#7 ДЕЦ/DEC, 2019. STRAVA
PREDGOVOR/FOREWORD Zdravo, čitaoče! Pitaš se zašto ponovo eksperimentišemo sa formatom? Eto! Iskopali smo par stripova iz naftalina, a isto tako nastavljamo sa “ Ibrahimom Kojlom” i “Quattro Zingari” iz petog broja, kao i “Odbrojavanjem” iz šestog. Što se tekstualnog dela tiče postali smo, za nijansu, ekonomičniji, a dobar deo dolazi iz našeg biltena “Z!N” (tinyletter.com/strava). ***
Hey there! So, this is the first time we’re adressing anyone in English. As you can tell, some of the comics aren’t in English, and especially the part with the articles, so, sorry about that. We do hope you’ll enjoy the fanzine! - Filip
SADRŽAJ/CONTENTS:
“Ibrahim Coyle: The Short End Of It” written by Filip Stanković & Nikola Pavlović art by Filip Stanković (previous episodes in STRAVA #1, 4, 5)
“Quattro Zingari #2”
аутори: Стефан Лукић и “The White Japanese Lapot” (претходна епизода објављена у СТРАВА #5)
“Countdown”, part II
by Filip Stanković (previous episodes in STRAVA #6)
“Mr. Quasky & Mr. Birwoox” by Nina Stanković
“Sprej”
by Boško Mitrović Издаје Радионица стрипа и анимације у сарадњи са Друштвом драмских, музичких и аудио-визуелних уметника ,,Милован Глишић” Ваљево, уз финансијску подршку Града Ваљева. Штампа: ,,CopyS”, Ваљево.
In memoriam: Philippe Vandevelde Tome
Countdown, part II
TO BE CONTINUED...
Mr. Quasky & Mr. Birwoox
by
Nina Stankovic
STRAVA: PART DEUX 1. Kako i zašto
Imajući u vidu da prethodne godine nismo imali goste sa strane, a mnogi su se žalili zašto ih nismo zvali, odlučili smo da ovogodišnju manifestaciju proširimo u tom smeru. S obzirom da nismo konkurisali za ovogodišnju manifestaciju, kao i to što je u Valjevu noćenje skupo kao da letujete na Svetom Stefanu, odlučili smo da smeštaj gostiju bude kod mene. Od svih koje smo zvali, naravno da su prvi odbili oni što su se najviše žalili i pametovali, što važi i za “domaće” i za ljude sa strane. Naravno, to je ujedno bila i sreća u nesreći, jer sam na taj način uspeo da upakujem goste u kuću.
Pre toga imao sam zadatak da obrnem sve moguće gradske medije i ispromovišem manifestaciju svega dva dana uoči otvaranja iste. Nađite, gledajte, slušajte i plačite uz moj razgovor sa Majom na VTVu. Tokom intervjua radio sam na crtežu koji se na kraju nije ni video, tako da ću izgledati kao šizofrenični ludak koji žvrlja tupim krajem olovke po belom papiru, što se znatno razlikuje od mog uobičajenog izgleda šizofreničnog ludaka koji žrvlja špicastim krajem olovke po belom papiru. Veliko hvala portalima StripBlog, StripVesti, Ciklonizacija, i Paralel Festivalu na širenju reči, kao i televizijama VTV i Marš! Prvi gost koji je došao da uveliča manifestaciju na mnoge načine nije ni gost, već i saradnik i prijatelj radionice - Ivan Veljković, strip scenarista, esejista, pisac i pesnik. Iz naših rabnijih razgovora izordila se mantra da na manifestaciji smanjimo negativnost prema (domaćoj) stripskoj sceni, da ne davimo goste sa previše tribina, jer ne bi bilo fer ni prema njima, kao i samim predavačima. Potencirali smo na kreativnoj saradnji, radionicama, kao i pružanju platforme za mlade i neafirmisane, kako bi se i njihov glas čuo, a na taj način i podržao njihov rad. S obzirom na to da je došao dan ranije jer je putovao iz Svilajnca, ostatak večeri proveli smo smejući se mom intervjuu na VTVu i ogovarajući klince iz moje Radionice, koji su i predložili datum manifestacije, a na kraju je izbegli iz pretežno neopravdanih razloga.
2. Dan prvi 2.1. Okupljanje
Stigli smo na mesto zločina, na kom se beskrajno zahvaljujemo Društvu istraživača “Vladimir Mandić Manda”, i zajedno sa Acom Jeremićem, sa kojim vodim Radionicu, i njegovim burazerom, a ujedno i polaznikom, Nikolom počeli da radimo na postavljanju radova. Svojim prisustvom manifestaciju je uveličao i Ljubivoje Bube Marković, čovek bez kog ništa od ovoga ne bi bilo moguće, nešto što on svaki put skromno odbija kada mu se kaže i to posebno tada, jer ako nešto u trenutku njegovog dolaska nije bilo moguće, to je bilo naći mesto za parkiranje.
Tada sam dobio poziv od Gorana Trajkovića koji je zajedno sa svojom porodicom dolazio ispred Kluba likovnih umetnika “Raška škola”. Posle kratkog lutanja uspeli smo da se nađemo i donirali su nam pribor i materijal za rad, zajedno sa 60ak primeraka novog broja strip revije “Ras comic” koji izdaju uz pomoć Kulturnog centra “Gradac” Raška. Uzgred, ko je zainteresovan za svoj primerak, slobodno može da nam se obrati pa ćemo poslati. Isto važi i za naše fanzine. Goran je video da smo u rasulu, tako da je i pored dugog puta, zajedno sa Ivanom, odlučio da sedne i pomogne oko postavke, tokom koje su obojica imali priliku da se upoznaju sa Acom i Nikolom i podele po koji savet i mudru reč. Nisam bio tu, ali poprilično sam siguran da je jedan od saveta bio “Ne postavljajte izložbu na dan iste, a ponajsve ne kada je manifestacija uveliko počela. Budale.”
Poređali smo primerke “Malog Striponoše” koje nam je još prethodne godine dao Zoran Stefanović, a sto smo popunili različitim fanzinima kao što su “Strava”, “The White Japanese Lapot”, časopisima i strip revijama kao što su “Ras comic” i “Kiša”, skečbukovima “Vekovnika”, kao i katalozima i pamfletima koje smo sakupljali tokom ovih godina. Ubrzo su pristizali i Valjevci, prvo najstariji, a potom i najmlađi koji su se zadržali. Tu je bio i Aleksa Ivanović, najmlađi autor i gost manifestacije, kao i pionir fanzina “STRAVA” . Za njim došao je i David Kecojević, filmski i televizijski reditelj i esejista, čije predavanje je otvaralo zvanični program manifestacije, a iz Beograda je zatim došao i animator Rajko Čučak.
2.2. Diznijeva “Fantazija”
Gosti manifestacije imali su priliku da prisustvuju Davidovom predavanju o Diznijevom dugometražnom filmu “Fantazija” iz 1940. godine. Svakom segmentu posvetio je zasebnu pažnju, kao i onim koji nisu upali u završnu verziju, sa posebnim osvrtom na istorijat nastanka filma i trivijama o čuvenom diregentu Leopoldu Stokovskom i kako je Volt Dizni uspeo da isfinansira taj projekat.
2.3. Radionica stripskog scenarija
Ubrzo nakon toga Ivan Veljković održao je interaktivnu radionicu o osnovama stripskog scenarija gde je svakom od učesnika poklonio fasciklu za instrukcijama, savetima i osnovnih tehničkih načela pri izradi narativa. Uspešno je svakoga od njih animirao i uspeo da ostvari dijalog, a neki su čak ustali i da odglume scenu. Tokom njegovog predavanja iskoristio sam priliku dok odmaram da ga nacrtam i proces rada zajedno sa završenom ilustracijom postavim na video-bim. U jednom trenutku, dok je Ivan pričao o dostupnosti informacija preko interneta, zatražio je od jednog od učesnika mobilni telefon, kako bi im nešto pokazao. Pomislio sam da će izvesti neki hudinijevski potez, gde će umotati telefon u krpu, razbucati ga cipelom i kada bi ga otvorio stajao bi već napisan scenario. Na moje razočarenje, tražio je telefon da bi mogao da gestikulira pretraživanje željenih informacija na netu, nešto što je mogao i bez njega, ali ko sam ja da osuđujem - isto tako i ja pričam o uspesima Radionice koja, po odazivu moje dece na rođenu manifestaciju, ne postoji.
2.4. Predstavljanje “Raške škole”
Iskoristili smo ono malo sunca što je ostalo da sednemo na terasu i da Goran predstavi “Rašku školu” i “Ras comic”. Predstavio je istorijat svoje strip-revije i kako joj je publika strip-ljubitelja van Raške produžila životni vek i tako spasila prevremene smrti. Ovogodišnji broj krasi naslovna strana koju je na prošlogodišnjoj Međunarodnoj strip koloniji u Raški nacrtao Željko Pahek. Sadrži stripove polaznika i autora različitih škola, zajedno sa našom, kao i samostalnih autorima, a tu su i tekstovi Ivana Veljkovića, koji je napisao izveštaj sa prošlogodišnje kolonije, a ujedno i “Nulta godina jugoslovenskog stripa”, članak koji je Aleksandar Stevanov (Makedonija) delimično napisao na prošlogodišnjoj koloniji. Goran je objasnio proces rada i promovisanja svoje škole, kako uspešno funkcioniše u svojoj sredini i kako nekim od svojih najvrednijih i najboljih omogućuje priliku da se zaposle u njegov studio i, kako on sam kaže, kroz to on polako počinje da uči od njih. Tribina bi trajala i celo veče da se nismo svi posmrzavali, a i Raščani su morali da putuju nazad, s obzirom na to da se već smrklo.
2.5. Tamna je noć, ali ne kod nas. Samo je mrlja crna.
Ostali gosti takođe su počeli polako da odlaze i mislili smo da je to to. Tada nas je međutim svojim dolaskom iznenadio Miloš Meda Nikolovski - jedan od predavača i članova art grupe “Crna mrlja”, čiji sam i ja bio polaznik. Seli smo i van-programski razgovarali i sabirali utiske, prisećajući se događaja i radova od pre deset godina, dok je “Crna mrlja” još bila aktivna. Gosti su mogli da čuju detaljnije priče o valjevskom stripu, a meni je bilo drago da smo barem dve generacije uspeli da stavimo pod isti krov za duge da vide. Tokom večeri zvao nas je i Srđan Stamenković Srle iz “Srletove škole crtanja” koji je istakao kako mu je žao što nije od obaveza mogao da stigne, ali svakako je želeo da se čuje sa nama i da mu prenesemo utiske. Nije prošlo ni deset sekundi a da razgovor nije prešao u smeh, ili različite podvale. Ne znam kako smo došli do priče o sujeverju, ali tada je moja majka ispričala o njenoj ujni, na osnovu koje smo smilili pošalicu i morao da nacrtam strip.
3. Dan drugi
3.1. Gde smo stali?
Iskreno, nisam mislio da će se sutradan bilo ko pojaviti, sa sve gostima iz moje kuće. Kasnili smo i taj dan, naravno, ali uspeli smo na vreme da postavimo sve za projekciju crtaća, u kojoj su uživali najmlađi*. *Mi smo bili jedini prisutni, s toga smo i najmlađi. ** Svi prisutni bili su stariji od mene. Ekipa je polako počela da se okuplja i zajedno sa Davidom i Medom, nastavili smo tamo gde smo stali.
3.2. Novi strip junaci
Imali smo čast da se čujemo sa Danicom Dedić iz Leskovca i da porazgovaramo o njenom strip serijalu “Milanka Pinapka”. Danica je pričala o svojoj inspiraciji, počevši od gledanja i emuliranja stila animiranih filmova, a kasnije čitajući underground stripove, kao i uticaju Škole stripa “Nikola Mitrović Kokan” u Leskovcu čiji je mentor Marko Stojanović. Objavljivana je na StripBlogu, Helly Cherry-ju, Komikaze, Stripburgeru i šire. “Milanka” je rađena u kaiš-formatu i stilski inspirisana pop-artom. Prati događaje hronično neuravnotežene žene koja ne reaguje pozitivno na bilo kakvu sugestiju, nakon koje je spremna i da presudi i izvrši istu presudu. Uspeli smo Danicu da udavimo generičnim pitanjima poput - “Da li su u planu nove epizode?” i “Da li bi eksperimentisala sa različitim formatima?”, posle kojih je već bilo jasno da joj skačemo po živcima i da će morati da preseče stvar u Milankinom stilu. Nakon toga sam i ja nešto izbaljezgao o Kojlu i šta me je inspirisalo da ga radim, ni na čije oduševljenje sem Rajkovo. Celo predavanje pretvorilo se na posmrtni govor o Darvinu Kuku, kog dan danas ne mogu da prežalim, a za kog ću objaviti tekst koji sam napisao o njemu još pre par godina u jednom od predstojećih brojeva “Z!N”-a. Za to vreme Rajko je crtao Ivana.
3.3. Fajront
David, Ivan i Rajko zajedno su hvatali voz za Beograd, pa sam ih sa svojom majkom ispratio do stanice, dok je Aca skidao radove. Kasnije sam se i ja vratio da pomognem, tokom čega smo imali još par usputnih gostiju i tada smo zvanično zatvorili manifestaciju. *** Da li je ispunilo moja očekivanja? Da! Da li su mi očekivanja bila minimalna? Apsolutno! Da li sam zadovoljan? Nikad! Da li su drugi zadovoljni? Pitajte ih, ali onako drugarski, da misle da mogu da vam se povere, a onda krišom recite meni. Vidimo se dogodine na “STRAVA: The Third” iliti “COYLE-CON”-u ! - Filip
Izveštaj sa “STRAVA: PART DEUX”
izveštava: Ivan Veljković
27 razloga zašto sam bio deo valjevske manifestacije stripa i animacije „STRAVA: PART DEUX“ početkom poslednje trećine septembra meseca 2019. godine 1. Entuzijazam. Novi festivali imaju mnogo poteškoća da se probiju, pogotovo kada vladajuću garnituru ne interesuje mnogo strip, niti animacija. Iz istog razloga treba posetiti i druge festivale ove veličine. 2. Snaga duha i izdržljivost organizatora. Ne poznajem Filipa dugo, ali se, ispod umora i cimanja oko dešavanja u sklopu manifestacije tačno vidi entuzijazam i želja za promocijom umetnosti, koliko god teško bilo postići isto. 3. Uloženi trud. Sa Filipom o manifestaciji komuniciram već neko vreme i znam iz prve ruke kroz šta je sve prošao, kroz šta sve prolaze i ostali koji su u njegovim cipelama. 4. Valjevo. Odmah treba naglasiti da je Valjevo lep grad sa mnogo istorije i još više mogućnosti, ali da definitivno ima tu stagnacije iz koje se treba iskobeljati, a oni koji se trude to da urade dobijaju upravo suprotno od podrške. 5. Društvo istraživača „Vladimir Mandić - Manda“ i njihova želja da se pokrene saradnja sa radionicom „STRAVA“ i da se dobije prostor za strip i animaciju u vreme kada imamo, paradoksalno, na desetine hiljada praznih lokala a nimalo prostora za organizovanje bilo čega. 6. Ljubivoje Bube Marković, lokalni pozorišni glumac sa povećim pedigreom. Prvenstveno zato što sam i od njega, vrlo opširno i necenzurisano, načuo sa čim se sve zapravo kultura u Valjevu kosi i ko je, zapravo, sabotira iznova i iznova. Ali takođe i zato što je nesebično rešio da poseti manifestaciju čisto iz znatiželje i ljubavi prema kulturi. 7. Aleksandar Jeremić i njegov malečki rođak Nikola. Iako je imao posla prvog dana manifestacije, iscimao se da dođe i ispomogne u organizaciji koliko god je to moguće, voljan da em promoviše strip i animaciju, em nauči štogođ novo od gostiju. 8. Filipova porodica. Nije mi prvi put da vidim da organizaciju strip-festivala u Srbiji ispomažu članovi familije, naravno, ali ovde ih stvarno treba istaći s obzirom da su lavovski pomagali, čak i sa stotinu i kusur kilometara udaljenosti. 9. Gosti koji opravdano nisu mogli da se pojave, ali su svejedno pozvali Filipa lično tokom manifestacije da mu požele sreću i da se čuju s nama ostalim gostima tamo. 10. Gosti koji nisu udostojili Filipa ni kasvetnim opravdanjem zašto ne dolaze. Mahom zato što i njih takve treba pomenuti, pa nek se oni sami zapitaju zašto. 11. David Kecojević. Njegovo predavanje o Diznijevom filmu „Fantazija“ treba čuti sedamnaestostruko više ljudi nego onda u sklopu Manifestacije. Čoveku se vidi ista ona strast kao i Filipu i Aleksandru po pitanju ljubavi prema vizuelnim medijima.
12. Goran Trajković, supruga mu Aleksandra i sin mu David. Ne samo da su se potrudili da dođu na manifestaciju svo troje iz Raške, već su to uradili i par dana pred jedan teži, lični poduhvat o kome neću dalje da komentarišem. A uz to, dobila se prilika da se razgovara o strip-časopisu „Ras Comic“, o strip školi u Raški i o jakim vezama koje su se formirale između Strip Kolonije i Radionice „STRAVA“. 13. Danica Dedić. Iako nije bila u mogućnosti lično da dođe zarad tribine o njenom stripu „Milanka Pinapka“, složila se da Filip sa njom odradi telefonski intervju, što je nama prisutnima dalo šansu da razgovaramo malo s njom o datom stripu i njenim tokovima u umetnosti. 14. Rajko Čučak. Čovek koji se i pored svojih obaveza iscimao da dođe u Valjevo, da poseti manifestaciju, da se uključi u razgovore i tribine i da, čak i tokom našeg poslednjeg razgovora pred moj polazak iz Beograda za Svilajnac, ne prestane da govori o tome kako mu je „STRAVA: PART DEUX“ bila fenomenalna. Ako se ne varam, odjebao je neki put upravo zbog Valjeva i upravo zbog „STRAVE“. 15. Dve Filipove i Aleksandrove učenice i jedan učenik koji su bili prisutni. Mateja, Natalija i Uroš ispomogli su u poslednjem trenutku oko organizacije, te su pomno slušali predavanja i učestvovali u diskusijama. Dobro, ne skroz pomno, više onako stidljivo, ali su svakako bili tu i bili aktivni. 16. Malečki Aleksa, Filipov i Aleksandrov najmlađi, ali ujedno i najaktivniji učenik koga nisam slučajno odvojio od prethodno troje. Taj malecak je dominirao čitavom manifestacijom svojim britkoumljem, oštrim rezonom i energijom za rad i crtanje. Zbog njega, zbog Mateje , Natalije i Uroša, a i zbog učenica koje nažalost nisu stigle da se pojave zbog drugih obaveza – zbog njih je vredelo da „STRAVA: PART DEUX“ bude organizovana. 17. Aleksin otac. Čovek koji je pristigao negde blizu sredine moje tribine i imao priliku da vidi, iz prve ruke, šta se zapravo radi i ko su zapravo Aleksini predavači, kao i njihovi saradnici i prijatelji. Zarad njega treba isto organizovati „STRAVU“, jer će upravo on preneti dobru reč stripa i animacije u valjevski etar, da se to pročuje kako valja i trebuje. 18. Moja tribina o osnovama scenarija. Realno, ovo dodajem da širim sopstveni ego (kao da nije dovoljno glomazan), ali i zato što sam ovde dobio priliku da vodim pilot-tribinu na način koji sam diskutovao sa mnogim strip autorima (između ostalog i sa par njih prisutnih na „STRAVI“). Pilot-tribinu koja neće da izgleda kao stotine drugih na drugim strip-festivalima u zemlji i regionu, gde realno niko nikog ne sluša i gde nema maltene nikakve interakcije sem Q and A runde na kraju. 19. Miloš Meda Nikolovski. Kao negdašnji učenik „Crnog kreča“ i predavač „Crne mrlje“, imao je priliku da vidi iz prve ruke kako se njihovo nasleđe nastavlja. I to sa pravim ljudima, na pravi način. 20. Fanzin „The White Japanese Lapot“, čiji članovi na veliku žalost nisu mogli da prisustvuju, ali čija je međusaradnja sa Filipom i „STRAVOM“ i te kako osećana u vazduhu i kroz razgovore. 21. Fanzin „STRAVA“. Iako su bila izložena izdanja iz Kragujevca, Leskvoca, Beograda i Raške, pogotovo mi je drago što je peti broj ovog valjevskog fanzina bio izložen, i to rame uz rame sa gorepomenutim „Lapotom“, kao i sa par kuriozitetno preživelih primeraka fanizna „Crna mrlja“, duhovnog prethodnika trenutne inkarnacije valjevskog štampanog prostora za strip. 22. „Brale Studios“. Ako niste, overite kratke filmove ove grupice i sve će vam biti jasno. 23. Izložba „best of “ radova svih učesnika radionice, od negdašnjih saradnika Stefana Krunića i Stefana Nastića, preko predavača Filipa i Aleksandra, pa sve do radova dece svih uzrasta koja su prošla kroz radionicu „STRAVA“ (a bilo ih je sigurno stotinak). 24. Valjevske novine i bezmalo dve televizijske stanice. Iako su sebi uništili rejting intervjuisanjem mene, pokazao se barem onaj osnovni trud da se pokrije kulturna manifestacija grada Valjeva koju je, realno, trebalo pokriti na širem, regionalnom nivou. Ali svakako, trud se računa i pokriće je postojalo. 25. Web stranice, blogovi i otvorene FB grupe koje su nesebično ispromovisale manifestaciju. Na pamet mi padaju Strip Blog, Strip Vesti, Ciklonizacija i HellyCherri. Filip će me ispraviti ako sam nešto omanuo. 26. Individualni autori koji su nesebično ispromovisali manifestaciju putem sopstvenih društvenih medija. Svako malo se računa i svako dobro se, eventualno, dobrom uzvrati. 27. Opet entuzijazam. Ne za ovaj festival, već za sledeći, i sve sledeće potom. Valjevo je grad koji, i pored svoje letargije i malog miliona mana, zaslužuje prostor gde će se mladi i stari strip autori, neafirmisani i potkovani animatori, neobjavljeni i oprobani pisci, ovakvi i onakvi umetnici sastajati i redovno plasirati nove ideje na tržište, ostvarivati nove kulturne poduhvate i, naposletku, otvoriti nova vrata nekome kome su nenamerno i silom prilika zatvorena. Ivan Veljković, 30. septembar 2019.
AKTUELNOSTI
XXI Balkanska smotra mladih strip autora
Od 28. do 29. juna, gostovali smo na 21. Međunarodnoj Balkanskoj smotri mladih strip autora u Leskovcu. Tu smo imali priliku da izlažemo svoje radove u okviru zvanične izložbe u Leskovačkom kulturnom centru, a kasnije i da predstavimo svoju radionicu, zajedno sa ostalim školama iz Kragujevca, Beograda, Leskovca i šire. Pored različitih tribina, promocija i predavanja, otvorene su izložbe “Spiru za prava” u Narodnoj biblioteci “Radoje Domanović” i “Istorija belgijskog stripa” u Narodnom muzeju Leskovac.
VIII Međunarodna strip kolonija RAŠKA 2019.
Od 5. do 9. avgusta učestvovali smo na 8. Međunarodnoj strip koloniji Raška na Semeteškom jezeru, čiji su organizatori Klub likovnih umetnika “Raška škola”, na čelu sa Goranom Trajkovićem i Centar za kulturu “Gradac” Raška. Pored naše radionice učestvovale su škole stripa iz Raške, Beograda, Kragujevca, Leskovca i Velesa. Od autora gostovali su takođe Željko Pahek, Radič Miša Mijatović, Srđan Stamenković Srle, Vladimir Vesović, Ivan Veljković, Mašan Saveljić i polaznici nekih od pomenutih škola. Aleksandra Cvetanovski i Marko Miladinović, osnivači CRAFTWORLD studija koji se bave bojenjem minijaturnih figura, predstavili su svoj rad i održali predavanje, a otvorena je takođe samostalna izložba Darka Stojanovića u Galeriji centra za kulturu “Gradac” Raška. U istom periodu, učestvovali smo takođe i u okviru Noći muzeja u Tehničkoj školi, kao i Tešnjarskim večerima u Valjevu.
Familiologija na Radio Beogradu
U susretu Salonu stripa u Beogradu Filip Stanković gostovao je kod Maje Đurić, uz uključenje Milice Mastelice i Mikija Pješića. Preuzmite tako što ćete ukucati URL: http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2019/09/23/37177057/ fam2409.mp3
Srđan Stamenković Srle u emisiji “KORZO”
Kad smo na temi radija i gostovanja, svakako se mora napomenuti i Srle koji je učestvovao na radio emisiji “Korzo” na Radio Zlatoustom. Mi smo čak napravili vežbu “Nacrtaj Srleta”, tokom koje sam svojim učenicima dao da nacrtaju Srleta onako kako ga zamišljaju na osnovu razgovora. Zaprepastićete se u sledećem broju kada budete videli šta su polaznici nacrtali! (FOTO) (VIDEO) U međuvremenu preslušajte emisiju na: http://radiozlatousti.rs/?p=15808
CRESTFALLEN
Luka Cakić (Crna Gora) majstorski je završio prvu knjigu ilustrovane fantastike “Crestfallen,” prema scenariju Krysa Dibecka (Švedska). Ovaj strip, finansiran preko Kickstartera i rađen tradicionalnom tehnikom, ujedno je i debitantski rad Cakića, kom je posvetio dve godine. U planu je da se serijal nastavi, a mi sa nestrpljenjem čekamo da vidimo prvu epizodu!
PARABELLUM JUNIOR
Časopis “Parabellum” radi novo izdanje u okviru svog izdavaštva “Devete dimenzije” kroz “Parabellum junior,” koji će izlaziti zajedno uz “Parabellum” časopis. U B5 formatu i 50ak strana sa koricama u boji, urednik Zoran Knežević Knez predstavljaće po jednu strip školu sa naših prostora. U prvom broju, tačnije devetom (pošto zadržava numeraciju “starijeg brata”), predstaviće se RAŠKA ŠKOLA STRIPA.
Nagrada “SREĆKO JOVANOVIĆ” za 2019. godinu
Nagradu, na Salonu stripa, traicionalno dodeljuju IZDAVAČKA KUĆA DEČJE NOVINE-DOSITEJ I OPŠTINA GORNJI MILANOVAC. Ovogodišnji dobitnik je Brana NIKOLIĆ (Valjevo), jedan od najznačajnijih srpskih strip umetnika.
“Seljak – Generacija bez budućnosti” i “Oktobarfest”
U okviru 10. festivala Novo doba prikazan je dokumentarni film iz produkcije TV Krpelja “Seljak - Generacija bez budućnosti”. Nakon projekcije dokumentarca, Lazar Bodroža imao je uvodnu reč pre nego što je predstavio sabrana dela serijala “Oktobarfest”, zajedno sa nikad do sada viđenim epizodama, sa sve nemontiranom drugom epizodom. “Oktobarfest” je projekat autora Lazara Bodrože, Vladimira Vukovića Seljaka, Ivana Gucunskog, u saradnji sa kolektivom Kosmoplovci, Aleksandrom Spasov i drugim autorima. Posetioci su takođe imali priliku da ugrabe po koji primerak fanzina “Seljačka buna!”
ANIMOSITIES (ZVERINJAK)
Ovog leta na Balkanskoj smotri u Leskovcu imao sam čast da se sapletem preko stripa “Animosities” fantastične Korine Hunjak. Ivan Veljković* nedavno je objavio prikaz stripa, a reči hvale ne dolaze samo od nas. (korinahunjak.com)
Vizuelna hronika makedonskog stripa
Pre skoro pet godina Aleksandar Stevanov započeo je rad na istraživanju i pisanju istorijata makedonskog stripa. Prvu knjigu, koja je proistekla iz tog rada - “Vizuelna hronika makedonskog stripa: 1990-1999.” (orig: „Визуелна хроника на македонскиот стрип: 1990 - 1999“) izdaje “Makedonski stripski centar - Veles” (“Стрип центарот на Македонија - Велес”). Knjiga se može nabaviti preko strip-knjižare “Bunker”, ili tako što će te kontaktirati Acu lično putem Fejsbuka i naručiti je po promotivnoj ceni. (facebook.com/GT123456)
SVEŽI STRIPOVI!
Krajem oktobra dobili smo dva nova stripa od dvojice fantastičnih autora: Darko Macan je u svom biltenu objavio strip “Lav & Rint”. Prijavite se na tinyletter.com/mcn kako biste uvek bili u toku sa svim što je Macan! Marko Dješka je na stripovi.com objavio strip “Vještica Anita” povodom Noći veštica.
50. Zlatno pero Beograda - 15. Medjunarodno bijenale ilustracije
Strip Ibrahim Coyle izabran našao se u selekciji radova 40. Zlatnog pera Beograda.
VIII GODIŠNJA IZLOŽBA USUS-a
Slavlje u 2019oj godini povodom petogodišnjice Radionice obeležili smo učešćem kao specijalni gosti na ovogodišnjoj izložbi USUS-a u Dečjem kulturnom centru u Beogradu!