Izbor
Godina II
Broj 43
2 avgust 2010 g.
Izlazi ponedeqkom
* Југосферу не треба формирати - она већ постоји * Барак Обама: Снови мога оца * Манастир Св. Прохора Пчињског
2
Izbor
Ekonomija Komentari Kolumne Intervju Kultura i obrazovawe Nauka i nove tehnologije Feqton S one strane zakona Reporta`e @ivot, moda, estrada Zanimqivosti Putovawa i putopisi Automobili Porodica Slobodno vreme Zdravqe i lepota Doga|aji nedeqe Sport
Електронски недељник “ИЗБОР” Оснивач и издавач: Зодијак електронско издаваштво, Скопље Сарадник за македонско говорно подручје: Д-р Александар Прокопиев, високи стручни сарадник Института за македонску литературу Сарадник за немакедонско говорно подручје: З. Димитријевић Технички уредник: Александра Исаковска Web: http://www.zodijak.info Контакт и претплата: kontak@zodijak.info Првии број недељника “Избор” изашао је 31 августа 2009 г. Недељник “Избор” излази понедељком
Мултимедијални CD са мноштвом илустрација и аудио прилозима. Демо верзију истог могуће је погледати на веб страници www.zodijak.info - у подкатегорији монографије
Izbor
(Не)могуће инвестирање у Хрватску? Због једног разлога Родољубу Драшковићу, власнику Свислајн Такова, завиде колеге привредници. Он је, дословце, први и једини инвеститор из Србије у Хрватској.
Ни пре, ни после лета 2008. године, када је Драшковић купио „Еурофуд маркет” из Сиска, то више никоме није пошло за руком. Зато биланс српских инвестиција у Хрватској износи свега 20 милиона евра, док је укупан износ хрватских инвестиција у нашој земљи 25 пута већи. Родољуб Драшковић не мисли да било ко треба да му завиди јер му у „твртки” коју је преузео баш и не цветају руже. “Нити имам подршку тамо, нити имам подршку одавде. Врло је тешко на хрватском тржишту опстати као српска фирма. Радим на ивици егзистенције, иако имам амбициозне планове и не предајем се”, каже Драшковић.
А на питање зашто су Агрокор, Атлантик група, Нексе група, Нашице цемент и многи други могли да улажу овде, а Имлек, Галеб или Делта нису могли тамо, он каже да
3 је то “питање за оне који нису испели да “Званично објашњење било је да сам зака‘уђу’ тамо”. снио један дан са достављањем понуде. “Политичке прилике то, једноставно, не Касније сам чуо да су разлози ипак били дозвољавају. Нисмо добродошли. Нико политички. Читао сам у тамошњој штампи од српских власти нам у том смислу не како српској твртки није дозвољено да нуди помоћ. Истовремено, хрватски преузме хрватску твртку. Видео сам да је привредници имају неупоредиво већу постојао жесток отпор јавног мњења”, приподршку државе за наступ на српском сећао се Веселиновић. Плуто је на крају
Ekonomija
преузео ријечки МГК Пак, а Веселиновићу је жао што му тада нико није помогао у намери да регионално инвестира. “Имао сам једино помоћ домаћих банака”, каже Веселиновић и додаје да завиди хрватским колегама на подршци коју им пружа тржишту. Почевши од пореске политике, државни врх. „На жалост, ми такву помоћ преко финансијске подршке па до кре- немамо”, констатује он. ирања амбијента за улагања. Када је у Пропала је и намера Дунав храна групе да питању интерес хрватске економије они купи Карловачку млекару иако је понуда су јединствени, док наша држава не води овог инвестиционог фонда била и једина рачуна о наступу наших фирми у региону”, и најбоља. У обзир није ни узета, а у хрваоцењује Драшковић. тским медијима се тада нагађало како иза понуде стоји прљави српски капитал. Ових дана тамошња штампа спекулише како се Дунав храна група спрема да преузме млекару Милс из Сплита. Неуспели покушаји Делте да преузме месну индустрију Импром из Крижеваца, као и да купи земљиште компаније Загрепчанка у Загребу, један су од узрока због кога Мирослав Мишковић не планира нове пословне пројекте на хрватском тржишту. У српском пословном клубу Привредник званично не желе да коментаришу зашто њихови чланови у Хрватској нису добродошли. Незванично, као главног кривца за то што су непожељни у тој земљи виде атмосферу која је на тамошњем тржишту направљена. “Тамо где ниси добродошао, немаш шта ни да тражиш. Очигледно да Покушај Радослава Веселиновића, пре- још није тренутак. Све у своје време. Недседника Галеб групе, да преко брокерске ма никаквог смисла форсирати нешто на куће Илирика, на берзи купи већински силу”, кажу у Привреднику. Чак и када је о пословним представништвима реч, у Србији сада има више од 200 централа хрватских фирми, док је на тамошњем тржишту присутно само десетак представништава српских фирми. Према подацима Привредне коморе Србије, Хрватска је једна од значајнијих земаља учесника у приватизацији у Србији. У периоду од 1999. до 2008. године директне инвестиције хрватских предузећа у Србију износиле су око 500 милиона евра што представља петину укупних хрватских улагања у иностранство, чиме је Србија пакет акција фирме Плуто из Загреба се заузела друго место у улагањима Хрватске изјаловио. у иностранству. Структура улагања по
4 делатностима показује да је највише средстава уложено у пољопривреду, лов и услуге (47 одсто), производњу неметала и минералних сировина (19 процената), производња хране и пића (18)... У Привредној комори Србије (ПКС), оцењују да се мора обезбедити продорност за српски капитал у Хрватској, али да се то очигледно не може остварити на појединачном нивоу. “То је могуће једино на високом државном нивоу”, констатују у ПКС. Извор Политика, Београд
Ekonomija
Crobenz, коју је та компанија морала продати на темељу одлуке Агенције за заштиту тржишног такмичења. Иако цена коју је Лукоил платио за Crobenz није позната, нагађа се да са су Руси, за сада већ бившу, Инину фиму понудили више од двадесет милиона куна. Уз Лукоил за Crobnez су били заинтересирани и словеначки Петрол те словачки фонд Slavia Capital. И док су Словенци понудили тек два милиона куна, словачка понуда је била пуно издашнија, али је оцењено да та фирма није успела квалитетно доказати да има довољно знања и искуства да унапреди пословање Crobenza. Иначе, након што су схватили како је њихова Ина све договорила с понуда од два милиона куна премала, из Русима: Лукоил постао словеначког Петрола покушали су поновно власник Crobenza ући у игру за Crobenz с новом понудом. Међутим, њихова понуда од пет милиона еура Малопродајна мрежа Лукоила тако ће одбијена је из процедуралних разлога. са 21 бензинске станице нарасти за још Малопродајна мрежа Лукоила тако ће са 14 колико их је у власништву Crobenza, 21 бензинске станице - у хрватској, нарасти па је овом трансакцијом израстао нови за још 14 колико их је у власништву Crobeјаки малопродајни ланац који би могао nza, па је овом трансакцијом израстао значајно заоштрити конкуренцију на нови јаки малопродајни ланац који би хрватском тржишту могао значајно заоштрити конкуренцију
Izbor
Керум у проблемима: И банке му окренуле леђа, једини излаз распродаја имовине
Осим фирме Керум-инг све остале су му лани имале пад прихода, а већина и губитке. Будући да банкари више нису широке руке, цех осталих компанија подмирује трговачки ланац
Жељко Керум никако да јавно призна како већ распродаје своје пословно царство. Устрајно понавља да “још није одлучио но, могуће је да трговину препусти Народном трговачком ланцу” у којем има 25% удела, иако је на свим Керум трговинама у Дубровачко-неретванској жупанији нови власник Томислав Мамић пре два месеца ставио натпис Tommy.
У Хрватској ће убудуће бити око 40 бензинских станица руског Лукоила. Како дознаје Национал. руска нафтна компанија Лукоил завршила је с преузимањем Инине фирме
на домаћем тржишту, поготово ако се зна како је реч о хрватској подружници големе руске мултинационалне компаније. Извор Национал, Загреб
О продаји 13 трговина у метрополи Керум разговара с Ђуром Гавриловићем, власником Динове-Дионе, док ће неке
Izbor
Ekonomija
у Далмацији и залеђу препустити Јосипу Милавићу, власнику Студенца, пише Пословни Дневник. Керум је залутао у више
5 пословни сарадници. Неки од њих чак навраћају на посао током одмора, показује истраживање британског Института за вођство и менаџмент.
Резултати овог истраживања, спроведеног на 2500 менаџера, који нуде трагичан поглед изнутра на утицај технологије на запосленике данашњице, упозоравају да идеја о годишњем одмору као о времену искључивања од обавеза и брига - рапидно нестаје. Радије него да проводе своје време са породицом и пријатељима, добар део менаџера у бунилу проверава маилове, одговара на поруке и позиве из фирме Пени де Валк, извршна директорица института који је спровео истраживање, изјавила је: - Они дани кад су се запосленици могли одморити сада су иза нас. Док год технологија омогућава рад ‘’на даљину’’, биће теже искључити се. Професор Cary Cooper са Универзитета Ланкастер поручује да је проблем утолико већи што су запосленици толико уплашени од губитка посла да постају жртве ‘’културе нужне присутности’’.
делатности од којих би га хотелијерство могло најскупље стајати.
Извор Вечернји лист, Загреб
На јесен у Хрватској прва летња школа о нанознаности
Године 2005. сплитски је предузетник купио хотел Марјан за 170 милиона куна, а говорио је да ће у њега инвестирати још 130 милиона еура. У међувремену је већ два пута најављивао отварање хотела које би се требало догодити крајем 2010, но хотел се претворио у ‘рупу без дна’. Наводно је на Керумово укупно пословање утицало његово одсуство из фирме због бављења политиком, али је и његова бивша супруга Анкица уз Joker тражила и повећи износ готовине. Да би намакнуо средства Керум је, тврде упућени, кренуо у распродају. Појединим локацијама срушио је цену на 60-70 посто вредности. На листи су многе некретнине, међу њима бивша фабрика Нада Димић у Загребу, виле на Тушканцу, земљишта на острвима.
Таоци технологије
Управница Института Руђер Бошковић Даница Рамљак најавила је одржавање прве међународње летње школе нанознаности у Хрватској. Adriatic School on Nanoscience одржаће се од 19. до 23. септембра ове године у Дубровнику, а очекује се да ће окупити тим врхунских предавача као и полазника из разних земаља.
Менаџери се с годишњег одмора враћају под још већим стресом Због уређаја попут Blackberryja и iPhonea они напросто не могу побећи од силних е-маилова којима их бомбардују пословни сарадници.
Премда би се на посао требали вратити свежи и напуњених ‘’батерија’’, сваки други менаџер с годишњег се одмора враћа тескобнији него што је напустио свој уред. Због уређаја попут Blackberryja и iPho- Хрватска до сада није имала органиnea они напросто не могу побећи од Извор, Национал, Загреб силних e-mailova којима их бомбардују зирану стратегију нанотехнологије, али
6 Ekonomija постоји експертиза, на Инситуту Ру- на позитивно финансијско пословање ђер Бошковић, Инситутуту за физику, привреде у 2006. и 2007. години, свеПриродно математичком факултету - тска економска криза допринела је ненагласила је Рамљак, додадајући како рентабилном пословању предузећа у 2008, Институт промишља покретање наноте- а њене последице су нарочито видљиве у хнолошког центра. Центар у којем би се 2009. години, додаје се. развијала технологија будућности већ Током прошле године велика предузећа има потенцијалног партнера у једној и прерађивачка индустрија генерисали су међународној фирми, чији идентитет највећи део нето губитка привреде. управница засад није желела открити. Основано је 11 одсто предузећа мање, Као резултат патентирања иновација и а угашено 17,2 одсто више предузећа у високих технологија у септембру ове го- поређењу са 2008. и погоршан је однос дине с радом започињу и две нове spin основаних и угашених предузећа - на свако off фирме IRB-a - Biozyne i Artes Calculi. угашено основана су три нова предузећа, Управо тиме доказано је да и из базичних наспрам четири у 2008. истраживања произлазе резултати који У 2009. години пословна активност смаимају велику друштвену примјену. Осим њена је за 17 одсто, а повећана је стопа најаве летње школе, представљен је и нови изгубљеног капитала на 31,6 процената, визуални идентитет IRB-а, а управница према 27,5 одсто у 2008. Стопа изгубљеног Института такође је најавила службено капитала у прерађивачкој индустрији је писмо премијерки Косор у којем ће је 44,7 одсто. замолити да службено покрене улазак У 22 одсто предузећа регистрован је губиХрватске у CERN. так на супстанци, а ради се, углавном, о малим и средњим предузећима и сектору Извор Лидерпрес, Загреб трговине, мада је највећи губитак регистрован у прерађивачким гигантима “Ју Ес стилу” и ХИП Петрохемији. Како је наведено, благо повећање ГУБИТАК СРПСКЕ продуктивности рада, углавном је резуПРИВРЕДЕ У 2009. ОКО лтат смањења броја запослених, а не динаМИЛИЈАРДУ ЕВРА мичког раста бруто додате вредности, а продуктивност је расла брже од трошкова Привреда Србије је у 2009. години зарада.
Izbor
Иначе, репо операције НБС служиле су као мера монетарне политике којом је централна банка повлачила динаре са тржишта да би „хладила” прегрејану потрошњу. Према рачуницама банкара, шпекуланти су до прошле године у Србију унели 1,8 милијарди евра привучени „пријатним мирисом” лаке зараде коју им је омогућила Народна банка Србије. Те евре шпекуланти (међу којима је било и великих, познатих европских банака) су продавали и за добијене динаре куповали вредносне папире НБС која је за ту трансакцију (репо операције) једно време давала камату и 24 одсто. У београдским банкарским круговима неподељено је мишљење да је гувернер централне банке Радован Јелашић знао за ову операцију и да је немо посматрао како у земљу улази шпекулативни капитал. Само од камате шпекуланти су, тврде добро обавештени банкари у Београду, зарадили и изнели из Србије у последње три године – милијарду евра. Та сума заправо је цена којом су гувернер Јелашић и Народна банка платили држање инфлације у Србији око планираног нивоа. Илустрације ради, реч је о суми новца с којим може да се направи 500 километара аутопута.Пошто је камата пала на осам одсто, инвеститори-шпекуланти су почели да се повлаче јер више немају интерес. Сада остварила негативан финансијски Извор Танјуг, Београд, је процес обрнут од оног од пре неколико резултат од 95,7 милијарди динара, пренето из Курир-а, Београд година – шпекуланти су с динарима које односно од око милијарду евра, по тасу имали куповали евре и износили их из дашњем курсу, објавио је Републички земље. Од 1,8 милијарди евра, колико је завод за развој. Шпекуланти изнели 1,2 у Србију ушло шпекулативног капитала до милијарде евра из земље 2009. године, од почетка 2010. до краја Остварени губитак српских предузећа од јуна изнето је 1,2 милијарде. Банкари ве373,9 милијарди динара, односно око че- Капитал из иностранства намирисао рују да ће и преосталих 500-600 милиона тири милијарде евра, за 34,4 одсто је већи уносан бизнис са репо операцијама евра бити изнето из Србије и поред савеод исказане добити од 278,2 милијарде Народне банке Србије, па је у земљу та аналитичара француске банке БНП динара, односно око 2,9 милијарди евра. ушло 1,8 милијарди евра. На каматама Парибас (с почетка марта) који су саветоу репо операцијама шпекуланти зара- вали инвеститоре да купују српски динар дили – милијарду евра док је слаб прогнозирајући да ће евро у Србији достићи вредност од 105 динара, да ће српска валута до краја 2010. године ојачати и да ће почетком 2011. вредети око 90 динара. – Оно што је важно да јавност у Србији зна
На крају 2009. године у Србији је пословало 89.658 предузећа, од чега 88.697 малих и средњих предузећа и 961 велико предузеће. У њима је било запослено укупно 1.058.039 радника, и то у малим и средњим предузећима 608.353, а у великим 450.186 радника. После две године позитивних тенденција и повећања запослености, у 2009. у односу на 2008. годину смањен је број запослених за 59.845 радника, односно 5,4 одсто, а број предузећа за 68 или 0,1 одсто, навео је Републички завод за развој. Иако су спроведене структурне реформе и пословање привредних друштава у повољнијем пословном окружењу, утицали
Фото Д. Јевремовић
Из Србије је „испарило” милијарду и двеста милиона евра, а ускоро би могло да „побегне” још око 600 милиона. Толики новац није потрошен на увозну робу због чега би могао да буде оптужен трговачки лоби, а те паре нису служиле ни за враћање кредита. Али, јесу изнете из Србије и то легалним трансакцијама. У банкарским круговима тврди се да је новац који је побегао (и спрема се да побегне) из Србије заправо шпекулативни капитал који је стизао у време кад су камате Народне банке Србије на репо операције биле више него примамљиве.
је да шпекуланти у овом послу нису били никакви сумњивци, међу њима има веома цењених европских банака, и да они нису радили никакав прљав и незаконит посао. Они су само искористили могућност која им је у Србији била пружена, а о последицама такве операције морао је да брине неко други. Рецимо, гувернер Радован Јелашић и Народна банка Србије – каже банкар који је инсистирао на анонимности. Извор Политика Београд, аутор: М. Бркић
Izbor
7 објашњавајући разлоге слабог извоза, Поента ове приче је да сами креатори овог ИМА ЛИ ЛЕКА рекао како је наш проблем што нам је очигледно пропалог концепта реформе ЕКОНОМСКОМ РАСУЛУ СРБИЈЕ? ИМА, ЗОВЕ СЕ ПИ- структура извоза иста као у 19. веку, дакле деценију касније почињу да га се одричу. састоји се од сировина, полуфабриката и Највећи део њих је, међутим, и даље на АР! истим позицијама министара, гувернера, Овај систем више није способан да пољопривредних производа. саветника, радећи исти посао, али данас било шта да смисли, произведе и очигледно без икавког плана и стратегије, пласира и све се своди на Млађино БОЖА И ЛАБУС У НОВОЈ КОЖИ поткупљивање странаца да дођу и Ове две опсервације су несумњиво тачне. осим политичког преживљавања. користе јефтину радну снагу, беспла- Али питам се је ли то исти онај Лабус који С друге стране, на истој медијској и полититну инфраструктуру, срамно низак је водио економске реформе ове земље чкој маргини налази се један значајан порез на корпоративну добит и оста- скоро шест година, човек који је заслужан круг економиста који је још пре седамза неразумљиво, драстично обарање осам година указивао даје погрешан сам ле нетржишне погодности
У тренутку када је власт доживела тежак шамар од Хага, када више не зна ни где иде ни где удара, док се влада очајнички бори да задовољи све своје повериоце и да пресипањем из шупљег у празно одложи још за неко време врло извесни банкрот земље, преиспитивање концепта економских реформи које су овде спровођене током протекле деценије може личити на беспотребно схоластичко расправљање док се људи даве. Ради се међутим о суштинском питању исправности овог модела (ако се о њему уопште може говорити), како би се евентуално спречило даље пропадање. Не тако давно, имали смо прилике да од професора Мирољуба Лабуса чујемо како је доскорашњи привредни раст од пет одсто годишње заправо вештачки пошто није заснован на реалном расту већ на трговини, промету, услугама итд. У исто време је потпредседник владе Ђелић,
Ekonomija
царина 2001, што је нашу индустрију, нагрижену санкцијама и девастирану бомбардовањем тек две године раније, заправо довело до уништења. Зар није то исти онај Лабус који је у време док је био на челу обе владе говорио како своју економију управо треба да базирамо на услугама? Даље, није ли ово исти онај Божидар Ђелић који је био министар финансија и члан економског тима који је постављао садашњи економски концепт у коме производња не постоји и у коме се не стимулише извоз?
концепт и предвиђао куда ће ово да доведе. Поменимо Млађана Ковачевића, Јована Душанића, Благоја Бабића, Јована Ранковића или Данијела Цвјетићанина. Ова група стручњака је све време указивала на читав низ проблема и погрешних решења јасно показујући до чега то мора да доведе. Подсетимо се: рано и нагло обарање царина које је највећи део тржишта предало страним компанијама; омогућавање овим компанијама да монополски овладају кључним сегментима тржишта; прецењени курс динара, који је све време стимулисао увоз и дестимулисао оне преостале фирме
8 способне да нешто извезу; уништавање највећих домаћих банака уместо њихове санације; препуштање читавог банкарског сектора странцима, који су, држећи страховито високе камате, велике количине девиза износиле из земље; затим приватизација, односно продаја свега могућег без адекватне контроле будућег пословања државе, која је довела до уништења великог броја некада ваљаних фирми јер су нове газде исисавале капитал, смањивале производњу и терале фирме у стечај; па онда препуштање државних монопола и у стратешким секторима и, уместо тога, допуштање стварања још горих приватних монопола, што је резултовало стварањем система монопола и олигопола у скоро свим секторима привреде, који у недостатку конкуренције експлоатишу потрошаче; потпуна партизација јавне управе, државних компанија и правосуђа, што ствара дестимулишући амбијент за пословање; одвајање привреде од науке и технологије, што нас своди на колонијални положај и спречава било какав аутохтони развој и конкурентност; трошење приватизационих прихода на буџетске потребе и потрошњу уместо на улагање у инфраструктуру и развој итд.
Све ово је довело дотле да се милијарде евра добијених од приватизације улудо спискају на куповину безбројних избора вештачким пумпањем плата које су трошене на куповину увозне робе широке потрошње, а да се није завршио ниједан капитални инфраструктурни објекат. Професор Цветићанин је све време упозоравао да живимо у време највишег незаслуженог благостања и да ће мамурлук после овог пијанства бити јако тежак. Кад је, међутим, пре две године часопис „Геополитика“ организовао округли сто са овом групом економиста који су у својим излагањима наговештавали кризу, о томе није известио ниједан електронски медиј. НОВЕ БАЈКЕ Али још горе је што за њихове ставове интересовање не показују ни такозване опозиционе партије. Али како то очекивати кад су и они, док су били на власти, водили
Ekonomija исту политику као и садашња влада, а и данас немају храбрости ни знања да понуде истинску одрживу алтернативу социјал-тржишне привреде немачког типа, за какву се ови стручњаци залажу. Диникић је водио економију и у време Ђинђића, и у време Коштунице, као што је води и у време Тадића, а, верујте ми, водиће је и кад Тома и Вучић дођу на власт. Док се финансирање политичких партија не уведе у ред (а све партије су против тога), имаћемо доста разлога да верујемо како све политичке странке без разлике не служе интересима нас грађана, већ интересима десетак увозно зависних тајкуна који су их, изгледа, дуго све финансирали. Најлуђе је што управо владајућа олигархија и они који су нас довде довели увелико почињу серију јавних расправа и ширења бајки о новом моделу раста „који би био заснован на производњи и извозу“. Извините, а шта и коме да извеземо? Непрерађене пољопривредне производе и сировине ионако већ извозимо, али немамо ниједан једини озбиљан српски бренд којим бисмо могли да конкуришемо на неком озбиљном тржишту. На ово власт одговара срамном мантром која најбоље говори о неоколонијалном
Izbor
лично Борис је ишао на промоцију – пазите, молим вас - „Историје демократске странке“ у четири тома! Па и комунистичка „Историја Савеза Комуниста Југославије“ је била само у једном тому. Издавач је, поред Института за савремену историју, државно предузеће Службени гласник, које је Слободан Гавриловић за пар година уништио у сваком погледу и претворио у срамну експозитуру исте те Демократске странке и тезгу за своје личне пријатеље. О томе неки следећи пут. Извор Стандард, Београд, аутор: Миша Ђурковић
Шта оста иза Радована? Последњег радног дана гувернера Јелашића средњи курс евра био је око 106 динара, девизне резерве износе око 11 милијарди евра, док је инфлација око шест одсто
Када је Радован Јелашић 25. фебруара 2004. године први пут сео у гувернерску фотељу сачекала га је курсна листа по којој је евро вредео око 70 динара, девизне положају у који нас је угурала: кад дођу резерве од око три милијарде евра и местране инвестиције, онда ће да скочи и наш ђугодишња инфлација од 7,9 одсто. извоз. Тиме јасно показују да су направили Када је устао са столице првог човека систем у коме више нису способни било Народне банке Србије, средњи курс евра шта да смисле, произведу и пласирају, већ био је око 106 динара, девизне резерве да им се цео концепт своди на Млађину политику поткупљивања странаца да дођу и користе јефтину радну снагу, бесплатну инфраструктуру, срамно низак порез на корпоративну добит (који иначе највише служи „нашим“ тајкунима чије су фирме регистроване на Кипру) и остале нетржишне погодности. А шта нам ради мучени председник? Прво најгора ствар код њега је што, као и Коштуница, потиче из исте праксистичке школе, која о економским питањима никад ништа није хтела да научи. Уместо да им економски развој буде на првом, он је увек био на последњем месту. А кад нећете или не умете да се бавите основом, онда се све своди на пиар. Ево, не тако давно,
Izbor
порасле су неколико пута и сада износе око 11 милијарди евра, док је јунска међугодишња инфлација нешто већа од шест одсто. Да ли кроз ове бројеве може да се мери његов рад и шта је Радован Јелашић оставио у аманет новом гувернеру? Иако су критике на његов рачун утихнуле оног дана када је поднео оставку, у претходних шест година Јелашић је, с времена на време, у последњих шест година често био на мети критичара. Чланови Цветковићевог кабинета нису крили да их нервира његово „звоцање” због велике јавне потрошње, а грађани и привредници замерали су му што је ћутао док је динар падао. Са друге стране, економисти су му на душу стављали период пре кризе када је динар јачао, док су банкари пре неколико година негодовали због рестриктивне монетарне политике, нарочито када је реч о издвајањима за обавезне резерве. Истовремено, стручњаци за област
монетарне политике у том периоду пребацивали су му како рестриктивна политика (мислећи на референтну каматну стопу која је у једном периоду безмало достигла 18 одсто) погодује банкама јер им омогућава да добро зараде купујући хартије од вредности. Небојша Савић, професор на ФЕФА, је
9 гачијег модела била би висока – каже Вучковић који такође замера одлазећем гувернеру што је био превише бојажљив па је пре кризе до небеса дизао референтну каматну стопу. Ненад Поповић, власник АБС холдинга, сматра да је курс нека врста огледала и да у оваквој привреди курс и не може да буде стабилан. – Када немате производњу, немате ни извоз, па је логично да нема ни прилива девиза у земљу. Нема ни страних инвестиција, а држава касни са реализацијом неких иностраних зајмова. Пад вредности националне валуте може да се заустави само уколико држава обезбеди инвестиције истакао да се када је реч о паду динара не у домаћу привреду и на тај начин подигне може Јелашићу стављати на душу то што је производњу и извоз – закључује Поповић. привреда неконкурентна. Извор Политика, Београд, – За то су криви привредници и држава, а аутор: А. Николић он у том смислу само дели одговорност као део државе. Једноставно, ми немамо шта да извеземо и немамо шта да продамо у Спасавање свету. У ситуацији када курс одређује понуда и тражња и када више нема прилива капитала од страних инвестиција, а нема Човек просто не знао чему пре да ни прихода од извоза, онда је логично да пише! Да ли о тријумфу Србије пред Међународним судом правде? Или о динар слаби – објашњава Савић. Када је о инфлацији реч, Јелашић је у доброј новим пословним успесима Делта хомери успео да се задржи у планираним лдинга? Будући да су новине препуне извештаја, изјава и коментара и оквирима, додаје наш саговорник. – Види се тренд пада, што је добро. Гуве- о једном и одругом, ја ћу о нечему рнер је допринео сузбијању тог проблема. потпуно различитом – о Закону о фиМеђутим, тај проблем је и даље опасан јер нансијској стабилности. и даље имамо највећу инфлацију у региону – констатује Савић. Банкарски сектор је, како каже, у последњих шест година значајно унапређен, па сада имамо стабилан, снажнији и модернији финансијски сектор. – Са друге стране, опет у поређењу са регионом, он је ценовно неконкурентан, јер су камате високе. Разлика између камата на штедњу и камата на кредите, односно новца који банкари прикупљају и позајмљују и даље је велика – оцењује Савић. Иван Николић, сарадник Економског института, оцењује да је курсна листа сада само резултат прилагођавања на новонасталу ситуацију. Он не мисли да актуелна политика динара није добра, већ Да ли сте знали да Министарство финансија припрема тај закон и да је тренутно рада је претходна била лоша. – Мислим да су се годинама акумулирали справа о његовом нацрту? Вероватно да ризици нестабилности који су се сада нисте, будући да сте заузети праћењем испољили. Понекад сам се питао да ли догађања у Хагу и на Кипру. је он председник удружења банака или Добро, да видимо због чега се доноси тај гувернер. Нарочито када је референтна закон? Како кажу његови аутори, због тога каматна стопа била непримерено висока. да се очува стабилност банкарског сектора. Шпекулативни капитал који је тада ушао, Да би се закључило да ли он то заиста сад се повлачи са тржишта, и то је један може да учини, треба указати на то да од узрока последњег слабљења динара финансијску сферу прати инхерентна аси– каже Николић и додаје да је инфлација метрија информација – нису сви они који мања него што је била, али је и даље ре- доносе одлуке подједнако информисани. лативно висока у односу на ЕУ и регион. Владимир Вучковић, професор на Ме- Једни знају више, други мање. гатренд универзитету, као један од добрих На пример, депонент, за разлику од банке, потеза Радована Јелашића види прелазак не зна да ли та банка има проблема у пона таргетирање инфлације у јесен 2006. словању, да ли ће опстати, односно да ли ће „моје паре” да пропадну. А ни банка године. – Да се НБС тада одлучила да брани курс која је позајмила новац не зна у каквом је сада бисмо имали много веће проблеме. стању дужник. Вероватно бисмо имали девалвацију и Све провере нису успеле да измене једномного мање девизне резерве. Цена дру- ставну чињеницу: дужник боље зна од ба-
Ekonomija
10 нке да ли ће да плати следећу рату кредита која доспева на наплату. Због тога сви учесници на тржишту пажљиво прате шта се дешава, ослушкују сигнале, прикупљају информације и све што сазнају користе за доношење одлука о томе шта са својим парама и како користити туђе.
А које сигнале шаље нови закон? Прво, да банкарски систем није стабилан. Уколико је стабилан, онда нема потребе да се доноси овај закон – довољни су сви они постојећи закони који детаљно регулишу пословање банкарског сектора. Друго, закон предвиђа могућност спасавања банака које имају проблеме. Шта је потребно за то?
Ekonomija непосредно пре тога (будући да ће вест да процури), јесте јуриш на банке како би подигли сопствене паре, а такав јуриш (ефекат крда) доводи до јуриша свих осталих. Уколико нема кризе банкарског сектора, спасавање једне банке ће довести до њега; изванредан пример за ефекат преливања. За разумевање ефекта преливања треба се сетити оног неодговорног политичара који је у парламенту изјавио како је пропала централа једне од домаћих банака (централа и њено домаће чедо су и дан-данас живи и здрави), што је довело не само до јуриша депонената те банке него је своју уштеђевину из друге банке подигао и члан њеног управног одбора. Треће, зашто спасавати банке које имају проблеме?
и обично, новцем.
Izbor
У виду кредита, улагања у капитал или издавања гаранција. Како ће држава доћи до новца, када је буџетски дефицит такав какав јесте, када слабо иде наплата пореза, када сви разборити (укључујући, наравно, и ММФ) тврде да не треба повећавати јавне расходе?
Да би се одржала стабилност банкарског система, казали би они који припремају овај закон. Преузимањем обавезе да се неко спасава ствара се морални хазард – ситуација у којој се неко понаша ризичније него што би то иначе чинио. Уколико знам да ће неко да ме спасе, запливаћу даље од обале, скочићу у веће таласе. Исто тако, уколико знају да ће неко
Једино да се држава задужи – ваљда код истог оног банкарског сектора који је у кризи. Или да оде на међународно тржиште капитала, на коме са својим кредитним рејтингом може капитал да пробави само по веома високој цени (камати). Ми нисмо Америка која може лако, односно јефтино да позајмљује средстава на тржишту капитала. Ово само показује распрострањеност мегаломаније у српској власти. Узгред, пре неки дан потпредседник владе Динкић је себе Потребно је да влада прогласи системску да их спасе, банке ће улазити у ризичније упоредио са нобеловцем Полом Крукризу банкарског сектора. Дакле, да би се пројекте и слабије ће проверавати гманом, по систему и он и ја причамо исту спасила једна банка, проглашава се криза кредитну способност клијента. Тиме се ствар. целог банкарског сектора. увећава вероватноћа настанка кризе – Пето, предност нашег банкарског система лежи у томе што стране матичне банке, мајке, имају снажан подстицај да избаве своје (домаће) ћерке. Пропаст банке-ћерке у Србији би мама-централи донело огроман репутациони ризик (не само у Србији), а предупређивање те пропасти кошта далеко мање. Пустите банке да раде свој посао – саме ће да се спасавају. Пустите пливаче да пливају. Добри пливачи неће имати проблеме. Лоши ће се удавити. За опомену свима осталима. Рационално понашање депонената после проглашења системске кризе, или чак и
Извор: Политика, Београд,
криза се овим призива. Четврто, како ће се спасавати банке? Као
аутор: Борис Беговић
Izbor
11
12
Komentari
КО ЈЕ НАЈЗАДОВОЉНИЈИ ПОЛИТКОМ СРПСКЕ ВЛАДЕ? ЕВРОАТЛАНТСКИ КАПИТАЛ!
европски буџет скине са себе етикету алајбегове сламе. Сиромашне чланице мораће, пошто су своје ресурсе предале западном капиталу, да сносе већи трошак среће што припадају једној тако моћној заП о д ф и р м о м л и б е р а л и з а ц и ј е једници. А своје војне потенцијале моћи ће и демократизације спроводи се у да користе искључиво у борби уједињене Србији антилиберални процес новог Европе за преузимање контроле над типа економске колонизације, ко- ресурсима на истоку (шифра Сибир). јем није стран модел диктатуре Укратко, чим се сиромашнији народи
Успоравање (или престанак) ширења Европске Уније природна је последица велике економске кризе на крају прве декаде овога века. Снажне, а ипак уздрмане економије, попут Немачке, Француске и Велике Британије, не смеју, не желе и не могу више да субвенционишу висок ниво потрошње у презадуженим земљама (Португал, Италија, Ирска, Грчка, Шпанија). Изгледи за пријем Србије (до 2389. године) су добри, али ће у наредним годинама свакако доћи до застоја.
ПРИДРУЖИВАЊЕ Да ли бих вас утешио ако приметим да ће се ширење ипак наставити, али можда по измењеним правилима? Неке пуноправне чланице постаће још пуноправније, а такође је ваљда већ сазрело време да
Izbor
после управо завршене двогодишње етапе најновије евроатлантске владе. Србија је постала дезиндустријализована, немоћна, финансијски зависна (презадужена) земља са високом стопом незапослености, ниским надницама и багателним ценама природних (и других) ресурса. Достигнут је висок степен безакоња, сиромаштва, корупције и криминала (са тенденцијом даљег повећања), а индустрије коцке, проституције, дроге и друге разоноде бележе завидне стопе раста. Баш тако треба да изгледа једна млада банана–република на југоистоку Европе! А сличне државе је током последњих стотинак година северноамерички капитал успео да формира диљем средње и јужне Америке (али и другде).
Под фирмом либерализације и демократизације спроводи се у Србији антилиберални процес новог типа економске колонизације, којем није стран модел диктатуре. Мере антитржишне, командне привреде власт спроводи, уз подршку страних консултаната, у амбијенту слабог правног поретка и административног јавабуду запитали колико су за Унију дали, а шлука, проузрокованог, између осталог, и не (као сада) колико су од Уније добили, лавином гломазних и противречних закона. наступиће, вероватно, прави тренутак за Страначки функционери арбитрирају у придруживање Србије. привредним питањима на свим нивоима,
УСПЕШНА ЕТАПА Када се узму у обзир истински интереси евроатлантског капитала (и степен њиховог остварења), резултати наших реформских влада могу се оценити готово највишим оценама. Ове високе оцене треба поновити и
а становништво се, уз помоћ медија, али и деструкцијом образовног система, гура у простачке оквире урбаног примитивизма и насиља (као да су то једине евроатлантске вредности).
Izbor
Komentari
13 ову идеју и како се мале странке „смрзну“ кад схвате колико често контактирају други људи ДС-а и СНС-а Миодраг Ракић и Александар Вучић, извесно је да и то постаје сасвим реална опција. Шта онда? Како би изгледала та влада, како би, уопште изгледала политичка сцена Србије ако две највеће странке које ће носити више од две трећине гласова уђу у коалицију? Шта се с таквом већином може урадити и, пре свега, због чега би се тако нешто десило?
МРЖЊА И „ПОШТОВАЊЕ“ „Социјална одговорност“ (и дијалог) огледа се у бесрамном „анестезирању“ јавности и разбијању синдикалне солидарности. Апатија јавног мнења није циљ, него средство да се обезбеди несметана колонизација (док жаба схвати да ће вода да прокључа, већ је скувана). На другој страни, нисмо далеко од праксе да главни одбори странака на својим пленумима претресају питања оправданости стечених капитала. Обичај је да свака странка (која држи до себе) има сопствени арсенал подобних бизнисмена, као
и жестоких момака, новинара и заштићених сведока. У таквим приликама, истицање начела „пристојности“ (не и законитости) не може да се схвати другачије него као позив неопредељеним предузетницима и инвеститорима да обезбеде заштиту дежурних арбитара. Да ли је потребно да их претходно „испоштују“, оставља се довитљивости заинтересованих. У међувремену, да би се подстакла ова довитљивост, политички лидери ће, у сиромашној јавности, подјаривати мржњу према „непристојно“ стеченим богатствима, са нагласком на домаће власнике, пошто су страни, нарочито евроатлантски, веома пристојни (по дефиницији и по снази томахавка). БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО Искуства са иностранством такође су поучна поглавља лицемерја и бешчашћа. Да ли смо научили нешто од народа који су деценијама са нама, у Југославији, „делили вредности“ братства и јединства а који су на први миг евроатлантских савезника насрнули на Србе и почели грађански рат на овим просторима?
ДС и СНС су већ месецима скоро изједначени у истраживањима јавног мњења; у оном у који је НИН имао увид недељу Можда бисмо и ми, слично њима, требало дана пре напредњачке посете Бриселу, данас да пуним устима делимо НАТО- СНС је имао три одсто предности, што је вредности укључујући и признање државе отприлике и горња граница до које иду Косово као највећу евроатлантску светињу? разлике између ове две странке. И ту је А да тајно склапамо савезе са онима који реч о опредељеним бирачима; којих према нису склони комадању остатка наше овом истраживању у овом тренутку има 49 одсто. Према овом истраживању, изнад домовине. И да чекамо свој тренутак! Па зар се и наши евроатлантски савезници, цензуса су још овим редом СПС, СРС и који су сачекали својих пет минута, не ЛДП, ДСС је незнатно испод, с тим што на заклињу у оданост политичком и еко- очекиваној излазности од 60 или 65 одсто номском просперитету Србије, а тајно још расте проценат гласова СНС-а и ДС-а снују (и остварују сан) о Србији као бана- (неопредељени се по правилу највише на-републици, препуштеној даљем ко- опредељују за највеће партије) а испод мадању, сиромаштву, нереду и терору? цензуса остају и СРС и ЛДП којима је већа излазност обрнуто пропорционална Извор Печат, Београд, шансама да пређу цензус. Дакле, могуће аутор: Данијел Цвјетичанин, је замислити да само три или четири ве пренето из Стандард, Београд ћинске листе пређу цензус. У том случају, може да дође до блокаде, тј. до реалне ситуације да је могућа једино коалиција ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА – СРПСКА ДС – СНС (поготово ако међу листама изнад НАПРЕДНА СТРАНКА цензуса буду Шешељеви радикали који су неприхватљиви и једнима и другима). У том контексту Ђорђе Вуковић, директор Од великог презира до ЦеСИД-а каже да коалиција ДС – СНС велике коалиције није вероватна јер ће бити много тешко објаснити бирачима и једних и других Шта се све десило па коалиција демозашто се морало прибећи сарадњи са крата и напредњака изгледа никад највећим ривалом, али да је могућа стварније и шта још треба да се деси поготово ако то буде једини начин да се па да и постане стварна формира скупштинска већина. Иако је два дана уочи одласка на ходочашће у Брисел Александар Вучић за НИН рекао да су односи између СНС-а и ДС-а напети и тешки, иако је Томислав Николић дан пред састанак са европским комесаром за проширење Штефаном Филеом изјавио да сада неће порећи оно што је већ рекао у Бриселу: да је коалиција СНС-а и ДС-а немогућа, никад стварније нису изгледале калкулације о евентуалној, постизборној великој коалицији демократа и напредњака. Истина, избори још нису на видику, још ће да се померају позиције најзначајнијих актера, али након Тадићевог позивања Николића због претњи атентатом, случаја „борских уплатница“ када је СНС оштрицу напада усмерио ка СПС-у а не ДС-у, те коначно, после интервјуа Николића „Пресу“ у којем је овај рекао да му је из Брисела сугерисана коалиција са ДС-ом, коцкице полако као да се намештају за такав мозаик. Да ли ће тако нешто бити и направљено још увек је рано да се каже, али како се и из другог центра утицаја, из Москве, такође наводило на
Међутим, врло је могућа и ситуација да цензус пређу свих шест поменутих странака плус можда и Динкићев УРС и Љајићев СДП, па да мале странке, због улоге језичка на ваги, траже толико много да велике одбију да им плате „харач“ него да се радије окрену једна другој. Алавост малих партија је, дакле, нешто што може одвести ДС и СНС у коалицију. Или, како каже наш саговорник из самог врха страначке сцене Србије: „Нико више неће моћи да води државну политику са пет одсто гласова, нисмо ми луди да то више допуштамо. Ако се досад морало, више се неће морати.“ Такође, сама чињеница да се „више неће морати“ и да је и опција ДС – СНС изводљива деловаће погубно по уцењивачки капацитет малих странака. Један од лидера једне владајуће партије, како сазнајемо, већ је толико нервозан због учесталих контаката Вучића и Ракића (Тадићев шеф кабинета) да на сваки начин настоји да испровоцира њихов сукоб. „Не плаши се он да су се они већ нешто
14 договорили. Он се плаши будућности њихових договора“, каже наш високопозиционирани извор. Александар Вучић пак о односу са ДС-ом за НИН каже: „И једни и други знамо да поштујемо снагу других. Али, суштина је да смо ми политички противници и то ће тако и остати. Тачно је, често разговарам са Микијем Ракићем, поштујемо се, али у свакој секунди нашег разговора ми знамо да смо политички противници и у складу са тим се и понашамо.“Ђорђе Вуковић каже да је нормално да контакти између највећих странака постоје, да челници треба да разговарају и да се консултују око кључних питања. „Ми заправо већ имамо двоипопартијски систем јер имамо две странке, од којих се без једне не може формирати влада. Две највеће странке ће свакако наставити да се консултују али не мислим да је њихова коалиција вероватна и због тога што њихова сарадња не би водила двопартијском систему већ супротно, она би дала крила мањим странкама а посебно би ојачала радикале и ЛДП.“ Међутим, шта би таква коалиција донела на ширем плану? Шта би она могла да уради; јер, подсетимо, реч би била о парламентарној већини која би могла да се пореди једино са оним што је СПС имао 1990, односно ДОС 2000. године. „Једна таква коалиција донела би стабилност а то је оно што Србији недостаје. ДС би добио једну релаксираност; не би имали никога за вратом, а СНС би добио потпуну рехабилитацију и коначну легитимацију да су европска, државотворна странка. Била би то фантастична снага у парламенту, о којој сањају сви политичари на свету, дакле могло би да се ради брзо и лако и мислим да би заиста могле да се ураде неке велике ствари“, каже политички аналитичар Милан Николић. Када каже велике ствари, Милан Николић не мисли на решавање питања као што је нпр. косовско јер, како каже, то одавно није само наша ствар, већ мисли да би овом коалицијом лакше могли да се рашчисте односи са тајкунима, да би лакше могло да се уђе у обрачун са корупцијом, да би могло да се крене у озбиљне реформе пензионог система, државне администрације... По његовом мишљењу, највећи проблем такве владе могло би да буде то што би се подела правила по снази а не по квалитету и што су велики проблем лоши кадрови: пре свега СНС-а, али и ДС-а. „Излизале су се приче о клинцима министрима или вечитим корумпираним функционерима. Добри кадрови ће добијати битку и ко то буде пре схватио, ко буде пре из авиона без падобрана избацивао функционере старог типа склоне корупцији, тај ће да се спасе“, каже.
Komentari велико да их веже. Да ли то може бити тема Косова која је 2006. бар накратко спојила све странке, изузев ЛДП-а. Извор НИН-а сматра да баш та жеља да се остави нешто велико иза себе може да споји ове две партије. „Само оваква коалиција, са оваквом подршком, могла би да уђе у процес уставних промена и од Србије покуша да направи модерну и ефикасну државу. Уз то, једино би нека оваква влада имала капацитет да се упусти у тако деликатне ствари као што је нпр. подела Косова.“ Само, да би тако нешто могло да се деси потребан је и миг међународне заједнице да је спремна да пристане на тако нешто. А то, чак ни у овој варијанти где се под поделом сматра „мањи део Митровице и Зубин Поток Србима, остало Албанцима“ то не изгледа извесно. „Србија је закаснила за поделу. Воз поделе Косова је пролазио три године кроз Србију, од 2006. и почетка преговора до 2009, када је његов последњи вагон изашао из Србије.“, каже Александар Фатић, директор Центра за безбедносне студије. Коментаришући изјаву Томе Николића да му је из Брисела сугерисана коалиција са ДС-ом, Фатић каже да је она очекивана и да је само фаза у припремању његових бирача на оно о чему се у дипломатским круговима и страним амбасадама у Београду говори од настанка СНС-а, а то је коалиција са ДС-ом. „Наравно да ће све зависити од структуре следећег парламента, али је очигледно да се на СНС игра као на партију која је фаворит за преузимање власти. Међународној заједници би вероватно највише одговарало да то буде у коалицији са ДС-ом јер би тако добили јаку, стабилну владу која би лако спроводила одлуке, али ће то зависити и од тога да ли ДС жели да пристане да буде мањински партнер, ако резултати то буду наметали, а вероватно хоће.“ И то је оно што нам потврђује и наш добро упућени извор; може се замислити коалиција ДС – СНС али само ако ДС буде имао бољи резултат на изборима. Јер, скоро да је немогуће замислити да ДС пристане на владу са Томом Николићем на челу. Као што је тешко замислити да Тома Николић освоји највише гласова а онда пристане да уђе у власт а да не буде премијер.
дерна светска правда, лекције су нам сервиране равно у главу, а сад, што ми то слабо капирамо, то је наш проблем... И зато питање „ко је крив” најмање сме да поставља Тома Николић, који је, видим, већ кренуо у неку своју истрагу. Томо, остав!
Него, хтео сам да кажем нешто друго... Не знам како је с вама, али мени је после првог гађења изазваног саопштењем стараца из МСП-а, по којима је косовска независност у складу са међународним правом, у глави заискрила једна потпуно нова, опуштајућа спознаја. Схватио сам да ми не треба никакав Хамурабијев, Наполеонов или Обамин законик да бих ја Косово сматрао српским. Сада, увек и за сва времена. После представе хашких мудросера више него икада раније. Да. Звучи чудно, али ја сам сада потпуно сигуран да ћу оно парче земље подно Шаре и Проклетија и убудуће рачунати својим, ако не више, оно бар исто онолико колико су српски Фрушка гора, Стара планина, Нови Пазар, Херцег Нови, Требиње или Бања Лука. Ово је сада моменат у коме ми из потпуне дефанзиве можемо и морамо да пређемо у пун контранапад. У својеврсни ментални повратак на Косово, са кога су многи од нас у својим главама одавно отишли. И да то не буде само празна митоманија. Него да о косовском српству, манастирима, црквама и Газиместану говоримо што чешће и на сваком месту, да пишемо о Косову, снимамо филмове о Косову, да тамо одлазимо, градимо куће, школе, фабрике... Па толико ће нам ваљда омогућити она фина господа из ЕУ и САД.
Косово остаје тамо где је одувек било и ништа се ту променити неће. На њему Извор НИН, Београд, станују најважнији и најпоноснији српски аутор: Горислав Папић споменици, онај хумус доле састоји се од наших костију и наше крви, на Косову и око Косова је толико Србије да не постоји ни промил шансе да то пониште један Хашим Моје Косово Змија, Бил Клинтон, МСП, УН и остали Хашки метузалеми из окултног дру- међународни каубоји.
штва задуженог за легализацију дивљаштва и отимачине, духовито названог Међународни суд правде, ништа нам нису криви. Не. Њихова дијаболична оцена косовске независности, Кад смо код кадрова, треба рећи да многи атрофирано и дегенерично срочена и средњи ешелони ДС-а са зебњом гледају образложена, изненађујућа је онолико на могућност прављења велике коалиције колико је изненађење снег у јануару... као што је питање како би се с њима могли спојити одсвакуд набацани, и често посвађани, кадрови СНС-а. Мораће нешто
Izbor
Да се ми више не лажемо. Нама је 1999. године лепо објашњено како изгледа мо-
Тачијева Приштина данас је духовна и цивилизацијска провинција, слово срама савремене Европе и никада неће бити ништа више од јефтине сексуалне кантине за НАТО војнике. Моје Косово увек ће бити мој понос. Извор Прес, Београд, аутор: Милош Гарић
Izbor
15 града. То је улица у којој је живео Шабан, постоји само у траговима - упорно је Ниш, Шабан, улица, и локална власт је желела да је преименује покушавао да отргне из апсолутног заспоменик у Улицу Шабана Бајрамовића. Догодило борава тај нишки драгуљ, име и глас Надамо се да ће ово бити једна од се, међутим, оно што је мало ко очекивао: Шабана Бајрамовића. првих нишких цивилизацијских по- грађани (грађани?) те улице су потписивали Родила се идеја да се Шабану подигне беда, почетак времена у којем ће петицију одбијајући да станују у сокаку који споменик. град умети да се одужује значајним ће носити име великог певача. грађанима Поштено говорећи, била је то велика сра- Највећи поборници те замисли су бивши Прошло је нешто више од две године мота, иако је петиција, да се Власи не премијер Србије Зоран Живковић, алфа откако је наш брат, Шабан Бајрамовић, досете, наводила неке административне и омега џез фестивала „Нишвил“ Иван престао да живи. Наш брат, Циганин из Ни- аргументе против преименовања (као, Благојевић, виђени предузетник Драган ша: није се изјашњавао као Ром, него као збуниће се поштари). Град је ипак донео Новаковић Гавра, а чини се, у овом тренуЦиганин, говорећи да та реч, Циганин, има одлуку о новом називу улице, али - тешка тку, да ни локална власт нема ништа продушу, док ова друга реч, Ром, нема душу. срца морамо да кажемо - ни дан данас тив тога.
Kolumne
Узгред, занимљива је ствар са Зораном Живковићем. Тај човек је, организујући концерте, донео Бајрамовићу последње звездане тренутке. И, сасвим узгред: тај човек је платио половину трошкова сахране Бајрамовића (тадашња нишка власт била је спремна само на 50 посто трошкова). Вратимо се новој идеји. У игру су ушли многи познати људи: креатор споменика биће нишки вајар Владимир Ашанин, на чију адресу већ стижу озбиљни новчани прилози за реализацију споменика. Међу приложницима су, рецимо, Горан Бреговић, Љубиша Самарџић и градоначелник Ниша Милош Симоновић, уз већ поменуте „идејне творце“. У сваком случају, колико нам је познато, споменик се увелико прави. Имао је он неке своје бубице, тај волшебни прозукли глас, тај Нет Кинг Кол, коцкар, Нишлија, блузер и џезер, који је умро не знајући да је цар. Кад је отишао, 8. јуна 2008, писано је доста о њему: најозбиљнији критичари тврдили су да се такав музички сензибилитет рађа једном у веку. И наравно, као што увек и бива, лик и глас Шабана Бајрамовића су брзо пали у заборав. Постојао је, сада више не постоји. Био је, сад га више нема.
Што се тиче Ниша, заборав је текао нешто спорије, али не зато што су Нишлије осећале неко посебно поштовање према Бајрамовићу, већ зато што је почела свађа око назива једне улице на периферији
нема табли на којима би писало „Улица Шабана Бајрамовића“. Невладине организације се нису либиле да јасно саопште: на делу је чист расизам. То је што се тиче улице. Али Ниш, прави Ниш, староседелачки и интелектуални - који, додуше, данас
Надамо се да ниће бити никаквих петиција против споменика. Надамо се, у ствари, да ће ово бити једна од првих нишких цивилизацијских победа, и почетак времена у којем ће Ниш умети да се одужује својим значајним грађанима. Извор Недељни Телеграф, Београд, аутор Мирослав Ћосић
16
Kolumne
Уместо колумне
Сеоска учитељица
дум, дум-дуду-дуду-дум у боксерски џак – људску психу.
Izbor
висинама. Осим понеких који су успели да се благо одвоје од земље, уз краткотрајни клепето-лепет крила, сви су се разбили, остајући да само погледом досежу небеске, олимпске висине.
Ова професија, неуморно изјављује сеоска Била једном једна сеоска учитељица... учитељица (у једном већ неуротичном риЗавршене студије, моменат (бар је у тра- тму), црна је рупа, недефинисани простор дицији такав, мада раскинусмо давно с тра- који исцрпи, исиса, исрче сву могућу “Ах, мајстори, мајстори...” дицијом; њени се фрагменти као влажне (постојећу) концентрацију једног људског Извор Време, Београд, натруле крпе вуку свуда унаоколо, целина бића. Период након – јесте период тупости аутор: Симонида Јурић је изгубљена...) који отвара сва врата, и обамрлости. Разорена концентрација је живот тек почиње. Међутим, стварност, развејава, разлаже молекуларно, остаје нарочито у Србији, има троструку вилицу само да титра налик асфалту у даљини на оштрих тестерастих зуба. Из клупе у клупу, летњој јари. јер природа посла је таква. Запослила се у Пошто је реч о селу, у целокупну авантуру школи, сеоској. укључена је вожња аутобусом. Аутобус постаје њен смртни непријатељ. На појаву моторизованог четвртастог возила аутоматски следи напад повраћања. Стандардна физиолошка последица. Испијености и бледилу у образима доприноси мирис аутобуса (он има карактеристичан мирис, она, сеоска учитељица, стално скреће пажњу на то). Јутром и аутобусом започиње трновита голгота радног дана. Сви просветни радници су чудни, па тако и сеоска учитељица. Они који дуже раде су чуднији, они који најдуже раде су најчуднији. Обично на питање поставе питање, на одговор нуде одговор и слично. Они се чак и физичким изгледом разликују Очекује учионицу, тј. коцкасту просторију од осталих људи. Просветни радник је побело обојених зидова са јаким електричним себан сој. Говори тихо, гледа у страну, на осветљењем. Кад тамо, затиче себе у моменте се хистерично развиче (успева изби, посивелој, мемљивој... у којој ле- да буде свестан – с грижњом савести – тих бди, физички опипљиво сивило. Зидови исклизнућа), улицом хода погледа обонаспрам пода и таванице постављени реног у земљу, уза зидове кућа, и ... сиве су нелогично. Затиче себе у пикасовској је боје, отвореносиве боје. композицији, све титра и разлаже се. Несигурно хода, противприродни су угло- Дно дна, депресија над депресијама је школска прослава после традиционалне ви, нагиби, успони, избочине... приредбе (рецитатори, хор, фолклор – доТри дана школског посла претварају је у бро знан рецепт). Довољно је рећи да се богаља тридесетогодишњег стажа. Слобо- “прослава” одвија у школској учионици са дна је да поднесе молбу за добијање таблом буђ-избочином, школским клупама инвалидске пензије. Овај посао илуструје поређаним уз зидове заједно са школским “тврдња – народно наравоученије”: чо- столицама. век много може да поднесе (поготово у Србији). Психоделични цветови пупе пред Она сања компјутере и опремљене кањом: меша дечја имена, прозива петаке у бинете, јасно осветљење и бело обојене шестом разреду, ради аутора из XX века коцкасте учионице. Из сна XXI века обре и помеша га са аутором из XИX века, за- се у средњовековљу. боравља где је стала у анализи текста или Генерација сеоске учитељице је икаровска излагању градива.
Овај посао доживљава као песничење по људској концентрацији, бесомучно: аперкат, леви, десни, кроше, нокаут... дум-
генерација. Не беше ни мора, само тврда земља. Одрастала је уз блудећи поглед, усмерен ка небеским, олимпским
Izbor
Вук Драшковић, председник СПО
Вук Драшковић за Пресс: Косово ће постати чланица УН! Очување суверенитета над Косовом је уставна мантра која нема никакве везе са стварношћу. После мишљења МСП-а, Косово ће постати чланица УН
17 ЕУ, широм међународном заједницом и узалудне борбе за промене у Србији које властима у Приштини. Не морамо признати се нису десиле, где је смисао жртава које Косово, као што ни Кина не признаје Тајван, су пале за те циљеве? али морамо сарађивати. Сукоби Србије са светом довели су нас на политичку и биолошку маргину и та се политика не сме настављати. Министру Јеремићу ништа не замерам. Он на најбољи начин заступа лошу косовску државну стратегију.
Intervju
Да ли би Србија након изношења мишљења МСП-а требало да прихвати понуду ЕУ да заједно напишемо резолуцију која ће бити поднета Генералној скупштини УН? Председник СПО-а Вук Драшковић каже да Србија мора да поштује мишљење МСП-а о косовској декларацији о независности, које је сама тражила, и да промени државну стратегију о Косову тако што ће је прилагодити реалним циљевима. Драшковић у интервју за Пресс објашњава да Србија решење за косовске Србе мора да пронађе у сарадњи са Европском унијом и додаје да ће после овакве одлуке Суда, Косово постати чланица УН. - Србија је тражила мишљење и формулисала питање за Међународни суд правде. Добијено мишљење Србија мора да уважава, јер је тражењем одлуке сама указала пуно поверење том суду.
- Да.Ту не сме бити дилеме. Ако већ нећеНа основу ваше последње изјаве да треба мо да учимо од своје историје, учимо од уважити мишљење МСП-а, али и неких Албанаца. Све су постигли у сарадњи са ранијих изјава, стиче се утисак да сте ЕУ и САД, а ми изгубили много у сталном променили стратегију, па од национално сукобу са њима. Морамо променити Миоријентисане странке стигли до тога лошевићеву политику, иако је његова страда се ставови СПО-а више подударају са нка данас у Влади. ставовима ЛДП. И СПО је део власти. Шта замерате - Нисте у праву. Ово што говорим и зашта Влади Србије? се залажем је највећи српски патриотизам. Нећу да заступам политику која води ста- - Што истрајава у вођењу погрешне колном слабљењу српског народа и државе совске политике, што је одустала од атлада бих придобио гласаче. Нећу да варам нтских интеграција и што не уклања све и лажем народ, иако знам да је лаж роба препреке европским интеграцијама. која се најлакше продаје. Ово је време за Два велика циља ове владе били су управо политику Милоша Обреновића. улазак у ЕУ и очување Косова. Познато је
Шта држава сада треба на ради по питању Косова? - Да државну стратегију подреди реалним циљевима и да заједно са Европском унијом тражи најбоља решења за наш народ и цркве на Косову, да не бисмо поновили Милошевићеву грешку када је одбио план за Србе у Хрватској. А како ви видите даљу судбину Косова? - После одлуке Међународног суда правде, Косово ће постати чланица УН, јер ће већина држава прихватити стварност и мишљење МСП-а. Да сте били на челу дипломатије и у последње три године када се водила ова велика битка за Косово, који би били ваши потези, односно, шта највише замерате Нећу да лажем народ због гласова... Вук Драшковић министру Вуку Јеремићу? Пред бомбардовање сте изјавили да би - Ја не бих заступао погрешну државну ваш живот био бесмислен када би Косово косовску политику, него бих тражио про- било ван Србије! Како данас гледате на мену политике и њено уподобљавање то? реалности и интересима нашег народа на - Ја и данас тако мислим. Али, није Косово Косову. Тражио бих решења у дијалогу са једини српски губитак. Где је смисао моје
докле смо стигли по оба питања. Како коментаришете те неуспехе? - Влада није остварила те циљеве, јер су они нереални. Очување суверенитета над Косовом је уставна мантра која нема никакве везе са стварношћу. Та аутистична политика је наша највећа препрека европским интеграцијама Србије.
18
Intervju
Izbor
Није време за изборе, ДС стратешки промењен. Можете мењати шта год хо- наћи у проблему. То је, сасвим извесно, ћете, било која демократска структура губитничка концепција. Ја разумем да је партнер СПО-а!
да дође неће вас прихватити. Зато се веома тешко одрећи се Косова и верујем ДС има специјалне споразуме са ДХСС и СПС, Србија мора окренути себи, дефинисати да то ниједан политичар не може. Али, а у најави је да ће им се придружити и па- своје интересе и не очекивати много. ово је све мање однос Косова и Србија, а ртија Расима Љајића. Да ли СПО планира сличан споразум са демократама? - Немамо споразум, али је ДС стратешки партнер СПО. Да ли је Србија зрела за ванредне изборе? - Ванредни избори не би донели ништа боље, јер нема боље алтернативе постојећој коалицији. Како то? Власт нема решење, а не треба ићи ни на изборе? - Кажем вам, ванредни избори би у овом тренутку били чисто губљење времена. Ништа ново и боље не бисмо добили... Извор Прес, Београд, аутор: С. Војиновић
Додик: Босна нема будућност; Време је за поделу Косова; Могуће спајање Србије и РС Милорад Додик, премијер РС изјавио је у интервјуу за Новости да РС никада неће ‘’напустити позицију Србије’’. ‘’Србија мора да се освести, Косово је изгубљено. Време да се поделом покуша извући део покрајине’’, рекао је Додик за Новости...
Али, не сме се превише повлађивати међународној заједници и пристајати на условљавања. И кад вам делује да ће бити јако тешко, морате остати при свом ставу. Ја сам то научио одавно. Управо то чиним’’, прилично резигниран због још једног ударца који је Србија доживела у борби за очување Косова. Милорад Додик, премијер РС, каже да је дошло време и да Србија научи да каже “не”: ‘’Србија мора да створи позицију да се нешто пита. Мора да научи да понекад “покаже зубе”. Али, мора и да зна докле може да затегне’’. ‘’Ништа више не може да буде исто. Косово је добило све разлоге за еуфорију. А Србија је добила још једну важну поруку света: оваквом одлуком суд је потврдио континуитет лошег односа према њој, без обзира на то ко био на власти. Сад је већ свима јасно: стереотип о лошим момцима и лошој држави на Западу није
Власти Србије и даље верују да није све готово и да следи нова фаза битке за Косово коју може да добије? - То је прича која се темељи једино на емоцијама. Србија ће морати да се освести. Косово је све мање део Србије. Ако настави да живи од имагинарне приче “Косово је Србија”, сама Србија ће се
све више однос међународне заједнице и Србије. То мора да се схвати. Нисам неко ко верује у теорије завере, али неке ствари су се једноставно догодиле: Југославија се распала, Црна Гора се одвојила, Косово више није у Србији. Колико год у то не могли да поверујемо.
Мислите да Србија сада треба да одустане? - Србија ће се још мрцварити, али мој осећај је да је то изгубљена ствар. Тешко је то саопштити људима и многима се неће свидети ово што говорим. Али, отворено да кажем: Србији није интерес да јој се Косово врати. То је огромно политичко тело, она би се врло брзо могла наћи у ситуацији да, због испуњавања разних стандарда, буде принуђена да Албанцима препусти место председника или премијера. Да ли је Србија спремна да кључно место препусти Албанцу који ће се опет бавити сепаратизмом? Само позивам
Izbor
на отрежњење.
Intervju Ви сте се, дакле, од Косова опростили. Али, и даље не дозвољавате да БиХ призна проглашену независност?
19 Кажете да је Српска постала “заморче” БиХ и да одлука Суда може бити смерница да кренете истим путем као Албанци.
Је ли отрежњење покушај да се поделом дође бар до неког парчета Косова? - Све може бити предмет за расправу у неком будућем времену. Зашто не изаћи са условима - ако желите да признамо независност једног дела Косова, онда тражимо да север покрајине остане у Србији, да српски народ у делу који остаје ван територије добије посебан статус, да се заштите споменици и манастири... Јесте ли некад отворено разговарали са председником Тадићем на ову тему? - Па, рекао сам му да не верујем у добар исход ове концепције. Нажалост, прича о наступу у Генералној скупштини УН неће се завршити ништа боље. Мислим да ће то бити још већи пораз. А, после тога више не можете ништа.
- Нека је свима јасно: ми никада нећемо напустити одбрану позиције Србије око Косова. Какве год варијације Србије биле, шта год ми мислили о њима, стаћемо иза њих. Никада, никада, нећемо дозволити Мислите ли да ће вам Тадић замерити да БиХ призна Косово. А, многи у Сарајеву то би урадили још јуче. Само захваљујући на овоме? нашем залагању, то се није догодило. - Односи са Тадићем никад нису били засновани на његовим захтевима према мени на одређеној врсти понашања. Увек Дакле, иако верујете да је Косово је желео да помогне. Али, Србија ће бити изгубљено, остајете на позицијама Србије? јача ако прихвати РС него ако је крај ње. - До краја. И када смо сигурни да греши,
остајемо уз Србију. Ипак, очекује се подршка неких важних земаља. Не мислите да држава мора да Јесу ли почели притисци на вас да иде до краја док год има простора, докле промените став? Русија и Кина имају вето... - Нико не долази да ме убеђује јер знају - Нико се неће сажалити над Србима. Ово шта ћу им рећи. Што се тиче тога, потпуно сам комфоран. је прича о моћи. Моћ креира право.
Спремате ли то акцију док је терен још врућ? - Уверен сам да Босна нема будућност. Она се може на силу одржавати. Може овако да “клапа” док се споља у њу улива инфузија и ствара привид демократије: као свима нешто добро, као Европљани нам нешто дају, а ми, као, сви срећни... Али, не може то довека. Босна није фактор дугорочне стабилности региона. А неко друго решење, мислим, јесте.
Колико сте ви орочили то вријеме? - Српска је у “Дејтонски споразум” унела део свог субјективитета. Велики свет је створио ову Босну да муслимане не оставе саме. Али, ни Србима ни Хрватима живот са њима не одговара. Ова прича тренутно одговара само муслиманима који верују да могу да овладају целом Босном. А то неће моћи. Нас нико неће потчињавати. Ми
20 Срби не живимо у Босни, него у Републици Српској. Босна је за нас морање. Нешто што желимо да стресемо са леђа као терет. То је јасно и странцима овде који се састају годинама сваког петка да донесу одлуке о БиХ. И тој “амбасадорократији” је јасно да мултиетничност може негде да се спроведе, али у Босни је она немогућа. Босна је ментално подељена земља. Босна је једна велика грешка Запада.
Izbor
Intervju - Ту сам потпуно реалан. Наши могући савезници око те идеје нису поборници сепарације. Не подржава то ни Србија. То нарушава њену теорију територијалног суверенитета. Исто ће наступити и Русија. И Кина. Морамо да будемо прагматични. Ко нам је савезник у том послу? Ако га нема, одлука да распишемо референдум у овом тренутку била би чист авантуризам. Ја имам емоцију. Али, кад би се руководио
Вјерујете ли да је једног дана могуће, иако Србија сада не показује спремност за то, да се Косово замени Српском? - У политици и животу све је могуће. Можда је питање времена када ће неко рећи: за трајну стабилизацију је право решење Косово на страну, Република Српска унутра. Зашто бежимо од савезништва Србије и Српске као табу теме? Зато што је неко у Вашингтону рекао да о томе није лепо причати. Не треба игнорисати велики свет, али не треба ни све прихватити. Њима је ово мандат, а нама живот. Странци
раде
за
опозицију
Мислите ли да ће опозиција добити подршку страног фактора да би се ваша победа бар умањила, ако не може да се спријечи? - Веома је јасна та концепција. Овде се још крајем прошле године кренуло у снажну акцију рушења Додика и СНСД. Одмах је Младен Иванић прешао у опозицију, Драгану Чавићу је омогућен повратак у политику. Чак је и СДС доживео рехабилитацију. Само да би се створио опозициони фронт.
То Запад никад неће признати, а вас ће и даље сматрати рушитељем? - Запад то неће да призна и зато улаже огромне напоре да је на силу одржи. Ангажоване су разне битанге и вуцибатине, попут Јелка Кацина. Он је позивао на рат, а сад нам држи придике. Ја никада нисам био човјек рата, он је био тај. Ја сам мирно живео и слушао њега како се дере и позива на рат!
само емоцијама, отишао бих далеко. Чему онда цела прича о могућем отцепљењу?
- У овом тренутку, ми желимо да јасно етаблирамо наша права да се у некој будућој ситуацији можемо понашати на исти начин као сада Албанци. Многе земље које су тражиле независност нису то право добиле одмах. Ако неко мисли да може одмах, ево, нека изволи. Ја мислим Која је то црвена линија на којој ћете другачије. Морамо да будемо стрпљиви да пресечете, да кажете да тако више и да платимо цену времена у коме се не може и да тражите референдум о налазимо. У том времену морамо да независности? живимо за Српску и да је градимо. Дакле, црвена линија је Република Српска. Од ње више не дамо ником ништа.
Али, јасно је да опозиција нема снагу јер има подршку странаца, али не и људи овде. А ослањање на подршку странаца је веома опасно за саму опозицију. Јасно је и опозицији и њиховим менторима да не могу да нас победе и зато им је мотив да нам бар смање утицај, тако што би да угрозе механизам заштите виталног интереса у заједничким органима. Садашњи члан Председништва Небојша Радмановић покретао је то питање чак шест пута. Стављањем карти на Младена Иванића, странци то желе да спрече. Извор 24.сата инфо, Мостар
Izbor
21
22
Kultura i obrazovawe
Izbor
Ш п а н с к и п и с а ц Е д в а р д о Л а г о вости“, носећи под мишком књигу коју је од збирке прича и различитих начина причања. Зашто има такву структуру? ексклузивно за „Новости“ о новом управо купио. роману „Крадљивац мапа“
Све приче без краја За шпанског писца Едварда Лага свет је чуо тек пре четири године. Превалио је педесету, написао први роман и одмах освојио најстарију и најугледнију националну „Надал награду“ за књижевност. Био је то роман „Зови ме Бруклин“ који је „El Mundo“ прогласио најбољим шпанским романом у 2006. и који већ данас важи за камен међаш у шпанској приповедачкој традицији. Лаго више од двадесет година живи у Њујорку, предаје књижевност и директор је њујоршког Института Сервантес.
Коју сте то књигу изабрали као успомену на Србију? - „Водич кроз српски менталитет“ на енглеском, од Моме Капора.
А како вам се допала српска свадба? - Све ми је апсолутно изненађење и утисци су изузетно јаки. Био сам на састанку директора Института Сервантес из целог света у Мадриду и ту ми је стигао позив за свадбу. Дивно је било. Први пут долазим у Србију и имао сам срећу да одмах, с неба па у ребра, зароним право у срж и добијем најлепши увод у једну земљу. Осетио сам топлину и блискост људи, иако не знам језик.
- Ту су афричка, индијска и руска прича. Волим да експериментишем са милион начина приповедања, са различитим књижевностима. Верујем у пријатељство између различитих литература. Главни лик у роману Софи путује и физички али је у књизи главно путовање кроз разне светске књижевности. Зашто се као приповедачи или ликови у „Крадљивцу мапа“ појављују Конрад, Киплинг, Џојс и други велики писци? - Они су прожимали цео мој живот, свеприсутни су у машти и подстичу стварање. Достојевски и „Беле ноћи“, на пример, везани су за руску причу у роману. Киплиг за индијску... Сматрам да ниједна велика књижевна прича није завршена, моје пи-
Потпуно неочекивано Лаго се обрео у Србији. Дошао је на свадбу пријатеља из родног Мадрида који се оженио Српкињом. Весеље је било у Великом Градишту. А у понедељак је шетао Кнез Михаиловом. Каже: „Леп је овај град“. Изненадио је и српског издавача „Дерету“ који му је пре мање од месец дана објавио нови роман „Крадљивац мапа“. - Нисам имао појма да је роман код вас изашао - искрено се чуди Лаго на почетку ексклузивног разговора за „Вечерње но-
Кажете да сте пробали и ракију? - Ух, много ми се допада, али је мало и опасна. Зашто сте тако касно постали писац? - Пишем цео живот, откако знам за себе, али донедавно нисам имао потребу да објављујем. Свуда носим блокче и оловку и нешто записујем, радио сам то и сање је нека врста побуне у име читаоца на поменутој свадби, док смо се возили и ја их зато продужавам и међусобно бродом по Дунаву. преплићем. На пример, читаво поглавље може да се напише након погибије Ане Ка„Крадљивац мапа“ је роман састављен рењине, може се наставити у недоглед...
Izbor
23 мајстора, наступиће и Мирослав Илић - Осим што Сабор почиње у петак, тринаРазликује ли се књижевни укус Амери- и Драган Којић Кеба естог... Ал’ ми нисмо сујеверни – знају да канаца и Европљана? кажу. Са разгласа отвореног базена у Гучи у рано - Верујем у универзалног читаоца, ако сте прави - небитно је одакле сте. Европска поподне чују се стихови Џонија Штулића: У канцеларији главног оперативца Сабора књижевност је уморна, истрошена. Са Фло- „...ништа ми више није важно, нашао сам Адама Тадића, директора Центра за културу бером, Дикенсом, достигнут је врхунац и добар бенд“. Поред је стадион Фудбалског „Гуча“, у току су последњи договори. Управо од тада су се људи питали куда даље. По- клуба Драгачево, где ће за двадесетак су пристигли момци који изнајмљују озвукушавам у својим књигама да нађем куда дана отпочети педесета јубиларна фешта чење. „То је исто оно озвучење на коме сада иде литература у Америци, Европи, звана Драгачевски сабор трубача. Џони сте чули Мадону на Ушћу“ – прича један Штулић неће доћи, ал’ долази Бреговић. од њих, „најпознатији Златиборац“, каже, Индији... Потврђено. Мада, кажу Гучанци, није „после Димитрија Туцовића“. искључено да и Џони однекуд наврне, јербо у Гучу, веле, долазе људи и „с овога и Адам, крупни брка, показује нам макету првог музеја трубе, на коме мајстори раде с онога света“.
Kultura i obrazovawe
МОЋНИ ФУДБАЛ Кako се као Шпанац осећате после освајања титуле светског првака у фудбалу? - Питање националне припадности дубоко је осећање и види се то и у Њујорку. Било је лудо, морао сам у Институту Сервантес да обезбедим телевизор. Иначе, имам српске пријатеље у Њујорку и идем у српски ресторан који се зове „Кафана“. Када је Шпанија добила Немачку, Срби су били пресрећни, хтели су да иду у оближњи немачки ресторан да ликују! Врло моћно осећање... Извор Новости, Београд, аутор: Б. Ђорђевић
Репортер Данаса у „најпознатијем селу на свету’’ где се од 13. до 22. августа одржава Педесети драгачевски сабор трубача
У Гучу стижу и Абориџини
Јубиларни сабор ће бити по много чему специфичан – траје десет дана, почиње у петак, тринаестог, пада у време великогоспојинског поста, отвара се Музеј трубе, први пут ће бити одржано међународно такмичење оркестара, а осим трубачких
У ово време прошле године челни људи Сабора делили су опробане рецепте против пандемије свињског грипа. Свадбарски купус пун витамина Ц, а преко домаћа ракија, тврдили су, и нема да те тресе грозница, док је улицама варошице, уочи почетка, уместо Бобана Марковића, вршљао доктор Предраг Кон. Ове године немају тих проблема.
преко пута његове канцеларије, у самом центру, у згради старе школе. - Педесети сабор ће бити специфичан – први пут траје 10 дана, од 13. до 22. августа, а премијерно ћемо имати прво међународно такмичење трубачких оркестара. То је светско такмичење најбољих трубача - биће 13 иностраних оркестара и два наша Дејана Петровића и Екрема Мамутовића,
24 прошлогодишњих победника Сабора. Занимљиво је да ће ове године, рецимо, ван конкуренције, наступати и један словачки трубачки оркестар из Ковачице. Уз то, од међународних група долазе нам Абориџини из Аустралије, затим група из Тогоа, они неће свирати баш у трубе, већ у неке своје дувачке инструменте - прича Адам.
Kultura i obrazovawe
Izbor
На кружном току код улаза у Гучу је постамент, где ће првог дана бити откривен споменик Десимиру Перишићу, победнику првог Сабора. Од тог подухвата локалних ентузијаста 1961. године организованог у порти цркве, Гуча се много променила. - Ми смо тада били мала варош сакривена у брдима, привредно, друштвено и културно веома заостала. Живот је текао успорено и монотоно. Од свих улица само две су биле поплочане и уређене. Нисмо имали ни водовод, ни канализацију, ни квалитетну струју - прича један од оснивача НиколаНико Стојић. Сада, пет деценија после, за Гучу су чули и Албукеркију, а варош мештани зову „најпознатије село на свету“. свега из Русије - прича Радојичић. Мештани могу добро да зараде од сабора, мада се многи куну да више зараде они који дођу са стране. - Пре свега ту је издавање соба гостима, исхрана, а после и издавање парцела за паркинг. Мештани добијају 800 евра по хектару паркинга за 10 дана, а организатори наплаћују паркинг карту која кошта 1000 динара за све дане. Може се за тих десетак дана овде зарадити просечна годишња плата у неким општинама. Од Сабора сви у Гучи имају користи - вели председник МЗ.
- Да није било Сабора, ми бисмо били паланка, она из романа Иве Андрића... каже Мирослав Радојичић, председник МЗ Гуча. „Нисмо на фреквентним саобраћајницама, били бисмо изоловани, забачени... Да бисмо одали почаст Сабору, који је препородио Гучу, ми смо уместо историјских датума, или датума кад је Гуча постала среско место, одлучили да од ове године Дан Гуче буде 14. октобар, када је одржан први Сабор. Захваљујући том дану постали смо то што јесмо“- каже Радојичић.
Душан се сећа да се пет дана после неког сабора у Гучу вратио један сабораш и мислио да је промашио варош: „Ма, људи није ово оно“- викао је запањено.
Варошица, наиме, кад није фешта, делује потпуно питомо. Гаје малине и кромпир, од фирми успешна је „Фармаком МБ“ која се бави ливарством, приватизована је, углавном прави шахтове, али има и шири асортиман. Тако скоро на свим шахтовима у Србији пише: Индустријски комбинат Гуча. Сем по томе, Гуча је позната и по селу Рти, из укрштеница (село код Гуче, три слоМештани, прича први човек Гуче, време ва). Од укупно три трубачка оркестра из мере од сабора до сабора. У међувремену, Драгачева, два су из Ртију, а један из Гуче. живе ко и сви остали. - Странци некад навраћају после сабора, - Ко дође у Гучу за време сабора, па поново али далеко мање него на сабор. Из наврати кад није сабор, увек тврди да у Словеније, рецимо, долазе на дочек Нове питању није исто место - прича нам Душан године, пошто је Гуча стекла имиџ неког Ивановић, председник Еколошког друокупљања и позитивне атмосферу. Окрештва и Теледома у Гучи где такође трају ћемо се и сеоском туризму, ту су вајати у припреме - спремају се информативни селу Горња Краварица, долазе госте пре центар, водичка служба, интернет кафе…
Ове године на две јавне лицитације је издато седам простора за шатре и пет роштиљских места. За тезге је издато 450 метара дужних. Најбоље место за шатре, у порти, ове године неће бити издато, јер се Сабор одржава у време Великогоспојинског поста. Метар дужни тезге у првој зони био је 10.000, у другој 5.000 динара. Ове године је највиша излицитирана цена за место за шатру била 550.000 динара за десет дана, за роштиљ 650.000, док се раније ишло и на око два милиона динара. - Нисмо повећавали цене због ове кризе, и надамо се да ће и угоститељи спустити своје - каже Радојичић. За педесет година, како рачунају Душан Ивановић и Никола Стојић, сабор је посетило више од 15 милиона гостију – сабораша из читавог света, такмичило се преко 1.000 трубачких оркестара и учествовало 60.000 разних извођача, а о Драгачеву и сабору штампано је 150 књига и публикација. Било је покушаја и да се он скрене са „правог пута“. И сада на Сабор јуришају разне политичке партије и странке, као и они који хоће да у њега унесу разне новотарије и кичераје. Под њиховим теретом, Сабор се понекад
Izbor
Kultura i obrazovawe
25 трубе и каже за Данас да ће се у поставци осим фотографија, 3Д приказа и народних ношњи наћи и старе трубе са којима су наступали победници Сабора.
- Скупили смо двадесетак инструмената. Ту је прва победничка труба Десимира Перишића, трубе Фејата Сејдића, Бобана Марковића, Бакије Бакића. Већина нам је изашла у сусрет јер неки нису могли да се одрекну својих труба - каже она. „Оне су тренутно на конзервацији, јер су старе, прљаве, оштећене, доста искривљене, неке су старе и више од 50 година, јер су ти трубачи док нису били популарисани живели сиромашно, свирали су на старим нико не може да узме 120 посто прихода половним инструментима које су добијали Сабора зато што је неко овде отпевао једну на разне начине. Тако је рецимо труба Бамало повија, губи своју аутентичност, али песму - каже Тадић. кије Бакића коју смо добили претходно се опет усправља и са себе отреса све оно била труба Коштаниног сина из дела Боре што га је ружило и прљало - причају Стојић Пинк уместо РТС Станковића“ - каже Снежана Шапоњићи Ивановић, закључујући: „Да га немамо, Ашанин. Сабор ће ове године уместо РТС-а преСабор би требало измислити“.
Конзерватори из Београда Бранислав Јешић и Иван Ивић ових дана завршавају конзервацију тих инструмената. Тадић: Сокој нас неће угасити
носити ТВ Пинк.
Ових дана у јавности се подигла прашина око спора организатора Сабора са Сокојем у вези са наплатом ауторских права, али Адам Тадић тврди да нису тачни наслови по којима ће то „угасити Гучу“.
- Сарадња са Пинком је чиста економија и рачуница - каже Адам Тадић. „Нама је РТС дао да имамо један директан ТВ пренос за 10 дана, а Пинк шест. У директним преносима ми имамо прилику да рекламирамо наше спонзоре, у једном је немогуће покрити све њих. Све су то ударни термини, а Пинк неће бити ништа мање гледан овде и у свету него РТС - каже Тадић.
- Ми уназад неколико година имамо спор са Сокојем. Они нас туже за ауторска права и ми им то не споримо, али само за оно на шта они имају право. Људи из Сокоја причају да су у Гучи свакодневно милиони људи, да је приход абнормално висок. Ми не бежимо од тога да платимо све оно што се чује на нашим организованим програмским шемама, једноставно ми споримо да платимо, рецимо, њихов захтев из 2005. године за надокнаду ауторских права који износи шест милиона и осамсто хиљада динара, заснован на бази броја људи у Гучи. Овде током једног дана може максимално да стане 250.000 људи, ако стоје, а не у неком другом положају. Суд вештачи наше сталне приходе, јер није нама једини приход сабор, ми имамо много других, попут сабора ткаља. Мислим да Сокој нема разумевања и слуха. У нашем правилнику стоји да не може на позорници да се свира ништа друго осим изворне народне музике, и они на то немају право. Нису они овлашћени да наплаћују ауторска У музеју и труба Коштаниног сина права на изворно народно стваралаштво. Снежана Шапоњић-Ашанин, етнолог НароАнгажовали смо адвокате, сигурни смо да дног музеја у Чачку, припрема први музеј
- Наш посао је да зауставимо корозију која се јавља на месингу, ради се о инструментима које смо добили јако запуштене, оштећене, некомплетне, скоро им је немогуће вратити функцију, тако да ми идемо на неку естетику, али не претерано. Јер овде свака труба има своју историју и своју причу, и сва та оштећења им дају неку патину - кажу Бане и Иван: „Ове трубе нису за свирање, оне су избушене, покидане, лемљене, криве, калаисане бесомучно... На свакој пише чија је, рецимо ‘прва труба 1961. године’.
Извор Данас, Београд, аутор: Драгољуб Петровић
26
Nauka i nove tehnologije
Нови Fujitsu ESPRIMO PC рачунари на АМД платформи
језгро, на претходном примеру, може да се „усредсреди“ на антивирус-скенирање система, док друго може да подмири нарезивање ДВД-а. AMD-ова технологија „Turbo Core“ аутоматски додељује и свих Компанија Fujitsu је представила два ношест језгара најзахтевнијим апликацијама, ва ESPRIMO модела десктоп рачунара а такође повећава и фреквенцију рада заснована на AMD PC платформи, (такт) уколико апликација „захвати“ и ESPRIMO E5645 (small form-factor) i ESPRI- три језгра процесора, објашњава се у MO P5645 (microtower), пројектована поменутом саопштењу. за најзахтевније задатке у класи. Fujitsu нуди нове ESPRIMO системе Спојем нових процесора са шест је- са процесором по избору – почев од згара компаније AMD и технологије једнојезгарних AMD Sempron и „dualкомпаније Fujitsu, нови модели могу да core“ AMD Athlon II X2 процесора за обезбеде пословним корисницима ма- мање захтевне канцеларијске примене, ксимум перформанси и поузданости преко четворојезгарних AMD Phenom у раду са више захтевних апликација II X4 процесора за захтевније примене, истовремено, истиче се у саопштењу до шестојезгарних AMD Phenom II X2 процесора за најзахтевније задатке. за новинаре издатом тим поводом.
Савремени корисници десктоп-PC рачунара подразумевају могућност рада са више апликација истовремено, а да при том не осете пад перформанси. На пример, ако се покрене аутоматско скенирање система против вируса у време док се нарезује неки ДВД, нови ESPRIMO модели ангажују снагу шестојезгарних AMD Пхеном процесора са „Turbo Core“ технологијом, и тако испуњавају овај захтев уз најбољи однос цена/перформансе.
За кориснике који раде са више екрана истовремено, оба нова ESPRIMO модела имају и два „PCI express“ лежишта, преко којих систем може да се појача са две брзе графичке картице тако да одједном могу да
се повежу четири монитора. Већ постојећи, снажан AMD графички чип интегрисан на плочи, Radeon HD4200 са подршком за Direct X10.1, омогућава корисницима да повежу два екрана на два дигитална прикључка са супериорним квалитетом Ови системи у таквим ситуацијама испо- приказа у поређењу са аналогним VGA ручују експоненцијално више снаге, сраз- прикључком. Корисници такође добијају мерно интензитету задатка, тако што и најбржи начин повезивања периферних поједина језгра могу ексклузивно да се уређаја са PC-јем пошто су оба модела доделе задацима који подразумевају спремна за брзе улазно/излазне картице, велики број рачунских операција. Једно као што су USB 3.0 картице.
Izbor
Fujitsuova „Green PC“ технологија је ригорознија и од актуелних законских прописа ЕУ у домену заштите животне средине. Плоча оба нова модела не садржи тешке метале. Иста технологија која омогућава брзину ESPRIMO E5645 i ESPRIMO P5645 такође је заслужна и за њихову високу енергетску ефикасност, уз напајања са степеном корисног дејства од 87%. Нови ESPRIMO E/P модели су већ доступни на тржишту, а цене варирају од земље до земље. Преузето из Интернет огледало, Београд
Izbor
ТАМНЕ СЕНКЕ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
ПОРОДИЧНА ИСТОРИЈА ДИКТАТОРА:СТАЉИН, ХИТЛЕР, ТИТО (2)
Ниједан од тројице диктатора није стекао чиновничке, беамтерске радне навике, јер их је револуционарни пут водио на илегалне састанке, у прерушавања, кратка пријатељства, робију, улице. Кад су их околности приморале, постали су неуморни радници: Стаљин све време рата, посебно од напредовања Немаца ка Москви новембра 1941, Хитлер такође, док је Тито био стално у покрету, мењајући непрестано места, гоњен непријатељем. Кад су двојица победила, опустили су се и покушали надокнадити пропуштено. Тито се одао раскоши, а Стаљин бизарним хобијима. Он, богослов и бивши радник у опсерваторији, написао је у својим седамдесетим годинама једну сасвим сувислу лингвистичку расправу, у којој оспорава тезе једног руског, али тада већ преминулог, лингвисте Н. Маара. Одакле му изненадна страст према областима које су светслосним годинама биле удаљене од његових омиљених тема – партија, револуција, јачање државе а не њено одумирање – вероватно никад неће бити решено. Титов дневни ритам био је пресликан из његових војничких дана (1912–1915): рано устајање, гимнастика, шетње, рад, ручак тачно у одређено време, вечера такође, рано легање после биоскопске представе, сем, наравно, за време пријема, славља или јубиларних датума. Диктатори немају пријатеља. Власт им је довољна и у целини их испуњава. Хитлер није имао ни људе који су му говорили ти. Јодл је у Нирнбергу рекао да му се увек обраћао с ви и да о њему није знао ништа сем да је Баварац, као и то да никаква интимност или поверавање нису долазила у обзир. Слично је поступао и с осталима. И Гебелс, Геринг и Химлер били су само беамтери којима није дозвољавао никакве ближе контакте нити улажење у приватне проблеме. Ја немам пријатеља, сем госпођице Еве Браун и пса Волфа, говорио је непосредно пред самоубиство. Слично је било и са Стаљином, само што је ипак имао неколицину оних који су му говорили ти и звали га револуционарним именом Коба, попут Берије, који је и сам био Грузин. До московских процеса (1936–1938) Стаљин је, наоко, водио но-
27 рмалан породични живот, јасно исказан мљен, што је последица власти у начина у мемоарима његове ћерке Светланке. на који ју је користио, стрељајући саборце, Бројне слике с Ворошиловом, Реденсом пријатеље и, наравно, непријатеље. (стрељаним 1938), породицом мајке Надежде Алилујеве, те Кировом и Беријом, Тито је имао топле очи, што се за претходну двојицу никако не би могло рећи, мада показују готово идиличну атмосферу.
Feqton
Међутим, то је била само маска: кад је ликвидирана прва и друга гарнитура старих бољшевика, посебно оних блиских Лењину, страх је захватио и остале, као и блиске рођаке, посебно његове прве жене Јекатерине Сванидзе, умрле 1909. Родбинске везе су се прекинуле, а неке од њих његови добри познаваоци кажу да су оне је, као и родбину друге супруге Надежде биле челично сиве и никако топле, посебно Алилујеве, затворио, а неке погубио. кад је водио обичну конверзацију. Руска оперска певачица Галина Вишњевска описује га као диктатора са злим очима. Ипак, комуникативнији од остале двојица, имао је смисла за хумор, што је у бројним навратима наглашавао и Фицрој Меклејн као његову битну особину. Британци су, из ко зна којих разлога, били импресионирани Брозом. За разлику од претходне двојице, изгледа да је имао неколико интимних пријатеља, или барем оних који су код њега могли да уђу без најављивања. То су били Иван Крајачић Стево, Иван Мачек Матија и Мирослав Крлежа Фриц. С осталима, који су му били по хијерархији блиски, Ранковићем, Кардељем, Ђиласом и Бакарићем, везивале су га само професионално-партијске Склон параноидној обради догађаја, везе, званични ручкови, пријеми и лов. постајао је све неповерљивији, и пред крај Тито је, за разлику од Хитлера и Стаљина, живота почео своју околину да оптужује да успостављао брзу и лаку комуникацију, кује заверу против њега. деловао је лежерно, био често насмејан, и на први поглед изгледао склон шали. Ипак, Током бројних вечери у дачи, које су изгледа да дубљих пријатељских веза није трајале до касно у ноћ, неретко, како се имао, па ни с првопоменутом тројицом. сећа Хрушчов, изненада би заћутао и упутио злокобан поглед Хрушчову, Берији, Револуционарни рад и илегалност научили Булгањину, до 1948. Жданову, Молотову су га да се емоционално не везује, не ређе, Маљенкову увек, и упитао: Шта ти упоставља дубље пријатељске везе, јер смераш? Прозвани би претрнуо од страха. је посао професионалног револуционара Најмоћнији човек на планети био је уса- захтевао стално кретање, скривање, мењање идентитета (инжењер Бабић, Валтер, Стари, Металац). Пријатељство захтева саучествовање, исповедање, примање и давање, дакле и жртвовање. Диктатори то себи нису могли да допусте. У младости су још и имали илузија, и били спремни за емоционалну комуникацију, посебно Тито и Стаљин. Хитлер током Првог светског рата није имао код кога да оде ни на одусуство, добијено после крвавих борби у Фландрији 1916. Сва три диктатора су, старећи, намерно око себе створила прави вакуум и нису дозвољавала ником да уђе у њихов
28 интимни свет. Парадоксално је да је онај који је правио највећу дистанцу према околини умро, тј. убио се, са женом, а остала двојица отишла у смрт као усамљени старци.
Болесници владали из Кремља У нормалним демократским земљама лидер је под сталном контролом јавности: на конференцијама за медије он одговара на, често непријатна питања, два пута годишње подноси скупштини или конгресу реферат о стању нације, отвара изложбе и држи говоре, па се његово психичко стање – посебно сад, у доба телевизије – не може сакрити и није потребно психијатријско вештачење да се установи његово ментално здравље. У случају болести извршну власт аутоматски преузима потпредседник, председник скупштине или, пак, председник врховног суда. У аутократским режимима је другачије. Брежњев је, по старом руском обичај, себи приграбио извршну, државну и партијску власт, што Стаљин формално дуго није радио. Он је, наиме, био само генерални секретар партије, те кад би се нашао у незгодном положају (то се дешавало ретко, можда током разговора са Черчилом), он би лукаво изјавио да је он само генсек партије, а то што треба решити ствар је државе, чији је шеф дуго био простодушни Калињин.
Feqton зависи, те практично сваку иоле значајнију одлуку они морају да одобре или се прећутно с њом сложе, пресудан утицај има њихово психичко, а посредно, и телесно здравље. Посредно, јер аутократа, који је два пута по неколико сати на апаратима за дијализу, или, пак, није у стању да се попне уз степенице за говорницу, као Андропов, те онај који није у стању да сиђе приликом званичних посета низ степенице авиона, попут Брежњева и понекад Јељцина, мора да покаже и психичке поремећаје као што су конфузност и збуњеност услед дејства лекова и промена у можданој маси. И код демократског и код аутократског вође, без обзира на тимове и саветнике, постоји тренутак кад сам мора да донесе одлуку. Искрцавању у Нормандији јуна 1944. претходило је неколико дана лошег времена. Метеоролози нису били у стању да гарантују 48 сати времена погодног за искрцавања. Дилема: искрцати се по лошем времену или померити целу операцију. Одлуку је могао и морао да донесе само савезнички генерал Двајт Ајзенхауер. Владати подразумева и стално доносити одлуке, и већином непопуларне, подједнако тешке, тако да приликом одлучивања, аутократа, али и демократски лидер, остаје сам. А како избор одлуке зависи од његовог психичког стања, јасно је да ће депресивни оклевати; хипоманични као Хрушчов брзо се, у складу са својом природом, одлучити за једну опцију без колебања, проверавања или критичког сагледавања и вероватно ће, као што је то урадио 1962. у афери “кубанске ракете” – погрешити, а такве су и грешке у насељавању утрина, тзв. освајање Сибира; опсесивни ће дуго оклевати, разматрати бројна, често супротстављена решења, да би време његову одлуку саму по себи дезавуисало јер је оклевање знак или посебно структурираног карактера или опсесивног поремећаја; параноидни ће, такође, помно вагати све противречне елементе да би се најзад, у складу са својом природом, сумњама, неповерењем и страхом од провокације, приклонио решењу које одговара његовом интимном бићу, тј. осећању да је можда жртва завере. Стаљин, који је пред рат, а и касније,
Izbor
припремама Немаца да нападну СССР. Број информација, а за многе од њих се могло поуздано рећи да су сигурне, растао је из месеца у месец. Стаљин, који се од младости бојао провокација, био је веома неповерљив. Веровао је да су те информације фабрикат британске тајне службе, створене с намером да га увуку у рат с Немачком и тиме ослаби немачки смртоносни загрљај Острва. Тако је почео да испољава параноидни парадокс: све више сумња у веродостојност неке вести уколико број информације о њој расте. Уместо да свака нова повећава његово уверење у истинитост, она, напротив, повећава уверење да је то провокација, које се сваки параноик панично боји. Тако је поступио и 22. јуна 1941, кад је било евидентно да је немачки напад у току, те је наредио да се само узвраћају ударци и не прелази на немачку територију. Аутократа, као што се десило с бројним совјетским вођама, влада дуго, обично до краја живота. Све совјетске аутократе су, сем Хрушчова који је смењен, владали до краја живота и дочекали га као озбиљни телесни и, последично, психички болесници.Ниједна већа светска сила није имала на власти толико болесних лидера као СССР, од којих су Лењин, Стаљин и Брежњев последњих година свог живота били потпуно немоћни да доносе одлуке и схвате значај својих поступака. Способност аналитичког мишења, као и схватање апстрактних појмова и пројекција будућности, код њих су били озбиљно поремећени. Од децембра 1922, када је у својој 52. години доживео први мождани удар, Лењин је у потпуности, због отежаног а касније и потпуно неразумљивог говора, био искључен из управљања партијом и државом. Још увек се воде жучне дискусије о томе да ли је његова болест била позна последица сифилисне инфекције, те је, према томе, то била прогресивна парализа, или се радило о блокади артерије која иде ка мозгу, а која је, наводно, била последица не атеросклерозе него метка који је створио хематом и притискао каротиду, после атентата који је на њега извршила Фани Каплан 1918.
Српске анархисте залудео вожд Од 1949. до 1953. Стаљин је био клинички параноидан, мада је и пре тога показивао знаке параноидне личности (неповерење, сумња, пројекција), али је ипак ефикасно деловао готово све до пред крај живота, када се болест, због биолошког попуштања, у потпуности развила.
располагао најбољом обавештајном Како у држави, у којој неограничено влада службом, давно је, можда од лета 1940, Стаљин, Тито или Брежњев, све од њих и почео да прима бројна обавештења о
Хрушчов је последње три године владања (1958–1964) показивао знаке хипоманичног понашања, због чега је направио озбиљне грешке у спољној политици, кад замало није изазвао рат са САД због слања ракета на Кубу, али и у унутрашњој (лоши резултата у пољопривреди), те је, најзад, 1964. смењен.
Izbor
29 доба Романова, кад је цар зван баћушка, (1949–1953), кад је током вечеринки, због само су пренети на Стаљина, кога су у па- алкохола, губио дистанцу и правио неслане ртијском жаргону звали хазјајин, Лењин шале, обично с Хрушчовом. је био Старик, док су Тита, бар током рата, И мистичност је незаобилазна. саборци ословаљавали са Стари.
Feqton
Брежњев је од 18 година на власти (1964–1982), бар последњих пет провео полудементан, са честим конфузним стањима, као последицом узнапредовалог оштећења мозга због артеросклерозе. Његове последње слике, када га телохранитељи воде подруку, Како су савремени диктатори углавном нижег раста – Тито око 167 цм, Стаљин 164, ламентирајуће су. једино је Хитлер имао 178 – објективне После његове смрти долази од правог де- посматраче увек је задивљавао начин на бакла. који су прва двојица успевала да високог саговорника гледају с висине. Андропов је боловао од тешког облика дијабетеса с бројним компликацијама, тако да су му отказали бубрези, те је већину свог мандата (1983/4) провео везан за апарат за дијализу. Ипак, био је скоро до краја луцидан и није показивао знаке деменције. Черњенко је био озбиљно болестан кад је дошао 1984. на власт. Боловао је од хроничног обољења плућа. Његово отежано дисање чули су сви који су на седницама Политбироа или Централног комитета седели близу њега. Цео мандат је провео под интензивним третманом, али није показивао знаке узнапредовалих психичких проблема, заборавност, дезоријентацију, конфузна стања. Међутим, био је увек уморан, пасиван и без иницијативе.
О Стаљиновом приватном животу у СССР-у се готово ништа није знало, осим сасвим мало о детињству, док је све касније било обавијено мистеријом. Неко време било је погибељно распитивати се о његовој породици. Хитлер је, такође, забранио да се пише о његовом пореклу и рођацима. Тито
Горбачов, најзад један здрав. Јељцин, опет један полудиктатор бизарног понашања. Често је био под дејством алкохола, имао је проблема са срцем, отежано говорио, те је одавао утисак конфузног полудементног лидера. На крају, опет један здрав: Путин. Новије, као и старије психобиографске и психополитичке студије мало простора посвећују следбеницима, фокусирајући своју пажњу само на личност диктатора. А не постоји вођа без следбеника. Лењин се не може разумети без Октобарске револуције која је настала из бројних, наравно не психолошких, разлога. Потреба Британаца за ратним лидером 1940. довела је до избора Черчила. Најзад, ни Слободан Милошевић не појављује се случајно 1987, уз снажну, готово плебисцитарну подршку маса, која је била погодан медијум за његову распаљену националну реторику. Ако се сме правити компаративна скица покоравања међу европским народима, онда немачко друштво даје најпослушније јединке, па се већина нацистичких злочинаца у Нирнбергу бранила од оптужби изјавом да су само слушали наређења, те да је послушност стуб на којем почива армија. Изврши наређење, а потом се жали. С друге стране, англосаксонске нације се састоје од завидног процента јединки снажне индивидуалности, као и Французи. Не једном, Де Гол се жалио: Владајте ви народом који има три стотине врста сирева! Срби пре нагињу индивидуалном анархизму него колективној послушности, што, наравно, има и добрих и лоших страна. Психоаналитичари инсистирају на тези да следбеници, заправо, трагају за свемоћним оцем и да се у свим аутократским режимима они према тиранину баш тако односе. То се посебно односи на Русе: обрасци понашања који су вукли корене из
Следбеник према тиранину успоставља није толико мистификовао своју биографију, релацију као према Богу – он је удаљена али је о својим догодовштинама често прифигура, воли, али и кажњава. чао различите верзије. Неке је периоде намерно заборављао, попут 1915–1920. Тако су Стаљин, или његови шефови у Русији, а робију од 1929. до 1934. је пропаганде, наложили да се његов лик прећуткивао. Намерно је затамњивао пројектује на облаку изнад Кремља. неке догађаје из свог живота, посебно у Тито је изразито пази на дистанцу и своју Русији, док су се око његовог боравка у изузетност: он се рефлексно повлачио кад Шпанији окапали историчари. У дискусију је увучен и Салвадор Дали, да би цела мистификација била заокружена питањем: да ли је Јосип Броз – Тито.
Непреболне трауме кумровачке
би неко током конверзације покушао сувише да му се телесно приближи. Слично су се понашала и остала двојица, сем Стаљина у последњим годинама живота
У аутократском режиму, био он комунистички или нацистички, високо је вредновано место шефа пропаганде. То су били партијски идеолози, веома блиски вођи, наравно, нису раније били полазници курсева него су, као и интелектуалци, интуитивно наслућивали да треба величати
30 вођу. За то им је стајао на располагању читав партијски и државни апарат, а арсенал средстава није се сводио само на деловање преко штампе већ и јавних манифестација и парада, као и усменог величања вође на честим партијским и синдикалним конференцијама. (Слободан Милошевић је потпуно наследио образац понашања из Титовог доба, па се једном приликом истовремено појавио на 13 канала државних и приватних ТВ станица). Ми смо читав ритуал наследили од Совјета, па га, и после 1948, примењивали с доследном упорношћу:
Параде су одржаване једном (код нас 1. маја) или два пута годишње (Совјети и 7. новембра, на годишњицу Револуције), са строгом хијерархијом изласка. Страни извештачи су током мрачних година чистки на основу редоследа изласка партијских моћника могли да процене тренутни положај неког члана Политбироа или Централног комитета. Парадом је командовао генерал који је био у тренутној милости моћника, и она је почињала тачно у осам сати. После војне, ишла је тзв. цивилна парада – радни колективи, са својим производима, турбине и локомотиве као макете, трактори на камиону оригинал. Стаљин и Хитлер вероватно нису уживали у прадама, али су били свесни њиховог психолошког пропагандног деловања у поткрепљивању њихове апсолутне моћи. Али, да је Тито уживао у прослави Дана младости – то је било евидентно.
Feqton Једна банална манифестација као што је штафета, претворена је у институцију, а дневни листови на првим странама обавештавају о њеном кретању по Југославији. Испразни говори пратили су у сваком месту долазак штафете, а ученицима је то све причињавало радост јер нису имали наставу. Генерална прослава на “Партизановом” стадиону увежбавана је недељама, имала је општејугословенски карактер, на њу је долазио цео партијски и војни врх, а Тито је сијао од задовољства и еуфорично пљескао. Генерално, он је посебно пазио на помпу. Кад се 1977. сусрео с једним сличним, али далеко маштовитијим и
Izbor
Пароле су премошћавале улице и остајале дуго након параде. Трагало се за једноставним и кратким слоганима типа “Тито је наш, ми смо Титови”. Хитлер је више волео бакљаде, а нарочито је чувена је она коју су организовале
СА трупе у ноћи 30. јануара 1933. кад је освојио власт. Бакљада је назначавала паганске корене нацизма, његову везу са старим Германима из мрачних немачких шума, а чему је он, уз Гебелса, увежбанијим слетом, у Северној Кореји, помно водио рачуна. Коришћена је и био је истовремено одушевљен, јер је режисерска виртуозност Лени Рифесве то урађено само за њега, али помало нштал. У сачуваним нацистичким прои повређен јер је урађено боље него у пагандним документарним филмовима се његовој земљи.Следбеници су годинама јасно уочава нагласак на аријевској раси и деценијама увежбавани да се понашају (плавокоси, атлетски развијени младићи), као учесници слета, размишљају и делају реду (војници који ступају под корак), по команди и унапред задатим шемама, величање рада и тачности, стварање рене допуштајући никакво одступање од лигијског заноса – Хитлер с два пратиоца утврђеног реда, јер су у противном сле- иде ка кули с које ће одржати говор, а коридор кроз који корача, састављен од диле судске или политичке санкције. хиљаде припадника СА трупа, непомичан Отпадници, који су обично називани фра- ћути. Сама сцена из “Тријумфа воље”, кционаши, прогоњени су – као у свакој без обзира на своју идеолошку подлогу, цркви, посебно Католичкој – жешће филмски делује мајестетично и данас. него прави идеолошки непријатељи. С високих зграда око трибина трудбенике Вероватно неће постојати војска која ће су гледали огромни портрети вође, с имати толико различитих врста униформи понеким замеником: Ранковић, Ђилас, као што је то била немачка (1933–1945), Кардељ, односно Ворошилов, Маљенков, од државних, службених и војних, до полицијских и партијских. И Стаљин и Молотов, Каганович. Хитлер су у свакодневној комуникацији фаворизовали неку врсту партијске униформе (код Совјета ју је углавном носио средњи и нижи партијски апарат): војничка блуза једноставног кроја, јахаће чакшире, чизме, тек ретко маршалска и генералска униформа, с лампасима на панталонама. Униформа је као статусни симбол имала важну улогу само за Тита због инфантилних траума сиромаштва и беде. Од њих се никад није могао ослободити: прстен на руци, колмована коса, често мењање одела, пудлице – све је требало да неутралише болну рану из Кумровца. Причало се да је сам креирао своју uниформу. Углавном, она никад није одавала скромног човека, што није желео. Такав је био и као прогоњени револуционар, али током рата, који је провео у некој врсти нелегитимног брака са секретарицом
Izbor
31 Новом Београду 1968. био је безначајни торо људи, сувише приближити власти и инцидент у студентској мензи. Касније је изазвати преторијански пуч. Верује се да упрегнут цео полицијско-партијски апарат је разлог велике чистке у армији Стаљинов страх од 18. Наполеоновог бримера и и шеф државе, да је неутралише. да је зато ликвидирао цео врх Црвене Фирерова наредба бр. 1 крије Хитлерово армије, на челу с Тухачевским. Тито се наређење с почетка Другог светског рата, није толико бојао уроте преторијанаца, по којем свако треба да зна онолико колико јер је армију контролисао гвозденом му треба за извршавање наређења. Разлог руком. Више је зазирао од политичког је Хитлеров страх од совјетске обавештајне комплота, а посебно у време ИБ-а. службе и цурења информација од људи ко- Никад нико од ове тројице аутократа није ји су неопрезни или се баве шпијунажом. потпуно обавештавао окружење о свим Касније се тврдило за Милера, шефа својим намерама, те они нису појединачно Гестапоа, познатог као Гестапо Милер, да имали моћ да сруше диктатора. Животно Зденком Даворјанком Пауновић, често у је заправо шпијун СССР-а. Нестао је пред искуство и интуиција их је научила да је заједничком шатору, пренебрегавајући капитулацију, маја 1945, и његова судбина опрезност мајка мудрости. веома строге партизанске норме о моралу је остала непозната. Хитлер, па и Стаљин (Тито мање), помно и понашању према другарицама. Онај ко има информације, има и моћ. Ау- су изучавали историју и знали су бројне Дириговани сателити у маршаловој тократа мора обезбедити да му се слију све примере, посебно из старог Рима, о информације и делити их само делимично. заверама, побунама на двору и атегалаксији Хитлер је тачно знао шта жели да постигне: нтатима. Посебно су били неповерљиви Стални позиви на окупљање, проналажење да сломи отпор непокорних генерала према шефовима полиције. Стаљин би непријатеља и кад га нема, позиви на мо- који су 20. јула 1944. и покушали да га их ликвидирао чим би завршили свој део билизацију, праву и идеолошку, имају један убију. Било му је доста сталних препирки посла. Тако су настрадали Јагода и Јежов једва скривен циљ да се појача месијанска с официрима и њиховог саботирања на- (монструозни кепец, окрвављених руку, улога предводника до обећане земље. И ређења, посебно оних ни корака назад растом ниски, шеф НКВД-а), а ни Берија сами следбеници често теже зависности, или чак директних супротстављања, због није живео дуго после Стаљинове смрти. не желећи да преузму одговорност за чега је ликвидирао Ромела и Канариса. своја дела и недела. “Ја преузимам Кад би увидео да неког генерала не може Ранковић је политички ликвидиран, зајеодговорност”, говорио је Хитлер, како би да убеди у свој тактички потез, Хитлер је дно с блиским сарадницима, у вешто измиследбенике ослободио осећања кривице потезао крунски аргумент: Ви немате све шљеној афери прислушкивања, кад је Тито добио више узастопних информација о информације, овај потез и сумњи у исправност чињеног. његовим претензијама да га наследи.
Feqton
Хитлер је био посебно лоше среће: осим Канариса, шефа армијске обавештајне службе, на крају рата га је и Химлер (назван верни Хајндрих, а од противника крвави пас) издао, почевши преговоре са савезницима. Бити шеф полиције код аутократе опасан је посао. Диктаторов свет је сличан хелиоцентричном: око њега се окрећу – као планете – блиски сарадници, који располажу с онолико власти колико им удели моћник. Кад те моћи нестане, они одлазе у “црну рупу”.
Пропагандни апарат мора стално радити на продубљивању осећања инфантилне зависности од вође. Шта сте радили кад је умро Стаљин? – питали су Хрушчова. Одговор: Плакао сам као мало дете! више је него илустративан. Стална пропаганда да су окружени унутрашњим (велики процес 1936–1938. у СССР-у) и спољним непријатељима доводи следбенике у стање хроничне неизвесности. Оно је тешко подношљиво и доводи, ако се не неутралише, до стварања критичне масе агресивности, којом се тешко управља. Аутократа зато мора помно манипулисати и осећањем последичне агресивности, да се она не би усмерила – ка њему! Манипулисање масом је први задатак шефова тајне полиције. Повод студентске побуне на
Аутократе при крају дуге владавине (Тито и Стаљин, посебно Мао Цедунг, можда и Кастро) низом потеза, интуитивно, стварају код следбеника стање страха због очекиване смрти диктатора. Тито је низом ми треба из политичких разлога, не административних одлука, наводно, спреобјашњавајући детаље. Ако су генерали мао колективно руководство (и после Тита тражили скраћивање линије фронта, он би – Тито), а заправо се понашао као и Стаљин, се позивао на факторе типа: Бугарска (Ру- верујући да ће владати бесконачно. мунија или Мађарска) би то доживела као нашу слабост и иступила из рата. Генерали се нису могли томе супротставити, па је из Милиони сирочића бесмртног Стаљина ових мучних дијалога Хитлер излазио као победник. Слично је поступао и Стаљин. После 18. конгреса партије 1952. Стаљин Опрезан и лукав, Тито је помно пазио да је спремао нову чистку чије би жртве биле се код њега сливају све информације, сарадници из доба претходних великих посебно оне из Кремља, а сараднике је чистки: Молотов, можда Микојан, мада обавештавао само колико им треба за нису били сигурни ни Берија, Хрушчов, Маизвршавање задатака. Ранковића, гене- љенков, Ворошилов и Каганович. Њихову ралног секретара партије, вређало је то ликвидацију спречила је диктаторова смрт што је Тито током ратних маршева, пре него марта 1953. Из његових последњих изјава што би легао да спава, изуо чизму, ставио јасно се уочава да није имао намеру да московску депешу у њу и поново је обуо. умре. Аутократе су се плашиле да ће се, добијајући информације, њихово мало окружење, А ми смо веровали да је бесмртан, касније које се обично састојало од четворо-пе- је говорио Хрушчов.
32 Осећање страха од напуштања базични је емоционални доживљај у детињству: само кроз приврженост родитељима може се превазићи страх од одбацивања. Он је у одраслом добу потиснут, али је сваког тренутка спреман да избије на површину. Сцене Стаљинове и Титове сахране најбо-
ље сведоче о томе колико су успели да у следбеницима реактивирају потиснути страх од напуштања и стрепњу за будућност. Сваки родитељ добро зна какав плач доживи дете ако се он за тренутак сакрије, кад полази на пут или га оставља први дан у обданишту у непознатој средини. Као што мајке плаше децу да ће бити остављена, вођа се повремено поиграва са следбеницима и прети да ће се повући. Ја сам, другови, мислио да одем у мировину, често би говорио Тито, што је изазивало бурно негодовање у сали, али, обични радни људи су ми упутили бројне протесте, и ја ћу се због њих жртвовати, иако ми то тешко пада... Наравно,оннијениимаонамерудасеповуче. Титови сарадници, посебно Доланц, Микулић и Дороњски, мада је вођа имао 87 година, боловао око четири месеца и био неколико недеља у врло критичном стању, његову су смрт дочекали неспремно. А претпремијера се, изгледа, десила 14. фебруара 1980, кад је Тито доживео клиничку смрт. Свој страх пренели су и на обичне грађане, те се месецима у ваздуху осећао страх. Међународна ситуација је уистину била сложена: Совјети су напали Авганистан, а било је и других разлога за анксиозност. Постојао је и страх од остављања великог празног простора смрћу аутократа (и природа се боји празнине), па је та стрепња имала и своје биолошке корене. Након смрти вође нису ретке сцене масовне панике, као приликом Стаљинове сахране
Feqton марта 1953., у Москви, где је погинуо велики број људи. Како појединац у маси лакше прихвата основно осећање гомиле, таква је паника разумљива после година условљавања да је вођа незаменљив, а његовим нестанком наступа државна, па и појединачна пропаст.
Сва три диктатора су били прави виртуози у примени технологије владања, коју су интуитивно наслутили, а заснивала се на неколико поставки: Власт вође је врховни закон, а критиковање власти доживљава се као угрожавање његове личности.Неутралише се прво унутрашња опозиција, посебно фракционашке групе састављене од бивших следбеника, а п о т о м и д е ол о ш к и п р о т и в н и ц и . Постављају се поверљиви кадрови у полицију, војску, партију и државни апарат, и успостављају паралелни токови власти – један иде нормалном државном линијом, други партијском. Свеобухватна је контрола уз помоћ тајне политичке полиције (СД, НКВД, УДБ), али и ње саме кад се осети свемоћном, војним апаратом (КОС), уз повремену смену шефова. Избегавају се формалне институција власти, као што су министарски савет или скупштина. Повремено се намерно ствара хаос у апарату, посебно државном, и влада декретима или посебно опуномоћним комесарима. Ствара се тензија између разних структура власти и интензиван ривалитет између партије и државног апарата, војске и полиције. Ситуација се контролише подривањем једне структуре другом и хушкањем једних на друге, те стварањем уверења да све сукобе – политичке, државне, војне и привредне – може решити једино незаменљиви вођа, јер он једини има
Izbor
ауторитет који свима може наметнути одлуку. Његовим нестанком настао би вакуум, који се може изродити у крваве нереде, па би непријатељске елементи покушали државни удар и преузели власт. Помно се контролишу политичке активности сваке групације која би могла угрозити власт аутократе и правовремено
неутралише могућности стварања личности која би могла и желела да замени моћника. Хитлер, после неутралисања Рема и СА вођства 1934, није имао озбиљније опозиције у партији и полицији, али му, замало, генералска завера и атентат 20. јула 1944. нису дошли главе. Иначе, он је помно пазио да стално ствара суревњивост између Гебелса и Геринга, Химлера и Бормана, Рибентропа и Шпера, не показујући посебну наклоност ни према коме. Имао је своје тренутне фаворите; Гебелс се најдуже задржао међу њима, нешто мање Химлер, док га верни Хајндрих није издао започињући преговоре са савезницима, као уосталом и Геринг, пред крај рата. Стаљин је стално чистио све оне који би му се приближили по популарности и аспирацијама, почев од убиства Кирова 1934, од кад га више нико није угрожавао. Цео процес монструозних чистки (1936– 1938) и започет је да се неутралише могућност марионетске владе, која би заменила бољшевичку после немачког напада, за који је рачунао да је неминован. Титова борба за чистоту партије (1937– 1939) имала је заправо циљ освајање власти и неутралисање свих оних који би га могли угрозити: одстрањивање Петка Милетића, групе око књижаре “Хоризонт” у Паризу, Жујовића, Хебранга и касније Ранковића, само су неки од примера. Извор: „ТРИ ДИКТАТОРА“, „Информатика“, Београд, аутор: др Владимир Адамовић, приредио: З.Димитријевић
Izbor
33 Т Е О Ф И Л П А Н Ч И Ћ , К О Л У М Н И С ТА пуштен исто вече. жртва, у то сам сигуран - прича Панчић. „ В Р Е М Е Н А“ М Е ТА Л Н О М Ш И П КО М Према његовим речима, за сада може Добро сам, хвала на питању рекао нам је ПРЕТУЧЕН У АУТОБУСУ У ЗЕМУНУ само да нагађа шта је мотив напада. Панчић, кога смо телефоном добили у Хрва- - Добио сам батине искључиво због мог тској, на путу ка мору. Панчић каже да су га ПРЕБИЈЕН САМ ЗБОГ ЛИКА приликом уласка у аутобус у Главној улици јавног посла и ангажмана. Не видим апсолутно никакве друге могуће разлоге И ДЕЛА у Земуну заскочила двојица нападача. закључује Панчић. „Очигледно сам нападнут због свог лика - Када сам крочио у ГСП за мном су ушла и дела. Никоме нисам ништа дужан, ни са још двојица момака. Имали су капуљаче Полиција у сарадњи са тужилаштвом ким се нисам замерио, немам ништа са на главама. Из чиста мира без иједне интензивно ради на идентификацији два, криминалним подземљем Србије. Нико речи почели су да ме бију. Један је био засад, непозната лица. ми досад није претио“, рекао је за „Ало!“ са моје леве стране, а други са десне... Мета за одстрел колумниста недељника „Време“, Теофил Вукли су ме, развлачили и ударали по Панчић, који је у прошлу суботу око 23 сата глави, али највише по рукама, и то са Удружење новинара Србије (УНС) је претучен металном шипком у градском металном штанглом - прича Панчић. најоштрије осудило брутални напад на Он каже да му нико од путника није Теофила Панчића и апеловало на сведоке аутобусу у Земуну.
S one strane zakona
да се јаве полицији и „помогну да силеџије буду откривене. Држава мора да учини све да заштити новинаре јер, заиста, постали смо мета за одстрел без заштите“, рекао је председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић.
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ) је подсетило да ниједно убиство и готово ниједан напад на новинаре у Србији никада нису расветљени и оценило да се у Србији поново ствара клима у којој је дозвољено да се насрће на „унутрашње непријатеље“, односно на све оне који пишу критички о негативним појавама у друштву. Извор Ало, Београд, аутори: Ј. Петровић - М. Дакић
Двојица младића напали су Панчића док је улазио у аутобус 83, на стајалишту у Главној улици, испред броја 42. Нападачи, који су иза Панчића ушли у аутобус пун путника, изударали су колумнисту „Времена“ по глави и десној руци и након двадесетак секунди изашли из аутобуса који се и даље налазио на стајалишту, саопштила је полиција. После напада, побегли су у правцу позоришта Мадленијанум, а на плочнику стајалишта пронађена је метална шипка.
прискочио у помоћ. - Возило је било пуно људи. Нико није погледао у мом правцу. Момци су ме тукли ЗАВИРИЛИ СМО У СРПСКИ АЛКАТРАЗ 15 секунди, али нико није покушао ни да их И преко неба решетке спречи. Изненађен сам... - огорчен је наш саговорник, који је безуспешно покушао Простор у којем је тренутно једини зада се одбрани од хулигана. твореник Милорад Улемек Легија има више од две хиљаде метара квадратних Када су побегли, Панчић је мобилним покривених камерама до последњег мипозвао полицију, која га је превезла у Зелиметра. Осуђеници обедују у собама мунску болницу. у којима могу да имају телевизор и компјутер и где проводе више од двадесет сати дневно. Физички контакт са посетиоцима не долази у обзир. Претрпаност наших затвора ускоро ће се решити стављањем специјалних наруквица на ноге преступника који би казну служили у свом дому. Гласине настану тамо где мањка пуна информација. Тако се донедавно нагађало како ће изгледати Посебно одељење пожаревачког затвора Забела у којем ће казну да издржавају осуђеници за ратне злочине и организовани криминал.
Панчић је задобио контузију главе и повређена му је десна рука, а помоћ му је указана у Земунској болници, одакле је
- Верујем да су ме момци пратили. Напад су планирали. Да су хтели да ми узму паре могли су, али им разбојништво није било мотив. Нисам био случајна
У центру приче, наравно, био је Милорад Улемек Легија, најпознатији затвореник. Надлежни су се побринули за то да непознаница више нема. Знају се безмало сви детаљи, наравно они који не угрожавају безбедност, о томе како изгледа простор и где дане проводи Легија, први и за сада једини становник овог павиљона који су због максималног обезбеђења назвали српски Алкатраз. Овај простор, опремљен према светским стандардима, опасан је
34
Izbor
S one strane zakona
комуникацију затвореника и чувара, а
више од двадесет сати. Само два пута
четири метра високим зидом и наткривен жичаном мрежом која би, како се прича, требало да осујети сваку намеру да осуђеници и небом напусте затвор. Зграда има два спрата са по два крила. У шездесет соба, по тридесет у сваком крилу, овде ће казну издржавати око 120 затвореника, оних који су осуђени за организовани криминал и ратне злочине. У свакој соби од десет метара квадратних стало је све што је неопходно затвореницима. Лежај, сто, столица, метални ормарић, лавабо, туш кабина са чучавцем. Осуђеници имају право да у
свака соба прозор при врху зида кроз који дневно излазе у шетњу. се, кроз покров од жице, види део неба. Познаваоци кажу да је затвор грађен према највишим техничким и безбедносним стандардима у свету, да је реч о сигурно најбезбеднијем и најмодернијем затвору на Балкану.
соби држе телевизор и компјутер, али без могућности да користе интернет. Блиндирана врата имају прозорчић за
– Велика је разлика између овог специјалног и других, да кажем обичних затвора – објашњава Дамир Јока, управник Центра за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција. – У, назовимо их тако, класичним затворима осуђеницима собе служе буквално да преспавају. Они после устајања одлазе на заједнички доручак, па онда бораве у просторијама за рад, дружење, иду у шетњу... Цео дан им је испуњен активностима ван собе. У Посебном одељењу, односно у собама, затвореници проводе
Легији ће се ускоро највероватније придружити Звездан јовановић
Нема физичког контакта Није наш саговорник упознат како по сатници изгледа дан једног од најпознатијих
Izbor
S one strane zakona
наших затвореника, али није тајна колико се и каквим активностима бави Легија. Устаје у шест, мало вежба, затим му доносе доручак, а онда иде у једносатну шетњу. У један руча, после тога се одмара и сређује рукописе за своју нову књигу. У три иде у још једну једносатну шетњу, око деветнаест је вечера, а повечерје у 22 сата. Овако ће по сатници да изгледа дан и осталих затвореника који овде стигну, с тим што ће се водити рачуна о томе ко ће с ким да се среће током шетње.
постане станар овог дела пожаревачког затвора – каже наш саговорник. – Дакле, суд је тај који доноси одлуку. А њихово главно објашњење зашто неко одлази у, како ви кажете Алкатраз, јесте сумња и процена да би та особа у другим затворима била можда у прилици да настави да се бави оним чиме се бавила – организованим криминалом. Дакле, нико тамо не одлази као жртва некакве државне одмазде, већ је реч о искључиво превентивној мери. Уосталом, све ово је италијански модел. Они су као земља највише суочени с Овај затвор у затвору има и посебан организованим криминалом, њихов правосистем обезбеђења. Сваки квадратни судни и извршни систем има највише искумилиметар покривен је видео надзором ства од свих европских земаља.
35 метара квадратних и ко ће ускоро да му прави друштво, наш саговорник слеже раменима. Чуо је и он, каже, лицитирање именима, пре свих Звездана Јовановића и Радета Марковића, али о томе главну реч има суд. – Знам само једно, а то је да ће веома брзо капацитет да буде попуњен – каже управник Јока. – Тиме ће да се бар мало растерете други затвори, јер као што знате неке од казнено-поправних установа су претрпане. Последњи затвор изграђен у Србији је онај на Клиси у Новом Саду. Сазидан је 1987. године. – У ствари није, исправља сам себе начелник Јока. – Две или три године после њега подигнут је затвор у Истоку, али њега тренутно не контролишу наши државни органи. У Србији су само обнављани затвори, нису зидани, па после овог пожаревачког ускоро очекујемо завршетак објекта у Падинској Скели. За њега је завршена финансијска конструкција. Држава је конкурисала код Европске банке и од тог новца градићемо још два затвора. Један у Панчеву, други у Крагујевцу. У ова три затвора биће смештено око хиљаду и по осуђеника, па ће се тако растеретити три велика затвора у Србији која јесу претрпана. Пуне ћелије последица кризе
– ћелије, ходници, заједничке просторије, амбуланта, кухиња, двориште. На врху високих зидова је бодљикава жица одакле је преко целог дворишта разапета челична мрежа. Затвореницима је на располагању и телефон за комуникацију са члановима најуже породице и браниоцем. Осим одобреног и у тачно време уговореног разговора с браниоцем, остали разговори се снимају, као што се отвара и чита пошта без обзира на то одакле и од кога стигла. Физичког контакта затвореника и тих посетилаца нема. Дели их дебело армирано стакло.
Додаје наш саговорник и то да су сви свесни да тај лимитиран контакт затвореника с породицом не делује баш хумано, али опет подсећа на италијанско искуство. – Највећи број информација и наставак деловања у организованом криминалу ишао је управо преко чланова породице – каже управник Јока. – Како год то изгледало, ипак је крајњи циљ да се заустави наставак криминалних радњи, а то је могуће једино овако ригорозним превентивним мерама.
– Људе између осталог занима ко и према На питање докле ће Легија да буде сам којим критеријумима одлучује ко ће да у простору нешто већем од две хиљаде
Стање у нашим затворима јесте тесно. Зато је и неопходно да се прошире капацитети. Тренутно, у казнено-поправним установама има 11 200 затвореника, што је неколико хиљада више од стандардом прописаног броја.
– Када нас неко пита колики су капацитети наших затвора, обично кажемо онолики колико затвореника има – мало дипломатски одговара управник Јока. – Али, ево, да не буде да нисам одговорио на питање. Неки затвори су и више него пребукирани. У собама где, рецимо, треба да спавају три затвореника, спава пет. Зато јесте неопходно да се капацитети прошире, али смо зато и решили да уведемо електронске наруквице.
Капацитети ће бити проширени изградњом нових затвора, али наш саговорник каже да није добро ни да се праве велике зграде и огромни капацитети, јер овај број
36 затвореника је нешто што је последица кризе кроз коју друштво пролази.
S one strane zakona
смеши. “Бекство из затвора, па то су вечите теме. Стално надмудривање. Само, не треба заборавити да је техника умногоме – Сигуран сам да ће за мало више од узнапредовала. Све данас може да се држи годину дана број затвореника да се ста- под контролом.” билизује – каже управник Јока. – Јер, Извор Илустрована Политика, последњих година имамо драстичан аутор: Огњан РАадуловић раст. Почео је негде после 2003. године и имали смо, малтене, раст од безмало хиљаду затвореника годишње. Све ово што се догађа код нас је нешто кроз шта Албанска мафија тргује су прошле све земље у транзицији. Тај број српским белим робљем не може у недоглед да расте. Тај врх је код нас нешто мало изнад 12 000 затвореника. Српски културно-информативни центар С проласком кризе, уласком друштва у ми- (СКИЦ) у Бечу упозорио је да албанска рније воде, и број криминалних дела ће криминалци масовно тргују српским бити мањи, па самим тим и затвореника. белим робљем и оптужио надлежне полицијске и правосудне органе Аустрије за Не тако давно свима је пажњу привукла пасивност и затварање очију пред оргавест да ће неки од осуђеника казну моћи низованом трговином коју несметано обада издржавају у кућном притвору носећи вља албанска мафија. електронску наруквицу за праћење. – Такав начин служења казне јесте добро решење из више разлога – објашњава управник Јока. – У кућни притвор с наруквицом моћи ће само они који су осуђени на затворску казну до годину дана. Веровали или не, од свих осуђеника, четрдесет одсто је оних који су осуђени до годину дана затвора. Па сад ви видите колико је то растерећење у затворима. Додуше, неће сви моћи да на тај начин служе казну. Знате, и међу осуђеницима има категорија. Казну с наруквицом служили би, како ми кажемо, осетљивије категорије. Рецимо, млади који су начинили први преступ и којима треба дати прилику да се поправе. А класичан затвор и није баш право место. Затим, ту су жене, па особе с посебним потребама. Просто, за такве особе затвор није најбоље решење. Служење казне с наруквицом је добро решење и због уштеде. Кад се направи комплетна рачуница, затвореник државу кошта нешто мање од петнаест евра дневно. Према тој калкулацији, а ту је урачунато све што иде уз овај вид служења казне, наруквица би била исплаћена за мало мање од годину дана будући да се она преноси, односно кад један кажњеник одслужи стави се другом.
Није могуће да организована трговина албанских криминалаца српским белим робљем није позната полицијским и правосудним аустријским органима, саопштава СКИЦ наводећи да са Косова стижу српске девојке, киднаповане у Србији, и да их албански мафијаши присиљавају са лажним документима на проституцију под строгим надзором криминалаца и макроа у сред аустријске престонице, тврди СКИЦ.
Izbor
прећуткивати и свако даље прећуткивање биће тумачено као саучествовање”. „Аустријски полицијски и правосудни органи дужни су да хитно реагују, јер их на то обавезују закони и аустријски Устав, као и међународни и европски стандарди које је Аустрија дужна да поштује и спроводи, јер је пуноправни и одговорни члан Европске уније”, закључује Милатовић у саопштењу. Izvor Танјуг, Beograd
Руси одбили изручење: Богољуб Карић добио политички азил у Москви Богољуб и Сретен Карић се нити једном нису појавили пред истражним судијом јер су одмах по избијању афере напустили земљу. Карић је из Србије побегао у фебруару2006. и од тада је у неколико наврата преко адвоката суду нудио јамчевину
Богољуб Карић добио је политички азил у Русији и због тога не може бити изручен Србији на основу Интерполове потернице расписане због судског процеса који се води око афере “Мобтел”. Бивши власник “Мобтела” и први човек покрета “Снага Србије” осумњичен је да је државу оштетио за око 40 милиона еура. Истрага против 25 учесника афере “Мобтел”, међу којима су браћа Богољуб, Сретен, Драгомир и Зоран Карић, као и њихова сестра Оливера Недељковић, почела је средином јануара 2006. године и у међувремену је допуњавана бројним захтевима и проширењима.
„Јавна је тајна да су у бројним бечким јавним кућама, од укупног броја проститутки највећи проценат, чак 70 одсто, девојке са Балкана, а међу њима су најбројније киднаповане несрећнице из Србије које – То је једноставна апаратура која се су насилно натеране да се у Бечу баве наКарићима је стављано на терет да су део састоји из два дела – објашњава наш јстаријим занатом”, тврди СКИЦ. саговорник. – Један део се стави на ногу Исто тако, тврди СКИЦ, јавна је тајна да се прихода фирме “Мобтел” преко предузећа осуђеног, други се инсталира у кући, а проституткама одмах даје дозвола за рад, “Даки интернационал” пребацивали на лиу Центру за праћење се обавља надзор, јер је то „самостална делатност”, док су с чне рачуне. На терет им се ставља и да су односно кретање затвореника. Да ли ће друге стране препуни аустријски затвори преко “Астра банке” на Кипру омогућили и куда затвореник да се креће, одређује несрећника који су покушали радом да девизне кредите без гаранција кипарским суд. За неке то може да буде буквално реше егзистенцијалне проблеме, али предузећима, међу којима је и “Јусико”, у кућни притвор, али има и оних који могу нису могли да добију дозволе, указује власништву Богољуба Карића. да излазе. Примера ради, до лекара бечки СКИЦ који замера и аустријским Извор Национал, Загреб уколико су под неком терапијом. То се парламентарним странкама да су им уочи лако контролише. Осуђенику се јасно ста- избора „пуна уста интеграције странаца, Хрватска: Нападнути ви до знања да уколико се не придржава док пред срамном трговином српског бетуристи из Британије, прописа, казна кућног притвора се одмах лог робља са Косова сви затварају очи”. Србије и Норвешке! замењује казном затвора. Председник СКИЦ Петар Милатовић- Двадесетдвогодишњи Британац На крају разговора управник Јока каже да Острошки позвао је све остале српске орга- је претучен у једном кафићу у Пеби ово с наруквицом могло да почне већ низације и удружења, као и дипломатско трчанима у ноћи измежу прошле од јесени. А на питање може ли се нечим и конзуларно представништво Србије у суботе на недељу и са тешким теометати праћење, као што се већ прича да Бечу, да цивилизацијски дигну глас про- лесним повредама превезен је у боје рађено у земљама где овај систем слу- теста, јер је трговина српским белим ро- лницу, саопштено је из Полицијске жења казне постоји, наш саговорник се бљем „масовни криминал који се не сме управе Задар.
Izbor
S one strane zakona
Полиција је ухапсила двадесетједногодишњака са задарског подручја за кога сумња да је претукао Британца, а истрага је у току.
Заменик директора ФБИ-јева одела за сајбер криминал Jeffrey Troy објавио је да је агенција након истраге ухапсила двадесеттрогодишњег Словенца под надимком Исердо, који се сматра одговорним Вандали су на ријечкој Кантриди каменом за стварање компјутерског вируса којим је разбили ветробранско стакло аутомобила заражено око 12 милиона рачунара широм “форд ескорт” новосадске регистрације, света. коме је оштећен и предњи браник, те почупане регистарске таблице.Власник возила, Илија Поткоњак изразио је наду да је вандале забележила сигурносна камера, која је била усмерена према његовом аутомобилу, а коју полиција приликом увиђаја није приметила. Норвежанка, која се купала на нудистичкој п л а ж и С в е т и Ј е р ол и м , п р и ј а в и л а је полицији да је силовао непознати мушкарац. Она је испричала да је јуче поподне један мушкарац срушио на плажи и легао на њу, да се она бранила, али да не зна шта се даље догађало јер је, како је навела, изгубила свест. Када је дошла себи, Норвежанка је посумњала да је силована, а након прегледа лекар је установио да има лакше повреде и огреботине по ногама и глави, а након анализе узорака биће познато да ли се ради о силовању. Полиција истражује и тај случај. Гости из Србије су ове летње сезоне у Хрватској три пута били жртве у различитим инцидентима. Након што је у Водицама после свађе због саобраћајног прекршаја, један гост из Србије нокаутиран, пре неколико дана је група мештана у Подградини код Задра напала српску породицу пореклом из Хрватске која од краја осамдесетих живи у Немачкој, јер су говорили екавицом.Полиција је ухапсила нападаче у оба случаја. Извор 24.сата, Мостар
ЗАРАЗИО 12 МИЛИОНА РАЧУНАРА
ФБИ објавио хапшење словенсачког хакера
Ухапшени Словенац део је организоване групе хакера одговорних за израду једног од најопаснијих копјутерских вируса, а који су користили за проваљивање у банковне рачуне корисника широм света
Словенац је након хапшења пуштен уз кауцију. Како наводи словеначко Дело, мариборски хакер аутор је вируса који је довео до стварања једне од највећих ботнет мрежа на свету назване Марипоса, састављене од готово 12 милиона рачунара. Извор Тпортал, Загреб
37
38
Reporta`e
МАНАСТИР СВЕТОГ ОЦА ПРОХОРА ПЧИЊСКОГ
Izbor
ОСНИВАЊЕ И ИСТОРИЈА МАНАСТИРА Политички догађаји који су се одиграли крајем Х и почетком XI века, морали су оставити трага у градитељству ове области. Победом Василија ИИ (976.1025.)над Самуилом,Византија је вратила раније изгубљене територије Балканског полуострва, што је захтевало реорганизовање политичке и црквене управе и стављење становништва под његов утицај.
Према речима Стефана Првовенчаног, Немања је у ратовима са Византијом између 1180.-1190. године освојио област Врања. Припајањем новоосвојених територија Србији отворила се потреба за организацијом цркве коју је спровео св. Сава 1220. године. Манастир је остао у саставу српске државе све до њеног дефинитивног пада, али је и тада неко мислио о њему.
Манастир Свети Прохор Пчињски се налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње, у близини села Кленике, 30 км јужно од Врања.
Изградио га је византијски цар Роман IV Диоген (1067-1071) на молбу потоњег свеца и патрона храма, Прохора Пчињског, који му је прорекао да ће постаи цар. Првобитна скромна једнобродна црква Краљ Милутин је, уз своје 40 манастир- саграђена је у XI веку или почетком XII века. Царском повељом из 1020. године, Василије задужбине, обновио и ову, и из карловачког Једна од најопсежнијих обнова заслуга II реорганизовао је Охридску патријаршију, родослова знајемо да ‘’САГРАДИ И је краља Милутина, који је ангажовао сада архиепископију, у којој се спомиње МАНАСТИР ПШИНСКОМУ ПРОХОРУ’’, што 1316. или 1317. године солунске сликаре епископија Морзовишка, у чијем саставу потврђује и узидана опека на северној Михаила и Евтихија да осликају нови је поред осталих места и Козјак - данас фасади старе цркве, са, у плитком рељефу храм. После косовске битке манастир име планине у чијем подножју се налази изведеним именом САВА, откривајући да су разорили Османлије, а 1489. године манастир св. Прохора Пчињског. Њега је је непосредну бригу о обнови храма, имао обновио га је Марин из Кратова. Тада је осликан фрескама које се убрајају у изградио византијски цар Роман IV Диоген архиепископ Сава III (1309.-1316.) најзначајније уметничке творевине свог (1067.-1071.), на молбу потоњег свеца и времена. У 16. веку у манастиру је постопатрона храма Прохора Пчињског.
Систематска археолошка ископавања уз свестранију анализу досадашњих сазнања, потврдила би тврдњу да је првобитна скромна једнобродна црква саграђена у XI веку или почетком XII столећа. И поред свега, тада добро настањену и богату област Врања су многи нападали.
Многе ствари су се издогађале у овоме манастиру, а и између турског и српског народа, те је тек 1912. године после ослобађања ових јужних крајева предат Србији.
јала сликарска радионица, чији су мајстори сликали фреске великих ликовних вредности у капели на јужној страни цркве. Манастир се нашао поново у оквирима српске државе 1912. године. Манастирску целину данас обједињује
Izbor
Reporta`e
39 светац за живота је, како предање каже, одредио себи вечито боравиште у подножју планине Козјак. Садашња монументална
вишекуполна црква, саграђена 1898. године, обухватила је старија здања. Од најстарије светиње данас је очувана капела где почивају мироточиве мошти Св. Прохора. Св. Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији. МАНАСТИРСКИ КОМПЛЕКС - ЦРКВЕ И КОНАЦИ Манастирску целину данас обједињује ограда од лепо сложеног притесаног камена препокривена каменим плочама и ћеремидом. Ограду прекидају са северне, западне и јужне стране, преузимајући њену функцију, импровизантне зграде велелепних манастирских конака. Главна ‘’Врањска’’ капија са запада води право на цркву, док она на југу испод конака окренута је Куманову по чему је добила име. Источно, цркву од зграде ‘’Митрополије’’ одвајају делимично откривени темељи, по својој прилице цркве св. Јована. У овом степену истражености тешко је сагледати средњевековну манастирску целину којој припада средишњи део порте око гроба св. Прохора Пчињског. ЦРКВЕ ограда од лепо сложеног притесаног ка- Прохор Пчињски. Просветитељ и потоњи мена препокривена каменим плочама и ћерамидом. Ограду прекидају са северне, западне и јужне стране, преузимајући њену функцију, импровизантне зграде велелепних манастирских конака. Главна Врањска капија са запада води право на цркву, док она на југу испод конака окренута је Куманову по чему је добила име. Источно, цркву од зграде Митрополије одвајају делимично откривени темељи, по својој прилици цркве св. Јована. Древно светилиште саграђено је на старом култном месту где је живео преподобни
Древно светилиште саграђено је на старом култном месту где је живео преподобни Прохор Пчињски. Простетитељ и потоњи светац за живота је, како предање каже, одредио себи вечито боравиште у подножју планине Козјак. И поред недостатака поузданих материјалних доказа има довољно разлога за тврдњу да је садашњи гроб св. Прохора део првобитног храма. Од најстарије светиње данас је очувана капела где почивају мироточиве мошти св. Прохора. У питању је мала, поклоничка ниска правоугаона просторија. У сферно обликованој источној страни смештене су мошти светитеља, где је, у десном
40
горњем углу мали отвор из кога већ један миленијум непрекидно извире чудотворно миро. Св. Прохор је тренутно једини српски светитељ-мироточац у Србији.
Izbor
Reporta`e
Градитељски занос из времена краља М и л у т и н а в а с к р с а о ј е с ву л е п от у украшавања фасада опеком. Складно сложене опеке, заједно са камењем и малтерним фугама, нуде изненађујуће заЗападна половина Милутинове доградње носне колористичке ефекте који се мењају тада новога храма је нестала у обнови крајем у зависности од угла под којим сунце ХIX века, остављајући нас у недоумици како осветљава фасадне површине. Судећи је храм у целости изгледао. Вероватно по сачуваној бордури на северном зиду, је, као и већина једновремених цркава црква је некада имала зидани иконостас. настала по византијском стилу, због њеног Црква се значајно обновила крајем ХВИ тадашњег утицаја, као једнобродна црква. века, када је дограђен параклис у славу Прозори издужени и лучно засведени, пресвете Богородице, где је кориштен у првобитном облику сачувани су на се- исти материјал за градњу, али на мање верној и источној страни. декоративан начин. У параклис се из наоса
улази ходником уз гробницу св. Прохора и кроз врата на јужној страни нове цркве. Као руком судбине, по трећи пут у својој историји стару светињу обгрлила је и надвисила нова црква започета 1898. а довршена 1904. године. У цркву се улази са запада преко дванаест концентрично сложених полукружних степеника.
Izbor
КОНАЦИ Овај манастир окружују 4 конака и то: 1. Краљевски конак из 1912. године 2. Северни конак из 1891. године 3. Тз в . М и т р о п ол и ј а ( з а м а л о уваженије госте, као митрополите) из 1890. год. 4. Нове,’’Врањске зграђе’’, саграђене у периоду од 1854. до 1862. године, јединствени пример манастирских конака у Србији.
Reporta`e
41
42
Reporta`e
Izbor
из тог доба, али разликују се Архијереји из поклоњења Христу Агнецу, св. Данило Столпник и св. Архиђакон Стефан, св. Кирило Александријски и св. Климен Охридски, св. Никола и св. Силвестер... Због скоро потпуног уништења осталих фресака, 1488./9. године исликане су нове, на месту старих, руком младог, али искусног фрескописца, који је поштовао старе, те је направио прво скице старих и на њих доцртао нове фреске, које и дан данас тамо, уз све остале, и стоје. Много
црква је живописана после обнове из времена архиепископа Саве III (1309.СЛИКАРСТВО 1316.). Један од најзначајнијих сликара Вишевековну историју манастира жи- византијског света ангажован на двору вописно осликава сачувана фреско краља Милутина, Михаило Астрапа, жидекорација. Зидне слике, пажљивом по- вописао је цркву св. Прохора 1316. или сматрачу на особен начин саопставају своју 1317. године. Свој рад он је обележио попрошлост, али и разоткривају све чари тписом на округлом штиту св. Димитрија, узвишено лепог које, истина је, још једино заштнитика града из кога је уметник доможемо наћи у савршенству и надмоћној шао. Доста фресака је непрепознатљиво зрелости византијског сликарства.
Најстарије зидне слике налазе се на спољним површинама гробнице св. Прохора Пчињског. Не видимо их, али са сигурношћу можемо тврдити да постоје. За разлику од осталих зидних површина, три слоја фреско малтера констатована су једино са спољне стране северног зида капеле, или јужног зида цркве, као најстаријег дела светилишта. Други пут
фрескописаца је доцртало нове фреске, које се веома лако дају препознати, а чине ову цркву једну од највећег уметничког подухвата из свих доба фрескосликарства.
Izbor
43
Reporta`e
на, књига из XIX века. Ризница је веома мала у односу на шта се то пре сматрало једном од највећих, и са много књига. Стол из 1605./6. (сада у Археолошком музеју у Скопљу), иконостас, а данас остатак двери, исто у музеју, и дуборезано Распеће у манастирској ризници. Пожар је једноставно и уништио највећи део библиотеке и ризнице овога манастира 1841, те је и већина млих ико-
После овога, манастир ради као културнопросветни центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачкоилуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат. Једна од можда најпрепознатљивијих и значајнијих је икона св. Прохора Пчињског (118цм х 85цм) са сценама из његовог
44
житија, настала 1871. године, коју је израдио самоуки иконописац Захарије Десперски Самоковац.
Reporta`e
Izbor
Izbor
45
Reporta`e
Значај за Републику Македонију Дана 2. августа 1944., у манастиру Свети Прохор Пчињски одржано је заседање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније (АСНОМ) које је одлучило да се оснује македонска држава као чланица федералне Југославије. Овај догађај се у Македонији слави као „Дан државности“. Последњих деценија обележавање овог догађаја био је један од повода за сукоб Српске православне цркве и власти Републике Македоније. Житије Преподобног Прохора Пчињског Прохор је рођен у првој половини XI века у неком од села на Овчем Пољу, као једино дете имућних родитеља Јоакима и Ане. После њихове смрти, као врло образован, школован младић, одрекавшисе свега наслеђа и световног живота посвећује се вери и Богу. Повлачећи се у усамљенички живот, у Нагоричким планинама нашао је станиште у једној пећини крај планинског извора, који и данас постоји поред храма Светог Ђорђа у Старом Нагоричину. Ту је провео 32 године живећи пустињачким животом, хранећи се биљем и корењем и дружећи се са животињама.Подвргавајући се најстрожијем испосништву и предајући се медитацијама, учвршћује себе у Вери и Богу.
Заиста, и ова тако мала ризница, фреске и чај и у уметности и опису живота житеља сам манастир сведочи о значајности овога ове области. манастира на овоме поднебљу, његов зна-
Ловећи у тим крајевима, византијски војсковођа Диоген (управник Триадицијске области), гонећи рањену срну која је код Прохора нашла уточиште, сретне се са старим испосником, од кога се уплаши и почне бежати. Видовити старац позове
46
Reporta`e
Izbor
га и рече му да иде у Цариград, где ће бити изабран за цара. Замоли га притом да га не заборави и да се понекад сети старца од пророштва великог. Диоген убрзо постаде Цар (Роман IV Диоген, 1068.-1071.), али заборави на пророка Прохора, па га овај у сну прекори. Цар потражи пустињака у пећини нагоричкој пред којом га је срео, али како га не нађе, подиже на томе месту храм и посвети га Светом Великомученику Георгију. Ова црква и данас стоји у сред села Старо Нагоричане, али знатно измењена, као задужбина српског Краља Милутина који ју је значајно обновио почетком XIV века. Пророк се Диогену поново јави у сну и рече му да га потражи уз Пчињу, на планини Козјак, у пећини над којом спази белог орла. Са брда на коме се данас налази село Старац, некакав старац угледао је белог орла како надлеће једну пећину на Козјаку.
Пронашавши у њој нетрулежно тело пустињаково, Цар нареди да се у златном окићеном ћивоту мошти Прохорове пренесу у нови храм Светог Георгија у Нагоричкој пустињи. Међутим, тело Прохорово три пута се враћало преко ноћи и испосницу на Козјаку, те Цар одлучи да га пренесе у Цариград.
Одмах потом, на обали Пчиње подиже величанствени храм са пиргом и посвети га преподобном Оцу Прохору. Ковчег окован и украшен златом са моштима светитељевим Цар је положио у гробницу у олтарском делу храма, а светој обитељи новога манастира постави игумана и економа, и јеромонахе и монахе.
Али, ни то не учини, јер никаква сила не могаше подићи ковчег са земље, па Диоген коначно реши да га одатле не креће. Сагради ту, код испоснице једну малу црквицу, посвећену Светом Јеванђелисти Луки, у којој привремено почиваше тело пророково.
Да би се манастир, кога одмах прозваше Свети Отац Прохор Пчињски, могао одржавати, Цар му подари многе метохе, са селима и имањима у околини. Тако казује предање записано у житију Светог Прохора. Од самог подизања
храма над гробом светитељевим, из чијих моштију непрекидно тече свето миро, стоји и опстојава манастир Светог Прохора Пчињског као неугасиви духовни и културни светионик ових крајева. Приредио: З. Димитријевић
Izbor
@ivot, moda, estrada
47
Dolce & Gabbana брине за изглед Челзијевих фудбалера
Domenico Dolce i Stefano Gabbana већ од раније пливају у спортским водама, па су тако они заслужни за изглед одела Италијанске фудбалске репрезентације на Светском првенству у ЈАР-у ове године
Stefano Gabbana i Domenico Dolce
Трогодишнји уговор с познатим модним дизајнерима склопио је и острвски фудбалски клуб Челзи.Dolce & Gabbana оденуће ће њихове фудбалере у споменутом периоду, али и редизајнирати директорску ложу Stamford Bridgea. Извор Национал, Загреб
Leonard Cohen одушевио публику у загребачкој Арени Легендарни канадски кантаутор и песник Leonard Cohen је прошле недеље одржао
концерт у загребачкој Арени. На позорници се појавио у свом већ препознатљивом црном оделу и шеширу, а хит којим је отворио концерт у главном граду Хрватске
био је ‘Dance Me Till the End of Love’. Иначе, Кохена сматрају најутицајнијим музичарем и кантаутором савремене музичке сцене. Почео је писати још 50-их година, а солистичким музицирањем се
почео бавити 60-их, откадa је објавио 11 студијских албума с песмама у којима варирају утицаји фолка, попа и џеза. Извор Национал, Загреб,Фото: Зељко Хладика
48
@ivot, moda, estrada
Почетак музичке каријере: И Морган Фримен стигао у Популарни ‘др. Хаусе’ Сарајево снима албум
Izbor
МЕЛИНА НАПУШТА „МЕСТО ЗЛОЧИНА“
Морган Фримен, чувени амерички Добитник Златног глобуса често је глумац и редитељ, стигао је данас у Грчко-америчка глумица Мелина певао и свирао током своје глумачке Сарајево где ће бити почасни гост 16. Канакаредес напушта серију „Место каријере, а у сценама популарне серије „Сарајево Филм Фестивала“. злочина: Њујорк“, у којој је играла шест “Др. Хаусе”, у којој глуми насловну улосезона, саопштила је телевизија гу, често се може видети како пребире Си-Би-Ес и изразила разочарање због по гитари или клавиру њеног одласка, али је прецизирано да поштују њену одлуку. Хугх Лаурие, популарни британски телевизијски глумац потписао је уговор за снимање blus albuma, javlja BBC.
Глумица је навела да ће увек памтити фантастичне пријатеље које је стекла снимајући ову серију. Мелиса Канакаредес
Педесетједногодишњи Лаурие, самоуки музичар, уговор је потписао за фирму Wаrner и албум ће снимати овога лета. У част харизматичне холивудске звезде препознатљивог гласа и једног од најзначајнијих глумаца данашњице, у летњем биоскопу „!hej” ће 31. јула бити уприличена гала пројекција његовог последњег остварења “Invictus”, којом ће се и званично завршити 16. издање „Сарајево Филм Фестивала”.
је у њој играла детективку Стелу Бонасеру. Занимљиво је да се америчка глумица Села Ворд придружила глумачкој екипи серије „Место злочина: Њујорк“, у којој ће се појавити већ у првој епизоди кад на јесен почне седма сезона приказивања. Вест о ангажовању Селе Ворд објављена је само дан после информације да је ТВ звезда Канакаредас одлучила да напусти серију.
Албум ће продуцирати Џо Хенри који је пре радио с Елвисом Костелом. Лаурие је изјавио да га снимање чини “пијаним од узбуђења”. Извор Национал, Загреб
Продаје се бели клавир Елвиса Преслеија
Иначе, у филму “Invictus”, редитеља Клинта Иствуда, Фримен је играо председника Јужноафричке Републике, Нелсона Манделу. Велики бели клавир који је красио музичку Током тродневног боравка у Сарајеву, собу у Грацеланду, палати краља рока добитник Оскара за најбољу споредну Елвиса Преслија, наћи ће се на аукцији следећи месец и очекује се да ће бити продан за најмање милион долара.
Уз велики бели клавир фирме Кнабе, на продају на аукцији у Мемпфису биће понуђен и Елвисов уговор за RCA Records из 1955. године који би могао бити продан за 155 хиљада долара, објавила је кућа Херитаж Аукцион. На истој ће, како се сазнаје, колекционари ће моћи да купе и Елвисов лични адресар, уговор за куповину Грацеланда, писмо бившој девојци, аутомобил Триумф, сунчане наочаре и један пиштољ. Извор Лидерпрес, Загреб
мушку улогу у филму „Девојка од милион долара” сусрешће се и са младим филмским професионалцима из региона, учесницима “Sarajevo Talent Campusa”. Из главног града БиХ, Фримен иде у Дубровник где ће бити специјални гост манифестације “Dubrovnik Film Meetings”. Izvor Tanjug, Beograd
Шта Карла Бруни ради у друштву Вуди Алена и Овена Вилсона? Некадашња манекенка и кантауторица
Izbor
@ivot, moda, estrada
49
у последње је време заменила своју функцију француске прве даме како би се посветила новој активности. Извор Јутарњи лист, Загреб
50
Погледајте како се Парис Хилтон забавља у Сен Тропезу
@ivot, moda, estrada
Izbor
Парис Хилтон напокон је дошла на своје. Додуше, у њеном животу не недостаје забаве током целе године, међутим и њој су очигледно партији занимљивији током летњих месеци. Како се Парис Хилтон забавља у Сент Тропезу погледајте у нашој фотогалерији!
Пренето из: Национал, Загреб Фото: Daily Mail
Izbor
Лето
Згодне манекенке распаметиле Водичане Док су се Александра Грдић, Ивана Јергић и Ива Јерковић расхлађивале коктелима, њихова појава загреавала је тела и убрзавала пулс многобројних присутних, знатижељних, туриста.
51
@ivot, moda, estrada НЕЗГОДАН ИСПАД
Мадони ‘побегао’ згужвани подбрадак Иако на свој изглед троши огромне своте новца и безбројне сате проводи на третманима улепшавања и у теретани, краљица попа све теже скрива године
Ових дана снимљена је у Лондону како излази из биоскопске дворане замаскирана у црну одећу, са шеширом на глави и наочарама на носу, но више од одеће пажњу су привукли њена брада и лице. Чини
се да је Мадона у задње време поново походила стручњаке за помлађивање будући да је лице одавало нову свежину и затегнутост, но за разлику од напете коже на челу, образима и око очију и усана, издајнички подбрадак дао је наслутити да без обзира на труд и новац годинама не може побећи. Наборана и опуштена кожа испод браде није нимало у складу с испегланим лицем славне певачице која се свим силама труди зауставити време.
Извор Тпортал, Загреб
52
Zanimqivo
Izbor
су ме наговорили да конкуришем за исто — и успео сам. Пре него што сам преузео дужност упозорили су ме да политици на нивоу савезних држава недостаје гламур њиховог пандана у Вашингтону; углавном радите далеко од очију јавности и најчешће се бавите темама које некима значе много, али их просечан човјек углавном занемарује (примерице, прописи везани уз возила за становање; или порезне олакшице на основу амортизације ратарских машина). Упркос томе био сам задовољан послом, понајвише зато што вам државне одлуке на том нивоу омогућују да видите конкретне резултате у разумном временском року — проширење здравственог осигурања за сиромашну децу или реформа закона који невине људе осуђује на смрт. Уз то, у скупштини једне велике индустријске савезне државе свакодневно можете видети лице нације у сталном разговору: мајке из градских четврти уз ратаре који узгајају кукуруз и пасуљ, усељеничке надничаре покрај инвестицијских банкара из елитних четврти. Сви они настоје да се чује њихов глас, сви су спремни испричати своју причу.
као првог Афроамериканца, изабрали за председника Harvard Law Reviews.. На СНОВИ МОГА ОЦА крилима скромног публицитета добио сам предујам од свог издавача и почео Прича о раси и наслеђу писати, уверен да прича о мојој породици “Снови мога оца : прича о раси и наслиеђу. и моји покушаји да ту причу схватим Син црног Африканца и беле Американке, на неки начин проговарају о расним Барак Обама имао је само две године јазовима који су обележили америчку када је његов отац напустио породицу. прошлост и о флуидности идентитета Много година касније, Обама добија — скоковима кроз временска раздобља, телефонски позив из Најробија: његов сукобима култура — који обележавају отац је мртав. Ова изненадна вест нашу садашњост. покреће једно емоционално путовање; Попут већине писаца почетника, на дан Обама је одлучан да сазна истину о објављивања књиге био сам истодобно животу свога оца и помири своје подеиспуњен надом и очајем: надом да би књиљено расно наслеђе. “Снови мога оца” га могла остварити моје младалачке је незаборавно штиво, које не само да снове, а очајем да можда нисам рекао расветљава Обамино путовање и поништа вредно спомена. Стварност је трагу за властитим идентитетом, била негде између. Рецензије су биле него и универзалну жељу за сазнањем и млако позитивне. Чак је било публике разумевањем историје свега оног што на јавним читањима која је мој издавач нас чини људима каквим јесмо“. уприличио. Књига се слабо продавала. -Тајмс Након неколико месеци наставио сам да живим својим животом, сигуран да ће моОписујући потрагу за властитим расним ја списатељска каријера бити кратког идентитетом Обама плете потресну и века, али задовољан што сам целу ту епидубоко проживљену причу која је исто- зоду преживео мање-више неокрњеног времено лишена сваке патетике. Свако достојанства. место у коме је живео или га посетио описао је умешношћу путописца, а људе, Идућих десет година нисам имао мнодруштвене средине и догађаје оживео је го времена да о томе размишљам. Водио сам програм за упис гласача попут романосписца. за време изборног циклуса 1992.год., започео праксу грађанског права и почео предавати уставно право на ЧиПРЕДГОВОР ИЗДАЊУ ИЗ 2004. кашком универзитету. Моја жена и ја Прошло је готово десет година од првог купили смо кућу, благословљени смо с издања ове књиге. Као што сам напо- две прелепе, здраве и несташне ћерке менуо у уводу првом издању, прилика да и мучили смо се с плаћањем рачуна. Кад напишем ову књигу пружила ми се док се отворило радно место у државном сам студирао право, након што су ме, уреду за законодавство, пријатељи
Барак Обама
Пре неколико месеци освојио сам демократску номинацију за место сенатора из државе Иллиноиса у америчком Сенату. Трка је била тешка, кандидати добро поткожени, вешти и угледни; како нисам имао подршку неке организације нити сам лично богат, а усто сам црнац с чудним именом, давали су ми слабе изгледе за победу. Зато су, кад сам освојио већину гласова у демократском предизбору, победивши и на подручјима с белом и на подручјима с црном већином, у богатим предграђима као и у сиромашним градским четвртима Чикага, одјеци на моју победу били слични одјецима какви су пратили мој избор за председника Harvard Law Rß-viewa. Коментатори главне струје били су изненађени, истицали су како се искрено надају да је моја победа знак ширих промена у расним питањима. Унутар црначке заједнице осећао се понос због мог успеха, понос помешан с фрустрацијом зато што педесет година након случаја “Бровн против Школског одбора” и четрдесет година након што је изгласан Закон о праву гласа још увек славимо могућност (и то само могућност, јер су ме још увек чекали тешки општи избори) да постанем једини Афроамериканац у Сенату, тек трећи од обнове након Грађанског рата. Моја породица, моји пријатељи и ја били смо помало збуњени свом том позорношћу и трајно свесни јаза између бљештавила медијских репортажа и невеселе свакодневице стварног света. Баш као што је та медијска галама потакнула занимање мог издавача пре десет година, тако је и овај нови талас медијске позорности потакнуо објављивање поновљеног издања књиге. Први пут након много година извадио сам примерак књиге и прочитао неколико поглавља да видим колико се мој глас с
Izbor
временом променио. Признајем да сам се неколико пута тргнуо наишавши на лоше одабрану реч, растргану реченицу, лоше изражене осећаје. Како сам опседнут сажетошћу, а у међувремену сам у томе и напредовао, долазим на мисао да књигу скратим за педесетак страница. Ипак, не могу искрено утврдити да глас у тој књизи није мој — да бих данас ту причу испричао знатно другачије него пре десет година, иако су се неки одломци показали политички неспретним, правим хранилиштем за надобудне политичке аналитичаре и супарничке истражитеље.
Zanimqivo животе с апстрактним, смиреним задовољством.
Знам само то да се тога дана историја немилосрдно вратила; да Faulkner има право кад нас подсећа да прошлост никад није мртва и покопана; чак није нити прошла. Та колективна историја, та прошлост, изравно додирује моју властиту. Не само зато што су Ал Каидине бомбе застрашујуће прецизно обележиле неке од крајобраза из мог живота — зграде, улице и лица из Најробија, Балија, Менхетна; не само зато што је, као последица 11.септембра, моје Оно што се променило, дакако, драма- име постало метом исмевања на веб тично и опипљиво, јесте контекст у коме страницама горљивих републиканских ће се књига данас читати. Почео сам је агитатора. Него и због тога што је писати у време узлета Силиконске долине свеприсутна и прећуткивана борба — и снажног раста берзанског тржишта; између светова благостања и светова пада Берлинског зида; Менделиног оскудице; између модерног и древног; полаганог и сигурног изласка из затвора и између оних који прихватају нашу збркану, уласка у председнички уред; потписивања неспретну и компликовану разноликост мировних споразума у Ослу. и настављају инсистирати на скупу вредности које нас повезују и оних који Наше домаће расправе — о оружју, о по- под окриљем било које заставе, слогана бачају, о стиховима у репу — толико су или светог списа траже сигурност и се захуктале баш зато што се чинило да поједностављење, који оправдавају Клинтонов “Трећи пут”, социјална држава окрутност према онима који нам нису без великих амбиција, али и без оштрих ре- налик - она борба коју, на маленом нивоу, зова, одражава широк, општеприхваћен приказујем у овој књизи. консензус о свакидашњим питањима, с којим би се чак и прва кампања Г. Бусха, са Познајем и видео сам очај и изгубљеност својим »самилосним конзервативизмом«, немоћних: како изобличују животе деце морала сложити. На међународном плану на улицама Џакарте или Најробија на писци су најављивали крај историје, успон исти начин као што изобличују животе слободног тржишта и либералне демо- деце у чикашком South Sideu, колико је за кратије, замену старих мржњи и ратова њих танка црта између понижења и немеђу нацијама виртуалним заједницама спутаног беса, како лако њима овладају и битке за тржишне уделе. насиље и очај. Знам и то да је уобичајени одговор моћника на тај неред — прво А онда, 11. септембра 2001. године свет тупа незаинтересованост, а затим, се разбио. кад се нереди прелију преко допуштених
53 обликовати наше животе и животе наше деце. Политичке импликације свега овога тема су за неку другу књигу. Уместо тога, завршићу у особнијем тону. Већина ликова у овој књизи још увијек су више или мање део мога живота: захваљујући послу, деци, географији и играма судбине. Једини изузетак је моја мајка коју нам је, окрутно и пребрзо, неколико месеци након објављивања ове књиге одузео рак.
Задњих десет година провела је радећи оно што је највише волела. Путовала је светом, радећи у далеким селима Азије и Африке, помажући женама да купе машину за шиће, краву музару или да стекну образовање која ће им бити ослонац у новој светској економији. Стекла је пријатеље на високим и ниским положајима, много је шетала, посматрала месец и истраживала пијаце и пазаре Делхија и Маракеша тражећи какву ситницу, шал или камену резбарију која би јој се допала или је насмејала. Писала је извештаје, читала романе, гњавила своју децу и сањала о унуцима. Често смо се виђали, увек једнако привржени. Док сам писао ову књигу, она би читала прве верзије, исправљала приче које сам криво схватио, суздржавајући се од коментирања начина на који сам оцртао њу, али ревно бранећи неугодније стране очева карактера. Са својом болешћу носила се достојанствено и са становитом дозом хумора. Помогла је мени и мојој сестри да наставимо са својим животима, упркос нашим страховима, порицањима, изненадним нападима душевне боли.
Нисам довољно вешт писац да опишем тај дан и дане који су уследили — авионе који, попут утвара, нестају у стаклу и челику; успорено урушавање торњева самих у себе; пепелом прекривене ликове који лутају улицама; патњу и страх. Нећу се претварати нити да разумем сирови нихилизам који је тог дана водио терористе и који још увек води њихову браћу. Моја способност емпатије, моја жеља да допрем до срца својих ближњих не може се носити с хладним погледима људи који су спремни одузети невине
граница, упорна, непромишљена примена силе, дужих затворских казни и све софистицираније војне технологије — посве непримјерен. Знам и то да нас учвршћивање граница, окретање фундаментализму и племенском менталитету све води у пропаст. И тако се тај мој унутрашњи, интимни покушај да разумем ту борбу и пронађем своје место у њој спојио са широм јавном расправом, расправом у којој професионално суделујем, и која ће годинама
Каткад помислим да би, да сам знао да неће преболети своју болест, можда написао другачију књигу - књигу која би мање маштала о родитељу који је недостајао, а више славила родитеља који је био једина константа у мом животу. У мојим ћеркама видим је сваки дан — њено весеље, њену способност да се чуди. Нећу ни покушати описати колико још жалим због њене смрти. Знам само да је била особа најнежнијег, највеликодушнијег духа коју сам икад упознао, и да јој дугујем све оно што је најбоље у мени.
54
Zanimqivo УВОД
зрелости. Слушао сам баку која, седећи испод стабла манга и плетући косу моје Испочетка сам замислио знатно друкчију сестре, описује оца кога никад нисам истикњигу. Прва прилика да је напишем пружи- нски упознао. ла ми се још као студенту права, кад су ме изабрали за првога афроамеричког председника Harvard Law Reviews, часописа за право, углавном непознатог изван стручних кругова. Након што су ме
У поређењу с том навалом сећања све моје уредно посложене теорије учиниле су се нестварним и исхитреним. Свеједно сам се и даље снажно опирао идеји да у књизи оголим своју прошлост, прошлост због које изабрали, подигла се велика медијска пра- сам се осећао рањивим, па чак и помало шина, укључујући и неколико новинских посрамљеним. Не зато што је та прошлост чланака у којима су се аутори мање бавили посебице болна их изопачена, него зато мојим скромним постигнућима, а више што се обраћа оним деловима мене који посебним местом Харвардскога правног се опиру свесном избору и који - барем факултета у америчкој митологији те глађу на површини — противурече свету у коме америчке јавности за сваким и најмањим се данас налазим. Уосталом, сада имам оптимистичким знаком с расних сукоба — тридесет три године; радим као правник и за мрвицом доказа да се, ипак, постиже активан сам у друштвеном и политичком некакав напредак. Обратило ми се не- животу Чикага, града који се прилагодио колико издавача и ја сам, замишљајући својим расним ранама и поноси се стада могу испричати нешто оригинално о новитим недостатком осећајности. Можда тренутном стању расних односа, одлучио се успевам одупрети цинизму, но свеједно да узмем слободну годину након дипломе волим о себи мислити као о особи која и своје мисли ставим на папир. поседује одређену животну мудрост и која се врло опрезно клони превеликих На тој задњој години студирања права, са очекивања. застрашујућим самопоуздањем, почео сам у мислима организовати будућу књигу. У Па ипак, кад размишљам о животној причи њој ће бити есеј о улози грађанских парни- моје породице, највише ме запањује тај ца у успостављању расне једнакости, непрекинути ток невиности, невиности размишљања о значењу заједнице и о која се чини незамисливом, чак и према обнови јавног живота путем грађанских мерилима детињства. Рођак моје жене, иницијатива, моје мисли о афроцентризму тек шестогодишњак, већ је изгубио такву и позитивној дискриминацији... Попис те- невиност: пре неколико недеља рекао је ма испуњавао је целу страницу. Укључио својим родитељима да се неки од његових би, дакако, личне анегдоте и анализирао вршњака из разреда нису хтели играти с изворе неких осећаја који се опет изнова ја- њим због његове тамне боје коже. Његови вљају. Све у свему, ја сам то себи замислио родитељи, рођени и одрасли у Чикагу, као неко интелектуално путовање, са са очито су већ одавно изгубили властиту описима крајолика, одморишним тачкама невиност, и премда нису огорчени — и тачним итинерером. Први део посла њих двоје припадају међу најснажније, обавићу до марта, други део довршити за најпоносније и најсналажљивије родитеље предају до августа... које познајем — у њиховим се гласовима одражава бол кад се присећају сумњи које Но кад сам заиста сео и почео писати, открио су их мучиле кад су се из центра преселили сам да моје мисли теже стеновитијим у претежито “бело” предграђе како им деобалама. Прво су изрониле чежње и по- те не би настрадало у сукобима банди и челе ми обузимати срце. Појавили су се како би похађало бољу школу. удаљени гласови, потом утихнули, па се поново појавили. Сетио сам се прича које Они знају превише, сви смо ми видели пресу ми мајка и њени родитељи причали док више да би у краткотрајној вези између сам био дете, прича којима се породица мога оца и моје мајке — црног мушкарца покушавала сама себи објаснити. Сетио и беле жене, Африканца и Американке — сам се прве године организаторског рада видели оно што она јесте. Због тога неки у Чикагу и мојих несигурних корака према људи и мене врло тешко прихватају таквог
Izbor
какав јесам. Кад људи који ме не познају, црни или бели, дознају о мом пореклу (а обично то буде откриће јер сам о мајчиној раси престао јавно говорити с дванаест или
тринаест година, кад сам посумњао да би се то могло протумачити као додворавање белцима), примећујем брзу промену кроз коју пролазе у делићу секунде и потрагу за неким скривеним знаком у мојим очима. Више не знају ко сам. У себи се, претпостављам, питају о бригама у мом срцу — о мешаној крви, о подељеној души, о сабласној слици трагичног мулата заробљеног између два света. И кад бих им покушао објаснити да то није тако, да та трагедија није моја, то јест, барем није само моја, да је то ваша трагедија, синови и кћери Plymouth Rocka i Ellis Islanda, ваша трагедија, децо Африке, то је у исто време трагедија шестогодишњег рођака моје жене и његових белих вршњака, па се зато не морате питати о чему се брине моје срце, јер сви то могу видети сваке вечери у вестима, и кад бисмо само то разјаснили, трагични зачарани круг би се почео распадати... дакле, када би им то покушао објаснити, бојим се да би звучао невероватно наивно, као да сам заљубљен у изгубљене наде, попут оних комуниста који деле своје новине у предграђима универзитетских градића. Или бих, још горе, звучао као да се покушавам сакрити од самога себе. Не замерам им сумњичавост. Одавно сам научио да не верујем свом детињству и причама које су га обликовале. Тек сам се много година касније, док сам седео на очеву гробу и причао му кроз црвену афричку земљу, могао вратити кроз време и сам оценити те приче. Их, боље речено, тек сам тада разумео да сам велики део свог живота провео покушавајући надописати те приче, покрпити рупе у нарацији, објаснити неугодне детаље смештајући личне изборе у немилосрдни ток историје, све у нади да ћу ископати неку гранитну плочу истине на којој ће моја нерођена деца моћи чврсто стајати. Тако се у неком тренутку, упркос тврдоглавој жељи да се заштитим од погледа јавности и упркос повременим поривима да одустанем од целе замисли, на овим страницама ипак нашао запис о
Izbor
једном личном, унутрашњем путовању — о дечаковој потрази за оцем и за искористивим значењем његовог живота као црног Американца. Резултат је аутобиографска књига, иако би, кад год би ме неко у протекле три године упитао о чему тачно пишем, избегавао тај одговор. Аутобиографија, наиме, обећава подухвате вредне описивања, разговоре с познатим личностима, средишњу улогу у значајним догађајима. Таквих ствари овде нема. У најмању руку, аутобиографија подразумева подвлачење црте, затварање целине, што никако не приличи особи мојих година, која тек проналази властити пут у свету. Моје животно искуство не може се чак ни сматрати репрезентативним за искуство црних Американаца (»Уосталом, ти не долазиш из социјално угрожених слојева«, како је проницљиво истакнуо један издавач с Менхетна); заправо, научити прихватити ту истину — да могу пригрлити своју црну браћу и сестре, било у овој држави или у Африци, и радити за нашу заједничку будућност без претензија да говорим некоме или у име некога о нашим различитим борбама - део је поруке ове књиге. На крају крајева, неке опасности прете сваком аутобиографском делу: искушење да се догађаји прикажу у светлу које погодује аутору; склоност да се прецени занимљивост властитих доживљаја који не морају занимати читатеље. Те су опасности још веће кад писац не поседује мудрост коју доносе године; одређену дистанцу која нас лечи од наших таштина. Не могу рећи да сам успешно избегао све, или чак иједну од тих опасности. Иако се главнина ове књиге темељи на савременим записима или усменим приповедањима моје породице, дијалози су нужно приближне реконструкције онога што се уистину говорило или ми се препричавало. Неки су ликови спојеви неколико људи које сам упознао, а неки догађаји су хронолошки премештени. Уз изузетак моје породице и неколицине јавних личности, имена већине ликова измењена су због заштите њихове приватности. Како год назвали ову књигу — аутобиографија, мемоари, породична историја, или нешто четврто - ја сам у њој покушао искрено описати један посебни део мог живота. Када бих скренуо, могао сам се ослонити на веру и издржљивост моје заступнице Јане Двстел; на ретке, али строге исправке мог уредника Хенрија Фериса; на ентузијазам и позорност Рут Февч и њених сарадника у издавачкој кући Times Books у надгледању различитих фаза рукописа; на добронамерна читања мојих пријатеља, посебно Роберта Фисхера, и на домишљатост, доброхотност, искреност и непогрешиву способност моје предивне супруге Мишел да подстакне оно најбоље што имам у себи. Ипак, највише захвалности дугујем мојој породици — мојој мајци, баки и деди, мојој браћи, разасутој преко океана и континената — па њима и посвећујем ову књигу. Без њихове сталне љубави и
Zanimqivo
55
подршке, без њиховог допуштења да испевам њихову песму и разумевања према покојем кривом тону, не бих имао никакве наде да ћу је довршити. Ако ништа друго, надам се да љубав и поштовање које осећам према њима исијава са сваке странице.
ПРВИ ДЕО I Неколико месеци након мог двадесет првог рођендана неки незнанац назвао ме да ми јави новост. Тада сам живео у Њујорку, у Деведесет четвртој улици између Прве и Друге авеније, унутар оне безимене, помичне границе између источног Харлема и остатка Менхетна. Била је то се удаљим. Моја самоћа постала ми је удобна, била је најсигурније место које сам познавао. Сећам се да је, врата до нас живео је неки старац који је на очиглед делио тај мој став. Живео је сам, испијена, погрбљена прилика, а у оним ретким приликама када је излазио из стана, носио је тешки црни огртач и изобличени шешир. С времена на непримамљива четврт, гола и без зелени- време сусрео би га док се враћао из тргола, испуњена чађавим зградама без лифта, вине и понудио се да му помогнем носити које су бацале дубоке сене већину дана. намернице уз високо сепениште. Погледао Стан је био мален, накошених подова и би ме и слегнуо раменима, и почели бисмо промењљиве температуре, а звоно на ула- наш успон заустављајући се на сваком зу није радило, па су се посетитељи морали одмаралишту како би он дошао до даха. унапред најавити телефонским позивом с Кад бисмо коначно стигли до његовог стабензинске станице иза угла, где је црни до- на, пажљиво сам остављао врећице на берман, велики попут вука, ноћима будно под, а он би ми уљудно климнуо главом, патролирао с празном пивском боцом сти- тешким кораком ушао у стан и навукао завесу. Не бисмо разменили ни речи, и ни снутом у чељустима. једном ми није захвалио на помоћи. Све ме то није превише узрујавало, јер нисам примао много посетитеља. Био сам Дојмила ме се старчева тишина; сматрао нестрпљив у то доба, заокупљен послом сам га сродном душом. После га је мој ции неоствареним плановима, и углавном мер пронашао на одморишту испод трећег сам дружење с људима сматрао губитком спрата, широм отворених очију, згрчених времена. Није баш истина да нисам волео руку и склупчаног попут детета. Окупила друштво. Радо сам чаврљао са својим се светина; неколико жена се прекрстило, углавном порториканским суседима, а на а мања деца узбуђено су шапутала. Након повратку с предавања често би застао да неког времена хитна помоћ је дошла и с момцима који су цело лето проводили одвезла тело, а полиција је претражила пред стубиштима попричам о Knicksima старчев стан. Био је уредан, готово празан или пуцњевима које су чули претходне — столица, сто, избледели портрет жене с густим обрвама и нежним осмехом, ноћи. смештен поврх камина. Неко је отворио Кад је време било лепо, ја и цимер знали хладњак и пронашао готово хиљаду добисмо седети на противпожарним сте- лара у малим новчаницама замотаним у пеницама, пушити и посматрати како сутон смотуљке старих новина, пажљиво послабоји небо у плаво, или гледати белце из ганим иза стакленки мајонезе и киселих оближњих бољих суседстава како шетају краставаца. своје псе по нашој четврти и пуштају их с узице како би ови могли кењати по Осамљеност тога призора погодила ме је нашим плочницима. »Сад то покупи, се- и на тренутак сам пожелео да сам сазнао роњо!« дерао би се мој цимер, својски старчево име. Затим сам, готово тренутно, разјарен, па бисмо се смејали изразима пожалио своју жељу, заједно с тугом која лица како господара тако и звери, мрким, ју је пратила. Осећао сам као даје наш али нипошто посрамљеним, док су се са- договор прекршен — као да ми је, у тој голој соби, старац започео шаптати своју гињали како би обавили посао. неизречену причу, говорећи ми ствари које Уживао сам у таквим тренутцима — али нисам хтео чути. само накратко. Кад би разговор почео врлудати или се приближио личним пи- Прошло је нешто више од месец дана када тањима, убрзо бих пронашао разлог да је, у хладно, туробно јануарско јутро, док се
56 бледо сунце пробијало кроз хрпу облака, стигао други позив. Баш сам био спремао доручак; кафа је била на шпорету, два јаја у тигању, кад ми је цимер дао слушалицу. Линија је јако шумела.
Zanimqivo »Твој отац је био страшно лош возач«, објаснила би ми мајка. »Увек би завршио на левој страни, како се вози у Британији, и кад би му се нешто приговорило, почео би гунђати о глупим америчким прописима...«
Izbor
натраг на ноге, потапшао га по леђима и предложио, мртав хладан, да сви скупа негде седну на пиво. И знаш шта, тако се твој стари понашао остатак излета — као да се ништа није догодило. Наравно, мама ти је још била прилично узрујана кад су се »Бери? Бери, јеси ли то ти?« »Но, ето, тог су пута стигли у једном комаду; вратили кући. Заправо, једва да је разгоизашли су из аутомобила и стали уз ограду варала с твојим старим. Ни Барак није »Да... ко је то?« како би уживали у погледу. Барак је димио придоносио ситуацији — сваки пут кад би »Да, Бери... ја сам, твоја тета Џени. Из На- из луле коју сам му ја даровао за рођендан нам твоја мајка покушала испричати шта и камишом показивао све знаменитости, се догодило, он би само одмахнуо главом јробија. Да ли ме чујеш?« попут бродског капетана...« и почео се смејати. ‚Опусти се, Ана‘, рекао »Опростите — шта сте оно рекли ко је при »Твој отац је збиља био поносан на ту јој је. Твој стари је имао дубоки баритон, телефону?« лулу«, прекинула би га опет моја мајка. знаш, и британски нагласак.« Мој деда би »Тета Џени. Слушај, Бери, отац ти је мртав. »Пушио би је целу ноћ док је учио, а тада забио браду у властити врат како би постигао потпуни утисак. »Опусти се, Ана«, Погинуо је у саобраћајној несрећи. Хало? каткад...« рекао је. »Само сам га хтео научити лекцији Чујеш ли ме? Рекла сам, отац ти је мртав. »Чуј, Ан, желиш ли ти испричати причу или о поштовању туђе имовине!« Бери, молим те, назови свог ујака у Бостону и реци му. Не могу више говорити, чујеш, ћеш мени дозволити да довршим?« Грампс би се почео смејати све док не би Бери? Пробаћу те опет назвати...« »Опрости, тата. Настави.« почео да кашље, а Тот би себи у браду И то је било то. Линија се прекинула, а ја сам »У сваком случају, тај сироти момак — он промрмљала да је, на срећу, мој отац сео на кауч, из кухиње је допирао мирис је такође био студент из Африке, зар не? схватио да је момак лулу изгубио незагорених јаја, пиљио сам у пукотине на — тек је био сишао с брода. Сироти је де- срећним случајем, јер ко зна што би се плафону и покушавао схватити шта сам чко био толико импресиониран начином иначе догодило, а мајка би заколутала очима и рекла ми да претерују. изгубио. на који је Барак баратао лулом да га је заУ тренутку своје смрти отац ми је био са- молио може ли је испробати. Твој тата је »Твој отац каткад зна бити тежак«, признала мо мит, истовремено и више и мање од о томе размишљао неколико тренутака и би тада, с једва видљивим осмехом. »Ах то стварног човека. С Хаваја је отишао 1963., напокон пристао, но чим је момак повукао је само зато што је он у основи јако искрена први дим, почео је страховито да кашље. особа. Због тога каткад не прихвата коЗакашљао је толико јако да му је лула мпромисе.« склизнула из руке и пала преко ограде, низ Њој је била дража једна нежнија слика тридесетак метара високу литицу.« мога оца. У њеној омиљеној причи он је Грампс застане да потегне још један гутљај дошао да прими кључ братства Phi Beta из пљоске, па настави. »Видиш, твој тата Kappa у својој омиљеној одећи — у траје био довољно пристојан да причека да перицама и старој извезеној кошуљи с лепријатељ престане са кашљем, а затим му опардовим узорком. »Нико му није рекао је рекао да се попне преко ограде и оде да је то велика част, па је ушао у свечано по лулу. Човек је бацио један поглед низ уређену просторију пуну људи одевених у литицу која се уздизала под углом од де- смокинге. То је било једини пут да сам га ведесет степени и рекао Бараку да ће му видела посрамљеног.« купити нову.« А Грампс би, одједном замишљен, стао »Прилично разумно«, Тот напомене из ку- климати главом. »Истина је, Бар«, рекао хиње. (Баку зовемо То-то, скраћено Тот — би. »Твој стари се знао снаћи у готово било то на хавајском значи бака или деда — јер каквој ситуацији, и због тога је свима био је она на дан мога рођења одлучила да је драг. Сећаш ли се кад је морао певати на још премлада да би је звали бака.) Грампс Међународном музичком фестивалу? Присе намргоди, али је одлучи игнорисати. стао је певати неке афричке песме, али кад је дошао тамо, схватио је да је заправо реч »... али Барак није попуштао у жељи да до- о јако ексклузивном догађају и да је дебије натраг своју лулу, јер је она била дар и војка пре њега била полупрофесионална није се могла као таква, новом куповином, певачица, Хавајка с целим пратећим надокнадити. Момак је затим још једном саставом. Било ко други би истог трена одупогледао у понор и опет одмахнуо главом, стао, разумеш, и објаснио им да је дошло кад су ми биле две године, тако да сам га и тада га је твој стари подигнуо у ваздух и до забуне. Али не и Барак. Устао је и почео у детињству познавао само по причама пребацио преко ограде!« да пева пред целом том бројном публиком моје мајке, баке и деда. Свако од њих Грампс је праснуо у смех и весело се — а то није мачји кашаљ, знаш — и није био имао је своје омиљене приче, и све су пљеснуо по колену. Док се он смеје, ја за- посебно добар, али имао је толико самобиле беспрекорне, изглачане и дотеране мишљам како посматрам свога оца одоздо, поуздања да је, ничим изазван, добио јачи сталним препричавањем. Још увек се се- мрачну сену под подневним сунцем, а руке пљесак него ико дотада.« ћам Грампса како заваљен у своју стару преступника дивље машу док виси над поДеда би одмахнуо главом и устао из наслонаслоњачу након вечере, пијуцкајући нором. Застрашујућа визија правде. њаче како би упалио телевизор. »Ако било виски и чистећи зубе целофаном с кутије цигарета, препричава како је мој отац »Није га баш пребацио преко ограде, тата«, шта можеш научити од свога старог«, рекао једном приликом замало бацио неког чо- вели моја мама, гледајући ме забринуто, би ми, »то је самопоуздање. То ти је тајна али Грампс потеже још један гутљај вискија успеха.« века с видиковца Пали због луле... и оре даље. Све су њихове приче биле такве — компа»Видиш, твоји мама и тата одлучили су повести једног пријатеља на разгледавање »Људи су их већ почели посматрати, а и ктне, апокрифне, рецитоване једна за острва. И одвезу се они тако до видиковца, твоја мама је молила Барака да престане. другом током исте вечери, а затим похраа Барак је веројатно целим путем возио по Бараков се пријатељ ваљда молио и за- њене месецима, каткад годинама, у сећадржавао дах. У сваком случају, након неко- ња моје породице. Попут оних ретких кривој страни пута...« лико минута твој стари је спустио момка фотографија мога оца које су остале у
Izbor
кући, старих црно-белих студијских слика на које би каткад наишао претурајући по ормарима у потрази за божићним украсима или старом ронилачком маском. У доба тих мојих првих сећања моја мајка је већ излазила с човеком који јој је касније постао други супруг, и ја сам без објашњења разумео зашто те фотографије треба склонити. Али с времена на време, док би седео на поду с мајком, а мирис прашине и мољаца би се ширио из трошног породичног албума, загледао бих се у лик мога оца — у тамно насмејно лице, истакнуто чело и дебеле наочаре због којих је изгледао старији него стоје био — и слушао како се епизоде из његова живота склапају, сједињују у једну причу.
Zanimqivo уз помоћ ње створе нову модерну Африку. Године 1959., кад му је било двадесет три године, стигао је на Хавајски Универзитет као први афрички студент на том Универзитету. Студирао је економетрику, радио с невиђеном концентрацијом и дипломирао за три године као најбољи у генерацији. Имао је много пријатеља, помогао је организовати Међународну заједницу студената и постао њен први председник. На течају руског језика упознао је несигурну, срамежљиву младу Американку, тек осамнаестогодишњакињу, и убрзо су се заљубили. Њене родитеље, упркос њиховом првобитном опрезу, освојио је својим шармом и интелектом; млади пар се венчао, а она му је родила
57 Оригинс, зборник прича из целог света, прича о постанку и дрву на коме се човек родио, Прометеју и дару ватре, корњачи из хиндуистичке легенде која плива свемиром носећи свет на леђима. Касније, кад сам се боље упознао с једноставнијим путем до среће који нуде филмови и телевизија, почела су ме мучити питања. На чему је та корњача стајала? Зашто би свемогући Бог допустио змији да узрокује толико патње? Зашто се мој отац није вратио? Но с пет или шест година научио сам не задирати у те недокучиве тајне, приче истините унутар свог света, и оставио их да нетакнуте наставе живети у спокојним сновима. Чињеницу да мој отац није нимало личио људима око мене — да је био црн као ноћ, док је моја мајка била бела као млеко - нисам заправо ни примећивао.
Био је Африканац, дознао сам, Кенијац из сина, коме је подарио своје име. Добио племена Луо, рођен на обалама Викто- је још једну стипендију — овога пута за ријиног језера, у месту по имену Алего. докторске студије на Харварду - али не и
Заправо, сећам се само једне приче у којој се деклеративно говорило о раси; што сам био старији то сам је чешће чуо; као да је садржавала бит моралитета који је обележио живот мог оца. Према тој причи, након дугог учења мој отац се придружио деди и неким његовим пријатељима у оближњем бару Ваикики. Сви су били у слављеничком расположењу, јели су и пили уз звукове хавајске гитаре, кад је неки белац изненада рекао бармену, довољно гласно да га сви чују, да не жели пити добар алкохол »у близини црнчуге«. Просторија довољно новца да своју породицу поведе је утихнула, а људи су се окренули према Село је било сиромашно, али његов са собом. Растали су се и он се вратио у мом оцу, очекујући тучњаву. Уместо тога, отац — мој други деда, Хусеин Онванго Африку како би испунио своју дужност мој отац је устао, пришао му, насмешио Обама — био је успешан земљорадник, према том континенту. Мајка и дете се и одржао му предавање о лудости сеоски старешина, врач с исцелитељским нису отишли с њим, али љубав је остала предрасуда, обећању америчког сна и моћима. Мој је отац провео младост го- снажна упркос удаљености...Ту би се албум универзалним људским правима. »Момку нећи очеве овце и похађајући локалну затварао, а ја бих задовољан одлутао, је било толико неугодно кад је Барак зашколу коју је успоставила британска уљуљкан у причу у којој сам се налазио вршио«, причао би Грампс, »да је посегнуо колонијална управа и у којој је убрзо у средишту неизмерног и смисленог у џеп и на лицу места Бараку дао стотину запажена његова надареност. Кад је за- свемира. Чак и у скраћеној верзији коју долара. То је покрило сва наша пића и вршио ту школу, добио је стипендију за су ми мајка, бака и деда препричавали, месне плате за целу вечер — и станарину студије у Најробију, а затим су га, у зору било је много ствари које нисам разумео. твом оцу за месец дана.« независне Кеније, кенијски државници и Но ретко сам захтевао да ми се објасне амерички спонзори одабрали да се упише детаљи попут значења речи »докторат« и Кад сам постао тинејџер, почео сам сумњана Универзитет у Сједињеним Државама, »колонијализам« или тачне локације Алега ти у истинитост те приче па сам је ставио као део првог великог таласа Африканаца на карти. Уместо тога, животни пут мога на страну заједно с осталима, све док који су послати онамо како би овладали оца припадао је истом свету као и једна много година после тога нисам примио западном технологијом и вратили се да књига коју ми је мајка била купила, књига телефонски позив од неког Американца
58 јапанског порекла, који је рекао да је био колега мога оца на Хавајском Универзитету, а сада је предавао на неком од Универзитета Средњега Запада. Био је врло пристојан, помало посрамљен због властите импулсивности; објаснио ми је да је прочитао интервју самном у локалним новинама и да му је спомен имена мога оца призвао многа сећања. Затим ми је током разговора испричао исту причу коју ми је деда био причао, о белцу који је хтео купити опрост од мога оца. »Никад то нећу заборавити«, рекао ми је преко телефона, а у његовом гласу осетио сам исти тон који сам чуо код Грампса толико година раније, тон неверице — и наде.
бака и деда, шкотског и енглеског порекла, како стоје испред склепане сеоске куће, озбиљни и одевени у грубу вуну, стиснутим очима загледани у сунцем спаљени крајолик који се пружао пред њима. Та лица била су америчка готика, сиромашни рођаци белих англосаских протестаната, и у њиховим су се очима очитавале истине које сам у међувремену дознао као чињенице: да је Канзас самостално приступио Унији тек након насилног увода у Грађански рат, након битке у којој је мач Џона Брауна окусио прву крв; да се, док је један од мојих пра-пра-прадедова Кристофер Колумбус Кларк био одликовани војник Уније, шушкало се о томе да је његова супруга рођакиња Џеферсона Дејвиса, Укрштање раса. Израз звучи грубо, ружно, председника Конфедерације; да је, иако је као да наговештава чудовишне последице; неки давни предак уистину био чистокрвни попут речи предратни или мешанац, при- Чирокез, та чињеница била прилично сразива једно друго доба, далеки свет бичева мна за Тотину мајку, која би пробледела и пламена, мртвих магнолија и запуштених сваки пут кад би неко начео ту тему, натремова. дајући се да ће ту тајну однети са собом Па ипак се тек 1967. године — када сам у гроб. ја прославио шести рођендан, а Џими Такав је био свет у коме су одрасли моја бака Хендрикс наступиао на фестивалу у Мо- и мој деда, чисто голо средиште државе, нтереву, три године након што је др. место где су пристојност, издржљивост и Кинг добио Нобелову награду за мир, истраживачки дух ишли руку под руку с када су Америци већ дојадили црначки конформизмом, сумњом и потенцијалом захтеви за једнакошћу јер је проблем за безрезервно насиље. Одрасли су мање дискриминације наизглед био решен — од двадесет миља једно од другога: бака Врховни суд Сједињених Држава сетио у Аугусти, а деда у Ел Дораду, градићима рећи савезној држави Вирџинији да је који су били премалени да би заслужили тамошњи закон против мешовитих бра- подебљана слова на аутокарти. Сећања на кова противуставан. Кад су се 1960. моји њихова детињства, која су призивана ради родитељи венчали, укрштање раса раса мене, дочаравала су америчку депресију још се сматрало прекршајем у више од у свој њеној невиној слави: параде за Дан пола држава САД-а. У многим јужњачким независности, филмске пројекције на крајевима мој би отац био обешен о зидовима стаја, креснице у стакленкама дрво да је само криво погледао моју ма- и окус зрелих парадајза, слатких попут јку; у најсофистициранијим северним јабука; прашњаве олује, туче, учионице градовима непријатељски су погледи испуњене сеоским дечацима на које су поили шапутања могли жену у положају у четком зиме нашили вунено доње рубље, каквом је била моја мајка отерати у неку па су се током идућих месеци усмрдели илегалну клинику за побачај - или ба- попут свиња. рем у неки далеки самостан у коме би могла уговорити усвајање. Призор њих Чак су се и трауме пропалих банака и надвоје заједно сматрао се сабласним и пе- пуштених фарми доимале романтично глерверзним, одличним аргументом против дане кроз призму сећања моје баке и деда; оних ретких наивних либерала који су било је то време кад су сви делили патњу, подупирали идеју о грађанским правима. тога великог изједначитеља који зближава људе. Зато си морао пажљиво слушати Наравно — али бисте ли допустили својој како би препознао суптилне хијерархије ћерки да се уда за једнога од њих? и прећутна правила која су управљала Чињеница да су моји бака и деда на то њиховим раним животима, ситнице које питање одговорили с »да«, ма колико не- много значе људима који поседују мало вољно, још увек ми је загонетна. Ништа у и живе усред ничега. Имало је то везе с њиховом пореклу није упућивало на мо- такозваним угледом — постојали су углегућност таквог одговора, на породичном дни људи и не тако угледни људи — и стаблу нису имали никаквих новоенглеских премда ниси морао бити богат да би био трансценденталиста нити социјалистичких угледан, свакако је захтевало много више сањара. Истина, Канзас се борио на страни труда ако си био сиромашан. Севера у Грађанском рату; Грампс ме радо подсећао да су различити огранци шире породице били ватрени борци за укидање робства. Кад би је питали, Тот би окренула главу у страну како би се из профила видео њен орловски нос који је, уз пар црних наочара, доказивао да потиче од Чирокеза.
Izbor
Zanimqivo
страсти, а умереност више од свега.
Дедин положај био је незгоднији. Никоме није било баш јасно зашто - њега и његовог брата очували су бака и деда, који нису били особито богати, али су били пристојни, богобојазни баптисти, који су се издржавали радећи на нафтним бушотинама близу Вичите. Ипак, деда је некако испао дивљи. Неки суседи за то су кривили самоубиство његове мајке: напокон, управо је Станлеј, коме је тада било осам година, пронашао нено тело. Друге, мање милосрдне душе, само би одмахнуле главом: дечак је сличан своме оцу луталици, објаснили би, који је засигурно крив за тужан крај његове мајке. Што год био разлог, чини се да је Грампсова репутација била заслужена. Пре петнаестог рођендана избачен је из средње школе јер је ударио управника у нос. Идуће три године радио је разне хонорарне послиће, шверцовао се возовима до Чикага, па онда до Калифорније и натраг, заокупљен јефтиним пићем, картама и женама. Како он то воли рећи, знао се снаћи у Вичити, где су се и његова и Тотина породица преселиле у то доба, а Тот му не противуречи; свакако, њени су родитељи веровали причама које су чули о њему и снажно су се противили његовом удварању. Кад је Тот први пут Грампса довела кући да упозна њену породицу, њен отац бацио је један поглед на дедову зализану црну косу и непрекидни мудријашки смешак, и дао своју неулепшану изреку. »Изгледа као детлић.« Моју баку није било брига. Чини се да је њу, која је управо била завршила средњу школу и било јој је доста угледа, мој деда заиста очарао. Каткад их замишљам у сваком америчком граду у тим годинама пре рата. Замишљам деду у врећастим панталонама и у уштирканој поткошуљи, са забаченим шеширом, како нуди цигарету својој шармантној девојци с превише црвеног кармина, косе обојене у плаво, и ногу довољно лепих да би могле рекламирати чарапе у излогу локалне трговине. Прича јој о великим градовима, бескрајном аутопуту, његовом скором бегу из празних, прашњавих равница, где се велики планови своде на посао директора банке, а забава на сладоледе, газиране сокове и недељна матинеа, где ти страх и недостатак маште гуше снове, тако да чим се родиш знаш тачно где ћеш и умрети и ко ће те покопати. Он неће тако завршити, инсистира мој деда; он има снове, он има планове; он ће моју баку заразити оном истом жељом за путовањем која је толико година пре њихове претке повела преко Атлантика и још пола континента.
Тотина породица била је угледна. Отац јој је задржао сталан посао све време депресије, управљао је нафтним постројењем за Ста- Побегли су заједно на време да доживе ндард Оил. Нена је мајка, пре него што је бомбардовање Парл Харбура, и мој је родила, предавала у основној школи. деда добровољно приступио војсци. Од Кућу су одржавали беспрекорно чистом, тог тренутка прича се у мојим мислима наручивали су књижевне и научне класике убрзава попут оних старих филмова у коАли једна стара смеђа фотографија на поштом, читали су Библију, али избегавали јима невидљиве руке цепају странице и полици много је речитије проговарала о јавне проповеди; ближи им је био озбиљни странице са зидног календара, а новински њиховим коренима. На њој су били Тотини методизам који је разум ценио више од наслови с именима Хитлера, Черчила,
Izbor
Рузвелта и Нормандије махнито се врте праћене потмулим звуком бомбардовања, гласом Едварда Р. Мура и ББЦ-а. Гледам како се моја мајка рађа у војној бази у којој је Грампс смештен; како се моја бака прихвата мушког посла и на производној траци слаже бомбардере; како мој деда гаца по француском блату, под заповедништвом генерала Патона. Грампс се вратио из рата а да није доживео праву борбу и породица се упутила у Калифорнију, где се он, добивши војну стипендију, уписао на Беркелеј. Но он је био премален за његове амбиције, за његов немир, па се породица поново селила, прво натраг у Канзас, затим кроз низ малих тексашких градова и на послетку у Сиетл, где су остали довољно дуго да моја мајка заврши средњу школу. Грампс је радио као продавач покућанства; купили су кућу и пронашли партнере за бриџ. Било им је драго што је моја мајка била добра у школи, иако јој је, кад су јој понудили рани пријем на Универзитету у Чикагу, мој деда забранио да оде сматрајући је премладом да живи сама. И ту је њихова прича могла да заврши; дом, породица, угледан живот. Но нешто мора да га је још увијек гризло изнутра. Могу га замислити како стоји на обали Пацифика, прерано оседеле косе, висок и не више тако витак, како гледа далеко у закривљени обзор, још увек њушећи, дубоко у ноздрвама, нафтне бушотине, кукурузна поља и тегобне животе за које је мислио да их је оставио далеко иза себе. Стога, кад је пословођа трговине покућанством у којој је тада радио случајно споменуо да ће се можда отворити нова трговина у Хонолулуу и да се тамо пословне могућности чине неограниченим с обзиром на то да би Хаваји убрзо требали постати савезна држава, мој је деда исти дан одјурио кући и наговорио моју баку да продају кућу и још се једанпут спакују како би се упутили на задњу етапу свога путовања на Запад, према залазећем сунцу...
59 без насиља које га је могло променити, у Канзасу врло су магловита — црни мунабоље или нагоре. Подсвесно се сматрао шкарци који мало по мало долазе на некаквим слободоумником — можда чак нафтна поља тражећи сезонске послове; боемом. Каткад би писао поезију, слушао црне жене које перу рубље белцима или џез, а неколицину Жидова које је упо- им помажу у кућним пословима. Црнци знао за време пословања покућанством су тамо, али нису тамо, попут пијаниста држао је својим најбољим пријатељима. у бару, кућних помоћница или гласова с У једином окршају с организованом радија — сеновите, тихе прилике које не религијом учланио је целу породицу у изазивају ни страст ни страх. локалну унитаријанску универзалистичку конгрегацију; свиђало му се што се Тек кад се, након рата, моја породица унитаријанци ослањају на свете списе преселила у Тексас, питање расе почиње свих великих религија (»Платиш једну, имати утицај на њихове животе. За време добијеш пет«, говорио би). Тот га је касни- прве недеље на послу Грампс је добио је наговорила да одустане од таквог по- пријатељски савет о црним и мексичким гледа на цркву (»За име Божје, Станли, купцима од колеге трговца покућанством: бирање религије не би требало бити »Ако обојени желе погледати робу, нека попут куповања житарица за доручак!«), дођу након радног времена и сами се поали иако је моја бака била по природи брину за доставу.« Касније је, у банци у скептичнија, и није се слагала с неким којој је радила, Тот упознала настојника Грампсовим егзотичнијим идејама, због зграде, високог и достојанственог ветерана своје тврдоглаве независности, устрајања Другога светског рата кога је звала једнода сама промишља ствари, њих су се двоје ставно господин Рид. Док су њих двоје обично на крају налазили на истој страни. једног дана чаврљали у ходнику, нека секретарица је излетела из свог уреда Због свега тога могли су се сматрати при- и укорила Тот да никад, баш никад, не лично либералнима, иако се њихове сме »неког црнчугу звати ‘господином’«. идеје никад нису обликовале у некакву Недуго након тога Тот је затекла г. Рида у конкретну идеологију; по томе су, такође, неком углу у згради како тихо јеца. Кад га били врло типични Американци. Стога, је упитала шта га мучи, исправио је леђа, кад је моја мајка једнога дана дошла кући обрисао очи и одговорио противпитањем: и споменула пријатеља кога је упознала на Хавајском универзитету, афричког »Шта смо вам ми икад учинили да сте овастудента по имену Барак, њихова прва ко зли према нама?« реакција била је да га позову на вечеру. Моја бака му није знала одговорити, али Јадни момак засигурно је осамљен, Грампс јој је питање остало на памети, па би каби помислио, толико далеко од своје куће. ткад она и Грампс о њему расправљали Хајде да га проверимо, рекла је Тот сама након што би моја мајка отишла у кревет. себи. Кад се мој отац појавио на вратима, Одлучили су да ће Тот и даље г. Рида звати Грампс је можда одмах с одушевљењем »господин«, иако је схватала, с мешавином приметио Африканчеву сличност Нет Кинг туге и олакшања, да је настојник сада Колом, Грампсовом омиљеним пјевачем; опрезно одржавао дистанцу кад год би се претпостављам да га је упитао зна ли пе- срели на ходнику. Грампс је почео одбијати вати, не примјећујући престрављен израз позиве колега на пиво, узизговор да мора лица моје мајке. Грампс је веројатно био ићи кући како се жена не би љутила. Попревише заокупљен причањем вицева или стали су затворени, немирни, испуњени свађањем с Тот о правом начину печења неком нејасном бојазни, као да су заувек одрезака да би приметио како је моја странци у свом граду. мајка нежно примила и стиснула глатку, мишићаву руку покрај нене. Тот примјећује, Тај лош доживљајј највише је погодио али довољно је пристојна да се суздржи и моју мајку. Тада јој је било једанаест или понуди дезерт; инстинктивно зна да не дванаест година, кћи јединица која се тек сме направити сцену. На крају вечери опорављала од тешке астме. Због болести, обоје коментаришу како се младић чини и честих селидби, постала је самотњак врло интелигентним, достојанственим, — веселе и ведре нарави, али склона поодмерене гестикулације и отменог начина влачењу у књиге и осамљеним шетњама — па се Тот забринула да је ова задња седења - а тек тај нагласак! селидба само погоршала ексцентричност Но би ли допустили својој ћерки да се уда нене ћерке. Моја мајка није створила много за једнога од њих? пријатеља у новој школи. Немилосрдно су Још се не зна; прича до овог тренутка је задиркивали због имена, Станлеј Ан (јене објашњава довољно. Истина је да, дна од Грампсових неразборитљивих идеја попут већине белих Американаца у то — хтео је сина). Станлеј Стимер, звали су је. доба, нису превише пажње посвећивали Мушкарчина Стан. Кад би се Тот вратила с црнцима. Закони о расној сегрегацији у посла, обично би моју мајку затекла у двоКанзас су дошли много пре него што су ришту како маше ногама седећи на рубу се моји бака и деда родили и барем на трема или лежи у трави, повучена у неки подручју Вичите спроводили су се на не- властити осамљени свет.
Zanimqivo
Одувек је био такав, мој деда, увек је тражио нов почетак, увек је бежао од познатога. Кад је породица дошла на Хаваје, његова се особност већ потпуно обликовала, рекао бих — великодушност и жеља да угоди, неспретан спој профињености и провинцијализма, сирова осећајност због које је у исто време био нетактичан и врло рањив. Била је то америчка посебност, типична за мушкарце његовог нараштаја, мушкарце који су пригрлили идеју слободе и индивидуализма и отворене улице, а да нису били потпуно свесни нене цене, мушкарце чији је ентузијазам једнако лако могао уродити кукавичлуком макартизма као и јунаштвом Другог светског рата. Мушкарци који су баш због своје темељне невиности истодобно обећавали и били опасни; мушкарци на крају склони формалном, малограђанском нивоу, без разочарању. пуно насиља које их је пратило дубоко на Југу. Иста прећутна правила која су уреУ 1960-има, додуше, мој деда још није био ђивала односе међу белцима, сводила прошао искушења; разочарања ће доћи су контакт између раса на минимум; тек касније, а и тада ће доћи полагано, она ретка сећања баке и деде на црнце
Осим једног дана. Једног врућег дана без ветра Тот је дошла кући и затекла гомилу деце окупљену испред ограде дворишта нене куће. Како се приближавала, могла је разазнати звук
60 злонамерног смеха и приметити гневне и гадљиве гримасе на дечјим лицима. Деца су скандирала, пискутавим гласовима, промењљивим ритмом:
Zanimqivo
суздржанија; једном, кад смо били сами, рекла ми је да су се из Тексаса одселили само зато што Грампсу посао није добро ишао, а пријатељ у Сиетлу обећао му је нешто боље. Она тврди да реч расизам тада није нити била у њиховом вокабулару. »Твој деда и ја једноставно смо мислили да према свима требамо бити пристојни, Бар. И то је то.«
Ако је тако, криво су проценили не само тиху одлучност моје мајке него и властита осјећања. Прво је стигло дете, три и по килограма, десет прстију на рукама и ногама, и гладно. Шта су они, побогу, требали направити?
Izbor
говој склоности да мења прошлост како би будућност. Почео је пажљивије читати одговарала његовој слици о самоме себи. новине, проналазио ране извештаје о интеграцијској политици у Америци Ипак, не одбацујем у потпуности Грампсова и закључио да се свет смањује, да се сећања као прикладна или као још један симпатије мењају и да се породица из »Кмицољубац!« чин белачког ревизионизма. Не могу, јер Вичите заправо преселила у прве редове тачно знам колико Грампс верује у исти- Кенедвијеве Нове границе и величанстве»Прљави Јенки!« нитост властитих фикција, како жарко ног сна др. Кинга. Како Америка може жели да буду истините, иако увек не зна слати људе у свемир, а истовремено »Кмицољубац!« како да их учини таквим. Претпостављам држати своје црне грађане у оковима? Деца су се разбежала кад су угледала Тот, да су након Тексаса црнци постали делом Једно од мојих најранијих сећања је али не пре него што је један од дечака ба- тих његових фикција, приповедања које се како седим на дедовим раменима при цио камен преко ограде. Тот је погледом одвијало у његовим сновима. Стање црне дочеку астронаута из једне од Аполло пратила путању камена док није завршио расе, њихова бол, њихове ране, у његовом мисија у војној ваздушној луци Хичкем испод једног дрвета. А тамо је видела су се уму спојиле с његовим невољама: након успешног спуштања. Сећам се да су узрок целог овог узбуђења: моја мајка и одсутни отац и скандал који га је пратио, астронаути, са авијатичарским наочарима, нека црна девојчица, отприлике њених мајка која је отишла, окрутност друге деце, били врло удаљени, једва видљиви кроз година, лежале су потрбушке једна покрај сазнање да није био плавокоси младић— врата коморе за изолацију. Али Грампс се друге у трави; сукње су им биле заврнуте да је изгледао као »детлић«. Расизам је увек заклињао да је један од астронаута изнад колена, ножни прсти закопани био део те прошлости, инстинкт му је го- махнуо баш мени и да сам му ја одмахнуо. у земљу, а главе ослоњене на руке и ворио, део конвенција, угледа и статуса, Био је то део приче коју је он сам себи принадвинуте над неку мајчину књигу. Из подсмеха, шапутања и трачева који су га жчао. Са својим црним зетом и смеђим даљине те две девојчице изгледале су по- држали на маргини. унуком, Грампс је ушао у свемирско доба. тпуно спокојно у сени лишћа. Тек када је Тот отворила дворишна врата, схватила је да Рекао бих да ти инстинкти нешто значе. А има ли боље луке за почетак ове нове се црна девојчица тресла и да су очи моје Многе белце дедине генерације и порекла авантуре од Хаваја, најновије државе чламајке блистале од суза. Девојке су остале инстинкт је водио у другом смеру, у смеру нице Сједињених Америчких Држава? непомичне, парализоване ход страха, док руље. И премда је однос између Грампса и Чак и данас, кад се популација државе се Тот коначно није сагнула и положила моје мајке већ био напет кад су се доселили учетворостручила, кад је сваки педаљ Вана Хаваје — она му никад неће моћи опро- јкикија испуњен ресторанима брзе хране руке на њихове главе. стити његову нестабилност и често насилну »Ако се желите играти«, рекла им је, »за ћуд и с временом ће се почети срамити име Божје, уђите у кућу. Хајде. Обе.« При- његовог сировог, неспретног понашања — мила је и подигла моју мајку, и пружила управо је та његова жеља да избрише своју руку према руци друге девојчице, али прошлост, његово уверење да је могуће пре него што је стигла било шта рећи, де- потпуно променити свет, на крају остало војчица је већ у пуном трку, ногу дугих као његово најдуговечније наслеђе. Знао то у хрта, нестајала низ улицу. Грампс или не, призор његове ћерке с црнцем пружио му је на једном дубоком Грампс је био изван себе кад је чуо шта се неистраженом нивоу увид у његово владогодило. Испитао је моју мајку, записао стито срце. имена. Идући дан није отишао на посао како би посетио школског управника. Сам је Но ни таква самоспознаја, све да је за њу и назвао родитеље неке деце да им каже шта био способан, не би му помогла да лакше и порнографским видеотекама, тачно се се десило. И свака одрасла особа с којом поднесе мајчине заруке. Заправо, још увек сећам првих корака које сам направио као је разговарао дала му је исти одговор : је помало мутно како је и када дошло до дете и опет ме запањи лепота тих острва. венчања, јер је то скуп детаља које никад Дрхтава модра раван Пацифика. Литице »Најбоље би било да попричате с вашом нисам имао храбрости проучавати. Нема прекривене маховином и хладан ваздух са ћерком, господине Дунхам. У овом се граду записа о правом венчању, торти, прстену, слапова Маноа, цветови ђумбира и шумске беле цуре не друже с обојенима.« предавању младе. Породице изгледа да крошње испуњене појем невидљивих птица. Заглушујући таласи и са Северне обале Тешко је одредити колико значења при- нису биле присутне; нисунисам сигуран који се ваљају и урушавају као у успореном дати тим догађајима, јесу ли се тада ни да су рођаци у Канзасу били оба- филму. Сена врха Пали; спарни, опојни заиста обликовали или распали икакви вештени о свему. Само мали грађански ваздух. политички ставови, или нам се само истичу обред пред локалним судијом. Све се то у ретроспективи, због догађаја који су у ретроспективи чини тако крхо, тако слу- Хаваји! Мојој породици, нетом приуследили. Кад год ми је причао о томе, чајно. Можда су моји бака и деда и желели стиглој 1959., мора да се чинило да Грампс је инсистирао на томе да је по- да буде тако, кушња која ће проћи, питање је сама Земља, сита бучних војски и родица напустила Тексас делимично и због времена, а они то морају само стоички огорчених цивилизација, родила овај противљења таквом расизму. Тот је била подносити и не чинити ништа драстично. ланац смарагдних стена који пионири из целог света могу напучити својом препланулом децом. Ружно покоравање хавајских домородаца непоштовањем уговора и опаким болестима које су донели мисионари; комадање богатога вулканског тла како би америчке компаније засадиле плантаже шећерне трске и анаТада се, завером места и времена, по- наса; ропски уговори који су јапанске, китенцијална несрећа почела претварати у неске и филипинске усељенике држали занешто подношљиво, можда чак и извор робљеним од јутра до мрака на тим истим Моја је бака била мудра у том погледу, поноса. Грампс би сео с мојим оцем на пољима; затварање америчких грађана сумњичава према отрцаним изливима неколико пива, слушао би свога зета јапанског порекла за време Другога свеосећања и пренадуваним изјавама, а како прича о политици или економији, тског рата; све се то догодило недавно. задовољна здравим разумом. Зато угла- о далеким местима попут Витхеја или Но у тренутку кад се моја породица вном верујем њеним описима догађаја; Кремља, и замишљао себе како види у доселила онамо, све је то већ некако било одговарају свему што знам о мом деди, ње-
Izbor
Zanimqivo
61 име те рибе, хуму-хуму-нуку-нуку-апуа, па смо га једно другом понављали целим путем кући.
У таквом окружењу моја расна припадност баки и деди није правила много проблема, па су они брзо прихватили презиран став локалаца према дошљацима који су показивали такве предрасуде. Каткад, кад би Грампс видео да ме туристи гледају како се играм у песку, пришао би им и дошапнуо, с примереним страхопоштовањем, да сам ја праунук краља Камехамеха, првог владара Хаваја. »Твоја фотографија је засигурно у хиљаду породичних албума, Бар«, рекао би ми и нацерио се, »од Идаха до Маинеа.« Та прича је, мислим, ипак двозначна; доживљавам је као стратегију избегавања тешких питања. испарило из колективног сећања, попут његовог унука знали су ценити његов Али Грампс је радо причао и једну другу јутарње магле која нестаје под топлим интерес, и премда никада није имао мно- причу — како је неки турист, гледајући ме сунцем. Било је ту превише раса, а моћ го утицаја, стекао је много пријатеља. како пливам и не знајући коме се обраћа, међу њима превише распршена да би се Американац јапанског порекла, који се прокоментарисао мом деди како »ти Хамогао наметнути ригидни кастински састав звао Фреди и држао малу трговину близу вајци мора да су природно надарени за остатка земље; а толико мало црнаца да наше куће, увек би за нас сачувао нај- пливање«, на шта му је он одговорио да је и најзагриженији расист могао уживати боље комаде туњевине кад смо правили је то тешко проценити јер да је »тај дечко у годишњем одмору, сигуран да мешање сасхими, а мени би давао пиринчане ко- његов унук, да му је мајка из Канзаса, а раса на Хавајима ни на који начин не прети лаче с јестивим омотом. Хавајци који су отац из унутрашњости Кеније, па океан добро успостављеном реду код куће. радили као достављачи у дединој трговини нису ни примирисали«. За мог деду раса сваки час би нас позивали у госте и на више није била нешто што би нас стварно Тако је настала легенда о Хавајима као свињску печенку, које је Грампс увек с требало забрињавати; иако је местимице једином правом мелтинг поту, успешном ужитком гутао (Тот би пушила цигарете још било задртости, било је јасно да ће се експерименту расне хармоније. Бака и док се не би вратили кући, а онда би себи остатак света убрзо довести у ред. деда — посебно Грампс, који је кроз по- направила кајгану). Некад би с Грампсом словање покућансттвом упознао цели ишао у парк Али’и, где је он волео играти На крају, претпостављам да је то била спектар људи - почели су се залагати за даме са старим Филипинцима који су порука свих тих прича о мом оцу. Мање идеал узајамног разумевања. Стари при- пушили јефтине цигаре, жвакали лишће су говориле о њему него о променама мерак књиге „Како стећи пријатеље и бетела и пљували његов сок као да је крв. које су се догодиле људима око њега, утицати на људе“- Далеа Карнегиеја још Још се сећам како нас је једнога раног о поступном процесу који је променио увек стоји на његовој полици. Док сам јутра, сатима пре изласка сунца, неки ставове моје баке и мог деде. Приче су одрастао, увек сам код њега примећивао Португалац коме је мој деда дао попуст заправо биле глас духа који је обузео наполетан, причљив стил говора за који је он при куповини намештаја за дневну собу цију у оном кратком раздобљу између Кезацело мислио да добро делује на купце. И одвео на подводни риболов код залива недијеве изборне победе и изгласавања потпуним странцима одмах би показивао Каилуа. Плинска лампа обасјавала је ма- Закона о праву гласа: привидни тријумф породичне слике и откривао своју животну лени рибарски бродић, а ја сам гледао универзализма над ускогрудношћу и пропричу; срдачно би се руковао с поштаром, како мушкарци зарањају у мркло црну ду- винцијализмом, светли нови свет у коме нас или причао просте вицеве конобарицама бину и како њихове батеријске светиљке расне или културалне разлике подучавају, у ресторанима. шарају дубином све док се не би вратили забављају или чак оплемењују. Корисна измишљотина, која ме и данас опседа Увек ми је било неугодно због тих његових с великом блиставом рибом - на једном исто као што је опседала моју породицу, крају остију. Грампс ми је рекао хавајско представа, али људи благонаклонији од подсећајући ме на неки изгубљени рајски врт који надилази само детињство. Постојао је само један проблем: није било мога оца. Напустио је рај, и ништа што су моји мајка, бака или деда могли рећи није могло прикрити ту једну једину непобитну чињеницу. Њихове приче нису ми откриле када је отишао. Оне ми нису могле дочарати како би све било да је ипак остао. Попут настојника, господина Рида, или црне девојчице која је подигла прашину својим трком низ тексашку улицу, мој отац је постао сценски реквизит у туђим продукцијама. Привлачан реквизит — изванземаљска личност златног срца, тајанствени странац који спаси град и освоји девојку — али свеједно реквизит. Не могу рећи да то замерам баки, деди или мајци. Моме оцу је можда дража таква слика коју су они створили о њему - заправо, можда је и он суделовао у њезином стварању. У чланку који је објавио у Хонолулу Стар-Булетину након
62 што је дипломирао чини се опрезан и одговоран, савршени студент, амбасадор свога континента. Одмерено је прекорио Универзитет због окупљања гостујућих студената у студентске домове и присиљавања да суделују у програмима за промовисање културне размене — који их, како он каже, одвраћају од практичног усавршавања због кога је он заправо дошао. Иако лично није искусио никакве проблеме, примећује тенденцију самоодељивања и отворене дискриминације између различитих етничких скупина и с чуђењем напомиње да су и белци каткад жртве нетрпељивости. Но, иако је његова оцена стања прилично изравна, побринуо се да чланак заврши позитивном поруком: постоји нешто што све нације могу научити од Хаваја, каже, а то је спремност свих раса да заједно раде на општем напретку, а што није приметио код белаца у другим крајевима. Открио сам тај чланак. сачуван заједно с мојом крштеницом и старим потврдама о вакцинисањима, кад сам био у средњој школи. нигде се не спомињемо моја мајка и ја, па се питам није ли то учинио намерно, већ се припремајући за своју дугу одсутност. А можда је и новинар, поколебан сувереним наступом мога оца, одлучио да не поставља лична питања; или је то, пак , можда била и каква одлука уредника, коме се таква питања не би уклопила у једноставну причу какву су желели да објаве. Питам се, такође, је ли то изостављање узроковало какву свађу међу мојим родитељима. Тада нисам могао бити свестан свега тога јер сам, једноставно, био премлад да сватим да би требало да имам оца у животу, баш као што нисам знао да ми треба некаква раса. Чини се да је у једном невероватно кратком временском раздобљу и мој отац био опчињен истим сном као и моја мајка и њени родитељи; и првих сам шест година живота, чак и када се тај сан расплинуо и кад су их светови за које су мислили да су их оставили иза себе поново прогутали, ја заузимао место њиховог изгубљеног сна.
( Nastaviće se) Barack Obama „Dreams from My Father“ Times Books, 2007. Priredio Зоран Димитријевић
Zanimqivo
Izbor
Како Папа Бенедикт XВИ. проводи годишњи одмор
нио, Бенедикт XVI оставља утисак да је свестан објектива, да позира.
Папа Бенедикт XВИ. проводи лето у летњиковцу у Римским Каштелима. Дозволио је нешто интимније фотографисање, али нипошто сасвим спонтано
Кастел Гандолфо у Римским Каштелима, на обали Албанског језера, има у свом центру Папинску палату, ватиканску енклаву на Италијанској територији, где папе традиционално летују и иду на краће одмо
Неуобичајене и наизглед интимне фотографије папе Бенедикта XVI у амбијенту папинског летниковца у Kастел Гандолфу доимају се ипак као део маркентишке стратегије: Папа ни на њима није успео деловати заиста опуштено, природно, у складу с природом, као што је знао Ivan Pavao II.
ре, а Павао VI је ту и умро 1978.године. Бенедикт XVI. овде сваке године окупља неке од њему блиских теолога да би расправили питања која га занимају, не нужно везана за управљање Католичком црквом.
Позира свестан објектива Напросто, на овим снимцима, што год чи-
Извор Јутарњи лист, Загреб
Izbor
63
Zanimqivo
Ипак их није уништио пожар
Нађени изгубљени негативи славног фотографа Ансела Адамса Негативи купљени за 45 долара сада вреде 200 милиона
Младенци из Трогира венчавају се у сали која се користи за више намена, осим осталог и за седнице Скупштине општине, а “украшена” је крстом и сликом Фрање Туђмана, пише Слободна Далмација. “Кад сам недавно била на свадби у Трогиру и угледала те “укасе”, остала сам запањена, јер сматрам да им у световној дворани за венчања није место. Ако неко жели венчање у цркви, онда ће се тамо и венчати, а овако атеисти, агностици или грађани других вера наилазе на крст и Туђманову слику у државној установи, у којој има места само за државни грб”, пожалила се листу једна читатељка.
Новинари су сазнали да су многи младенци и сватови били незадовољни сценографијом у општинској сали за венчавања, јер сматрају да је повређено њихово право на слободан избор, а неку Негативи фотографија на стаклу купљени су чак и инсистирали да се вечање обави пре 10 година у Калифорнији за 45 долара у некој другој просторији, или ван зграде сада вреде око 200 милиона долара, бу- Општине. дући да је откривено да их је направио “Кад сам развила фотографије и видела славни амерички фотограф Ансел Адамс, да ми изнад кћерине главе стоји глава изјавили су у стручњаци. Фрање Туђмана, полудела сам. Тражила Веровало се да су ти негативи уништени у пожару у једном складишту, али они су пре десетак година завршили на уличној распродаји у Фресну где их је купио Ричард Норсигиан након што је спустио цену са 70 на 45 долара. Ускоро је на фотографијама открио сличности с Адамсовим радом и унајмио је адвоката који је координирао групу стручњака за утврђивање аутентичности. Они су утврдили да је негативе направио Адамс и то између 1919. и 1930. године, много пре него што је постао признат Извор Нови лист, Ријека
И после Туђмана, Туђман Салу Скупштине општине у Трогиру, која се користи и за венчања, “красе” крст и слика Фрање Туђмана. Младенци протестују. Атеистима или припадницима друге вере, смета крст у службеној просторији. Некима смета слика бившег председника.
сам од фотографа да све слике на којима се он види, како се оно каже, “измонтира”, иначе не знам што би било. Пропало би ми кћеркино венчање”, рекла је једна саговорница Слободне Далмације. Преседник Скупштине Трогир Перо Маравић, иначе члан Хрватске народне странке, рекао је новинарима листа да су све просторије у згради у ингеренцији - градоначелника. “Овако уређену салу затекли смо када смо дошли на власт. Сматрао сам да у самом почетку рада Скупштине у новом сазиву није било најбоље време да се поред изузетно важних проблема бавимо, рекао бих, минорним темама, као што је изглед дворане за венчање.” рекао је Маравић. “Што се тиче слике првог хрватског председника Фрање Туђмана, уз све дужно поштовање, нисам поборник да се слика било којег бившег, као и садашњег председника, налази у сали општине, јер ме то подсећа на нека прошла времена”, закључио је Маравић. Извор Слободна Далмација, Сплит
64
Putovawa i putopisi
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: У КЕНЕДИ СПЕЈС ЦЕНТРУ НА ФЛОРИДИ Ручак са астронаутом У Америци можете да „купите” и сусрет с једним од око 500 космонаута који су се до сада винули у космос, да га питате све што желите, да се сликате и добијете аутограм
долара кад дођем .
баш никад, и кад сам улазила у пећине Алтамире, и кад сам се пентрала по пиМом узбуђењу још у Београду није било рамидама Сунца и Месеца у Мексику, краја. Питала сам унаоколо шта би питали улазила у лавиринте Кеопсове пирамиде, космонаута да су на мом месту. Најчешће ходала по Кинеском зиду, направила на хиби га питали да ли се плашио, како је љаде интервјуа са познатим личностима, одлучио да буде космонаут, један ми је нисам имала толико адреналина у венама. пријатељ, чак, предложио да га обавезно Сусрет с правим астронаутом и још ручак с уштинем, да видим да ли је прави! њим! То има само на Флориди! Пут од Мајамија, где сам одсела, до Орланда
Ауторка текста са астронаутом Џоном
је прилично дуг. Аутобус је дошао пред хоМекбрајдом тел тачно у 6,15 ујутру. Пут и улазница се Ни у најлуђим сновима нисам могла плаћају возачу – 155 долара. За ручак с да верујем да ћу једног дана ручати са астронаутом још 30 долара кад стигнемо у астронаутом. Кад сам то најавила при- Центар, на улазу, уз потврду резервације. јатељима и рођацима који деценијама Стигли смо у Орландо пре 11 часова. И ту живе у САД, њиховом чуђењу није било настаје нервоза. Моја наравно, јер само краја. Рекли су да се од једног новинара нас четворо иде у Кенеди спејс центар. то могло и очекивати, али моја тајна веза Преузима нас минибус исте компаније и у свему је био Интернет. вози читав сат до Центра. Претим да ће
Тражећи где ћу да шврљам по Флориди, нисам могла да заобиђем чувени Кенеди спејс центар на Флориди одакле су полетеле прве ракете у космос, многи космонаути отишли у орбиту испустили се на Месец. Најавила сам резервацију. Ручак је био заказан за уторак у 12,15. Плаћам тридесет
Izbor
ми, ако не стигнемо на време на мој још у Европи заказани ручак, платити жестоке пенале. Гледају ме смирено и наравно – стижемо у петнаест минута до поднева баш тамо где треба. Срце хоће да ми искочи. Никад, ама
Пролазим кроз паркове, заправо шуму од ракета и разних модула, улазим у здање на чијем своду висе ракете, модели од руског„спутника” до разних „војађера”, „апола”,„меркјурија”, „ђеминија” и осталих. Волим аутомобиле, ту сам некако на свом терену, али нисам баш познавалац космичких превозника.Ипак, без обзира на сву технику и достигнућа увек ме је највише фасцинирао човек. И док се још ништа није ни догодило, уследило је прво разочарање. Чекајући испред врата где би требало да се „догоди тај” ручак, број људи се увећава. Нисам, дакле, сама јер има нас ту педесетак. Људи уплатили као и ја. Отварају се врата, тачно у 12,15, улазимо један по један у огромну дворану, са двадесетак великих, округлих столова. У дну, шведски сто са храном, у другом углу шведски сто са примамљивим колачима, трећи са великим избором кока-кола и осталих пића. Унаоколо кич-слике, уља на платну са темама из космоса. Не можеш ни да седнеш где хоћеш јер за распоред је задужена шармантна црнопута хостеса. И кад се сместисмо, као витезови округлог стола, шеф сале од бар осамдесет година, такође бивши потомак робова, даје нам знак да можемо да се послужимо. Нико се не гура, нити жури. Испред сваког јела стоји плочица са називом јела. И ново разочарање – није то никаква храна астронаута, већ ова наша свакодневна, земаљска. Мешане салате, супа од поврћа и потаж, разни„дресинзи” , „ризи-бизи”, пилеће и ћуреће месо и кромпирићи у некаквим слаткастим презлама. Колачи, црвени и жути, чоколадни мињони. Кафа и чај, вода у пластичним бокалима. И огромне количине леда. Кувер је комплетан, али око мене Американци који су запуцали чак из Аризоне, све са децом, да сретну космонаута, сви једу само виљушком. И док једемо, спуштају се огромни екрани и затварају поглед ка ракетама које су „паркиране” испред овог здања. Почиње приказивање филма о истраживањима у свемиру. Крајичком ока угледах иза себе нашег астронаута Џона Мекбрајда, згодног попут холивудског глумца, у плавом астронаутском комбинезону, како се шуња око „шведског” стола и нешто чалабрцка. Потом заједно са својим портпаролом креће у прочеље дворане и почиње причу,дирљиву и духовиту у исто време, о детињству, мами и тати, како је хтео да буде лекар или хемичар а постао пилот, о докторатима, наградама… Летео је по задатку на најбржим авионима ловцима. И када су га изабрали у Наси да буде и пилот ракете која лети у космос,
Izbor
није се двоумио. Каже, од „бејби пилота” постао јеозбиљан истренирани астронаут. Даље од тога нема! Био му је то још један изазов.
65 америчких застава и разних обележја као и меморијални центар, посвећен Кенеди спејсцентра. Фотографисала је онима који су страдали зарад васионских млада фотографисткиња. Мене је посебно истраживања. сликао мојим апаратом и његов портпарол
Putovawa i putopisi
кад сам му рекла да долазим из Србије. После напорних тренинга 5. октобра 1984. Добијамо број да бисмо могли даузмемо био је пилот летилице у којој је први фотографије за пола сата. пут летела седмочлана посада. Следећи лет у космос, био је марта 1986. и 1990. на моделу СТС-35 (АСТРО-1). У космосу је, каже, провео осам дана, пет сати и 23 минута. Добитник је многобројних медаља и награда, а пензионисао се у Наси 1989. и сада има 66 година. Није одолео да, попут свог славнијег колеге Џона Глена, уплови у воде политике. Међутим, изгубио је на изборима1996. као кандидат републиканаца за место гувернера Западне Вирџиније. Данас се бави бизнисом, између осталог, његова је идеја овај „ручак с астронаутом”. Онда даје реч гостима, они подижу руке, деца, млади и они који то више нису, питања од врло стручних, до обичних, људских. Једно је било да ли су му родитељи бранили да буде астронаут, на шта је Мекбрајд одговорио да само он може да донесе одлуку да ли ће нешто да ради или неће. Један је клинац питао да ли има купатила у шатлу, одговор је био, наравно, и они то зову „wасте манагемент систем”, у преводу „систем за пражњење”. Мене је занимало да ли подржава нови Обамин пројекат о одласку на астероид како би се наша планета спасила од евентуалног „сусрета” са њим. Каже да подржава Обаму, само не верује да човек може тако далеко да оде као што је случај са истраживачким сондама.На питање да ли одустаје од политике одговорио је: „Никад више у политику!”. Каже да га људи препознају иако није холивудска звезда, па није неопходно да се представља и објашњава да му је занимање астронаут. После ових пропитивања, заправо неке врсте колективног интервјуа, портпарол је најавио да можемо да се сликамо са домаћином. Опет стајемо у ред испред
Кенеди спејс центар, упркос несносној врелини и ветру, има милионе посетилаца из целог света... Четрдесет и четири аутобуса
Плутајућа лопта од девет тона у простору Кенеди центра
са еркондишном и свим погодностима Иначе, само је дванаест космонаута ходало за инвалидне особе, опслужују на овом површином Месеца. Зато сам преостало огромном простору. Сви службеници су време искористила да погледам филм љубазни и предусретљиви. Кафићи носе „Wалкинг ин тхе Моон” са Томом Хенксом космичке називе „Орбит кафе”, „Млечни као наратором. Бескрајно досадан филм на пут”, „Моон роцк цафе”. платну високом као петоспратница, у три- Улазим у дворану са разним симулаторима, де пројекцији. Врти се цео дан на сваких са екранима на којима је наша плава пла45 минута у увек пуној дворани. Једини нета сликана из далеког космоса, померам дирљив, онако људски, моменат био је ка- девет тона тешку куглу која плута по поврда из свог одела космонаут, враћајући се шини воде у парку, улазим у царство пре повратка на Земљу, вади фотографију сувенира. Оно је више радост деци него породице и оставља је на месечевој одраслима. Одлазим по фотографије и прашини као једини људски траг. А за плаћам фотографију и ЦД 30 долара. Кажу нови програм у којем вас после кратке ми да астронаут ускоро потписује само те стручне обуке, реалистички „лансирају” ве- фотографије, али то не наплаћује. Наравно, ртикално, са свим ефектима, потресима, била сам прва у реду. Црвени гајтан, сто заслепљујућим светлом, несносном буком, прекривен црвеним плишем, на њему идентично ономе како лете космонаути књиге и фотографије. Све је на продају. И у свемир, осим што је потребно да сте у оно што је, чини ми се, најузбудљивије у топ здравственој форми, да немате висок овом огромном простору то је заједништво притисак, да је срце у реду, да вас не бо- дивљине, огромног мочварног простора са ле врат ни леђа, да немате мучнину и око 500 заштићених животињских врста и да потпишете да то радите на сопствену последњих техничких достигнућа. одговорност, нисам имала ни времена, али Извор Политика Магазин, Београд, ни „херца”. Признајем. Ту је и Наса арт гааутор: Мирјана Радошевић лерија посвећена истраживању космоса,
66
Automobili
ŠEVROLET VOLT 230.000 куна за аутомобил који ће електрифицирати масе Џенерал Моторс напокон је окачио цену на један од ишчекиванијих аутомобила у последњих неколико година – Шевролет Волт. Овај електрични аутомобил с продуженом аутономијом у САД-у ће коштати 41.000 америчких долара, односно отприлике 230.000 куна без пореза и других дажбина
Тридесет и две хиљаде еура, није мален новац, но за ту своту некада највећи произвођач аутомобила на свету купцима ће испоручити возило с два мотора.
Волт стандардно погони електрични мотор са 150 КС и 370 Нм окретног момента који у комбинацији са 16 кWх литионском батеријом омогућава преваљивање 55 километара. Кад се батеријски пакет исцрпи, аутоматски се активира бензински мотор за продужену аутономију који својим радом наставља пунити батерију која, потом, наставља напајати електромотор. У пракси то значи да Волт у просеку троши 25 кW електричне енергије на стотину миља градске вожње, што, с обзиром на цену кWх у САД-у, значи да ће власници штедљивог Волта моћи превалити 100 миља за свега 2,75 долара,
односно за нешто више од 14 куна. Нама је Волт занимљив зато што би се под значком Опела (и под именом Ампера) требао крајем 2011. наћи у продаји и на европском тржишту, а хоће ли и код нас стајати 230.000 куна, тек остаједа се види. Извор Тпортал, Загреб
Izbor
Izbor
67 мирис стимулише памћење, подстиче а када купујете свеже гранчице обратите Зачин са укусом циркулацију у мозгу, побољшава конце- пажњу на то су тамнозелене боје без жутих Медитерана нтрацију и лечи главобољу. Етерично уље и тамних мрља. Држите их у фрижидеру Јела са рузмарином - Медитеранска биљка из ове зачинске биљке спречава појаву и умотане у влажан папир до недељу дана чији танки игличасти листови имају опојан развој рака коже и штити је од штетних или их осушите, ставите у добро затворену мирис и љуто-горак укус, изврстан је зачин сунчевих зрака. Рузмарин ублажава посуду и чувајте у фрижидеру до шест мејелима, нарочито месу. Зачин се одлично реуматске болове и јаке нападе астме, сеци. слаже са ориганом, мајораном и мајчином делује као седатив, диуретик и антидушицом, белим луком и лимуновим со- септик. Помаже код несвестице, нервних ком. обољења, грознице и непријатног даха, Ослић у сосу од поврћа и зачина
Porodica
За 4 особе потребно је: 4 филета ослића, 1 1/2 кашика винског сирћета, 5 свежих гранчица рузмарина (3 кашичице исецканог), 2 кашике маслиновог уља, морска со и бибер по укусу. Прелив: 1 мања тиквица, 1 мањи плави патлиџан, 3 чери парадајза, 2 кашике хладно цеђеног маслиновог уља, 4 чена белог лука, 1 главица црног лука, 2 кашичице сецкане мајчине душице, со и бибер по укусу.
Ароматични рузмарин је медитеранска биљка чији танки игличасти листови имају опојан мирис и љуто-горак укус, па је изврстан зачин јелима, нарочито месу. Такође симболише и верност, зато се младенци њима ките приликом венчања.
јача имунитет, побољшава функцију јетре и жучне кесе.
Ова биљка је одличан извор минерала, посебно мангана, гвожђа, калцијума, бакра и магнезијума, као и витамина Ц, А, Б5, Б6, Б9. Лековита својства рузмарина позната су дуже од миленијума.
Направите маринаду од сирћета, рузмарина, маслиновог уља, морске соли и бибера, прелијте преко филете ослића и оставите да одстоји најмање 30 минута. На загрејаном тигању или на роштиљу испеците рибу, прелијте је маринадом, умотајте у фолију и одложите са стране. У тигањ сипајте малсиново уље и на кратко пропржите ситно исецкани бели и црни лук, затим додајте изрендане тиквице, плави патлиџан, парадајз, мајчину душицу, со и бибер. Пржите 10-ак минута на умереној температури и сипајте преко ослића. Служите топло.
Печено пиле са преливом од рузмарина За 4 особе потребно је: 1 очишћено пиле, 3 кашичице ситно исецканог рузмарина, 3 целе гранчице рузмарина за декорацију, 7 боровница, 2 чена белог лука, 2 кашике маслиновог уља, 1 кашичица морске соли, 1/2 кашичице млевеног црног бибера.
У кулинарству се најчешће додаје печеном месу, посебно пилетини и јагњетини, као и морским плодовима. Укус овог зачина одлично се слаже са ориганом, мајораном и мајчином душицом, белим луком и лимуновим соком. Рузмарин се додаје и у вино, мед, шећерни сируп, воћне сокове, посластице са јабукама и чоколадом. Свеже зелене гранчице користе се и за декорацију јела. 100 грама свежег рузмарина садржи: 131 калорију, 3,31 г протеина, 20,70 г угљених хидрата, 5,86 г масти, 14,10 г целулозе, 146 мкг витамина А, 0,90 мг витамина Б3, 0,80 мг витамина Б5, 0,34 мг витамина Б6, 21,80 мг витамина Ц, 317 мг калцијума, 0,30 мг бакра, 6,65 мг гвожђа, 91 мг магнезијума, 66 мг фосфора, 668 мг калијума, 0,93 мг цинка, 0,96 мг мангана.
Око 1 час пре печења помешајте рузмарин, маслиново уље, ситно исецкани бели лук, со и бибер и премажите преко пилета са свих страна. Ставите пиле у плех или ватросталну чинију, прекријте фолијом и пеците га у загрејаној рерни око 90 минута на 200 степени Целзијусових. Када пиле буде печено декоришите га гранчицама рузмарина и боровницом, конзумирајте док је вруће.
Ароматични млади кромпир Потребно је: 1 кг очишћеног младог кромпира, 2 кашике сецканог свежег рузмарина, 3 чена белог лука, 50 г бутера, 1 мања главица црног лука, 1/4 кашичице соли, 1/4 кашичице бибера.
Загрејте рерну на 250 степени. Уситните бели и црни лук, у већој посуди помешајте све састојке укључујући и млади кромпир Савет исечен на половине или четвртине. Добро Студенти у Старој Грчкој су венчиће свежег Свежи листови рузмарина здравији су и промешајте. Плех за печење обложите рузмарина стављали на главу пред испите ароматичнији од сувих. Као собну биљку папиром или фолијом, сипајте кромпир и јер су веровали да освежава памћење, можете да га узгајате током целе године, пеците око 20 минута. Сервирајте одмах. а амерички научници доказали су да тај
68 Porodica Пикантна паста са рузмарином За 2 особе потребно је - за тесто: 200 г брашна, 2 јаја, 1 кашичица соли, 1 кашика исецканог свежег рузмарина, 1 кашика воде. За прелив: 1 кашика бутера, 5 дл млека, 1 љута кобасица, 5 кашика пармезана, 1 кашика свежег першуна за декорацију, со и бибер по укусу. Помешајте све састојке за тесто и умутите миксером, па обликујте у мале кугле. Кувајте у сланој кипућој води око 3 минута. У тигању на бутеру пржите ситно исецкану кобасицу и на сваких неколико минута сипајте по пола чаше млека, мешајте повремено. При крају посолите и побиберите. Сачекајте да проври, па крчкајте још 5 минута. Додајте пармезан, промешајте и прелијте преко пасте. Сервирајте у тањире, поспите першуном и бибером. Извор Новости, Београд, аутор: М. Павковић
Домаћи ликер од боровница Испланирајте породични одлазак у природу, наберите ово укусно шумско воће и сами припремите укусан ликер који ћр одушевити ваше госте.
Потребно је: 1 л квалитетног црног вина, 400 г шећера, 500 г боровница, 1,5 дл рума, поморанђа, лимун, штапић цимета, 3-4 зрна каранфилића. Поморанџу и лимун добро оперите и заједно са кором исеците на танке колутове. Прелијте вином, додајте шећер, боровнице, штапић циомета и зрна каранфилића и све заједно кувајте до врења. Када течност прокључа смањите температуру и кувајте још 15 минута, уз повремено мешање. Скините са рингле и оставите да се добро охлади преко ноћи. Охлађени ликер процедите, додајте рум, промешајте и сипајте у флаше. Чувајте на хладном и мрачном месту.
Izbor
Izbor
Статус породице утиче на слободно време деце
69
Slobodno vreme
Бављење спортом најпопуларнија је ваншколска занимација наших ђака – следи учење страних језика и певање у хору Деца родитеља који припадају вишим социјалним слојевима имају већи број ваншколских активности, а социјалне разлике видљиве су и када је у питању време проведено у школама страних језика, компјутера и плеса или на спортским теренима. Малишани из радничких и службеничких породица проводе мањи број сати у ваннаставним активностима, а анализа економског статуса породица, такође, сведочи да је боља материјална ситуација породице управо сразмерна обиму ваншколског ангажовања деце. Похађање музичких школа и учење страних језика карактеристично је за децу из средњих социјалних слојева, за разлику од спортских рекреативних активности којима се баве малишани из свих друштвених слојева.
нтекст, тако да је породица постала један од кључних потпорних система у образовном процесу. Родитељи су на различите начине укључени у образовни процес, како помагањем у учењу, одржавањем контакта са школом, тако и учествовањем у раду школе или плаћањем наставника за додатне Ово су само неки од резултата истраживања часове. Укљученост родитеља углавном под називом „Културни капитал у породици: подразумева ангажовање мајке у дечјем образовање и(ли) школовање”, које је обја- школовању – у питању је, како каже аувила др Смиљка Томановић, професор торка ове студије, дуготрајан и сталан рад социологије са Филозофског факултета који ангажује целокупне ресурсе мајке и у Београду, у зборнику под називом према коме она понекад организује и со„Друштво ризика”, које је недавно издао пствени посао и већи део свог слободног Институт за социологију Филозофског фа- времена. култета у Београду. У овој студији она, такође, подсећа на резултате анкете, која је спроведена међу ученицима седмог разреда у пет основних школа у Београду, која је показала да чак 83 одсто деце има редовне ваншколске активности којима посвећује доста времена. Бављење спортом најпопуларнија је ваншколска занимација наших ђака – следи учење страних језика и певање у хору. Једна социјална студија, такође, показала је да је од десеторо деце из средњег слоја, шесторо њих похађало музичку школу, једно дете ишло је на часове глуме, једно на часове латино-плеса, једно на кошарку, док само једно дете није имало ваншколске активности. Од једанаесторо деце из радничког слоја, троје се бавило неким спортом (фудбал и кошарка), двоје је било у извиђачима, двоје је певало у школском хору, једно је ишло на енглески, док троје није имало никаквих активности. „Ваншколске активности често се посматрају као компензација за девалвирани образовни систем у Србији – родитељи из радничких породица их више сматрају видом контроле над слободним временом детета него извором образовања, док родитељи који припадају средњем социјалном слоју посматрају ове активности као ’културни капитал’ који се може даље инвестирати у образовање”, објашњава др Смиљка Томановић. Она, такође, подсећа да су ранија истраживања показала да се учење у великој мери померило из учионице у ваншколски ко-
„Разлика између социјалних слојева веома се јасно види када је у питању став према образовању – родитељи из радничких породица управљају се прагматичном логиком да школовање има инструменталну функцију и руководе се идејом да деца треба да заврше стручне школе да би „стекла свој хлеб” и обезбедила материјалну сигурност. Родитељи из радничких породица такође су оријентисани ка инвестирању свог капитала да би обезбедили материјалне основе да њихова деца у будућности почну самосталан посао – као што је, примера ради, отварање фризерског салона, ба-
калнице или механичарске радње”, указује др Смиљка Томановић.
Утицај образовања родитеља За остваривање вишег образовног нивоа у већој мери су заинтересовани ученици чији су родитељи високообразовани – 57 одсто њих планира да заврши факултет, а 21 одсто постдипломске студије. Деца родитеља који имају завршену средњу школу првенствено се одлучују за средње стручне школе, а потом за факултете. Већина младих из радничких породица образовање након средње школе углавном
повезује са обуком уз рад, путем различитих курсева, а код неких младих приметно је извесно „превирање” између онога што би они хтели и онога што се од њих очекује. Извор Политика, Београд, аутор: К. Ђорђевић
70
Вечни предмети жеља и жудње Мушкарци бирају погледом, жене мирисом и додиром. Мушкарци воле груди које адекватно стоје. Лепо, секси, узбуђујуће... До те мере да се на крају губи глава и готово опсесивно почиње да размишља о одређеној особи супротног пола. А зашто баш о њој, а не некој другој у непосредној близини, која је по општим мерилима и лепша и привлачнија. Шта је то што мушкарце и жене усмерава да траже баш одређени тип припадника супротног пола? Који је то пресудни предмет њихових фантазија на телу мушкарца и жене. Који су то најерогенији делови тела, који распаљују машту онога ко их жели макар било и на кратко, без размишљања да је избор можда и погрешан. Ово су нека од питања везана за еротичност која постоји од праискона између жене и мушкарца, у почетку најчешће несвесно руковођена углавном визуелним опсервацијама. Шта је то на шта најчешће обраћају пажњу мушкарци и жене у жељи да остваре понекад само телесну блискост, објашњава психијатар сексолог проф. др Јован Марић. - У својој машти, и жене и мушкарци имају сопствени предмет жеља, који их посебно привлачи и узбуђује. Код некога су то руке, код некога коса, осмех, струк, па чак и глежњеви. Лепеза је изузетно разноврсна, али по еротичности постоје ипак делови тела који су више привлачни. С обзиром на то да су мушкарци првенствено визуелни типови, за њих груди и задњица жене имају неприкосновену важност. То су места за која се очи најчешће „залепе“, а онда на ред долазе ноге, коса, усне... Ипак, за већину мушкараца најеротичнији је онај део тела код жене где се леђа тако дивно наслањају на ноге. Али, није ни свака задњица тако еротична.
Zdravqe i lepota
Izbor
Која јесте? - Најеротичнија је такозвана негроидна, лоптастог облика, где се прави такав угао са леђима да готово можете да станете на њу. Најпознатија таква задњица коју власница са поносом носи и показује је она коју поседује Џенифер Лопез. Свесна њене изузетности, она је овај део тела, за сваки случај, осигурала. Заправо, ако се осврнемо историјски уназад, и у ранијим епохама овај део женског тела уживао је посебну наклоност. Стражњице, истина, нису могле испод дугачких хаљина са кринолинама ни да се наслуте, али се увек тежило истицању минијатурног струка, испод кога се настављала раскошна позадина. Но, наравно, то увек није морало да значи и да је заиста тако. Кринолине су сакривале све, тако да је обожаваоца овог дела тела могло да сачека и непријатно изненађење. Међутим, ако изузмемо тај визуелни моменат, остаје ипак нешто што оваквој стражњици даје предност у односу на сићушне и неупадљиве. обликоване лоптасте груди на виткој жени. Еволуционистички биолози сматрају да су А то је...? велике груди важне за продужење врсте, - Најновија медицинска истраживања по- јер у њима има довољно млека, па дете казују да жене које имају однос струка и неће гладовати. У едипалној фази детета, бедара (кукова) шездесет према деведесет, од прве до треће године, оно је толико односно да је тај однос за трећину већи у везано за мајку да оца доживљава као кокорист бедара, имају више естрогена него нкурента за љубав мајке. С друге стране, друге жене. У свести мушкараца више и мушкарац несвесно у једној жени тражи естрогена значи да је и плодност такве тројство. Мајку, која ће бринути о њему, жене већа, што је негде подсвесно увек ћерку о којој ће он бринути, и, наравно, присутно када се размишља о потомству. љубавницу. Зато не треба да чуди што се често поглед мушкарца поптуно несвесно „лепи“ за тај Који је облик женских груди најеротичнији? део тела жене. С друге стране, стражњица је изузетно примамљива мушкарцима који - Генерално, мушкарци воле груди које воле да упражњавају анимални положај у адекватно стоје. Када је реч о облицима, сексу. Односно, секс отпозади, где је тело мушкарци се везују за оне који их враћају жене пред очима мушкарца, а не мора да у време најранијих сексуалних искустава и се са њом додирује читавом површином првих контаката са женом. Хтели то да прикоже. знају или не, груди које су међу првима видели прате их кроз цео живот. Лепоту Ко инсистира на оваквом положају? грудима дају и лепе брадавице и ареоле - Овај положај преферирају углавном око њих. Већа ареола и брадавица су еромушкарци који не желе са партнерком инти- тичније за већину мушкараца, показао је, мнији контакт, који подразумева присније примера ради, маховер тест. додире, а не само секс у огољеном смислу речи, јер у оваквом положају изузетно је Да ли је овај тест показао још нешто? тешко остварити пољубац. Практично, за - Маховер тест подразумева цртање замимушкарце који инсистирају на оваквом шљених особа онако како их цртач види. положају карактеристично је да желе да Када се мушкарцу зада да нацрта жену, избегну везивање са партнерком. Зато он је најчешће црта са бујним грудима, овај положај подразумева еротичност на карактеристичном задњицом и дивљом квадрат. С једне стране то је визуелни до- слободном косом. Значи, мушкарцима живљај дела тела који је предмет њихове се свиђа коса, а она, у ствари, одражава фантазије, и, са друге, начина остваривања моћ. Бујна и слободна коса говори о сексуалног контакта. Међутим, не треба да слободној жени која не трпи стеге нити заборавимо на жене са малим задњицама. наметнуте друштвене конвенције. Жена Није правило, али за мушкарце којима са фризуром, доведеном до перфекције, се допада такав тип жена сматра се да у одражава личност која држи скоро све себи крију латентну педофилију и латентну под контролом. А контрола у интимним хомосексуалност. Али, генерално, мушка- партнерским односима значи нечије нерци више воле лоптасте лубеничасте за- задовољство. Од оргазма, који се сматра дњице. краткотрајним лудилом у пар секунди, неко од партнера биће сигурно ускраћен, баш Који је још део тела тајанствени предмет због потребе да се и такав догађај држи жеља мушкараца? под контролом. И то се, нажалост, чешће - Наравно, груди од постанка цивилизације, дешава жени која не жели, не зна или не а као култ посебно место имају велике гру- уме да се опусти. ди. Притом, не мисли се на велике груди код пуније жене, већ на велике и лепо
Izbor
А шта у еротском смислу код мушкарца привлачи жену? - За разлику од мушкараца који су визуелни типови и примарно се узбуђују чулом вида, жене узбуђење доживљавају чулом додира и њуха. Али, то не значи да оне чулом вида не региструју оно што им се највише свиђа. Занимљиво је да жене такође привлачи мушка задњица. С тим, што оне ви-
71
Zdravqe i lepota Изгледа да су жене комплексније у својим еротским захтевима? - Изгледа да је тако. Оне могу да наброје делове тела који их посебно узбуђују, али им је у суштини важно целокупно мушко тело. Атлетско, лепо вајано мушко тело за њих има значај, баш као што је то важно за мушкарце када се ради о женама. На крају крајева, то је култ још од античког доба.
Мода за плажу: Веселе и шик морске комбинације Снижења летњих колекција ове године почела су раније, што је добра вест ако се узме у обзир да сезона одмора још није завршена. Зато, ако планирате летовање, искористите акцију у радњама „Вомен Сикрета“ која траје до 15. августа, опремите се за плажу и уштедите. Уз сваки купљени купаћи костим овог популарног бренда, можете да бирате папуче или торбу по цени нижој 20 одсто. Представљамо вам моделе из актуелне колекције „Вомен Сикрета“, који је за читатељке портала „Жена“ обезбедио лепе поклоне. 1. ЛИЛИПОП ЗА ПРЕПЛАНУЛИ ТЕН
зуелни доживљај у својој глави разрађују замишљајући глутеалне мишиће како се у интимним моментима померају, да би доживеле потпуно сексуално задовољство. Добар део жена мушкарца прво замишља у сексуалном смислу, а одмах затим у вербалном, односно комуникативном. За жене су такође важни и мишићи бутина, због одређених поза у којима оне желе да седе преко мушкарчевих ногу и на тај начин доживе блиски узбуђујући контакт. Тада долази до изражаја чуло додира и мириса? - Управо тако. Жена, у контакту са мушкарцем, тежи ду му буде физички што ближе, и да се додирују што већом површином тела. Пољупци са партнером су, такође, важни, па сходно томе обраћа пажњу на његове усне. Како мушкарац мирише без парфема, често је од пресудног значаја, јер је чуло мириса код жене јаче развијено. Женама су важнији феромони које лучи партнер од доброг парфема који би требало да је опије. Заправо, мирис тела већи је стимуланс и за жене и за мушкарце од било ког парфема. А тактилне, какве их је природа већ створила, еротске доживљаје осећају и кроз додир прстима. Зато и посматрају шаку и прсте мушкарца за своје најлуђе еротске фантазије. Па рецимо, дуги и нежни прсти одражавају мушкарца који ће у сексу бити пажљив и нежан са партнерком, водећи рачуна да она, првенствено, буде задовољна. Супротно томе, мушкарац са грубим прстима инсистира на грубљем сексу.
Ове сезоне лилипоп боја је веома модерна. За даме предлажемо овај модел Поглед жене која најчешће бира, мушкарцу од конца, који је веома романтичан и говори све- да ли јој се допада његов фантастично пристаје уз препланули тен. физички изглед у целини, који детаљи Горњи део можете да понесете у било највише. Боја гласа, без обзира колико којој одевној комбинацији, уз мајицу паметно да говори, може у почетку да на пруге, тексас кошуљу везану на струупропасти све. А може и да помогне ономе ку или тунику са дубљим деколтеом. ко баш нема много шта да исприча. Али, само у почетку! На крају крајева, вештина завођења жене лежи у начину говора и 2. ПРАВА МОРСКА КОМБИНАЦИЈА садржају онога што мушкарац у почетку најчешће обећа, али касније не испуни. ФАТАЛНОСТ И НЕОДОЉИВОСТ Без обзира на привлачан физички изглед, жена изгледа фатално за мушкарца само онда када из ње нешто зрачи, а да при том није јасно шта је то. Феномен фаталности жене и неодољивости мушкарца за супротни пол је последица њиховог израза лица, понашања, говора и држања тела. Жена је фатална када изгледа као да је ничија, а најфаталнија је када је у друштву мушкарца који је умислио да је његова, а она то, заправо, није. Исто правило важи и за неодољивог мушкарца. Он је ту крај Једноделни купаћи на пруге, у ретро стижене, и мада она мисли да је њен, остаје лу, ове године је асолутни хит. Овакав модел најбоље ће пристајати дамама које неухватљив и далек. имају бујно попрсје. Да бисте употпуниле Извор Новости, Београд, своју морску комбинацију, уз овакав аутор: Зорица Остојић- Јоксовић купаћи, на плажи прошетајте и велику плетену торбу са широким пругама.
72 Zdravqe i lepota 3 . М Л А Д А Л АЧ К И И М О Д Е Р Н О
У радњи „Вомен Сикрет“ рекли су нам да је ова комбинација, дводелни купаћи костим и памучни кобинезон, најтраженија међу девојкама. Горњи део купаћег може да се носи као топ, уз различите одевне комбинације. Такође, комбинезон је савршен да се понесе у спортским и елегантним варијантама, уз патике или балетанке у дневној варијанти, или неке лепе сандале и занимљив аксесоар у вечерњој варијанти. 4.ВЕСЕЛО И ШИК
Све у тону, слатко и весело: дводелни купаћи јарко црвене боје са занимљивим шарама и практична топ-хаљиница, која ће одлично пристајати и уз шортс од тексаса. 5. МОДЕРНО И ПРАКТИЧНОЗа боравак
на плажи, овај шарени дводелни купаћи костим можете да упарите са пластичним сандалама које подсећају на римљанке. Ако сте од оних жена које не воле босе да улазе у море, нарочито ако је плажа стеновита, ове папуче су најпрактичнији избор. У дневној комбинацији можете да их носите уз неку дугу хаљину са цветним десеном. А купаћи ће фантастично доћи до изажаја испод дугачке беле провидне хаљине.
Izbor
Izbor
Doga|aji nedeqe
Инцидент на прослави у Србу
поруке љубави и мира, поруке да више никада не буде злочина, геноцида и рата. Хрватска је демократска земља у чијем је Хрватски десничари, узвикујући наци- Уставу уписан антифашизам”, истакао је оналистичке пароле, протестовали Јосиповић, праћен бурним одобравањем против скупа у Србу, који је поводом више хиљада окупљених.
69. годишњице устанка у том месту, организовало Српско народно веће.Више стотина полицајаца обезбеђивало скуп, који је отворио председник Хрватске.
73 “Бандо црвена”, “Четници”, “Вуковар”, преноси Јутарњи лист. На транспарентима које су носили десничари, између осталог, је писало:
Са друге стране, ограђене металним шипкама, присталице неколико десничарских странака и бранитељских удружења протестовале су против скупа, повезујући га са великосрпском идеологијом.
Председник Хрватске Иво Јосиповић, у пратњи потпредседника Владе Слободана Узелца и председника Српског народног већа Милорада Пуповца, открио је обновљени споменик у Србу, поводом 69. годишњице устанка у томе месту. Скуп је обезбеђивало више стотина полицајаца и специјалаца.
“Комунистички злочин није антифашизам”, “Стоп понижавању Хрватске”, “Агресија на Хрватску није грађански рат”. Откривање споменика организовало је Српско национално веће, у сарадњи са Савезом антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске и општином Грачац.
Обраћање Ива Јосиповића и изјава Милорада Пуповца “Хрватски и Српски народ, и овде и на другим местима, знали су препознати ко су ти који носе слободу, који носе демократију, који носе перспективу, љубав за бољи живот, за своје ближње. Изабрали су вас, Партизане, које ми је част видети опет и част ми је бити са вама”, рекао је Иво Јосиповић, обраћајући се присутним антифашистима. “Гледам ваша одличја из Другог светског рата, која данас носите, и тако треба. Са поносом их ставите. Неки од вас носе и капе партизанке. То су лепе капе, оне су
“Чињеница је да су Срби били важан део антифашистичког покрета у Хрватској, чињеница да су и себе и Хрватску одбранили од додатних подела у Другом светском рату и додатних страдања у Другом светском рату. Овај споменик стоји, и обноДемонстранти су носили хрватске заставе вљен је и стајаће као знамен братства, и певали националистичке песме. Србом историјског братства, посебно искованог су одјекивале пароле “Ово је Хрватска”, у Другом светском рату између Хрватског
74 и Српског народа”, изјавио је председник Српског народног већа Милорада Пуповца, поводом откривања споменика у Србу.
Izbor
Doga|aji nedeqe
Извор Јутарњи лист, Загреб
Одбијен захтев за изручење Ганића Британски суд одбацио затхев Београда за изручење бившег члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића, сматрајући да би суђење у Србији било “политички мотивисано”. Србија најавила жалбу на овакву одлуку суда. Суд у Вестминстеру одбацио захтев Србије за изручењем бившег члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића, за којим је Београд расписао потерницу због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године. породице више од 60 жртава”, рекао је Векарић агенцији Бета. Хронологија процеса Процес за изручење Ганића почео је 13. априла, достављањем захтева Србије и докумената на основу којих се то тражи. На рочишту које је трајало од 5. до 14. јула, обе стране су извеле сведоке. Ганић је, на почетку претреса, оптужио Србију да “манипулише британским правним системом”, како би постигла да он буде изручен Београду. Ејуп Ганић је, 1. марта, ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу, на основу потернице коју је Србија расписала за њим и још 18 особа из БиХ, због напада на колону ЈНА у Сарајеву, 3. маја 1992. године. Судија Тимоти Воркман је одбацио захтев Србија има право жалбе Вишем суду, пред Београда, тврдећи да постоје докази да би којим ће се водити потпуно нови поступак. суђење Ганићу у Србији било “политички мотивисано”.
Десет дана након хапшења, пуштен је из екстрадиционог притвора, уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије, до одлуке суда о његовој
“Нису ми достављени никакви нови докази које би могао описати као запањујуће или поуздане... Овај поступак је био покренут и вођен због политичких разлога”, рекао је судија Воркман. “Закључио сам да нема никаквог валидног оправдања за отпочињање процедуре против Ганића”, рекао је Воркман и додао да су две истраге, једна коју је водио Међународни кривични суд за бившу Југославију и друга, коју је водило тужилаштво БиХ “закључиле да нема доказа за подизање оптужнице против Ганића”. Није приложен ниједан нови доказ да би се то променило, рекао је судија. “Добили смо позитивну пресуду по свим тачкама... Адвокати су нам казали да никада нису чули овако јаку пресуду”, рекла је сарајевском Дневном авазу Емина Ганић, ћерка некадашњег члана председништва БиХ. На тај начин, Ганићу је омогућено да се врати у Сарајево.
То право, Београд ће и искористити, наја- екстрадицији. вио је заменик тужиоца за ратне злочине Правосудни органи Србије покренули су Бруно Векарић. истрагу против Ганића, у децембру 2008. “Поштујемо сваку одлуку енглеског суда, године, због сумње да је непосредно, али постоји право жалбе вишем суду и заједно са другим лицима, супротно споми ћемо то искористити. Настојаћемо да разуму о мирном повлачењу јединица ЈНА добијемо одговоре на питања која муче из БиХ, издао наређења за нападе на
Izbor
Doga|aji nedeqe
75
уколико босанске власти прихвате извињење за геноцид у Сребреници. “Дејли телеграф” и “Индипендент” пишу да је окружни судија Тимоти Воркман одбио захтев за изручењем Ганића зато што је Србија покушала да тргује овим захтевом. “Индипендент” пише и да је овакав налаз судије осрамотио Београд. Да подсетимо, јуче је Суд у Лондону одбио захтев Србије за изручењем некадашњег члана Председништва БиХ Ејупа Ганића, кога Београд сумњичи за ратни злочин у Сарајеву 1992. Крофорд: Тадић да реши проблеме у сопственом дворишту
215 заробљено. објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.
Извор Бета, Београд
Србија је трговала
Према подацима Центра јавне безбедности случајем Ганић? Источно Сарајево, у нападима 2. и 3. маја Бивши британски амбасадор у Србији Чарлс Британски дневници пишу да је Србија 1992, у Доброовљачкој улици, убијена су Крофорд оценио је, поводом одбијања понудила да одустане од гоњења Ганића 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је лондонског суда да Србији изручи члана
76 ратног председништва БиХ Ејупа Ганића, да би председник Србије Борис Тадић, “уместо да тражи кривицу у другима, требало да реши проблеме у сопственом дворишту”. То, према речима Крофорда, значи хапшење Ратка Младића и суочавање са највећим ратним злочином у новијој историји Европе - масакром у Сребреници. “Захтев Београда за изручењем се чинио као чудан покушај да се сви прекрију политичким блатом у циљу доказивања варљивог просрпског силогизма”, написао је Крофорд у данашњем “Индипенденту”. Он додаје да су сви љигавци криви, “сви учесници распада Југославије су једнако љигави, сви су једнако криви”. “То је, међутим, у супротности са чињенцима, а једна од њих је да је Србија, као највећа југословенска република, могла да гурне читав регион према демократији и реформама уместо што је, под Милошевићем, покушала да створи нове етничке реалности на терену”, оценио је Крофорд. Према његовим речима, Тадић би требало да прекине “дискредитовану политику релативизације корена сукоба из деведесетих”.
Doga|aji nedeqe Маровић у изјави за “Дан”. Он наводи да није скривао своје мишљење ни када је данима непосредно након Титове смрти тражио вишестраначке изборе, заједно са малим бројем тада одважних људи.
Izbor
- Нисам сакривао своје мишљење ни онда када нас је у партији било само седам против политике која би ДПС учинила странком Милошевићевог кабинета. Нисам скривао да сам био искрено за Резолуцију о грађанском миру у Црној Гори за време НАТО бомбардовања и онда када нису сви са подједнаком важношћу гледали на то. Нисам се скривао да заједно са мојим пријатељима из ДПС-а станем на чело кампање за независност Црне Горе. Без нас који нисмо били по рођењу из Старе Црне Горе, и у чијој су се животној близини налазили многи који су по осећању били Срби, или Црногорци са погледом на њену будућност, Црна Гора би тешко остварила заслужени вековни сан о својој самосталности - рекао је Маровић.
Косова и Метохије. Такође, парламент је дао подршку Влади Србије у процесу подношења Генералној скупштини УН резолуције о наставку преговора о Косову, чијим усвајањем би био отворен пут да се кроз преговоре дође до компромиса за КиМ. Међутим, текст резолуције, која би требало да буде поднета у септембру, јуче није подељен посланицима. -Народна скупштина сматра да је неопходно да се путем мирних преговора дође до трајног, одрживог и обострано Тако ни данас, како истиче, не скрива да сва прихватљивог решења за Косово и Метомогућа отворена питања и све будуће одлуке хију, у складу са Уставом Републике Србије, у ДПС-у, “као и увек досад, решавамо тимски које ће омогућити историјско помирење и споразумно, демократски и одговорно”. српског и албанског народа, као и мир и - И сигуран сам да ће тако бити и убудуће. И све стабилност региона - истиче се у усвојеном те спекулације у медијима о наследницима и Извор Б92., Београд поделама на струје у ДПС-у нису тачне! О свему документу Владе.
СВЕТОЗАР МАРОВИЋ ПОРУЧИО ДА ЋЕ ПОШТОВАТИ ОДЛУКЕ СВОЈЕ ПАРТИЈЕ, АЛИ И УПОЗОРИО
Нећу у пензију Не умем да не радим ништа и да чекам да неко одлучује у моје име - поручио је Маровић у изјави за “Дан” Потпредседник Владе и ДПС-а Светозар Маровић поручио је да себе не може да замисли у пензији и каже да неће чекати да неко одлучује у његово име. Он је казао да ће о свему “одлучивати наша партија, аргументовано, озбиљно и одговорно”. Маровић је нагласио и да ће сваку одлуку ДПС-а прихватити, па и ако она буде да се он више не налази на њеном врху.
ће одлучивати наша партија аргументовано, озбиљно и одговорно. Сваку одлуку ДПС-а лично ћу прихватити као човек који је не само стварао ову партију заједно са другима, него и данас искрено верује у њену перспективу и будућност, па и ако та одлука буде таква да је за ДПС боље да Светозар Маровић не буде више на њеном врху, нити да представља њену политику, јер без сваког се може. Важан је тим. А од свега је важније да ДПС и Црна Гора иду напред. А ја ћу, као и сваки слободан грађанин, имати своје мишљење, право на предлог и право на избор - закључио је Маровић. Извор Дан, Подгорица
Подршка Влади у борби за Косово Скупштина Србије је, након дванаесточасовне расправе, усвојила концепт даље политике према Косову који јој је предложио државни врх! За акт Владе, по коме Међународни суд правде није легализовао отцепљење Косова и којим се Влади и шефу државе Борису Тадићу налаже коришћење „свих дипломатских и политичких средстава на очувању суверенитета”, гласала су 192 посланика, 26 посланика ДСС и ЛДП било је против, двоје није гласало, а усвојена су и три од шест амандмана СНС које је претходно прихватила Влада
Позив на национално јединство... У документу Владе истиче се да Србија никада, ни експлицитно ни имплицитно неће признати независност Косова Између осталог, у усвојеном предлогу - Ја себе не могу да замислим да одем у позива се на национално јединство, пензију. Не умем да не радим ништа и да али и потврђује да Србија никада неће, чекам да неко одлучује у моје име - поручио је експлицитно или имплицитно, признати једнострано проглашену независност
Јовановић: Нова политика Предлог Владе посланицима је образложио шеф правног тима Душан Батаковић. -Начином на који је формулисао мишљење, МСП је питање декларације третирао само као правни инструмент, а не као питање права на отцепљење. Тиме је суштински део питања, да ли је декларација о независности Косова у складу са међународним правом, враћен Генералној скупштини УН. Овакав исход представља правни неуспех за Србију јер од МСП-а нисмо добили помоћ у ситуацији кад је право прекршено на нашу штету - каже Батаковић. У ванредној седници Скупштине учествовали су и председник Републике Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић и шеф дипломатије Вук Јеремић, који је оценио да се 55 држава налази „врло близу признања Косова” и да Влада чини све да тај број сведе на најмању могућу меру. -Задатак државних органа биће и да оствари већину у Генералној скупштини УН за резолуцију Србије која ће отворити пут ка проналажењу компромисног решења и након чијег усвајања ће бити јасно да МСП није дао право Албанцима на отцепљење од Србије - рекао је Јеремић. Маратонска скупштинска расправа била је и још једно у низу политичких препуцавања власти и опозиције, која је критиковала политику власти према Косову. Тражене су и оставке, док су посланици владајућих партија подржали Владу и министре. Председник ЛДП-а Чедомир Јовановић поручио је да ова одлука представља „израз политике континуитета” и затражио „нову политику према Косову”. Слободан Самарџић (ДСС) навео да његова странка захтева да Србија поднесе тужбе против земаља које су признале Косово. Додао је и да одлазак у Генералну скупштину УН после одлуке МСП-а „делује помало по-
Izbor
Doga|aji nedeqe
77
литички самоубилачко”. Илић: Оставка Вука Јеремића Сузана Грубјешић (Г17 Плус), поред подршке предлогу Владе, затражила је и јачање партнерских односа са ЕУ и САД, са циљем проналажења компромисног решења за Косово. Она је додала и да је мишљење МСП, „без обзира на све језичке и правне акробације, неповољно за Србију”. Председник ЈС Драган Марковић Палма рекао је да „мишљење МСП-а није ни победа, ни пораз Србије”. У једном моменту он је помешао Међународни суд правде у Хагу и Трибунал за ратне злочине, рекавши да је мишљење донео суд који ослобађа ратне злочинце. Драган Тодоровић (СРС) оптужио је министра Јеремића да је „водио тајну политику о Косову”, затражио је јачу сарадњу са Кином и Русијом и затражио одлазак Еулекса са Косова, али је СРС гласао за предлог Владе. Оставку Јеремића затражио је и Велимир Илић (НС) због „тешког пораза пред МСП”.
На мети посланика... Вук Јеремић
Вук Јеремић одговара лидерима ЛДП и СНС Одговарајући на изјаву Чедомира Јовановића да Србији треба „нова политика”, министар Вук Јеремић поставио је питање. - Косово је послало захтеве за чланство у бројним међународним организацијама, али без сагласности Србије то чланство није могуће. Да ли бисте ви, Јовановићу, гласали за чланство Косова у тим институцијама питао је Јеремић. После говора лидера СНС Томислава Николића, Јеремић је рекао да би Николић био „изванредан изасланик Србије у борби за Косово”. - Кад би Николић однео писмо председника Србије некој држави и тражио да не призна независност Косова, то би овоме дало озбиљну тежину - рекао је Јеремић, док је Томислав Николић прихватио овај предлог. Тадић: Време је за велика дела Иако је одлука Међународног суда правде тежак ударац, Србија не сме да се сукобљава са великим силама, рекао је синоћ у Скупштини председник Србије Борис Тадић. Он је навео и да би тужбе против земаља које су признале Косово, те државе схватиле као напад и у том случају искористиле свој утицај на међународне
институције. -Србија, каква год да је и ко год да је води, мора да има најбоље односе са великим силама. Свака друга политика води Србију директно у пропаст. Без међународне заједнице не можемо да пронађемо решење за питање Косова и Метохије -
рекао је Тадић. Мишљење МСП-а, према његовим речима, производи опасне консеквенце и омогућава да сваки акт сецесије било које неформалне групе буде схваћен као акт, који није у супротности са међународним правом. Тадић је, такође, позвао посланике да не криве Вука Јеремића за одлуку МСП-а, јер он није аутор те политике, већ је само „одлично спроводио ту идеју”. - Сада није време за велики патриотизам, већ за велика дела - поручио је Тадић при крају излагања, после којег је добио велики аплауз већине присутних посланика.
Треба да разговарамо суштински шта се више тражи од ове државе и где је крај притисцима! Морамо да видимо шта је наш врховни интерес и где је наше место на овом континенту. Треба да будемо свесни нове политичке реалности, а она је да ми треба да бранимо Косово, али не водећи земљу у самоизолацију. Морамо бити свесни и неправедности међународног поретка, али то што је он неправедан не значи да треба да будемо ван њега - каже Дачић.
Николић: Одговорни дају оставке Председник СНС-а Томислав Николић рекао је да одлука МСП-а није „правни неуспех, већ неуспех Србије”. - Данас је дан кад одговорни људи подносе оставку, да би Србија кренула напред, али није време за свађе међу нама. Волео бих да председник Владе затражи хитну седницу на којој ће потражити мишљење од Скупштине да ли је исправно то што је он радио до сада, а не да ли је исправно то што је урадио МСП - оценио је Николић. Он је изјавио и да нико није знао како ће се бранити Косово и Метохија. Дачић: Шта то САД и ЕУ желе од Србије -Пише: „дипломатским и политичким среи где је крај притисцима? дствима”. Је л’ то рат? Рат је политичко Председник СПС-а Ивица Дачић рекао је средство. Србија је у питању, сви треба да предстојећи потези Србије када је реч да сносе последице, а не само они који о Косову у будућности морају бити добро нису на власти. У кампањи сте, господо, и осмишљени како се не би догодило да пред кад се ради о Косову и Метохији. Ви сте у Генералном скупштином УН Србија сама кампањи, спремате се за изборе, а кад ће стави тачку на борбу за очување свог те- избори? - питао је Николић, и додао да риторијалног интегритета и суверенитета. Србија мора да иде напред, „а само са СНС Он је додао да је политичким дијалогом у може да иде напред”. Србији неопходно до детаља промислити стратегију даље борбе за Косово. Извор Прес, Београд -Крајње је време да политичари у Србији седну и разговарају о томе какви су интереси овде у питању. Да ли ико мисли да ЕУ и САД више воле Албанце на Косову него Србе?
78
Izbor
Doga|aji nedeqe
После пораза у Хагу државни врх ће цртања нових граница на Балкану, што би Ђинђића да се сазове нови Дејтон за у перспективи највише могло да нашкоди западни Балкан, који би довео до истопокуша ти да сачува север покрајине
Србија прелази на план Б: ПОДЕЛА КОСОВА! Након по Србију лошег исхода у Међународном суду правде у Хагу, наш државни врх и дипломатија окрећу се такозваном плану Б: ПОДЕЛИ КОСОВА. Могућност о којој се досад говорило искључиво незванично, по кулоарима, сада је поново избила у први план. Државни врх најозбиљније разматра стратегију по којој би Србија, суочена са чињеницом да је задржавање Косова у целини немогућа мисија, тражила територије северно од Ибра, насељене већинским српским становништвом, сазнаје „Ало!“ у одлично обавештеним дипломатским изворима.
Србији због евентуалних сецесионистичких аспирација у Санџаку, пре свега.
ријског споразума Срба и Албанаца и поделе Косова, али и обезбеђивања легитимних права Републике Српске. То би Војни аналитичар Милован Дрецун каже да учинило да Срби у региону уживају она Србија не треба да инсистира на подели по- права која су им одавно загарантована, што Косовска Митровица свакако није под али се досад нису остваривала - сматра контролом Албанаца нити то може постати Антић. Према његовом мишљењу, Србија без већег насиља, које је у овом тренутку не- не може водити независну политику све прихватљиво за међународну заједницу. док је из банкрота вади Међународни мо-Треба очекивати да Албанци у случају нетарни фонд. српског захтева за поделу траже Прешево и Бујановац. Ту је и питање шта ће би- Трифковић: Београд давно дигао руке од ти са Србима који живе у Косовском Косова Поморављу. Сигурно би се пробудиле и територијалне аспирације у Санџаку и Срђа Трифковић, аналитичар из Чикага, другим деловима земље, тако да не сма- открио је франкфуртским „Вестима“ да трам да би подела била добро решење је Вук Јеремић, тадашњи саветник за -каже Дрецун за „Ало!“. Према његовом спољну политику председника Тадића, мишљењу, однос снага у расправи о Косову још пре пет година у неформалним сукоја се у УН-у очекује на јесен највише сретима у Вашингтону по питању Косова ће зависити од тога колико земаља је изјавио: „Морамо да нађемо начин како угрожено сепаратистичким покретима. да горку пилулу обложимо шећером.“ Једини проблем представљала је реакција домаће јавности и политичка цена таквог чина. Решење је нађено у стављању целокупног српског политичкодипломатског капитала на карту МСП-а, у циљу стварања алибија за прихватање неприхватљивог. Само се тако може објаснити чињеница да је Србија унапред уништила своје изгледе на повољан исход тиме што је крајње дилетантски формулисала питање постављено МСП-у: „Да ли је проглашење независности привремених институција на Косову у складу са међународним правом?“ - каже Трифковић. Јеремић: Све опције су могуће
- Због тога што јој под грлом стоји мач по том питању, за очекивати је да ће Русија и даље бранити став Србије о Косову можда јаче и искреније него и она сама - додаје Дрецун. Озбиљност и искреност српске државне политике по питању Косова за историчара Чедомира Антића под великим су знаком Пре тачно годину дана, министар спољних послова Вук Јеремић у интервјуу за „Ало!“, на питања. питање да прокоментарише изјаву бившег -Милошевић је користио питање да би америчког амбасадора Монтгомерија добијао изборе, а они који су га наследили да је подела Косова решење, одговорио: пребацивали су то питање, које Србију го- -Ми се боримо за то да се вратимо за дишње кошта пола милијарде долара, као преговарачки сто. Кад седнемо за сто, ракамен из руке у руку. Захтев да МСП саопшти зговараћемо о свим опцијама. Сада смо косвоје мишљење о самопроглашењу ко- нцентрисани само на отварање дијалога. совске независности била је само излазна Пут до компромиса неће бити лак ни Да подсетимо, у интервјуу који је прошле стратегија протеклих година - сматра праволинијски, али немамо алтернативу. године дао за наш лист, министар спољних Антић, који званичну политику Србије Наставићемо, до коначног успеха. послова Вук Јеремић (види оквир) је по том питању оцењује као неозбиљну. изјавио да је подела Косова „једна од мо- По његовом мишљењу, о подели Косова Бећковић: Боље да ћутимо него да њих гућих опција о којима ће се разговарати“. као могућем решењу могло се разговарати питамо деведесетих година, када је Србија имала С друге стране, српски аналитичари сма- контролу над том територијом, а сада је то -Тешко нама ако друге питамо чије је Косово и шта да радимо. Ако не знамо, боље трају да је подела у овом тренутку, после могуће само у ширем контексту. да ћутимо него да се брукамо - у свом стилу мишљења суда у Хагу, тешко достижно решење и да је шанса пропуштена још де- -Не видим могућност да у Генералној прокоментарисао је академик Матија Беведесетих, док су српска полиција и војска скупштини Уједињених нација Србија ћковић за „Ало!“ апатију која је Србију контролисале покрајину. Такође, они исти- добије већину после оваквог мишљења обузела после мишљења Суда правде о чу чињеницу да би у том случају дошло до МСП-а. Добра је идеја покојног премијера косовској независности. По том сценарију, уз помоћ међународних фактора, пре свега Русије, Србија би покушала да убеди САД, највећег ментора косовске независности, да је подела територије једино избалансирано решење које би донекле задовољило српску страну и обезбедило мир у региону. Да ли ће преговори о том питању, на којима ће инсистирати српска страна, бити вођени званично, у форми неког „косовског Дејтона“ или у тајности, засад је тешко и претпоставити. Слање писма председника Tадића на 55 адреса светских државника у овом случају послужиће да припреми терен за нову иницијативу Србије.
Извор Ало, Београд
Izbor
79
Doga|aji nedeqe
Конзулат Црне Горе у Новом Саду? У Новом Саду би могао бити отворен конзулат Црне Горе, за који је, по незваничним сазнањима новосадског листа Дневник, већ обезбеђен простор у центру града. Помоћник министра иностраних послова Црне Горе Драган Ђуровић, који води Сектор конзуларних послова, није могао да потврди те информације, али ни да их демантује. Он наводи да не жели да прави “исту грешку”, која је, како каже, направљена када је прича о конзулату Србије прво доспела у медије. “То је ствар коју не могу у тој форми потврдити, јер нису обављени договори с другом страном. Пре него што се било шта покрене, треба питати земљу домаћина. Али, нормално је да ми по принципу реципроцитета планирамо да у Србији имамо конзулат, јер се српски конзулат очекује у Херцег Новом”, рекао је Ђуровић за Дневник.
звездом и транспаренте “Борба против зара/ никаба је борба против наше традиције”, “Наш никаб/зар, наш избор, наше право”, “Некад, сад, заувек”, “Не ускраћујте нам наше право” и “Парламентарци, имате ви и важнијих питања од избора гардеробе”.
“Уколико овај закон буде усвојен неће бити поштован и донеће велике последице. Ми немамо намеру да скинемо никабе, а немамо новца да плаћаме предвиђене високе казне. Молимо вас да нас не присиљавате да кршимо законе”- истиче
Он је потврдио да већ две-три године постоји легитиман захтев грађана црногорског порекла, удружења, да се отвори конзулат Црне Горе и да се најчешће помиње Нови Сад. По процени председнику Удружења Црногораца Србије Крсташ Ненада Стевовића, реално је очекивати конзулат Црне Горе почетком наредне године. “У комуникацији између црногорске заједнице у Војводини и Србији са званичном Подгорицом усаглашен је став да је потребно отворити конзулат Црне Горе у Војводини”, навео је Стевовић у писаној изјави за Дневник, додајући да је иницијатор те идеје Удружење Крсташ из Ловћенца. Нађа Диздаревић, представник “Удружења за људска права - равноправност полова”, које је фази формирања, прочитала је писмо које ће бити упућено парламентарцима у БиХ у којем се они позивају да не усвоје Извор ПЦНЕН, Подгорица Предлог закона о забрани ношења одеће која онемогућава идентификацију.
Новосадски лист од надлежних у Министарству спољних послова Србије није добио одговор на питање о отварању конзулата Црне Горе у Новом Саду.
Протест против забране никаба: ‘’Ако овај закон буде усвојен неће бити поштован’’ Неколико десетина жена, од којих је већина била потпуно прекривена, и мушкараца са дугим брадама и кратким панталонама, протестваовало је око пола сата пред зградом заједничких институција у Сарајеву, против Предлога закона о забрани ношења одеће која онемогућава идентификацију, чије је усвајање у Парламентарној скупштини БиХ предложио Савез независних социјалдемократа. Учесници скупа, на коме је било и деце, носили су зелену заставу са полумесецом и
се у писму организатора скупа. У писму се тврди да је предлагање оваквог закона позив на фашизам. На дневном реду предстојеће седнице Заједничке комисије за људска права, права детета, младих, имиграцију, избеглице,
80 азил и етику налази се и разматрање Предлога закона о забрани ношења одеће која онемогућава идентификацију, предлагача Посланика клуба СНСД-а.
Doga|aji nedeqe Сматра се да се управо спортског поља може испипати и пулс балканске јавности.
Откуд и зашто Балканска унија? Одговор и није тешко докучити - због глобалне еконоПредлагач закона посланик Драго Калабић мске кризе, али и потреса и неслагања истакао је да овакве законе тренутно до- унутар Европске уније, јасно је да су на носе и парламенти европских земаља, те одређено време стопирана примања нода светска борба против тероризма по- вих чланица. Оцењује се да би успешно дразумева и нове методе и нове мере. функционисање Балканске уније било и Извор 24.сата, Мостар најбоља препорука за пријем свих њених чланица у ЕУ за пет - шест година.
Идеја из Вашингтона, ангажман Турске: Кренуло стварање Балканске уније!
Цела ова иницијатива подупрта је низом аргумената. Формирањем Балканске уније у БиХ би напокон постала функционална држава, стишале би се политичке Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија, тензије и отклонила свака могућност Црна Гора, Македонија, Косово и отцепљења РС; Србија би решила унуАлбанија уединиће се у Балканску трашње ствари и односе с Косовом; Црна унију и то је једини начин да се овај Гора би решила српско питање које је још део Европе стабилизује, сазнаје „Сан” отворено; у Македонији би се поправио из својих извора у међународној заје- квалитет живота; Албанија би отворила дници. велике економске могућности; Косово
У склопу тог плана, треба гледати и учестале сусрете и разговоре челника БиХ, Србије Црне Горе и Хрватске, али и изузетан и учинковит ангажман Турске у сређивању стања на Балкану. Према неким изворима, цела идеја потекла је из Вашингтона, наишла је на одобравање у Европи и Европска унија је спремна да је и реализује, наравно уз чврст и јак ангажман САД-а.
би у балканским оквирима напокон било стабилизовано.
Izbor
о стварању неке нове Југославије нити савеза држава, него би то била економска унија по угледу на Бенелукс.
То подразумијева апсолутну сарадњу држава чланица у области економије с повезивањем компанија, затим сарадњу у области безбедности, борбе против криминала, изградњи путних коридора, путовања с личном картом... Има и иницијатива да се успостави јединствени царински систем.
Како сазнаје ‘’Сан’’, све се своди на намеру да се западни Балкан уреди по угледу на Европску унију чиме би постао и политички и економски појам, а не искључиво географски као сада.
На челу Балканске уније било би Веће министара, а председник би се мењао сваких Када је реч о Хрватској, која је објективно шест месеци и био би из друге државе најближа пријему у Европску унију, она би чланице. Веће министара Балканске такође ушла у Балканску унију и до пријема уније имало би исте задатке које има Веу ЕУ имала би статус „главног мотора”. ће министара спољних послова држава
За сада на операцију „ Балканска унија“ нема реаговања из држава на које се она односи, иако из неких кругова међународне заједнице кажу да то није тачно. Као пример наводе недавни састанак Бориса Тадића и иве Јосиповића, председника Србије и Хрватске, и њихову иницијативу да се формира регионална ногометна лига. То се оцењује као почетак и утирање пута до коначног формирања Балканске уније. Истовремено, појавила се и идеја да се БиХ, Хрватска и Србија заједнички кандидују за организацију Европског првенства у фудбалу 2020. године. Не треба заборавити да од следеће чланица Европске уније, пише ‘’Сан’’. сезоне креће и рукометна лига у којој Извор 24сата.инфо, Мостар ће учествовати 16 екипа из шест бивших Шта у практичном смислу значи формирање југословенских република. Балканске уније? У најкраћем, не ради се
Izbor
Doga|aji nedeqe
81
САД: ‘Косово спремно понудити аутономију Србима на северу’
Американци траже смену србског министра спољних послова
Заменик косовског премијера Хајредин Кучи, је међутим одбацујући могућност да је специјални статус за север Косова прихваћен као опција, казао како треба причекати да се велепосланик Дел врати на Косово с одмора како би разјаснио своју изјаву дату “Гласу Америке”.
Јеремићева позиција није добра нити на политичкој сцени Србије јер га опозицијске странке оптужују да је инсистирао да се иде у Хаг,а тамо је Србија доживела тежак ударац.
После одлуке Међународног суда правде у Хагу из Вашингтона је властима у Београду “Можда је статус погрешна реч за посебно Велепосланик на Косову Кристофер Дел поручено како је сада право време да се изјавио је да је од премијера Косова Хашима место регије у склопу једне земље”, додао крене према напред и постигне договор Тачија чуо да постоји спремност власти је Дел. Амерички велепосланик је навео око Косова, али да то није могуће док целу у Приштини за неку врсту аутономије за како мисли на уређења каква постоје причу око Косова води с министар спољних север Косова насељен претежно Србима, у Белгији, Јужном Тиролу у Италији и у послова Вук Јеремић, сазнаје београдски многим другим зонама Европе. Дел је Блиц из дипломатских извора. преноси радио “Глас Америке”. додао како је то, ипак, питање о којме “Чуо сам премијера Тачија једном јавно и се требају договорити Косово и Србија. Јеремићева позиција није добра нити на неколико пута у приватним разговорима Опозиционе парламентарне странке на политичкој сцени Србије јер га опозицијске како каже да је спреман на креативан Косову затражиле су на данашњој се- странке оптужују да је инсистирао да се начин размотрити начине под којима би дници парламента Косова објашњење од иде у Хаг, а тамо је Србија доживела тежак се поштовала специјална природа севера премијера Хашима Тачија у вези с изјавом ударац. Косова, имајући у виду да у Еуропи 21. Века америчког велепосланика Дела. има места за специјалан статус”, рекао је Извор Национал, Загреб амерички велепосланик у Приштини.
Међутим, и у оквиру његове Демократске странке не може рачунати на подршку јер једна струја демократа која је била против његовог избора хашку пресуду види и као пресуду Јеремићу, поготово ако се узме у обзир чињеница да би се ускоро требали одржати страначки избори за упражњена потпредседничка места. “САД И ЕУ сада траже да Србија не инсистира на резолуцији УН-а или бар не на тексту у којем би се тражили разговори о статусу Косова. Уколико Србија ипак одлучи поднети своју резолуцију, САД или Албанија би поднеле своју резолуцију али
82 не истичу шта би у том тексту писало”.
Doga|aji nedeqe
Izbor
Циљ је, како пише Daily Telegraph, да правде значи завршетак правног поступка Извор Национал, Загреб Европска унија преузме водећу међу- у вези с преиспитивањем самосталности народну улогу у БиХ. Косова са стајалишта међународног права, те значи импулс за “нови дијалог” између Лист преноси и коментар једног британског Приштине и Београда, рекао је Вестервел Аштон направила тајни стручњака да је с обзиром на то колико на заједничкој конференцији за новинаре план за управљање Унија инсистира на демократији и људским након сусрета са Жбогаром. Додао је приБосном правима, у најмању руку иронично да је том да се заузима за “конструктивно и прибегла овако драконским мерама које прагматично решење” које мора бити у Под насловом “Аштон направила спречавају слободну јавну дебату о путу корист Србије и Косова, грађана, те целе тајни план за управљање Босном” напред за БиХ. регије и Европе, додајући да обе земље Daily Telegraph пише прошле среде имају јасну европску перспективу. да висока представница Европске Извор Фена, Сарајево уније за спољне послове и сигурност Жбогар је рекао да Европска унија идућих Катерин Аштон планира преузети недеља и месеци треба пружити своју директну контролу над БиХ с новим Словенија и Немачка се пуну потпору у успостављању новог дијаовлашћењима усмереним против лога Србије и Косова, те да је у томе од заузимају за европску српских “хардлинера” који се противе особите важности гарантовање европске перспективу западног босанској држави и блокирају полиперспективе Србији. Балкана
тичке реформе
Жбогар и Вестервел истакли су ва- У разговорима немачког шефа дипломатије жност узора словенско-хрватских са Жбогаром, а пре тога и премијером Борутом Пахором, било је речи о могуодноса осталим државама у регији
ћностима даљње привредне сарадње,
У поверљивом документу који је завршила Аштон је, наставља лист, предложила формирање новог положаја моћног изасланика ЕУ-а након јесењих избора у БиХ са задатком да прогура уставне реформе земље, односно, јачања бх. институција, углавном на штету Републике Српске. Нови изасланик би преузео дужности високог представника међународне заједнице и као део нове европске дипломатске службе управљао би још и мировним снагама и европском полицијском мисијом у Босни и Херцеговини.
Словенија и Немачка заузимају се за европску перспективу свих земаља западног Балкана, те поновно успостављање дијалога између Србије и Косова након што је Међународни суд правде недавно Да би превладао отпор уставним рефообјавио мишљење да објава косовске рмама, био би овлашћен да предложи независности није била у супротности с забрану путовања у Европску унију и међународним правом, навели су након замрзавање банковних рачуна и других својих разговора у уторак у Љубљани мисредстава свих особа за које сматра да нистри спољних послова двију држава Г. их опструирају, укључујући, како су листу Вестервел и С. Жбогар. потврдили европски дипломати, и премијера РС-а Милорада Додика. Објава мишљења Међународног суда
на подручјима као што су енергетика, трговина, туризам. Немачка је наиме прва спољнотрговачка партнерица Словеније, а међусобна трговинска размена лани је, упркосрецесији и мањем последичном паду у односу на неке раније године, износила високих 6,5 милијарди еура. Вестервел је истакнао да је задовољан што словеначким домаћинима може пренети да се прилике у немачком друштву поправљају и да је поново дошло до привредног раста који пружа могућности и за
Izbor
раст немачких инвестиција и увоз из других држава. Извор Национал, Загреб
Мићуновић: Треба разговарати о имовини Срба на Косову “Треба разговарати и о разним фирмама, државним предузећима која се сада приватизују, огромним инвестицијама. Ту су и културни споменици који не припадају само нама, већ и човечанству“, рекао је Мићуновић
83 ЖЕЛЕЗНИЦА И ЛОТО СУ САМО НАСТАВАК Сарадњу гура економска нужност: није исто радити на тржишту од 4,4 или на оном САРАДЊЕ од двадесетак милиона становника. Нова Добро дошли у Југосферу, фаза такве сурадње почиње идејама о она је већ одавно ту великим заједничким инфраструктурним Економска је нужност покренула пројектима, као што је “СХС железница”, а сарадњу која није почела нити ће криза зрачног превоза потакнула је идеју се зауставити на заједничким же- о спајању Adria Airwaysa и Croatia Airlinesa. Није искључено да им се прикључи ЈАТ. лезницама или лотоу Лутрије су такође договориле заједничку
Doga|aji nedeqe
Драгољуб Мићуновић уважени члан Демократске странке Србије, оценио је да та земља треба да започне разговаре с представницима Косова јер је „од правног питања“ (независности Косова) важније реално стање на Косову, „стварне прилике у којима људи данас тамо живе“. Док сте на море отишли хрватским железницама, вратићете се СХС-овим. Нисте ни приметили како је Југосфера ушла у ваш живот док се брчкате у плићаку Јадрана, пијуцкајући Кокту и грицкајући Смоки, те листајући Ослобођење, док се Срби и Македонци до вас прже на сунцу. То, наравно, није политички пројект, нити обнова заједничке државе, већ коришћење многих компаративних предности.
игру, а бивша лото девојка Сузана Манчић радо би опет доносила срећу свима у “југосфери”. ЕКОНОМИЈА: Хрвати каскају и сустижу Словенце Југосфером су прво почели пословати Словенци, отварали су трговине и слали производе по свим државама бивше Југославије.
Претеча економске сарадње некад зараћених земаља био је велики ‘излет’ Након што су утихнуле пушке и са сцене оти- хрватских директора у Београд 2000., у шли господари рата, презрено подручје, организацији ХГК, где је њен председник црна рупа Европе, одлучило се, пре свега Надан Видошевић зарадио епитет ‘леп ко из прагматичних пословних разлога, грех’. Тодорићев Агрокор те је године креискористити предности и старе везе ка- нуо у БиХ, где је у Читлуку основао Ледов ко би побољшало статус и опоравило погон за производњу сладоледа и купио посрнуле економије. Прво су се почели Сарајевски кисељак. Озбиљно освајање враћати прогнаници и избеглице. Хрватска регије почиње 2003. куповином српског и Словенија омогућиле су грађанима пре- Фрикома. лазак границе само с личним картама, касније ће Хрватска укинути визе Србији која Мићуновић је, у интервјуу за подгоричке је била у посвемашњој визној изолацији. Вијести рекао да би теме тих разговора Почела је сарадња у првиреди, а касније и могле бити стање људских права и питање у правосуђу и полицији, па на крају и међу имовине Срба који су у Приштини живели донедавно зараћеним војскама. пре рата. Када је србски председник Тадић, на Црна рупа Еуропе
скупу несврстаних поручио тадашњем Према његовој оцени, Срби имају право на хрватском колеги Месићу, да би “наше станове које су бесправно други заузели. земље” (мислећи на све земље еx-Југо“Треба разговарати и о разним фирмама, славије) требале сарађивати и имати државним предузећима која се сада при- заједничке привредне иницијативе на ватизују, огромним инвестицијама. Ту су трећим тржиштима, што је прихваћено с и културни споменици који не припадају одобравањем, сковао се у Британији појам само нама, већ и човечанству“, рекао је Југосфера! Право на лиценцу добио је новинар Tim Judah који га је први упорабио Мићуновић. у Економисту у чланку “Enterning the YugoОн је оценио да „нерационалне одлуке“ sphere” 2009. утичу на односе између Црне Горе и Србије. Као једну од таквих одлука, навео Економска нужност је „стварање црногорског језика“. Југосфера, назив који се многима не допада, Извор Национал, Загреб али је колоквијално прихваћен, у првом је реду привредни пројект коме за развој требају добре политичке претпоставке и стабилни односи бивших република и покрајина, данас самосталних држава.
Две године после купује зрењанинску фабрику уља Дијамант и београдски трговачки ланац Идеа. Отад је Тодорић један од највећих инвеститора у Србији, где запошљава око 7000 људи. Исте 2003. у Србију стиже и Иван Ерговић, већински власник Nexe групе, који прво купује фабрику црепа и плочица у Новом Бечеју. И Лура је, тада још у власништву Луке Раића, 2003. ушла у Србију, прво као стратешки
84 партнер млекаре Сомболед, а годину касније постала је њен већински власник. Прва велика хрватска фирма која је успела у некој већој аквизицији у Словенији било је Белишће, фабрика папира и амбалаже: 2002. купили су Валкартон из Логатеца. Прва звучна словеначка аквизиција у Хрватској била је Меркаторова куповина Гетро.а. Први велики продор хрватског капитала у Словенију остварио је Емил Тедески куповином Дрога Колинске.
ПОЛИТИКА: Ускоро свуда само с личном картом
Doga|aji nedeqe организовани и регионални састанци и сусрети, па и радни годишњи одмори на Брионима.
Izbor
О неформално “уједињењу” прво се проговорио оснивањем кошаркашке Јадранске НЛБ лиге 2001. Био је то револуционални покушај који је заживео На отварањима Дубровачких игара оба- брзо и лако. Формула и “национални клуч” везно седи неки од председника из регије, мења се сваке сезоне, но у предстојећој као и на умашком турниру. Најављује се сезону у “југолиги” наступају четири хрвамеђусобна помоћ око евроатлантских тска клуба. интеграција, па и заједнички политички наступи у регији. Само са личном картом се прелази гра-
Ватерполисти су, погурани истим мотивима, покренули Јадранску лигу у којој су носитељи хрватски клубови, њих чак осам. Велику конкуренцију имају у четири јака црногорска клуба, а у лиги игра и словеначки представник.
ница. Србија је понудила свим осталим земљама бивше Југославије да заједнички Земље које су међусобно ратовале те све у организирају самит несврстаних 2011. На једном раздобљу биле у напетим односима, његову 50. годишњицу. ипак су одлучиле да им равноправна сарадња доноси бољу перспективу развоја Постигнут је споразум о изручењу домаћих држављана, окривљених за организовани и укључења у европске токове. криминал и корупцију. Словенија, Србија и Хрватска потписале су и војне споразуме, између осталог и о узајамном образовању и усавршавању кадрова, заједничким наступима у мировним мисијама те о уносној индустрији оружја.
Медвешчак игра у нешто другачијој лиги са Словенцима, Аустријанцима и Мађарима. Но, и ту је видљиво сваћање како самосталне лиге немају просперитет и финанцијску исплативост. Следеће сезоне почиње и рукометна “југолига”. Она ће бити прва права, у потпуности југославенска, јер ће у њој играти клубови из свих шест бивших република СФРЈ.
Чека се још само одговор из најважније споредне ствари на свијету. Управо се Хрватска највише опире покушајима осниСПОРТ: Кошарка, ватерполо и сад још вања регионалне фудбалске лиге за коју су рукомет загрејани у Србији, Словенији и БИХ, али
Иако је Југосфера пре свега економски пројект, без добрих политичких односа и темеља, неће моћи несметано функционисати. Некадашње југославенске државе сарађују све блискије и прагматичније. Прво су се појавиле иницијативе, попут Игманске, које су преко невладиних удружења на скупове почеле “доводити” челне људе држава и отварати многа болна питања блиске прошлости. Касније су се
Izbor
Doga|aji nedeqe
85
и потпуно хладни у Македонији (?). Но, ускоро ће веројатно пасти и тај последњи бастион “отпора”. Предсједник Србије Борис Тадић недавно је предао је нашем Иви Јосиповићу икону Свете Богородице у ратним вихорима однесену из православне цркве у Даљу.
у црногорском Игалу, Магазин је трипут за редом напунио београдски Сава Центар. Чолић је напунио хрватске дворане, а за Оценили су то снажним симболичким, али сталног госта Ђорђа Балашевића и даље и политичким чином, јер је питање поврата се тражи карта више. уметнина главно на подручју културне политике између две државе.
Извор Јутарњи лист, Загреб, аутори: П. Киш, К. Рожман, В. Вурушић, Б.Стипић
Културну је сурадњу међу првима отворио књижевник Игор Мандић који је у Београду 1996. објавио књигу “Романи кризе”. На ФАК-у, фестивалу алтернативне књижевности, 2000. и 2001. гостовали су бројни књижевници из БиХ, Србије и Словеније. Онима који су се бунили одговорили су: “Дошли смо читати људима, а не држави”. У пробој на ТВ тржишта регије међу првима је кренула ХТВ. Већ 2004. продана су права за приказивање хрватске сапунице “Вилла Мариа”. У серијалу “Љубав у залеђу” из 2005. успоставила се пракса ангажовања српских глумаца у хрватским сапуницама. Након Дорис Драговић, која је 1999. певала
86
Sport
СРБИЈА ОСВОЈИЛА ТРЕЋЕ МЕСТО У могућностима. СВЕТСКОЈ ЛИГИ
Izbor
финалу завршног турнира у Анкари надиграле Бугарску са 3:1 (25:20, 25:20, 16:25, 25:22).
Бронзом у Кордоби крунисали смо тежак рад у протеклом периду - закључио је Колаковић. Капитен српског тима Бојан Јанић истакао је да му је ова медаља “најдража у каријери”. Одбојкаши Србије победили су Кубу у -Заслужили смо је мукотрпним радом, мечу за треће место и освојили бронзану повремено оспоравани и честитам свим медаљу на завршном турниру Светске лиге саиграчима и стручном штабу - поручио - 3:2 (28:30, 25:20, 22:25, 25:22, 15:12). је Јанић са чијом се оценом сложио и примач Никола Ковачевић, додавши да је Колаковић: Медаља најлепши поклон “пресрећан”. Селектор одбојкаша Србије сматра да екипа има душу, да је у протекла два месеца Средњи блокер Драган Станковић је Бронзом су се утешиле Туркиње после функционисала као породица и да им бро- оценио да је наша селекција на турниру победе над Израелом од 3:0. у Кордоби постигла и више него што се нзана медаља много значи. од ње очекивалао, док је коректор Саша - Играли смо јако добро. Најважније је да смо се пласирале на Гран при - истакла је после меча техничар Маја Огњеновић.
Бронзани!
Селектор мушке одбојкашке репрезентације Србије Игор Колаковић оценио је освајање трећег места на завршном турниру Светске лиге у Кордоби, великим и изузетно значајним успехом наше подмлађене селекције.
Старовић победу окарактерисао “великом”. -Ово је велика победа, потврда напорног рада и испуњење наших жеља и циља закључио је Старовић.
За најбољег играча финалног турнира проглашена је капитен Јелена Николић,
- Сачували смо мирноћу и енергију за меч против Кубе и заслужено освојили бронзану медаљу, која потврђује да ови млади момци имају таленат и знање за највеће изазове на Златне девојке! међународној сцени - рекао је Колаковић. Одбојкашице Србије Стратег нашег тима нагласио је значај овог одбраниле трофеј успеха за очување континуитета освајања медаља наше репрезентације на пре- Женска одбојкашка репрезентација Србије победом над селекцијом Бугарске 3:1 у фистижним одбојкашким смотрама. налу Европске лиге, одбранила је трофеј - Овај тим има душу, били смо протекла освојен прошле године два месеца као породица у којој је свако дао допринос у складу са тренутним Сан је остварен. Одбојкашице су одбраниле Евролигу и избориле Гран при. Плаве су у
Izbor
која је и први примач.
87 од 619.500 долара изборио победом је сензационално победила и освојила против Алехандра Фаље из Колумбије са прву златну медаљу хрватске атлетике на 7-6 (7-3), 6-1, док је Лопес био бољи од европским првенствима. Американца Џејмса Блејка: 3-6, 7-6 (8-6), Сандра Перковић (20) нова је првакиња 6-4. Европе у бацању диска. Након јуниорског,
Sport
освојила је и сениорско злато, пошто је у последњој серији бацила диск 64,67 метара , чиме је успела да са челне позиције потисне до тада водећу Грасу, која је остала на 63,48 метара, а тада је славље могло да
САНДРА НА ЕВРОПСКОМ ТРОНУ
почне. Прво је потрчала у загрљај тренеру Перковић: Ишла сам на све или Ивану Иванчићу.
ништа и добила злато! За најбољег смечера проглашена је Јована Бракочевић, а техничара Маја Огњеновић.
Иначе, за сјајну хрватску атлетичарку ово је био тек други наступ у финалу неког сениорског такмичења, након СП-а из Берлина прошле године. – Посветићу златну медаљу мами Весни. Она је увек била уз мене током цијеле каријере, и онда кад сам умало одустала од атлетике због две операције. Ово злато донеће ми још више самопоуздања за следећа такмичења. Ускоро ме очекује завршница Дијамантне лиге, па митинг у Загребу, па Куп континената у Сплиту – рекла је Сандра.
Јанко заустављен у полуфиналу
– Заслужила сам одгледати Европско првенство до краја са златном медаљом око врата. Верујем да ће и Бланка освојити још једну па да се кући вратимо с две – пожелела је Сандра која ће бити уписана у атлетску историју као прва хрватска атлетичарка која је освојила медаљу на европским првенствима – још златну.
Хрватска има европску атлетску првакињу! Од атлетичара из Хрватске то је остварио само Луциано Сушањ, Српски тенисер Јанко Типсаревић није али прије него што се Хрватска осауспео да се пласира у финале АТП турнира мосталила. у Лос Анђелесу пошто је у ноћи између суботе и недеље поражен од Американца Сема Кверија са са 7-6, 6-7, 4-6.
У другом полуфиналу састаће се Британац Енди Мареј и Фелисијано Лопес из Шпаније. Мареј је пласман међу четворицу најбољих на турниру који се игра за наградни фонд
Загрепчанка Сандра Перковић европска је првакиња у бацању диска! У свом првом наступу на Европском првенству, Сандра
Сандра је с пуно емоција препричавала како је проживљавала последње тренутке на борилишту и ишчекивање хица Румунке Грасу. – Молила сам Бога “само да не изгубим злато за један сантиметар”. Јер, баш ми се то често знало догађати на такмичењима. Нема одмора, већ ћу дан након освајања злата бити на тренингу.
88
Sport послао Францускињу Никол БракебушЛевек.Француска атлетичарка је, наиме, била најстарија учесница европских првенстава пошто је на шампионату “старог континента” у Будимпешти 1998, трчала маратон са 47 година!
Резултати, финале ЕП-а у бацању диска, жене: 1. ПЕРКОВИЋ, Сандра ХРВ 64.67 2. ГРАСУ, Ницолета РОУ 63.48 3. ВИЧИЕВСКА, Јоана ПОЛ 62.37 СБ 4. САДОВА, Наталyа РУС 61.20 5. СЕНДРИУТЕ, Зинаида ЛТУ 60.70 ПБ 6. ТОМАШЕВИЋ, Драгана СРБ 60.10
Мерлин Оти за историју
Izbor
Дисциплинска комисија Атлетског савеза Србије казнила је Луку Рујевића и Милана Миленковића са по две године забране такмичења због позитивних резултата на допинг тестовима ван такмичењима.
Антидопинг агенција Србије објавила је данас да су такмичари суспендовани у петак. Миленковић је на ненајављеној контроли био позитиван на метандијенон, а Рујевић на метандијенон и станозолол.
Легендарна Оти, која је 2002, узела словеначко држављанство, у богатој каријери освојила је чак 29 медаља на великим такмичењима. Једну од њих управо на Монжуик стадиону у Барселони где је јутрос ушла у историју. Било је то 1992, када је у трци на 200 м освојила 3. место.
Обе контроле спроведене су ове године, у априлу и јуну, а суспензија је активна од дана изрицања привремене суспензије Миленковићу од 12. маја, а Рујевићу од 28. јуна.
Највећи број тих медаља имао је бронзани сјај, због чега је и добила надимак “Мис бронза”. Прву од њих освојила је на Олимпијским играма у Москви пре равно 30 година, када је била трећа на 200 м. На Играма у Лос Анђелесу (1984) била је бронзана на 100 и 200 м. Исто одличје освојила је и као чланица штафете Јамајке 4 x 100 м на Играма у Атланти 1996, као и четири године касније у Сиднеју у трци на 100 м. На светским првенствима од Хелсинкија до Атине(1983 - 1997) освојила је још седам бронзаних медаља, али и оних већег сјаја.
Четири пута је била светске вицешампионка, док је златно одличје на плантераним Педесетогодишња Мерлин Оти постала шампионатима освајала три пута - на је најстарија атлетичарка у историји СП у Токију 1991 у штафети 4 x 100 м, европских првенстава после наступа затим две године касније у Штутгарту у за репрезентацију Словеније у квали- трци на 200 м, и 1995. у Гетеборгу када је фикацијама у дисциплини штафета 4 x 100 одбранила титулу светске шампионке у КВЦАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛИГУ ШАМПИОНА метара, на континенталном шампионату у истој дисциплини. Партизан у Хумској победио Хелсинки Барселони. у првом мечу трећег кола - 3:0
Миленковић и Рујевић суспендовани на по две године
Словенке су у својој групи заузеле тек 7. место, резултатом 44,30 секунди, и завршиле учешће већ на старту такмичења, али је наступ Мерлин Оти “у историју”
Илиев и Илић за елиту! П а р т и з а н ј е п о б е д и о Хел с и н к и у првом мечу трећег, претпоследњег кола квалификација за Лигу шампиона резултатом 3:0 (2:0). Стрелци су били повратник Илиев (8‘), Саша Илић (42‘ ) и Клео (90+2‘). Више него добар знак за навијаче Партизана и све поклонике фудбала који навијају за то да Србија поново има представника у Лиги шампиона. Једина два играча из садашњег састава која су наступала у елити 2003, Ивица Илиев и Саша Илић, начели су финског шампиона и практично „гурнули ваљак“ у последњу рунду квалификација.
Izbor
- Био бих нескроман ако бих рекао да мислим да још нисмо елиминисали Хелсинки. Имамо проблема унутар екипе, морао сам да променим чак три повређена играча. Већ вечерас почињемо са припремом реванш утакмице - рекао је након меча тренер Партизана Александар Станојевић. Резултат од 3:0 гарантује црно-белима пролаз у последњу рунду, а ту ће жреб
89
Sport
да могу да издржим 90 минута. Драго ми је због сарадње са Илићем јер је обновљена стара веза. И са Клеом сам супер сарађивао - рекао је Ивица Илиев, а затим прокоментарисао чињеницу да су се на једном месту нашли он, Илић и Матеус: - Ништа у животу није случајно! Саша Илић сматра да је Хелсинки прежаљен. - Страшан резултат! Мислим да Финци немају квалитет да нас понизе у реваншу. Јако ми је драго због Илиева, показао је да
Самиров гол наде Осигуравши с играчем мање нерешени резултат, Динамо је створио добре изгледе да у реваншу оствари укупну победу и избори најмање Европску лигу Динамо је у првој утакмици 3. преткола квалификација за фудбалску Лигу првака извукао обећавајућих 1-1 на врућем гостовању у молдавском Тирасполу што му даје лепе изгледе да у реваншу на свом терену престигне фудбалског супарника и настави лов на Лигу првака.
одигарти кључну улогу. Са једне стране, је велико појачање за овај тим - закључио могући ривали против којих ће бити тешко је Саша Илић. проћи су Андерлехт, Салцбург и Динамо из Загреба, док имена Бате Борисова, Розенборга, Жилине или Базела могу да буду гарант реалне прилике да се у Хумској
За Динамо је на старту утакмице стрелац био Самир, док је домаћину пред крај
поново завијори застава Лиге шампиона. Илић и Илиев просто миришу на елиту! - Изенадио сам себе. Нисам веровао
првог дела изједначење донео Јерохин. Рано је, дакле, Динамо дошао у вођство,
90 већ у трећем минуту пробио је обрану домаћих Самир, готово из »мртвог« угла. Веома рано Динамо је, на тај начин, дошао до гола који је толико битан у гостујућим утакмицама европских квалификација.
У 36. минути домаћин је извео слободан ударац издалека и са стране. Била је то висока лопта на супротну страну, иза друге стативе, а тамо је. Остављен од динамових играча, усамљен у скоку био домаћин Волков који је главом пребацио лопту у »срце« казненог простора. У гужви је најприсебнији био Јерохин, напросто закуцавши лопту у Динамову мрежу.
Sport
Izbor
Спартак је повео у 16. минуту из пенала, Претходно је Валериј Федорчук у шеснаа претходно је руком у казненом про- естерцу оборио Александра Носковића. стору играо фудбалер Дњепра Јевхан КоРеванш утакмица игра се за седам дана у нопљанка. Дњепропетровску.
Нове невоље настале су за Динамо након што је Барбарић у три минуте добио два жута картона. С играчем мање Загрепчани су се морали оријентисати на обрану, што им је, на крају, донело успешних 1:1. Осигуравши с играчем мање нерешени исход, Динамо је тако створио добре изгледе да у реваншу, пред својом публиком, оствари укупну победу и избори најмање пласман у Еуропску лигу. Екипа из Дњепропетровска је после Мариборчани понизили примљеног гола заиграла ангажованије фудбалере из Единбурга и после две пропуштене полуприлике изједначила у 23. минуту преко Сергеја Фудбалери Марибора, у порвој утакмици Кравченка, који је са око 18 метара трећег кола квалификација за лигу Европе, на свом стадиону у Градском врту савладао голмана Горана Лабуса. Марибора, победили су Шкоте са 3:0., До краја првог дела игре Суботичани су у остваривши, на тај начин велику предност неколико наврата успели да се одбране и пред реванш који ће се одиграти 5.августа на полувреме оду без заостатка. у Единбургу. Коначан резултат поставио је Торбица, својим другим голом на утакмици из једанаестерца.
КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛИГУ ЕВРОПЕ
Спартак победио Дњепар головима из пенала Фудбалери суботичког Спартака победили су данас у Новом Саду украјински Дњепар са 2:1, у првој утакмици трећег кола квалификација за Лигу Европе Оба гола за Спартак постигао је капитен Владимир Торбица, у 16. и 90. минуту из једанаестераца, а једини гол за екипу из Дњепропетровска постигао је Сергиј Кравченко у 23. минуту.
Својом игром и тоталном доминацијом на терену, како у тренутцима када се резултат
Izbor
Sport Београда, неверица на лицима домаћих навијача, јер су „Романтичари” за само неколико минута од унапред изгубљеног меча дошли до огромног ремија.
91 акција по левој страни напада, иако је формацијски био повученији у односу на место на коме је играо у Стандарду из Лијежа и српској репрезентацији. Гардијан пише да је Јовановић често мењао стране, покушавајући да се пробије напред и са леве и са десне нападачке
још „ломио“, али и у оним када су у рукама већ имали високо вођство, играчи Марибора су напросто спортски понизили госте из Шкотске, не дозволивши им да иједног тренутка доведу у питање победу и сјајан резултат.
Галатасарај је до 76. минута водио головома двоструког стрелца Арде Турана, али су фудбалери ОФК Београда до ремија дошли головима Милоша Крстића у 80. и Ненада Ињца у 86. минуту. Пре меча, фудбалерима из Београда је додељена улога потпуног аутсајдера, па су многи мислили да ће одлично послужити амбициозном тиму Голове за Марибор постигли су Иличић у Галатасараја као спаринг партнер. 31 и 52..минуту и Таварес у 60. Међутим, тренер Франк Рајкард није рачунао на то да ће млади момци са КараРеми ОФК-а против Галате! бурме показати зубе, далеко скупљем и познатијем противнику. А још мање је раОФК Београд је приредио највеће изне- чунао да ће успети да одигра нерешено са нађење трећег кола квалификација његовим момцима.
за Лигу Европе! „Романтичари“су , у „паклу” Истанбула, извукли реми.
Фудбалски празник у Скопљу Скопље није видело Тореса, Џерарда и Кола, али и оно што су имали прилике да гледају са пуних трибина стадиона Филип Други било је очигледно. И пола екипе са Енфилда више је него довољно за победу против нејаког Работничког, очигледно фасцинираног сјејем историје “црвених”. Работнички - Ливерпул 0:2.
Арда Туран са два гола довео Галатасарај
стране, али и кроз средину. Рајан Бабел није дао гол, али поново “паметује” на Твитеру, па је написао: “Мислио сам да је Јовановић нападач”. Ипак, Рој Хоџсон може бити потпуно задовољан начином на који је играла његова екипа, посебно јер је Давид Нгонг са два поготка уклонио све његове страхове да би меч у Скопљу могао представљати тежак начин да се отвори нова сезона, посебно када је, коначно, пребринуо бриге око судбине Ел ниња и Стивена Џерарда. У екипи са Енфилда одлично су играла крила, Нгог и Давид Амо. Навијачи Работничког нису били задовољни јер су очекивали више од највеће утакмице коју су њихови љубимци имали прилике да одиграју у 73 године дугој историји, али се та надања чине нереалним за другопласирану екипу првенства Македоније, које је протекле сезоне окончано “на мишиће”, јер је већина клубова погођена озбиљним проблемима. Први гол постигнут је у 17. минуту, када је Лукас, који је обе вечери био капитен “црвених” извео слободан ударац, који су из неког необјашњивог разлога пропустила два одбрамбена играча Работничког, па је Нгог само подигао лопту преко немоћног Мартина Бигатинова.
Давид Нгог постигао је оба гола на ретком гостовању европских фудбалских гиганата Нгог је други гол постигао у 58. минуту поу Скопљу. Ливерпул је у главни град сле додавања Келија. Македоније дошао без 10 играча, али и Енглези су се жалили да је део утакмице одигран скоро у мраку јер су се део тек постављених рефлектора на реновираном стадиону Филип Други покварио.
Оденсе -Зрињски 3:0
на корак до победе, али су Крстић и Ињац у последњих десетак минута донели велики реми „Романтичарима”. Реванш у Београду за седам дана. Мук на стадиону „Али Сами Јен” у Истанбулу. После меча Галатасараја и ОФК
спреман за искушења, јер је Рој Хоџсон стално имао на уму славних македонских 2:2 против Енглеске у Сандерленду пре неколико годин
Мостарски Зрињски у првој утакмици трећег преткола УЕФА Европске лиге изгубио је против данског Оденсеа 3:5, аали упркос високом поразу мостарски „ Племићи“ нису изгубили све наде за пролазак даље и у реваншу, на домаћем терену, за пролаз у наредно коло, треба им побједа од два гола разлике.
Милан Јовановић дебитовао је у Скопљу у дресу славног тима и пружио сасвим Босанскохерцеговачки састав одлично је почео утакмицу не Три-Фор Парк стадиону, пристојну партију, са неколико сјајних када је Владо Задро већ у 15. минути
92 шокирао навијаче Оденсеа голом за вођство Зрињског.
Но, домаћини су се брзо прибрали и за свега четврт сата игре преокренули резултат у своју корист на 3:1. Стрелци су били Гисласон у 16., Абсалонсен у 23. и Утака у 31. минуту, а недуго потом, Андреасен је у 37. Минуту повисио резултат на 4:1. Мостарски састав у тим је тренутцима изгледао посве изгубљено.
Sport
Izbor
Но, Мостарци су тада показали да су екипа делимично испуњен. Кажемо делимично која има карактер и упркос негативном ре- јер, иако је Хајдук постигао гол, укупни резултат и пораз од 3:1, а на основу онога што смо на терену видели, не оставља нам велику наду пред реванш на Пољуду.
зултату од чак 1:5 до краја су успели знатно ублажити пораз и доћи до резултата који им даје наде у реваншу.
У првом полувремену све се уротило против сплитске дружине. Румуни су их Прво је у 65. Минуту шкотски судија одмах притиснули, а Торјеа је радио поЕуан Норис свирао једанаестерац за мутњу у задњој линији „билих“. Управо Зрињски. Пенал је скривио Траоре, а је тај брзоноги нападач у шестом минути сигуран реализатор био је Жижовић. избегао офсајд,а Субашићу је једино Потом је Владо Задро у 71. минуту још преостало да га сруши у шеснаестерцу. једном савладао вратара домаћина Роја Карола и смањио на 3:5, што се показало и коначним резултатом утакмице. До краја, Зрињски је играо активно и мало је недостајало да постигне још један гол, који би реванш учинио још неизвеснијим, а шансе Зринског а за пролазак даље битно увећао.
ТОМАСОВ ОСТАВИО НАДУ
Хајдук из Румуније с два гола заостатка
Хајдук је лоше почео европску сезону. У првој утакмици трећег преткола Еуропске лиге у Букурешту Поклеповићеви изабраници поражени су од Динама са 3:1, па сада у реваншу их Игор Мелхер је пети пут вадио лопту из очекује нимало лак задатак, желели своје мреже у 60. минути, а стрелац је по- ићи у следеће коло. новно био Нигеријац Утака.
Шибеник и Цибалиа свој европски пут завршили су у другом претколу, а таква судбина може да снађе и Хајдук у трећем. Барем тако сугерише резултат, али и оно што је виђено у првом сусрету с Динамом. У Букурешту је домаћин био бржи, чвршћи, технички бољи, па је потпуно заслужено сломио Сплићане. ‘Мајстор с мора’ у румунску престолницу стигао је с два циља: не и изгубити и дати гол, а само је један
С беле тачке прецизан је био Андреи Кристеа. Након тога је Хајдук успоставио равнотежу, а како је утакмица одмицала, био је и опаснији. Казна је уследила у 40. Минуту, када је не баш јако опалио Андреи Кристеа, али Субашић је лоше реаговао, лопта му је побегла из руку, погодила стативу и одбила се према средини где ју је Гарат само гурнуо у мрежу. Ту несрећи није био крај јер је пре одмора Ибричић
Izbor
Sport
93
‘бомбом’ погодио Љубичића који није био у стању да настави игру. Почетак другог дела донео је доминацију домаћина. Претили су из свих позиција, али њихова непрецизност и добра реакција голмана ‘билих’ држале су Хајдук на ‘само’ два гола заостатка. У јеку напада Динама узвратио је Хајдук. Ибричић је у 64. Минуту дубоком лоптом пронашао Томасова који је мајсторским потезом преварио чувара и погодио десни доњи угао Цурке.
50-ак особа. Најдебљи крај извукла су двојица навијача који су морали потражити лекарску помоћ. Један због сломљеног носа, а други због болова у пределу врата.
успела да оствари повољан резултат пред реванш наредне недеље у Данској.
Момци Николе Ракојевића одважно су се супротставили фаворизованом ривалу, до 70. минута су били ближи постизању гола, имали су и златну шансу Бећираја, али су у моменту када је требало да преломе меч БРОНДБИ У ФИНИШУ - пресудили сами себи. СУРОВО КАЗНИО Адамовић је постигао аутогол који је БУДУЋНОСТ лансирао противника ка наредној рунди, Данци су потом угурали још један, али се Брондби је славио под Горицом 2:1, а да је Бећирај у судијској надокнади побринуо да Будућност бар мало била миљеник среће, се под Горицом чују аплаузи - с покрићем. могла је направити велики резултат у првој Био је то пораз који не боли... утакмици трећег кола квалификација за Лигу Европе. Данци су играли квалитетно, Подгоричани парирала на исти начин, рекли бисмо онолико колико у овом тренутку могу, са знаком питања могу ли више и боље. Но радост гостију није дуго трајала. Шест минута касније обрана Хајдука је избацила лопту, али само до руба казненог простора, тамо ју је примио Коне, направио неколико корака и онда снажно затресао мрежу немоћног Субашића.
Инцидент у центру Букурешта: У тучњави навијача Динама и Хајдука озлеђене две особе! Неколико сати пре првог сусрета Динама из Букурешта и Хајдука догодио се први инцидент на улицама главног румунског града. Дошло је до тучњаве домаћих навијача и Торциде у којој је суделовало
Будућност је, дакле, играла много другачије него раније, и то боље, али, нажалост, није
94
Izbor
Sport
Црвена звезда изгубила од Слована Катастрофално су почели меч капитен Ђо- А онда, када је публика углавном прижерђевић и другови. Сви до једног у домаћој љкивала крај мучног полувремена, услена старту сезоне - 1:2
Ивана и Салата срушили снове!
екипи су деловали несигурно на терену, дио је хладан туш – гол Иване у 43. минуту. што је видно охрабрило Словаке да крену Штопери Ђорђевић и Вилотић нису нашли у офанзиву. И док су Вилотић, Богдановић решење за фудбалера Слована са нама чудним презименом, па је Ивана донео неописиву радост својим саиграчима и навијачима Фудбалери Звезде су живнули у другом полувремену, па су тако шутеви Јевтића, Перовића, Коромана и Кадуа били све ближи голу гостију. Назирало се изједначење, које се и десило у 64. Минуту, три минута након прве измене Ратка Достанића. У игру је ушао Милош Трифуновић, јунак припрема, који је после само 180 секунди на терену подигао навијаче на ноге.
Еуфорија која је владала на „Маракани“ претходних дана није ништа добро донела Црвеној звезди.
и Тошић дуго покушавали да изнесу лопту на половину Слована, гости су ређали шансе пред голом Стаменковића. Првих 20 Изабраници Ратка Достанића пали су већ минута у центру пажње је био Силвестер, на старту сезоне - и то на свом стадиону, који је унео још већу конфузију међу пред 41.000 навијача жељних Европе и црвено-беле, а затим су Звездиног голмана титула, под оком спонзорских гиганта као „тренирали“ и Багајоко, Хад, Досоудил... И када су у другом делу првог полувремена што су „Гаспром“ и „Хјундаи“. тек по неки пут успели да уђу у шеснаестерац
Слован је у Братиславу однео победу од 2:1, која ће натерати црвено-беле да са коферима пуних брига отпутују на реванш трећег кола квалификација за Лигу Европе, 5. августа.
Ипак, радост на „Маракани“ није дуго трајала, јер је већ у 68. минуту Салата, још један играч са нама смешним презименом, довео Слован у ново вођство, а касније се испоставило и до победе – 2:1.
„Ратко, одлази!“ Достанић:Разумем вас Ратко Достанић, тренер Црвене звезде, нашао се на удару навијача са такозване „Гаспром“ трибине. Незадовољни резултатом, публика са истока је последњих пет минута утакмице скандирала „Ратко, одлази!“, а исто се могло чути и са запада након последњег судијиног звиждука. - Слован је био агресивнији, бржи, конкретнији од нас и заслужено је победио. Лако смо примили два гола, тешко смо дали један и нажалост са негативним резултатом путујемо у Братиславу. Везни ред је подбацио, нећу да именујем играче, али средина терена је морала боље да функционише. Не желим да тражим алиби, али осетила се трема код играча, па чак и код оних искусних којима је „Маракана“ итекако познат терен. Чуо сам скандирања са трибина, знам да су навијачи незадовољни, али верујте да смо и ми разочарани.
Словака, лош мирис су ширили Јевтић и Перовић са својим неискоришћеним шансама. Покушавала је Звезда и са дистанце да затресе мрежу, међутим „бомбе“ Миловановића су биле без последица.
Преостаје нам да у реваншу надокнадимо пропуштено и покушамо да опстанемо у Европи. Радимо на довођењу доброг нападача, али је проблем што цео свет тражи такве играче и није ни мало лако наћи новог Лекића – изјавио је Достанић. Трифуновић избачен пред сам меч Иако је Достанић дан пред утакмицу намеравао да Милоша Трифуновића гурне у „ватру“, синоћњи меч је ипак почео Јевтић. Шта је натерало тренера Црвене звезде да у последњи час промени одлуку, остало је непознато. Једно је сигурно, Трифуновић је уласком у 62. минуту експлодирао и само три минута касније, из првог контакта са лоптом, показао како се дају голови. Шта би било да је Трифуновић играо од почетка...
Izbor
Србија убедљиво до Светског купа!
Српска ватерполо репрезентација победила је Хрватску 13:7 (4:0, 2:3, 5:3, 2:1) у финалу Светског купа у Румунији у Орадеи. Ватерполисти Србије су одбранили трофеј из Будимпеште освојен 2006. године. После успеха у Светској лиги у Нишу и трофеја из Румуније, јасно је да ће Србија бити један од главних кандидата за златну медаљу на Европском првенству у Хрватској.
95 Иако је Србија изгубила од Хрватске у Меч је почео да личи на окршај прве и првом колу, финални меч је донео сасвим треће репрезентације света. Хрватска је другачију слику. Прва четвртина је протекла заиграла много организованије у нападу.
Sport
у потпуној доминацији нашег тима. Одлична одбрана, поготову са играчем мање, изнедрила је велику сигурност и смелост у нападу. Удовичић и Гоцић су ударцима из даљине тресли хрватску мрежу по два пута. Селектор Хрватске Ратко Рудић покушао је пресингом да заустави наше ватерполисте али безуспешно. Прву четвртину Србија је добила 4:0. Друга деоница била је много неизвеснија.
Удрацима са дистанце и игром преко центра Хрвати су билимного опаснији по наш гол. Из два играча више, постигли су два гола и уз леп гол капитена Бошковића наговестили драматичнији меч. Друга четвртина припала је Хрватској резултатом 3:2. Међутим у трећој четвртини Србија није дозволила да се истопи предност стечена превасходно у првој четвртини. Шутеви
96 Филиповића и Гоцића са дистанце били су делотворни и донели су у том делу меча предност нашој репрезентацији од пет голова у једном тренутку.
У финишу треће деонице опуштање уз динамичне противнике могло је да буде непријатно када су се Хрвати приближили на четири гола заостатка, али је Гоцић поготком показао Хрватској да ће пехар остати у нашим рукама. Србија је добила трећу четвртину 5:3.
Sport Резултатски капитал од пет голова био је довољно охрабрење да се елимише свака пресија у последњем делу меча. Наши су играли растерећено, Хрватска је јурила
предност али ипак је Србија оставрила још један велики успех, трујумфом у Светском купу. Победа у финалу је лепа увертира пред Европско првенство у Хрватској, које почиње 29. августа. Најбољи играч турнира Вања Удовичић био је задовољан након тријума у финалу.
Izbor
“Урадили смо добар посао, ишло нам је све од руке. Али Орадеу већзаборављамо. Други испит смо положили са највећом оценом. Сигуран сам да можемо још боље.Сада се спремамо за Загреб”, рекао је Удовичић. Дејан Удовичић је био кратак: “Честитам екипи. Они могу још боље.” Са друге стране Рудић је спортски честитао: “Србија је физички припремљенија и то се видело. Били су бржи, јачи, бољи.” Филип Филиповић рекао је да није очекивао лаку победу у финалу. “Мој други ФИНА Куп. Нисмо очекивали овакав меч и наравно пресрећан сам што се све овако одвијало. Хрватска је много добра екипа и није лако победити ни са голом разлике а не овако.”