MAGNEZIJUM

AUTOR: DR SCI. UROŠ ČAKAR

Magnezijum je široko rasprostranjen u mekim tkivima i skeletu i učestvuje u mnogim važnim reakcijama u organizmu. Izlučivanje se vrši putem urina čime se ravnoteža kontroliše u zavisnosti od njegovog nivoa u krvi. Kada je unos magnezijuma nizak bubrezi reapsorbuju skoro sav magnezijum tako da se gotovo ništa ne gubi iz organizma. Neapsorbovani magnezijum se može izbaciti i fecesom. Mala količina se izbacuje i kroz pljuvačku i mleko. HRANA, VAŽAN IZVOR MAGNEZIJUMA

Magnezijum se najbolje može uneti ishranom. Izuzetno bogate magnezijumom su žitne pahuljice, ali i ostali proizvodi od žita kao što su testenine i crni hleb. Od hrane životinjskog porekla izdvaja se posebno riba gde prednjače bela riba, sardine, konzervirana tunjevina i škampi. Hrana biljnog porekla dobar je izvor magnezijuma i to pasulj i druge mahunarke zatim banane i pomorandže, ali i zeleno lisnato povrće. Koštunjavo voće se takođe ističe kao dobar izvor magnezijuma i to posebno badem, lešnik, orah i egzotični brazilski orah. Kao dobar izvor magnezijuma su i mleko i jogurt.

NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA

Zbog široke rasprostranjenosti magnezijuma u namirnicama biljnog i životinjskog porekla nedostatak magnezijuma kod zdravih ljudi je redak. Nedostatak magnezijuma se najčešće javlja kod nedovoljnog unosa hranom ili nekih oboljenja, ali i kod primene određenih lekova. Kod osoba sa problemima u sistemu organa za varenje, kod hroničnih alkoholičara, kod insulin-nezavisnih dijabetičara, kod nekih kardio-vaskularnih oboljenje može doći do smanjenog nivoa magnezijuma u telu pa u ovim stanjima povećan unos može biti koristan.

Glavni simptomi nedostatka magnezijuma su mišićni spazam, tremor (nevoljno drhrtanje) i tetanija (grčevi). Pored toga kod pacijenata se mogu primetiti i promene u ponašanju gde se posebno ističu apatija i letargija, dok se u nekim slučajevima mogu pojaviti konvulzije, koma i delirijum. Usled nedostatka magnezijuma dolazi do anoreksije, povraćanja, bolova u stomaku i gubitka orjentacije. Takođe u nekim slučajevima se može javiti i tahikardija (ubrzan rad srca). Kod ozbiljnog nedostatka magnezijuma dolazi do hipokalcijemije (smanjen nivo kalcijuma) iako je unos kalcijuma normalan. Hipokalcijemija prestaje kada se magnezijum nadoknadi, jer je bitan za mobilizaciju iz kostiju.

PREVELIK UNOS MAGNEZIJUMA

Unos magnezijuma u dozama koje su više od preporučenih je najbolje izbegavati, jer se na taj način smanjuje

Magnezijum se najbolje može uneti ishranom. Izuzetno bogate magnezijumom su žitne pahuljice, ali i ostali proizvodi od žita kao što su testenine i crni hleb

mogućnost da dođe do bubrežnih problema. Prevelike količine magnezijuma mogu izazvati crevne smetnje kao što su dijareja i mučnina. Tokom trudnoće i dojenja nisu pokazani nikakvi negativni efekti kod normalnog unosa. Povećani unos alkohola dovodi do pojačanog izbacivanja magnezijuma urinom. Lekovi iz grupe diuretika (lekovi za izbacivanje tečnosti) takođe povećavaju izbacivanje magnezijuma. Sa druge strane, magnezijum može smanjiti apsorpciju antibiotika iz grupe hinolona i tetraciklina.

MAGNEZIJUM I ZDRAVLJE

Preliminarni dokazi navode da magnezijum može redukovati bol i njegovu frekvencu kod migrenoznog napada, ali i simptome PMS. Magnezijum može da dovede do malog snižavanja povišenog krvnog pritiska. Povećan unos ishranom kao i viši serumski nivo magnezijuma su povezani sa manjom mogućnošću za pojavu kardio-vaskularnih bolesti. Magnezijum je važan u metabolizmu glukoze, pa tako njegov unos može značajno da snizi mogućnost od pojave dijabetesa. Nedostatak magnezijuma može da bude jedan od razloga za pojavu osteoporoze pa njegov unos kako kroz hranu tako kroz dodatke ishrani može da poveća gustinu kostiju.