može postati srpska kneginja. I posle razlaza, knez nije bio ravnodušan prema njoj. Čaršija je Leposavu zbog veze sa knezom zvala madam Pompadur. Ona je mudro sačuvala kneževa pisma i ucenjivala srpsku vladu da će ih prodati jednoj stranoj državi. Zbog toga joj je redovno isplaćivana renta . ŽENIDBA PLEMKINJOM NATALIJOM O kneževoj ženidbi rano je počelo da se razmišlja. Prvobitni plan bio je da se knez oženi ruskom princezom. Međutim Rusi nisu želeli da daju svoju princezu za vazalnog vladara. Knezu je, pak, bilo važno da se oženi bogatom ženom, jer je neprekidno imao finansijske teškoće. Izabrao je Nataliju Keško, a ona je odmah pristala na udaju, uverena da joj je sudbina namenila ulogu kraljice. Natalija je rođena u porodici koja je bila izdanak ruskog i rumunskog (moldavskog) plemstva. Za Milana Obrenovića, vladara Srbije, udala se 1875. godine. U knjigu Protokol venčanih Saborne crkve Svetog Arhangela Mihaila u Beogradu upisano je: „Milan Obrenović, knez srpski, star 21 godinu, 1 mesec i 25 dana i devica Natalija od Petra Keška, bivšeg vlastelina, žiteljnica Odese u Rusiji, stara 16 godina, 5 meseci i 3 dana, venčali su se 5. oktobra 1875. godine. Venčao ih je arhiepiskop beogradski i mitropolit srpski Mihailo, a kum je bio Imperator Sveruski Aleksandar II. Samo venčanje pratilo je zlo znamenje. Kad su svatovi pošli u crkvu, bio je sunčan dan. Tokom venčanja nad Beogradom su se nadvili gusti oblaci i sasvim se smračilo. Na izlazu iz crkve dočekala ih je grmljavina. Kada su seli u kočije, dva belca nisu htela da krenu. Posle nekoliko minuta konji su se propeli i zamalo prevrnuli kočiju sa mladencima. Okupljeni Beograđani su komentarisali: „Ovo je loše znamenje!“ U početku mladenci su, veoma zaljubljeni, živeli skladno. On je njoj tepao „moja kozakinja”, a ona je sebe nazivala malom palančankom, ali zaljubljenost bračnog para nije bila dugog veka. I to ne samo zbog jednog razloga. Natalija je izuzetno teško podnela smrt drugog sina Sergeja, a onda su se, jedna za drugim, ređala otvorena kraljeva neverstva. S vremenom ljubav je prešla u otvorenu obostranu mržnju. BRAČNI SUKOB KAO DRŽAVNI PROBLEM Milanove ljubavne avanture ređale su se počevši od gospođe Mice, žene generala Koste Protića, koja je bila dvorska dama. Mnogo jače kraljicu je pogodila njegova rodoskrvna veza sa sestrom od ujaka Marijom, zvanom Mišon. Kad je ljubavna avantura postala opasna i dvor bio meta ogovaranja, umešao se i kraljev ujak, koji je stao uz Nataliju. Mišon je udaljena sa dvora uprkos kraljevom negodovanju. Do konačnog razlaza kralja i kraljice došlo je 1887, kada je ona sa prestolonaslednikom napustila zem-
lju zbog njegovog vaspitanja u inostranstvu. Natalija nije mogla da podnese ni Milanovu opsednutost kartanjem, ni rasipništvo zbog kojeg se dešavalo da dvor ostane bez pare. Uz to, važan razlog nesporazuma, koji su se pretvorili u besomučne svađe i, na kraju, izrodili u pravu mržnju, bio je i sukob oko toga na koga valja politički da se osloni novo kraljevstvo. Natalija je bez ostatka naginjala Rusiji, dok je Milan budućnost Srbije video u vezi s bečkim dvorom. Njihovi bračni sukobi uskoro su prerasli u državni problem. Kralj je tražio od predsednika vlade da mu dopusti da se razvede od kraljice, na šta on nije pristajao, nego je stao na stranu kraljice i podneo ostavku. Kralj je tada oteo prestolonaslednika od Natalije, događaj poznat kao „Visbadenski skandal“, i podneo zahtev za razvod braka. Iako je javno mnjenje bilo na strani kraljice, kralj je uspeo da ga mitropolit neredovnim putem razvede, 1888. godine. Taj događaj izazvao je u narodu još veću simpatiju prema kraljici, a kraljev vladalački autoritet bio je potpuno narušen. POTROŠENA LJUBAV Veza između kralja i Artemize Hristić začela se oko 1886. godine. Artemiza je bila udata za Milana Hristića. Kralj se bio tako strastveno zaljubio u nju da je njenog muža imenovao za svog sekretara kako bi mu ona stalno bila u blizini. Njegove posete gospođi Hristić postale su opštepoznate. Posle skoro dvogodišnje ljubavne veze, kralj je doneo odluku o razvodu braka, abdikaciji i novoj ženidbi (1888). Već naredne godine odrekao se prestola u korist svoga sina Aleksandra i otputovao na hadžiluk da se pokloni Hristovom grobu. Artemiza je napustila muža i sklonila se u Carigrad kod svojih roditelja. Bila je u drugom stanju i tamo je kralju rodila vanbračnog sina Đorđa. Kralj je zbog toga i putovao kako bi u vreme njenog porođaja bio u Carigradu. Artemiza je vršila pritisak da se venčaju, na šta je kralj u pismima pristajao, ali i odugovlačio. Bio je zauzet svojim finansijskim problemima, a u Parizu, gde je boravio, imao je nove i brojne avanture. Ona je pošla tamo da ga traži, ali on, nakon četiri godine, više nije bio zaljubljen u nju. Pariska policija proterala je Artemizu i ona se vratila svojima u Carigrad. KRAJ GROFICE OD RUDNIKA Nemogućnost zajedničkog života između kralja Milana i kraljice Natalije najočiglednije se pokazala za vreme Srpsko-bugarskog rata, u koji je kralj krenuo bezglavo, nepripremljen. Zbog poraza je ojađeni Milan hteo da abdicira i da s porodicom ode van zemlje. Natalija se usprotivila, ponajviše da bi obezbedila presto maloletnom sinu, čak je postojao predlog da ona
Natalija Kescho, Historical Archive of Belgrade preuzme namesništvo. Kralj je poverovao da kraljica hoće da kraljuje i predomislio se. Uostalom, kako je pisao istoričar i političar Slobodan Jovanović, ona je „imala sve vrline koje su Milanu nedostajale – čednost, kuraž, ponositost, i osećala je, iako tuđinka, mnogo ljubavi prema Srbiji”. Proterana iz zemlje, Natalija je decenijama živela povučeno u vili „Sašino” u francuskom mondenskom letovalištu Bijaric. Posle ubistva sina Aleksandra, 1903. godine, potpuno se povukla. Promenila je veru uprkos rusofilstvu koje je odredilo čitav njen život, a 1918. našla se u pariskom katoličkom manastiru Notr dam d’Sijon, gde je provela ostatak života, skrivena, sa imenom „grofica od Rudnika” (što je titula koju je neretko koristio i kralj Milan). Ipak, Srbiju nikada nije potpuno odbacila. Ogromno porodično imanje darovala je testamentom Beogradskom univerzitetu. JOVANKA VESELINOVIĆ OLGA LATINČIĆ Fotografije: ISTORIJKSI ARHIV BEOGRADA
BelGuest JESEN | AUTUMN 2012
33