ISHRANA I ZDRAVE ŽIVOTNE NAVIKE U PREVENCIJI SRČANIH OBOLJENJA

Hronične nezarazne bolesti predstavljaju veliki zdravstveni problem u razvijenom delu sveta. Među njima se posebno mogu istaći kardiovaskularne bolesti (KVB) koje ne biraju etničku pripadnost i pogađaju oba pola ravnopravno. Prevencija ovih oboljenja, balansiranom ishranom i zdravim životnim navikama može značajno da smanji zdravstvene probleme do kojih ona dovode. Podaci ukazuju da su ove bolesti nažalost veoma česte u Republici Srbiji.

Autor: Dr sci. UROŠ ČAKAR

Većina zdravstvenih problema usled pojave KVB nastaje zbog ishemije i oštećenja krvotoka i to koronarnih arterija. Ateroskleroza dovodi do oštećenja krvnih sudova i ona je jedan od glavnih uzroka smrtnosti. Mortalitet od KVB se povećava sa godinama starosti. Tako muškarci do 65 godina starosti koji pripadaju crnoj rasi imaju najveću stopu oboljevanja od KVB dok nakon 65 godine taj neslavni rezultat su preuzele osobe muškog pola koje pripadaju beloj rasi. Pored ovoga važno je istaći da KVB mogu uticati na veću mogućnost pojave moždanog udara koji je nažalost treći uzrok smrti nakon KVB i tumora. Najbolji način za prevenciju KVB, ateroskleroze i moždanog udara je da se identifikuju faktori rizika koji do toga dovode. Upravo na ovaj način u velikoj meri može da se redukuje pojava KVB kod osoba svih godišta. Prikupljeni podaci iz celog sveta jasno su ukazali da visok unos soli i zasićenih masti je jedan od preduslova za pojavu KVB. Pored toga istaknuto je da povećani unos minerala, vitamina, dijetarnih vlakana, ali i drugih biološki aktivnih jedinjenja kao što su polifenoli koji pokazuju antioksidativnu sposobnost može da dovede do prevencije pojave ovih zdravstvenih problema. Koliko adekvatno balansirana ishrana može da dovede do prevencije KVB ističe podatak iz studije gde je to postignuto kod čak 62% muškaraca koji su učestvovali. Pored ishrane ove osobe su usvojile i zdrave životne navike i to redovno vežbanje, kontrolu telesne težine i prestanak pušenja. Ispitanici u okviru ove studije koji su imali terapiju lekovima za snižavanje holesterola i triglicerida, kao i antihipertenzivima nastavili su sa istom.

Faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti

Faktori rizika na koje može da se utiče su svrstani u nekoliko grupa.

Biohemijskom analizom krvi mogu se dobiti oni koji spadaju u prvu grupu i to su HDL i LDL frakcije holesterola i ukupni trigliceridi koji jednim imenom predstavljaju lipoproteinski profil. Na isti način se dobijaju i markeri zapaljenja C reaktivni protein i fibrinogen. Pored toga bitno je istaći i faktore rizika kao što su pušenje, neadekvatna ishrana, fizička neaktivnost, alkoholizam i stres. Takođe tu su i neke hronične nezarazne bolesti, faktori rizika koji nažalost sve više uzimaju maha u svetu kao što su dijabetes, hipertenzija i gojaznost. Kao što je prethodno istaknuto balansiranom ishranom i zdravim načinom života se može izvršiti prevencija faktora rizika za pojavu KVB. Na ovaj način se ciljano deluje na snižavanje LDL frakcije holesterola. Adekvatnom ishranom, fizičkom aktivnošću i održavanjem telesne težine se može uspešno sniziti LDL. Upravo ovu mogućnost za regulaciju LDL-a je bitno primeniti od početka uzimanja lekova. Kada su lekovi neophodni potrebno je nastaviti sa balansiranom ishranom i zdravim životnim stilom. Jedno od vodećih svetskih udruženja koje se bavi ovim problemom je i American Heart Association koje je dalo jasne nutritivne preporuke za prevenciju pojave KVB. Prvi i osnovni naglasak je na praćenju unosa kalorija i upražnjavanju fizičke aktivnost koja odgovara stanju organizma. Na ovaj način se održava ili postiže adekvatna telesna težina. Ishrana je takođe bitna i to ona bogata voćem, povrćem, žitaricama i dijetnim vlaknima. Kao nezaobilazni deo ishrane se preporučuje i riba i to da bude zastupljena dva puta nedeljno. Bitno je takođe da se ograniči unos zasićenih masti ispod 7%, trans masti ispod 1% i holesterola na manje od 300mg dnevno. To se može postići unosom proizvoda sa niskim procentom masti kao što su mlečni proizvodi i nemasna mesa. Bitno je i smanjiti unos pića i proizvoda u kojima je dodat šećer, jer imaju značajnu kalorijsku vrednost. Takođe kuhinjsku so je potrebno dodavati u manjim količinama i umereno konzumirati alkohol.

Dobre i loše masti

Prethodno pomenute zasićene masti se nalaze najviše u hrani životinjskog porekla kao što su meso i mlečni proizvodi. Upravo zasićene masti su i najodgovornije za povećanje LDL holesterola. To se objašnjava činjenicom da zasićene masti dovode do smanjenja sinteze i aktivnosti LDL receptora. Palmitinska kiselina je jedna od glavnih koja dovodi do hiperholesterolemije. Mononezasićene masne kiseline se takođe mogu istaći, gde je prema američkim autorima posebno izdvojena oleinska kiselina koja je iz ove grupe najzastupljenija u ishrani u SAD. Efekat mononezasićenih masnih kiselina na HDL zavisi od ukupnog unosa masti ishranom. Kada je ukupan unos masti veći od 35% ,a mononezasićenih kiselina od 15% HDL holesterol se

ne menja ili blago raste u poređenju sa njegovim vrednostima kada je nizak nivo ukupnih masti u ishrani. Pokazano je i da oleinska kiselina kao sastavni deo mediteranske ishrane ima antiinflamatorna svojstva. Iako je ishrana ljudi koji žive na mediteranu bogata mastima oni imaju nizak holesterol i manju mogućnost za pojavu KVB. Jedan od razloga je i taj da je glavni izvor masti u ishrani upravo maslinovo ulje koje ima visok nivo mononezasićenih masti. Važno je istaći i trans masti koje nastaju u procesu hidrogenacije tokom industrijske prerade koja ima za cilj da produži trajnost proizvoda. Njihov unos je ograničen upravo iz razloga što dovode do povećanja LDLa. Američki autori ističu da je od polinezasićenih masnih kiselina u ishrani najviše zastupljena esencijalna linolenska kiselina. Kada se zasićene masne kiseline u ishrani zamene polinezasićenim primećeno je da se snižava nivo LDL i HDL. Od omega 3 masnih kiselina posebno se ističu eikozapentaenska–EPA i dokozsaheksaenska–DHA čiji je glavni izvor morska riba i to losos, tunjevina, skuša i sardina. Pokazano je da omega 3 smanjuju rizik od pojave KVB pa se upravo prethodno pomenuta riba preporučuje da bude deo ishrane bar dva puta nedeljno. Alfa linolenska kiselina spada isto u grupu omega 3 i ima antiinflamatorna svojstva, a njen glavni izvor je hrana biljnog porekla. U okviru jedne studije je pokazano da je nivo C reaktivnog proteina smanjen kada je konzumirano 8g alfa linolenske kiseline dnevno. Ishrana bogata voćem, povrćem, žitaricama i mahunarkama predstavlja dobar izvor dijetnih vlakana koja snižavaju LDL. Svarljiva biljna vlakna snižavaju LDL tako što vezuju žučne kiseline, čime se snižava nivo serumskog holesterola. Bakterije debelog creva fermentišu vlakna čime se stvaraju jedinjenja sirćetene, propionske i buterne kiseline koja sprečavaju sintezu holesterola. Nesvarljiva biljna vlakna kao što su celuloza i lignin ne pokazuju efekat na serumski holesterol. Preporuka je da odrasli unose od 25 do 30 g dnevno biljnih vlakana od čega 6 do 10 g moraju da budu ona svarljiva. To se lako može postići ako se unosi pet ili više porcija voća, povrća i šest ili više porcija žitarica dnevno.

Antioksidansi i koenzim Q

Antioksidansi takođe imaju značajnu ulogu u prevenciji KVB. Svakodnevno ih unosimo hranom koju konzumiramo, a mogu se primeniti i dodaci ishrani koji ih imaju u svom sastavu. Veoma je bitno istaći činjenicu da alkohol i to onaj iz vina ima pozitivan efekat na ljudski organizam. Pored alkohola vino sadrži i mnoga polifenolna jedinjenja poreklom iz kožice grožđa koja mogu da dovedu do porasta HDL od 11 do 16% i da redukuje nivo fibrinogena od 8 do 15%. Pored pozitivnog uticaja vina na ljudski organizam važno je istaći umeren unos ovog alkoholnog pića i to jedne do dve čaše dnevno. Takođe je interesantno istaći još jedno jedinjenje, a to je koenzim Q. To je prirodni enzimski kofaktor koji se nalazi u ćelijskim organelama mitohondrijama i važan je za normalnu funkciju srca. Ljudski organizam ga sintetiše, ali se može uneti preko hrane koju svakodnevno konzumiramo ili preko dodataka ishrani. Mogućnost organizma da sintetiše koenzim Q se razlikuje sa godinama, tako da je njegov nivo najviši u dvadesetoj godini posle čega opada. Zbog toga je unos ishranom veoma bitan. Najznačajniji izvori jesu meso i riba, dok se može naći i u zelenom povrću, žitaricama i koštičavom voću. Prethodno napisani redovi su bili samo jedan kratak prikaz na koji način je moguće da se izvrši prevencija pojave KVB. Danas je ova tema veoma česta u stručnim krugovima i upravo zbog toga postoji mnogo preporuka od strane vodećih svetskih udruženja koja se bave ishranom i lečenjem KVB. Svi oni rade sa jednim ciljem, a to je da ukažu kako da se izbegnu faktori rizika, ali i smanji mogućnost pojave nekih patoloških stanja. Nekada je nažalost nemoguće to postići na ovaj način pa se onda pribegava lekovima, pa čak i hiruškim intervencijama. Balansirana ishrana, fizička aktivnost, zdrave životne navike i rešenost da se u tome istraje su ipak ključ svega, jer je to jedini i pravi način kojim možemo da pomognemo sebi da budemo zdravi.