Interkulturalnost BR.8

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ro­mi naj­če­šće na­vo­de svoj na­rod, za­tim Sr­be, Nem­ce i Ki­ne­ze. Al­ban­ci sa­mi se­be naj­vi­še ce­ne, dok sa­mo je­dan is­pi­ta­nik ce­ni sve na­ro­de. Je­dan Bu­nje­vac ce­ni Sr­be, a osta­li Bu­njev­ci ce­ne sve osta­le na­ro­de. Hr­va­ ti ce­ne sve na­ro­de, a je­dan is­pi­ta­nik naj­vi­še ce­ni Ru­se. Po je­dan Vlah, Ru­mun i Tur­čin ce­ne sve na­ro­de.

Na­ši is­pi­ta­ni­ci, pri­pad­ni­ci na­ci­o­nal­nih ma­nji­na, ge­ne­ral­no ni­su do­volj­no upo­zna­ti sa isto­rij­skom di­men­zi­jom svo­ga na­ro­da. Sta­ri­ji me­đu nji­ma još ža­le za pro­šlim vre­me­ni­ma so­ci­ja­li­stič­kog ure­đe­nja i če­sto na­vo­de ko­mu­ni­stič­ke pr­va­ke. Bo­šnja­ci su po­seb­no ve­za­ni za Ri­fa­ta Bur­dže­vi­ća, san­džač­kog ko­ mu­ni­stič­kog vo­đu ko­ji je po­gi­nuo za vre­me Dru­go­g svet­sko­g ra­ta. Mla­đi Bo­šnja­ci su vi­še ve­za­ni za na­ ci­o­nal­ne vo­đe, ka­ko one iz da­lje isto­ri­je, kao što je Aćif Efen­di­ja, ta­ko i za one iz bli­že isto­ri­je, kao što je Ali­ja Izet­be­go­vić. Ne­ki Bo­šnja­ci se po­i­sto­ve­ću­ju i sa lič­no­sti­ma iz Tur­ske isto­ri­je: sul­ta­nom Su­lej­ma­nom i Meh­me­dom pa­šom So­ko­lo­vi­ćem.

Na osno­vu ovih re­zul­ta­ta, mo­že se re­ći da na­ši is­pi­ta­ni­ci po­se­du­ju re­la­tiv­no ar­ti­ku­li­san na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, od­no­sno da svoj na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ja­ča­ju ili ob­li­ku­ju kroz iden­ti­fi­ka­ci­ju sa lič­no­sti­ma i do­ga­ đa­ji­ma. Re­zul­ta­ti su re­la­tiv­no oče­ki­va­ni, jer se po­ka­za­lo da su za­jed­ni­ce sa sla­bi­je uob­li­če­nim grup­nim iden­ti­te­tom, kao što su Ro­mi, naj­vi­še dez­o­ri­jen­ti­sa­ne. Isto ta­ko, po­ka­za­lo se da na­ci­o­nal­na ide­o­lo­gi­ja nat­kri­lju­je sve osta­le ide­o­lo­gi­je, jer je is­pi­ta­ni­ci­ma va­žno et­nič­ko po­re­klo isto­rij­skih lič­no­sti, ali ne i kon­ kret­na ide­o­lo­gi­ja ko­ju su oni pri­hva­ta­li.

Za­klju­čak Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja uka­zu­ju na to da se na­ša po­pu­la­ci­ja sa­sto­ji od za­jed­ni­ca ko­je su jed­no­kon­fe­si­o­ nal­ne ve­ro­i­spo­ve­sti (Bo­šnja­ci, Ma­đa­ri, Hr­va­ti, Bu­njev­ci) i od za­jed­ni­ca ko­je su vi­še­kon­fe­si­o­nal­ne (Ro­mi i Al­ban­ci). Za ove za­jed­ni­ce re­li­gij­ski iden­ti­tet če­sto je osnov­ni ili naj­va­žni­ji ele­ment et­nič­kog iden­ti­te­ta, po če­mu se oni raz­li­ku­ju od ve­ćin­ske po­pu­la­ci­je u Sr­bi­ji. Pre­ko dve tre­ći­ne na­še po­pu­la­ci­je (76,5% is­pi­ta­ni­ka) či­ne pri­pad­ni­ci či­ja se re­li­gi­ja raz­li­ku­je od ve­ćin­ske po­pu­la­ci­je, a naj­broj­ni­ja su li­ca islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti (60,2%), ka­to­li­ci (16,3%), a 23% is­pi­ta­ni­ka se iz­ja­sni­lo kao pra­vo­slav­ci (Ro­mi i Vla­si). Kod Ro­ma re­li­gij­ski iden­ti­tet ni­je zna­ča­jan i oni u ve­ći­ni slu­ča­je­va de­le istu kon­fe­si­ju sa ve­ćin­skom po­pu­la­ci­jom, či­me po­ka­zu­ ju te­žnju za nje­nim opo­na­ša­njem. Ve­ći­na Ro­ma (82,7%) iz­ja­sni­la se kao pra­vo­slav­ci, dok je li­ca islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti 15,4% i hri­šća­na 1,9%. Svi Bo­šnja­ci su se iz­ja­sni­li kao li­ca islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti, kao što su se i svi Ma­đa­ri, Bu­njev­ci i Hr­va­ti iz­ja­sni­li kao ka­to­li­ci, što zna­či da in­si­sti­ra­ju na re­li­gij­skim raz­li­ka­ma u od­no­su na ve­ćin­sku po­pu­la­ci­ju. Ve­li­ku ve­ći­nu na­ših is­pi­ta­ni­ka či­ne li­ca islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti, kod ko­jih je u ve­ći­ni slu­ča­je­va pri­sut­na ide­o­lo­ška i ri­tu­al­na kom­po­nen­ta re­li­gi­o­zno­sti. Ne­pri­jat­na ose­ća­nja de­pri­ va­ci­je slo­bo­de li­ca islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti ko­ja se na­la­ze na iz­dr­ža­va­nju ka­zne za­tvo­ra u pe­nal­nim usta­ no­va­ma Re­pu­bli­ke Sr­bi­je zbog re­li­gi­o­zne spe­ci­fič­no­sti su iz­ra­že­ni­ja, jer su do­dat­no iz­lo­že­na mor­ti­fi­ka­ci­ji (po­ti­ski­va­nju ili ga­še­nju) svog iden­ti­te­ta kroz op­struk­ci­ju ver­skih i na­ci­o­nal­nih slo­bo­da, ta­ko da ova­kvo po­stu­pa­nje pre­ma nji­ma mo­že pred­sta­vlja­ti ne­ku vr­stu sup­ka­zne, što je u di­rekt­noj su­prot­no­sti sa svr­hom ka­žnja­va­nja. Ver­ske slo­bo­de se ogle­da­ju kroz na­čin ži­vo­ta ko­ji ver­ni­ci­ma islam na­la­že kao oba­ve­zu, ako su u mo­guć­no­sti da ih oba­vlja­ju, bez ob­zi­ra na to gde se oni na­la­ze. Pre­ma na­šim is­tra­ži­va­nji­ma, ver­ske objek­te re­dov­no po­se­ću­ju islam­ski ver­ni­ci, Bo­šnja­ci i Al­ban­ci – jed­na tre­ći­na ver­ske objek­te po­se­ću­je sva­ ki dan, od­no­sno jed­nom ili dva pu­ta ne­delj­no. Na­maz (mo­li­tva Ala­hu) pr­va je oba­ve­za sva­kog mu­sli­ma­na ver­ni­ka i ona se oba­vlja pet pu­ta dnev­no u raz­li­či­tim vre­men­skim in­ter­va­li­ma ko­ji su ve­za­ni za iz­la­zak i za­la­zak sun­ca. Da bi li­ce oba­vlja­lo na­maz po­treb­no je da ima abest (ri­tual hi­gi­je­ne ko­ji se sa­sto­ji iz pra­ nja ru­ku, no­gu i gla­ve), a ove pro­sto­ri­je, iz­u­zev za­vod­ske usta­no­ve u Ni­šu, ne po­se­du­je ni­jed­na za­tvor­ ska usta­no­va u Sr­bi­ji. Džu­ma na­maz je oba­ve­zna mo­li­tva za sva­kog mu­sli­ma­na i ona se oba­vlja jed­nom ne­delj­no, i to pet­kom u pod­ne. Nju pred­vo­di ver­sko li­ce, naj­če­šće imam. On či­ni hud­bu (pre­da­va­nje) za vre­me mo­li­tve o tre­nut­no ak­tu­el­noj si­tu­a­ci­ji, bi­lo du­hov­noj bi­lo sve­tov­noj. Me­đu­tim, po­se­te ima­ma za­ vod­skim usta­no­va­ma vr­lo su ret­ke, ta­ko­re­ći be­zna­čaj­ne, i naj­če­šće su ce­re­mo­ni­jal­nog ka­rak­te­ra, što zna­či da se ne po­štu­je pra­vo osu­đe­ni­ka ko­je on ima, a to je da ga po­se­ti sve­šte­no li­ce, od­no­sno imam.

76