Izbor
Godina II
Broj 42
26 jul 2010 g.
Izlazi ponedeqkom
„Косово је Србија, а такозвана приштинска влада апсолутно је незаконита, ма шта тамо говорили Американци и њихови европски прирепци, који никада и ништа нису разумели на Балкану. И није важно шта ће рећи тај хашки суд!“
2
Izbor
Ekonomija Komentari Kolumne Intervju Kultura i obrazovawe Nauka i nove tehnologije Feqton S one strane zakona Reporta`e @ivot, moda, estrada Zanimqivosti Putovawa i putopisi Automobili Porodica Slobodno vreme Zdravqe i lepota Doga|aji nedeqe Sport
Електронски недељник “ИЗБОР” Оснивач и издавач: Зодијак електронско издаваштво, Скопље Сарадник за македонско говорно подручје: Д-р Александар Прокопиев, високи стручни сарадник Института за македонску литературу Сарадник за немакедонско говорно подручје: З. Димитријевић Технички уредник: Александра Исаковска Web: http://www.zodijak.info Контакт и претплата: kontak@zodijak.info Првии број недељника “Избор” изашао је 31 августа 2009 г. Недељник “Избор” излази понедељком
Мултимедијални CD са аудио прилогом и фото галеријом ( на крају брошуре) као посебним прилогом. Демо верзију истог могуће је погледати на веб страници www.zodijak.info - у подкатегорији монографије
Izbor
Ексклузивно
Eкономски Нострадамус Михаил Леонидович Хазин, руски економиста, који је пре 10 година предвидео кризу: Обама не може а да не настави политику штампања новца – другог начина да компензује кризне процесе савремена финансијска елита једноставно не познаје. Ствар је у томе што данас Америка може да за сваки одштампани долар, то јест, који је добила бесплатно, да купи у целом свету што год хоће. Све док таква могућност буде постојала, они се неће одрицати долара
Михаил Леонидович Хазин рођен је 5. маја 1962. године у Москви. Познати је руски економиста и публициста, руководилац компаније извозног консалтинга ”Неокон”. Од 1997. до 1998. године био је заменик начелника економске управе председника Руске Федерације, а од 1998. године ради као приватни консултант. Заједно са С. И. Гавриленковом разрадио је технологију и методологију ”пројектне анализе”, чији је кључни елеменат такозвани Глобални пројекат. Иступао је са низом предвиђања будуће светске економске кризе и њених последица по Русију. Економска криза могла се дочекати са минималним ризицима. То је још пре 10 година констатовала група научника која је разрадила теорију и објавила рад под називом ”Залазак империје долара и крај ’Pax Americana’”. Авај, у то време науку нису саслушали А дали је и данас потпуно прихватају?). Данас се име Михаила Хазина све чешће помиње у медијима. На питања која су данас занимљива не само професионалним економистима, већ и све већем броју обичних људи, специјално за Геополитику говорио је Михаил Хазин. Поштовани Михаиле Леонидовичу, када је руска јавност сазнала да сте још 2003. кроз књигу „Залазак доларске империје“ предвидели економску кризу, у јавности
3 сте добили статус економског пророка. 2001. године и објављена у периоду 2000Да ли се осећате, као неко ко је након дугог 2003. (књига „Залазак империје долара и несхватања и као научник и као експерт крај ’Pax Americana’”, а први Рубинијеви у Влади председника Јељцина, добио радови појавили су се тек 2005. године). најзад неку врсту јавне сатисфакције. И, коначно, нешто важније - да ли ће неко Читаоцима у Србији кроз ово питање жеиз Ваших анализа из научне заједнице и лимо да најпре пренесемо неколико Ваших државне администрације извући поуке? кључних теза. Ви тврдите да основне противречности у економији Америке - Не верујем да се наш рад може назвати проистичу из тога што САД учествују „пророчанским“ с обзиром на то да се тај по- са петином, односно са 20 одсто у Бруто јам уобичајено користи за карактерисање националном производу, а да троше прогноза које нису објективно утемељене. око 40 одсто светског БДП, као и да је Код нас је ситуација апсолутно другачија: привреда Америке расла у протеклих 20 разрађена је јасна и разумљива теорија, године годишње највише четири одсто на основу које је и дата прогноза. Зашто а истовремено дугови становништва је исту негативно оценила политичка од 8 до десет одсто годишње. Како је елита, више-мање је разумљиво: она ни- дошло до ове противречности и какве пошто није била заинтересована за оне су последице овакве економске политике САД не само за САД него и за цео свет? - Ми подробно описујемо ту околност у теорији кризе. Сама политика „реганомије“ разрађена је крајем 70-их година, после фактичког пораза САД у економској борби са СССР-ом. Зато никог од креатора и организатора те политике нису бринуле противречности које је требало да се акумулирају деценијама: било је важно да се окрене ситуација у своју корист „овде и сада“. А потом, пошто у ситуацији финансијског капитализма правила игре одређују они који концентришу највеће финансијске токове, управо су организатори „реганомије“ ставили под контролу креирање и спровођење економске политике САД и већ нису допуштали ником да скрене у страну.
Ekonomija
Како коментаришете економску политику новог америчког председника САД процесе чија је неизбежност следила из Барака Обаме? Да ли и он наставља прогноза, али немајући могућности да политику штампања новца? Ви, ако смо адекватно оцени њен квалитет и снагу добро схватили, сматрате да ће он у ниског професионализма, протумачила будућности бити нека врста жртве амега је као покушај да се стекне јефтина ричког естаблишмента? популарност. А „академска економија“ се не може сложити са том прогнозом из - Обама не може а да не настави политику других разлога: пошто је она сама дуго штампања новца – другог начина да конегирала кризу, признање тога сада да мпензира кризне процесе савремена фисе криза могла предвидети значило би нансијска елита једноставно не познаје, а банкрот оног инструментарија који је та сам он није истакнути стручњак у области наука користила. Пошто другог нема, онда економије и управе да би самостално проће понајпре академска наука ту чињеницу менио ситуацију (како је то, на пример, наше прогнозе прећуткивати, истовремено учинио Ричард Никсон почетком 70-их стварајући велики обим радова у циљу година). Обама ће постати жртва пона„објашњења“ кризе. Подсетимо да је наша јпре из других разлога. Његов избор је теорија створена у периоду од 1997. до резултат захтева промена за које се
4 заложило скоро комплетно америчко друштво. Али, озбиљних промена набоље највероватније неће бити и мада Обама и неће бити кривац за то, он ће са великом вероватноћом постати жртва тог негатива који ће се на њега обрушити након што друштво постане свесно те непријатне чињенице. Последњих 300 година развој научнотехнолошког прогреса одвијао се у оквирима конкуренције самодовољних технолошких зона, које су за свој развој тражиле простор за ширење. И биле су дужне да се све време шире. Средина 20 века протицала је у конкуренцији две преостале зоне: СССР и САД, које су и поделиле свет међу собом. Међутим, после пораза СССР (теоријски, постоји верзија да је до пораза крајем 80-их СССР победио почетком 70-их, али за данашњу ситуацију то већ није принципијелно) САД су постале технолошки монополиста и већи део светске економије је „затворен“ на тражњу у САД. И Европа, и Јапан, и Кина напредују само онолико колико има тражње њихове продукције у САД. Чим та тражња нестане (а она већ нестаје), у тим земљама (регионима) ће почети озбиљни проблеми... Господине Хазин, реците нам отворено, као ште сте, иначе, по свом научном одређењу и карактеру, Вашу економску прогнозу за будућност, шта ће бити са Америком, Русијом, Европом - светом у коме живимо. Како да се понашамо, шта нам ваља чинити?
Ekonomija превалили тог кризног пута, превелика је још улога субјективног фактора у том процесу. А неадекватност реалним догађајима у економији савремених светских политичких елита је тренутно толико велика, да није искључено да ће значајан део будућих негативних појава за многе земље и регионе бити изазван управо политичким и економским грешкама власти.
Izbor
елитом. Уосталом, пошто системске алтернативе Западу за сада нема, онда чак и схватање да тај пут никуда не води ништа неће променити. Потребно је чекати принципијелне промене, чак више од тога, покушати их припремати, али је то тешко, јер наилази на озбиљан отпор. Следи раслојавање друштва и осиромашење
Србија је веома заинтересована за стање у Русији. У Србији је поздрављен економски опоравак Русије почетком новог миленијума. Како видите економију Русије и шта по Вама чинити да се она развије и да не зависи само од енергетског сектора?
- Свака теорија може описивати економске механизме који функционишу. Оне механизме, које смо ми данас и последњих 30 година описали у оквирима наше теорије и јасно и гласно објаснили да ће се још три, четири, односно пет година бележити пад. Димензије пада отприлике су познате - то је најмање 40 процената - Чинити треба много штошта, али са- пада економије САД, 25 процената пада времена руска елита принципијелно светске економије, драстично смањење одустаје од деловања изван оквира са- тражње, поред осталог и енергоресурса, временог Западног мејнстрима. То је што је велики проблем и за Русију. Основни принципијелни избор и сваку грешку ко- проблем је покушати да се схвати који ће ја се чини у оквирима тог избора, руска то механизми бити детерминишући кроз политичка елита у принципу одбија да три, четири или пет година. Долази до призна. А Западни мејнстрим сматра да масовне техничке деградације, зато што је неопходна егзистенција Русије изван нема тражње. Није могуће производити, то оквира ”сировинског додатка”, тако да за није рентабилно. Не верујем да ће икада сада не треба очекивати принципијелно полетети Boeing-787 Dreamliner, за мене је одустајање од те политике. то већ сасвим неочигледно.
Не знамо колико стижете да пратите стање у Србији где је економска ситуације веома тешка, што није последица пре свега светске економске кризе, него погрешне економске политике, односно примене рецепата ММФ-а, на шта су наши саговорници из Геополитике упозоравали. Какав је Ваш савет и како унапредити привредну сарадњу наше две земље? - Овде постоји аналогна ситуација: за власти - Криза ће се наставити, у крајњој линији Србије данас је важније да сачува добре све дотле док се стимулисана на рачун односе са елитом Запада, него да ствара емисије тражња у САД не снизи до нивоа некакве пројекте са Русијом, а за Запад који одговара реално расположивим при- је принципијелно важно да димензије ходима америчких грађана. Ми смо засад сличних пројеката буду ограничене. прешли отприлике шестину тог пута, тако Узгред, управо је тиме изазвано тупо да ће се криза још наставити и трајати. А прихватање прилично штетних савета конкретне контуре посткризног света са- ММФ-а, пошто одбацивање истих скоро да је рано разматрати: премало смо ми аутоматски води у конфликт са Западном
Средња класа као таква већ неће постојати, зар не? - Да, са социјалног аспекта уследиће снажно раслојавање друштва. Многи богати људи ће осиромашити, а средња класа ће и у потпуности нестати. Бедем сваке државе је средња класа. По нама, када човек има шта да изгуби, он се брине о стабилности, није ли тако? - Видите у чему је ствар. Шта је то савремена држава? Савремена држава – капиталистичка држава – највероватније не може постојати. Данас је већ јасно да ће све кренути уназад. Јер, тражња опада, многе технологије земаља постају нерентабилне и држава почиње да се брани протекционистичким баријерама. Одвијаће се неки процеси, државе ће бити
Izbor
5 другачије. И у том смислу не искључујем да међународних споразума, оних јавних и Ове речи су најбоља илустрација докле је ће најоптималнији облик државе бити не- тајних. Шта ће бити ако се кроз пола го- стигао пробој српског капитала и робе у каква Северна Кореја. Као модел, постоји дине - годину покаже да нема ресурса за најближе иностранство, дојучерашње брауска група руководилаца који реално испуњавање тих обавеза? То ће срушити тске републике. одређују политику и велика количина људи читав систем светског поретка. Одговора који практично ни на шта не утичу, али нема и ја мислим да га неће ни бити – то Иако је политичка ситуација с Хрватском својим постојањем ситуирају некакав еко- је табу тема. Али знам да је заобилажење била најзатегнутија од свих бивших репуномски промет. То је нормално за 19. век. разматрања животно важних тема сигуран блика, нашим суседима није сметало да за кратко време постану велики инвеститор пут у пораз. код нас. Од 1999. до 2009. године директне Сматрате ли да ће у критичној ситуацији инвестиције предузећа из Хрватске у они ипак одлучити да открију тај табу Србији износе близу 600 милиона евра, што чини готово 20 одсто укупних хрватских или ће наставити истим курсом? улагања у иностранство.
Ekonomija
- Склон сам мишљењу да ће они то крити све дотле док тај систем не пукне. Као што се то десило 91. године: сви су се приликом проучавања историје руководили историје КПСС, а 91. све то пуче! Чак и они који су пре неколико месеци то подржавали. Нисам то ја. И склон сам мишљењу да ће бити отприлике исто, али ће то управо и бити веома снажна психолошка системска криза. Шта би сте посаветовали ”обичним” људима? - Ни у ком случају не куповати скуп ауто на кредит, не узимати кредит под хипотеку ако нисте сигурни да ћете имати високу плату макар још две деценије... Понашати Мирослав Мишковић: тешко до тржишта у се у складу са реалном ситуацијом. Сматрате ли да ће амерички долар пасти?
Извор Геополитика, Београд, разговор водили: Слободан Ерић и Рајко Досковић
- Док постоји САД, мислим да долару не прети никаква опасност. ДЕБАКЛ: ЕКОНОМСКА САРАДЊА СРБИЈЕ И БИВШИХ РЕПУБЛИКА СФРЈ А верујете ли да Америка припрема нову валуту – амеро? - Засада не. Ствар је у томе што данас Америка може да за сваки одштампани долар, то јест, који је добила бесплатно, купити у целом свету што год хоће. Све док таква могућност буде постојала, они се неће одрицати долара. Постоје назнаке о стварању нове светске валуте... - Ту има неколико аспеката. Први, има ли та нова светска валута некакву објективну реалност, има ли потребе за њом? Ствар је у томе што данас амерички долар врши две функције – он је и национална валута и светска валута. Већ је сасвим очигледно да долар не може да подједнако ефикасно обавља обе те функције. Зато теоријски постоје снаге које су заинтересоване за то да се те две функције поделе. Разуме се да ће америчка администрација бити зид и да неће дозволити да се то икада догоди. Које ће земље понајвише страдати због кризе?
окружењу
Словенија скупа за Мишковића
Тако је Србија на другом месту по улагањима из Хрватске у иностранство, док је Хрватска на шестом месту међу страним улагачима у Србији. Највећи инвеститор је „Агрокор Група” с капиталом од 73,2 милиона евра, „Певец” је уложио 40 милиона, затим млекарска индустрија „Лура” 34 милиона евра, „Нашице цемент” 10,5 милиона, Конзорцијум предузећа из Немачке, Аустрије, Мађарске и Хрватске 9,7 милиона евра...
Наша предузећа већ деценију никако да се пробију на хрватско и словеначко тржиште док њихове фирме овде дочекују оберучке. У Љубљани кажу да наше компаније немају новца, у Загребу тврде да је једини разлог то што је Србија боља за улагање од Хрватске, а у Ровињу се чуде да иједна паклица цигарета из Ниша нађе свој пут до продавница у Хрватској. Од свих бивших република највише смо инвестирали у Босни и Херцеговини, а Црна Гора за сада у Србију није уложила ни евро
Упитан како објашњава чињеницу да на његових дванаест продатих паклица цигарета у Србији долази једна српска на тржишту Хрватске, Давор Томашковић, председник Управе Творнице духана Ровињ, кратко је одговорио: „Искрено, изненађује ме и ова једна паклица. Ми- Све. При том, неке земље ће страдати слио сам да нема ниједне. Нама је тешко да више економски, али ће то лако преживети, коментаришемо зашто је то тако, али јесте док ће друге страдати мање, али ће пси- чињеница да, на пример, ,Филип Морис’ у холошки за њих то бити тежак ударац. Хрватској држи око 15-16 одсто тржишта, САД носи на себи низ обавеза у оквирима али ту не продаје ниједну кутију из Ниша”.
Ивица Тодорић, радије улаже у Србији него у својој земљи
Једна од десетак наших фирми која је инвестирала на хрватско тржиште (податак из тамошњих извора, а наши кажу да је то једина наша фирма у Хрватској) јесте „Свислион Таково” Родољуба Драшковића, која је купила кондиторску фирму „Еурофуд
6 Ekonomija трејд” из Сиска. Та инвестиција вредна је А Ивица Тодорић, власник највеће приватне 20 милиона евра. компаније у Хрватској „Агрокор”, која је власник „Фрикома”, „Дијаманта” и ланца И медијска кампања хипермаркета „Идеа”, изјавио је да у Економисти и аналитичари имају своје Србији има више могућности за улагање виђење зашто је, спортским речником него у његовој земљи. Он је недавно у казано, хрватско-српски однос фирми Футогу отворио фарму за тов јунади каи капитала двеста према десет (према пацитета 2 000 грла годишње и откупни хрватским изворима), или двеста према центар за воће и поврће у Бегечу. У ова два један (према нашим изворима). Најчешће погона инвестирао је дванаест милиона евра. се чује да наше комшије налазе хиљаде
Izbor има много великих трговаца, али све зависи од тога где ко успе да се пробије у овој кризи, као и од много других ствари. Уколико имате довољно капитала за ширење, онда имате шансу”. Тако је са нашим првим суседима. Али, слично је и са географски нешто даљим Словенцима.
Дејан Јововић, саветник у Привредној комори Србије
– Словенци су до сада, а то је од 2000. године, инвестирали у Србији највише од свих бивших република – каже Дејан Јововић, саветник у Бироу за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије. – Та цифра износи више од 1,4 милијарди евра. Према нашим подацима, у Србији послује око 400 фирми и представништава из Словеније, а међу њима свакако је најпознатији „Меркатор”, „тежак” око 300 милиона евра, па „Меркур” који је уложио око 110 милиона, „Дрога Колинска” око 100 милиона , затим „Цимос”, „Триглав”, „Импол”...
Инвестиције Србије у бившим републикама СФРЈ (у еврима)
разлога да онемогуће улаз српског капитала док ми оберучке прихватамо све што долази из Хрватске. Аналитичари подсећају и на јаку медијску кампању у Хрватској против робе с ознаком Маде ин Сербиа. И подсећају како су пропали покушаји када је фирма „Галеб груп” из Шапца кренула у процедуру да купи већински пакет акција загребачке фирме „Плуто”. Покушај је пропао, неки кажу осујећен, па је фирму купио ријечки МГК „Пак”. Ни „Делта” није имала среће на хрватском тржишту. Пошто нису успели да преузму месну индустрију „Импром” из Крижеваца, покушали су да купе земљиште компаније „Загрепчанка” из Загреба. Али, и то је пропало. После тога, како су изјавили у „Делти”, у њиховим новим плановима нема хрватског тржишта. Иако је њихова Инвестиције бивших република СФРЈ у Србији (у понуда једина била валидна, пропао је и еврима) покушај београдске „Денјуб фуд групе” да купи Карловачку млекару. Нема места емоцијама Ђуро Попијач, министар привреде, рада и предузетништва у хрватској влади, недавно је изјавио да је у Србији активно више од 200 предузећа са хрватским капиталом и да у њима ради око 10 000 људи. Зашто нас нема на њиховом тржишту, Попијач је образложио пре свега економским разлогом, односно нашим слабим привредним потенцијалом.
Тодорић још каже како у фирмама у Србији његов „Агрокор” запошљава око седам хиљада радника. Упитан како то да компаније из Србије немају ни приближно толико могућности да послују у Хрватској као он у Србији, Тодорић је одговорио: „Да сам ја из Србије, много бих мање улагао у Хрватску. Како видим, у Србији има много више прилика за улагање него што је то случај у Хрватској. Сигурно је да у региону
У односу на број словеначких фирми код нас, за наше инвестиције тамо може да се каже да су мале. „Беохемија-Инхем” је купила „Шампионку” за шест милиона евра, „Комтрејд” је постао власник „Хермеса” и у тај посао је уложио чак 40 милиона евра... Покушај „Делте” је пропао. – Али не зато што није имала добре услове, или што је Милорад Мишковић имао било каквих проблема с папирима, већ зато што није имао новца за инвестиције – објашњава за „Илустровану” Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане. – Приче
Izbor
Ekonomija
да је „Делти” овде неко правио проблеме су без основа. Они су једноставно тражили одлагање почетка извођења радова, што није било могуће. У великим пословима, где су у оптицају и велике паре, нема емоција или поверења. Ту се гледају папири и интереси, и то је све. У таквим пројектима губици због кашњења не рачунају се по месецима, некад чак ни по данима, већ сатима. Иначе, сарадња у региону није само неопходна. Она је готово обавезна. Ми јесмо упућени једни на друге и зато морамо стално да разговарамо. Словеначко тржиште је апсолутно отворено за све, али не треба губити из вида да је овде земљиште скупо, да сваки велики пројекат захтева поприлично новца. И велике гаИнвестиције у Босни су углавном везане за ранције банака.
7 стиције се у Хрватској не воде као српске, с обзиром да је оснивач холандски Комтрејд. Слична је ситуација и с Вламанда групом, чији је оснивач холандска фирма, а преко које је наша Делта покренула ланац кафетерија „Коста кафе” у Хрватској.
Републику Српску
Капитал у Македонији утрошен је за куповину бивших представништава фирми из Србије
УВОЗ - ИЗВОЗ У Босну и Херцеговину извозимо пиво, лекове, говеда, кукуруз жути, струју, уље од сунцокрета... Увозимо кокс, дрво, хартија, цигарете, со за људску исхрану... У Хрватску извозимо апарате за домаћинство, прехрамбене производе, радијаторе, котлове, рударско енергетску опрему...Увозимо хемију, апарате за домаћинство, прехрамбене производе... У Словенију извозимо уље од сунцокрета, електричну енергију, уље од соје, делове за пумпе и компресоре, цеви алуминијумске... Увозимо лекове, машине за прање, хартију, шпорете, мирисне материје...
Део српских пара уложен је у будвански тржни центар Трејд Уника – Сити Будва
Размена да, улагање не Не пориче Дејан Јововић, наш саговорник из Привредне коморе Србије, да се роба и капитал из Србије већ дуги низ година с муком пробијају на ова два тржишта, да у једном периоду она није била радо виђен гост, али да ствари иду узлазном линијом и да је решење у сталним посетама и преговорима. Прецизније, у рукама политичара. Једино тако се онај невидљиви клизави лед лагано топи.
– Највеће наше инвестиције у Црној Гори износе више од 280 милиона евра, а од тога је само „Делта холдинг” уложио око 230 милиона – каже Јововић. – Остали новац уложили су Телеком Србија и Трејд Уника - Сити Будва. Црна Гора до сада са нама има само трговинску размену, али не и улагања.
У Црну Гору извозимо струју, млеко и млечне производе, воду, лекове, прехрамбене производе, жито...Увозимо руду, метал, дрво... У Македонију извозимо уље, млечне производе, хемију, лекове...Увозимо делове за возила, пољопривредне производе, сировину за лекове, месо...
Извор Илустрована Политика, Београд,
Према подацима Бироа за регионалну аутор: Огњан Радуловић сарадњу, тридесет милиона евра велике су наше инвестиције у Македонији, а сав капитал утрошен је за куповину бивших Потрошачке муке представништава фирми из Србије. Наши јужни суседи уложили су код нас око 600 Туристи без заштите хиљада евра: „Порд машинопројект” И са Босном и Херцеговином слична је око 320 хиљада евра у куповину фирме ситуација. Наше инвестиције везане су „Милош Диманић” из Власотинца, а махом за Републику Српску. Инвестиције 280 хиљада пласирала је норвешкоАко агенција туристима не врати БиХ у Србији износе око сто милиона македонска фирма „Севус груп”. новац, парнични поступак може да евра. Највећи инвеститор је „Интеграл траје годинама, а полиса осигурања инжењеринг” из Бањалуке са 8,7 милиона није довољна да би се преварени обеевра. С друге стране, наше инвестиције у Једна или десет штетили БиХ износе више од 800 милиона евра, Према нашим подацима само фирма а највише се инвестирало у Телеком Реиз Такова успела је да уложи капитал на Шта може да очекује и чему да се напублике Српске (646 милиона евра), затим хрватско тржиште, док је Денис Јукић, са- да преварени туриста у Србији? Јер, у Хемофарм - Бања Лука (17,1 милион ветник у хрватском Уреду за регионалну претпоставка је да то што ће неко - попут евра), Робне куће Београд - Бања Лука (9,7 сурадњу недавно изјавио да је десетак Желимира Шимпраге, власника туримилиона евра), Комерцијална банка (10 предузећа из Србије уложило у Хрватску. стичке агенције Конте - бити ухапшен милиона евра)... А убрзо следи и објашњење. Један од ула- (због преваре и злоупотребе положаја) гача је познати београдски предузетник Ве- за њега и није нека утеха. А још мање селин Јевросимовић, власник компаније то што ће туристичка инспекција против Комтрејд груп. Међутим, његове инве- неке агенције (у конкретном случају, да-
8 кле, Конте) поднети тужбу и покренути поступак за одузимање лиценце за рад. За сада, преварени путници, који су уместо одмора у Египту купили дводневно малтретирање, нису добили ни свој но-
Ekonomija прелазе 30.000 до 40.000 евра и нису увек довољни да намире преварене путнике. Примера ради, за накнаду штете од 1.000 евра обештетити се може само 30 путника. А шта ако их има више или ако је накнада већа од хиљаду евра? У томе и јесте проблем, кажу нам упућени у ову област. Новац за осигурање путника мора бити знатно већи од тренутног, а требало би увести и уговорну казну која би се од агенција наплаћивала вансудским путем. Надлежни наде полажу у нови закон о заштити потрошача који ће највероватније бити усвојен до пролећа 2011. и предвиђа стриктније услове које мора испунити туристичка агенција, као и детаљнији уговор између агенције и путника и ригорозније казне за прекршиоце. Истим поводом се, међутим, од туристичких радника може чути да је закон „престрог“ и како ће туристи моћи да се жале на агенцију и због временске прогнозе која им не одговора. Наравно, све то под условом да се закон доследно примењује. Јер, како кажу упућени, када би се и постојећи закон о туризму примењивао, многе агенције би одавно изгубиле дозволу за рад. Занимљиво, у туристичким агенцијама нису сагласни могу ли им овакви инциденти нанети штету. Док Милица Жарковић из Контикија каже да свака агенција ради за себе и гради свој имиџ и поверење код клијената, Ђорђе Шибалић, из Џоли тревела тврди да је поверење грађана у домаће агенције пољуљано. „Већ сада видимо да су грађани опрезнији. Много пажљивије бирају агенцију и дестинацију, а такође и помније читају и анализирају уговор о општим условима путовања, па чак нам траже да потпишемо нешто што не постоји“, каже Шибалић за НИН.
вац. А кад ће, не зна се. Као ни – да ли ће. У туристичкој инспекцији саветују превареним путницима да накнаду штете потраже на суду, јер тако ће, у случају да агенција оде у стечај, моћи да наплате из стечајне масе. Само, колика је то стечајна маса, тачније имовина једне туристичке агенције која најчешће нема ни просторије у свом власништву? Колико може да траје судски поступак и како путницима да се надокнади штета, ако власник агенције нестане, а агенција се затвори без динара на свом рачуну? Јер, Конте свакако није усамљен у обмани путника. Не прође ни једна летња или зимска сезона, а да се путници не жале да су преварени, да су потписали једне услове у уговору, а добили нешто сасвим друго. Или нису добили ништа, као што се десило сада. Љубиша Живадиновић, адвокат Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) каже за НИН да путници могу Извор НИН, Београд, аутор: Перица Ђаковић покренути парнични поступак пред судом, пошто агенција Конте није чланица Јуте и нема претходне арбитраже, односно вансудског намирења путника. „На основу уговора који се склапа између путника ПРЕДРАГ НЕНЕЗИЋ БОРАВИО У РАДНОЈ и одређене туристичке агенције, путник ПОСЈЕТИ ЖАБЉАКУ има право на накаду материјалне штете (трошкови путовања) и нематеријалне (претрпљени бол, страх...) штете уколико Туристички оптимизам уговор није у потпуности примењен“, каже под Дурмитором нам Живадиновић.
Izbor
Жабљак прави добре помаке и оно што је статистика, што читамо када је у питању првих шест месеци ове године, јесте одређени пораст који представља добар тренд у овој кризној години. Када се овоме дода чињеница да ће путни правац од Рисна до Жабљака бити завршен током јесени и бити у функцији за зимску сезону онда је оптимизам о укупном туристичком развоју Жабљака веома реалан - истакао је Ненезић.
Он је најавио и да ће у наредном периоду неки од жабљачких хотела променити власништво.
- Хотел „Горске очи“ ће већински прећи у словеначко власништво и тако добити нови менаџмент. Са тим су Влада и фонд ПИО са којим управљају сагласни, а у хотел ће се извршити улагања, проширити капацитети и изградити велнес и спа- центар. У наредном периоду почеће и реконструкција хотела „Планинка“ који је власништво ХТП-а „Приморје“ - казао је министар Министар туризма, Предраг Ненезић, и истакао да је најбитнија чињеница то са сарадницима боравио је у радној по- што се ради просторни план Дурмитора, сети Жабљаку. Ненезић је разговарао урбанистички план градског подручја, и са председником Општине, Исаилом мастер план развоја туризма који се ради Шљиванчанином а потом су заједно и у сарадњи са владом Италије. Оцењује посетили Центар за културу, те хо- да су то предуслови одрживог развоја овог теле „ПланинкаЋ и новоотворени планинског и туристичког центра. „Полар старч“.Ненезић је оценио да - Што се тиче недефинисаног статуса и је тренутна попуњеност туристичких нереализованих уговорених обавеза капацитета задовољавајућа, као и да приликом приватизације хотелских постоје најаве о успешном шпицу ту- капацитета некадашњег Ски центра „Дурмитор“ могу рећи то да државни орНевоља је, међутим, што парнични посту- ристичке сезоне. гани чекају информацију од надлежних пак код ефикасног српског правосуђа зна да потраје од две до три године, а - Туристичка понуда на Жабљаку је судова. Чим такву информацију добијемо и када се пресуди у корист оштећених унапређена и обогаћена новим садржаји- неопходно је наћи одговарајуће решење путника, питање је да ли ће и којим но- ма и новим објектима. Град је добро - закључио је Ненезић одговарјући да пивцем путници бити обештећени. Иако припремљен, а комунална и друмска тање новинара каква је судбина већине хоби по Закону о туризму, путнике требало инфраструктура унапређена. Отворен је телско-туристичких објеката који су некад обештетити из полисе осигурања, износи још један нови хотел, најављује се скора припадали Ски центру „Дурмитор“ а који су те полисе, како сазнајемо, најчешће не реконструкција два хотела. У том погледу претходних година променили власника.
Izbor
Већина тих објеката тренутно су у веома лошем стању и углавном затворени, те као такви не могу представљати ослонац туристичке привреде као што су некад представљали. Пренето из ДАН, Подгорица
Ekonomija и то ће вероватно следеће недеље бити достављено влади, па ћемо после тога имати уобичајену процедуру када ћемо новинарима презентирати све те податке. И даље остајемо на становништу да је пројекција раста од 0,5 одсто реална –закључио је Лазовић. Извор Даилy Неwс Монтенегро, Подгорица
Европска комисија не зна, Лазовић: Пад црногорске Хрвати би на годишњем економије у првом радије додатно кварталу ове године не зарађивали него одмарали може бити четири одсто Потпредседник Владе Црне Горе Вујица Лазовић рекао је у изјави за радио Антена М, да пад црногорске економије у првом кварталу ове године не може бити четири одсто.
- Влада ће у наредних неколико дана имати анализу остваривања економске политике. Не бих лицитирао са подацима Европске комисије али мислим да није у питању толики пад. То говорим из простог разлога, јер је чињеница да нисмо ушли у фазу раста али показујемо позитивну тенденцију, јер је индустријска производња за првих шест месеци била на нивоу прошлогодишње. Значи, нисмо имали неки значајнији пад у економији, рекао је Лазовић. Подсетимо, подаци Генералног директората Европске комисије показују да је економије Црне Горе у првом кварталу ове године опала четири одсто у ситуацији пада инвестиција и личне потрошње, смањења кредитне активности и раста незапослености. Према Лазовићевом мишљењу, макроекономска ситуација је стабилна јер је инфлација свега 0,2 одсто у јуну ове године, у односу на јун прошле године. - Такође, стране инвестије у првих четири месеци ове године у односу на исти период прошле године показује раст у нето износу од чак 30 одсто. Тако да ћемо проверити шта се под том оценом генералног пада подразумијева, и који су показатељи узети у обзир –навео је он. Лазовић процењује да ће подаци које ће влада презентовати- највероватније показати да су пројекције о привредном расту од 0,5 одсто-потпуно реалне. - Министарство финансија припрема анализу остваривања економске политике
9 Бугарин: Хрвати нетолерантни Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин каже за Пресс да многе српске фирме нису биле у прилици да купе хрватске. - Тако да, када се помену приватизације Ивице Тодорића, имам једну малу нелагодност. Јер, Србија није ни била у прилици да аплицира приликом куповине компанија у Хрватској. У том смислу сматрам да то није добра порука. Делимично је крив и политички амбијент који је створен у Хрватској према српским компанијама. Хрвати имају мањи ниво толерантности у односу на српску робу, на српски народ. У том делу смо ми показали већи ниво флексибилности - наглашава Бугарин.
Три четвртине запослених становника, углавном Загреба и околине, радије би свој годишњи одмор провело у неком додатном послу него ленчарећи. Наравно, не зато што више воле рад него одмор, него зато што им треба додатна зарада. Наиме, 35 посто испитаника својим приходима једва покрива основне животне потребе Извршна потпредседница хрватске компа(становање и храну), 20 посто их не успева није Љерка Пуљић рекла је за тамошње медије да су у том предузећу имали контакте покрити, а 4 посто их не добија плату. са „Карнексом”. Она је прво кратко рекла Према истраживању портала посао.хр њих „само истражујемо”, а потом открила да су 89 посто радило би било какав посао, само имали контакте са власницима „Карнекса”. да је добро плаћен. У кунама, то значи на- Пуљићева је додала да Влада Војводине јмање 21 куну по сату, а још боље ако је „Агрокору” нуди да преузме још две посатница 50 куна. срнуле компаније - „Серво Михаљ” из Зрењанина, који је у бившој Југославији Додатни би посао радили и током целе гобио највећи пољопривредни комбинат и дине, углавном поподне, недељно 11 до 20 Месну индустрију „29 новембар” из Субосати. Најрадије би радили у информатици, тице. непрофитним организацијама, туризму и Уложили 450 милиона евра угоститељству, док их градитељство те мо- Досадашњи инвестициони циклус „Агрода и лепота не привлаче. кора”, вредан 450 милиона евра, најбоља Но, проблем је што послова нема: чак 70 је легитимација концерна о дугорочним посто испитаника тражи додатни посао, намерама на суседном тржишту - навела је Пуљићева и одбила да даље открива али га не успева пронаћи. детаље везане за тај могући пословни Извор Јутарњи лист, Загреб аранжман. Хрватски „Пословни дневник” пише и да је Тодорић већ ангажовао консултантску кућу Распродаја - Хрвати купују КПМГ која проверава стање у пословним књигама „Карнекса”. Међутим, после и ‘Карнекс’ ових навода у хрватским медијима јуче је „Агрокор” Ивице Тодорића завршава уследио и деманти из „Агрокора”, у коме преговоре о куповини најпознатијег се каже да они нису у поступку куповине српског произвођача меса и месних „Карнекса”. - „Агрокор” није у процесу преузимања прерађевина компаније „Карнекс”. Они су наш партнер Власник хрватског „Агрокора” Ивица с којим имамо дугогодишњу пословну саТодорић намерава да купи српску фабрику радњу, па како смо присутни и делујемо у месних прерађевина „Карнекс” из Врбаса, а истој индустрији, логично је да имамо позаинтересован је и за фирме „Серво Михаљ” словну комуникацију - рекла је директор из Зрењанина и суботички „29. новембар”, сектора за односе са јавношћу „Агрокора” објавили су јуче медији у Загребу! Ања Линић. Занимљиво је да је ову информацију Домаћи привредници не гледају баш потпредседница хрватске компаније благонаклоно на овако јаку експанзију Љерка Пуљић потврдила тамошњим хрватских компанија у Србији. Власник новинарима, а затим је из „Агрокора” „Галеб групе” Радослав Веселиновић демантована вест о преузимању српске истиче за Пресс да ће српске компаније ускоро остати без икакве могућности да фирме.
10 купе било коју фирму не само у Хрватској, већ и у региону. - Привредници из Србије имају страховит проблем. Немамо пара да купујемо друге фирме и озбиљније инвестирамо, као што наше колеге из Хрватске то раде. Њихове компаније су пре нас дошле до средстава и имају другачију помоћ од државе. Ми смо ту изгубили корак. На крају ће нам све покуповати! Зато што смо слаби и зато што нас наша држава не подржава као што Хрватска помаже своје привреднике - каже Веселиновић. О овоме је у интервјуу за Пресс говорио и власник хрватске компаније „Атлантик група” Емил Тедески, који је купио три српске фирме - „Соко Штарк”, „Гранд пром” и „Паланачки кисељак”. Тедески је оценио да су, у последњих 10 година, хрватске компаније капитално јаче од оних из Србије. По њему, то је разлог много већег уплива хрватског капитала у Србију него што је то случај у супротном смеру. Ипак, Тедески признаје да у Хрватској постоје одређени „административни проблеми” који спречавају долазак страних компанија у Хрватску у великом броју.
Ekonomija 1999. - „Серво Михаљ” из Зрењанина је у стечају од краја 2002. - Обе фирме су у међувремену више пута препродаване, али се нико од купаца није дуго задржао ни инвестирао - Власник „Карнекса” је Друштво за управљање инвестиционим фондовима „Ашмор” из Лондона, које је „Карнекс” преузело 2006. године
Izbor
добављачима. Због тога нико није спреман да говори о коначној вредности посла, али нико не демантује да је реч о стотинама милиона евра.
Због тога што Мишковић тренутно покушава да види шта може да прода Белгијанцима, важан је и сукоб око “Југохемије” у којој власнички удео има и Милка Форцан, бивша потпредседница Извор Пресс, Београд, аутор: Н. Секулић компаније. Упућени тврде да је сукоб избио управо зато што Мишковић жели да постигне што бољу цену за “Делта холдинг” и није спреман да дели колач од продаје. Мишковић продаје све и На случају “Југохемије” жели Форцановој напушта посао у Србији да покаже шта ће се догодити ако буде полагала било каква права на удео у Мирослав Мишковић не продаје само “Делта Максију”. Међутим, Форцанова је “Делта Макси” већ жели да белгијској већ најавила контратужбу, што упућени компанији “Делез” прода што већи део тврде да је знак да некадашња најближа “Делта холдинга”, након чега би своје Мишковићева сарадница верује у своје пословање постепено изместио из добре везе са врхом власти у Србији и да Србије, сазнаје “Блиц” од извора упо- сходно томе верује да ће добро проћи у знатих са током преговора српског сукобу са најбогатијим човеком у Србији.
богаташа и Белгијанаца.Мишковић жели да укључи целу компанију како У Влади сматрају да је продаја “Делта хоби повећао вредност посла, кажу за лдинга” добра инвестиција. Напомињу да ће то значити много и за малопродају у „Блиц” извори упућени у преговоре
Трговински гигант “Делез” заинтересован је за “Делта Макси”, али дуговања домаћег Хрвати имају више пара ланца добављачима ће утицати на износ Радослав Веселиновић из „Галеба” то обја- који би могао да добије Мишковић, тврде шњава националним планом Хрватске да наши извори и истичу да је то сада “управо јача своје компаније. ствар преговора у које Мишковић жели да - Када неко каже да постоје административне укључи целу компанију како би повећао препреке не само за српске, него и за друге вредност целог посла”. фирме, то у преводу значи да постоје национални интереси Хрватске да јачају своје - “Макси”, који тренутно има монополски фирме, а не да јачају туђе. Они више воле положај на тржишту не би могао да рачуна да имају своје компаније које су јаке и то на тај положај у будућности, али чињеница је управо кључ, који ми у Србији немамо. је да би “Делез” купио највећи трговински Пребрзо смо отворили наше тржиште и ланац који би могао много боље да прода није дата могућност домаћим фирмама да за кратко време - тврди наш саговорник се довољно стабилизују и развијају. Нама упућен у преговоре око продаје највећег треба развојна банка, која ће да прати трговинског ланца у Србији. српске фирме и да стане иза њих у таквим трансакцијама - сматра први човек „Галеб Тренутно на столу су две опције - већи групе”. износ Мишковићу, који би морао да намиФакти ри дугове према добављачима и други по - Суботичко предузеће Месна индустрија коме за далеко мањи износ “Делез” купује „29. новембар” завршило је у стечају још “Делту”, али измирује обавезе према
Србији, што је далеко већа корист од самог новца који ће се слити у српски буџет од продаје највећег трговинског ланца. - Није реч само о 25.000 људи које он запошљава, реч је о трговини, добављачима, али и другим ланцима који најављују да би дошли у Србију - каже наш саговорник из Владе Србије који инсистира на анонимности. Империја “Делта холдинг” настала је пре скоро две деценије у соби хотела “Славија” у Београду, када је Мирослав Мишковић основао увозно-извозну фирму “Делта М”. У почетку било је запослено њих 11, да би данас тај број достигао 24.000. Кључни моменат развоја компаније било је оснивање “Делта банке”, која је чак имала и своју филијалу у Москви. Упоредо са развојем банке креће изградња пословног гиганта базирана на трговини спортском опремом. Мишковић потом оснива осигуравајуће предузеће, креће у куповину
Izbor
предузећа за производњу бицикала, фабрику детерџената, минералног ђубрива, малопродајни ланац трговина, а касније ће постати и ексклузивни увозник и заступник производа фирми “Фијат”, “Ланчија”, “Алфа Ромео”, “Нивеа”, “Мулинекс”, “Најки”, “Ескада”. Прави финансијски успон “Делта холдинга” настао је у периоду после петооктобарских промена, када се компанија пробија у с а м в рх . А к т и в н о у ч е с т ву ј е и у приватизацији “Пекабете”, “Јухора”, “Сунца”, ПЗП “Београд”, “Аутокоманде”, “Подунавља”, “Базара”, “Семена”, “Обуће”, пољопривредних добара “Напредак”, “Јединство”, “Сомбор” и других фирми. У једном тренутку у Војводини са купљеним или закупљеним земљиштем од око 20.000 хектара, био је на нивоу највећих великопоседника. Пре шест година продао је “Делта банку” италијанској “Интези”, а убрзо и осигуравајућу кућу. Данас је “Делта холдинг” највећа приватна компанија и друга рангирана по приходу од промета у Србији. Прошле године је, како пише на сајту холдинга, остварен приход од продаје од 2,5 милијарди евра што износи десет одсто годишњег бруто производа Србије. Планирани приход од продаје за ову годину је три милијарде евра. “Делта холдинг” има своје чланице у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Албанији и земљама Европске уније. Милка Форцан блокирала „Делта стар” М и л к а Ф о р ц а н , п р е д с е д н и ц а УО “Југохемије”, блокирала је предузеће “Делта стар” у власништву Мирослава Мишковића пуштајући меницу од пет милиона евра. Предузеће “Југохемија” пустило је меницу пре 17 дана, што је довело до моменталне блокаде рачуна “Делта стара”, објавио је Б92. “По први пут се десило да је једно Мишковићево предузеће блокирано, још од оснивања његове империје 1991. Уместо поверилаца, то је урадила једна од његових доскорашњих најближих сарадница Милка Форцан”, јавља та медијска кућа. Према подацима Агенције за привредне регистре, 60 одсто акција “Делта стара” има Мирослав Мишковић, а 40 одсто компанија “Форд”, која је регистрована у америчкој држави Делавер, која је оф-шор зона, а за коју су медији спекулисали да је у власништву породице Милке Форцан. “У обрачун Форцанове и Мишковића, како сазнајемо, нису укључени само њена сестра и отац као руководећи кадар ‘Југохемије’, већ и њен супруг Бранко Форцан. При оснивању ‘Делте’ он био један од водећих менаџера, који како се спекулише сада тражи свој део новца уколико ‘Макси’ буде продат”, пише Б92. Блиц” открива детаље кривичне пријаве против троје челника „Југохемије” Тужба против Форцанове због нелојалног поступања Породичне везе у „Југохемији”: Милка Форцан, Смиљка Милеуснић-Аџић (на
11 сликама) и њихов отац водили су фирму кривичне пријаве, након чега ће обавестити У кривичној пријави коју је “Делта стар”, јавност о одлуци која с тим у вези буде донета. компанија Мирослава Мишковића, После вишедневних натписа у медијима п од н е л а п р о т и в М и л к е Ф о р ц а н , јуче се огласио и „Делта холдинг”: „Поводом председнице УО “Југохемије” а.д., натписа у медијима о тужби поднетој против њене сестре Смиљке Милеуснић-Аџић, Милке Форцан, кривичну пријаву поднела директорке тог предузећа, и Звездана је ‘Делта стар’, а не председник компаније Ћосића, члана УО, пише да су њих троје Мирослав Мишковић. Компанија ‘Делта имовину “Југохемије” а.д. - две пословне стар’ је фирма чланица ‘Делта холдинга’ зграде у Ресавкој 31 и 29, сав њен инвентар и и уједно већински власник ‘Југохемије’, опрему пребацили као основни оснивачки поднела је кривичну пријаву по службеној капитал новоосноване фирме “Југохемија дужности, како би заштитила не само Манагмент” д.о.о., а затим га препустили своја компанијска права и имовину, већ и фирми “Форм Цоммуницатионс” из САД, интересе малих акционара, као и државе чији је директор Форцанова. Србије, која поседује одређене акције „Југохемије” - каже се у саопштењу. Мишковићева фирма терети Смиљку Аџић-Милеуснић за прекорачење границе Поручују да је „овакав потез обавеза сваког службеног положаја при потписивању правног лица и иза њега не постоје никакви Уг о в о р а о о с н и в а њу “ Ј у г о х е м и ј е други интереси”. Манагмент” 6. 7. 2010, без овлашћења Ко је Звездан Ћосић Скупштине акционара “Југохемије” а.д. И док су Милка Форцан и њена сестра Смиљка Милеуснић-Хаџић познате - Закључујући уговор, новонастало друштво јавности, о Звездану Ћосићу мало тога “Југохемија Манагмент” приказало је се зна, осим да је био директор у „Делта вредност имовине мањом него што је њена стару”. Наводно је отишао из „Холдинга” тржишна вредност. Тиме је контролно пре две године, када и Милка Форцан. учешће у фирми регистрованој у САД Члан је управног одбора „Југохемије”. прибавила корист у висини вредности Пренето из Блиц, Београд имовине располагане Уговором о оснивању Делта (ни)је на продају “Југохемије Манагмент” - наводи “Делта “Делта холдинг” саопштава да продаја те стар” у пријави. компаније није у плану, нити су вођени Мишковић оптужује Милку Форцан разговори о томе. Једино се разговара о з а н е в р ш е њ е с л у ж б е н е ду ж н о с т и продаји 50 одсто капитала у малопродајном председнице УО “Југохемије” а.д., и ланцу “Делта макси”, наводи та компанија. пропуст у надзору над радом Аџићке, као и за нелојално поступање. У пријави се Да ли ће највећа српска компанија, Делта наводи да је Форцанова, против интереса холдинг, наставити да послује у Србији? Ко “Југохемије” а.д., и супротно обавезама је и зашто тужио Милку Форцан? Да ли су Закона о привредним друштвима, Белгијанци најближи томе да буду нови омогућила Аџићки да без овлашћења власници Максија? Само су нека од питања располаже имовином, при чему је, како којима се баве медији. наводи, знала за њене намере и кораке. У међувремену, једини опипљив одговор
Ekonomija
- Ти м е ј е њ е н и м п р о п у ш т а њ е м вршења службених дужности наштетила “Југохемији” а.д. у ко р и с т “ Ф о р м Ц о м м у н и ц а т и о н с ”, чији је директор - наводи у пријави. Како даље објашњава, овим је као и давањем овлашћења за закључење Уговора о оснивању “Југохемија Манагмент”, адвокату Александру Лојпуру из Београда и сама допринела извршењу кривичног дела.
стигао је у Виши суд у Београду: Тужба Делта стара против Милке Форцан, њене сестре Смиљке Милеуснић-Аџић и Звездана Ћосића због, како се наводи, злоупотребе службеног положаја. Делта холдинг није на продају и о томе није било разговора, одговарају из те компаније на медијске спекулације.
Медији су писали и да ће белгијски трговински ланац Делез, који послује у шест земаља, купити најпре Темпо центре, “Делта стар” је подигла пријаву и против а после и контролни пакет акција Делта Звездана Ћосића, јер је све то омогућио максија, да ће Мирослав Мишковић Форцановој и при том прихватио да буде продавати и друге делове пословног именован за директора новоосноване система и напустити Србију. “Југохемије Манагмент”. Медијима је стигао одговор из кабинета Више јавно тужилаштво у Београду јуче је потврдило да је примило кривичну пријаву коју је привредно друштво „Делта стар” д.о.о. поднело против Смиљке Милеуснић Аџић, Милке Форцан и Звездана Ћосића, због основане сумње да су извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја. У саопштењу се наводи да ће Више јавно тужилаштво проверити све наводе из
корпоративног директора.
“Делта холдинг није на продају. Сви делови пословног система имају јасне и амбициозне развојне планове. Једино се разговара о продаји до 50 одсто капитала у малопродајном ланцу Делта макси. У току су разговори са потенцијалним стратешким партнерима”, пише у саопштењу Делте. Продаја Максија, који је у дуговима према добављачима, била је повод да се покрене
12 Ekonomija прича о продаји целе компаније, како би других делова Делта холдинга. се постигла виша цена.
Стручњаци, међутим, верују да се на такав корак власници обично одлучују због тешкоћа у пословању, недостатка кадрова, или жеље да се окрену некој другој делатности. У том контексту, говори се да ће се Мирослав Мишковић окренути пољопривреди.
Izbor
као и то да лако може да се деси да је сада стварно „пукла тиква“. “Такве ствари могу да се десе када је у игри огроман новац, а Мишковић га заиста има много. Видео сам тек недавно списак свих компанија у његовом власништву”, истиче Гредељ. Ту где се врти велики новац, напомиње он, нема лојалности и лако би могло да се деси да и његови сарадници „рашчерупају“ оно што има. Гредељ каже да Мишковићу не би био проблем да распрода све и послује ван Србије. „Када је то могао да уради Карић, зашто не би и он“, напомиње Гредељ и додаје да су то људи из истог миљеа. Приче о продаји, најаве тужби и контратужби, свађа са бившом сарадницом Милком Форцан и последњих дана прве
Некадашња Мишковићева десна рука је, преносе медији, блокирала једно од његових предузећа, пуштајући меницу од пет милиона евра, што је, како се наводи, био основ за тужбу.
Из Делте је и на ту спекулацију одговорено саопштењем у којем кажу да Милка Форцан не тужи Мирослава Мишковића већ “Мишковић је изашао из банкарства и компанија Делта стар и то по службеној продао је неколико других ствари. Овај дужности, како би заштитила интересе период је иначе био повољан да онај ко двоје имовине, али и малих акционара и има новца стекне предузеће, али убуду- државе Србије. ће у конкуренцији са осталим светом неопходно је да остане у једној области у На медијска нагађања кратко је реаговала којој је најбољи”, каже економиста Милан и Милка Форцан: “Нека адвокати раде свој Ковачевић. посао”. Ако, и шта год да Мишковић буде продавао, нови власник његовог капитала мораће да тражи сагласност Комисије за заштиту конкуренције.
Мишковић пролази као Богољуб Карић Сценарио по коме Мирослав Мишковић распродаје све, или готово све што има у Србији и напушта је, да би пословао у иностранству, уопште није могућ
“Комисија нема сазнања шта се дешава на тржишту малопродаје што се тиче ланаца који су овде то би била лошија опција. Било би боље и када се Делта не би продавала одједном већ појединачно - поједини ланци различитим купцима”, наводи Дијана Прве озбиљније најаве да би Делта Макси Марковић-Бајаловић из Комисије за за- могао да оде у руке белгијској компанији Делез покренуле су лавину прича да штиту конкуренције. је власник Делта холдинга кренуо у Стручњаци, међутим, подсећају да нико не распродају имовине која се мери милижели да купује компанију у спору. Тако ће онима и милијардама евра. тужба против Милке Форцан отежати про- Стјепан Гредељ из Савета за борбу против дају до 50 одсто Максија и, евентуално, корупције каже да ништа није немогуће,
странице готово све домаће штампе случај Мишковић избацили су у први план. Гредељ не мисли да би то могао да буде било какав обрачун државе са лидером српске бизнис сцене. “Не верујем да је то у питању јер је баш држава била та која је највише добијала, чак 10 одсто БДП је долазило од њега”, каже Гредељ. Однос државе и тајкуна у Србији никад није био најјаснији обичним грађанима. Већина је уствари сматрала да они раде једни за друге и да су овдашњи богаташи велики новац углавном стекли под покровитељством власти. Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште истиче да је тај однос увек био такав „да су једни друге хранили“ . “Некад су у лепим односима, некад у ружним, али су увек једни друге хранили. Велико је питање где је сад у овом конкретном случају запело”, каже Стевановић.
Он сматра да би многи наши тајкуни радо напустили Србију, али да то не може да се деси тако лако. “Ево примера Миодрага Костића, који је распродао готово све у
Izbor
Ekonomija
13
Србији и шири посао у Украјини. Верујем да ће убрзо тако нешто да уради и Мишковић јер реално нама тајкуни не требају”, напомиње Стевановић. То да би Мишковић могао да пребаци пословање ван граница наше земље делује могуће и консултанту Бранку Павловићу. Он истиче да би у овом случају идеја о обрачуну државе са привредницима била „ретроградна и болесна“ и да власник Делте сада има прилику да прода део фирме једној врло озбиљној компанији. “Не могу да знам шта Мишковић жели да ради нити какви су му планови, али помисао да неко улаже новац у Србију да би Тадић добијао милијарде евра је потпуно немогућа. Морамо да будемо свесни да једна кредибилна европска компанија за врло озбиљан новац у кризним временима жели да улаже у Србији која је на дну лествице земаља привлачних за улагање и то је одлично”, напомиње Павловић. Рат Мишковића и Форцан око Југохемије Мирослав Мишковић, власник Делта холдинга, оспорава некадашњој сарадници Милки Форцан власнички удео у предузећу Југохемија, тврди за Блиц близак пријатељ породице Форцан. Према његовим речима, Милка Форцан “има 40 одсто у Југохемији, што негира Мирослав Мишковић. Сам Мишковић је, тврди извор, У почетку сукоб је тињао да би резултовао власник 51 одсто Југохемије. разлазом. “Тада је Мишковић почео да јој оспорава власништво над Југохемијом, иако јој је сам дао 40 одсто акција”, каже
Форцанова је, наиме, добила акције Југо-хемије “од Мишковића, јер је 18 година радила код њега”. Несугласице и сукоб између Мишковића и Форцанове кренуо је око Луке Београд пре две године, јер је она била, наводно, против те куповине и противила се великом ширењу пословања.
су са ширењем фирме. То су сада акције Делта холдинга. И сада их потражује”, прича извор Блица. Милка Форцан се годину дана од оснивања запослила у Делти, која је тада имала свега 12, 13 запослених, преко познанства Мишковића и њеног оца Јована Милеуснића, тадашњег директора Југохемије. “Милеуснић и Мишковић сарађивали су док је Мишковић био још у Крушевцу, осамдесетих година, а и раније”, каже саговорник Блица. Током приватизације деведесетих, Милеуснић је постао власник одређеног броја акција. Наш саговорник тврди да је Милеуснић продао све акције и да данас нема нити једну. Колика је вредност Милеуснићевих продатих акција и да ли је купац тих акција био Мишковић није познато. Али извор Блица тврди да ни Милеуснићева млађа ћерка Смиљка Милеуснић-Аџић није акционар и да је само запослена у Југохемији од пре пет година.
“Ништа ја не потражујем од Делте, нити од Југохемије, нити ја тамо управљам! Ја сам само часно и поштено радио двадесет година у Југохемији и ништа више. Немам акције у Делта холдингу. извор Блица и додаје да је Бранко Форцан, Имао сам у Југохемији када су оне дељене муж Милке Форцан, власник дела акција деведесетих година, али нисам био највеДелта холдинга, и да “он сада те акције ћи власник, нити власник Југохемије. То потражује”. је нетачно. Имао сам 0,1 одсто акција и “Несугласице између Бранка Форцана и њих сам продао”, каже Јован Милеуснић, Мишковића старе су готово деценију. бивши директор Југохемије и отац Милке Форцан је као економиста био један од Форцан. првих четворо запослених у Делти. ПроИзвор Блиц, Београд, пренето са сајта Б92., Београд ширио је послове трговине дрветом на међународно тржиште, услед чега је две, три године након оснивања овог предузећа од Мишковића и добио акције тадашње Делте. Вредност акција расле
14
САД СУ БЕСНЕ НА ВОЈСКЕ ЕУ, НАТО ТРЕБА ДА НАПУСТИ ЕВРОПУ „Пошто се европски патриотизам распршио, владе земаља Европе не могу више тражити жртве од својих народа када се решавају питања рата и мира. Ма како то изгледало парадоксално, победивши у хладном рату, ми смо изгубили Европу“
Од тренутка стварања НАТО пре више од шест деценија Европљани све више штеде на одбрани. Континент, који је у суштини банкротирао, у очајању креше државне расходе а издвајања Европе за војне потребе и даље ће се још више смањивати. Ни финансијско стање Вашингтона није боље: САД такође морају смањивати војне расходе, нарочито оне за Европу. Трансатлантска алијанса формирана је 1949. године, када су се погоршали односи са Совјетским Савезом. Лик Црвене армије, који се пробијао кроз коридор у подручју Фулде, постао је кошмар Запада. У првим годинама постојања Алијансе њени европски чланови су се из сасвим разумљивих разлога усредсредили на обнављање економије. Али су увек остављали тешко бреме војних расхода на леђима САД. Вашингтон је редовно молио своје савезнике да повећају војна издвајања и они су редовно пристајали на то. Потом, исто тако редовно, нису држали реч наводећи као оправдање унутрашње потребе и поли-
Komentari тичке тешкоће. До 80-их година прошлог века Европљани су већ активно били против америчких иницијатива у Централној Америци и на другим местима. Али Америка је наставила да штити своје блудне савезнике. Затим је наступио крах комунизма. И шта ће сада некоме НАТО, који је у суштини био антисовјетска алијанса? Европа данас нема потребе да се од било кога штити. Нема више страшне Црвене армије. Москва поседује тек ограничене
ненуклеарне снаге и не намерава да маршира на Варшаву или Будимпешту, да и не говоримо о Берлину и Паризу. Европска Унија у целини има више становника и снажнију економију од Америке. Присталице НАТО најпре су наступале са предлозима да се Алијанса бави борбом против незаконите трговине наркотицима и заштите средине. Затим је Алијанса почела да промовише идеју о регионалним интеграцијама остварујући своје ширење у Централној и Источној Европи. Све те мисије нису имале нарочитог смисла. ЕУ је увек боље излазила на крај са задацима невојног карактера. Потом је НАТО изашао изван зоне своје одговорности започевши агресију проитв Србије, која није представљала опасност ни по једну од чланица Алијансе. Циљ се сводио на регулисање етничког конфликта на Косову. Међутим, Балкан је био значајнији за Европу него за САД.
Izbor
лост, рат у Авганистану и даље је углавном амерички рат. Најзначајнију савезничку помоћ пружа јој тек омања групица држава и та би се помоћ могла организовати на билатералној основи. (Аустралија то већ чини изван оквира НАТО). Већина европских држава упутила је у Авганистан тек малобројне војне контингенте ограничивши њихово учешће у борбеним операцијама низом услова и ограда. Сви се они налазе далеко од бојног поља. И сви размишљају о томе како да што пре оду.
У међувремену, ширење НАТО довело је до тога да је Америка постала мање заштићеном. Укључивање у састав Алијансе балканских и прибалтичких држава додало јој је масу нових обавеза, али не и нових могућности. Улазак у НАТО Грузије и Украјине још више би продубило такву ситуацију, пошто би у редовима Алијансе могле да настану огромне црне рупе безбедности. Ни ова ни она земља чак ни одвојено немају никакве везе са безбедношћу Америке. Чланство САД у НАТО требало би да обезбеди заштиту Америке, а не безбедност других земаља на рачун повећања ризика за Американце. Важно је нешто друго. Европљани, као и до сада, одбијају да развијају своје оружане снаге, које гарантују реализацију спољне и одбрамбене политике Европе. Генерални секретар НАТО Андре Фог Расмусен признаје да ће такав систем “остати као папирнати тигар ако не буде конкретног доприноса тамо где је потребан конкретни војни допринос”.
БОЈКОТ АВГАНИСТАНА Сада имамо мисију у Авганистану. Нажа-
Међутим, нема никаквих шанси да ће такви доприноси и уследити. Већина европских држава током последњих де-
Izbor
ценија редовно смањује војне расходе. Свега пет земаља извршава захтеве НАТО о издвајању два одсто националног БДП за потребе одбране. Неке државе издвајају ближе једном проценту, па и мање. И та се издвајања могу још смањивати. Ево шта извештава „Wall Street Journal“: “Владе Француске, Немачке, Шпаније и Италије, које су предузеле мере стриктне штедње као одговор на европску дужничку кризу, обећале су да у кресању издвајања средстава неће поштедети ни своје оружане снаге”. А министер одбране Велике Британије Лајем Фокс је преузео на себе обавезу да ће кресање вршити “беспоштедно и без сентимента”. У Авганистану се сада налази отприлике 40.000 војника из земаља Европе и тај ће се број смањивати. Упућивање војске у Авганистан нигде не ужива популарност. Недавно је влада Холандије пала због спора о продужењу боравка војске у Авганистану. Чак и британски политичари говоркају да би требало вратити своју војску кући. Нови чланови НАТО, који би се, чини се тако, морали још више бринути због разљућеног “руског медведа” понашају се исто тако.У свом чланку за Институт стратешких истраживања (Strategic Studies Institute) пуковник Џоел Хилисон истиче: “Иако су се војни расходи Русије после 2001. године почели повећавати, просечно војно оптерећење нових земаља чланице Алијансе и даље је постепено смањивано”.
Komentari
се из тековине 20. века у препреку на путу осигурања регионалне безбедности и стабилног мира у 21. веку“. Несумњиво је да војна сила у нашем опасном свету може да донесе своју корист. Али однос према рату као још једној варијанти у спољнополиитчком деловању може бити још већа „препрека на путу осигурања реалне безбедности и стабилног мира“. Годинама је влада САД водила нејасне ратове и разметала се претњама чинећи Америку мање заштићеном. У таквим случајевима европске присталице мира били су чешће у праву од Американаца. Међутим, маштање о препороду трансатлантске алијансе живо је као и пре. Такозвана „група експерата“, на челу са бившим државним секретаром Мадлен Олбрајт, објавила је средином маја свој извештај „НАТО 2020: гарантована безбедност, динамична узајамна сарадња“. У том документу присутан је позив на стварање „нове стратешке концепције“, која укључује следеће: заштиту Европе, борбу против нетрадиционалних опасности, деловање изван граница Алијансе, победу у Авганистану, спречавање криза, стварање нових партнерстава, „учешће у свестраним прилазима решавању сложених проблема“, сарадња са Русијом, укључивање у састав НАТО нових чланова, јачање војног потенцијала, очување и одржавање нуклеарног оружја, стварање противракетне одбране, одговори на кибернетичке нападе, претварање НАТО у ДЕКАДЕНТНА ЕВРОПА „динамичнију алијансу“ и, најзад, не и Неки Американци изливају свој гнев на последње по значају – „прича о историји Европљане називајући их дроњцима, па и НАТО“. горим именима. На пример, Роберт Каплан Раније је за Институт за истраживања говори о европској “декаденцији”. Он пише проблема безбедности ЕУ (European овако: „Пошто се европски патриотизам Union Institute for Security Studies) био распршио, владе земаља Европе не могу припремљен опширнији извештај у коме више тражити жртве од својих народа када је био присутан позив на стварање војног се решавају питања рата и мира. Ма како потенцијала, сразмеран „цивилном станото изгледало парадоксално, победивши у вништву“. У извештају је такође упућен хладном рату, ми смо изгубили Европу“. позив Европи да „делује аутономно Министар одбране Роберт Гејтс био је не- од НАТО“, зашта је потребно стварање што учтивији када је у фебруару ове године „целовите европске команде за планирање и извођење војних операција“. То су веома амбициозни циљеви за земље које до 2020. године неће имати ни армију ако наставе да таквом динамиком крешу војне расходе. У суштини, постоји мало опасности против којих би се Европљани морали наоружавати. Русија може лемати злосрећну Грузију, али покушаји да се прогута Украјина или Пољска нешто је сасвим друго. А упад са Марса вероватан је колико и руска офанзива на запад. Наравно, догађаји у свету стварају утицај на Европљане. Али, пошто нема опасности по егзистренцију тих држава, сви ратови ће бити више ратови по избору него по неопходности. И сваку корист је потребно поредити са издацима. Колико заправо конкретно кошта Европљане издржавање клана Карзаија, који се налази на власти у Авганистану? Када је реч о Авганистану, већ сада се намеће осећање да нечег таквог више никада не треба да буде. Министар изјавио: „Демилитаризација Европе, када одбране Немачке предложио је недавно значајан део становништва и политичке четири нова ограничавајућа критеријума, класе гаји предубеђења против војне силе почев од „озбиљне и неизбежне опасности и са њом повезаних ризика – претворила по члана НАТО“.
15 Авганистанска мисија би највероватније пропала по сва четири критеријума у тренутку истицања предлога о њеном спровођењу, да не говоримо како би пропала мерена данашњим даном. Главни проблем, тврди Ендрју Басевич са Бостонског универзитета, носи културни карактер: Европљани су изгубили своју крвожедност. Дакле, пише Басевич, напори за претварање НАТО „из одбрамбене алијансе у инструмент пројектовања силе“ просто је још један покушај осуђен на неуспех да се „препороди европски борбени дух“. А то се неће догодити.
ИДЕМО КУЋИ Уместо да придикују Европи због војних расхода – нарочито после огромних напора усмерених у правцу одбијања континента од намере да делује самостално – САД би требало да омогуће самим Европљанима да одговарају за последице свог деловања. То значи да је потребно повући америчку војску и оставити НАТО Европи. Континентална одбрана требало би да буде прерогатив ЕУ, а прва два слова у називу НАТО (North Atlantic – северноатлантски) требало би брисати, мада то зависи и од тога какав ће избор учинити Канада. А ако земље чланице буду дале предност томе да сачувају своје скупе и убитачне државе свеопштег благостања, нека им тако и буде, шта се ту може. Обе стране ће, свеједно, бити заинтересоване за војну сарадњу на питањима која су од обостраног интереса. Вашингтон једноставно нема никаквих интереса на Балкану. Нема тамо више никаквих опасности по САД, нема ратова, нема америчке војске. Већина Европљана мисли да је рат у Авганистану амерички рат. САД дужне су да траже подршку оних земаља које сматрају своје учешће питањем глобалне безбедности, а не солидарности са Алијансом. Од ништа мање важности је и то да САД морају да смане свој војни буџет. Укупна сума војних издвајања премашује 700 милијарди долара. То је скоро половина светских војних расхода. Али очигледних и озбиљних опсности по Америку данас нема – једино од мало вероватног нуклеарног напада Русије. САД немају никаквих основа да издвајају своја ограничена средства за заштиту успешних и густо насељених земаља савезница, пре свега у Европи, а такође у Азији. У епохи хладног рата амерички лидери плашили су се последица које су могле да настану због немарности њихових савезника. Данас ће од својих грешака страдати
16 сами савезници, а не Америка. Европа је банкротирала. Она троши мање пара на одбрану. Америка је такође банкротирала. Али она троши више пара на одбрану. И, осим тога, штити Европу. Дошло је време за промене. Уколико администрација не стане на чело тог покрета, ствар у своје руке треба да узме Конгрес, користећи полуге буџетских дознака.
Komentari своје бесмислено тумарање као политичку тактику, мудрост, лидерство у региону, и као геополитичку стратегију, српски властодршци су дочекали захтев Хашима Тачија. Пре него што се Србији допусти
Даг Бандов је старији научни сарадник Кејто института (Cato Institute). Био је специјални помоћник председника Роналда Регана. Аутор је низа књига, поред осталог, “Иностране авантуре: Нова глобална империја Америке”. Извор The National Interest, САД, аутор: Даг
да преговара са косовском владом ради Стандард, Београд „нормализације“ односа као услова за европско придруживање, Тачи поставља услов да се Борис Тадић извини Шиптарима због почињеног српског геноцида! Узгред буди речено српски „геноциди“ су јединствени Велики везир по томе што се број живих и мртвих Срба упорно смањује а број жртава „геноцида“ и живих Шиптара и Бошњака из године у Званичној Србији нико не може отети годину увећава. Бандов, Превод Рајко Досковић, Пренето из
Izbor
у Истанбулу. Што би се уопште упорно и даље певале српске националистичке песме о Војводи Синђелићу и Хајдук Вељку? Колико би боље и лепше било уместо тих песмуљака искључиво певати песму о томе како „у Стамболу на Босфору болан паша лежи“! Званична Србија је спремна на потпуно извињење. Турска нема алтернативу. Званичне Србе и српске политичаре уопште не може поколебати средњи прст младе Бошњакиње (види насловну страну „Печата“) из Сребренице, као отпоздрав српским извињењима. У односу на данашњи хаотични порески систем у Србији, у некадашњој Турској Срби су знали на чему су. Постојао је кулук, харач, „шетање агиних опанака“, агино право прве брачне ноћи, данак у крви… Колико је младих и тек рођених Срба имало шансу да оствари велику и славну каријеру попут Омер Паше (Мића) Латаса, или великог везира Мехмеда Соколовића. И све су то ти лудоглави и лакомислени
примат у извињавању. Нема тога коме се нисмо извинили, и коме се уз У тој поплави захтева за српским извињетешка национална понижења не изви- њима блесну и црногорски принц Никола Петровић. По принципу „куд сви Турци ту њавамо и не улизујемо. Нема ниједне антисрпске лажи на коју званична Србија не пристаје. Нема ниједне прилике за опште брукање коју су наши властодршци пропустили. У историји се дешавало да се државници и државни службеници нађу пред избором да буду понизни како не би понижавали свој народ, да се мало понизе да би народ остао поносан. Наши званичници су ту
сасвим оригинални, они се својевољно са уверењем понижавају, истовремено понижавајући и свој народ. Да би се тобоже ослободили „наслеђа деведесетих“ они се „ослобађају“ српске традиције или у најбољем случају од ње праве неку плачевну пекмезасту смешу. Пи! Негујући овакву склоност, и представљајући
и мали Мујо“ затражи принц Никола да се Карађорђевићи извине црногорској династији Петровића. Унук тражи од другог унука да се извини заједничком ђеду! Претрнули смо од стрепње и страха. Али издржа потомак Карађорђа, престолонаследник Александар Карађорђевић, не извини се и Срби под утицајем Карађорђа и других додаде да „нема намеру да се препуцава српских војвода жртвовали ради крајње неизвесног и тешког стварања властите са родбином преко медија“. независне државе. Али то се са Карађорђем неће тек тако завршити. Само је питање тренутка када ће Србија се данас захваљујући својој зваТурци и Бошњаци затражити да се званична ничној политици на неки начин враћа Србија извини Турској због Првог српског себи. Српчад треба да сневају висине устанка који је нарушио идиличан суживот јаничарских каријера у Стамболу. Ако им Срба и Турака у Отоманској империји. Да о је то превисоко и предалеко, надохват им тешком ударцу који је цивилном друштву је руке да буду бар београдске дахије. Не задао Петар Петровић Његош „Горским морају се чак ни звати Аганлија и Кучук вијенцом“ и не говоримо. Он је одавно Алија, ни Мула Јусуф ни „старац Фочо од препознат као „песник геноцида“. Можда стотину љета“, могу слободно задржати ће се ствар с Владиком Радом изменити своја имена Милутин, Мирко, Вучина, Божидар и Драгољуб. Не морају носити ни када буде преведен на црногорски? турбан на глави, нека га носе баш као и до Званична Србија по свему судећи у вези с сада у својој души. тим нема никаквих дилема: потребно је ослободити се наслеђа деветнаестог ве- Баш ту ропску и поданичку душу открио је и ка. Тада је са Карођорђем све и почело. амбасадор Француске у Београду Жан ФраТреба ствари захватити у корену, а не ста- нсоа Терал. Он је од одласка америчког лно повлачити неке половичне потезе. амбасадора Мантера из Београда у Ирак Зашто би генерацијама Срба узор био неки преузео улогу главног преносиоца налога устанички вођа или јунак, када би то мо- Запада, не само нашим властима већ и гао да буде неки везир или велики везир опозиционим политичарима. Као нека вр-
Izbor
17 ста њиховог налогодавца и исповедника Портрет савременика – Александар Вучић около види “лажове” и “битанге”, осим он је имао прилику да се загледа у њихову ако нису “глупи” и “покварени”, најбоље Монструозни миш и душу и препознао је у њој ту доминантну ће бити да новонасталу ситуацију објасни остале авети служиначку, покорну црту раје. Није га сам. из сопствене прошлости могло заварати то што се она некада указивала под беретком, тророгим шеширом, фесом, шубаром или чалмом… Службени представник је убеђен да је баш та послушничка, снисходљива и улизичка душа – душа Србије, и то је нашао да каже српској јавности на француски национални празник 14. јула. У тексту „Србија има душу и представља стуб региона“ у листу „Данас“ он истиче:
Komentari
У транзицији од радикала ка напредњаку, Александар Вучић је доживео многе промене, од којих ниједна није деловала тако болно као што је актуелно размењивање најтежих оптужби са сопственим политичким оцем Војиславом Шешељем
„Косово са својим већинским албанским становништвом јесте независно и неће бити повратка на старо… Не може да се замисли придруживање Србије ЕУ док је она у антагонистичком односу са Косовом, и док то питања представља јабуку раздора између Србије и 22 земље чланице које су признале независност Косова“. Кажу да не треба пуцати топовима на врапце. Тако не би требало у вези са господином Тералом подсећати на великане из историје Француске. Али, ипак… Де Гол је говорио да је имао „споразум са Француском“, али тог споразума у једном тренутку Французи нису били достојни, па се он повукао са највише државне функције. Данашњи српски политичари немају договор са Србијом и њеним историјским вертикалама, али имају са оним Французима који нису достојни величине Француске, њене велике традиције и историјског француско-српског пријатељства. Случајни људи су се стицајем неприлика нашли на политичким и државним функцијама, на истом злом послу, па се тако срећу и свечаног 14. јула. Ту нема ко коме и зашто да се извињава. Они се, што би рекао наш народ, „знају у душу“. Терал прима честитке српских политичара и сања независно шиптарско Косово, а српски званичници се спремају да то фактички прихвате и сањају неки везирски положај на Порти у Стамболу.
Прво о љубави: у интервјуу за дневник “Балкан”, 16. 8. 2003, рецимо, Вучић каже да се са Војиславом Шешељем чује сваки дан. “Његова супруга Јадранка се жали да дуже прича са мном. Каже: ‘Сад морам да зовем мог Вучића.’ Чим чује да сам нешто нервозан, хоће да ме смири.” Нешто даље, у истом тексту, Вучић додаје да му је Шешељ крстио и сина и ћерку и био кум на венчању. “Кад добијемо следеће дете, чекаћемо да се врати из Хага да га крсти, ма колико то трајало.”
ХЕРОЈ: Или, на пример, у интервјуу недељнику “Европа”, 20. 10. 2005. године, каже да он и Томислав Николић имају добар До веома болног сазнања дошао је про- однос са Шешељем: “Не само коректан шле недеље Александар Вучић: његов по- него пријатељски. Он нас је створио, он литички отац и ментор, кум његове деце је неко уз кога смо ми постали нешто.” и узор у сваком погледу, Војислав Шешељ, У фебруару следеће године у разговору није “херој”, како је годинама веровао, већ за “Сведок” Вучић каже да ће “деца у бу– “монструм”! дућности из књига читати о подвизима Није, ипак, реч о потпуно неочекиваном Војислава Шешеља”. “Сигурно је да је он А шта раде Срби? Они се спремају да крену обрту: трансформација од “хероја” до један од српских лидера којег ће историја на летовање у Хрватску. То постаје прави “монструма” имала је и међуфазу у којој је изучавати као хероја српског народа. Даизазов и авантура која надмашује сваки Шешељ био “лажов”, а дешавала се током нас је тешко бити на страни Војислава Сурвивор. Пре него што крену на пут на нешто мање од две године, колико траје Шешеља када га многи нападају, али моЈадранско море морају прво да скокну до мање-више бурни разлаз некадашње уда- жете онда мислити колико је тешко бити српског тужилаштва, да провере да ли су рне радикалске тројке, Шешељ – Томислав на хрватском списку за хапшење, или ће Николић – Вучић. их већ осуђене послати на издржавање затворске казне чим кроче у Хрватску. Ако У очима Вучића, Шешељ, при том, није прођу те квалификације онда их можда уз постао “монструм” због речи и дела која купање и сунчање очекује неко пребијање, су, током њихове заједничке прошлости, на разне начине увредила и повредила хиили бар шиканирање. љаде недужних људи, и због којих, на крају Треба ли уопште нешто додати изјави крајева, лидер Српске радикалне странке једног Сплићанина, датој непосредно по- већ седам година борави у притвору Хасле скорашњег напада на Србе: „Будале, шког трибунала. Шешељ је ново обличје још увек долазе, као да од Јасеновца ништа добио због увреде нанесене Вучићу схватили нису“. лично и након обелодањивања верзије Извор Печат Магазин, Београд, према којој је некадашњи заједнички шеф аутор: Милорад Вучелић покушао да организује атентат на Николића. Због чињенице да дугогодишњи генерални секретар СРС-а, данас заменик председника Српске напредне странке, Александар Вучић, има обичај да свуда
18 Komentari Шешељ када се окупационе слуге боре ЦЕДУЉИЦЕ: Било је и ситуација у којима су против слободарског начина мишљења и помињане именице “Шешељ” и “убиство”, веровања у правду”, тврдио је Вучић. као и глагол “наручивати” које Вучић није тако озбиљно схватио. Напротив: У међувремену, као што је познато, прешао је пут од радикала до напредњака, што Када је, у јесен 2007, новинар “Времена” му је променило угао гледања на многе Дејан Анастасијевић објавио текст у коме појаве у природи и друштву, па тако и на је рекао да “има сазнања” да иза нераШешеља. Прво је, пролетос, поводом Ше- светљеног бомбашког напада на њега и шељеве тврдње да се Николић састајао његову породицу стоји управо Шешељ, са представницима тужилаштва Хашког Вучић је одговорио карактеристичном трибунала, Вучић закључио да му је комбинацијом увреда и тврдњи за које бивши шеф “обичан лажов”. А онда је, вероватно верује да су духовите. Најпре је на конференцији за новинаре прошле оценио да текстове какав је Анастасијевићев седмице, обзнанио да је “монструм из објављује “најбезобзирнији олош који луХага” (Шешељ) у сарадњи са једним од ми- пета глупости и оптужује друге за покушај нистара, конструисао причу да је он (Вучић) убиства без икаквих доказа”, да би, потом, утицао на изјаве бившег члана земунског додао да СРС нема никакве везе са поклана Милоша Симовића о наручивању дземљем, те да мисли да је “неко са Б92 убиства Николића (због чега је лидер поставио бомбу Анастасијевићу”. Вучић СНС-а најпре добио, па потом одбацио је имао потребу и да каже да “СРС има полицијску заштиту). Вучић је објаснио и да индиција да је Шешељ директно умешан у је прича о томе како је он утицао на изјаве убиство шведског премијера Улофа Палмеа Симовића “имала за циљ да наруши углед 1986. године”. “Шешељ је као мали био СНС-а”. И још је додао да је, за разлику од алергичан на бицикл и није могао а да његове храбре персоне, онај из Хага, осим не убије Палмеа, који је волео да вози што је “монструм”, истовремено и “мали бицикл”, успео је да изговори тадашњи миш”. радикал и бранилац хашког притвореника Шешеља, Александар Вучић. Занимљиво је да актуелна прича о смртној опасности није једина такве врсте у којој су помињани исти актери, само у нешто другачијим улогама. Тако је, рецимо, недељник “Сведок”, у броју од 14. децембра 2004, објавио Вучићеву изјаву да је СРС, чији је генсек тада био, “поднео кривичну пријаву против лидера Српског покрета обнове и шефа дипломатије Србије и Црне Горе Вука Драшковића, његове супруге Данице Драшковић и више Н.Н. лица, због навођења и издавања налога за убиство председника СРС-а др Војислава Шешеља”. Две године касније, у интервјуу за “Прес”, од 27. новембра 2006, Вучић каже да је су радикали са врло високог места из једне од најмоћнијих западних земаља добили “поуздане податке да ЦИА покушава да убије Шешеља”, који је у том тренутку штрајковао глађу, незадовољан третманом Хашког трибунала. У августу 2008, тврдио Вучићева трансформација од радикала је да “очигледно да Хашки трибунал не зна ка напредњаку није резултирала прошта ће и како да ради са Шешељем” те да меном става према покушају убиства “једино што хоће јесте да га убију” (Б92, Анастасијевића и његове породице. Није 10. август 2008). довела ни до откривања података о томе
Izbor
шта се налазило на цедуљицама које му је Шешељ уручивао у Хагу. О постојању Шешељевих цедуљица јавност је обавестио Николић, рекавши да је лидер радикала и раније из Хага покушавао да наручи убиства, али су ти налози губили сваку снагу и смисао суочени са Николићевом снажном вољом и чврстим моралом. “Много сам цедуља добио од Шешеља, много их бацио у тоалет”, све је, што је на ту тему, за сада рекао некадашњи генерални секретар СРС-а. Ипак, напредњак Вучић успео је да ревидира ставове радикала Вучића о нешто масовнијим убиствима. У јануару ове године добацио је до сасвим људске изјаве о масакру у Сребреници, оценивши да је реч о “стравичном злочину”: “У Сребреници је почињен стравичан, језив злочин и срамота ме је што морам да кажем да људи који су починили тај злочин припадају истом народу којем припадам и ја. Тај масакр је био толико стравичан да је бесмислено било шта даље о томе говорити” (“Политика”, 21. јануар). Девет година раније, након што је РТС, 11.
јула 2001. године, емитовао филм о Сребреници, за скупштинском говорницом говорио је, међутим, сасвим другачијим тоном. Тада је предложио формирање анкетног одбора који би испитао ко је наредио да се на државној телевизији приказује филм о Сребреници “који представља срамоту и хајку на српски народ”. Према његовој тадашњој идеји, одбор је требало да установи “ко води антисрпску хистерију”. ХАГ, ЕВРОПА, АМЕРИКА: Тражио је, истом приликом, и да се прекине хајка против хашких оптуженика Ратка Младића и Радована Караџића – које је назвао “херојима”. У том ставу истрајавао је годинама – тако је 26. маја 2008. године на зграду Б92 залепио плакат “Булевар Ратка Младића”, док је 29. јула 2007. учествовао на митингу организованом у знак протеста због хапшења Радована Караџића који се завршио жестоким сукобом са полицијом. Ни данас нема критичнији однос према Младићу и Караџићу – као што није изменио ни негативан став о Хашком трибуналу,
Izbor
19 упркос чињеници да је сарадња са тим дана разговарати о европској интеграцији новинарства, новија верзија Вучића судом један од услова наставка европских Србије и о Косову. Слична прича важи и успротивила се доношењу новије верзије интеграција Србије за које се данас несу- за Америку, која је за радикала Вучића рестриктивног медијског закона. мњиво залаже: била извор свих зала овог света и која “Ја немам проблем када се помиње онај закон, јер сам ја већ признао шта је било лоше у њему и где сам погрешио. Пошто тада нисам имао храбрости да се побуним против тога, него сам га чак и заступао, примићу на своја плећа све ударце, али онда немојте да радите то исто и још много горе у ситуацији када не постоји нити непосредна ратна опасност, нити ратно стање”, поручио је доносиоцима прошлогодишњег акта који је наљутио новинаре актуелни Вучић. А појавили су се и сведоци који јавно тврде да је Вучић као министар информисања у Марјановићевој влади имао и светлих тачака (што и сам каже, истичући, рецимо, да је неке новинаре, “који су били проказани као немачки и шпијуни других НАТО земаља” извукао из притвора на почетку НАТО агресије, као и да су они, после Вучићевих га је, указом који је 12. новембра 1999. “великих молби код Радета Марковића” “Србија мора да иде путем ЕУ. Србија мора потписао тадашњи председник Бил Кли- били пуштени). Тако, рецимо, Срђан Милида штити своје државне интересе, али не- нтон, била ставила на листу личности војевић, посланик Демократске странке, ма шансе за економски развој уколико којима је забрањен улазак у ту земљу. тврди да је Вучић “док је био министар не иде путем европских интеграција. Напредњак Вучић, међутим, прошле информисања, неколико пута помагао Без ЕУ апсолутно је немогуће изаћи из јесени боравио је у Вашингтону, након људима из Отпора 2000. године” те да му кризе”, лекција је коју је напредњак Ву- чега је закључио да су најбољи односи чић (“Политика”, 30. јун 2009), одржао са Америком “виталан интерес народа радикалу Вучићу. Првобитна, радикалска и државе”, јер “без подршке САД није верзија Вучића, наиме, није била баш могуће остварити ниједан иоле важнији наклоњена европским интеграцијама спољнополитички циљ, нити економски Србије: “Најбоља позиција за нас била би напредак” (“Политика”, 3. октобар 2009). да будемо стални кандидати, а да никад не уђемо у Европску унију. Јер, њихов циљ ДЕМОКРАТСКЕ СЛОБОДЕ: Позитивној проје ширење на Исток. Хоће да заузму нова мени става ЕУ и Америке према Вучићу тржишта, желе да дођу до јефтине радне вероватно је допринела његова промена снаге, јефтиних сировина...” (“Политика”, односа према демократским слободама 9. 4. 2006). – као што је слобода медија, на пример. то “неће заборавити”. Занимљиво је да је Миливојевић то рекао упркос тешким речима које му је упутио Вучић, додуше, онај радикалски: “Тај Миливојевић је тежак психијатријски случај кога не би примили ни у ‘Лазу Лазаревића’. Ни њега ни комплетну Демократску странку на целу са Борисом Тадићем, који је такође психијатријски случај” (“Курир”, 20. јул 2007).
Komentari
Нови Вучић обично нема тако тешке речи за Тадића, а у појединим моментима омакну му се и изјаве које би лако било помешати са неком од познатих реплика убијеног премијера – модернисте Зорана Ђинђића, чије позивање на рад и учење није увек наилазило на неподељено одушевљење грађанства: “Данас, са пуних 40 година, учим три језика, јер хоћу да се такмичим са Европљанима. Зато, или ћеш да учиш и радиш и да напредујеш и мењаш се набоље, или се склони!”, говорио је Вучић за “Блиц” од 23. јануара ове године. Није, при том, реч о рађању неузвраћене љубави према Европи – актуелна верзија Вучића, за разлику од оне раније, добродошла је у европским престоницама: заједно са колегом Николићем управо ће након изласка овог броја “Времена” кренути пут Брисела где ће са званичницима ЕУ три
Иако ће му тешко бити заборављен министарски мандат у влади Мирка Марјановића, током кога је потписао Закон о јавном информисању захваљујући коме су угашене редакције “Дневног телеграфа” и “Европљанина”, а медији су платили највеће казне у историји српског
НАПОМЕНА: Уз горенаведени преглед кључних промена ставова заменика председника СНС-а, проузрокован његовим шокантним открићем о бившем шефу, неопходна је једна напомена: намера овог текста није да Вучића укори због ранијих грехова, већ да похвали његов напредак и охрабри га за даље напоре у истом правцу.
20
Komentari
Izbor
дашњост и будућност, није било довољно имати само добру намеру и политичку одлуку већ и непоколебљиву решеност и висок ниво историјске одговорности унутар политчке елите, чије одсуство је данас Борисове намере толико зарозало да се фатализам у Србији може сећи на коцке и износити из земље само кад би се нашао неко кога та роба занима.
привредног узлета Србије. Идеални сценарио за Тадића изгледа овако: Суд ће донети одлуку да је Србија мало више у праву од земаља које су признале Косово, Генерална скупштина УН ће потврдити ту одлуку, после чега Вук неће ићи по свету бранећи српски интерес, већ светски правни поредак показујући папир иза кога стоји светски парламент. Наравно, Борис
То не значи ни да се у четвртак неће догодити ништа, тако да ће се показати да је Вук Јеремић у праву када каже да нас тог дана у Хагу очекује „тренутак ХОЋЕ ЛИ И БОРИС, КАО истине“. Наравно, он је у првом реду И ТРОЈИЦА ПРЕ ЊЕГА, на суочавање бруталне политичке ПОГИНУТИ У КОСОВСКОЈ мислио воље западних земаља са међународним БИЦИ правом. Али биће то, не мање, тренутак истине и за Београд, утолико више колико Да ли нам о будућем односу Србије одлука суда буде нагињала на српску према Косову нешто говори то што страну, као што ће бити и тренутак истине су Коштуничина тврдоглавост и за земље које су за последње две и по Тадићева кооператвност пред тим године од проглашења независности Косова држале Србији страну.
не очекује како ће тиме бити промењен однос снага. Али очекује да ће онај део света који је стао иза независности Косова ставити пред избор да пред собом има један крупан замрзнути конфликт или да Србији понуди неке уступке. Уступак би – да се не играмо француске собарице – била подела Косова, где би Србији припао мањи део, што ће рећи општине на северу које контролишу Срби и енклаве око бар три најзначајнија манастира – Грачанице, Високих Дечана и Пећке Патријаршије. У својој стратегији Борис се уздао у жељу САД и њених савезника из ЕУ да доврше косовски процес, чије би претварање у замрзнути конфликт био очигледан пораз западних сила. Речју, Борис је уверен како се то не може завршити без Србије – у чему је потпуно у праву – као што је и уверен да је тај аргумент, уз одлуку Суда УН и
Осим за Вучића лично, даље позитивне промене његових ставова и понашања могле би бити од користи за цело друштво, с обзиром на то да постоје разлози за веровање да ће четрдесетогодишњи искусни политичар наставити да се истиче у јавној делатности још много година. Поменута позитивна намера упоређивања Вучићевог радикалског минулог рада са његовим најновијим напредњачким достигнућима, зато, елиминише сваки маркетиншки разлог да јунак овог текста и најмањи делић своје енергије утроши на писање новог увређеног писма “Времену” – колико год огромна та енергија била, сва ће му, рекло би се на основу прошлонедељних догађаја, још дуго бити потребна за борбу са аветима из не тако давне сопствене прошлости. Извор Време, Београд, аутор: Вера Дидановић
питањем произвеле такав резултат да су њих двојица из 2008. и 2010. у суштински истој ситуацији ПОДЕЛА КОСОВА
Хајде сада да видимо како је то Борис замишљао да затвори косовски процес, за коАко се сложимо како су 20-годишњи ји тврдо верује како је последња препрека процеси у Србији овде укинули категорију за отварање политичког, друштвеног и наивних, макар и у корист злих и глупих, тада ваљда није остао нико коме би требало доказивати да у четвртак, када Суд УН прочита своју одлуку, ништа са Косовом неће бити завршено, ни на овај ни на онај начин. Разлога за такву тврдњу има довољно, тек за ову прилику вреди поменути да се у згуснутој дијалектици савремене Србије процеси из последње две деценије нису завршавали, већ су такви, незавршени дакле, улазили у друге процесе у којима су мутирали своја значења. Чак би се могло рећи да су та недовршеност процеса и та рђава бесконачност биле међу главним мотивима политике Бориса Тадића, који је намеравао (и још би ако уопште нешто намерава) да затвори једно дијалектичко поглавље и отвори следеће. Наравно, за такву врсту дисконтинуитета, у којој би требало разбити тај мутирани монолит, где су се слепили прошлост, са-
Izbor
21 резолуцију Генералне скупштине, довољан би показали и процеси у Србији. А то би Војоводине, укључујући и војвођанско за одлуку Вашингтона да Србији пружи значило да би прозападне странке заувек крило Борисове партије, онда вам не излазну варијанту. Када се то догоди, узеле примат на сцени тако што би потпуно преостаје ништа друго него да сачекате Тадић је уверен да између Србије и њеног затукле све своје конкуренте. да за неко време неки тип попут, рецимо, препорода неће стајати ништа: склониће Јелка Кацина јавно каже како је Војводина највећу прпреку према ЕУ, затим ће У приликама неограниченог одлагања много зрелија за улазак у ЕУ од остатка постићи политичку стабилности која ће га српског уласка у ЕУ и кризе српске еконо- Србије, па ћете видети како ће тамо почети отворити према страним инвеститорима, мије, која, ма шта говорили Цветковић и да се понашају Срби, а о мањинама да и отвориће се фондови ЕУ, земља ће ући у Динкић, још није видела светло на крају не говорим. Финале косовског процеса не озбиљне реформе. Речју, Србија ће добити свог мрачног тунела, повећава се, међутим, обезбеђује, али дефинитивно олакшава свој нови почетак. потенцијал даљих дезинтеграција српске почетак војвођанског процеса, допало државе. Ако вам за ту врсту страха није се то неком или не. То ће рећи да сама дилема да ли Србија по сваку цену данас треба да заврши косовски процес или да га претвори у замрзнути конфликт јесте ствар на коју није лако одговорити и, шта год да Борис уради, имаће разлога да жали. Ta2
Наравно, Борис нерадо говори о подели Косова, тим пре што рачуна да је то ствар коју не треба да понуди он, већ да она буде понуђена њему. Зато радије говори да је Србија спремна на уступке, што је, ако се елиминишу сви реални сценарији на које та синтагма не би могла да се односи, друго име за поделу. Једино је нејасно да ли он жели суштинску поделу Косова, у којој би Србија могла просперитетно да контролише део територије или само рачуна да је свако решење боље од ништа и да ће, шта год да добије, у јавности моћи да представи као добитак, који је, насупрот свим његовим претходницима, успео да обезбеди само он. Иако те две ствари нису исте, не бих се посебно бавио разликом међу њима, будући да је Србија данас подједнако далеко од обе врсте уступака. Хајде да видимо сад како та Борисова идеја стоји на међународном политичком тржишту. Прво, да ли би ситуација у којој би Србија у неком тренутку имала косовски проблем иза себе заиста могла да буде почетак њеног препорода? Олакшање би свакако било створено, велики део политичке енергије био би ослобођен, са великим бројем земаља (не свим) које су признале Косово Србија не би имала више никакав проблем. И то би Србију, наравно, ослободило тешког баласта. Остаје, међутим, отворено питање да ли би она на тај начин убрзала свој пут према ЕУ, односно да ли би могла да рачуна са пријемом пре 2020. године? Судећи по стању у ЕУ, тешко. У зависности од тога да ли би и како Србија била компензована, регион би ушао у стање лагане стабилизације, али Србија не би била на списку повлаштених земаља све док процеси у региону не би постали неповратни и, посебно, док се таквима не
Komentari
Хајде да најпре видимо како ствари стоје са поделом. Препуне српске новине прича о подели, немају задатак да подрже ту идеју, већ да Србију компромитују и да Бориса истерају на чистину, где би се суочио са свим замкама те идеје. Јер, идеја о подели суптински је минско поље којим се Борис креће. Истина, у моћном блоку земаља које су подржале независност Косова никада није било више оних које решење виде у подели. Али то ипак није преовлађујућа идеја ни у земљама ЕУ, посебно не у САД, које ипак имају највише акција у косовском процесу. За сада из било довољно све што сте видели и чу- тог табора пред Србијом стоји понуда о ли међу аутономашким странкама из високој аутономији за север Косова под
22
условом да Србија пристане на текст резолуције који су им понудиле земље квинте и са којом би заједно наступили пред Генералном скупштином. Србија је то одбила да би јој, као последња понуда, на столу завршила идеја земаља ЕУ да заједно с њима пише резолуцију. Идејом о аутономији и Запад на неки начин покушава да Србију истера на чистину, осносно да она гласније изговорио реч подела. Ако би се то догодило, у лошој варијанти би САД то грубо одбиле. У још горој би се сагласиле с тим захтевајући од Србије да за поделу Косова жртвује територије у три општине југа Србије (Медвеђа, Прешево, Бујановац). Пошто Београд на то никако не би могао да пристане (бар се надам) јер би сам постао учесник у дезинтеграцији Србије и јер би остао без стратешки важне територије, тада би дошао у парадоксалну ситуацију стране која не жели решење. Јер, тада би испало да су тражили поделу, да су добили понуду за то и одмах је одбили.
Komentari
СМРТОНОСАН ПОСАО Са друге стране, идеја о подели има својих озбиљних мана, будући да би Србија, ако би се то догодило, морала да призна Косово. Тада би остала запамћена као ретка земља која је пристала на сецесију дела своје територије. Осим тога, поделом би Србија остала без Косова као своје државне идеје, што није апстрактна ствар која се не може конвертовати у политичку и економску подршку. На крају, у идеји поделе не би је пратила ни Русија, њен највећи међународни заштитник на Косову, тако да се захлађење односа са Москвом последњих месеци, поред осталог, највише може приписати различитим приступом Косову. Замрзнути конфликт, који би подразумевао да Србија победи у Генералниој скупштини и да свет остане подељен пред независности Косова, била би опет мала скупа српска победа. То решење изазвало би велике притиске са Запада, ЕУ би на неодређено време изашла из видокруга Србије (или
Izbor
антитадићевци, на челу са Томом Николићем, који није случајно баш четири дана уочи читања хашке одлуке добио аудијенцију у седишту ЕУ у Бриселу. Биле би подигнуте невладине организације, медији које контролише Запад (што ће рећи већина), а свој задатак би добила и пета колона из Борисове странке. Ако би Борис то неким случајем преживео, наступиле би сасвим нове прилике за Србију, којима би морао да прилагоди и само фуинкционисање државе. Тежиште српске политике и економије тада не би било на Западу, а нека врста излаза састојала би се у томе да се то тежиште у доброј мери измести на Исток. Косово би тада могло да се трансформише у неку врсту ресурса, у чему је Вук Јеремић до сада показивао ванредну спретност, тим пре што треба погледати истини у очи и закључити да ни он ни Борис за протекле две године не би видели многе важне светске државнике и уживали њихову наклоност да у торби нису носили косовски проблем. И тада смо опет на територији коју уоквирује чињеница да за Србију која стоји пред Косовом постоје два решења (подела и замрзнути конфликт) и неколико међурешења, али ништа што би се могло назвати добрим. Јер питање те покрајине убачено је у ону брзину у којој су животе и власт изгубила чак три последња српска лидера – од Милошевића, преко Ђинђића до Коштунице. Данас би Тадића вероватно веома увредило када би му неко рекао да се нашао у ситуацији која највише личи на ону у којој јер страдао Коштуница. Ту се показује да су Војина тврдоглавост и Тадићева кооператвност суштински произвеле исти резултат. И то је, наравно, тачно, мада се сличност ту не завршава. И Воја и Борис су направили превише уступака Западу верујући како би могли да их наплате на Косову: обојица су испустили економију из руку; обојица су у своје безбедносне структуре предубоко пустили управо оне земље које су биле мотори косовске независности; обојица су, као, контролисали медије кад се обрачунавају са опозицијом, али их нису имали иза себе кад су се тукли за Косово, што је говорило ко их суштнски контролише; обојица су, на крају, толерисали јаку пету колону у својим редовима, сав онај свет који је умео да западним дипломатама објасни како ниједна српска реалполитика не укључује било какву идеју о Косову. А с тим се, показало се са Коштуницом, у Косовску битку не иде. С тим се у најбољем случају у њој часно погине, сам са Вуком у дубини непријатељских редова, у тренутку док су сви они чији посао је био да те прате имали код куће неки важнији и мање смртоносан посао. Извор Стандард, Београд, аутор: Жељко Цвијановић
би само постојао јак разлог да се то догоди), а у земљи би били активирани сви
Izbor
23 КО СУ ОЦИ ДАНАШЊИХ пристојну и значајну књигу којом би Ово кратко дело је најпре изванредна обогатио макар ову културу; ради се о литература за ове летње дане или за СРПСКИХ ТРОЦКИСТА У особи која последњих десет година обја- одмор. Једноставне реченице нижу повест ВЛАСТИ вљује у помпезним издањима све своје надреалних авантура које су склопљене парламентарне говоре, интервјуе итд, у аутентичну, складну целину. Друго, Читава та шездесетосмашка прича састављене од општих места и празних на питак и уверљив начин оживљавају у Југославији једна је страховита флоскула, и тиме покушава да производи атмосфера и топографија Београда из спрдња од које се данас прави мит, некакав „интелектулани опус“; коначно, тог доба са кафанама као што су Зора, док се лукаво скрива троцкистичка ради се о особи која је пре пар година свом Босна или Шуматовац, са Лотос баром и интелектуална позадина тадашњих вишедеценијском пријатељу и издавачу његовим пионирским промовисањем нона бруталан начин, преваром отела ћног живота и еротике у земљи реалног активности фирму коју је овај изградио и издигао у социјализма итд. У време док вам Тадић један од стубова српске културе. Е, сад, и Јосиповић обнављају југословенство, ви процените да ли се ту ради о некаквој савршено лековито делују описи стварног моралној и интелектуалној громади живота у доба несташица када црна берза, или би више одговарале неке друге пијаца и шверц постају једини извори кафе квалификације. и друге дефицитарне робе. Прочитаћете како су изгледали почеци шанерског заната МИТ О ВЕЛИЧИНАМА када су наши „предузетници“ покушавали Све ово испирачах да бих још једном да реше енигму тек уведених бар-кодова: покренуо питање о томе како се у овој не- прво решење је било физичко одсецање срећној земљи систематски сузбија оно што жилетом комада рукава за који је бар кодје највредније, аутентично и иновативно, а на вештачки начин одржавају митови о оваквим величинама. Треба ли да вас подсетим да Милан Кашанин и Милош Црњански нису били чланови Српске акаПре који дан „Политика“ нам је донела демије наука и уметности, а погледајте ко интервју са извесним господином поводом његовог осамдесетог рођендана. По ко зна који пут смо могли да читамо о корифеју демократије, доследном борцу за не знам шта већ итд., све у циљу вештачког одржавања и подгревања једног и даље опстајућег мита о наводном хуманизму, слободарству и прогресивизму такозваних био прикачен. Тако су београдске пијаце праксисоваца. биле преплављене изузетно квалитетним фирмираним оделима којима је само недостајало пар рукава! Видећете како је Спиди стицајем околности у Америци завршио као део сајентолошке секте из које је побегао главном без обзира, или како је годинама опстајао у Немачкој радећи по два посла у ноћној смени истовремено.
Оно што у том интервјуу није било поменуто, а много је значајније за разумевање метода и резултата делатности поменуте особе су следеће чињенице: ради се о некоме ко је пре четрдесет година био главни промотер црвеног универзитетета Карл Маркс, да би двадесет година касније са истим жаром промовисао Томаса Пејна и Карла Попера не осећајући ни минимум потребе да објасни ову врсту радикалног прелаза; даље, ради се о особи која је утуцала Хумболтову стипендију (добијену због наводног дисидентства), а да није ништа написала ни објавила; ради се о академском раднику, институтском истраживачу и професору који иза себе не оставља ни једну једину
Komentari
све тамо седи. Нешто ми говори да се то ни убудуће неће променити. Но, и поред свега тога, реална сведочанства о времену које остаје иза нас пре или касније угледају светлост дана. Колико год друштвени и интелектулани мејнстрим настоји да одржава куле изграђене на песку, увек се нађе неко ко на бруталан а једноставна начин покаже како је царево одело саткано од ваздуха. Недавно се у издању београдске Паидеје појавио кратак, непретенциозан и веома читљив роман „Спидијева филозофија“. Аутор је потписан као Гордин Лакас, што је псеудоним једног средовечног господина сведока шездесетосмашких догађања из прве руке. Роман је посвећен истинитом јунаку Спидију, студенту филозофије, авантуристи, шверцеру, мађионичару, једном речју човеку који покушава да у доба седамдесетих и осамдесетих преживи и сопственим сналажењем избори неку нишу у лицемерном титоистичком систему.
РЕВОЛУЦИОНАРНА СПРДЊА Спидијева фигура и читава његова историја насликана је с оне стране тадашњег академског и интелектуалног естаблишмена који Лакас слика потпуно реално: дакле најбруталнијим и најгорим речима. Центар дешавања јесте Филозофски факултет у Београду и његова катедра за филозофију, на којој срећете вечите асистенте, несхваћене геније и, како би Џони Штулић рекао, „жене без љепоте, људе без идеја“. За све нас који смо прошли кроз ову веселу институцију тако познато звуче описи правила за полагање испита и за вођење конверзације која заиста објашњавају опште стање у нашој интелектуланој елити. Издвојимо само моменат кад Лакас објашњава да се за сваку мисао или став увек тражи навођење извора, односно где је то прочитано. Не дај Боже ако је човек нешто сам смислио или доконао, једино решење је да каже како тренутно не може да се сети где је то тачно прочитао. Говоримо иначе о факултету на коме би људи требало да развијају слободно мишљење и креативност. Уместо тога, људи попут оног корифеја демократије с почетка текста производили су
24 Komentari револуцинарне фанатике, троцкисте и потенцијалне терористе које је само кукавичлук и неозбиљност спречавала да ураде оно што су њихови озбиљни идоли у Немачкој (Бадер-Мајнхоф) стварно и радили. Овако ћете у књизи пронаћи како им је врхунац револуцинарне акције под вођством генерала Ђапа и онога што је свом имену додао презиме Револуција, било колективно пишање на зграду резиденције амбасадроа Бразила! Постоји посебно поглавље у коме Спиди оживљава и детаљно описује ту спрдњу од револуционарних делатности. Читалац ће срести и чувену епизоду о томе како су два Зокија, студентска лидера а касније важна политичка и интелектуална чимбеника, организовали демонстрације пред грчком амбасадом и затим збрисали док је милиција макљала њихове колеге. Итд. Спидијева флозофија иако уметничко дело остаје једно од најважнијих историјских сведочанстава о томе како је читава та шездесетосмашка прича у Југославији једна страховита спрдња од које се данас прави мит, док се лукаво скрива троцкистичка интелектуална позадина тадашњих активности. А будући да су актери те спрдње и њихови студенти и данас најважнији интелектулани и политички чиниоци у овој земљи, постаје веома јасно зашто нам је и сама држава српдња, а посебно зашто се и странци према њој односе на такав начин. Извор Стандард, Београд, аутор: Миша Ђурковић
Izbor
Izbor
25 надокнадити завршница фудбалског кал-дрма упали, столови се с улице унесу Добре вести првенства па ће све бити довољно у широки пролаз, промаја пирка, сенка Ако изузмем музичке критичаре, динамично. И нисам се преварио. Речју, дубока, из подрума стиже додатна свежина они имају искуство и аргументе сјајна атмосфера, посебно само финале, и ‘ладно пиће, а на сокак се тада гледа као да процене да лим је неки бенд био паб “Даблин” у Петроварадину пун к’о да си у биоскопу. Ма, фотографија све годобар или не, да ли је избор могао око, обавезна вувузела (како тек тај звук вори! бити бољи, речју, људи се тиме убија у затвореном простору, уф... ал’ ко Извор Мондо, Београд, баве и њихови текстови су негде за то мари!), гомила неког света међу аутор: Душан Радуловић унутра, на странама за културу или којима смо мој пајташ Реља и ја личили на забаву, овлашним погледом на изве- профане који су довели ђаке на екскурзију, штавање са Егзита закључио сам да речју одличан амбијент и сјајно проведено је већина извештача са догађаја самог време. Клинци после отишли на Тврђаву, Уместо колумне - тражила “тамну страну”. а ми “плетерси” изнели сто и столице ЈОСИПОВИЋЕВ ПАД ИЛИ на сокак, ‘ладно црно пиво, кибиц на КАКО ТО С МЕДИЈИМА Има томе неко време да ми скрећу пажњу пролазнике и догађања и тако до оне - зора РАДЕ ТАДИЋЕВИ ЉУДИ на неколико веб страница на којима се свиће, дан се рађа... објављују само добре вести. Концепт познат, лично нисам баш нешто склон тој Е сад, какве то везе има са добрим вестима? Ако су сарадници председника овако врсти класификације информација, али реаговали на Јосиповићев пад, каква ипак, радозналост…
Kolumne
ли ће бити следећа молба. Ко зна шта би одговорили да их је неко питао да ли ће председник Хрватске да се извини Србима за злочине који су Хрвати починили током рата Тадићеви сарадници замолили су медије да не објаве вест да је хрватски председник Иво Јосиповић пао док је силазио низ степенице Хале спортова у Суботици! И наравно, готово сви медији су изашли у сусрет овој молби. Јер, где да одбијеш сараднике председника...
Прочитам понуђено на једној од страница чију су ми адресу послали, сложим се да су вести стварно добре и у неком тренутку укапирам да сам све те вести видео у дневној продукцији, онда кад су биле “свеже”, да сам их са задовољством прочитао, неке и прокоментарисао уз осмех јер је у свима наглашена солидарност, што другара, што вештина људи који брину о здрављу или већ тако нечему, а било је и лепих примера које су актери пожелели да поделе с другима како би још понеком било боље уколико примени њихово искуство. Хе, хе… Кладим се драги читаоче да сад очекујеш оно - али! Е, “али” је у овом случају пласман тих вести. Мислим, знам да је једно од најстаријих и најжилавијих правила новинарске професије, ако добро цитирам, оно - “Где има крви то је у врху” (на насловној). Па добро, ако је тако у (бело)светским новинама са много дужом традицијом шта се онда буним или шта да очекујем од овдашњих дневних новина и свакаквих таблоида који раде по том принципу? Па морам, просто ми се неки примери намећу... Узмимо Егзит на пример, последњих година сам редован, а ове сам знао да ће недостатак бендова које готивим
А председник Јосиповић је пао низ клизаве степенице док је помагао једној старијој госпођи. И ништа му није било јер се овај, очигледно љубазни човек, спретно дочекао. Али, као и да није пао јер тога није било у готово свим медијима. Јер, сматрају сарадници председника, Србија не треба да прича о томе како је председник Ако изузмем музичке критичаре, они Хрватске пао у Србији! Јер Срби се смеју имају искуство и аргументе да процене да ономе ко падне, а није лепо смејати се ли им је неки бенд био добар или не, да председнику Хрватске који нам је дошао ли је избор могао бити бољи, речју, људи у госте. се тиме баве и њихови текстови су негде Сарадници председника верују да предсеунутра, на странама за културу или забаву, дник Хрватске није дошао у Србију да падне, овлашним погледом на извештавање већ да заједно са нашим председником са Егзита закључио сам да је већина почне да решава нагомилане проблеме извештача са догађаја самог - тражила између наше две земље. Зато је, верују “тамну страну”. сарадници председника, важно да се Тим “хроничарима општег усмерења” прећути да је председник Хрватске пао. биле су важније вести којима је место у црној хроници, а не на насловној страни Али, има и оних који нису услишили где су их пласирали. На пример, две вести молбу, па су и у Хрватској чули да им је о томе да су опљачкани посетиоци Егзита. председник пао у Србији. И мајка предсеЕто “најважнијих осталих информација” са дника Хрватске одмах је позвала сина да догадјаја који је у три дана пратило преко га пита да ли је све у реду. И овај мирни, фини и љубазни човек смирио је мајку 35.000 људи! рекавши јој да је све у реду и да се лепо Манте се бре! ОК, треба забележити, али проводи у Србији. А колико је самом Јопобогу!? сиповићу значио овај пад показао је на крају посете, кад се нашалио на свој рачун Па камо “лепе вести”, а нису набуџене, и рекао да је снимак пада хит на Јутјубу. За исфабриковане, натегнуте? Аман бре, па разлику од сарадника нашег председника. десило се стварно се догодило да је неки леп млади свет уживао три-четири дана! Ако су сарадници председника овако реаговали на Јосиповићев пад, каква ли Али, нећу се једити. Напротив, потврдићу ће бити следећа молба. Ко зна шта би свој став једним малим бонусом овом текодговорили да их је неко питао да ли ће сту. Наиме, старе куће у Петроварадину, председник Хрватске да се извини Србима поред осталих, имају и предност “колског за злочине који су Хрвати починили током улаза”. Кад је оморина најјача, кад се рата. Наш председник им се неколико
26 Kolumne Intervju Izbor пута извинио. Или да је неко, не дај боже, Откуд Вам та побуда да се као непуни приметио да током посете хрватског Разговор са Клод Лапортом двадесетогодишњак упустите у писање председника нигде не видесмо министра толико опширног и важног дела? спољних послова Вука Јеремића, кога су Разлози једног ономад истерали из Србије кад је долазио невероватног подвига – Када сам, нешто уочи свог двадесетог Иво Санадер. рођендана, започео тај рад, нисам уопште Млади женевски адвокат Клод Ла- намеравао да из тога произведем књигу. И зна ли председник шта су уопште његови порт, са 33 године је остварио дело ко- Купио сам светогорски Синаксар монаха сарадници тражили од медија? Вероватно је би могло да заокупља читаву екипу Макарија из светогорског манастира зна, он их је бирао. Он је председник истраживача. Спискове светитеља Симонос-Петре, па сам га за своју душу сваСрбије. Он све зна! из грчко-словенског света допунио је кодневно допуњавао са свим подацима коименима из западних земаља, (укупно је сам налазио о западним православним Извор Прес, Београд, 12 000 имена) подсећајући нас да је свецима дотичног дана. У почетку сам аутор: Светомир Марјановић, пренето из цела Европа до раскола у XИ веку била то радио строго за своју личну употребу, Стандард, Београд уједињена у православној вери, и да ради свог литургијског живота, и тај рад су сведоци истине носили и имена се надовезивао (свесно или не) на рад покао Олаф, Гвендолина, Валтер или Ви- којног архимандрита Денија Гијома (Денис лфрид. Гуиллауме), који не само што је превео на француски већину литургијских текстова Православне цркве, већ је још и саставио велики број богослужења посвећених заборављеним свецима са Запада – тим истим свецима које сам и ја откривао са своје стране. Током година сам тако сакупио хиљаде имена. Те сам једног дана кренуо да све то прекуцавам у компјутерски текст – спискове монаха Макарија и сопствене. Негде тада је почела да ме копка помисао да сав тај рад неће ничему служити ако се затури, а сигурно ће се затурити уколико га не претворим у књигу. То је била тешка одлука, не само зато што ће ме коштати још много времена и новца, већ и зато што сам био свестан да немам никакву Слободан Деспот, издавач књиге, упри- нарочиту стручност за такав рад. Пошто личио је овај пријатељски разговор са ње- нисам ни историчар, ни теолог по струци, говим пријатељем Клодом. знао сам да ће сви они надмени академци којима се спрдао Рабле да се обруше на Ви сте француско-швајцарски држа- мене. Истина је: ја не поседујем никакву вљанин, адвокат у Женеви и православни компетенцију да објавим такву књигу, верник… Опишите нам у главним цртама осим што сам је објавио и што се питам шта Ваш неуобичајени духовни пут. су моје судије радиле за то време. Увек се сетим опаске једног ирског националисте – Мој духовни пут је неуобичајен само из XИX века: „Једног дана неко и негде мозато што православне цркве присутне на ра да почне, и први чин отпора увек бива француском говорном подручју (са изу- несмотрен, брзоплет и опасан.“ Једног зетком, управо, Српске патријаршије) дана, неко и негде… Надам се да сам само све чине како би спречиле прелазак карика у ланцу и да ће други, који наиђу локалног становништва у Православље после мене, учинити нешто боље од оног – тачније речено, њихов повратак у са- што сам ја учинио. Моја једина жеља јесте борну и неподељену Цркву. Иначе, тај да тај рад од преко тринаест година, упркос мој пут не би ни по чему одударао од свим својим недостацима, буде од користи судбине многих западних Европљана другима. који своју духовну отаџбину проналазе, рецимо, у будизму или у Исламу, који Књигу сте посветили, између осталог, сада, како видимо, без икаквих тешкоћа и Српској патријаршији и сматрате изуугошћује бројне Европљане у потрази за зетном почашћу предговор Њ. Пр. Луке, чврстим оквиром који одудара од јадног епископа СПЦ за Западну Европу. Мимо призора Римокатоличке цркве, историјских Ваших присних веза са издавачком кућом протестантских заједница, а и Православља и издавачем, откуд толика оданост у западној Европи. Рецимо да сам следио Српској цркви? поступак француског проте Владимира (Ренеа) Гетеа (Ренé Гуеттéе, 1816-1892): -Уз синовску захвалност према Царигразадужен да састави историју Цркве, тај дској патријаршији и дивљење вери грчког бенедиктинац је уочио да непристрасна и народа, тачно је да гајим велико приобјективна анализа историје хришћанства јатељство и оданост према Српској цркви. недвосмислено води ка закључку да је Пре свега поздрављам велико дело које Црква коју је Христос желео и основао – је владика Лука остварио откад је преузео Православна Црква.* Западноевропску епархију. Он је наиме *И сходно томе – он је прешао у Пра- први православни епископ у западној вославље, тражећи буквално уточиште у Европи, након св. Јована Максимовича 50руској амбасади (прим. СД). тих година, који је ширење Православља у тој нарочитој средини схватио као једну
Izbor
од главних осовина његовог делања. И други су, наравно, примали Французе или благословили стварање франкофонских парохија. Но код владике Луке постоји, чини ми се, јасна воља да обезбеди одомаћење православне вере у франкофонским земљама и да франкофонске вернике третира равноправно са сопственом дијаспором. Сем тога, гнусни и неправедни напади којима је СПЦ изложена на Западу – чак и од стране исламских екстремиста прерушених у браниоце људских права – само потхрањују солидарност према тој цркви свих оних који држе до своје слободе, који мисле сопственом главом и којима је доста свог тог западног лицемерја. Чврсто сам убеђен да ће СПЦ изаћи ојачана и пролепшана из тог блата којим је обливају већ 20 година. Који су Вам били главни извори? Да ли су Вам помагали у том раду? -Списак извора био би предугачак, уосталом ја га делимично и наводим у књизи. Рад са изворима на немачком, енглеском, грчком, румунском и руском језику ми је омогућио да се отгрнем од француског провинцијализма. Бугарским, српским и грузијским изворима сам приступио углавном преко енглеских превода. Латински извори су углавном сви беспрекорно преведени на неки од западноевропских језика. Но мој рад је врло непотпун што се тиче светаца из Машрека (арапског Истока), и то признајем у прологу књиге, јер једина меродавна књига о њима постоји само на арапском, језику који не познајем. За то на жалост нисам добио одговарајућу помоћ.
Intervju када је Filioque почео да се прокламује у шпанској цркви. Но не смемо заборавити да процес који је довео до дефинитивног раскола 1054. проистиче из праве верске револуције унутар латинског хришћанства, а револуција подразумева сукоб и насиље. Та клима грађанског рата на Западу објашњава и зашто су неки немачки бискупи подржали св. Фотија Цариградског против римског папе Николе I. Тиме се и разјашњава присуство људи са сасвим опречним убеђењима у истим календарима.
27 и стандарда баца у запећак целу западну Европу, што се одражава и на верске односе. И ту имам лично искуство: у једној православној земљи су ми пребацили што су моји спискови на француском, а неки студент који се латио проучавања западноевропских светаца из првог миленијума сузио је тему на британске светитеље просто зато што је документација о њима постојала на енглеском. Но Европа „уједињена у православној вери“, како је то лепо рекао атински професор Пиперакис, ипак је била окренута ка Средоземљу.
Ваша књига је, судећи по профилу купаца, изазвала исто толико интересовања у католичкој, па и агностичкој средини, као међу православнима. Како објашњавате ту чињеницу? – Нисам изненађен. Знао сам од почетка да ће књига занимати и атеисте. Не може се порицати улога хришћанства у обликовању француске културе. Чак и убеђени атеисти понекад желе да знају чије то име носи њихово место рођења, или се просто занимају за споствену прошлост. Са католичке стране, интересовање објашњавам чињеницом да моја књига осветљава један сасвим заборављен, а опет кључни период, пошто се тада зачиње етногенеза западноевропских народа: рани Средњи Век. Католичка црква се много изменила отада, и мислим да за западног верника моја књига има једну битну врлину: а то је да га подсећа на свеце сасвим заборављене или запостављене од сопствене цркве. Јер велики део „наших“ светитеља заправо су заједнички, свехришћански, свеци.
Како ће, по Вашем мишљењу, верници и свеУ одређеном тренутку, светитељи ка- штеници историјских цркава примити ту нонизовани у Римској цркви иступили „глобализацију“ једне традиције коју они су из васељенског сабора светаца. На често тесно поистовећују са сопственим основу чега сте повукли црту између националним идентитетом? „православних“ и „јеретика“? – Узмем ли у обзир развој ствари откако се -У западној Европи, између краја осмог и Православље поново појавило у Западној средине једанестог века, латински марти- Европи (од 1814-1820), не могу баш бити ролози (синаксари) бележе ликове који оптимиста. Увек наводим пример прасу остали православни заједно с онима вославних мученика из Пекинга који су који то више нису били, јер су се рецимо побијени приликом тзв. побуне Боксера залагали за наметање Филиоqуе-а и 1900. године. Они се славе у Руској раскид са Црквом. Ја сам у уводу своје цркви. Но лично сам уочио да у неким књиге опширно оправдао свој избор. другим православним заједницама само Ваља се подсетити да је Filioque усвојен у спомињање светаца жуте расе изазива Риму 1014. и да раскол из 1054. заправо невероватно одбојне реакције. То води обележава неуспех последњег покушаја ка оним непоћудним питањима: кад неко помирења. Но Мађарска све до краја је- одбија да прими Французе или Немце данестог века има латинску цркву која је жељне да приступе православној вери, у суштини још увек православна. Ирска је ли то зато што неће да га оптуже за црква је вероватно сачувала православне прозелитизам, или зато што му етничко карактеристике све до краја наредног, порекло тих људи смета? Зашто се прадванаестог, века. Око тих питања многи вославно мисионарство у свету данас ломе копља у православној средини. Неки своди на понеку иницијативу грчких свеми пребацују што нисам уврстио све оне штеника у Африци и Кореји, о којима који су се упокојили пре 1054. а налазе се православна јавност изван Грчке нема ни у римским календарима – што би значило појма? да би православним верницима нудио да Западни свеци се једва нешто боље помињу и велике кривце раскола попут третирају од жутих, вероватно због фаАделарда Корбијског. С друге стране, сцинације коју англосаксонски свет врши препоручују ми да искључим све све- над већином православних нација. Та титеље из Шпаније још од седмог века, свеприсутност америчке културе, језика
При том, стремљење ка „Европи“ и приступању ЕУ за православне нације практично значи – американизацију, пошто видимо да културна и политичка Европа све мање постоји како се, тобоже, проширује. Ова политичка дигресија није невезана за наш предмет. Наиме, пошто се супротности често ојачавају уместо да се међусобно пониште, може се десити да то културно отуђивање у историјским црквама додатно ојача племенски дух (филетизам) и конфузију између нације и вере. А то би значило смртну опасност за неке поместне цркве. Ја сам убеђен да Православље жуди за препородом, који подразумева одбацивање одређене политичке идеологије наметнуте цркви у претпрошлом веку, и повратак универзалности. Многе цркве делују као заштитнице својих нација, и то је сасвим легитимно. Но тај аспект не сме да погаси све остале, до те мере да спречи пренос православне вере на оне који је ишту, било на Западу или у Трећем свету. Моја књига, која је пре свега практични подсетник за све вернике, а и љубитеље историје, нема тако високих амбиција, али ја бих желео да бар неким читаоцима, кад открију тих 12 000 имена, предочи ову основну стварност: православна вера и Црква не припадају ниједном времену, ниједном поднебљу, већ постоје свуда и засвагда. Извор Геополитика, Београд, аутор: Слободан Деспот
28
Kultura i obrazovawe
Пронашао мир у Београду
На згради у Господар Јовановој 39 где је провео девет година у суботу ће свечано Како се Меша Селимовић бити откривена спомен-плоча. Биће то скућио у Јовановој 37, где прва од низа обележја нашим књижевним великанима, почетак велике акције “Враму се открива споментити дуг писцима” коју су иницирале “Веплоча черње новости”, а организацију преузело Писао је ноћу, после 22 сата уз прису- Министарство културе. ство Дарке која је за то време хеклала Уочи пресељења у писму једном пријатељу или читала. По завршетку поглавља Меша је записао: “Босна је тешка, теретна земља и овдје није лако живјети, ако читао јој је тек исписане редове је човјек само за сантиметар виши од
Дервиш, а затим и “Тврђава” донели су Меши Селимовићу у његовим сарајевским годинама и те како заслужена не само књижевна већ и друштвена признања. Али уз похвале и уважавања стално су стизале ситне људске пакости, завист недаровитих, идеолошка сумњичења и партијске хајке, за то време нимало наивне. Велики писац је био приморан да се стално брани и оправдава од разних оптужби а најчешће због својих веза са Београдом и СКЗ, која је, не само из угла БиХ моћника, сматрана бастионом национализма. Кап је превршила чашу када се после можданог удара суочио са неочекиваном хладноћом и равнодушноћу средине у којој је живео и тада је одлучио да пређе у престоницу где је имао поуздане пријатеље.
просјека. Мени је случај дао тај сантиметар, и осудио ме на испаштање”. Марта 1973. почео је да пакује ствари, а шетајући се са супругом Дарком на Башчаршији срео је неколико пријатеља писаца којима је рекао: “Ја вечерас путујем и никад се више у овај град нећу вратити”.
Izbor
На четвртом спрату те зграде било је њих четворо: Меша и Дарка и ћерке Маша и Јасенка. Ту се годинама орио Даркин смех који није био увек само смех него час штит а час застава. Та жена га је подсећала да никад не заборави истину и охрабривала на највеће уметничке и људске подвиге. Да има правде на тој плочи било би и Даркино име, али једина која би сигурно била против тога била би она сама као што је била и против оне раскошне посвете на “Дервишу и смрти” где је остало само њено име. Меша Селимовић је написао у “Сећањима”: “Да она није била поред мене у животу не бих урадио ни делић онога што сам урадио. Без ње бих сигурно био ситан професор или средњи партијски руководилац (што не би била никаква трагедија, констатујем само чињенице)”. Је ли случајно да се та жена презивала Божић, а звала Дарослава Дарка. И сада знамо да без ње, чијег имена нема на тој плочи, те плоче не би било.
На железничкој станици, како је забележио књижевни биограф Радован Поповић, испратили су га Ристо Трифковић, Анђелко Вулетић, Тања Дугоњић, Жељко Марјановић са супругом... А у Београду дочекао га је Добрица Ћосић који је о томе у свом дневнику забележио: “Дошао је с Дарком да станује код нас Божић Дарка док не добије стан, дајући нам прилику да им узвратимо гостопримство које су нам указали претпрошле године, чиме је Меша, уз пријатељство демонстрирао и политичку солидарност са мном. Била је то мени изузетно значајна подршка. Следило је његово изванредно држање у кризи Српске књижевне задруге, па писма ЦК Савеза комуниста Босне и Херцеговине Јосипу Врховцу, хрватском комунистичком функционеру, у којем је бранио Задругу и мене од партијских оптужби за национализам. Преко Гилета Ђурића замолио сам Бранка Пешића да нађе Меши стан; Бранко је обећао да ће то да уради. Он је човек који разуме од коликог је значаја да Београд лепо прими Мешу Селимовића.” И врло брзо свој нови дом нашао је у Јовановој, где се осећао врло пријатно и спокојно, окружен људима са којима је много тога могао да подели. Круг породичних пријатеља био је велики: ДоПодсећајући се на свог дугогодишњег брица Ћосић и Божица, Антоније Исаковић пријатеља Матија Бећковић за “Новости” и Лепосава, Живорад Стојковић и Ружица, каже: Матија Бећковић и Вера, Слободан Селенић - Постављањем спомен-плоче на кући у и Мерима, Мића Поповић и Вера, Ерик којој је становао и умро у сазвежђу зна- Кош, Војислав Лубарда, Стеван Раичковић, менитих људи који су живели у Јовановој проф. др Александар Милошевић који му је улици додаје се и звезда Меша Селимовић. био лекар... Дружења су била интензивна,
Izbor
29 већу пажњу да то одједном није постао Зоран Радмиловић је рођен 11. маја проблем дана и да због мене неоправдано 1933. године у Зајечару. Уписао је Правни не страдају други људи. факултет у Београду, а студирао је и на У међувремену је завршио роман “Острво” Архитектонском и Филолошком факултету који је сарајевска “Свјетлост” одбила да и упоредо се бавио глумом у КУД “Иво штампа тражећи да се избаце два погла- Лола Рибар”. вља политичке природе: “Треба ли да умре стари Мандарин” и “Туђа земља туга је Након тога је уписао глуму на Академији голема”. Истовремено припремљену и за позориште, филм, радио и телевизију и најављену емисију о Меши ТВ Сарајево је након што је апсолвирао започео је каријеру одложило до даљег. Срећом, “Просвета” у Београдском драмском позоришту. је прихватила и одмах штампала “Острво”. У свим таквим непријатним ситуацијама Улогу у представи “Краљ Иби” у Атељеу Меша се држао изузетно достојанствено и 212 добио је 1964. године, након одустагосподски о чему је Михиз оставио овакав јања глумца Љубе Тадића и убрзо је запис: “Волео је, како то код мудрих и успео да ту представу претвори у тријумф уздржаних људи често бива, весео духовит импровизације, а велики успех је постигао задовољство му је било да са пријатељима свет, себе никад није пуштао преко границе и на гостовањима у Паризу, Њујорку, оде до Гроцке. До оближњег излетишта где пребрза и олака реч другоме наноси Москви, Венецији. ишао је својим аутом, италијанским увреде, а мисли неред и штету. Човек “фијатом 1300”, и уживао у брзој вожњи. многих знања и дугих читања, клонио се Волео је да игра преферанс, а најчешћи података и навода, претпостављајући муку партнери су му били Михиз и Селенић.
Картали су се и када су били на путу, па је тако једном приликом, на Стеријином позорју у Новом Саду, у жару неизвесне партије Меша пропустио воз за Београд. Али када је почињао озбиљније да ради на неком рукопису био је томе у потпуности посвећен и све остало одлазило је у други план. Писао је ноћу, после 22 сата уз присуство Дарке која је за то време хеклала или читала. По завршетку поглавља читао јој је тек исписане редове. Испод моћног пера почео је да се назире нови роман “Зачарани круг” (касније ће то бити само “Круг”). Већ начетог здравља, део драгоцене енергије, међутим, морао је да посвети и неким актуелним дешавањима, бранећи као изузетно частан човек принципе до којих је држао. Огласио се поводом политичких осуда књиге Предрага Палавестре “Послератна српска књижевност 1945-1970” због тога што су неки босански књижевници (међу којима је био и Меша), унети у српску књижевност: - Ја сам из муслиманске породице, из Босне, али по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури колико и босанској, јер једнако поштује и своје порекло и своје опредељење. Једнако сам емотивно и духовно везан и за једно и за друго. И све то сматрам својом приватном ствари и не бих томе поклањао
Kultura i obrazovawe
и радост сопствених налаза и открића. Никад нисам срео човека чији је позив да казује и саопштава, а да уме тако лепо, тако умно да слуша и чује.”
Остварио је низ успелих улога у позоришту на филму и телевизији, а за улогу у Извор Новости, Београд, представи “Краљ Иби” награђен је аутор: Драган Богутовић Октобарском наградом града Београда.
Спомен плоча у част Зорану Радмиловићу Спомен плоча у част глумца Зорана Радмиловића постављена је 21. јула, на 25. годишњицу његове смрти, на кући у којој је живео у Београду
Играо је у филмовима “Чудна девојка” Јована Живановића, “Глинени голуб” Јанића, “Рам за слику моје драге” Мирзе Идризовић, “Срећна породица” Гордана Михића, “Маратонци трче почасни круг” Слободана Шијана и другим.
У саопштењу се наводи да спомен плочу на кући у Милешевској улици 38 у којој је Радмиловић живео са породицом, постављају општина Врачар и позориште Атеље 212.
Улоге Зорана Радмиловића, посебно у представама “Радован Трећи” и “Краљ Иби”, остале су упамћене, а снимак представе “Радовам Трећи” из Атељеа 212 је и данас један од најгледанијих.
30 Радмиловић је преминуо 21. јула 1985. године у Београду.
Kultura i obrazovawe
крајњим напором, 9. јуна 1985. године. Пет дана касније пребачен је у болницу из које Пренето из Мондо, Београд се није вратио.
Izbor
Зоран Радмиловић је рођен у Зајечару почетком тридесетих година прошлог века. Одрастао је у угледној адвокатској породици. Зоранов деда по оцу је од оних Немаца који су по Србији крајем деМрзим дан кад имам ветнаестог века градили железнице, и ту и представу остали због љубави према лепој Српкињи. Кад полазим од куће мрзим и себе и Рихард Ланг, Зоранов деда пронашао је публику, а кад представа почне, сва баба Стевку и постао Радмило, одатле и та мржња и јед експлодирају у своју презиме Радмиловић. Зоран је био ђак супротност, у љубав, говорио је глу- зајечарске гимназије. По очевој жељи уписао је Правни факултет у Београду, а нешто мац Зоран Радмиловић касније Академију за позориште, филм,
Радмиловића је мрзело да говори за новине. Није волео критику и критичаре, али ни: „прашталачко позориште које плива провереним водама”. Поред изванредних сценских ликова, јунак наше приче јединствен је по броју отказаних представа, али и по томе што су му то опраштали и управници и колеге и публика. Он је то правдао речима: „Мрзим дан кад имам
Позориште које не уме да крикне и не постоји. Крикнуло би оно, ако би тај крик дошао спонтано, из дубине. Сваки крик за један склеротични организам може да буде погубан. Крик га може расточити, потпуно. А ја – могу ли да крикнем? Сумњам. Не, не знам. Волео бих да могу. Ја у тај крик страховито верујем... Али, не знам... Хајде да крикнемо заједно!”
радио и телевизију. Између драме и комедије, суза и смеха, траје сећање на Зорановог трбушастог, трапавог Ибија у култној представи „Краљ Иби” са којим се дружио пуних 15 година, путујући са њим преко Београда, представу, кад полазим од куће мрзим Букурешта, Софије до Њујорка, Каракаса... и себе и публику, а кад представа почне, Публика га памти као јунака култне сва та мржња и јед експлодирају у своју супротност, у љубав, и онда се поцепам на сцени, разблесавим... после не могу до јутра да заспим”. Зоран би данас имао близу 80 година. А како би размишљао покушала је једном
Завирили смо у позоришна сећања: у рану зору, на београдској Првој хируршкој клиници 21. јула 1985. године умро је глумац Зоран Радмиловић. Последњу, 299. представу „Радована Трећег” одиграо је
представе „Радован Трећи”, али и као Хамлета, Молволиа, Вука Рсавца, мајстора Животе са којом је поздрављао публику у серији „Приче из радионице”...
приликом да прокоментарише његова кћерка Ана Радмиловић: „Верујем да не би излазио из куће и свог бадемантила и можда би био мало забораван. Данас би сигурно био још комотнији, још блажи и једноставнији, ако је то могуће”. Извор Политика, Београд, аутор: Б. Требјешанин
Izbor
Nauka i nove tehnologije
Британски астрономи открили највећу звезду
31
Американци дизајнирали хеликоптер који се претвара у теренац Ово хибридно возило требало би светло дана да угледа за неколико година, а претварао би се из хеликоптера у теренац за мање од минута. притиском на типке Alt-F4 iz Task Manager-a притиском на Ctrl-Alt-Delete.
Не ослањајте се на Microsoft Office i Adobe Reader - С обзиром да су најпопуларнији, ови програми су и најчешћа мета напада, Британски астрономи кажу да су уочили па савет гласи - заборавите их. За ПДФ фанајвећу звезду икада виђену у свемиру. јлове корисите алтернативне програме као Према прорачунима астронома, она је два што су Foxit Reader или PDF Studio, a MS Америчка фирма AVX Aircraft већ пет година ради на футуристичким концептима пута већа од било које звезде познате до побољшавања постојећих хеликоптера, сада. Маса јој је, како се наводи, преко 250 а сад су израдили и нацрт возила које би пута већа од масе Сунца, од кога је светлија комбиновало хеликоптер и војно теренско више милиона пута, јавио је у среду ББЦ. возило, а могао би се из једног у друго претворити за мање од минута. Свој пројект називају ТX.
Шта хакери не би волели да знате?
Њихов би хеликоптер, односно теренац требао с једим резервоаром, у ваздуху У тексту пред вама налазе се конкретна или на копну, прећи око 400 километара, упутства магазина ПЦ Wорлд како да се носећи четворицу потпуно опремљених заштитите од најчешћих претњи на интевојника. Пуни резервоар тежио би 520 рнету. Лоши момци рачунају на незнање Office можете замијенити OpenOffice -om. килограма, а хеликоптер би у ваздуху покорисника и да се они питају, најбоље би Користите бесплатне сервисе за проверу стизао брзине од око 220 километара на докумената - Ако не бисте да следите било да овај текст уопште не прочитате. сат, док би на земљи возио брзинама од 50 до 130 км/х, зависно о каквом се терену ради. Такође, за овај хибрид наводно не би била потребна обука за летење хеликоптером. Након слетања, кракови главе елисе склопили би се и претворили хеликоптер у теренац. Инжењери AVX-а који су пројектовали возило на уму су имали првенствено употребу у Ираку и Авганистану, где су америчке снаге у сталној опасности од мина и бомби. Пентагон разматра пројект, а први прототип би требао да се појави кроз неколико година. Извор Дневно, Загреб
Избегавајте скрипте - JavaScript је веома популаран, чини веб привлачнијим оку сурфера, али најбоље би било да га се клоните. Корисницима Firefox-a препоручује се бесплатни плугин NoScript, који омогућава или онемогућава одређеним веб сајтовима покретање JavaScript-a. Можете направити “белу листу” сајтова којима верујете, а за остале ће важити забрана Script-а. Онемогућавање JavaScript-а могуће је и у Google Chrome. И обавезно, онемогућите JavaScript u Adobe Reader (Edit --> Preferences -->JavaScript --> uncheck Enable Acrobat JavaScript). Држите се даље од лажних антивирусних програма - Pop-up прозор са упозорењем да вам је систем наводно заражен затворите
претходни савет, документ који желите да отворите можете проверити слањем у Амазон продаје више виду attachment-а на своју Gmail адресу и дигиталних него Google-ови филтери ће проверити да ли папирнатих књига је документ сигуран. Потом га отворите у Google Docs. Алтернатива овоме су бе- Амазон је објавио да за сваких 100 папирнатих књига у свом online дућану сплатни online вирус скенери. Шифре - Користите различите шифре за различите налоге, како хакирање једног од ваших налога не би значило да су вам угрожени и остали налози. Наравно да не можете све да упамтите, али то могу алатке за шифре (password managment tools).
прода 143 дигиталне корисницима њиховог е-читача Kindle
Овај се размер, тврди Амазон, драстично мења у корист дигиталне књиге. У последњих месец дана он је био чак 9:2, што значи да папирната књига нагло престаје Извор PC World, бити занимљива korisnicima. Усто, ваља пренето из Бљесак инфо, Мостар напоменути то да ове бројке укључују и оне папирнате књиге које нису доступне у дигиталном облику, а не укључује бесплатне књиге на Kindleu.
32
Nauka i nove tehnologije телефону.
Izbor
Телефон је опремљен свим додацима какви се очекују од модерног паметног теСитуацију с коришћењем застарелог опе- лефона као што су WiFi, GPS пријемник, FM ративног система поприлично спашава радио и камером од пет мегапиксела. Све HTC-ово сучеље Sense u izradi za Windows је то попраћено солидном софтверском Mobile и готово у потпуности прекрива подршком која укључује и интеграцију с оперативни састав и чини га једноставним модерним друштвеним мрежама те поза управљање без помоћи стилуса, дакле знате HTC-ове widgete који чине њихове само и искључиво прстом. Искуснији паметне телефоне врло сличнима на први поглед.
Није то ништа чудно, сви су то предвидели још пре неколико година, али ипак је необично видети то да папирната књига овако нагло одлази у вечна ловишта. Извор Тпортал, Загреб
Паметни телефон који ће тешко наћи публику Одличан паметни телефон квалитетне израде и допадљива дизајна хендикепиран је одабиром оперативног састава који тек донекле поправља врло добро имплементиран HTC Sense
Питање које нам се константно наметало је ко је циљана публика овог мобилног телефона јер tehno geekovi који воле имати нешто најмодерније у џепу неће се одлучити на овај OS, а незахтевни корисници који желе једноставан телефон ипак би се требали ухватити у коштац са савладавањем Windowsa, ма колико исти били поједностављени . Верујемо да има људи који преферирају Windowse и воле HTC Sense, али истраживање тржишта говори да је њихов број у брзом опадању. Права штета што се овако добри апарати (а поготово HD2) неће моћи надоградити новим оперативним саставом Windows Phone 7, а ми вам препоручујемо да покорисници мобилне верзије Windowsa гледате неки од HTC-ових Андроида или ће знати да је тај OS захтевао прецизан да причекате нове уређаје засноване на рад стилусом да би се пролазило кроз платформи Windows Phone 7. његове опције. Са Sensom то више није Izvor Tportal, Zagreb случај. Заправо највећа мана Windows
СВЕ ЈЕ У ВИЈУГАМА Тражите идеалан посао? Скенирајте мозак и нађите одговор. Заборавите интервјуе, тестове и саветнике, јер би скенирање мозга ускоро могла бити најбоља метода проналаска идеалног посла
HTC-ov HD Мини хардверски је готово идентичан пуно популарнијем Легенду. Када кажемо хардверски, мислимо на компоненте као што су процесор, количина меморије и слично. Паметни телефони се евидентно разликују иизрадом кућишта, али је коренита разлика одабир оперативног система. HD Мини користи Windows Mobile 6.5.3. Сматрамо то прилично необичним избором у ово време када Microsoft интензивно ради на оперативном систему Windows Phone 7 и зна се да нови OS неће бити компатибилан са старим – неће бити могуће надоградити старије телефоне новим OS-ом, апликације рађене за Windos Mobile 6.5 и старије неће радити на новом OS-у. Избор оперативног састава који је у принципу већ мртав, ипак не значи да се овде ради о лошем паметном
Mobilea у овом облику је престанак развоја Неуронаучници су све ближе могућности апликација, што значи да су корисници одређивања нечијих талената само према осуђени на ово што имају. посматранја површине мозга. Наиме, моДизајн HD Минија је минималистички зак се полако мапира како би се поједина допадљив. Нама се свидео, иако мало де- подручја повезала с одређеним вештинама бљи оквир око кућишта одаје утисак да и знањем. је екран телефона мален што није случај. Телефон одлично лежи у руци, понајпре захваљујући гумираном премазу кућишта које пружа солидну количину трења. Како се ради о мањем телефону за категорију паметних телефона опасности да испадне из руке готово да и нема. Екран телефона је капацитативан што значи да му је функционалност на нивоу свих модерних паметних телефона сличних iPhoneu – одлична.
Тзв. психометрична процена, такође може показати колико сте вешти с рукама и имате ли каквих посебних талената. Током последњег истраживања спроведеног на Универзитету Калифорниа, научници су скенирали мозгове 6000 волонтера те упоредили мапу мозга с резултатима осам когнитивних тестова, како би утврдили постоји ли веза између мозга и одређених способности и вештина.
Izbor ТАМНЕ СЕНКЕ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
33 владали, док је Тито зазирао од Срба, не зато што их је посебно мрзео већ што је веровао да је то, ипак, народ краљоубица. ПОРОДИЧНА ИСТОРИЈА Сва тројица су се нехајно односила према ДИКТАТОРА:СТАЉИН, потомству.Тито је, тридесетих година, ХИТЛЕР, ТИТО дозволио да му син Жарко буде међу беспризорнима, док је Стаљин био веома груб према сину Јакову, који је завршио самоубиством у Саксенбургу. Ћерка Светлана лутала је годинама између САД-а и СССР-а, а други син Василије био је ноторни алкохоличар. Друга жена Надежда Алилујева извршила је самоубиство, као и једнодневна Хитлерова супруга Ева Браун. Однос према деци (које није имао) најбоље је једном објаснио Хитлер: Деца великих људи су обично инфериорна. Мајке Јекатерина и Катарина, уз Марију Тројица швајцарских научника, Речник, Броз (суседи и рођаци су их описивали Ејнал и Сенарклен, у свом веома познатом истоветно), биле су беспоговорно одане делу “Да ли орфелини владају светом?” мужу, али још више деци, благе, штедљиве тврде да од памтивека народима владају и неагресивне, сем можда Стаљинове. Тито деца без оца, понекад и без мајке, и таје био веома везан за своју мајку и за њу је ко потврђују, на веома бројном узорку, имао само лепе речи. Једина њена слика, да је недостатак оца један од битних цртеж сликара Божидара Јакца, рађена фактора у њиховој снажној тежњи да Самодршци стигли с маргина царства према Титовом сећању, неаутентична дођу на власт и постану моћници. Ото Стаљинов отац Висарион био је агресивни је јер је сликар карактеристичне Титове Ранк у свом чувеном есеју о околностима алкохоличар који је често безразложно антрополошке ознаке – истурене јагодице рођења хероја (Саргон, Ромул, Рем, тукао свог сина, тада јединца, Јосифа, и – пренео на мајку Марију. То је друг Тито с Едип...) тврдио је да се пре рођења хероја жену Јекатерину. Најзад, кад је напустио марамом, рекла је једна пионирка кад је дешавају чудне ствари, попут земљотреса, природних катастрофа или помора, дете се породицу и отишао у Тбилиси, изгледа да видела портрет. обично рађа у краљевској породици, бива је скончао у некој кафанској тучи. Био је обућар, а руска пословица и каже: пијан Општи утисак Хитлерових биографа је да одбачено и предодређено за смрт, те га је он био привржен својој мајци и да му проналазе обични људи (пастири, рибари). као обућар. је врло тешко пала њена смрт 1907, за ко- Дете касније постаје краљ и свети се својим ју је, наводно, касније оптужио доктора родитељима. Није случајно Фројд рекао да који ју је лечио, Јеврејина др Блоха. су међу великим романима три посвећена Неки ту налазе корен његовог бруталног убиству оца: “Едип”, “Хамлет”, “Браћа обрачуна с Јеврејима, али је та верзија Карамазови”. мало вероватна. Како отац не представља погодну фигуСва тројица диктатора, као и Наполеон, ру за идентификацију и особу која би рођена су на маргини царства: Стаљин у била узор сину, због своје грубости и Грузији, Хитлер на граници с Немачком, у алкохоличарске превртљивости, он се Брауну на Ину, а Тито, дечак са Сутле, такође окреће узорима из историје. После фруна граници са Словенијом. Припадници стрирајуће сцене с оцем Јаковом, Фројд већинског народа – Руси, Немци, Срби – се окренуо Ханибалу. Стаљину је неко били су им најоданији следбеници, док време узор био национални херој Коба, њихови сународници нису показивали неку нека врста грузијског Робина Худа, а Хиизразиту приврженост. Прва двојица су, по тлер је био опседнут старогерманском механизму идентификације с агресором, митологијом, посебно Нибелунзима. снажно глорификовала нацију којом су Трагање за идентитетом доводи овакве и
Ни Хитлеров Алојз није био бољи, мада је као царински официр припадао уваженом средњем слоју аустроугарског друштва, био је бруталан и насилан. Већину слободног времена проводио је у кафани, нехајно се понашао према жени Катарини (која му је била трећа супруга и далека рођака) и, постао је објекат снажне синовљеве мржње јер му је бранио да постане сликар. Титов Фрањо Броз је, такође, био ламентирајућа фигура, које се он ретко сећао, а ни на погреб му није отишао. Постепено је падао све ниже, не само у алкохолизам него и у дугове, те на крају завршио као презадужени надничар.
Feqton
34 сличне личности до трагања за уточиштем у великом царству и представља импулс који их обележава за цео живот. Уколико се преклопе историјске околности (револуција 1917. за Стаљина, пораз Немачке 1918. за Хитлера, рат 1941. за Тита), а следбеници из највећег народа су спремни да прихвате вођу јер у њима тиња снажна потреба за посебним типом вође који ће разрешити њихову егзистенцијалну драму, онда је пут за диктатора отворен.
Feqton У бурним временима, праћеним хаосом и патолошким страхом, који нараста на подлози опште материјалне и моралне беде следбеника, појава вође или месије који нуди пут у спасење и обећану земљу, није редак. Једном су питали чувеног америчког новинара Сулцбергера: Знали сте много диктатора. Данас као да их нема више? Он је одговорио: Понуда је нешто слабија, али потражња за њима код следбеника увек постоји.
Izbor
Нарцизам је битна особина готово сваког диктатора. Да тај мотор не ради под повишеним напоном, диктатори се и не би успињали на врх пирамиде власти.
Izbor
Маршал се и по коњу познаје
Feqton правио шале на њихов рачун, дозвољавао мале примедбе и на свој рачун, али у та-
Сва три моћника била су изразито само- квом интимизирању, посебно од 1949. до љубива. Да ли је тај нарцизам извирао из 1953, значајну улогу играо је и алкохол. осећања мање вредности, па се потом, путем хиперкомпензације, претворио у прецењивање себе? Вероватно су под снажним ударцима судбине и окружења, посебно очева, сва три моћника кроз стадијум самопотцењивања и мање вредности, конверзијом дошла до изразитог самољубља и претераног вредновања себе. Ђилас у својој монографији о Титу више пута указује на његову потребу да буде изузет од своје околине: начином облачења, посебним статусним знацима, односом према околини и начином комуникације. Интуитивно је наслућивао да је за апсолутну власт неопходна дистанца, избегавање интимизирања и онемогућавање партизанског начина опхођења, као што је бучно улажење у просторију у којој он ради без најаве. Све његово – коњ, оружје и прибор – пратиоци су помно чували и окружењу са страхопоштовањем указивали да се не дира, јер је Титово, чиме је наглашен страх од нивелисања, посебно у поратним данима, изражен у виду флоскуле “сви смо ми исти, другови”! Тито је имао снажно осећање за хијерархију. Хитлер је био сличног понашања: дистанцу је одржавао према свима и сматрао је предусловом успешног владања људима. Стаљин је био мање искључив. Њему су Берија и Молотов говорили ти, а пред крај живота се готово свако вече дружио с изабраним партијским руководиоцима, Булгањином, Хрушчовом, Маљенковом, пре тога Ждановом, понекад Микојаном,
35 Пројекција је дефинисана као одбрана личности којом она несвесно придаје сопствене ставове и субјективне процене другима, процес опажања околине у складу са сопственим жељама, страховањима, очекивањима. Верује се да у основи лежи покушај неутралисања осећања кривице или недовољности. У уобичајеном, пак, професионалном жаргону, под пројекцијом се подразумева механизам одбране којом особа тражи, и успева, да у околини нађе кривце за своје сопствене неуспехе, психичку, телесну или професионалну недовољност. Она је у позадини свих збивања која се дешавају параноидном болеснику, веома је честа у свакодневном животу. Она представља и наш национални механизам одбране, јер ми за све своје неуспехе окривљујемо околину и околности, људе с којима се дружимо, сарађујемо, радимо. Њен циљ је да сачува идеализовану слику о личности, не повреди њен нарцизам него за све неуспехе окриви окружење. У свакодневној политичкој комуникацији особа се врло често осећа као жртва завере околине, посебно противника, који клеветањем намеравају да је униште, да би се, потом, именовала тајна полиција или политички непријатељ с којим је одраније у свађи. Уместо аргумената, потеже се једноставно објашњење: завера и мржња; оптужбе се не одбацују аргументовано него се генерализовано оптужује околина чија је она жртва. Код Стањина је пројекција била битна особина личности, коју су бројни саговорници
36 давно уочили, а међу њима и чувени руско-совјетски психијатар Бехтерев, који је још 1927, одмах после једног разговора, кратко рекао: Он је параноик! Хитлер није испољавао знаке параноидности у знатној мери, али је употребљавао пројекцију као механизам владања. Како је себе сматрао незаменљивим, то је, потпуно рационално, тражио жртве за поразе који су учестали после Стаљинграда 1943. Смењивао је своје
генерале, попут Гудеријана и Манштајна, сматрајући да они јесу смењиви и да је њихова дужност да сносе кривицу за пораз, а да он, као носилац врховне власти (налог вође је врховни закон) мора остати нетакнут. Нажалост, мисију коју је узео на себе – а посебно чишћење животног простора за аријевце – нико не би с таквим фанатизмом и одлучношћу спровео као што је то урадио Хитлер, уз помоћ Химлера и Хајдриха, који су ипак били само бедни аматери, извршиоци његових одлука. Тито је, пак, био лишен параноидних скло-
Feqton ности, мада је често користио пројекцију кад би покушао да избегне сопствену одговорност за промашаје. Интуитивно наслућујући да би му свако признавање пораза нанело политичку, а тиме и штету у вршењу апсолутне власти, он је брзо повлачио своје одлуке, које су личиле на признавање пораза. Два говора која је одржао студентима и јавности после јуна 1968. баш то и показују. У првом је признао
своје грешке и грешке свог апарата, да би одмах после неколико дана за студентску побуну оптужио стране агентуре и непријатеље социјалистичког развитка. Трагање за кривцима за погрешну државну или партијску политику је старо колико и историја: њу су посебно усавршили бољшевици и за своје бројне промашаје (колективизација, лош стандард, несташице у снабдевању) стално оптуживали непријатељске агенте, шпијуне и саботере. И порицање стварности спада у механизме одбране личности, које се чешће среће код
Izbor
озбиљнијих душевних поремећаја, мада га користе и теже телесно оболели пацијенти. Они нису у стању да се суоче с болном истином да су оболели од карцинома и инфаркта миокарда, те одлажу прихватање истине за касније, док њихов психички апарат не буде на то спреман.
Под „заштитом” везира Станета Доланца Порицање стварности је један од основних механизама одбране аутократе. У супротном, кад би прихватао све што му се догађа реалистички, с осећањем кривице и одговорношћу за неуспехе, он не би могао да функционише ни неколико година. Често се говори да за своје поразе и погрешне процене не сноси одговорност аутократа него његова околина која га не обавештава добро. Тако следбеници покушавају да у себи одбране идеализован
Izbor
37
Feqton Маршал маштао да постане келнер
лик вође и одбијају да прихвате, себе ради, да и он греши. Тако Тито није знао, Слободан Милошевић није био у току. Стари бољшевици су ишли на стрељање верујући да су жртве завере тајне полиције, говорећи егзекуторима: Изроди, кад би Стаљин знао за ваша недела...!
Хитлер је често говорио: ја никада нећу попустити нити капитулирати.То је и остварио, одвукавши са собом у провалију више од 50 милиона људи. Ипак, мора му се признати консеквентност.
Готово све, сем стварања хиљадугодишњег Рајха и освајања животног простора на Истоку, нажалост, остварио је. Освојио је власт у Немачкој, поново наоружао и створио снажну војску, а немерљиве су размере уништавања Јевреја и других “расно неподобних” народа.То је већ пре доласка на власт, десетак година раније, и изнео у свом делу “Мајн кампф”. Стаљин је био флексибилнији. Често је Незнање не оправдава. То су учи врло рано правио нагле заокрете у политици, сходно – на студијама права: непознавање закона својој процени сврсисходности: 1926. не оправдава окривљеног. доба НЕП-а бива замењено потпуним скретањем опет у ратни комунизам. Аутократа не жели, он неће да зна за лоше биолошки феномен, тврдећи да се код тзв. Колективизација, која је донела огромне аспекте стварности, зато је пориче прво друштвених животиња увек зна хијерархија, жртве – а Солжењицин мисли да је тад потпуно свесно, а потом, постепено, и сам па и рецимо ред кљуцања, те се онај који настрадало око пет милиона сељака – почиње да верује у своје фикције. Он је, тај ред крши брзо приводи устаљеном спроведена је с великом окрутношћу. једноставном приморан на то да користи начину понашања ударом кљуна у главу. Кад је сазнао за жртве, Стаљин је мало порицање стварности због многобројних Мушели каже: Сви ми сањамо о потпуној попустио притисак, али је глад 1934. злочина које је починио; његов его би се власти, која ће нам дати моћ без контроле, однела нове животе. Правио је нагле сломио под осећањем кривице уколико га право да управљамо другима беуз обрте и у спољној политици, попут пакта с не би неутралисало порицање. Аутократа полагања рачуна и конфронтације. Сваки Немачком о подели Пољске 1939. поткупљује свој суперего обично осећањем човек у себи носи склоност да постане мисије, као Хитлер, или сличним осећајем тиранин. И Тито је у својим унутрашњим и спољкод Стаљина, мисијом стварања новог Тежња за доминацијом произлази из ауто- нополитичким одлукама правио бројне бескласног друштва, које захтева жртве. кратове агресивности и воље за моћи, врло оштре заокрете. Када се сече дрво, често је говорио која се може интерпретирати филозофски Хрушчов, иверје лети на све стране. (Шопенхауер, Ниче), биолошки (Лоренц), Одговор на питање да ли је вођа знао или није знао шта се догађа, дао је један сенатор током испитивања председника Регана у афери “Ирангејт”: Ако сте знали, а то прећутали, криви сте. Ако, пак, нисте знали, неспособни сте, јер располажете апаратом који је за то обучен, да вас увек и на сваком месту обавештава о стању у земљи...
У порицању, које треба буде потпуно несвестан процес, аутократа додаје и свесне елементе. Хитлер би, у ретким приликама кад је морао да се вози кроз бомбардоване немачке градове, навлачио завесице на аутомобилу, а иначе је ретко посећивао фронт. Само у доба победа, као што је потписивање примирја у Кампењеу јуна 1940, којим је Француска признала пораз. Тада се на филму видео један његов покрет рукама којима као да жели да каже: Смазали смо их! То је била освета за четири године борбе против Француза и Енглеза у Првом светском рату, који је провео у рововима Фландрије. Стаљин уопште није посетио фронт, можда само једном код Вјазме. Вероватно да не би, барем до 1943, видео знаке пораза јер су Немци доспели до Волге и освојили највиши врх Кавказа, допрли до Бакуа. Или је, можда, у складу са својим интуитивним схватањем понашања моћника, сматрао да ће бити корисније за његово вршење власти.
психолошки (Адлер). Тежња ка апсолутној доминацији је код тројице аутократа покушај да се неутралише снажно осећање понижености које су понели из детињства. Агресивност према оцу је, због страха од кажњавања или напуштања, морала бити дубоко потиснута јер се, наравно, тада није смела испољити. Да и психијатри нису лишени жеље за доминацијом и пратеће сујете, показује и фотографија с психоаналитичког конгреса у Вајмару 1911. Фројд, мада је био ниског раста, стоји поред Јунга и надвисује га. Неки очевици тврде да се попео на столичицу да би изгледао виши! Стаљин никада није дозвољавао да га сликају из горње визуре, већ увек из доње, како би изгледао виши. Тито је своју жељу за доминацијом исказивао и кроз посебан стил облачења, кинђурења, а то је било нарочито својствено Герингу, који је имао бројне склоности ка феминизовању и трансвестизму.
Хитлер је помно пазио на доминацију. Сам је Тито није користио овај механизам одбране одређивао своје место на манифестацијама у већој мери, сем при крају живота, кад га и парадама, и, уопште, сматрао да му је клика на двору, посебно велики везир је провиђење доделило посебну, доСтане Доланц, изоловала и удаљила од минантну улогу међу сарадницима, коју информација, прекинула комуникацију и само он може испунити. Тако је, неједном вести селекционирала по свом нахођењу, изговорио да је он незаменљив. с образложењем да се Тито, већ стар, не Бројна истраживања стално потврђују да се узбуђује. аутократа разликује од демократског вође Доминација је дефинисана као контрола над понашањем других, нарочито принудом. Лоренц у доминацији види
Избегавање несигурности и неодлучности не може се применити на ову тројицу аутократа, већ само на њихове следбенике. По вокацији, аутократа не сме да се колеба у својим одлукама јер би брзо изгубио углед код оних који га прате. Он мора деловати као визионар који види будућност.
Аутократа, као и сваки лидер, мора брзо да процени одређену ситуацију, предузме меригидношћу, неспособношћу подношења ре да је разреши и, такође, брзо пренесе неизвесности и перцепцијом другог у скла- својим егзекуторима или следбеницима ду са својим доживљајем света. одговарајућа наређења. А ако она не буду
38 извршена, одмах следи казна. Сва тројица, посебно Стаљин и Хитлер, користила су то у потпуности. Стаљин је неколико пута погрешно проценио ситуацију, нарочито 22. јуна 1941. ујутро, кад је оклевао да узврати на немачки агресију и тако дозволио да му авијација буде уништена на земљи. Био је у некој врсти шока десетак дана после вероломног немачког напада, можда у депресивној кризи због осећања кривице што је дозволио да га Хитлер превари.Убрзо се сабрао и негде од 4. јула 1941. деловао је одлучно. Ипак, и тад
Izbor
Feqton ни корак даље. Манштајн је предлагао тактичко скраћивање борбених и линија за снабдевање, управо оно што је тад Хитлера доводило до беса – тактичко повлачење. Због своје ригидности он је губио битку за битком, посебно на Источном фронту, јер су Совјети од њега преузели ранију флексибилност, изненађења и неуобичајене маневарске поступке. Наиме, Хитлер је почетком рата генерале запањивао смелим стратегијским одлукама: продор кроз Ардене до Денкерка, на
ослобођењу Београда одомаћио међу владајућом елитом.Титу је у бројним навратима скретана пажња на буржоаске навике. И поред тога, он је упорно, све до смрти, настављао свој хедонизам, чији је извор, а ни он сам то није крио, био покушај да се неутралише беда у раном детињству, снажна адолесцентна жеља за лијепим одијелима и намером да кад порасте буде келнер јер су они “увијек лијепо обучени”. Та снажна адолесцентна траума није могла касније, кад је постао диктатор, да буде неутралисана апсолутном влашћу коју је задржао до краја живота. Хитлер и Стаљин су, напротив, били аскете. Први се облачио конвенционално и личио, како је злобно приметио један новинар, на келнера из станичног бифеа. Кад је постао вођа и канцелар Рајха, носио је страначку или војну униформу. Био је доста крутог понашања. Помно је пазио на свој изглед и у својој околини није трпео неуредне особе. Злочинац
се држао правила да не саопштава лоше вести следбеницима: објаву рата Немачке СССР-у прочитао је Молотов. Касније, кад су се почеле ређати победе, само је Стаљин потписивао наређења о почасној паљби због неког освојеног града. Наравно да је одмах налазио кривце, команданте на Западном правцу, попут генерала Павлова, који су ускоро стрељани и тако код следбеника покрили Стаљинову кривицу. Тито је само два пута изгубио присуство духа: после повлачења из Ужица 1941. и током десанта у Дрвару, 1944. Иначе, увек је деловао сигурно, повремено тражио кривце за своје неуспехе, али их није кажњавао сурово као Стаљин. Како је старио и све га више обузимала Паркинсонова болест, Хитлер је, с појавом крутости у мишићима, постајао све крући и у одлукама, па су бројни команданти смењени због кршења његове наредбе
вегетаријанац
пример, да би касније, посебно после Стаљинграда 1942/3, почео све више да спроводи стратегију неповлачења. Већина историчара назива Тита диктатором у баршунастим рукавицама. Немали број латиноамеричке диктаторе упоређују с Титом, налазећи и у њиховом понашању, као и начину облачења Фрање Туђмана, директну имитацију Тита. Револуционари ригидније структуре, посебно динарци, потајно су гунђали и сматрали да колмована коса и прстен, а посебно беле пудлице, не одговарају револуционару. Ђилас, од многих оптуживан за лева скретања, као и стрељања колебљивих и сумњивих у Црној Гори 1942, после рата се могао сретати на београдским улицама с качкетом на глави, а на пријеме је долазио у чизмама, што је изгледало као неки вид протеста због увођења луксуза, који се одмах по
Хитлер није пушио, пио је неку врсту разблаженог пива, понекад исто тако разблажени шампањац, месо није јео после смрти своје сестричине и љубавнице Гели Раубал. Ово вегетаријанство је вероватно било нека врста самокажњавања због њеног самоубитва. Опсесивно га се придржавао, често својим гостима за столом пребацивао канибализам и правио понекад неукусне примедбе о крвавом месу. Увек је са собом водио вегетаријанску куварицу, јео је умерено, слабост су му били колачи које је уништавао у великим количинама, што је изазивало чуђење гостију, посебно током дугих седељки у Оберсалцбергу.
Izbor
39
Feqton
Није се, као Тито, кинђурио, а једини украс који је носио, био је Гвоздени крст, заслужен у Првом светском рату. Од почетка рата није облачио цивилно одело. Носио је, углавном, смеђу партијску униформу, огољену и без ленти. Није волео раскош, насупрот бизарном Герингу, који се често облачио као римски сенатор у тогу, или пак као средњовековни витез, с бодежом за појасом, што је бројне саговорнике наводило да праве злобне примедбе о сексуалној оријентацији дебелог Хермана. Кад се не би знало да је Хитлер наредио уништавање Јевреја, Словена, Цигана, идеолошких противника чувеном комесарском наредбом, његов животни стил би се могао описати као ригидноопсесивни, подобан припаднику средњег грађанског сталежа из Баварске. Стаљин је, такође, био аскета. И Хитлер и он су, вероватно, насупрот Титу, сматрали да је апсолутна власт довољна сама по себи, па јој нису потребна спољна обележја.
из Србије. његов отац, али је последњих година, када је прешао 70, већ показивао знаке смањене толеранције, показујући током дугих ноћних седељки са стално истим сарадницима, Маљенковом, Микојаном, Хрушчовом, Булгањином и неизбежним Беријом, знаке класичне параноје.
Носио је униформу коју су припадници партијске бирократије у СССР-у сматрали званичним начином облачења и ретко – у Техерану и на Јалти 1943. и 1945. – маршалску униформу, без ордења и посебних ознака. Нико га никад није видео у цивилном оделу, посебно не с краватом. Осим мале луле, у коју је стављао херцеговачки дуван, његов спољни изглед је био неупадљив, без прстења, специјалне фризуре или бојења косе. Навике су му биле типично руске, посебно у пићу, мада ни Грузини не заостају много у навикама од своје велике сабраће. Пио је перцовку, врсту вотке, и вина из родног краја. Није био алкохоличар, као
Стаљинове навике у исхрани су биле, такође, кавкаске: класичан шашлик, риба, обично месо, без слаткиша. Одаје у којима је боравио биле су намештене скромно, војнички једноставно. Соба у којој је умро била је готово огољених зидова, само је на њих, последњих година пред смрт, лепио слике које је исецао из “Агањока”, једног Тито је добро подносио алкохол, имао је од ретких илустрованих неполитичких сличне навике у пићу, вино из родног краја, недељника у СССР-у. популарни цвичек, и, наравно, неизбежни Спорт Хитлер никад није упражњавао, као ни Стаљин, осим лова, док је Тито у младости био гимнастичар, мачевалац, пасионирани шетач. Шетње је упражњавао и у старости. Уколико је лов спорт а не окрутна игра са заробљеним животињама, како су изгледали Титови и Доланцови ловови, онда је Тито био спортиста. Уопште, он је помно држао до своје физичке кондиције и био виталан до у дубоку старост (памти се његово пентрање по Кинеском зиду, за време званичне државне посете 1977), али, наравно, не темпом као кад је ишао на челу колоне, а многи у њој се жалили на брзи ход. Бављење јутарњом гимнастиком, навика коју су Средњоевропљани у првој половини прошлог века помно упражњавали, била је код Тита допуњена и растезањем федера, али му је др Матуновић то забранио, заправо посаветовао – Тито није трпео да му виски “чивас”. До краја живота се помно ико издаје наређења – да такво вежбање контролисао, те су ретка сведочанства која остави јер му подиже крвни притисак. говоре да га је ухватило пиће, за разлику од последње српске владајуће екипе која није Друга двојица су помно избегавала спорт. могла да се обузда, што је Тита наводило на Стаљин је ишао у лов у младости, па је злобне примедбе о алкохолизму другова повреда левог лакта, изгледа, последица
Izbor
40 ловачке незгоде. Како се плашио атентата, шетње су му биле ограничене на близину даче Кунцево, удаљене од Кремља око 20 км, те летовања на Црном мору и Кавказу. Хитлер је имао сличне навике. Године рата је провео у добро заштићеним бункерима, без свежег ваздуха, мало се кретао и брзо је почео да стари. Био је дрхтава сподоба, посебно после атентата 20. јула 1944, кад се тремору од почетне Паркинсонове болести придружило и дрхтање од снажног стреса после експлозије бомбе.
дитељка Лени Рифенштал, која је недавно неутралисању развлашћених). Тито је био умрла доживевши више од сто година. другачији, и јер је прорачунато ушао у раХитлер није пливао, скијао, нити се бавио днички покрет, тј. комунистичку партију. неким другим телесним активностима. Хитлеру и Стаљину никакав раскош није био потребан. Имали су потпуну власт и то им је било довољно. Она је, сходно теорији Алфреда Адлера, неутралисала све њихове фрустрације из детињства, понижења, сиромаштво, одбацивање од богатијих, и потпуно компензовала осећање мање вредности.
Тито је легао у раним вечерњим часовима, а остала двојица, годинама илегалци, радили су или ћаскали у кругу одабраних дуго у ноћ. Хитлер је изводио дуге монологе пред секретарицама и ађутантима крај камина о раси, историји и улози Јевреја у њој, а Стаљин за столом пуним ђаконија. Ова дружења су била опасна, јер је Стаљин већ показивао знаке поодмакле параноје, те је оптуживао подређене да нешто крију и кују завере. Кад одеш код Стаљина на вечеру, не знаш да ли ћеш се вратити ујутро кући, причао је Хрушчов.
Код Тита су те инфантилне трауме биле толико снажне да је било потребно да спољним симболима власти неутралише њихово продужено деловање на психу. Дакле, изводи се закључак да је аскетизам вође или диктатора погубнији за следбенике и противнике него хедонизам. Наравно, ни Тито није био мекан и пун хуманости. Черчил је за њега рекао: тврд, способан и интелитентан, али је он по броју својих жртава, па и у процентима према целокупној територији на којој је владао, ипак далеко заостајао за првом двојицом.
Фирер без дана радног стажа Још једна особина била је заједничка свој тројици диктатора: гледање филмова пре седељки. Избор није био идеолошки диктиран, посебно не код Стаљина, који је волео гангстерске и каубојске. Тито је гледао оперете и музичке, а Хитлер тзв. алпске филмове, у којима је раније као глумица играла његова касније фаворизована ре-
Тврд према себи, без саосећања за друге – љубљење и грљење деце током јавних манифестација било је само пропагандни трик.
Feqton
Рани улазак у партију, посебно комунистичку, више је емотивни него рационални циљ. Приврженост некој идеологији, расној или класној борби, утолико је јача уколико је јединка млађа. Кад неко напуни 25 година, Сва тројица су била хладни, безосећајни тешко се може говорити о идеалима. Тито фанатици који су служили идеји (Хитлер је ушао у партију знатно касније, мада је расној чистоћи и освајању животног про- имао бројне прилике да то уради и раније, стора за нацију господара, а Стаљин осва- посебно током бољшевичке револуције, и јању власти од стране радничке класе и то промишљено, јер, интелигентан какав
Izbor
Feqton
је био, помно је прорачунао ризике и уви- сподељених друштвених добара, потреба део могућност да му само таква партија за револуционарним ликвидирањем може пружити оно што жели – раскошан постојећег поретка.
Хитлерови мотиви су, наравно, били другачији, али су, такође, имали своје порекло у адолесцентној кризи и побуни против оца.
живот и власт. Ту идеолошки фактори нису играли улогу. Бројни његови саборци ушли су у партију у касној адолесценцији, често замењујући отпор ауторитетима оца или учитеља борбом против устаљеног поретка. Тако је индивидуална побуна, својствена младом човеку, код Стаљина добила друштвени карактер побуне против тираније, беде и сиромаштва, неправедно ра-
41 Смртни непријатељи, Стаљин и Хитлер, имали су идентичан дневни, боље рећи ноћни, ритам рада. Устајали су касно и тек у касним поподневним часовима почињали да раде, да би тек пред јутро легали у кревет. То је код совјетских руководилаца од 1929. до 1953, кад су морали у својим министарствима да проводе и дан и ноћ јер је хазјајин, како су звали Стаљина, имао обичај да их позове око поноћи на саветовање како би му пружили неке информације, изазивало нездраву боју лица од ноћних бдења, која се звала кремаљски тен.
Хитлер до доласка на власт 1933. није имао ни дана радног стажа, као ни Стаљин, који је у младости неко време провео на раду у опсерваторији а касније био професи-
42 Feqton онални револуционар.
Izbor
Тито је на том плану био најбољи: шегртовање пред Први светски рат, потом рад у млину у Киргизији, касније у Великом Тројству до 1925, бродоградилишту у Краљевици 1925, а наредне године у Смедеревској Паланци.
Хитлер је покушао да свој боемски начин живота настави кад је постао канцелар: није волео обавезе јер је за себе говорио да је уметник, а они немају радно време, већ раде кад имају инспирацију. Међутим, до краја 1942, кад је немачка армија почела да доживљава велике поразе, наметнуо је себи ригидан радни дан, и потпуно се подвргао снажној самодисциплини, стално конферишући с војним, политичким и полицијским шефовима. Ђилас каже да Тито никада није био нарочито вредан радник, али је посао на време отаљавао, и његов је сто био углавном чист од предмета које је требало решити. Наравно да је с годинама његов радни капацитет опадао а бројне обавезе преузели су маршали на двору, у чему се посебно истицао Доланц. Причало се да је он нарочито инсистирао на томе да информације које је Тито примао буду селективне, како се председник не би посебно узбуђивао. Аутори наклоњени Титу желе да у томе виде погубни утицај Доланца, Бакарића и Микулића на доношење штетних одлука. Као што незнање права не оправдава оптуженог, тако ни за ово нема оправдања. Улогу Доланца код Хитлера обављао је, последњих година рата, Мартин Борман. Он је био брана свима који су хтели да информишу Хитлера о правом стању ствари – мада ни он сам то није желео – и сваког таквог би оптужио за дефетизам. (наставиће се) Извор: „ТРИ ДИКТАТОРА“, „Информатика“, Београд, аутор: др Владимир Адамовић, приредио З.Димитријевић
Мултимедијални CD са аудио прилогом и фото галеријом ( на крају брошуре) као посебним прилогом. Демо верзију истог могуће је погледати на веб страници www.zodijak.info - у подкатегорији монографије
Izbor
43 Одлуком Црквеног суда Виловски је лишен настојању да порушене манастире обнаВиловски: Гоне ме из свештеничког и монашког чина и на три вљају они који су их и рушили. политичких и верских године искључен из црквене заједнице разлога а против њега се води и истрага у Вишем Политички разлози његовог прогона су, Рашчињени монах Српске православне суду у Београду због сумње да је умешан тврди он, то што се заједно са пензионисаним владиком Артемијем, многим цркве (СПЦ) Симеон Виловски против у финансијске махинације. сарадницима, као и верним народом кога се у Србији води кривични поОн је ухапшен у Грчкој 11. марта од када је Косова и Метохије супротставио “подаступак упутио је отворено писмо јавности преко свог адвоката био у екстрадиционом притвору у Солуну ничком ставу Владе Србије” која приступа Бранислава Тапушковића у ком наво- и за њим је била расписана међународна “меком” признању јужне српске покрајине ди да су оптужбе против њега иско- потерница пошто је био недоступан с циљем да постне члан ЕУ. правосудним органима Србије.Виловски се нструисане заједно са директором Епархијског центра Виловски сматра тенденцизним то што је он проглашен кривим и у истражном поступку, затим то што је против њега безаконо издата међународна потерница због, како каже, само постојања основане сумње да је оштетио интерес СПЦ.
Виловски који је недавно пуштен из екстрадиционог притвора у Грчкој након што је Врховни суд те државе одбио захтев Србије за његово изручење, навео је у писму да се истражни поступак против њега пред судом у Београду “тендециозно продужава и одуговлачи” и да га српско судство гони без доказа. “Од 19. фебруара до данас током истражног поступка није учињено ништа више од испитивања четири сведока. Није наређено вештачење за утврђивање истинитости оптужби које ми се стављају на терет”, казао је он оцењујући да је циљ тога да се што више продужио судски поступак и у свести јавности створи утисак о његовој кривици.Виловски је навео и да је од Уставног суда Србије затражио укидање међународне потернице.
S one strane zakona
“Раде Неимар” Предрагом Суботичким сумњичи за незаконито присвајање 350.000 евра намењених реконтрукцији манастира на Косову.
Он је, каже, од Уставног суда Србије захтевао укидање међународне потернице. Виловски каже да је против три медија поднео тужбу због флагрантног деградирања, срамоћења и изругивања његове личности кроз медије као неморалног и душевно поремећеог. Он је СПЦ оптужио за постојање новотарске теолошке струје која се, каже, супротставља предањској Православној теологији и црквеном животу на шта су Артемије и његови сарадници покушавали да укажу.
Виловски тврди да је прогнан из политичких и верских разлога Рашчињени архимандрит Српске православне цркве (СПЦ) Симеон Виловски, за којим су српске власти расписале међународну потерницу, због финансијских малверзација, обратио се данас јавности са тврдњом да је постао жртва прогона из политичких разлога и верских убеђења. У писму достављеном медијима посредством бранитеља Бранислава Тапушковића, Виловски опширно описује дога- Виловски је написао српској јавности и ђаје на Косову и Метохији у време НАТО да се током више претходних година набомбардовања СРЈ 1999. гдоине и каснијем шао у оштрој супротности по црквеним и теолошким питањима са, како тврди, веома моћним епископом Атансијем Јевтићем за кога тврди да више година предњачи у деловању против њега.
44
S one strane zakona Привредни суд у Београду је недавно пресудио да држава не мора да купи војсци шлемове, панцир-прслуке и другу заштитну опрему вредну 176 милиона евра, о чему је 2005. склопљен уговор између Министарства одбране и фирме „Производња Миле Драгић“.
“Постао сам мета зато што сам довео у сумњу, уз помоћ теолошких аргумената, богословску потврђеност увођених новачења и тако сам директно и јавно угрозио богословску опремљеност и ауторитет њихових носилаца”, навео је Виловшки и додао да је реч о већ поменутом владики Атанасију, али и другим, како каже, јересима попут Амфилохија Радовића, Иринеја Одлука Привредног суда донета је две Буловића који деле исте ставове. недеље после пресуде Основног суда у Зрењанину, који је утврдио да Виловски надаље каже да је јасан органииндустријалац Драгић није починио злозовани покушај његовог моралног и фиупотребу службеног положаја у случају зичког уништења, прљање његове части „афере Панцир“ коју је 2005. покренуо и угледа којој се, како тврди, не види крај. тадашњи министар финансија Млађан Одговор зашто је све тако, каже он, треба Динкић, тврдећи да је реч о пљачки века, потражити у одговору изасланика ЕУ и вредној 300 милиона евра! Трговински суд шефа цивилне мисије на Космету Питера је у априлу 2009, још док је Драгић био Фејта који је поздравио промену става СПЦ осумњичен да је корумпирао чиновнике према јужној српској покрајини. Министарства одбране СиЦГ, потврдио правоснажност истог оног уговора на основу кога је индустријалац оптужен Наши државни за злоупотребу службеног положаја. службеници лобирају за Међутим, после жалбе Републичког стране фирме правобранилаштва, већ у мају исте године Виши трговински суд је поништио ту Произвођач војне и полицијске пресуду и вратио предмет на ново суђење заштитне опреме Миле Драгић првостепеном суду. После више од годину ослобођен је оптужбе да је уговор о дана, Привредни суд је пресудио да држава опремању војске добио захваљујући ипак не мора да купи робу од Драгића, а он миту, али је Привредни суд ипак одлу- најављује да неће одустати од захтева да се уговор испоштује и претпоставља да ће чио да тај уговор не важи спор завршити у Стразбуру. Непосредно пре доношења актуелних пресуда, Миле Драгић је 10. јуна у Вашингтону примљен у утицајну организацију „Круг 40“, где је позван као лични гост генерала Џејмса Конвеја, команданта америчких маринаца. Драгићевој инаугурацији у чланство присуствовали су и Мајкл Хејден, бивши директор ЦИА и НСА (Национална безбедносна агенција), сенатор Пол Лаксо, судија врховног суда САД Семјуел Алито, оснивач и власник чувене приватне војне фирме „Блеквотерс“ (сада „Xе“) Ерик Принс, бивши амерички потпредседник Дик Чејни и друге утицајне особе из војнополитичког естаблишмента. У ексклузивном разговору за НТ Драгић каже да примање у чланство „Круга 40“ потврђује да га више цене у иностранству
Izbor
него у сопственој земљи, али да га то не чини срећним: - Ја живим тешко, као и било који други грађанин Србије, делим тужну судбину народа.
Зар то није мало претерано поређење? - Истина је да се ја борим за много већи новац од обичног човека који покушава да сакупи паре за најосновније потребе, али муче ме врло слични проблеми, јер сваког месеца морам да обезбедим 200.000 евра за фирму, за око 250-300 запослених, колико их сада имам у Србији. Толико је остало од 8.000 радника, колико сам некада запошљавао искључиво на извозним пословима. Ти људи су остали без посла због афере коју су измислили неодговорни политичари из владе. „Производња Миле Драгић“ је тада, 2003. и 2004, била четврти извозник у Србији, бољи су били само гиганти НИС, ЕПС и „Сартид“. А онда је 2005. све то уништено исконструисаном „афером панцир“ коју су створили одређени политички моћници с циљем да униште моју фирму и послове наместе компанијама које они заступају. Штета коју је претрпела компанија мери се стотинама милиона евра, хиљаде људи су изгубиле посао, а држава новац. „Афера панцир“ везана је за продају опреме за тадашњу Војску СиЦГ. Какве то везе има с Вашим извозним пословима? - Та измишљена афера је само била начин да се крене на уништавање моје фирме, која је била у великом успону. Управо тада смо добили тендер за посао у Алжиру, за производњу минерских чизама у вредности од шест милиона долара, а показали смо да смо бољи чак и од угледне немачке конкурентске фирме. Да је тај посао урађен, уговор би се аутоматски проширио на посао од 100 милиона долара, али људи из наше државне администрације су отишли тамо и рекли:
Izbor
S one strane zakona
„Немојте да радите са Драгићем, неће мо- милиона евра, како Ви тврдите? ћи да испоштује уговор јер је у сукобу са државом“. Позивам тужиоца да ради свој посао и да провери моје наводе, зашто људи из наше државне администрације, које плаћамо да нам обезбеде послове, уместо тога отимају послове домаћој индустрији и дају их страним фирмама. Зашто тужилаштво не испита да ли ту има елемената организованог криминала?
У време настанка „афере панцир“ говорило се да сте засметали управо конкуренцији из Немачке и да је она кумовала скандалу? - Конкуренцији свакако одговара да „Производња Миле Драгић“ нестане с тржишта, али не оптужујем њих, нас су уништили наши људи. Они су нанели огромну штету не само мени и запосленима у мојој фирми, већ и много ширем кругу људи. На пример, због минирања посла са Ираком у 2008, без посла је у Србији остало 30.000 људи, а држава је остала без пара. Тада је ирачка државна делегација дошла у Зрењанин и, одушевљена робом и пословношћу, одмах прихватила нашу понуду. И сам председник Тадић је тада истицао да ће 235 милиона долара ирачког посла добити домаће фирме, а од тога је 150 милиона био део „Производње Миле Драгић“. Међутим, државна фирма СДПР, под директном контролом Министарства одбране, прешла је преко обећања председника Тадића и дала тај посао од 150 милиона долара једној кинеској фирми и израелској фирми ФМС. „Афера панцир“ упропастила нам је посао и у Чилеу, где смо учествовали на тендеру за панцире, али је конкурентска израелска компанија донела чланак из новина у коме ме Динкић оптужује за пљачку столећа од 300 милиона евра. То је био главни разлог због кога нисмо добили посао у Чилеу. А ја уопште немам појма одакле му та цифра, исто тако је могао да каже 500 милиона или 5 милијарди!
- Од првог дана говорим да Динкић не говори истину о овом случају и да је цифру од 300 милиона измислио, као и све остало. Постојала су два уговора за куповину наше опреме, први на износ од 89 милиона евра за 2006. и други од 87 милиона евра за 2007. Реч је била о куповини око 59.000 шлемова, 56.000 панцира и друге заштитне опреме, у чему нема никаквог преувеличавања потреба, јер на сајту Министарства одбране стоји, или је бар донедавно стајало, да ратна војска Србије броји 90.000 људи, а пошто сваки војник мора да има шлем, униформу и заштиту, то би значило да је куповином обезбеђена заштита за сваког другог војника. Међутим, потпуно је јасно да би одбрана Србије у реалној ситуацији захтевала много више људи. Ако узмемо за пример да је 1999. године на Космету било ангажовано 500.000 људи, у сличној ситуацији шлем и панцир добио би сваки десети! У сваком случају, униформе и заштитна средства за војску мораће да се набаве, али изгледа да је циљ неких људи из владе да она нипошто не буду из српских фирми. Ево, пре неколико месеци увезли су униформе из Травника, из БиХ, а новине пишу да ће шлемове увозити из Хрватске, иако се на светским сајмовима показало да „Производња Миле Драгић“ има најбољи шлем. Како тумачите то што Вас је Суд у Зрењанину ослободио оптужбе за корупцију, а неколико дана касније Привредни суд у Београду одлучио да држава не мора да Вам исплати 176 милиона евра, јер је, како новине преносе, уговор потписало неовлашћено лице из Министарства одбране СиЦГ?
45 дезинформације. Лаж је и да желим да оштетим државу и да од ње тражим да
ми исплати 176 милиона евра - ја само тражим да испоштује уговор и купи робу за ту суму. А на суду у Зрењанину сам доказао да сам нашој војсци понудио робу врхунског квалитета по цени нижој него кад продајем у иностранству. Како држава онда може да буде оштећена? Међутим, проблем је што тужилаштво није независно, већ га поставља влада, и под њеним је директним утицајем. Привредни суд који треба да штити институцију уговора, уместо да пресуди за неколико месеци, доношење одлуке растеже пет година. Трговински суд је утврдио 2009. да је уговор правоснажан, али је на приговор правобранилаштва, без иједног новог доказа или нових сведока, Виши трговински суд вратио на поновно суђење. Предмет се вратио код исте судије која је сада написала дијаметрално другачију пресуду. За овај уговор су постојале сагласности и одобрења Савета министара Државне заједнице СиЦГ, Врховног савета одбране и министра одбране, и све то није било довољно Трговинском суду, а с друге стране за уговор о закупу сателита, за који нису постојале никакве сагласности државних органа, државни представник на арбитражи у Лондону је рекао да треба да опстане и да је валидан. То је потврдио и Трговински суд у Београду. Ево вам пример за два лица правде у Србији. Шта мислите, због чега је судија променила мишљење, ако није било нових доказа?
- Сматрам да је пресудан утицај имала изјава министра одбране, који је рекао да ће војска пропасти ако се уговор активира, из чега се може закључити да ће војска пропасти ако се обуче и добије средстава - То апослутно не пише у пресуди, јер је заштите! Ова пресуда враћа све на почетак, Милован Андрић, тадашњи начелник јер се тражи да се утврди да ли је та коОдељења за економско-правне послове личина опреме била потребна војсци и у Управи за снабдевање Министарства да ли је било пара у буџету, иако у уговору одбране, био апослутно овлашћена особа пише да финансирање не иде из буџета за потписивање уговора, што је утврђено већ од продаје војне имовине. и у кривичном поступку у Основном суду Добро, колико је на крају вредео тај посао у Зрењанину и у Трговинском суду у Беопремања наше војске: 300 милиона евра, ограду. Не знам само ко је пустио ту лаж Медији су преносили да то не пише у угокако је тврдио министар Динкић, или 176 у новине, од којих сам тражио деманти те вору и да највиши државни званичници
46 нису знали за тај посао. - То је још једна од лажи које се сервирају, а управо због тога је и моје суђење у Зрењанину било затворено за јавност, иако сам инсистирао на основном уставном праву сваког грађанина на јавну одбрану. Међутим, испуњен је захтев тужиоца да суђење буде затворено, иако ниједан документ у оптужници није имао ознаку војне тајне! Из истих разлога они су ме и 2005. притворили на месец дана, јер се плаше истине и чињенице да су о уговорима све знали и тадашњи министар одбране и Врховни савет одбране и Савет министара Државне заједнице СиЦГ, где је донета одлука да се опрема набави од фирме „Производња Миле Драгић“. Све је било чисто, а на крају је то утврђено и на суду. Тадашњи начелник Генералштаба Паскаш је одмах после избијања афере позван на састанак с тадашњим премијером Коштуницом, председником Тадићем, али тужилац, без објашњења, није дозволио да на суђењу изнесе о чему се говорило на том састанку. Ја сам и Коштуници и Тадићу писао молбе да се састанем с њима, да им објасним шта се дешава, али њих то није занимало. С друге стране, довољан је телефонски позив било ком премијеру у региону да би ме одмах примио. Мислите ли да је то нормално?
Како видите решење садашње ситуације, да ли ћете одустати од захтева да војска купи вашу робу? - Нипошто, уложио сам жалбу на пресуду, али очекујем да ће покушати да максимално растежу процес да се не бих жалио Стразбуру. Међутим, нема шансе да ме спрече да их добијем у Стразбуру. Зар не мислите да заиста можете да упропастите ионако сиромашну војску, ако добијете процес? - Како ћу да је упропастим, кад ћу им дати добру робу. А ако немају пара, имају некретнине, па министар Шутановац сада прича исто оно што је причао и Давинић, да ће продавати војну имовину да би се опремила војска. Међутим, проблем је
Izbor
S one strane zakona што је у међувремну изгубљено пет година током којих је и та имовина изгубила велику вредност, а потрошене су силне паре за њено одржавање, сигурно више од суме из уговора. Да не говоримо да све то чува војска, која није предвиђена само да стражари поред напуштених објеката, већ да изводи обуку. Али овако малобројна она више ради као стражарска служба, а то ми не личи на модернизацију и осавремењавање о којима се толико прича. Да су уговори реализовани, као што је 2005. Министарство одбране хтело да уради, данас би наша војска имала тренутно најквалитетнију балистичку заштиту на свету, заштиту од временских непогода и адекватну опрему да изврше сваки задатак. Овако, они који су смислили „аферу панцир“ пуштају да војска иде дроњава и чекају да „Производња Миле Драгић“ оде у стечај да би нека њихова фирма добила посао опремања. А истовремено на плакатима који позивају у професионалну војну службу, манекени носе лепе униформе „Прозводње Миле Драгић“. Значи, кад је потребна лепа слика, онда је ту српска униформа, а кад треба да се обуче војник, онда се узима страна.
у „Застави“ без посла и моју фирму без примања, али су и државу оштетили за више стотина милиона. - О послу сам обавестио владу, све одговорне људе, али Динкићево министарство, које је било надлежно за извозну дозволу, није хтело да ми је да шест месеци, иако је законски рок за издавање 30 дана. С друге стране, СДПР је у року од једног дана добио дозволу, па зар то није монопол! Да не говорим да сам на основу дотадашњег угледа добио стопостотни аванс, готово два милиона долара, намењен за „Заставино“ оружје, али због кашњења сам морао да вратим део износа. И како да извозите у таквим условима? Ухапшен без доказа Драгић наглашава да су производи његове компаније, према изворима из војске, сачували око 15.000 људских живота и стотине милиона долара војне технике:
- Војсци смо испоручили 3.500 лажних мета, које су варале паметне високотехнолошке бомбе. Током бомбардовања НАТО је Протежирају „своје“ фирме уништио 2.500 таквих лажних циљева који су електронским уређајима давали сиМиле Драгић каже да његове компаније, мулацију да је реч о камиону, тенку, топу, некад најуспешније извозне приватне радару, командном месту или било ком фирме у Србији, сада уопште нема на спи- другом војном средству. Да тих, најмање 2.500 бомби није погодило лажне циљеве, ску извозника: погодиле би праве, а да су их опслуживала само четири човека, било би десет хиљада жртава, да не причамо колико су живота сачували шлемови и панцири. А замислите колико кошта 2.500 тенкова, топова, камиона. - Наша фирма због ембарга до 2001. није могала да извози, али кад смо се отворили за свет, буквално почиње јагма за нашим производима. И онда се појављује Млађан Динкић и тужилац тражи да будем ухапшен због наводног мита од 10.800 динара, а у то време сваког дана у недељи плаћао сам држави на име пореза 10.000 евра! Међутим, он је тражио да будем ухапшен због два плаћена ручка у хотелу, на којима нисам ни био. Тек када је истицао тридесети дан притвора, саслушали су сведоке и утврдили да је реч о репрезентацији и да је све било по закону. Значи, ухапшен сам без доказа, на основу оптужнице коју су подигли послушници политичара - Реч је о томе да ми одређени политички у тужилаштву, и то се показало и на суду. моћници већ годинама не дају да извозим, Извор Недељни телеграф, Београд, јер протежирају „своје“ фирме, иако имам аутор: Борис Субашић пуно контаката и могућности за извоз. На пример, за Конго сам могао да извезем сав војни вишак из Србије и обезбедим посао Сајбер криминал од више стотина милиона евра. Био сам тамо с председником Кабилом и почели смо Словеначки хакери да планирамо велике контингенте који би развили најмоћнији се превозили из барске луке, јер је хитно рачунарски вирус, било потребно 10.000 пушака за параду. истражује их ФБИ Међутим, уместо да извозну дозволу добијем одмах, морао сам да је чекам шест Међу зараженим су рачунарима и они месеци! На тај начин су оставили и раднике у неким познатим америчким пре-
дузећима и у чак 40 банака.
Izbor
47
S one strane zakona БУШЕЊЕ ГУМЕ
картицама и беже са лица места.
Савет: Не прихватајте никакву помоћ, Лопови на моторима и са сечивом на ци- нарочито не оних који су на мотору. Ако мењате сами гуму, закључајте сва врата. пелама цепају гуме на аутомобилима
Словенски полицајци уз помоћ америчког ФБИ-ја открили су тројицу младића из Марибора за које се сумња да су створили досад најмоћнији вирус на свету помоћу којег су се докопали података с кредитних картица, лозинки за интернетско банкарство и других поверљивих информација, јављају словеначки медији.Вирус је наводно већ заразио неколико милиона рачунара у целом свету. Истрага је тренутно у почетној фази због чега полиција и ФБИ засад не желе давати више информација о случају. Полиција је запленила и већи број рачунара и рачунарске опреме.
Чим сам чуо да је пријатељ дошао колима и да му се у граду „избушила гума“, знао сам наставак приче, јер сам је и лично доживео са пријатељем из Атине који је још и добро прошао, јер осим нове гуме, друге штете није било. С обзиром на то да је у последњих петнаестак дана ово већ трећи случај пљачке наших људи у Барселони за који смо сазнали, за посетиоце из наше земље припремили смо мали водич за избегавање опасности којих је атрактивна Барселона препуна.
ПОЛИВАЊЕ ВОДОМ У центру града оперишу банде које на улици ослушкују језик којим људи говоре како би се уверили да су странци, а када одаберу жртву, једна од омиљених метода пљачке јесте прскање водом. Један или двојица ходају иза вас са отвореном флашом воде или неке течности, у неком тренутку широким покретом руке избацују течност изнад ваше главе... Прво што ћете учинити јесте да погледате увис, одакле вода... У
Напали 40 банака из САД-а Како сазнаје Дело, осумњичена су три Мариборчана млађа од 25 година који студирају на Факултету за рачунарство. Међу зараженим су рачунарима и она у неким познатим америчким предузећима и у чак 40 банака. Због напада на подручју САД-а у истрагу се укључио ФБИ који је своје иследнике послао у Марибор.Према неслужбеним информацијама које преносе сви словеначки медији, мариборски хакери удружили су се са шпанском компанијом Марипоса преко које су ширили вирус по свету. Мутне радње Марипосе још су прошле године открили стручњаци канадског осигуравајућег предузећа Defence Intelligence, шпанског произвођача антивирусних програма Panda Security te centra Georgia Tech Information Security.
Ако долазите колима, у централним улицама града вреба реална опасност да постанете жртва специјализованих банди које у 99 одсто случајева траже аутомобиле са страном регистрацијом. Ако су још ван Европске уније, утолико боље. Док стојите на неком семафору, задњем делу вашег аута приближиће се на мотору један од лопова. Извор Вечернји лист, Загреб. На врху његове ципеле је оштро сечиво којим боде једну од ваших задњих гума. Затим наставља да вас прати и на следећем ће вас љубазно упозорити да вам Тамна страна Барселоне семафору „задња гума испушта“. Ви ћете потражити Рано поподне. Звони мобилни телефон, прво место да застанете, излазите да број београдски, са друге стране глас погледате, а лопов се неретко „нуди да познаника: - Друже, помагај, опљачкали помогне“. Док ви заврћете рукаве да ваме, однели све: кеш, пасош, картице... дите резервну гуму, лопов, или лопови, „ваде“ са седишта отвореног аутомобила Ево ме у полицији... вашу торбицу са документима, парама и
том моменту прискаче један од лопова и галантно вам помаже да „очистите одећу“. У зависности од доба године, нуде вам „помоћ“ у неком хаустору, нађе се и четка, спремно ће вам помоћи да скинете јакну... Један наш човек је грдно захваљивао „љубазним људима“ све док није схватио да су му из јакне однели новчаник и пасош... КРАЂА ТОРБИ У Барселони готово да нема уличних пљачки у којима је угрожена физичка безбедност туриста, али су зато методе крађа усавршене до максимума. Ако седате да негде попијете кафу, сок или да ручате, последња ствар коју смете да урадите јесте да окачите торбу или торбицу на столицу на којој седите. Ту постоје две врсте крађе: у једној варијанти лопов седа на сто до вашег, тако да се његова столица додирује с вашом. Онда се лагано наслања уназад и у погодном тренутку завлачи руку у торбу. Друга варијанта је одношење целе торбе. Пре недељу дана били смо сведоци да је једној жени, странкињи, за суседним столом на једној тераси на Рамбла Каталуњи нестала торба окачена на столицу тако што је лопов, у по бела дана, завукао руку кроз цвеће које је физички и естетски ограђивало терасу од остатка улице шеталишта и однео торбу... Трећа опасност крије се у ходању уз ивице улица јер то даје шансу моторизованим лоповима да вам истргну торбицу из руку
48
и нестану. Будите опрезни и у радњама, чак и оним најлуксузнијим. Једној нашој жени украдена је торба у радњи на Пасе де Грасиа, касније је прегледом видео камера утврђено да је лопов ушао празних руку, а после 40 секунди изашао са торбом, али слаба вајда од снимка јер је, као професионалац, имао капу набијену на чело и наочаре за сунце, тако да га ни рођена мајка не би препознала...
Izbor
S one strane zakona
нема начина да докажете да су кола ваша... У том случају најбоље је звати пријатеље или рођаке код куће да у МУП-у пробају да вам изваде копију докумената и да вам их неком хитном поштом пошаљу. Исто важи и за новац. Ако у Шпанији немате никог познатог ко би могао да вам помогне, зовите пријатеље или рођаке код куће. Ако вам нису украли пасош, моћи ћете у свакој пошти да подигнете новац
не рачунајте, нема фондова за тако нешто. - Нема дана да нам се не обрати неко са проблемима ове врсте, а 90 одсто крађа дешава се у Барселони - речено нам је у конзуларном одељењу наше амбасаде у Мадриду.
Не носите торбице Још неколико практичних савета: никако не држите новац и документа заједно. Избегавајте ручне торбице. Најсигурније место је пластична фолија на врпци око врата, испод мајице или кошуље. Не држите сав новац на истом месту. Ако вас је више, поделите новац којим располажете. Пре поласка на пут, запишите телефон амбасаде и пријатеља ако их имате у граду или земљи. Извор Блиц,Београд, аутор: Владимир Станковић
ПРАКТИЧНИ САВЕТИ Ако вам се деси непријатност ове врсте, прво што морате учинити јесте анулирање кредитних картица. У полицији ћете, после неколико сати чекања, јер су испред вас грдни слични несрећници којима је пресео одмор у Барселони, добити записник, али он, практично, не служи ничему, осим као потврда да сте остали без докумената. Пошто Србија нема конзулат у Барселони, нити у било ком другом граду Шпаније, следећи корак је одлазак у Мадрид где ћете у нашој амбасади извадити такозвани путни лист који ће вам послужити да се вратите у земљу. Ако су вам украдена документа од кола, случај је компликован јер
који ће вам неко послати преко „Вестерн јунион банке“. На новчану помоћ амбасаде
Izbor
49
50
Reporta`e Где су данас – Лидери Народног покрета Отпор
свакодневице и ондашњег језика којим су се служили медији и државни званичници. Тек, у оно време и на оном језику “страни држављанин” по значењу је био еквивалент самом ђаволу.
Дневник једне младости Отпор као главна перјаница и симбол борбе против Милошевића претворио се у расадник младих кадрова и државних функционера. Десет година након пада Милошевића, није лоше подсетити се где су и шта данас раде они који су тих дана сматрани узданицама и репрезентима светле будућности која стиже у Србију чим падне Слоба
Izbor
студентски, а онда прерастао у “народни”, који се није залагао да дође на власт, већ је само желео да стара оде, покушао је да “накачи” Отпору кривицу за припремање и организацију овог убиства.
За убиство Бошка Перошевића оптужени су активисти новосадског Отпора Станко Лазендић и Милош Гагић, који су непосредно пре тога напустили земљу, због ранијих претњи које су добијали. Склонили су се у Мркоњић Град у Републици Српској, али су 14. септембра одлучили да се врате и појаве на заказаном рочишту. Одмах су ухапшени и претучени. Убиство Бошка Перошевића, дакле, било је изговор који је режим једва дочекао, не би ли се обрачунао са оним што није разумео. Они који су имали прилику да целу ствар посматрају изнутра, знају да је за већину отпораша она била дечја игра, добар канал за пубертетски и адолесцентски бунт. Према евиденцији Комитета правника за људска права, кроз полицијску процедуру у периоду од маја до септембра 2000. године прошло је 2400 чланова Отпора широм Србије. Свакоме од њих, између осталог, полиција је поставила идентично питање: “Ко је убио Бошка Перошевића?” Почело је крајем маја, а завршило се тек након савезних и локалних избора одржаних 24. септембра 2000, након којих је уследио 5. октобар и све што је ишло уз њега.
Ових дана и недеља навршава се десет година од највећег таласа хапшења, привођења и малтретирања чланова Народног покрета Отпор у Србији. Све је почело тако што је на некадашњи Дан безбедности, 13. маја 2000. године, на Новосадском сајму убијен председник Извршног већа Војводине и функционер Социјалистичке партије Србије Бошко Перошевић. На њега је пуцао извесни Миливој Гутовић, Перошевићев први комшија из села Раткова, наводно због сукоба око некакве међе. Режим, већ нервозан због све веће популарности покрета који је почео као
У Гутовићевој кући, наводно, пронађени су плакати и други пропагандни материјал Отпора, а МУП је дан након убиства издао саопштење у ком је речено да је “несумњиво” и “према сопственој изјави” Гутовић био “активиста организације Отпор и Српског покрета обнове и да је био у блиским односима са неким њиховим члановима и симпатизерима за које се располаже подацима да су били подстрекачи и инспиратори овог злочина”, те да је утврђено да је он “боравио у иностранству и да је одржавао контакте са страним држављанима”. Десет година касније, тешко је присетити се ондашње
Суштина Отпора из 2000. године, која се битно разликује од онога у шта се претворио у наредне четири године свог постојања (2004, након трансформације у политичку странку и неуспеха на изборима, колективно се “утопио” у Демократској странци), могла би се сажети у три речи: младост, оригиналност и енергичност. Да није било тако, тешко да би се овај покрет толико “примио” у народу и добио толико присталица. Оно што је зачето
Izbor
током студентских протеста 1991. године и развијало се током протеста 1996/97, кулминирало је 2000. године са Отпором: млади у политици добили су статус “свете краве” антимилошевићевског блока, савршенства у које се не дира, чија се улога никада критички не преиспитује и који никада ни за шта нису криви. На страну то што у приватним разговорима многи политичари и представници невладиног сектора и данас шкргућу зубима кад се сете да им је баш Отпор преотео неког важног финансијера или што се не зна колико су пута поједини новинари скакали из кревета и трчали да буду присутни јер је неко од младих отпораша управо “поуздано” сазнао да ће им ноћас полиција упасти у просторије. У јавном говору, ипак, нико од њих неће проговорити ниједну макар и критичку реч за њих.
Reporta`e када су испунили мисију сажету у слогану “Готов је!”, градили имиџ младих, енергичних, за власт незаинтересованих, непоткупљивих, независних од политичких партија и било које друге структуре, врло брзо након 5. октобра погазили су те принципе.
51 је непосредно након 5. октобра отишао у САД где се бави музиком. У изјави коју је дао за Радио Слободна Европа, 2008. на десету годишњицу оснивања Отпора, рекао је да је још те ноћи у Стокхолму знао да је Отпор готова прича: “Само име каже – Отпор. Отпор је ка нечему и није позитивистички приступ стварима, отпор не каже – ја се борим за, отпор каже – ја се борим против. Отпор се и изборио против једног диктатора и парчета његовог система и онда више није било разлога да постоји нешто као таква организација.”
Почело је већ 2001. године, када су троје виђенијих отпораша, Миљана Јовановић, Дејан Ранђић и Иван Андрић, ушли у састав Управног одбора Дома омладине у Београду. Наставило се крајем 2001. када су отпораши, у жељи да се од противника претходног режима трансформишу у чувара савести новог, организовали акцију Међу онима који су дигли руке од политике “Много сте исти”, која из данашње перспе- налази се и Вукашин Петровић, некада у ктиве, имајући у виду функције које заузима већина оснивача покрета, делује крајње лицемерно. Коначан крај Отпора обележио је дебакл на парламентарним изборима 2003. године. Већ током кампање К’О ВЕЛИКИ видело се да је мало остало од младалачког полета и оригиналности: снажне и ефектне У лето 2000. године, Отпор се Србијом, црно-беле летке и плакате заменили су највише међу студентима и средњошко- неубедљиви слогани на небескоплавој лцима, проширио попут вируса. За већину, подлози, сличној оној коју користи Српска све што се догађало била је игра коју су радикална странка. Годину дана касније, волели да називају “борбом” или “ре- Отпор се колективно учланио у Демокраволуцијом”, а у ствари је била добар тску странку, са изузетком дела својих ченачин за каналисање адолесцентског и лника који су се приклонили Либеларно пубертетског бунта. Уместо свађа и сукоба демократској партији. са родитељима и осталим ауторитетима, ту је био универзални непријатељ: режим Главна перјаница и симбол борбе против Слободана Милошевића, против ког се Милошевића претворила се у расадник може борити писањем графита, дељењем младих кадрова и државних функционера. унутрашњој организацији Отпора задужен за односе са медијима, а касније секретар Десет година након пада Милошевића, Независног удружења новинара Србије. није лоше подсетити се где су и шта да- Према информацијама до којих је “Време” нас раде они који су тих дана сматрани дошло, Петровић такође живи у САД, и, кажу узданицама и репрезентима светле бу- упућени, ожењен је Јужноафриканком, дућности која стиже у Србију чим падне по професији – манекенком. Прогањани Слоба. Највиђенији међу њима и данас новосадски отпораш Станко Лазендић ради су присутни на политичкој сцени Србије. у Грађевинској инспекцији, а Суботичанин Међутим, има и оних који су од политике Робертино Књур је професор у средњој дигли руке, схвативши да немају довољно школи. У јавности се први пут након октојак стомак. Или довољно дебео образ, све- барских промена огласио недавно, када једно. Занимљиво је да ниједно од двоје је један од оснивача суботичког Отпора, активиста који су у новембру 2000. у име Бранимир Николић Бранчи, извршио самоОтпора примили у Стокхолму МТВ-јеву убиство. награду “Free Your Mind”, нису политички активни. Миљана Јовановић живи у Бео- Један од највећих ауторитета за младе граду и бави се дизајном, а Бранко Илић отпораше, Иван Маровић, такође је у НЕРАСПОРЕЂЕНИ
летака, одликовањем ћурки и сличним перформанс-акцијама. Вероватно би се све завршило на томе да управо режим, са својом хистеричном реакцијом, хапшењима, малтретирањима и батинањем није “испао глуп у друштву” и безазлене мале конспиранте учинио жртвама. Тако је све престало да буде игра, Отпор је добио друштвену тежину, а његови активисти од разбарушених дечака и девојчица постали део политичког естаблишмента. Они који су од 1998. када је Отпор основан до 2000.
САД, али је у јавности присутан као активан блогер на сајту Б92. Својевремено је направио компјутерску игрицу која представља симулацију ненасилне борбе. Међу политички неактивним бившим отпорашима има и оних који су се бацили на приватни бизнис. Предраг Лечић, у
52 Reporta`e Izbor Отпору задужен за дистрибуцију про- отпораша, Влада Павлов, запослен је у клијентима су Министарство омладине пагандног материјала, а истовремено и и спорта, Министарство здравља, Биро члан Српског покрета обнове, данас се база комуникације Владе Србије, Општина ви прерадом дрвета. Слободан Ђиновић, Врачар, Државна лутрија Србије, Гучи и Пако Рабан парфеми, Сава центар, КК Црвена звезда и многи други, међу којима и Ђиновићева фирма Медиа Ворк. ЦОЛЕ И НЕЦА У златно доба свог постојања, током 2000. године, Отпор је, између осталог, био познат и по својој линеарној структури, организацији у којој нема хијерархије и Министарству спољних послова, са слу- нико није главни. Међутим, онима који жбом у Амбасади Републике Србије у су имали прилике да тај систем упознају Канади. изнутра, добро је познато ко су били алфа Посланик у Скупштини Србије је и и омега покрета и кога је требало звати Срђан Миливојевић, главна перјаница кад нешто затреба, било да је реч о новцу, превозу или о томе како реаговати у одређеној ситуацији. У оно време, звали су их Цоле и Неца. Данас су Слободан Хокоји се и у отпорашким данима бавио телекомуникацијама, још 2000. основао је фирму Медиа Wоркс, која је била први провајдер бежичног интернета у Србији. У мају ове године, компанија је спајањем са интернет провајдерима Сезампро и Необее Нет, променила име у Орион Телеком, а недавно јој је додељена лиценца за другог оператера фиксне телефоније у Србији. Ђиновић је био активан и у Центру за ненасилну акцију који је 2007. године издао књигу Ненасилна борба, приручник који поред Ђиновића потписују још два стара отпораша, Срђа Поповић и Андреј Миливојевић. АКТИВНИ АКТИВИСТИ Списак оних који се и данас на овај или онај начин баве политиком и партиципирају у власти, нешто је дужи. Најдужи функционерски стаж међу бившим отпорашима има Срђа Поповић, народни
посланик у неколико сазива, помоћник министра у Министарству екологије у влади Зорана Ђинђића, саветник за одрживи развој актуелног потпредседника владе Божидара Ђелића и председник еколошког фонда Ецотопиа. Неправедно оптужени за убиство Бошка Перошевића Милош Гагић данас је председник Извршног одбора покрајинског одбора Демократске странке и посланик у покрајинском парламенту. Један од највиђенијих новосадских
мен, државни секретар у Министарству правде, и Ненад Константиновић, прекрушевачког Отпора, познат по својој енергичности и живописном начину изражавања. Отпорашка енергија и непосредност нису га напустили, па и данас често зазвучи као неко ко не партиципира у власти. Један од оснивача Отпора је и Иван Андрић,
дседник Административног одбора Скупштине Србије. Браћа од тетака, активни у време студентских протеста 1996/7, спадају међу најзаслужније за оснивање Отпора. Некадашње просторије Отпора, смештене у Кнез Михаиловој улици, изнад ресторана “Грчка краљица”, у власништву су Хоменове породице. Док Хомен последњих годину дана настоји да пронађе кости Драже Михаиловића и обавештава јавност о успесима Владе на пољу борбе против организованог крикоји је у оно време био члан Грађанског минала, зачињене извештајима о томе савеза Србије. У неколико наврата народни ко све ради о глави високим државним посланик и члан различитих скупштинских функционерима, Константиновић задаје одбора, данас је члан Председништва главобоље посланицима Демократске Либеларно-демократске партије. ЛДП-у се странке Србије, јер никако не одузима приклонио и Дејан Ранђић, који је данас мандат Драгану Шормазу који је напустио на челу београдског огранка ове странке ову странку. Паралелно са тим, бори се и шеф одборничке групе ЛДП-а у Ску- са оптужбама неких озбиљнијих дневних пштини Београда. Ова двојица су 2001. листова да се залаже за промену Закона о године заједно основали маркетиншку Агенцији за борбу против корупције, која агенцију “Гистро адвертисинг”, међу чијим би функционерима омогућила да задрже
Izbor
више функција. Све у свему, они који су некада важили за наду, гаранцију светле будућности и покретачку снагу која ће нас одвести ка бољем сутра, тешко да су оправдали очекивања. Будућност је дошла и није баш светла, а младе наде, које су се некада бориле против, а не за, на крају су се, по свему судећи, одлучиле за себе. Иако су се са активизма пребацили на високу политику, тешко да су у њу унели икакву свежину. Подмлађивање српске политичке сцене које је са њима наступило, има дејство слично ботоксу: затеже лице и пегла боре, али изазива парализу и не уклања умор.
Reporta`e догодио се први сукоб Отпора и полиције током велике протестне шетње отпораша до Скупштине Србије, у којој се расправљало о реконструкцији владе. Полиција је интервенисала против студената, при чему је повређено 30 демонстраната. Државна телевизија је те вечери по први пут поменула Отпор и то као “рушилачку, насилну организацију”. Пожаревачка трагедија
53 заједно са Вељковићем и Луковићем, завршио у болници и затвору. Из притвора су пуштени након шест дана, током којих је Вељковић штрајковао глађу, а Луковић је полицијским лисицама био везан за болнички кревет (од последица батинања био је и у животној опасности). Готово сви градови у Србији били су облепљени плакатима са Луковићевом сликом после батинања и натписом: “Ово је лице Србије”.
Третман који су ухапшени отпораши имали зависио је од града до града, од расположења полиције и од тога да ли локалну власт држи тада још увек постојећа Коалиција “Заједно” или СПС. Међутим, Почетак у Пожаревцу, родном граду Слободана Милошевића и Мирјане Марковић, тортуМесец дана након оснивања покрета ра над отпорашима попримала је примесе у новембру 1998. четворо студената је хорор-филма, а кулминирала је у ноћи 2. ухапшено због исцртавања песнице и маја 2000. године. Знајући да су Драгана парола “Смрт фашизму”, “Отпор до сло- Милановића, активисту Отпора, радници боде” – Теодора Табачки, Марина Глишић, дискотеке “Мадона” претходног дана Драгана Милинковић и Никола Васиљевић. већ тукли и малтретирали, тражећи од Радојко Луковић, Миле Вељковић (Момчилов брат) и Александар Митровић погинули су 10. јула 2008. године у саобраћајној несрећи која се догодила на путу од Пожаревца ка Смедереву на мосту на Великој Морави. На возило у ком су се налазили налетео је камион којим је управљао Станимир Јовановић. Њега је Окружни суд у Пожаревцу у јануару ове године осудио на седам година затвора због изазивања тешке саобраћајне несреће.
њега да иступи из Отпора и учлани се Ухапшени студенти кажњени су са по десет у Социјалистичку партију Србије (СПС), дана затвора због “грађанског отпора активисти Отпора Радојко Луковић и Мовластима”. Судија који је потписао прву мчило Вељковић пришли су столу за којим пресуду против отпораша звао се Слободан Милошевић. Лист “Дневни телеграф” је кажњен јер је на насловној страни издања од 8. новембра 1998. објавио Отпорову песницу. Тужбу против Дневног телеграфа поднела је у име Савеза жена Југославије Братислава Буба Морина. Као реакцију на пресуду “Дневном телеграфу”, 14. новембра “Време” објављује текст о кажњавању “Телеграфа” под насловом “Тужи Буба” илустрован такође песницом.
У августу 2009. године Општински суд у Пожаревцу је донео решење којим се обуставља кривични поступак против сина бившег председника СР Југославије, Марка Милошевића и петорице његових сарадника, због наношења повреда опасних по живот покојном отпорашу Радојку Луковићу. У образложењу овог решења наведено је да породица покојног Луковића није дала изјаву о преузимању гоњења у законском року, три месеца након његове смрти. Суботичка трагедија Оснивач суботичког Отпора Бранимир Нико-
Први велики скуп Отпора десио се 15. новембра на београдском Електротехничком факултету. Хиљаду студената марширало је до Филолошког факултета, где су студенти по одлуци Већа факултета били закључани да се не би придружили протесту. Активиста Отпора и члан Демократске странке Срђа Поповић ухапшен је и пребијен а затим пуштен након осам сати притвора после интервенције Амнести интернешенела. У марту 1999. године Отпор је замрзнуо рад због бомбардовања СР Југославије. У новембру исте године
су седели Марко Милошевић и они који су малтретирали Милановића. Одговор је био потезање пиштоља, отимање око оружја и туча. Пожаревачки адвокат Небојша Соколовић, који се затекао на лицу места, покушао је да смири сукоб, али је,
лић Бранчи убио се 29. марта ове године. Након пада Слободана Милошевића није се приклонио ниједној политичкој партији, већ је наставио да се бори, сада против
54 другог непријатеља: корупције, бахатости и неодговорног понашања власти. Резултат таквог деловања је дугачак списак оних који су против њега подносили кривичне пријаве, а међу којима су Миодраг Костић Коле, Јожеф Каса и Оливер Дулић. Када је 2008. године осуђен на новчану казну по тужби Миодрага Костића, није имао новца да је плати па је провео неколико месеци у затвору. У опроштајном писму поручио је да револуција једе своју децу.
Reporta`e
Izbor
Никада воденице у Србији нису сматране Драганова воденица је самоуслуга у коју светим местом. Напротив. Смештене крај можете ући, изабрати брашно, платити и воде, у мрачним гудурама и местима где нечисте силе владају, многи их и данас обилазе у широком луку. Изузетак су, наравно, сами воденичари који почесто у њој проведу и целу ноћ. Док се воденични камен споро окреће и чекетало досадно поскакује, једино они мирно дремају у ситне сате, од глувог доба до првих петлова.
Упутили смо се у Причевић, село крај аутор: Јована Глигоријевић регионалног пута Ваљево-Лозница, где скрајнута са друма, на реци Обници, векује и једна од најстаријих воденица у овом крају. Иако би се и о њој штошта дало наСТАРИ МЛИН: ЖИВОТ И ПОВЕРЕЊЕ СЕ писати, највише нас је привукла прича о њеном воденичару Драгану Живановићу, ГУБЕ САМО ЈЕДНОМ за кога нам рекоше да је прави божји чоСтарац Ђедо и кошмари век. Ако таквих у Србији још претече. Извор Време, Београд,
зимских ноћи
У воденици Драгана Живановића у селу Причевић, надомак Ваљева, одвија се необичан вид трговине: нико вас не дочекује и не испраћа, сами узимате шта вам је потребно и плаћате колико кошта. За четири године нико није злоупотребио воденичарево поверење, али је настала подебела књига утисака у којој људи изражавају своје дивљење и захвалност, а Србију упоређују са Швајцарском
По чему се то прочуо бивши радник ваљевске наменске индустрије Крушик? Можда и по томе што је пред крај радног века одлучио да промени делатност, да металне опиљке замени житом и кукурузом, а можда и по томе што његово брашно многи данас користе и као лек. Све то стоји, али је посреди, ипак, нешто друго. Наиме, Драган у својој воденици већ четири године примењује принцип рада који је у нашим, па вероватно и у светским условима, готово незамислив?! Принцип који на најбољи начин враћа поверење у људе, у њихову част и поштење! Једноставно, отићи. Једино што вас нико неће дочекати нити ће вас испратити, што ћете морати сами све да урадите, па чак и да узмете кусур ако при доласку немате ситно! Од његовог неограниченог поверења у људско
Izbor
поштење још је невероватнија само помисао на то да га у рачуну досад нико није
55 сам, срећом, сачувао обоје – каже нам цену и кажем да се послуже слободно. Драган. - Истина је да је идеја моја, али ме Рачунам, ако ме неко и „поплаши”, неће на њу, како рече један свештеник, наведе бити страшно. сама Божја промисао. Наравно, нисам се покајао. Има поштеног света, много више И тако то заживи. него што се да и замислити, али најпре морамо да будемо поштени према себи. Ако су нам мисли позитивне а намере часне, ако искрено и поштено обављамо свој посао, једино се добром и можемо надати.
Reporta`e
До наума да своју имовину остави „на изволте”, на савест и поверење народа, Драгана је, рекли бисмо, натерала мука. Баш као и одлука да после 28 година рада као металоглодач у Крушику напусти посао, прихвати социјални програм и посвети се нечем о чему у младости, највероватније, никада није ни размишљао.
преварио, а још мање опљачкао! Као да сте пред олтаром цркве, а не у обичној, сеоској воденици. – Живот и поверење се губе једном, а ја
– Воденичарсто је стари занат и скоро да је већ и изумро - прича нам Драган у паузи сипања кукуруза у кош. – Да ћу се тиме бавити и породицу издржавати, нисам могао ни да сањам. Ипак, живот је непредвидив и ваљда је у томе и његова чар. Уочи бомбардовања, када се више седело него радило, замолио ме је комшија, покојни воденичар Милосав Бошковић Ђедо, да му помогнем. Имао је две воденице, ову и још једну низводно, па кад зими наиђе навала, понајвише око српске Нове године, једноставно није могао да постигне. Ушао сам у посао из чисте радозналости, а данас сам такав фанатик да је то заиста тешко разумети.
– Дођем увече, видим фале три кесе, а паре уредно остављене. Допуним лагер и поново оставим. Сваки пут исто, да бих после неколико дана, поред новца, затекао и кесу љутих бомбона и цедуљу. Неко написао: „Човече, људино! Брашно смо узели, паре оставили, а бомбонама те чашћавамо. Сликали смо твоју воденицу и овај натпис, тек толико да Неготину и целој Крајини покажемо како се то ради у западној Србији. Да покажемо да још има поштена света и поверљивих људи!”
После неколико дана нова цедуља. Жена исписала следеће: „Недавно сам била у Швајцарској код сина и прошла крај баштице са јагодама. Човек оставио вагу да сами Уосталом, ко би без преке потребе устајао наберете, измерите и платите колико коу два сата после поноћи, разбијао лед на шта. Запитам се, тако, Боже, зашто таквог реци и готово цео дан проводио у воде- поштења никада неће бити у мојој Србији? ници ако не ужива у свом послу? А данас видим да га и те како има. Сина сам одмах позвала, само да кажем да је Част у бомбонама Швајцарска дошла и код нас. Хвала ти, чо– Елем, прихватим ја његову понуду и пола- вече, што враћаш веру у људе, што дајеш ко почнем да откривам чари овог заната. прилику да у времену општег лоповлука и Занео ме звук чекетала, мирис брашна и поштење покаже своје лице”. жубор воде, што би народ рекао, цео сам Са друштвом разбија страх се нашао у њему. Када је неколико година касније Ђедо отишао са овог света, без И да је хтео, Драган после оваквих порука и размишљања сам напустио посао у држа- захвалности није могао да престане. Једивној фирми, узео социјални програм и за- но што је проширио асортиман услуге, па купио обе воденице. Данас у њој радимо сад и онај ко жели да нешто самеље, то јесупруга Милица и ја, деца живе у граду, а дноставно остави у воденици. Воденичар сваки динар који овде зарадимо слађи нам то после измери, самеље, ујам узме, а је од корице хлеба. брашно остави. Наравно, и за такве стоји обавештење, а на њему пише: „Човече, ако Живановићи не живе само од воденице. имаш поверења у мене, немој сумњати. У оближњем селу Златарић имају кућу и Ако сумњаш, немој остављати”! окућницу, мало имања, купине и малине. Управо су обавезе на земљи допринеле да И народ не сумња. Ради и понаша се како у воденици отвори самоуслугу. је Бог заповедио, а за своје поверење бива вишеструко награђен. Јер, како овде кажу, – С јесени и зиме није био проблем, јер и Драганово брашно је надалеко познато и иначе време проводим у њој – прича нам јединствено, нешто што се „с фабричким” Драган. – Али лети, када дође сезона бра- не може поредити. ња, морао сам да се и тиме позабавим. С друге стране, воденица је крај пута, љу- – Има то и својих тајни – објашњава наш ди долазе, срамота ме је да их дочекају воденичар. - Важно је да се кукуруз добро закључана врата. Сетим се, те измерим провеје и прочисти, да се зазор између канеколико кеса с брашном а кључ оставим мења добро подеси, а понајвише, можда, код комшије, викендаша, чија је кућа тик да будете чисти и педантни. Пружати љуиза воденице. Још на вратима напишем да дима услугу може да представља и терет и ако неком нешто треба нека се обрати том задовољство, али то првенствено зависи од и том. И тако је то трајало неколико дана, вас самих. Ако ошљарите и радите преко све док пријатељ није морао да оде за Бе- воље, народ неће бити задовољан, стално оград. Шта ћу сад, питам се ја и одлучим. ће имати примедбе, напослетку ће вам доОставићу откључано, написаћу шта треба, јадити и посао и муштерије. Међутим, ако па ћу видети шта ће бити. Одмерим ти тако сте тачни, поуздани и квалитетни, људи ће неколико кеса разног брашна, напишем вас хвалити, препоручивати и подстицати
56 да будете још бољи. А колико је Драган посвећен свом послу, колико се педантност огледа у сваком ћошку воденице, потврђују и речи једне путнице из Шапца, иначе психолога, да уредност у његовој поточари осликава и чистоћу у његовој глави. „Чим је неред око вас”, написа жена у књизи утисака, „значи да имате и неки кошмар у себи.” Драган нема проблема са кошмарима, ни су себи, ни у воденици. Ипак, не можемо а да не питамо како је ноћу, кад зими мраз стегне, а поноћ притисне. Чује ли се шта? – Чује се, јашта! – с осмехом нам одговара наш домаћин. – Последњих година, све чешће, зимске ноћи проводим с пријатељима. Долазе ми уметници из Ваљева, свештеници, лекари и правници, понекад и неки комшија, сељак. Приставимо на смедеревац лонац с прокулама, знате оно – ред купуса, па ред меса, распламсамо ватру и прича потекне до зоре. Ма то вам не могу препричати, морате доћи, па да сами видите! Извор Илустрована Политика, Београд, аутор текста и фотографијa: Владимир Крстић
Reporta`e
Izbor
Izbor
@ivot, moda, estrada
Џенифер Анистон у топлесу
Како пишу хрватски писани медији, најбољи рукометаш данашњице Никола Карабатић, наводно је у вези са хрватском
57 с братом, а не с девојком, и зато је било најбоље да раскинемо - рекао је тада Карабатић.
Џенифер Анистон позната је по имиџу девојке из суседства, а у сврху промоције свог првог парфема, одлучила је да оде и корак даље и набаци сексуални имиџ, па се скинула у топлес, показавши своје затегнуто тело
Извор Курир, Београд
Бритни, побогу, шта ти је с косом?!
скакачицом увис Бланком Влашић. Они су виђени на позоришном фестивалу у Сплиту како се држе за руке. Нико то званично није могао да потврди, али неки мештани тврде да су њих двоје ухваћени како се љубе.
Бритни Спирс се потпуно запустила, не мари за телесну фигуру, за стил, а нити за хигијену - барем док о фризури говоримо. Њене екстензије изгледају ужасно, поблајхана коса превише је израсла и време је за промену. Но, судимо ли по осмеху
Глумица изгледа сјајно на црно-белим фотографијама којима промовише свој парфем, а пажњу привлачи њено савршено обликовано тело у које је уложила пуно зноја и времена. Голе груди Јен је стратешки прекрила рукама, а на себи има само белу сукњу спуштену на бокове. Јен у 41. изгледа боље него икад пре, а да се сав тај труд исплатио, најбоље сведоче фотографије снимљене у њеном омиљеном летовалишту, мексичком Cabo San Lucasu. Парфем би се на тржишту требао наћи крајем јула, а Јенифер каже да ће мирисати природно, “секси и чисто, по цвећу, али неће бити превише цветан”. - Видела сам како се Карабатић и Бланка држе за руке и изгледали су срећно. Не знам Бланка и Никола у вези конкретно шта су радили, мада ми се чини Скакачица увис Бланка Влашић, према да су се љубили. Након тога су заједно отиписању медија, у вези с Николом шли на позоришни фестивал, а после су се Карабатићем, рукометним репре- укрцали на брод и отишли у непознатом зентативцем Француске родом из правцу - рекла је једна Сплићанка. Пренето из 24.сата инфо, Мостар
Ниша
Иначе, Никола Карабатић, француски рукометаш хрватско-српског порекла (отац му је из Макарске а мајка из Ниша), познат је као велики заводник, а пре девет месеци раскинуо је са девојком због брата. - Није било класичног разлога да прекинемо везу, јер се нисмо ни свађали, одлично смо се слагали, али тада сам знао да ћу отићи који је папарацима упутила, певачицу баш из Кила. Нисам хтео да крене са мном у брига шта о њој други мисле. Монпеље, јер овде у Француској желим Извор Хрт, Загреб што више да будем са фамилијом. Сматрао сам да је боље да више времена проводим
58
Izbor
@ivot, moda, estrada
Даћу 50.000 евра ономе ко докаже да сам се оперисала
Певачица је за београдски лист изјавила да се још увек нико није јавио да преузме награду. - Наравно да се нико није јавио! На свом Гоца Тржан поручује да је не потресају профилу оставила сам коментар који је био приче да је оперисала лице и нуди вре- више духовит, него забринут. Нисам склона дну новчану награду ономе ко докаже таквим егзибицијама, али то не значи да је имала било какву хируршку инте- да сам противник естетске хирургије. Засад све могу да постигнем вежбањем и мервенцију, сазнају београдски медији. зотерапијама, а ако буде било потребе да се у будућности ‘’дошрафим”, отворено ћу говорити о томе - каже Гоца. Певачица не крије да је добила понуду за учествовање у ријалитију ‘’ВИП Сурвајвер”. - Добила сам понуду, али видећемо шта ће бити. Волела бих да одем и схватићу то као велику авантуру. Једино ће ми недостајати породица, мислим да све остало могу да издржим - каже Гоца, а на питање да ли су тачне тврдње медија да јој организатори ‘’Сурвајвера” нуде 30.000 евра да оде на Филипине, кроз осмех је одговорила: - Мој шминкер Срђан Петковић и ја нуди- - Све што медији тврде је - истина! Пренето са сајта Вести, Београд мо награду од 50.000 евра ономе ко материјално и непобитно докаже да сам имала хируршку интервенцију на лицу, нек доведу најбоље светске стручњаке да Керумова Фани у ме прегледају!
изазовној хаљини шопинговала с пријатељицама
крају је прилично љута ипак напустила трговину. Већу глупост о себи скоро нисам чула, али схватићу све као комплимент - написала је Гоца на свом профилу на Фејсбуку, преноси ‘’Пресс’’.
ОБНАЖЕНИ И ЗАЉУБЉЕНИ
Секси Севе ужива у пољупцима
Девојка сплитског градоначелника Жељка Керума, Фани Хорват је усред ноћи с пријатељицама шетала дубровачким улицама. У ситне сате куповала је у скупоценом дубровачком бутику Мариа. Када је угледала фоторепортере наводно није желела изаћи из дућана, међутим на
Izbor
Хрватска естрадна звезда уживала је у размењивању нежности са својим вереником, а знатижељни посматрачи имали су прилику видети како изгледа у бикинију и без шминке
59
@ivot, moda, estrada Сплитска певачица није се обазирала на папараце док је уживала на препуној плажи на Палмижани. Тамо се појавила у минијатурном бикинију и препустила се страственим загрљајима свога вереника, Ријечанина Славка Шајиновића.
Том Џонс снима са The Kilers Легендарни велшки певач најавио је сарадњу са популарним америчким рокерима.
Том Џонс ће снимити најмање једну песму са бендом The Killers.
“Разговарао сам са певачем Brendonom Flauersom, који је мој велики фан, и дошли смо на идеју да снимимо дует”. “Они су из Лас Вегаса, а ја сам тамо наступао безброј пута у животу. Лас Вегас нас природно повезује”, рекао је Џонс за “НМЕ”.
Њен лежерни одмор и брчкање у мору пружили су знатижељницима идеалну
прилику да виде како свестрана звезда витком телу нема ни назнаке незгодних изгледа у природном издању: без шминке и вишкова. гламурозних тоалета. Види се да Северина Извор Тпортал, Загреб уредно одржава линију јер на њеном
“Желим да што пре уђемо заједно у студио, само да нађемо одговарајућу песму”. Џонс је 1999. године објавио албум који је изненадио многе обожаватеље. На издању “Релоад” нашле су се обраде песама у сарадњи са извођачима као што су The Cardigans, Stereophonics, Portishead, Robi Vilijams, Mousse T … Извор Мондо, Београд
60
Zanimqivosti
НЕОБИЧНА КЊИГА
Izbor
Написао ‘Како постати богат у Хрватској’. И страшно се обогатио! Сањин Фрлан, аутор књига за „финансијски препород“, за само две године зарадио милионе Златко Судац и Нивес Целзијус аутори су најпродаванијих књига последњих година у Хрватској. Тај је податак познат већини Хрвата. Знатно је мањем броју њих познато да им је, према броју проданих примерака, све ближе Сањин Фрлан, 35-годишњи Ријечанин, аутор књига “Финансијски препород” и “Како постати богат у Хрватској”.
постати богат у Хрватској” веројатно је једна од најнеуобичајенијих књига икада написаних. Најпре зато што дестилира животну мудрост неких од најбогатијих људи Хрватске и света. Али понајвише зато што њен аутор без длаке на језику открива све до сада готово непознате тајне стицања богатства. “Ја користим директни маркетинг”, каже Фрлан. “Онима којима се књига не допадне, гарантујем повратак новца”. Питамо га је ли се неко од његових читаоца обогатио.
Добар бизнис није тајна До сада је продао 21 хиљаду књига, 18 хиљада прве и, у три месеца, три хиљада друге. Цена? За прву књигу 247 куна, а за другу 297 куна. Нису нам познати финансијски резултати велечасног Судца и госпође Целзијус, али Сањин Фрлан нема потребу крити свој успех. У две године зарадио је, каже, нешто мање од пет милиона куна. Прецизније, 1,795.336,79 куна у 2008. и 3,115.326,69 у 2009.
Продаја преко интернета Седиште Фрланове твртке која се, инвентивно, зове Фрлан д.о.о. је у Госпићу јер му онде девојка студира право. Вози “набријану” Хонду Акорд. У уреду су три големе кожне фотеље и писаћи сто с рачунаром. Остатак користи као складиште. Књиге је, наиме, до сада продавао искључиво преко интернета. На својој интернет страници није нимало шкрт у похвалама своје књиге. Између осталога пише: “Како
- Књига је само три месеца на тржишту, па још немам богаташе, али су ми се јављали они којима је књига променила начин размишљања. Један предузеник променио је начин оглашавања и то му је донело пословни успех.
Први хрватски електрични малишан завладао ријечким Корзом
Ријечани су на Корзоу имали прилику разгледати и „упознати“ Докинг XD, први хрватски аутомобил на електрични погон. Прототип Аутомобила представљен је у склопу манифестације „Ријека 2010“ коју спроводи и организује једини хрватски музеј старих рачунара, Peek & Poke из Ријеке.
Izbor
Zanimqivosti
61
Жене су најпривлачније у 31. години живота Мушкарци сматрају да су жене најпривлачније у касним двадесетима, односно раним тридесетима јер су у тим годинама имају вишак самопоуздања, за разлику од девојака у двадестима чија се привлачност темељи само на физичком изгледу
Иако се до недавно сматрало да су жене у раним двадесетима најпривлачније припадницима јачег спола, најновије истраживање спроведено у Великој Британији је показало да мушкарци ипак сматрају да права лепота припадница лепшег пола ипак долази изнутра, односно највише их узбуђују жене у раним тридесетима. Наиме, мушкарци сматрају да су жене најпривлачније у касним двадесетима, односно раним тридесетима јер су у тим годинама зрелије и пуне самопоуздања, за разлику од девојака у двадесетима чија се привлачност ипак темељи само на физичком изгледу.
62 На питање када су жене најпривлачније, већина испитаника је изабрала 31-годишње припаднице нежнијег пола.
Zanimqivosti
Izbor
Колачи само за праве мушкарце
Да права лепота долази изнутра сматра чак седамдесет посто мушкараца док се три посто мање ипак опредјелило за физички изглед. Додуше, и припаднице лепшег пола су признале да се с годинама осећају привлачнијима и сигурнијима. Иначе, у истраживању суделовало је нешто више од две хиљаде мушкараца и жена. Пренето из Национал, Загреб
Како му рећи да је лош у кревету? Када је реч о сексу, многи траже одговоре на бројна питања, али на страници glamourmagazine.co.uk навели су она најчешћа и, како пишу, најнеугоднија, а понудили су и одговоре. Разговор о сексу не би требало да буде неугодан, јер разговор је једини пут до треба да стави презерватив пре него што уђе у базен. Препоручује се коришћење бољег секса. лубриканта ако се сексате у мору, јер то Како рећи мушкарцу да је лош у кревету? што је жена у води не значи да је довољно влажна. С осећајем и тактом. Охрабрите га када направи нешто што вам одговара, а ако Пенис мог партнера није баш велик, је ли вам не паше, нежно му то дајте до знања. величина заиста важна? Добра комуникација кључ је за бољи секс. Од величине је пуно важније како и што му-
Колико често се треба сексати?
На ово питање нема одговора. Свако има различите потребе и сексуалну жељу. Неки желе секс два пута на дан, а неки су задовољни и ако се сексају једном недељно. Немојте се упоређивати с другим паровима и затим се такмичити. Најважније је да мушкарац и жена буду задовољни.
Бивши адвокат David Arrick отворио је Butch Bakery, посластичарницу која прави cupcake (бисквитни колач с кремом) само за мушкарце.
Његови ‘мужевни’ колачи нису црвени ни посути мрвицама шарених боја, немају укус ванилије или чоколаде, већ пива, слане карамеле, банане, путера од кикирикија, сланине, кафе, и наравно вискија.
”Мислим да људи једу више очима него трбусима, а хтео сам нешто што ће направити снажан утисак од првог трена”, каже шкарац ради са својим пенисом. Ако жена David Arrick. сматра да је партнеров пенис мали, можда би требало да испробају неке друге позе. Колико траје женски оргазам? У просеку женски оргазам траје између четири и 15 секунди. Вишеструки оргазми јављају се сваких 0,8 секунди, а просечан оргазам укључује три до пет контракција. Интензивнији оргазам од 10 до 15. Пренето са сајта Вести, Београд
Је ли у реду сексати се под водом? Одговор је ‘да’. Али, ма колико вам се идеја секса у мору, базену или под тушем чинила напаљујућа, понекад то не заврши најбоље ако нисте пажљиви. Постоји могућност да се оклизнете под тушем. Мушкарац
Izvor PCNEN, Podgorica
Izbor
Zanimqivosti
РЕШЕЊЕ ЗА ПРОБЛЕМЕ ?
Идеја о нуђењу услуге чекања једноставна је. За 39 хривни по сату (4 еура или пет до“чекач” ће преузети посао стајања Професионални “чекачи” лара) Мало пре него што ће доћи у редовима популарни у унаредовима. ред, особа која стоји уместо оне коју Украјни представља позове ту особу како би она лично заузела место и обавила посао због Чекање у редовима део је свакодневног кога се чека у реду.
живота у Украјини. Обично стотине људи чекају у реду пред разним владиним уредима у овој бившој совјетској републици Но млади украјински пословни човек досетио се како зарадити новац захваљујући нежељеној појави чекања у реду - запослио је професионалне “чекаче” у редовима нудећи њихове услуге свима којима је стајања у редовима преко главе.
Скоро свако јутро Игор стоји у реду на плочнику испред мађарског велепосланства у Кијеву. Упркос томе што температура већ достиже 30 ступњева Игор стојички подноси врућину јер то је његов посао - он је професионални “чекач” у реду. Стајање у реду, особито пред владиним уредима, факултетима и болницама, још увек је уобичајено иако је прошло 20 година од пада комунизма. То је, што се тиче 25-годишњег Андреја Матишевица, постало права пословна приликом и он већ два месеца нуди услуге људи који су спремни уместо других чекати у редовима.
На идеју је дошао након што је сам пола дана провео чекајући у више наврата у ходницима разних владиних уреда.
Извор Метро портал, Загреб
Успео усликатити један од највећих таласа Забележити величанствену фотографију у тренутку када један од највећих таласа удара у обале Хаваија, успело је једном преданом фотографу. Фотографију је назвао ‘Тајфун’
(Фото: Кларк Литле/Баркрофт) tajf Кларк Литле провео је четири године фотографишући таласе. Од компилације својих најбољих фотографија направио је и календар. Хиљаде сати провео је уз таласе с камером у руци. Фотографија под називом ‘Тајфун’ највеличанстевнија је и показује унутрашњу страну таласа сликану с површине мора. ‘Зависно о величини таласа, када сликам те фотографије могу и настрадати. Већи таласи повуку ме за собом’, рекао је Литле. ‘Најрадије фотографишем кад тек сунце излази. Тада је мирно и никог нема око
мене. Прво пливам неких 15 минута по мраку, а када се појаве први зраки сунца, почнем фотографисати. Никада се нећу уморити. Обожавам ово радити. Враћаћу се на плажу из године у годину’, додао је. Извор Дневник, ХРТ, Загреб
У Украјини уреди не оглашавају своје радно време, а бирократска џунгла постала је ноћна мора сваког Украјинца. “Желите ли регистровати возило у Украјини, треба вам 15 различитих папира, сваки потврђен у другоме уреду”, објашњава Матишевиц.
63
64
Putovawa i putopisi
На Златибору гледај високо и диши дубоко
висоравни, нигде му краја, зеленилом се масе дошљака одмарају од сивила бетона и асфалта. А ваздух златиборски, дубоким Некадашње чобане по ливадама одавно су удисајем, намах опија. Од тог опијања се, сменили „савремени номади”, љубитељи веле Златиборци, никад не трезни – једини одмора на планини, зато су ту многобројни лек је да се поново долази и удише. хотели њима намењени. А тек Мокра Гора са возом „ћиром”, Стопића пећина са И долазе туристи овде масовно, већ дуже најдубљим бигреним кадама на Балкану, од века, маме их чари „златне планине”. „Старо село” у Сирогојну, водопад висок 20 Ово је, статистика каже, најпосећеније пламетара у Гостиљу, манастир Увац, Водице, нинско туристичко место у Србији. Походи га око 250.000 посетилаца годишње, остваШаиновци
Златибор, цветна ливада (Фото Слободан Јовичић)
На великој табли крај магистрале испред улаза у туристички центар Златибора крупна слова привлаче пажњу: „Гледај високо, диши дубоко, ово је Златибор”. И као по команди, поглед са тог превоја зачас одлети ширином златиборских пространстава, низ зелене ливаде и пропланке све до околних узвишења. Пуца видик дуж благородне
Izbor
– туризмом као водиљом поведен, у невелики град. Негде с укусом и мером, негде без њих, али пребогат садржајима, а окружен ненарушеном природом, бујним пашњацима и бистрим водотоковима, намирисан дахом четинара.
ри се милион ноћења. Гостију овде, на хиљаду метара изнад мора, има и лети и зими, у сезони и ван ње.
Одвајкада се Златибор зове ваздушном бањом, и то је једна од најважнијих овдашњих вредности. „Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво место”, написао је песник Јован Дучић. Сунце овде издашно греје, готово као на мору, више је од 200 сунчаних дана годишње. Лета су топла, а зиме благе, магла се и не задржава.
Некадашње чобане по ливадама одавно су сменили „савремени номади”, љубитељи одмора на планини, па се део Златибора – премрежен путевима, са мноштвом модерних хотела, апартмана, кућа за одмор, терена, ресторана, продавница, претворио
Кажу да благотворни златиборски ваздух настаје сударањем континенталне и медитеранске климе преко ових простора. Таква планина, уз то и стално проветрена, годи оболелим од дисајних обољења, па и анемије, болести тироидне жлезде, ма-
Izbor
65 лаксалима, уморним. Тако се туризам овде туризам најчешће се препознаје по устано- друге садржаје у природи, а све је више и зачео, тражењем лека, да би временом ви „Чигота”, ту су стручан медицински рад и златиборских купалишта (Јокино врело, продужио у друге, модерније смерове. и модерна опрема деценијама у спрези са Бошкова вода, Мушвете, Семегњево). предностима овдашње природе. – Снага Златибора је у здравственом, али Мноштво спортских екипа стално долази и рекреативном, спортском, конгресном, За рекреативни туризам обележено је на припреме на Златибор, где постоје сви дечјем, транзитном туризму – подсећа за мноштво стаза које се користе за шетње, потребни терени и остали услови. Ту је, планинарење, вожње „маунтибајком” и за зиму, прави рај за скијаше, Ски-центар
„Магазин” Дарко Ђуровић из Туристичке организације Златибор. – Здравствени
Putovawa i putopisi
66 Торник са преко пет километара стаза и првом „шестоседном” жичаром у Србији, додаје Ђуровић. Конгресни туризам је развијен углавном у вансезони, многа удружења и компаније своје годишње семинаре овде организују, а на услузи однедавно им је и нова конференцијска сала за 1.100 учесника. Златибор је погодно место и за дечји одмор, идеално за рекреативну наставу, са добро опремљеним дечјим одмаралиштима. Наравно, ово је и транзитни центар, са путевима према Црној Гори и БиХ, незаобилазно свратиште за моторизоване госте. А ту су и излетишта: Мокра Гора са возом „ћиром”, Стопића пећина са најдубљим бигреним кадама на Балкану, „Старо село” у Сирогојну, водопад висок 20 метара у Гостиљу, манастир Увац, Водице, Шаиновци и друга...
Putovawa i putopisi
Туристе, поред свега поменутог, на „златној планини” привлачи и добра храна, чувени златиборски специјалитети који су овде увек укуснији него другде где их копирају. Једна интернет-анкета показала је да гости Златибора најрадије у овдашњим ресторанима једу качамак, „златиборску лепињу”, домаће кисело млеко, пршуту, сир и кајмак овог краја, а коме је до јачег залогаја неће мимоићи село Мачкат, ерски прозвано „Кад јагањци утихну”, где се пече и једе најукуснија јагњетина. Управо у том селу одржава се, увек током јануара, и популарна „Пршутијада”, а од осталих масовно праћених златиборских манифестација вредне помена су традиционални Сабор трубача западне Србије (крајем јула), „Ракијада” у Шљивовици (у мају), Избор за мис Златиборског лета, Мото сусрети, И да се не заборави, мноштво је овде хотела Ерски кабаре у Чајетини, Сеоски вишебој („Палисад”, „Мона”, „Олимп”, „Чигота”, у Јабланици, Фестивал народне музике на „Вис”, „Сателит” и други), све више сјајно Златибору и друге. Недавно реновирани уређених приватних апартмана, лепих кућа Краљев трг крај језера „у центру планине” за издавање, примамљивих кафанских постао је својеврсна позорница редовних башта. Никад у својој 117 година дугој културних и забавних садржаја. историји организованог туризма Златибор није имао бољу понуду смештаја, садржаја, И све то на „златној планини”, у срцу западне Србије, удаљеној 230 км од Београда и 300 услуга него сада. од Новог Сада, повезаној магистралом – Квалитет смештаја на овој планини из с тим градовима. Железничка пруга године у годину напредује. Граде се све Београд–Бар пролази преко Златибора, модернија здања, власници улажу у обнову својевремено су на ову висораван слетали постојећих. А ако томе додамо да је све и хеликоптери, али туристичкој понуди већа понуда, посебно у приватној режији, недостаје већи аеродром, па најављена довела последњих година и до пада улагања у обнову оближње ваздушне луке смештајних цена (у овој години од 10 до Поникве даје наду за боље везе Златибора 15 одсто је јефтиније), јасно је да Златибор са светом. и овог лета представља погодно место за одмор – напомиње Арсен Ђурић, директор Рекли су о овој планини Туристичке организације Златибор. Јосип Броз Тито (1974. године): Ми смо
Izbor
заиста ових дана, после напорних догађаја и напорног рада, нашли овде један спокојан и миран боравак у изванредним климатским условима. Све је то оставило такав утисак да човек пожели да опет дође у овај крај. Престолонаследник Ђорђе Карађорђевић (1905. године): По својој романтичности Златибор се може с пуним правом назвати Швајцарском без језера.
Izbor
Putovawa i putopisi
67
Оља Ивањицки (2007. године): Златибор је прелеп. Овде се препородим и добијем инспирацију за сликање. Станко Блоудек, конструктор скијашких скакаоница (1957. године): Пријатељи, прокрстарио сам целу моју Словенију, обишао пола Европе, али нигде нисам видео овакву лепоту.
улицама и путељцима, нуди и продаје лековито биље овог поднебља. Одавно је – Радила сам тих седамдесетих година постао заштитни знак „златне планине”. као манекен, лепоту џемпера Сирогојна и Готово да нема бољке за коју код њега, Боумеће плетиља проносила широм света. ривоја Шишовића(59), нема лека. Игром судбине, укључила сам се у подухват – Моје траве лече болестан желудац, јетру, стварања „Старог села”, које је почело да простату, отекнућа, јаке прехладе, свашта се гради 1979. године, а звање културног још. Хоћете ли „драгољуба”, сигуран предобра од изузетног интереса добило парат против женског звоцања? И то жена 1983. Везала за традицију, богато наслеђе мора 30 литара дневно да попије. Имам и српског села, исказала велики ентузијазам, „јутарњи спас живота”, за мамурлук. Али највише томе посветила – сећа се Боса, моје траве не лече неизлечиве болести и поносна на стасавање и престижно место алергије. А имам лек и против свињског етномузеја из Сирогојна. грипа: немојте гледати телевизију – у шали љаде посетилаца из целог света.
Милић од Мачве (1986. године): Уочио сам златиборски плато као „гнездо богова за одмор”, и то значење сам покушао да оправдам и потврдим сликајући божанске пејзаже изгубљеног раја... ЉУДИ И СИМБОЛИ Народна Боса и „Старо село”
Дуго је потом радила у ужичком Народном музеју, а ни сада, у пензији, не смирује се. Боравила је недавно, радећи за САНУ на свом пројекту, у Румунији и Албанији. Свет је, иначе, Боса пропутовала, била на четири континента. „Можда сам према завичају субјективна, али оваквих лепота као на Златибору нема надалеко”, каже.
Апотека биљобера Боривоја
„Па то је наша Боса”, зачује се по златиборским домовима кад у телевизијским Лек против женског звоцања емисијама етнолог Боса Росић говори о свом дугогодишњем раду на проучавању и заштити духовног и материјалног наслеђа Златибора и околине. Знају ову вредну жену и стари и млади, особен печат утиснула је у народни живот овог краја. Родом из Бранежаца подно Златибора, пуне четири деценије Боса крстари овим подручјем, посећује села, истражује традицију и давнашње вредности, обичаје, веровања, све записује и потом објављује у књигама и многобројним стручним радовима. Има звање музејског саветника и указану част да јој САНУ пре неколико година повери одговоран посао на пројекту „Положај српске националне мањине у суседним земљама”.
За Босу Росић се зна и по њеној нераскидивој Боривоје Шишовић звани Покретни жбун (Фото Слободан Јовичић) вези са јединственим етномузејом „Старо село” у Сирогојну. Као десна рука познате Добриле Смиљанић, она је дала важан Знају га сви под надимком „Покретни допринос оснивању тог музеја народног жбун”. Сав окићен биљем, с нарамком градитељства, који деценијама походи хи- свакојаких трава, промиче златиборским
и збиљи говори пролазницима „Покретни жбун”, најпознатији биљобер Златибора.
Своје биље, вели, налази по забаченим пределима, кањонима и дубодолинама ове планине. Тврди да је до сада, тако тумарајући, пронашао око 120 врста трава које се могу користити као лековите, за чајеве. Царица свих биљака је ива, но и она је угрожена. – Биље сакупљам већ четири деценије, Златибор је богомдан за то. Радио сам некад у машинској струци, па одлучио да се потпуно посветим травама, постанем господар свог времена. Да, може се живети од овог посла ако сте упорни, спремни и живите у складу с природом. Захваљујући томе, сада сам у сталној свађи с лекарима, повремено и са женом, али са природом никада – каже нам Шишовић на чијој визиткарти пише В.АПС.П.Г.М. (вечити апсолвент прве године машинства). Извор Политика Магазин, Београд, аутор: Бранко Пејовић
68
Automobili
Ауди A8 L W12 кватро
Izbor
ћан на 3.122 милиметра, што обезбеђује више простора за посаду која се вози на заНајдужу луксузну лимузину у понуди ће дњим седиштима (читај министар). Ширина имати Ауди. Продужена каросерија има од 1.949 мм остала је непромењена, а међуосовинско растојање дужине 3.122 висина аутомобила повећана је за 2 мм. мм, а под хаубом ће дисати атмосферски Овим изменама, Ауди А8 Л постао је дванаестоцилиндрични агрегат W конфи- најдужи луксузни седан у свом сегменту гурације цилиндара. Премијера нове ве- конкурентски продужени модели су краћи: рзије луксузне лимузине из Инголстадта BMW 7 мери 5.212 мм, Lexus LS 5.180 мм, догодиће се следеће недеље, на сајму ауто- Мерцедес-Бенц С 5.226 мм, а Јагуар XJ је мобила у Пекингу, где ће бити приказан други по дужини у свом сегменту, са 5.247 Ауди А8 L W12, али до краја године ће мм дужине. бити доступна продужена верзија са Каросерија великог Аудија користи концепт 6-цилиндричним и 8-цилиндричним мо- алуминијумског рама АСФ, којим се у односу на коришћење конвенционалних торима.
хоризонталним “лајснама” на масци. Симбол W12 на масци и на задњем делу аутомобила помаже приликом идентификацији врхунског модела ове марке. Завршеци издувног система су трапезоидног облика и потпуно су интегрисани у задњи браник. Привилегована посада овог аутомобила седи позади. Продужење међуосовинског размака изведено је између Б и Ц стуба, чиме је профитирао простор за путнике позади, али и побољшан улазак и излазак из аутомобила, уградњом већих задњих врата.
Ауди се вратио у клуб великих лимузина крајем 80-их година, моделом V8, а касније и са серијом модела А8. Актуелна, трећа генерација, пуштена је у продају у пролеће текуће године. Продужена верзија нове генерације модела А8 биће представљена на сајму аутомобила у Пекингу, следеће недеље.
материјала штеди и до 40 % масе. Једноставни алуминијумски делови каросерије су израђени од одливака и профила. Само је Б стуб аутомобила израђен од челика, како би обезбедио максималан ниво заштите при бочном судару, што је решење које користи и конкуренција. Стандард у моделу А8 L W12 кватро су LED
Позади може бити класична “клупа” са простором за три путника, или индивидуална два седишта (стандард за А8 L W12 кватро). Појединачна задња седишта могу се подешавати индивидуално, имају грејаче и систем за вентилацију и масажу. Стандард је и четворозонска аутоматска климатизација. Списак доплата
Дужином од 5.267 мм, Ауди А8 Л је за 130 мм дужи од стандардног модела. У Аудију истичу да је међуосовински размак пове -
предње светлосне групе. Врхунски модел подразумева интегрисану средњу конзолу се од осталих верзија разликује по црној за задња седишта, која се наставља на лакираној масци хладњака и хромираним конзолу између прендјих седишта. Њен
Izbor
саставни део може бити хлађена фиока или склопиви министо. Уз доплату се може добити и дводелни панорамски кров.
Automobili
Сложена конфигурација мотора W12 први пут је представљена у серијском Аудију 2001. године, и чинила је врх моделске
69
серије и у другој генерацији модела А8. Упркос притиску стандарда о емисији, модернизовани W12 мотор стигао је и
70
Automobili
до треће генерације. Запремина мотора износи 6.299 цм3, а максимална снага 368 кW (500 КС!), а максимални обртни момент износи 625 Нм при 3.250 о/ мин. Максимална брзина, као што смо очекивали, ограничена је на 250 км/х, а убрзање из места до 100 км/х траје само 4,9 секунди. Просечна потрошња горива износи 12 л/100 км. Агрегат чине два блока VR6, чиме је добио на компактности. Дужина мотора износи само 50 цм, што је краће од класичних V8 или V12 мотора. У односу на стари W12 мотор, пречник клипа повећан је на 86 мм, а ход на 90,4 мм. Мотор има масу од 247 килограма, има систем варијабилног развода усисних и издувних вентила. Следећа новина је инсталација система за директно убризгавање горива у цилиндар (ФСИ), а бензин у цилиндар улази под притиском од 130 Бар. Компресиони однос повећан је са 10,8:1 на 11,8:1. Пренос снаге мотора на точкове врши осмостепени аутоматски мењач и “кватро” систем погона на све точкове, који у нормалној вожњи 60 % обртног момента шаље на задње точкове. Уз доплату се може добити и електронски контролисан задњи диференцијал, који оптимално расподељује момент између задњих точкова. Стандард је и ваздушно огибљење са адаптивним хидрауличним амортизерима. Највећи део компоненти ослањања израђен је од алуминијума, а стандард су и 19-инчне , које се могу заменити фелнaма пречника 20 инча. Извор Ауто магазин, Београд, аутор: Горан Савић
Izbor
Izbor
Porodica
Летња исхрана: Здрав оброк који не дебља
Sen Sia Snack је лаган и здрав млечни оброк, обогаћен еко муеслијем и посебном културом Bifidus Naturalis, која клинички доказано регулише пробаву на природан начин
71 броја Пи. Сигурно једна од најпознатијих научних анегдота коју сви знају јесте она у
Slobodno vreme
Еурека! у слободно време Вероватно већина људи сматра да се до многих великих открића и пробоја у науци дошло неким истраживањем, мукотрпним радом. Да ли је заиста тако или се еурека моменат дешава и у слободно време?
Много људи има предрасуде када замишљају људе који се баве науком. Прве асоцијације су везане за беле мантиле, наочаре, чудан поглед, епрувете… Тој слици су доста придонеле књижевност и филм. Сетимо се романа „Франкенштајн“ Мери Шели, а потом је и настала екранизација истоименог романа 1931. године. За време Другог светског рата имали смо ваSen Sia Snack нови је производ из Дукатове мпира научника – Арманда Теслу у филму линије СенСиа функционалних производа, „Повратак вампира“. Све то је на неки начин намењен природној регулацији пробаве. кулминирало 1964. године са филмом „Др. Sen Sia Snack је лаган и здрав млечни Стрејнџлав“ Стенлија Кјубрика (уколико оброк, обогаћен еко муеслијем ипосебном већ нисте, обавезно погледајте овај филм). културом Bifidus Naturalis, која клинички Све то је допринело стварању предрасуда доказано регулише пробаву на природни да научници немају слободно време, тј. начин. да се они готово никад и не одмарају, већ да су пребукирани експериментима. СреХрскави мусли у поклопцу Sen Sia Snack ћом у науци имамо велики број контраприправљен је од мешавине еко житарица примера, а позабавићемо се оним неким из органског узгоја; зобних и пшеничних па- најпознатијим. хуљица, ароматичних запечених бадема, хрскавог пиринча и кукуруза, кокоса и меда. Осим што овај млечни оброк чини изнимно укусним, хрскави мусли потстиче перисталтику црева те у комбинацији с пробиотиком Bifidus Naturalis,а врло добро регулише пробаву.
којој је Архимед узвикнуо: „Еурека“. Краљ Хијеро је наредио Архимеду да открије да ли га је златар преварио и у његову златну круну ипак ставио сребра. Да би се одморио, Архимед је легао у каду пуну воде. Купајући се синула му је идеја на који начин ће то урадити. Приметио је да када уђе у каду истисне одређену запремину воде. Пошто није смео да растопи круну и
Надаље, мусли из поклопца Sen Sia Snack вредан је извор енергије те делује на продужен осећај ситости. За то су заслужна непробављива влакна из зоба, која снижавају ниво холестерола, али и утечу на функцију инсулина и током дана регулишу ниво шећера у крви. Управо је због тога Sen Sia Snack идеална за доручак или као лаган и здрав међуоброк, посебно за све оне који воде рачуна о своме здрављу.
Sen Sia Snack можете пронаћи у практичном паковању од 190 г, с хрскавим муслијем и кашичицом у поклопцу производа. Хрскави мусли истресите у укусно ферментирано млеко укуса ваниле, помешајте са кашичицомкоја се налази у поклопцу Sen Sia Snack и уживајте у укусном млечном оброку, добрим за вашу пробаву и опште стање организма. Извор Национал, Загреб
Еурека! Архиме са Сиракузе (287. п.н.е. – 212. п.н.е.) је сигурно један од најпознатијих научника и изумитеља у историји цивилизације. Бавио се математиком, физиком и астрономијом. Први је израчунао приближно вредност
проучи састав, ово је била много једноставнија варијанта, потопиће круну у каду и измерити колики ниво воде ће измерити, а затим ће исти поступак поновити овај пут са истом количином чистог злата, уколико запремина буде иста, златар није преварио
72 краља.
Slobodno vreme
области ће дати највећи допринос.У то време је била модерна прича о вариМикроорганизми јацији у врстама. Млади Мендел ће у Антон ван Левенхук (1632. – 1723.) је био манастиру седам година садити грашак брусач стакла из Делфта у Холандији. По- и пратити промене на врстама. Откриће знат је као „Отац микробиологије“. Током неке од закона наслеђивања и постати ропрофесионалног посла брусача стакла доначелник модерне генетике. Нажалост заинтересовао се и за микроскопе и у сло- његове доприносе ће тек почети да цене бодно време почео да експериментише у 20. веку. са њима. Прво је радио на њиховом усавршавању, и за то потрошио много ноћи и слободног времена. Одлучио је да посматра микроскопске феномене и по први пут уочио микроорганизме, поред њих посматрао је бактерије (Селеномаде из људских уста), сперматозое (због овога је имао проблема са свештенством), мишиће. Ипак се окреће! Тешко је ипак рећи за старе астрономе, да ли су своја открића остваривали током „радног“ или „слободног“ времена. Али треба издвојити Галилеа Галилеја (1564. – 1642.) кога многи сматрају оцем модерне науке. Док је Левенхук користио микроскоп за посматрање микроскопских феномена, Галилеј је израдио телескоп којим је посматрао ноћно небо. Открио је четири Јупитерова сателита, приметио Сатурнове прстенове, фазе планете Венере. Један од најважнијих закључака до којих је Галилео дошао јесте да сва тела падају истим убрзањем. Ово је тек експериментално проверено у време космичких летова. Иначе, Галилеј ово није доказао бацањем тела са торња у Пизи (као што пише у већини уџбеника), већ пуштањем тела низ стрму раван. У претходним бројевима је било више речи о Галилеју и Међународној години Све је релативно? астрономије 2009. Вероватно највећа икона науке 20. века Јабуке и гравитација је Алберт Ајнштајн. Сигурно да је списак свега што је Ајнштајн урадио предугачка Нема читаоца који као мали се није запи- за један текст, али да се фокусирамо тао зашто када скочи мора да падне на на слобдно време. Пред 1905. годину, земљу. 1666. године за време велике куге, Ајнштајн је слободне ноћи проводио са млади студент са Кембриџа, Исак Њутн пријатељима уз дуге дискусије са прија(1643. – 1727.), долази на имање своје тељима. Из тих ноћних дискусија и идеја мајке како би се склонио са факултета док о којима су дискутовали, Ајнштајн је 1905. епидемија не утихне. После оне Архимеду, године објавио „Специјалну теорију реласигурно најпознатија анегдота каже да је тивности“, где уводи брзину светлости у Њутну у тренутку одмора у воћњаку пала вакууму као највећу могућу брзину, еквијабука на главу. У то време се дискутовало о валентност енергије и масе итд. необичној сили која држи небеска тела на окупу да не падну једна на друга, али Њутн се први запитао о јачини те силе, да она сигурно није само ограничена на небеска тела. Изгледа да је јабука била повод да две деценије касније Њутн опише законе универзалне гравитације и законе кретања у најутицајној научној књиги „Математички принципи филозофије природе“. Грашак и гени У недостатку новца да доврши студије на Филозофском факултету у Оломуцу, млади Грегор Мендел (1822 – 1884.), бива приморан да постане фратар и упише теолошку школу у Брну (Чешка). Дипломирао је математику 1850. године и покушао је да се упише на студије биологије, али није успео. Управо у овој
Izbor
Наравно било би занимљиво позабавити се и тиме како уопште долази до научних открића, и можда невероватно звучи, али и до неких великих пробоја током дуге историје науке је дошло сасвим случајно. О томе ипак неки други пут… Извор Свет науке, Београд, аутор Милија Јовичић
Izbor
73
Zdravqe i lepota
Све што требаш знати о пирсингу
Своје искуство телесног украшавања с нама је поделио Марко Грегурић (20).
Бушење делова тијела ради украшавања присутно је неколико хиљада година широм света. Многи на тај начин откривају свој идентитет и желе у друштву истакнути своју индивидуалност
Марко: Имао сам неколико неугодних ситуација због пирсинга
фесора који су стекли лоше мишљење о њему само на основи пирсинга.
Маркова жеља за пирсањем се родила кад је имао 15-16 година. Требало му је времена да скупи довољно храбрости за
Марко није одлучио стати само на једном пирсингу, него се неког времена почастио и са још три. Ни с једним није имао лоша искуства што се тиче бола и зарастања. „Битно је посветити велику бригу свом пирсингу и пазити на њега док је у процесу зарастања. Ако желиш пирсинг, мораш узети у обзир пар ствари. Није препоручљиво пирсање пре 16. године, то је некакав неписани закон. Пирсинг направи само ако ти то желиш, само ако си сто посто сигуран у то и немој слушати коментаре других. У питању је твоје тело“, напоменуо је Марко. такав потез. Свој први пирсинг је направио на седамнаести рођендан, након годину дана родитељског наговарања. -Тачно се сећам треме коју сам тада имао, узбуђености и весеља што ћу имати свој први пирссинг. У питању је била десна страна усне. Вероватно се питате боли ли сам поступак? То није типична бол, већ је тренутна и није ништа страшно, рекао је Марко. Реч пирсинг потиче од енглеске речи pierce, Осим особног задовољства, постоји и што значи пробости, пробушити. Традиција друга страна медаље - реакције околине пирсинга сеже далеко у прошлост. Људи које знају бити поприлично неугодне. се на различите начине украшавају веко- Марко нам је признао да је имао неугодна вима. Различите врсте пирсинга имају своје искуства, у облику безобразних коментара уличних пролазника, као и школских прозначење кроз људску историју. Привлачност пирсинга у његовој је посебности и уочљивости те начину на који пробушене уши, нос или обрва издвајају особу из већине, а чак понекад изазивају и саблазан. Како је пирсинг постајао све популарнији и нормалнији, његово се значење променило. Данас то више није симбол бунтовника, већ модни додатак многих.
КОРИСНЕ
ИНФОРМАЦИЈЕ:
Понекад зна доћи и до одређених компликација након поступка, стога је битно придржавати се упута које ћете добити у студију за украшавање тела. Међу најопаснијим ризицима пирсинга су: алергијска реакција, тровање крви, згрушавање крви, оштећење живаца, парализа и тровање. Највише компликација има код пирсинга језика, а следе га пирсинг гениталија и брадавица. Ако желите направити пирсинг, уверите се у сигурност, учините то искључиво у професионалном студију и распитајте се о свим условима и детаљима. Извор Тпортал, Загреб
Збогом боли: Уместо ињекција користиће се фластери Цепљење против грипа више неће бити неугодно деци, па ни одраслима, јер ће се убудуће радити без ињекција и игала.Амерички научници успели су да створе фластер који на себи има стотињак микроигала те се безболно залепи на кожу, а сићушне иглице онда отпуштају цепиво у тело, јавља ББЦ. Наиме, иглице на фластеру премазане су честицама смрзнутог цепива. Кад се фластер стави на кожу, иглице се отопе у неколико минута, а цепиво улази у иму-
74 ностанице под кожом. Испитивања на мишевима показала су да су резултати чак бољи од оних традиционалним начином имунизације, а аутори чланка у часопису „Природна Медицина“ пишу да ће једног дана свако моћи сам себе цепити.
Zdravqe i lepota
Izbor
ХИВ-ом је од 2001. године у наведеним подручјима порасла за чак 66 посто, што ће рећи да је број заражених особа до 2008. године нарастао на 1,5 милион. Русија и Украјина се суочавају с посебно тешком ситуацијом и порастом броја заражених, а стручњаци процјењују да више од две трећине заражених у наведеним регијама отпада на Русију.
Уједињене Нације су на конференцији напоменуле да су особе с високим ризиком од заразе у друштву стигматизиране, јер је углавном реч о наркоманима, хомосексуалцима и сексуално неодговорним појединцима, а маћехински однос друштва према њима их спречава да на време потраже помоћ. На конференцији је објављен и податак да се у источној
Наиме, у чак пет регија Русије је забележен пораст инфицираних ХИВ-ом за невероватних 700 посто. Ипак, Украјина с 1,6 посто оболелих од АИДС-а у укупној популацији предњачи у Европи као земља с највећим бројем заражених. Велики број Ускоро студије на људима људи заражених опасним вирусом живи у Међу предностима је и та што је цепиво Белорусији (13.000), Казахстану (12.000) и на фластеру у крутом, сувом стању, па га Узбекистану (16.000). је лакше транспортовати. С тим у вези је и нада лекара да ће такво цепиво бити лакше слати и складиштити у сиромашним земљама у развоју.
Европи и централној Азији не чини готово ништа како би се помогло младим особама. Уместо тога они се осуђују или казнено гоне, па се зараженост Х И В - о м у н а в ед е н и м п од р у ч ј и м а данас шири брже него игде у свету. Многе је изненадила информација да су државе централне Азије данас жариште број један у свету, а као узрок томе се међу
Јефтиније од класичног Нови фластер развили су стручњаци са универзитета Емори у сарадњи са Институтом за технологију у Џорџији. Он садржи стотину микроигала дугих само 0,65 милиметара, које продиру у вањске слојеве коже. Такво цепљење посебно ће олакшати посао медицинском особљу код масовних цепљења, као што су она у случајевима планетарних пандемија. Иако је фластер засад тестиран само с цепивом против грипа, верује се да ће та технологија бити једнако успешна и код имунизација против других болести и да ће – што је све важнији момент – бити јефтинија од класичне, јер ће је људи примењивати сами, код куће, па ће изостати трошкови медицинског особља, али и могући трошкови лечења оних који се заразе одбаченим иглама.
Професор Ричард Компанс с медицинског факултета Емори у Атланти нада се будућим студијама с таквим фластером и на људима, и то већ у следећих неколико година. Извор Вечерњи лист, Загреб, аутор Хрвоје Дечак
Драстично повећан број заражених ХИВ-ом у источној Европи Број особа заражених ХИВ-ом драстично се повећао у источној Европи и централној Азији, а међу зараженима је највише оних ризичног полног понашања и наркомана, речено је на конференцији о АИДС-у Бечу Према подацима УНАИДС-а, који су објављени на конференцији о АИДС-у која се овај тједан одржава у Бечу, зараженост
Izbor
Zdravqe i lepota
75
осталим наводе и нестабилна политичка и лоша социјална ситуација, као и велики број интравенозних конзумената дроге којих је регистрирано чак 3,7 милиона.
Но, ни ситуација у остатку света није пуно боља. Само десет посто земаља има развијене програме за превенцију ХИВ-а који су добро усклађени с њиховим националним потребама. Упозорено је да многе делотворне мере превенције ХИВ-а Африке само 45 посто инфицираних чини подложну разним инфекцијама, најчешће нису на располагању особама с трудница добије на време лек који би као и високом ризику од оболевања од требао спречити заразу ХИВ-ом њихових карцинома. највећим ризиком од инфекције. нерођених беба. Стручњаци су позвали на Извор Вјесник, Загреб, аутор: Ида Алић
На конференцији су говорили многи стручњаци и активисти, међу којима и Бил Гејц, који су још једном указали на важност превенције која укључује обрезивање мушкараца, употребу кондома, као и некоришћених шприцева за наркомане. Забрињавајућа је чињеница да се у Источној Европи и Централној Азији мање од пет посто средстава намењених за превенцију ХИВ-а троши за наркомане, а мање од три посто на хомосексуалце, иако је реч о најрискантнијим скупинама. Алармантан је и податак да у земљама
на давање више средстава за борбу против ХИВ-а, који је узрочник АИДС-а. Подсетимо, око 33,4 милиона људи је заражено вирусом ХИВ-а. Откако се појавио почетком 80-их година прошлог века, око 60 милиона људи је заражено овим вирусом, а 25 милиона је умрло. Адекватног лека и вакцине још увек нема, али постоје лекови којима се ХИВ може држати под контролом. ХИВ је један од најопаснијих вируса јер уништава имунолошки систем, што заражену особу
76 ПРЕМА ИСТРАЖИВАЊУ ЦЕДЕМ-а ВЕЋИНА ГРАЂАНА И ДАЉЕ ПРОТИВ УЛАСКА ЦРНЕ ГОРЕ У НАТО
50,1 одсто, у Владу Црне Горе 49,4 одсто, у Скупштину 44,2, судство 40,1, полицију 44,9, Црногорску православну цркву 28,9 одсто грађана, у Војску Црне Горе 45,5 одсто, у политичке партије у Црној Гори 27,4 одсто, Народ се боји мафије и НАТО 33,4 и Хашки трибунал 23,9 одсто. НАТО пакта Бешић је нагласио да је испитивање показало да 67,5 одсто грађана не верује да Грађани Црне Горе су против уласка тренутно постоји ризик од војне агресије Црне Горе у НАТО, а о чланству у ову на Црну Гору, 8,1 одсто сматра да постоји политичко-војну организацију треба ризик од агресије, док 24,4 одсто нема да одлучују на реферндуму, показује мишљење.
истраживање ЦЕДЕМ-а, на узорку од 1.026 испитаника из 16 општина, Бијелог Поља, Берана, Пљеваља, Подгорице, Никшића, Цетиња, Херцег Новог, Улциња, Бара, Рожаја, Колашина, Плава, Будве, Тивта, Котора и Жабљака. Истраживач ЦЕДЕМ-а Милош Бешић казао је да највећи број грађана сматра да о чланству у НАТО треба да одлучују грађани на референдуму.
Izbor
Doga|aji nedeqe
- До јуче је Црна Гора била део заједничке државе која је бомбардована 1999. године. За већину грађана 1999. година је била јуче. Као демократска странка залажемо се за референдум по питању чланства Црне Горе у НАТО, за демократско решавање проблема, да се добије недвосмислена подршка “за” или “против”. Ни НАТО није за сумњиву већину.Као демократска странка подржаћемо одлуку народа - казао је Булајић. Он је додао да је ово шанса чланица НАТО-а да помогне Црној Гори у борби против организованог криминала који је претња за безбедност државе, и тиме донесу наклоност грађана.
Улазак Црне Горе у НАТО, како показује истраживање, не би утицао на повећање запослености, повећање извоза ЦГ производа и повећање туристичке посе- Влади циљ није ЕУ ћености. - Чак 54,7 одсто грађана сматра да би највише користи од уласка Црне Горе у НАТО имала власт и владајуће структуре,
Посланик СНП-а Предраг Булатовић казао је да Влада води отворену и веома агресивну политику да Црна Гора постане члан НАТО-а користећи све државне ресурсе и медије блиске њој. - Упркос томе има веома мале ефекте у повећању подршке грађана за приступање НАТО-у. Лично сматрам за Црну Гору да је довољан оквир Партнерство за мир. Веома је важно што је истраживање показало да грађани сматрају да је НАТО војни савез, а не политичка организација. То значи да Влада досад није успела да убеди грађане да је исто чланство у ЕУ и у НАТО у смислу политичких, економских и других реформи. Приметно је до сада да има један круг у Влади којима је циљ НАТО, али не и ЕУ и да тиме желе да кажу да су та два процеса исто - казао је Булатовић. Стратегија није дала резултате
- За чланство у НАТО на референдуму би гласало 32 одсто, против је 40,1 одсто, док 28 одсто нема став. У односу на прошлу годину незнантно је опао број оних који су против чланства у НАТО у корист грађана који би гласали за чланство у ову организацију. Чак 68 одсто грађана Црне Горе сматра да грађани треба на референдуму да одлучују о чланству Црне Горе у НАТО, 6,8 одсто сматра да о томе треба да одлучује Скупштина Црне Горе, 5,8 одсто Влада Црне Горе, 2,7 одсто чланице НАТО, 2,2 одсто Генералштаб ВЦГ, док 14,6 не зна ко треба да одлучује. Подаци се битније не разликују од прошлогодишњих - казао је Бешић. Бешић је навео да су главне претње по безбедност Црне Горе организовани криминал и економски и социјални сукоби. Истраживање је показало да грађани највише поверења, 59,6 одсто, имају у систем образовања, у председника Црне Горе верује 55,5 одсто грађана, у здравствени систем верује 53,7 одсто, у Српску православну цркву и Европску унију верује
Председник Еуроатланског клуба Са17,2 одсто грађани, 15,1 одсто запослени во Кентера оценио је да најновија у Војсци Црне Горе, 1,5 одсто фирме и истраживања која бележе тек благи раст предузетници, 0,5 одсто НВО, 0,7 одсто на- подршке црногорских грађана прикључеционалне мањине, 0,1 одсто опозиционе њу у НАТО сведочи да комуникациона странке, 0,3 одсто Срби у Црној Гори, 2,1 стратегија Владе Црне Горе није дала одсто националне мањине у Црној Гори резултате и да је треба мењати. и осам одсто неко други - казао је Бешић. Према истраживању, различити су и - Имплементација комуникационе страодговори на питање шта представља тегије за учлањење Црне Горе у НАТО очиНАТО јер Алијансу војном организацијом гледно није дала адекватне резултате јер сматра 28 одсто, војно-политичком 31,9 ако се узме у обзир шта је све предузето одсто, политички-војном 19,2 одсто, док током прошле године, онда дефинитивно 16,3 одсто нема одређено мишљење. резултат није задовољавајући - рекао је Највећи број испитаника сматра да би Кентера за Радио Слободна Европа. чланство Црне Горе у НАТО изазвало негативне односе са Русијом и Србијом. Важна је политичка подршка Позитивне односе бележило би са САД-ом, земљама ЕУ, Хрватском, Македонијом, Шеф Клуба посланика ДПС-а Предраг СеУНМИК - Косовом, Албанијом и Босном и кулић казао је да европске и евроатлантске интеграције подржава владајућа коалиција, Херцеговином. а однедавно и колеге из опозиције. Очекивани резултати Посланик Нове српске демократије Стархиња Булајић казао је да је за очекивати било да грађани буду против чланства Црне Горе у НАТО.
- У овом тренутку улазак Црне Горе у НАТО подржава 90 одсто посланика. Волели би да грађани дају већу подршку, али у овом тренутку и та бројка је довољна. Важно је да имамо политичку подршку за улазак
Izbor
Doga|aji nedeqe
77
Црне Горе у НАТО - казао је Секулић. Јавност незаинтересована за војску Истраживач Милош Бешић казао је да јавност није нарочито заинтересована за питања војске и одбране. -Свега 12,9 одсто грађана је заинтересовано за питања војске и одбране, донекле је заинтересовано 23,3 одсто, мало заинтересовано 21,9, нимало заинтересовано 21,9 одсто, док одређено мишљење нема 20,1 одсто грађана - навео је Бешић. Амбасадори притискају опозицију Власт у Црној Гори, сматра истраживач ЦЕДЕМ-а Милош Бешић, неће тражити подршку опозиције за чланство државе у НАТО.
страх због свега што се могло догодити. - Смрзнуо сам се! Били смо забљеснути бројним рефлекторима и блицевима фо-Све опозиционе партије, изузев НСД-а тоапарата. Иво је одмахивао публици која мишљења су да Црна Гора треба буде члан га је поздрављала и одједном нестаде! НАТО-а. Сматрам да ће амбасадори земаља које су чланице НАТО-а разговарати са опозицијом, након чега ће доћи до консензуса око уласка државе у НАТО посе чега ће се ствар лако прогурати на референдуму - казао је Бешић.
у позитивном смислу, запрепастило, је његова реакција: устао је, насмејао се и као да се ништа није догодило. Знамо се неколико месеци и морам признати да сам одушевљен његовом физичком
Пренето из ДАН, Подгорица, аутор: П.Дабановић
Тадић о Јосиповићеву паду: Неки млитавац не би издржао Борис Тадић похитао је у помоћ Јосиповићу након што је пао. Рекао је како га је Иво одушевио јер неки млитавац ово не би могао тако издржати
спремом. Ово неки млитавац не би могао издржати - рекао је Борис Тадић.
Председник Србије Борис Тадић, дан након Јосиповићевог пада с бине у спортској дворани у Суботици, није крио
Председник Иво Јосиповић устврдио је како је његов пад попримио митске размере. - С обзиром на такво занимање јавности за моју незгоду потрудићу се следећи пут да је и стварно снимимо - каже Јосиповић. Погледао сам у његовом смеру и пре- Из његовог Уреда рекли су да је до незгоде стао дисати. Напросто као да је стао у на скупу ДСХВ-а дошло јер је Јосиповић, празно. Оно што ме још више, овај пут намеравајући помоћи двема старијим
78 госпођама које су му поклониле слику да сиђу с бине, криво закорачио и пао. - Није му ништа. Нема ни огреботине - рекли су.
Doga|aji nedeqe
Након разговора кубанског кардинала Ортеге и кубанског председника Раула Кастра почело је пуштање 52 од укупно 75 политичких затвореника осуђених на Извор 24.сата, Загреб, затворске казне 2003. године.
Izbor
Министарство је затражило и да му се доставе уверења, наредбе, укази, решења за добитнике ратних војних признања „Златни љиљан“ и „Сребрни штит“. Затражило је и списак особа које су имале овлаштење аутор: Жељко Гармаз (од 1992. до 1995) потписивати одлуке о Из разговора с кардиналом потпуно додели највећег ратног признања „Златни је јасно да влада жели да пусти све љиљан“. Проверавани су и носиоци одличја затворенике, осим оних осуђених за уби- Партизанска споменица 1941 - 1945. Таквих Дело”: Успех посете ство, рекао је Аларкон за АФП у Женеви 39 остало без права. У већини, ради се о Јосиповића Србији мериће где суделује на Светској конференцији јеонима чија је породица, након смрти спосе у БиХ председника парламената у организацији меничара, промиенила адресу и из ФБиХ Интерпарламентарне уније (ИПУ). одселила се у Републику Српску. Успех посете хрватског председника Иве Извор Ослобођење, Сарајево Јосиповића Србији мериће се пре свега Једанаест бивших политичких затвореника, изван Хрватске и Србије - у Босни и Хе- заједно с породицама, већ је пуштено и Веровали или не рцеговини, пише данас љубљанско Дело. прошле су недеље стигли у Мадрид. Они који пристану да оду у Шпанију, први су на Американци признали да „Поред конкретних корака у решавању реду за ослобађање. је Косово део Србије!!! бројних проблема, успех ће се мерити пре Извор ХРТ, Загреб свега изван Хрватске и Србије, у БиХ, која Сједињене Америчке Државе су у петак, је централни изазов за српску и хрватску 16. јула признале да је Косово део Србиполитику и кључ стабилности на тим подручјима”, пише лист. Почела ревизија бораца је! Наиме, америчко тужилаштво заДело наводи да „Хрватска своје земљаке у тој држави (БиХ) већ полако припрема на одбијање од груди и усмерава их на спознају да су конститутивни народ у држави чији је главни град Сарајево, а не Загреб, док Србија, очито, још није спремна да коренито промени однос према Републици Српској”. Тврдња да су Хрватска и Србија поново нашле пут до решења проблема и добрих односа... осим симболике не доноси ништа опипљиво”, оцењује лист. Извор Дело, Љубљана
Куба пушта све затворенике? Куба је спремна да ослободи још политичких затвореника, уз 52 чије је ослобађање већ најављено. Они који то желе, могу остати на Куби, изјавио је председник кубанског парламента Риkардо Аларкон.
Чак 834 добитника највећих ратних признања нису поднела потребну документацију за наставак примања месечне надокнаде Федерално министарство за борачка питања затражило је да им се на управни поступак доставе сви предмети ратних војних инвалида од И до ИВ групе у којима је признато право на негу и помоћ другог лица, те корисника права из Средњебосанског, Херцеговачко-неретванског кантона за особе који су први пут након рата стекле право на месечна примања по основу борачко -инвалидске заштите (БИЗ).
тражило је од међународног суда у Косовској Митровици да осумњиченог терористу Бајрама Асланија изручи суду у Северној Каролини, позивајући се на уговор о екстрадицији који су САД 21. октобра 1901. године потписале са Краљевином Србијом!!!
Контрола лупа вратима Инспектори Министарства су, написао је у свом извештају за Владу ФБиХ министар Захид Црнкић, проверили 677 ратних војних инвалида и 240 њих оставили без права, без месечне накнаде. На такве одлуке жалила су се 94 инвалида, одбијене су 64 жалбе. А у складу са Правилником о раду лекарске комисије за надзор и медицинско вештачење, министар Црнкић је за 150 корисника права БИЗ-а наложио обуставу исплата накнада. Против решења Министарства поведен је 31 спор на суду, девет тужби је одбијено, четири су уважене. Инспекција је урадила и надзор над 290 корисника месечних накнада по основу Закона о посебним правима добитника ратних одликовања. И издала 39 налога за обуставу месечних накнада. Контролисали су, на захтев Федералног завода ПИО/МИО, и 125 особа које су отишле у пензију под повољнијим условима. Нашли су да 84 особе немају валидну документацију те им је обустављена исплата пензија. Утврђене су и незаконитости код издавања уверења о вршењу командних дужности у групама за питање евиденције из области војне обавезе за подручја општина Травник, Нови Травник, Жепче, Оџак и Орашје. Стога су по три особе из Травника и Новог Травника остале без пензије. Исто се десило и по једној особи из Жепча, Оџака и Орашја.
Тако је, фактички, Америка први пут после НАТО агресије 1999. године у једном званичном документу посредно признала да је Косово, ипак, део државе Србије! САД су фебруара 2008, после једностраног проглашења независности, прве признале лажну државу Косово, али са самозваним властима у Приштини никада нису потписале уговор о екстрадицији. Због тога је америчко тужилаштво морало да се позове на екстрадициони уговор са Србијом. Ипак, судије Еулекса одбациле су овај захтев САД, наводећи да се у уговору са Краљевином Србијом из 1901. нигде не спомиње кривично дело тероризма за које је оптужен Бајрам Аслани. Тужилаштво у Северној Каролини терети Бајрама Асланија да је умешан у планирање и финансирање терористичких напада. Аслани, познат и као Ебу Хатаб, оптужен је да је са неколико саучесника из САД организовао терористичке ударе на „западне циљеве”. Ипак, и поред ових тешких оптужби, суд у Косовској Митровици пустио га је на слободу. Извор Прес, Београд
Izbor
79
Doga|aji nedeqe
Џаба им пресуда, Косово је Србија!
Међународни суд правде у Хагу усвојио је у четвртак скандалозну одлуку да једнострано донета декларација о независности Косова не крши међународно право?! Декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом, наводи се у саветодавном мишљењу Међународног суда правде. Однос гласова 10:4 Међународни суд правде у Хагу утврдио је односом гласова 10:4 да једнострана декларација о независности Косова није повредила међународно право. Председник суда Хисаши Овада из Јапана је објавио саветодавно мишљење о питању “да ли је једнострана декларација о независности Косова косовске скупштине у сагласности са међународним правом”.
Захтев упућен од генералне скупштине Уједињених нација био је да Међународни суд да мишљење о једнострано проглашеној независности Косова.
Шеф дипломатије Србије Вук Јеремић изјавио је, после изрицања мишљења Међународног суда правде, да Србија никада неће признати несзависност Косова.
За разлику од резолуције 1244, декларација Приштине је покушај да се коначно реши питање Косова. Сврха 1244 је општи оквир за развој на Косову. “Суд не може да прихвати аргумент да резолуција садржи аргумент да спречава могућност проглашења независности Косова. Сврха резолуције је да се успостави привремена прелазна управа, без намере да одлучује о коначном статусу Косова”, навео је Овада.
Председник Међународног суда правде, Хисаши Овада, рекао је да се суд изјаснио да је надлежан за то питање. То, према његовим речима, не значи да суд треба да се бави питањем последица, посебно не да ли је Косово постигло државност. Међународни суд правде је утврдио да једнострана декларација о независности Косова није повредила међународно право, зато што то право не садржи забрану таквих декларација, саопштио је председник суда Хисаши Овада. Овада је, износећи саветодавно мишљење, саопштио да расправа о праву на самопредељење или “нужну сецесију” од постојеће државе нису у домену расправе пред Међународним судом правде, јер излазе изван оквира питања које је поставила Генерална скупштина УН.
80 “Суд констатује да Резолуција УН 1244 није забрањивала ауторима Декларације да прогласе независност”, рекао је он. Овада је, износећи саветодавно мишљење, саопштио да расправа о праву на самопредељење или “нужну сецесију” од постојеће државе нису у домену расправе пред Међународним судом правде, јер излазе изван оквира питања које је поставила Генерална скупштина УН. Овада је саопштио да је десеторо судија гласало да декларација о независности Косова не представља кршење међународног права, док је четворо судија имало супротан став. Суд је једногласно донео одлуку да је надлежан да за саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашење независности Косова, рекао је Овада.
Према његовим речима, већином од девет према пет гласова суд је одлучио да испуни захтев Генералне скупштине Уједињених нација и да саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова. “Суд јесте надлежан”Председник Суда Хисаши Овада је излагање почео о правној надлежности суда. “Питање које је Генерална скупштина поставила да ли је неко дело у складу са међународним правом јесте правно питање. Од суда није тражено да ли је декларација у складу са домаћим правом, већ да ли је у складу самеђународним нормама. Питање има и политичку димензију, али пре свега правну димензију.” “Суд сматра да има правну надлежност, што не значи да мора да искористи право за саветодавним мишљењем. Суд је одлучио да би само ванредни разлози могли да изазову одлуку да одбије да да саветодавно мишљење.” “Мишљење суда се не даје државама већ институцијама УН. Политички мотиви појединих држава нису релевантни за одлуку суда да ли ће дати или не саветодавно мишљење.” “Сврха саветодавне надлежности је да им помогне, суд не може да утврди које кораке ће Генерална скупштина УН подузети након одлуке. ГС може да разматра одлуку, и да одлучи о давању препорука око ситуације на Косову”.
Doga|aji nedeqe “Не постоји никаква препрека око задатка који је од суда тражен. ГС има легитимни интерес да добије одговор на ово питање, према томе суд сматра да не постоје уверљиви разлози да не да саветодавно мишљење у погледу питања које је њему постављено”, закључио је Овада. Јасно постављено питање Хисаши Овада рекао је да је питање Генералне скупштине Уједињених нација о проглашењу независности Косова јасно и конкретно формулисано - да ли је једнострано проглашена независност Косова у складу са међународним правом. Окада је рекао да Генерална скупштина УН није поставила питање о правним последицама и посебно да ли је Косово достигло државност или правну
Izbor
“Проглашење независности се мора разматрати у оквиру чињеничног стања које је довело до проглашење независности”, навео је Овада. Овада је кратко подсетио на сукобе 1999. године и усвајање резолуције 1244 у Савету безбедности Уједињених нација, којом је створен правни оквир за успостављање међународног присуства и постављање специјалног изасланика генералног секретара УН нација на Косову. У новембру 2005. године, подсетио је Овада, именован је специјални изасланик генералног секретара УН и бивши фински председник Марти Ахтисари, који је са
валидност признања Косова. Суд, према заинтересованим странама на терену отворечима Окаде, не види разлога да про- рио преговоре о статусу Косова. ширује предмет питања. Овада је рекао да је Савет безбедности
“Контекст у којем је Косово донело Декларацију” Након тога, излагање је настављено у виду рекапитулације догађаја у косовској кризи.
одобрио именовање Ахтисарија и вођење преговора, уз основне принципе Контакт групе да се до решења треба доћи кроз преговоре и да Савет безбедности у њих буде активно укључен.
Izbor
Ахтисари је 26. марта 2007. године поднео извештај Савету безбедности у којем је навео да после годину дана преговора и консултација “стране нису способне да дођу до споразума о статусу Косова”. “Једино одрживо решење је независност, коју би међународна заједница надзирала”, прочитао је Овада део извештаја који је Ахтисари поднео 2007. године. Овада је рекао да су од августа до децембра 2007. Године одржавани преговори са заинтересованим странама, а под вођством Тројке - ЕУ, Русије и САД.
У децембру 2007. године поново је речено да стране нису способне да постигну договор, навео је Овада и рекао да је потом 17. фебруара 2008. године донета Декларација о независности Косова. Србија је реаговала тиме што је ову декларацију оценила као насилно и једнострано отцепљење, које нема правне последице нити у Србији, нити на међународној сцени, завршио је Овада представљање контекста проглашења декларације о независности.
81
Doga|aji nedeqe
“Велика правна, политичка и морална Пуни и судница и Палата мира тежина” Главна судница Међународног суда правде, Саветодавно мишљење није обавезујуће у коме је почело читање саветодавног за државе, али ће, како су оценили мишљења о легалности једностраног стручњаци, имати велику правну, али и проглашења независности Косова, политичку и моралну тежину. испуњена је била готово до последњег На одлуку се чекало дуже од седам месеци, места. од децембра прошле године, када је у Поред делегације из Србије на челу са Међународном суду правде одржана министром иностраних послова Вуком вишедневна расправа, у којој је мишљење Јеремићем и делегације из Приштине, о проглашењу независности Косова изнело међу заинтересованим слушаоцима у 29 делегација. “великом холу” (главна судница) су и преДанашњој седници Међународног суда дставници свих пет сталних чланица Савета правде присуствују министар спољних безбедности, као и Генералне скупштине послова Србије Вук Јеремић и министар Уједињених нација. иностраних послова Косова Скендер Хисени. Према речима секретара суда АндреКосово је 17. фебруара 2008. године ја Поскакукхина, ово је највеће интепрогласило независност, коју је од тада ресовање које се памти у историји тог признало 69 држава. органа Уједињених нација.
Мишљење се саопштава на основу захтева Генералне скупштине Уједињених нација, која је октобра 2008. усвојила резолуцију којом се тражи саветодавно мишљење. Четрнаест судија треба да одговори на питање да ли је унилатерална декларација Привремених институција самоуправе на Косову о независности од 17. фебруара 2008. године у сагласности с
Он је навео да је за заседање акредитовано је 96 новинара камермана и фотографа водећих светких медија, као и још 60 заитересованих представника разних организација. Њима је један од најлепших и најуређенијих вртова у главном граду Холандије у дворишту МСП-а послужио као сјајна позадина за сликање бројних долазак делегација. Двориште је као паркинг искористило и десетак репортажних сателитских комбија страних медија који уживо извештавају о збивањима у згради МСП, познатијој као Палата мира. Медија центар овог пута није шатор, као током усмене расправе у децембру прошле године, већ библиотека суда која је адаптирана за извештавање специјално за ову прилику. Читање мишљења брижљиво су пратили, осим српских и приштинских медија и новинари ББЦ-а, ЦНН-а, Ројтерса, АП-а, ИТАР ТАС-а и других медијских кућа преко видео бима на енглеском и француском језику. За и против
међународним правом.
Оцену да је проглашење независности Косова у супротности са међународним правом изнеле су Србија, Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела,
82 Азербејџан и Белорусија. Супротан став су, уз косовске представнике, имале Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Хрватска, Албанија, Јордан и Саудијска Арабија. Суд, правда и немоћ
Doga|aji nedeqe
Отимају нам наше најсветије
Izbor
веру да ће питање Косова и Метохије бити праведно решено, а у исто време су се огласила звона и служене су молитве у Патријарх поручио да српски народ свим храмовима СПЦ.
проживљава најтежи део своје историје, у коме покушавају да му Обраћајући се верницима, патријарх је отму његов Јерусалим, али и позвао поручио да српски народ проживљава „најтежи део своје историје”, у коме вернике на мир и спокој
Дефинитивно, светом не владају правда и закони него интереси великих сила, њихове банке, мултинационалне корпорације и, свакако, њихове сујете Срби су пред Међународним судом правде тражили зрнце међународне правде, не само због себе, дакако, због свог Косова, али и због глобалног светског мира који већ сутра може бити угрожен у Шпанији, Шкотској, Ирској, Турској... Добили су оно што би се рекло „ни риба, ни девојка”. Одговарајући на питање: „Да ли је декларација о једностраном проглашењу независности Косова у складу са међународним правом”, Међународни суд правде у Хагу је јуче срушио илузију свих оних који су веровали да бар на табли зграде у Хагу, где он столује, има правде. Суд је одговорио да косовска декларација о независности не угрожава међународно право!? Тај шпалир достојанственика са намештеном важношћу тога и свих других знамења, делилаца правде чије је пребирање по речима подсећало на такмичење свештеника глагољаша, гурнуло је јуче Балкан још даље од нормалног света, још даље од наде да ће нам се сутра догодити било какво добро. Да је мишљење уваженог суда јуче изрекло пресуду искључиво у корист косовских Албанаца, не бих ни у ком случају патио. Да је уважени суд пресудио у корист свих Срба, не бих ликовао. Јер, ниједно мишљење или било каква оцена међународних фактора данас не мења ни српску, ни албанску стварност на терену. Косовски Албанци живе данас у племенским заједницама, далеко од цивилизованог света, а Србију Патријарх српски Иринеј служио је мо- „покушавају да му отму његов Јерусалим и добар део Европе гура у санитарни чвор. лебан у Храму Светог Саве, на ком је по- све свете и светиње, који у њему почивају”. До јуче је још и било неке наде да нам свет ручио да српски народ не треба да губи жели помоћи. Међутим, јучерашња представа „црних” личила је на посмртни марш Балкану, на испраћај мртворођенчета, а никако на наду за било кога. У Хагу јуче нико није добио оно што је желео. Сви су изгубили, и свет, и Срби, и Албанци. Опет смо стављени у ратне ровове и навике да се дохватимо бајонета и кланице. Јер, објективно, шта може тзв. косовска држава да уради уколико је Србија не призна? Може да остане само вучја јазбина испод споменика Билу Клинтону, препуштена криминалу, шверцу дроге, оружја, трговини људима, корупцији... Србију и Србе све то не може усрећити, а без косовских манастира, Пећке патријаршије, без косовских божура биће цивилизацијски инвалид и стално ће је у потиљак кљуцати жеља за поравнањем. Извор Прес, Београд, ауто: Ђоко Кесић
Izbor
Чекаћемо 2000 година као Јевреји - Нама остаје да будемо мирни и спокојни, да се користимо свим средствима људског морала да дођемо до циља и докажемо право на нашу најсветију земљу. Могу да донесу било какву одлуку, али је српски народ никад неће прихватити, јер знамо да се оно што је неправедно узето мора на крају и вратити. Зато, не губимо наду и веру да ће нас Господ оставити, јер нас је толико пута у сличним ситуацијама сачувао, и да ће сачувати Косово и Метохију - рекао је патријарх Иринеј.
83 себи и својој савести. убацују речи „да господ Бог да...”, као рецимо у овом случају „да господ Бог да Скупу у Храму Светог Саве нису присуство- повољно решење будућег статуса Косова вали представници највише државне и Метохије” - објашњава Туцић. власти, нити лидери политичких странака
Doga|aji nedeqe
Звона само када је најтеже
Реаговања на одлуку Суда
„Косово је Србија, а такозвана приштинска влада апсолутно је незаконита, ма шта тамо говорили Американци и њихови европски прирепци, који никада и ништа нису разумели на Балкану. И није важно шта - То се не чини често, јер би тиме изгубило ће рећи тај хашки суд!“ Верски аналитичар Живица Туцић објашњава да се Црква оглашава звонима на свим храмовима поводом важних догађаја, „у добрим и лошим приликама од великог значаја”.
Разочарање и неверица у Митровици Након објављивања мишљена МСП-а у Хагу неколико стотина Срба окупило се у центру Косовске Митровице. Окупљенима се кратко обратио начелник округа Раденко Недељковић, који је позвао грађане да остану мирни и јединствени, а Београд и Владу Србије да се заједно са косовским Србима „избори за правду и победи”. - Коначно су пале маске, нема правде и нема истине. Молим вас за мир, а ми ћемо све предузети заједно са нашом државом јер немамо резервну. Ми морамо са њима да решимо овај проблем. Нека живи Србија на овим просторима и КиМ у Србији - рекао је Недељковић. Окупљени грађани били су огорчени. Већина њих није била расположена за разговор ни коментар. Скоро сваки покушај да сазнамо и њихово мишљење завршавао се одмахивањем руком. Илија Елезовић (55) каже да се ништа није ни могло очекивати од суда.
Он је додао да се нада да ће молитве народа бити услишене.
на тежини, а Црква на тај начин изражава и своје мишљење, јер је то адекватан начин. - Обраћамо се и Светом Сави и свима они- Тад људи знају да се нешто важно догађа, ма који су створили нашу државу. Наш било да је реч о нечем позитивном или народ је 500 година био покорен, али је негативном. Кроз историју, црквена звоимао веру у Бога и своје светитеље, да их на би се оглашавала кад умре краљ или неће оставити. И то се показало као истина. се роди престолонаследник, приликом Дочекали су да васкрсну Србија и слобода природних катастрофа... То је пракса и на и да се врати оно што је народ некад имао Истоку и Западу. После Косовске битке огласила су се звона у Паризу, што се у - рекао је патријарх. тадашњој Европи схватало као да је хриПатријарх Иринеј је верницима поручио шћанска војска зауставила продор Турака. да не губе наду, наводећи као пример У новијем добу имамо примере поводом Јевреје, који су 2.000 година чекали да годишњице бомбардовања, кад је умро поново врате своју државу. Патријарх патријарх, односно кад је изабран нови Иринеј је додао и да се молитве односе верски поглавар - каже Туцић. на оне „у чијим рукама је мач и маслинова Кад је реч о молебанима, Туцић наглашава гранчица”. да су у питању заједничке молитве свеште- Молимо се да донесу правичну, људску и нства поводом „акутних потреба”. божанску правду, која ће задовољити све, па и тај народ који тражи и оно што никад - Има различитих молебана. То су различите није било његово. Дивна је то земља у ко- молитве одређеним поводима: да буде кијој има места за све. Сви можемо живети ше ако је велика суша, да престану велике заједно ако будемо имали иоле људског у кише и поплаве, а постоје и похвални молебани... Обично се у те молитве
- Ово је суд неправде и лажи, који је унапред скројио целу ту причу. Ми знамо како то Шиптари раде. Они плате све то. То су дебело плаћене судије. На нама је да останемо да се боримо. Нисмо само ми крв проливали, вековима се кроз историју крв проливала за ово Косово и мислим да ће се и даље проливати. Грађани Митровице су се након протеста разишли мирно, а биле су приметне појачане снаге безбедности на улицама. Михајло Цветнић (33) је рекао да Срби знају шта је истина. - Ово је наша вековна земља и трудићемо се свим силама да огњишта сачувамо за генерације које долазе. Славко Марковић (48) је рекао да је међународно право прекршено: - Шта ће бити даље, не знам. Искрено да вам кажем, нисам ово очекивао. Очекивао сам да ако права има, не може нико да цепа територију суверене државе. То сваки лаик зна. Видећемо даље како ће се развијати ситуација Огорчење у РС, многи траже независност Српске Мишљење МСП-а да декларација о неза-
84
Doga|aji nedeqe
висности Косова није у супротности с међународним правом изазвало је огорчење у РС. Јавност и бројни политичари моментално су затражили проглашење независности Српске. Председник скупштине Игор Радојичић каже да је мишљење МСП-а разочаравајуће и да, без сумње, означава да интереси и политика и даље доминирају над правом.
заједничкој будућности у Европској унији (ЕУ). У Вестервелеовом саопштењу издатом у Берлину наводи се да „данашњи дан означава крај правног поступка” и да су сада „на реду политика и дијалог”. „Будућност Србије и Косова је у Европској унији. Зато апелујем на политички одговорне у Београду и Приштини да сада поглед усмере ка ЕУ и да се у интересу становништва својих земаља - Сви у РС треба детаљно и озбиљно да конструктивно и прагматично окрену прочитају мишљење Суда. Не треба се за- темама свакодневног суживота”, навео летати - рекао је Радојичић. је Вестервеле у саопштењу. Немачки Председник опозиционе ДНС Марко Павић шеф дипломатије је истакао и да данас оцењује да би став МСП-а, институције објављено мишљење Суда „у складу са Српске морале да испрате покретањем немачким виђењем да су независност процедуре која ће довести до са- Републике Косово и њен територијални интегритет неопозиве чињенице”. мосталности РС.
- ДНС ће пажљиво проучити одлуку суда и Расмусен: Одлука Суда не у најскорије време покренути иницијативу мења деловање Кфора на Косову у Скупштини РС да се Српска, по истом принципу, отцепи од БиХ. У правној теорији и Генерални секретар НАТО Андерс Фог пракси не би смели постојати двоструки Расмусен саопштио је да изнесено „сааршини - каже Павић. ветодавно мишљење” Међународног Извор Прес, Београд, суда правде у Хагу нема никаквог утицаја аутор М. Марковић на деловање и мандат Кфора на Косову. Расмусен је, у кратком саопштењу, истакао да је „примио на знање” оцену Суда у Хагу Вестервеле: Београд и и подвукао да ће „Кфор и даље спроводити Приштина треба да се свој мандат очувања безбедности и заокрену ЕУ штите на непристрасан начин широм Косова”. Немачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле је поздравио одлуку Кфор ће то чинити, закључио је генерални Међународног суда правде о правној секретар НАТО, „на корист свих заједница, заснованости независности Косова и по- како већине, тако и мањине” на Косову. звао власти у Београду и Приштини да се сада, у интересу својих земаља, окрену
Izbor
Немачки медији:Одлука Суда важна за сепаратисте у свету Немачки медији у првим извештајима из Хага истичу да одлука о правној заснованости независности Косова додуше није обавезујућа, али да је од великог политичког значаја како за будућност Косова, тако и за сепаратистичке покрете широм света. Дневник „Велт” наводи да би одлука могла да „има дејство на читав низ сепаратистичких покрета у свету” и подсећа на отцепљењу склоне руске регионе Јужну Осетију и Абхазију. „Зидојче цајтунг” истиче да мишљење „није правно обавезујуће” и да „последњу реч има Генерална скупштина УН”, али да она „има велики политички значај за будућност некадашње српске покрајине”. Према наводима овог дневника „сепаратистички покрети широм света надали су се одлуци каква је данас и донета”, иако су „стручњаци очекивали да ће судије избећи да донесу одлуку која ће подстаћи друге мањине да такође прогласе независност, због чега је мишљење суда изненађење”.
САД поздравља одлуку Међународног суда правде о Косову Сједињене Државе поздравиле су мишљење Међународног суда правде (МСП) о Косову, према којем декларација о независности Косова није нарушила међународно право.
Izbor
Doga|aji nedeqe
САД су позвале европске земље да буду јединствене и подрже одлуку Суда.
спољних послова Скендер Хисени после седнице у МСП.
„Међународни суд правде чврсто истиче да је декларација независности Косова легална, што је пресуда коју ми подржавамо”, рекао је портпарол Стејт департмента Филип Кроули за агенцију Франс прес. „Сада је време за Европу да буде јединствена и стане иза заједничке будућности”, рекао је Кроули.
Председник Абхазије: Потврда права на независност Абхазије
Пољски и чешки медији: Подстрек за нова признања Чешки медији пренели су кратко став Међународног суда правде у Хагу да декларација о једнострано проглашеној независности Косова не крши међународно право оценивши да ће то покренути нови талас признавања Косова. „Хаг је одлучио - Косово остаје самостално”, јавља информативни канал чешке јавне телевизије ЧТ24.
Одлука Међународног суда правде у Хагу је још једна потврда права на независност Абхазије и Јужне Осетије, изјавио је данас Две и по године од једностраног пропредседник непризнате сепаратистичке глашења независности републике Абхазије Сергеј Багапш. У преамбули Устава Србије пише да су Кос„Одлука Међународног суда је још једном ово и Метохија саставни део Србије. потврдила право на самоопредељење Абхазије и Јужне Осетије. А Јужна Осетија и „Полазећи од државне традиције српског Абхазија имају много више историјско-пра- народа и равноправности свих грађана и вних основа за независност него Косово”, етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија изјавио је он. саставни део територије Србије, да има По његовим речима, та одлука је показала положај суштинске аутономије у оквиру „апсолутну исправност потеза Русије, која суверене државе Србије и да из таквог поје прва признала независност Абхазије и ложаја Покрајине Косово и Метохија следе Јужне Осетије”. уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије Он је изразио наду да ће та одлука дати на Косову и Метохији у свим унутрашњим импулс даљем признавању те две реи спољним политичким односима, грађани публике, које су објавиле независност од Србије доносе Устав”, пише у највишем заГрузије. конодавном акту Србије.
„Претпоставља се да ће након те пресуде самосталност Косова признати и друге земље које су до сада оклевале. Захваљујући одлуци суда приближава се Коштуница: Срби да остану на Косову тако пријем Косова у УН а одразиће се и на разговоре о пријему Србије у Европску Председник ДСС-а Војислав Коштуница унију”, јавила је чешка телевизија, оценио је да је “од највећег значаја да Пољски медији су уз вест из Хага упозорили српски народ остане да живи на Косову и Метохији”. да је то подстрек за сепаратисте у свету.
“Цео српски народ зна истину коју нико и никада не може оспорити - да је Косово било и да ће увек бити део Србије“, каже Коштуница. “Од највећег значаја је да српски народ остане да живи на нашем Косову, јер сваки Србин који живи у нашој јужној покрајини тиме чува и државност Србије”, Пољски јавни радио такође наглашава да наводи он. Према његовим речима, прави одлука Међународног суда правде иако узрок несреће и тешког пораза који је необавезујућа постаје преседан за сепара- донело мишљење Међународног суда тистичке регионе у целом свету. правде треба тражити у јефтиној, бучној и лакомисленој пропаганди српских власти Управо због страха да ће отцепљење Косова да ЕУ нема алтернативу. значити изузетно опасан преседан за Грузију и друге блиске пољске савезнике у “Непрестано смо јавно указивали да не требившем СССР, покојни председник Пољске ба тражити мишљење од Међународног Лех Качињски и његови опозициони ко- суда правде, већ да треба тужити неку нзервативци из странке Право и Правда државу овом суду. Тужба, међутим, није критиковали су жестоко владу премијера поднета јер се то косило са пропагандом Доналда Туска што је Пољска пожурила да да ЕУ нема алтернативу и јер је Брисел међу првима Косово призна. претио да би тужба успорила европске Приватни информативни ТВ канал ТВН24 констатује да данашња одлука може да подстакне многе земље које то нису учиниле да Косово признају, али и да ће многим сепаратистима на свету дати наде за будућност.
Хисени очекује од Србије да Косово сматра сувереном државом
85 “Да ли ће онај који је први и најодговорнији за вођење ове погрешне политике поднети оставку или неће? Чување власти по сваку цену, нове политичке обмане и заваравања могу да воде Србију само у још много теже и веће поразе”, оценио је председник ДСС-а.
интеграције”, навео је лидер ДСС-а.
До противуставне сецесије Албанаца дошло је осам година након што су НАТО снаге 1999. године, без дозволе СБ УН напале СРЈ, односно Србију да би потом на Косово и Метохију ушле међународне снаге (Кфор) и била заведена привремена Управа УН над покрајином (УНМИК). Доласку међународних снага претходило је потписивање војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999 . године, чиме је означен крај НАТО бомбардовања. СБ УН је 11. октобра 2005. донео одлуку о преговорима власти у Београду и Приштини на основу Резолуције 1.244 којом је Косову и Метохији гарантована суштинска аутономија. Директни преговори, уз посредовање специјалног изасланика Мартија Ахтисарија, почели су 20. фебруара 2006. године у Бечу, а потом је Ахтисари сачинио план и 7. фебруара 2007. предао га председнику Србије Борису Тадићу. Декларација којом су Албанци једнострано прогласили независност Косова усвојена је 17. фебруара 2008. акламацијом у привременој скупштини којој нису присуствовали српски посланици, нити шеф Привремене управе УН и командант Кфора.
Власт “није искрено бранила државу Србију и наше Косово и зато се сада суочавамо са резултатом те наопаке политике да нам је Дан касније, једнострану одлуку приКосовски министар спољних послова СкеЕУ преча од саме наше државе”, оценио времене скупштине о независности Косова, ндер Хисени рекао је данас да Приштина је Коштуница. признало је осам земаља, а први је то учиод Србије очекује да се према њему односи као према сувереној држави, пошто је Ме- “Пошто сам два пута добровољно силазио нио Авганистан, затим САД, Француска, ђународни суд правде изнео мишљење са власти и подносио оставку када нисам Албанија, Турска, Велика Британија и Седа декларација о независности Косова не био у могућности да спроводим политику негал. представља кршење међународног права. за коју сам се залагао, имам морално На захтев власти у Београду 8. октобра право да поставим јавно питање да ли ће 2008. Генерална скупштина УН је покре„Очекујем од Србије да нам се приближи, због овог државног понижења и оваквог нула расправу пред МСП о томе да ли је да са нама разговара о питањима од зајетешког пораза неко у Србији поднети оста- једнострано прокламована сецесија у складничког интереса, од заједничке важности, вку или неће”, навео је Коштуница који је ду с међународним правом. али такви разговори могу бити вођени био председник СРЈ и премијер Србије. само као разговори између суверених држава”, изјавио је косовски министар
86
Скупштина Србије је одмах одржала хитну седницу на којој су посланици потврдили ранију одлуку Владе о поништавању противуставне сецесије, а шеф српске дипломатије Вук Јеремић је повукао амбасадоре из земаља које су признале независност КиМ.
ПОГЛЕД ИЗ ФРАНЦУСКЕ: КОСОВСКИ СРБИ НИКАД НЕЋЕ ПРИЗНАТИ ВЛАДУ ПРИШТИНЕ „Косово је Србија, а такозвана приштинска влада апсолутно је незаконита, ма шта тамо говорили Американци и њихови европски прирепци, који никада и ништа нису разумели на Балкану. И није важно шта ће рећи тај хашки суд!“ У Косовској Митровици, омањој српској енклави на северу Косова, једино се у називима улица може пронаћи нешто поетско и узвишено. На пример, централни трг града носи име Шумадије, прелепе области у централном делу Србије. Са тим гордим називом, међутим, у апсолутном су нескладу околне зграде са више станова, саграђене 70-тих година, које су одавно изгубиле онај новаторски архитектонски облик који су имале на дан свечаног усељења у епохи Титове Југославије, када је земља још могла да ефикасно користи околна налазишта бакра. Током последње две деценије у локалном буџету нема ни пребијене паре за ремонт комуналних станова. Најбољи хотел-ресторан у граду, који приближно одговара француском хотелу са једном или две звездице, назива се Пизериа Нумбер Оне, што се несумњиво
Izbor
Doga|aji nedeqe
објашњава жељом да се намами неко од хиљаду и по војника-парајлија из контингента ЕУ на северу Косова. Овде, као и у Србији на северу, све се плаћа динарима. Иако трговци, наравно, нису луди да одбију и ретке залутале евре. ЕКОНОМСКА СТАГНАЦИЈА У бифеу на тргу Шумадија, на коме углавном седе пензионери и младићи, који баш и нису беспослени, разговара се највише о проблемима економије. Посао у локалним рудницима практично је стао зато што нема опреме, али ни политичке стабилности. Те тешкоће погађају и саму енклаву и целу територију Косова, којом из Приштине управља албанска влада на челу са бившим лидером ОВК Хашимом Тачијем (1999. године тај сепаратистички покрет је савладао Србе захваљујући војном мешању НАТО). Регион једноставно нема било какве економске будућности у краткорочној или средњорочној перспективи. На прву могућност талентовани млађани Срби одлазе на школовање у Београд. Они се тамо упознају са другачијим квалитетом живота и не желе да се врате на северну обалу реке Ибар да стрепе у суседству са много бројнијим албанском становништвом (60 хиљада Албанаца на јужној обали реке наспрам 20 хиљада Срба на северном делу – ситуација је непромењена од времена етничког чишћења 1999-2004. године). Дошавши до тако мало утешног закључка, може се прозборити и о политици. Тда гласови постају јачи, а у очима светлуцају варнице. Јер Срби Косовске Митровице себе сматрају несаломивим Галима. „Ако Албанци поново насрну, уз прећутну сагласност европске полиције или без ње, чекају их непријатна изненађења“, оглаша-
ва се Јован, црне косе, који је без посла после стицања дипломе професора књижевности на локалном универзитету. Другог јула ове године група од 600 Срба приредила је на северу града протестни митинг поводом отварања бироа приштинске владе за оне малобројне Албанце који живе на северној обали Ибра. Отварање бироа је подржала Европска Унија. У гомили митингаша експлодирала је бомба (њу је несумњиво бацио неко од албанских екстремиста) и том приликом је погинуо један човек (српски лекар), док их је 11 рањено. Јован и његови пријатељи кажу да су спремни да се боре до краја како би одбранили српску енклаву. Они подвлаче да сваки човек овде поседује „калашњиков“ у подруму. Је ли у питању типично српска смеша храбрости и непомирљивости? Можда. Међутим, при свему томе они одлично схватају да су НАТО војници до сада увек стајали на путу налета Албанаца на север Митровице . „Никада нећемо прихватити другу владу до оне у Београду“, наставља Јован. „Косово је Србија, а такозвана приштинска влада апсолутно је незаконита, ма шта тамо говорили Американци и њихови европски прирепци, који никада и ништа нису разумели на Балкану. И није важно шта ће рећи тај хашки суд!“ ПОДЕЛА КОСОВА Међународни суд у Хагу 22. јула износи закључак о питању припадности Косова. Разматрање тог питања почело је после усвајања одговарајуће резолуције Генералне скупштине УН 8. октобра 2008. године, која је сазвана на иницијативу владе Бориса Тадића. Званично је Београд гласно говорио о својој збуњености због
Izbor
Doga|aji nedeqe
87
88 једнострано проглашене независности Косова фебруара 2008. године и дипломатског признавања које је уследило потом од стране земаља Европе и НАТО (изузев Шпаније, коју веома тишти баскијско питање). Тадић, међутим, одлично схвата да Србија више нема ни војних, ни финансијских, нити пак дипломатских могућности да контролише Косово. Губитак те провинције (колевке Српске православне цркве у средњем веку, о чему сведоче величанствени манастири који се налазе под заштитом војника НАТО), дубоко је растужио Тадића, али прагматични председник добро схвата да се не може мењати историја, макар се она и чинила апсолутно неправичном. Означивши почетак дуготрајног процеса разматрања тог питања у хашком суду, Тадић је добио на времену да стиша страсти око тог за многе горућег проблема и пређе на решавање других задатака. Осим тога, он се за грађане своје земље изборио са укидање визног режима са Европом. Рањивост владине коалиције у Београду не допушта председнику да скрене са садашњег курса негирања независности Косова. Међутим, многи српски руководиоци у приватном разговору допуштају могућност поделе Косова. Енклава у Митровици (север града и села, која се простиру до српске границе) требало би да оду Србији, која са своје стране може Косову дати албанска села у Прешевској долини на југу земље. Извор Le Figaro, Париз, Француска, Превод: Рајко Досковић, пренето из: Стандард, Београд
ПОГЛЕД ИЗ МОСКВЕ НА ПРЕСУДУ МСП: ОВО НИЈЕ КРАЈ ХАШКОГ СЛУЧАЈА, ВЕЋ ПОЧЕТАК ГОМИЛЕ ДРУГИХ Закључци и посебно аргументација одлуке Суда излази ван оквира Косова и читавог балканског региона. Они ће бити пажљиво проучени и примењиваће се на друге сличне конфликте, између осталог на Кавказу и у другим регионима постсовјетског простора Од самог почетка - а одговарајући захтев је стигао у Међународни суд УН из Генералне скупштине УН још у октобру 2008. године, било је јасно да ће се у пракси сукобити међународно право и оно што се обично назива политичка сврсисходност. Случај признања независности Косова од стране међународне заједнице носи карактер преседана. Никада још у својој историји Међународни суд УН није разматрао питање територије која је објавила да излази из састава државе чланице УН без сагласности последње. Зато су се и озбиљно усијале страсти поводом пресуде. То су потврдиле и отворене расправе одржане у децембру 2009. у Хагу. Противници косовске независности на челу са Србијом и Русијом су подвлачили грубо кршење међународно-правних норми, између осталог принципа неповредивости
Doga|aji nedeqe
граница. А Француска је још тада сумњала у пуномоћја Међународног суда УН да разматра дато питање, које по мишљењу Париза носи искључиво политички карактер. Њихови опоненти, које представљају албанске власти Косова, САД и водећих земаља чланица ЕУ, који су већ признали косовску независност, говорили су о њој као о готовој чињеници. Касније одржане затворене дебате само су потврдиле ту тенденцију. Али пошто се одлуке у датом случају прихватају простом већином гласова, јасно је да су албански сепаратисти Косова од самог почетка могли да рачунају на успех. Они то нису ни крили. Министар иностраних послова у покрајинском кабинету Скендер Хусени већ је обећао да је влада пуна одлучности да успостави власт на читавој територији Косова, другим речима да покуша да узме под контролу његове северне регионе, насељене Србима. Мада треба подсетити да за разлику од одлуке самог Међународног суда УН, његове препоруке немају обавезујућу снагу. Упоредо са тим, познати руски балканолог Ана Филимонова сматра: То даје легитимност сасвим нелегитимном акту проглашења независности од стране мањине у аутономној покрајини Косово и курса на даље јачање косовских институција власти. Шта то значи за Србе? За оне Србе који живе јужније од Ибра? То значи да ће се они постепено абсорбовати. То значи одустајање од сопствене вековне историје, од својих исконских корена. И фактор абсорбције тиме се не ограничава. Сада већ постоји претња по Јужну Србију, градове Прешево, Медвеђа и Бујановац. И, наравно, то је ударац по националној самосвести Срба. Ипак није све тако једноставно. Ова долука ће још отићи на разматрање Генералане скупштине УН у септембру текуће године. Потпредседник владе Србије Божидар Ђелић тим поводом већ је упозорио да ће његова земља представити члановима УН нацрт резолуције у којој ће бити одражена тежња на компромис по свим питањима,
Izbor
укључујући статус Косова - тачније садржаће захтев нових преговора између Београда и Приштине. Осим тога, закључци и посебно аргументација актуелне одлуке Суда излази ван оквира Косова и читавог балканског региона. Они ће бити пажљиво проучани и примењиваће се на друге сличне конфликте, између осталог на Кавказу и у другим регионима постсовјетског простора. А то значи да данашња одлука није крај косовског случаја, већ пролог за нове геополитичке битке. Извор Глас Русије, Москва, аутор: Петар Искендеров, Пренето из Стандард, Београд
Дванаест врло простих теза о косову или прича у којој ће све остати запамћено Чувајте се оних који знају напамет Косовску заклетву, а не чине ништа да Србију извуку из стања окупације. Они су ту само зато да Србију и Косово не би уместо њих бранио неко ко би их заиста бранио 1. Не палите се без потребе, одлуком МСП о Косову није се десило ништа страшно, ништа што се раније није десило и што већ нисте могли да видите. Страшно је оно пре и оно после. На пример, да свет брижљиво гаји своје интересе, а да Србија гаји своју инерцију. И да цела наша национална политика није формирана ни на чему другом осим на комплексу жртве, према коме ћемо странцима дати све што буду хтели, уверени да ће, кад дође време за Косово, неман бити већ довољно сита или ће јој се пробудути савест. Када смо им дали економију, хтели су још; када смо им дали одбрану, није им било доста; када смо им принели српску културу, кога може да наједе српска култура; дали смо им да политику премреже својим курсистима и
Izbor
Doga|aji nedeqe
било им је мало; дали смо им медије и цео јавни живот, отпили су гутљај и наставили да једу; када су дошли по Косово, рекли смо неће ваљда. Хоће. Јер неман једино не може две ствари: да буде сита и да има савест. 2. МСП је само показао два тренда, од којих, срећом, ниједан нема везе са Косовом. Прво, да су судије политички службеници својих земаља, исто онако како то српски политичари, новинари и људи из јавног света нису. И, друго, када су елегантно заобишли наше питање, показали су да Србија није само физички мала земља да би на њеном случају донели пресуду која би могла да одреди судбину света већ и да је морално мала да би такво питање могли да ставе на њена леђа. То ће рећи да су донели пресуду вођени идејом како је сувише ризично да питање судбине човечанства положе на земљи која толико мало ради за сопствену судбину.
6. Србија која је предала странцима све своје ресурсе – од економије до културе, од медија до политике, од одбране до судова – јесте колонизована и окупирана земља. Какве то има везе са Косовом? Има, јер историја не памти да је окупирана земља повратила део своје још окупираније територије. Историја не памти ни да је марионетска екипа која је неку земљу мање-више добровољно довела у стање окупације на крају успела да је ослободи. Не бива, просто.
89 руком да постанемо толико мали да би нам дозволили да се дижемо. Да, тај закључак јесте моја параноја, само што је у ту параноју уложено 20 година искуства. 9. Историја не памти окупацију која је трајала вечно. Чак и када искључите из јавног живота све противнике окупације, када их склоните са телевизија и из новина, чак и када их све побијете, они једнога дана дођу по вас, макар и као костури из ормана. Мислите о томе док вам говоре како је овде све у реду и како Србија иде напред. Од вас ће за сада бити доста само да не презирете оне који се не плаше само због тога што се ви плашите.
10. Разликујте пријатеље од непријатеља. Први ће вам радити добро и и неће вам рећи ништа. Други ће вам радити зло уверавајући вас како вам тиме чине добро. Задатак ваших непријатеља је да вам објасне како нема разлике између добра 3. и зла. И крај приче, остатак је на вашој МСП нам није у четвртак отео Косово, као интелигенцији, и пуком опредељењу да ли што нам га Генерална скупштина УН најесен више волите да вам се догађа добро или неће вратити. Косово је безвредан комад зло. Они који вам кажу да ће Србији без 7. земље за све оно што смо преживели за Косова бити боље, нису ваши пријатељи Десет година после Петог октобра, Србија последњих 20 година, па и за оно што су јер вам кажу да је зло заправо добро. Али проживеле генерације пре нас. Његова има исте пријатеље и исте непријатеље то није најважније. Важније од тога је да вредност увећава се тек у нашој пројекцији као што их је имала и пре, када их је има- сте, ако сте им поверовали, само део оне будућности, и зато не верујте онима који ла недовољно. Њени пријатељи су јачи фауне која не испуњава ниједан морални вам кажу да сте, ако не дате Косово, талац прошлости. То није метафизика, већ проста политичка и животна логика, и њу не виде само они чију будућност не пројектује ништа више од њиховог страха и њиховог дупета. Речју, бранећи Косово, и не слутите шта све браните. 4. Отуда је Косово Идеја, а не територија. Отуда, косово није циљ, оно је сама Борба. Ако се данас боримо за Косово, можда га за 10 година још нећемо имати, али ћемо имати елиту која ће знати да разликује националну политику од националне преваре; ако се данас боримо за Косово, можда га за 20 година нећемо имати, али ћемо имати бољу привреду, боље школе и генерацију образованих клинаца; ако се данас боримо за Косово, можда га ни за 30 година нећемо имати, али ћемо имати интелектуалце и политичаре вредније од 20 сребрњака; ако се данас боримо за Косово, можда га никада нећемо имати, али ћемо имати Србију саграђену на тој идеји, и тако ћемо из Идеје Косова добити више него ови што нам га отимају из његове земље. Само ми смо одговорни за наше Идеје, и само зато наши непријатељи више пара троше борећи се против наших идеја него против наших теторија. 5. Данас знамо: да смо одмах предали Косово, боље би прошли; да смо га бранили по сваку цену, исто. Мислите о томе и запитајте се има ли за једну политику горе пресуде од те да су екстремисти са обе стране били више у праву од ње.
него онда, њени непријатељи су слабији него онда, а њој није нимало боље. Када видите једнаку решеност њених непријатеља данас и 90-их, запитајте се да ли је проблем у Србији или у политици коју води. Када видите једнаку немоћ наших пријатеља, запитате се да ли је кључна разлика у односу на 90-те само у томе што су данас наши непријатељи охрабрени нашом нелојалношћу према нашим пријатељима, и што су наши пријатељи обесхрабрени нашом лојалношћу према нашим непријатељима. 8. Нису нас слагали: Косово и придружење Европи заиста нису ни у каквој вези. Само што смо се надали да ћемо задржати Косово и ући у Европу, а заправо се показало да ће нам отети Косово и неће нас пустити у Европу. Истина је у томе да нам, упркос ванредном труду, никако не полази за
разлог да преживи ова вучја времена. 11. Чувајте се оних који вам кажу како никада неће дати Косово, а странцима настављају да дају српске ресурсе за место на пријему у абасади; пазите се оних који знају напамет Косовску заклетву, а не чине ништа да Србију извуку из стања окупације. Они су ту само зато да Србију и Косово не би уместо њих бранио неко ко би их заиста бранио. 12. И не заборавите најважније: ово је прича дужа од наших живота, али у њој ће све бити запамћено, и ко је био тамо, и ко је био овамо, посебно ко је био тамо, а лагао да је овамо. Извор Стандард, Београд, аутор Жељко Цвијановић
90 ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У ФУНКЦИЈИ ИСПИРАЊА МОЗГА (4)
САМАРАНЧЕВ УСПОН НА ОЛИМП Вртоглава олимпијска каријера Хуана Антониа Самаранча, председника МОК-а од 1980. године, један је од непосредних резултата зближавања МОК-а са фашистичким диктатором. Брендиџ је “лансирао” Самаранча у међународну олимпијску орбиту као блиског сарадника (и породичног пријатеља) диктатора Франка и као “предузимљивог човека” који је стекао углед као успешни рекламни агент фашистичког режима Шпаније.
Sport Самаранч је добио задатак да руководи мерама одмазде. По изјавама сведока, у току 1974. и 1975. године “дошло је до репресије у облику толиког броја хапшења, мучења и вешања, која није забележена још од касних четрдесетих година”. За убијање левичара полиција је користила посебан метод фалангиста, дављење уз помоћ металне огрлице (“гарроте вил”), који је примењиван све до Франкове смрти. Самаранч је остао веран фашистичком режиму све до његовог краја. Дан уочи смрти фашистичког диктатора, 20. новембра 1975. године, Самаранч у фашистичкој униформи, коју није скидао четрдесет година, учествује у прослави посвећеној оснивачу “Фаланге”, једне од најкрвавијих злочиначких организација за коју историја
Izbor
његови фашистички саборци, и Самаран је имао среће. Плашећи се грађанског рата, нова власт је прогласила општу амнестију тако да није дошло до суђења фашистичким злочинцима. Користећи се новцем и везама, Самаран ће се 18. јула 1977. године наћи у Москви у својству амбасадора Шпаније у СССР-у. „Лукави камелеон“, надимак који је добио у Каталонији, зналачки ће искористити свој боравак у Москви са циљем да постане председник Међународног олимпијског комитета. Одлазак у Москву, само три године пред одржавање московске олимпијаде, требало је да му ојача положај међу совјетском олимпијском бирократијом чија му је помоћ била неопходна за задобијање олимпијског трона. Совјетски режим је имао велике проблеме са организовањем Олимпијаде због војне интервенције у Авганистану. Самаран је Руководећи се геслом да “спорт нема ни- зна. Оно што је запањујуће, уколико био веома предусретљив. Трудио се да шта са политиком” Самаранч ће, управо се пође од прокламованог карактера уради све што је у његовој моћи да би засе користећи спортом као прворазредним међународног олимпијског покрета, довољио совјетску бирократију не би ли политичким средством, доспети до на- јесте то да је Самаранч марширао у је приволео да изврши притисак на своје јвиших врхова у фашистичкој хијерархији фашистичкој униформи улицама Ба- „савезнике“ из „Источног блока“, као и на моћи. Куповање Шпанске федерације рселоне и поздрављао фашистичким земље „Трећег света“ у којем је доминирао хокеја на котураљкама и учествовање у поздравом у својству потпредседника совјетски утицај да би, приликом избора за организацији Других Медитеранских игара Међународног олимпијског комитета и уз председника МОК-а, који је 1980. требало да се обави у Москви, гласају за њега. у Барселони (1955. године) били су само његову безрезервну подршку. О томе су енглески новинари, Симсон и први кораци који су га увели у Национални олимпијски комитет Шпаније и довели Уосталом, само неколико година касније, Џенингс известили: „Убеђени следбеник до места министра за спорт на које ће га “стопроцентни франковац”, како је Сама- Франка, који је четрдесет година полично поставити фашистички диктатор ранч себи волео пред пријатељима да државао истребљивање комуниста у ШпаФранко. Позиције које је стекао путем тепа, постао је председник МОК-а. После нији хапшењем, мучењем и вешањем, спорта омогућиће му да га Кареро Бла- смрти фашистичког диктатора Самаранч извео је за њега типични салто и свуда нко, злогласни и несуђени “наследник” изјављује: “Франков пример ће нас увек наоколо почео да се улагује. Иронија је Франка, постави за председника реги- пратити у нашој борби за једну бољу Шпа- била савршена. У току читавог живота Самаран се борио против ‘црвених’, а оналног већа Каталоније у време по- нију!” четка агоније фашистичког режима. У ФАШИСТА ПРИДОБИЈА КОМУНИСТЕ сада је настојао да им се додвори како би приступној беседи Самаранч изјављује: Политичка каријера Хуана Антонија Сама- се домогао највишег положаја у спорту. “Изражавам своју искрену оданост и рана окончана је у Шпанији 23. априла На дан националног празника Шпаније, верност режиму, верност принципима 1977. године. Сто хиљада људи окупило Самаран се појавио на совјетској теле“Мовимиента” (фашистички покрет, прим. се испред зграде каталонског регионалног визији и одржао троминутни говор о приаут.), своју покорност шпанском при- већа у Барселони упућујући Самарану, јатељству на руском. Намучио се да би нцу и своју апсолутну оданост Франку”. који је тада још увек био председник савладао језик, а говор је научио напамет. После атентата на Карера Бланку (који регионалног већа Каталоније, поруге и Тај човек стварно није знао за срам.“ су 1973. године извели командоси ЕТА), узвикујући „Самаране, губи се!“ Као и
Izbor
И док су совјетски бомбардери сравњивали са земљом авганистанска села Самаран се, са својим домаћинима у Москви, припремао да прослави свој избор на место председника МОК-а и да, наравно, одржи олимпијску здравицу у „славу мира“ и „сарадње међу народима“!
91
Sport био један од водећих фашиста Шпаније!
Самаранов боравак у Москви био је само увод у успешну сарадњу са бирократским режимима Источне Европе. Задобити њихову подршку био је задатак од стратешког значаја за Самаранову „олимпијску политику“. За време заседања Придобијање совјетске бирократије био је МОК-а у Источном Берлину Самарану само један од Самаранових потеза да би је добродошлицу пожелео Манфред задобио што више гласова у МОК-у. Његов Евалд, председник Олимпијског комитета следећи потез био је придобијање чланова Источне Немачке и руководилац допингМОК-а из латино-америчких земаља. У програма. Њему је Самаран већ доделио
томе ће му помоћи његов стари пријатељ Жоао Авеланж, моћни председник Светске фудбалске федерације, иначе трговац оружјем и „анђео чувар“ крвавих војних хунти Јужне Америке. Следећа, али не мање важна личност, био је Хорст Даслер, власник фирме „Адидас“, „сива еминенција“ светског спорта и Самаранов патрон. Уз помоћ Даслера Самаран је омогућио Авеланжу да преброди финансијске тешкоће око организовања Светског првенства у фудбалу 1982. године, а заузврат Авеланж ће искористити свој утицај на латино-америчке земље и обезбедити гласове за Самарана. Хуан Антонио Самаран изабран је 16. јула 1980. године у Москви за председника МОК-а већ у првом кругу. И то у земљи у којој је фашизам нанео неописиво зло и усмртио више од двадесет пет милиона људи и стотине хиљада деце. И то човек који је имао два пута дужи фашистички стаж од Хитлера или Мусолинија и који је
„Сребрни олимпијски орден“. Овом приликом „Златни олимпијски орден“ биће додељен Ериху Хонекеру за његов „огромни допринос у развоју олимпизма“.
диктатору и водећем бугарском олимпијцу, Тодору Живкову, окачио око врата највише олимпијско одликовање. Већ следеће године обрео се у Јужној Кореји да би са олимпијске говорнице дао срамну подршку једној од најкрвавијих војних хунти XX века и одликовао њене вође „Златним олимпијским орденом“. За време трајања Олимпијских игара у Сеулу војна хунта је затворила у концентрационе логоре више од 250.000 противника режима. Чланови МОК-а, као и представници „демократских земаља“ Запада, нису имали никакве примедбе. За њих, Олимпијске игре у Сеулу одржане су по „највишим олимпијским стандардима“.
Трговац оружјем и „анђео чувар“ крвавих војних хунти Јужне Америке: Жоао Авеланж, моћни председник Светске фудбалске федерације „НОВИ МОМЦИ“ У МОК-у Ствари се утолико мењају што тврдокорне представнике тоталитарних режима замењују прагматични „нови момци“ које, пре и изнад свега, интересује новац. Исте 1985. године Самаран додељује „Златни олимпијски орден“ Николае Чаушескуу, „касапину из Букурешта“, за његов „немерљиви допринос развоју олимпијског покрета“. Две године касније Самаран путује у Софију да би бугарском
Места некадашњих „чувара олимпијске идеје“ заузимају скоројевићи који своје позиције у МОК-у виде као могућност да се што више обогате. То је логично јер све беспоштеднији економски рат, који се во-
92 ди на светском простору, непосредно одређује границе „слободе“ спортиста који су само оруђе капитала за остваривање профита и у том смислу роба, попут рекламних паноа капиталистичких фирми. Астрономске цифре које се врте у индустрији забаве, у којој спорт има све већи удео, само говоре о њеном све атрактивнијем значају као извору профита, као и рекламног медија који добија место и значај у борби капиталистичких групација за тржиште. Све мања могућност за оплодњу капитала у традиционалним браншама производње, настојање да се колонизује доколица потлачених и на тај начин предупреди борба за нови свет, релативно висок ниво потрошачког стандарда запослених у развијеним капиталистичким земљама – условљава преливање капитала у забављачке бранше.
Sport
сада био случај, бацање прашине у очи међународној јавности и начин да се светска јавност увери да је МОК-у стало да „изађе на крај с тим злом“. Јер, како се може водити успешна борба против употребе „стимулативних средстава“ у спорту када капиталистичке фирме, у борби за тржиште, нуде спортистима баснословне суме за рекламирање својих производа – захтевајући од њих победе и рекорде? Како се може очекивати успешна борба против допинга када је највећем броју спортиста спорт практично једина могућност да се избаве из сиротињског гета? Када се дошло до таквих резултата који се не могу превазићи без све стравичнијег уништавања људског организма „додатним средствима“? Како се борити за „чистоту“ спорта кад он израста у свету у коме је све подређено профиту; у коме је човек сведен на радно-потрошачки механизам; у коме Престиж МОК-а, као и његову материјалну се логика купи-употреби-баци увлачи у све добит, обезбеђују спортисти. МОК је, поре људског живљења? У таквом свету, у заправо, паразитска организација која коме је борба за победу постизањем већег живи од надљудских напора спортиста резултата (без обзира на људску цену) целог света. Без резултата и жртвовања услов опстанка, илузорно је очекивати МОК не би имао никакав друштвени да ће спорт, који је управо кондензовани значај. За разлику од спортиста, од којих израз тих односа, моћи да сачува „чистоту“. само неки бивају награђени новцем и ловорикама (а многи завршавају своју спортску каријеру у болници или на гробљу), олимпијска господа су увек на добитку. Што је још горе, захваљујући томе што имају монопол на олимпијски покрет, господа из МОК-а манипулишу не само националним олимпијским комитетима, већ и спортистима широм света. Такозвани „врхунски спортисти“ постали су робље МОК-а којим олимпијски менаџери тргују настојећи да остваре што већу добит. Истовремено, спортисти су, због егзистенцијалне зависности од спорта, приморани да прихвате да учествују на олимпијским играма чак и онда када је очигледно да оне служе за међународну промоцију фашизоидних режима. Спорт је од свог настанка само пратио Све већа сиротиња и све већи новац који развој капитализма. Некада је атлетика, се улаже у спортски шоу бизнис неминовно као „краљица спортова“, била симболични доводи до тога да спортисти постају израз развојних могућности капитализма. каскадери, гладијатори и циркусанти Данас, када човек види деформисана тела најнижег ранга. Истовремено, ризик спортиста, деце и жена поготово, мало смрти постао је саставни део данашње остане од одушевљења са којим су некада „спортске борбе“. МОК-у, као ни другим праћена спортска надметања. Тело човека организаторима спортских „спектакала“, у спорту све више постаје део уобичајеног није у интересу да се спречи употреба декора капиталистичког света на заласку. „стимулативних средстава“ јер без њих Даљи „прогрес“ на темељу логике профита нема рекорда, а без ових нема публике, те- могуће је остварити само све већом злолевизијских преноса, реклама – што значи употребом човека и његовог организма. зараде. Будући да се организује све већи Није у питању само допинг тела, већ број међународних такмичења на којима стварање фанатизоване, гладијаторскосваки спортиста има своју цену и где се каскадерске свести која је у стању да добијају посебне награде за постизање доведе тело до циља по цену његовог рекорда, логично је да спортисти, који уништења. Стварање „психе рекордера“ поживе од спорта и за спорт, морају да дразумева уништавање личности човека употребе сва средства која им пружају и критичке свести која може да постави могућност да остану на врху. Спортисти се питање о смислу тог, све очигледније, саданас масовно допингују не зато што је то моубилачког подухвата. Због тога се иде „лакши начин“ да се дође до резултата, на све млађе узрасте: што се раније почне, него зато што је класичним тренингом не- већа је могућност да се свеукупни психомогуће досегнути такав „телесни развој“ физички развој детета уклопи у задати мокоји је неопходан да би се постигао рекорд. дел „рекордера“ који се мора остварити Мере за контролу допинга које је пре- да би се постигао пројектовани резултат. дложио МОК само су, као што је то и до Спорт има нескривену улогу у остваривању
Izbor
и заштити стратешких интереса владајућег поретка. За Кубертена и Брендиџа олимпизам је требало да постане највиша религија XX века која ће сачувати капиталистичко друштво од распада. Ту улогу спорт ни данас није изгубио, мада се она појављује у много баналнијем облику. У Кубертеново време, посебно у време владавине нацистичког режима у Немачкој, спорт је коришћен као средство за стварање масовног фанатизма. У данашњем капиталистичком друштву, у коме је деструкција темељ развоја владајућег система, капитал користи спорт да би створио масовни идиотизам. Спорт је постао средство за испирање мозга и за стерилисање мењалачких потенцијала човека, облик масовне психотерапије, начин да се људи спрече да баце поглед изван зидина капиталистичког света. Тешко да би данашњи спорт могао да буде проглашен за религију у оном смислу који има код Кубертена. Данашња спортска идеологија не тежи да створи Кубертеновог „новог човека“, али је блиска Кубертеновом олимпизму по томе, што тежи да убије слободарско достојанство човека, његову веру у будућност, да обезбеди услове
да човеково виђење „будућности“ траје онолико дуго колико му треба да испије чашу бљутаве „кока-коле“. Пренето из Печат магазин Београд, аутор Др-Љубодраг Дуци Симоновић
Одлазак вође Црног септембра
Четири деценије скривања Абу Дауда Организатор напада на Олимпијади у Минхену успео је, поред рањавања, да умакне израелском Мосаду, па чак и да неко време живи у Јерусалиму Последњи непосредни актер масакра над израелским спортистима на Олимпијади у Минхену 1972. године, Мохамед Удах преминуо је у Дамаску у 73. години живота. Овај некадашњи вођа групе Црни септембар, познатији под именом Абу Дауд, био је главни организатор напада који је почео као отмица спортиста са захтевом да буду замењени за палестинске заточенике у Израелу, а завршио се после више од двадесет сати агоније као најстрашније крвопролиће у коме је погинуло 17 људи.
Izbor
Sport
93
“ Да ли верујете да када бих све то морао опет да учиним, учинио бих” – изјавио је у интервјуу Асошијетед пресу пре две такође спортисти, помогли да понесу торбе.
године. “Али можда бисмо, само можда, показали мало више флексибилности. Када се вратим у то време било је – или цела Палестина или ништа, али можда је требало да прихватимо палестинску државу поред израелске.”
палестинске герилце. Сећам се да ме је Абу Ијад погледао и рекао: ”Хајде да учествујемо у Олимпијским играма на наш начин. Хајде да узмемо израелске таоце Абу Дауд је стајао крај ограде и када су и мењамо их за затворенике у Израелу.” сви нападачи ушли у село, он се повукао. Абу Дауд је добио задатак да организује Било је то рано јутро 5. септембра 1972. године. Ствари, међутим, нису ишле по плану. Током провале у израелске просторије, дизач тегова и рвачки тренер су покушали да се супротставе и убијени су на лицу места, а девет спортиста је узето за таоце. Изнели су своје захтеве, али је Израел одбио да преговара. После мучних преговора са немачком владом договорено је да хеликоптером буду пребачени на аеродром, а одатле у Каиро – немачка полиција,међутим, покушала је на аеродрому да ослободи таоце. Дошло је до крвавог обрачуна у коме су страдали сви израелски таоци, један немачки полицајац
Абу Дауд је рођен у Јерусалиму 1937. године, где је предавао математику и физику. Имао је тридесет година кад је Израел запосео источни Јерусалим у коме је живео, после тога преселио се у Јордан и придружио се ПЛО-у. Напад на Олимпијади описао је као спонтану одлуку која је донета док је седео у кафеу у Риму са пријатељима када су прочитали да је одбијен захтев да Палестина уче ствује на Олимпијским играма. “Морал је већ био опао после понижења у Јордану када је краљ Хусеин протерао
операцију. Требало је да осам маскираних наоружаних људи уђе у израелске просторије и отме спортисте. У ноћи напада Абу Дауд је одвео нападаче на вечеру у близини железничке станице у Минхену, после тога узели су такси и одвезли се у олимпијско село. Оружје су носили у спортским торбама. План је био да исеку ограду и уђу унутра, али када су стигли налетели су на припите америчке спортисте који су из забаве прескакали ограду, па су им се придружили. Американци су им чак, мислећи да су
94
и неколико Палестинаца.
Sport
Izbor
Izbor
95
Sport
Тако су се Олимпијске игре претвориле у кошмар који су преносиле ТВ камере, а две деценије касније Абу Дауд је објаснио да су, упркос свему, Палестинци то сматрали својом победом. “Преко Минхена смо свој проблем послали у домове 500 милиона људи”, рекао Абу Дауд. ”Пре тога били смо просто терористи, после Минхена људи су почели да се питају: Ко су ти терористи? Шта желе?”
НОВИЦКИ ПРОДУЖИО УГОВОР СА ДАЛАСОМ
Светско сребро за Антуновића
Немац Дирк Новицки продужио је до 2014. године уговор са Даласом - екипом чије боје брани претходних 12 сезона америчке професионалне кошаркашке лиге (НБА), озваничено је на сајту Маверикса без прецизирања финансијских детаља.
Атлетски репрезентативац Србије Божидар Антуновић освојио је сребрну медаљу у бацању кугле на јуниорском првенству света, које се од 20. до 25. јула одржава у Монктону (Канада). Антуновић је поставио нови државни рекорд у конкуренцији старијих јуниора - 20,20 метара.
Новицки (32) је на 970 мечева у најјачој кошаркашкој лиги света забележио просек од 22,9 поена и најбољи је стрелац у историји клуба из Тексаса. Крилни центар висок 2,11 метара је у сезони 2006/07. проглашен и за најкориснијег играча НБА лиге, поставши први европски кошаркаш коме Златна медаља припала је атлетичару Новог Зеланда Џеку Гилу (20,76), док је је припало то признање. бронзано одличје освојио Кинез Јонг Хенг Извор Курир, Београд Динг бацивши куглу 20,14 метра. У годинама које су уследиле Мосад је ликвидирао организаторе и свакога за кога Мекејлеб постао се сумњало да је умешан у ми-нхенски Македонац напад. Један од најбољих кошаркаша Партизана Абу Дауд је живео у Јордану, Либану, у прошле сезоне Бо Лестер Мекејлеб постао неколико европских држава, али му често је држављанин Македоније. мењање места није помогло да избегне атентат 1981. године. У кафеу хотела у Варшави погођен је са неколико метака, али је преживео. Наставио је да живи у сталним бекству. Егзил је окончан 1996. године када му је дозвољен повратак у Израел. У то време о својој улози у нападу на Олимпијади говорио је двосмислено: “Можда сам био близак са неким људима који су умешани и можда су ми касније рекли неке детаље.”. Две године касније, међутим, објавио је књигу “Палестина: од Јерусалима до Минхена” у којој је обелоданио своју улогу у минхенском нападу. После пута у Јордан те године израелске Сада већ бивши Американац ће заједно власти нису га пустиле назад у земљу. са његовим земљаком Маркизом Грином бити један од главних играча Марина Сирија је била једина земља која га је Докузовског у квалификацијама за ЕП у прихватила и наставио је да живи у Литванији 2011. године. Македонија је Дамаску, али је Израелу поручио: “Ја више годинама давала држављанство Американе могу да се борим, али ће се борити моји нцима како би појачала национални унуци, а и њихови унуци.” тим, пре Мекејлеба и Грина Македонци су постали Џеремаја Меси, Даријус За собом је оставио пет кћери и сина. Вашингтон, Мајк Вилкинсон и Рајан Стак. Сахрањен је у палестинском избегличком Лестеру Мекејлебу ће македонско држалогору Јармух у Дамаску. вљанство знатно олакшати тражење новог ангажмана јер неће заузимати место Извор НИН, Београд, неевропљанина. аутор: Ивана Јанковић
Извор Тајм,Скопље
Вицешампион света Антуновић, члан клуба “Градитељ” из Инђије, донео је Србији прву медаљу у бацању кугле на светским јуниорским шампионатима.
На претходном светском првенству српски тим је у финалу представљао куглаш Милош Марковић, а последњу медаљу у мушким бацачким дисцплинама освојио је Лука Рујевић (диск) 2004 године у Гросету.
Филиповић: Ближи нам се крај Узданицу Светских шампиона Филипа Филиповића брине будућност српског ватерпола. Ако нам ни злато ништа не гарантује онда је најбоље да се сви покупимо. Нишка бајка је трајала седам дана. Ватерполисти су се једино протекле
96
Izbor
Sport
недеље у граду на Нишави осећали као светски прваци. Били су пажени, мажени и вољени, што их је инспирисало да одиграју и знањем, и срцем и тријумфом у Светској лиги обрадују и себе и дивну публику на Чаиру. Али, чим су се упутили ка Београду, вратили су се у суморну стварност.
Проклетство ватерполиста је и што су честим освајањем титула размазили нацију... - Од малена нам је утиснуто да желимо да будемо најбољи и да признајемо само злато. Међутим, како сазревамо сазнајемо да је и учешће на ЕП, СП или Олимпијским играма велики успех. Знамо и да кудикамо напредније земље од нас бивају срећне - Немамо третман какав заслужује светски зато што су на планетарном скупу. А ми, са првак. Ових неколико дана у Нишу што шачицом људи из Србије задовољавамо се због гостопримства, што због публике, што само златом?! због организације, која је подигла финални турнир на виши ниво, омогућило нам је Примећује Филиповић да се у нашој земљи у да се осећамо као најбољи на свету. Али, спорт улаже „мизерно“, а тражи само титула: све је то кратко трајало - с горчином при- - Мислим да је дошао крај овим апсурдима. мећује најбољи ватерполиста Европе у Ресурси имају свој почетак и крај. Ми се 2009. Филип Филиповић. полако ближимо свом крају. Последњих 10-15 година нисмо улагали у млађе каЛеворуки ас подсећа да је лане после тегорије и само можемо да очекујемо од смене генерације подмлађена селекција, ове генерације да заборави на било какав када нико од ње то није очекивао, освојила вид егзистенције, да се посвети својој зесветско злато. Протекле седмице усред мљи. Али, питање је докле. И питање је припремног периода успели су да издрже када ће томе да дође крај. А када дође велики притисак домаћег терена, медија, крај онда ће тај исти народ, медији, који навијача, њих самих... Сада их за недељу нас дижу у небеса после освојених злата дана очекује Светски куп у Орадеи. тако да нас гурну у провалију где се не- Морамо да се вратимо у стварност, да ћемо освестити. То је оно што ме плаши се ангажујемо што је могуће више, да се - забринут је Филиповић. припремимо за оно што нас очекује. У Један од најбољих светских ватерполиста Румунији је важно да се уиграмо, а онда пита се докле ћемо сваке године да обанас очекује велики испит на ЕП у Загребу - рамо теорију да се из ничега може напракаже Филиповић.
вити добар резултат. - Ако злато не гарантује будућност у Србији онда заиста треба сви да се покупимо и да одемо. То није фраза. Уколико најбољим играчима не могу да се обезбеде услови какви им приличе, онда треба да се покупимо. Уколико светски прваци не могу да имају нормалан третман не видим шта спречава било кога од играча да остане. Неки системи вредности су поремећени и требало би да се врате на ниво од пре неколико година - истиче Филиповић. МОЖЕ САМО ДА НАМ БУДЕ ГОРЕ Уколико се нешто не поправи Филиповић сматра да је угрожен и пројекат олимпијско злато у Лондону 2012. - Ово није проблем само нас играча, ВСС, ватерпола у Србији... Ово је питање и за државу, али и за Олимпијски комитет. Све је приписано кризи, али знам да од кукања немамо ништа. Само може да буде горе. Ми имамо снаге и идеје да неке ствари премостимо. Али, никако проблеме не би требало гурати под тепих, већ да се суочимо и вратимо на прави колосек за ОИ. РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА КАО ПОРОДИЦА - Дуже сам са саиграчима из репрезентације, него са мојом породицом. Када њих нешто мучи, боли, ја не могу, а да то не осетим. Свакодневно комуницирамо, знамо за проблеме које неког тиште, коме не дају мир у глави због нерешеног статуса, будућности. То су ствари које ме дубоко погађају - каже Филиповић. ПРОНАШАО СВОЈ МИР У ИТАЛИЈИ - Имао сам срећу и невиђену жељу да пређем у клуб као што је Про Реко. Он ми је помогао да се стабилизујем, да се посветим неким другим животним стварима, које сам овде занемаривао, тако да мислим да сам отишао у право време. Можда годину дана касније него што сам желео, али Боже мој, одлука је била права - тврди Филиповић. Извор Новости, Београд, аутор: С. Крстовић