POST KOVID 19 NEDOSTATAK VAZDUHA I ZADIHANOST

Post kovid 19

nedostatak vazduha i zadihanost

Autor: SPEC. FARM. ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ,

SPECIJALISTA FARMAKOTERAPIJE U FARMACEUTSKOJ PRAKSI

Tokom protekle dve godine pandemije koronavirusa učilo se u hodu i taman kad pomislimo da smo nešto naučili, virus nađe način da nas iznova iznenadi. Na sreću većina pacijenata koja oboli od kovid 19 potpuno se oporavlja, ali vremenom je primećeno da neki ljudi imaju produženi ili dugoročni efekat ove bolesti na više sistema, uključujući plućni, kardiovaskularni i nervni sistem, a nisu zanemarljivi ni psihološki efekti. Nije potpuno jasno zašto se kod nekih pacijenata oporavak produžava. Stalno prisustvo virusa zbog slabog ili odsutnog imunološkog odgovora, relapsi ili reinfekcije, inflamatorne i druge imunološke reakcije, slabo opšte zdravstveno stanje, kao i psihološki faktori (posttraumatski stres), mogu biti uzročnici takozvanog produženog kovida.

Čini se da se ovi naknadni efekti javljaju bez obzira na početnu težinu infekcije, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u dokumentu iz oktobra 2021. godine u kome definiše post kovid 19 stanje navodi da je primećeno da se češće javlja kod žena, osoba srednjih godina i kod onih sa više simptoma u početku.

POST KOVID I NOVI IZAZOVI

Post kovid 19 stanje (produženi kovid 19) javlja se kod osoba sa istorijom verovatne ili potvrđene infekcije SARS-CoV-2, obično 3 meseca od početka kovid 19 sa simptomima koji traju najmanje 2 meseca i ne mogu se objasniti drugom dijagnozom. Uobičajeni simptomi uključuju umor, kratak dah, kognitivnu disfunkciju, ali i druge koji generalno utiču na svakodnevno funkcionisanje. Neki od najčešćih post kovid 19 simptoma su kašalj, zadihanost, kratak dah ili gubitak daha, bol u grudima, ubrzano lupanje srca, dijareja, bol u stomaku, mučnina, gubitak koncentracije, kratkotrajna zaboravnost, nesanica, periferne neuropatije, bolovi u mišićima i zglobovima, umor, opadanje kose itd. Simptomi mogu biti novi, početi iznova nakon početnog oporavka od akutne epizode kovid 19, ili perzistirati od početne bolesti. Simptomi takođe mogu da fluktuiraju ili da se ponovo pojave tokom vremena. Post kovid 19 sindrom može imati značajan i fizički i psihološki uticaj na pacijente i može remetiti njihov kvalitet života. U nastavku dajemo osvrt na jedan od najčešćih post kovid simptoma na koje se pacijenti žale, zadihanost

POLOŽAJI KOJE PREPORUČUJE SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA KAO POMOĆ OSOBAMA KOJE ISKUSE NEDOSTATAK VAZDUHA KAO POMOĆ OSOBAMA KOJE ISKUSE NEDOSTATAK VAZDUHA

Sedenje s nagnutim telom (bez stola ispred). Dok sedite na stolici, nagnite se napred sa rukama položenim u krilu ili na naslonima stolice. Stajanje s nagnutim telom. Dok stojite, nagnite se napred oslonjeni o sims prozora, naslon stolice ili neku drugu stabilnu površinu. Stajanje s oslonjenim leđima. Oslonite se leđima na zid i opustite ruke uz telo. Neka vam stopala budu oko 30cm od zida i blago razmaknuta

Sedenje s nagnutim telom (dok sedite za stolom, nagnite se napred u struku, naslonite glavu i vrat na jastuk, s rukama položenim na stolu. Ovo možete isprobati i bez jastuka.)

Ležanje na podignutom uzglavlju (lezite na stranu, poduprite jastucima glavu i vrat, s nogama blago povijenim u kolenima)

i nedostatak vazduha čak i pri slabijem naporu.

POMOĆ KOD NEDOSTATKA VAZDUHA

Kod pacijenata koji su bili u bolnici na lečenju kovid 19, uobičajen je osećaj nedostatka daha. Gubitak snage i kondicije dugotrajnim ležanjem zbog bolesti, a i sama bolest, može uticati na disanje i stvarati osećaj nedostatka vazduha. Osećaj gubitka daha pacijente čini anksioznim i uplašenim, što može dodatno da pogorša disanje. Kod osoba koje imaju problem nedostataka vazduha savetuje se da obave pregled kod lekara, naročito kardiologa i pulmologa kako bi se uverili da su pluća i srce u redu. Ono što možete uraditi da olakšate pomenute simptome su vežbe i tehnike disanja i lagana fizička aktivnost koja bi vremenom trebala da se postepeno povećava kako napredujete u oporavku.

TEHNIKE DISANJA

Tehnike disanja koje možete raditi obuhvataju vežbe kontrolisanog disanja koje se izvode na sledeći način: sedite u udoban položaj sa osloncem; stavite jednu ruku na vaše grudi, a drugu na vaš stomak; samo ako to pomaže da se opustite, zatvorite oči (inače neka ostanu otvorene) i nastavite sa disanjem; lagano udišite kroz nos (ili usta, ako niste u mogućnosti kroz nos), a zatim izdišite kroz usta; dok dišete, osetićete kako se ruka na stomaku izdiže više od ruke na grudima, pokušajte da koristite najmanji mogući napor, i neka disanje bude lagano, opušteno i nesmetano. Odnos udaha i izdaha treba da bude 1:2, a tehnike disanja trebalo bi raditi svaki dan u trajanju od 5 minuta, a kako napredujete vremenom možete povećavati dužinu trajanja vežbi i učestalost. Za prevazilaženje problema zadihanosti savet je da aktivnosti podelite na više manjih kako bi se izbeglo preveliko umaranje i gubitak daha. Savet je da kod većih napora može da se udiše na nos, a izdiše na usta.

U različitim smernicama i preporukama za tretman post kovid simptoma može se pronaći i savet da ukoliko ste u mogućnosti koristite pulsni oksimetar za procenu saturacije kiseonikom u kućnim uslovima (normalna od 94% do 99%). Praksa je pokazala da ova metoda može pomoći jer može dati određeni osećaj sigurnosti o nivou zasićenosti krvi kiseonikom.

MIKROBIOM KOŽE

– tajni život naše kože

AUTOR: SPEC. FARM. JELICA PAUNOVIĆ, SPECIJALISTA KOZMETOLOGIJE SPEC. FARM. JELICA PAUNOVIĆ, SPECIJALISTA KOZMETOLOGIJE

Koža kao pokrivač gotovo celog našeg tela predstavlja najveći organ koji imamo. Ona štiti telo od spoljnih uticaja (fizičkih, hemijskih i mehaničkih), reguliše nivo tečnosti u organizmu, utiče na termoregulaciju i učestvuje u sintezi vitamina D. Jasno je da kožu smatramo barijerom čiji je jedan od zadataka da spreči prodor mikroorganizama iz spoljašnje sredine kroz nju u unutrašnjost tela. I to je tačno, ali treba znati da koža izvesnim sojevima bakterija, virusa i gljivica dozvoljava da žive nesmetano na njoj. I upravo ti mikroorganizmi (500 - 1000 različitih vrsta) koji nesmetano i u ravnoteži sa kožom žive na njoj čine mikrobiotu kože. Skup svih gena ove skupine bakterija predstavlja mikrobiom kože. U praksi se izrazi mikrobiota i mikrobiom često koriste kao sinonimi iako suštinski to nisu.

Koža novorođenčeta je sterilna, a razvoj mikroflore započinje već u toku porođaja. Za razvoj kvalitetnije i raznovrsnije mikrobiote preporuka je porođaj vaginalnim putem i dojenje novorođenčeta do 1. godine života, uz isključivo dojenje prvih 6 meseci života.

RAZNOLIKOST MIKROBIOTE

Činjenica koju potvrđuju studije koje se poslednjih godina sve više sprovode je da je populacija bakterija kod ljudi sa kožnim problemima drugačija u odnosu na one sa zdravom kožom i da pojavi bolesti prethode promene u mikrobioti i mikrobiomu kože koji postaje manje raznolik. Poremećaji u mikroflori kože mogu dovesti do stanja kao što su preosetljivost kože i bolesti poput atopijskog i seboroičnog dermatitisa, rozacee, psorijazMikrobiom kože menja se iz dana u dan, a promene u životnom stilu, stres, vremenski uslovi, zagađenje iz okoline, nepravilna ishrana, hormonski disbalans i neadekvatna nega samo su neki od faktora

Generalno, probiotici, prebiotici, sinbiotici su postali vrlo moderni. Meni se čini da je to polje na kome se u poslednje vreme pojavilo najviše novih različitih preparata na tržištu, a indikacije najrazličitije: akutna dijareja, prevencija putničke dijareje, pad imuniteta, infantilne kolike, afte, vaginalni svrab….i za kraj: akne, atopijski dermatitis, psorijaza. Upotreba probiotika u dermatološko- kozmetičke svrhe je tek u začetku i o tome se malo zna…i zato ovog puta pišemo upravo o tome.

MIKROBIOM KOŽE

kože

koji mogu narušiti ravnotežu mikrobiote i time omogućiti preterani rast određenog soja bakterija. Ukoliko dođe do pada korisnih i rasta opasnih bakterija, koža će vrlo brzo reagovati upalnim procesima, bubuljicama, aknama i preosetljivošću. Smatra se kako se danas svaka druga osoba barem jednom susretne sa stanjem kože koje definiše kao osetljivost pa čak i preosetljivost.

ATOPIČNA KOŽA I MIKROBIOM

Atopijski dermatitis (AD) je hronično recidivirajuće upalno oboljenje čija incidenca se u poslednjih 30 godine povećala dva do tri puta. Interakcija mikrobiote s imunim sistemom važna je u patogenezi atopijskog dermatitisa. Istraživanja su pokazala da mikrobiološka kultivacija briseva kože bolesnika s atopijskim dermatitisom pokazuje kolonizaciju Staphylococcus aureusom kod 80-90% pacijenata s oboljenjem. Ta ista bakterija može se kultivisati iz brisa kože kod samo 5-20% zdravih ispitanika.

MIKROFLORA KOŽE S AKNAMA

Propionibacterium acnes je deo normalne mikroflore kože. Novija istraživanja kože pacijenata s aknama pokazala su da je P. acnes dominantna bakterija u predelu lezija, ali ne i na nezahvaćenim zdravim delovima kože. Dodatnim genetičkim analizama utvrđene su razlike u strukturi genoma P. acnes u predelu lezija u odnosu na zdravu kožu što praktično znači da su samo neki podsojevi ove bakterije odgovorni za razvoj akni.

Kod rozacee na koži u sebacealnom folikulu povećana je gustoća parazita Demodex folliculorum, a bakterija Bacillus oleronius stanuje u ovom parazitu i doprinosi upali u papulopustuloznom obliku rozacee. Na površini kože bakterija Staphylococcus epidermidis doprinosi upali kod pustulozne i okularne rozacee.

MIKROFLORA VLASIŠTA

Kada se govori o koži vlasišta, utvrđeno je da kvasci roda Malassezia spp. čine oko 45% ukupne mikroflore zdravog vlasišta, 74% mikrobioma kod stanja koje jednostavno nazivamo perut (u tom slučaju najčešće izolovana vrsta je M. restricta) i 83% mikrobioma kod seboroičnog dermatitisa.

Poremećaj ravnoteže mikrobiote može dovesti do „odstupanja od standarda“ i pojave bolesti. Terapijski princip koji bi bio zasnovan na ponovnom uspostavljanju ravnoteže unutar mikrobiote generalno nije agresivan i trebao bi da postane deo životnih navika pacijenata što bi dovelo do eliminacije ili smanjenja neugodnih tegoba i znakova bolesti. I zato, ne zaboravite na svoje mikroorganizme jer oni su nevidljivi čuvari celokupnog zdravlja i lepote vaše kože.