KAKO POMOĆI PACIJENTIMA SA KONSTIPACIJOM NEREDOVNOM I TVRDOM STOLICOM

Autor: Prof. dr JAGODA JORGA, subspecijalista za ishranu

Konstipacija je hronično stanje koje u najkraćem podrazumeva otežano pražnjenje oskudne, tvrde stolice. Može biti primarna (funkcionalna) i sekundarna (organska). Sekundarna se javlja kao posledica nekih drugih oboljenja. Primarna ili funkcionalna konstipacija se češće vezuje za određen način života i ishrane te se i smatra stanjem na koje možemo da utičemo promenom istih. Kako defi nišemo konstipaciju?

Rome IV kriterijumi - potrebno je prisustvo bar 2 od sledećih simptoma (tokom najmanje 25% defekacija) u poslednja 3 meseca, pri čemu su oni trajali bar 6 meseci pre postavljanja dijagnoze. • Naprezanje prilikom pražnjenja • Tvrda stolica ili stolica u kuglicama • Osećaj nepotpunog pražnjenja, osećaj anorektalne opstrukcije • Manuelni manevri da se olakša evakuacija • Manje od 3 stolice nedeljno Svaki pacijent koji ima ovakve probleme treba da se najpre javi gastroenetrologu radi postavljanja dijagnoze i daljeg praćenja. Kako postoje razlike među tipovima konstipacije, tako je i terapijski pristup različit. Lečenje konstipacije može biti operativno i neoperativno (konzervativno) koje obuhvata 1. Promenu načina života 2. Upotrebu prirodnih vlakna i komercijalnih preparata od vlakana 3. Upotrebu osmotskih, stimulativnih, sekretornih laksativa, prokinetika, emolijenata, lubrikanata. Mi ćemo se u ovom tekstu baviti onim što spada u domen specijaliste ishrane a to su prve dve grupe mera. Povećanje fizičke aktivnosti, povećan unos dijetskih vlakana i optimalan unos vode su dokazani, bitni elementi stila života koji su povezani sa funkcijom pražnjenja creva. Fizička aktivnost podrazumeva aktivan ukupni dnevni ritam a ne samo odlazak u teretanu. Brojčano se može iskazati i kao napravljenih 7.500 do 10.000 koraka dnevno. Gotovo svako stručno telo dalo je svoje preporuke za unos vode a za nas je relevantna preporuka Evropske agencije za hranu (skraćenica EFSA). Referentna vrednost za unos vode uključuje pijaću vodu, napitke svih vrsta kao i vodu prisutnu u unetim namirnicama. Primenljiva je u uslovima umerene temperature okoline i umerene fizičke aktivnosti i iznosi 2.0 l/dan za žene i 2.5 l/dan za muškarce, pri čemu se odnosi na sve osobe starije od 14 godina. Žene u drugom stanju imaju iste potrebe uz uvećanje od 300 ml/dan kada im je uvećan i energetski unos. Za žene koje doje adekvatan unos je 700 ml/dan iznad ovog koji je inače preporučen. Ekspertski komitet EFSA kaže da je unos dijetskih vlakana od 25 g/dan adekvatan za normalno pražnjenje odraslih. Dijetska vlakna su delovi biljnih namirnica koji se ne vare u našem tankom crevu i koji kao takvi prelaze u debelo crevo gde bivaju kompletno ili delimično fermentisani od strane crevnih bakterija. Sva vlakna se generalno dele na solubilna (rastvorljiva u vodi) i nesolubilna. Jedna i druga vezuju vodu ali solubilna praktično menjaju konzistenciju u smislu želatinizacije. Da li je optimalna ishrana recept za dovoljan unos vlakana?

Teoretski da, jer su sve preporuke o pravilnoj ishrani napravljene tako da se omogući optimalan unos svih važnih hranljivih materija. Za vlakna to bi podrazumevalo dovoljan unos integralnih žitarica, svakodnevni unos povrća i voća. Minimalno prerađene namirnice čuvaju dobra svojstva vlakana. Međutim, u praksi su stvari komplikovanije. Ispitivanje ishrane naše populacije pokazuje da ljudi ne unose ni dovoljno integralnih žitarica, niti dovoljno povrća i voća, te se veoma često događa da predložene mere ne dovode do poboljšanja konstipacije. Prva mera koju većina gastroenterologa predlaže nakon neuspeha promene stila života je upotreba Plantago ovata i metilceluloze. Ovom prilikom bih izdvojila Psilijum, vlakna iz biljke Plantago ovata. To je jedino vlakno koje American College of Gastroenterology preporučuju za konstipaciju kod sindroma iritabilnog kolona. U prvom momentu to mnogima zvuči kontraverzno jer je to stanje gde se inače iz ishrane izbacuju gotovo sva druga vlakna. Objašnjenje je u samom procesu želatinizacije ovog agensa. Psilijum je vlakno koje u dodiru sa vodom stvara gel. U debelom crevu nefermentisani psilijumski gel ima, na prvi pogled, paradoksalni efekat normalizacije stolice: omekšava tvrdu stolicu u konstipaciji, očvršćava retku, tečnu stolicu u dijareji, umanjuje simptome i iritabilnog kolona. Primenjen kod idiopatske konstipacije Plantago ovata pokazuje značajno bolji efekat u odnosu na placebo i to u smislu boljeg pražnjenja ali i smanjenja bolova i osećaja nepotpunog pražnjenja. Ovde bih naglasila često zapostavljenu činjenicu – ni Psilijum niti bilo koji drugi agens neće delovati ako se istovremeno ne unosi dovoljna, preporučena količina vode.