9 minute read
ZAUSTAVIMO OTPORNOST BAKTERIJA NA ANTIBIOTIKE
Pripremila: JELENA BLAGOJEVIĆ
Antimikrobni lekovi obuhvataju antibiotike, antivirusna, antigljivična i antiparazitska sredstva koji se koriste za sprečavanje i lečenje infekcija kod ljudi, životinja i biljaka. Rezistencija na antimikrobne lekove nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti. Kao rezultat rezistencije mikroorganizama na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi postaju neefikasni, a infekcije postaju sve teže ili nemoguće za lečenje.
Advertisement
Ne uzimati antibiotike na svoju ruku
Otpornost mikroorganizama na antibiotike u većini evropskih zemalja poprima razmere pandemije, a sve je jasnije da je kovid 19 doprineo porastu antimikrobne rezistencije. “Antibiotike treba uzimati samo kada je neophodno i nikada na svoju ruku”, kaže dr. sci. med. Vesna Mioljević, epidemiolog, rukovodilac Službe za bolničku epidemiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, i dodaje da neracionalna upotreba antibiotika ugrožava zdravlje pojedinca, ali i cele porodice, jer doprinosi otpornosti bakterija na postojeće antibiotike. Na pomenuti problem upozorava i Svetska zdravstvena organizacija koja procenjuje da bi do 2050. godine čak 10 miliona ljudi godišnje moglo umreti od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike. To je više od broja pacijenata koji godišnje umru od bolesti raka i čak deset puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama. “Neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno – zdravstvenih izazova savremene medicine. Posebno se skrećepažnja na rastuću otpornost gljivica na antimikotike (lekove protiv gljivičnih infekcija) i njihovu sve veću rasprostranjenost”, ističe dr Vesna Mioljević.
Antibiotike koristiti samo kad je neophodno
Nastavi li se porast rezistencije na antibiotike, terapijski izbor antibiotika u lečenju infekcija bio bi sve manji, a ozbiljnije infekcije bi postalo nemoguće lečiti. “Trošimo previse antibiotika u indikacijama u kojima oni nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima, ne leče se antibioticima, tačnije antibiotici će u takvim slučajevima uticati na naše “dobre bakterije” i tako napraviti veliku štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti”, istakla je prof. dr Ivana Ćirković, iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, povodom obeležavanja Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima. Rezistencija na antibiotike utiče i na povećanje dužine hospitalizacije kod pacijenata i samim tim i na uvećanje troškova lečenja. Zato je potrebno preduzeti konkretne mere, kako se mnogi pacijenti ne bi doveli u rizik.
“Srbija je sve do 2015. godine bila rekorder po visokoj potrošnji antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontroloma kod izdavanja lekova i edukacijom lekara nepravilna potrošnja je umanjena za trećinu, a posebni značaj imao je i Nacionalni vodič za racionalnu upotrebu antibiotika u kome je precizno definisan svaki korak u lečenju bakterijske infekcije sa ciljem racionalne upotrebe antimikrobnih sredstava. Racionalna upotreba podrazumeva primenu odgovarajućeg antibiotika u odgovarajućoj dozi i u tačno propisanom vremenskom periodu. Smanjenje potrošnje antibiotika u Srbiji evidentirano je do 2019. godine, a zatim 2020. i 2021. godine, zbog kovid 19 pandemije potrošnja se ponovo značajno povećala”, podseća prof. dr Ivana Ćirković, mikrobiolog. “Ispitivanja i istraživački rad na novim antibioticima je skup i dugotrajan posao i zato mali broj farmaceutskih kompanija hoće da uđe u ta istraživanja. Novih antibiotika na vidiku nema, pa zato postojeće treba čuvati i prići im multidisciplinarno”, kaže prof. dr Siniša Sević, infektolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine.
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je rezistenciju na antimikrobne lekove za jednu od 10 globalnih pretnji po zdravlje ljudi. Procenjuje se da bi do 2050. godine čak deset miliona ljudi godišnje moglo umreti od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike.
Uloga mio-inozitola u lečenju sindroma policističnih jajnika
Autor:DR SAVA MITIĆ
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je uobičajeno stanje koje pogađa otprilike 5-8% žena reproduktivnog uzrasta. Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je heterogeni poremećaj, gde glavne kliničke karakteristike uključuju menstrualne nepravilnosti, hronična anovulacija, sub-fertilitet, hiperandrogenizam, hirzutizam i akne. Sindrom policističnih jajnika je najčešći endokrinološki poremećaj kod žena u reproduktivnom periodu, koji često dovodi do nemogućnosti zatrudnjivanja, ali i do ranih pobačaja u slučaju da do trudnoće dođe.
Mnoge antropometrijske i metaboličke abnormalnosti PCOS-a se preklapaju sa komponentama metaboličkog sindroma, grupom lipidnih i nelipidnih faktora rizika koji determinešu povecani rizik za koronarnu bolest srca i dijabetes melitus tipa 2. Po tome dolazimo do toga da postoji mnogo preklapanja između sindroma policističnih jajnika (PCOS) i metaboličkog sindroma. Patogena veza između metaboličkog sindroma i PCOS je najverovatnije insulinska rezistencija. Stoga, prisustvo metaboličkog sindroma u PCOS-u ukazuje na veći stepen insulinske rezistencije u poređenju sa PCOS-om bez metaboličkog sindroma. Gojaznost, aterogena dislipidemija, hipertenzija, poremećena glukoza natašte/poremećena tolerancija glukoze i vaskularne abnormalnosti su uobičajene metaboličke abnormalnosti prisutne kod PCOS. Dokazano je da je modifikacija životnog stila korist, a farmakološka terapija agensima koji senzibiliziraju insulin ima potencijalnu korist u lečenju metaboličkog sindroma kod žena sa PCOS. Lečenje sindroma policističnih jajnika
Kao što je klinička slika kod pacijentkinja raznovrsna tako su i pristupi lečenju policističnog sindroma različiti i individualni. Pošto su policistični jajnici povezani sa brojnim metaboličkim poremećajima svakako je preporuka smanjenje telesne težine, povećanje fizičke aktivnosti, prestanak pušenja i primena preparata koji klinički dokazano smanjuju simptome policističnih jajnika i insulinske rezistencije. Koriste se različite vrste farmakološke terapije/lekovi za povišen pritisak, antidijabetici – najčešće metformin, statini zbog LDL holesterola. Suplementacija je takođe značajna i dokazane efikasnosti. To je najčešće kombinacija mio-inozitola i folne kiseline. Šta je mio-inozitol i zašto je efikasan alat za povećanje plodnosti?
Inozitol se često naziva vitaminom B8, iako postoje kontroverze o tome da li se zvanično kvalifikuje kao vitamin B. Mio-inozitol (MI) i d-hiroinozitol (DCI) su dva oblika inozitola o kojima se često raspravlja u vezi sa plodnošću. MI je posebno važan za sazrevanje jajne ćelije, kvalitet jajne ćelije i folikularne tečnosti. U stvari, MI je uključen u proces koji se zove „signalizacija na putu fosfoinozitida“ i igra ključnu ulogu u oplodnji jajne ćelije. Pokazalo se da su MI i DCI često van ravnoteže kod žena koje se bore sa PCOS-om ili neplodnošću. U slučaju PCOS-a, pokazalo se da MI pomaže u poboljšanju osetljivosti na insulin i pomaže u postizanju optimalnije čiste telesne mase. Kao dodatni bonus, pokazalo se da MI pomaže u modulaciji aktivnosti folikul stimulirajuceg hormona (FSH) koja je neophodna i za regulaciju hormona i za ciklus oslobađanja jajeta. Ovo su kritična razmatranja kada se želi optimizovati opšte zdravlje i plodnost. Mio-inozitol i osetljivost na insulin
MI i DCI se nalaze u celom ljudskom telu na različitim nivoima u zavisnosti od vrste ćelija i tkiva. Neravnoteža u MI i DCI u telu može dovesti do poremećaja metabolizma šećera. Kao što je objavljeno u Međunarodnom časopisu za endokrinologiju 2016: „MI i DCI su izomerni oblici inozitola za koje je utvr-
đeno da imaju svojstva slična insulinu, delujući kao drugi glasnici u intracelularnom putu insulina; oba ova molekula su uključena u povećanje insulinske osetljivosti različitih tkiva kako bi se poboljšale metaboličke i ovulatorne funkcije. Suplementacija sa MI tokom trudnoće može pomoći u poboljšanju parametara šećera u krvi, kao i pomoći kod gestacionog dijabetesa. A za mnoge pacijente, suplementacija MI takođe daje dodatni bonus snižavanja nivoa androgena (na primer, testosterona), čime se smanjuju akne i višak dlaka na telu. U naučnoj studiji iz 2014. istraživači su spekulisali: „...da pacijenti sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) koji imaju hiperinsulinemiju, imaju pojačanu epimerizaciju (konverzija) MI u DCI u jajniku, što dovodi do nedostatka MI koji narušava signalizaciju FSH, što dovodi do smanjenog broja oocita.” Oni su tu hipotezu testirali studijom na 20 pacijenata sa PCOS-om i 20 zdravih žena i merili su nivoe MI i DCI u njihovoj folikularnoj tečnosti. Istraživači su u ovoj studiji zaključili da je odnos MI-DCI u folikularnoj tečnosti opao sa 100:1 kod zdravih učesnika na 0,2:1 kod pacijenata sa PCOSom koji su dodatno pokazivali značajno više nivoe insulinske rezistencije, hiperinsulinemije i luteinizirajuceg hormona. Ovo ukazuje na koncept da bi suplementacija MI (2g - 4g) mogla pomoći u regulisanju ove neravnoteže kod osoba sa PCOS. Naučni izveštaj iz 2015. dalje je istraživao šta se dešava u jajnicima kada su PCOS i insulinska rezistencija prisutni u telu. Istraživači su postavili hipotezu i potom pokazali da čak i kada druga tkiva u telu pokazuju insulinsku rezistenciju, jajnik ne pokazuje insulinsku rezistenciju. Istraživači su primetili da jajnik ima sposobnost da konvertuje MI u DCI, i da žene sa PCOS povećavaju konverziju MI u DCI kako bi se izborile sa neravnotežom šećera. Ovo na kraju dovodi do hiperprodukcije DCI i iscrpljivanja MI kod žena sa PCOS, stanje koje su istraživači označili kao „DCI paradoks“. Mio-inozitol kao ključna podrška plodnosti i trudnoći
Mio-inozitol (MI) predstavlja bezbedno jedinjenje što se pokazalo korisnim u pitanjima vezanim za plodnost i trudnoću. U stvari, MI učestvuju u nekoliko signalnih procesa, uključujući puteve insulina i gonadotropina, i, stoga, verovatno je da pozitivno utiče na plodnost. Konkretno, nekoliko kliničkih ispitivanja pokazuje da njegova primena može ima terapeutski efekat kod neplodnih žena, te da može biti koristan i kao preventivni tretman tokom trudnoće. Posebno, MI može sprečiti nastanak defekata neuralne cevi i pojavu gestacionog dijabetes melitusa, promovišući trudnoću bez problema. Zbog bezbednosti i efikasnost mio-inozitola, takav tretman takođe može zameniti nekoliko farmaceutskih proizvoda, koji su kontraindikovana u trudnoći. Zašto je folna kiselina važna pre i tokom trudnoće?
U ranom fetalnom razvoju folna kiselina pomaže u formiranju neuralne cevi. Folna kiselina je veoma važna jer može pomoći u sprečavanju nekih velikih urođenih mana bebinog mozga (anencefalija) i kičme (spina bifida). Neuralna cev formira rani mozak i kičmu. Bitno je i to da smo mi populacija koja ima deficit folne kiseline. Šta ćemo sad?
Gyinos, pakovanje 15 kesica – proizvod kompanije New Med doo sadrži 2g mio inozitola i 200 µg folne kiseline u kesicama, koje se koriste 2 puta dnevno razmućene u čaši vode, prijatnog ukusa. Gynos sastavom i dejstvom podržava medicinu zasnovanu na dokazima.
