IZ FARMACEUTSKE PRAKSE
P
otpuno je u redu da osoba oseća strah kada je izložena nekoj opasnosti, međutim kada objektivna opasnost ne postoji, ili kada doživljeni strah nije u saglasnosti sa stvarnom opasnošću, onda govorimo o patološkom strahu ili anksioznosti. Jednostavno rečeno anksioznost karakteriše prekomeran strah i posledične promene u ponašanju. Strah i anksioznost imaju u suštini zaštitnu ulogu jer upozoravaju na potencijalnu opasnost i ostavljaju prostor da se osoba pripremi za borbu ili suočavanje sa proble-
KADA JE STRAH PRETERAN Razlika između straha i anksioznosti se ogleda pre svega u intenzitetu i trajanju emocije kao i primerenosti reakcije i načinu funkcionisanju osobe. Anksioznost obično traje duže i ima hroničan tok, dok su reakcije na stres obično kratkotrajne. Svaki čovek na stresne i traumatične situacije reaguje različi-
BUDITE NEŽNI PREMA SEBI Mediji su preplavljeni informacijama koje mogu povećati anksioznost. Pokušajte da smanjite zabrinutost i uznemirenost smanjivanjem vremena provedenog u kontinuiranom praćenju medija, pogotovo sadržaja koji vas dodatno uznemiravaju.
tom smislu niste sami. Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć, ako osetite da ne možete da se izborite sami. Pristup lečenju anksioznih poremećaja zavisi od trajanja i jačine simptoma i procenu o načinu lečenja donosi psihijatar. Terapija anksioznih poremećaja se sprovodi psihološkom i/ili farmakološkom terapijom (lekovima). Psihoterapija u lečenju anksi-
Kako se osloboditi
anksioznosti i stresa Autor: SPEC. FARM. ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ, SPECIJALISTA FARMAKOTERAPIJE U FARMACEUTSKOJ PRAKSI
mom. Međutim kada je ovaj zaštitni odgovor prekomeran on više ne doprinosi prilagođavanju osobe, već suprotno, smanjuje se sposobnost osobe da se suoči sa svakodnevnim stresom. Anksioznost dovodi do promena u ponašanju pa pored patološkog straha i brige osoba pokazuje veću pobuđenost i pažnju, izbegavanje, ne može da prestane da razmišlja o nekom problemu, gubi koncentraciju, a u posebnim slučajevima se javljaju panični napadi kao poseban vid odgovora na strah. Anksioznost karakterišu i promene na fizičkom nivou tela kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje, dijareja, problemi sa spavanjem itd.
24
to kako u emotivnom smislu tako i u načinu ponašanja. Praktično su prepoznate univerzalne faze emocionalnih reakcija u situaciji izlaganja pretnji: faza šoka ili negacije, faza intenzivnih emocionalnih reakcija (tuga, krivica, bes, strah, zbunjenost, strepnja) praćenih telesnim manifestacijama strepnje (glavobolja, stezanje u grudima, knedla u grlu, stomačne tegobe) i faza prilagođavanja. Najvažnije je znati da su ove faze i ova emotivna stanja prirodna reakcija na vanredni stres kojem smo izloženi, te da u tom smislu ne treba dopustiti panici da nadvlada razum. U takvoj situaciji izuzetno je važno očuvati svoje mentalno zdravlje.
Provedite vreme na aktivnosti koje će pomoći u smanjenju stresa kao što su fizičko vežbanje, vežbe opuštanja i disanja; provodite vreme sa svojim voljenima; slušajte muziku ili čitajte knjigu. Preporučuju se sve aktivnosti koje pomažu u ublažavanju stresa i pružaju vam zadovoljstvo. Razgovarajte o svom stanju, svojim osećanjima i mislima sa najbližima, ukućanima, prijateljima, podelite svoje iskustvo. Univerzalnost ljudskog doživljaja često deluje oslobađajuće i utešno. Mislite u svakom trenutku da kroz šta god da prolazite delite sudbinu velikog broja drugih ljudi i da u
oznosti pokazuje dobre rezultate tako da ne treba čekati da problem postane ozbiljan da bi ste potražili pomoć. U određenim situacijama lekar može propisati i korišćenje određenih lekova za lečenje aksioznosti i u tom slučaju važno je da se pridržavate propisanog načina primene leka. U stresnim situacijama kao dodatna pomoć na raspolaganju su i različiti biljni lekovi i dodaci ishrani koji pružaju podršku kratkotrajnom tretmanu blage nervne napetosti, i posledica mentalnog stresa koji su dostupni u apotekama bez lekarskog recepta APOTEKA / 133 / 2022.
