KAKO SE OSLOBODITI ANKSIOZNOSTI I STRESA

DUVANSKI DIM DUGOROČNO ŠTETI ZDRAVLJU

Potpuno je u redu da osoba oseća strah kada je izložena nekoj opasnosti, međutim kada objektivna opasnost ne postoji, ili kada doživljeni strah nije u saglasnosti sa stvarnom opasnošću, onda govorimo o patološkom strahu ili anksioznosti. Jednostavno rečeno anksioznost karakteriše prekomeran strah i posledične promene u ponašanju. Strah i anksioznost imaju u suštini zaštitnu ulogu jer upozoravaju na potencijalnu opasnost i ostavljaju prostor da se osoba pripremi za borbu ili suočavanje sa proble-

mom. Međutim kada je ovaj zaštitni odgovor prekomeran on više ne doprinosi prilagođavanju osobe, već suprotno, smanjuje se sposobnost osobe da se suoči sa svakodnevnim stresom. Anksioznost dovodi do promena u ponašanju pa pored patološkog straha i brige osoba pokazuje veću pobuđenost i pažnju, izbegavanje, ne može da prestane da razmišlja o nekom problemu, gubi koncentraciju, a u posebnim slučajevima se javljaju panični napadi kao poseban vid odgovora na strah. Anksioznost karakterišu i promene na fizičkom nivou tela kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, dijareja, problemi sa spavanjem itd.

KADA JE STRAH PRETERAN

Razlika između straha i anksioznosti se ogleda pre svega u intenzitetu i trajanju emocije kao i primerenosti reakcije i načinu funkcionisanju osobe. Anksioznost obično traje duže i ima hroničan tok, dok su reakcije na stres obično kratkotrajne. Svaki čovek na stresne i traumatične situacije reaguje različi-

to kako u emotivnom smislu tako i u načinu ponašanja. Praktično su prepoznate univerzalne faze emocionalnih reakcija u situaciji izlaganja pretnji: faza šoka ili negacije, faza intenzivnih emocionalnih reakcija (tuga, krivica, bes, strah, zbunjenost, strepnja) praćenih telesnim manifestacijama strepnje (glavobolja, stezanje u grudima, knedla u grlu, stomačne tegobe) i faza prilagođavanja. Najvažnije je znati da su ove faze i ova emotivna stanja prirodna reakcija na vanredni stres kojem smo izloženi, te da u tom smislu ne treba dopustiti panici da nadvlada razum.

U takvoj situaciji izuzetno je važno očuvati svoje mentalno zdravlje.

BUDITE NEŽNI PREMA SEBI

Mediji su preplavljeni informacijama koje mogu povećati anksioznost. Pokušajte da smanjite zabrinutost i uznemirenost smanjivanjem vremena provedenog u kontinuiranom praćenju medija, pogotovo sadržaja koji vas dodatno uznemiravaju.

Provedite vreme na aktivnosti koje će pomoći u smanjenju stresa kao što su fizičko vežbanje, vežbe opuštanja i disanja; provodite vreme sa svojim voljenima; slušajte muziku ili čitajte knjigu. Preporučuju se sve aktivnosti koje pomažu u ublažavanju stresa i pružaju vam zadovoljstvo.

Razgovarajte o svom stanju, svojim osećanjima i mislima sa najbližima, ukućanima, prijateljima, podelite svoje iskustvo. Univerzalnost ljudskog doživljaja često deluje oslobađajuće i utešno. Mislite u svakom trenutku da kroz šta god da prolazite delite sudbinu velikog broja drugih ljudi i da u tom smislu niste sami.

Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć, ako osetite da ne možete da se izborite sami. Pristup lečenju anksioznih poremećaja zavisi od trajanja i jačine simptoma i procenu o načinu lečenja donosi psihijatar. Terapija anksioznih poremećaja se sprovodi psihološkom i/ili farmakološkom terapijom (lekovima). Psihoterapija u lečenju anksi-

oznosti pokazuje dobre rezultate tako da ne treba čekati da problem postane ozbiljan da bi ste potražili pomoć. U određenim situacijama lekar može propisati i korišćenje određenih lekova za lečenje aksioznosti i u tom slučaju važno je da se pridržavate propisanog načina primene leka. U stresnim situacijama kao dodatna pomoć na raspolaganju su i različiti biljni lekovi i dodaci ishrani koji pružaju podršku kratkotrajnom tretmanu blage nervne napetosti, i posledica mentalnog stresa koji su dostupni u apotekama bez lekarskog recepta