36
Izbor
Kultura i obrazovawe
ПРИЧЕШЋЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је сад већ био сломљен, изнемогао - Једва се и ово одржава - заусти ађутант Хоћу на Ситници да погинем. Живот старац, без вере у добру судбину свога да каже, али га краљ пресече: Србијин је и мој живот. Кад она умире, народа. - Не можемо победити, али се можемо што ја да живим. Хоћу ту, у последњој, - Да ли је по једна катастрофа српско- борити. Могли бисмо развити фронт у одлучној борби да погинем. га народа одиста везана за име Кара- овако, са десне стране Ситнице, да Краљ је то рекао тоном на који није же- ђорђевића, и увек у моменту кад они затворимо ибарски кланац, којим се лео поговора. понесу, на својој снази и своме имену, слази у Пећ, дренички, којим се слази у Његово се чело у том тренутку разве- борбу тога народа за слободу? - шаптао Ђаковицу, и црнољевски, којим се слази дрило, очи засијале живом светлошћу, је старац сам себи, залазећи мислима у Призрен. Ми бисмо се наслонили на глас добио неко поуздање, и он се у том у прошлост када је један сјајан покрет Чичавицу, Голеш и Језерске планине, часу осећао задовољан, као човек који српскога народа, неприхваћен од наро- а између непријатеља и нас била би је нашао солуцију, нашао срећан излаз да који су слободу већ умели да цене, Ситница. из сплета брига, невоља и неприлика. крваво угушен једном непријатељском На Ситници треба примити одлучну поплавом, као ово сад. битку, нека се на њој још једном реши - Наредите све што треба, хоћу сутра да - И они ми саветују да бежим, да се при- судбина Србије... се причестим у Грачаници!
Одсео је у доњем делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски конзулат, те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака.
лоним. Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио отаџбину у моменту њене пропасти.
Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:
Савладан већ тешким мислима, краљ се једнога тренутка стресе целим телом. Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:
Сви ућуташе под утиском ове краљеве изјаве. Били су уверени у немогућност њенога извођења, па су је сматрали само као израз једнога тренутка расположења краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа која као да се беше повратила у сломљено тело.
Са горњега спрата те куће, из собе у којој је краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко поље и, даље још, где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у - Пуковниче! своје наручје тужно Косово. Сви се окупише око стола краљевог. - Тамо се решава судбина мога јаднога народа! - шаптао би болно краљ и - Видите - рече краљ показујући врхом одвајао би се од прозора не могући да писаљке на карти. - Наш фронт се сад догледа место где се тај велики и кобан простире ево овако, од Качаника па правцем, како иде Биначка Морава, од чин догађа. југозапада ка североистоку... је л’ тако? То није био више онај краљ који је још пре годину дана, када је требало повести - Тако је, Величанство! одлучну борбу и отерати непријатеља - Наш фронт је окренут леђима Косову из земље, могао сићи у војничке ровове - наставља краљ. - Међутим, Немци и собом прихватити пушку; то није био слазе озго, Ибром и Лабом, и залазе више онај краљ од прошле године, чи- нам с леђа, те ћемо се данас или суја је појава у војсци на беломе коњу тра наћи измеђ’ две ватре. Наше лево оваплоћивала у народноме веровању крило треба да се повуче овамо ка Сионога „човека из народа“ који ће, по је- тници, да тако постављен фронт може дноме пророчанству, сузбити поплаву прихватити и бранити се како од напада непријатељеву и спасти Србију. Бугара тако и од напада Немаца.
- Ја ћу се лично ставити на чело моје војске, и ту ћемо на Ситници сви изгинути!
Безнађе у царском граду Влада није већала о надама већ о путевима за одлазак из Србије. Краљевић у Богословији проводи брижне дане Ноћ 12. новембра спустила се над Призрен. У први мах тамна, као да би што гушћим покровом да покрије Србију која преспављује последњу ноћ на своме тлу, а затим, од поноћи, ведра као да би зарана да осветли стазе и богазе мрачних кланаца у које ће се сутра зором пробуђена Србија упутити. Пред поноћ је дунуо озго, са Дуље, студен северац и растерао мрачне облаке који су били застрли небо над Призреном, и