aktivirati različite vrste alarma i upozorenja (na primer zvučni alarm u slučaju požara, tihi alarm kao upozorenje službi obezbeđenja, ili može da prikaže fotografiju korisnika koji pristupa određenoj prostoriji (ovlašćeno ili neovlašćeno). Korisnicima je na raspolaganju u okviru VSM modula video nadzor odnosno snimanje video materijala koji je sinhronizovan sa događajima u okviru kontrole pristupa. VSM koristi server za web (IP) kamere da bi eliminisao potrebu za bilo kakvim analognim ili digitalnim uređajima za snimanje materijala. Video snimci su upareni sa Time&Space događajima i povezani su sa bazom, što značajno poboljšava efikasnost pretraživanja po određenom korisniku ili događaju, u proizvoljnom vremenskom intervalu. Tu je i veoma značajan modul za upravljanje posetama – Visitor Monitoring koji obezbeđuje efikasno evidentiranje i izveštavanje o posetama i posetiocima. Kontrola pristupa posetilaca i praćenje poseta je zasnovano na izdavanju privremenih ID kartica. Visitor Monitoring, pored ostalog, omogućava automatsko obuhvatanje podataka sa novih ličnih karata, pregled trenutno aktivnih i završenih poseta sa svim pratećim podacima o posetiocu, kao i mogućnost najave dolaska određenog posetioca. Spektar tehnologija ID kartica koje se mogu koristiti u sistemu Time&Space je veoma širok i pokriva sve tipove RFID kartica koji su trenutno u upotrebi: od klasičnih HID, Indala i EM(H4000) do najnovijih tehnologija hibridnih smart kartica, kao što su HID iClass, Legic i Mifare. Takođe podržane su i sve komercijalno upotrebljive biometrijske tehnologije, kao što su čitač otiska prsta, 3D kamera za prepoznavanje lica, skener rožnjače i skener venske slike.

banke Tabela poslovnih rezultata 31.12.2011. Naziv banke

Aktiva Rang ( aop 014) 2011

Kapital Rang (aop119) 2011

UNIVERZAL BANKA

35.096.577 21

6.565.896 15

AIK BANKA AD, NIŠ

46.830.302 31

Rang 2011

35.096.577 21 143.193.539 8

Neto dobitak Rang (aop239) 2011

Neto gubitak (aop240)

117.936

2.973.676

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD

37.565.009 19

11.170.843 22

37.565.009 19

1.150.123

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD

25.117.285 25

1.519.193 5

25.117.285 25

792.637

9.575.416 29

5.299.706 13

9.575.416 29

241.096

SRPSKA BANKA

18.103.140 26

4.652.818 10

18.103.140 26

262.160

MARFIN BANK AD BEOGRAD

26.194.301 24

5.056.159 12

26.194.301 24

1.237.313

1.378.745

61.559.442 13

29.445.490

JUBMES BANKA AD BEOGRAD

SOCIETE GENERALE SRBIJA

189.261.509 5

33.955.564 27 0 1

189.261.509 5

AGROBANKA AD BEOGRAD

61.559.442 13

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK

30.390.661 23

5.024.340 11

30.390.661 23

122.728

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC

13.324.074 28

2.660.018 7

13.324.074 28

28.903

1.280.437

2.112.811

HYPO ALPE-ADRIA-BANK

146.716.143 7

33.011.260 26

146.716.143 7

ALPHA BANK

85.188.612 10

10.241.752 19

85.188.612 10

KOMERCIJALNA BANKA

275.488.718 2

44.275.566 30

275.488.718 2

3.513.680

BANCA INTESA AD BEOGRAD

392.322.689 1

80.414.325 33

392.322.689 1

9.590.840

VOLKSBANK

80.016.644 11

18.133.081 24

80.016.644 11

1.496.673

ERSTE BANK AD NOVI SAD

72.076.939 12

12.051.281 23

72.076.939 12

789.003

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD

92.507.219 9

20.021.640 25

92.507.219 9

1.172.647

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD

35.510.812 20

6.866.481 16

35.510.812 20

581.681

NLB BANKA

43.705.851 17

6.255.334 14

43.705.851 17

1.172.536

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD

56.977.032 15

8.349.056 17

56.977.032 15

427.183

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

38.247.902 18

9.136.216 18

38.247.902 18

1.306.170

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD

5.770.775 31

1.060.420 2

5.770.775 31

13.280

JUGOBANKA JUGBANKA

8.881.456 30

1.066.250 3

8.881.456 30

200.223

DUNAV BANKA AD ZVEČAN

4.646.377 32

1.557.555 6

4.646.377 32

17.438

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD

16.993.360 27

3.126.993 8

16.993.360 27

607.714

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD

54.640.243 16

10.607.550 21

54.640.243 16

41.105

KBC BANKA AD BEOGRAD

34.042.368 22

4.302.751 9

34.042.368 22

121.132

EUROBANK EFG AD BEOGRAD

160.474.737 6

43.759.821 29

160.474.737 6

2.672.074

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD

198.568.042 3

42.321.059 28

198.568.042 3

4.544.770

RAIFFEISEN BANKA

194.064.106 4

55.022.652 32

194.064.106 4

4.936.731

PROCREDIT BANK MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD

143.193.539 8

Pasiva

59.621.996 14

10.310.612 20

59.621.996 14

1.515.640

4.068.667 33

1.130.372 4

4.068.667 33

96.265

Izvor podataka: APR finansije TOP 2011/12.

Struktura ukupnih prihoda i rashoda banaka u milionima dinara 2011 Iznos

OPIS

2010 Iznos

Učešće (%)

Ukupni prihodi

507.664

100,0

457.334

100,0

1. Prihodi od kamata

201.234

39,7

179.702

39,3

46.799

9,2

42.934

9,4

2. Prihodi od naknada i provizija 3. Ostali prihodi

259.631

51,1

234.698

51,3

Ukupni rashodi

506.412

100,0

433.202

100,0

1. Rashodi kamata

82.557

16,3

71.315

16,5

2. Rashodi naknada i provizija

11.465

2,3

9.949

2,3

412.390

81,4

351.938

81,2

3. Ostali rashodi

Rezultati poslovanja banaka u milionima dinara 2011 Iznos 36.967 38.993 -2.026

OPIS 1. Dobitak 2. Gubitak Neto finansijski rezultat (1-2)

Broj banaka 21 12

2010 Iznos 31.526 10.141 21.385

Broj banaka 21 12

Rangiranje banaka po bilansnoj aktivi Bilansna aktiva Preko 100.000 50.000 – 100.000 10.000 – 50.000 Do 10.000 UKUPNO

Broj banaka 8 8 12 5 33

2011 Iznos 1.700.090 562.588 354.291 32.943 2.649.912

Učešće (%) 64,2 21,2 13,4 1,2 100,0

Broj banaka 8 8 12 5 33

2010 Iznos 1.564.312 586.706 353.217 28.273 2.532.508

Učešće (%) 61,8 23,2 13,9 1,1 100,0

Kumularni gubici banaka Opis 1. Gubitak do nivoa kapitala 2. Gubitak iznad nivoa kapitala UKUPNO

2011 Iznos 52.130 11.815 63.945

2010 Broj banaka 16 1

Iznos 33.829 33.829

Broj banaka 16 -

finansije TOP 2011/12.

BANCA INTESA AD BEOGRAD

RAIFFEISEN BANKA

AIK BANKA AD, NIŠ

KOMERCIJALNA BANKA

EUROBANK EFG AD BEOGRAD

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD

SOCIETE GENERALE SRBIJA

HYPO ALPE-ADRIA-BANK

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD

VOLKSBANK

ERSTE BANK AD NOVI SAD

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD

10,08

8,58

8,11

8,02

7,75

6,22

6,05

3,67

3,32

2,21

2,05

1,94

KAPITAL

Matrica ranga 20.04.2012.

14,73

banke

aktiva BANCA INTESA AD BEOGRAD KOMERCIJALNA BANKA UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD RAIFFEISEN BANKA SOCIETE GENERALE SRBIJA EUROBANK EFG AD BEOGRAD HYPO ALPE-ADRIA-BANK AIK BANKA AD, NIŠ VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD ALPHA BANK VOLKSBANK ERSTE BANK AD NOVI SAD AGROBANKA AD BEOGRAD PROCREDIT BANK CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD PIRAEUS BANK AD BEOGRAD NLB BANKA OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD UNIVERZAL BANKA KBC BANKA AD BEOGRAD ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK MARFIN BANK AD BEOGRAD PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD SRPSKA BANKA FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC JUBMES BANKA AD BEOGRAD JUGOBANKA JUGBANKA OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD DUNAV BANKA AD ZVEČAN

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD

finansije TOP 2011/12. 2010/11.

Udeo u kapitalu

0,00

0,19

0,20

0,21

0,28

0,29

0,49

0,57

0,79

0,85

0,92

0,93

0,97

1,15

1,20

1,26

1,53

1,67

1,88

1,89

14,81

10,40 7,49

7,32

finansije TOP 2011/12. 2010/11.

Udeo u aktivi

7,14

6,06

5,54

5,40

3,49

3,21

3,02

2,72

2,32

2,25

2,15

2,06

1,65

1,44

1,42

1,34

1,32

1,28

1,15

0,99

0,95

0,68

0,64

0,50

0,36

0,34

0,22

0,18

0,15

AGROBANKA AD BEOGRAD

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD

JUGOBANKA JUGBANKA

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD

DUNAV BANKA AD ZVEČAN

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD

KBC BANKA AD BEOGRAD

SRPSKA BANKA

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK

MARFIN BANK AD BEOGRAD

JUBMES BANKA AD BEOGRAD

NLB BANKA

UNIVERZAL BANKA

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

ALPHA BANK

PROCREDIT BANK

BANCA INTESA AD BEOGRAD

KOMERCIJALNA BANKA

EUROBANK EFG AD BEOGRAD

RAIFFEISEN BANKA

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD

HYPO ALPE-ADRIA-BANK

AIK BANKA AD, NIŠ

SOCIETE GENERALE SRBIJA

ALPHA BANK

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD

VOLKSBANK

AGROBANKA AD BEOGRAD

PROCREDIT BANK

10,10

7,14

7,06

6,59

5,71

5,59

5,39

3,88

3,63

3,28

2,94

2,75

AKTIVA

Matrica ranga 20.04.2012.

14,17

banke

dobitak - gubitak BANCA INTESA AD BEOGRAD RAIFFEISEN BANKA UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD KOMERCIJALNA BANKA AIK BANKA AD, NIŠ EUROBANK EFG AD BEOGRAD PROCREDIT BANK VOLKSBANK SOCIETE GENERALE SRBIJA HYPO ALPE-ADRIA-BANK BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD ERSTE BANK AD NOVI SAD SRPSKA BANKA JUBMES BANKA AD BEOGRAD JUGOBANKA JUGBANKA ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK KBC BANKA AD BEOGRAD UNIVERZAL BANKA CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC DUNAV BANKA AD ZVEČAN OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD PIRAEUS BANK AD BEOGRAD MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD NLB BANKA VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD MARFIN BANK AD BEOGRAD OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD ALPHA BANK

AGROBANKA AD BEOGRAD

finansije TOP 2011/12. 2010/11.

Udeo u aktivi

0,10

0,11

0,21

0,34

0,35

0,43

0,58

0,73

1,07

1,13

1,15

1,24

1,27

1,38

1,44

1,68

1,87

2,01

2,22

2,45

13,35

12,29 9,50

3,17

3,35

5,42

75,51

finansije TOP 2011/12. 2010/11.

Udeo u dobitku

25,94

Udeo u gubitku

8,04

7,23

4,10

4,05

3,73

3,46

3,11

2,13

0,71

0,65

0,54

0,33

0,32

0,08

0,05

0,04

0,11

0,25

1,10

1,49

1,56

2,03

3,01

MOSKOVSKA BANKA

DUNAV BANKA AD ZVEČAN

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD

JUGOBANKA JUGBANKA

JUBMES BANKA AD BEOGRAD

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC

SRPSKA BANKA

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD

MARFIN BANK AD BEOGRAD

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK

KBC BANKA AD BEOGRAD

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD

UNIVERZAL BANKA

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD

NLB BANKA

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD

ERSTE BANK AD NOVI SAD

BANCA INTESA AD BEOGRAD

RAIFFEISEN BANKA

AIK BANKA AD, NIŠ

KOMERCIJALNA BANKA

EUROBANK EFG AD BEOGRAD

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD

SOCIETE GENERALE SRBIJA

HYPO ALPE-ADRIA-BANK

VOJVOĐANSKA BANKA AD NOVI SAD

VOLKSBANK

ERSTE BANK AD NOVI SAD

BANKA POŠTANSKA ŠTEDIONICA AD BEOGRAD

PIRAEUS BANK AD BEOGRAD

10,08

8,58

8,11

8,02

7,75

6,22

6,05

3,67

3,32

2,21

2,05

1,94

KAPITAL

Matrica ranga 20.04.2012.

14,73

banke

AGROBANKA AD BEOGRAD

finansije TOP 2011/12. 2010/11.

Udeo u kapitalu

0,00

0,19

0,20

0,21

0,28

0,29

0,49

0,57

0,79

0,85

0,92

0,93

0,97

1,15

1,20

1,26

1,53

1,67

1,88

1,89

13,35

12,29 9,50

3,17

3,35

5,42

75,51

finansije TOP 2011/12. 2010/11.

Udeo u dobitku

25,94

Udeo u gubitku

8,04

7,23

4,10

4,05

3,73

3,46

3,11

2,13

0,71

0,65

0,54

0,33

0,32

0,08

0,05

0,04

0,11

0,25

1,10

1,49

1,56

2,03

3,01

AGROBANKA AD BEOGRAD

OPPORTUNITY BANKA AD NOVI SAD

JUGOBANKA JUGBANKA

MOSKOVSKA BANKA AD BEOGRAD

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD BEOGRAD

DUNAV BANKA AD ZVEČAN

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD

KBC BANKA AD BEOGRAD

SRPSKA BANKA

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK

MARFIN BANK AD BEOGRAD

JUBMES BANKA AD BEOGRAD

NLB BANKA

UNIVERZAL BANKA

RAZVOJNA BANKA VOJVODINE AD NOVI SAD

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD NOVI SAD

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD

ALPHA BANK

PROCREDIT BANK

finansije TOP 2011/12

osiguranje Tržište osiguranja u 2011. godini

Novi igrači Uprkos ekonomskoj krizi koja je usporila rast tržišta osiguranja na globalnom nivou, na domaće tržište su prošle godine ušla još dva nova društva za osiguranje, što govori o proceni investitora da u u ovom segmentu fianansijskog sektora u Srbiji postoji značajan potencijal za širenje, pa time i za nove, kvalitetne igrače. Piše: Mira Erić-Jović,

viceguverner Narodne banke Srbije

ećinu zemalja u okruženju pa i Srbiju karakteriše nedovoljna razvijenost sektora osiguranja. Sektor osiguranja u Srbiji se nalazi znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije po stepenu razvijenosti, sa učešćem premije u procenjenom bruto domaćem proizvodu od 1,8%, i premijom po stanovniku od 97 dolara, ili 75 evra u 2011. godini. U ukupnom finansijskom sektoru Srbije, posmatrano prema učešću bilansne sume od 4,4%, kapi-

tala od 5,7% i broju zaposlenih od 27,4%, sektor osiguranja u 2011. godini zauzima drugo mesto. Takođe, društva za osiguranje su u toj godini ostvarila pozitivan neto rezultat poslovanja u iznosu od oko 830 mil. din., kao i premiju u iznosu od 57,3 mlrd. dinara, što predstavlja nominalni rast premije od 1,4% (ali i njen realan pad od 5,2%), uz istovremeno povećanje bilansne sume od 7,3% i tehničkih rezervi od 7,9%. U uslovima ekonomskih izazova prošle godine na domaće tržište ušla su još dva nova društva za osiguranje, što znači da je od 2005. godine ukupno izdato 13 green field licenci. U Srbiji trenutno posluje 28 društava, od kojih se 24 bavi poslovima osiguranja, a 4 poslovima reosiguranja. Razlozi za rastući broj društava za osiguranje leže u proceni investitora da domaće tržište spada među ona tržišta u razvoju koja imaju značajne potencijale za širenje, pa time i za nove, kvalitetne igrače, a tržišna utakmica među učesnicima će opredeliti optimalan broj društava za osiguranje. Istovremeno, koncentracija na tržištu je umerena, i dodatno je smanjena u 2011. godini, što može govoriti u prilog poboljšanja konkurencije. Struktura ukupnog portfelja osiguranja nije se značajno promenila, tako da je osiguranje od autoodgovornosti i u 2011. godini zadržalo vodeću poziciju sa učešćem od 32,6%, dok su imovinska osiguranja i osiguranje motornih vozila – kasko zadržala trend smanjivanja, a životna osiguranja trend povećavanja svog učešća. U strukturi aktive društava za osiguranje po značaju se ističu dugoročni i kratkoročni finansijski plasmani, od kojih najveće učešće (30,3%) i rast (56%) beleže dugoročni finansijski plasmani. U strukturi pasive tehničke rezerve u iznosu od 76,8 mlrd.dinara i dalje iskazuju preovlađujuće učešće od 61,1%, beležeći porast od 7,9%. Veći rast tehničkih rezervi od rasta ukupne premije predstavlja znača-

jan pokazatelj rezultata preduzetih aktivnosti na stabilizaciji i uređivanju tržišta osiguranja. Tehničke rezerve u poslovima životnih osiguranja bile su u potpunosti pokrivene adekvatnim oblicima aktive, a pokrivenost tehničkih rezervi u poslovima neživotnih osiguranja je gotovo u potpunosti ostvarena i to najveći delom državnim hartijama od vrednosti i depozitima kod banaka. Ukoliko posmatramo najznačajnije pokazatelje poslovanja društava za osiguranje, važno je istaći da je iznos raspoložive garantne rezerve gotovo dva puta veći od zahtevane margine solventnosti i u poslovima životnih i u poslovima neživotnih osiguranja. Kao posebno dinamičan segment domaćeg sektora osiguranja, u prethodnom periodu, izdvojilo se životno osiguranje, koje je u 2011. godini dostiglo učešće u ukupnoj premiji od 17,4%. Istovremeno, i matematička rezerva životnih osiguranja beležila je dinamičan rast od 19,8% i sa iznosom od 30,7 mlrd. dinara imala najznačajnije učešće u ukupnim tehničkim rezervama. Društva za osiguranje u stranom vlasništvu (12 od ukupno 13 koja se bave životnim osiguranjem) imaju lidersku poziciju u životnom osiguranju u celokupnom posmatranom periodu od 2004. godine do danas. I u periodu krize, životna osiguranja su beležila rast premije i tehničkih rezervi, i mada su neživotna osiguranja i dalje dominantna sa učešćem od 82,6%, na osnovu dosadašnjih trendova, može se očekivati da će životna osiguranja nastaviti da beleže više stope rasta od neživotnih, i povećavaju svoj značaj u sektoru osiguranja u Srbiji. Dinamika ovog procesa zavisiće od brzine oporavka ekonomske aktivnosti, i s tim u vezi, rasta potrošnje domaćinstava i veće ponude kvalitetnih dugoročnih hartija od vrednosti, kao što su državne i municipalne obveznice, u koje bi društva koja pružaju usluge životnih osiguranja mogla da investiraju slobodna sredstva. finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Tržište osiguranja u jugoistočnoj Evropi

Veći obuhvat, ključ uspeha Ključni izazovi na teritoriji jugoistočne Evrope jesu mala, iscepkana tržišta, nesposobna da prosperiraju na ekonomiji obima. Za osiguravače, najveći problem ne predstavljaju troškovi šteta već pre svega veliki udeo administrativnih troškova u ukupnoj premiji. Grupacija koja uspe da ostvari najveću sinergiju u regionu biće u velikoj prednosti u odnosu na konkurente. Piše: Zoran Višnjić,

član Upravnog odbora UNIQA International, zadužen za region jugoistočne Evrope

finansije TOP 2011/12

ako god da se definiše regija jugoistočne Evrope (u okviru UNIQA grupacije to su ex-YU zemlje bez Slovenije, Albanija i Bugarska), među stručnjacima preovladava mišljenje da je potencijal industrije osiguranja veliki. Odakle potiče ta tvrdnja? Da li su to samo puste želje koje su nestale sa početkom ekonomske krize? Koje su osnovne tendencije razvoja u narednom periodu koje će osloboditi taj potencijal? Kako bi probali da odgovorimo na ova pitanja i razrešimo dilemu postoji li taj veliki potencijal ili ne, moramo da znamo koje su nam „polazne tačke” i da postavimo neke osnovne parametre za krajnju ocenu. Dakle, neosporno je da je tržište osiguranja u ovoj regiji po razvijenosti daleko ispod stepena razvijenosti u zapadnoj i srednjoj Evropi. Na to nam ukazuje više parametara, a jedan od najvažnijih jeste učešće ukupne premije osiguranja u bruto društvenom proizvodu – koje je nešto iznad 2% u regiji (dok je u Hrvatskoj taj procenat oko 2,7%, u Srbiji je negde oko 1,9%, a u Albaniji 0,6%). Ovaj pokazatelj treba porediti sa procentom od oko 5% u Sloveniji i preko 8% u nekim razvijenim zemljama zapadne Evrope. Korelacija između premije osiguranja i BDP je jasna i dokazana. Dakle, što je BDP veći, to je i veća premija osiguranja i to ne samo u apsolutnim ciframa, već i procentualno, izraženo kroz udeo premije osiguranja u BDP. Nesumljivo je da sa jačom ekonomijom, boljim životnim standardom građana, razvijenijim uslugama raste i potreba za proizvodima osiguranja. Dakle, „po teoriji”, mi kao industrija osiguranja možemo da sedimo skrštenih ruku i čekamo privredni oporavak, a onda će po samoj definiciji i naš posao da raste. Na žalost, ne ide baš sve „kao po knjizi” u stvarnom životu. U ovim vremenima, kada ekonomije zemalja u regiji ne rastu, čak se ponegde i smanjuju, zadatak industrije osiguranja je da se

još više angažuje na podizanju svesti kod građana i privrednika o potrebi osiguranja, i da se pripremi i ojača, kako bi spremna dočekala bolja vremena. Upravo u nesigurnim vremenima, osiguranje dobija još više na značaju. Puno je renomiranih internacionalnih i domaćih grupacija prisutnih na tržištu jugoistočne Evrope. Očekivanja su da će ostati i opstati one grupacije koje ovo tržište vide kao svoje tržište od strateškog značaja. Kriza će naterati neke grupacije da preispitaju svoju razvojnu strategiju i da eventualno donesu teške odluke, poput onih da se sa njega povuku i fokusiraju na druga, razvijenija tržišta. Neke će možda izdati strpljenje, i uložiće novac tamo gde je prinos izvesniji i brži. Glavni izazov u regiji jugoistočne Evrope jesu mala, iscepkana tržišta, koja samim tim, imaju problem nedostatka ekonomije obima. Troškovi šteta nisu problem ove regije, već upravo veliki udeo administrativnih troškova u ukupnoj premiji. Grupacija koja bude uspela da uspostavi što viši nivo sinergije u regionu, i samim tim snizi troškove poslovanja, biće u velikoj prednosti u odnosu na ostale kompanije. To se može ostvariti samo uz pametna rešenja iz oblasti organizacije poslovanja, jednostavnim i standardizovanim proizvodima, i informatičkim rešenjima koja će omogućiti što brže i kvalitetnije servisiranje klijenata, uz smanjene troškove administracije. Oblasti gde se može očekivati veliki rast jesu pre svega banko-osiguranje (prodaja osiguranja putem distributivne mreže banaka), dobrovoljno zdravstveno osiguranje, životno osiguranje i osiguranje domaćinstava. Udeo auto osiguranja u ukupnoj premiji osiguranja će se smanjivati, u korist dobrovoljnih vrsta osiguranja. Prodaja putem Interneta će dobijati na sve većem značaju, a razvoj profesionalne i edukovane posredničke mreže biće od ključnog značaja za podizanje kvaliteta prodaje i edukaciju klijenata.

finansije TOP 2011/12 Poreklo kapitala i efikasnost poslovanja

Dozirana ili potpuna liberalizacija? Iskustva zemalja koje su uspešno sprovele tranziciju pokazuju da u procesu liberalizacije tržišta osiguranja ključno pitanje nije poreklo kapitala već stvaranje uslova koji će obezbediti stimulativno poslovno okruženje i ravnopravan tretman svih tržišnih učesnika.

zuju da u procesu liberalizacije tržišta ključno pitanje nije poreklo kapitala, već stvaranje uslova koji će obezbediti stimulativno poslovno okruženje i ravnopravan tretman svih tržišnih učesnika. Neoliberalni stav da je u zemljama tranzicije najefikasniji reformski model prodaja domaćih osiguravajućih društava strancima, opovrgavaju pokazatelji na tržištu Slovenije, koja je od svih bivših jugoslovenskih republika otišla najdalje u reformama. Iako ubedljivo preovlađuju domaće osiguravajuće kompanije, slovenačko tržište je sa 100.000 evra ukupne premije 1992. dostiglo premiju od 1,9 mlijardi evra u 2010. godini, pri čemu su domaće osiguravajuće kuće zabaležile učešće od 92% u ukupnim prihodima od premije, a više od trećine tržišta i pretprošle i prošle godine pripalo je osiguravajućoj kompaniji “Triglav” u kojoj većinsko vlasništvo ima država. „Stvaranje makroekonomskog ambijenta koji podstiče razvoj tržišta osiguranja je osnovni uslov efikasnog korišćenja kapitala nezavisno od njegovog porekla – bilo da je on domaći ili strani, državni ili privatni“, istakla je Kočović na regionalnoj konferenciji ”Razvoj tržišta osiguranja u jugoistočnoj Evropi” u organizaciji kompanije ”Dunav osiguranje”, na kojoj su domaći, stručnjaci iz regiona i EU raspravljali o prilagođavanju nacionalnih zakonodavstava evropskom regulatornom okviru.

poređenju sa Slovenijom i Hrvatskom, Srbija ima najviše stranih osiguravajućih kompanija i najmanje prihode od premije. Na ovdašnjem tržištu posluje 28 osiguravajućih društava, od kojih je svega sedam u domaćem vlasništvu. U Hrvatskoj ih je ukupno 26, a 11 je u većinskom domaćem vlasništvu, a u Sloveniji od njih 15 čak 11 je u većinskom domaćem vlasništvu. U prošloj godini ukupna premija osiguranja u Srbiji je iznosila blizu 550 miliona evra, u Hrvatskoj blizu 1,3 milijardi evra, a u Sloveniji oko 2,1 miljardu evra. Primeri dve države, sa kojima smo svojevremeno delili politički i ekonomski sistem, za Srbiju su veoma indikativni kada se razmatra nastavak reformi tržišta osiguranja u predstojećoj harmonizaciji sa evropskim di- Šta je prava mera? rektivama i zakonodavstvom, smatra Konferencijom je, prema rečima profesorka Ekonomskog fakulteta u Milenke Jezdimirović, direktorke Beogradu Jelena Kočović. Oni poka- „Dunav osiguranja“, praktično za-

finansije TOP 2011/12

počela javna rasprava o predlozima iznetim u Nacrtu novog zakona o osiguranju i mogućim pravcima daljih reformi ovog sektora u Srbiji. Iznete analize koje potvrđuju da usklađivanje sa evropskim propisima ne zahteva nužno privatizaciju državnog kapitala i ostavlja mogućnost da zatečena kompozitna društva nastave objedinjeno poslovanje u oblastima životnog i neživotnog osiguranja, veoma su važne za donošenje strateških poslovnih odluka u ’Dunav osiguranju’, „koje kao nosilac najvećeg tržišnog učešća i veliki domaći investitor, ima i posebnu odgovornost u dijalogu koji struka vodi sa regulatorima“, ističe Jezdimirović. Pomenute teme, kao i prognoze kakve će ishode doneti primena međunarodnog principa „Solvensi II“ kojim se menja način upravljanja u osiguravajućim društvima, od značaja su za sve kompanije koje posluju na domaćem tržištu, kako i pitanje na koji način će se nastaviti dalja liberalizacija sektora i šta o tome govore iskustva iz prakse, naročito zemalja u tranziciji. Prema mišljenju profesorke Kočović, to iskustvo pokazuje da su one države, koje su opreznije ušle u proces privatizacije i više vodile računa o dugoročnim interesima nacionalne ekonomije, ostvarile veći privredni rast i veću zaposlenost. U tom kontekstu moraju da se sagledaju i dalje reforme domaćeg tržišta osiguranja, s obzirom da sredstva koja se akumuliraju u ovom sektoru predstavljaju deo nacionalne štednje, te da se značajan deo tih sredstava u vidu rezervi investira. Stoga, ističe Kočović, ”bez jasno definisane državne strategije razvoja tržišta osiguranja, pre svega sa aspekta efekata privatizacije i stranih ulaganja, nijedan model ne može biti efikasan.“ Prednosti uvođenja stranog kapitala su otvaranje tržišta i ukidanje monopola, efikasnije i ažurnije rešavanje šteta, uvođenje novih tehnologija i novih proizvoda, lojalna konkurencija i povećanje ukupne konkurentnosti lokalnog tržišta.

osiguranje

Ipak, iskustva pokazuju da ostva- dođe do kršenja tržišnih pravila. S rivanje profita inostranih kompani- obzirom na takav ambijent, liberaja ne garantuje i rast proizvodnje i lizacija tržišta i ulazak stranog kazaposlenosti, te da prepuštanje lo- pitala ne samo da nisu doveli u pikalnog tržišta stranom kapitalu ne tanje opstanak domaćih osiguramože da reši razvojne probleme na vajućih kuća, već se pokazalo da duži rok, naprotiv - samo ih kratko- one u svom poslovanju mogu biti ročno odlaže i dodatno produblju- efikasnije od stranih. To je ujedno je. Sa druge strane, domaći kapital dovelo do rezultata koji su, istakla u najvećoj meri ulaže u domaće inje Kočović, sa stanovišta korisnika vesticione projekte i pospešuje rast i ukupnog privrednog rasta jedini zaposlenosti, jer drugačije prepo- merodavni: da se kompanije dele u znaje nacionalne razvojne priorite- odnosu na kvalitet usluga koje prute. Zato je, zaključuje Kočović, ne- žaju, a ne prema poreklu kapitala. ophodno pronaći meru u brzini liberalizacije, uz stimulisanje green Ranjivost domaćeg tržišta field investicija i razvoja životnog, Teza da samo privatno vlasnišdobrovoljnog penzijskog i dobro- tvo garantuje efikasno poslovanje voljnog zdravstvenog osiguranja. ozbiljno je uzdrmana 2008. godiPrimer Slovenije je koristan jer ne, „nakon sloma najveće američovo tržište karakterišu poodmakli ke osiguravajuće kompanije „AIG“, reformski procesi koji obuhvata- nekih finansijskih kuća u Belgiji, ju najznačajnije državne osigurava- Holandiji i austrijske „Hipo banke“ juće institucije, uključujući i obla- koju je od potpunog kraha spasla sti penzijskog i zdravstvenog osi- država. Sa posledicama finansijske guranja, a uslovi koji su uspostav- krize jenjavaju i pritisci da se privaljeni obezbeđuju ravnopravan tre- tizacija sprovede po svaku cenu“, tman učesnika i zdravu konkuren- ocenjuje Matjaž Rakovec, generalciju, kao i stroge sankcije ukoliko ni direktor slovenačkog „Triglav

osiguranja“. Prema njegovim rečima, ova osiguravajuća kuća, u kojoj je država vlasnik 62,5% kapitala, trenutno je vodeća među državnim osiguravajućim kućama u regionu, budući da „Zavarovalnica Triglav“ zauzima 36% slovenačkog tržišta, hrvatska „Kroacija osiguranje“ (gde je država vlasnik 80,3% kapitala) zauzima 32%, a srpska kompanija „Dunav osiguranje“, sa učešćem državnog vlasništva od 92,5%, ima tržišno učešće od 30% u Srbiji. Rakovec je naveo da je takav uspeh državnih osiguravajućih kompanija i povećanje njihovih profita čak i u vreme krize najbolji dokaz da država može biti dobar vlasnik, ali i upozorio da mala ukupna premija na srpskom tržištu u poređenju sa okolnim zemljama „ukazuje na njegovu veliku ranjivost i da narednih godina treba ići u postepenu liberalizaciju“, što zahteva veoma promišljenju politiku i regulatora i same kompanije „Dunav“. Tim pre što će potpuna primena regulative Solvensi II, koja forsira ukrupnjavanje kapitala, dovesti u pitanje opstanak mnogih osiguravajućih kuća, pa se o tome kako će se država kao vlasnik kapitala postaviti u okviru nove regulative u Sloveniji uveliko razmišlja, i to u pravcu smanjenja učešća državnog vlasništva. Najverovatnije će sličan trend karakterisati i tržišta u Hrvatskoj i Srbiji, pri čemu treba očekivati da kada Srbija uđe u EU, i kompanija “Dunav” najverovatnije postane deo neke veće grupe što ne znači neminovno njenu prodaju već dokapitalizaciju kojom će se smanjiti udeo države, komentariše Rakovec. Ali, dodaje Sergej Simoniti, direktor slovenačke Agencije za nadzor osiguranja, da bi se stvorili uslovi za stabilno poslovanje kompanija u kojima je država većinski vlasnik, neophodno je da na njihovom čelu budu isključivo profesionalci, čija postavljenja i rad neće zavisiti od promena u političkoj vlasti. Z.Ž. finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

Anketa B&F:

1 2 3 4

Da li organizacione izmene u upravljanju osiguravajućim kućama koje nalaže Zakon o privrednim društvima čine njihov položaj drugačijim u odnosu na ostale finansijske institucije? Kakvi su, po Vašem mišljenju, uslovi javnih tendera za usluge osiguranja u Srbiji?

Šta bi uvođenje kolektivnog životnog osiguranja značilo za osiguravajuće kuće, a šta za korisnike?

Kako komentarišete izmenu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju kojom se uvodi obaveza osiguravajućih kompanija da pet odsto bruto premije uplaćuju na račun RZZO i da li će to proizvesti dodatni teret za građane?

Dr Milenka Mila Jezdimirović, generalna direktorka „Dunav osiguranja“ a.d.o. Beograd

Kolektivno životno osiguranje dodatni prihod za zaposlene

Najveća novina u Zakonu tiče se aspekta korporativnog upravljanja i predstavlja uvođenje jednodomnog i dvodomnog načina upravljanja, kao i precizno regulisanje izbora i nadležnosti organa u oba pomenuta koncepta. Privrednim društvima data je sloboda da sama odluče koji će koncept upravljanja primeniti. Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. uredila je svoju organizaciju i poslovanje prema pravilima za dvodomno upravljanje, u skladu sa važećim Zakonom o osiguranju i novim Zakonom o privrednim društvima, te od nadležnog regulatornog tela – Narodne banke Srbije –

finansije TOP 2011/12

dobila saglasnost na novi akt o osni- doprinosa u dobrovoljne penzijske vanju i Statut Kompanije. fondove, tj. da do određenog iznoUsluge osiguranja imovine i li- sa premija osiguranja bude osloboca obavezno treba izuzeti iz re- đena poreza i doprinosa. Efekti kogulative važećeg zakona o jav- je bi ovakva odluka države proizvenim nabavkama, a prema načinu la višestruko su korisni za sve učenabavke ostalih finansijskih usluga snike u ovom poslu: Naime, posti(kredita), pravno urediti lex specia- gla bi se neophodna masovnost u lis i usluge premestiti u nadležnost i osiguranju – sada samo četiri odsto građana Srbije ima polisu životkontrolu regulatora, dakle NBS. Kolektivno osiguranje živo- nog osiguranja. Zatim, masovnost bi ta koje poslodavci zaključuju doprinela znatnom povećanju prei plaćaju u korist svojih zapo- mije, odnosno kvalitetnih sredstava slenih postoji i sada u ponudi ne- koja bi se mogla plasirati u perspekkoliko osiguravajućih kuća u Srbiji. tivne i ključne infrastrukturne inveMeđutim, za ovo osiguranje poslo- sticije, po mnogo povoljnijim uslodavci nisu zainteresovani jer nije vima od sadašnjih. Uz to, zaposleni oslobođeno poreza i doprinosa, pa bi imali dodatni prihod, ali i kvalitetima tretman zarade. Osiguravajuća no obezbeđenje porodice u slučadruštva koja se bave prodajom ži- ju svoje smrti, što znači socijalnu sivotnog osiguranja već nekoliko go- gurnost za mnogo pojedinaca i njidina predlažu državi da ova vrsta us- hovih porodica. luge dobije isti tretman kao i uplate Prave stručne rasprave o potrebi i visini uvođenja nerealno visoke naknade za štete RZZO još uvek nije bilo. Posledica koja je već nastupila jeste znatno povećanje iskorišćenosti tehničke premije osiguravača, što će, neminovno, poskupiti premiju AO, ili izazvati znat-

2 3

osiguranje ne gubitke u poslovanju nekih osiguravajućih društava koja se bave pretežno prodajom polisa za autoodgovornost.

postavku, već stvarni slučaj, pa u tom smislu nije potrebno posmatrati ni pretpostavke o troškovima lečenja, već realne događaje.

Predrag Bobera, generalni direktor, Akcionarsko društvo za osiguranje “Triglav osiguranje” Beograd

Franz Weiler, predsednik Izvršnog odbora UNIQA osiguranja (CEO)

Fiksna nadoknada RZZO pogrešna

Primena novog, važećeg Zakona o privrednim društvima nema bitnijeg uticaja na izmenu položaja osiguravajućih društava u odnosu na ostala privredna društva koja obavljaju finansijske delatnosti, obzirom da se očekuje donošenje novog Zakona o osiguranju, koji će u svojstvu specijalnog zakona, detaljnije regulisati način upravljanja osiguravajućim društvima, samim tim i njihov položaj u odnosu na druge finansijske institucije, čiji je rad definisan odredbama drugih zakona. U čl. 44 Zakona o javnim nabavkama između ostalih uslova koje ponuđač mora da ispuni u tačkama 6 i 7 su navedeni uslovi da društvo za osiguranje (ponuđač) mora da ispunjava neophodne finansijske – poslovne kapacitete kao i tehničke i kadrovske kapacitete. Neretko se dešava da naručilac u samoj konkursnoj dokumentaciji stavi takve uslove za ispunjenje navedenih tačaka 6 i 7 da u startu onemogući učešće u javnoj nabavci osiguravajućih društava koji bi mogli kvalitetno izvršiti usluge osiguranja. Takođe, i kad postoji mogućnosti da društvo za osiguranje sa manjim tržišnim učešćem u portfelju osiguranja u Republici Srbiji ispunjava te uslove i učestvuje, opet se neretko kroz kriterijume za ocenjivanje ponuda favorizuju veće osiguravajuće kompanije u Republici Srbiji. U zavisnosti od predmeta javne nabavke, Zakon o javnim nabavkama pruža

mogućnost da se kroz kombinaciju velikog broja kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude nekoj osiguravajućoj kući da velika prednost. Za razvoj životnog osiguranja, koje je trenutno na tržištu Srbije u fazi stagnacije, bitno je da se dodje do novih grupa osiguranika kojima bi se ponudile nove usluge. U tom smislu uvođenje kolektivnog Po našem mišljenju to neće imaživotnog osiguranja prodrazumeva ti nikakav značaj na naše poslopokrivanje osiguranjem korisnika ve. Ono što nas više brine je da bankarskih usluga, kao i dolazak do Zakon o osiguranju nije usklađen grupa osiguranika kompanija ili de- sa izmenama zakona o privrednim lova kompanija. Osiguravajuća druš- društvima. Tako je stvorena netrantva bi na taj način dobila omasovlje- sparentna situacija za celu industrinje životnog riziko osiguranja, što bi ju osiguranja. uticalo na snižavanje rizika, dok bi Javni tenderi podležu raznim osiguranici za relativno nizak nivo interesima i uticajima. U mnopremije bili pokriveni od rizika u ragim slučajevima prepoznajezličitim oblastima života. mo da tu postoji očigledna tendenModel obračuna gde bi osigu- cija da se stvore uslovi za tender koravajuća društva uplaćivala fik- ji isključuju, što je moguće više, svasni iznos nadoknade RZZO-u ku vrstu konkurencije. Tako je naš u iznosu od 5% od ukupne premi- zaključak da postoji mali interes je osiguranja od auto-odgovornosti, od strane naručioca takvih tendeumesto da kao do sada štetu ispla- ra da dobije najbolju uslugu i kvaćuju prema učinku, predstavlja ve- litet za određenu cenu, pošto je čiliko opterećenje za osiguravajuća njenica da takvo ponašanje vodi baš društva. Naime, prema statističkim u suprotno. Račun za tako povećapodacima dosadašnje isplate pre- ne troškove će verovatno biti sakrima RZZO-u, društva su na ime na- ven, ali na kraju ipak podnet građaknade isplaćivala iznose koji su zna- nima u Srbiji. čajno manji i nisu prelazili 2% bruKao prvo, treba da napomeneto premije. Ovako visoko propisan mo da kolektivno životno osidoprinos može uticati na rast tarife guranje predstavlja važan proi to je nešto što je potrebno u nared- izvod za poboljšanje korporativne nom periodu razmotriti i analizirati. i društvene odgovornosti na tržištu Za građane ovakav model obračuna rada. Raspoloživo je u celoj Evropi može prozvesti dodatni teret u vidu i podržava zaposlene da izgrade fipovećanja tarife. Takođe, navede- nansijske planove za svoju budućno rešenje je u koliziji sa principima osiguranja. Naime, ako se unapred plaća 5 odsto, a pri tome ne zna kolika će biti šteta, više se ne govori o stvarnim štetama na kojima se mora temeljiti osiguranje, nego o pretpostavkama. Šteta ne predstavlja pret-

Troškove loše procedure će platiti građani

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 nost za penziju ili jednostavno da zaštite svoje porodice u najgorem slučaju. Omogućava osiguravajućim društvima da ponude izvanrednu uslugu životnih polisa na efikasan način i da podrže kompanije da uspostave svoje socijalne korporativne programe, pa bi time građani imali pristup jednoj od najvažnijih formi osiguranja koja akumulira kapital. Teško je razumljivo da je Narodna Banka Srbije do sada zauzimala negativan stav u ovom pogledu. Veliki deo posla treba da obavi i država, ne samo stvaranjem ambijenta za razvoj te vrste osiguranja, već i poreskim olakšicama za građane i kompanije koji ulože u polise životnog osiguranja. Pored toga, i sama država bi trebalo da poradi na razvoju svesti ljudi da ona nije svemoguća i da građani moraju sami da razmišljaju i planiraju svoju budućnost. Čak i mnogo razvijenijim zemljama, državna penzija nije dovoljna, pa tako građani moraju sami da izdvajaju dodatna sredstva za vreme kada će im biti potrebna. Kolektivnim životnim osiguranjem kompanije bi na sebe preuzele deo te brige, što svakako treba stimulisati i podsticati. Dugoročnim životnim osiguranjem ne dobijaju samo klijenti, jer na taj način ulažu u spokojniju budućnost, već i država i osiguravajuće kompanije, koje bi mogle da otvore nova radna mesta. Ukoliko se prepozna izvanredni potencijal tržišta životnog osiguranja, sa sadašnjih 10-ak evra po glavi stanovnika, po čemu smo slabiji od zemalja u regionu, ta suma bi mogla da bude podignuta na nivo koji će pratiti ukupan razvoj privrede i standarda. Ali u tome svi moraju da pronađu svoj interes – građani, kompanije, država i osiguravajuće kuće i to na veoma duge staze. Generalno, nije neobično izmiriti trošak za lečenje kao posledicu saobraćajnog udesa u paušalnom sporazumu - izbegavaju se sporovi i statistički je precizno kada je pažljivo obračunato. Toliko

finansije TOP 2011/12

je industrija osiguranja mogla da dogovori po pitanju te procedure. Slični sporazumi se koriste u raznim zemljama. Ali ono što se dogodilo prošlog decembra je još jedan primer da se propisi završavaju „preko noći“ u poslednjem minutu, i na žalost nema matematičkog opravdanja za procenat. Okidač je očigledno bio manjak sredstava u zdavstvenom fondu. A troškom će pre ili kasnije biti opterećeni klijenti u oblasti osiguranja od auto-odgovornosti, pošto tehnički rezultat i trošak teraju osiguravajuća društva da traže nadoknadu za dodatni trošak.

Branko Krstonošić predsednik UO Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd

Uslovi tendera limitirajući

Organi upravljanja u osiguravajućim društvima sada su bliži onim u bankama. Mi smo se opredelili za dvodomu upravljačku strukturu, Skupštinu, nadzorni odbor i Izvršni odbor. Izmene u upravljanju gde je usaglašavanjem sa zakonom Upravni odbor ustupio mesto Izvršnom odboru, sa generalnim direktorom na čelu, nije izmenio naš položaj ni bitnije uticao na rad. Liberalizacija uslova za učestvovanje, kao i kriterijuma tendera je neophodna. To će omogućiti većem broju ponuđača da učestvuju u nadmetanju, a za korisnika to znači bolju, pa i jeftiniju ponudu. U ovom trenutku uslovi tendera su preopterećeni brojnim kriterijumima koji limitiraju mnoge učesnike na tržištu da konkurišu na javni poziv, a da pri tom nisu pokazatelji kvaliteta, uspešnosti i neophodni garant ispunjavanja preuzetih obaveza.

Postoje naznake da bi novi zakon o osiguranju trebalo da uvede kolektivno životno osiguranje zaposlenih od strane poslodavaca. Ovu praksu svakako pozdravljamo. To znači sigurniju budućnost za zaposlenog, a s druge strane pokazuje brigu preduzeća za svoje zaposlene. Ukoliko bi se i država uključila u ovaj model oslobađajući preduzeća dela doprinosa na ime uplata životnog osiguranja zaposlenima, to bi još stimulativnije delovalo na razvoj ove grane osiguranja, ali pokazalo i brigu za građane i njihov standard u budućnosti. To ne bi trebalo da padne na teret građana. Predlagač zakona vodio se razlogom ekonomičnosti ovog postupka, kojim se izbegavaju utvrđivanje i dokazivanje iznosa stvarne štete, kako od strane Fonda tako i od strane društava za osiguranje, kao i izbegavanje sudskih postupaka pri ostvarivanju regresnih zahteva. Navodi se, takođe, da će se ovim načinom ostvarivanja prava regresa obezbediti sredstva u iznosu od blizu jedne milijarde (npr. u 2010. godini ukupno ostvarena bruto premija u autoodgovornosti iznosila je preko 18 milijardi dinara). Ovako obezbeđenim sredstvima stvoriće se povoljniji uslovi za lečenje oštećenih u saobraćajnim nezgodama i za nabavku ortopedskih pomagala. Navedenom zakonskom rešenju može se prigovoriti da je stavilo u povoljniji položaj Fond u odnosu na druga lica koja prema društvima za osiguranje imaju potraživanja po osnovu osiguranja od autoodgovornosti, kao i da je time narušen princip naknade stvarne štete, kao načelo odštetnog prava uopšte takođe garantovanog Zakonom. Razlozi ekonomičnosti su i ovom prilikom prevagnuli nad pravnim principima.

finansije TOP 2011/12 Brokeri osiguranja i reosiguranja i korporativni klijenti

Vezni igrači Danas najveći svetski brokeri pored svoje osnovne delatnosti posredovanja u zaključivanju ugovora o osiguranju ili reosiguranju, pružaju najrazličitiji spektar usluga u vezi sa risk menadžmentom za avijaciju, građevinske usluge, energetiku i rudarstvo, zabavu, finansijske institucije, agro biznis, zdravstvo, visoko obrazovanje, pomorsku industriju, i mnoge druge sektore. Prisutni su i u Srbiji, iako javnost možda ne zna njihova imena, jer ih nema na dresovima fudbalskih klubova. Piše: Boško Petrović,

generalni direktor Delta Generali Reosiguranja

finansije TOP 2011/12

ećina fudbalskih fanova najverovatnije ne zna čime se bavi glavni sponzor Mančester Junajteda sa Old Traforda, iako je nemoguće ne primetiti veliki ispis AON na dresovima igrača čuvenog kluba, koji je 2010. godine zamenio prethodnog sponzora, nekada najvećeg osiguravača na svetu – AIG. Sličan naziv i isti sektor delatnosti, dodatno izazivaju konfuziju, mada navedene kompanije obavljaju potpuno suprotne poslovne aktivnosti u okviru iste industrije: reosiguranja, tj. osiguranja. Imena vodećih svetskih brokera, kao što su AON, MARS, GALLAGHER, JLT, LOCKTON, nisu poznata široj populaciji - pa čak ni većini poslovnih ljudi koji su direktnije vezani za sektor finansijskih usluga, iako je reč o velikim multinacionalnim kompanijama koje su visokokapitalizovane i zapošljavaju desetine hiljada ljudi širom sveta. Uprkos činjenici da je 2010. godinu završio kao najveći broker na svetu, sa prihodom od preko 10 milijardi dolara i preko 54.000 zaposlenih širom sveta, AON nije bio poznati svetski brend sve dok 2010. nije postao glavni sponzor “crvenih đavola”. Njegov logo se i danas ponosno “šepuri” na grudima fudbalera. Ipak, uprkos dobrom marketinškom potezu AON-a, najšira populacija i dalje ne zna čime se tačno bave brokeri. Razlog za to leži u činjenici da je pojava brokera na tržištu

relativno novijeg datuma. Njihova uloga prvi put je preciznije regulisana u Velikoj Britaniji - svetskom centru industrije reosiguranja i osiguranja – i to sedamdesetih godina prošlog veka, dok pojedini osiguravači i reosiguravači imaju tradiciju dugu nekoliko stotina godina. Poslednjih dvadesetak godina je delatnost brokera osiguranja i reosiguranja značajno uznapredovala. Danas, najveći svetski brokeri - pored osnovne delatnosti posredovanja u zaključivanju ugovora o osiguranju ili reosiguranju - pružaju najrazličitiji spektar usluga u vezi sa risk menadžmentom za najrazličitije delatnosti, kao što su: avijacija, građevinske usluge, energetika i rudarstvo, zabava, finansijske institucije, prehrambena industrija, agro biznis, zdravstvo, visoko obrazovanje, pomorska industrija, farmaceutska i hemijska industrija, javni sektor, železnice, nekretnine, maloprodaja, tehnologija i telekomunikacije, itd. Na osnovu ovoga, dolazimo do zaključka da ne postoji kompanija ili delatnost koja nema potrebu za nekom vrstom osiguranja ili transfera rizika na drugog nosioca (osiguravača i reosiguravača). Na razvijenim tržištima, ove potrebe i zahtevi se realizuju preko brokera koji na efikasan i profesionalan način u komunikaciji sa osiguravačima ili reosiguravačima obezbeđuju najbolje rešenje svojim klijentima. Zbog toga, možemo reći da ono što povezuje najveće svetske kompanije kao što su Walmart, Shell, BP, EXON, Microsoft, Toyota, Carrefour, AT&T, Hewlett-Packard sa najvećim osiguravačima na svetu – Allianz, Generali, Axa, ING – jesu upravo brokeri osiguranja. U praksi, to znači da skoro kod svih najvećih svetskih kompanija ne postoji direktna komunikacija sa osiguravačima, već se njihova potreba za osiguranjem sprovodi na liniji klijent-broker-osiguravač, čime se jasno sagledava uloga i važnost brokera na modernom tržištu osiguranja i reosiguranja.

osiguranje

Navedeni način rada brokera i njihova, može se reći, kratka tradicija na globalnom tržištu, ujedno su i razlozi zbog kojih ova značajna i vrlo rasprostranjena delatnost još uvek nije globalno poznata kroz kompanijski brend - uprkos prihodima i broju ljudi koji zapošljava. Uprkos tome, možemo reći da brokeri imaju značajnu ulogu u modernoj industriji osiguranja, kao generator poslovnog prihoda osiguravajućih i reosiguravajućih kompanija širom sveta. Od 2002. godine, u Srbiji su prisutni gotovo svi vodeći svetski brokeri, kako kroz osnivanje sopstvenih kompanija (MARS i JLT), tako i kroz ekskluzivne, korespondentske ugovore (AON i Willis). Imajući u vidu da na našem malom tržištu

sa nedovoljno razvijenom kulturom osiguranja posluje 28 kompanija za osiguranje i reosiguranje, jasno je da vlada velika konkurencija. Ipak, širenje poslovanja domaćih kompanija, dolazak velikih stranih kompanija i internacionalnih osiguravača, polako menjaju navike klijenata i karatkteristike tržišta, što će postepeno dovesti i do njegovog uvećanja. Ne samo širok spektar proizvoda, koji obezbeđuju poslovanje, već i potreba za dobrom uslugom i brigom o klijentu postaju primarni faktori pri odabiru pouzdanog partnera u oblasti osiguranja. Dakle, samo ozbiljni igrači, velike osiguravajuće kompanije su u mogućnosti da ispune visoka očekivanja klijenata. Iako je kod nas još uvek uvreženo mišljenje da su osiguravači i broke-

ri neka vrsta konkurencije na tržištu, jasno je da je to potpuno pogrešna konstatacija, pod uslovom da se obe strane profesionalno bave svojom primarnom delatnošću. Bez dobrog osiguravača, koji preuzima rizik klijenta, brokeri nisu u mogućnosti da ponude dobru uslugu. S druge strane, bez brokera, osiguravači gube profesionalan i snažan kanal distrubucije koji je pre svega orjentisan ka korporativnim klijentima. Rast svesti klijenata o ulozi osiguranja povećava potencijal tržišta, što omogućava industriji osiguranja da se svrsta među najvažnije učesnike na srpskom finanijskom tržištu. Perspektivna budućnost osiguranja na našem tržištu dovodi do toga da iz godine u godinu imamo i sve veći broj lokalnih posrednika. S obzirom na to da su sa radom na srpskom tržištu počeli tek pre desetak godina, sigurno je da će uloga internacionalnih ili lokalnih brokera u nabavci osiguranja rasti. Ozbiljne kompanije, kako domaće tako i internacionalne, koje vode računa o svom poslovanju i profitu, tražiće ozbiljne partnere i u osiguranju. Da li će nove tehnologije imati značajnu ulogu u distribuciji osiguranja u budućnosti i da li će moći u potpunosti da zamene brokere - ostaje nam da vidimo. Ipak, sigurno je da će uloga brokera još dugo biti jedan od primarnih kanala distribucije osiguranja za najveće korporativne klijente, kako u svetu tako i u Srbiji.

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Šta tržište osiguranja govori o domaćoj privredi

Šta je slika, a šta prilika Ukupno ostvarena premija ali i struktura proizvoda koji su prisutni na tržištu osiguranja, osim o potencijalima ovog segmenta tržišta posredno ukazuju i na razvijenost lokalne privrede i standard stanovništva. Zato ne čudi da je situacija relativno slična u celom regionu, i da je uvođenje novih osiguravajućih proizvoda često pokazatelj dolaska stranih kompanija na lokalno tržište. Piše: Branko Krstonošić,

predsednik Upravnog odbora Wiener Staedtische osiguranja

finansije TOP 2011/12

omaće tržište osigura- ture tržišta uočićemo da najveću nja je u poslednjoj de- premiju ostvaruje osiguranje koje je ceniji, ako izuzmemo zakonom obavezno – osiguranje od prethodne dve krizne autoodgovornosti, sa 32,6%, a zagodine, beležilo rast tim, u segmentu neživotnog osigupo nekoliko parame- ranja slede imovinska osiguranja, te tara, od 1,6 % učešća kasko osiguranje, koja su uglavnom u BDP 2004. godine, do oko 2% da- uslovljena kreditima. Ove vrste osinas, te premije po glavi stanovnika guranja uz nezgodu čine 74% porkoja je porasla na blizu 100 dolara, tfelja na ukupnom tržištu. Za ostau odnosu na 2004. kada je bila tek lim neživotnim osiguranjima, mala 52 dolara. Mada ga karakteriše pozi- je potražnja. tivan trend rasta, on je relativno usporen a razvijenost ovog segmen- Promene koje su donele strane ta tržišta je i dalje ispod proseka u kompanije EU, gde se za osiguranje izdvaja preAko pratimo privredne trendove, ko 2.700 dolara po glavi stanovni- uočićemo da je poslednjih godina ka. Ni okolna tržišta u zemljama ko- sa ulaskom stranih investicija tržije su prošle proces tranzicije, poput šte domaćeg osiguranja obogaćeHrvatske, Rumunije, ali i Turske, ne no nekim vrstama osiguranja koja mogu se pohvaliti rezvijenim tržišti- su karakteristična za razvijene ekoma, a uporedne analize zemalja cen- nomije. Za ova tržišta karakterističtralne i istočne Evrope - gde je prona su osiguranja finansijskih gubisek učešća osiguranja u BDP 2,6% - taka, koja pokrivaju gubitke nastale pokazuju da je Srbija ipak pozicioni- pre svega usled havarije, požara, zerana ispred Rumunije i Turske. I po mljotesa, loma mašina, i osiguravastrukturi tržišta osiguranja Srbija i ju izgubljenu zaradu. Tačnije, poliokolne zemlje imaju dosta zajednič- sa pokriva sve troškove koje osigukog - drastično veće učešće neživot- ranik ima usled ovih rizika. Na ekonog osiguranja u odnosu na životno nomski naprednim tržištima jako su i izrazitu dominaciju osiguranja au- razvijena osiguranja od odgovornotomobila u premiji, pa tako u Make- sti, te odgovornosti menadžmenta doniji neživotna osiguranja učestvu- za greške u vođenju firme. Kod nas ju sa 95% u ukupnom tržištu, u Alba- su ove vrste osiguranja nezastupljeniji 90%, u Gruziji 96%, dok u Bugar- ne. Ipak, internacionalne kompaniskoj čak 60% ukupne premije osigu- je koje su došle da posluju na naranja odlazi na osiguranje automo- šem tržištu imaju zahteve za ovom bila. U Austriji, za koju se smatra da vrstom osiguranja, jer se tako osiima visoko razvijeno tržište osigura- guravaju i na svojim matičnim tržinja u odnosu na druge zemlje EU, štima. Međutim, domaće kompanitakođe, veći deo premije pripada je ne prepoznaju takvu potrebu i ne neživotnom osiguranju i to oko 60%. izdvajaju budžet u tu svrhu, već se Prosečna premija po stanovniku u osiguravaju od osnovnih rizika - pre Austriji iznosila je 1,996 evra u 2010. svega od požara, sve češće i od pogodini, od čega je 1,096 evra za ne- plava, a blago raste i osiguranje od životna osiguranja i oko 900 evra za zemljotresa, kao i osiguranje od odživotna osiguranja. govornosti poslodavca za zaposleU strukturi premije u 2011. godine od povrede. ni učešće neživotnih osiguranja u Zahvaljujući poslovnim potrebaSrbiji iznosilo je 82,6%, dok se uče- ma multinacionalnih kompanija i šće životnih osiguranja povećalo sa ‘all risk’ polise - osiguranja od svih 16,5% u 2010. godini na 17,4% u 2011. rizika, postale su standard kod izgodini, zahvaljujući ostvarenom po- gradnji koje finansira država, koja i rastu od 6,8% u odnosu na prethod- zahteva takvu polisu, a što u Srbiji nu godinu. Daljom analizom struk- nije bila praksa do pre šest godina.

osiguranje Veliki infrastukturni projekti redom su osigurani po ovom principu, što je uzrokovalo i promene u strukturi premije neživotnih osiguranja. Kad strane firme svoje investicije osiguravaju po ovom standardu, one potom i imovinu osiguravaju po ‘all risk’ principu. Ovo postaje sve češća praksa i kod domaćih firmi, pa se prognozira dalji razvoj ovog segmenta osiguranja. Pokazatelji razvoja tržišta neživotnog, ali i životnog osiguranja, govore u prilog tvrdnji da je osiguranje u funkcionalnoj zavisnosti od dešavanja u privredi. Ako standard stanovništva raste, osiguranje se razvija. Ako je privredni rast dinamičan - i osiguranje se razvija, i obrnuto. Kriza ima negativan uticaj i to se reflektovalo i na osiguranje: u segmentima stagniranja rasta životnog osiguranja, pada kasko osiguranja, banko osiguranja, te osiguranja imovine vezane za kreditne aktivnosti. Potencijal u Srbiji postoji, što pokazuje i veliki broj osiguravača čiji su osnivači sa razvijenih tržišta. Međutim, najveći problem predstavlja kako taj potencijal iskoristiti u okolnostima kada se osiguranje i dalje pretežno doživljava isključivo kao „trošak za izbegavanje“..

Životno osiguranje i državni interes Smatra se da je tržište osiguranja razvijeno kada preko 50% ukupne premije potiče od životnog osiguranja, a u Srbiji ono zauzima 17,4%, što je jasan indikator nerazvijenosti. Kada poredimo domaže tržište i ponudu životnog osiguranja sa zemljama razvijenih ekonomija, zaključujemo da se proizvodi ne razlikuju mnogo. Izuzetak je predstavljao ’unit – link’ produkt životnog osiguranja, kod kojeg osiguranik snosi veći rizik ulaganja (na primer u akcije), ali se taj proizvod u uslovima krize više ne nudi na razvijenim tržištima zbog pada profita. Sa oko 12 evra prosečne premije po stanovniku, Srbija se nalazi na začelju u Evropi i regionu, posle Hrvatske u kojoj

se izdvaja 75 evra, Slovenije sa 320 logodišnje emisije državnih evro evra, i do sto puta manjim prose- obveznica na 15 godina nije postokom od razvijenih zemalja Evrope. jalo drugih kvalitetnih dugoročnih Nerazvijenost ovog segmenta je po- hartija osim stare devizne štednje. sledica nedovoljne spoznaje građa- Ukupna godišnja premija odnosno na o značaju životnog osiguranja vrednost srpskog tržišta životnog za sigurnost u budućnosti i kvalite- osiguranja na kraju 2011. iznosila je tan život po završetku radnog veka. oko 9,99 miljardi dinara. Procenjuje Važan uzrok nerazvijenosti je nizak se da se za pet godina - ako se bude standard građana, ali i izostajanje uvećavao portfelj životnog osiguraporeskih olakšica za one koji se od- nja, praćen poreskim olakšicama za luče da na ovaj način finansijski osi- osiguranike i adekvatnom emisijom kvalitetnih dugoročnih hartija - moguraju svoju budućnost. Da bi se tržište životnog osigura- že obezbediti milijardu evra za kunja razvilo, potrebno je da se uklju- povinu državnih obveznica. Država či i država koja će kreirati pogodan ima dvostruki interes: 1. takve hartiambijent za ulaganje osiguravača je od vrednosti su idealne za finani podsticajno delovati na građane. siranje infrastrukturnih projekata, i Poznato je da osiguravači preferira- 2. istovremeno predstavljaju način ju isključivo dugoročne hartije od da veliki broj građana, koji ne mogu vrednosti sa fiksnim prinosom. Na da se oslone na male državne pentržištu hartija od vrednosti do proš- zije, obezbede dodatne prihode. finansije TOP 2011/12.

osiguranje Tabela poslovnih rezultata 31.12.2011. Aktiva Rang (aop037) 2011

Naziv društva za osiguranje 1 TAKOVO OSIGURANJE ADO KRAGUJEVAC

Kapital Rang (aop101) 2011

4.073.138 7

2 GLOBOS OSIGURANJE ADO BEOGRAD

664.346 13

1.035.105 18

3 DUNAV OSIGURANJE ADO BEOGRAD

26.551.449 1

710.865 9 10.034.325 1

Neto dobitak Rang (aop283) 2011

4.073.138 7 1.035.105 18 26.551.449 1

4 DUNAV-RE

3.255.635 10

5 TRIGLAV OSIGURANJE ADO BEOGRAD

3.585.050 8

576.827 18

3.585.050 8

6 MILENIJUM-OSIGURANJE ADO, BEOGRAD

1.816.470 15

534.092 20

1.816.470 15

924.561 20

692.031 11

924.561 20

7 GARANT ADO NOVI BEOGRAD

1.471.044 5

Rang Pasiva 2011

3.255.635 10

Neto gubitak (aop284)

7.090 14

45.470 11

268.806 2

209.311 4

0 25

257.306

6.614 15

64.862 9

8 DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD

16.705.953 3

3.752.661 2

16.705.953 3

224.763 3

9 GRAWE OSIGURANJE ADO BEOGRAD

10.051.192 5

1.757.394 4

10.051.192 5

169.525 6

75.681 8

10 AMS OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD

2.510.631 12

661.240 14

2.510.631 12

11 UNIQA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD

3.504.245 9

732.584 7

3.504.245 9

12 DELTA GENERALI OSIGURANJE ADO BEOGRAD

20.180.000 2

3.263.269 3

20.180.000 2

13 DELTA GENERALI REOSIGURANJE ADO BEOGRAD

1.942.300 14

14 SAVA OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD

714.527 8

2.608.336 11

15 WIENER STADTISCHE OSIGURANJE ADO BEOGRAD

12.915.976 4

16 AXA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD

641.763 15 1.315.654 6

621.593 23

17 UNIQA NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD

4.364.503 6

400.412 23

57.228 0

98.699 7

1.942.300 14 2.608.336 11

17.734 12

12.915.976 4

170.362 5

621.593 23

0 22

78.880

0 27

290.485

942.087 19

278.633 26

942.087 19

0 19

46.964

19 BASLER

422.273 25

365.898 24

422.273 25

0 17

33.727

21 AS NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 22 METLIFE A.D.O. BEOGRAD 23 SAVA ŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD 24 WIENER RE ADO BEOGRAD

4.364.503 6

18 MERKUR OSIGURANJE ADO BEOGRAD 20 BASLER

592.949 16

0 21 522.622 1

811.685 21

676.226 12

811.685 21

0 20

48.254

1.155.287 17

532.326 21

1.155.287 17

0 26

263.847

480.942 24

419.049 22

480.942 24

0 24

152.075

271.078 27

219.368 27

271.078 27

0 23

97.103

2.352.708 13

588.645 17

2.352.708 13

11.325 13

394.379 26

327.918 25

394.379 26

0 18

44.176

1.474.565 16

562.961 19

1.474.565 16

48.191 10

722.363 22

704.064 10

722.363 22

0 16

13.179

25 SOCIETE GENERALE OSIGURANJE ADO BEOGRAD 26 DDOR RE ADO NOVI SAD 27 AXA NEŽIVOTNO OSIGURANJE ADO BEOGRAD

Izvor podataka: APR

Bilаnsne sume društаvа zа osigurаnje nа dаn 31. 12. 2011. u mln din. Аxa život; 622

Ukupnа premijа premа vrstаmа osigurаnjа u 2010. god. i 2011. god.

Merkur ; 942 Societe Gen; 395

Аxa neživot; 722 Energoprojekt ; 925 DDOR ; 16706

Grawe; 10051

Triglav ; 3585

Globos; 1035

Ostala neživotna osiguranja

Milenijum; 1816 Dunav Rе; 3256

Delta Re; 1942

Uniqa neživot; 4365 Sava; 2608 Sava život ; 271

2010.

Wiener Re; 2353

Uniqa ado; 3504

Delta; 20180 АМS ; 2511

15,4%

22,1%

22,0%

Wiener; 12916

Dunav; 26551

Basler neživot; 812 Basler život; 422

finansije TOP 2011/12.

Autoodgovornost

14,6%

DDOR Re ; 1475

Kasko

Životna osiguranja

Takovo ; 4073

АS ; 1155

MetLife; 481

Imovinska osiguranja

33,3% 16,5%

13,5%

2011. 32,6% 17,4%

12,5%

Ukupna premija i raspored premija po osiguravajućim društvima 31.03.2012 Red. br. Društvo za osiguranje 1 AMS

Ukupna premija

Ukupna premija u samopridržaju

Tehnička premija

Preventiva

Režija

275188

272304

210372

4909

57023

2 AS osiguranje

55705

42561

30641

822

11098

3 AxaNeživot

11786

11741

7643

4098

4 AxaŽivot

24305

19473

14287

5186

5 BaslerNeživot

71736

26942

17568

296

9078

6 BaslerŽivot 7 DDOR

13418

13128

10700

2428

2349890

2243451

1591573

33225

618653

8 DeltaGenOsig

2818821

2335592

1733434

24380

577778

9 Dunav

4682002

3988862

2883731

87141

1017990

34019

29369

18486

10879

10 Energoprojekt 11 Globos

83541

81568

56329

816

24423

12 Grawe

438237

343032

95207

13 METLIFE

21612

21360

15978

5381

14 MerkurOsig

107362

100887

82034

18853

15 Milenijum

278984

273838

210673

5151

58014

16 SavaNeživot

287352

253610

187432

3794

62384

17 SavaŽivotno

19510

15904

3606

18 SocieteGen

21861

21772

14414

7358

134518

20 Takovo

491449

481283

371173

9704

100406

21 Triglav

447662

376832

284339

7083

85410

22 UniqaNeživot

754277

585540

384343

9334

191863

23 UniqaŽivot

207200

204707

164828

39879

1271521

815546

676578

658

138310

14901956

12658164

9325525

187317

3145323

19 Sogaz

24 Wiener UKUPNO

Strukturа ukupnih prihodа i rаshodа društаvа zа osigurаnje OPIS Ukupni prihodi 1 .Poslovni (funkcionalni) prihodi 2.Finansijski prihodi 3.Ostali prihodi (prihodi od usklađivanja vrednosti imovine i ostali prihodi) Ukupni rashodi 1 .Poslovni (funkcionalni) rashodi 2.Troškovi sprovođenja osiguranja (TSO) 3.Finansijski rashodi 4.Ostali rashodi (rashodi po osnovu obezvređenja imovine i ostali rashodi)

u milionimа dinаrа 2011 Iznos 66.222 58.885 3.104 4.233 65.399 33.888 23.911 2.380 5.220

Učešće (%) 100,0 88,9 4,7 6,4 100,0 51,8 36,6 3,6 8,0

Rezultаti poslovаnjа društаvа zа osigurаnje OPIS 1. Neto dobitak 2. Neto gubitak Neto finansijski rezultat (1-2)

2010 Iznos 66.772 58.195 3.707 4.870 64.509 34.358 22.053 1.941 6.157

Učešće (%) 100,0 87,2 5,5 7,3 100,0 53,3 34,2 3,0 9,5

u milionimа dinаrа 2011 Iznos 1.941 1.383 558

Broj društava 15 12

2010 Iznos 2.748 806 1.942

Broj društava 17 9

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

lizing

finansije TOP 2011/12

lizing Poslovanje finansijskog lizinga u 2011. godini

iz ranijih godina, ukupan iznos vraćenih predmeta iznosio je 5,7 milijardi dinara i predstavljao 9,0% portfolija. Od navedene vrednosti vraćenih predmeta lizinga, 24,0% je ponovo dato u finansijski lizing, 46,0% predmeta je prodato, dok je oko 28% ostalo neangažovano, što iznokapitala od 1,4% i broja zaposlenih si oko jednu milijardu dinara i čiod 1,2% zauzimalo treće mesto u fi- ni 2,5% portfolija, odnosno 19,9% nansijskom sektoru Srbije. Ovaj se- kapitala. U ukupnoj pasivi sektora finansijgment finansijskog poslovanja spada u kategoriju tržišta sa umere- skog lizinga preovlađujuće učešće nom koncentracijom, na šta uka- su imali dugoročni krediti iz inozuje Herfindahl-Hirschman indeks stranstva (81,2%), dok je učešće ka(HHI), koji na kraju 2011. godine iznosio 1.086,2. Najveći deo aktive i pasive ovih kompanija odnosi se na sredstva i obaveze u stranoj valuti ili indeksirano valutnom klauzulom (91,3% ukupne aktive, odnosno 88,2% ukupne pasive). U ukupnoj aktivi najznačajnije učešće sa oko 79% imali su plasmani po osnovu finansijskog lizinga, od čega je najveći deo odobren privrednim društvima koja ne pripadaju finansijskom sektoru (85,5%). Fizička lica su u ukupnim plasmanima učestvovala sa 4,7%, a preduzetnici sa 4,3%. U strukturi plasmana prema predmetu lizinga, najveće učešće su imali plasmani kojima je finansirana nabavke teretnih vozila, minibuseva i autobusa pitala iznosilo 10%. Najveće učešće na tržištu lizinga (37,8%), putničkih vozila (24,8%) i u Srbiji od 25 odsto ima Hipo Alpe proizvodnih mašina (12,6%). Sektorska struktura plasmana po- Adrija lizing, slede NLB i Rajfajzen likazuje najznačajnije učešće sek- zing sa po 8,3 i 8,2 odsto učešća, na tora saobraćaja, skladištenja, infor- četvrtom mestu je VB lizing sa 8,1 misanja i komunikacija sa 30,4%, odsto učešća, a na petom EFG lizing što predstavlja povećanje u odnosa učešćem od 6,2 odsto. U 2011. godini, finansijski lizing je su na prethodnu godinu (29,0%). Plasmani u sektoru poljoprivrede, poslovao pozitivno. Ukupan dobišumarstva i ribarstva zabeležili su tak pre oporezivanja na nivou sekpad učešća sa 8,1% na 6,4%, dok su tora finansijskog lizinga iznosio je plasmani sektoru prerađivačke in- 315,5 miliona dinara, što predstavlja dustrije, rudarstva i vodosnabdeva- znatno povećanje u odnosu na pretnja iskazali blagi porast sa 21,7% na hodnu godinu, a prinos na prosečnu aktivu, odnosno prinos na pro23,2%. Davaocima finansijskog lizinga sečan kapital iznosi 0,35%, odnosno vraćen je jedan broj predmeta lizin- 3,91%, respektivno. (Izveštaj Narodne banke Srbije ga u toku 2011. godine i to u vredspecijalno urađen za „Biznis i nosti od gotovo četiri milijarde difinansije“) nara. Zajedno sa prenetim stanjem

Blago poboljšanje Iako je sektor finansijskog lizinga u 2011. značajno uvećao dobitak u odnosu na prethodnu godinu, obim poslovanja je nastavio opadajući trend, prisutan od 2008. godine. Na kraju 2011. godine, kao i na kraju 2010. godine, strukturu plasmana prema predmetu lizinga karakterisalo je visoko učešće finansiranja teretnih vozila, minibuseva i autobusa, koje je iznosilo 37,8 odsto i putničkih automobila 24,8 odsto.

2011. godini, kao i u prvom tromesečju 2012. godine, na tržištu finansijskog lizinga posluje 17 lizing kompanija, čiji su osnivači najvećim delom banke, članice bankarskih grupa ili druge finansijske institucije, sa 482 zaposlena lica. Obim poslovanja lizing kompanija nastavio je opadajući trend, prisutan od 2008. godine, tako da je ukupna bilansna suma svih lizing kompanija na kraju 2011. godine iznosila 80,2 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 18,8% u odnosu na prethodnu godinu. Tržište lizinga je sa učešćem bilansne sume od 2,8%,

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Kristof Lajtner, VB Leasing

Prodor finansijskog lizinga Činjenica da je ukupnom prošlogodišnjem rastu lizinga u Srbiji najviše doprineo skok finansijskog lizinga a ne lizinga automobila, ukazuje na sazrevanje domaćeg tržišta, ali je poželjno da se takvi trendovi ubrzaju. Generalno dobru poslovnu klimu narušavaju dva problema koja su jedinstvena za srpsko tržište - obavezujući rezervisani kapital za sve lizing kompanije i plaćanje PDV-a unapred, čije bi rešavanje značajno doprinelo bržem razvoju ovog sektora, smatra Kristof Lajtner, direktor kompanije VB Leasing u Srbiji. Piše: Marko Miladinović

finansije TOP 2011/12

ompanija VB Leasing oblasti auto industrije. Rastu je doje uspela da poveća prineo skok finansijskog lizinga za svoj tržišni udeo, i sa 30 odsto, što je jasan pokazatelj da ostvarenih 31 milion srpsko tržište polako sazreva i prievra nabavne vredno- bližava se trendovima razvijenih zesti i 12,08% učešća za- malja. Međutim, udeo lizinga u fiuzela je drugo mesto nansijskim proizvodima je i dalje reu oblasti finansijskog lizinga, dok lativno manji nego u drugim zemljaje sa 1.162 sklopljena ugovora tržiš- ma Evrope, i bilo bi dobro da se on ni lider u ovom segmentu. Njen di- poveća u što skorije vreme. rektor, Kristof Lajtner, očekuje dalji U kojoj meri struktura lizing rast tržišta lizinga u Srbiji, uporedo usluga govori o razvijenosti srpske sa povećanim ulaganjima lokalnih i privrede? stranih investitora. K. Lajtner: Udeo lizinga kamioKristof Lajtner: Naša grupacija na i automobila u ovom regionu je ulaže u realni sektor i u mnogome izrazito veliki, što je odlika novih trzavisi od investitora u Srbiji. Njihova žišta, dok je u Austriji i Nemačkoj ulaganja su u velikoj meri bila sma- veoma razvijen lizing nekretnina i njena tokom 2009. i 2010. godine, opreme, pa je i njihov udeo mnokada je kriza bila u punom jeku, što go veći. S obzirom da poslujemo je i glavni razlog pada tržišta lizin- u osam zemalja centralne i istočga u tom periodu. Međutim, rezul- ne Evrope, naše iskustvo pokazuje tati iz 2011. godine su veoma ohra- da ni u jednoj od njih još nisu dobrujući, pogotovo što je tržište lizin- stignute karakteristike razvijenih liga raslo uprkos lošim rezultatima u zing tržišta, što je i prirodno.

Kristof Lajtner: Lizing može da bude rešenje za poboljšanje likvidnosti srpske ekonomije

lizing Kako biste ocenili poslovnu klimu u Srbiji i šta biste izdvojili kao otežavajuće okolnosti na tržištu? K. Lajtner: Za lizing kompanije je najvažnije da je klima generalno dobra i da investicije rastu, a na zaposlenima u ovoj industriji je da dodatno doprinesu njenom daljem razvoju. Međutim, postoje dva problema koja su jedinstvena za ovo tržište, a koja bitno utiču na dalji razvoj lizinga. Prvo, sve lizing kompanije moraju da imaju rezervisani kapital, što nije obavezujuća mera u drugim evropskim zemljama. Ovakve mere su neophodne da bi se održala fluktuacija novca u bankama, ali ne i za lizing kompanije koje primljeni novac direktno reinvestiraju u lokalnu ekonomiju. Drugi veliki problem je plaćanje PDV-a na kamatu, što je u jednom trenutku bilo uobičajeno za sve zemlje regiona, pa je u međuvremenu promenjeno. Ukidanje PDV-a na kamatu u Srbiji bi našu ponudu učinilo fleksibilnijom i pristupačnijom. Kako ocenjujete mogućnost komunikacije sa nadležnima i ulogu industrije u donošenju adekvatne regulative? K. Lajtner: Svaka država u Evropi ima sopstvenu lizing asocijaciju, koja predstavlja interese lizing kuća, što je slučaj i u Srbiji. Pored toga, mi kao kompanija učestvujemo i u radu Foruma stranih investitora, koji je prošle godine osnovao Odbor za osiguranje i lizing sa namerom da na kvalitetan način promoviše lizing u Srbiji i komunicira sa odgovornim institucijama u cilju njegovog razvoja. Kao i ostale lizing kompanije, najintenzivnije komuniciramo sa Nadzornim odborom Narodne ban- tržišta. Banke posluju u prodaji na usluga razlikovati VB Leasing od ke Srbije i donekle sa Ministarstvom malo i korporativno i na ovom trži- ostalih učesnika na tržištu. fianansija. štu imaju mnogo dužu tradiciju. Na razvijenim tržištima male Vremenom će lizing kompanije firme, posebno tehnološke, uglavDa li VB Leasingu veću konkurenciju predstavljaju banke ili ostale pokazati da je njihovo poslovanje nom rađe biraju lizing nego bankardrugačije, i da je specijalizacija upra- ske kredite, dok je u Srbiji situacija lizing kompanije? K. Lajtner: Pre svega, već sam vo to što njihovim uslugama obez- obrnuta. Da li to ukazuje na konzerbroj lizing kompanija i banaka na beđuje prednost u odnosu na ban- vativno poslovanje, ili su presudniji srpskom tržištu ukazuje na značaj- karske. Mi se kroz svoj rad pripre- neki drugi razlozi? K. Lajtner: Nije loše biti konnu konkurenciju, a takmaci su nam mamo za taj trenutak, pa će brzo i jedni i drugi, zavisno od segmenta finansiranje i kvalitetno pružanje zervativan, posebno ako ste malo finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

Vlastimir Vuković, generalni direktor Intesa Leasing: Pravna lica dominantna Ukoliko posmatramo rezultate iz 2011.godine moglo bi se reći da se preko 99 odsto odobrenih zahteva Intesa lizinga odnosio upravo na segment pravnih lica odnosno privrede. Iako je na nivou celokupnog sektora lizinga prethodne godine zabeležen pad tražnje za lizing proizvodima, Intesa Leasing je zabelezio izuzetan rast tražnje što je rezultovalo veoma dobrim poslovnim rezultatima. Ono što je našu kompaniju izdvojilo u odnosu na ostale je što smo prvi prilagodili svoju ponudu potrebama privrednih klijenata i ponudili finansijski lizing u dinarima. Ovaj proizvod je odgovorio na najznačajnije izazove sa kojima se suočila privreda jer im je omogućio izbegavanje valutnog rizika, što je bilo

od izuzetnog značaja imajući u vidu da je kurs evra izuzetno porastao u odnosu na 2011. godinu.Pored toga, naše poslovanje u 2011. godini obeležilo je plasiranje najvećeg dela sredstava segmentu autobuskog programa kao i u proizvodnu i gradjevinsku mehanizaciju. Primetno je bilo da su u domenu gradskog i prigradskog saobraćaja lokalne samouprave bila veoma aktivne tokom 2011. godine, i u tom segmentu je primetna bila povećana tražnja za proizvodima lizinga. Očekujemo da se ovaj trend nastavi i tokom 2012. godine, jer je lizing industrija logičan partner lokalnim samoupravama - kako pri infrastrukturnim projektima, tako i za nabavku opreme, mehanizacije i kompletnog saobraćajnog programa.

finansije TOP 2011/12

ili srednje preduzeće. Ona bi trebalo da budu kičma svake ekonomije. Nemačka je odolela najjačem udaru finansijske krize upravo zahvaljujući zdravom sektoru MSP, koji čini veći deo nemačkog BDP-a. Moramo da pokažemo u Srbiji da finansijski uspeh nije obavezno uslovljen veličinom imovine. Najveći problem u zemlji trenutno predstavljaju nedovoljna likvidnost i f luktuacija novca i upravo zato je veoma dobro koristiti lizing, jer mi pružamo nabavku opreme i podstičemo proizvodnju, a istovremeno omogućavamo i protok novca na tržištu. Kada je nešto finansirano preko lizinga snabdevač odmah prima ukupnu sumu novca i ne mora da brine o eventualnom dugovanju, a korisnik lizinga dobija uslugu, u ovom slučaju opremu koja mu treba za nastavak uspešnog poslovanja. Da li su srpski privrednici dovoljno upoznati sa svim mogućnostima lizinga i da li ga uključuju u svoje poslovne strategije kada planiraju dalji razvoj preduzeća? K. Lajtner: Do 2008. ceo region je rastao i svi su prevashodno bili usredsređeni na rast, ali se sa finansijskom krizom fokus izrazito pomerio kao snižavanju troškova. Čak i kompanije koje i dalje odlično posluju štede na svakom koraku i svi se trude da proizvod ili uslugu plate isključivo koliko vredi. Primera radi, tokom prošle godine smo ostvarili veliki rast u poljoprivrednom sektoru, gde smo kroz saradnju sa klijentima uvideli da su veoma dobro informisani i da veoma pažljivo kalkulišu svoja ulaganja. Mislim da je lizing dovoljno dugo prisutan u Srbiji da bi se i građani i privreda upoznali sa mogućnostima koje su im na raspolaganju, ali svakako moramo da nastavimo sa promocijom prednosti ovakvog načina finansiranja i perspektivama za klijente koje se otvaraju sa daljim razvojem ovog tržišta.

finansije TOP 2011/12 Finansijski lizing nepokretnosti

A jedno slovo menja sve U svetu se korišćenjem lizinga finansira izgradnja velikih poslovnih kompleksa, tržnih centara, metroa, aerodroma, i vetroparkova, a kod nas je on i dalje prepoznatljiv samo po finansiranju automobila, transportnih sredstava, građevinske i poljoprivredne mehanizacije i donekle procesne opreme. Lizing nepokretnosti koji u zemljama u okruženju učestvuje sa gotovo polovinom portfelja, ovde je ostao nerazvijen zbog nepovoljnih poreskih rešenja, a mogao je značajano doprineti razvoju tržišta nekretnina. Piše: Bojan Baša, Predsednik Izvršnog Odbora S-Lizinga

finansije TOP 2011/12

d svog nastanka pa do danas, za lizing kao institut vezuje se veliki broj pozitivnih efekata na razvoj privrede u kojoj se pojavljuje, a u širem kontekstu i na razvoj društva. Možda ova tvrdnja deluje pomalo i pretenciozno, ali, kroz istoriju, lizing je svakako uvek predstavljao inovativnu soluciju i kvalitetnu alternativu ostalim vidovima obezbeđivanja osnovnih sredstava neophodnih za svakodnevno funkcionisanje i razvoj privrednih subjekata. Naročito u onim okolnostima kada dodatna obezbeđenja koja bi smanjila rizike imanentne investicijama, nisu bila na raspolaganju. Zbog svoje prirode - da sam predmet lizinga otplaćuje investiciju koja mu je prethodila, a ostatak vrednosti njenom ekonomskom vlasniku obezbeđuje dodatna sredstva za pokriće drugih troškova i akumulaciju - veoma brzo je postao popularan kod malih i srednjih preduzeća, ali i kod javnih subjekata: u finansiranju infrastrukturnih objekata ili objekata od šireg društvenog značaja. I dok je u svetu sasvim logično da se putem lizinga finansira izgradnja velikih poslovnih kompleksa, tržnih centara, metroa, aerodroma, vetroparkova i drugih sličnih projekata velike vrednosti, kod nas, kao mlada grana finansijske industrije koja će sledeće godine dočekati kraj svoje prve dekade, lizing je uglavnom prepoznatljiv kroz finansiranje automobila, transportnih sredstava,

građevinske i poljoprivredne mehanizacije i, tek u drugom redu, raznolike procesne opreme za razne vidove industrije. Pre krize, tržište lizinga je po volumenu bilo jedno od najbrže rastućih segmenata finansijskog tržišta sa godišnjim volumenom novog bizinisa od gotovo jedne milijarde evra. U celom periodu, i pored značajnog pada tražnje u periodu krize, zadržana je manje - više ista struktura finansiranja, gde oko 40% portfelja predstavlja finansiranje putničkih automobila, 30% finansiranje komercijalnog transportnog programa i autobusa, a preostalih 30% predstavlja finansiranje opreme i agro mehanizacije. Sa aspekta strukture korisnika lizinga, pravna lica čine veliku većinu korisnika sa učešćem od 90%, što samo još jednom navodi i na pravu svrhu postojanja lizinga. I dok smo u Srbiji i pored velikog interesovanja potencijalnih klijenata, ali reklo bi se i medija, svih ovih godina tražili mogućnosti i zakonske okvire za finansiranje nepokretnosti i kroz finansijski lizing, te bolje pravne pokrivenosti poslova operativnog lizinga nekretnina, lizing je u Srbiji ostao vezan za gore navedene segmente. Istovremeno, u zemljama u okruženju gotovo polovinu portfelja tržišta lizinga čine nekretnine. Zašto je to tako? Odgovor je vrlo jednostavan. Iako je inicijalni Zakon o finansijskom lizingu koji je na snagu stupio još 2003. godine bio veoma kvalitetan i napredan za to vreme, on nije predviđao mogućnost finansiranja nepokretnosti. Ovaj propust ispravljen je 17.05.2011. godine donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu, kojim finansijski lizing nekretnina postaje formalno pravno moguć. Međutim, da ono što je i formalno pravno moguće nije u praksi uvek i izvodljivo, ili interesantno potencijalnim korisnicima - zbog kojih je Zakon i promenjen - navo-

lizing

di niz poreskih tretmana koji prak- takođe PDV oporeziva, što dodatno kompanijama se ostavlja mogućnost tično anuliraju ovu mogućnost i u opterećuje cenu koštanja ovog vida da svoje poslovanje svedu na domen finansiranja “starih objekata”, potpunosti dovode njenu konku- finansiranja. Imajući sve ove činjenice u vi- te zemljišta koje se uglavnom ne javrentnost i održivost u pitanje. Naime, mišljenjem Ministarstva du, finansijski lizing novoizgrađe- lja predmetom interesovanja lizing finansija od 17.06.2011. finansijski nih građevinskih objekata stavljen kompanija. Na ovaj način značajno lizing nepokretnosti sa stanovišta je u krajnje nekonkurentan i podre- se ograničava i prostor za ponudu i Zakona o PDV sa aspekta poslo- đen položaj iako je njegovo uvođe- tražnju, ali se postavlja i pitanje: da li vanja lizing kompanija predstavlja nje trebalo da ima upravo suprotne će postojati zainteresovanost stranih pravni posao drugog prenosa prava efekte kao što su: povećanje tržišne finansijskih investitora za ulaganje u raspolaganja novoizgrađenim gra- konkurentnosti u segmentu finansi- ovaj segment, imajući u vidu visođevinskim objektima koji nije pred- ranja izgradnje, doprinos povećanju ke ulazne barijere sa aspekta obavemet oporezivanja PDV. Primenom stranih investicija, privlačenje inte- znog osnivačkog kapitala? Da podovog tumačenja lizing kompanije resovanja domaćih pravnih lica čiji setimo, zakonska obaveza propisunisu u mogućnosti da odbiju pret- su osnivači nerezidenti koji se vide je minimalni iznos osnivačkog kahodni PDV sadržan u fakturi ispo- kao potencijalni korisnici ovog vida pitala od 5 miliona evra za obavljaručioca predmeta lizinga, što pred- finansiranja jer upravo ovaj vid fi- nje poslova finansijskog lizinga nenansiranja već uveliko koriste u svo- pokretnosti. stavlja veliki problem. Slažemo se da je apsolutno opravOvako definisan poreski tretman jim matičnim zemljama, i na kraju praktično znači da je finansijski li- krajeva stvaranje kvalitetnijih uslo- dano postavljanje ovako visokog zing novoizgrađenih objekata (što va privređivanja svim ostalim stra- inicijalnog kapitala kojim bi se uveo je u svetu najčešće i praksa) za kraj- nim investitorima, kako onima koji red, a broj igrača na strani ponunjeg korisnika tj. klijenta inicijalno pružaju usluge finansijskog lizinga, de zadržao samo na onima koji su skuplji za 18% u odnosu na bilo ko- tako i onima koji su zainteresovani u stanju da tržištu ponude visoko standardizovane usluge na duji drugi vid finansiranja jer je kupov- da ih koriste. Svi ovi efekti posledično bi utica- gi i stabilan rok. Ipak, onda je, u cina cena povećana za iznos PDV sadržanog u fakturi isporučioca pred- li na bolju situaciju na tržištu nepo- lju animiranja takvih željenih tržišmeta lizinga, što predstavlja uveća- kretnosti čijom ekspanzijom bi pro- nih aktera, značajno da se poveća i nje iznosa osnovice za lizing kalku- fitirao i domaći građevinski sektor manevarski prostor za njihovo delolaciju. Pored toga moramo imati u ali bi to imalo i brojne druge mul- vanje. A sigurni smo da takva potrevidu da je lizing naknada koja u su- tiplikatorske efekte na strani razvo- ba u privredi kao što je naša već saštini predstavlja ekvivalent kamati, ja privrede zemlje. Ovako, lizing da postoji. finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 Lizing rešenja kroz kompjuterski oblak

Plati koliko koristiš Za korišćenje lizing rešenja kroz “kompjuterski oblak” najzainteresovanija su tržišta u razvoju, a među zapadnim kompanijama najčešći korisnici su male firme. Uprkos polemikama da li su prednosti ovog koncepta veće od rizika, IT analitičari predviđaju pravu revoluciju “oblaka” u naredne tri godine. Piše: Vladimir Adonov

finansije TOP 2011/12

abavka skupe opreme i drugih investicionih dobara posredstvom lizinga nije više karakteristika samo razvijenih tržita na kojima se gotovo četvrtina nabavki finansira na ovaj način, već i deo razvojne strategije u manje ekonomski naprednim, posebno azijskim zemljama, koji je omogućio veću dostupnost tehnologija neophodnih za brži privredni rast. Trend koji je najaktuelniji na oba tržišta je korišćenje lizing rešenja kroz „kompjuterski oblak” („Cloud computing”) ili model „plati koliko koristiš” koji firmama omogućava praktičan pristup bankama podataka, aplikacijama i ostalim uslugama, a sve to putem interneta ili lokalnih kompjuterskih mreža. Kompanije koje ne mogu da priušte kapitalne investicije u „tradicionalne“ informatičke tehnologije logični su korisnici „cloud” usluga, ali u tu grupu spadaju i one čiji je posao po svojoj prirodi mobilan, kao što su razni distributeri. Osim što firma koristi onoliko resursa koliko joj u datom trenutku treba, primena ovog modela ne zahteva udubljivanje u prirodu same tehnologije, jer se ne prodaje kao proizvod, već najviše nalikuje komunalnim uslugama. Naime, kompjuterski oblak objedinjuje softver, platformu i infrastrukturu kao usluge, a korisnik ono što želi „crpi” sa interneta - baš kao što se voda ili struja preuzimaju s javnih mreža vodovoda ili elektroprivrede, umesto iz sopstvenog bunara ili strujnog generatora. „Cloud computing” je trend kojim su krenule sve IT kompanije, ali je apsurd da su u tom sektoru uspešnije nove firme, poput Amazona ili Googla, nego postojeći softverski divovi. Naravno da nije problem u znanju i tehnologijama, već u profitu. Očigledno je da velike korporacije za sada zaziru da se odreknu komfora koji im pruža vlasništvo nad kompletnom IT infrastrukturom, ali se čini da će, pritisnute

zahtevima za smanjenjem troškova i standardizacijom, i one početi da prihvataju formiranje „privatnih oblaka”. Tako će, verovatno, nastati i privatni „kompjuterski oblaci” lokalnog ili regionalnog karaktera. Predviđanja IDC-a kažu da će učešće „oblaka“ u globalnoj potrošnji informacionih tehnologija značajno rasti. Prošle godine je oko 15% globalne IT potrošnje bilo „iz oblaka”, a procenjuje se da će vrednost javnih IT usluga „u oblaku“ 2014. godine dostići 55,5 milijardi dolara. Počev od ove pa do 2015. godine doći će do prave revolucije, jer analize predviđaju da će u tom periodu javne i privatne IT usluge „u oblaku” otvoriti gotovo 14 miliona radnih mesta u svetu.

Manje razvijeni, više zaintersovani Na tržištima u razvoju kao što su Brazil, Kina, Indija već se korsiti širok spektar raznih „oblak” rešenja

lizing

– od mogućnosti korišćenja spoljne IT infrastrukture do skladištenja podataka i aplikacija izvan same firme. S obzirom da ovaj koncept preduzećima može da snizi troškove i do 80%, ne čudi što je „cloud” usluga najprihvaćenija u zemljama u razvoju. Analize pokazuju da na tim tržištima njeno korišćenje ne zavisi od veličine kompanija, kao i da se predviđa još veći rast implementacije u naredne dve godine. Situacija se značajno razlikuje na razvijenim tržištima poput Nemačke, Velike Britanije i SAD, gde manje firme (do 9 zaposlenih) daleko više koriste „cloud servise” nego veće kompanije. Međutim, najnovija istraživanja ukazuju da i na ovim tržištima struktura kompanijskih korisnika postaje sve šarenolikija - kako po veličini, tako i prema delatnosti. Razlozi zbog kojih firme raznih veličina, iz različitih industrija i zemalja prihvataju cloud rešenja su, takođe, vrlo različiti. Za dve treći-

ne anketiranih menadžera najveća prednost IT lizinga je čuvanje podataka na sigurnom mestu i mogućnost da im pristupe sa bilo koje lokacije, ali ima i onih koji smatraju da je ova usluga preskupa. Ipak, kada je reč o problemima, za većinu je to pre svega rizik da postanu preterano zavisni od spoljnih dobavljača. Trenutno, na poziciji vodećih globalnih dobavljača „cloud” usluge nalaze se Amazon, Apple, Google i Microsoft. U Kini i Indiji tu su i IBM i Oracle, dok u Brazilu suvereno vladaju Google i Microsoft.

Podeljena mišljenja Kako danas informacije predstavljaju jedan od najvrednijih resursa svake kompanije, osnovna dileme povodom „oblaka” je da li celokupno poslovanje treba prebaciti u virtuelni svet. U praksi su najizraženija dva problema: pitanje bezbednosti i zakonska regulativa. Na mnogim tržištima ne postoji regulativa koja

precizno definiše šta spada u „cloud computing”, gde se zapravo čuvaju podaci, ko može da im pristupi, i ko je odgovoran u slučaju njihovog nestanka. Tog problema svesni su i u velikim kompanijama koje pružaju ovu uslugu, pa se zato i zalažu za uspostavljanje ujednačene regulative u ovoj oblasti. Komesarka EU za digitalnu agendu, Neelie Kroes smatra da se u kontekstu evropske digitalne agende mora razviti zajednička „cloud computing” strategija. Po njoj, standardi su „detalj” bez kojega ovaj koncept ne samo da neće moći da se širi, već može biti i odbačen, i da je zato najbolje da se na nivou EU fromira nezavisno telo koje bi izdavalo sertifikate i nadgledalo kvalitet usluga. Kada je u pitanju stručna javnost, mišljenja oko nove usluge su prilično podeljena - od onih koji u tome ne vide bilo kakvu suštinsku novinu, već samo marketinški trik da se “već viđeno” upakuje u novu uslugu, do drugih koji smatraju da je zaista reč o novom konceptu koji donosi značajne uštede i fleksibilnost kompanijskom budžetu. Među žestokim kritičarima je i Ričard Stalmen, osnivač ‘Free Software Foundation’, koji tvrdi da je “cloud computing” zamka smišljena radi “navlačenja” što većeg broja ljudi da koriste zatvoreni informatički sistem u vlasništvu istog davaoca usluga. Po njemu, ko se pretplati na jednu uslugu, recimo na softver, biće prisiljen da to uradi i na ostale „oblačne” usluge istog provajdera - čim otkrije da mu ništa drugo nije kompatibilno sa dotičnim softverom. Drugi prigovor je da korisnici poveravaju davaocima usluga veliku količinu sopstvenih podataka i informacija, što potencijalno predstavlja i bezbednosni i poslovni rizik. Pobornici, pak, ocenjuju da do sada pokazani poslovni efekti kroz korišćenje ove usluge nesporno dokazuju da je ona “kao stvorena” za prilagođavanje izuzetno brzim promenama na tržištu, koje su glavno odličje savremenog poslovanja, ali i njegov najveći rizik za nedovoljno brze i flesksibilne. finansije TOP 2011/12.

LIZING Pregled vlasničke strukture davalaca lizinga r. br. Davalac lizinga

Vlasnik

% vlasništva

1. CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd

Credit Agricole Bank Srbija a.d. Novi Sad

2. EFG Leasing a.d. Beograd

EFG New Europe Holding b.v, Amsterdam, Holandija EFG Eurobank Ergasias s.a, Atina, Grčka Eurobank EFG a.d. Beograd

3. Hypo Alpe-Adria-Leasing d.o.o. Beograd

Hypo-Alpe-Adria-Leasing Holding GmbH, Klagenfurt, Austrija

100

4. Intesa Leasing d.o.o. Beograd

Banca Intesa a.d. Beograd

100

5. LIPAKS d.o.o. Beograd

Mirko Žeželj Zoran Tanasić Sandra Džodić Milorad Milić

6. NBG Lizing d.o.o. Beograd

National bank of Greece s.a. Atina, Grčka

100

7. NLB Leasing d.o.o. Beograd

Nova Ljubljanska banka d.d, Ljubljana, Slovenija

100

8. OTP Leasing d.o.o. Novi Sad 9. Piraeus Leasing d.o.o. Beograd

Merkantil Bank ZRT, Budimpešta, Mađarska OTP banka Srbija a.d. Novi Sad Piraeus Bank s.a. Atina, Grčka Piraeus Bank a.d. Beograd

100 48,63 25,81 25,56

48,19 48,19 3,11 0,51

70 30 72,73 27,27

10. Porsche Leasing SCG d.o.o. Beograd

Porsche Bank AG, Salzburg, Austrija

100

11. Procredit Leasing d.o.o. Beograd

ProCredit Bank a.d. Beograd

100

12. Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd 13. S-Leasing d.o.o. Beograd

Raiffeisen banka a.d. Beograd Raiffeisenbank - Leasing International GmbH, Beč, Austrija Steiermarkishe Bank und Sparkassen Aktiengesellschaft, Grac, Austrija Erste Group Immorent International Holding GmbH, Beč, Austrija

50 50 50 50

14. Sogelease Srbija d.o.o. Beograd

Societe Generale Bank Srbija a.d. Beograd

100

15. UniCredit Leasing Srbija d.o.o. Beograd

UniCredit Leasing S.P.A, Bolonja, Italija

100

16. VB Leasing d.o.o. Beograd

VB-Leasing International Holding GmbH, Beč, Austrija

100

17. Zastava Istrabenz Lizing d.o.o. Beograd

Istrabenz D.D. Koper, Slovenija AD za holding, konsalting i menadžment poslove Grupa Zastava vozila, Kragujevac - u restrukturiranju

95,2 4,8 Izvor: Narodna banka Srbije

Struktura plasmana prema davaocu lizinga

finansije TOP 2011/12.

Zbirni bilans stanja svih davalaca lizinga (u 000 RSD) Redni POZICIJA broj AKTIVA

31.12.2010.

31.12.2011.

% rasta

iznos

31.12.11/ 31.12.10.

98,834,426

100.0

80,213,477

100.0

-18.8

74,687,519

75.6

63,965,232

79.7

-14.4

585,866

0.6

511,916

0.6

-12.6

73,921,551

74.8

63,300,147

78.9

-14.4

STALNA IMOVINA

1.1.

Nekretnine, postrojenja i oprema

1.2.

Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga

1.3.

Dugoročna finansijska sredstva

89,674

0.1

3,024

0.0

-96.6

1.4.

Ostala stalna imovina

90,428

0.1

150,145

0.2

66.0

OBRTNA IMOVINA

24,146,907

24.4

16,248,245

20.3

-32.7

2.1.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

14,769,525

14.9

7,002,921

8.7

-52.6

2.2.

Kratkoročna potraživanja iz finansijskog lizinga

607,856

0.6

581,677

0.7

-4.3

2.3.

Kratkoročna finansijska sredstva

5,511,945

5.6

5,511,018

6.9

0.0

2.4.

Ostala kratkoročna potraživanja

466,532

0.5

368,216

0.5

-21.1

2.5.

Ostala obrtna imovina i odložena poreska sredstva

2,791,049

2.8

2,784,413

3.5

-0.2

98,834,426

100.0

80,213,477

100.0

-18.8

PASIVA 1.

KAPITAL

8,121,587

8.2

8,032,937

10.0

-1.1

1.1.

Osnovni kapital

3,756,458

3.8

4,184,951

5.2

11.4

1.2.

Rezerve

3,688,091

3.7

2,520,304

3.7

-31.7

1.3.

Revalorizacione rezerve

0.0

1.4.

Neto nerealizovani dobici / gubici

0.0

1.5.

Neraspoređena dobit

2,922,520

3.0

3,157,978

3.9

8.1

1.6.

Gubitak

2,243,216

2.3

1,830,296

2.3

-18.4

1.7.

Stečene sopstvene akcije i sopstveni udeli

2,266

0.0

-100.0

DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE

88,715,984

89.7

69,790,592

87.0

-21.3

2.1.

Dugoročna rezervisanja

143,067

0.1

72,360

0.1

-49.4

2.2.

Dugoročne obaveze

88,572,917

89.6

69,718,232

86.9

-21.3

2.2.1.

Dugoročni krediti u zemlji

3,552,908

3.6

4,563,153

5.7

28.4

2.2.2.

Dugoročni krediti u inostranstvu

85,020,009

86.0

65,155,079

81.2

-23.4

2.2.3.

Ostale dugoročne obaveze

0.0

KRATKOROČNE OBAVEZE

1,996,855

2.1

2,389,948

3.0

19.7

3.1.

Kratkoročne finansijske obaveze

321,261

0.4

990,098

1.3

208.2

253,887 0

0.3 0.0

932,259 0

1.2 0.0

267.2

67,374

0.1

57,839

0.1

-14.2

393,702

0.4

270,223

0.3

-31.4

1,281,892

1.3

1,129,627

1.4

-11.9

Kratkoročni krediti u zemlji Kratkoročni krediti u inostranstvu 3.1.3.

Obaveze po osnovu kamata i ostalih troškova finansiranja

3.2.

Obaveze iz finansijskog lizinga

3.3.

Ostale obaveze i odložene poreske obaveze

Izvor: Narodna banka Srbije

finansije TOP 2011/12.

LIZING Tržišno učešće davalaca lizinga Rang Davalac lizinga

Bilansna aktiva (u 000 RSD)

Učešće 2010.

Kumul. učešće 2010.

Rang Davalac lizinga

Bilansna aktiva (u 000 RSD)

Učešće 2011.

Kumul. učešće 2011.

20.031.305

25,0%

6.673.318

8,3%

33,3%

Hypo Alpe-Adria- Leasing d.o.o. Beograd

28.698.484

29,0%

NLB Leasing d.o.o. Beograd

10.648.448

10,8%

39,8%

Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd

9.720.438

9,8%

49,6%

3. NLB Leasing d.o.o. Beograd

6.605.194

8,2%

41,5%

VB Leasing d.o.o. Beograd

6.119.481

6,2%

55,8%

Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd

6.510.351

8,1%

49,6%

EFG Leasing a.d. Beograd

6.088.951

6,2%

62,0%

5. EFG Leasing a.d. Beograd

6.055.634

7,5%

57,2%

Intesa Leasing d.o.o. Beograd

5.945.518

6,0%

68,0%

6. VB Leasing d.o.o. Beograd

5.571.863

6,9%

64,1%

NBG Lizing d.o.o. Beograd

4.882.389

4,9%

72,9%

UniCredit Leasing Srbija d.o.o. Beograd

4.854.091

6,1%

70,2%

UniCredit Leasing Srbija d.o.o. Beograd

4.804.870

4,9%

77,8%

8. NBG Lizing d.o.o. Beograd

4.595.310

5,7%

75,9%

S-Leasing d.o.o. Beograd

4.176.028

4,2%

82,0%

4.303.441

5,4%

81,3%

10.

Sogelease Srbija d.o.o. Beograd

3.962.835

4,0%

86,0%

2.933.210

3,7%

84,9%

LIPAKS d.o.o. Beograd

3.530.470

3,6%

89,6%

11. LIPAKS d.o.o. Beograd

2.836.154

3,5%

88,5%

2.925.445

3,0%

92,6%

12. S-Leasing d.o.o. Beograd

2.729.862

3,4%

91,9%

2.860.493

2,9%

95,5%

13.

2.291.153

2,9%

94,7%

2.385.947

2,4%

97,9%

1.904.510

2,4%

97,1%

1.442.845

1,5%

99,4%

1.711.445

2,1%

99,2%

554.932

0,5%

99,9%

522.377

0,7%

99,9%

86.852

0,1%

100,0%

84.259

0,1%

100,0%

98.834.426

100,0%

80.213.477

100,0%

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Procredit Leasing d.o.o. Beograd CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd Porsche Leasing SCG d.o.o. Beograd Piraeus Leasing d.o.o. Beograd Zastava Istrabenz Lizing d.o.o. Beograd OTP Leasing d.o.o Novi Sad UKUPNO Herfindahl-Hirschman indeks

1.288,6

Hypo Alpe-Adria- Leasing d.o.o. Beograd Intesa Leasing d.o.o. 2. Beograd 1.

Sogelease Srbija d.o.o. Beograd CA Leasing Srbija d.o.o. 10. Beograd 9.

Procredit Leasing d.o.o. Beograd Porsche Leasing SCG d.o.o. 14. Beograd Piraeus Leasing d.o.o. 15. Beograd Zastava Istrabenz Lizing 16. d.o.o. Beograd 17. OTP Leasing d.o.o Novi Sad UKUPNO Herfindahl-Hirschman indeks

1.086,2 Izvor: Narodna banka Srbije

Sektorska struktura plasmana

finansije TOP 2011/12.

Struktura plasmana prema predmetu lizinga

Zbirni bilans uspeha davalaca lizinga (u 000 RSD) Redni Pozicija broj

01.01- % u ukup. 31.12.10 prih.

01.01- % u ukup. % rasta 31.12.11 prih. 2011/2010.

6,579,349

70.3

5,146,903

71.3

PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA POSLOVNI PRIHODI I RASHODI 1. Prihodi od kamata po osnovu lizinga

-21.8

2. Rashodi kamata po osnovu posla lizinga

2,799,920

29.9

2,308,819

32.0

-17.5

3. Prihodi po osnovu posla lizinga

1,044,800

11.2

893,762

12.4

-14.5

4. Troškovi po osnovu posla lizinga

272,992

2.9

274,920

3.8

0.7

48.6 3,456,926

47.9

-24.0

7.3

-28.5

I. POSLOVNI REZULTAT

4,551,236

OSTALI PRIHODI I RASHODI 5. Neto prihodi od ostalih kamata 6. Neto rashodi od ostalih kamata

736,079

7.9

526,229

0.0

7. Neto prihodi od kursnih razlika i efekata valutne klauzule

489,583

5.2

188,872

2.6

-61.4

8. Neto rashodi od kursnih razlika i efekata valutne klauzule

444,349

4.7

0.0

-100.0

9. Neto prihodi od učešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja

0.0

18,578

0.3

10. Neto rashodi od učešća u gubitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja

0.0

94,508

1.0

0.0

-100.0

11. Neto dobici po osnovu prodaje i zakupa 12. Neto gubici po osnovu prodaje i zakupa

257,935

2.8

141,041

2.0

-45.3

1,045,085

11.2

1,082,300

15.0

3.6

154,875

1.7

166,537

2.3

7.5

1,243,422

13.3

1,149,750

15.9

-7.5

16. Neto dobitak od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i ostalih sredstava

27,616

0.3

13,818

0.2

-50.0

17. Neto gubitak od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i ostalih sredstava

13. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 14. Troškovi amortizacije i rezervisanja 15. Ostali troškovi poslovanja

744

0.0

-100.0

18. Neto dobitak od prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti

0.0

266

0.0

19. Neto gubitak od prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti

0.0

20. Neto prihodi od usklađivanja vrednosti imovine

0.0

21. Neto rashodi od usklađivanja vrednosti imovine

3,811,858

40.7

1,465,217

20.3

-61.6

385,768

4.1

426,247

5.9

10.5

22. Ostali dobici i prihodi 23. Ostali gubici i rashodi

194,886

2.1

310,604

4.3

59.4

-868,364

-9.3

315,487

4.4

319

0.0

-85.3

0.0

157.1

-868,059

-9.3

315,498

4.4

221,347

2.4

266,340

3.7

20.3

26.2. 2. Odloženi poreski rashodi perioda

19,706

0.2

93,229

1.3

373.1

26.3. 3. Odloženi poreski prihodi perioda

117,902

1.3

2,444

0.0

-97.9

0.0

II. REZULTAT IZ REDOVNOG POSLOVANJA 24. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 25. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA III. REZULTAT PRE OPOREZIVANJA 26. POREZ NA DOBITAK 26.1. 1. Poreski rashod perioda

27. Isplaćena lična primanja poslodavcu IV. NETO REZULTAT

-991,210

-10.6

-41,627

-0.6

-95.8

V. UKUPNI PRIHODI I DOBICI

9,358,021

100.0

7,214,722

100.0

-22.9

VI. UKUPNI RASHODI I GUBICI

10,226,080

109.3 6,899,224

95.6

-32.5

finansije TOP 2011/12.

LIZING Zbirni bilans stanja svih davalaca lizinga (u 000 RSD) Redni broj

POZICIJA

AKTIVA

31.12.2011.

31.03.2012

iznos

80,213,477

100.0

82,251,804

63,965,232

79.7

63,923,230

511,916

0.6

497,720

63,300,147

78.9

63,276,466

3,024

0.0

3,207

150,145

0.2

145,837

16,248,245

20.3

18,328,574

7,002,921

8.7

7,371,962

581,677

0.7

558,118

STALNA IMOVINA

1.1

Nekretnine, postrojenja i oprema

1.2

Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga

1.3

Dugoročna finansijska sredstva

1.4

Ostala stalna imovina

OBRTNA IMOVINA

2.1

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

2.2

Kratkoročna potraživanja iz finansijskog lizinga

2.3

Kratkoročna finansijska sredstva

5,511,018

6.9

6,991,128

2.4

Ostala kratkoročna potraživanja

368,216

0.5

419,695

2.5

Ostala obrtna imovina i odložena poreska sredstva

2,784,413

3.5

2,987,671

80,213,477

100.0

82,251,804

8,032,937

10.0

8,290,175

PASIVA 1

KAPITAL

1.1

Osnovni kapital

4,184,951

5.2

4,184,951

1.2

Rezerve

2,520,304

3.1

2,520,304

1.3

Revalorizacione rezerve

0.0

1.4

Neto nerealizovani dobici / gubici

0.0

1.5

Neraspoređena dobit

3,157,978

3.9

2,933,469

1.6

Gubitak

1,830,296

2.3

1,348,549

1.7

Stečene sopstvene akcije i sopstveni udeli

0.0

DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE

69,790,592

87.0

71,416,805

2.1

Dugoročna rezervisanja

72,360

0.1

69,600

2.2

Dugoročne obaveze

69,718,232

86.9

71,347,205

2.2.1

Dugoročni krediti u zemlji

4,563,153

5.7

4,464,934

2.2.2

Dugoročni krediti u inostranstvu

65,155,079

81.2

66,871,135

2.2.3

Ostale dugoročne obaveze

0.0

11,136

KRATKOROČNE OBAVEZE

2,389,948

3.0

2,544,824

3.1

Kratkoročne finansijske obaveze

990,098

1.3

1,077,413

3.1.1

Kratkoročni krediti u zemlji

932,259

1.2

912,701

3.1.2

Kratkoročni krediti u inostranstvu

0.0

3.1.3

Obaveze po osnovu kamata i ostalih troškova finansiranja

57,839

0.1

164,712

3.2

Obaveze iz finansijskog lizinga

270,223

0.3

405,536

3.3

Ostale obaveze i odložene poreske obaveze

1,129,627

1.4

1,061,875

Izvor: Narodna banka Srbije

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

fondovi 98

finansije TOP 2011/12

fondovi Novo vreme za investicione fondove u Srbiji

Veliki potencijal, malo tržište Otvaranje mogućnosti da fondovi ulažu u zlato na svetskom tržištu, globalni indeks akcija, i u rastuće sektore kao što su nove tehnologije i regione poput Azije, otvorilo je nove mogućnosti i domaćim ulagačima koji su do sada bili vezani za kretanja u srpskoj privredi i cena nekretnina u zemlji. U ovom trenutku fondovi koji ulažu u akcije i obveznice čine nešto više od 6 miliona evra ili manje od 1 EUR po stanovniku, znatno manje nego u susedstvu. Piše: Igor Popović, glavni portfolio menadžer Ilirike DZU

nvesticioni fondovi u Srbiji započeli su svoje poslovanje 2007. godine, pred sam početak krize i velikog pada akcija na berzi, tako da su prvih nekoliko godina bile izuzetno teške za fondove i njihove investitore. U međuvremenu zakonska regulativa je unapređena i fondovi su se prilagodili novim uslovima na tržištu. Na primer, fondovima akcija je sada omogućeno da 100% svojih plasmana imaju u zemljama EU, OECD-a, kao i susednim zemljama. Takođe, fondovima je dozvoljeno da drže veće količine novca u novčanim depozitima kako bi zaštitili investitore od pada akcija. Ove izmene regulative otvorile su mogućnost i za nove specijalizovane fondove. Ulaganje u investicione fondove koji prate cenu zlata na svetskom tržištu, globalni indeks akcija, ili ulažu u rastuće sektore kao što su nove tehnologije (npr. internet, zelene tehnologije i biotehnologiju), i rastuće regione, kao što je na primer Azija, predstavljaju nove mogućnosti za rast kapitala i istovremeno diversifikaciju imovine i prinosa koji su kod većine građana i firmi vezane za kretanje domaće privrede i kretanja cena nekretnina u zemlji. Ovaj način ulaganja zahteva i veće iskustvo profesionalnih upravljača, i podršku regionalnih institucija za upravljanje investicionih fondova koja imaju iskustva na razvijenijim tržištima kapitala. U industriji fondova postoji više proizvoda kao što su otvoreni, zatvoreni i privatni fondovi. Najveći

deo imovine od ove tri vrste fondova nalazi se u otvorenim investicionim fondovima, u kojima ulagači mogu svakog dana da kupe i prodaju investicione jedinice tako da im je obezbeđena likvidnost. Tokom trajanja krize, i pored velikog pada vrednosti akcija, održana je likvidnost investicija, i do sada se nije dogodilo da investitoru ne bude isplaćena vrednost sredstava u zakonski predviđenom roku (od 5 dana). S druge strane, s obzirom da su indeksi berzi doživeli rekordan pad, imovina fondova je takođe doživela veliki pad i nije ispunila očekivanja investitora koji su uložili sredstva nadajući se visokim prinosima u prvim godinama poslovanja fondova. Kao posledica ovog perioda krize, trenutna imovina otvorenih investicionih fondova u Srbiji iznosi 15,4 miliona EUR. Ne računajući novčane fondove, koji predstavljaju alternativu depozitima po viđenju, investicioni fondovi u Srbiji koji ulažu u akcije i obveznice sada čine nešto više od 6 miliona evra. To je izuzetno malo u odnosu na našu privredu i iznosi čak manje od 1 EUR po stanovniku. Na primer u Hrvatskoj ulaganje u otvorene investicione fondove po stanovniku iznosi 464 EUR i Sloveniji 968 EUR, dok u najrazvijenijim tržištima kao što je SAD iznosi preko 37 hiljada USD po stanovniku. U ovim zemljama ulaganje u fondove predstavlja dobru alternativu u odnosu na štednju u bankama ili kupovinu individualnih akcija, kada se uzmu u obzir rizik i prinos. Među otvorenim investicionim fondovima, fondovi akcija predstavljaju vrstu rizičnijeg ulaganja od štednje u bankama, novčanih ili balansiranih fondova, sa potencijalno većim prinosima. Da bi se obezbedili od gubitaka a istovremeno otvorili mogućnost viših prinosa investitori mogu i unapred odrediti sebi koji je maksimalni gubitak pre koga bi se vratili na manje rizične oblike ulaganja i istovremeno odrediti period ulaganja dovoljno dug da se prinosi ostvare ukoliko vrednost investifinansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12 cione jedinice raste, što se u slučaju likvidnosti privrede ukoliko bi sred- nu proizvodnje ima u Kini, a čije je trove vrste ulaganja smatra minimal- stva u vremenu koje dolazi dostigla žište proizvoda globalno. Nadamo se no oko 3-5 godina. U tom smislu, bi- nivo zemalja u okruženju iz pret- da će daljim unapređivanjem regulative biti omogućeno da fondovi u Srbiji lo bi racionalno da je oko 10 – 20% hodnih primera. Takođe, finansijski sistem u Srbiji ulažu direktno u akcije na brzo rastudevizne štednje uloženo u otvorenim investicionim fondovima, znači je kao i u nekim drugim evropskim ćim tržištima u razvoju, kao što to raoko 700 miliona – 1,4 milijarde EUR državama skoncentrisan na banke, de fondovi iz zemalja u EU i zemalja u Srbiji. Ova cifra govori o velikom pa se fondovi i drugi učesnici trži- u okruženju. Dalji razvoj industrije investiciopotencijalu tržišta u Srbiji, kao i isto- šta kapitala često suočavaju sa reguvremeno koliko je još tržište malo u lativom koja čini njihov položaj tenih fondova i regulative koja je pražim. Jedan od takvih primera je isti ponudiće investitorima vid ulagaodnosu na svoj prirodni potencijal. Nekoliko stvari mogu pokrenu- ključiva mogućnost ulaganja u dina- nja koji u razvijenim zemljama preti industriju investicionih fondova rima za rezidente Srbije. To u prak- stavlja značajan deo finansijskog tru Srbiji. Da bi se povratilo povere- si predstavlja problem za mnoge in- žišta. Uopšte, investicioni fondovi nje investitora koje je poljuljano to- vestitore koji ne žele da svoju devi- mogu igrati pozitivnu ulogu u finankom finansijske krize, fondovi mo- znu štednju dva puta konvertuju iz sijskom sistemu i privredi na nekoli-

raju kroz prinose da pokažu da su jedne valute u drugu, što im podibolji od alternativnih oblika ulaga- že transakcione troškove i mnoginja, a to je pre svega u Srbiji štednja ma predstavlja psihološku barijeru u evrima, koja iznosi više od 7 mili- za ulaganje u fondove. Mogućnost jardi evra. S obzirom na mnogo ve- ulaganja u evrima postoji za nereziću raznovrsnost plasmana i iskustvo dente i oni je u velikoj meri koriste, koje je industrija stekla, ti prinosi su dok na osnovu kontakata i primedbi potencijalnih domaćih investitomogući u narednim godinama. Za balansirane fondove, razvoj tr- ra, pretpostavljamo da bi je i oni u žišta obveznica, kao i municipalnih velikoj meri koristili ukoliko bi bila obveznica predstavljao bi potrebne omogućena. Za sada, investicioni fondovi u Srbiji dodatne instrumente u koje fondovi mogu ulagati. Sa svoje strane, za mogu ulagati deo imovine u zatvorekompanije koje svoje obveznice iz- ne investicione fondove koji su izlodaju na beogradskoj berzi, fondovi ženi brzo rastućim tržištima u razvoju, predstavljaju izvor likvidnosti. Oni kao što je na primer Azija, ili u akcije tako mogu pomoći u smanjenju ne- firmi kao što je npr. Apple, koji veći-

100

finansije TOP 2011/12

ko načina. S jedne strane, kroz profesionalno upravljanje treba da nude velikom broju građana i manjih i srednjih firmi prinose koji su ranije bili dostupni samo finansijskim institucijama i velikim privrednicima. S druge strane, kroz svoje plasmane u akcije i obveznice koje izlaze na berzu vrše alokaciju kapitala i finansiraju delatnost uspešnih kompanija koje čine domaću privredu. Da bi fondovi mogli da vrše svoju delatnost kao u razvijenijim državama moraju ostvariti znatno veće prinose u narednim godinama i uvećati imovinu na značajniji udeo u finansijskom sistemu Srbije.

finansije TOP 2011/12 Penzioneri 21. veka

Gospoda ili prosjaci Kratkovidost nije samo česta bolest današnjice izazvana preteranim korišćenjem kompjutera i igranjem video igrica. To je i karakteristika najvećeg broja ljudi, kada je u pitanju sagledavanje sopstvenih potreba i mogućnosti u budućnosti. Najčešće se potcenjuju resursi koji će biti potrebni u starosti i zbog toga se štedi manje nego što je neophodno. To je osnovni razlog zbog koga većina savremenih država organizuje sistem obaveznog penzijskog osiguranja. Piše: Branko Pavlović,

član Upravnog odbora Delta Generali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom i član Izvršnog komiteta Delta Generali osiguranja

102

finansije TOP 2011/12

rajuća penzija. Velika prednost sistema akumulacije kapitala je uvođenje odgovornosti svakog pojedinca za sopstveni životni standard u starosti. Radnici koji počnu rano da uplaćuju doprinose i imaju tokom radnog veka ujednačena primanja, mogu sa velikom izvesnošću očekivati da će zadržati sličan životni standard i kada odu u penziju. Zbog stalnog interesovanja za vrednost investicione jedinice fonda, koja direktno određuje stanje sredstava na ličnom računu, javlja se briga o berzi, kamatama i ekonomskim parametrima kod svih zaposlenih koji su obuhvaćeni ovim sistemom.

o pre trideset godina sistemi obaveznog penzijskog osiguranja bili su zasnovani na principu međugeneracijske solidarnosti. Taj sistem još uvek funk- Svi su u reformama cioniše u Srbiji, gde zaposleni doZa razliku od potrošnje koju stiprinosima iz svojih plata finansiraju muliše sistem međugeneracijisplatu penzija penzionerima. Visina ske solidarnosti, sistem akumulapenzija zavisi od doprinosa trenutno cije kapitala se zasniva na štednji. aktivnih radnika, a ne od doprinosa Akumulirana štednja u penzijskim koje su plaćali sadašnji penzioneri u fondovima tokom godina uplaćivavreme kada su radili. Ovaj sistem je nja doprinosa zaposlenih omogućadobro funkcionisao u prošlosti ka- va investiranje u kapitalne državne da je desetak radnika obezbeđivalo projekte, što deluje stimulativno na penziju za jednog penzionera. U po- ekonomiju države. Najveći problem slednje vreme ljudski život je sve du- sistema akumulacije kapitala se javži, rađa se sve manje ljudi i nezapo- lja u tranziciji iz sistema međugeneslenost je velika, tako da je blizu dan racijske solidarnosti, kada se doprikada će se broj radnika i penzionera nosi radnika preusmere na lične rau Srbiji izjednačiti. U većini zemalja čune, pa postojeći penzioneri padodnos broja radnika i penzionera ni- nu na teret državnog budžeta. To je tako drastično mali kao u Srbiji, ali praktično znači da jedna generacije trend sličan. Očigledno je da nije ja radnika obezbeđuje penziju i za održiv penzijski sistem u kome jedan sebe kroz uplatu doprinosa penzijradnik zarađuje platu za sebe i ce- skom fondu i za postojeće penziolu penziju za još jednog penzionera. nere kroz poreze koji pune budžet Čile je prvi početkom osamdese- iz koga se isplaćuju penzije. tih radikalno reformisao sistem obaSuočene sa problemom neodrživeznog penzijskog osiguranja uvo- vosti penzijskog sistema generacijđenjem akumulacije kapitala (tzv. ske solidarnosti zemlje su sprovodrugi stub), a sledile su ga druge dile različite reforme. Evropske zezemlje. Koncept sistema akumula- mlje smanjuju broj penzionera pocije kapitala je takav da radnici to- meranjem starosne granice odlaska kom radnog veka plaćaju doprino- u penziju. Neke zemlje su pokušase koji se konvertuju u investicio- le da smanje doprinose koje plaćaju ne jedinice i čuvaju na sopstvenom radnici smanjenjem penzija. Zemlje ličnom računu u penzijskom fondu. podsaharske Afrike sa velikim proOd akumuliranih sredstava na lič- centom HIV pozitivnih stanovnika nom računu, koja fond u međuvre- su ukinule obavezni penzijski simenu uvećava investiranjem, pri od- stem, jer mali broj ljudi uopšte dolasku u penziju isplaćuje se odgova- živi penziju.

fondovi

Ne postoji idealan penzijski si- obezbeđuje pristojnu penziju svim stem i reforme su svuda neophod- Čileancima preko 65 godina, koji ne. Čak i u zemljama koje sada ima- nemaju odgovarajuću penziju iz priju kvalitetne penzijske sisteme, veli- vatnih penzijskih fondova. ki je procenat ljudi koji mora da radi i posle odlaska u penziju da bi Najstrožiji zakoni zadržao pristojan životni standard Veliki broj evropskih zemalja u po– u Češkoj oko 30%, a u Nemačkoj slednjih nekoliko godina se bavi reoko 40% ljudi i dalje radi, iako pri- formama penzijskog sistema. Prošle ma penziju. Čile, koji je godinama godine bilo je dosta protesta radistican kao primer uspešnog pen- nika koji se suprostavljaju namerazijskog sistema, 2008. godine je mo- ma vlade. U Velikoj Britaniji je orgarao da izvrši određene promene. nizovan najveći štrajk u poslednjih Ispostavilo se da značajan proce- 100 godina. Bugari su takođe manat stanovništva neće moći da do- sovno protestovali zbog odluke vlabije penziju zbog neispunjenja pode da se starosna granica za odlazak trebnog minimuma od 20 godina u penziju pomeri za samo jednu goradnog staža, ili da će dobiti suvi- dinu, iako je granica od 60 godina še malu penziju zbog malih dopri- za žene i 63 za muškarce među najnosa iz niskih primanja prosečnog nižima u Evropi. Mađari su se speciradnika. Zbog toga je uvedena još fičnim performansom, obučeni kao jedna komponenta obaveznog pen- klovnovi, pobunili protiv ukidanja zijskog sistema, ali ponovo zasnova- beneficiranog radnog staža za vojnina na principu međugeneracijske ke, policajce i vatrogasce, što će dosolidarnosti – solidarni penzijski si- vesti do toga da i oni odlaze u penzistem, koji se finansira iz budžeta i ju sa 65 godina umesto sa 45, koliko

je bilo do sada. U Sloveniji je održan referendum na kome je odbačen predlog zakona o reformi penzijskog sistema, kojim bi se pomerila starosna granica za odlazak u penziju i za muškarce i za žene sa 63 na 65 godina. Austrijanci, koji po zakonu primaju 14 punih penzija godišnje, u poslednje vreme se masovno odlučuju za kupovinu nekretnina, kao omiljenijeg oblika štednje za starost od ulaganja u privatne penzijske fondove. Penzijski sistem zasnovan na obaveznom privatnom penzijskom fondu takođe ima svoje mane. Pre mesec dana, američki penzijski fond na Marijanskim ostrvima je bankrotirao, zbog odluke uprave fonda da se početkom finansijske krize okrene investiranju u akcije, koje je uvek relativno rizično. Kada bankrotira banka to je veliki problem za kompanije i radno aktivno stanovništvo, koji obično uspeju da se nekako snađu i prilagode u narednom periodu. Kad bankrotira penzijski fond, socijalni problem je mnogo veći jer to najviše pogađa najslabije pripadnike društva - stare i invalide, koji nemaju način ni vreme da reše tu situaciju. Zbog toga su u većini zemalja zakoni koji regulišu penzijske fondove najstrožiji u celoj finansijskoj oblasti. Vrlo teško je organizovati uspešnu reformu penzijskog sistema u Srbiji. U nepovoljnim demografskim okolnostima postojeći penzijski sistem međugeneracijske solidarnosti već sada je neodrživ bez pomoći iz budžeta. Prelazak na sistem akumulacije kapitala je previše skup i ne obezbeđuje prihvatljivo rešenje za većinu stanovništva uz male prosečne plate i veliku nezaposlenost. Buduća vlada bi trebalo da angažuje stručnjake, aktuare, da sagledaju sve okolnosti vezane za dugoročnu održivost beneficija u postojećim demografskim okolnostima i koristeći iskustva drugih zemalja pronađe adekvatno rešenje za reformu penzijskog sistema koje bi bilo održivo u Srbiji. finansije TOP 2011/12.

103

Заштита интернет бренда у оба писма Регистар националног интернет домена Србије подсећа да до 27. јула 2012. власници интернет условима. Тог дана истиче прав постојећих или новорегистрованих .RS домена. После тог периода, ћириличке домене моћи ће да региструје свако ко жели, без обзира на то да ли поседује одређени .RS домен или не. Ћирилички интернет домен .СРБ је нови, други национални домен Републике Србије, што значи да ће убудуће бити коришћен упоредо са постојећим .RS националним доменом. Практично гледано, један исти интернет сајт моћи ће да буде видљив на обе адресе, и .СРБ и .RS, уколико то његов власник назив на домаћем интернет простору, пожељно је да поседују и .RS и .СРБ домен, јер претраживачи као што је Google, у резултатима претраге дају равноправно листу сајтова са траженим појмовима и на ћирилици и на латиници. Национални интернет домен је ознака територијалне припадности и као такав изузетно је битан за дефинисање интернет идентитета свих који живе и раде у Србији. Пошто је скоро 40% корисни пример, за домен "happyface.rs" биће системски понуђен ћирилички назив "хаппшћљфаце.срб", "хаппшћљфаче.срб" и "хаппшћљфаће.срб". Корисник домена има могућност да прихвати један од тих назива или да одмах региструје "hepifejs.rs" и на основу њега добије право да региструје "хепифејс.срб". Може и да сачека пер региструје "хепифејс.срб", ако буде још увек слободан. Ако то уради у року од три месеца након "happyface.rs". адресе сајтова пишу онако како се и изговарају. Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, адресе са .СРБ доменом ће се, за енглеском алфабету, недвосмислено изговарати управо онако како су и написане. Стога је и слоган кампање за популаризацију коришћења .СРБ домена "Линкуј као што говориш!". Постојање .СРБ домена је и остварење уставног права грађана Србије да могу да користе званично писмо и за своје интернет домене. У време када се у развијеним земљама и право на Интернет сматра за основно људско право, када и највеће земље света брину о очувању националног идентитета кроз домене на свом писму, Србија је међу првима направила корак ка успостављању домена на званичном националном писму. Регистрација .СРБ домена за крајње кориснике (регистранте) обавља се преко овлашћених регистара (најчешће су то интернет провајдери) који поседују овлашћење РНИДС-а. Детаљне информације на сајту њњњ.срб

dobrovoljni penzioni fondovi Tržišno učešće DPF (mereno neto imovinom) u % Delta Generali Basic Raiffeisen Future DDOR Garant Dunav Delta Generali Index Triglav penzija Societe Generale Štednja Societe Generale Ekvilibrio DDOR Garant Dinar HHI

04/11 25,37% 10,77% 19,13% 41,74% 1,36% 0,56% 0,59% 0,47% 2.871

05/11 25,41% 10,84% 18,75% 42,00% 1,34% 0,55% 0,61% 0,50% 2.882

06/11 25,46% 10,86% 18,91% 41,66% 1,38% 0,57% 0,64% 0,51% 2.862

07/11 25,42% 10,92% 18,83% 41,73% 1,33% 0,57% 0,67% 0,54% 2.864

08/11 25,41% 11,02% 18,74% 41,70% 1,30% 0,56% 0,70% 0,56% 2.860

09/11 25,46% 11,15% 18,70% 41,52% 1,28% 0,57% 0,73% 0,58% 0,01% 2.849

08/11 9.642,3 618,5 2.713,2 5.515,5 92,8 82,5 619,9 1.841,2 127,3 11.610,8

09/11 10.166,0 585,5 3.309,3 5.543,5 93,0 82,0 552,7 1.449,2 3,3 11.618,4

Struktura imovine DPF po vrstama ulaganja u mln RSD Ulaganja u zemlji Akcije Državne obveznice Trezorski zapisi Korporativne obveznice Ostale HoV Investicioni fondovi Nepokretnosti Oročeni depoziti Ulaganja u inostranstvu Hartije od vrednosti Investicioni fondovi Sredstva na kastodi rn. Potraživanja Ukupna imovina

04/11 8.591,4 723,3 1.717,8 5.508,5 91,0 83,1 467,6 1.941,0 0,5 10.532,9

05/11 8.073,0 787,1 1.514,4 5.140,4 88,0 79,0 464,1 2.728,9 196,1 10.998,0

06/11 8.885,0 601,4 2.142,0 5.475,6 95,3 83,0 487,7 2.198,9 144,9 11.228,7

07/11 9.666,7 593,7 2.628,8 5.785,0 92,9 83,1 483,3 1.616,2 50,9 11.333,8

Broj aktivnih korisnika po fondovima Ukupno aktivnih korisnika Delta Generali Basic Raiffeisen Future DDOR Garant Dunav Delta Generali Index Triglav penzija Societe Generale Štednja Societe Generale Ekvilibrio DDOR Garant Dinar Udeo aktivnih korisnika u ukupnom broju korisnika u fazi akumulacije Prosečna akumulirana sredstva aktivnih korisnika (u RSD)

106

finansije TOP 2011/12.

04/11 59.043 19.560 10.078 17.914 31.198 1.207 262 1.700 1.419 34,7% 130.848

05/11 56.563 19.692 7.506 15.514 28.412 1.169 265 1.774 1.507 32,9% 131.941

06/11 54.971 18.918 7.628 16.301 26.085 920 645 1.919 1.609 32,0% 134.728

07/11 61.637 18.924 10.141 20.123 32.904 888 596 1.898 1.641 35,5% 135.560

08/11 59.468 18.852 6.289 18.873 28.908 822 598 2.011 1.760 34,2% 138.445

10/11 25,36% 11,20% 18,49% 41,75% 1,27% 0,56% 0,76% 0,60% 0,01% 2.856

10/11 10.470,6 640,0 3.731,3 5.238,1 92,4 81,4 687,3 1.421,6 11,1 11.903,3

09/11 57.330 17.921 7.222 18.080 29.489 846 607 2.093 1.819 16 33,0% 136.010

11/11 25,37% 11,24% 18,61% 41,49% 1,30% 0,57% 0,79% 0,62% 0,01% 2.841

12/11 25,21% 11,26% 18,61% 41,56% 1,29% 0,57% 0,83% 0,65% 0,01% 2.839

11/11 10.962,3 623,4 4.261,3 5.161,4 96,2 82,3 737,7 1.189,8 3,5 12.155,5

10/11 58.441 17.906 7.150 16.605 29.963 849 214 2.174 1.861 33,5% 144.134

01/12 25,26% 11,29% 18,64% 41,43% 1,30% 0,56% 0,84% 0,66% 0,01% 2.832

12/11 11.235,7 680,0 4.325,7 5.028,6 97,1 83,0 1.021,4 1.254,1 3,5 12.493,2

11/11 59.034 18.421 7.176 18.181 30.479 831 569 2.253 1.904 13 33,8% 143.733

02/12 25,22% 11,23% 18,67% 41,43% 1,33% 0,56% 0,86% 0,68% 0,01% 2.831

01/12 11.658,8 693,8 4.911,6 5.078,8 94,9 84,1 795,5 1.195,5 186,9 13.041,1

12/11 61.395 17.702 7.454 20.108 32.303 824 586 2.329 1.945 14 35,1% 146.094

03/12 25,27% 11,24% 18,65% 41,35% 1,32% 0,56% 0,89% 0,70% 0,01% 2.826

02/12 12.231,8 717,4 5.040,9 5.473,1 99,1 86,6 814,7 902,8 427,1 13.561,8

01/12 55.743 17.539 7.832 17.215 29.969 797 152 1.710 1.334 31,8% 154.416

02/12 50.798 9.783 9.505 18.814 22.307 854 550 2.329 1.940 15 28,9% 150.007

03/12 12.943,7 716,9 6.638,6 4.608,2 101,6 87,5 790,9 506,3 3,5 13.453,6

03/12 62.420 18.339 9.481 22.111 33.230 842 602 2.369 2.009 15 35,5% 155.669

04/12 25,29% 11,29% 18,59% 41,31% 1,34% 0,54% 0,91% 0,72% 0,01% 2.822

04/12 13.052,0 672,9 7.108,5 4.310,1 101,7 84,3 774,5 611,4 30,6 13.694,0

04/12 58.045 17.208 7.137 18.661 31.078 835 573 2.437 2.031 16 33,0% 163.497

finansije TOP 2011/12.

107

dobrovoljni penzioni fondovi Broj članova (ugovora o članstvu) po fondovima Ukupno članova u fazi akumulacije Delta Generali Basic Raiffeisen Future DDOR Garant Dunav Delta Generali Index Triglav penzija Societe Generale Štednja Societe Generale Ekvilibrio DDOR Garant Dinar Prosečna akumulirana sredstva članova u fazi akumulacije (u RSD) Ukupno članova u fazi povlačenja Prosečna akumulirana sredstva članova u fazi povlačenja (u RSD)

04/11 224.039 45.741 17.339 57.836 89.955 3.741 1.475 4.151 3.801 46.897 15 185.527

05/11 226.792 45.663 17.383 59.442 90.027 3.756 1.791 4.564 4.166 47.278 15 179.991

06/11 226.761 45.599 17.424 59.372 89.906 3.457 1.802 4.827 4.374 48.791 19 171.113

07/11 229.483 45.507 17.499 60.503 91.121 3.433 1.802 5.075 4.543 49.251 21 180.567

08/11 229.839 45.494 17.592 60.434 91.060 3.408 1.799 5.295 4.757 49.804 21 172.651

Broj aktivnih članova (ugovora) po fondovima Ukupno aktivnih članova Delta Generali Basic Raiffeisen Future DDOR Garant Dunav Delta Generali Index Triglav penzija Societe Generale Štednja Societe Generale Ekvilibrio DDOR Garant Dinar Udeo aktivnih članova u ukupnom broju članova u fazi akumulacije Od ukupno aktivnih članova: Broj članova penzijskih planova Broj aktivnih penzijskih planova

04/11 84.185 19.634 10.093 18.013 31.852 1.207 267 1.700 1.419 37,6% 50.401 134

05/11 76.657 19.764 7.518 15.613 29.042 1.169 270 1.774 1.507 33,8% 42.906 128

06/11 74.680 18.986 7.641 16.447 26.508 920 650 1.919 1.609 32,9% 42.986 130

07/11 88.497 18.992 10.156 20.623 33.698 888 601 1.898 1.641 38,6% 52.483 134

08/11 79.136 18.919 6.304 19.014 29.706 822 600 2.011 1.760 34,4% 44.488 136

04/11 170.101 42.669 17.232 55.489 81.451 3.712 1.369 4.143 3.792 1.063 1.557 494 61.768 11 252.991

05/11 171.667 42.580 17.275 56.550 81.403 3.727 1.685 4.553 4.157 1.566 2.001 435 62.460 11 245.442

06/11 171.959 42.535 17.316 56.482 81.286 3.428 1.697 4.817 4.364 292 639 347 64.340 13 250.088

07/11 173.422 42.457 17.389 57.613 82.494 3.404 1.698 5.063 4.533 1.463 1.805 342 65.172 15 252.794

08/11 173.655 42.448 17.482 57.545 82.465 3.379 1.696 5.281 4.747 233 571 338 65.917 15 241.712

Broj korisnika po fondovima Ukupno korisnika u fazi akumulacije Delta Generali Basic Raiffeisen Future DDOR Garant Dunav Delta Generali Index Triglav penzija Societe Generale Štednja Societe Generale Ekvilibrio DDOR Garant Dinar Promena broja korisnika Povećanje Smanjenje Prosečna akumulirana sredstva korisnika u fazi akumulacije (u RSD) Ukupno korisnika u fazi povlačenja Prosečna akumulirana sredstva korisnika u fazi povlačenja (u RSD)

108

finansije TOP 2011/12.

09/11 232.013 45.404 17.698 60.422 92.684 3.390 1.812 5.565 5.020 18 49.928 21 164.687

10/11 232.489 45.333 17.740 60.304 92.789 3.378 1.834 5.831 5.261 19 50.971 21 158.499

11/11 232.882 45.348 17.764 60.458 92.714 3.376 1.861 5.971 5.371 19 52.043 19 167.446

12/11 234.405 45.168 17.942 61.927 92.484 3.358 1.888 6.133 5.486 19 53.103 24 197.971

01/12 235.269 45.407 17.966 61.980 92.833 3.358 1.887 6.256 5.560 22 54.055 24 192.377

02/12 235.567 45.311 17.961 62.111 92.936 3.348 1.888 6.354 5.635 23 55.529 27 187.710

03/12 235.787 45.215 17.981 62.183 92.820 3.347 1.887 6.540 5.791 23 56.913 30 168.286

04/12 236.163 45.213 17.996 62.368 92.846 3.364 1.871 6.641 5.841 23 57.837 30 160.407

09/11 78.996 17.989 7.237 18.209 30.175 846 612 2.093 1.819 16 34,0% 47.773 137

10/11 77.784 17.971 7.159 16.840 30.711 849 219 2.174 1.861 33,5% 44.063 126

11/11 80.938 18.489 7.188 18.447 31.240 831 572 2.253 1.905 13 34,8% 47.854 135

12/11 84.392 17.751 7.473 20.363 33.102 824 590 2.329 1.946 14 36,0% 49.029 136

01/12 77.422 17.608 7.853 17.311 30.652 797 156 1.710 1.335 32,9% 45.492 129

02/12 67.176 9.862 9.532 19.072 23.019 854 552 2.329 1.941 15 28,5% 35.156 131

03/12 90.113 18.420 9.507 22.363 33.980 843 606 2.369 2.010 15 38,2% 56.110 136

04/12 81.046 17.265 7.159 18.935 31.794 835 573 2.437 2.032 16 34,3% 47.108 128

09/11 173.920 42.363 17.582 57.535 84.111 3.361 1.709 5.550 5.007 17 265 615 350 66.605 15 230.562

10/11 174.418 42.295 17.614 57.418 84.246 3.349 1.731 5.817 5.248 18 498 873 375 67.941 15 221.898

11/11 174.874 42.322 17.626 57.566 84.187 3.347 1.758 5.957 5.358 18 456 900 444 69.306 13 244.728

12/11 174.868 42.156 17.802 59.039 83.985 3.329 1.787 6.118 5.472 18 -6 586 592 71.183 16 296.957

01/12 175.459 42.375 17.829 59.089 84.290 3.329 1.787 6.241 5.546 21 591 923 332 72.481 16 288.566

02/12 175.655 42.264 17.820 59.110 84.400 3.319 1.789 6.339 5.621 22 196 590 394 74.469 18 281.565

03/12 175.796 42.178 17.841 59.109 84.266 3.319 1.788 6.525 5.777 22 141 648 507 76.335 21 240.408

04/12 175.849 42.186 17.856 58.952 84.292 3.336 1.776 6.624 5.827 22 53 606 553 77.675 20 240.610

finansije TOP 2011/12.

109

dobrovoljni penzioni fondovi Valutna struktura imovine DPF u mln RSD 04/11

05/11

06/11

07/11

08/11

09/11

10/11

11/11

12/11

01/12

02/12

03/12

04/12

EUR

3.481,7

3.516,3

3.615,4

3.173,8

3.181,4

3.181,9

2.997,5

3.109,9

2.998,2

3.036,8

2.958,1

3.028,3

3.023,5

RSD

7.051,3

7.481,7

7.613,4

8.160,0

8.429,4

8.436,5

8.905,8

9.045,6

9.495,1 10.004,3 10.603,6 10.425,3 10.670,5 u%

04/11

05/11

06/11

07/11

08/11

09/11

10/11

11/11

12/11

01/12

02/12

03/12

04/12

EUR

33,1%

32,0%

32,2%

28,0%

27,4%

25,2%

25,6%

24,0%

23,3%

21,8%

22,5%

22,1%

RSD

66,9%

68,0%

67,8%

72,0%

72,6%

74,8%

74,4%

76,0%

76,7%

78,2%

77,5%

77,9%

Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova

Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja od početka poslovanja dobrovoljnih penzijskih fondova 1.500,00

Neto imovina (u mln RSD)

12.000

1.400,00

10.000

1.300,00

8.000 1.200,00 6.000 1.100,00

4.000

1.000,00

2.000 0

900,00 IV 2006

110

2007

finansije TOP 2011/12.

III

2008

III

2009

III

2010

III

2011

III

FONDex (vrednost indeksa)

14.000

investicioni fondovi Struktura ukupnih prihoda i rashoda društava za upravljanje investicionim fondovima u milionima dinara 2011

OPIS Ukupni prihodi 1. Prihodi po osnovu upravljanja fondovima 2. Finansijski prihodi 3. Ostali prihodi (dobitak od usklađivanja vrednosti imovine i obaveza) Ukupni rashodi 1. Rashodi po osnovu upravljanja fondovima 2. Ostali poslovni rashodi 3. Finansijski rashodi 4. Ostali rashodi (gubitak od usklađivanja vrednosti imovine i obaveza)

Iznos 85 53 30 2 158 4 148 6 -

2010 Učešće (%) 100,0 62,4 35,3 2,3 100,0 2,5 93,7 3,8 -

Iznos 105 65 39 1 223 5 204 7 7

Učešće (%) 100,0 61,9 37,1 1,0 100,0 2,3 91,5 3,1 3,1

Učesnici u upravljanju investicionim fondovima FOND ILIRIKA GLOBAL FIMA ProActive Ilirika Plus IlirikaDynamic TRIUMPH Kombank InFond Ilirika Cash Triumph Balance Erste EURO Balanced 35 ILIRIKA GOLD CITADEL Novčani Fond Erste CASH Raiffeisen CASH Raiffeisen WORLD Erste EURO Cash

DAT 05.06. 05.06. 05.06. 05.06. 06.06. 06.06. 05.06. 06.06. 06.06. 05.06. 06.06. 06.06. 06.06. 05.06. 06.06.

VAL RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD RSD

VREDNOST 359.84 362.80 643.26 313.97 579.57 600.68 1 285.37 1 255.47 1 394.03 1 001.97 1 396.35 1 291.18 1 295.53 1 132.91 1 291.18

Nematerijalna ulaganja

112

'12 1.57 -1.25 -2.18 0.29 -26.62 3.25 2.84 7.38 10.61 1.97 3.44 4.46 4.73 10.56 21.66

6M 1.32 3.63 -1.58 1.17 -25.50 3.68 3.28 9.26 13.03 -2.29 4.03 5.22 5.58 16.56 23.58

12 M -12,01 -9,70 -8,52 -16,87 -23,21 -19,79 8,49 6,44 15,67 15,56 9,02 11,37 12,79 14,28 32,46

Dugoročni finansijski plasmani

Kratkoročni finansijski plasmani

finansije TOP 2011/12.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gubitak iznad visine kapitala

Ostala sredstva

PGP -20.52 0.18 -2.37 -5.26 -11.93 -11.89 8.86 6.00 10.44 0.14 9.75 10.55 12.14 0.00 33.40

Struktura izvora sredstava društava za upravljanje investicionim fondovima

u millionima dinara

Struktura sredstava društava za upravljanje investicionim fondovima

PROMENA -1.0722 -0.2831 -0.1800 -1.6631 -1.4152 -0.8942 0.0958 -1.0740 -0.1697 0.7025 -0.0029 0.1668 0.1461 -1.1483 7.8978

Kapital

Dugoročne obaveze i rezervisanja

Kratkoročne obaveze

Ostale obaveze

Rezultati poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima u milionima dinara 2011

OPIS 1. Dobitak 2. Gubitak Neto finansijski rezultat (1-2)

Iznos 4 76 -72

2010 Broj društava 2 5

Iznos 118 -118

Broj društava 9

Osnovni finansijski rezultati poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima - uporedni podaci iz finansijskih izveštaja za 2011. i 2010. godinu - iznosi u 000 dinara OPIS 1 2 3 I. 4 1. 5 2. 6 II. 7 1. 8 2. 9 3. 10 III. 11 IV. 12 V. 13 1. 14 2. 15 3. 16 4. 17 5. 18 6. 19 7. 20 VI. 21 VII. 22 VIII. 23 IX. 24 X. 25 XI. 26 XII. 27 XIII. 28 XIV. 29 XV. 30 XVI. 31 XVII. 32 XVIII. 33 XIX. 34 XX.

Broj društava za upravljanje investicionim fondovima Broj zaposlenih PRIHODI PO OSNOVU UPRAVLjANjA FONDOVIMA Prihodi od naknade za upravljanje fondovima Ostali prihodi RASHODI PO OSNOVU UPRAVLjANjA FONDOVIMA Troškovi marketinga Troškovi naknada posrednicima i ostali troškovi posredovanja Ostali rashodi upravljanja fondovima Dobitak od upravljanja fondovima Gubitak od upravljanja fondovima OSTALI POSLOVNI RASHODI Materijalni troškovi Troškovi zarada, naknada zarada i drugi lični rashodi Troškovi amortizacije Troškovi rezervisanja Nematerijalni troškovi Troškovi usluga Ostali rashodi DOBITAK IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI GUBITAK IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI Finansijski prihodi Finansijski rashodi DOBITAK IZ FINANSIJSKIH AKTIVNOSTI GUBITAK IZ FINANSIJSKIH AKTIVNOSTI DOBITAK OD USKLAĐIVANjA VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA GUBITAK OD USKLAĐIVANjA VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA DOBITAK OD POSLOVANjA KOJE SE OBUSTAVLjA GUBITAK OD POSLOVANjA KOJE SE OBUSTAVLjA DOBITAK PRE OPOREZIVANjA GUBITAK PRE OPOREZIVANjA POREZ NA DOBITAK NETO DOBITAK NETO GUBITAK

Iznosi 2011 7 48 52.667 42.371 10.296 3.661 1.546 2.041 63 49.146 140 147.501 1.552 91.932 7.325 126 12.911 28.580 5.075 3.616 102.111 29.753 6.535 23.218 731 1.775 7.558 121 4.706 78.087 -1.127 4.241 76.495

2010 9 65 65.253 46.201 19.052 5.087 3.205 563 243 60.166

Indeks 77,8 73,8 80,7 91,7 54,0 72,0 48,2 362,5 25,9 81,7

204.113 3.624 128.813 8.358 366 16.799 38.494 7.659 6.189 150.136 38.843 6.703 32.871

72,3 42,8 71,4 87,6 34,4 76,9 74,2 66,3 58,4 68,0 76,6 97,5 70,6

1.118

158,8

118.247 -38

66,0

118.209

64,7

finansije TOP 2011/12.

113

finansije TOP 2011/12

revizija

114

finansije TOP 2011/12

revizija Finansijsko izveštavanje centralnih banaka

Sasvim specifična bića

inansijsko izveštavanje centralnih banaka sadrži niz specifičnosti koje proističu iz ciljeva i funkcija ovih institucija koji se bitno razlikuju od ciljeva poslovnih banaka i drugih privrednih društava. To je ujedno razlog postojanja različitih okvira za izveštavanje centralnih banaka, kao i razlika u primeni istih izveštajnih okvira. Interesantno pitanje vezano za izveštavanje centralnih banaka jeste upotrebna vrednost ovih finansijskih izveštaja. Naime, osnovni ciljevi centralnih banaka nisu vezani za njihove finansijske rezultate i finansijski položaj, kao što je to slučaj kod privrednih društava, već za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti zemlje. Dok finansijski izveštaji centralnih banaka prikazuju njihove finansijske rezultate i finansijski položaj, oni uglavnom ne prikazuju njihove rezultate ostvarene u pogledu osnovnih ciljeva i funkcija. Centralne banke zato objavljuju i niz drugih izveštaja i pratećih informacija.

Dužnička kriza je definitivno povećala pritisak na centralne banke da povećaju transparentnost u izveštavanju o svom radu i ostvarenim rezultatima. Neka mera tajnosti je ipak neophodna jer bi potpuna otvorenost mogla ugroziti ostvarivanje njihovih osnovnih ciljeva, monetarne stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Na pitanje gde je ta granica i kako centralne banke treba da izveštavaju o svojim Različiti izveštajni okviri finansijskim rezultatima, U međunarodnoj praksi postoje različita rešenja po pitanju izvenema jednoznačnog štajnih okvira koje koriste centralodgovora ni prakse. ne banke. Rešenja se kreću od poPiše: Dušan Tomić,

partner i ovlašćeni revizor, KPMG

sebno razvijenih pravila (američki FED, Evropska centralna banka i centralne banke u Evrosistemu), zatim primenjenih nacionalnih računovodstvenih propisa (Novi Zeland, Rusija), zatim Međunarodnih stan-

darda finansijskog izveštavanja (MSFI) u zemljama kao što su Srbija, Bugarska, Kanada, Australija i Brazil ili prilagođenih nacionalnih propisa odnosno prilagođenih MSFI (Engleska, Južna Afrika). MSFI su pre svega namenjeni privatnom sektoru, tržišno i profitno orijentisanim privrednim subjektima, te ponekad nemaju odgovor na posebne zahteve centralnih banaka. I pored toga, jedan broj centralnih banaka uključujući tu i Narodnu banku Srbije, odlučuje se za MSFI kao izveštajni okvir iz razloga njegove sveobuhvatnosti i široke međunarodne primene. Čini se da će u nedostatku posebnih međunarodno prihvaćenih standarda za centralne banke, taj trend obuhvatiti sve veći broj centralnih banaka u budućnosti. Možda najprimetnija razlika između različitih izveštajnih okvira koje koriste centralne banke jeste obim i sadržaj informacija koje se obelodanjuju u finansijskim izveštajima. Tako centralna banka Engleske (eng. Bank of England) ima limitiran obim obelodanjivanja informacija u svojim finansijskim izveštajima, pravdajući to objašnjenjem da - kao institucija koja ima zadatak da radi na očuvanju stabilnosti finansijskog sistema i očuvanju poverenja u finansijski sistem - ne treba odmah obelodaniti sve svoje aktivnosti i mere, jer one potencijalno mogu biti vrlo osetljive i negativno uticati na ostvarenje ciljeva (npr. bonitet ili rejting određene poslovne banke, projekcije u pogledu kretanja kamatnih stopa i kurseva i sl.), već eventualno da se to uradi naknadno. Sa druge strane, imamo MSFI koji su vrlo zahtevni u pogledu obelodanjivanja informacija, naročito u vezi sa izloženošću finansijskim rizicima. Stoga se postavlja pitanje kako izbalansirati zahteve izveštajnog okvira sa nesmetanim ostvarenjem ciljeva centralne banke. Računovodstveni principi Evropske centralne banke i centralnih banaka Evrosistema nemaju definansije TOP 2011/12.

115

finansije TOP 2011/12 taljne zahteve u pogledu obelodanjivanja informacija, već se u osnovi bave principima merenja i priznavanja poslovnih transakcija. Takođe, jedna očigledna razlika između finansijskih izveštaja centralnih banaka jeste broj i forma finansijskih izveštaja odnosno bilansa. Nekoliko centralnih banaka ima posebne izveštaje za Emisiono odeljenje i za Bankarsko odeljenje, prikazujući na taj način različite poslovne segmente odvojeno. Pored toga, jedan broj centralnih banaka u okviru svojih bilansa nema izveštaj o novčanim tokovima, smatrajući da on u slučaju centralne banke nema upotrebnu vrednost, dok jedan broj centralnih banaka u okviru ovog izveštaja prikazuje samo devizne transakcije ili odvojeno prikazuje devizne i transakcije u domaćoj valuti. MSFI su opet tu vrlo eksplicitni i zahtevni u pogledu broja i sadržaja bilansa, iako se zaista u slučaju centralnih banaka postavlja pitanje svrsishodnosti nekih od tih zahteva.

Izveštavanje o specifičnim transakcijama Različiti pristupi i problemi koji se u praksi centralnih banaka javljaju prilikom priznavanja i vrednovanja pojedinih transakcija i bilansnih pozicija proizilaze iz dve činjenice: pojedine transakcije su specifične samo za centralne banke pa se računovodstveni standardi, bilo nacionalni ili međunarodni, njima ne bave (npr. emisija novca, novac u opticaju, vanopticajni novac, emisija specijalnih hartija od vrednosti, specifične transakcije sa međunarodnim finansijskim organizacijama kao što je MMF itd.) ili se uobičajene poslovne transakcije obavljaju sa specifičnim, uglavnom neprofitnim ciljevima koje nemaju drugi tržišni učesnici (npr. ulaganje u zlato, depozite i hartije od vrednosti, repo poslovi, intervencije na deviznom tržištu, valutni svop poslovi, kreditni i depozitni poslovi sa poslovnim bankama itd.).

116

finansije TOP 2011/12

Ovde ćemo pokušati približiti po MSFI uglavnom klasifikuju ove problematiku izveštavanja u pogle- hartije kao „hartije po fer vrednosti du ulaganja deviznih rezervi cen- kroz bilans uspeha“. Valutna struktura bilansa centraltralnih banaka u hartije, zlato, kao i drugu finansijsku imovinu denomi- ne banke i devizna pozicija je tanovanu u stranoj valuti jer ove tran- kođe uslovljena primarnim ciljevisakcije imaju najveći materijalni uti- ma centralne banke. Vrlo bitan uticaj na finansijski položaj i rezultat caj na finansijske izveštaje centralnih banaka imaju kursne razlike, kojedne centralne banke. Ulaganje centralnih banaka u har- je ujedno predstavljaju najznačajniji tije od vrednosti proističe iz ciljeva faktor volatilnosti rezultata centralupravljanja deviznim rezervama i ci- nih banaka, a sa druge strane uglavljeva sprovođenja monetarne politi- nom proističu iz revalorizacije moke koji nisu primarno vezani za pro- netarne imovine i obaveza denofitabilnost. Ovakvi ciljevi ulaganja minovanih u stranoj valuti na kraju uglavnom nisu predviđeni računo- obračunskog perioda („nerealizovodstvenim standardima, pa se zbog vane“ kursne razlike). Otuda se potoga postavlja nekoliko pitanja: da li stavlja pitanje adekvatnosti njihoje adekvatno ove hartije tretirati kao vog priznavanja u okviru bilansa hartije za trgovanje, odnosno koja je uspeha u slučaju centralne banke, to relevantna klasifikacija ovih harti- kao što to zahtevaju MSFI. Evropska ja; da li je adekvatno vrednovati ih centralna banka i centralne banke po fer vrednosti ili recimo po troš- Evrosistema priznaju pozitivne kurku; i treće, da li je adekvatno da se sne razlike u okviru obaveza, posebpromene vrednosti ovih hartija pri- ne pozicije za revalorizaciju, a negaznaju u bilansu uspeha, u okviru ka- tivne priznaju kao gubitak u okvipitala ili možda u okviru obaveza. ru bilansa uspeha ako on prelazi Evropska centralna banka i central- prethodno priznate dobitke u okvine banke Evrosistema vrednuju har- ru obaveza (slično kao kod hartija). tije po fer vrednosti, ali se nereali- I druge centralne banke pronalaze zovani dobici ne priznaju u bilansu rešenja da ne priznaju „nerealizouspeha već u okviru obaveza na po- vane“ kursne razlike u okviru bilansebnoj poziciji za revalorizaciju, dok sa uspeha sa intencijom prikazivase nerealizovani gubici, ako su ve- nja realnije slike finansijskog rezulći od prethodno priznatih dobitaka, tata. Neke centralne banke, kao što priznaju u bilansu uspeha. Američki je i Narodna banka Srbije, pristupile FED vrednuje hartije po amortizova- su ovom pitanju na način da se po nom trošku umesto po fer vredno- osnovu „nerealizovanih“ kursnih rasti. Centralne banke koje izveštavaju zlika, koje su priznate u bilansu us-

revizija peha, ne može vršiti distribucija do- uglavnom priznaju dobitke i gubit- ostvarenja osnovnih ciljeva centralbiti, već se ona raspoređuje i zadrža- ke po osnovu promene vrednosti ne banke, ili su to neki drugi izvezlata u bilansu uspeha. štaji. Dužnička kriza je definitivno va u okviru kapitala. povećala pritisak na centralne banUlaganje u zlato za centralne banke u pogledu veće transparentnoke takođe je motivisano ciljevima Upotrebna vrednost sti. Ipak, potrebno je biti obazriv i vezanim za upravljanje deviznim rezervama. Otuda se ne može prihva- finansijskih izveštaja centralnih razmotriti da li potpuna transparentnost u slučaju centralne banke motiti tumačenje MSFI da plasmani u banaka zlato treba da imaju tretman robe Osnovni ciljevi centralnih bana- že negativno uticati na ostvarivanje odnosno zaliha, jer to u slučaju cen- ka, dakle, nisu vezani za profitabil- osnovnih ciljeva centralne banke, citralne banke nije svrha zlata. Većina nost i povraćaj na uložena sredstva, ljeva koji se tiču monetarne stabilcentralnih banaka vrednuju zlato kao što je to slučaj kod poslovnih nosti i stabilnosti finansijskog sistepo fer, tržišnoj vrednosti dok se ra- banaka i drugih privrednih društa- ma zemlje. Izvesno je da bi donošenje jednog zlike između pristupa svode na to va. To zapravo znači da se iz finanda li se dobici ili gubici proistekli sijskih izveštaja centralnih banaka međunarodno prihvaćenog izveštajiz vrednovanja priznaju u bilansu uglavnom ne može direktno oceni- nog okvira za centralne banke, ili uspeha, kao promena fer vredno- ti uspešnost u pogledu realizacije recimo posebnog međunarodnog sti ili kao kursna razlika, ili u okvi- osnovnih ciljeva, te u tom pogledu standarda finansijskog izveštavanja ru kapitala ili obaveza. Evropska ovi izveštaji imaju limitiranu upo- (MSFI), moglo da doprinese razrecentralna banka i centralne banke trebnu vrednost. Postavlja se pitanje šenju svih ovih pitanja i dilema u Evrosistema tretiraju gubitke i do- adekvatnosti sadržaja i obima obe- praksi. Takvo rešenje omogućilo bi bitke po osnovu promene vrednosti lodanjivanja informacija u finansij- i viši nivo uporedivosti poslovanja i zlata slično kao i promene fer vred- skim izveštajima centralnih banaka. rezultata rada između centralnih banosti hartija i kursne razlike, kao i Postavlja se, takođe, i pitanje jesu li naka, što bi samim tim omogućilo i još neke centralne banke u svetu. finansijski izveštaji ti u kojima tre- veću transparentnost rada centralCentralne banke koje koriste MSFI ba prikazati informacije koje se tiču nih banaka.

finansije TOP 2011/12.

117

finansije TOP 2011/12 SRPSKE PRIVATIZACIJE IZ UGLA REVIZORA

U Bubanj Potoku Pozicija kupaca kapitala društvenog preduzeća, koji su o finansijskom stanju subjekta privatizacije mogli da se obaveste iz prospekta firme, najčešće je bila jednaka onoj kod kupovine polovnog automobila “na reč” vlasnika. Etički kodeks profesionalnih računovođa dozvoljava da se iz pozicije nekoga ko je privatizaciju video svojim očima kaže: zdravlje je najvažnije, a onda revizija finansijskih izveštaja. Piše: Zvezdan Božinović, LB-Rev

118

finansije TOP 2011/12

ržava je, preko svog posla revizora sastoji u tome da prepredstavnika, Agenci- pozna namere i interese rukovodje za privatizaciju, po- stva preduzeća koje se privatizuje. nudila na prodaju ka- Ali, kako to učiniti? Odgovor na ovo pitanje leži u napital ogromnog broja društvenih i držav- gomilanom iskustvu revizora i opnih preduzeća. Najve- štoj kulturi, kao i u raspoznavanju ći broj privatizacija je obavljen auk- važnih interesa i planova rukovodcijskom prodajom, a potencijalni stva preduzeća. Finansijski izveštakupci su na raspolaganju imali pros- ji, na primer, u svojim unutrašnjim pekt odnosno ličnu kartu subjekta odnosima liče - ili bi barem trebaprivatizacije. Prospekt je uključivao lo da liče - na svoje vršnjake koji odfinansijske izveštaje, procenu vred- slikavaju finansijsku poziciju ostanosti kapitala društva i druge rele- lih entiteta iz tog privrednog sektovantne informacije kao i izjavu ru- ra. Ukoliko je potencijalni kupac blikovodstva u pogledu istinitosti obe- zak sa rukovodstvom subjekta prilodanjenih informacija. Potencijal- vatizacije ili nekim drugim uticajnini kupci su, za potrebe eventualne jim rukovodstvom, onda je veća vekupovine, na raspolaganju imali, na rovatnoća da su i finansijski izveštataj način, prezentirane ulazne infor- ji u većoj meri „usaglašeni“ sa potremacije. Međutim, retko ko se odluči- bama, željama i interesima potencivao na transakciju samo na osnovu jalnog kupca, a malo manje sa optakvih, relativno oskudnih i doka- šte prihvaćenim računovodstvenim zano neproverenih i nepouzdanih standardima. Prethodne spoznaje i rasuđivainformacija. Razlog tome je i odricanje od odgovornosti za istinitost nja su ključne u pogledu modelii celovitost ponuđenih informacija ranja strategije revizora odnosno od strane Agencije za privatizaciju. određuju način i pravac „opkoljaSlikovito rečeno, pozicija kupca ka- vanja“ finansijskih izveštaja, sa cipitala društvenog preduzeća se nije ljem da se identifikuju eventualpreviše razlikovala od zainteresovani propusti i pogrešna (ne)prikanog za polovni automobil na pijaci zivanja. Ukoliko je procena revizora da su finansijski izveštaji ulepu Bubanj Potoku. šani, odnosno prikazuju finansijsku poziciju entiteta boljom neKako se topi entuzijazam To je otvorilo mogućnost računo- go što realno jeste, onda on travođama i revizorima, uključujući i ga za bilansnim pozicijama na koautora ovog teksta, da se upozna sa jima je to učinjeno. Najčešće linirazličitim privatizacionim sudbina- je “za ulepšavanje”, koje su tokom ma. Revizori najčešće bivaju uklju- perioda privatizacije bile u upotrečeni u tim profesionalaca kojeg bira bi se vezuju za minimiziranje obai formira potencijalni kupac, a koji veza i rashoda kao i/ili uvećavanje sačinjavaju i advokati i stručnjaci za imovine i prihoda. U drugom smedelatnost kojom se bavi subjekt pri- ru, ukoliko je namera rukovodstva vatizacije. Shodno tome, i zadaci su društva bila da lažno unizi finansijim raznovrsni, a zaključci do kojih sku poziciju društva, onda su tehdolaze najčešće opredeljujuće uti- nike kojima je to rađeno bile sasvim suprotne od prvoopisanog ču na odluke potencijalnih kupaca. Finansijski izveštaji mogu da bu- slučaja. Ovako usmerene “kozmetičke du - i najčešće i jesu - predmet površnih i strateških kozmetičkih zah- kreacije” revizori sa velikim stepeteva, počev od lagane i potpuno pri- nom uspešnosti demistifikuju. Vrlo hvatljive šminke pa sve do bolnih i često su predmet njihovog interesolako prepoznatljivih hiruških zahva- vanja neproknjižene obaveze (i najta. Moglo bi da se kaže da se pola češće prateći rashodi): za kamate i

revizija

kursne razlike po kreditima, za oba- pogledu kupovine kapitala društve- nastavili smo dalje kroz život, svako svojim metodama i u skladu sa zaveze prema zaposlenima (neusagla- nog preduzeća. konskim ovlašćenjima. šenost sa kolektivnim ugovorima) I na kraju, u prethodnom tekza obaveze prema državi (Poreskoj Kad poverilac zakuca upravi), za eventualne gubitke sudDrugi metod privatizacije - koji se stu sam izneo jednu bazičnu neistiskih sporova sa velikom dozom nei- primenjivao kod državnih i društve- nu. Revizori nisu ni neizbežni i nezvesnosti i slično. nih preduzeća impozantne veličine zaobilazni. Primera radi, jedan vreNepresušni izvor neosnovano uve- ili strateškog značaja – uobličen je dan i sposoban preduzetnik regionalnih razmera - koji je smatrao da ćane imovine i prihoda se pronalazi kroz tenderski proces. u propustima da se obezvrede sumTehnika sprovođenja privatizacije može i bez revizora prilikom invenjiva i sporna potraživanja, imovina se bitno razlikovala od one u prime- stiranja u kapital, odnosno preuzikoja nije u upotrebi, koja je pod sud- ni kod aukcijske, ali kreativnost ru- manja drugih društava - danas se suskim sporom ili na bilo koji način van kovodstva subjekta privatizacije je očava sa ovakvom situacijom: njegov poslovni sistem je pretrpeo najkontrole preduzeća, oštećene ili spo- bila jednako “pohvalna”. roobrtne zalihe, ulaganja u kapital Povodom jedne tako sprovede- manju porciju štete po osnovu bapreduzeća koje beleže gubitke i slič- ne privatizacije, odnosno povo- čenih (golemih) para za kupovinu no. Neretko, evidentiranjem procena dom Izveštaja nezavisnog revizora kapitala u tim firmama. S obzirom vrednosti, najčešće osnovnih sredsta- o finansijskim izveštajima za godinu da su naknadno novostečene firme va, uvećavana je vrednost imovine i koja je neposredno prethodila pri- pripojene likvidnoj i uspešnoj makapitala, a ispostavljalo se da zaključ- vatizaciji, tokom 2006. godine sam tičnoj kompaniji, i dan - danas stižu na naplatu potraživanja od poverilaci procene vrednosti nisu bili uteme- imao intervju kod UBPOK-a. ljeni na adekvatnim analizama i proKolege su se živo interesovale ka- ca, koja uopšte nisu bila evidentirajekcijama. ko je to kapital budućeg subjekta na kroz poslovne knjige privrednog Nakon analize zaključaka revizo- privatizacije prema našim nalazima društva čiji kapital je bio predmet ra, koji su često obuhvatali gore na- za nekoliko stotina miliona dinara kupoprodaje. Prosto rečeno - zdravvedene nalaze, potencijalnim kup- manji u odnosu na zvanično iska- lje je najvažnije. A potom dođe i recima ostalo je malo entuzijazma u zan. Nakon što smo se lepo ispričali, vizija finansijskih izveštaja. finansije TOP 2011/12.

119

finansije TOP 2011/12 Poslovanje i životna sredina

Revizori u zelenom McDonalds-u, Burger King-u i Tako Bel-u prodaja je opala za četvrtinu i to onog trenutka kad je javnost saznala da meso tretiraju amonijakom, a početkom ove godine tiho su prestali da služe hemijski propranu junetinu. Kompanije su danas pod daleko ozbiljnijom prismotrom svojih potrošača nego ranije, a na tom talasu zelena revizija se nametnula kao alatka kojom firme nepoverljivim kupcima dokazuju da poštuju ekološke zakone i pravila poslovanja. Piše: Milica Milovanović

evizija uticaja poslovanja na životnu sredinu i prirodne resurse treba da pomogne kompaniji da pravilno proceni da li radi u skladu sa zakonima iz domena ekološke zaštite ali i da joj olakša definisanje sopstvenih ciljeva u pogledu šted-

120

finansije TOP 2011/12

nje energije i vode ili upravljanja ot- no 290 milijardi dolara, uzima u obzir padom. Takva „zelena revizija“ u su- uticaj proizvoda koje kupuje na životštini je najkorisnija u pogledu procenu sredinu i daje prioritet ekološkim ne pravnog rizika odnosno eventual- nad tradicionalnim. Ispostavilo se, menih tužbi ili kazni zbog nezakonitog đutim, da potencijalni kupci jedno kazagađenja životne sredine. Sa druge žu anketarima a sasvim drugo urade u strane, kompanije koje su je sprovodi- prodavnici - kada moraju da se odlule tvrde da su pomoću tih nalaza eli- če između jeftinije a „obične“ ili daleminisale neefikasne procedure u ra- ko skuplje ekološke robe. Štaviše, komdu i tako poboljšale ekološke i eko- panija Grail Research došla je do ponomske performanse i - ništa manje datka da 85% potrošača tvrdi da kupuvažno - imidž preduzeća. Zelena revi- je ekološki prihvatljive proizvode ali da zija takođe pomaže i u dobijanju od- u stvarnosti tek 8% njih to zaista i uragovarajućih sertifikata, među kojima di. Ono što se, međutim, posle dve decenije agresivnog ekološkog marketinje najpoznatiji ISO 14001. Što se procesa revizije tiče, koriste ga promenilo jeste svest potrošača: oni se protokoli koji pokrivaju i provera- će izbegavati robu čija proizvodnja očivaju sve aspekte poslovanja iz ekološ- gledno šteti životnoj sredini (pozivi na kog ugla: od materijala korišćenih za bojkot pumpi Britiš Petroleuma posle proizvodnju, preko emisije gasa ko- havarije u Meksičkom zalivu) ili koja ja nastaje, upravljanja otpadnim vo- sadrži „neprirodne“ sastojke. To su na dama ili drugim otpadom do prove- svojoj koži osetili McDonalds, Burger re uslova na radnom mestu i organi- King i Tako Bel, kada je izašlo u javnost zacije transporta robe. Kako ne poda mušterijama služe juneće meso trestoje standardizovani ili opšti proto- tirano amonijakom. Prodaja je opala za koli već dužina spiska zavisi od an- četvrtinu uprkos apelima tehnologa da gažovanog revizora, kompanije če- je takva procedura korisna pošto amosto same sebi postavljaju zadatke i nijak ubija štetne bakterije koje mogu ciljeve za očuvanje životne sredine. da se nađu u svežem mesu. Veliki lanci Proizvođači „ekološke“ kućne hemije brze hrane tiho su prestali da služe taSeventh Generation iz Vermonta su, kvu junetinu početkom godine. recimo, odlučili da do 2016. smanje Stručnjaci, dakle, smatraju da su svoju emisiju gasova koji stvaraju efe- kompanije danas pod daleko jačom kat staklene bašte za 15% pa u skladu „zelenom“ prismotrom svojih posa tom odlukom menjaju organizaci- trošača. Traži se odgovorno posloju tranporta robe i zaposlenih, uvo- vanje koje što manje šteti životnoj de nove obnovljive sirovine u proi- sredini, proizvodnja zasnovana na zvodnju, smanjuju udeo nereciklira- što je moguće više prirodnih sastone plastike u ambalaži i - beleže sta- jaka, recikliranje otpada i investiralan rast prodaje. nje u zaštitu okoline. Zelena reviziZašto bi se, međutim, kompanije ja tako postaje alatka pomoću koje uopšte upuštale u zelenu reviziju širu se se sa reči prelazi na dela i nepood provere zakonom propisanih oba- verljivim potrošačima dokazuje da veza? Odgovor leži blizu mesta gde je za svoju „žrtvu“ - kupovinu nešto pokopan mit da će kupci radije platiti skupljeg proizvoda -dobijaju merviše za ekološki ili socijalno superioran ljivu i konkretnu dobit koja se ogleproizvod - organsku hranu, odeću iz da u poštovanju ekoloških zakona i etički vođenih fabrika ili deterdžent ko- pravila poslovanja. Sa druge strane, ji manje zagađuje okolinu. Od 2005. do slični standardi nameću se i dobav2008. rezultati nekoliko anketa govori- ljačima, što dovodi do daljeg „ozeli su da otprilike petina odraslih ame- lenjavanja“ između kompanija kroz ričkih potrošača, koji čine tržište vred- lanac snabdevanja.

Revizori Revizorske kuće

122

NAZIV

DIREKTOR

ADRESA

ABSOLUTE AUDIT DOO

Dragica Ostoji

11000 Beograd Vojislava Ilića 39/II

ACA PROFESSIONAL AUDIT COMPANY DOO

Aleksandar Žunić

11000 Beograd Cerski venac 7/3/15

ALFA REVIZIJA DOO

Nebojša Stanković

11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 136 A

AUDITOR DOO

prof. dr Zoran Đerković

11000 Beograd Strahinjića bana 26

BAKER TILLY WB REVIZIJA DOO

Zoran Jovanović

11000 Beograd Bulevar despota Stefana 12

BDO DOO

Ksenija Ristić Kostić

11000 Beograd Knez Mihailova 10/III

CONFIDIA – FINODIT DOO

Jelena Slović

11000 Beograd Imotska 1

DELOITTE DOO

Miloš Macura

11000 Beograd Terazije 8

DIJ AUDIT DOO

Ljubinka Mijić

11000 Beograd Dimitrija Tucovića 119 B

10.

DIL AUDIT DOO

Miroslav VIšnjić

11000 Beograd Miročka 1

11.

DM CENTAR REVIZIJA DOO

Ognjan Arlov

11000 Beograd Imotska 1

12.

DST REVIZIJA DOO

Srbobran Stojiljković

11070 Novi Beograd Goce Delčeva 38

13.

EKI REVIZIJA DOO

Jasmina Macura

11000 Beograd Kralja Milana 16

14.

ERNEST & YOUNG DOO

Mirjana Perendija Kovačević

11070 Novi Beograd Bulevar Mihaila Pupina 115 D

15.

EUROAUDIT DOO

Milovan Filipović

11000 Beograd Bulevar Despota Stefana 12/5

16.

FINEKS S.J. DOO

Sonja Stanković Šafar

11000 Beograd Ustanička 144

17.

FINREVIZIJA DOO

Olivera Mijatović

11000 Beograd Dobračina 30

18.

GRANT THORNTON REVIZIT DOO

Miroslav Antović

11000 Beograd Knjeginje Zorke 2/I

19.

IEF DOO

Miroslav Milojević

11070 Novi Beograd Bulevar Mihaila Pupina 10 B/I

20.

KONSULTANT – REVIZIJA DOO

Milen Tatić

11000 Beograd Jug Bogdanova 23/IV

21.

KPMG DOO

Boris Milošević

11000 Beograd Kraljice Natalije 11

22.

LB–REV DOO

Zvezdan Božinović

11000 Beograd Južni bulevar 86 VI/12

23.

LEITNERlEITNER DOO

Miloš Mitrić

11000 Beograd Resavska 23

24.

MC GLOBAL AUDIT doo

Milivoje Cvetinović

11000 Beograd Resavska 68

25.

MDM REVIZIJA DOO

Jovanka Mihić

11000 Beograd Nušićeva 6

26.

MILINKOVIĆ AUDIT DOO

Saša Milinković

11000 Beograd Slobodana Perovića 5/25

27.

MOORE STEPHENS REVIZIJA DOO

Bogoljub Aleksić

11000 Beograd Studenski trg 4

28.

NDP AUDIT & CONSULTING DOO

Vladimir Dabić

11000 Beograd Topličin venac 3/IV

29.

PKF DOO

Petar Grubor

11070 Novi Beograd Palmira Toljatija 5/III

30.

PRICEWATERHOUSE COOPERS DOO

Marica Aleksić

11070 Novi Beograd Omladinskih Brigada 88 A

31.

PRIVREDNI SAVETNIK – REVIZIJA DOO

Miloš Petrović

11000 Beograd Kneginje Zorke 96

32.

PRVA REVIZIJA DOO

Milanka Ristić

11000 Beograd Save Maškovića 3/10

33.

RANG DOO

Biljana Ninković

11070 Novi Beograd Doktora Ivana Ribara 184

34.

REVIZIJA DOO

Miloje Kanjevac

11000 Beograd Majke Jevrosime 39

35.

REVIZIJA PLUS PRO DOO

Jasmina Savčić

11000 Beograd Vojvode Dobrnjca 28

36.

ROSH AUDIT DOO

Bogdan Jeličić

11000 Beograd Maksima Gorkog 73

37.

RPS AUDIT & CONSULTING DOO

Nebojša Miljanović

11000 Beograd Vidikovački venac 80 V

38.

SAVICA DOO

Sava Perduh

11000 Beograd Maršala Tita 121, Višnjica

39.

SBV JANKOVIĆ DOO

Sreten Janković

11000 Beograd Marine Veličković 18

40.

SIGMA REVIZIJA DOO

Stevka Subotić

11070 Novi Beograd Nehruova 156/31

41.

SRBO AUDIT DOO

Danko Nikolić

11000 Beograd Ilije Stojadinovića 6/2

42.

STANIŠIĆ AUDIT DOO

prof. dr Milovan Stanišić

11000 Beograd Danijelova 32

43.

STANOJEVIĆ AUDITING DOO

Ljubiša Stanojević

11000 Beograd Đorđa Vajferta 66

44.

TPA HORWATH AUDIT DOO

Bojan Žepinić

11000 Beograd Terazije 5/4

45.

VINČIĆ DOO

mr Svetozar Vinčić

11000 Beograd Narodnih Heroja 25

finansije TOP 2011/12.

finansije TOP 2011/12

berze 124

finansije TOP 2011/12

berze Beogradska berza u 2011.

Prebiranje mrvica

rosečan dnevni promet na Beogradskoj berzi u protekloj godini bio je 1,1 milion evra, realizacija kojom bi se teško moglo dičiti iole razvijenije tržište kapitala. No, uprkos tome, ovaj promet je prilično značajan s obzirom da je prekinut neslavni niz trogodišnjeg silaznog trenda koji je kulminirao 2010. godine prosečnom dnevnom realizacijom nižom od 0,9 miliona evra. Najveći doprinos oporavku tržišta dala je Naftna industrija Srbije (NIS), kompanija čija je korporativna kultura ostala jedina nit ovdašnje realnosti sa eventualnom svetlijom budućnošću tržišta. Primer ove korporacije koja je protekle godine Beogradsku berzu faktički održala u životu pokazuje da je ovdašnja berzanska scena mogla mnogo bolje izgledati samo da je bilo valjane strategije razvoja, političke volje i adekvatne regulative.

Nakon tri godine drastičnog smanjenja prometa protekla godina donela je oporavak berzanske aktivnosti, ali ni u približnoj meri da bi se moglo govoriti o stabilizaciji berzanskih prilika i vedrijim očekivanjima. Druga polovina godine koja Dobitnici NIS je od samog izlaska na berje donela snažan zansko tržište počeo da demonstripad tržišta surovo je ra korporativnu kulturu do tada nepodsetila ulagače da viđenu na ovdašnjim prostorima, no, tek sa podizanjem efikasnosti je stvarni oporavak i poslovanja i objavom dobrih bilandalje daleko, kako usled sa, akcije ove kompanije postale globalne krize, ali još su zanimljive ulagačima. Doprinos atraktivnosti ove hartije dalo je i poviše zbog domaćih, našanje većinskog vlasnika NIS-a, neveselih prilika. Piše: Nenad Gujaničić

ruskog Gazprom Neft-a, koji je ispunio ugovornu obavezu i početkom 2011. svim akcionarima ponudio zagarantovanu cenu od 4,8 evra. Poštovanje prava manjinskih akcionara na Beogradskoj berzi postalo je prilično retka pojava, pa svaki ovakav gest - inače sasvim normalan i neprimetan na uređenim tržištima - daje značajan pozitivan imidž kompaniji koja ga sprovodi. Akcije NIS-a okončale su proteklu godinu sa dobitkom od 27,4 odsto i prometom od 5,4 milijade dinara što je bila gotovo petina realizacije celog tržišta. Rast ove hartije do kraja maja bio je impresivan s obzirom

da je poskočila više od 70 procenata u svega nekoliko sedmica. Odlična objava rezultata za prvi kvartal dala je krajnju potvrdu ulagačima da NIS od izraubovanog javnog preduzeća izrasta u profitabilnu kompaniju, te nije bilo spora da će ova akcija zagospodariti berzanskim parketom ovdašnjeg tržišta. Odlične poslovne rezultate i zavidan nivo korporativne kulture NIS je nastavio da neguje i tokom godine, premda je novi negativan talas krize u evrozoni iznova udaljio strane investitore sa ovdašnjeg tržišta. NIS je do kraja godine izgubio skoro trećinu tržišne kapitalizacije kao posledica velike nesrazmere u tražnji za ovom hartijom, u odsustvu stranih investitora, i goleme ponude koju su svakodnevno generisali građani. Ipak, NIS je godinu okončao sa najvećim pozitivnim prinosom od svih likvidnih hartija, dok su još jedino Salfordove kompanije i u drugoj polovini godine akcionarima zadržale osmehe na licu. U očekivanju preuzimanja, Imlek je porastao skoro 24 procenta, dok je nešto umereniji rast od 17,7 odsto uknjižio Bambi-Banat, takođe kompanija pod kontrolom ovog fonda koji je još ranije najavio povlačenje sa domaćeg tržišta do kraja 2012. godine. Istina, velikom skoku ovih hartija doprinele su i same kompanije masivnim sticanjem sopstvenih akcija, no i to je bio deo legitimnih koraka u ostvarenju krajnjeg cilja. Za akcionare ostalih kompanija, protekla godina se svela na igru da se što je moguće više limitiraju gubici, te među prometnijim hartijama nije bilo opipljivijih dobitnika. Jedino su još akcionari Sojaproteina uspeli da održe vrednost svoje imovine, zahvaljujući rastu profitabilnosti ovog najvećeg regionalnog prerađivača soje. Eventualnom pozitivnom utisku od lane valja pridodati i nove napore na donošenju sveobuhvatne regulative za domaće tržište kapitala, dok će za njenu pozitivnu konačfinansije TOP 2011/12.

125

finansije TOP 2011/12 nu ocenu, kao i u ranijim slučajevi- 23,4 odsto. Novo produbljivanje krima, biti presudna odlučnost u spro- ze u evrozoni sredinom godine devođenju koja je u deceniji za nama u valviralo je sve likvidne hartije, dok su se na najvećem udaru našle banvelikoj meri izostala. karske akcije. Akcije niške AIK banke koje su Gubitnici Da je lane bio veliki broj gubitnika bile i druge po prometu na cena ovdašnjem tržištu ne govori sa- lom tržištu, prepolovile se tokom mo činjenica da je prošle godine in- protekle godine, čemu je u velikoj deks Belex 15 izgubio na vrednosti meri doprinelo i smanjenje profi-

Kretanje indeksa Belex 15 u 2011 850 800 750 700 650 600 550 500 450 400

4. jan 2011.

30. dec 2011.

Prosečan dnevni promet na Beogradskoj berzi (u EUR) 9.000.000 8.000.000 7.000.000 6.000.000 5.000.000 4.000.000 3.000.000 2.000.000 1.000.000 0 2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

I- IV 2012

Najprometnije akcije na Beogradskoj berzi u 2011. Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

126

Izdavalac NIS a.d., Novi Sad AIK banka a.d. Niš Aerodrom Nikola Tesla a.d. , Beograd Coca Cola HBC-Srbija a.d. , Beograd Komercijalna banka a.d. , Beograd Imlek a.d. , Beograd Soja protein a.d. , Bečej Agrobanka a.d. Beograd Bambi Banat a.d. , Požarevac Energoprojekt holding a.d. , Beograd

finansije TOP 2011/12

Poslednja cena 605 1.648 498 5.250 1.700 2.353 565 2.999 20.000 392

Promena 27,37% -50,41% -22,31% 0,00% -34,73% 23,84% -33,53% -58,36% 17,65% -56,44%

Promet (RSD) 5.414.329.256 2.596.645.961 1.365.704.119 1.150.608.008 1.079.256.933 695.642.045 673.975.491 646.848.515 562.762.826 528.867.302

tabilnosti ove banke usled nekolicine internih problema po pitanju solventnosti velikih zajmoprimaca. Još veći gubitak zabeležila je Agrobanka koja je prošle godine oslabila 58,4 odsto, dok je pred kraj godine u ovoj banci uvedena i prinudna uprava, što je bio samo početak u razotkrivanju velikih problema koji su njenu tržišnu kapitalizaciju do aktuelnog momenta sveli na svega nekoliko miliona evra. Najveća domaća banka pod kontrolom države, Komercijalna, izgubila je na vrednosti u 2011. godini skoro 35 procenata, te njenim akcionarima nije u velikoj meri pomoglo ni ostvarenje rekordnog krajnjeg rezultata. Akcije iz realnog sektora takođe su beležile goleme gubitke ali u proseku u manjoj meri od bankarskog sektora - to je samo potvrdilo činjenicu da će morati da protekne nešto više vremena pre nego što ovi privredni subjekti nanovo ubede ulagače u stabilnost ovih biznisa. I dok je u proseku investitor na Beogradskoj berzi lane izgubio skoro četvrtinu portfelja - a u ovoj dodatnih desetak procenata sa sve uračunatim negativnim trendom kursa - trenutne prilike govore da ni prošlogodišnji trend oporavka prometa nije uspeo da se održi. Štaviše, realizacija je pala na najniže nivoe u berzanskom tranzicionom periodu, dok su poslovne informacije u vezi sa kompanijama nanovo postale suvišno štivo u rukama svakog investitora. Ovaj negativan trend će se verovatno nastaviti sve dok se ne shvati da jedini mogući put marginalnih tržišta - kao što je domaće – jeste jačanje konkurentnosti u odnosu na pandane u regionu i svetu. Ipak, u ovoj godini nije viđen nijedan potez koji bi mogao ohrabriti investitore. To neće biti ni pojava akcija Telekoma s jeseni, premda će poboljšati likvidnost berze, već jedino izgradnja svesti o potrebi za tržištem kapitala i preuzimanju neophodnih koraka da se ono zadovolji.

berze Berze u regionu u 2011.

Akcije Telekoma dominiraju tržištima

roteklu berzansku godinu u regionu obeležili su pad trgovačke aktivnosti i smanjenje vrednosti svih repernih indeksa akcija, usled velikog pada globalnog tržišta kapitala u drugoj polovini godine nakon eskalacije krize u evro-zoni. Hrvatska berza je ostala najdominantnije tržište bivše zajedničke države, dok osim neuspelog pokušaja preuzimanja Mercatora nije bilo većeg događaja koji bi mogao skrenuti pažnju globalne investicione javnosti.

Ljubljanska berza Ljubljanska berza je lane zabeležila oštar pad vrednosti usled negativnih globalnih faktora, ali i kao posledica razbuktavanja krize u finansijskom sektoru ove zemlje te eksalacije nagomilanih problema u pojedinim velikim holdinzima. Reperni indeks tržišta SBITOP izgubio je na vrednosti više od 30 procenata, dok su pojedine hartije sa Prime tržišta zabeležile dramatične gubitke (Intereuropa je oslabila skoro 89 odsto, NKB Maribor 69 odsto).

Promena glavnih indeksa na regionalnim berzama u 2011 Zemlja RS Makedonija Hrvatska FBiH Srbija Slovenija Crna Gora

Indeks BIRS MBI10 Crobex10 SASX-10 Belex 15 SBITOP MONEX20

Promena -8,34% -13,34% -15,40% -16,18% -23,43% -30,10% -35,79%

Najprometnija hartija bila je Krka, koja je nosila više od trećine sveukupnog prometa na Ljubljanskoj berzi. Od prometnijih hartija, najmanji gubitak zabeležio je Mercator (pad od 6,8 odsto), nakon što se saga oko preuzimanja ove kompanije od strane Agrokora protegla na celu godinu.

Zagrebačka berza

teško da može biti velika uteha berzanskim poslenicima u ovom entitetu BiH. Reperni indeks tržišta BIRS izgubio je na vrednosti 8,3 odsto, dok je fondovski indeks FIRS čak registrovao rast vrednosti od 11,6 odsto. Na ovom tržištu i prošle godine su dominirale obveznice, dok je tek petina celokupnog prometa vrednog 218,2 miliona evra ostvarena u redovnom trgovanju. Sarajevska berza lani je oslabila 16,2 odsto mereno indeksom SASX-10 dok je ukupan promet bio 125,5 miliona evra. Na kotaciji kompanija ostvaren je promet od svega 2,7 miliona evra (pet odsto ukupnog redovnog prometa), a najprometnija akcija bio je Bosnalijek sa realizacijom od 2,4 miliona evra uz pad vrednosti od 42 odsto na godišnjem nivou.

Hrvatsko tržište kapitala i lane je Makedonska berza ostalo dominantno u regionu, kao Makedonska berza u 2011. godii ranijih godina. Iako je godinu obe- ne je zabeležila pad vrednosti od ležila niska likvidnost, redovan pro- 13,3 odsto mereno indeksom MBI10, met akcija nije pretrpeo značajniji dok je ukupan promet u trgovanju gubitak i bio je svega 9,4 odsto ma- iznosio nepuna 222 miliona evra, a nji u odnosu na 2010, ali je slabije najvećim delom je sproveden putrgovanje obveznicama donelo ko- tem blok transakcija (145,7 miliorekciju ukupnog prometa za petina evra). Ubedljivo najprometnija nu (oko 470 miliona evra). Indeks akcija bila je Komercijalna banka Crobex 10 izgubio je na vredno- Skopje sa prometom od 19,2 miliosti 15,4 odsto, dok je pad nešto ve- na evra, dok ju je po realizaciji slećeg intenziteta zabeležio širi ber- dio Alkaloid sa prometom od 5,7 zanski pokazatelj – Crobex (minus miliona evra. od 17,6 odsto). Najprometnija hartija bio je Hrvatski Telekom koji je či- Montenegro berza nio skoro četvrtinu prometa, dok je Montenegro berza je lane privuiza njega ostala Ina. Proteklu godi- kla najmanje kapitala od svih ex-yu nu na ovoj berzi obeležila je i sus- tržišta. Ukupan promet iznosio je 59 penzija trgovanja akcijama Ine koje miliona evra, dok je indeks Monex su bile mimo tržišta od kraja aprila 20 izgubio na vrednosti 35,8 procedo decembra, a usled istrage koju su nata. Od hartija sa liste „A“ najprosproveli nadležni organi zbog sum- metniji je očekivano bio Crnogorski nji u pokušaje nezakonitog preuzi- Telekom koji je zabeležio promet od manja kompanije od strane mađar- 4,9 miliona evra, uz gubitak četvrtiskog MOL-a. ne tržišne kapitalizacije tokom godine. Najveći gubitnici sa najkvalitetnijeg segmenta tržišta bile su Plantaže BiH berze Banjalučka berza je lane zabele- koje su izgubile na vrednosti 41,2 žila najniži pad od svih tržišta biv- odsto, okončavši godinu sa tržišše zajedničke države, no uz više ne- nom kapitalizacijom od 34,2 milioNenad Gujaničić go nisku likvidnost, te ovaj podatak na evra. finansije TOP 2011/12.

127

finansije TOP 2011/12 Korporativne obveznice na Beogradskoj berzi

Potražnja iznad očekivanja S obzirom da se radi o novom instrumentu na tržištu i o relativno visokom iznosu emisije, izdavalac je pristupio ponudi odabranoj grupi kvalifikovanih investitora (bankama, osiguravajućim društvima, penzionim fondovima) i u prvom trenutku, polazeći od ukupne likvidnosti, nije se očekivalo da će se cela emisija prodati i da će zainteresovanost biti neuporedivo veća. To govori u prilog imidžu izdavaoca, ali i atraktivnosti hartije, izraženoj potrebi tržišta za takvim instrumentima, kao i potrebi za diversifikaciju ulaganja. Pišu: Svetlana Cerović, Beogradska berza

i Dragoslav Veličković,

Societe Generale Banka Srbija

128

finansije TOP 2011/12

oslujemo u godini u kojoj berze usled nepovoljnih ekonomsko finansijskih kretanja uglavnom beleže negativne trendove, posebno u delu berzanskih pokazatelja. Potresi u finansijskim sistemima prenose efekat na finansijska tržišta, što se dalje odražava na poslovanje preduzeća, fondova, finansijskih institucija i posledično, na investitore - na njihovu dodatnu i pojačanu pažnju prema rizicima investiranja. Usled povećanog rizika sadržanog u investiranju u finansijske instrumente, kojima se trguje na berzama, određen broj investitora se odlučuje na promenu investicionih portfelja u korist finansijskih instrumenata nižeg rizika ulaganja. U želji da smanje rizik i da izvrše što bolju diversifikaciju portfolija, povećavaju ulaganja u obveznice, bilo da su korporativne, državne i/ili municipalne. U ovom tekstu zadržaćemo se na korporativnim obveznicama, dužničkim hartijama od vrednosti kojima se preduzeća, banke ili druge finansijske kompanije, kao izdavaoci, obavezuje da će u određenom vremenskom periodu vratiti pozajmljena sredstva uz određenu kamatu, koja se isplaćuje ili zajedno s glavnicom u trenutku dospeća obaveznice ili u ratama, zavisno od uslova definisanih u odluci izdavaoca o emisiji. Izlaskom na tržište, korporativne obveznice različitih izdavaoca, raspoznaju se i vrednuju ponekad i nezavisno od rejtinga koji dobiju, ali su shodno tome prisutne i različite vrste i visine rizika. Investitori u korporativne obveznice imaju u osnovi dve mogućno-

sti: 1. da ih zadrže do roka dospeća uz redovnu isplatu kamate i glavnice, i da tako ostvare prinos zbog kojeg su ih i kupili ili da 2. izvrše prodaju u bilo kojem vremenskom trenutku pre roka dospeća, uz mogućnost da ostvare odredjen finansijski rezultat. Otplate se mogu vršiti u ratama, u jednakim iznosima za svako razdoblje (obveznice s fiksnim prihodom), ili u različitim iznosima (obveznice s varijabilnim prihodom). Obveznice mogu imati fiksnu i promenljivu kamatu, mada se mogu prodavati i po nominalnoj, odnosno diskontnoj vrednosti, zavisno od odluke izdavaoca bazirane na tržišnim očekivanjima.

Ko su investitori Kada se radi o potencijalnim investitorima, najzastupljenije su grupe investicionih i penzionih fondova, kao i osiguravajuća društva, u čijim portfeljima korporativne obveznice imaju značajan udeo. Iskustva drugih zemalja ukazuju da se veliki deo premija životnog osiguranja zapravo ulaže u obveznice, uglavnom u državne, ali i u korporativne i interesantno je zapažanje da su veoma često upravo one odabir osiguranika. Korporativne obveznice su odličan može se reći kreditni instrument, i po pravilu imaju niže troškove u odnosu na klasični kreditni aranžman. U praksi se dešavalo da se kupovinom obveznica obezbeđivala povoljnija kamatna stopa na godišnjem nivou u odnosu na kamatu na štedni ulog, tako da su se često koristile i kao dobar instrument štednje. U zemljama u okruženju gotovo da su svi sektori ekonomije emitovali obveznice (i to počev od 2002.

berze

godine), obveznice su se kotirale na berzama i njima se sekundarno trgovalo. Na Beogradskoj berzi, u ovom trenutku, listirano je pet serija obveznica Republike Srbije kojima se svakodnevno trguje. Obveznice su nominirane u evrima, sa dospećem 31. maja svake godine i sa godišnjim prinosom koji se kreće u rasponu od 6,07 odsto do 17,38 odsto (za obveznice koje dospevaju 31.5. o.g.). Pored državnih obveznica, na Berzi su listirane i obveznice NLB banke, sa godisnjim prinosom od oko pet odsto i prodajom na tržištu sa premijom. Korporativne obvezice su na domaćem tržištu emitovale Telefonija i Tigar, međutim nisu bile listirane na Berzi, imale su garantovan prinos, evro klauzulu i obračun kamate na tri, odnosno šest meseci. Tigar je emitovao obveznice s godišnjim prinosom od 7,75 odsto, dok je kamata na obveznice Telefonije iznosila 7,5 odsto plus godišnji euribor, što je zbirno iznosilo oko osam procenata. U cilju povećanja atraktivnosti domaćeg tržišta kapitala, sa aspekta „asortimana” hartija - a imajući u vidu sve izraženije opredeljenje investitora ka sigurnijim finansijskim instrumentima - pokazalo se gotovo neophodnim uvođenje instrumenata iz grupacije dužničkih, a pre svih,

korporativnih i municipalnih obveznica.

Prvi put na domaćem tržištu Prva koja je zapazila tu potrebu, sa posebno definisanim i specifičnim uslovima emisije, bila je Societe Generale Banka sa sedištem u Srbiji. Nedavna aprilska emisija korporativnih obveznica (bez valutne klauzule), u iznosu od RSD 1,7 milijardi, sa rokom od tri godine, varijabilnom kamatnom stopom, koja će se isplaćivati tromesečno i nominalne vrednosti od RSD 1.000,00 po jednoj obveznici, predstavlja novinu na domaćem tržištu. Relativno niža nominalna vrednost obveznice čini je dostupnijom većem krugu učesnika i kao takva može da podstakne i olakša sekundarno trgovanje kao i da doprinese procesu “dinarizacije” finansijskog sistema. Kamatna stopa (na godišnjem nivou) sastoji se od varijabilnog dela (referentne kamatne stope NBS – repo stopa) i fiksnog dela od 5,25 odsto. Po prvi put na domaćem tržištu, uvodi se put klauzula, koja predstavlja dodatni kvalitet jer daje mogućnost imaocu obveznice da pre roka dospeća zatraži reotkup obveznice i to posle isteka jedne ili dve godine, na tačno određen dan, uz manju korekciju kamatne stope za poslednji kamatni period. Na taj

način, investitoru se pruža mogućnost da reotkupom izađe iz investicije nakon određenog perioda, nezavisno od trenutne likvidnosti tržišta. Na osnovu dosadašnjih kretanja, za očekivati je da će kamata imaocu obveznice kompenzovati kretanje inflacije, a shodno tome, i relativnu stabilnost cena na sekundarnom tržištu. Poznato je da je referentna kamatna stopa NBS zapravo glavni instrument u praćenju i kontroli kretanja inflacije. S obzirom na to da se radi o novom instrumentu na tržištu i o relativno visokom iznosu emisije, izdavalac je pristupio ponudi odabranoj grupi kvalifikovanih investitora (bankama, osiguravajućim društvima, penzionim fondovima) i u prvom trenutku, polazeći od ukupne likvidnosti, nije se očekivalo da će se cela emisija prodati i da će zainteresovanost biti neuporedivo veća, što govori u prilog imidžu izdavaoca, ali i atraktivnosti hartije, izraženoj potrebi tržišta za takvim instrumentima, kao i potrebi za diverzifikacijom ulaganja. Nakon listiranja obveznica na Beogradskoj berzi, zainteresovani investitori će moći da trguju sekundarno, preko ovlašćenog brokera, na tržištu na kojem se obveznica listira. Za očekivati je da će pojava novog tržišnog insrumenta doprineti razvoju posebnog segmenta tržišta kapitala – tržišta korporativnih obveznica i da će na taj način pospešiti nove izvore i pokrenuti nove mehanizme za obezbeđivanje dodatnih izvora finansiranja, od značaja za sve tržišne učesnike, upravo na sekundarnom tržištu dužničkih hartija. S obzirom na to da će se poboljšati i povećati asortiman hartija u tržišnoj ponudi, verovatno ce uslediti i reakcija potencijalnih investitora i domaćih i stranih za korporativne hartije, kao jednu od alternativa državnim dužničkim hartijama, a za tim uslediće i razvoj ovog tržišnog segmenta, povećanjem broja instrumenata i investitora. finansije TOP 2011/12.

129

berze Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama Vrednost prometa Berzanski posrednik

Broj transakcija Prodaja Kupovina

Ukupna Ukupan vrednost broj prometa transakcija

Prodaja

Kupovina

14,07%

5,83% 2.460.785.597,00

4.406.728.506,00

3.111

332.793

6.867.514.103

335.904

2 Wise broker a.d., Beograd

9,88%

6,16% 1.738.638.631,00

3.085.033.230,00

2.216

352.653 4.823.671.861

354.869

3 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd

8,75%

49,07% 4.260.908.482,00

11.230.399,00

2.826.043

1.671 4.272.138.881

2.827.714

4 Erste bank a.d., Novi Sad

6,00%

5,69%

580.241.091,00

2.348.855.674,00

756

327.043 2.929.096.765

327.799

5 East west invest a.d. , Beograd

4,97%

4,16% 1.034.397.667,00

1.390.631.875,00

1.582

238.373 2.425.029.542

239.955

6 UniCredit Bank Srbija a.d. , Beograd

4,37%

0,09% 1.404.532.557,00

727.438.150,00

322

7 Citadel securities a.d. , Beograd

4,32%

0,21%

756.635.261,00

1.350.001.711,00

8 Delta broker a.d. , Beograd

3,92%

0,56%

897.779.954,00

9 Sinteza Invest Group a.d., Beograd

3,88%

10 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad

1 M&V Investments a.d. , Novi Sad

130

Vrednost Broj prometa transakcija

2011.

2.131.970.707

5.027

712

11.599 2.106.636.972

12.311

1.014.255.747,00

912

31.344 1.912.035.701

32.256

2,20% 1.010.092.331,00

884.758.801,00

2.896

124.151

1.894.851.132

127.047

3,08%

1,98%

687.338.862,00

818.056.371,00

7.860

106.386 1.505.395.233

114.246

11 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd

2,82%

5,24%

785.454.636,00

591.657.592,00

544

301.354

1.377.112.228

301.898

12 InterCapital Securities a.d. , Beograd

2,73%

2,47%

532.821.069,00

798.956.878,00

2.636

139.532

1.331.777.947

142.168

13 Dil broker a.d. , Beograd

2,65%

5,35%

227.714.309,00

1.064.043.537,00

255

308.106

1.291.757.846

308.361

14 Komercijalna banka a.d. , Beograd

2,16%

1,28%

645.421.606,00

410.022.188,00

4.188

69.707 1.055.443.794

73.895

15 Intercity broker a.d. , Beograd

2,07%

1,74%

617.868.943,00

393.392.099,00

3.160

97.233

1.011.261.042

100.393

16 Fidelity broker a.d. , Novi Sad

2,05%

0,08%

464.640.548,00

534.463.646,00

809

3.970

999.104.194

4.779

17 Ac - broker a.d. , Beograd

1,66%

0,37%

534.585.357,00

277.114.594,00

1.577

19.733

811.699.951

21.310

18 Banca Intesa a.d. , Beograd

1,55%

0,22%

699.561.260,00

56.838.161,00

726

12.228

756.399.421

12.954

19 Tezoro broker a.d. , Beograd

1,34%

0,22%

290.064.242,00

363.918.581,00

547

12.049

653.982.823

12.596

20 AS financial center a.d. , Beograd

1,20%

0,01%

545.917.042,00

40.991.616,00

326

201

586.908.658

527

21 Beo monet a.d. , Beograd

1,08%

0,39%

257.656.472,00

271.817.476,00

906

21.770

529.473.948

22.676

22 Momentum Securities a.d. , Novi Sad

1,06%

1,25%

206.692.326,00

310.131.230,00

522

71.611

516.823.556

72.133

23 Raiffeisen banka a.d., Beograd

0,99%

0,82%

175.506.090,00

306.798.573,00

1.081

46.199

482.304.663

47.280

24 I2R broker a.d. , Novi Sad

0,98%

0,80%

183.202.959,00

293.754.160,00

997

44.829

476.957.119

45.826

25 Athena Capital a.d. , Beograd

0,96%

0,05%

55.956.312,00

414.261.997,00

137

3.005

470.218.309

3.142

26 A Broker a.d., Beograd

0,79%

0,02%

370.745.918,00

13.307.181,00

282

772

384.053.099

1.054

27 Energo broker a.d. , Beograd

0,67%

0,08%

298.981.825,00

27.701.646,00

2.189

2.597

326.683.471

4.786

28 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd

0,65%

0,18%

158.595.653,00

157.508.320,00

378

10.052

316.103.973

10.430

29 Ilirika investments a.d. , Beograd

0,62%

0,31%

187.814.517,00

113.254.211,00

1.383

16.298

301.068.728

17.681

30 Mediolanum invest a.d. , Beograd

0,58%

0,21%

148.830.735,00

132.204.188,00

233

11.913

281.034.923

12.146

31 Convest a.d. , Novi Sad

0,50%

0,07%

63.426.343,00

182.229.047,00

375

3.657

245.655.390

4.032

32 Olimpia Invest a.d. , Beograd

0,50%

0,49%

127.379.193,00

116.513.968,00

679

27.412

243.893.161

28.091

33 Jubmes banka a.d., Beograd

0,47%

0,08%

109.691.108,00

121.276.566,00

455

4.090

230.967.674

4.545

finansije TOP 2011/12.

4.705

Vrednost prometa Berzanski posrednik

Vrednost Broj prometa transakcija

Broj transakcija

Prodaja

Kupovina

Prodaja Kupovina

Ukupna Ukupan vrednost broj prometa transakcija

34 Eurobank EFG a.d., Beograd

0,46%

0,02%

224.145.012,00

2.536.145,00

245

880

226.681.157

1.125

35 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad

0,44%

0,65%

109.813.045,00

107.000.306,00

551

37.059

216.813.351

37.610

36 Kbk broker a.d., Beograd

0,44%

0,01%

202.571.927,00

12.164.399,00

415

320

214.736.326

735

37 Jorgić broker a.d. , Beograd

0,41%

0,06%

125.519.745,00

76.811.750,00

864

2.616

202.331.495

3.480

38 Euro fineks broker a.d. , Beograd

0,40%

0,15%

92.681.039,00

103.840.089,00

710

7.890

196.521.128

8.600

39 Makler invest a.d. , Beograd

0,37%

0,04%

77.790.917,00

103.020.376,00

116

2.017

180.811.293

2.133

40 Agrobanka a.d. , Beograd

0,35%

0,03%

42.591.181,00

126.223.028,00

231

1.509

168.814.209

1.740

41 Tandem financial a.d. , Novi Sad

0,35%

0,04%

73.247.459,00

95.427.940,00

760

1.576

168.675.399

2.336

42 Čačanska banka a.d. , Čačak

0,33%

0,22%

79.671.288,00

81.292.103,00

1.268

11.226

160.963.391

12.494

43 Capital broker a.d. Niš

0,32%

0,15%

75.944.574,00

79.890.050,00

817

7.772

155.834.624

8.589

44 Sab Monet a.d. , Beograd

0,31%

0,18%

76.875.184,00

75.464.530,00

331

10.028

152.339.714

10.359

45 Broker Point a.d. , Beograd

0,30%

0,00%

74.289.579,00

73.096.875,00

147.386.454

46 Galenika broker a.d. , Beograd

0,25%

0,07%

86.646.908,00

34.448.646,00

618

3.451

121.095.554

4.069

47 Invest broker a.d. , Beograd

0,24%

0,09%

57.659.249,00

59.482.547,00

536

4.474

117.141.796

5.010

48 Šumadija broker a.d. , Kragujevac

0,24%

0,26%

63.671.685,00

52.691.309,00

357

14.707

116.362.994

15.064

49 Hypo Alpe-Adria-Securities a.d. , Beograd

0,22%

0,07%

58.011.858,00

49.698.565,00

169

3.995

107.710.423

4.164

50 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd

0,21%

0,06%

69.564.898,00

30.984.166,00

635

2.792

100.549.064

3.427

51 Sbd broker a.d. , Subotica

0,16%

0,03%

39.750.327,00

39.283.403,00

328

1.146

79.033.730

1.474

52 AB Invest a.d. , Beograd

0,11%

0,01%

27.155.230,00

27.571.310,00

265

173

54.726.540

438

53 Tržište novca a.d. , Beograd

0,10%

0,05%

27.687.465,00

22.322.838,00

278

2.359

50.010.303

2.637

54 TDK broker a.d. , Čačak

0,10%

0,00%

27.513.528,00

22.468.977,00

49.982.505

136

55 Credy banka a.d. , Kragujevac

0,09%

0,01%

24.798.297,00

20.755.890,00

239

233

45.554.187

472

56 Fimaks broker a.d. , Beograd

0,09%

0,01%

30.070.956,00

12.347.837,00

244

355

42.418.793

599

57 Emissio broker a.d. , Beograd

0,08%

0,00%

40.094.279,00

1.120.780,00

41.215.059

58 Privredna banka a.d. , Beograd

0,08%

0,01%

16.278.718,00

20.458.962,00

102

472

36.737.680

574

59 Tradeville a.d., Beograd

0,06%

0,05%

15.702.127,00

12.586.755,00

2.693

28.288.882

2.784

60 Alpha bank Srbija a.d. , Beograd

0,05%

0,01%

15.517.560,00

7.143.059,00

189

649

22.660.619

838

61 ABC broker a.d., Beograd

0,04%

0,00%

4.480.118,00

12.854.859,00

218

17.334.977

283

62 Probroker a.d., Beograd

0,02%

0,00%

11.482.386,00

235.202,00

11.717.588

63 Volksbank a.d. , Beograd

0,02%

4.070.545,00

5.923.540,00

1.374

9.994.085

1.404

64 Meridian Invest a.d. , Beograd

0,01%

3.216.244,00

1.815.913,00

381

5.032.157

442

65 First Global Brokers a.d. , Beograd

0,00%

1.696.944,00

1.696.944

66 Tema broker a.d. , Beograd

0,00%

50.010,00

29.110,00

79.120

finansije TOP 2011/12.

131

berze Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama Vrednost prometa Berzanski posrednik

132

Vrednost Broj prometa transakcija

2012. Broj transakcija

Prodaja

Kupovina

Ukupna Ukupan vrednost broj prometa transakcija 20.356 2.670.760.054 21.374

Prodaja Kupovina

1 M&V Investments a.d. , Novi Sad

22,22%

4,63% 1.087.504.503,00

1.583.255.551,00

1.018

2 Wise broker a.d., Beograd

15,61%

8,23%

849.546.223,00

1.026.891.494,00

521

37.530

1.876.437.717

38.051

3 Sinteza Invest Group a.d., Beograd

13,05%

3,70%

753.492.443,00

814.982.535,00

704

16.371

1.568.474.978

17.075

4 Delta broker a.d. , Beograd

5,07%

0,83%

373.640.268,00

236.129.311,00

158

3.670

609.769.579

3.828

5 Erste bank a.d., Novi Sad

4,52%

0,87%

320.469.204,00

222.857.799,00

510

3.521

543.327.003

4.031

6 East west invest a.d. , Beograd

3,39%

2,62%

127.448.516,00

279.520.944,00

418

11.680

406.969.460

12.098

7 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd

3,19%

46,84%

379.942.512,00

3.076.260,00

216.235

187

383.018.772

216.422

8 Citadel securities a.d. , Beograd

2,48%

0,07%

167.414.341,00

130.519.749,00

154

159

297.934.090

313

9 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad

2,46%

1,95%

212.651.762,00

83.188.412,00

2.669

6.361

295.840.174

9.030

10 InterCapital Securities a.d. , Beograd

2,23%

5,32%

111.036.848,00

157.261.298,00

640

23.925

268.298.146

24.565

11 Sab Monet a.d. , Beograd

2,01%

0,04%

114.122.308,00

127.976.050,00

130

242.098.358

175

12 Ac - broker a.d. , Beograd

1,67%

0,81%

129.300.679,00

71.429.599,00

496

3.262

200.730.278

3.758

13 Ilirika investments a.d. , Beograd

1,66%

4,79%

122.889.637,00

76.890.060,00

474

21.674

199.779.697

22.148

14 Komercijalna banka a.d. , Beograd

1,65%

2,54%

107.251.962,00

91.527.230,00

1.022

10.726

198.779.192

11.748

15 Agrobanka a.d. , Beograd

1,63%

0,10%

186.829.406,00

9.587.470,00

250

224

196.416.876

474

16 Raiffeisen banka a.d., Beograd

1,44%

5,89%

69.426.648,00

103.111.999,00

289

26.921

172.538.647

27.210

17 Momentum Securities a.d. , Novi Sad

1,35%

1,05%

49.301.203,00

112.498.468,00

147

4.712

161.799.671

4.859

18 Intercity broker a.d. , Beograd

1,22%

2,76%

68.430.836,00

77.621.373,00

523

12.216

146.052.209

12.739

19 UniCredit Bank Srbija a.d. , Beograd

1,18%

0,02%

88.511.449,00

52.973.945,00

141.485.394

109

20 Čačanska banka a.d. , Čačak

0,94%

0,32%

54.955.294,00

58.468.576,00

352

1.138

113.423.870

1.490

21 Euro fineks broker a.d. , Beograd

0,93%

0,07%

45.970.270,00

65.574.494,00

201

134

111.544.764

335

22 Tezoro broker a.d. , Beograd

0,91%

0,09%

17.618.769,00

91.889.704,00

313

109.508.473

398

23 Jubmes banka a.d., Beograd

0,89%

0,05%

53.533.397,00

53.641.303,00

105

106

107.174.700

211

24 Fimaks broker a.d. , Beograd

0,72%

0,03%

35.200.806,00

50.743.942,00

85.944.748

132

25 Energo broker a.d. , Beograd

0,69%

0,18%

76.664.652,00

6.708.665,00

529

309

83.373.317

838

26 Jorgić broker a.d. , Beograd

0,62%

0,19%

53.292.612,00

21.432.823,00

465

417

74.725.435

882

27 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd

0,59%

1,39%

34.067.716,00

36.304.083,00

197

6.203

70.371.799

6.400

28 Olimpia Invest a.d. , Beograd

0,53%

0,85%

31.044.193,00

32.509.103,00

250

3.699

63.553.296

3.949

29 Convest a.d. , Novi Sad

0,45%

0,10%

30.833.861,00

23.844.976,00

346

54.678.837

440

30 Banca Intesa a.d. , Beograd

0,38%

1,13%

10.329.296,00

34.863.307,00

151

5.051

45.192.603

5.202

31 Galenika broker a.d. , Beograd

0,36%

0,07%

15.549.266,00

27.884.130,00

106

200

43.433.396

306

32 Tandem financial a.d. , Novi Sad

0,35%

0,15%

23.767.824,00

18.042.412,00

233

475

41.810.236

708

33 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad

0,34%

0,72%

15.180.714,00

25.243.986,00

114

3.226

40.424.700

3.340

34 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd

0,30%

0,12%

19.424.241,00

16.521.408,00

464

35.945.649

543

35 Athena Capital a.d. , Beograd

0,30%

0,01%

24.974.443,00

10.554.007,00

35.528.450

36 Eurobank EFG a.d., Beograd

0,29%

0,06%

33.609.357,00

1.744.488,00

222

35.353.845

268

37 Makler invest a.d. , Beograd

0,29%

0,03%

1.405.434,00

33.718.062,00

35.123.496

117

38 Fidelity broker a.d. , Novi Sad

0,29%

0,09%

5.407.720,00

29.571.555,00

328

34.979.275

426

39 Capital broker a.d. Niš

0,26%

0,09%

13.806.966,00

17.532.565,00

164

270

31.339.531

434

40 ABC broker a.d., Beograd

0,23%

0,14%

10.863.601,00

17.366.133,00

248

403

28.229.734

651

finansije TOP 2011/12.

Vrednost prometa Berzanski posrednik

Vrednost Broj prometa transakcija

41 Volksbank a.d. , Beograd

0,17%

0,01%

Broj transakcija

Prodaja

Kupovina

Prodaja Kupovina

10.709.434,00

10.081.612,00

Ukupna Ukupan vrednost broj prometa transakcija 20.791.046 68

42 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd

0,17%

0,28%

9.937.213,00

10.232.701,00

242

1.069

20.169.914

1.311

43 Invest broker a.d. , Beograd

0,17%

13.729.530,00

6.412.998,00

142

645

20.142.528

787

44 Kbk broker a.d., Beograd

0,14%

0,03%

4.486.330,00

12.793.673,00

17.280.003

140

45 Dil broker a.d. , Beograd

0,12%

0,02%

4.671.411,00

9.483.311,00

14.154.722

46 Alpha bank Srbija a.d. , Beograd

0,09%

0,02%

8.096.600,00

2.835.478,00

10.932.078

47 Šumadija broker a.d. , Kragujevac

0,09%

0,11%

6.213.362,00

4.080.490,00

413

10.293.852

505

48 Tržište novca a.d. , Beograd

0,06%

0,04%

3.290.007,00

4.487.409,00

153

7.777.416

195

49 Sbd broker a.d. , Subotica

0,05%

0,07%

2.815.614,00

3.047.008,00

253

5.862.622

303

50 Mediolanum invest a.d. , Beograd

0,05%

0,02%

5.188.660,00

573.167,00

5.761.827

51 Privredna banka a.d. , Beograd

0,04%

0,01%

3.468.320,00

1.903.853,00

5.372.173

52 I2R broker a.d. , Novi Sad

0,04%

0,11%

2.844.577,00

2.348.905,00

458

5.193.482

492

53 AB Invest a.d. , Beograd

0,04%

0,06%

1.856.441,00

2.926.523,00

245

4.782.964

271

54 Tradeville a.d., Beograd

0,03%

0,10%

1.088.708,00

2.555.048,00

453

3.643.756

476

55 Broker Point a.d. , Beograd

0,02%

0,01%

2.493.555,00

2.493.555

56 AS financial center a.d. , Beograd

0,02%

0,01%

1.303.197,00

722.955,00

2.026.152

57 Credy banka a.d. , Kragujevac

0,01%

1.094.818,00

54.557,00

1.149.375

Izveštaj o najtrgovanijim hartijama 605 1.648

vrednost prometa (RSD) 5.414.329.256 2.596.645.961

obim trgovanja 9.534.091 906.949

broj transakcija 1.330.916 4.380

AERO

498

1.365.704.119

2.649.089

1.509.071

KMBN

1.700

1.079.256.933

407.454

565

Imlek a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

IMLK

2.353

695.642.045

318.527

1.860

Soja protein a.d. Bečej, obične akcije sa pravom glasa

SJPT

565

673.975.491

772.550

3.201

Agrobanka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

AGBN

2.999

646.848.515

98.151

2.199

Bambi Banat a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

BMBI

20.000

562.762.826

28.613

798

Energoprojekt holding a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

ENHL

392

528.867.302

645.789

2.679

Alfa plam a.d. Vranje, obične akcije sa pravom glasa

ALFA

7.200

460.994.678

53.938

382

Galenika Fitofarmacija a.d. Zemun, obične akcije sa pravom glasa

FITO

1.820

349.480.960

100.333

543

UNBN

2.300

265.319.635

109.407

662

naziv hartije

simbol

poslednja cena

NIS a.d. Novi Sad, obicne akcije sa pravom glasa AIK banka a.d. Niš. obične akcije sa pravom glasa

NIIS AIKB

Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa Komercijalna banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

Univerzal banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa Tigar a.d. Pirot, obične akcije sa pravom glasa

TIGR

514

219.285.628

295.526

1.225

JMBN

12.999

208.214.039

15.420

541

Jedinstvo Sevojno a.d. Sevojno, obične akcije sa pravom glasa

JESV

4.855

192.360.485

31.554

674

Metalac a.d. Gornji Milanovac, obične akcije sa pravom glasa

MTLC

1.600

161.395.120

69.434

687

Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja, obične akcije sa pravom glasa

VDAV

4.100

142.638.881

34.454

126

Privredna banka Beograd a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

PRBN

319

122.953.485

317.745

518

Messer Tehnogas a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

TGAS

4.300

111.017.802

17.146

403

Vino župa a.d. Aleksandrovac, obične akcije sa pravom glasa

VINZ

6.500

98.475.626

14.216

188

Jubmes banka a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa

finansije TOP 2011/12.

133

berze Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama Vrednost prometa Berzanski posrednik

134

Vrednost Broj prometa transakcija

2011. Broj transakcija

Prodaja

Kupovina 1.742.127.779,77

Ukupna vrednost prometa

Ukupan broj transakcija

313 3.452.232.637,81

333

Prodaja Kupovina

1 Mediolanum invest a.d. , Beograd

42,48%

2,78% 1.710.104.858,04

2 Komercijalna banka a.d. , Beograd

13,01%

7,25%

518.091.108,46

539.256.121,60

359

510 1.057.347.230,06

869

3 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad

8,40%

22,15%

293.737.829,61

388.884.405,57

1.172

1.482 682.622.235,18

2654

4 Delta broker a.d. , Beograd

5,98%

2,29%

392.567.424,35

93.172.083,22

188 485.739.507,57

274

5 Eurobank EFG a.d., Beograd

3,59%

11,84%

260.618.392,60

31.138.284,59

1.205

214 291.756.677,19

1419

6 Privredna banka a.d. , Beograd

3,14%

1,06%

7.176.118,72

248.137.687,69

72 255.313.806,41

127

7 Šumadija broker a.d. , Kragujevac

2,92%

9,89%

18.235.622,28

218.657.587,09

1.100 236.893.209,37

1185

8 Alpha bank Srbija a.d. , Beograd

2,88%

5,84%

162.051.796,07

71.910.200,54

649

51 233.961.996,61

700

9 M&V Investments a.d. , Novi Sad

2,15%

0,58%

90.819.490,41

83.798.715,93

22 174.618.206,34

10 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd

2,09%

3,88%

67.887.065,88

101.695.001,29

435 169.582.067,17

465

11 Raiffeisen banka a.d., Beograd

1,94%

0,49%

21.848.260,61

135.409.807,41

52 157.258.068,02

12 Meridian Invest a.d. , Beograd

1,36%

3,30%

98.584.307,38

11.739.200,31

341

54 110.323.507,69

395

13 Čačanska banka a.d. , Čačak

1,27%

1,57%

22.252.616,09

80.795.651,92

161

27 103.048.268,01

188

14 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad

1,03%

1,74%

3.714.740,61

80.236.247,70

198

83.950.988,31

208

15 Credy banka a.d. , Kragujevac

0,81%

3,16%

2.657.850,50

63.209.319,20

374

65.867.169,70

378

16 ABC broker a.d., Beograd

0,76%

1,25%

30.941.015,33

30.623.541,78

61.564.557,11

150

17 I2R broker a.d. , Novi Sad

0,58%

2,88%

41.480.737,94

5.939.577,84

319

47.420.315,78

345

18 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd

0,50%

1,29%

25.083.402,66

15.764.663,65

128

40.848.066,31

154

19 Convest a.d. , Novi Sad

0,50%

2,47%

37.453.123,70

2.950.549,27

295

40.403.672,97

296

20 Jorgić broker a.d. , Beograd

0,41%

1,97%

20.283.890,53

12.629.033,97

137

32.912.924,50

236

21 AB Invest a.d. , Beograd

0,38%

0,36%

30.698.199,64

22 Banca Intesa a.d. , Beograd

0,37%

1,26%

30.399.096,76

151

30.399.096,76

151

23 Hypo Alpe-Adria-Securities a.d. , Beograd

0,37%

0,13%

17.487.446,05

12.854.233,29

30.341.679,34

24 Erste bank a.d., Novi Sad

0,37%

0,53%

9.427.206,98

20.768.811,25

30.196.018,23

25 Jubmes banka a.d., Beograd

0,32%

1,56%

5.754.097,87

20.515.871,74

159

26.269.969,61

187

26 Wise broker a.d., Beograd

0,30%

0,85%

20.876.101,80

3.846.991,00

24.723.092,80

102

27 InterCapital Securities a.d. , Beograd

0,24%

0,98%

11.699.019,24

7.777.595,19

19.476.614,43

118

28 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd

0,18%

0,73%

3.794.535,68

10.481.541,61

14.276.077,29

29 Invest broker a.d. , Beograd

0,17%

0,88%

646.280,48

13.159.630,32

13.805.910,80

105

30 Tradeville a.d., Beograd

0,16%

0,06%

12.945.509,80

31 Energo broker a.d. , Beograd

0,14%

0,48%

7.521.482,93

3.738.874,07

11.260.357,00

32 Tržište novca a.d. , Beograd

0,14%

0,23%

10.956.586,80

41.294,00

10.997.880,80

33 Fidelity broker a.d. , Novi Sad

0,13%

0,50%

10.596.735,47

34 East west invest a.d. , Beograd

0,12%

0,03%

4.900.269,88

4.729.600,77

9.629.870,65

35 Citadel securities a.d. , Beograd

0,11%

0,25%

9.272.696,95

finansije TOP 2011/12.

Vrednost prometa Berzanski posrednik

Vrednost Broj prometa transakcija

Broj transakcija

Prodaja

Kupovina

Prodaja Kupovina

Ukupna vrednost prometa

Ukupan broj transakcija

36 Volksbank a.d. , Beograd

0,11%

0,38%

7.398.686,58

1.394.858,14

8.793.544,72

37 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd

0,07%

0,76%

5.869.408,16

38 Intercity broker a.d. , Beograd

0,07%

0,37%

3.316.172,24

2.398.715,24

5.714.887,48

39 Euro fineks broker a.d. , Beograd

0,06%

0,25%

5.191.577,16

40 Tandem financial a.d. , Novi Sad

0,06%

0,13%

4.852.141,86

41 Sinteza Invest Group a.d., Beograd

0,05%

0,13%

3.854.435,47

42 Kbk broker a.d., Beograd

0,05%

0,33%

2.442.292,37

1.347.975,32

3.790.267,69

43 Ac - broker a.d. , Beograd

0,04%

0,13%

3.151.281,53

44 Ilirika investments a.d. , Beograd

0,04%

0,08%

2.847.179,66

45 AS financial center a.d. , Beograd

0,03%

0,12%

2.592.147,50

46 Olimpia Invest a.d. , Beograd

0,02%

0,13%

1.114.415,96

831.087,38

1.945.503,34

47 Galenika broker a.d. , Beograd

0,02%

0,12%

1.520.544,43

87.720,67

1.608.265,10

48 TDK broker a.d. , Čačak

0,02%

0,10%

1.096.452,14

475.495,93

1.571.948,07

49 Momentum Securities a.d. , Novi Sad

0,02%

0,07%

1.419.026,00

50 Dil broker a.d. , Beograd

0,01%

0,09%

477.749,54

430.145,17

907.894,71

51 Capital broker a.d. Niš

0,01%

0,06%

682.493,09

52 First Global Brokers a.d. , Beograd

0,01%

0,03%

592.167,67

53 Agrobanka a.d. , Beograd

0,01%

0,07%

494.870,72

54 Broker Point a.d. , Beograd

0,01%

0,02%

426.232,55

55 Emissio broker a.d. , Beograd

0,00%

0,03%

378.265,73

56 Tezoro broker a.d. , Beograd

0,00%

0,01%

359.269,18

57 Athena Capital a.d. , Beograd

0,00%

0,06%

301.012,06

58 Beo monet a.d. , Beograd

0,00%

0,01%

261.456,69

59 Sbd broker a.d. , Subotica

0,00%

0,02%

231.091,10

60 Makler invest a.d. , Beograd

0,00%

0,01%

122.638,04

Učešće stranih investitora 2012.

Učešće stranih investitora 2011.

FIS FIB FT-b FIT

total b-FIS s-FIS

45,38% 55,30% 35,46% 4,54% 0,00% 39,40%

FIS FIB

total b-FIS s-FIS

51,37% 55,45% 47,28% 7,14%

FT-b

0,00%

FIT

41,02%

finansije TOP 2011/12.

135

berze Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama Vrednost prometa Berzanski posrednik

136

Vrednost Broj prometa transakcija

2012. Broj transakcija

Prodaja

Kupovina

Prodaja Kupovina

Ukupna Ukupan vrednost broj prometa transakcija

1 Komercijalna banka a.d. , Beograd

22,79%

10,74%

283.333.172,59

553.347.345,21

235 836.680.517,80

306

2 Eurobank EFG a.d., Beograd

21,50%

12,50%

371.917.712,35

417.545.810,07

339

17 789.463.522,42

356

3 Vojvođanska banka a.d. , Novi Sad

16,77%

17,21%

553.580.988,59

62.047.114,11

281

209 615.628.102,70

490

4 Raiffeisen banka a.d., Beograd

8,07%

0,63%

1.103.498,82

295.048.931,85

17 296.152.430,67

5 Dunav Stockbroker a.d. , Beograd

6,04%

4,78%

108.679.061,72

113.036.013,74

115 221.715.075,46

136

6 Mediolanum invest a.d. , Beograd

4,08%

1,90%

73.037.756,02

76.684.085,62

53 149.721.841,64

7 Agrobanka a.d. , Beograd

3,67%

0,21%

134.711.633,38

0 134.711.633,38

8 Ilirika investments a.d. , Beograd

2,80%

2,11%

58.376.897,32

44.319.058,11

41 102.695.955,43

9 Delta broker a.d. , Beograd

2,52%

5,20%

1.311.647,84

91.102.483,50

10 Convest a.d. , Novi Sad

1,89%

5,30%

38.054.494,23

31.214.321,39

11 Erste bank a.d., Novi Sad

1,76%

2,18%

2.820.779,33

12 Šumadija broker a.d. , Kragujevac

1,54%

8,22%

13 Alpha bank Srbija a.d. , Beograd

1,29%

14 M&V Investments a.d. , Novi Sad

145

92.414.131,34

148

62 69.268.815,62

151

61.822.644,08

55 64.643.423,41

8.534.577,29

47.912.768,20

212 56.447.345,49

234

4,78%

46.087.928,96

1.258.418,38

125

1,23%

2,46%

38.914.172,08

6.194.328,54

15 Citadel securities a.d. , Beograd

0,45%

1,69%

16.504.230,10

16 Jorgić broker a.d. , Beograd

0,44%

2,11%

17 ABC broker a.d., Beograd

0,36%

18 Banca Intesa a.d. , Beograd

47.346.347,34

136

36 45.108.500,62

0 16.504.230,10

13.096.383,09

3.081.279,31

16.177.662,40

1,09%

6.966.908,63

6.129.874,18

17 13.096.782,81

0,35%

1,33%

13.032.830,33

0 13.032.830,33

19 InterCapital Securities a.d. , Beograd

0,31%

2,42%

5.007.670,45

6.454.165,15

34 11.461.835,60

20 East west invest a.d. , Beograd

0,31%

0,11%

11.282.967,21

0 11.282.967,21

21 Wise broker a.d., Beograd

0,29%

1,09%

9.849.015,10

698.876,21

10.547.891,31

22 AB Invest a.d. , Beograd

0,17%

0,11%

6.147.291,36

23 Tandem financial a.d. , Novi Sad

0,13%

1,16%

4.916.563,78

24 Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad

0,12%

0,42%

4.395.413,02

25 Energo broker a.d. , Beograd

0,11%

0,84%

180.600,57

3.899.915,10

4.080.515,67

26 Čačanska banka a.d. , Čačak

0,10%

1,23%

3.282.296,92

244.655,00

3.526.951,92

27 Volksbank a.d. , Beograd

0,09%

0,25%

3.303.201,40

28 Banka Poštanska štedionica a.d. , Beograd

0,09%

0,95%

3.294.065,55

29 I2R broker a.d. , Novi Sad

0,09%

1,16%

3.215.117,33

30 Belgrade Independent broker a.d. , Beograd

0,08%

0,70%

1.571.024,12

1.519.906,87

3.090.930,99

31 Jubmes banka a.d., Beograd

0,08%

1,23%

240.160,69

2.676.606,63

2.916.767,32

32 Olimpia Invest a.d. , Beograd

0,08%

0,49%

2.189.294,62

607.217,75

2.796.512,37

33 Invest broker a.d. , Beograd

0,06%

0,49%

715.142,94

1.568.446,42

2.283.589,36

34 Momentum Securities a.d. , Novi Sad

0,05%

0,18%

1.821.595,17

finansije TOP 2011/12.

Vrednost prometa Berzanski posrednik

Vrednost Broj prometa transakcija

Broj transakcija

Prodaja

Kupovina

Prodaja Kupovina

Ukupna Ukupan vrednost broj prometa transakcija

35 Dil broker a.d. , Beograd

0,05%

0,35%

1.700.121,29

36 Kbk broker a.d., Beograd

0,04%

0,42%

309.059,67

989.316,50

1.298.376,17

37 Euro fineks broker a.d. , Beograd

0,04%

0,32%

1.293.138,77

38 Privredna banka a.d. , Beograd

0,03%

0,35%

1.136.664,60

39 Meridian Invest a.d. , Beograd

0,03%

0,04%

1.063.788,96

40 Credy banka a.d. , Kragujevac

0,03%

0,35%

1.032.746,96

41 Fidelity broker a.d. , Novi Sad

0,02%

0,25%

906.854,23

42 Intercity broker a.d. , Beograd

0,02%

0,07%

805.399,44

74.823,69

880.223,13

43 Ac - broker a.d. , Beograd

0,02%

0,11%

757.748,16

44 Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd

0,02%

0,14%

664.527,31

45 Tržište novca a.d. , Beograd

0,01%

0,11%

446.272,43

46 Capital broker a.d. Niš

0,01%

0,18%

124.966,22

132.624,18

257.590,40

47 Sbd broker a.d. , Subotica

0,00%

0,07%

112.297,00

54.632,07

166.929,07

48 Athena Capital a.d. , Beograd

0,00%

0,04%

21.358,52

Izveštaj o najtrgovanijim hartijama (sve metode) 605 1.648

vrednost prometa (RSD) 5.414.329.256 3.360.733.686

obim trgovanja 9.534.091 1.209.558

broj transakcija 1.330.916 4.381

AERO

498

1.365.704.119

2.649.089

1.509.071

Coca Cola HBC-Srbija a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

CCHS

5.250

1.150.608.008

212.867

362

Komercijalna banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

KMBN

1.700

1.079.256.933

407.454

565

IMLK

2.353

695.642.045

318.527

1.860

naziv hartije

simbol

poslednja cena

NIS a.d. Novi Sad, obicne akcije sa pravom glasa AIK banka a.d. Niš. obične akcije sa pravom glasa

NIIS AIKB

Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa

Imlek a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa Soja protein a.d. Bečej, obične akcije sa pravom glasa

SJPT

565

673.975.491

772.550

3.201

Agrobanka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

AGBN

2.999

646.848.515

98.151

2.199

Trudbenik a.d. Vršac, obične akcije sa pravom glasa

TRDB

48.000

636.096.000

13.252

Bambi Banat a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

BMBI

20.000

562.762.826

28.613

798

Energoprojekt holding a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

ENHL

392

528.867.302

645.789

2.679

Alfa plam a.d. Vranje, obične akcije sa pravom glasa

ALFA

7.200

460.994.678

53.938

382

Galenika Fitofarmacija a.d. Zemun, obične akcije sa pravom glasa

FITO

1.820

349.480.960

100.333

543

Bazar a.d. Novi Sad, obične akcije sa pravom glasa

BZAR

6.000

319.602.000

53.267

PD Vojvodina a.d. Novo Miloševo, obične akcije sa pravom glasa

PDVJ

1.375

269.050.375

195.673

Univerzal banka a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

UNBN

2.300

265.319.635

109.407

662

Energomontaža a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

EGMN

4.500

252.800.238

50.027

110

TIGR

514

219.285.628

295.526

1.225

Jubmes banka a.d. Beograd, obicne akcije sa pravom glasa

JMBN

12.999

208.214.039

15.420

541

Pekabeta a.d. Beograd, obične akcije sa pravom glasa

PKBT

7.000

196.906.847

24.918

429

Tigar a.d. Pirot, obične akcije sa pravom glasa

finansije TOP 2011/12.

137

finansije TOP 2011/12

finansije plus

138

finansije TOP 2011/12

finansije plus IT forenzika

Potraga za digitalnim dokazom Na redovnoj konferenciji za svojih 48 evropskih članica, Interpol je objavio da akcenat u borbi protiv međunarodnog kriminala stavlja na hvatanje elektronskih zločinaca. Odavno je obim novca ukradenog digitalnim putem prevazišao sve druge, „staromodne“ oblike lopovluka, ali najnoviji rezultati pokazuju da su evropske zemlje samo u prošloj godini izgubile oko 750 milijardi evra na ovaj način, a da sajber kriminal sve više poprima karakteristike međunarodnog i organizovanog delovanja. Ipak, forenzičkim metodama moguće je ući u trag ovim IT prestupnicima. Piše: Marko Miladinović

rbija ne predstavlja izu- odsto svih novonastalih informacija zetak u odnosu na svet- postoji isključivo u digitalnom obliski trend. Po količini nele- ku. „Uskoro neće biti nijedne krimigalno korišćenog softve- nalne istrage koja neće obuhvatati ra odavno se nalazimo na IT forenziku“, kaže Oparnica. samom vrhu liste, sa procenjenih 80 odsto „pirat- Lakoverni klijenti i tajnovite skih“ programa na domaćim kompjuterima. Međutim, aktivni smo i u banke drugim oblicima elektronskog kriU finansijskom sektoru, po broju minala. i ukupnoj količini ukradenog novU organizaciji Udruženja sudskih ca, najčešće su prevare sa kreditnim veštaka za informacione tehnolo- karticama. Najjednostavniji način je gije „IT Veštak“, sredinom maja je još uvek i najubojitiji – spam mejlovi u Privrednoj komori Srbije održa- više od jedne decenije zadaju velino regionalno stručno savetovanje ke muke svima. „Jedinstvene formuo zloupotrebi informacionih teh- le za takvu vrstu napada nema, ponologija. Predsednik programskog maže jedino konstantna edukacija odbora prof. dr Slobodan Petrović klijenata da banka ne može putem je tom prilikom istakao da naše elektronske pošte da potražuje pridruštvo još uvek nije doraslo ovom vatne podatke i pin kodove. U ovom problemu. Prema njegovim rečima, slučaju žrtve su u najvećem broju najdrastičnija posledica sve raspro- naivni pripadnici starijih generacija, stranjenijeg IT kriminala je moguć- a u pitanju je igra velikih brojeva, pa nost da nevina osoba bude osuđe- od deset miliona poslatih mejlova na umesto odgovornog počinitelja tek nekoliko njih posluži svrsi“, nazlodela. Tada na scenu stupaju IT fo- pominje Oparnica. renzičari, sa svojom međunarodno Javnosti su, pak, mnogo zanimljipriznatom metodologijom. Goran viji slučajevi „insajdera“, odnosno Oparnica, direktor zagrebačkog osoba zaposlenih u bankama koje preduzeća „INsig2“, regionalnog li- odaju bitne informacije o protoku dera u ponudi proizvoda i usluga novca. Naš sagovornik kaže da nigiz ove oblasti, napominje da već 90 de ne postoji statistika o takvim do-

IT revizija obavezna u bankama Kao jedna od dodatnih mera predostrožnosti, velika preduzeća pribegavaju redovnim IT revizijama, odnosno utvrđivanju ispravnosti njihovih IT sistema. Ova preventiva nema veze sa IT forenzikom, ali može preduprediti potrebu za njenim korišćenjem. Međunarodni propisi zahtevaju od svih bankarskih institucija da njihovi sistemi budu redovno revidirani, iz razloga što npr. NBS svakodnevno dobija odgovarajuće finansijske izveštaje. Postoji interna i eksterna revizija: interna podrazumeva da se svi zaposleni pridržavaju svih neophodnih procedura, dok eksterna pre svega dokazuje da su sistemi u skladu sa standardima i sa definicijama koje je propisao regulator. finansije TOP 2011/12.

139

finansije TOP 2011/12 gađajima i da je skoro nemoguće pronaći da se ikada desio makar jedan takav slučaj, osim u nekom holivudskom filmu. Banke svoje taj-

Dokaz kao i svaki drugi „Digitalni dokaz je nešto što bi trebalo na određeni način definisati i uneti u Zakon o krivičnom postupku, kako bi se regulativom omogućilo da policija i sudski veštaci prema njemu postupaju na najispravniji način. Među samim pravnicima postoji podvojeno mišljenje da li treba u Zakonu insistirati na posebnosti digitalnog dokaza ili ga jednostavno prihvatati kao i svaki drugi dokaz. Svakako, nekakve smernice moraju da postoje. Digitalni dokaz može biti bilo koji digitalni zapis i u pogledu određivanja njegovih osobina koristi se tačno utvrđena metodologija. Digitalnu forenziku stoga ne bi trebalo smatrati za nekakvu svemoguću discilpinu. Postoje specijalne softverske alatke za IT forenziku, koje su priznate i sveobuhvatne, pa profesionalci znaju da nalazi dobijeni zahvajujući njima ne izazivaju nikakvu sumnju. Možda se neke istrage mogu raditi i opštim alatima, odnosno lako dostupnim programima, ali tada se javljaju dva problema: da li će na taj način provereni dokazi biti prihvaćeni na sudu i da li takav alat obuhvata sve tražene osobine. Na osnovu toga sudije donose odluku o validnosti dokaza, a advokati imaju pravo da ukažu da je neki dokaz proveravan neadekvatnim alatom. Interesantna karakterisitka digitalnih dokaza je da se oni uvek istražuju na kopijama originalnih medija, da bi se original sačuvao u što boljem stanju i kako bi suprotna strana u sudskom sporu imala iste polazne osnove“, objašnjava za B&F Goran Oparnica.

140

finansije TOP 2011/12

ne čuvaju izuzetno dobro i sve loše i sličnih međunarodnih institucija. stvari uglavnom ostaju unutar njiho- U pojedinim slučajevima se procevih zidova jer ne žele da ugroze svo- njuje potencijalni rizik pa se preduju reputaciju i kredibilitet. Što se in- zimaju i posebne mere predostrožtenet bankarstva tiče, Oparnica ka- nosti. Digitalna forenzika je discipliže da, prema njegovim saznanjima, na u kojoj se susreću pravo i inforjoš nijedna banka nije pretrpela šte- matika i koliko god je osoba koja se tu zbog takvog načina protoka nov- njome bavi informatički potkovana, ca. Slično je i u berzanskom poslo- ona mora da poštuje i poznaje odrevanju, gde su učesnici strogo kon- đene pravne procedure. U policijtrolisani i gde se sve zbiva u izuzet- skoj upravi njome se ne bave inforno kratkom vremenu, komunikaci- matičari, već osobe koje su završione linije su najčešće privatne i sko- le policijske akademije, ali one svoj ro da nema šansi za nekakvu vrstu posao za sada rade jako kvalitetno. pronevere. S druge strane, jedan od najveFinansijske institucije mogu razvi- ćih pokretača razvoja forenzičkih jati bolju kontrolu i interne proce- alata predstavlja upravo napredak dure, kako bi se potencijalne pre- IT kriminala. „Kao što se prvo izvrvare što pre otkrile. U jakim i do- ši neko kriminalno delo, pa tek onbro strukturiranim bankama posto- da uviđaj i istraga, tako i ovi „digiji više nivoa provere, ali potrebno talni kriminalci“ uspevaju uvek da je imati i dobar socijalni inženjering. budu korak ispred. Isto kao što su Ipak, menadžment je taj koji donosi u vreme šverca na Jadranu lopovi najvažnije odluke o adekvatnoj za- imali najbrže glisere, pa je trebalo štiti: „Potrebno je objasniti ljudima da prođe skoro 10 godina da bi ih koji su donosioci odluka u svojim i policija nabavila. Upravo zbog toinstitucijama da nije dovoljno samo ga najveći izazov za IT forenzičare kupiti alat, već ga poboljšavati sva- predstavlja tzv. anti-forenzika, odke godine i ulagati u ljudsko znanje. nosno front koji je stvoren za borNeophodno je da postoje korisnici bu protiv forenzičkih alata“, slikokoji znaju ispravno da se služe ovim vito objašnjava Oparnica. složenim softverom, koji nije intuAnti-forenzika se uvek trudi da itivan i ne radi samostalno. Većina ukloni tragove digitalnih dokaza. Na banaka u regionu uglavnom štedi primer, jako je teško utvrditi na kou toj oblasti, jer to nije nešto u če- ja sve mesta na disku operativni simu njihove uprave odmah vide re- stem upisuje tragove nekog fajla. zultate, iako nije reč o velikim suma- Cilj anti-forenzičkih alata je da sprema novca.“ če sistem da radi na uobičajen način, odnosno da mimoiđe uobičajene puteve zapisa. Ako je neki disk Anti-forenzika kao pokretač Policije u regionu jako dobro ko- fizički uništen, skoro je nemogumuniciraju, svi se međusobno po- će izvući neki podatak iz njega, naznaju i često održavaju savetova- suprot onome što se može videti iz nja pod pokroviteljstvom Interpola mnogih modernih TV serija.

s r . e n i l n o f i b w.

s r . i c v w.no

finansije TOP 2011/12 Oporezivanje dijaspore

Skupo je biti Amerikanac Suosnivača Fejsbuka Edvarda Saverina mediji su proglasili “nepatriotom” jer se, uoči izlaska ove kompanije na berzu, zbog uštede od 600 miliona dolara odrekao američkog državljanstva. Amerikanci koji žive u inostranstvu i pripadaju srednjoj klasi sve češće biraju istu opciju - ne samo zbog novca već i zbog komplikovane procedure koja bi da zadre u prava njihovih bračnih partnera, neamerikanaca. Prinuđeni da biraju između formalnog razvoda sa supružnikom, ili sa svojom državom - biraju ovo drugo. Piše: Marija Dukić

ženet Ejselink je odrasla u američkoj vojnoj porodici kao patriota. Kada se udala za Evropljanina i počela da živi u EU, njena matična država napravila joj je bračni problem – Amerikanci koji žive u inostranstvu moraju da obaveštavaju svoje poreske organe o svemu što poseduju, uključujući sve otvorene bankovne i pen-

142

finansije TOP 2011/12

zione račune, kako svoje tako i zajedničke, one koje imaju sa supružnikom ili decom. Njen muž nije želeo da deli svoje finansijske podatke sa američkim poreskim organima jer je to smatrao narušavanjem privatnosti. “To nam je stvorilo dosta tenzija u porodici, međutim razvod je ipak delovao kao ekstremna mera, pa sam odlučila da ostanem bez američkog državljanstva”, kaže ona. Odricanje od državljanstva joj je teško palo jer je deset godina bila američki vojnik, i osećala se kao da je izneverila svoju zemlju. Poslednjih nekoliko meseci koje je provela kao Amerikanka potrošila je na sakupljanje papira i popunjavanje formulara za plaćanje poreza za proteklih pet godina, iako zvanično nema ništa u svom vlasništvu. Ove probleme imale su i mnoge druge Amerikanke - Lusi Stensland Lederič, predsednica ženskog kluba iz Bordoa, kaže da u takvim situacijama one imaju tri opcije: “Da se odjave sa zajedničkih računa, da se razvedu ili da se odreknu američkog državljanstva”. Mark Vitgen je odrastao u Indijani, ali sada je Kanađanin. “Imao sam težak razvod sa ženom i moram priznati da me je ovo iskustvo podsetilo na njega”, kaže Vitgen. Kada je IRS tražio uvid u njegove račune, uključujući i penzioni, otišao je u američki konzulat u Kanadi, potpisao da se odriče državljanstva, platio proviziju od 450 dolara i vratio svoj pasoš. Tekstove o masovnom odricanju od američkog državljanstva deo javnosti na medijskim sajtovima vidi kao podršku “izdajnicima” koji “se odriču svoje zemlje samo da bi sačuvali pare”. Međutim, javljaju se i ljudi koji su se odrekli državljanstva, svi sa sličnim porukama: “Otarasio sam se američkog državljanstva i

nikad nisam zažalio”. Mnogi koji su se odrekli državljanstva kažu da je ovaj potez najteže pao njihovim roditeljima koji su ih odgajali kao Amerikance i patriote. Neretko su imali veoma emotivne sukobe unutar porodice, ili je čak dolazilo do velikog zahlađenja u odnosima sa roditeljima. Specifičnost SAD je u tome što su njeni državljani - iako na primer godinama pa i ceo svoj život rade u nekoj drugoj zemlji - dužni da poreze prijavljuju i plaćaju u matici, za razliku od većine drugih država gde građani plaćaju porez tamo gde ostvaruju prihode. Ne samo da je način plaćanja poreza koji IRS nameće poreskim obveznicima Amerikancima koji žive i ostvaruju prihod u inostranstvu drugačiji, već je i toliko koplikovan da mnogi i pored dobre volje nisu u stanju da ispune poresku prijavu u skladu sa svim zahtevima poreske administracije. Jedan naš anonimni sagovornik koji ima državljanstvo SAD tvrdi da za ove potrebe mora da unajmljuje stručnu pomoć, što je dodatni trošak. I Nacionalna kancelarija poreskih obveznika, deo IRS, objavila je da nema mnogo opcija za popunjavanje online formulara i da su oni i jezički i sadržinski komplikovani.

Doviđenja, žurim Prošle godine je najmanje 1.788 Amerikanaca vratilo svoj pasoš američkim ambasadama, što je osam puta više nego pre četiri godine. Ovaj trend verovatno će se nastaviti jer američki poreski obveznici nigde u svetu ne mogu da izmaknu svojoj poreskoj službi (IRS). Naime, svaka banka van SAD dužna je da ima sporazum sa IRS o dostavljanju poreskih identifikacionih brojeva, a ako na to ne pristane 30 odsto njihovih

finansije plus finansijskih transakcija koje idu iz SAD, uglavnom novca građana SAD i korporacija upućenog na njihove račune, biće prosleđeno američkim poreskim organima. Zato sve banke sveta pristaju na saradnju sa IRS, iako nisu presrećne zbog toga. Tako su nedavno jedne kostarikanske novine pravdale građanima banke koje su prihvatile saradnju sa IRS rečima da je to bila “ponuda koju ne možete odbiti”, citirajući najpoznatijeg filmskog mafijaša. Martin Nevil, šef Švajcarskoameričke trgovinske komore tvrdi da je problem oporezivanja Amerikanaca koji rade u inostranstvu najupadljiviji u Švajcarskoj. Ambasada u Bernu morala je da reogranizuje svoje zaposlene kako bi izašla u susret velikom broju Amerikanaca koji u nju hrle zbog odricanja od državljanstva. Najveća švajcarska banka UBS je pre tri godine imala spor sa IRS-om p o - što ju je njen bivši bankar Bredli Birkenfeld “ocinkario” da ne prijavljuje sve p r i hode američkih državljana. Kada je ovo dokazano, UBS je morala da plati 780 miliona dolara kazne i da se obaveže da će u potpunosti izveštavati o svim računima Amerikanaca. Birkenfeld je ipak osuđen na 40 meseci zatvora. Zbog ovako stroge poreske politike, sve je više stranih banaka koje ne žele da sarađuju sa Amerikancima. Tako su posle objavljivanja odluke o strožijoj kontroli banaka, nemačka Dojče banka i HVB Grupa raskinule ugovore sa nekim američkim državljanima, a Rajfajzen banka je počela da odbija njihove aplikacije za otvaranje računa.

Prodaj kuću da bi platio porez

Jedini legalan način da se izbePosle afere sa UBS-om, u FACTA gne plaćanje poreza iz dijaspo(Foreign Account Tax Compliance re je odricanje od državljanstva. Act) unešene su 2010. godine pro- Međutim, nedavno su senatori iz mene kako bi se uspešno naplatio redova demokrata Čarls Šumer i porez od onih koji ga izbegavaju. Bob Kejsi predložili da Kongres doOni najsiromašniji ga, naravno, ne nese zakon koji bi bivše državljane plaćaju, ali kada se računa granični SAD primorao da plaćaju poreze i iznos od 50.000 dolara na poslednji pošto se odreknu državljanstva, a dan godine, uzima se u obzir sva- takođe bi im bio zabranjen povraki papir na kom stoji vaše ime, pa tak na teritoriju SAD. Ovo nije jedii ono što je u zajedničkom vlasniš- ni ukor koji mogu dobiti bivši drtvu sa strancem. Obrazac 8938 po- žavljani SAD. IRS je objavila spisak reskim obveznicima pravi najveći onih koji su se prošle godine odreproblem. On zahteva popis svih ra- kli državljanstva, međutim mnogi čuna, čak i štednih u stranim ban- misle da je realan broj veći jer ima kama, zatim svako učešće u poslo- ljudi koji tvrde da su se odrekli drvanju, bilo da posedujete deonice žavljanstva a nema ih na tom spiili obveznice, strani penzioni račun, sku. Novine pišu da je spisak objavpa i osiguranje kod stranih kompa- ljen samo da bi oni koji su se odrenija. Ako zajedno sa nekim posedu- kli državljanstva bili viđeni očima jete nekretninu u inostranstvu, i to javnosti kao izdajnici. U društvu u morate prijaviti. Prostim uvidom u kom se u svakom filmu pojavljuje obrazac shvatićete da morate mno- zastava države, ovo može biti dobar go da računate, sabirate i da pam- razlog za grižu savesti. Kada smo tite šta ste, kada i gde od računa već kod filmova, u proteklih 25 gootvorili, i - naravno - sve to da pri- dina mnogi poznati i bogati glumci odrekli su se američkog državljankažete u dolarima. Ako obrazac ne popunite dobro, stva baš zbog poreske politike. Teri sledi vam kazna od 10.000 dolara, Gilijem, jedini Amerikanac iz Monti a ako opet pogrešite možete pla- Pajtonovaca, odrekao se svog drtiti i do 50.000 dolara. Venčani pa- žavljanstva 2006. godine i postao rovi koji imaju zajedničke račune Britanac sa rečima: “Američki poretretiraju se kao jedno i oboje mo- ski organi imaju pristup svemu što raju da plate kaznu kada učine na- posedujem iako je sav moj posed mernu grešku. Osim što je kompli- izvan SAD, i tako me oporezuju da kovan, obrazac dovodi ljude u još će moja žena najverovatnije morati jednu zabludu - postoji jedan sli- da proda našu kuću kako bi im plačan formular, FBAR, koji postav- tila”. Jul Briner je do 1965. godine lja ista pitanja, ali se odnosi na sve imao dvojno državljanstvo - američone koji poseduju više od 10.000 ko i švedsko - ali se odrekao amedolara. Naravno, nisu svi koji po- ričkog jer bi bankrotirao da je plagrešno popune ove obrasce utaji- tio sve što duguje. Zanimljivo je pak da je Amerika vači poreza, međutim kako su kazne visoke, ljudi se često odlučuju i ušla u borbu za nezavisnost zbog da plate stručnjake za popunjava- visokih poreza na uvezeni čaj, kanje formulara. Zabeleženi su čak i da je i organizovana ‘Bostonska čaprimeri građana drugih država koji janka’. Tada je glavna parola u bornisu bili svesni svog američkog dr- bi protiv britanskog okupatora bila žavljanstva te nisu ni plaćali pore- “Nema oporezivanja bez političkog ze. Amerikancem se inače smatra predstavljanja”. Danas oko 6,3 miliosvako ko je rođen u SAD ili su mu na Amerikanaca koji žive u inostranoba roditelja Amerikanci, bez ob- stvu plaća porez američkoj državi zira na to koliko vremena je pro- a nema svoje predstavnike u parlamentu. veo u ovoj zemlji. finansije TOP 2011/12.

143

finansije TOP 2011/12 Kosmonauti i revizori

NASA je loptica u rukama administracije Ime Nila Oldena Armstronga, prvog čoveka koji je hodao Mesecom, ostaće trajno upamćeno u istoriji ljudske rase. Ipak, jedna od malo poznatih stvari je da on gotovo nikad ne daje intervjue – razlog za to su njegova skromnost, nenametljivost i povučenost. Na iznenađenje mnogih, svoje pravilo o ćutanju prekršio je kada ga je za intervju zamolio izvršni direktor Australijskog društva računovođa. Piše: Milan Lukić

144

finansije TOP 2011/12

ako je, nakon 30 godi- hov najveći životni i karijerni mona ćutanja, Aleks Mali, tiv, da u sebi pronađu i izvuku najizvršni direktor “Udru- više i najbolje. „Tužno je”, dodaje ženja računovođa Au- on, što je svemirski program krestralije” uspeo da do- nuo smerom nedovoljno inspirabije ovakvu ekskluzi- tivnim za buduće mlade nade i tavu? “Znao sam jednu lente američke nauke, tehnologije i stvar s kojom je malo ko bio upo- astronautike. „Još sam kao dete bio znat – otac Nila Armstronga bio je fasciniran letenjem, odlučivši da ću revizor”, rekao je. „Za ljude koji su nekako morati da se uključim u nedanas svetski lideri - ili za one ko- što što je u vezi sa njim.” Kao piji imaju takve pretenzije - reči Ni- lot lovca leteo je u Korejskom rala Armstronga daleko su bolja stvar tu, a Kenedijevu objavu pokretanego slušanje predavanja nekakvog nja američkog programa za let na Mesec dočekao je na mestu test MBA programa.” Hrabrost, sposobnost, znanje, ri- pilota. „Odabrali smo da odemo na zik, timski rad, to su reči koji opisuju Mesec”, rekao je 1961. godine Džon kvalitete koje Armstrong poseduje a Kenedi, „odlučili smo se na ovaj i druge poduhvate ne zato što su ladanas nedostaju svetskim liderima. Zato je zakazivanje intervjua sa ki već zbog toga što su teški, jer će Armstrongom bilo više od izazo- ovaj poduhvat usmeriti našu preva za Malija. U nedavnom razgovo- danost i energiju radi postizanja ru koji je trajao oko sat vremena, bi- tog cilja, zato prihvatamo ovaj izalo je reči o čuvenom letu na Mesec zov, bez odlaganja u nameri da ga i svim teškoćama i izazovima s koji- ostvarimo”. U to vreme, jedino što su ma su se on, njegova posada i vojska inženjera i naučnika godinama uoči Amerikanci postigli bio je 20-minutni boravak Alena Šeparda na orbileta suočavali. U intervjuu, Armstrong otkriva ka- ti od 160 kilometara. ”A tada nas je ko je mislio da, u najboljem slučaju, Predsednik izazvao da odletimo do imaju samo 50% šansi za uspešno Meseca”, kaže Armstrong. „Tehnički spuštanje na najbliži Zemljin satelit. gledano, jaz koji je postojao između Takođe, izrazio je „ogromno žalje- skoka do orbite na 20 minuta i spunje” zbog neambicioznosti američ- štanja na Mesec bio je iza svih granike vlade, kada su u pitanju svemir- ca zamislivog.” Tokom 60-ih, svaka od ‚Apolo’ miski programi agencije NASA - za razliku od američke administracije iz sija radila je na testiranju određenog segmenta sistema propulzije, 60-ih godina prošlog veka. NASA je bila jedna od najuspešni- navigacije i tehnologija komunikacijih javnih investicija, jer je predstav- je nužnih za uspeh ovog leta. Čitava ljala nenadmašnu inspiraciju budu- američka industrija i istraživanja bićim studentima i mladima. Upravo la su usmerena samo u jednu magičje NASA svemirski program bio nji- nu tačku – Mesec.

finansije plus

U trenutku dok su Armstrong i „Oko mesec dana pred lansiranje svemirske misije ‚Apolo 11’, naše Baz Oldrin pokušavali da “ukotve” je pouzdanje poraslo dovoljno da mesečev modul ‘Orao’ na površinu osetimo kako spuštanje na lunar- Meseca, računar u kabini pokazivao nu površinu vredi pokušati. Mislio je kako je najpovoljnija lokacija za sam da imamo 90% šansi da ode- spuštanje bila ivica velikog kratera mo tamo i vratimo se na Zemlju. sa strmim padom, puna pozamašMeđutim, kada je u pitanju prvo nih gromada. „Nikako dobra lokacisletanje na Mesec, verovao sam da ja za spuštanje”, rekao je Armstrong. su naše šanse 50-50. Bilo je toliko „Tako sam preuzeo ručno pilotiranepoznanica oko spuštanja na po- nje i poput helikoptera odleteo završinu iz lunarne orbite, neispita- padnije do područja sa ravnom ponih stvari koje se dotad nisu testi- vršinom, bez toliko stena i nagiba. rale, u igri je bilo toliko toga što Uspeo sam da se spustim pre nego možda nismo shvatali na pravi na- što je ponestalo goriva. Ostalo nam čin, a zbog čega bismo bili prinu- ga je još samo za 20 sekundi leta. “ NASA i let na Mesec dali su Americi đeni da spuštanje otkažemo i vratikrila. Nebo više nije bilo granica. mo se natrag.”

U godinama i decenijama koje su usledile nakon legendarne Mesečeve misije, Armstrong je prisustvovao NASA-inom gubitku prestižne pozicije i ambicija. “Krajnje sam zabrinut zbog sadašnjeg smera kojim ide američka Svemirska agencija, koja se upravlja po direktivama vašingtonskih političara i administracija. Imamo situaciju u kojoj je Bela Kuća u sukobu sa Kongresom oko pravca budućeg razvitka NASA. Svemirska agencija je loptica. Obe ove strane udaraju je i dobacuju između sebe, ne bi li je postavile u pravi položaj i smer,” rekao je u intervjuu kosmonaut. finansije TOP 2011/12.

145

finansije TOP 2010/11

Vremeplov Bukvar za ambiciozne početnike:

Jednog dana biću milijarder

Milioneri su dosadni, milijarderi su posebni. Ako imate genijalne ideje, sjajan ste hazarder, skorojević sa ogromnim ambicijama, pohlepni bez granica i skloni ludilu - ispunjavate sve preduslove da postanete milijarder, tvrdi poznati nemački novinar Detlef Girtler, ekonomski urednik u više nemačkih časopisa i dnevnih listova, kolumnista nemačkog izdanja „Fajnenšel tajmsa“ i autor knjige „Milijarderi“. Ovde je nekoliko kratkih lekcija za početnike koji obećavaju.

146

finansije TOP 2010/11

vremeplov

Lekcija 1 Da li da razmišljate kao čovek ili kao patak?

ajbogatije stvorenje svih vremena nije čovek nego - patak, čuveni Diznijev Baja. On je 1983. svoje bogatstvo izbrojao tačno u paru - imao je 37 fantaziliona i 119.000 triliona dolara. Ako bi se samo suma izražena u dolarima podelila ravnomerno štirom planete, Baja bi svakog čoveka na planeti mogao da učini bogatijim 500 puta više nego što bi to bio u stanju Bil Gejts sa svojim bogatstvom. Naravno, pod uslovom da obojica dožive napad ničim izazvanog i neizlečivog altruizma. U slučaju Baje Patka takva mogućnost je nezamisliva čak i u stripu. Njegov tvorac, Karl Barks, priznaje da bi njegov lik u stvarnosti „uništio kapitalistički sistem u roku od godinu dana. Zamrzao bi sve što je kapitalizam pokrenuo. Ništa ne bi trošio i svi drugi bi osiromašili. Samo bi zgrtao novac i ubrzo ga više niko ne bi ni imao, osim njega“. U najboljem slučaju da tvrdnja je delimično tačna. Neko ko se ponaša kao Baja Patak nikada ne bi mogao da postane najbogatiji na svetu, a i kada bi stekao značajniji kapital, najverovatnije bi bankrotirao. Jer, kao prvo, Baja Patak rasipa snagu. Ne postoji ništa na poslovnom planu što bi propustio samo ako donosi novac. Možda je to bilo moguće u pionirsko vreme, kada je tržište čekalo da bude otkriveno. Međutim, kada je nastupila faza njegove stabilizacije, preživljavali su samo najbolji, najjeftiniji i najbrži ponuđa-

či. Jednom rečju, oni koji su se naj- koj prilici, samo da bi kratkoročbolje uklopili. Takva pravila uslovila no ostvario zaradu. Ko bi se sledeći su i da dobar deo poslovanja treba put obratio Baji, kada mu ovaj prireprepustiti stručnim timovima. Baja di sledeće: ponudi mu ski - lift beradi suprotno - sve odluke uvek do- splatno, samo da ga navuče i odvuče od konkurentskog koji košta bar nosi sam. Bogataši koji su ušli u ostoriju jedan dolar. Ali kada skijaši izađu iz ograničavali su se uvek na jedan Bajinog lifta, shvataju da su na strmiproizvod, jednu privrednu granu, je- ni sa koje je nemoguć spust. Za podan uspešno stvoren lanac ili metod vratak istim liftom, Baja naplaćuje rada. Držali su se onoga što im je tri dolara. Ili, ko bi sledeći put kupio donosilo veliki novac. Neprestano cipele koje se u Bajinoj fabrici izratraženje novih izazova priliči umet- đuju sa namerno utisnutim lažnim nosti, ali eksperimente u ekonomiji brojevima, samo da bi se pospešila prave samo oni koji su na njih prinu- prodaja krema protiv žuljeva. Ruku na srce, oduševljenje sa kođeni, koji još nisu našli svoju tržišnu nišu. Ko je uspeo, držao se izre- jim Baja upražnjava težnju za monoke Henrija Forda: „Bolje je usmeri- polisanjem prilično verno odslikava ti svu svoju snagu na ostvarenje jed- primarnu osobinu superbogataša iz ne ideje, nego na jurnjavu za ostalih stvarnog života. Baja poseduje i jeddevet. Jedna dobra ideja nudi upra- nu osobinu preduzetnika - tvrdovo onoliko koliko je neko u stanju glavost, samo što je kod njega prenaglašena do mere koja bi svakog da savlada“. Baja Patak ne dopušta da novac stvarnog preduzetnika smestila na „radi“. Jeziva mu je i sama pomisao tržišno groblje. I na kraju, Baja Patak je tiranin, da izvadi pare iz trezora. Male količine procure samo ako nanjuši da na bez ikakvih emocija. Zato nikada ne brzinu može da ostvari profit. Zlato bi mogao da zadrži kvalitetne saradkoje čini veliki deo u njegovom tre- nike, niti da podstakne zaposlene zoru zaštićeno je od inflacije, ali ne da kod njega rade sa voljom. Baja donosi nikakvu zaradu. Mnogo go- je gulikoža i škrtica, ne dopušta sare je sa gotovinom: obezvređuje se, radnicima da pokažu svoje kvalitete, ne donosi kamatu i stvara troško- sve zna najbolje i svu slavu i, naravve čuvanja i održavanja. Na primer, no, profit želi samo za sebe. U živopri inflaciji od dva procenta, gomi- tu bi bilo logično da zbog netrpeljila novca u Bajinom trezoru na sva- vosti zaposlenih prema takvom vlakih 20 metara gubi jedan milimetar sniku, gubici uguše njegovo predukupovne moći dnevno! U Bajinom zeće mnogo pre zarađenih milijardi. Ili je sve to zvučalo logično, pre slučaju, prepun trezor nije simbol ogromnog bogatstva, već ogromne nego što je finansijska kriza pobudila sumnju da je Baja Patak zbrisao gluposti. Baja Patak prezire svoje klijen- iz stripa u stvaran svet i od njega nate i spreman je da ih prevari u sva- pravio karikaturu? finansije TOP 2011/12.

147

finansije TOP 2011/12

Lekcija 2 Nije dovoljno da budete beskrupulozni, treba vam i političkog šlifa

rvak sveta u preduzetničkoj beskrupuloznosti svakako je Marko Licinije Kras (oko 115 do 53 pre nove ere), posle Cezara i Pompeja najverovatnije treći najbogatiji čovek u republici Rimu. Njegova imovina procenjivana je na oko 200 miliona sestercija. Osim iz tipičnih izvora bogaćenja - ubiranja poreza sa zemlje i iznajmljivanja kuća, Krasovo bogatstvo izniklo je i iz dva nesvakidašnja posla: iz proskripcije i vatrogasne delatnosti.

U tadašnjem Rimu, uzdrmanim građanskim ratom, proskripcija je bila metoda koja se primenjivala radi redistribucije novca: trenutno vodeća strana u građanskom ratu stavljala bi van zakona pripadnike suprotne strane, ubijala ih i svu oduzetu imovinu delila među svojima, ili je licitirala. To je bio recept za bogaćenje na brzinu. Međutim, kada bi se okolnosti izmenile, imovina je menjala stranu, što je još brže dovodilo do bankrota i gubljenja glave. Proskripciju je izumeo Marije 87. godine pre no-

148

finansije TOP 2011/12

ve ere, kako bi se obračunao sa pristalicama svog rivala Sule, ali je već nakon godinu dana od donošenja takvih mera i sam bio njihova žrtva, kao i Ciceron nakon njega. Što se tiče Krasa, on je svoje bogatstvo utemeljio na Sulinom proganjanju Marijevih pristalica. Novac koji je tako stekao ulagao je sa ogromnom energijom u mnoge poslove, samo ako su obećavali profit. Bio je najznačajniji zajmodavac i finansijer svog doba, a u svojim manufakturama svakojake robe raspolagao je mnoštvom robova. Pored toga, imao je i privatnu vatrogasnu firmu - što je bila genijalna poslovna ideja. Naime, gradska uprava je bila preteča neoliberalizma - borba porotiv požara se nije smatrala javnim zadatkom, već je prepuštana privatnoj inicijativi. Svako ko bi procenio da je sposoban za taj posao, mogao je u njemu da okuša sreću. Ali Kras se pobrinuo da eliminiše svu konkurenciju i bude jedini na tržištu. To je izgledalo ovako: njegova vatrogasna ekipa koja je brojala oko 500 ljudi, bila je prisutna prilikom

izbijanja svakog požara, i to uvek pre ostalih. Zli jezici su govorili da su bili toliko brzi da su ponekad stizali i pre izbijanja vatre. Prvi zadatak im je bio da osiguraju zapaljeno mesto - da nijedna druga protivpožarna ekipa ne priđe osim Krasove, da mu ne pokvari posao. Kada bi eliminisali konkurenciju, prelazili su na sledeći zadatak: da što više odugovlače sa gašenjem. Vatrogasci bi počeli da rade svoj posao tek kada bi vlasnik kuće u plamenu pristao da je jeftino proda Krasu. Ali i kada bi dogovor bio postignut, najčešće se odugovlačilo i dalje - sve dok i vlasnik susedne kuće ne bi pristao na prodaju svoje. Jer, kada se zapali jedna kuća, plamen se veoma lako širi i na okolne, pa i na ceo kvart. Tako bi Kras, u veoma kratkom roku, postao vlasnik cele gradske četvrti. Izuzetno vredno kućevlasništvo omogućilo mu je i veliki uticaj u Skupštini, jer su njegovi stanari znali su za koga će glasati i bez hleba i igara. Sa tako zarađenim milionima, Kras je bio jedna od ključnih ličnosti u poslednjim godinama Rimske republike. Finansirao je Cezarevu karijeru svojim jemstvom i sa još četiri miliona sestercija u gotovini. Zajedno sa njim i Pompejom osnovao je trijumvirat 60. godine pre nove ere, kojim su ubezbedili protivustavnu vladavinu. Međutim, iako je Kras najviše razmišljao preduzetnički, u trijumviratu je bio privezak drugoj dvojici. „Stvarno bogat je samo onaj ko ima svoju armiju“ rekao je Kras jednom prilikom. Armije su imali i Pompej i Cezar i zahvaljujući njima opljačakali su bogatstvo koje bi im u današnje vreme donelo status milijardera. Talentovan i beskrupulozan vojskovođa može uvek zgrnuti veće bogatsvo nego talentovan i beskrupulozan preduzetnik. A ako je još i talentovan i beskrupulozan političar, onda će, kao Cezar, po bogatstvu i moći poraziti obojicu.

vremeplov

Lekcija 3 Ako uprkos prethodnoj lekciji niste obezbedili i političku moć, onda bar naučite da političarima nikada ne verujete

ajprofitabilniji ugovor za koji se ikada jedan pojedinac izborio u sklapanju sporazuma sa državom važio je samo na papiru. Pogađate, reč je o Kolumbu, koje je prema tom ugovoru, na celokupnom novom području polagao pravo na: najviše pravne odluke na kopnu (kao zamenik kralja) i na moru (kao admiral); predlaganje službenika španske krune koji će raditi u novom području; polovinu svih dohodaka koje kruna ostvari od prinosa iz kolonija; osminu od profita koje ostvari špansko preduzetništvo u kolonijama. I to nije sve. Prema ugovoru, ta prava su se prenosila i na njegove potomke.

Kruni je pripadala kraljevska petina, što je 20% svih dobiti moreplovaca - polovina toga je 10% celokupne dobiti. Od preostalog profita (80% od ukupne dobiti) naredna osmina čini još jednom 10% celokupne dobiti. Mito koji je primao Kolumbo da bi postavio nekog budućeg kraljevskog službenika procenjuje se na oko 5% ukupnog prinosa iz kolonija. Sve u svemu, Kolumbu i njegovoj porodici pripadala je četvrtina ukupnog profita iz svih španskih kolonija. Nikada niko nije izračunao koliko bi donelo ovo pravo iz ugovora da su ga se držali španski katolički velikodostojnici tokom narednih vekova. Ako ne Kolumbo, onda već njegov sin Dijego bi postao najbogatiji čovek na svetu. Mali primer radi sticanja bolje predstave o tome: između 1500. i 1520. godine, na ostrvu Hispanjola (današnje države Haiti

i Dominikanska Republika) dobija- Dodatak lekciji 3 lo se oko 700 kilograma zlata godišnje. Ako velikodušno odbijemo 200 kilograma na troškove i gubitke prilikom transporta, ostaje 500 kilograma zlata čiste zarade. Znači, samo od tog ostrva porodica Kolumbo bi Činjenica da je zlato prepoznato dobijala 100 kilograma zlata godiš- kao najvrednije što novootkriveni nje, a da prstom ne mrdne. kontinent nudi, prouzrokovala je Naravno, bilo je drugačije. Španski drugi najveći propust vrtoglavog kraljevski par Izabela i Ferdinad naj- bogaćenja u priči o otkriću i verovatnije nikada nisu ni namera- pljački Amerike. Reč je o koloniji vali da se drže ugovora. Postupili su koja je pripala porodici, drugoj po isto kao današnji davaoci rizičnog bogatstvu u Nemačkoj toga doba kapitala. Početniku u stremljenju ka - familiji Velzer, a kolonija se zvala visokoj klasi pruža se upravo toli- Venecuela. Bila je poklon cara Karla ko novca i ovlašćenja koliko je po- V od Španije. Ne baš dobrovoljan trebno da se uhvati zamah. Tako je i poklon. Habzburški car imao je Kolumbo stavljen pred veliki finan- velike dugove kod Velzerovih, ali sijski izazov. Od njegovog rado pre- vraćanje mu nije baš lako išlo duzetog rizičnog koraka profitiraće od ruke, uprkos neprekidnom svi učesnici, mada je jedino on rizi- pristizanju blaga iz Novog sveta. kovao svoj život. Da li bi on prihvatio Dug je izmirio 1527. poklanjanjem putovanje da je znao da će mu, ume- pračeta zemlje u Južnoj Americi, sto obećanih 20%, kraljevska kuća veličine pola Evrope. na kraju isplatiti samo 2% od plemenitih metala donetih sa druge strane Ali Velzerovi su ubrzo bili krajnje Atlantika? Najverovatnije ne bi. razočarani. Ta kolonija nije imala Ali tada nisu postojala pravna da ponudi ništa osim mulja. Nije sredstva kojima bi pojedinac pri- bilo ni zlata, ni začina, ni trgovačke silio državu da ispuni obećanja. robe, temperature su bile previsoke Godine 1536. trideset godina na- a vazduh vlažan. Na svakom koraku kon Kolumbove smrti, posle du- nailazili su samo na masnu crnu gog pravnog natezanja, nasledni- masu koja je izbijala iz zemlje u ci su odustali od svih potraživa- okolini jezera Marakaibo. Šta sa nja proisteklih iz ugovora od 1492. time da se započne? Nakon 18 U zamenu, prihvatili su životne godina Velzerovi su povukli svoje rente koje su im omogućavale vi- ljudstvo iz Venecuele i time se sok standard i svu udobnost. O odrekli carskog poklona. superbogatstvu, koje bi pripalo Kolumbovoj porodici po ugovoru, Isplatilo bi im se da su sačekali još sanjali su neki drugi ljudi. Oni koji samo nekoliko vekova. U okolini su rešili da se obogate otimačinom, jezera Marakaibo nalazi se najveće ubistvima i radom robova. Glavni ležište nafte u celoj Južnoj Americi. Crno zlato kontinenta. cilj svih njih je bilo - zlato.

Nije sve u zlatu, nešto je i u nafti

finansije TOP 2011/12.

149

finansije TOP 2011/12

Lekcija 4 Kada nastupi društvena i ekonomska kriza, budite brzi na plen i hitri na grabež

konomsku evoluciju ne zanima kako se ranije živelo i privređivalo. Ona ima svoja pravila i dobitnik je samo onaj ko preživi. Događaji koji u ekonomiji izazivaju tektonske poremećaje su rat, građanski rat, svetska privredna kriza ili hiperinflacija.

Ljudska moć koja pobedonosno izlazi iz ekonomske katastrofe nije obavezno simpatična, često je suprotno, barem prema mišljenju švajcarskog istoričara Jakoba Burkharta: „U svakoj krizi plivao je oređen broj sposobnih, spretnih i hladnokrvnih ljudi koji su krizu koristili samo za poslove kroz koje su želeli uspeh pošto-poto. Odlikovali su se posebnim stilom - brz na plen, hitar na grabež“. Nimalo simpatičan nije bio ni Hugo Štines (1870. - 1924.), najveći ratni profiter svog vremena. Početkom dvadesetih godina prošlog veka on nije imao neposredni uticaj na valutnu politiku svoje zemlje, ali to mu nije bilo ni potrebno. Sasvim komotno kupovao je u rajhsmarkama, važečoj nemačkoj valuti. Ali joj više nije verovao. Među prvima je bio ubeđen da će nemačko posleratno ekonomsko stanje dovesti do hiperinflacije: postupanje Alijanse prema pobeđenoj Nemačkoj, i posebno stav Francuske, govorili su mu da valuta neće nikako stati na zdrave noge. Već u ranoj fazi inflacionog razdoblja, 1920. računao je na kupovinu „Bohumer ferajna“ bohemskog udruženja rudnika i livenih čeličnih fabrikata. Kada je nje-

150

finansije TOP 2011/12

nje hartije do „Dojče algemane cajtunga“. Nemoguće je sve nabrojati, jer po završetku nemačke hiperinflacije učestvovao je većinski u 69 pogona građevisnke industrije i 66 hemijske industrije. Takođe, i u fabrikama za izradu papira i šećera, u 59 rudnika, 57 banaka i osiguravajućih kuća, 56 topionica i valjaonica, u 81 rudniku kamenog uglja, 49 pogona mrkog uglja, 37 naftonosnih polja, 389 trgovačkih i saobraćajnih društava, 83 železnička i brodovlasnička društva i još 88 različitih društava. Kontrolisao je 1.535 pravno samostalnih preduzeća, sa 2.888 pogona, polupogona i zastupništava. Hamburški brodovlasnik Hugo Štines Albert Balin sarkastično je prokomentarisao Štinesovu sagovo preduzeće „Dojč-luks“ preuze- kupljačku strast još pre njegovog lo akcije „Bohumer ferajna“, po kur- kupovnog zanosa u doba inflacije: su od 600% nominalne vrednosti, “Kao što deca ne mogu odleti po„Frankfurter cajtung“ je pisao o do- slednjem parčetu torte, ili neki mušbro posoljenoj ceni. Na berzi se go- karci lepoj ženi, tako Štines ne može vorilo da je „Dojč-luks“ morao potro- da propusti nijedan posao“. Upravo šiti 230 miliona maraka. Za ondašnje takva osobina bila mu je neophodvreme - bajkovita suma, ali samo ko na za sticanje megakoncerna u uslou marku veruje. Mnogi su bili sigur- vima hiperinflacije. Nikada nećemo saznati da li bi ni da ako bi u nekom trenutku marka i pala, brzo bi se oporavila - kao i Hugo Štines konolidovao svoj konuvek. Zar nije već dugo najstabilnija cern i posle inflacije. Umro je u 54. godini 1924. nakon operacije žučvaluta na svetu? Hugo Štines računao je sasvim nog kamena. Među njegovim nadrugačije. Davanje papirnog nov- slednicima bogatstvo je veoma brzo ca, uzimanje vrednih stvari - to je bi- propalo, zbog čega je ostalo nepola njegova deviza u inflacionom raz- znato da li je Štimes zaista bio najdoblju do kraja 1923. Tim putem bogatiji čovek svog vremena ili sase nakupilo ponešto. Štinesovo vla- mo lažni bogataš. Možemo jedino sništvo obuhvatalo je celu lepezu in- da zaključimo da bi mahnitom sadustrijske proizvodnje: od rudnika kupljaču firmi bilo teško da promeuglja do filma, od seče drveta u sop- ni svoj model koji je bio uspešan u stvenim šumama, preko proizvod- godinama inflacije.