ISSN 1452- 9696
АУТОРСКИ ОТИСАК ЧАСОПИС ЗА НЕГОВАЊЕ КЛАСИЧНИХ ГРАФИЧКИХ ТЕХНИКА
№3 ДЕЦЕМБАР 2007
ИЗДАЈЕ УМЕТНИЧКА ГРУПА ЛИХТ БЛАУ БЕОГРАД
1
ТРЕЋА ЕПИЗОДА мишеви, пацови и остали глодари, који одлично кохабитирају са малопре споменутим мачкама. Овакву ониричну, кошмарну ситуацију разрешавају суперхероји. Обичан човек, наравно, није у стању да такву збрку разреши. Улога суперхероја није удобна, ни привлачна. Суперхерој је илегалац, личност са маргине. Он сам ту улогу не бира, она му је најчешће наметнута. Па, пошто смо ту где смо мораћемо и даље да водимо нашу суперхеројску борбу. Уживајте у овом АУТОРСКОМ ОТИСКУ до следеће епизоде.
Веровали или не трећи број АУТОРСКОГ ОТИСКА је изашао! Како смо то постигли? Једноставно...да парафразирамо колегу Срђана Ђилета Марковића, који је изјавио нешто слично у вези своје уметничке групе Супернаут: '' Ми смо суперхероји, јер без икакве личне користи извршавамо јуначка дела за опште добро.'' Када друштво западне у стање летаргије и безнађа, као у сваком добром стрипу, време је за појаву суперхероја. У Готаму су се намножили Џокери, Пингвини, људи мачке, ништа мање опасни људи
Уметничка група ЛИХТ БЛАУ: Марко Калезић, Надежда Марковски, Бојан Бикић, Вида Стефановић и Милош Ђорђевић
2
МЕДИЈУМ: ЧАРОЛИЈА СУВЕ ИГЛЕ На самом почетку креирања нове графике, почињем са малим скицама на папиру, величине 6 х 8 цм. На овим малим скицама углавном назначавам у грубим цртама односе светлих и тамних површина на будућој графици. Када је број ових малих скица довољан за ваљан избор, издвајам једну и почињем са израдом нове, веће скице, која прати решења са мање, али је обогаћена црном, сивом и белом бојом. Нова скица је обично формата 20 х 35 цм. Израда такозване извођачке скице је обично у инверзији у односу на стварно одштампану графику. Ова скица симулира негатив, да бисмо код стварно одштампане графике добили позитив. Сви графички клишеи су негатив, одштампана графика је позитив. Зашто радим скицу која симулира негатив? Радим је зато што на тај начин приморавам себе да размишљам према ситуацији на скици и трудим се да што више СЕЋАЊЕ НА НИШАВУ; квалитетних детаља решим у негативу. Зоран Марјановић; сува игла; 1995. Приликом израде скице често посматрам њену позадину према јаком светлу како бих назрео контуру нове графике и уочио евентуалне грешке у композицији, и добро темпирао златан пресек на будућој графици. Добро компонована графика сама истиче златан пресек и гледалац осећа пријатност приликом посматрања графике. Дефинитивно готову скицу употребљавам углавном само као подсетник и никада се до краја израде клишеа не држим у потпуности скице. Цртање на плочи почињем заправо грубим постављањем маса са претходно урађене скице. То обично радим неком тврђом оловком која се теже брише, или фломастером чији траг после сушења не може да се обрише руком. Приликом грубе поставке графике, трудим се да малу скицу што боље пренесем на плочу која је више пута већа од скице (уобичајена величина плоче је 60 х 90 цм) и већ тада, први пут долази до неких мањих одступања јер сама плоча са таквим димензијама намеће нове визуелне проблеме који се нису видели на мањој скици. О избору графичке плоче Највећи број графика сам извео на алуминијуму, али сам један мањи број графика урадио на цинку, бакру и другим металима. Алуминијум је један од новијих графичких материјала који само изгледа мекано, међутим, показује одличну жилавост и издржљивост приликом штампе. Тестирао сам га у односу на бакар и цинк и приметио да има одличне особине. Најчешће радим на алуминијуму дебљине 1 мм, јер се он најбоље понаша, како приликом гравирања тако и у штампи.
3
Нисам сигуран да је алуминијум материјал на коме се праве најквалитетнији отисци суве игле, али сигурно знам да на њему умем да направим графику коју ћу отиснути у 12 до 15 квалитетних примерака, што задовољава како моје професионално – уметничке, тако и комерцијалне потребе. Алуминијум купујем у продавницама које обично нису специјализоване за уметничку праксу, па ми се стога дешава да често радим на алуминијуму различите тврдоће и жилавости што захтева различите приступе у употреби графичког алата. Димензије табле алуминијума су обично 100 х 200 цм, и сечем је тако да добијем три величине плоча, од 60 х 90 цм и више мањих за графике малог формата. Цртам на чистој, негрундираној плочи, односно незатамњеној икаквим црнилом, зато што онда боље видим колико игла продире у плочу и какве канале оставља за собом. Начин чисте плоче поред наведених предности има и мане. То је пре свега блештави сјај линија који може да завара графичара. Због тога врло често опипавам угравиране линије прстима како бих утврдио њихову дебљину и дубину. Ако нисам задовољан тактилном контролом, лупом контролишем квалитет и квантитет линија на плочи. Након грубо назначених маса пренетих са скице на папир, почињем са гравирањем увек од црних површина. У реализацији графике врло много инсистирам на томе да добијем неколико графичких вредности, и то: дубоку црну, светлију црну, тамно сиву, светло сиву и наравно, по могућности и две беле – једну техником брисања, а другу просецањем плоче на местима где хоћу да добијем чисту белу. Алати
Сваки алат који на плочи од алуминијума може да остави квалитетан траг, добро је дошао у техници суве игле. Ту превасходно мислим на игле различитих тврдоћа и профила. У комбинацији са иглама одлично се понашају алати за бакрорез, мецотинту, па чак и алати за дрворез и линорез. Поједини делови плоче могу се обрадити разним рулетима, шмиргл папирима, ексерима, металним чешљевима, зупчастим ножевима, скалпелима, маказама и слично. У току цртања разним металним врховима по графичкој плочи, врло често долази до грешака у дебљини и правцу линије. Такве грешке се морају уклонити или ублажити, тако да не сметају у коначној изведби графике. Ако се ради о линији која је предебела за део плоче где је угравирана, онда прво покушавам да је некаквим меким дрветом које имам у свом прибору, трљањем ублажим. Ако је то немогуће, онда линију скидам графичким шабером.
4
Након скидања једне или више линија шабером, на плочи се појављује једна непријатна сива површина коју дугим полирањем уклањам са плоче. Полирање таквог места обично изводим тврђим картонима, а у завршној фази то радим оштрим ланеним и вуненим крпама које плочи врате претходни сјај. ДИСТОРЗИЈА 3; Милош Ђорђевић;сува игла Плочу обично завршавам тако што водим рачуна о томе да и најтање линије на њој могу да издрже од 12 до 15 квалитетних отисака. Припрема и наношење боје на графичку плочу Сува игла захтева пре наношења на плочу добро зауљену и дуго рибану боју коју припремам на мермерној плочи. Када после таквог рибања боја добије потребан вискозитет (почиње да се разлива по мермерној плочи), спремна је за наношење на графичку плочу. Боју наносим обично свиленим тампонима и гуменим утрљивачем боје, а на поједине делове плоче који су нарочито осетљиви, боју наносим прстима. Када је боја нанесена на плочу, поново је длановима утрљавам неколико минута, све док нисам уверен да је ушла у све урезане канале на плочи. Начин брисања графичке боје Пре сваког штампања, припремам три врсте папира за брисање плоче. Грубљи, дебљи папир, обично је то новински папир, за почетну фазу брисања, нешто финији, тањи папир за другу фазу брисања, и гладак, тањи папир за завршну фазу брисања плоче. Између сваке фазе брисања, вршим додатно утрљавање и распоређивање боје рукама јер никада нисам сигуран да ли је неки део плоче избрисан тако да је истиснута боја из канала, односно линија. Од графичких боја користим боје познатих произвођача за графичку уметничку праксу, али у последње време врло често користим и боје намењене индустријској пракси, за дубоку штампу. Штампање Када је боја потпуно утрљана у све канале графичке плоче, и она добије тај познати сјај добро избрисане графичке плоче, меканим крпама чистим рубове плоче (фазете) и преносим је на хоризонталу пресе. Регулацију притиска на преси подесим тако да добијем доста јак притисак како бих у отиску добио и најтање цртане линије. Никада нисам штампао графичку плочу на температури атељеа нижој од 18 °С јер ниже температуре приликом штампања могу утицати на вискозитет и инертност боје, као и на слабију апсорпцију папира. Пре штампања, углавном хоризонталу пресе талкирам ручним утрљавањем талка, јер се тада на минимум смањује могућност прљања графичког листа.
5
Папири За штампу користим папире од 200 до 400 грама, које пре штампања држим потопљене у води 2 до 3 дана. Пробне отиске изводим на мање квалитетним папирима. Највећи број својих графика направио сам на домаћим папирима, а од страних папира највише волим да употребљавам папир марке Fabriano (200-400 гр.). Док је папир у води, процес развоја гљивица у њему спречавам са неколико капи алкохола које стављам у воду заједно са папирима. Штампање, сушење графичког листа
и
пресовање
Хоризонталу плоче графичке пресе углавном провлачим кроз ваљке двосмерно, а потом папирним хватачима пажљиво и полулучно подижем папир са графичког клишеа и доносим га до мрежица за сушење. Одштампани примерци графике се суше на специјално направљеним мрежицама 3 до 4 дана, а потом их пресујем између чврстих картона. МЕТЕОРИ; Миливоје Мића С. Стоиљковић; сува игла; 1995.
Потписивање графичког листа Свој клише штампам најчешће у 12 примерака, тако да је и коначан тираж графике 12. У левом доњем углу графичког листа, првих шест примерака обележавам ознаком А.О. (ауторски отисак), затим уписујем редни број листа и број који означава крај тиража. Ово исписујем римским бројевима, док остале примерке обележавам без ознаке А.О. и арапским бројевима по редоследу штампња. Следећи податак који уписујем је техника (сува игла, или техника у којој је графика изведена). На средини доњег руба графике уписујем назив графике, а у десном доњем углу потпис и годину настанка графике. Чаролија суве игле је тиме завршена. Доживео сам велики број таквих завршетака и сваки пут сам уживао гледајући отисак. Зоран Марјановић* *Текст из каталога Бијенала Сува игла; Ужице 1995.
6
ИСТОЧНИК Ћи Баиши (1864-1957), сликар, графичар и песник представља централну личност кинеске уметности прошлог века. Својим, скоро стотину година дугим животом повезао је деветнаести и двадесети век и обогатио кинеско традиционално сликарство новим, личним стилом, приближавајући га тако савременим светским токовима. После успешног представљања својих радова на берлинској Сецесији 1930. постао је познат и прихваћен на западу као најзначајнији кинески савремени уметник. Рођен је и Сиангтангу у провинцији Хунан, у сиромашној породици која није могла да му обезбеди редовно школовање. Његово образовање се сводило на подучавање од стране породичних пријатеља који су повремено били за то вољни. Са дванаест година, да би прехранио породицу, изучио је столарски занат, а ускоро је овладао и дуборезом. За сликарство се заинтересовао случајно тако што је пронашао једну стару илустровану књигу. Неколико година је непрекидно из ње копирао репродукције и на тај начин стицао основна ликовна знања. У двадесетседмој години постао је ученик образованог сликара Ху Ћинјуена. Тек сад је Баиши добио систематско ликовно образовање. Поред увођења у традиционалне сликарске и графичке технике, Ху Ћинјуен га је упознао и са књижевношћу и поезијом.
7
Окончавши школовање у радионици Ху Ћинјуена, Ћи Баиши је седам година провео као путујући сликар, обилазећи широм Кине места која су због природних лепота била традиционална одредишта оваквих ходочашћа. Током својих путовања стекао је велики број пријатеља међу колегама и љубитељима уметности. Кроз контакт са њима и уз непрекидан рад сазрео је као уметник стекавши углед вештог и образованог сликара. У шездесетој години настанио се у Пекингу. Тада се десио одлучујући преокрет у његовом стваралаштву. Прихватајући савет пријатеља, сликара Чен Шидзенга, напустио је дотадашњи, прецизни начин сликања прихвативши слободнији и грубљи стил, по коме ће бити трајно упамћен. У његовој уметности могуће је запазити две основне тежње: прихватање норми и искуства традиционалног сликарског израза окренутог рефлексији природе, али и одлучну социјалну ангажованост. Приказивао је на алегоричан начин злоупотребе и неправду која је погађала сељаке у кризним годинама пред други светски рат. По избијању сукоба са Јапаном, нашавши се на окупираној територији, определио се за самоизолацију и оскудицу, како не би морао да портретише јапанске официре. Време је проводио цртајући мишеве који су за њега били оличење грабљивих освајача. Бес према окупаторима изразио је и кроз неколико песама. Својом уметношћу се супротстављао и корумпираној власти Куоминтанга, а по избијању Корејског рата израдио је слику голуба - симбола мира. Новац добијен од продаје слике дао је у добротворне сврхе.
8
Ћи Баишијев приступ уметности се управо по овој ангажованости највише разликује од радова његових претходника склоних извештаченом и стерилном понављању устаљених литерарних и ликовних садржаја. Та директна повезаност са животом створила је на његовим сликама атмосферу живахног хумора и реализма какав се у кинеском сликарству вековима није осетио. Својим радом Ћи Баиши оставио је велики траг не само на пољу сликарства и графике, већ и у књижевности. За општи допринос развоју националне уметности, кинеско Министарство културе му је 1956. године доделило титулу Народног уметника и место председника Удружења кинеских уметника.
Бојан Бикић
9
ТУРБО-ГРАФИКА «Турбо-фолк је феномен који се јавља када се сусретну примитивац и технологија. Када примитивац овлада технологијом настаје турбо-фолк.» Антоније Пушић – Рамбо Амадеус
Разни феномени јављају се како на естрадној, тако и на уметничкој сцени. После можда најпознатијег феномена, турбо-фолка, појавили су се турбо-поп, турбо-рок и на послетку, не мање штетна од претходних турбо-графика. Ако се надовежемо на сада већ антологијску дефиницију турбофолка, лако изводимо дефиницију турбо-графике. Када су поједини уметници сиромашни духом и скромног, готово никаквог цртачког умећа овладали почетничким нивоима компјутерских програма, настала је турбо-графика. Бежећи од незнања, због лењости и, изнад свега помодарства, одређени квази уметници су се латили рачунара, дигиталних фотоапарата и скенера, због чега су настале хрпе компјутерски обрађених фотографија, штампаних компјутерским штампачима, са намером да личе на графику, како их они називају. Уосталом, и извођачи турбо-фолк нумера за себе кажу да су уметници, што свакако нису. Штета од појаве феномена турбо-графике била би много мања да су професори на високошколским институцијама ваљано радили свој посао. Наше академије имају класичне наставне програме, те је додељивање диплома некоме ко их није савладао злочин према професији. Да подсетимо, дефиниција графике је «Графичко дело је отисак оригиналне матрице.» (професор Богдан Кршић). За разлику од графике, турбо-графика нема матрицу са које се штампа отисак, као ни димензије одређене величином матрице (димензије турбо-графике могу бити од минус бесконачно пута минус бесконачно, па до плус бесконачно пута плус бесконачно). Да не бисмо били погрешно схваћени од стране читалаца, немамо ништа против различитих облика уметничких изражавања и тежњи неких појединаца да постану уметници, али се противимо томе што се графика као позната и призната ликовна техника деградира, уништава и обесмишљава баналним притиском на дугме
10
тастатуре или миша, и да се под медијем графика подводи оно што реално није. Много би било коректније да такви појединци бивају сврстани у неке друге области стваралаштва, од проширених медија па надаље. Како се у нашој земљи не поштују правила, а зарад лажног позитивизма, сви су спремни на јефтине компромисе, од аутора до историчара уметности, ментора на академијама, до кустоса галерија. Политика незамерања је погубна. Турбографика не наилази на препреке и оспоравања, критичари и историчари уметности или ћуте или чак промовишу ову појаву као нову, модерну и прогресивну струју, не схватајући да је она у свету већ превазиђена. У таквом ускоумљу окрећу се праћењу искључиво дешавања из те новокомпоноване сфере, занемарујући сва остала дешавања, под крајње несувислим изговорима, потирући све стварне вредности и понашајући се као нови партизани. Свуда у свету постоји стваралачки плурализам, али постоји и различито вредновање појединих техника и појава, с тим што је у свету модел «и ми и они, па ко бољи», а код нас је «или ми, или они». Докле се год ствари не буду називале правим именима, докле буде владало лажно представљање без последица, квази позитивизам и модел «или ми, или они», наша уметничка сцена неће моћи да напредује и развија се на исправан начин. Да ли ће графичка сцена постати естрада, зависи од нас. Коначно, барем ћемо сазнати од каквог смо материјала.
Марко Калезић
11
ДУША СВЕТА Од 9. до 19. октобра, у галерији Сингидунум, одржана је изложба графика Виде Стефановић. Текст у каталогу чини саставни део изложбе. Зато га овде објављујемо у целини. Цртеж који су припадници једног aбориџинског племена исцртали по својим телима уз песму и игру које га прате, био је део њихове јединствене слике света. Оживљујући изнова приче које су омогућиле настајање света, (космогоније, узорне приче о херојима и боговима) они су осигуравали своје постојање и обнављање света. Поред све културолошке разлике, тешко ми је да останем равнодушна према овако моћној вредности визуелне представе. Питање је: може ли визуелна представа да поврати своју онтолошку вредност? Пут који води ка одговору подразумева супротност од представе о визуелној уметности као ''пријатној илузији'', а може да објасни мој избор тема. Ако желим да приђем што ближе језгру стварности, тајни човековог постојања, мој пут је веома близак оном који је у архајским заједницама на свoјим потрагама преваљивао шаман. Тема о посвећивању простора, симболици центра, који представља осу повезивања три космичке зоне: земљу са небом и обрнуто са доњим светом. Настањивање једног места представља космолошки чин оснивања света. Одређени простор постаје ''наш свет'' пројекцијом четири хоризонта пошавши из једне централне тачке, рајско место увек се налази у средишту, пупку света. Свакако да је форматизовани, апстрактни простор композиције идеалан за овако
12
складно настањивање и омеђеност маргина које оставља матрица у свим врстама (традиционалних), графичких техника. На већини радова урезала сам маргине, понекад су то препознатљиви плотови или бедеми, тако сваки од ''светова'' на мојим радовима поседује присност микрокосмоса, заштићеног ембриона. Симболика и велика тајна подземља, доњег света није нарушена. Највише ме је занимала улога психопомпа-водича кроз доњи свет. Ову фигуру обавијену велом мистерије приказала сам као младу особу која познаје ''тешки пролаз'', која се враћа водећи душе. Храброст и искуство (сугерисано костимом костура) помажу јој да победи човековог највећег непријатеља.
Понашање материјала, површине плоче при отискивању понекад ми је ишла на руку, довршавајући, дајући коначни изглед деловима, који су на цртежу били тек наслућени. Урезивање линија у меки линолеум омогућава хитрину која понекад ствара утисак недовршености. Понекад су моја жеља и брзина биле превелике и могле би се оправдати само тиме што сам уместо длета била власница ''чаробне креде''. Вида Стефановић
13
СИТО СЕЋАЊА: МИХАИЛО ПЕТРОВ
АУТОПОРТРЕТ; линорез
Први изабрани професор графике и шеф Графичког одсека Академије за ликовне уметности у Београду, био је практично самоук; лутајући од школе до школе, кратко боравећи у свакој од њих, пабирчио је златна зрна где год се нашао, и од кога год је могао. Из Уметничке школе у Београду, у коју се уписао 1919, разочаран степеном ''науковања'', 1921. одлази у Беч, где борави само два, али значајна месеца јер се упознаје са оригиналима великих мајстора сликарства, а што је још значајније, упознаје се са грфикама немачких експресиониста окупљених око групе ''Der blaue Reiter'' и часописом ''Der Sturm'' које је раније видео на репродукцијама. У Београд се вратио са репродукцијама Клеових цртежа и чланком Кандинског: ''О апсолутном у
сликарству'', да би прионуо на ''беспредметно'' сликарство. У Бечу је објавио и прве линорезе у часопису ''Зенит'' Љубомира Мицића, заједно са првим именима тадашње европске авангарде, а ту је објавио и сопствене критичке осврте на савремена кретања у домаћој и светској уметности. Бавећи се
ВИЊЕТА 1; линорез
својим креативним радом и теоретским разматрањима, развио је присно пријатељство са Јованом Бјелићем и Петром Палавичинијем и ступио у круг ВИЊЕТА 2; линорез најистакнутијих београдских књижевника модерниста са којима учествује у свакодневним живим дискусијама о актуелним појавама и проблемима књижевног и ликовног живота.
14
Те прве објављене линорезе у ''Зениту'', потписује са малим ''петров'', што ће од тада бити и званично ''ново'' презиме од оригиналног Петровић. Током 1922. објављује низ чланака: ''Сутра'' - текст о сликарству Паула Клеа; ''Мисао'' - серију осврта на дешавња у уметничком животу, залажући се за напредне тежње и ставове. Потом преводи ''Сликарство као чиста уметност'' Кандинског. Излаже на Петој југословенској изложби у Београду, а потом је примљен у Удружење ликовних уметника, да би релативно брзо био изабран и за секретара. Такође, објављује своје графике у авангардним часописима као ''Зенит'', ''Dada - Jazz'', ''Ut''. Следеће, 1923. одлази на Академију у Кракову где је примљен у класу професора Јузефа Панкјевича. Тамо се зближио са Пјером Бонаром. Ипак, из материјалних разлога напушта и ову школу, одлучивши да се више нигде не уписује. ПОРТРЕТ СТАРИЦЕ; линорез Следеће године ''Зенит'' организује велику изложбу у Београду, где Петров излаже уз Кандинског, Мохољ - Нађа, Архипенка и других значајних имена тадашње авангарде. Академија ликовних уметности основана 1937. године, увидела је потребу да поред сликарског и вајарског, уведе и графички одсек, за шта је посебно заслужан вајар Тома Росандић, који је и оснивач Ликовне академије са Петром Добровићем и Милом Милуновићем. Расписана су три конкурса, један за другим. Тек трећи, 1940. године је дао резултате. У то време, Петров је имао самосталну изложбу у Павиљону, и на дуго наговарање колега и професора, узео учешће на конкурсу, иако није имао педагошких амбиција. Изабран је за ванредног професора и прешао је на организацију рада Одсека. Залагао се за строгу дисциплину. Тада се графика радила РУДАР; линорез у току само два семестра на првој години и свим старијим студентима је забранио приступ у класу за време часова; јер сви ти старији : ''... долазе због женских, а не да би радили ...''. Настојао је да у практичном и теоретском погледу допринесе што бољем стручном оспособљавању првих генерација наших уметника графичара, школованих у Србији.
15
Са друге стране, у предавањима и чланцима, настојао је да графици као ликовној дисциплини, обезбеди равноправност са сликарством и вајарством, покушавајући да промени омаловажавајући став појединих уметника према ''штампаној ствари''. Прва наредна генерација почињући свој стваралачки живот уз младалачки полет, наставила је да пропагира графику, створила Графички колектив и узнела нашу графику до пуне равноправности са осталим ликовним дисциплинама, стичући висок углед у свету, о чему
ЕКСЛИБРИС; линорез
сведоче многи радови страних студената у збирци ФЛУ. Графички одсек Академије ликовних уметности, Петров је водио до 1951. године, када је прешао на Академију примењених уметности, са истим задатком и истим резултатима. Петров је један од оснивача Удружења ликовних уметника
Михаило Петров у атељеу
примењених уметности Србије и Југославије, у којима је био дугогодишњи функционер на месту потпредседника, а касније је изабран за доживотног, почасног председника. Уз сав свој педагошки и стваралачки рад, био је такође активан у Културнопросветној заједници Србије, где је, такође, остварио завидне резултате. Био је неуморни борац за посматрање догађаја у контексту времена и услова у којима су се дешавали, јер истргнути најчешће дају лошу представу.
Родољуб Карановић
16
О ЕКСЛИБРИСУ Прошлог октобра у Продајној галерији Београд, на Косанчићевом венцу, одржана је изложба екслибриса из збирке Зорана Стаменковића. У својој колекцији он поседује око 2000 екслибриса. Како сам каже: ''Заражен сам екслибрисом, а вирус је пренео, а ко би други него проф. Растко Ћирић. Лека нема.'' Господин Стаменковић је био љубазан и уступио нам свој текст о екслибрисима.
Шта је екслибрис? Екслибрис је обликован знак власника књиге израђен на малом листићу хартије, најчешће представља малу графику коју власник лепи на унутрашњу страну корица књиге и тиме означава да је књига његова. Поред цртежа, иницијала или печата (грба), чију тему наручилац или уметник сам бира, а која, по правилу одговара личности власника књиге, графика садржи још и име власника и натпис ex libris. Екслибриси су створени из врло практичних разлога, да се књиге сачувају од крађе или заборавних, немарних позајмљивача, али временом су постали вредне уметничке творевине.
Албрехт Дирер: Exlibris Вилибалда Пикхајмера;
Када је настао екслибрис? Мале египатске емајлиране таблице које датирају од око 1400. године пре нове ере и које су биле причвршћене за папирусе, су најранији регистровани екслибриси и налазе се у Британском музеју, Лувру, и Галерији универзитета Јејл. Наиме, фараон Аменофис III је наредио да се дрвени сандуци са папирусима затворе малом плочицом са његовим именом. Тако је означио да је то искључиво његово власништво које нико не сме да дира. У почетку су књиге украшаване ручно сликаним екслибрисом што је било веома скупо. Зато су власници књига ангажовали уметнике да начине малу гравиру у дрвету или металу са власниковим ''Exlibris'' Аменофиса III грбом, која је могла да се налепи на сваки том. У средњем веку, у манастирима су се налазиле најбогатије библиотеке.
17
Печат са прстена Светог Саве
Преписујући књиге, монаси су желели да сачувају вредне рукописе од крађе. Тако на пример, на крају Карејског типика, Свети Сава је написао да нико не сме узети из испоснице ''... што је у томе месту, или од књига, или од икона, или што друго ... нека је проклет и везан од свете и животворне Тројице: Оца и Сина и Светога духа и од мене грешнога, и да не буде проштен ни у овом веку ни у будућем. Због тога писах и потписах овај рукопис. Последњи од свију, Сава грешни.''
Шта мора да садржи екслибрис? Сваки графички лист, када је реч о уметничкој графици, требало би да носи нумерацију, тј. редни број отиска и укупан број отисака (тираж), затим назив технике, назив графике и потпис аутора. Све ово уписано графитном оловком од стране аутора. Од свих наведених података који се уписују на графички лист, два у обавезна: нумерација и потпис.
Растко Ћирић: Exlibris Татјане Китановић; (из колекције Зорана Стаменковића)
Остало зависи од воље аутора. Величина екслибриса мора бити прилагођена величини књиге, али се идеалном сматра површина пет пута седам сантиметара. Марија Аничић: Exlibris Зорана Стаменковића; (из колекције Зорана Стаменковића)
Зоран Стаменковић
18
ПИСМО ПОДРШКЕ Драге колеге, уметници, графичари, креативни људи, у Цвијети сам узео примерак вашег АУТОРСКОГ ОТИСКА, на чијој је другој страни поднаслов - часопис за неговање класичних графичких техника. Пажљиво сам га прочитао и разгледао, и најмање што могу да урадим је да вам пружим свесрдну подршку. БРАВО! Дубоко свесни да су у овој држави све ''ствари, а понајпре уметност, упарложени, скрајнути на маргину, не треба заборавити и клановска трвења самих уметника што само доприноси још већој дубиози, направили сте одличан потез својим часописом. Наставите држећи се наслова и поднаслова, имате пред собом огроман простор, немојте дозволити себи да се расплинете, будите строги и према себи и према другима. Као додатак овој мојој подршци испричаћу вам кратко шта ми се догодило почетком маја месеца ове године. Још прошле године договорио сам се са директором нишке Галерије савремене уметности, да формирам малу екипу која би у Сићеву, у опремљеној графичкој радионици, на миру и у одличним условима радила графике, бакропис, бакрорез, суву иглу и акватинту. Нас четворо, две уметнице и два уметника, Сузана Вучковић, Љубица Николић, Драган Цоха и ја, Мишко Петровић. Изрезали смо плоче, припремали се за рад, а ја сам у тренутку када су нам у посети биле професорке графичарке из нишке Средње уметничке школе, уз Уметници у тренутку предаха кафу, изрекао да имам велику жељу да радим на камену, да урадим литографију, коју због разно разних околности нисам радио више од тридесетпет година. Професорка Ивана Станковић ми је одмах предложила да то одрадим у њеној школи, где имају одличан камен и то великог формата.
19
Драги моји, Драган ми је као професионалац помагао око припреме камена, али када сам узео креду у руку, и пред гомилом клинаца који ми нису ни најмање сметали, почео да цртам ''из рамена'' акт, обузео ме је осећај среће и задовољства који се не да речима описати. Размена енергије између камена и мене скоро је ''загушила'' комуникацију са ученицима, Драганом и Иваном! Задовољан сам урађеном Цоха у акцији литографијом, али нисам стао, настављам да радим и даље. У осталом, и у свом презимену имам камен: Петар, Петро, или грчки Петрус. Иако сам дипломирао сликарство, никада нисам запостављао графику и то углавном црно-белу, јер тај однос може понекад више да учини и да него било какво гомилање боја, сликање, писање књига, снимање филмова.
Миодраг Мишко Петровић, Сузана Вучковић, Љубица Николић и Драган Цоха
АКТ; Мишко Петровић; литографија
Немојте дозволити да графика остане маргинализована, наставите то што сте започели, има вас довољно и немојте се освртати на намерна неразумевања, ''склањање у страну'', и никада немојте дозволити да будете изманипулисани ни са које стране, ма како то понекад звучало добронамерно. Пуно среће у будуће и једва чекам следећи број, Ваш старији колега, Миодраг Мишко Петровић, акад. сликар
20
СКУПШТИНА ГРАФИЧКОГ КОЛЕКТИВА '' На истоку старе приче, на западу ништа ново ...'' Боривоје Ђорђевић –Рибља Чорба
Први пут, после осам година паузе, одржана је, 24. новембра ове године скупштина Графичког колектива. Седница скупштине је започела минутом ћутања у част преминулих колега, после чега је пред око тридесетпеторо београдских графичара, управник, уметнички директор и кустос галерије ГК, Љиљана Ћинкул изнела укратко шта је све урађено у периоду између две скупштине. Потом се приступило гласању за избор чланова тела Графичког колектива. За чланове Управног одбора изабрани су: Богдан Кршић, Невенка Стојисављевић, Зоран Тодовић, Владимир Вељашевић, Ранка Лучић Јанковић, Марија Граховац и Димитрије Пецић. Програмски савет чине : Бранимир Карановић, Биљана Вуковић, Јелена Јоцић и Жарко Смиљанић. Чланови Надзорног одбора су: Данијела Фулгоси, Љиљана Стојановић и Небојша Радојев, а Суд части представљају: Славица Драгосавац, Звонко Грмек и Слободан Каштаварац. За крај преносимо поруку Љиљане Ћинкул млађим ауторима да је Графички колектив увек био отворен за сваки облик сарадње. Ако неко има одређени предлог или проблем увек се може њој обратити, кад год је у галерији. Бојан Бикић
21
НОВИ КОНКУРСИ IZLOŽBA GRAFIKA 107x107mm KONKURS Poštovani, Galerija 107 tokom 2008. godine obeležava deset godina postojanja i u okviru ovog jubileja priređuje izložbu grafika formata 107x107mm. Mala grafička forma oduvek je bila sinonim za negovanje digniteta i čari koje poseduje grafička disciplina, tako da će Galerija 107, pored reprezentativne kolekcije slika formata 107x107cm, ovom izložbom dodatno obogatiti već postojeći fundus grafika. Namera Galerije 107 je da izložbe grafike postanu sastavni deo njenog izlagačkog programa i samim tim, jedan od njenih idioma. PRAVILNIK: Pravo učešća imaju umetnici sa završenim odgovarajućim visokim i višim školama, članovi profesionalnih udruženja i studenti završnih godina fakulteta. Konkurs za izložbu Grafika 107x107mm traje do 31. januara 2008. Radovi se mogu predati lično ili poslati poštom. Izložba će biti održana tokom februara 2008. godine. Format otiska (klišea – ploče) je 107x107mm. Sve grafičke tehnike su dozvoljene, osim monotipije. Radovi koji nisu signirani na odgovarajući način neće se primati, kao ni probni otisci. Svi radovi podležu žiriranju. Selekcioni žiri radi u istom sastavu kao i za nagrade (Velizar Krstić, redovni prof. Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Ljubica Miljković, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu i Olivera Vukotić, kustos Galerije 107). Jedan otisak se predaje za izložbu i zbog pokrivanja troškova kataloga i koktela koji se priređuje na otvaranju izložbe, nakon njenog završetka ostaje u kolekciji galerije. Maksimalno se može dostaviti do pet radova i to isključivo neopremljenih. Ukoliko rad (radovi) autora ne prođe selekcionu komisiju, galerija ne zadržava grafiku umetnika. Izložba je prodajnog karaktera ali se tek nakon završetka izložbe (ukoliko autor ne dostavi više otisaka) grafike mogu predati kupcu. Autor određuje cenu grafika, na koju galerija dodaje 30 %. U toku održavanja izložbe radovi se ne mogu izlagati, niti prodavati u drugim galerijama. Prilikom predaje radova umetnik popunjava formular sa svim relevantnim podacima koji se unose u katalog. PRILIKOM OTVARANJA IZLOŽBE DODELJUJU SE TRI NAGRADE: Prva nagrada - 500 € podrazumeva otkup celog tiraža i ploče. Druga nagrada - 300 € podrazumeva otkup prvih deset otisaka od tiraža. Treća nagrada - 200 € podrazumeva otkup prvih deset grafika od tiraža. U kolor katalogu koji će se štampati za izložbu od svakog autora biće reprodukovan po jedan rad. Svaki učesnik izložbe dobija po pet kataloga. Dodatne informacije možete dobiti na tel. 011 316 37 64, ili e-mail art@galerija107.co.yu Adresa: Glavna 53, 11080 Zemun. Radno vreme: utorak, sreda, četvrtak i petak od 16 do 20h, subota od 10 do 15h. Olivera Vukotić, kustos Galerije 107
22
GAPHIC ART EVENTS – TAKE A PART! We would like to encourage you to take a part in coming soon graphic art events: International Triennial Exhibition of Prints, KOCHI deadline: 31-10-2007 http://www.tosawash i.or.jp/ INTERNATIONAL BIENNIAL OF MINI-PRINTS TETOVO deadline: 15-11-2007 http://www.mini- prints-biennial- tetovo.blogspot. com/ International Experimental Engraving Biennial, MOGOSOAIA deadline: 20-11-2007 http://www.experime ntalproject.home.ro/ Deutsche Internationale Grafik-Triennale FRECHEN deadline: 31-01-2008 http://www.kunstver ein-frechen.de/ Mini Print International of CADAQUES deadline: 15-03-2008 http://www.miniprin t.org World Art Print Annual Mini Print LESSEDRA deadline: 01-01 - 30-03-2008 http://www.lessedra .com/annual.php Biennial International Miniature Print Exhibition VANCOUVER deadline: 10-05-2008 http://www.bimpe. com/
International Print Triennial Society in Krakow ul. Dunajewskiego 2/6, 31-133 Kraków tel. +48 12 422 19 03 email: smtg@triennial. cracow.pl Our web page: www.triennial. cracow.pl
23
САДРЖАЈ НАСЛОВНА СТРАНА ....................... 1. ТРЕЋА ЕПИЗОДА............................. 2. МЕДИЈУМ: ЧАРОЛИЈА СУВЕ ИГЛЕ ................... 3.
АУТОРСКИ ОТИСАК БРОЈ 3.
ИСТОЧНИК .................................... 7.
Београд: децембар 2007.
ТУРБО- ГРАФИКА........................... 10. ДУША СВЕТА................................. 12.
РЕДАКЦИЈА: Уметничка група ЛИХТ БЛАУ
СИТО СЕЋАЊА: МИХАИЛО ПЕТРОВ......................................... 14.
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Бојан Бикић
О ЕКСЛИБРИСУ............................... 17.
ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР: Марко Калезић
ПИСМО ПОДРШКЕ.......................... 19.
НОВИНАРИ: Надежда Марковски Вида Стефановић
СКУПШТИНА ГРАФИЧКОГ КОЛЕКТИВА.................................... 21.
СПОЉНИ САРАДНИЦИ: Љиљана Стојановић, Родољуб Карановић, Миодраг Мишко Петровић, Милош Ђорђевић, Зоран Стаменковић
НОВИ КОНКУРСИ ........................... 22. САДРЖАЈ........................................ 24.
ЛЕКТОР: Драгана Марковски КОНТАКТ:
Аутор графике на корицама: ВИДА СТЕФАНОВИЋ
lihtblau@eunet.yu
Часопис АУТОРСКИ ОТИСАК излази квартално.
ISSN 1452 - 9696
24