Energetika: Kako podstaći ulaganja
Sadržaj
3 Posao visokog napona Investicije u energetici
7 Novi igrač na evropskom terenu Kineske investicije u Srbiji i regionu
8 Promene traže pažljivo planiranje Srbija i EU: politika akciznog oporezivanja energenata
10 Sve nijanse zelenog
Regulatorni okvir za korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji
13 Više, rizičnije i skuplje – ali bez razloga za Prognoze razvoja sektora energetike do 2035.
paniku
Izdaje: Novinsko izdavačko preduzeće BIF Press d.o.o. 11 000 Beograd, Čika Ljubina 6/II Telefoni: (011) 262 28 15; tel/fax: 218 70 96 Štampa: Rotografika, Dizajn: Studio triD Prilog priredili: KPMG, Biljana Korica i Tanja Jakobi Fotografije: Elektroprivreda Srbije
2
Energetika: Kako podstaći ulaganja
Investicije u energetici
Posao visokog napona U poslednjih dvadeset godina nijednom – ako se izuzme privatizacija Naftne industrije Srbije i potpisivanje energetskog sporazuma sa Rusijom, a možda ni tada – energetika nije bila podignuta na takav nivo nacionalnog prioriteta na kom je danas. Od tog sektora se očekuje da, u nestašici investitora za druge projekte, privuče milijarde investicija - on je predmet političkih i diplomatskih aktivnosti bezmalo koliko i status Kosova, a na unutrašnjem planu stavlja domaću administraciju pred mnoštvo testova.
izazove kakav je podizanje cene struje na ekonomski nivo u uslovima rapidnog siromašenja stanovništva i ugrožavanja isplativosti proizvodnje preduzeća u uslovima izražene energetske neefikasnosti. I, ne na poslednjem mestu, tu su ekološki zahtevi sa podlogom u energetici. U narednih pet godina Srbija mora da izgradi više od 1.000 megavata novih kapaciteta za proizvodnju struje. Priključenje na sistem novih postrojenja do 2018. neophodno zbog stupanja na snagu strogih ekoloških uslova i dekreta EU koje je Srbija prihvatila u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope, a zbog čega će neki sadašnji termo
kapaciteti, koji ne mogu ni nakon rekonstrukcije da zadovolje ekološke standarde, biti isključeni. „To je zadatak koji moramo da obavimo da bismo ostali na energetskim izvorima onakvim kakvi su sad“, kaže Ljubomir Aksentijević, specijalni savetnik za razvoj i finansije u Ministarstvu energetike. „Ispunjenje scenarija ubrzanog privrednog rasta“, na koji se vlada takođe obavezala, „zahtevalo bi i proizvodnju većih količina energije od ovih već pomenutih megavata“. Tim pre što uvoz nedostajuće struje, u uslovima visokog zaduženja zemlje predstavlja veliku stavku u domaćem spoljnotrgovinskom debalansu. Iz ugla investitora, međutim, ovakva situacija otvara tržište za energetski efikasnim proizvodima – od građevinske do visokosofisticirane tehnološke opreme i naprednih proizvoda trajne i široke potrošnje – koje je do sada bilo
Piše: Biljana Korica
N
eki od tih testova su direktni i očigledni kakva je reforma komplikovanih procedura na nacionalnom i lokalnom nivou i suzbijanje korupcije, drugi su političko ekonomski kakvo je balansiranje između obaveza koje nameću evropske integracije, ruska dominacija u naftno gasnom energetskom sektoru, i interesi pojedinačnih stranih investitora sa snažnim političkim zaleđem, treći podrazumevaju virtuozne planerske sposobnosti u zatvaranju finansijskih konstrukcija projekata u kojima je Elektroprivreda Srbije oslabljen državni partner, fino moderiranje poreske politike u oporezivanju energenata i podsticanju korišćenja energije iz obnovljivih izvora, a četvrti donose socio-ekonomske
Energetika: Kako podstaći ulaganja
3
slabo razvijeno i traži finiju podsticajnu regulativu. Lista visokostručnih izazova koji se u vezi sa energetikom postavljaju pred ovu i svaku drugu dolazeću administraciju je, zapravo, neiscrpna. Delom i zbog toga što nijedan gotovo jednako ambiciozan plan u energetici u poslednje dve decenije nije ispunjen i što sadašnje treba ispunjavati u uslovima u kojima svet sve pažljivije planira svoje energetske potrebe u okvirima očekivanih globalnih nestašica energije iz fosilnih izvora i velike promenljivosti njenih cena.
Kako čitati vladinu knjigu projekata
Godine zanemarivanja sektora energetike danas predstavljaju ključnu odskočnu dasku za ambiciozno planiranje. Prag očekivanja podiglo je samo ministarstvo energetike koje je krajem prošle godine najavilo da u 2013. godini očekuje ugovaranje poslova u energetici u vrednosti od preko milijardu evra. To ugovaranje, ne i priliv novca, jer je investiranje u energetiku dugoročan i komplikovan posao, započeto je formalno prošle godine predstavljanjem knjige projekata u koje su neki investitori već uključeni i drugih za koje se investitori tek traže i prati ga živa diplomatska aktivnost kod kuće i na terenu. Redosled projekata napravljen je prema „relativnom prioritetu, jer ostvarenje svakog zavisi od nivoa postojeće tehničke dokumentacije, načina finansiranja i eventualnog učešća stranog partnera kaže Ljubomir Aksentijević, specijalni savetnik za razvoj i finansije u Ministarstvu energetike. Dejan Stojadinović, konsultant za energetiku, međutim, smatra da knjigu projekata treba prvenstveno posmatrati u kontekstu procesa pristupanja Evropskoj uniji i njihove vezanosti za tzv. tehničku pomoć, dok drugi deo tog vladinog dokumenta predstavljaju investicione ideje. „Investicioni projekti podrazumevaju da je ideja razrađena do nivoa studije opravdanosti, na osnovu čega investitori mogu da sagledaju mogućnost ostvarenja profita, kao i osnovne prepreke za realizaciju pro-
4
Energetika: Kako podstaći ulaganja
jekta, i tek nakon toga procenjuju da li su zainteresovani za učešće u njima“, kaže Stojadinović. Za sagledavanje atraktivnosti investicionih projekata u energetskom sektoru, sa aspekta investitora, najvažnija su četiri elementa investicije. To su korišćenje dokazane, odnosno zrele tehnologije, pouzdano snabdevanje sirovinama za proizvodnju energije, izvesno ostvarenje profita i pitanja vezana za obezbeđenje priključka na mrežu, objašnjava sagovornik Biznisa & Finansija. „Nažalost, iz predstavljenih projekata se uopšte ne mogu sagledati ova pitanja, pa samim tim ni oceniti njihova atraktivnost za investiranje“. Među ponuđenim velikim hidro i termo postrojenjima, trenutno je, sudeći prema interesu potencijalnih i već u projekte uključenih investitora izvesnija gradnja hidroelektrana, dok su elektrane na ugalj pod znakom pitanja. „Hidroenergetski pogoni su jeftiniji za gradnju, moderniji, ako su protočni ulaze u zelene kvote i izlazna cena struje je interesantnija. Zato se mnogi interesuju za ulazak u taj sektor“, kaže Aksentijević. Ti projekti među-
tim traže ozbiljno razmatranje i pažljiv pristup. „Naš je stav da država koja vodi računa o sopstvenoj budućnosti ne treba da daje strancima vlasništvo nad hidropotencijalima, jer to niko ne radi. Donedavno je energetska politika sprovođena na brzinu pa smo nacionalne resurse kao što je voda u dosadašnjim aranžmanima davali strancima u susvojinu. To su sada obaveze koje država mora da izvršava, ali u budućnosti ćemo gledati da izbegnemo takvu praksu“. Zato, primera radi, u izgradnji reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, koja bi trebalo da se gradi u saradnji sa Kanađanima, prema njegovim rečima strani partner neće učestvovati u svojini već samo u finansijskom delu priče.
Nedoumice oko termoelektrane
Primer izgradnje termoelektrane „Nikola Tesla“ B3, pokazuje koliko je planiranje u energetici, čak i kada se stavi na mesto visokog nacionalnog prioriteta, fluidno. U septembru prošle godine predstavnici Elektroprivrede Srbije i nemačkog energetskog koncerta RWE potpisali su, u prisustvu potpredsedni-
Rusi, Arapi i gas
Za razliku od elektroenergetike gde još nije iskristalisana slika ko bi mogao da uzme investitorsku „prevlast“, u nafti i gasu situacija je jasnija. Jedan od velikih projekata svakako je „Južni tok“ čija realizacija ipak ne ide tempom koji je prvobitno najavljen. U gasnom delu među važnim projektima su i skladišta gasa i interkonekcije. Ruska strana zainteresovana je i za gradnju gasnih elektrana koje bi, prema Aksentijevićevim rečima, bile okrenute izvozu. „Rusi imaju gas, čije cene mogu da prilagođavaju projektima. Kao uvoznik gasa mi takvu privilegiju nemamo. Za gasne elektrane postoji interes i ulagača iz Arapskog zaliva. Oni u hidroelektarne mogu da ulažu kao investitori, ako im obezbedimo interesantnu profitnu stopu, ali sa gasom i naftom su ’kod kuće’. Mogli bismo da pokušamo da te interese koordiniramo ili objedinimo, jer Rusi imaju gas, mi tržište, a Arapi pare i tehnologiju. Svaki pametan investitor gleda da uđe u ono što radi najbolje, objašnjava Aksentijević, uz ogradu da ova ideja, ipak, nije zvaničan stav države.
ka vlada dve zemlje, Aleksandra Vučića i Filipa Reslera, Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti energetike. „Ovo je prvi put da iza Memoranduma ne stoji samo Elektroprivreda Srbije, nego Vlada Srbije, što znači da smo mi završili dogovor o tome ko će da gradi Termoelektranu ‘Nikola Tesla
3’ i hidroelektranu na Moravi“, rekao je Vučić novinarima posle potpisivanja, i drugim investitorima poručio da će se za njih naći drugi atraktivni projekti. U ovom trenutku, međutim, nejasno je da li će RWE, koji u Srbiji sa EPS-om već ima zajedničko preduzeće „Moravske hidroelektrane“ zaista otići dalje od potpisa na neobavezujućem dokumentu. Naime, Centar za ekologiju i održivi razvoj Cekor objavio je, krajem aprila izjavu Martina Šmica, zamenika predsednika borda direktora RWE da gradnja novog bloka u TE „Nikola Tesla” nije u planu i da ne postoji nikakva studija koja se bavi tim projektom. Nemačka
TOP 10 prioritetnih energetskih projekata Projekat
Kapacitet
Vrednost
RHE Bistrica
680 MW
600 miliona €
TENT B3
700 MW
1,5 milijardi €
13 miliona tona lignita
700 miliona €
478 450 MWe + 350MWt
480 miliona €
2x350 MW
1,8 milijardi $
Površinski kop Radljevo Te TO Novi Sad TE Kolubara RHE Đerdap 3
400 miliona €
TE Kostolac B3
350MW
600 miliona $
TE Novi Kovin
2x350 MW
1,3 miliona €
HE Velika Morava
150 MW
250 miliona €
HE Ibar
100 MW
300 mililona €
kompanija nije se kasnije zvanično oglasila o ovom pitanju. Prema nezvaničnim informacijama, sve će biti razjašnjeno u drugoj polovini maja kada kompanija planira obraćanje javnosti Srbije. Aksentijević ne veruje da će ovaj projekat biti brzo realizovan. „Zbog ekoloških propisa gradnja modernih termoelektrana je naglo poskupela u odnosu na hidroelektrane. Ukoliko nisu u internom sistemu EPS-a, pa se troškovi prebiju na razne načine, vi ne možete da privučete strateškog partnera. Za nove velike termoelektrane treba da se otvori i novi kop odakle bi se snabdevale lignitom, što dodatno poskupljuje projekat“, kaže Aksentijević. On, međutim, ističe da su manji termo kapaciteti, poput Kostolca B3 od 350 megavata izvodljivi, o čemu se trenutno razgovara sa kineskim investitorima.
Šta je realno izvodljivo?
Budući da do 2018. nije ostalo mnogo vremena postavlja se pitanje koji od najavljenih projekata može biti u funkciji za pet godina i da li oni obezbeđuju potrebnih 1.000 megavata. Arsenijević tvrdi da reverzibilna hidroelektrana „Bistrica“ mora biti gotova, i da će nju ministarstvo forsirati. „Svakako ćemo napraviti i TE Kostolac, sa Kinezima ili bez njih, jer tamo imamo obezbeđen ugalj, kao i TE Štavlje kod Novog Pazara. Izvesne su i hidroelektrane na Velikoj Moravi, ukupne snage
Izvor: Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine
Energetika: Kako podstaći ulaganja
5
Evropski fondovi Korišćenje evropskih fondova u oblasti energetike u Srbiji je još na početku, a glavne oblasti finansiranja su veliki infrastrukturni projekti koji su postavljeni kao prioriteti u državnim strategijama. Neki od velikih infrastrukturnih projekata u ovoj oblasti, a pre svega adaptacija i rekonstrukcija postojećih objekata, već su finansirani iz IPA 1 komponente. „Komponenta 3 još nije zaživela u Srbiji. Potencijalni projekti za finansiranje nalaze se u operativnom planu Srbije za komponentu 3 i Strategiji razvoja energetike do 2015. To su projekti regionalnog karaktera ili interregionalnog karaktera koji su neophodni za funkcionisanje sistema“, objašnjava Andrija Aleksić šef odseka „Evropski fondovi“ u vojvođanskom fondu „Evropski poslovi“. Zbog zatvorenosti tržišta i monopola koji i dalje postoje u sektoru energetike u Srbiji, za ove projekte uglavnom mogu da konkurišu veliki državni energetski sistemi ili u njihovo ime Vlada Srbije ili ministarstvo zaduženo za ovu oblast. 150 megavata, a veliki interes vlada i za gasne elektrane”, tvrdi Aksentijević. „Zbog deficita u domaćim izvorima, uvoz električne energije na Balkanu je porastao pet puta u prethodne tri godine, dok je u isto vreme izgrađen zanemarljiv broj novih elektrana“, kaže analitičar Dejan Stojadinović. U tom smislu eventualna izgradnja reverzibilnih hidroelektrana „Bistrica“ i Đerdap 3, neće doneti novu proizvodnju električne energije za snabdevanje. „Reverzibilne hidroelektrane su samo ekonomski instrumenti koji jeftinu noćnu struju skladište i omogućavaju njeno korišćenje kada su potražnja i cene visoke“, objašnjava on. Stojadinović kaže da je teško proceniti koji su od projekata na listi ministarstva najostvarljiviji, ali da je sasvim jasno da su Srbiji neophodne nove elektrane i korišćenje obnovljivih izvora energije.
Profitabilnost pre svega
Teška finansijska situacija u kojoj je Elektroprivreda Srbije, između ostalog i zbog neekonomske cene struje, čini planiranje u energetici još izazovnijim, i kao ključni kriterijum za odbir projekata nameće profit. „Tokom poslednjih nekoliko godina EPS je potpisao mnoštvo sporazuma, memoranduma i protokola, planirane su mnoge investicije, ali je veoma malo urađeno“, kaže za Biznis & Finansije Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora te kompanije.
6
Energetika: Kako podstaći ulaganja
„Sada su na stolu projekti vredni 12 milijardi evra. EPS kao gubitaš to ne može da iznese. To bi bio prevelik zalogaj i za mnogo veće kompanije. Koji god projekti budu izabrani, osnovni kriterijum biće profitabilnost za EPS. Ne postoji nijedan drugi parametar. Jer lako je pisati spisak lepih želja za investicije, a nešto sasvim drugo sprovesti sve to i u realnom životu“, objašnjava Obradović . Da bi se odgovorilo na pitanje šta je za EPS profitabilno potreban je još jedan predkorak - usklađivanje planova privrednih društava u okviru preduzeća. „U toku je priprema za izradu studije izvodljivosti za projekat reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, kao i za mnoge druge objekte. Moramo da sagledamo naše finansijske mogućnosti, da bi znali šta možemo sami da gradimo, a za šta će nam biti potrebni partneri i po kom modelu ćemo da ih tražimo. Ako se pokaže da je izgradnja RHE „Bistica“ profitabilan projekat, gradićemo je“, kaže Obradović. Listi prioriteta Obradović dodaje i rudarstvo koje je u poslednje vreme bilo investiciono gurnuto u zapećak. Bez nove proizvodnje, neće biti kapaciteta koji bi mogli da prate termoelektrane. Prema njegovim rečima, aktuelni projekti su TENT B3, Kolubara B, Kostolac B3 i elektrana sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom „Novi Sad“. U toku su izrade studija izvodljivosti i isplativosti za sve projekte, koje bi trebalo da budu završene do kraja godine.
Izvori i načini finansiranja predloženih projekata su raznoliki. Ukoliko izgradnja elektrana TENT B3 i Kolubara B bude realizovana u saradnji sa strateškim partnerima, finansiraće se po komercijalnim uslovima. Ako se pak odluči da se ovi projekti samostalno realizuju – jedina mogućnost biće davanje finansijskih garancija države, kaže Dejan Stojadinović.
Isplativa obnovljivost
S druge strane, za finansiranje projekata u oblasti obnovljivih izvora energije već postoji širok spektar raspoloživih izvora, pod komercijalnim ili subvencionisanim uslovima. Nedavno je sproveden konkurs za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana gde se javio veliki broj zainteresovanih „malih“ investitora. Postoje dva velika projekta za vetroparkove, a prema Aksentijevićevim rečima „Dženeral elektrik“ je „snažno zaineteresovan“ za solarne panele. „Velika je gužva investitora u ovoj oblasti, jer tu imaju sve. Pravila igre su transparentna, fid-in tarife ove projekte čine rentabilnim, za razliku od velikih projekata. To će ublažiti jaz dok se ne naprave veliki objekti“, tvrdi Aksentijević. Veće korišćenje obnovljivih izvora energije je i odgovor na preovlađujuću dekarbonizaciju energetskog sektora, i Srbija mora da uskladi svoju energetiku sa ovim kretanjima. Glavni pokretač aktivnosti u ovoj oblasti je politika Evropske unije, ali njihovo veće korišćenje ima nedvosmislene prednosti zbog povećanja energetske bezbednosti, razvoja nove industrije i povećanja zaposlenosti kao i bolje zaštite životne sredine, kaže Dejan Stojadinović. „U aktuelnoj situaciji, ulaganje u obnovljive izvore energije je oblast koju investitori vide kao najinteresantniju, prvenstveno zbog atraktivnih fid-in tarifa. U okviru njih, najveće interesovanje vlada za hidroelektrane – male, srednje, i velike. Na žalost, iako proglašena kao prioritet, ne očekujem da biomasa zauzme neki značajniji prostor jer su fid-in tarife u odnosu na prethodne niže za 30 odsto“, kaže Stojadinović.
Kineske investicije u Srbiji i regionu
Novi igrač na evropskom terenu Odluka kineskih kompanija da u pohod na tržišta Evropske unije krenu upravo iz Srbije daje strateški karakter kineskom prisustvu u našoj zemlji i otvara velike šanse za razvoj i domaćih preduzeća. Značaj kineskim investicijama daje i činjenica da se ova zemlja širom regiona pojavila kao alternativa evropskim ulaganjima kojih je u periodu od 2009. godine bilo sve manje. Piše: Igor Ačanski
Z
a Srbiju je partnerstvo sa Kinom od suštinskog značaja jer se nakon više od dve decenije neulaganja u širenje domaćih proizvodnih kapaciteta i sve veće zavisnosti od uvoza energije konačno počeo nazirati kraj zavisnosti zemlje od uvoza električne energije.
Najvažnije kinesko ulaganje u Srbiju svakako je ono u termoelektranu u Kostolcu gde se pored revitalizacije postojećih blokova i izgradnje postrojenja za odsumporavanje očekuje i izgradnja novog bloka snage 350 megavata, kao i proširenje kapaciteta pripadajućeg površinskog kopa Drmno. Ovo bi za EPS značilo prvo povećanje proizvodnih kapaciteta u poslednjih 25 godina, a investicijom će biti obuhvaćena i izgradnja luke na Dunavu i železničke pruge za transport uglja. Kompanije iz Kine su zainteresovane i za TE Nikola Tesla B gde je u planu izgradnja trećeg bloka. EPS i kompanija China Environmental Energy Holdings (CEE) i Shenzhen Energy Group (SEC) već su potpisali Protokol o realizaciji razvojnih projekata u elektroenergetici Srbije, među kojima je na prvom mestu ovaj termoblok ali i otvaranje kopa Radljevo. Po realizaciji ovih investicija planiranih za 2017. godinu značajno bi se smanjila zavisnost Srbije od uvoza električne energije. Ukoliko dođe do realizacije i partnerstva u TENT-u, zajedno sa investicijom u Kostolcu, bilo bi to najveće kinesko ulaganje u ovom delu Evrope. I neposredan komšiluk je osetio korist od kineske opredeljenosti za ulaganja u energetske sisteme. U Bosni
i Hercegovini, Kina finansira izgradnju TE „Stanari“, a gradiće i hidro-centralu na Neretvi. KPMG Srbija je bila savetnik kineske strane u realizaciji kreditnog aranžmana u Stanarima vrednog 350 miliona evra koji je ujedno i bio prva kineska investicija u neki od regionalnih energo sistema. Projekat u Stanarima je ukupne vrednosti 550 miliona evra, a osim izgradnje TE podrazumeva i povećanje kapaciteta istoimenog rudnika. Termoelektrana će imati 300 megavata instalirane snage i proizvodiće 2.000 gigavat-časova električne energije godišnje u baznom režimu rada. Puštanje u rad planirano je za početak 2016. godine. U planovima za buduću saradnju figurira i izgradnja hidroelektrane Đerdap 3. Projekat je vredan između 4 i 5 milijardi dolara, a kapacitet HE bi trebalo da bude oko 2.400 megavata. Ovo će po svim najavama koje stižu iz državnog vrha biti projekat koji će okupiti ne samo veći broj kompanija već i nekoliko okolnih država. Kineski partneri pokazali su značajan interest za učešće u ovom projektu što je potpuno u skladu sa njihovom investicionom strategijom u oblasti energije. Kinezi planiraju da ulažu i u obnovljive izvore energije gde se pominju investicije u vrednosti od 300 miliona evra u izgradnju solarnih postrojenja u Srbiji, ali i investicije u klasične termo-elektrane poput onih planiranih u Štavlju i Kovinu. Što se tiče naših šansi one se uglavnom nalaze u razvoju domaćih potencijala i ekspertize u oblasti obnovljivih izvora energije i kasnijem partnerstvu sa kineskim kompanijama u izlasku kako na treća tržišta tako i na tržište same Kine. Gotovo neograničeni apetiti kineskog tržišta kada je u pitanju energija garantuju dobre poslovne prilike za sve koji ih na vreme prepoznaju. Na ovom putu im pored preduzetničkog instinkta mogu pomoći i strateško partnerstvo sa firmama poput KPMG Srbija koje imaju iskustva kako u poslovanju sa kineskim kompanijama u Srbiji tako i u omogućavanju stranih investicija u Kinu. Autor je direktor odeljenja za finansijsko savetovanje KPMG Srbija
Energetika: Kako podstaći ulaganja
7
Srbija i EU: politika akciznog oporezivanja energenata
Promene traže pažljivo planiranje Poslednjim izmenama zakona Srbija je učinila pozitivan zaokret u akciznom oporezivanju derivata nafte, ali ostaje nejasno kakvi su planovi države u vezi sa poreskim tretmanom drugih energenata koji ne podležu ovoj obavezi. U Evropskoj uniji su akciznom politikom obuhvaćeni prirodni gas, električna energija, ugalj i koks. Ako bi se takve promene uvodile i kod nas, one bi imale značajan uticaj na privredu i stanovništvo pa bi ih bilo trebalo na vreme najaviti. Piše: Biljana Bujić
S
vi energenti obuhvaćeni su porezom na dodatu vrednost, a neki od njih i akcizom. Od 1. .oktobra 2012. godine, stopa PDV je povećana sa 18% na 20% o čemu je vođena obimna javna debata, ali su najznačajnije izmene u sektoru energetike izvršene u pogledu oporezivanja akcizom, odnosno u oporezivanju derivata nafte kao jedne grupe energenata. Prema ekonomskoj teoriji, akcizom se oporezuju proizvodi sa neelastičnom tražnjom što znači da njihova tražnja ne zavisi ili ne zavisi značajno od promena cene, odnosno to su proizvodi koji nisu ili su teško zamenljivi. Ciljevi koji se generalno žele postići uvođenjem nekog poreza, uključujući i akcize na pojedina dobra, su svakako fiskalni – povećanje budžetskih prihoda. Međutim, u slučaju akciza postoje i brojni nefiskalni razlozi kao što su:
8
Energetika: Kako podstaći ulaganja
odvraćanje od potrošnje pojedinih proizvoda i smanjenje štetnih posledica za pojedinca i društvo, smanjenje javnih troškova (zdravstveni troškovi u vezi sa pušenjem i alkoholizmom), zaštita životne sredine itd. Kada se sagledaju prošlogodišnje izmene propisa u vezi sa oporezivanjem energenata akcizom, kao i planirane izmene u Evropskoj uniji, prepoznaju se ne samo fiskalni nego i nefiskalni ciljevi koji se žele postići. Derivati nafte su u Srbiji tradicionalno akcizni proizvodi. Međutim, u Evropskoj uniji derivati nafte su samo jedan od
energenata na koji se akciza plaća. Pored derivata nafte akciza se plaća i na: prirodni gas, električnu energiju, ugalj i koks. U Evropskoj uniji uvođenje akcize na ove energente nije stvar izbora već obaveza svih država članica. Kao razlog za uvođenje akcize i na ove derivate navodi se ne samo potreba povećanja budžetskih prihoda već i potreba očuvanja konkurentnosti privreda država članica EU. Prošlogodišnjim izmenama srpskog Zakona o akcizama, proširen je obuhvat derivata nafte na koje se plaća akciza. Na primer, od 1. oktobra akciza se plaća
Derivati nafte 1.10.2012 17.12.2012 Olovni benzin
18.12.2012 - 1.1.2014 31.12.2013 31.12.2014
1.1.2015
55 din/lit
55 din/lit
55 din/lit
55 din/lit
Bezolovni benzin
49,60 din/lit
49,60 din/lit
50,00 din/lit
50,00 din/lit
Gasna ulja
42,00 din/lit
42,00 din/lit
46,00 din/lit
50,00 din/lit
Kerozin
62,00 din/kg
62,00 din/kg 62,00 din/kg
62,00 din/kg
TNG
30,00 din/kg
30,00 din/kg 35,00 din/kg
40,00 din/kg
Ostali derivati nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C (frakcije)
62,00 din/kg
62,00 din/kg 62,00 din/kg
62,00 din/kg
Bezolovni benzin
EUR /000 l
500 450 400 350 300 250 200 150 100 50 0
459
432 363
375
360
307
Bugarska Mađarska Rumunija
na tečni naftni gas (TNG) nezavisno od upotrebe, dok se do 30. septembra plaćala samo na TNG za pogon motornih vozila. Međutim, derivati nafte i dalje ostaju jedina grupa energenata koja podleže plaćanju akcize. Prirodni gas, električna energija, ugalj i koks i dalje nisu obuhvaćeni akcizom i nema naznaka da li se uvođenje akcize na ove energente planira i kada. Kako bi uvođenje akcize na ove energente imalo značajan uticaj na privredu i stanovništvo, to bi bilo za očekivati da država obavesti javnost koje su njene namere u pogledu ovoga imajući u vidu nastojanja da se priključi Evropskoj uniji. Uvođenje akcize na ove energente bez odložene primene i ostavljanja roka privredi i stanovništvu da se prilagodi novim okolnostima ne bi bilo poželjno. Prošlogodišnjim izmenama Zakona o akcizama prvi put se zakonom definišu buduća povećanja akciza, što sigurno doprinosi predvidivosti poslovanja u Srbiji. U januaru 2016. godine vršiće se usklađivanje iznosa propisane akcize godišnjim indeksom potrošačkih cena. Kada se pogleda tabela sa iznosima akciza može se primetiti povećanje akcize na bezolovni benzin i gasna ulja (grupa u kojoj je dizel) i izjednačenje akcize na ove derivate od 1.1.2015. godine. Izjednačenje akcize na ove derivate od 1.1.2015. godine je i mera preduzeta u Evropskoj uniji, s tim što u EU za ove derivate postoje propisane minimalne akcize ispod kojih države članice ne mogu ići te se izjadnačenje tiče minimalnih akciza. Trenutno minimalna akciza na bezolovni benzin u EU iznosi 359 EUR/1000l, dok minimalna akciza na dizel za pogon motornih vozila iznosi 330 EUR/1000l.
Hrvatska
BiH
444
353
EU min. 359 eur
Makedonija Crna Gora
Od 1.1.2015. godine minimalna akciza za oba ova derivata iznosila bi 359 EUR/1000l. U EU, izjednačavanje minimalnih akciza na benzin i dizel predstavlja deo akcizne politike koja je usmerena na ublažavanje distorzija u strukturi ponude i tražnje koje su izazvane različitim cenama derivata nafte pod uticajem razlika u akciznom opterećenju. Naime, godinama su akcize na dizel niže od akcize na benzin, što je uticalo na cenu dizela i povećanu tražnju za dizelom. Međutim, tehnološki proces destilacije nafte je takav da se derivati dobijaju u određenim stabilnim srazmerama i da nije moguće usled povećane tražnje za dizelom ovu srazmeru povećati u korist dizela. Kao posledica ovoga, na tržištu se pojavljuje relativan višak benzina. S druge strane, zbog povećane tražnje za dizel gorivom njegova cena izjednačila se sa cenom benzina, bez obzira na nižu akcizu. Međutim, izjednačavanje akciznog opterećenja benzina i dizela u EU je deo šireg plana za promenu akcizne politike u EU. Ovaj plan se ogleda u tome da poreska osnovica kod obračuna akcize više ne bude količina energenta već njegova energetska vrednost, te da ista upotreba različitih energenata bude jednako akcizno opterećena, pri čemu bi različite uptrebe bile različito oporezovane (niži iznosi akcize u slučaju industrijske i poslovne upotrebe i upotrebe energenata za grejanje). Pored ovoga, bitan element plana je i uvođenje posebnog ekološkog poreza na potrošnju svih energenata, čija bi osnovica bila emisija CO2. Kada se pogledaju prošlogodišnje izmene Zakona o akcizama, može se
Srbija
reći da je razlikovanje visine akciznog opterećenja u zavisnosti od upotrebe bio i cilj države kada je predlagala izmene Zakona. Naime, izmenema Zakona uveden je nov sistem refakcije plaćene akcize. Mogućnost refakcije je proširena na veći obuhvat derivata, pri čemu iznos refakcije za isti derivat zavisi od njegove upotrebe. Generalni zaključak bi bio da prošlogodišnje izmene Zakona o akcizama predstavljaju značajan pozitivan zaokret u akciznoj politici Srbije. Međutim, i dalje nije jasno šta je plan države po pitanju oporezivanja akcizom ostalih energenata koji sada nisu oporezivi u Srbiji ali jesu obavezno oporezivi u EU. Navedeno predstavlja i najveću razliku, odnosno neusklađenost našeg akciznog sistema u odnosu na sistem koji važi u EU. Takođe, nije poznata ili barem nije javno objavljena dugoročna strategija akcizne politike, stav države po pitanju oporezivanja energetske vrednosti a ne količine energenta, uvođenja posebnog ekološkog poreza i slično. Zaključak je da pri definisanju akcizne politike država sigurno treba da vodi računa o: • uticaju akciznog opterećenja na maloprodajnu cenu akciznog proizvoda, kao i bliskog supstituta bez obzira da li je on akcizni proizvod ili ne, • odnosu cene akciznog proizvoda u Srbiji sa cenama u drugim državama, posebno u okruženju, • predvidivosti akcizne politike kao bitnom preduslovu za stabilnost i predvidivost poslovnog okruženja. Autorka je direktorka poreskog odeljenja KPMG Srbija
Energetika: Kako podstaći ulaganja
9
Regulatorni okvir za korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji
Sve nijanse zelenog
Srbija je i dalje visoko energije iz OIE i kombinovanu proizavisna od uvoza zvodnju električne i toplotne energije, kao i sledeće četiri uredbe: energenata i karakteriše • Uredba o uslovima i postupku sticaje neracionalno i nja statusa povlašćenog proizvođaneplansko korišćenje ča električne energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013), svih prirodnih resursa i • Uredba o merama podsticaja za vidova energije. Izmene povlašćene proizvođače električne Zakona o energetici energije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013), • Uredba o načinu obračuna i načinu pozitivno prepoznaju raspodele prikupljenih sredstava po značaj obnovljivih izvora osnovu naknade za podsticaj povlaenergije i podstiču njihovu šćenih proizvođača električne enerproizvodnju kroz takozvane gije (Sl. glasnik RS, br. 8/2013), • Uredba o visini posebne naknade za “fid-in tarife”. Evropske podsticaj u 2013. godini (Sl. glasnik zemlje koriste i niz drugih RS, br. 8/2013). mera - količinske obaveze, Podsticaji za korišćenje OIE u investicione stimulanse, Srbiji poreske kredite i javne Podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora za proizvodnju eleknabavke – koje imaju trične energije, u smislu Zakona o niz dugoročno povoljnih energetici, obuhvataju obavezu otkuefekata na konkurentnost i pa električne energije od povlašćenog proizvođača, cene po kojima se ta energetsku efikasnost Pišu: Igor Lončarević, Mina Živadinović*
U
cilju harmonizacije pravnog sistema Srbije sa važećim aktima Evropske Unije, a posebno sa Direktivom 2009/28/EC (koja obavezuje članice Evropske Unije da do 2020. godine obezbede najmanje 20% ukupne finalne potrošnje iz obnovljivih izvora energije (OIE), Srbija je poslednjih godina usvojila niz propisa koji regulišu ovu oblast. S tim u vezi, usvojen je Zakon o energetici (Sl. glasnik RS, br. 57/2011, 80/2011) koji prepoznaje značaj obnovljivih izvora energije i definiše energetsku politiku Srbije u smislu stvaranja ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju
10
Energetika: Kako podstaći ulaganja
energija otkupljuje (tzv. fid-in tarife) i period važenja obaveze otkupa električne energije i preuzimanje balansne odgovornosti. Mere podsticaja utvrđene Zakonom o energetici su dalje definisane donošenjem Uredbe o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije, koja pored fid-in tarifa propisuje sledeće mere podsticaja: Podsticajni period od 12 godina za sve elektrane povlašćenih proizvođača koje su puštene u pogon manje od 12 meseci pre potpisivanja ugovora o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije sa javnim snabdevačem, odnosno podsticajni period od 12 godina umanjen za razliku između godine zaključenja ugovora i godine puštanja u pogon za sve druge elektrane povlašćenih proizvođača,
Pravo povlašćenog proizvođača koji je prethodno stekao privremeni status povlašćenog proizvođača da prodaje javnom snabdevaču ukupni iznos proizvedene električne energije tokom podsticajnog perioda po podsticajnoj ceni koja je važila u trenutku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača, Iznos proizvedene električne energije tokom podsticajnog perioda po fid-in tarifi koja je važila u trenutku sticanja privremenog statusa povlašćenog proizvođača, Preuzimanje balansne odgovornosti i troškova balansiranja povlašćenog proizvođača tokom podsticajnog perioda od strane javnog snabdevača, Besplatno mesečno obaveštavanje povlašćenog proizvođača i javnog snabdevača o očitanoj proizvodnji električne energije u objektu povlašćenog proizvođača od strane nadležnog operatora sistema tokom podsticajnog perioda, Pravo povlašćenog proizvođača da nakon isteka podsticajnog perioda sa
Podsticajne mere koje su u upotrebi u pojedinim evropskim zemljama
javnim snabdevačem zaključi ugovor o otkupu ukupnog iznosa proizvedene električne energije po tržišnim uslovima na organizovanom tržištu električne energije u Srbiji. Fid-in tarife su u Srbiji garantovane od strane Vlade Srbije energetskim subjektima sa statusom povlašćenog proizvođača. S tim u vezi, povlašćeni status mogu dobiti proizvođači u: 1. Hidroelektranama - pojedinačne snage do 30 MW, 2. Elektranama na biomasu, biogas, biogas životinjskog porekla, deponijski i kanalizacijski gas – bez ograničenja instalisane energije, 3. Elektranama na vetar - ukupne snage 500 MW (300 MW do početka 2016. godine), 4. Solarnim elektranama – ukupne snage 10 MW, od čega 2 MW na objektima pojedinačne snage do 30 kW, 2 MW na objektima pojedinačne snage 30 do 500 kW i 6 MW na zemlji,
Država
Podsticajna mera
Austrija
Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife. Dodatno, korišćenje PV instalacija na zgradama i malim i srednjim hidroelektranama je podržano kroz subvencije.
Bugarska
Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fidin tarife. Dodatno, grejanje i hlađenje korišćenjem OIE se promoviše odobravanjem subvencija od strane Evropskog fonda za regionalni razvoj, zajmova i poreskih olakšica u vidu oslobađanja vlasnika nepokretnosti od plaćanja poreza na imovinu. Najzad, korišćenje OIE u oblasti saobraćaja podstaknuto je određivanjem količinskih obaveza.
Engleska
Korišćenje struje iz OIE se pospešuje kroz fid-in tarife, količinske obaveze i poreske podsticaje. Grejanje i hlađenje korišćenjem OIE se stimuliše kroz subvencije i određivanje strukture cene. Najzad, korišćenje biogoriva u oblasti saobraćaja podstaknuto je određivanjem količinskih obaveza.
Francuska
Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fidin tarife. Dodatno, grejanje korišćenjem OIE se promoviše odobravanjem subvencija, poreskih podsticaja i beskamatnih zajmova. Kada je reč o saobraćaju, stimuliše se korišćenje OIE određivanjem količinskih obaveza a korišćenje biogoriva se podržava kroz mere fiskalne regulative.
Hrvatska
Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz premium tarife, subvencije, davanje zajmova i određivanje količinskih obaveza. Korišćenje OIE u oblasti grejanja nije promovisano od strane države.
Italija
Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife, premium tarife i javne nabavke. Poreske stimulacije se takođe pružaju za investicije u postrojenja za proizvodnju električne energije iz OIE, dok se proizvodnja hidroenergije iz OIE stimuliše poreskim podsticajima i određivanjem strukture cene. Najzad, država odobrava zajmove za izgradnju novih postrojenja za proizvodnju OIE.
Mađarska
Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in tarife. Dodatno, odobravaju se subvencije za pilot projekte u oblasti grejanja i korišćenja električne energije. Konačno, kada je reč o saobraćaju, stimuliše se korišćenje OIE određivanjem količinskih obaveza.
Nemačka
Korišćenje struje iz OIE se pospešuje kroz fid-in tarife. Takođe, država odobrava zajmove sa niskom kamatom za izgradnju novih postrojenja kao i za grejanje korišćenjem OIE. U pogledu korišćenja OIE u saobraćaju, glavni podsticaj predstavljaju količinske obaveze dok se upotreba biogoriva stimuliše kroz fiskalnu regulativu.
Rumunija
Korišćenje struje iz OIE i korišćenje OIE u oblasti saobraćaja se uglavnom pospešuje određivanjem količinskih obaveza. Pored toga, brojne subvencije podržavaju korišćenje OIE u oblasti grejanja i korišćenja električne energije.
Slovenija
Korišćenje struje iz OIE se uglavnom pospešuje kroz fid-in i premium tarife kao i kroz odobravanje subvencija i zajmova. Kada je reč o OIE u oblasti grejanja, podrška se pruža odobravanjem zajmova i subvencija, dok se korišćenje OIE u saobraćaju promoviše određivanjem količinskih obaveza.
Energetika: Kako podstaći ulaganja
11
5. Elektranama za kogeneraciju na prirodni gas – pojedinačne snage do 10 MW sa minimalnim godišnjim stepenom korisnosti od 85%, 6. Elektranama za kogeneraciju na ugalj – pojedinačne snage do 10 MW sa minimalnim stepenom korisnosti definisanim članom 3. Uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Visina fid-in tarife zavisi od vrste instalisane snage elektrane za koju je lice steklo status povlašćenog proizvođača i usklađuje se godišnje sa iznosom inflacije u evro zoni (u slučaju prirodnog gasa indeksacija se vrši u skladu sa promenom cene gasa). Počevši od 01.01.2014. godine u Srbiji su na snazi sledeće fid-in tarife propisane Uredbom o merama podsticaja za povlašćene proizvođače električne energije: 1. Nove hidroelektrane (7,38-12,40 c€/kWh), 2. Postojeće hidroelektrane (5,90 c€/ kWh), 3. Elektrane na biomasu (8,22-13,26 c€/kWh), 4. Elektrane na biogas (12,31-15,66 c€/kWh), 5. Biogas životinjskog porekla (12,31 c€/kWh), 6. Deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda (6,91 c€/kWh), 7. Vetroelektrane (9,20 c€/kWh), 8. Solarne elektrane na objektu (20,66 c€/kWh), 9. Solarne elektrane na tlu (16,25 c€/ kWh), 10. Geotermalne elektrane (6,92-9,67 c€/kWh), 11. Elektrane koje koriste otpad (8,57 c€/kWh), 12. Elektrane sa kombinovanom proizvodnjom na ugalj (8,04 c€/kWh), 13. Elektrane sa kombinovanom proizvodnjom na prirodni gas (8,89 c€/kWh). U pogledu novih zakonskih rešenja, važno je napomenuti da Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proi-
12
Energetika: Kako podstaći ulaganja
zvođača električne energije propisuje način obračuna, način naplate, odnosno plaćanja i prikupljanja sredstava po osnovu naknade, kao i način raspodele prikupljenih sredstava po osnovu naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije. Naime, pomenuta uredba propisuje da se ukupni iznos naknade za podsticaj, koju plaća krajnji potrošač, obračunava tako što se visina naknade, koja se svake godine utvrđuje posebnim aktom Vlade, množi sa količinom izmerene potrošnje aktivne električne energije potrošača u obračunskom periodu izražene u kWh. Visina posebne naknade za podsticaj u 2013. godini iznosi 0.044 din/kWh i plaćaju je krajnji kupci uz račun za pristup prenosnom, odnosno distributivnom sistemu. Iako fid-in tarife predstavljaju najčešće korišćenu meru podsticaja na nivou Evrope, radi celovitijeg prikaza, u nastavku navodimo poređenje fid-in tarifa sa drugim merama podsticaja kao i pregled podsticajnih mera u pojedinim evropskim zemljama.
Podsticaji za korišćenje OIE u zemljama Evrope
Pored fid-in tarifa na globalnom nivou zastupljene su i sledeće mere podsticaja: • Količinske obaveze (engl. quota obligation) – vlada određuje optimalno učešće OIE u ukupnoj proizvodnji i utvrđuje obavezu potrošačima, proizvođačima i prodavcima da je ostvare, • Investicioni stimulansi – u zavisnosti od tehnologija koje se koriste, investitori dobijaju određene subvencije koje se određuju u procentu od ukupnih troškova. U najvećem broju zemalja ova podsticajna mera se koristi kao dodatni instrument podsticaja, • Poreski krediti – vlada utiče na smanjenje ukupnih troškova projekata OIE putem smanjenja poreskog opterećenja, • Javne nabavke – vlada raspisuje tender za dostavljanje ponuda za izgradnju pojedinih kapaciteta OIE.
Iako fid-in tarife imaju određenih prednosti u odnosu na pojedine napred navedene podsticajne mere (pospešivanje investicija u energiju vetra, sunca i biomase, transparentnost, stvaranje izvesnosti u pogledu podrške države i sl.) iste karakterišu i sledeći ključni nedostaci: • Najjeftinije tehnologije ne predstavljaju uvek najbolje rešenje, • Kompleksnost u primeni. S druge strane, količinske obaveze, investicioni stimulansi, poreski krediti i javne nabavke imaju niz svojih prednosti: • Količinske obaveze su bazirane na tržišnim principima i vode konkurenciji i snižavanju cena, • Investicioni stimulansi i poreski krediti su jednostavni za razumevanje, transparentni i pružaju potrošačima jasnu sliku o vrednosti OIE, • Javne nabavke stvaraju konkurenciju i niže troškove proizvodnje i pružaju izvesnost investitorima na način na koji to čine fid-in tarife. Imajući u vidu prednosti različitih podsticajnih mera, zemlje Evrope predviđaju širok dijapazon mera podsticaja. Raznolikost mera podsticaja govori u prilog činjenici o motivisanosti zemalja Evrope da u bliskoj budućnosti obezbede konkurentnost OIE i na taj način podstaknu energetsku efikasnost i obim korišćenja OIE. Srbija je donošenjem novih zakonskih i podzakonskih akata u oblasti energetike napravila značajan iskorak u pogledu približavanja zakonodavstva normama Evropske Unije, ali je i dalje prisutan visok nivo zavisnosti Srbije od uvoza energenata kao i neracionalno i neplansko korišćenje svih prirodnih resursa i vidova energije. Posledično, mišljenja smo da je potrebno preduzeti korake u cilju (1) identifikacije svih raspoloživih OIE od strane organa lokalne samouprave i (2) informisanja investitora i lokalnih vlasti o važnosti korišćenja OIE i mogućnostima za korišćenje razvojnih programa i podsticajnih mera. *Lončarević je partner, a Živadinović senior asistent u poreskom odeljenju KPMG
Prognoze razvoja sektora energetike do 2035.
Više, rizičnije i skuplje – ali bez razloga za paniku
Globalno tržište fosilnih goriva je iz godine u godinu sve nestabilnije i nepredvidivije. Od konstantnog rasta globalne tražnje do političkih faktora koji ometaju proizvodnju, preko sve komplikovanijeg lanca nabavke i uplitanja države u proces ekstrakcije da bi se zaštitila životna okolina, mnogo je faktora koji će u budućnosti preduzećima širom sveta - bez obzira na industrijski sektor u kojem posluju, veličinu ili lokaciju – značajno otežati poslovno planiranje.
R
azloga za paniku nema. Kako će svi ovi elementi neminovno dovesti do rasta cena energenata koji potiču iz fosilnih goriva, jedini racionalan izbor za kompanije koje žele da opstanu je prelazak na energetski efikasnije poslovanje kao i upotreba alternativnih i obnovljivih izvora energije. Ovaj prelaz neće biti lak. U ukupnom energetskom bilansu, energija iz obnovljivih izvora danas jedva da učestvuje sa 13 odsto, dok se iz fosilnih goriva podmiruje čak 81 odsto svetskih potreba za energijom. Kada je reč o obnovljivim izvorima, prema podacima iz 2010. godine čak 97 odsto električne energije iz obnovljivih izvora dolazi iz hidro elektrana. Jedan od glavnih razloga za ovakvu dominaciju fosilnih goriva su veliki državni podsticaji. Bez dalje reforme u ovoj oblasti ukupna vrednost državnih podsticaja za fosilna goriva će u 2020.
godini dostići vrednost od 660 milijardi dolara i činiće 0.7 globalnog BDP-a. Svi korisnici fosilnih goriva, međutim, moraju biti svesni činjenice da će uporedo rasti i pritisak za ukidanje ovih podsticaja koji su u 2010. iznosili 409 milijardi dolara, čitavih 100 milijardi više nego u 2009. godini. Očekuje se i rast vrednosti globalno raspoloživih državnih podsticaja za korišćenje obnovljivih izvora energije na čak 250 milijardi godišnje u 2035. godini.
Državni podsticaji i potrošnja
Ipak, fosilna goriva će još dugo dominirati energetskim sektorom . Za dve decenije iz njih će dolaziti 75 odsto ukupne električne energije, a 2035. godine trošiće se više fosilnih goriva na proizvodnju struje nego danas kako bi se zadovoljio rast potražnje. Ovo će u isto vreme dovesti i do porasta emisije CO2
koji nastaje tokom procesa proizvodnje struje i to za čitavu petinu. Istovremeno, proizvodnja struje iz nuklearki će zabeležiti rast od 70 odsto do 2035. godine, ponajviše zahvaljujući Kini, Južnoj Koreji i Indiji. Najveći rast zabeležiće proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije, pre svega vode i vetra, ali će 2035. u apsolutnim vrednostima ovaj izvor energije i dalje manje zastupljen u poređenju sa fosilnim gorivima. Uz porast broja stanovnika i dalje ekonomsko jačanje zemalja u razvoju proizvođači nafte i gasa će do 2035. beležiti konstantan rast potražnje. Međutim, nestanak lako dostupnih rezervi nafte i gasa, te rastuća konkurencija nacionalnih naftnih kompanija (koje kontrolišu oko 80 do sada identifikovanih zaliha nafte i gasa) dovešće do preorijentacije privatnih kompanija na
Energetika: Kako podstaći ulaganja
13
Svetska emisija ugljen dioksida povezana sa sektorom energije, 1990–2035 (u milijardama metričkih tona) Prethodni period
2008
Prognoza
30
20
10
Van OECD
OECD
0 1990
2000
2008
2015
2025
2035
Izvor: U.S. Energy Information Administration (EIA). (2011). International Energy Outlook 2011. EIA, Washington D.C.
do sada slabije eksploatisana područja planete kao što su okeani. Proporcionalno gledano nafta će ostati vodeći globalni izvor goriva, ali će do značajnijeg rasta doći samo kada je u pitanju potražnja za prirodnim gasom. Procene su da će transportna industrija u zemljama u razvoju podići tražnju nafte za 15 odsto u periodu do 2035. Svetska proizvodnja nafte će do tada porasti sa sadašnjih 13 na 96 miliona barela dnevno uz cenu barela od oko 120 dolara. Rast proizvodnje nafte i gasa u periodu do 2035. Biće omogućen početkom eksploatacije novih nalazišta identifikovanih duž obala Brazila i u Meksičkom zalivu. Očekuje se da će najveći deo ove povećane proizvodnje zadovoljiti proizvođači sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike. Smanjenje dostupnih rezervi će uticati i na način na koji se koristi prirodni gas pa će sve više energije dolaziti od tečnog prirodnog gasa i drugih, danas nekonvencionalnih izvora. Istraživanja tržišta nafte i gasa koje KPMG sprovodi ukazuju na rastući interes za eksploatacijom nafte i gasa iz škriljaca. Realno je očekivati da će do 2035. upravo ovaj segment naftne
14
Energetika: Kako podstaći ulaganja
idustrije privući najviše investicija i predstavljati jednu od značajnih razvojnih šansi. Primera radi očekuje se da će gas iz škriljaca obezbediti i do 60% gasa u SAD do 2030. godine. Međutim, ovde je realno očekivati probleme uzrokovane sve izraženijom nestašicom i povećanjem cena materijala i resursa koji se koriste za vađenje iz ovih za sada nekonvencionalnih izvora nafte i gasa. Naftne kompanije otklanjaju deo ovih problema preuzimanjem preduzeća koja se bave proizvodnjom ovih resursa i ulaganjima kako u istraživanje tako i u iznalaženje novih, efikasnijih metoda eksploatacije. U ove procese je samo u 2012. godini utrošeno blizu 600 milijardi dolara ili 10% više nego u 2011. godini. Očekuje se da će ulaganja u istraživanja i efikasniju eksploataciju rasti do 2035. godine dvocifrenim tempom.
Regulatorni pritisci i rast cena
Istraživanje KPMG sprovedeno 2011. godine pokazalo je da širom sveta jačaju regulatorni pristisci u sektoru energetike, a značajan izazov predstavlja i stalno povećanje cene energenata. Ovakav rast cena biće konstanta tokom sledećih 20 godina, a u cenu konačnog
proizvoda biće uračunata i cena otklanjanja negativnih uticaja na životnu okolinu tokom proizvodnje. U nekim delovima sveta, pre svega onim razvijenijim, postoji mogućnost i potpunog ukidanja podsticaja za korišćenje fosilnih goriva, kao i uspostavljanje sistema naplate emisije CO2 i rast naknada za emitovani CO2. Dostupni podaci već sada pokazuju da će puna cena otklanjanja negativnog uticaja na životnu sredinu prilikom eksploatacije nafte i gasa sve više uticati na zaradu (EBITDA) preduzeća. Procene su da je cena otklanjanja negativnih uticaja na životnu sredinu u 2010. godini iznosila oko 152 milijarde dolara što predstavlja 23% ukupne zarade čitavog sektora prerade nafte i gasa. Ono što je realno očekivati jeste da će se pokrivanje ove cene preneti na krajnje korisnike povećanjem cene krajnjeg proizvoda. Za mnoge kompanije uspešan izlazak na kraj sa energetskim izazovima postaće ključni faktor opstanka. Na primer, u slučaju transportne industrije koja je tradicionalno orijentisana na fosilna goriva kao i industrijske grane koje, poput hemijske industrije na primer, koriste petrolej kao sirovinu u proizvodnji, glavni izazov do 2035. godine će biti kako urediti proces nabavke sirovina i učiniti ga nezavisnim od promena cena na tržištu energenata i njihovim eventualnim nestašicama. Promene se očekuju i u auto-industriji i industriji elektičnih aparata gde će ključ opstanka biti uspešna istraživanja i proizvodnja energetski štedljivih vozila i proizvoda. Ovakva situacija na tržištu energetike nametnuće i novi talas inovacija u industriji koji će joj omogućiti da preživi. Što se tiče šansi za razvoj najviše prilike da zarade od ovakvog rekomponovanja tržišta energenata imaće kompanije koje pronađu proizvodni model sposoban da najsiromašnijim stanovnicima planete ponudi pristupačnu električnu energiju. I to iz procesa koji ima nizak CO2 otisak. Ukratko, opstanak preduzeća do 2035. godine biće povezan sa njihovom sposobnošću da svoje aktivnosti usklade sa principima održivog razvoja.
50%
Udeo različitih izvora energije u svetskoj primarnoj energetskoj potrošnji 40%
30%
20%
10%
0% 1980
1990
2000
2010
2020
2030
2035
Hidro
Nafta
Gas
Nuklearna
Ugalj
Biomasa i otpad
Ostali obnovljivi izvori
Izvor: International Energy Agency (IEA). (2011). World Energy Outlook 2011 © OECD/IEA,
Glavne promene u globalnom snabdevanju tečnim gorivima 2010-2035 Irak (*) Saudijska Arabija(*) Biogoriva Brazil Kanada Kazahstan Venecuela (*) Ujedinjeni Arapski Emirati (*) Kuvajt (*) Sjedinjene Američke države Angola (*) Meksiko Izvor: International Energy Agency (IEA). (2011). World Energy Outlook 2011 © OECD/IEA
Malezija Oman Argentina Rusija Norveška Velika Britanija Kina -3
Sirova nafta
-2
-1
0
Nafta iz nekonvencionalnih izvora
1
2
Tečni nafta-gas
3
Biogoriva
4
5
6 mb/d
Neto promena (*) članica OPEC
Energetika: Kako podstaći ulaganja
15