ZAJEDNO ZA NOVI ŽIVOT

from Časopis Apoteka broj 138

by Apoteka časopis

KAKO SE OTREZNITI POSLE VESELE NOĆI PUNE ALKOHOLA?

POKRENUTA NACIONALNA KAMPANJA “JOŠ SI MI TRAG” Zajedno za novi život

Nakon vidljivih pomaka u poslednjih desetak godina, pandemija kovida je gotovo zaustavila program transplantacije, pa tako danas u Srbiji preko 2 000 ljudi čeka na transplantaciju nekog od organa. Takođe, i pored napora lekara, građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 život srodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice.

Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ

JEDAN DONOR MOŽE SPASITI I OSAM ŽIVOTA

Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa “Zajedno za novi život” pokrenulo je nacionalnu kampanju “Još si mi trag”, jer je vreme za promene na bolje. “Jedan donor može spasiti i do osam života”, kaže Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata “ Zajedno za novi život” i dodaje da se zahvaljujući saglasnosti i jednom DA ne spasavaju samo životi pojedinaca, već na okupu ostaju čitave porodice i u tome se ogleda veličina humanosti doniranja organa. Mladen Todić, pre šest godina je dobio jetru od nepoznatog donora i kako sam kaže svakoga dana pomisli na čoveka koji mu je donirao jetru i umesto tačke na njegov život, stavio zarez. Pored pandemije, koja je na više od dve godine prekinula program transplantacije organa u Srbiji, sudbina ovog programa je sada i u rukama poslanika Skupštine Republike Srbije. Naime, Ustavni sud doneo je prošle godine presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavnom Republike Srbije.

ČEKA SE IZMENA ČLANOVA ZAKONA O TRANSPLANTACIJI

“Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene. Ti članovi Zakona su izmenjeni i dati su u procedure, koja podrazumeva izmenu Zakona kroz zakonodavstvo Vlade Republike Srbije i kroz Skupštinu Srbije. U međuvremenu, stiglo je i tumačenje

mogućeg daljeg nastavka transplantacije organa, a date su i instrukcije koordinatorima u 14 donor bolnica kako da postupaju dok traje pravni vakum izmene 23. i 28. Člana pomenutog Zakona. Od značaja je pomenuti i to da je posledica svega toga bila i to da je u julu i avgustu ove godine, nakon strogo medicinski definisane moždane smrti, bilo devet potencijalnih donora. Porodice nisu dale saglasnost, a da je saglasnosti bilo mogao se produžiti život od 15 do 29 pacijenata, koji bi dobili nove organe. To se, nažalost, nije desilo”, ističe prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja. “U Srbiji se, još uvek ne radi transplantacija pluća pa su naši pacijenti za ovu vrstu zahvata odlazili u strane centre. Važno je znati da je u planu i ova vrsta transplantacije u Srbiji i to već tokom 2023. godine, jer su naši lekari bili na edukaciji u najpoznatijim svetskim centrima za ovu vrstu zahvata (Austrija, Italija)”, kaže prof. dr Predrag Sazdanović. Ass. dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je do perioda pandemije korona virusom program transplantacije srca u Srbiji išao uzlaznim putem, tačnije, rađeno je deset transplantacija srca godišnje. Zatim dolazi do zastoja programa i poslednja transplantacija srca urađena je u ovoj klinici u oktobru 2021. godine. Potrebe Srbije za transplantacijom srca su blizu 70 na godišnjem nivou i zato je veliki deo pacijenata kod kojih postoji medicinska indikacija zbrinut ugradnjom mehaničke cirkulatorne potpore i na taj način oni čekaju transplantaciju. Do sada je u Centru za transplantaciju srca Klinike za kardiohirurgiju, ugrađeno 280 različitih mehaničkih uređaja koji potpomažu rad srcu i 47 transplantacija srca”, podseća ass. dr Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu srcu u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

TRANSPLANTACIJA BUBREGA FINANSIJSKI ISPLATIVIJA OD DIJALIZE

Transplantacija bubrega, u odnosu na dijalizu, obezbeđuje bolji stepen oporavka organizma i veći stepen socijalne rehabilitacije. Osim što je bolji način lečenja, transplantacija bubrega je i ekonomski isplativija, jer je posle prve godine i kasnije, više puta jeftiniji način lečenja od dijalize. “Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu je ove godine urađeno šest transplantacija bubrega od živog donora, a do kraja godine planirano je da se uradi još toliko”, ističe pukovnik, docent dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu. Transplantacija se od živog donora u ovoj ustanovi obavlja sa uspehom, kontinuirano (osim zastoja od dve godine zbog kovida) i multidisciplinarno. Primaoci i davaoci bubrega za ’živu’ transplantaciju se brižljivo kontrolišu i pre i posle transplantacije, pa su rezultati apsolutno uporedivi sa rezultatima referentnih centara u svetu. Problem kadaverične transplantacije je nedostatak organa, a to znači da je neophodna pravovremena identifikacija potencijalnih donora moždane smrti, kao i rad na popularizaciji ideje donorstva i poverenja porodice da kod pacijenata postoji moždana smrt, koja je, na žalost, nepovratno stanje”, objašnjava pukovnik doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu i dodaje da je za porodice važno da znaju da je moždana smrt konačna smrt.

TRANSPLANTACIJE U SRBIJI RADE SE PO STANDARDIMA USVOJENIM U SVETU

“Transplantacija organa kod naših pacijenata radi se tek onda kada su iscrpljeni svi drugi metodi lečenja i sve troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. Mnoge bolesti, tačnije 33 bolesti mogu dovesti do transplantacije organa, a pre ovog hirurškog zahvata pacijent se kompletno mora pripremiti, čak ići i na stomatološki pregled i sve kvarove zuba otkloniti. Naravno, svi ovi pacijenti imaju prioritet u kontrolnim pregledima pre transplantacionog zahvata. Univerzitetski klinički centar Srbije, Klinički centar Niš, Klinički centar Vojvodine i Vojnomedicinska akademija Srbije standardizovane su zdravstvene ustanove za pripremu pacijenata planiranih za transplantaciju organa. Donora organa je malo i zato se na edukaciji stanovništva o ovome treba više raditi, kako bi se barem malo približili Španiji, Portugaliji, Hrvatskoj… koje se mogu pohvaliti velikim brojem transplantacija “, kaže dr Đorđe Ćulafić, šef Centra za transplantaciju i hepatologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. ”Potencijalni davalac organa, tačnije donor može biti osoba do 65 godina starosti i zdrava. Pre transplantacije konzilijarno se konstatuje moždana smrt, kod kadaveričnih transplantacija, i moraju se zadovoljiti strogi medicinski kriterijumi, a propisano ih je osam, što je više nego u pojedinim evropskim zemljama”, objašnjava dr Saša Knežević, šef Jedinice za šok Urgentnog centra Srbije.

Tradicionalni biljni preparat za zdravlje bubrega i urinarnog sistema

POSTOJEĆA KALKULOZA U BUBREZIMA I URINARNOM SISTEMU STVARANJE KALKULOZA I PREVENCIJA RECIDIVA HRONIČNE BOLESTI BUBREGA INFEKCIJE URINARNOG SISTEMA

 Antioksidativno dejstvo: Sprečava oštećenja tkiva, čime se sprečava stvaranje kamena u bubregu  Antiinflamatorno dejstvo: Sanira mikro povrede i podržava antibakterijsku terapiju  Diuretičko dejstvo: Podržava urinarni tok, rastvaranje i ispiranje konkremenata  Spazmolitično dejstvo: olakšava eliminaciju kamena  Svojstva helatiranja: Sprečava formiranje oksalatnog kamena kroz formiranje kompleksa sa citratima  Renoprotektivno dejstvo: Efekat podržan kombinacijom svojstava