Interkulturalnost BR.4

časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2012. / br. 04

1 fotografija: Anna Shelton

ISSN 2217-4893

ìñtèrkùltùràlnòst

2

ISSN 2217-4893

ìñtèrkùltùràlnòst časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / OKTOBAR 2012 / br. 04

3

IN­TER­KUL­TU­RAL­NOST Ča­so­pis za pod­sti­ca­nje i afir­ma­ci­ju in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je Iz­da­vač: Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne, Voj­vo­de Put­ni­ka 2, No­vi Sad, tel. +381 21 4754148, 4754128, zkvra­zvoj@nsca­ble.net Za iz­da­va­ča: Ti­bor Vaj­da, di­rek­tor Glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik: mr Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić Ured­ni­štvo: dr Du­šan Ma­rin­ko­vić, No­vi Sad, dr Iva­na Ži­van­če­vić Se­ke­ruš, No­vi Sad, dr Želj­ko Vuč­ko­vić, Som­bor, dr Alek­san­dra Jo­vi­će­vić, Be­o­grad, Rim, mr Dra­ga­na Be­le­sli­jin, No­vi Sad, mr Dra­gan Je­len­ko­vić, Pan­če­vo, Be­o­grad, dr Ira Pro­da­nov, No­vi Sad, dr An­drej Mir­čev, Osi­jek, Ri­je­ka, Ve­ra Ko­picl, No­vi Sad Stal­ni sa­rad­ni­ci: Fra­nja Pe­tri­no­vić, No­vi Sad, Sa­va Ste­pa­nov, No­vi Sad, Iva­na Vu­jić, Be­o­grad, dr Sa­ša Bra­jo­vić, Be­o­grad, dr Ni­ko­lae Ma­no­le­sku, Bu­ku­rešt, Serž Pej, Pa­riz, mr Maj­da Adle­šić, No­vi Sad, Ta­nja Kra­gu­je­vić, Be­o­grad, dr Na­da Sav­ko­vić, No­vi Sad, dr Da­mir Smi­lja­nić, No­vi Sad, To­mi­slav Kar­ga­čin, No­vi Sad, mr Bo­ris La­bu­do­vić, No­vi Sad, Iva­na In­đin, No­vi Sad, dr Rad­mi­la Gi­kić Pe­tro­vić, No­vi Sad, dr Alek­san­dra Iz­gar­jan, No­vi Sad Sa­vet: dr Ja­sna Jo­va­nov, dr Goj­ko Te­šić, mr Va­sa Pav­ko­vić, dr Mi­le­na Dra­gi­će­vić Še­šić, dr Gor­da­na Sto­kić Si­mon­čić, dr Pre­drag Mu­tav­džić, dr Ni­ko­la Gr­di­nić, dr Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić, Mi­lo­rad Be­lan­čić, mr Mla­den Ma­rin­kov, dr Mi­kloš Bi­ro, dr Li­di­ja Me­re­nik, dr Kor­ne­li­ja Fa­ra­go, dr Sven­ka Sa­vić, dr Sve­ti­slav Jo­va­nov, dr Mi­lan Uze­lac, dr Ja­noš Ba­njai, dr Lji­lja­na Pe­ši­kan Lju­šta­no­vić, dr Žolt La­zar, dr Zo­ran Đe­rić, dr Zo­ran Kin­đić, dr Dra­gan Ko­ko­vić, dr Dra­gan Žu­nić, dr Mi­len­ko Pe­ro­vić, dr Il­di­ko Er­dei Me­đu­na­rod­ni sa­vet: Ne­boj­ša Ra­dić, Kem­bridž, En­gle­ska, dr Iva­na Mi­lo­je­vić, San­šajn Ko­ust, Austra­li­ja, dr Dra­gan Ku­jun­džić, Gejn­zvil, Flo­ri­da, SAD, dr Bra­ni­slav Ra­de­ljić, Lon­don, En­gle­ska, dr Na­ta­ša Ba­kić Mi­rić, Al­ma Ata, Ka­zah­stan, dr Sa­mjuel Ba­ba­tun­de Mo­ru­va­von, Ado Eki­ti, Ni­ge­ri­ja, dr Mar­ha­ri­ta Fa­bri­kant, Minsk, Be­lo­ru­si­ja, dr Ni­na Ži­van­če­vić, Pa­riz, Fran­cu­ska, dr Na­ta­ša Uro­še­vić, Pu­la, Hr­vat­ska, A. K. Dža­ješ, Haj­de­ra­bad, In­di­ja Prav­ni kon­sul­tant: Oli­ve­ra Ma­rin­kov PR, ko­mu­ni­ka­ci­je: Mi­li­ca Raz­u­me­nić Lek­tor: Ljud­mi­la Pen­delj Pre­vo­di: Lan­gu­a­ge&Tran­sla­tion Cen­tre, Mir­ko Cvet­ko­vić Teh­nič­ki ko­or­di­na­tor: Mir­ja­na Ka­men­ko Me­đu­na­rod­na sa­rad­nja: Ile­a­na Ur­su, Me­ral Ta­rar Tu­tuš Vi­zu­el­ni iden­ti­tet: Dra­gan Je­len­ko­vić Ured­nik fo­to-edi­to­ri­ja­la: Vla­di­mir Pa­vić Pre­lom: Pa­vle Ha­lu­pa Auto­ri fo­to-edi­to­ri­ja­la: Anna Shelton, Amber Marie Chavez, Marek Wykowski, Saša Milovanović, Anton Lepashov, Jan Cieslikiewicz, Lee Gumienny Štam­pa: „Stoj­kov štam­pa­ri­ja d.o.o.”, La­ze Nan­či­ća 34–36, No­vi Sad Copyright: Za­vod za kul­tu­ru Voj­vo­di­ne, 2012. Ti­raž: 500 Ča­so­pis iz­la­zi pod po­kro­vi­telj­stvom Po­kra­jin­skog se­kre­ta­ri­ja­ta za kul­tu­ru i jav­no in­for­mi­sa­nje Vla­de AP Voj­vo­di­ne

4

IN­TER­CUL­TU­RA­LITY Ma­ga­zi­ne for sti­mu­la­tion and af ­fi r­ma­tion of in­ter­cul­tu­ral com­mu­ni­ca­tion Pu­blis­her: In­sti­tu­te of cul­tu­re for Voj­vo­di­na, Voj­vo­de Put­ni­ka 2, No­vi Sad, pho­ne no. +381 21 4754148, 4754128, zkvra­zvoj@nsca­ble.net Pre­si­dent and Chi­ef Exe­cu­ti­ve Of ­fi­cer: Ti­bor Vaj­da Edi­tor-in-Chi­ef: Alek­san­dra Đu­rić Bo­snić, M.Phil.

As­si­stant Edi­tors: Du­šan Ma­rin­ko­vić, Ph.D, No­vi Sad, Iva­na Ži­van­če­vić Se­ke­ruš, Ph.D, No­vi Sad, Želj­ko Vuč­ko­vić, Ph.D, Som­bor, Alek­san­dra Jo­vi­će­vić, Ph.D, Bel­gra­de, Ro­me, Dra­ga­na Be­le­sli­jin, M.Phil, No­vi Sad, Dra­gan Je­len­ko­vić, M.F.A, Pan­če­vo, Bel­gra­de, Ira Pro­da­nov, Ph.D, No­vi Sad, An­drej Mir­čev, Ph.D, Osi­jek, Ri­je­ka, Ve­ra Ko­picl, No­vi Sad Con­tri­bu­ting Aut­hors: Fra­nja Pe­tri­no­vić, No­vi Sad, Sa­va Ste­pa­nov, No­vi Sad, Iva­na Vu­jić, Bel­gra­de, Sa­ša Bra­jo­vić, Ph.D, Bel­gra­de, Ni­co­lae Ma­no­le­scu, Ph.D, Buc­ha­rest, Ser­ge Pey, Pa­ris, Maj­da Adle­šić, M.Phil, No­vi Sad, Ta­nja Kra­gu­je­vić, Bel­gra­de, Na­da Sav­ko­vić, Ph.D, No­vi Sad, Da­mir Smi­lja­nić, Ph.D, No­vi Sad, To­mi­slav Kar­ga­čin, No­vi Sad, Bo­ris La­bu­do­vić, M.Phil, No­vi Sad, Iva­na In­đin, No­vi Sad, Rad­mi­la Gi­kić Pe­tro­vić, Ph.D, No­vi Sad, Alek­san­dra Iz­gar­jan, Ph.D, No­vi Sad Co­un­cil: Ja­sna Jo­va­nov, Ph.D. / Goj­ko Te­šić, Ph.D. / Va­sa Pav­ko­vić, M.Phil. / Mi­le­na Dra­gi­će­vić Še­šić, Ph.D. / Gor­da­na Sto­kić Si­mon­čić, Ph.D. / Pre­drag Mu­tav­džić, Ph.D. / Ni­ko­la Gr­di­nić, Ph.D. / Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić, Ph.D. / Mi­lo­rad Be­lan­čić / Mla­den Ma­rin­kov, M.F.A. / Mi­kloš Bi­ro, Ph.D. / Li­di­ja Me­re­nik, Ph.D. / Kor­ne­li­ja Fa­ra­go, Ph.D. / Sven­ka Sa­vić, Ph.D. / Sve­ti­slav Jo­va­nov, Ph.D. / Mi­lan Uze­lac, Ph.D. / Ja­noš Ba­njai, Ph.D. / Lji­lja­na Pe­ši­kan Lju­šta­no­vić, Ph.D. / Žolt La­zar, Ph.D. / Zo­ran Đe­rić, Ph.D. / Zo­ran Kin­đić, Ph.D. / Dra­gan Ko­ko­vić, Ph.D. / Dra­gan Žu­nić, Ph.D. / Mi­len­ko Pe­ro­vić, Ph.D. / Il­di­ko Er­dei, Ph.D. In­ter­na­ti­o­nal Co­un­cil: Ne­boj­ša Ra­dić, Cam­brid­ge, En­gland, Iva­na Mi­lo­je­vić, Ph.D, Sun­shi­ne Co­ast, Austra­lia, Dra­gan Ku­jun­džić, Ph.D, Ga­i­ne­svil­le, Flo­ri­da, USA, Bra­ni­slav Ra­de­ljić, Ph.D, Lon­don, En­gland, Na­ta­ša Ba­kić Mi­rić, Ph.D, Al­maty, Ka­zakhstan, Sa­muel Ba­ba­tun­de Mo­ru­wa­won, Ph.D, Ado Eki­ti, Ni­ge­ria, Mar­haryta Fa­brykant, Ph.D, Minsk, Be­la­rus, Ni­na Ži­van­če­vić, Ph.D, Pa­ris, Fran­ce, Na­ta­ša Uro­še­vić, Ph.D, Pu­la, Cro­a­tia, A. K. Jayesh, M.Phil, Hyde­ra­bad, In­dia Le­gal Af­fa­irs: Oli­ve­ra Ma­rin­kov PR Ma­na­ger: Mi­li­ca Raz­u­me­nić Pro­o­fre­a­ding: Ljud­mi­la Pen­delj Tran­sla­ted by: Lan­gu­a­ge&Tran­sla­tion Cen­tre, Mir­ko Cvet­ko­vić Tec­hni­cal Co­or­di­na­tor: Mir­ja­na Ka­men­ko In­ter­na­ti­o­nal Co­o­pe­ra­tion: Ile­a­na Ur­su, Me­ral Ta­rar Tu­tuš Vi­sual Iden­tity: Dra­gan Je­len­ko­vić Pho­to­graphy Di­rec­tor: Vla­di­mir Pa­vić Layout: Pa­vle Ha­lu­pa Edi­to­rial Pho­to­grap­hers: Anna Shelton, Amber Marie Chavez, Marek Wykowski, Saša Milovanović, Anton Lepashov, Jan Cieslikiewicz, Lee Gumienny Prin­ted by: “Stoj­kov Prin­ting Ho­u­se”, La­ze Nan­či­ća 34–36, No­vi Sad Copyright: The In­sti­tu­te for cul­tu­re of Voj­vo­di­na, 2012.

Cir­cu­la­tion: 500 The ma­ga­zi­ne is spon­so­red by the Pro­vin­cial Sec­re­ta­ri­at for Cul­tu­re and Pu­blic In­for­ma­tion of AP Voj­vo­di­na

5

6

sáðržâj

úvõdñik Aleksandra Đurić Bosnić, Govor identiteta: nacija, sredina, trenutaK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá Dušan Bjelić, RADIKALNI KONZERVATIVIZAM BALKANSKE GEO-PSIHOANALIZE . . . . . . . . . . . . . . . 12 Branislav Radeljić, ISLAM KAO IZAZOV EVROPSKOJ TOLERANCIJI? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Predrag Mutavdžić, Anastasios Kampuris, Saša Savić, GRANICE JEZIČKOG IDENTITETA NA BALKANSKOM POLUOSTRVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Andrej Mirčev, INTERMEDIJALNE DE/RE/KONSTRUKCIJE IDENTITETA (Komparativna analiza dnevničkih praksi Géze Csátha i Margite Stefanović) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Sanja Lazarević Radak, INTERPRETACIJA I ANALIZA DRUGOSTI NA GRANICAMA DISCIPLINA . . . . 82 Igor Gajin, ODMJERAVANJE KULTURA I VAGANJE KNJIŽEVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Brižit Veltman Aron, FIGURA JEVREJINA U SEVERNOJ AFRICI: MEMI, DERIDA, SIKSU . . . . . . . . . . . . 116 Vladislava Gordić Petković, IDENTITET, JEZIK I SOCIJALNA STRATIFIKACIJA: KAKO ŽENSKA KNJIŽEVNOST PODRIVA POREDAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Dragana Beleslijin, TIPOVI MUŠKOG SUBJEKTA U POEZIJI I PROZI JUDITE ŠALGO . . . . . . . . . . . . . . . 144 Ljudmila Pendelj, FONETSKA ANALIZA DUBLETNIH OBLIKA REČI POREKLOM IZ GRČKOG I LATINSKOG JEZIKA U GRAĐI ZA REČNIK STRANIH REČI U PREDVUKOVSKOM PERIODU I–II VELIMIRA MIHAJLOVIĆA (II DEO) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Jasna Jovanov, KONSTANTIN BRANKUZI: LET BOŽANSKOG MAŠINISTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 Sergej Beuk, INTERKULTURALNA TEOLOGIJA: PROBLEM HRIŠĆANSKOG IDENTITETA I SAVREMENA MISIOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Mirjana Starčević, Radmila Janičić, UNAPREĐENJE AKTIVNOSTI ODNOSA S JAVNOŠĆU U INSTITUCIJAMA KULTURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 vîðeñjå Dragan Kujundžić, RASA, DEKONSTRUKCIJA, KRITIČKA TEORIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 Etjen Balibar, IZBOR/ODABIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252 Žak Derida, tRASA: ODGOVOR ETJENU BALIBARU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 266 Mirko Sebić, LJUBAV, IDENTITET, RAZLIKA. REČI (O) LJUBAVI – NEMOGUĆE REČI . . . . . . . . . . . . . 278 Sava Stepanov, PARISKE GODINE MILANA KONJOVIĆA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 286 dïjałøzí Pavle Šosberger (priredio Dragan Kujundžić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 Pavle Šosberger, ZALEĐENO SEĆANJE, Dragan Kujundžić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 kóòrdînäte Rejmon Detre, ŠTA JE PRVO NASTALO: JEZIK ILI NACIJA? (prevod i komentari: Mirko Cvetković) . . . . 322 Džulijan Haus, ŠTA JE „INTERKULTURALNI GOVORNIK”? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 Slobodan Vasić, PROPITIVANJE ŽENSKIH, FEMINISTIČKIH I MUSLIMANSKIH IDENTITETA: POSTSOCIJALISTIČKI KONTEKSTI U BOSNI I HERCEGOVINI I NA KOSOVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 Almir Bašović, TRAGEDIJA I VIŠAK ISTORIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 Vesna Ždrnja, IGRAJMO SE IGRE – „VODIČ KROZ KREATIVNI DRAMSKI PROCES” . . . . . . . . . . . . . . . 356

7

8

úvõdñik

Govor identiteta: nacija, sredina, trenutak Ostajući u tematskim okvirima kulturološko-identitetskih potraga, nakon godinu dana od smrti Radomira Konstantinovića, zatečeni u svojevrsnom novom iracionalizmu koji, kako se čini, sve uspešnije travestira i parafrazira Tenovu trijadu rasa, sredina, tre­ nutak, prinuđeni smo, još jednom, na priznanje tačnosti i anticipatorske snage teorije o zatvorenim kulturama i sistemima.

U vremenu vrednosnog konvertovanja označenog upravo nacijom, sredinom i trenutkom, Konstantinovićeva anamneza duha palanke kao trajne mogućnosti i trajnog iskušenja koje luta svetom u potrazi za idealnim toposom poprima snagu definicije...

Negde između „načela Kraja” i „načela Beskraja” duh palanke ostaje i opstaje kao jedan uvek mogući odgovor istoriji (u nemirenju sa njom) i egzistenciji (u nasilju nad njom).

Pojavni oblici duha palanke ostaju nepredvidivi: on se istovremeno ospoljava i kao duh programskog siromaštva i samoodricanja, „života svedenog na letargično trajanje”, ali i kao duh agitacije i agresije u ime očuvanja jedinstva – nacionalnog, konfesionalnog, teritorijalnog, teorijskog, mentalnog, uvek plemenskog i neizbežno iracionalnog. Kao trajni duh margine i duh „eksplozije varvarstva”, duh palanke, upravo u ime plemenskog jedinstva proklamovanog u svoje najviše načelo, inicira trajnu stereotipizaciju sopstva i sveta u večitom porivu da dokine (ne dopusti) svaku Razliku, u estetskom, etičkom, ontološkom ili semantičkom smislu... Otud se u kulturnim sistemima naseljenim duhom palanke represija uvek iznova praktikuje, najavljuje i doziva... Nad egzistencijom i nad smislom...

Uvek u ime „idealnog” kolektivno nadređenog: države, nacije, nacije države... Upravo su pojmovi nasilja i univerzalnosti, granica i identiteta tesno povezani sa fenomenom i pojmom Rasizma, koji je krajnja konsekvenca dogmatične zatvorenosti u jednoobraznosti i koji, kako kaže Etjen Balibar, uznemirava filozofiju i dovodi je u pitanje.

I baš kao što ume da bude govor naše autentičnosti, govor identiteta može da bude i vulgarno represivan i brutalan svaki put kada se u ime konzerviranja monolitne i okamenjene jedinstvenosti vidi kao moćno oružje kojim se ispisuju nove (stare) dogmatske matrice. U mišljenju i delanju, kreaciji i transcendenciji... Kao makabrični circulum vitio­ sus u kojem „nema kraja kraju”...

Aleksandra Đurić Bosnić

9

10

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá 11

f o t o

A n n a

s t r a n a :

8 ,

9 ,

S h e l t o n

a v s h e l t o n @ g m a i l . c o m

1 1 ,

4 7 ,

4 5 ,

4 6 ,

6 3 ,

8 0 ,

8 1

12

13

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 159.964.2(497) UDC 1 Žižek S. UDC 159.964:929 Freud S.

Dušan Bjelić Univerzitet Južni Mejn, SAD

Radikalni konzervativizam balkanske geo-psihoanalize SAŽETAK: Julija Kristeva i Slavoj Žižek su devedesetih godina u svojim kulturno-političkim analizama Balkana razvili jedinstven diskurs unutar psihoanalize – psihoanalizu Balkana – prema kojem se rodni geografski prostor predstavlja kao patološki ekvivalent edipalne fantazme arhaične majke, i od koje se, kao i u edipalnoj vezi, subjekt mora radikalno odvojiti i podrediti autoritetu simboličkog oca, tj. u njihovom slučaju, geografije dominirajućeg evropocentričkog Drugog. U osnovi takvog pristupa je konzervativna politika označavanja primitivnog, koja se zasniva na samoorijentalizaciji i geopolitičkoj deidentifikaciji sa Balkanom kao preduslovom njihovog kosmopolitskog i univerzalističkog identiteta.

KLJUČNE REČI: Žižek, Kristeva, Frojd, Said, Gramši, psihoanaliza, Balkan, stranac, majka, emigrant.

“The Mittel Land” Drakule B. Stokera poziva se i na Balkan i na Centralnu Evropu, gde je Centralna Evropa zamišljena kao „prelazna zona između zapadne civilizacije i nedokučivog identiteta Rusije.”1 Ovaj prelazni status ima jači intenzitet na Balkanu, koji je, pored toga što je deo Istoka/Zapada, viđen i kao most između hrišćanskog severa i muslimanskog juga. I zapadno i istočno hrišćanstvo, kao i islam, oformljeni su na Balkanu, i njihova praksa podudara se sa etničkim i nacionalnim granicama. Balkan nikada nije bio kolonizovan u modernom smislu. Tu su, za vreme vekovne otomanske vladavine uvedene strategije repopulacije, religioznog preobraćenja i polarizacije u cilju kontrolisanja teritorije, a ljudi sa Balkana počeli su da doživljavaju jedni druge (i sami sebe) i kao kolonijalne vladare i kao kolonijalne podanike. Ova zapisana dvosmislenost učinila je da balkanske nacije države, koje su nicale u 19. veku, budu posebno ranjive na reprezentativnu kolonizaciju od strane „podesne zapadne civilizacije” i aspiraciju „evropskog” identiteta. Tokom 1 To­mi­slav Z. Lon­gi­no­vić, “Vam­pi­res li­ke Us” in Bal­kan as Me­tap­hor: Bet­we­en Glo­ba­li­za­tion and Frag­men­ ta­tion, ed. Du­šan I. Bje­lić and Ob­rad Sa­vić (Cam­brid­ge, MA: MIT Press, 2002), 39-55.

14

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

19. i početkom 20. veka, u periodu formiranja balkanskih nacija država na ruševinama Otomanskog carstva, bilo je uobičajeno da intelektualna elita studira u Beču, Berlinu, Parizu ili Istanbulu – u zavisnosti od toga koji bi od ovih imperijalističkih glavnih gradova izvršio najveći kulturni i lingvistički uticaj na određeni region. Zbog nasleđenih goreopisanih dvosmislenosti, Balkan, unutar svog sopstvenog diskurzivnog prostora, uzvraća dinamiku formiranja identiteta od-centra-ka-periferiji premeštajući geopolitičku patologiju na istočne susede.2 Na taj način, balkanske nacije ne samo da orijentalizuju „drugo” već i same sebe pozapadnjuju kao Zapad „drugog”. Balkanizam, kao sistem diskurs geografije, odgovaran je za načine na koje se geopolitička dvosmislenost balkanskog prostora internalizuje u balkanski identitet ne samo kroz samoorijentalizaciju već i kroz hegemonsko predstavljanje.3 Ovaj esej fokusira se na diskurs geografiju Balkana kao skrivenu kontingenciju intelektualnog rada dva lakanovska psihoanalitičara, Julije Kristeve (Julia Kristeva) i Slavoja Žižeka. Njihov ikonski status globalnih intelektualaca i sam obim njihovog rada generisali su isto toliko industrijski veliko telo kritike. Međutim, najveći deo te kritike uzeo je njihovo delo zdravo za gotovo, kao nešto što potiče isključivo iz tradicije evropskog diskursa racionalnosti. U onome što ovde sledi, na osnovu instrukcija Gramšijevog (Gramsci) koncepta intelektualnog rada kao društvenog praxis-a i njegovog samoosnaživanja kroz marginalnu geografiju, predstaviću jedan izričito balkanski pogled na relevantne diskurse o izgnanstvu i univerzalnosti Kristeve i Žižeka, naglašavajući pritom njihovo balkansko poreklo i diskurzivnu geografiju regiona kao disonantnu infrastrukturu njihovog samoproklamovanog univerzalizma i kosmopolitanizma.

U procesu šire konceptualizacije njihovog intelektualnog stvaralaštva, pozivam se na neke osnovne Gramšijeve koncepte, kao što su geografska i istorijska specifičnost, koja je centralna kako za intelektualni rad tako i za unutrašnji pluralitet subjekta. Ovaj Gramšijev koncept, kao i drugi, naročito odjekuju u današnjoj klimi tenzije između homogenizacije globalnog kapitalizma i kulturne raznolikosti imigranata, koja je premestila ekonomske konflikte globalnog kapitalizma na kulturu i identitet. Gramšijev rad takođe predstavlja temelj za interdisciplinarnu oblast kulturnih studija (koje uključuju i druge „oblasti” proučavanja). Mnogi akademici i pisci koji se bave ovim temama i sami su iseljenici koji se identifikuju sa subalternim grupama o kojima pišu ili iz kojih potiču, i čije izmeštanje deluje kao radikalni otpor kulturnoj ortodoksiji njihovih nacija domaćina, bivših kolonijalnih centara.

2 Mi­li­ca Ba­kić-Hej­den, “Ne­sting ori­en­ta­lism: The Ca­se of For­mer Yugo­sla­via,” Sla­vic Re­vi­ew 54.4 (Win­ter 1995): 917-931 = „Re­pro­duk­ci­ja ori­jen­ta­li­zma: pri­mer biv­še Ju­go­sla­vi­je”, Fi­lo­zo­fi­ja i dru­štvo XIV (1998) 101–118; u da­ljem tek­stu iz­vor na­ve­den u za­gra­di kao „Re­pro­duk­ci­ja”.

3 Vi­di Ma­ria To­do­ro­va, Ima­gi­ning the Bal­kans (Ox­ford: Ox­ford Uni­ver­sity Press, 1997) = Ima­gi­nar­ni Bal­kan, prev. D. Star­če­vić, A. Ba­ja­ze­tov-Vu­čen, Be­o­grad: Bi­bli­o­te­ka XX vek, Či­go­ja 1999; u da­ljem tek­stu iz­vor na­ve­den u za­gra­di kao Ima­gi­nar­ni.

15

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Rad Kristeve i Žižeka, sa druge strane, nudi suprotan, disidentski odgovor na izgnanstvo koje diskurzivno pokorava Balkan i imigrante evropskoj simboličkoj dominantnosti. Pod znakom psihoanalize Balkana njihov rad promoviše internacionalizaciju balkanskog geopolitičkog položaja kao Drugog Evrope i proizvodi negativnu verziju balkanske subjektivnosti kao palog Edipa koji patologizira imigrantsku subjektivnost na osnovu incestne veze sa izgubljenim prostorom. Ova patologizacija postiže se prizivanjem lakanovske teorije rascepa subjekta kao univerzalne strukture moderne subjektivnosti koja uzvraća kognitivnom rascepu između carstva i kolonije kao simboličnom ocu i arhaičnoj majci. Ova univerzalna šema ignoriše subverzivnu ulogu geografije i istorije u formiranju balkanske subjektivnosti. Ovaj „situacioni intenzitet i osećajnost”4, koji nedostaje u radu Kristeve i Žižeka, nalazi se u središtu Gramšijevih koncepata intelektualnog rada i individualne subjektivnosti.

Prilikom elaboriranja konvergencije u radu Kristeve i Žižeka, kao i u njihovim ličnim istorijama, potvrdiću i protumačiti njihovo razilaženje u ovim oblastima, uključujući okolnosti njihovog izmeštanja iz Bugarske i bivše Jugoslavije. Tvrdim, međutim, da čak i pored ovih razlika, svako od njih nudi i isključiv diskurs radikalnog konzervativizma, uokvirenog u jeziku želje, kao idiosinkratičke forme intelektualnog rada.

Bulgarie, ma sous-France Dobro je poznata istorija izmeštanja Julije Kristeve iz njenih bugarskih korena. Rođena je 1941. godine i dobila je odlično frankofonsko obrazovanje. Nakon što je završila lingvistiku na Univerzitetu u Sofiji, godine 1965. dobija stipendiju francuske Vlade, koja joj je omogućila da nastavi poslediplomske studije u Parizu, gde se brzo istakla na francuskoj intelektualnoj sceni, studirajući sa eminentnim akademicima kao što su, između ostalih, Roland Bart (Roland Barthes), Klod Levi-Štros (Claude Levi-Strauss) i Emil Benvenist (Emil Benveniste). Ubrzo po dolasku u Pariz, postala je deo kruga intelektualaca povezanih sa avangardnim književnim žurnalom Tel Quel, da bi se na kraju i udala za jednog od urednika osnivača, pisca Filipa Solersa (Philippe Sollers). Ona sama objavljivala je u žurnalu zajedno sa Žakom Deridom (Jacques Derrida), Mišelom Fukoom (Michel Foucault), Rolandom Bartom i drugim istaknutim figurama pariske književne scene. Na početku je bila marksista i student pobunjenik, da bi kasnije započela izučavanja sa Lakanom (Lacan) i inkorporisala njegove ideje o subjektivitetu u svoja dela na temu strukturalne lingvistike.

Revolution in Poetic Language (1974), jedna od doktorskih teza Kristeve, kombinovana sa Bahtinovom (Bakhtin) marksističkom teorijom polifonije u jeziku sa Lakanovim pojmom rascepa subjekta, jedinstvenim teorijskim položajem pomirenja buržoaske estetike sa revolucionarnim poljem teksta. Upravo ovaj rad ju je definitivno lansirao kao vodećeg literarnog teoretičara svog vremena.

4 Ed­ward Said, Re­flec­ti­ons on Exi­le and ot­her Es­says, (Cam­brid­ge: Har­vard Uni­ver­sity Press. 2000), 466.

16

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kristevina „politika označavanja” diskurzivno transformiše intelektulani rad od subjekta simboličko-materijalne intervencije u snabdevača želje označitelja i samooznačavanja kao stalnog izvora revolta i kreativne negativnosti. Njen koncept „egzila” kao stanja kosmopolitanizma potiče, ne toliko iz njenog života u Parizu, koliko iz njenog iskustva same sebe kao oslobođenog, potpuno edipalizovanog subjekta izgnanog iz svog rodnog prostora: „Izgnanstvo je već samo po sebi oblik disidentstva, jer podrazumeva čupanja sebe od porodice, zemlje ili jezika.”5 Ona proširuje ovaj koncept disidencije na ideju „Edipalne pobune” protiv rodnog prostora i tvrdi da subjekat postoji u tenziji između radosti govora (želja za ocem) i zavođenja pre-jezičkog stanja materinskog jedinstva (želja za majkom). Kroz tenziju koju su stvorile ove oprečne sile, stvara se željeni subjekat i autonomni govornik.

Ona sama, da bi postala potpuno edipalizovani subjekat, morala je prvo da demonizira svoj bugarski identitet prema sopstvenoj teoriji zazornosti (abjection): „Ja sebe proterujem, ja sebe ispljuvavam, ja sebe unižavam u istom pokretu u kom ’ja’ tvrdim da sebe ostvarujem” (3). Iz egzila, piše s „ljubavlju” Bugarskoj kao geopolitičkom zazornom (abject): Vi pa­ti­te od ha­o­sa, od van­da­li­zma, od na­si­lja. Vi pa­ti­te od ne­do­stat­ka auto­ri­te­ta.

Vi pa­ti­te od ko­rup­ci­je, od­su­stva ini­ci­ja­ti­ve, alj­ka­vo­sti ko­ja na in­di­vi­du­al­nom ni­vou udvo­stru­ča­va bru­tal­nost bez pre­se­da­na, aro­gan­ci­ju ma­fi­je i pre­va­re no­vo­pe­če­nih bo­ga­ta­ša.6 Nje­na po­ru­ka gra­đa­ni­ma Bu­gar­ske je da se, pra­te­ći njen pri­mer, „pod­vrg­nu psi­ho­a­ na­li­zi ili psi­ho­te­ra­pi­ji” (182) ka­ko bi se uspe­šno pri­dru­ži­li evrop­skoj ci­vi­li­za­ci­ji. Kri­ste­va dis­kur­ziv­no po­no­vo uvo­di ko­lo­ni­jal­nu pa­ra­dig­mu u evrop­sku ge­o­po­li­ti­ku pre­ko svo­je po­ li­ti­ke ozna­ča­va­nja na isti na­čin na ko­ji je La­ka­nov ras­cep su­bjek­ta ar­ti­ku­li­san kroz nje­nu te­o­ri­ju po­et­skog je­zi­ka. Ma­te­rin­ski po­riv za iz­gu­blje­nim pro­sto­rom pred­sta­vlja ne­is­crp­nu si­ro­vi­nu za iz­grad­nju kul­tur­nog ka­pi­ta­la fran­cu­ske na­ci­je.

Do­sled­na svo­joj te­o­ri­ji po­et­skog je­zi­ka i pre-je­zič­kog sta­nja ko­re (cho­ra), ar­ha­ič­ni po­ riv za maj­kom osta­je is­pod je­zi­ka kao stal­ni pre-je­zič­ki po­riv ko­ji ki­da sim­bo­lič­ke kon­ven­ ci­je i stva­ra no­ve eks­pre­siv­ne for­me. Je­zik je u ra­du Kri­ste­ve cen­tral­na tač­ka na vi­še ni­voa.

Kao la­ka­nov­ski psi­ho­a­na­li­ti­čar, ona se dr­ži prin­ci­pa da je­zik ima su­štin­ski zna­čaj za sim­ bo­lič­ki re­do­sled ko­ji omo­gu­ća­va po­sto­ja­nje pre-po­sto­je­će kul­tu­re i pra­vi­la, stva­ra osno­vu za su­bje­kat ko­ji iz­vi­re iz ar­ha­ič­nog ma­te­rin­skog – ko­re. Fran­cu­ski je­zik, po­red to­ga što je alat ko­jim ona ar­ti­ku­li­še svoj pro­je­kat „Edi­pal­ne po­bu­ne”, pred­sta­vlja i sim­bol nje­nog sop­ stve­nog „vas­kr­se­nja” kao ko­smo­po­lit­skog in­te­lek­tu­al­ca.

Pa ipak, bu­gar­ski je za me­ne sko­ro mr­tav je­zik. To jest, ka­ko sam po­ste­pe­no uči­la fran­cu­ski je­zik, deo me­ne je po­la­ko bi­vao is­tre­bljen, pr­vo od do­mi­ni­kan­skih ka­lu­ 5 Ci­tat iz: Da­ni­el­le Marx-Sco­u­ras, The Cul­tu­ral Po­li­tics of Tel Qu­el: Li­te­ra­tu­re and the Left in the Wa­ke of En­ga­ge­ment, (Phi­la­delp­hia, PA: Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity Press, 1996), 195.

6 Ju­lia Kri­ste­va, Cri­sis of The Su­bject, na en­gle­ski pre­ve­la Su­san Fa­ir­fi­eld, (New York City, NY: Ot­her Press, 2000), 176: u da­ljem tek­stu iz­vor na­ve­den u za­gra­di kao Cri­sis. Ta­ko­đe po­gle­daj link ­­­­­­­­http://www.agora8. org/1a.htm .

17

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

đe­ri­ca, za­tim u Fran­cu­skom sa­ve­zu, za­tim na uni­ver­zi­te­tu. I ko­nač­no je iz­gnan­stvo umr­tvi­lo ovo sta­ro te­lo i za­me­ni­lo ga dru­gim, pr­vo, krh­kim i ve­štač­kim, a za­tim sve vi­še i vi­še ne­za­men­lji­vim, i sa­da je­di­nim ži­vim – fran­cu­skim. Sko­ro da sam sprem­ na da ve­ru­jem u mit vas­kr­se­nja ka­da is­pi­tu­jem po­de­lje­no sta­nje svog uma i te­la.7 Cen­tral­nost fran­cu­skog je­zi­ka u in­te­lek­tu­al­nom pro­jek­tu Kri­ste­ve gra­fič­ki je ilu­stro­ va­na ma­ja 2003, ka­da je do­bi­la ti­tu­lu Doc­tor Ho­no­ris Ca­u­sa na svom bu­gar­skom al­ma ma­ter Uni­ver­zi­te­tu u So­fi­ji. Tom pri­li­kom je odr­ža­la go­vor na te­mu „Je­zik, na­ci­ja i že­ne”.8 Kao što i sam na­ziv ka­že, ovaj go­vor do­ti­če glav­ne te­me nje­nog ra­da i u nje­mu ona di­rekt­ no pri­zna­je svo­ju ver­nost Fran­cu­skoj i nje­nu lju­bav i di­vlje­nje pre­ma fran­cu­skoj kul­tu­ri i je­zi­ku: „Vo­lim lo­gič­ku ja­sno­ću fran­cu­skog je­zi­ka, ne­po­gre­ši­vu pre­ci­znost reč­ni­ka, ta­na­ nost ra­su­đi­va­nja...” Od po­čet­ka je, me­đu­tim, nje­na po­sve­će­nost fran­cu­skom je­zi­ku bi­la oči­gled­na nje­noj, ve­ći­nom bu­gar­skoj pu­bli­ci, jer je čak i ovaj go­vor odr­ža­la na fran­cu­skom (na kra­ju go­vo­ra, u znak pa­žnje, iz­go­vo­ri­la je je­dan deo na bu­gar­skom).

Na­klo­nost Kri­ste­ve sve­mu što je fran­cu­sko ima im­pli­ka­ci­je ko­je se pro­te­žu da­le­ko iz­ van sa­mo­e­ste­ti­za­ci­je. Nje­no uz­di­za­nje Fran­cu­ske i fran­cu­skog je­zi­ka na vrh ci­vi­li­za­cij­ske hi­je­rar­hi­je za­vi­si od za­zor­no­sti nje­ne maj­čin­ske ze­mlje i ma­ter­njeg je­zi­ka. Ovo se ja­sno vi­di u kon­tro­verz­nom ese­ju “Bul­ga­rie, ma So­uf­fran­ce,”9 u kom ona opi­su­je po­vra­tak u do­mo­vi­nu 1989, ma­lo pre pa­da Ber­lin­skog zi­da. Ona opla­ku­je „đu­bre i mu­ve na uli­ca­ma So­fi­je”, a još i vi­še, gu­bi­tak do­brog uku­sa ko­ji se vi­di u po­gor­ša­nom sta­nju na­ci­o­nal­nog je­zi­ka: „ [...] na­pu­ni­li su ovaj jad­ni je­zik ose­ćaj­nih se­lja­ka i na­iv­nih mi­sli­la­ca či­ta­vim ar­se­ na­lom po­zaj­mi­ca bez uku­sa i bez ko­re­na.”10 Me­đu­tim, uzi­ma­ju­ći u ob­zir nje­no sop­stve­no ot­kri­će da je „bu­gar­ski je­zik sko­ro mr­tav je­zik za me­ne”, ne mo­že­mo a da se ne za­pi­ta­mo ko­li­ko je ona kva­li­fi­ko­va­na da do­no­si sud o to­me.

Na­slov ovog ese­ja i nje­gov ton – čak i vi­še od po­ni­ža­va­ju­ćih ko­men­ta­ra o bu­gar­skom je­zi­ku i ne­do­stat­ku este­ti­ke u sfe­ri jav­nog ži­vo­ta – ot­kri­va­ju re­pre­si­ju i ne­sret­nost nje­nog ži­vo­ta pod tvr­do­li­nij­skim ko­mu­ni­stič­kim re­ži­mom. Kri­ste­va je ve­o­ma ma­lo pi­sa­la o ovom 7 Kristeva, Int­i­mate Revolt. The Pow­ers an­d­Limits­of Psychoanalysis, Vol. 2,­ pr­eveo Je­ani­n Herman, (New York City, NY­: Columb­ia Uni­versit­y ­Press, 2­002­), 243: u­d­al­jem teks­tu izvo­r n­aveden u za­gradi kao ­Intimate.

8 J­ulia Kris­teva, “­La­ Langu­e, la Na­tion, le­s F­emmes” („J­ezik, nacija, ž­ene”), Ed­ition ­Univer­si­té de So­fia­, 2002; u ­daljem t­ek­stu izvor ­na­veden u ­za­gr­adi kao „J­ez­ik”. Ko­piju ovog govo­ra­ u ori­gi­nalu na­ f­rancusk­om poslao­ m­i je­ profe­so­r Dim­it­ar Kam­burov,­ k­oji je­ ­prisus­tvo­vao dode­li titule Doctor ­Honoris Ca­usa Kri­stovoj i koji ­je ču­o nje­n g­ovor.­ O­n k­až­e:­ „Reka­o ­bih da ­lju­di koji poz­naju ­in­telek­tu­al­ni­ itin­ere­r ­Kristeve ne ­bi bili­ t­oliko izne­na­đeni činjenico­m da j­e g­ov­or održa­la­ na fr­an­cusk­om... ­u stvari, pos­to­jalo je ­veliko­ p­rotivljenje tome što j­e ­ur­adila” (­lič­na prepiska­, 19.­ mar­t 2007,­ citi­r­a­no uz dozvo­lu).

9 Prema mišlje­nju Džon­a Mou­it­a ­(J­oh­n ­Mowitt), ­„i­ako ono o­pa­sno ­ostaje ­ne­te­matizo­vano u ‘­Bulgar­ie ma s­ou­f­fra­nce’, k­odiran­a majka ­se ­ovde vraća u n­acion­alnom o­delu.­ Mi­slim, nar­avno, ­na ­igru reči ­koj­a stvara­po­metnju u ­njenom naslovu­, gde­Bug­arska p­redsta­vlja i mes­to­gde ona tr­pi kašnj­en­je, mesto bola, al­i takođe i n­ju ispod Francuske” ­(6­1­).­ John Mowitt, “S­tranger­s in An­aly­sis: Nationalism and the Tal­king Cu­re,­” Parall­ax­ 4.3 (1998­):­ 45-­63.

10 Ju­li­a Kristeva, “Bulgarie, ma souff­ra­nc­e,” L’in­fin­i 51 (autumn­1­995): 42-52­. ­Prevedeno na­engleski kao “Bulgari­a,­ ­My Suffering,”­ u Crisi­s (163-183).­

18

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

pe­ri­o­du, ali ga se krat­ko do­ti­če u go­vo­ru na Uni­ver­zi­te­tu u So­fi­ji, pru­ža­ju­ći sna­žne in­di­ci­je da je nje­na fik­ci­ja, ba­rem de­li­mič­no, auto­bi­o­graf­ska: Ne­mam na­me­ru da vam se is­po­ve­dam, bu­di­te spo­koj­ni. Ni­je sa­da vre­me za to, a u tu svr­hu sam na­pi­sa­la ro­ma­ne. Ukrat­ko, re­ći ću sa­mo da se­be sma­tram ko­ smo­po­lit­skom in­te­lek­tu­al­kom (sa­mo ova reč bi­la je do­volj­na osno­va za pro­gon u Bu­gar­skoj mog de­tinj­stva) evrop­skog dr­ža­vljan­stva, fran­cu­ske na­ci­o­nal­no­sti i bu­gar­skog po­re­kla. Na stra­nu gor­či­na i ra­ne, ču­vam div­na se­ća­nja sa svo­jih stu­ di­ja u Bu­gar­skoj…11 Bu­gar­ska te­o­re­ti­čar­ka Ele­na Ge­or­gi­e­va (Ele­na Gu­e­or­gu­i­e­va) ela­bo­ri­ra o auto­bi­o­graf­ skom aspek­tu Kri­ste­vi­ne fik­ci­je u ese­ju pod na­zi­vom „Sli­ke Bu­gar­ske u fik­ci­ji Ju­li­je Kri­ ste­ve”, is­ti­ču­ći da u ro­ma­nu Sta­rac i vu­ci San­ta Bar­ba­ra, me­sto de­ša­va­nja ro­ma­na, je­ste fik­cij­ska pred­sta­va Bu­gar­ske. To je me­sto gde su lju­di po­sta­li „na­lik vu­ko­vi­ma”, du­bo­ko ogre­zli u ubi­stva i kri­mi­nal, gde „agre­si­ja osta­je je­di­na pro­tiv­te­ža de­pre­si­ji”.12 Ovo je stro­ga osu­da, sa­mo tan­ko pre­ru­še­na, ko­ja pru­ža do­kaz da ne­sre­ća i re­pre­si­ja nje­nih ra­nih go­di­na po­bu­đu­ju za­zor­nost pre­ma rod­nom pro­sto­ru.

Za Kri­ste­vu, da­kle, Bal­kan i Fran­cu­ska ne pred­sta­vlja­ju dva su­bjek­ta, dva jed­na­ka ko­da, već fran­cu­ski su­bje­kat i bu­gar­sko za­zor­no: „Za­zor­no ima sa­mo je­dan kva­li­tet ob­jek­ ta – to što je su­prot­sta­vlje­no Ja.”13 U okvi­ru svog pro­jek­ta „Edi­pal­na po­bu­na” ona Bu­gar­ sku, kao evrop­ski ar­ha­ič­ni po­kre­tač, su­prot­sta­vlja Fran­cu­skoj, kao evrop­skom sim­bo­lu, a kao re­zul­tat gu­bi psi­ho­lo­šku he­te­ro­ge­nost po­jed­no­sta­vlje­ne struk­tu­re ge­o­po­li­tič­ke di­fe­ ren­ci­ja­ci­je i hi­je­rar­hi­je. Dru­gim re­či­ma, po­jam „ar­ha­ič­na maj­ka” ima pot­pu­no dru­ga­či­je ko­no­ta­ci­je u da­tim kon­tek­sti­ma evrop­ske ge­o­po­li­ti­ke i te­o­ri­je po­e­ti­ke. U pr­vom slu­ča­ju on pri­zi­va utvr­đe­ne ge­o­po­li­tič­ke ste­re­o­ti­pe, a u dru­gom ra­di na ot­kri­va­nju no­vih ni­jan­si tek­stu­al­ne in­ter­pre­ta­ci­je.

Kri­ste­va im­pli­cit­no nu­di svo­ju sop­stve­nu bi­o­gra­fi­ju kao mo­del za imi­grant­sku edi­ pov­sku eman­ci­pa­ci­ju, i te­ško je ne pro­či­ta­ti opis bi­blij­ske Rut, “The Mo­del Émi­grée”14, u knji­zi Stran­ci sa­mi se­bi, ko­ji pred­sta­vlja njen ide­a­li­zo­van al­ter ego. Rut, prin­ce­za Mo­a­ba, uda­ta za Je­vre­ji­na, pre­sta­la je da opla­ku­je svoj maj­čin­ski pro­stor i za to je na­gra­đe­na ti­ me što je po­sta­la ma­tri­jarh je­vrej­ske kra­ljev­ske po­ro­di­ce, ko­ja vo­di po­re­klo od Da­vi­da: „Osu­đi­va­na imi­gra­ci­ja pre­tvo­re­na je u neo­p­ho­dan uslov za is­pu­nja­va­nje Ru­ti­ne sud­bi­ne.”15 11 “Language­” ­(4).

12 Elena Guéorgu­ié­va­, “Images ­de la B­ulg­arie dan­s l’Oeu­vr­e ­Ro­manesque de Julia Kristeva­,” Etud­es ­balkan­iques, 2.3 ­(2001): 21­5.

13 Julia ­Kristeva, P ­ ow­ers of Horror: An­­Es­say on Abjection, translate­d b­y Leon S­ . ­Roudiez, (New York City, NY­.: Col­umbia University P­ress, 1­982), 1.­ 14 Bonnie Honig, “Ru­th, th­e ­Model Emig­re­e: ­Mourning and­ t­he­ Symbol­ic Politic­s o­f ­Im­m­igrati­on­,” in Pol­it­ic­al Theo­ry­. An Internatio­nal­ Journal of Political Ph­ilosoph­y, ­25.1 (Feb­ruary 1997)­: 1­12-136.

15 Julia K­ris­teva, Stranger­s­ t­o Ourselves, preveo na eng­les­ki Leon­S.­Roudiez, (New York City, N­Y: Colum­ bia Un­iversi­ty­ Press, ­199­1), 70; u da­ljem tekstu­ i­zvor ­naveden u­ z­agr­adi kao Str­an­g­er­s.

19

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kri­ste­vi­no tu­ma­če­nje pri­če o Rut po­ka­zu­je da ona že­li da imi­gran­ti – Bu­ga­ri i Bal­kan, že­ le nje­nu fran­cu­znost i u ovoj sa­mo­do­de­lje­noj ulo­zi ozna­či­te­lja že­lje dru­go­ga, ona po­sta­je ava­tar kul­tur­ne he­ge­mo­ni­je.

Iako pro­stor­no uda­lje­ni jed­ni od dru­gih, fran­cu­ski imi­gran­ti i Bal­kan su, u re­gi­stru Kri­ste­ve, po­ve­za­ni unu­tar dis­kur­ziv­nog okvi­ra nje­nog sop­stve­nog iz­gna­nič­kog iden­ti­te­ ta. Dok Bal­kan sim­bo­li­še lu­du, ar­ha­ič­nu maj­ku, imi­gran­ti su be­sna de­ca, i svi za­jed­no su jed­na­ko opa­sni po sim­bo­lič­nog oca. Ka­ko Kri­ste­va is­ti­če, Fran­cu­ska ima du­gu isto­ri­ju otvo­re­no­sti pre­ma imi­gra­ci­ji i da­va­nju dr­ža­vljan­stva. Me­đu­tim, pri­li­vom imi­gra­na­ta iz se­ver­ne Afri­ke, i fran­cu­ska kul­tur­na de­sni­ca i le­vi­ca po­če­le su da se pi­ta­ju da li nji­ma tre­ba do­de­li­ti dr­ža­vljan­stvo s ob­zi­rom na nji­ho­vu eg­zo­tič­nu kul­tu­ru i po­ten­ci­jal­no kon­ ku­rent­ne lo­jal­no­sti. U ovoj de­ba­ti, Kri­ste­va hva­li Ko­mi­tet za na­ci­o­nal­nost (Com­mis­sion de la Na­ti­o­na­li­te), ko­jim pred­se­da­va Mars Long (Mar­ce­au Long), šef Dr­žav­nog sa­ve­ta, po­dr­ža­va­ju­ći „po­sto­je­ću fu­zi­ju na­ci­je i eta­ta” a od­ba­cu­ju­ći „ide­ju ‘et­no­plu­ra­li­stič­kog‘ dru­ štva.”16 Ona je ube­đe­nja da „ho­mo­ge­ni­zu­ju­ća sna­ga fran­cu­ske ci­vi­li­za­ci­je, ko­ja je ve­ko­vi­ma bi­la spo­sob­na da pri­mi i uje­di­ni raz­li­či­te uti­ca­je i et­nič­ke gru­pe, ko­ja je bi­la is­ku­ša­va­na i te­sti­ra­na, ali [današnji arap­ski] imi­gran­ti se ne od­ri­ču svo­jih po­seb­no­sti.”17 Kri­ste­va čak op­tu­žu­je imi­gran­te Tre­ćeg sve­ta, od nji­ho­vog do­la­ska u Fran­cu­sku, za „bal­ka­ni­za­ci­ju kul­ tur­nih, po­li­tič­kih i eko­nom­skih sna­ga Evro­plja­na” (54). Sva­ka­ko, kri­vi imi­gran­te za „je­ziv tok” ko­jim fran­cu­sko gra­đan­sko dru­štvo ide još od Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je. Pre­po­zna­je svoj sop­stve­ni de­struk­tiv­ni na­gon za gu­bi­tak pro­sto­ra na Bal­ka­nu u arap­skoj omla­di­ni ko­ja je ne­spo­sob­na da pri­hva­ti sim­bo­lič­kog oca, po­bu­ni se pro­tiv nje­ga in­cest­nim lu­di­lom fun­ da­men­ta­li­sta: Lju­di ko­ji dr­že do fun­da­men­tal­nog isla­ma su po­bu­nje­ni­ci pro­tiv ko­lo­ni­ja­li­zma ili pro­tiv be­de arap­skog sve­ta, pro­tiv ci­o­ni­stič­kog im­pe­ri­ja­li­zma, pro­tiv bo­ga­te, ko­lo­ ni­jal­ne Fran­cu­ske, pro­tiv ba­na­ka ili pro­tiv po­tro­šač­kog dru­štva.18 Kri­ste­va pre­po­zna­je an­ti­pa­ti­ju pre­ma fran­cu­skim vla­sti­ma me­đu fran­cu­skom arap­ skom omla­di­nom, ali lo­ci­ra iz­vor nji­ho­ve po­bu­ne u ne­sve­snom ko­lo­ni­jal­nog su­bjek­ta pre ne­go u ne­prav­da­ma fran­cu­skog im­pe­ri­ja­li­zma. Iz nje­ne psi­ho­a­na­li­tič­ke per­spek­ti­ve, stvar­ ni iz­vor kon­flik­ta iz­me­đu imi­grant­skog rad­ni­ka i glo­bal­nog ka­pi­ta­la ni­je ne­jed­na­ka ras­ po­de­la bo­gat­stva i re­sur­sa, već uni­ver­zal­na struk­tu­ra Edi­pa. Nje­na ar­ti­ku­la­ci­ja „in­tim­ne de­mo­kra­ti­je” i dru­štve­nog „kon­sen­zu­sa u ne­sve­sno” od­ra­ža­va ka­ko na­sle­đe­ni pa­ra­doks po­lo­ža­ja nje­nog su­bjek­ta ta­ko i nje­no ne­po­zna­va­nje ko­lo­ni­jal­ne isto­ri­je. Dis­kur­ziv­no po­ ko­ra­va­nje ra­zno­li­ko­sti is­ku­stva imi­gra­na­ta uni­ver­zal­nom ozna­či­te­lju La­ka­no­vog su­bjek­ta pred­sta­vlja te­melj za njen kon­cept „stra­no­sti”.

16 Will­ian­ S­af­r­an, “C­it­iz­enship ­an­d Nat­io­nality”, International Politi­cal Science Revie­w, 18.3­ (1­997): ­317.

17 Strangers, (­194).

18 Julia ­Kr­isteva, Re­vo­lt, She Sai­d,­ ­preveo Brian O’Keeffe (Lo­s Angele­s, CA:­ Semio­te­xt(e), 2­002­), 106; u­ daljem te­kstu ­iz­vor naveden­ u zagr­adi­ kao Revol­t.

20

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U knji­zi Stran­ci sa­mi se­bi­ma Kri­ste­va se su­o­ča­va sa sop­stve­nom stra­no­sti u imi­gran­ti­ ma o ko­ji­ma pi­še. Iden­ti­fi­ko­va­la je če­ti­ri vr­ste dru­go­sti: dru­gi kao imi­grant u Fran­cu­skoj; dru­gi kao fran­cu­ski do­ma­ćin imi­gran­ti­ma; dru­gi kao nje­na sop­stve­na ne­sve­sna pro­jek­ci­ ja stran­ca; i ko­nač­no, ne­sve­sna pro­jek­ci­ja se­be kao dru­go­ga na su­gra­đa­ne. Svi ovi ob­li­ci dru­go­sti te­me­lje se na ne­sve­snom, te sto­ga mo­ra­ju bi­ti pri­zna­ti kao psi­ho­so­mat­ski te­melj de­mo­kra­ti­je ko­ji do­zvo­lja­va i ra­zno­li­kost i je­din­stvo. Me­đu­tim, pri­rod­na po­sle­di­ca pri­hva­ ta­nja ide­je da te ne­sve­sne fan­ta­zi­je stva­ra­ju dru­go, pred­sta­vlja pri­hva­ta­nje da sim­bo­lič­ka ka­stra­ci­ja i re­pre­si­ja za­bra­nje­ne že­lje pred­sta­vlja­ju te­melj dru­go­sti isto ko­li­ko i sim­bo­lič­ki iz­raz. U su­šti­ni, psi­ho­a­na­li­za, ta­da, kao na­u­ka ne­sve­snog, po­sta­je ul­ti­ma­tiv­ni ar­bi­tar po­li­ tič­ke i lič­ne ra­zno­li­ko­sti, a ipak, du­bo­ko ode­nu­ta u ho­mo­ge­ni­zu­ju­ći iden­ti­tet, bri­še ko­lo­ ni­jal­ne isto­ri­je i dr­ži ključ kul­tur­ne he­ge­mo­ni­je.

De­fi­ni­šu­ći „ne­sve­sno” u ce­li­ni, i Bal­kan po­seb­no, oba kao te­melj i od­bi­ja­nje su­bjek­ta, „ne­pra­vil­nog aspek­ta pra­vil­nog sop­stva,”19 Kri­ste­va po­li­ti­zi­ra edi­pal­nu su­bjek­tiv­nost. Od­ va­ja­nje od maj­ke ugro­ža­va su­bje­kat ko­ji je pred­met že­lje, a Kri­ste­vi­no ob­ra­zo­va­nje svog sop­stve­nog iz­gna­nič­kog iden­ti­te­ta ova­plo­ću­je ovaj pro­ces. To jest, ona kri­ti­ku­je Bal­kan sa­mo da bi stvo­ri­la za­bra­nje­nu že­lju pre­ma tom me­stu. Ta za­bra­nje­na že­lja, pred­u­slov za edi­pal­nu su­bjek­tiv­nost, u stva­ri je lu­di­lo su­bjek­ta i je­di­na isti­na o su­bjek­tu. Ta­ko da se opa­ snost i isti­na o njoj na­la­zi na za­bra­nje­nom Bal­ka­nu, nje­nom rod­nom pro­sto­ru. Ko­sa, li­ce, mi­ris, ode­ća imi­gra­na­ta – sve to ugro­ža­va pro­du­že­nu re­pre­si­ju za­bra­nje­ne ve­ze. Zbog to­ga je ap­so­lut­no neo­p­hod­no da po­li­ti­ka ozna­ča­va­nja na­pad­ne su­bje­kat ko­ji, pre­po­zna­ju­ći njen dop­pel­gan­ger u za­zor­nom, mo­ra da se sa­mo­i­den­ti­fi­ku­je sa he­ge­mon­skom kul­tu­rom da bi oču­vao gra­ni­ce sim­bo­lič­kog.

Po­dr­ška ko­ju je Kri­ste­va da­la za­bra­ni fran­cu­ske Vla­de da mu­sli­man­ske uče­ni­ce no­ se fe­re­dže spe­ci­fi­čan je pri­mer nje­nog od­bi­ja­nja da pri­zna ozna­ča­va­nje di­ja­spo­re, ili bi­lo kog aspek­ta for­mi­ra­nja iden­ti­te­ta imi­gran­ta ko­ji ni­je u skla­du sa fran­cu­skim si­ste­mom sim­bo­la ili po­či­va na in­cest­noj ve­zi sa iz­gu­blje­nim maj­čin­skim pro­sto­rom.20 So­ci­o­lo­ ška stu­di­ja o islam­skoj tra­di­ci­ji u Evro­pi ot­kri­va da isla­mi­za­ci­ja iden­ti­te­ta imi­gra­na­ta u stra­nom pro­sto­ru ne pro­iz­vo­di ni jed­no­stav­nog ni ne­kom­plet­nog se­be. U od­su­stvu pro­stor­ne po­ve­za­no­sti, isla­mi­za­ci­ja pre nu­di „lo­zu ve­ro­va­nja” sa tra­di­ci­jom iz­gu­blje­nog pro­sto­ra.21 Na pri­mer, mla­di Tur­čin ko­jeg je in­ter­vju­i­sao fran­cu­ski so­ci­o­log iz­ja­vio je da se pri­klju­čio jed­noj dža­mi­ji ka­ko bi mo­gao da osta­ne u Ne­mač­koj, jer je nje­go­va maj­ka zah­te­va­la da se vra­ti u Tur­sku za stal­no; bio je to kom­pro­mis ko­ji je za­do­vo­ljio nje­go­vu 19 Sara Bear­dsw­orth, Jul­ia Kristeva. Psychonalysis and Modernity­, ­(A­lbany NY: SUN­Y P­ress,­ 2­004), 1­89­.

20 Ne s­ugerišem da j­e Krist­ev­a rasi­st­a. Međ­utim, ­slažem se sa ocen­om Dej­vi­da Mejsij­a (Da­vid Mac­ey­) da ­ona ne ­mo­že „po­be­ći od zbr­ke­ koja­ okružuje­ c­e­lu ­fr­ancusku­ d­ebatu­ oko drža­vl­ja­nstva i nacionalnost­i.

Suvi­še­ č­es­to se ­zab­ora­vlja […]­ d­a je u mnog­im­ slučaje­vi­ma ‘mus­li­manka sa­ fered­žom’ od ­rođ­enja francuski građanin­.”­David M ­ a­cey, “Rebellion, or, Analysis,” Radi­ca­l Phi­lo­sophy, ­(M­arch/Apr­il 2006)­: 47.

21 Ni­k­ola Tietze, “Managing Border­s: Muslim ­Religiosity A ­ mong Yo­un­g ­Men in Fra­nce and ­Ger­ma­ny,” in ­Muslim Trad­iti­ons an­d ­Mo­dern Tec­hniques ­of Power, ed­. Armando Salvatore, ­(Munster­-Londo­n: Lit­ V­erlag, 2­001­), 295; u­ daljem teks­tu izv­or­ naved­en ­u z­agradi­ k­ao­ ­Muslim.

21

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

maj­ku i do­zvo­lio mu da osta­ne u Ne­mač­koj i da stu­di­ra. Ne sa­mo da se eman­ci­po­vao iz tra­di­ci­o­nal­ne po­ro­di­ce ozna­ča­va­ju­ći se­be kao isla­mi­stu, već je pro­na­šao svoj iden­ti­tet kao Evro­plja­nin u is­klju­ču­ju­ćem okru­že­nju. „U stva­ri, mu­sli­man­ska re­li­gi­o­znost slu­ži po­je­ din­cu kao sred­stvo za iz­grad­nju se­be kao istog i kao dru­ga­či­jeg unu­tar jed­nog dru­štva [moj kur­ziv]” (300). Sto­ga iden­ti­tet evrop­skog mu­sli­ma­na mo­že da pru­ži sre­di­nu iz­me­đu ži­vo­ta u pro­sto­ru i is­klju­či­va­nja iz nje­ga.22 Pre­ma mi­šlje­nju Ši­rin Amir-Mo­a­za­mi (Schi­rin Amir-Mo­a­za­mi): Hi­brid­ni ka­rak­ter iden­ti­te­ta, pred­sta­vljen me­đu for­ma­ci­ja­ma, zah­te­va re­de­fi­ni­sa­no shva­ta­nje gra­ni­ca i zna­ko­va u kon­tek­stu mi­gra­ci­je. Ta­kvo shva­ta­nje mo­ra da ide iz­ van ili/ili še­me: islam­sko ili läi­que (se­ku­lar­no), mo­der­no ili tra­di­ci­o­nal­no, sop­stvo ili dru­go itd.23 Gram­ši­jev „hi­brid­ni ka­rak­ter iden­ti­te­ta” upra­vo je ono što Kri­ste­va ig­no­ri­še u svo­joj ar­ti­ku­la­ci­ji sop­stve­nog iz­gna­nič­kog iden­ti­te­ta i sta­nja „eg­zi­la” uop­šte. Pa ipak, za sa­me imi­gran­te, hi­brid­nost je prak­tič­no re­še­nje kul­tur­nog kon­flik­ta.24 Bra­ne­ći fran­cu­sku kul­tur­nu do­mi­na­ci­ju, Kri­ste­va kon­stru­i­še Bal­kan kao dis­kur­ziv­nu tro­pu i za­tim za­zi­re (abject) od svo­je sop­stve­ne kon­struk­ci­je isto kao što za­zi­re od ne-edi­ po­va­nih imi­grana­ta. Mo­že se tu­ma­či­ti da ona sta­vlja jed­na­kost u sa­mo po­sto­ja­nje de­lje­nog ne­sve­snog. Dru­gim re­či­ma, ko­li­ko god se raz­li­ku­je­mo u iz­gle­du i kul­tu­ri, zar ni­smo mi svi stran­ci sa­mi se­bi i dru­gi­ma jer po­ti­sku­je­mo že­lju? Pa, ipak, osta­je ključ­no pi­ta­nje ko po­la­že pra­vo i ko ko­ri­sti moć da po­ti­sku­je i tu­ma­či ovu že­lju, i to je upra­vo tač­ka u ko­joj kom­plek­snost pa­da u ba­nal­nost im­pe­ri­ja­li­zma. To je ta­ko­đe sa­mo­o­ri­jen­ta­li­zo­va­ni dis­kurs u smi­slu da ona lo­ci­ra i pot­či­nja­va svo­je bu­gar­sko po­re­klo kao is­toč­no svom fran­cu­skom su­per-egu. Za­tim, po­na­vlja­ju­ći ope­ra­ci­ju „re­pro­duk­ci­je ori­jen­ta­li­zma” (ne­sting ori­en­ta­ lism) u for­mi­ra­nju bal­kan­skog iden­ti­te­ta, ona ori­jen­ta­li­še „stran­ce” da bi za­dr­ža­la svoj fran­cu­ski su­per-ego kao za­pad­ni.

Père-ver­sion Go­di­na 1989, go­di­na pa­da Ber­lin­skog zi­da, bi­la je zna­čaj­na eta­pa u raz­vo­ju Kri­ste­ve i Ži­že­ka. Bi­la je to go­di­na ka­da je ona po­se­ti­la Bu­gar­sku i po­če­la spo­ra­dič­no da ko­men­ta­ri­ še Is­toč­nu Evro­pu. Te iste go­di­ne, Sla­voj Ži­žek ob­ja­vio je svo­je pr­vo ve­li­ko de­lo na en­gle­

22 „Dr­ugim rečim­a,­ m­uslima­ns­ka­ re­li­giozno­st je sre­ds­tvo z­a ­rešavanje­ a­mb­iv­alencij­e,­ t­a­ko da gra­nic­e ­iz­g­ube moć s­eparacije. ­Kontinuit­et­ i diskon­ti­nuitet, ­‘Orijen­t’ i ‘­Zap­ad’, r­az­li­ka ­i identitet, dogm­a i jeres p­o­st­aju kompat­ibilni” (30­5).

23 Sc­hirin Amir-Moa­zami, ­“H­ybridity and Ant­i-­Hybridity: The Islamic­Headscar­f and its ­Opponents in the Fre­nch­ Publi­c Spher­e”,­ i­n Musl­im­ (324).

24 Z­a kritič­ki ­status ­Kriste­vi­nog egz­il­a u francu­sko­m ­ko­nt­ekstu, vidi: W­inifred ­Wo­odbull, ­Tr­an­sf­i g­urations of ­th­e ­Ma­ghreb. Fe­mi­n­is­m, Decoloniz­ati­on, and Lit­er­at­ures, (Minneapolis, MN: Univer­sity o­f Minne­sot­a Pre­ss, 1993), ­8­8-133.

22

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

skom The Su­bli­me Ob­ject of Ide­o­logy (Su­blim­ni objekt ide­o­lo­gi­je).25 Neo­li­be­ra­li­zam je bio u us­po­nu, za­jed­no sa op­štom pret­po­stav­kom o kra­ju ide­o­lo­gi­je. Ži­žek ne sa­mo da po­bi­ja smrt ide­o­lo­gi­je već ta­ko­đe tvr­di da ob­ja­va nje­ne smr­ti pred­sta­vlja ide­o­lo­gi­ju u nje­nom naj­či­sti­jem ob­li­ku. Et­nič­ki kon­flik­ti u Ju­go­sla­vi­ji i na dru­gim me­sti­ma i us­pon evrop­skog na­ci­o­na­li­zma po­ka­za­li su da su Ži­že­ko­ve tvrd­nje bi­le tač­ne. Pi­šu­ći u kon­tek­stu ide­o­lo­ške olu­je ko­ja je be­sne­la u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, ži­vim je­zi­kom ko­ji je iz­vla­čio iz kon­ti­nen­tal­ne fi­lo­zo­fi­je (Kant, He­gel), psi­ho­a­na­li­ze (La­kan) i an­glo-sak­son­ske po­pu­lar­ne kul­tu­re, vr­lo br­zo se utvr­dio kao is­toč­no­e­vrop­ski po­li­tič­ki fi­lo­zof kao ni­je­dan do ta­da, ne sa­mo zbog svo­jih ide­ja već i zbog ču­de­snog obi­ma ra­do­va. Po­red to­ga, Ži­že­kov rad ostva­ri­vao se za­ jed­no sa nje­go­vom ulo­gom naj­va­žni­jeg čla­na ono­ga što je da­nas po­zna­to kao slo­ve­nač­ka gru­pa La­ka­no­ve psi­ho­a­na­li­ze, ko­ja je bi­la in­stru­ment u ot­kri­va­nju po­sto­ja­nja na­pred­ne fi­lo­zof­ske sce­ne na biv­šem mark­si­stič­kom is­to­ku. Ži­žek je ro­đen i ob­ra­zo­van u so­ci­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji, ste­kao je dok­to­rat na Uni­ ver­zi­te­tu u Lju­blja­ni, a dru­gu di­ser­ta­ci­ju na­pi­sao je dok je stu­di­rao u Pa­ri­zu sa Ža­kom Ale­nom Mi­le­rom (Jac­qu­es-Alain Mil­ler). La­ka­no­va gru­pa u Slo­ve­ni­ji po­če­la je da se uje­ di­nju­je oko nje­ga kao po­li­tič­kog vo­đe u kon­tek­stu ko­nač­ne dez­in­te­gra­ci­je ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve. On i osta­li čla­no­vi Gru­pe ra­di­li su u okvi­ru slo­ve­nač­kog omla­din­skog al­ter­na­tiv­ nog po­kre­ta kao di­si­den­ti pro­tiv slo­ve­nač­ke pro­ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­stič­ke Vla­de. Dve pu­bli­ka­ci­je su po­seb­no ne­go­va­le ovaj duh ne­sla­ga­nja: Mla­di­na, ko­ju je vo­di­la ko­mu­ni­ stič­ka omla­di­na, i No­va re­vi­ja, ko­ju su vo­di­li sta­ri­ji, vi­še na­ci­o­na­li­stič­ki na­stro­je­ni pi­sci.

Po­čeo je da ob­ja­vlju­je u Mla­di­ni se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. Ži­žek je, ta­ko­đe, bio in­te­lek­tu­al­ni pred­vod­nik dru­ge di­si­dent­ske gru­pe, NSK – Ne­ue Slo­ve­nische Kunst (No­va slo­ve­nač­ka umet­nost), umet­nič­kog ko­lek­ti­va ko­ji su sa­či­nja­va­li rok gru­pa „Laj­bah”, gru­ pa sli­ka­ra „Ir­win” i po­zo­ri­šna gru­pa „Se­stre Sci­pi­o­na Na­zi­ke” (Gle­da­li­šče se­ster Sci­pion Na­si­ce). Pro­mo­vi­šu­ći ide­ju „kul­tu­re kao dr­ža­ve”, Ži­žek i NSK raz­vi­li su di­si­dent­sku stra­ te­gi­ju „na­di­den­ti­fi­ka­ci­je”, ko­ja se pod­sme­va dr­ža­vi ta­ko što je na­iz­gled uzi­ma ozbilj­ni­je ne­go što to či­ni ona sa­ma.26 Po­što se an­ga­žo­vao u na­ci­o­nal­noj po­li­ti­ci kroz sa­rad­nju sa NSK-om i la­ka­ni­sti­ma, Ži­žek je bio po­li­tič­ki ak­ti­van u go­di­na­ma for­mi­ra­nja no­ve slo­ve­nač­ke dr­ža­ve kan­di­du­ju­ći se bez­u­spe­šno za me­sto u ko­lek­tiv­nom pred­sed­ni­štvu 1991. So­ci­ja­li­stič­ka i mul­ti­et­nič­ka ju­go­slo­ven­ska dr­ža­va zva­nič­no je ne­go­va­la pro­gre­siv­no raz­mi­šlja­nje ve­za­no za kla­sne po­de­le to­kom po­no­vo oži­vlje­nih re­ak­ci­o­nar­nih ge­o­po­li­tič­kih i et­nič­kih iden­ti­fi­ka­ci­ja, a la­ka­ni­sti su mo­gli da eks­plo­a­ti­šu ostat­ke mark­si­stič­ke re­to­ri­ke ve­za­ne za kla­snu jed­na­ kost, isto­vre­me­no ob­ja­vlju­ju­ći psi­hoa­na­li­tič­ko ob­ja­šnje­nje in­ter­et­nič­kog na­si­lja, ko­je je za­o­ku­pi­lo po­li­tič­ku i te­o­ret­sku pa­žnju Za­pa­da. U to vre­me, ka­da je Ju­go­sla­vi­ja bu­kval­no bi­la u pla­me­nu, nji­ho­va dis­kur­ziv­na stra­te­gi­ja iden­ti­fi­ko­va­la je Bal­kan kao la­ka­nov­ski 25 S­ lavoj Ž­ižek, Sublime Object ­of Ideol­ogy (L­ondon:­ V­erso Pre­ss,­ 1989); u­ da­ljem teks­tu izvo­r naved­en ­u ­za­gradi ka­o ­Sublim­e­.

26 Alexei Monroe,­Int­errogation Machine, Leibach and NSK, (Cam­bridg­e, MA: T­h e MIT­Presss, 2­00­5), 110.­

23

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

stva­ran, što je pred­sta­vlja­lo te­o­ret­sko po­ja­ča­nje na­ci­o­na­li­stič­koj re­to­ri­ci dru­go­sti Bal­ka­na u no­voj slo­ve­nač­koj dr­ža­vi.27 U tom kon­tek­stu, pod­sti­caj ostva­ri­va­nju slo­ve­nač­ke dr­ža­ve, i uspeh Ži­že­ka i nje­go­ve gru­pe, psi­ho­a­na­li­tič­ki po­sre­do­va­ne po­li­tič­ke pra­xis, ima­li su do­sta ve­ze sa tim što se Slo­ ve­ni­ja isto­rij­ski iden­ti­fi­ko­va­la sa Cen­tral­nom Evro­pom pre ne­go sa Bal­ka­nom. („Na­zad u Evro­pu, gde od­u­vek pri­pa­da­mo” i „Ovo je iz­bor iz­me­đu Evro­pe i Bal­ka­na” iz­ja­vio je Ja­ nez Dr­nov­šek, ko­ji je bio pre­mi­jer Slo­ve­ni­je de­set go­di­na, za­tim i pred­sed­nik 2002–2006) Isto­rij­ski gle­da­no, kon­cept „Cen­tral­ne Evro­pe” fluk­tu­i­rao je u od­no­su na ne­pred­vi­đe­ne si­tu­a­ci­je evrop­ske ge­o­po­li­ti­ke, i još uvek fluk­tu­i­ra od na­ci­je do na­ci­je. Pred kraj Hlad­nog ra­ta, 1970-ih i 1980-ih, na­gla­ša­va­ju­ći kul­tu­ru i su­bjek­tiv­nost, po­li­tič­ko ne­sla­ga­nje, et­ni­ ci­tet i in­di­vi­du­al­nu že­lju, do­bio je ak­tu­el­nost kao al­ter­na­ti­vu is­toč­no/za­pad­no ide­o­lo­ški i ge­o­po­li­tič­ki bi­nar­nom. Frojd i psi­ho­a­na­li­za, kao cen­tral­no­e­vrop­ski ava­ta­ri mo­der­no­sti, ima­li su zna­ča­jan uti­caj na stva­ra­nje is­toč­no­e­vrop­skog kul­tur­nog iden­ti­te­ta u pe­ri­o­du po­sle Hlad­nog ra­ta, u ko­me je psi­ho­a­na­li­za po­sta­la i pa­ra­dig­ma su­bjek­ti­vi­te­tu Cen­tral­ne Evro­pe i dis­kurs ne­sla­ga­nja sa po­li­tič­kom re­pre­si­jom. Slo­ve­ni­ja, uda­lje­na ne­ko­li­ko sa­ti vo­zom od Be­ča i naj­li­be­ral­ni­ja od svih šest ju­go­slo­ven­skih re­pu­bli­ka, bi­la je plod­no tlo za uko­re­nja­va­nje i cve­ta­nje ta­kvih no­vih iz­ra­za ne­sla­ga­nja.

Ali „fran­cu­ski Frojd”28 i „fran­cu­ski Edip”29 bi­li su ti ko­ji su Ži­že­ku i nje­go­vim la­ka­ nov­skim pri­ja­te­lji­ma do­de­li­li mi­si­ju do­vo­đe­nja su­bjek­tiv­no­sti Slo­ve­ni­ma. Po Ži­že­ko­vom po­vrat­ku u Slo­ve­ni­ju, na­kon stu­di­ja u Pa­ri­zu, sa Ža­kom Ale­nom Mi­le­rom, La­ka­no­vim ze­tom i in­te­lek­tu­al­nim na­sled­ni­kom, nje­go­va gru­pa je pre­u­ze­la avan­gard­ni ma­ga­zin Pro­ ble­mi i ko­ri­sti­la ga kao sred­stvo ka­na­li­sa­nja po­u­ka La­ka­no­vih psi­ho­a­na­li­za slo­ve­nač­kom jav­nom dis­kur­su. Mla­den Do­lar, ko­ji je ta­ko­đe stu­di­rao sa Mi­le­rom u Pa­ri­zu, se­ća se svog i Ži­že­ko­vog po­vrat­ka u Slo­ve­ni­ju 1980-ih kao ne­ke mi­si­je da se tu osnu­je La­ka­no­va kra­ ji­na, ohra­bri­va­na od stra­ne Mi­le­ra: Go­di­na­ma smo ob­ja­vlji­va­li La­ka­na u Pro­ble­mi­ma i Ana­lec­ti, i bio je [Mi­ler] za­ hva­lan na to­me. On raz­mi­šlja ve­o­ma stra­te­ški i ni­je imao ni­kog dru­gog ko­ga su ob­ja­vlji­va­li u Is­toč­noj Evro­pi. Za nje­ga, mi smo bi­li po­sled­nje upo­ri­šte za­pad­ne kul­tu­re na is­toč­nom fron­tu.30 Mi­le­rov na­log Ži­že­ku i Do­la­ru da ši­re La­ka­nov go­spel od­ra­ža­va ne sa­mo že­lju da se psi­ho­a­na­li­za usta­no­vi kao dis­kur­ziv­na he­ge­mo­ni­ja na „is­toč­nom fron­tu” (tj. Bal­ka­ nu pred­vo­đe­nom Slo­ve­ni­jom), već po­ka­zu­je i Mi­le­ro­vu na­tu­ra­li­za­ci­ju kog­ni­tiv­ne ma­ pe Evro­pe, ko­ja još od do­ba pro­sve­ti­telj­stva de­li evrop­ski pro­stor na ra­ci­o­nal­ni Za­pad i 27 Tonči ­Kuzmić, ­Hate-Speech ­i­n ­Slovenia. ­Slov­enian R­ac­is­m, Sexism a­nd­ Chauv­ini­sm­, (Lju­bl­jana, Slovenija: ­Open So­ciety Insti­t­ute-Sloven­ia­, 1999).

28 Sherry Turkl­e,­P­sychoanalytic Politics. Freu­d’s Fr­ench Revolution, (Ne­w York City, NY­: Basic Books, 1978), 49.

29 Re­volt (74).

30 R­ob­ert S. Bo­ynton “E­njoy Y­ou­r Žižek”, an interview in Lingua Franca, October 1998: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://www.robertboynton.com/articleDisplay.php?article_id=43 .­

24

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ne­ra­ci­o­nal­ni Is­tok, po­de­la ko­ja je ob­li­ko­va­la za­pad­ni dis­kurs ra­ci­o­na­li­zma (uklju­ču­ju­ći psi­ho­a­na­li­zu) sli­čan ko­lo­ni­jal­nom is­klju­či­va­nju.31 U pi­smu psi­ho­a­na­li­ti­ča­ru Edo­ar­du Vaj­su (Edo­ar­do We­iss) iz Tr­sta (28. 5. 1922), Frojd da­je do zna­nja da lju­di ko­ji se na­la­ze di­rekt­no na ju­žnoj stra­ni od nje­go­ve rod­ne Austri­ je – Slo­ven­ci – ne za­do­vo­lja­va­ju edi­pov­ski ci­vi­li­za­cij­ski stan­dard. Ovo je Froj­dov od­go­vor na Vaj­so­vu žal­bu da slo­ve­nač­ki pa­ci­jent ne re­a­gu­je na te­ra­pi­ju: „Ka­da se na­ša ana­li­tič­ka umet­nost su­sret­ne sa ta­kvim lju­di­ma, na­ša pro­nic­lji­vost ne mo­že sa­ma pro­dre­ti do di­na­ mič­kog od­no­sa ko­ji je kon­tro­li­še.”32 Ge­ne­ral­no gle­da­no, u svo­joj kli­nič­koj isto­ri­ji „Čo­ve­ka pa­co­va” Frojd je tvr­dio da su Ju­žni Slo­ve­ni anal­ni; ne sa­mo da ima­ju sklo­nost ka so­do­mi­ji već i sa­nja­ju o gov­ne­tu kao zna­ku zla­ta i sre­će.33 La­ka­no­va gru­pa je usvo­ji­la Froj­do­vu kog­ni­tiv­nu ma­pu Evro­pe kao osno­vu za svoj sop­stve­ni ob­lik psi­ho­kul­tur­nog dis­kur­sa. Ovo je po­seb­no vi­dlji­vo ka­da Ži­žek, ar­ti­ku­li­šu­ći pro­je­kat o na­ci­o­nal­nom po­nov­nom ro­đe­nju kroz psi­ho­a­na­li­zu, pre­u­zi­ma slu­čaj pa­log Slo­ ven­ca Edi­pa ta­mo gde ga Froj­do­va di­sku­si­ja sa Vaj­som, ve­za­na za „ne­mo­ral­nog Slo­ven­ca”, na­pu­šta. Ume­sto da pre­i­spi­tu­je Froj­do­vu im­pli­cit­nu ge­o­po­li­tič­ku pri­stra­snost, nad-iden­ti­ fi­ku­ju­ći Ži­žek se vra­ća ori­gi­nal­noj iz­ja­vi „ne­mo­guć­no­sti ana­li­ze” u ci­lju di­jag­no­sti­ko­va­nja ko­lek­tiv­nog sta­nja slo­ve­nač­kog Edi­pa: Po­me­nu­ti „ne­mo­ral­ni” Slo­ve­nac ne ote­lo­tvo­ru­je sa­mo da su pa­ra­dok­sal­ni na­čin uži­va­nja i za­kon po­ve­za­ni već kri­je još jed­no iz­ne­na­đe­nje, ko­je vo­di do klju­ča, do slo­ve­nač­ke na­ci­o­nal­ne fan­ta­zi­je, do te­me „ma­te­rin­skog su­per-ega”, do te­me maj­ke „ne-oca” kao no­si­o­ca za­ko­na/za­bra­na.34 Pre­ma Ži­že­ko­vom tu­ma­če­nju La­ka­na, Slo­ven­ci su u svo­joj „na­ci­o­nal­noj fan­ta­zi­ji” pre­ ko­mer­no ve­za­ni za Maj­ku. Od­su­stvo Oca, no­si­o­ca unu­tra­šnjeg za­ko­na/za­bra­ne, ugro­ža­va „na­ci­o­nal­nu fan­ta­zi­ju” ko­ja se for­mi­ra oko ma­te­rin­ske za­bra­ne spolj­nih za­do­volj­sta­va i stva­ra „pre­pre­ku” za su­bjek­tiv­nost iz­ra­že­nu u sek­su­al­noj im­po­ten­ci­ji i ne­mo­ral­no­sti Slo­ ven­ca. Sa­mo sim­bo­lič­ki i in­ter­na­li­zo­va­ni Za­kon Oca, kroz unu­tra­šnju za­bra­nu, ugro­ža­va uži­va­nje kao ob­lik tran­sgre­si­je. I Ži­žek za­klju­ču­je: „Mi Slo­ven­ci – ko­ji se pre­ma Froj­du ‘ne mo­že­mo ana­li­zi­ra­ti’ – mo­ra­li smo da če­ka­mo La­ka­na da pro­na­đe spo­nu sa psi­ho­a­na­li­zom; tek sa La­ka­nom je psi­ho­a­na­li­za do­sti­gla ni­vo so­fi­sti­ci­ra­no­sti ko­ji ju je uči­nio spo­sob­nom za re­ša­va­nje ta­kvih po­gre­šnih po­ja­va kao što su Slo­ven­ci” (9). Dru­gim re­či­ma, Ži­žek pri­ 31 Za­perce­ptivni osvr­t na d ­ i­sk­urzivn­e ­podele­Evrope za­vreme Hladno­g ­rata, vidi prvi odelj­ak­u­knjizi Tim­ot­ija Br­en­ana (Timothy Brennan) “The Barbaric Left”­, W­ars of ­Pos­itions The Cultural Politics of­L­ef­t and Rig­ht, (N­ew­York­, ­NY: Columbia University Press, 2006), 41-64.

32 Citi­ra­no­ u knji­zi Slavo­ja Žižek­a For They Know Not What­They Do­: Enjo­yment ­as­a Polit­ica­l Factor (London: Verso Pre­ss, 1996], 8; u dalj­em tekst­u izvor naveden u z­ag­ra­di kao F­or ­They Know.­ 33 Sigmun­d ­Freud, The­ Standar­d ­Editio­n, Vol. X­II, preved­eno­sa nemačkog pod opšt­im uredništvom D­žejmsa S­tračija­(­James St­rachey­),­u saradnji sa­Anom Frojd (Anna Freud)­, uz po­moć Aliksa Stračija i Alana Tajso­na (Alix­Strac­hey an­d ­Alan Tys­on)­(London: Hogarth Press, 1968): 187-203­; u da­ljem tekstu­ izvor­ na­ve­den u ­za­gra­di ka­o ­SE­.

34 For ­The­ y­Know (55­n)­.

25

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

hva­ta i per­pe­tu­i­ra Froj­do­vu pri­vi­le­go­va­nu per­spek­ti­vu i La­ka­nov je­zik kao me­sto na­ci­o­ nal­ne sa­mo­tran­sfor­ma­ci­je. A ka­da se su­bjek­tiv­nost vra­ti­la u Slo­ve­ni­ju, šta se do­go­di­lo sa iden­ti­te­tom ko­ji se „ne mo­že ana­li­zi­ra­ti” a ko­ji joj je do­de­ljen od stra­ne Froj­da i Ži­že­ka?

Mo­žda se mo­že pre­ne­ti na „dru­go” Bal­ka­na pu­tem La­ka­no­vog kon­cep­ta stvar­nog, presim­bo­lič­kog sve­ta.35 Ne sa­mo da je dis­kur­ziv­na stra­te­gi­ja pri­ka­za­la naj­sta­ri­ji me­đu re­pre­ zen­ta­tiv­nim kli­še­i­ma bal­kan­skog na­si­lja, već je ta­ko­đe bi­la sa­mo­o­ri­jen­ta­li­zo­va­na u svom pri­dr­ža­va­nju še­mi „re­pro­duk­ci­je ori­jen­ta­li­za­ma” pri­li­kom for­mi­ra­nja iden­ti­te­ta Bal­ka­na. Ži­žek se utvr­dio kao ana­li­ti­čar po­li­tič­ke si­tu­a­ci­je na Bal­ka­nu u vre­me ka­da se svet bo­rio da shva­ti iz­ne­nad­nu eks­plo­zi­ju na­ci­o­na­li­zma me­đu ju­go­slo­ven­skim et­nič­kim gru­ pa­ma. Knji­ga Me­ta­sta­ze uži­va­nja: šest ese­ja o že­na­ma i uzroč­no­sti (The Me­ta­sta­ses of En­ joyment: Six Es­says on Wo­men and Ca­u­sa­lity) po­ja­vi­la se 1994, ka­da je rat u Bo­sni bio na svom vr­hun­cu. U ovoj knji­zi Ži­žek ana­li­zi­ra Bal­kan, a na­ro­či­to sek­su­al­no na­si­lje ra­ta u Bo­sni, ko­ri­ste­ći La­ka­no­vu te­o­ri­ju i je­zik ka­ko bi po­ve­zao na­si­lje sa La­ka­no­vim „Ime­nom oca” (père-jo­u­is­san­ce ili, père-ver­sion, po­zna­ta La­ka­no­va igra re­či). To jest, ubr­zo na­kon što je Ži­žek po­zvao Slo­ven­ce da na­pu­ste in­ce­stu­o­znu ve­zu sa ar­ha­ič­nom maj­kom i da za­snu­ju svo­je uži­va­nje U-ime-Oca, okre­nuo se Bo­sni i di­jag­no­sti­ko­vao op­šte sta­nje na­za­du­ju­ćeg Edi­pa i oži­vlja­va­nje pri­mal­nog oca kao po­li­tič­kog uži­va­nja bal­kan­skog na­ci­o­na­li­zma. Na pri­mer, Sr­bi su po­či­ni­li uža­sna si­lo­va­nja nad bo­san­skim mu­sli­man­ka­ma i če­sto sa­di­stič­ki pri­mo­ra­va­li oca da gle­da si­lo­va­nje svo­je ćer­ke. Ov­de Ži­že­ko­va in­ter­pre­ta­ci­ja jed­nog ta­kvog hi­po­te­tič­kog pri­me­ra pre­ko ana­li­ze „ti­hog po­gle­da” u fil­mu, u kom on sme­šta ri­ tu­a­li­zo­va­no sek­su­al­no na­si­lje u La­ka­no­vo pre-sim­bo­lič­ko, i za­o­bi­la­zi pi­ta­nje et­ni­ci­te­ta fo­ ku­si­ra­ju­ći se na „Ime oca” u su­ro­vo­sti si­lo­va­nja: Po­što je nje­go­va že­lja ras­ce­plje­na, po­de­lje­na iz­me­đu fa­sci­na­ci­je pre­ma uži­va­nju i ga­đe­nja nad njim, ili, dru­gim re­či­ma, s ob­zi­rom na im­pli­cit­no zna­nje da žr­tva uži­va u svo­joj pat­nji, mo­guć­nost po­sma­tra­ča da re­a­gu­je, da spa­si žr­tvu, že­nu od mu­či­te­lja ili od sa­me se­be, sve­do­či či­nje­ni­ci da ga je „sop­stve­na fan­ta­zi­ja na­sa­ma­ri­la” (ka­ko se La­kan iz­ra­zio apro­po Sa­da): uda­rac je na­me­njen ne­pod­no­šlji­vom pre­te­ra­nom – uži­va­nju.36 Sle­de­ći La­ka­na, Ži­žek ov­de pred­sta­vlja oba gle­di­šta „oče­vog uži­va­nja”: sim­bo­lič­ko i presim­bo­lič­ko. Pr­vo po­sta­vlja pra­vi­la i pa­ra­me­tre nor­ma­tiv­nog po­ret­ka, i nje­go­va ra­dost je od­ vo­je­na od Stvar­nog. Otac u svom pre-sim­bo­lič­kom aspek­tu (pri­mal­ni otac iz knji­ge To­tem i Ta­bu) je­ste, s dru­ge stra­ne, vla­snik svih že­na i obje­kat mr­žnje svo­jih si­no­va i iz­vor sek­su­al­ 35 Ml­ad­en Dol­ar­, j­oš jed­an­ i­staknut­i ­slovenački lakanista­, ­ra­zg­ovara­ o Frojdovoj­ po­se­ti slo­ve­na­čki­m pećina­ma­ u­ Di­va­či, 18­98, gde se­ neoče­ki­vano susreo sa ozlog­lašenim­ a­ntise­mi­tskim gradonače­ln­ik­om ­Beča,­ dr Ka­rlo­m Lugerom (Karl L­üge­r). Do­lar op­isuje pe­ći­nu ­kao „ova­j ­me­ta­forič­ki­ amb­is nesv­es­nog”, gde­ se „gosp­o­dar koj­eg ­nema u s­imboličkom, neo­če­kiva­no po­ja­vlj­uje u­ realnom­.”­ Balkan je­ re­alan, n­esvesno ­Evr­ope, u kom s­e poja­v­lj­uj­u ­po­ti­snute žel­je i n­asilje. I, nasta­vl­ja ­Do­lar, „ko­nač­no, ­to je­ m­esto nean­al­izi­ rajućeg.” Mlade­n D­olar, „Fr­oj­d ­u Jugosl­avi­ji,” neo­bjavl­je­ni rukopis.

36 M­et­ast­as­es (7­5)­.

26

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nog na­si­lja. On je, ta­ko­đe, iz­u­zet od ka­stra­ci­je. Bo­san­ski otac, pre­ma Ži­že­ko­voj pret­po­stav­ci, ova­plo­ću­je pre-sim­bo­lič­ko, pri­mi­tiv­no, bal­kan­sko Stvar­no, ne­kog ko će i da­lje uži­va­ti (na si­lu) u in­ce­stu­o­znoj ve­zi. Kao ta­kav, on je neo­dvo­jiv od isto­ri­je utvr­đe­ne pa­to­lo­gi­je sa­mog me­sta, za­jed­no sa osta­lim lju­di­ma ko­ji ta­mo ži­ve. Ovaj La­ka­nov par Père-Jo­u­is­san­ce dis­kur­ ziv­no za­me­nju­je „Slo­ven­ca ko­jeg je ne­mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti” sa bo­san­skim ocem kao pri­mi­tiv­ nim Dru­gim, ko­jeg sam Ži­žek su­vi­še la­ko ana­li­zi­ra kao sim­bo­lič­kog oca i fa­lu­sni auto­ri­tet.

Père-ver­sion („Ime oca”) Ok­to­bra 2003. otvo­re­na je iz­lo­žba avan­gard­ne bal­kan­ske umet­no­sti „U po­tra­zi za Bal­ ka­ni­jom” u mu­ze­ju Ne­ue Ga­le­rie am Lan­de­smu­se­um u Gra­cu. Cilj ove iz­lo­žbe bio je oži­vlja­ va­nje Bal­ka­na kao „me­sta in­te­lek­tu­al­nog na­sto­ja­nja i kul­tur­ne že­lje.”37 Ži­že­kova fo­to­gra­fi­ ja re­pro­du­ko­va­na je u „Pri­ruč­ni­ku” i iz­lo­ži­la je u Gra­cu gru­pa „Ir­win”, umet­nič­ki ko­lek­tiv NSK-a. Ista fo­to­gra­fi­ja ukra­ša­va i zad­nje ko­ri­ce Ži­že­ko­ve knji­ge The Pup­pet and the Dwarf: The Per­ver­se Co­re of Chri­sti­a­nity (2003), dok se na pred­njim ko­ri­ca­ma na­la­zi sli­ka Đo­va­ni­ ja An­to­ni­ja Bol­tra­fi­ja (Gi­o­van­ni An­to­nio Bol­traf­fio) De­vi­ca i de­te. Obe sli­ke od­no­se se na Froj­do­vu po­se­tu Tre­bi­nju (Bo­sna i Her­ce­go­vi­na) sep­tem­bra 1898. i na nje­gov pr­vi rad na te­mu ne­sve­snog „O psi­hič­kom me­ha­ni­zmu za­bo­rav­no­sti”, ob­ja­vljen iste go­di­ne u ča­so­pi­su Mo­natschrift für Psychi­a­trie und Ne­u­ro­lo­gie. U ovom član­ku Frojd se ba­vi svo­jim pro­ble­mom za­bo­ra­vlja­nja ime­na ita­li­jan­skog sli­ka­ra Lu­ke Si­njo­re­li­ja. Pre­zi­me­na Bo­ti­če­li i Bol­tra­fio su mu stal­no pa­da­la na pa­met ume­sto pre­zi­me­na Si­njo­re­li. Frojd je iz­neo te­o­ri­ju da je nje­go­vo za­bo­ra­vlja­nje ovog pre­zi­me­na re­zul­tat ne­sve­snog me­ha­ni­zma sek­su­al­ne re­pre­si­je.

Kon­ste­la­ci­ja ozna­či­te­lja na fo­to­gra­fi­ji su­ge­ri­še sle­de­će: psi­ho­a­na­li­tič­ki ka­uč Sig­mun­da Froj­da bio je pre­kri­ven te­pi­hom ko­ji mu je iz So­lu­na po­slao nje­gov da­le­ki ro­đak38 (i bu­du­ći zet) Mo­ric Frojd (Mo­ritz Freud).39 Šu­ška­lo se da je Mo­ric, po­red to­ga što je pro­da­vao te­pi­ he, bio ume­šan u tr­go­vi­nu be­lim ro­bljem. Isto­ri­čar Pi­ter J. Svejls (Pe­ter J. Swa­les) ne sa­mo da je sum­njao na to već je vi­deo i mo­guć­nost da je te­pih u so­bi za te­ra­pi­ju imao ta­na­nu ve­zu sa ču­ve­nim tur­skim vi­škom sek­su­al­no­sti. Kao što je i Frojd pi­sao u svom član­ku: „Re­ kao mi je [ko­le­ga] ka­kvu ne­ve­ro­vat­nu va­žnost ovi Bo­san­ci pri­da­ju sek­su­al­nim uži­va­nji­ma.

Je­dan od nje­go­vih pa­ci­je­na­ta mu je jed­nom re­kao: ‘Go­spo­di­ne, mo­ra­te zna­ti da ako se to za­vr­ši, ži­vot vi­še ne­ma vred­no­sti.’ ”40 Slo­ve­nac ko­jeg „ni­je mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti” na­la­zi se u po­zi­ci­ji da ga ana­li­zi­ra ne Frojd već sim­bo­lič­ki Dru­gi ko­ji je ima­nen­tan u mi­se en scène.

On se od­ma­ra na „bo­san­skim” te­pi­si­ma, sklup­čan kao in ute­ro na dan La­ka­no­vog ro­đe­nja, dok Kur­be­o­va sli­ka L’Ori­gi­ne du Mon­de vi­si iz­nad nje­ga. Sli­ku je ori­gi­nal­no na­ru­čio Ha­lil Bej (Ha­lil Bey), tur­ski di­plo­ma­ta i ko­lek­ci­o­nar ero­ti­ke. Ka­da su di­plo­ma­tu po­zva­li na­zad 37 U potrazi za Balkanijom­: Priručnik­, (Neue Galerie Gra­z am Landesmuseum Joanneum, 2003), 2.

38 E­rnst J­ones, The Life and Works ­of Sigmund­Freud, Vol I, ­(New York C ­ i­ty, NY­:­B­asic Books, INC., 1­ 954), ­2.­ 39 Peter J. Swa­les, “Freud, Death and­Sexual Pleasures: On t­he Psyc­hical M ­ echan­is­m of Dr.­Si­gmund Freud, ­Arc de Cercle 1 (2003): 62; u dalj­em tekstu izvor n­av­eden u z­agradi kao P ­ sy­chical.

40 S­E, Vol.III (­292)­.

27

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

u Is­tan­bul iz Pa­ri­za, sli­ka je za­vr­ši­la u vla­sni­štvu La­ka­no­ve dru­ge že­ne Sil­vi­je Ba­ta­li-La­kan (Sylvie Ba­ta­il­le-La­can), biv­še že­ne Džor­ža Ba­ta­li­ja (Ge­or­ges Ba­ta­il­le).

To­kom krat­ke po­se­te Tre­bi­nju, Frojd je ho­dao te­pi­si­ma biv­šeg ha­re­ma ko­ji je po­stao tu­ri­stič­ka atrak­ci­ja. Po­se­ta ha­re­mu, ob­ja­šnja­va Svejls, mo­gla je da po­bu­di eg­zo­tič­nu auru te­pi­ha sa nje­go­vog ka­u­ča u uli­ci Ber­gas­se 19 i da pri­zo­ve fan­ta­zi­ju o nje­mu kao sek­su­al­ nom de­spo­tu u sa­ra­ju u ko­jem su ži­ve­le pa­ci­jent­ki­nje le­že­ći na po­zna­tom ka­u­ču, sprem­ne za ana­li­zu kao vr­stu „epi­ste­mo­lo­škog ko­i­tu­sa.”41 „I tu”, za­klju­ču­je Svejls svo­ju stu­di­ju o Froj­do­voj po­se­ti Her­ce­go­vi­ni, „alu­di­ram, na­rav­no, na to ka­ko bi Frojd to­kom vre­me­na se­bi stvo­rio de fac­to ha­rem – Mar­ta, Mi­na, Ema, Fa­ni, Ma­ri, He­len, Lu, Ana, Prin­ce­za itd.

– sa kra­ljev­skim ka­u­čom kao ve­o­ma or­ga­ni­za­ci­o­nim prin­ci­pom”42 (62).

Bal­ka­ni­zam i in­te­lek­tu­al­ni rad Ži­žek ko­ri­sti psi­ho­a­na­li­tič­ki je­zik že­lje da stvo­ri sve­o­bu­hvat­nu po­li­tič­ku fi­lo­zo­fi­ju, a Kri­ste­va da po­dr­ži „edi­pov­sku po­nu­du” kao uje­di­nju­ju­ću kul­tu­ru Evro­pe. Oba ova in­ te­lek­tu­al­na pro­jek­ta su an­ti­te­tič­na ono­me što Said na­zi­va „pro­stor­na sve­snost do­ka­za­na u Gram­ši­je­vom ju­žnom pi­ta­nju”.43 To jest, raz­ma­tra­nja na te­mu re­gi­o­na­li­zma i kul­tur­ne hi­brid­no­sti, kao i isto­rij­skih kon­tin­gen­ci­ja u vre­me­nu i pro­sto­ru, ne po­sto­je u nji­ho­vim ana­li­za­ma osim u su­štin­skim kon­tek­sti­ma kao što je Ži­že­kov ela­bo­rat o La­ka­no­vom „Ime­ nu oca” kao en­dem­skom bo­san­skom na­si­lju ili osvrt Kri­ste­ve na ko­su, li­ce, mi­ris, ode­ću imi­gra­na­ta. Ne­do­sta­tak Gram­ši­je­ve „pro­stor­ne sve­sno­sti” u ra­du Kri­ste­ve i Ži­že­ka pre­no­ si se na nji­hov od­nos sa svo­jim bal­kan­skim po­re­klom. Kao što smo vi­de­li u slu­ča­ju ka­da Kri­ste­va te­o­re­ti­še o Bu­gar­skoj i Ži­žek o Slo­ve­ni­ji i biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji, oni raz­ma­tra­ju svoj ma­te­rin­ski pro­stor sa­mo u bo­ga­to in­te­lek­tu­a­li­zo­va­nim (i obez­li­če­nim) ter­mi­ni­ma ko­ri­ste­ ći La­ka­no­vu te­o­ri­ju kao me­di­jum. Ovo pa­žlji­vo dis­tan­ci­ra­nje od svog po­re­kla stva­ra ne­ku vr­stu tek­stu­al­nog „psa ko­ji ni­je la­jao po mra­ku” da upo­zo­ri na ne­pri­zna­tu cen­tral­nost bal­kan­skog po­re­kla Kri­ste­ve i Ži­že­ka u od­no­su na nji­ho­vo pi­sa­nje o re­gi­o­nu, i ta­ko­đe da iden­ti­fi­ku­je ele­men­te tog ra­da kao „bal­kan­ske”.

Bu­gar­sko-ame­rič­ka isto­ri­čar­ka Ma­ri­ja To­do­ro­va tvr­di da se ono što zna­mo o Bal­ka­nu ne mo­že raz­dvo­ji­ti od ka­ko to zna­mo, kao što se na su­šti­nu pi­ta­nja Šta je Bal­kan? ne mo­že od­go­vo­ri­ti a da se ne pre­gle­da­ju uslo­vi zna­nja o re­gi­o­nu. Bal­kan kao sta­bil­na re­pre­zen­ ta­tiv­na še­ma ko­ja po­ti­če iz pu­to­pi­sa, knji­žev­no­sti i za­pad­nog no­vi­nar­stva mo­že se sa­da vi­de­ti kao dis­kur­ziv­ni pro­blem pre ne­go „isti­na”. Ka­da je To­do­ro­va ovaj pro­ces re­pre­zen­ta­ ci­je na­zva­la „bal­ka­ni­zam”, ime­no­va­la je dva kon­tra­dik­tor­na ele­men­ta: Bal­kan kao obje­kat 41 Psy­chical (62).

42 Za v­iđ­enje F­ro­jda kao „primalnog oca” vid­i Ralph Blumenthal “Ho­tel Lo­g H­in­ts­­at Illicit­Desire­Th­at Dr. Freud Did­n’t Repress”, in New York Times INTERNATIONAL / EUROPE | December 24, 2006. sister. http://www.nytimes.com/2006/12/24/world/europe/24freud.html?emc=eta1 43 Edward Said, “Secular Interpretation, the Geographical Element, and the Methodological Imperialism,” After Colonialism and Postcolionial Displacements, ed. Gyan Prakas, (Princeton, NJ: Princeton University Press 1990), 28.

28

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ob­ja­šnjen ra­ci­o­nal­nim zna­njem i pro­stor ko­ji je ra­ci­o­nal­no zna­nje na­pu­sti­lo.44 To­do­ro­va pri­zna­je ori­jen­ta­li­stič­ki ka­rak­ter bal­kan­skog dis­kur­sa, ali ka­ko pi­še Mi­li­ca Ba­kić Haj­den, „To­do­ro­va ka­že da je bal­ka­ni­zam ne­za­vi­sno raz­vio svoj sop­stve­ni re­to­rič­ki ar­se­nal po­ mo­ću spe­ci­fič­nog ge­o­po­li­tič­kog re­gi­o­nal­nog i kul­tur­nog po­lo­ža­ja... ”45 Ba­kić Haj­den na­ sta­vlja da ob­ja­šnja­va „re­pro­duk­ci­ju ori­jen­ta­li­zma” kao zna­čaj­nog ele­men­ta u for­mi­ra­nju bal­kan­skog iden­ti­te­ta. Pre­ma ovoj še­mi, na Bal­ka­nu „ozna­ka ‘dru­gog’ bi­la je pri­svo­je­na i ma­ni­pu­li­sa­na od stra­ne onih ko­ji su sa­mi bi­li ozna­če­ni kao ta­kvi u ori­jen­ta­li­stič­kom dis­ kur­su” (922). Na­ro­či­to Slo­ven­ci vi­de se­be kao ci­vi­li­zo­va­ni­je od Sr­ba, ko­ji se na­la­ze da­lje na is­to­ku; Sr­bi, s dru­ge stra­ne, vi­de se­be kao ci­vi­li­zo­va­ni­je od Al­ba­na­ca. Po­red to­ga, ta­kve re­pre­zen­ta­tiv­ne še­me za­sno­va­ne na pro­stor­nim hi­je­rar­hi­ja­ma in­ter­na­ci­o­na­li­zo­va­ne su kao su­štin­ski iden­ti­te­ti, jer do­zvo­lja­va­ju i oprav­da­va­ju is­klju­če­nje dru­gog.

Osvrt Rast­ka Moč­ni­ka na sta­tus i funk­ci­ju bal­ka­ni­zma unu­tar kon­tek­sta glo­ba­li­za­ci­je da­je okvir za ilu­stro­va­nje na­či­na na ko­ji se Kri­ste­vi­na eg­ze­ge­za „ar­ha­ič­ne maj­ke” i Ži­že­ ko­vo „Ime oca” ukla­pa­ju u še­mu bal­kan­skog dis­kur­sa. Pre­ma Moč­ni­ko­vom mi­šlje­nju, dve glav­ne a pri­o­ri struk­tu­re do­mi­na­ci­je i sub­or­di­na­ci­je ru­ko­vo­de bal­ka­ni­zmom kao po­li­ti­kom i iden­ti­te­tom: pr­vi je ho­ri­zon­tal­ni an­ta­go­ni­zam me­đu bal­kan­skim et­nič­kim ka­te­go­ri­ja­ma, u ko­ji­ma je sva­ko od njih po­ten­ci­jal­ni agre­sor; dru­gi je ver­ti­kal­ni si­stem sa­rad­nje iz­me­đu sva­ke od ovih stra­na i Evrop­ske uni­je. U okvi­ru ovog si­ste­ma an­ta­go­ni­zma i sa­rad­nje, ste­ re­o­ti­pi bal­kan­skog ka­rak­te­ra po­ja­vlju­ju se kao zna­nje i kao iden­ti­te­ti. Bal­kan­ski iden­ti­tet po­sta­je kom­ple­tan sa­mo ka­da je ge­o­po­li­tič­ka ma­pa pot­pu­no ucr­ta­na i od­ra­ža­va se kao dvo­smi­sle­no i ne­kom­plet­no sop­stvo, i kao ta­kav pred­sta­vlja do­da­tak glo­bal­noj ide­o­lo­gi­ji u svo­joj ve­o­ma ar­ha­ič­noj bli­zi­ni. „Edi­pal­na po­bu­na” Kri­ste­ve na­tu­ra­li­še oba aspek­ta ove še­ me ko­ju pred­la­že Moč­nik: ho­ri­zon­tal­ni an­ta­go­ni­zam u od­no­su na Bal­kan kao pri­mi­tiv­no dru­go, kao ma­te­rin­ski pro­stor, i kao opa­san su­sed, i ver­ti­kal­na sa­rad­nja sa usta­no­vlje­nom ge­o­po­li­tič­kom hi­je­rar­hi­jom (Fran­cu­ska, kao sim­bo­lič­ki go­spo­dar). U Ži­že­ko­vom slu­ča­ju, po­što su svi ele­men­ti nje­go­ve hi­je­rar­hij­ske še­me ge­o­graf­ski unu­tar Bal­ka­na, kon­cept „re­ pro­duk­ci­je ori­jen­ta­li­zma” ko­ri­stan je do­da­tak za po­sta­vlja­nje nje­go­vog dis­kur­sa u Moč­ ni­ko­voj pred­lo­že­noj struk­tu­ri bal­ka­ni­zma. Me­đu­tim, u slu­ča­ju i Ži­že­ka i Kri­ste­ve, tran­scen­dent­na ver­ti­kal­na lo­jal­nost usme­re­na je pre­ma uni­ver­zal­nom su­bjek­tu i psi­ho­a­na­li­zi.

Gra­ni­ca iz­me­đu utvr­đe­ne ge­o­po­li­ti­ke evrop­skog Gros­sra­um-a i Froj­do­ve me­tap­si­ho­ lo­gi­je na Bal­ka­nu ble­di. Kao što sam već re­kao, ge­o­po­li­tič­ka ma­pa po­de­lje­ne i hi­je­ra­hij­ski ste­pe­no­va­ne Evro­pe pret­ho­di­la je – i uti­ca­la – na raz­voj Froj­do­ve te­o­ri­je su­bjek­ti­vi­te­ta. A la­tent­na ge­o­po­li­ti­ka psi­ho­a­na­li­tič­kog je­zi­ka kao ar­bi­tra i simp­to­ma mo­der­no­sti uči­ni­la je da, zbog svo­je ja­ke ten­den­ci­je ka in­ter­na­li­za­ci­ji do­mi­nant­nih dis­kur­sa, Bal­kan po­sta­ne ose­tljiv na­ro­či­to na pod­ra­zu­me­va­ni uni­ver­za­li­zam. Me­đu­tim, edi­pal­na struk­tu­ra na­met­ nu­ta kao uni­ver­zal­na sva­kom na­ci­o­nal­nom su­bjek­tu ne slu­ži, ka­ko bi to Kri­ste­va re­kla, ana­li­tič­koj funk­ci­ji in­di­vi­du­al­ne eman­ci­pa­ci­je. Ona, u stva­ri, po­sta­je ge­o­po­li­tič­ki per­for­ 44 Imagining.

45 „Reprodukcija” (920).

29

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ma­tiv u na­ci­ja­ma ko­je te­že da uđu u pri­vi­le­go­va­nu ge­o­gra­fi­ju Za­pa­da. Mi­ler je po­slao Ži­že­ka i Do­la­ra da stvo­re upo­ri­šte za La­ka­nov dis­kurs – ali, što je još va­žni­je, da oslo­bo­de Slo­ve­ni­ju mr­lje „bal­ka­no­sti” i „ne­mo­guć­no­sti ana­li­ze”, i da stvo­re kli­mu psi­ho­a­na­li­tič­ke ra­ci­o­nal­no­sti ko­ja će ote­lo­tvo­ri­ti „naj­ra­di­kal­ni­ju sa­vre­me­nu ver­zi­ju pro­sve­ti­telj­stva”. 46 Mi­le­ro­va od­go­vor­nost pre­ma Ži­že­ku i Do­la­ru pod­ra­zu­me­va da je ge­o­po­li­tič­ki aspekt nji­ho­ve mi­si­je esen­ci­jal­ni deo nji­ho­vog in­te­lek­tu­al­nog pro­jek­ta. Ka­da se Ži­žek iden­ti­fi­ku­je sa Froj­do­vim ste­re­o­ti­pom Slo­ven­ca „ko­jeg je ne­mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti”, on je i in i out evrop­skog dis­kur­sa ra­ci­o­nal­no­sti.47 On je out za­to što, kao obje­kat im­pe­ri­jal­nog po­gle­da, ote­lo­tvo­ru­je ne­mo­ral­nu i ira­ci­o­nal­nu sup­stan­cu Evro­pe; on je in ka­da usva­ja im­pe­ri­jal­ni dis­kurs, sim­ bo­lič­nog Dru­gog ko­jeg je pro­na­šao ana­li­zi­ra­ju­ći bo­san­skog oca pre­ko „Ime­na oca”. Upra­vo u ovom tre­nut­ku ana­li­zi­ra­nja Ži­žek ot­kri­va i sim­bo­lič­kog Oca i uni­ver­zal­nu su­bjek­tiv­nost.

Od­nos pre­ma bo­san­skom ocu kao bal­kan­skom dru­gom ot­kri­va me­ta­dru­gost kao či­sti co­gi­ to, sim­bo­lič­ki Dru­gi ko­ji je već obe­le­žio Ži­že­ka kao „Slo­ven­ca ko­jeg je ne­mo­gu­će ana­li­zi­ra­ti”.

Ot­kri­va­nje se­be kao sim­bo­lič­kog Dru­gog u tre­nut­ku ana­li­zi­ra­nja bo­san­skog oca omo­gu­ći­lo je Ži­že­ku da se od­vo­ji od bal­kan­ske sup­stan­ce; to mu je ta­ko­đe ku­pi­lo uni­ver­ za­li­stič­ki po­gled na glo­bal­nu rad­nu sna­gu, imi­gra­ci­ju i mul­ti­kul­tu­ra­li­zam, kao i glo­bal­ni sta­tus pre ne­go bal­kan­ski, in­te­lek­tu­al­ni. Go­vo­re­ći sa­da sa me­sta pra­znog ozna­či­te­lja ko­ji ne­gi­ra in­ce­stu­o­znu sup­stan­cu ma­ter­njeg pro­sto­ra i vo­di do po­zi­tiv­ne uni­ver­zal­no­sti, Ži­ žek se na­da da će za glo­bal­ni imi­grant­ski rad ura­di­ti isto što je sim­bo­lič­ki Dru­gi ura­dio za nje­ga – od­vo­jio ga od nje­go­ve jed­no­rod­ne ve­ze sa kul­tu­rom i te­ri­to­ri­ja­ma. „Ka­stra­ci­ ja”, pre­ma lo­gi­ci ozna­či­te­lja, uvo­di raz­li­ku iz­me­đu ele­men­ta i nje­go­vog (pra­znog) me­sta sim­bo­lič­kog Dru­gog. Pre­ci­zni­je, on stva­ra pri­mat še­mat­skog me­sta nad ele­men­tom i vo­di ra­ču­na da sva­ki po­zi­tiv­ni ele­ment za­u­zme me­sto ko­je mu ni­je „jed­no­rod­no” – da po­ pu­nja­va pra­zni­nu ko­ja ni­je nje­go­va.48 I, pre­ma Ži­že­ko­vom mi­šlje­nju, „lo­gi­ka ozna­či­te­lja” pred­sta­vlje­na je u „istin­skom kon­zer­va­ti­zmu evro­cen­trič­ne le­vi­ce”, ko­ja je sme­sti­la svo­je po­ve­re­nje u na­si­lje ne­ga­tiv­nog još od ja­ko­bin­skog te­ro­ra.49 U ime sim­bo­lič­kog Dru­gog i pro­tiv po­je­di­nog dru­gog, is­pod imi­gra­na­ta i mul­ti­kul­tu­ ral­ne to­le­ran­ci­je Kri­ste­ve, Ži­žek ot­kri­va „po­li­ti­ku rad­nič­ke kla­se” i „pro­duk­tiv­ni an­ta­go­ ni­zam”. On se bu­ni pro­tiv re­gre­si­je u ose­ća­nja na­ci­o­nal­nog uku­sa, te­ra­pi­je i dru­go­sti, jer su oni svi ano­di­ni ko­ji iz­me­šta­ju pro­duk­tiv­ni an­ta­go­ni­zam kla­sne bor­be ko­ja či­ni osno­vu 46 Sublime (7).

47 Žižekova ambivalentna diskurzivna pozicija dokazana je kada on objavi svoj antagonizam prema „politici identiteta” a ipak razvija balkanske stereotipe u svom sopstvenom diskursu („bosanski otac” i „Slovenac kojeg je nemoguće analizirati”). On, takođe, tvrdi da je svestan mehanizama formiranja balkanskog identiteta kao što je „reprodukcija orijentalizma”, ali nema dokaza da ih uzima u obzir i da su oni uticali na položaj njegovog subjekta. „Fantazija koja je organizovala percepciju bivše Jugoslavije je Balkan kao Drugi Zapad: mesto divljačkih etničkih konflikata davno prevaziđenih od strane civilizovane Evrope…”. “Ethnic Dance Macabre” in The Guardian (UK) Aug 28, 1992.

48 For They Know (231).

49 Tiklish (374).

30

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mark­si­zma. „Na­ci­o­nal­ni ukus, te­ra­pi­ja i dru­gost” su ta­ko­đe, na­rav­no, zna­čaj­ne te­me u ra­du Kri­ste­ve, i u jed­nom od ne­ko­li­ko pri­me­ra, gde Ži­žek nju spo­mi­nje, on upo­zo­ra­va da „po­sto­ji opa­snost da se pi­ta­nja eko­nom­ske eks­plo­a­ta­ci­je pre­tvo­re u pro­ble­me kul­tur­ne to­le­ran­ci­je. I ta­da tre­ba da na­pra­vi­te sa­mo je­dan ko­rak na­pred, onaj ko­ji je na­pra­vi­la Ju­li­ja Kri­ste­va u svom ese­ju ‘Etran­gers à no­us me­mes,’ i re­ci­mo da ne mo­že­mo da to­le­ri­še­mo dru­ge, jer ne mo­že­mo da to­le­ri­še­mo dru­gost u na­ma sa­mi­ma. Ov­de ima­mo či­sti pse­u­dop­si­ho­a­na­li­tič­ki kul­tur­ni re­duk­ci­o­ni­zam.”50 Po­zi­ci­ja Kri­ste­ve je mno­go kom­plek­sni­ja ne­go što se to vi­di iz Ži­že­ko­ve op­ser­va­ci­je.

Ona je imi­grant iz­me­šten iz svo­je tra­di­ci­o­nal­ne kul­tu­re, tre­ni­ra­ni psi­ho­a­na­li­ti­čar (la­ka­ nov­ski, kao i on) i iz tih raz­lo­ga ona ne­gi­ra kla­sni kon­flikt. Mark­si­zam u Bu­gar­skoj (kao i u Ju­go­sla­vi­ji) de­ce­ni­ja­ma je bio ce­lo­kup­ni dis­kurs ko­ji je re­gu­li­sao ljud­ske od­no­se i iden­ ti­te­te. U svo­joj prak­tič­noj ce­lo­sti, mark­si­zam je ote­lo­tvo­rio lo­kal­nu kul­tu­ru. Kri­ste­va se iz­ja­šnja­va kao „iz­gna­nik iz so­ci­ja­li­zma i mark­si­stič­ke ra­ci­o­nal­no­sti.”51 Ka­ko se ova po­zi­ci­ja mo­že po­mi­ri­ti sa ose­ća­nji­ma „rad­nič­ke kla­se”, a da isto­vre­me­no ne do­đe do re­gre­si­je u „op­se­siv­nu di­ja­lek­ti­ku ro­ba” he­ge­lov­skog po­li­tič­kog te­ro­ra, raz­bi­ja­ju­ći ti­me njen dra­go­ce­ ni uni­ver­za­li­zam? (294). „Rad­nič­ka kla­sa” za Kri­ste­vu ni­je još je­dan eko­nom­ski kon­cept, već ekvi­va­lent nje­nog po­ti­snu­tog bu­gar­skog iden­ti­te­ta, po­li­tič­ke ma­ši­ne­ri­je ko­ja „is­klju­ ču­je spe­ci­fič­ne isto­ri­je go­vo­ra, sno­va i jo­u­is­san­ce” (294). Ne mo­že da se is­pe­tlja iz je­zi­ka di­si­dent­stva. Ona de­lu­je iz ne­sve­snog i stva­ra slo­bo­du in­tim­no­sti, i njen kom­ple­tan iden­ ti­tet do­ve­den je u pi­ta­nje ka­da se su­prot­sta­vi­la mark­si­stič­kom je­zi­ku: „In­te­lek­tu­a­lac, ko­ji je in­stru­ment ove dis­kur­ziv­ne ra­ci­o­nal­no­sti, pr­vi će ose­ti­ti po­sle­di­ce nje­nog ras­pa­da: nje­gov iden­ti­tet do­ve­den je u pi­ta­nje, nje­go­va di­si­den­ci­ja po­sta­je ra­di­kal­ni­ja” (295). Od­bi­ja­ju­ći da na rad­nič­ku kla­su gle­da kao na eko­nom­sku eks­plo­a­ta­ci­ju, i ume­sto to­ga zah­te­va­ju­ći psi­ ho­lo­šku to­le­ran­ci­ju, pred­sta­vlja na­čin na ko­ji ona od­bi­ja oči­gled­no i ini­si­sti­ra na ne­mo­gu­ ćem, po­ri­ču­ći eks­plo­a­ta­ci­ju u ime ra­di­kal­nog ge­sta po­ti­ski­va­nja svo­je sop­stve­ne pro­šlo­sti ko­ja je otva­ra ka pra­znom pro­sto­ru ozna­či­va­nja.

Od Gram­ši­ja do Ha­rol­da Gar­fin­ke­la „ba­vlje­nje” fi­lo­zo­fi­jom je sa­mo jed­na vr­sta so­ci­ jal­ne prak­se ko­ja stva­ra tran­scen­den­tal­no zna­nje ko­je se­be vi­di kao pri­vi­le­go­va­no u od­no­ su na ono što po­sre­du­je. Ka­da je Ed­mund Hu­serl (Ed­mund Hus­serl) odr­žao svo­ja po­zna­ta pre­da­va­nja u Be­ču 1935. pod na­zi­vom „Fi­lo­zo­fi­ja u kri­zi evrop­skog čo­ve­čan­stva”, na­kon ko­jih su sle­di­la pre­da­va­nja u Pra­gu pod na­zi­vom „Kri­za evrop­ske na­u­ke i psi­ho­lo­gi­je”, o pro­ble­mi­ma mo­der­ne fi­lo­zo­fi­je i na­u­ke u vre­me po­ja­ve an­ti­se­mi­ti­zma, pod­se­tio je Evro­ plja­ne da su još Gr­ci ot­kri­li tran­scen­den­tal­nu ra­ci­o­nal­nost i da kon­ti­nent tre­ba da se vra­ti 50 Žižek: „Nema šta da se kaže protiv tolerancije. Ali kada kupite ovu multikulturalnu toleranciju, sa njom kupujete i mnoge druge stvari. Zar nije simptomatično da je multikulturalizam eksplodirao u istorijskom momentu kada su poslednji tragovi politike radničke klase nestali sa političkog prostora.” Za mnoge bivše levičare, ovaj multikulturalizam je vrsta surogat politike radničke klase. Mi čak ni ne znamo da li radnička klasa još uvek postoji, pa hajde da pričamo o eksploataciji drugih” (Interview, http://www.lacan.com/ Žižek-measure.htm).

51 The Kristeva Reader, ed. Toril Moi, (New York City, NY: Columbia University Press, 1986), 299.

31

fotografija: Arnd Dewald

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

prin­ci­pi­ma uni­ver­zal­no­sti. Me­đu­tim, po­što je Hu­serl bio Je­vre­jin, ni­ko ni­je že­leo da ob­ ja­vi ta pre­da­va­nja. Njih je na kra­ju 1936. u Be­o­gra­du ob­ja­vio Ar­tur Li­bert (Art­hur Li­e­ bert) u me­đu­na­rod­nom go­di­šnja­ku Phi­lo­sop­hia pod na­slo­vom „Kri­za evrop­ske na­u­ke i tran­scen­den­tal­na fe­no­me­no­lo­gi­ja”. Iro­nič­no je što je ova knji­ga, ko­ja se de­li­mič­no ba­vi zna­čaj­nim ma­te­ma­tič­kim kon­cep­tom (tran­scen­den­tal­nom ra­ci­o­nal­no­šću), ot­kri­ve­nim na bal­kan­skom po­lu­o­str­vu, mo­gla sa­mo ta­mo da se ob­ja­vi. To, na­rav­no, ne me­nja in­ter­ni Hu­ser­lov ar­gu­ment da je tran­scen­den­tal­na ra­ci­o­nal­nost ne­za­vi­sna od svog po­lo­ža­ja. Ni­ti me­nja in­ter­nu lo­gi­ku Pi­ta­go­ri­ne te­o­re­me. Me­đu­tim, im­pli­ka­ci­je ob­ja­vlji­va­nja na lo­kal­nom pro­sto­ru sa­me po se­bi pro­ble­ma­ti­zu­ju kon­cept tran­scen­den­tal­ne ra­ci­o­nal­no­sti, mi­ni­ra­ju­ći Ži­že­ko­vu ver­zi­ju hi­per­kar­te­zi­ja­ni­zma.

Po­de­la i ozna­či­telj­ska tran­sak­ci­ja iz­me­đu ova dva kon­tek­sta, in­ter­no-uni­ver­zal­nog i eks­ ter­no-lo­kal­nog, pred­sta­vlja­ju od­go­vor na uvo­đe­nje evrop­ske uni­ver­zal­no­sti od stra­ne pro­ sve­ti­telj­stva, ka­da za­pad­ni deo Evro­pe stva­ra svoj mar­gi­nal­ni pro­stor pro­te­ri­va­njem is­toč­nog de­la u dru­go kmet­stvo.52 U po­sled­nje vre­me isto­ri­ča­ri tvr­de da su Vol­ter i pro­sve­ti­telj­stvo po­de­li­li evrop­ski pro­stor na ra­ci­o­nal­ni Za­pad i ira­ci­o­nal­ni Is­tok, po­de­la ko­ja je ob­li­ko­va­la za­pad­ni dis­kurs ra­ci­o­nal­no­sti (uklju­ču­ju­ći psi­ho­a­na­li­zu), slič­no kao i ko­lo­ni­jal­na is­klju­či­va­ nja. Fi­lo­zo­fi­ja pro­sve­ti­telj­stva kon­stru­i­sa­la je Is­toč­nu Evro­pu i Bal­kan kao opa­san eks­te­ri­jer, „tam­nu stra­nu ko­lek­tiv­ne Evro­pe”, me­sto za­bra­nje­ne že­lje Evro­pe, me­sto vam­pi­ra, ne­sta­šne žen­ske sek­su­al­no­sti i tri­ba­li­zma.53 To jest, sve če­ga je taj Za­pad tre­ba­lo da se ota­ra­si da bi po­stao cen­tar sve­ta – im­pe­ri­ja – pri­pi­sa­no je Is­to­ku kao kon­sti­tu­tiv­nom mrač­nom kon­tra­ punk­tu pro­sve­ti­telj­stva. Od­no­si su ov­de tra­di­ci­o­nal­no učvr­šće­ni ne­kom vr­stom „kog­ni­tiv­ne pa­ra­no­je”, gde Za­pad stva­ra iden­ti­tet „dru­gog” de­la Evro­pe – po­znat Froj­du kao i Ži­že­ku.54 U ne­do­stat­ku sop­stve­ne pro­sve­će­no­sti i od­go­va­ra­ju­ćeg is­toč­no­e­vrop­skog kar­te­zi­ja­ni­zma, ovaj ge­o­po­li­tič­ki „dru­gi” ili se pot­či­nja­va (i in­ter­na­ci­o­na­li­zu­je) eks­ter­no na­met­nu­tom iden­ti­te­tu ili ga pot­pu­no od­ba­cu­je. Ta­ko da ka­da Ži­žek in­si­sti­ra da je co­gi­to „auten­tič­ni tre­nu­tak ot­kri­ ća, pro­dor, ko­ji se de­ša­va ka­da pro­pi­sno uni­ver­zal­na di­men­zi­ja eks­plo­di­ra iz unu­tra­šnjo­sti od­re­đe­nog kon­tek­sta i po­sta­ne ‘sa­ma za se­be’ di­rekt­no is­ku­sna kao ta­kva (kao uni­ver­zal­ na)”,55 on pot­pi­su­je „kog­ni­tiv­nu pa­ra­no­ju” pro­sve­ti­telj­stva.

52 Robin Okey, Eastern Europe 1740–1985: Feudalism to Communism. (Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 1986).

53 Larry Wolff, Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization on the Mind of the Enlightenment (Stanford, CA: Stanford University Press, 1994).

54 Vidi Iver B. Neumann, Uses of the Other: “The East” in European Identity Formation, (Minneapolis, Minnesota: University of Minnesota Press, 1999) = Iver Nojman, Upotrebe drugog: „Istok” u formiranju evropskog identiteta; (Beograd: Službeni glasnik: Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2011), prevela s engleskog Maja Danon.

55 Slavoj Žižek, “Tolerance as an Ideological Category,” http://consellodacultura.org/sentidos/wp-content/uploads/2007/03/Žižek_santiago.pdf.

32

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Da se vra­ti­mo na­krat­ko Hu­ser­lu u ovom kon­tek­stu, on je tvr­dio da je Ga­li­leo bio ve­li­ki pro­na­la­zač i ve­li­ki pri­kri­vač, jer je nje­go­va hi­po­te­tič­ko-de­duk­tiv­na me­to­da sa­kri­la sa­mu lo­kal­nu osno­vu nje­go­vog tran­scen­den­tal­nog zna­nja. Slič­no ot­kri­va­mo da u slu­ča­ju Kri­ste­ve i Ži­že­ka tran­scen­den­tal­na še­ma La­ka­no­vog ras­ce­pa su­bjek­ta sa­kri­va po­de­lje­ni ge­o­po­li­tič­ki iden­ti­tet na ko­jem je za­sno­va­no nji­ho­vo tu­ma­če­nje i pri­me­na La­ka­no­ve te­o­ri­ je su­bjek­ti­vi­te­ta. Is­tok, sa kog su i Kri­ste­va i Ži­žek psi­ho­a­na­li­zom se­be iz­dvo­ji­li, kon­sti­tu­i­ san je od De­kar­to­ve „ko­ske”. Me­đu­tim, ge­o­po­li­tič­ka po­de­lje­nost Bal­ka­na ne stva­ra nu­žno po­de­lje­ne po­lo­ža­je su­bjek­ta kao kod Ži­že­ka i Kri­ste­ve. Ja mo­gu po­tvr­di­ti he­te­ro­ge­nost in­ te­lek­tu­al­nog ra­da na Bal­ka­nu i či­nje­ni­cu da su he­ge­mon­ska kul­tu­ra i nje­na po­li­ti­ka pred­ sta­vlja­nja uobi­ča­je­ne te­me u ovom re­gi­o­nu, bez ob­zi­ra na to da li ne­ko ra­di na Bal­ka­nu ili je oti­šao da ra­di kao ise­lje­nik.

Po­uč­no je po­re­di­ti Kri­ste­vu, na pri­mer, sa nje­nim ze­mlja­kom Cve­ta­nom To­do­ro­vim, ko­ji je emi­gri­rao iz Bu­gar­ske u Fran­cu­sku ot­pri­li­ke u isto vre­me kad i ona. Oni su u ra­nim da­ni­ma bi­li čla­no­vi istog in­te­lek­tu­al­nog kru­ga i, kao sled­be­ni­ci Mi­ha­i­la Bah­ti­na, bi­li su pre­sud­ni u pred­sta­vlja­nju nje­go­vog di­ja­lo­škog de­la u pre­vi­še sta­ti­čan kon­tekst fran­cu­skog struk­tu­ra­li­zma.56 Od ta­da pa na­da­lje, in­te­lek­tu­al­ni pu­te­vi Kri­ste­ve i To­do­ro­va se ra­zi­la­ze.

U pr­vom po­gla­vlju svo­je knji­ge Po­u­ke isto­ri­je (Les mo­ra­les de l’hi­sto­i­re) – o upo­tre­bi sim­ bo­lič­kog si­ste­ma na­pred­ne kul­tu­re, ka­to­lič­ke Špa­ni­je, za ko­lo­ni­za­ci­ju sta­nov­ni­ka Ju­žne Ame­ri­ke – To­do­rov ga, raz­ma­tra­ju­ći Bah­ti­nov kon­cept eg­zo­to­pi­je, ob­ja­šnja­va kao „ne­pri­ pa­da­ju­ći da­toj kul­tu­ri”. I, da­lje pi­še, „pre­ma Bah­ti­no­vom mi­šlje­nju, ne sa­mo da eg­zo­to­pi­ja ni­je pre­pre­ka ka sti­ca­nju te­melj­nog zna­nja o ovoj kul­tu­ri, ona je neo­p­hod­ni uslov za to”.57 On na­sta­vlja da ci­ti­ra Bah­ti­na: „Upra­vo se u oku kul­tu­re dru­gog stra­na kul­tu­ra ot­kri­va kom­plet­ni­je i du­blje” (4). Dru­gim re­či­ma, da bi bi­la po­uč­na, kul­tu­ra mo­ra bi­ti di­ja­lo­ški po­ve­za­na sa „dru­gim” kul­tu­ra­ma, a ne da od njih za­zi­re (abject).

Kri­ste­va za­me­nju­je La­ka­nov ras­cep, frag­men­ta­ci­ju se­be, di­ja­lo­gom sa Dru­gim. Za nju po­sto­ji sa­mo edi­pal­ni ras­cep iz­me­đu bal­kan­skog mor­bid­nog za­zor­nog i fran­cu­skog im­pe­ ri­ja­li­stič­kog sim­bo­la. Pre­ma mi­šlje­nju To­do­ro­va, kon­cept „pri­mi­tiv­nog” ozna­ča­va sa­mo od­nos mo­ći; Kri­ste­va sma­tra da je to re­gre­siv­na fa­za evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je ko­ja se lo­ka­li­ zo­va­la na Bal­ka­nu. Im­pe­ri­ja­li­stič­ka, hri­šćan­ska eg­zal­ta­ci­ja, ne eg­zo­to­pi­ja, ono je što ona iz­ra­ža­va ka­da pi­še: „Ja sam sko­ro sprem­na da ve­ru­jem u mit vas­kr­se­nja ka­da pre­gle­dam po­de­lje­no sta­nje mog uma i te­la.”58 Ži­žek se zgod­no mo­že po­re­di­ti sa svo­jim biv­šim slo­ve­nač­kim pri­ja­te­lji­ma le­vi­ča­ri­ma, Rast­kom Moč­ni­kom i To­ma­žom Mast­na­kom, na­ro­či­to po pi­ta­nji­ma ra­si­zma i imi­gra­ci­je.

Moč­ni­ko­va knji­ga Ko­li­ko fa­ši­zma? (1993) fo­ku­si­ra se na evrop­ski ra­si­zam i in­spi­ri­sa­na je 56 Todorov je autor teksta koji se smatra definitivnim radom Bahte: Mikhail Bakhtin: The Dialogical Principle, (Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 1984).

57 Tzvetan Todorov, The Morals of History, na engleski prevela Alyson Waters, (Minneapolis, MN: University of Minnesota Press, 1995), 4.

58 Intimate (243).

33

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ta­kvim do­ga­đa­ji­ma kao što su pre­bi­ja­nje bo­san­skog stu­den­ta, za­tva­ra­nje slo­ve­nač­kih gra­ ni­ca za iz­be­gli­ce iz Bo­sne, i ta­las na­ci­o­na­li­zma i po­li­tič­ke re­pre­si­je u Slo­ve­ni­ji. Ži­že­ko­ve mno­go­broj­ne ana­li­ze pred­sta­vlja­ju Ju­go­sla­vi­ju kao mr­tav si­stem bez kla­snih po­de­la – to su sa­mo po­pu­la­ci­je ko­je su na­za­do­va­le u ra­dost na­ci­o­na­li­zma i za­me­ni­le jo­u­is­san­ce fe­mi­ni­ne kla­snim prin­ci­pom. Pre­ma Moč­ni­ko­vom mi­šlje­nju, me­đu­tim, ju­go­slo­ven­ski sa­mo­u­prav­ni so­ci­ja­li­zam imao je, za­jed­no sa na­ci­o­na­li­zmom, de­mo­krat­ski dis­kurs vre­dan is­tra­ži­va­nja i po­li­tič­ku in­ve­sti­ci­ju iz­gu­blje­nu u Ži­že­ko­voj ho­mo­ge­ni­zu­ju­ćoj še­mi.59 U stva­ri, Ži­že­kov in­te­lek­tu­al­ni ak­ti­vi­zam – i ak­ti­vi­zam NSK i dru­gih La­ka­ni­sta – spro­vo­dio se unu­tar ove uz­bu­dlji­ve kli­me po­li­tič­ke i kul­tur­ne de­ba­te.

Dok je Ži­žek ot­kri­vao hri­šćan­sku eti­ku na­kon uni­šte­nja bo­san­sko mu­sli­man­ske za­ jed­ni­ce, To­maž Mast­nak je u ge­no­ci­du u Bo­sni vi­deo ob­ra­zo­va­nje no­vog evrop­skog hri­ šćan­skog iden­ti­te­ta i re­gre­si­ju ka hri­šćan­sko po­li­tič­koj te­o­lo­gi­ji mu­sli­ma­na kao ne­pri­ja­ te­lja.60 I Moč­nik i Mast­nak osta­ju ak­tiv­ni u slo­ve­nač­kom gra­đan­skom dru­štvu, po­sve­će­ ni pro­gre­siv­noj kri­ti­ci mo­ći a, na­ro­či­to, ot­kri­va­nju Vla­di­nih zlo­u­po­tre­ba ljud­skih pra­va imi­gra­na­ta iz biv­še Ju­go­sla­vi­je. Ži­žek je, sa dru­ge stra­ne, u to vre­me bio po­li­tič­ki ak­ti­van i 1990-ih je en­tu­zi­ja­stič­ki po­dr­ža­vao dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, a bio je vo­ljan da, u ime „prag­ma­ tič­ke po­li­ti­ke” i le­nji­ni­stič­ke di­sci­pli­ne, kao ti­hi eg­ze­ku­tor, pre­ćut­no odo­bra­va zlo­u­po­tre­be ljud­skih pra­va od stra­ne dr­ža­ve dok je nje­go­va par­ti­ja bi­la na vla­sti.61 Ro­land Bo­er do­ži­vlja­va Kri­ste­vu i Ži­že­ka u po­tra­zi za na­či­nom is­ku­plje­nja, „na­či­nom za­le­če­nja pu­sto­še­nja ka­pi­ta­li­zma”. Ži­žek je „po­vra­tio mi­li­tant­ni le­nji­ni­stič­ki mark­si­zam kroz Pa­vlo­vo hri­šćan­stvo”. I, Bo­er tvr­di da „nji­ho­vi ko­ra­ci pre­ma hri­šćan­stvu funk­ci­o­ni­ šu kao za­me­ne za is­ti­snu­ti mark­si­zam (u slu­ča­ju Kri­ste­ve) ili kao do­pu­na opo­ra­vlje­nom 59 Rastko Močnik, Koliko Fašizma?, sa slovenačkog na hrvatski preveo Srećko Pulig (Zagreb, Croatia: Bastard Press, 1998), 17.

60 Tomaž Mastnak, Crusading Peace: Christendom, the Muslim World, and Western Political Order, (Los Angeles, CA: University of California Press, 2002) = Tomaž Mastnak, Križarski mir: kršćanstvo, muslimanski svijet i zapadni politički poredak (Zagreb: Prometej 2005); s engleskog preveo Janko Paravić.

61 Dve slovenačke studentkinje, Jasminka Dedić i Jelka Zorn, pod patronatom Vlaste Jalušić, osnivača Mirovnog instituta u Ljubljani, sprovele su istragu o brisanju dosijea građana od strane slovenačkih vlasti.

Njihova knjiga se bavi socijalnim i političkim posledicama diskriminacije. Sadrži detaljnu dokumentaciju kafkijanske tajne „brisanja” od strane Vlade preko 18.000 jugoslovenskih građana sa prebivalištem u Sloveniji u vreme kada je Žižekova partija bila na vlasti. Knjiga se takođe bavi širim pitanjem „organizovane nevinosti” i saučesništva medija i intelektualaca u održavanju tišine povodom politike koja nije bila „pravna” greška nastala usled nekompetentnosti pravnih pitanja, već promišljen diskriminatorski politički čin za koji su bili odgovorni nacionalni lideri na najvišem nivou (Organizirana nedolžnost in politike izključevanja, Ljubljana, Mirovni inštitut, 2003, 16); vidi takođe Chris Colin, “Slovenia’s Vanishing Act,” Mother Jones (January 11, 2007); Jelka Zorn, “Borders, Exclusions and Resistance: The Case of Slovenia,” International Social Work and the Radical Tradition, Michael Lavalette and Ian Ferguson (eds.) (Birmingham UK: Venture Press 2007), “Ethnic Citizenship in the Slovenian State,” Citizenship Studies, 9.2 (May 2005): 135-152; Brad K. Blitz, “Statelessness and the Social (De)Construction of Citizenship: Political Restructuring and Ethnic Discrimination in Slovenia,” Journal of Human Rights, 7 (2006): 453-479; Barbara Beznec, “Nemogoče je mogoče intervju z Aleksandrom Todorovićem, pobudnikom gibanja izbrisanih in ustanoviteljem društva DIPS (Društvo izbrisanih prebivalcev Slovenije) ter CIIA (Civilna iniciativa izbrisanih aktivistov),” Časopis za Kritiko Znanstvo XXXV.228 (2007).

34

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mark­si­zmu (u Ži­že­ko­vom slu­ča­ju). A za obo­je to je is­ku­pi­telj­ski pro­gram.”62 Kri­ste­va je pra­ti­la Aren­ti­nu (Arendt) po­li­ti­ku per­so­na­li­zo­va­nog na­ra­ti­va i op­šte este­ti­ke i Haj­de­ge­ro­ vo ra­di­kal­no po­vla­če­nje iz in­stru­men­tal­ne ra­ci­o­nal­no­sti u auten­tič­nu in­tim­nost i te­ra­pi­ju.

Na ovom pu­tu na­pu­sti­la je he­ge­lov­ske di­ja­lek­tič­ke osno­ve mark­si­zma, a na­ro­či­to He­ge­lo­ vu fi­lo­zo­fi­ju dr­ža­ve – ko­ja je, pre­ma nje­nom mi­šlje­nju, od­go­vor­na za te­ror u dr­ža­vi. Ži­žek se, s dru­ge stra­ne, vra­tio sve­mu što je Kri­ste­va na­pu­sti­la: he­ge­lov­skoj fi­lo­zo­fi­ji ne­ga­tiv­nog, le­nji­ni­zmu, ma­o­i­zmu. In­tim­na de­mo­kra­ti­ja Kri­ste­ve za­sno­va­na na dru­go­sti i to­le­ran­ci­ji oštro je su­prot­sta­vlje­na Ži­že­ko­vom in­si­sti­ra­nju na kul­tu­ri kao dr­ža­vi, po­li­ti­ci rad­nič­ke kla­se i mr­žnji. Mo­ram da pri­znam da sam ma­lo skep­ti­čan u ve­zi sa Bo­e­ro­vom te­zom da Kri­ste­va i Ži­žek na svo­je raz­li­či­te na­či­ne su­bli­mi­ra­ju iz­gu­blje­ni so­ci­ja­li­zam kroz psi­ho­a­na­ li­zu i hri­šćan­sku lju­bav. Sklon sam da tvr­dim, na osno­vu Gram­ši­je­ve eman­ci­pa­tor­ske epi­ ste­mo­lo­gi­je pra­xis, upra­vo su­prot­no, da im psi­ho­a­na­li­za i hri­šćan­ska lju­bav do­zvo­lja­va­ju da se opu­ste i uži­va­ju u kon­tra­dik­ci­ja­ma ka­pi­ta­li­zma.

Pre­i­spi­tu­ju­ći Moč­ni­ko­vu ver­zi­ju hi­je­rar­hij­ske struk­tu­re bal­ka­ni­zma, na­gla­ša­vam ov­ de – još je­dan­put – da su Kri­ste­va i Ži­žek ul­ti­ma­tiv­no ver­ti­kal­no ver­ni De­kar­to­vom ra­ci­ o­na­li­zmu i uni­ver­zal­noj su­bjek­tiv­no­sti. I ova ul­ti­ma­tiv­na ver­nost ta­ko­đe je cen­tral­na ši­roj kon­tek­stu­a­li­za­ci­ji nji­ho­vog „in­te­lek­tu­al­nog ra­da” kroz ela­bo­ri­ra­nje Gram­ši­je­vih prin­ci­pa.

Gram­ši­je­va „fi­lo­zo­fi­ja pra­xis” ospo­ra­va­la je ne sa­mo De­kar­tov su­bjek­ti­vi­tet o či­stom co­gi­to već i De­kar­to­vo uz­di­za­nje ap­strak­ci­je iz­nad ču­la. Pre­ma Gram­ši­je­vom mi­šlje­nju, su­bje­kat ko­ji de­lu­je sa raz­li­či­tih ta­ča­ka ot­po­ra iz­van po­li­tič­kih in­sti­tu­ci­ja i tra­di­ci­o­nal­nog mark­si­stič­kog re­vo­lu­ci­o­nar­nog raz­mi­šlja­nja, pre­ska­če na­met­nu­te po­de­le i otva­ra stra­te­ške pri­li­ke za pru­ža­nje ot­po­ra he­ge­mo­nji, ne­gi­ra­ju­ći ti­me De­kar­tov is­klju­či­vi su­bjek­ti­vi­zam.

Ume­sto sop­stva kao ap­strak­ci­je Gram­ši nu­di in­ter­su­bjek­tiv­nost isto­ri­ja, ko­je se od­ra­ža­va­ju u in­ter­nom plu­ra­li­zmu su­bjek­ta ko­ji go­vo­ri sa od­re­đe­nog isto­rij­skog i ge­o­graf­skog po­lo­ža­ja kao čvor­ne tač­ke „knji­go­vod­stva tra­go­va”.63 Gram­ši je ta­ko­đe mo­gao da kon­cep­tu­a­li­zu­je in­ tim­ne, isto­rij­ske i ge­o­graf­ske ras­kr­sni­ce svog ži­vo­ta kao he­u­ri­sti­čan iz­vor no­vih sa­ve­za i ot­ po­ra. To jest, Gram­ši­je­va „in­ter­su­bjek­tiv­na isto­ri­ja” ne sa­mo da do­no­si olak­ša­nje Kri­ste­voj i Ži­že­ku, ko­ji se osla­nja­ju na uni­ver­zal­nu še­mu La­ka­no­vog ras­ce­pa su­bjek­ta, već i upu­ću­je na Gram­ši­je­vo po­re­klo – si­ro­ma­šna, ru­ral­na ju­žna Ita­li­ja – kao ne­što što će ima­ti uti­ca­ja na nje­gov ka­sni­ji rad sa rad­nič­kim po­kre­tom u se­ver­noj Ita­li­ji i na nje­go­vu in­te­lek­tu­al­ni pra­xis uop­šte. Nje­go­va op­ser­va­ci­ja i is­ku­stvo sa for­mi­ra­njem kla­snog iden­ti­te­ta u eks­trem­no ra­ zno­li­kim kul­tur­nim i eko­nom­skim re­gi­o­ni­ma ra­nih 1920-ih u Ita­li­ji po­mo­glo mu je da po­ sta­ne sve­stan zna­ča­ja kul­tur­ne ra­zno­li­ko­sti u pro­duk­tiv­nom kla­snom kon­flik­tu ob­na­vlja­nja

62 Roland Boer, “The Search for Redemption: Julia Kristeva and Slavoj Žižek on Marx, Psychoanalysis and Religion,” Philosophy and Society, 32.1 1 (2007): 174.

63 Edward Said, Orientalism, (New York City, NY: Vintage Books, 1979), 25 = Edvard Said, Orijentalizam (Beograd: Čigoja štampa, 2000); prevela sa engleskog Drinka Gojković; Antono Gramsci, Selections from the Prison Noteboooks, Quintin Hoare and Geofrey Nowell Smith (eds.), (New York City, NY: International Publisher, 1971), 324; u daljem tekstu izvor naveden u zagradi kao Prison.

35

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

i pro­ši­re­nja mark­si­stič­kog eko­nom­skog de­ter­mi­ni­zma. 64 Nje­go­va spo­sob­nost da uvr­sti svoj rod­ni si­ro­ma­šni deo Ita­li­je u in­te­lek­tu­al­ni pra­xis u su­prot­no­sti je sa psi­ho­a­na­li­tič­ki po­sre­ do­va­nim raz­dva­ja­njem in­te­lek­tu­al­nog stva­ra­nja Kri­ste­ve i Ži­že­ka od nji­ho­vog sop­stve­nog ge­o­po­li­tič­kog po­re­kla na Bal­ka­nu. Kri­ste­vin „ko­smo­po­li­ti­zam” za­vi­si od za­zor­no­sti nje­nog bu­gar­skog po­re­kla a Ži­že­kov uni­ver­za­li­zam od za­me­ne „kon­sup­stan­ci­je” ge­o­graf­skog pro­ sto­ra sa „pra­znim ozna­či­te­ljem”.

Kao što sam po­ka­zao, psi­ho­a­na­li­za je dis­kurs mo­ći sa po­seb­nim im­pli­ka­ci­ja­ma na Bal­ ka­nu. Ko­ri­šte­njem psi­ho­a­na­li­tič­ke te­o­ri­je i je­zi­ka že­lje, Kri­ste­va i Ži­žek im­pli­cit­no us­kla­đu­ju pod­re­đe­nu ge­o­gra­fi­ju Bal­ka­na sa glo­bal­nim ka­pi­ta­li­zmom, dis­kur­ziv­no pod­vr­ga­va­ju­ći taj re­gion Evrop­skoj uni­ji – no­voj su­per­si­li – i nje­nom kul­tur­nom uni­ver­za­li­zmu. Ovaj pro­ces se po­du­da­ra sa po­tra­žnjom uje­di­nje­nog evrop­skog tr­ži­šta za „ra­ci­o­nal­nim de­mo­graf­skim sa­sta­vom”,65 što je bi­la Gram­ši­je­va ka­rak­te­ri­za­ci­ja vi­so­ko­funk­ci­o­nal­ne ame­rič­ke rad­nič­ke kla­se. De­mo­graf­ska funk­ci­o­nal­nost i uni­ver­zal­na su­bjek­tiv­nost su dve ap­strak­ci­je ko­je sto­je ume­sto, i kom­bi­nu­ju dve stva­ri: en­te­ri­jer in­di­vi­du­al­ca i eks­te­ri­jer tr­ži­šta. Raz­go­va­ra­ju­ći o edi­pov­skom ero­ti­zmu kao struk­tur­noj po­tre­bi evrop­skog je­din­stve­nog tr­ži­šta, J.H.H. Vaj­ler (J.H.H. We­i­ler) ob­ja­šnja­va ve­zu iz­me­đu eko­no­mi­je i kul­tur­nog uni­ver­za­li­zma ko­ji po­dr­ža­va edi­pal­nu struk­tu­ru: Ne sa­mo da su se lo­kal­ni pro­iz­vo­di na­šli pod pri­ti­skom već su i na­ci­o­nal­ni pro­iz­vo­ di iz­gu­bi­li svo­ju pre­po­zna­tlji­vost. Sam tran­sna­ci­o­na­li­zam Za­jed­ni­ce, ko­ja je ra­ni­je sla­vlje­na kao po­nov­no ot­kri­va­nje pro­sve­ti­telj­skog ide­a­li­zma, upra­vo je to: uni­ver­ za­lan, ra­ci­o­na­lan, tran­scen­den­tan i u pot­pu­no­sti mo­der­ni­stič­ki. 66 Vaj­le­ro­va for­mu­la­ci­ja je­din­stve­nog tr­ži­šta kao sin­te­ze eko­no­mi­je i tran­scen­dent­ne ra­ci­ o­nal­no­sti po­tvr­đu­je De­le­zo­vu (De­le­u­ze) i Ga­ta­ri­je­vu (Gu­at­ta­ri) kon­cep­ci­ju glo­bal­nog ka­pi­ ta­li­zma kao je­din­stva na­ci­ja i na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta struk­tu­ri­ra­nih oko edi­pal­ne že­lje, uni­ ver­zal­ne struk­tu­re ci­vi­li­zo­va­nog su­bjek­ta. Edi­pal­na struk­tu­ra za­sno­va­na na za­ko­nu ka­stra­ ci­je pred­sta­vlja sa­mu srž ka­pi­ta­li­zma. Pi­šu­ći iz svo­je za­tvor­ske će­li­je, 1928. go­di­ne, Gram­ši je već „pro­na­šao ve­zu iz­me­đu for­di­zma i psi­ho­a­na­li­ze”67: Isti­na je da se no­va vr­sta čo­ve­ka ka­kvu zah­te­va ra­ci­o­na­li­za­ci­ja pro­iz­vod­nje i ra­da ne mo­že raz­vi­ti sve dok sek­su­al­ni in­stinkt ne bu­de po­god­no re­šen i dok ne bu­de ra­ci­o­na­li­zo­van.68

64 Stuart Hall, “Gramsci’s Relevance for the Study of Race and Ethnicity,” Journal of Communication Inquiry (1986), 10 (2): 5-27.

65 Prison (281).

66 J. H. H. Weiler, “To be European Citizen. Eros and Civilization”, in Nationalism and Internationalism in the Post-Cold War Era, Kjell Goldmann, Ulf Hannerz, Charles Westin (eds.), (London: Routledge, 2000), 176-77.

67 Eli Zaretsky, “Narcissism, Personal Life and Identity: The Place of the 1960s in the History of Psychoanalysis,” Psychoanalysis, Culture & Society 13. (2008): 95.

68 Prison (296–97).

36

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Dru­gim re­či­ma, ra­ci­o­na­li­za­ci­ja pro­iz­vod­nje zah­te­va „in­tim­nu po­bu­nu” pro­tiv pre­sim­ bo­lič­ke sek­su­al­no­sti i zah­te­va da se ero­ti­ka sta­vi pod znak uni­ver­zal­nog Za­ko­na kao pred­ u­slov za uspe­šnu pri­me­nu for­di­stič­kih prin­ci­pa na in­du­strij­sku pro­iz­vod­nju i raz­voj „no­ve vr­ste rad­ni­ka”. Gram­ši sme­šta psi­ho­a­na­li­zu u sam cen­tar for­di­stič­kog mo­de­la: Re­gu­li­sa­nje sek­su­al­nih in­sti­ka­ta, zbog kon­tra­dik­ci­ja ko­je stva­ra i per­ver­zi­ja ko­je joj se pri­pi­su­ju, iz­gle­da po­seb­no „ne­pri­rod­no”. Otu­da uče­sta­lost ape­la na „pri­ro­du” u ovoj obla­sti. „Psi­ho­a­na­li­tič­ka” li­te­ra­tu­ra je ta­ko­đe vr­sta kri­ti­ke re­gu­li­sa­nja sek­su­al­nih in­sti­ka­ta u ob­li­ku ko­ji če­sto pod­se­ća na pro­sve­će­nje, kao pri­li­kom stva­ra­nja no­vog mi­ta o „di­vlja­ku” na sek­su­ al­noj osno­vi (uklju­ču­ju­ći od­no­se iz­me­đu ro­di­te­lja i de­ce).69 U ovom krat­kom pa­ra­gra­fu Gram­ši se ba­vi od­no­som in­du­strij­skog ka­pi­ta­li­zma i edi­pal­ ne struk­tu­ra­ci­je ra­da. Pro­duk­tiv­nost ra­da, pri­me­ću­je on, ima in­tim­nu ero­tič­nu di­men­zi­ju; neo­zna­če­na že­lja ome­ta pla­ni­ra­ne uslo­ve pro­iz­vod­nje. Psi­ho­a­na­li­za, u svo­joj dvoj­noj ulo­zi pro­mo­vi­sa­nja je­zi­ka sek­su­al­ne eman­ci­pa­ci­je i us­tro­ja­va­nja sek­su­al­no­sti, re­ša­va kon­tra­dik­ci­je ka­pi­ta­li­zma pri­me­nom edi­pal­ne struk­tu­re na in­tim­nu sa­mo­i­den­ti­fi­ka­ci­ju rad­ni­ka. Ume­sto Gram­ši­je­vog mo­de­la so­ci­jal­ne pra­xis kao je­din­stva men­tal­nog ra­da i ru­ko­de­lje, Kri­ste­va i Ži­žek nu­de ra­di­kal­nu po­de­lu iz­me­đu dva, do­de­lji­va­nje nji­ho­vom sop­stve­nom in­te­lek­tu­al­nom ra­du i za­da­tak upra­vlja­nja že­ljom „no­ve vr­ste rad­ni­ka”.

Kri­ste­va i Ži­žek su uni­ver­za­li­zo­va­li kri­zu glo­bal­nog ka­pi­ta­li­zma pri­me­nju­ju­ći uni­ver­ zal­nost ljud­skog su­bjek­ti­vi­te­ta. Ali, za raz­li­ku od Gram­ši­ja, oni istin­ski ve­ru­ju da je čist ka­ pi­ta­li­zam – De Go­lo­va ver­zi­ja kod Kri­ste­ve ili Ma­o­va ver­zi­ja kod Ži­že­ka – bo­lji ne­go ži­vot u uslo­vi­ma pa­le mo­der­no­sti. Psi­ho­a­na­li­za Bal­ka­na je pri­mer za to. Ka­da Kri­ste­va na­zi­va Bu­ gar­sku svo­jim „ma­te­rin­skim pro­sto­rom”, što će po­sta­ti za­zor­no, ili ka­da Ži­žek pri­zi­va „Ime oca” da se pre­da Za­ko­nu, je­din­stve­nom tr­ži­štu evrop­skog sim­bo­lič­kog, nji­hov in­te­lek­tu­al­ ni za­da­tak uni­ver­za­li­zo­va­nja kri­ze post­ko­mu­ni­stič­kog Bal­ka­na po­sta­je sa­mo­o­ri­jen­ta­li­za­ci­ja.

Ge­o­graf­ski aske­ti­ci­zam Kri­ste­ve i Ži­že­ka po­ko­ra­va Bal­kan glav­nom ozna­či­te­lju edi­pal­ne or­ to­dok­sno­sti bri­šu­ći he­te­ro­ge­nost isto­ri­ja i lju­de, a sa tim i ero­ti­ku ot­po­ra.

Conser­va­ti­ve Ra­di­ca­lism of the Bal­kans Geo-psycho­a­nalysis SUM­MARY: In 1990s, in the­ir cul­tu­ral-po­li­ti­cal analysis, Ju­lia Kri­ste­va and Sla­voj Ži­žek de­ve­lo­ped a uni­que di­sco­ur­se wit­hin psycho­an ­ alysis - the psycho­a­nalysis of Bal­kans - in which the ma­ter­nal ge­ o­grap­hi­cal spa­ce is pre­sen­ted as the pat­ho­lo­gi­cal equ­i­va­lent to the Oedi­pal phan­tasm of the ar­cha­ic mot­her, from which, ac­cor­ding to the Oedi­pal re­la­ti­on­ship, the su­bject has to se­pa­ra­te ra­di­cally and su­cumb to the aut­ho­rity of the symbo­lic fat­her, that is, in the­ir ca­se, to the ge­o­graphy of the do­mi­ nant Euro­cen­tric Ot­her. The fo­un­da­tion for this ap­pro­ach ori­gi­na­tes from the con­ser­va­ti­ve po­li­tics of the sig­ni­fi­ca­tion of the pri­mi­ti­ve, which is ba­sed on the self-ori­en­ta­li­za­tion and ge­o­po­li­ti­cal de­id­ en­ti­ fi­ca­tion with the Bal­kans as a pre-con­di­tion for its co­smo­po­li­tan and uni­ver­sal iden­tity.

KEY WORDS: Ži­žek, Kri­ste­va, Freud, Said, Gram­sci, psycho­a­nalysis, Bal­kans, fo­re­ig­ner, mot­her, emi­grant. bjelic@maine.edu 69 Prison 294-95.

37

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 28(4) UDC 316.647.5(4)

Branislav Radeljić Univerzitet Istočni London, Velika Britanija Odsek za međunarodnu politiku

Islam kao izazov evropskoj toleranciji?

SAŽETAK: Ovaj rad govori o tome da Evropska unija nastoji da se izbori za razumevanje i primenu tolerancije. Kriterijumi za to šta treba ili ne treba tolerisati često se razlikuju od zemlje do zemlje članice EU. Sve veća prisutnost islama još više produbljuje debatu pošto se odnos prema njemu stalno uzima kao mera za toleranciju. Međutim, dok evropske vlade tvrde da su predane borbi za toleranciju i jedinstvo u raznolikosti, one zagovaraju i donose zakone koji otežavaju poziciju muslimanskog stanovništva u Evropi, ostavljajući utisak da islam nije kompatibilan s pojmom evropske tolerancije.

KLJUČNE REČI: (ne)tolerancija, Evropska unija, islam.

Uvod Koncept evropske tolerancije ide ruku pod ruku s projektom liberalizma, što je institucionalni modus vivendi koji stvara i obezbeđuje prostor za mirnu koegzistenciju mnogih različitih stilova života. U stvari, kako je u jednoj studiji ispravno primećeno, koncept evropske tolerancije „sa svojim filozofskim utemeljenjem i političkim ciljevima, rezultat je ustrajnih nastojanja različitih suprotstavljenih naroda koji u biti nisu bili nimalo tolerantni.”1 S vremenom, termin tolerancija počeo je da se vezuje za razne aspekte svakodnevnog života, u kojima je religija često dominirala. Vredi se prisetiti da su u samoj Evropi razlike između njenih zapadnih i istočnih krajeva, tj. katoličkih i pravoslavnih hrišćana, u tolikoj meri bile važne da su ovi prvi često bili prikazivani kao daleko superiorniji. Pored toga, jedan od poslednjih ratova u Evropi – rat u Bosni i Hercegovini (1992–1995) – ubrzo po izbijanju pretvorio se u verski rat u kome su se hrišćani (i katolici i pravoslavci) i muslimani borili jedni protiv drugih zbog razlika u veroispovesti.

1 Fri­e­sel, Evyatar, The Days and the Se­a­sons, De­tro­it, MI, Wayne Sta­te Uni­ver­sity Press, 1996, 102.

38

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Tačno je da je prisustvo islama u Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata bilo gotovo nezametljivo; mali broj džamija i povremeni skupovi u predgrađima evropskih glavnih gradova nisu predstavljali predmet vredan javne diskusije. Međutim, ovaj trend se promenio 1960-ih, kada je postalo jasno da je evropski ekonomski napredak bio uslovljen dodatnom radnom snagom, što je dovelo do brojnih bilateralnih sporazuma sa muslimanskim zemljama (Alžirom, Marokom, Turskom). Iako su prvi talas imigranata činili mahom muškarci koji su tražili posao da bi izdržavali svoje porodice u domovini, ubrzo nakon toga je došlo do procesa ponovnog okupljanja porodica, ali u državi u koju su dolazili. Kao odgovor na naftnu krizu iz 1973. i na privrednu recesiju koja je usledila, mnoge evropske vlade odlučile su da daju subvencije imigrantima, ne bi li se oni vratili svojim kućama, jer za njima više nije postojala potreba. Ova politika nije bila uspešna, pošto su mnogi od njih već bili druga generacija imigranata, rođena tu gde živi, koja nije imala želju da se vrati. Sukcesivni talasi imigranata i po­ve­ćan broj mu­sli­man­skih za­jed­ni­ ca ši­rom Evrop­ske za­jed­ni­ce 1980-ih do­ve­li su va­žnost isla­ma do te me­re da je on po­stao „či­ni­lac u dis­kur­su ak­ci­je i re­ak­ci­je.”2 Baš u tom tre­nut­ku po­ja­vi­la su se pi­ta­nja u ve­zi sa sve ve­ćom pri­sut­no­šću isla­ma u Evro­pi. Shod­no to­me, do­sta pro­sto­ra je da­to i for­mal­nim i ne­for­mal­nim de­ba­ta­ma o evrop­skom iden­ti­te­tu vis-à-vis mu­sli­man­skog iden­ti­te­ta, po­li­ti­ke is­klju­či­va­nja ili uklju­či­ va­nja, to­le­ran­ci­je i ne­to­le­ran­ci­je. Iako mno­ge od ovih de­ba­ta nu­de ne­u­tral­nu sli­ku stvar­ne si­tu­a­ci­je i pred­la­žu neo­p­hod­ne ko­ra­ke ka­ko da se ona po­pra­vi, či­ni se da ih prak­sa ig­no­ ri­še. Deo ko­ji sle­di po­za­ba­vi­će se ne­kim zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma ko­ji sa­dr­že kla­u­zu­le o (ne)to­le­ran­ci­ji i o to­me ka­ko su pro­šli u stvar­no­sti.

Ne­ki za­pi­si o (ne)to­le­ran­ci­ji Go­di­ne 1986. ta­da­šnja Evrop­ska za­jed­ni­ca usvo­ji­la je De­kla­ra­ci­ju pro­tiv ra­si­zma i kse­ no­fo­bi­je. Nje­ni pot­pi­sni­ci su pri­zna­li „po­sto­ja­nje i po­rast kse­no­fo­bič­nih sta­vo­va, po­kre­ta i na­sil­nog po­na­ša­nja […] če­sto usme­re­nog pre­ma imi­gran­ti­ma”, i shod­no to­me „ener­gič­no osu­di­li sve ob­li­ke ne­to­le­ran­ci­je, ne­pri­ja­telj­skog po­na­ša­nja i upo­tre­be si­le pro­tiv oso­ba ili gru­pa lju­di zbog ra­snih, ver­skih, kul­tur­nih, so­ci­jal­nih ili na­ci­o­nal­nih raz­li­ka.”3 U isto vre­ me, oni su „na­gla­si­li va­žnost ade­kvat­nih i ob­jek­tiv­nih in­for­ma­ci­ja i upo­zna­va­nja svih gra­ đa­na sa opa­sno­sti­ma ko­je no­se ra­si­zam i kse­no­fo­bi­ja, kao i po­tre­bu da se spre­če i osu­je­te svi ob­li­ci dis­kri­mi­na­ci­je.”4 Na pri­mer, afe­ra „ma­ra­me” u Fran­cu­skoj 1989. go­di­ne, ka­da su tri de­voj­či­ce do­šle u ško­lu s ma­ra­ma­ma i od­bi­le da ih ski­nu, slu­ži­la je da se de­mon­stri­ra ka­ko pri­dr­ža­va­ti se raz­li­či­tih vred­no­sti u Evro­pi mo­že da bu­de ve­o­ma pro­ble­ma­tič­no. Iako 2 Ka­storyano, Ri­va, “Re­li­gion and In­cor­po­ra­tion: Islam in Fran­ce and Ger­many,” In­ter­na­ti­o­nal Mi­gra­tion Re­vi­ew, Vol. 38, No. 3, 2004, 1234-1255: 1238.

3 Euro­pean Par­li­a­ment, Co­un­cil and Com­mis­sion, “Dec­la­ra­tion aga­inst Ra­cism and Xe­nop­ho­bia,” Of ­fi­cial Jo­ur­nal of the Euro­pean Com­mu­ni­ti­es, No. C158/1, 25 Ju­ne 1986.

4 Isto.

39

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je sud­skom od­lu­kom po­ni­šten, slu­čaj „ma­ra­me” us­peo je da od­nos iz­me­đu dr­ža­ve, re­li­gi­je i jav­nog mnje­nja do­ve­de u te­šku si­tu­a­ci­ju.

Ka­sni­je, re­le­vant­nost De­kla­ra­ci­je iz 1986. po­tvr­đe­na je ka­da su 1990. Sa­vet i pred­stav­ ni­ci vla­da ze­ma­lja čla­ni­ca do­ne­li Re­zo­lu­ci­ju o bor­bi pro­tiv ra­si­zma i kse­no­fo­bi­je i na­ve­li ne­ke od in­stru­me­na­ta ko­ji bi u jed­nom tre­nut­ku mo­gli da po­slu­že u tu svr­hu: raz­ne za­kon­ ske me­re, raz­vi­ja­nje „gra­đan­skih opre­de­lje­nja i vred­no­sti plu­ra­li­zma i to­le­ran­ci­je” pu­tem ob­ra­zo­va­nja i uz uklju­či­va­nje me­di­ja „u eli­mi­ni­sa­nju ra­snih pred­ra­su­da i pro­mo­vi­sa­nju har­mo­nič­nih od­no­sa me­đu raz­li­či­tim za­jed­ni­ca­ma ko­je ži­ve u Evro­pi.”5 Ta­ko su za­ko­ni, ob­ra­zov­ne in­sti­tu­ci­je i me­di­ji vi­đe­ni kao či­ni­o­ci ko­ji su u sta­nju da pro­mo­vi­šu i ne­gu­ju to­le­ran­ci­ju. Ta­kva po­tre­ba je po­ta­kla sle­de­će pi­ta­nje: „Da li smo mi po pri­ro­di sklo­ni da bu­de­mo ne­to­le­rant­ni?” Za­pra­vo, kao što je na jed­nom dru­gom me­stu pri­me­će­no: „Post­ mo­der­ni re­la­ti­vi­zam Za­pa­da mno­gi mu­sli­ma­ni do­ži­vlja­va­ju ne­to­le­rant­nim pre­ma onim tra­di­ci­o­nal­nim mu­sli­man­skim za­jed­ni­ca­ma ko­je se pri­dr­ža­va­ju si­ste­ma ap­so­lut­nih vred­ no­sti. Mno­gi­ma u islam­skom sve­tu či­ni se da je pre­te­ra­ni in­di­vi­du­a­li­zam za­pad­njač­kih de­mo­kra­ti­ja u su­prot­no­sti s nji­ho­vim tra­di­ci­o­nal­nim na­gla­ša­va­njem vred­no­sti za­jed­ni­ce i grup­ne so­li­dar­no­sti.”6 Ka­da je ovo re­če­no, ra­zu­mlji­vo je da je po­jam (ne)to­le­ran­ci­je u ve­li­ koj me­ri uslo­vljen kul­tur­nim okol­no­sti­ma i, pre­ci­zni­je, raz­li­ka­ma iz­me­đu ‘nas’ i ‘njih’, ko­je se shva­ta­ju kao raz­li­ke iz­me­đu ‘do­brih nas’ i ‘lo­ših njih’. U svo­joj iz­u­zet­noj stu­di­ji, To­do­rov je pro­u­čio sve ve­ću po­pu­lar­nost kse­no­fo­bič­ne de­sni­ce di­ljem Evrop­ske uni­je i uka­zao na zna­čaj raz­li­ke mi-oni za nji­ho­ve pri­sta­li­ce: „Mi bra­ni­mo slo­bo­du, ma­da po­ne­kad mo­žda na ne­va­žne na­či­ne, dok oni na na­še re­či od­go­va­ra­ju na­si­ljem i ubi­stvi­ma.”7 Go­di­ne 1995. dr­ža­ve čla­ni­ce Une­ska pro­gla­si­le su i pot­pi­sa­le De­kla­ra­ci­ju o prin­ci­pi­ ma to­le­ran­ci­je. One su se slo­ži­le da je to­le­ran­ci­ja po­što­va­nje, pri­hva­ta­nje i spo­sob­nost da ce­ni­mo bo­ga­tu ra­zno­li­kost kul­tu­ra na­šeg sve­ta, na­ših na­či­na iz­ra­ža­va­nja i po­sto­ja­nja kao ljud­skih bi­ća. Ona se ne­gu­je zna­njem, otvo­re­ no­šću, ko­mu­ni­ka­ci­jom i slo­bo­dom mi­šlje­nja, sa­ve­šću i ve­rom. […] To ni­je sa­mo na­ša mo­ral­na du­žnost, već ta­ko­đe i po­li­tič­ka i za­kon­ska oba­ve­za. […] To­le­ran­ci­ja ni­je odo­ bra­va­nje, mi­lost ili po­pu­stlji­vost. […] Ona uklju­ču­je od­ba­ci­va­nje dog­mi i ap­so­lu­ti­zma i afir­mi­še stan­dar­de po­sta­vlje­nje od stra­ne in­ter­na­ci­o­nal­nih in­sti­tu­ci­ja za ljud­ska pra­va. […] To zna­či da je oso­ba slo­bod­na da se dr­ži svo­jih ube­đe­nja i da pri­hva­ta da se dru­gi dr­že svo­jih. […] To ta­ko­đe zna­či da se ni­či­ji sta­vo­vi ne sme­ju na­me­ta­ti dru­gi­ma.8 5 “Re­so­lu­tion of the Co­un­cil and the Re­pre­sen­ta­ti­ves of the Go­vern­ments of the Mem­ber Sta­tes, Me­e­ting wit­hin the Co­un­cil of 29 May 1990 on the Fight aga­inst Ra­cism and Xe­nop­ho­bia,” Of ­fi­cial Jo­ur­nal, No. C157, 27 Ju­ne 1990.

6 Tyler, Aaron, Islam, the West, and To­le­ran­ce: Con­ce­i­ving Co­e­xi­sten­ce, New York, NY, Pal­gra­ve Mac­mil­ lan, 2008, 2.

7 To­do­rov, Tzve­tan, The Fe­ar of Bar­ba­ri­ans: Beyond the Clash of Ci­vi­li­za­ti­ons, Cam­brid­ge, Po­lity Press, 2010, 150.

8 UNE­SCO, “The Dec­la­ra­tion of Prin­ci­ples on To­le­ran­ce,” In­ter­net: ­­­­­­­­­­­­­­­­­http://www.unesco.org/cpp/uk/declarations/tolerance.pdf, 10/07­/20­11­.

40

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ni­je te­ško pri­me­ti­ti da ova de­kla­ra­ci­ja pru­ža set am­bi­ci­o­znih ali ne­kon­kret­nih ide­ ja ve­za­nih za sam kon­cept to­le­ran­ci­je. Pr­vo, ona sa­dr­ži ter­mi­ne kao što su ‘po­što­va­nje’, ‘pri­hva­ta­nje’ i ‘ce­nje­nje’, kao da oni na­do­pu­nju­ju je­dan dru­gi, što ne mo­ra bi­ti slu­čaj. U stva­ri, uka­zi­va­nje po­što­va­nja pre­ma ne­koj dru­goj kul­tu­ri ne mo­ra nu­žno da zna­či da je pri­hva­ta­mo, kao što ni pri­hva­ta­nje dru­ge kul­tu­re ne mo­ra da zna­či da je ce­ni­mo. Čak je i u sa­moj Evro­pi uvek po­sto­ja­la po­de­la na za­pad­ne i is­toč­ne re­gi­o­ne. U svo­joj ras­pra­vi o Bal­ka­nu, te­ri­to­ri­ji na ju­go­i­sto­ku Evro­pe, je­dan na­uč­ni rad­nik je re­kao: „Da­nas, sa­ma reč ‘Bal­kan’ aso­ci­ra na sli­ke in­tri­ge, ra­ta i ljud­ske pat­nje u to­li­koj me­ri da je to uža­sno za za­ pad­no dru­štvo. Pre­ma mi­šlje­nju ne­kih, bal­kan­skim ze­mlja­ma ne­do­sta­je či­sto za­pad­njač­ka ori­jen­ta­ci­ja i one sa so­bom no­se pre­vi­še kul­tur­nog te­re­ta da bi pri­pa­da­le evrop­skom klu­ bu. Za­pad­njač­ki li­de­ri na­zi­va­ju ovu re­gi­ju stra­žnjim vra­ti­ma Evro­pe, bal­kan­skim bu­re­tom ba­ru­ta ili pra­gom Evro­pe. Ono što ovi eufe­mi­zmi kri­ju je mo­žda že­lja da se Bal­kan na­la­zi bi­lo gde iz­van Evro­pe.”9 De­kla­ra­ci­ja Une­ska na­gla­si­la je va­žnost ob­ra­zo­va­nja, in­for­mi­sa­no­sti i slo­bo­de iz­ra­ža­ va­nja, što sve za­jed­no zvu­či kao va­li­dan in­stru­ment za pro­mo­vi­sa­nje to­le­ran­ci­je, ali šta će­ mo da ra­di­mo s ja­kom kse­no­fo­bič­nom de­sni­com u Austri­ji, Bel­gi­ji, Dan­skoj, Fran­cu­skoj, Ita­li­ji, Ho­lan­di­ji, Skan­di­na­vi­ji, sa ze­mlja­ma ko­je su po­zna­te baš po go­re­po­me­nu­tim si­ste­ mi­ma? Sve ve­ća po­pu­lar­nost de­sni­čar­skih par­ti­ja u Evro­pi uka­zu­je na to da ob­ra­zo­va­nje i slo­bo­da mi­šlje­nja pre do­pri­no­se raz­vo­ju ne­to­le­ran­ci­je ne­go to­le­ran­ci­je.

Još je­dan spo­ran aspekt ove de­kla­ra­ci­je je­ste to što se mo­ral­ne du­žno­sti i za­kon sta­ vlja­ju u istu ra­van. Ova­kvo svr­sta­va­nje pro­ble­ma­tič­no je zbog do­bro po­zna­tih kul­tur­nih raz­li­ka i raz­li­či­tih kri­te­ri­ju­ma o to­me šta to­le­ri­sa­ti a šta ne, i ono one­mo­gu­ća­va shva­ta­nje to­le­ran­ci­je kao mo­ral­ne du­žno­sti. Bi­lo ka­ko bi­lo, pred­sta­vlja­nje to­le­ran­ci­je kao za­kon­ske oba­ve­ze mo­glo bi bi­ti uspe­šni­je, i zbog to­ga ne­ke ze­mlje ima­ju bo­lje oce­ne od dru­gih. Uz to, ako je ona za­kon­ski re­gu­li­sa­na, mo­gu­će je udo­vo­lji­ti ne­kim zah­te­vi­ma to­le­ran­ci­je.

Ko­nač­no, De­kla­ra­ci­ja je sna­žno po­dr­ža­la oču­va­nje sop­stve­nih ube­đe­nja. Su­prot­no ne­kim ra­ni­jim sta­vo­vi­ma, sma­tra se da je to­le­ran­ci­ja te­sno po­ve­za­na sa sfe­rom pri­vat­ nog, dok je sfe­ra jav­nog osta­la ig­no­ri­sa­na. U svom is­tra­ži­va­nju, Mi­ler je usta­no­vio raz­ li­ku iz­me­đu ove dve sfe­re i za­klju­čio da „po­li­ti­ka to­le­rant­no­sti pod­ra­zu­me­va do­pu­šta­nje gru­pa­ma da is­ka­žu svoj iden­ti­tet i da iz­ra­ze svo­je kul­tur­ne vred­no­sti pri­vat­no ili pu­tem aso­ci­ja­ci­ja nji­ho­vih čla­no­va”, dok se „sfe­ra jav­nog on­da ru­ko­vo­di nor­ma­ma ko­je se či­ne uni­ver­zal­nim i kul­tu­ro­lo­ški ne­u­tral­nim, ali ko­je u stva­ri re­flek­tu­ju kul­tur­ne vred­no­sti do­ mi­nant­nih dru­štve­nih ka­te­go­ri­ja.”10 Slič­no kao i De­kla­ra­ci­ja Une­ska, na­sto­ja­nja Uje­di­nje­nih na­ci­ja da us­po­sta­ve to­le­ran­ci­ ju iden­ti­fi­ko­va­la su pet na­či­na ka­ko da se no­si­mo s ne­to­le­ran­ci­jom: za­ko­ni­ma, ob­ra­zo­va­ njem, pri­stu­pom in­for­ma­ci­ja­ma, in­di­vi­du­al­nom osve­šće­no­šću i lo­kal­nim re­še­nji­ma. Pr­vi 9 Gerolymatos,­A­ndré, The Balkan Wa­rs­: Conqu­est, Revolution and ­Ret­ribution fr­om ­the Ottoman Era to ­the Twe­ntieth ­Ce­ntu­ry and Beyo­nd­,­ Stapleh­urst, Spe­llmo­unt, 2­004, 4.

10 Miller, David, Citiz­enship­ and Natio­na­l I­dentity,­Ca­mbridge, Polity Pre­ss, 2000, 63.

41

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

na­čin je op­ti­mi­stič­no vi­deo vla­de kao „od­go­vor­ne za to da se spro­vo­de za­ko­ni o ljud­skim pra­vi­ma, da se za­bra­ne i ka­žnja­va­ju zlo­či­ni iz mr­žnje i dis­kri­mi­na­ci­ja ma­nji­na.”11 Dru­gi na­čin je na­gla­ša­vao ulo­gu ob­ra­zo­va­nja, jer „ne­to­le­ran­ci­ja ve­o­ma če­sto ima ko­re­ne u ne­ zna­nju i stra­hu: stra­hu od ne­po­zna­tog, od dru­gog, od dru­gih kul­tu­ra, na­ci­ja, ve­ro­i­spo­ve­ sti. Ne­to­le­ran­ci­ja je ta­ko­đe usko po­ve­za­na s pre­te­ra­nim ose­ća­jem sop­stve­ne vred­no­sti i po­no­sa, bi­lo lič­nim, na­ci­o­nal­nim ili re­li­gi­o­znim.”12 Tre­ći na­čin bor­be pro­tiv ne­to­le­ ran­ci­je bio bi pu­tem in­for­mi­sa­nja, po­što „oni ko­ji ras­pi­ru­ju mr­žnju če­sto po­či­nju ta­ko što iden­ti­fi­ku­ju prag to­le­ran­ci­je jav­nog mnje­nja. Oni za­tim raz­vi­ja­ju po­gre­šne ar­gu­men­te, da­ju la­žne sta­ti­stič­ke po­dat­ke i ma­ni­pu­li­šu jav­nim mnje­njem pla­si­ra­njem dez­in­for­ma­ci­ja i pred­ra­su­da.”13 Če­tvr­ti na­čin je po­ka­zao va­žnost in­di­vi­du­al­ne sve­sti o „ne­tr­pe­lji­vo­sti, ste­ re­o­ti­pi­ma, ži­go­sa­nju, uvre­da­ma i ra­si­stič­kim vi­ce­vi­ma, ko­ji su pri­me­ri in­di­vi­du­al­nog iz­ ra­ža­va­nja ne­to­le­ran­ci­je, ko­joj su ne­ki lju­di sva­ko­dnev­no iz­lo­že­ni.”14 Na kra­ju, pe­ti na­čin je za­sno­van na lo­kal­nim re­še­nji­ma, što zna­či da bi glo­bal­no bi­la vi­dlji­va, to­le­ran­ci­ja tre­ba da po­tek­ne sa in­di­vi­du­al­nog i lo­kal­nog ni­voa. Sa­ve­to­va­no je da se „or­ga­ni­zu­je mre­ža me­đu obič­nim lju­di­ma, da se de­mon­stri­ra so­li­dar­nost sa žr­tva­ma ne­to­le­ran­ci­je, da se dis­kre­di­ tu­je pro­pa­gan­da mr­žnje.”15 Po­sled­nji do­ku­ment ko­ji bih ov­de po­me­nuo je­ste An­ti­di­skri­mi­na­tor­na po­li­ti­ka EU iz 1997. Ovaj po­du­ži do­ku­ment je na­gla­sio da je „pro­blem ra­sne dis­kri­mi­na­ci­je oti­šao da­lje od neo­prav­da­no ne­jed­na­kog tret­ma­na na ba­zi bo­je ko­že”, što je re­zul­ti­ra­lo „fe­no­me­nom u po­ra­stu, ‘isla­mo­fo­bi­jom’ ili ‘an­ti­mu­sli­man­skom dis­kri­mi­na­ci­jom.’”16 Kao i mno­gi dru­gi do­ku­men­ti na­sta­li 1980-ih i 1990-ih, i ovaj pri­zna­je da pro­blem po­sto­ji, ali po­no­vo bez ika­kvog re­zul­ta­ta u prak­si. U stva­ri, bi­lo je oči­gled­no da ni zva­nič­ni ni na­uč­ni pred­lo­zi ka­ ko po­sta­ti i osta­ti to­le­ran­tan ni­su bi­li pred­o­dre­đe­ni da uti­ču na evrop­sko dru­štvo.

Islam kao iza­zov Da­na­šnje shva­ta­nje ‘(ne)to­le­ran­ci­je’ če­sto je po­ve­za­no sa ver­skim raz­li­ka­ma. Jed­no is­ tra­ži­va­nje Evrop­ske uni­je o mu­sli­ma­ni­ma ši­rom EU ot­kri­va da je „u pro­se­ku 1 od 3 mu­sli­ ma­na is­pi­ta­ni­ka bio dis­kri­mi­ni­san u pro­te­klih 12 me­se­ci, a da je 11% bi­lo žr­tva zlo­či­na na ra­snoj osno­vi. Naj­vi­ši ni­vo dis­kri­mi­na­ci­je de­ša­va se na po­slu... Ma­lo je ve­ro­vat­no da će lju­ di bez dr­ža­vljan­stva i oni ko­ji su naj­kra­će ži­ve­li u ze­mlji pri­ja­vi­ti slu­ča­je­ve dis­kri­mi­na­ci­je.

11 “­A Global Qu­est for­T­oleranc­e,” I­nternet: http://www.­unesco.­org/­ne­w/­en/socia­l-­and-hum­an­-sc­iences/themes/human-rights/fightagainst-discrimination/­promoting-tol­eranc­e/, ­11­/0­8/2011.­ 12 Isto.

13 Ist­o.

14 ­Ist­o.­ 15 ­ I­sto.

16 ­ “­Europ­ean Union Anti-Dis­cr­iminati­on Policy­: F­ro­m ­Equal­ O­pportuniti­es­ between ­Women a­nd­ Men to­Combating Ra­cis­m,” Directorate-General for Research, Working document LIBE 102EN, Internet: ­­­­­­­­­­­­­­­http://www.europarl.europa.eu/workingpapers/libe/102/default_en.htm, ­12/08/2011­.

42

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ka­da se ra­di o raz­lo­zi­ma za ne­pri­ja­vlji­va­nje in­ci­de­na­ta, 59% mu­sli­ma­na is­pi­ta­ni­ka ve­ru­je da se ‘ni­šta ne bi do­go­di­lo ili pro­me­ni­lo nji­ho­vim pri­ja­vlji­va­njem’ […] Et­nič­ko po­re­klo je glav­ni uzrok dis­kri­mi­na­ci­je […] Sve­ga 10% je iz­ja­vi­lo da mi­sli da je do dis­kri­mi­na­ci­je ko­ ju su oni do­ži­ve­li do­šlo is­klju­či­vo iz ver­skih po­bu­da.”17 Ovo is­tra­ži­va­nje je va­žno ne sa­mo za­to što po­ka­zu­je da bi­ti mu­sli­man u EU mo­že bi­ti ve­o­ma te­ško već i za­to što ono pre­i­spi­ tu­je ne­ke od aspe­ka­ta ko­ji­ma se Uni­ja do sa­da po­no­si­la, po­put po­što­va­nja raz­li­či­to­sti i in­klu­zi­je. Dis­kri­mi­na­tor­na po­li­ti­ka u za­po­šlja­va­nju do­vo­di do za­ključ­ka da EU ni­je to­li­ ko otvo­re­na ko­li­ko se pred­sta­vlja. Et­nič­ko po­re­klo i na­čin ode­va­nja če­sto ima­ju pred­nost nad ni­vo­om ob­ra­zo­va­nja i struč­no­sti. Još vi­še uz­ne­mi­ra­va či­nje­ni­ca da mno­gi mu­sli­ma­ni ve­ru­ju da ne­ma svr­he pri­ja­vlji­va­ti dis­kri­mi­na­ci­ju. Ta­kvo ve­ro­va­nje im­pli­ci­ra da evrop­ski li­de­ri ko­ji se ba­ve ovim ve­o­ma ose­tlji­vim pro­ble­mi­ma ima­ju dvo­stru­ke stan­dar­de, ko­ji se kre­ću od fa­vo­ri­zo­va­nja raz­li­či­to­sti i in­klu­zi­je do ig­no­ri­sa­nja istih, za­vi­sno od pri­li­ke.

Da­kle, da li to zna­či da nam je po­treb­no vi­še ob­u­ča­va­nja ka­ko da po­sta­ne­mo to­le­ rant­ni­ji? Pre­ma Ig­na­ti­je­vlje­vom mi­šlje­nju, „Glav­ni za­da­tak pri uče­nju ‘to­le­ran­ci­je’ je­ste da po­mog­ne­mo lju­di­ma da vi­de se­be kao po­je­din­ce, pa za­tim da i dru­ge vi­de ta­ko – to jest, da pro­ble­ma­ti­zu­ju taj ne­pro­mi­šlja­ni, ne­raz­ma­tra­ni spoj lič­nog i grup­nog iden­ti­te­ta na ko­me po­či­va ra­si­zam. Jer ra­si­zam i ne­to­le­ran­ci­ja su, na kon­cep­tu­al­nom ni­vou, ap­strakt­ni pro­ce­si u ko­ji­ma kon­kret­ne, stvar­ne in­di­vi­due u svoj svo­joj po­seb­no­sti bi­va­ju de­per­so­na­li­zo­va­ne i obez­li­če­ne, ili sve­de­ne na no­si­o­ce oso­bi­na omra­že­ne gru­pe.”18 Ipak, mno­gi na­uč­ni­ci ko­ji iz­u­ča­va­ju dru­štvo slo­ži­li bi se da „sprem­nost da se to­le­ri­še bi­lo ko­ja ide­ja ili prak­sa ima ne­ga­ti­van uti­caj na za­jed­nič­ke vred­no­sti na ko­ji­ma se te­me­lji za­jed­ni­ca. Ovo ne zna­či da sva­ki član za­jed­ni­ce mo­ra bi­ti po­sve­ćen pot­pu­no istom sve­o­bu­hvat­nom kon­cep­tu do­bro­ te. Za­to ovo zna­či da is­ti­ca­nje da po­sto­je ne­ki du­bo­ko uvre­že­ni za­jed­nič­ki stan­dar­di de­fi­ ni­še gra­ni­ce od­bi­ja­nja i pri­hva­ta­nja u okvi­ri­ma bi­lo ko­je istin­ske za­jed­ni­ce.”19 Pret­hod­na dva pri­stu­pa to­le­ran­ci­ji auto­mat­ski otva­ra­ju sle­de­ća pi­ta­nja: „Ko­li­ko da­le­ ko bi to­le­ran­ci­ja tre­ba­lo da ide?” i „Da li je so­li­dar­nost mo­gu­ća?” Sla­žem se sa Svi­to­vim raz­dva­ja­njem dva ter­mi­na: dok to­le­ran­ci­ja „go­vo­ri da po­sto­je bit­ne raz­li­ke me­đu po­je­din­ ci­ma (kao kod poj­ma ver­ske to­le­ran­ci­je)”, so­li­dar­nost „im­pli­ci­ra da raz­li­ke ko­je po­sto­je iz­me­đu po­je­di­na­ca ni­su va­žne – da po­sto­ji pre­po­zna­va­nje za­jed­nič­kih in­te­re­sa, kao i vo­lja da se stu­pi u ak­ci­ju s dru­gi­ma, čak i ako to pod­ra­zu­me­va iz­ve­snu žr­tvu sa na­še stra­ne.”20 Na­rav­no, da­va­nje kon­kret­nog od­go­vo­ra na po­sta­vlje­no pi­ta­nje ni­je lak za­da­tak. Što se ti­če pi­ta­nja to­le­ran­ci­je, da­na­šnja Evrop­ska uni­ja je u ozbilj­noj ne­do­u­mi­ci. Na pri­mer, osim što 17 European Union Agen­cy for Fu­nda­me­ntal R ­ ig­hts, “Data i­n Focu­s Report: Muslims”, Internet: ­ht­tp­://fra.e­uropa.eu/­fr­a­We­bsite/attachment­s/E­U-MIDIS_MU­SLIMS_E­N.­pdf­, 09/07/201­0.

18 Ig­n­atieff, Micha­e­l,­“Natio­na­li­s­m and th­e Narcissism of Minor Differences,” in Ronald ­Bei­ner (ed), Theorizing Natio­nalism, ­Al­bany, NY, SUNY­ P­res­s, 1999, 9­1-102: 10­1.

19 Nederm­an, Cary ­J. ­an­d John Christian Laur­sen (ed­s)­, Diffe­re­nc­e and Disse­nt, Lanham, MD: Row­ma­n & Li­ttlefield, 1­99­6, ­3-­4.

20 Sw­eet, William, “­Sol­idarity­a­nd­Human Rig­hts,” in Willi­am­Sweet (ed)­, P­hilosophic­al­ Theory and the Universal Declaration of Human Rights,­O­ttawa, ON, University of Ott­aw­a ­Press, 2003, 213-231: 216­.

43

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

se bur­ka vi­di kao sim­bol „re­pre­si­je ko­ju že­ne tr­pe u isla­mu” i pret­nja „si­gur­no­sti, pol­noj jed­na­ko­sti i se­ku­lar­no­sti”, ne­ke evrop­ske dr­ža­ve vo­le­le bi da ona bu­de za­bra­nje­na, ma­da bi „nje­no za­bra­nji­va­nje bi­lo ugro­ža­va­nje lič­nih pra­va ko­ja nji­ho­ve kul­tu­re obič­no na­sto­je da za­šti­te.”21 Ova­kav pri­stup po­ka­zu­je da su ove dr­ža­ve sprem­ne da po­ka­žu ne­to­le­ran­ci­ju pre­ma svo­jim mu­sli­man­skim ma­nji­na­ma. Od 5 mi­li­o­na mu­sli­ma­na u Fran­cu­skoj, sa­mo oko 2000 njih pot­pu­no po­kri­va svo­je li­ce. Ova mi­kro­ma­nji­na bi­la je do­volj­na da Na­ci­o­nal­ na skup­šti­na do­ne­se na­crt za­ko­na ju­la 2010, u ko­me se ka­že da „ni­ko ne mo­že na jav­nom me­stu no­si­ti ode­ću či­ja je svr­ha po­kri­va­nje li­ce.”22 Ka­da je po­sta­la pra­vo­sna­žna, za­bra­na je pri­me­nje­na i na dr­ža­vlja­ne i na po­se­ti­o­ce u Fran­cu­skoj, a oni ko­ji se na nju oglu­še bi­va­ju ka­žnje­ni nov­ča­nom ka­znom ili za­tvo­rom.23 Ta­ko, dok fran­cu­ski li­de­ri oprav­da­va­ju za­bra­ nu kao pra­vi na­čin bor­be pro­tiv ver­skog eks­tre­mi­zma, oni ne mo­gu pred­vi­de­ti mo­gu­će re­ak­ci­je. I zbi­lja, ako se go­vo­ri o po­sle­di­ca­ma za­bra­ne, či­ni se da je njen po­ten­ci­jal­no naj­ o­pa­sni­ji aspekt pre­ne­breg­nut: fran­cu­sko vođ­stvo je ig­no­ri­sa­lo či­nje­ni­cu da se od­lu­kom da se za­bra­ne bur­ke „mo­že ži­go­sa­ti islam i pro­u­zro­ko­va­ti od­bram­be­na re­ak­ci­ja” ši­rom EU.24 Što se ti­če pi­ta­nja so­li­dar­no­sti, bez do­brih re­zul­ta­ta na po­lju to­le­ran­ci­je, ne­mo­gu­će je po­sti­ći so­li­dar­nost na ši­rem pla­nu i iz­van gra­ni­ca, što je ka­rak­te­ri­stič­no za sve ve­ću Evrop­sku uni­ju. Na­kon uve­ća­nja EU 2004, zva­nič­ni­ci iz Bri­se­la su op­ti­mi­stič­no pro­ko­ men­ta­ri­sa­li da „ako dr­ža­ve že­le da za­jed­no iz­ra­stu u odr­ži­vu po­li­tič­ku uni­ju, Evro­plja­ni mo­ra­ju da bu­du sprem­ni na evrop­sku so­li­dar­nost. Ova so­li­dar­nost mo­ra bi­ti ja­ča ne­go uni­ver­zal­na so­li­dar­nost […] evrop­ska so­li­dar­nost – sprem­nost da se otvo­ri nov­ča­nik i da se po­sve­ti ži­vot dru­gi­ma, jer su i oni Evro­plja­ni – ni­je ne­što što se mo­že na­met­nu­ti sa vr­ ha. Ona mo­ra bi­ti vi­še ne­go in­sti­tu­ci­o­nal­na so­li­dar­nost. Nju mo­ra­ju ose­ća­ti Evro­plja­ni kao po­je­din­ci.”25 Ta­kva tvrd­nja nam go­vo­ri da kon­cept evrop­ske so­li­dar­no­sti naj­vi­še po­či­va na vo­lji evrop­skih dr­ža­vlja­na. Na­su­prot ne­to­le­ran­ci­ji ko­ju če­sto iza­zi­va­ju zva­nič­ne od­lu­ ke, ko­je do­la­ze sa vr­ha, od so­li­dar­no­sti se oče­ku­je da se raz­vi­ja i da ja­ča kao fe­no­men ko­ji po­ti­če od obič­nih lju­di. Ovaj ras­ko­rak po­sto­ji za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da su kon­cep­ti (ne) to­le­ran­ci­je pr­ven­stve­no re­le­vant­ni za di­sku­si­ju o ve­zi iz­me­đu ‘pra­vih’ Evro­plja­na i ‘dru­gih’ Evro­plja­na, dok je so­li­dar­nost uglav­nom ote­lo­vlje­na u di­sku­si­ja­ma o sa­rad­nji is­klju­či­vo iz­me­đu ‘pra­vih’ Evro­plja­na.

Raz­li­ka iz­me­đu to­le­ran­ci­je i so­li­dar­no­sti još je evi­dent­ni­ja ka­da se po­ja­ve ne­to­le­rant­na de­la. Uz to, ista raz­li­ka je ono što me­đu­sob­no raz­li­ku­je ne­ke evrop­ske ze­mlje, što zna­či da 21 “A B­ad Idea,” The Economist, ­15­ M­ay 201­0, 18.

22 Citirano­u Bobby­Ghosh, “The ­Moment,­” Time­, 26 July 2010, 7.

23 Gau­th­ier-Villars, David, “France Adv­ances Ban o­n Some Islami­c ­Veils,” Th ­ e­Wall Street Journal, 14 July 2010, A15.

24 “Running for Cover,” The Economist, Internet: http://www.economist.com/node/16113091/print, 26/07/2010.

25 Biedenkopf, Kurt, Bronislaw Geremek and Krzysztof Michalski, “The Spiritual and Cultural Dimension of Europe: Concluding Remarks,” Internet: http://cordis.europa.eu/documents/documentlibrary/104214451EN6.pdf, 30/5/2011.

44

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

su ne­ke od njih to­le­rant­ni­je i da po­ka­zu­ju ve­ću so­li­dar­nost pre­ma sop­stve­noj Dru­go­sti. U svo­joj ana­li­zi o islam­skim ma­ra­ma­ma u Za­pad­noj Evro­pi, Jop­ke pri­me­ću­je pri­su­stvo raz­li­ či­to­sti: „Dok Fran­cu­ska po­ti­sku­je pri­vat­no u ko­rist jav­nog, En­gle­ska ide u dru­gu kraj­nost sta­vlja­ju­ći pri­vat­ne iz­nad jav­nih vred­no­sti u dr­žav­nom škol­stvu.”26 U stva­ri, pri­lič­no je iz­ ne­na­đu­ju­će da je još 2004. go­di­ne, dok su se pri­ma­le no­ve dr­ža­ve u član­stvo u EU i dok se ras­pra­vlja­lo o sta­tu­su kan­di­da­ta ne­kih po­ten­ci­jal­nih čla­ni­ca (od ko­jih ne­ke ima­ju zna­ča­jan pro­ce­nat mu­sli­man­skog sta­nov­ni­štva), Fran­cu­ska do­ne­la Za­kon o la­i­ci­te­tu ko­ji je u pot­pu­ no­sti pre­i­na­čio pret­hod­nu za­kon­sku po­stav­ku: pre ovog za­ko­na, „to­le­ri­sa­nje no­še­nja ve­la bi­lo je za­kon­sko pra­vi­lo, za­bra­nji­va­nje istog bi­lo je iz­u­ze­tak. Na­kon do­no­še­nja ovog za­ko­na, za­bra­nji­va­nje ve­la je po­sta­lo pra­vi­lo, a do­zvo­lja­va­nje nje­go­vog no­še­nja iz­u­ze­tak.”27 Kon­tro­ver­za oko ma­ra­me za gla­vu je de­mon­stri­ra­la ka­ko kul­tur­ne raz­li­ke u Evro­pi mo­gu la­ko da se pre­tvo­re u ve­li­ku po­li­tič­ku stvar vred­nu par­la­men­tar­nih de­ba­ta, su­ko­ ba po­li­tič­kih par­ti­ja i do­no­še­nja no­vih za­ko­na. U ovom po­gle­du, di­sku­si­ja o to­me da li su raz­li­ke in­di­vi­du­al­ne ili grup­ne je ire­le­vant­na, za­to što je in­di­vi­du­al­nost sma­nje­na na mi­ni­mum. Ipak ovo ni­je jed­no­sme­ran fe­no­men: i Evro­plja­ni i mu­sli­ma­ni če­sto pred­sta­ vlja­ju jed­ni dru­ge kao za­seb­nu za­jed­ni­cu. Na pri­mer, ozlo­gla­še­ne dan­ske ka­ri­ka­tu­re ko­je pri­ka­zu­ju islam na na­čin ko­ji su mno­gi shva­ti­li kao uvre­dljiv, do­ve­le su do broj­nih pro­te­sta ši­rom sve­ta, što je po­ka­za­lo je­din­stvo mu­sli­man­ske za­jed­ni­ce. Ka­ko je je­dan autor pri­me­ tio: „Čak i me­đu onim mu­sli­ma­ni­ma ko­ji u prin­ci­pu ni­su bi­li uvre­đe­ni ob­ja­vlji­va­njem ka­ri­ka­tu­ra i ko­ji su du­bo­ko po­sve­će­ni pra­vu na slo­bo­du go­vo­ra ipak je bi­lo ne­kih ko­ji su in­ter­pre­ti­ra­li od­lu­ku da se one ob­ja­ve kao sig­nal da je isme­va­nje mu­sli­man­skih ve­ro­va­nja do­zvo­lje­no i ohra­bri­va­no.”28 Da­kle, u su­o­ča­va­nju sa oči­gled­nim kul­tu­ro­lo­škim ja­zom i re­zul­ti­ra­ju­ćim raz­li­ka­ma iz­me­đu nas i njih ra­di se o (ne)to­le­ran­ci­ji gru­pa­ci­ja. U ovoj stu­di­ji o isla­mu, Za­pa­du i to­le­ ran­ci­ji, Taj­ler je is­ta­kao da „ko­eg­zi­sten­ci­ja zah­te­va kul­tu­ro­lo­šku pre­da­nost to­le­ran­ci­ji. Ova pre­da­nost to­le­ran­ci­ji mo­ra bi­ti do­volj­no eks­pan­ziv­na da ob­u­hva­ti uče­nje to­ga ka­ko da se ne slo­ži­mo, a da ne pri­beg­ne­mo na­si­lju, usva­ja­nje sta­va uza­jam­nog po­što­va­nja, pre­po­zna­ va­nje jed­na­ko­sti lju­di, kao i traj­ni pro­ces kul­tur­nog an­ga­žo­va­nja.”29 „Ko­eg­zi­sten­ci­ja”, autor ja­sno ka­že, „mo­že da se po­ja­vi sa­mo ako ve­li­ka ci­vi­li­za­cij­ska bri­ga to do­zvo­li.”30 To zna­či da se pri­me­na ovih za­ko­na mo­že do­ve­sti u pi­ta­nje. Iako ohra­bre­ni ne­kim po­me­nu­tim slu­žbe­nim do­ku­men­ti­ma, do sa­da su bi­li mno­go uspe­šni­ji u ohra­bri­va­nju ne­to­le­ran­ci­je ne­go to­le­ran­ci­je, pred­sta­vlja­ju­ći islam kao iza­zov evrop­skim vred­no­sti­ma i po­ku­ša­va­ju­ći da ogra­ni­če nje­go­vo pri­su­stvo.

26 Joppke, Christian, Veil: Mirror of Identity, Cambridge, Polity Press, 2009, 85.

27 Isto, 51.

28 Lenard, Patti Tamara, “What Can Multicultural Theory Tell Us about Integrating Muslims in Europe?,” Political Studies Review, Vol. 8, No. 3, 2010, 308-321: 311.

29 Tyler, Aaron, op. cit., 106.

30 Isto, 107.

45

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Za­klju­čak Ni kam­pa­nja Uje­di­nje­nih na­ci­ja iz 1995. da se us­po­sta­vi to­le­ran­ci­ja, ni ide­ja ‘Uje­ di­nje­ni u ra­zno­li­ko­sti’, ko­ja je po­sta­la zva­nič­ni mo­to Evrop­ske uni­je 2000. go­di­ne, ni­su us­pe­le da spre­če ne­ke evrop­ske dr­ža­ve da do­ne­su raz­ne za­ko­ne ko­ji su po­ve­ća­li ri­zik od uve­ća­nja ne­to­le­ran­ci­je. I dok je stav Evrop­ske za­jed­ni­ce ostao uglav­nom na po­zi­ci­ja­ma na ko­ji­ma je i bio, pri­su­stvo isla­ma u Evro­pi u bu­duć­no­sti će bi­ti sve ve­će ako još ne­ke ze­mlje (Tur­ska, Al­ba­ni­ja, Ko­so­vo) po­sta­nu čla­ni­ce EU. Ali, da li to zna­či da bi vla­de evrop­skih dr­ža­va bi­le u sta­nju da pri­me u član­stvo mu­sli­man­ske ze­mlje i da u isto vre­me do­no­se za­ ko­ne pro­tiv njih Dru­gih? Ako je ta­ko, on­da ras­pra­va o isla­mu kao iza­zo­vu i eks­trem­noj re­ak­ci­ji na evrop­sku to­le­ran­ci­ju do­bi­ja svo­ju ko­nač­nu po­zi­ci­ju.

Islam as A Chal­len­ge to Euro­pean To­le­ran­ce?

SUM­MARY: This pa­per ar­gu­es that the pre­sent Euro­pean Union strug­gles with the un­der­stan­ding and ap­pli­ca­tion of to­le­ran­ce. The cri­te­ria as to what sho­ uld or sho­uld not be to­le­ra­ted of­ten dif­fer bet­we­en the Mem­ber Sta­tes of the EU. The gro­wing pre­sen­ce of Islam de­e­pens the who­le de­ba­te even furt­her as it is con­ti­nu­o­usly used as a me­a­su­re for to­le­ran­ce. Ho­we­ver, Euro­pean go­vern­ments whi­le cla­i­ming to be com­mit­ted to to­le­ran­ce and unity in di­ver­ sity, pro­mo­te and pass laws that un­der­mi­ne the po­si­tion of the Mu­slim po­pu­ la­tion in Euro­pe, le­a­ving an im­pres­sion that Islam is not com­pa­ti­ble with the no­ti­ons of Euro­pean to­le­ran­ce.

KEY WORDS: (In)to­le­ran­ce, Euro­pean Union, Islam.

B.Radeljic@uel.ac.uk

46

47

48

49

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 323.1:81'272(497) UDC 81'246.3(497)

Predrag Mutavdžić Univerzitet u Beogradu, Srbija Filološki fakultet Katedra za neohelenske studije

Anastasios Kampuris (Anastassios Kampouris) Univerzitet u Patrasu, Grčka Fakultet za društvene nauke Odeljenje za filologiju

Saša Savić Univerzitet u Beogradu, Srbija Filološki fakultet

Granice jezičkog identiteta na Balkanskom poluostrvu* Knowledge will forever govern ignorance; and a people who mean to be their own governors must arm themselves with the power which knowledge gives.

Znanje će zauvek vladati neznanjem; a ljudi koji žele da budu sopstveni vladari moraju se naoružati silom koju znanje daje.

James Madison (pismo upućeno V.T. Beriju /W.T. Barry/4. avgusta 1822)

SAŽETAK: U radu autori nastoje da prikažu u osnovnim crtama trenutnu jezičku sliku na Balkanu, kao i odnose između oficijelnih (nacionalnih) jezika i jezika manje zastupljenosti u upotrebi (manjinski, etnički). Neosporno je da zbog istorijskog tereta, kulturno-civilizacijskog nasleđa, kao i drugih nerešenih pitanja, još uvek postoji surevnjivost kako između balkanskih naroda tako i između njih i brojnih manjinskih i etničkih zajednica. Ovakav odnos neminovno se reflektuje i na odnos prema balkanskim jezicima, bilo nacionalnim, bilo manjinskim i/ili etničkim. Postojanje jakih demarkacionih granica na Balkanu utiče na poziciju i kvalitet jezika, kulture i života nacionalnih manjina. Stvaranje novih administrativno-političkih granica utiče na veštačko pravljenje novih jezičkih formi. Takva vrsta na­sil­nog di­ver­zi­te­ta mo­že do­ve­sti

Rad je na­pi­san u okvi­ru pro­jek­ta Mi­ni­star­stva na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, broj 178002, Je­zi­ci i kul­tu­re u vre­me­nu i pro­sto­ru. *

50

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

do na­stan­ka ili pro­du­blje­nja na­ci­o­nal­nih, etič­kih, re­li­gij­skih i dru­gih su­ko­ba.

Sa­vre­me­ni na­či­ni ko­mu­ni­ci­ra­nja u sve­tu i u Evrop­skoj uni­ji zah­te­va­ju sa­svim druk­či­ji pri­stup je­zič­kom pi­ta­nju u vi­du te­o­ri­je mul­ti­pi­sme­no­sti, či­ji bi osnov­ ni za­da­tak bio da po­mog­ne u pre­va­zi­la­že­nju raz­li­či­to­sti (je­zič­kih, kul­tur­nih, ci­vi­li­za­cij­skih, na­ci­o­nal­nih itd.) kod bal­kan­skih na­ro­da, te da us­po­sta­vi znak jed­na­ko­sti iz­me­đu njih pu­tem uka­zi­va­nja na broj­ne slič­no­sti i po­du­dar­no­sti.

Kon­cep­cij­ski po­sma­tra­no, mul­ti­pi­sme­nost pred­sta­vlja jed­nu od mo­guć­no­sti re­še­nja slo­že­ne i ose­tlji­ve na­ci­o­nal­ne i je­zič­ke si­tu­a­ci­je u vi­du kon­cep­ta bi­ lin­gvi­zma i mul­ti­lin­gvi­zma, uz du­žno po­što­va­nje i uva­ža­va­nje svih je­zič­kih i na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. Te­ži­šte u plan­skoj je­zič­koj po­li­ti­ci bal­kan­skih dr­ža­va u do­gled­nom pe­ri­o­du tre­ba da se sta­vi na iz­grad­nju na­ra­šta­ja ko­ji će bi­ti me­đu­kul­tu­ral­no kom­pe­tent­ni, oslo­bo­đe­ni od na­sle­đa pro­šlo­sti i pred­ra­su­da te za­in­te­re­so­va­ni i mo­ti­vi­sa­ni za kon­ti­nu­i­ra­no uče­nje bal­kan­skih je­zi­ka. Do­ mi­na­ci­ja ofi­ci­jel­nog je­zi­ka dr­ža­ve i kul­tu­re ve­ćin­skog sta­nov­ni­štva do­ne­kle ugro­ža­va ka­ko sve dru­ge ob­li­ke kul­tu­ra ta­ko i dru­ge je­zi­ke i nji­ho­ve go­vor­ ni­ke. Me­đu­na­ci­o­nal­ni kon­flik­ti mo­gu se pre­va­zi­ći je­di­no pu­tem iz­gra­đi­va­nja no­vog, mul­ti­mo­dal­nog na­či­na raz­mi­šlja­nja.

KLJUČ­NE RE­ČI: Bal­kan, je­zi­ci, iden­ti­tet, gra­ni­ca, ma­nji­ne, dru­štvo, gru­pe, kul­tu­ra, mul­ti­pi­sme­nost, in­te­gra­ci­ja.

1. Uvod­no raz­ma­tra­nje Na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu to­kom či­ta­vog XX ve­ka i u pr­vim de­ce­ni­ja­ma XXI i da­lje je pri­su­tan jak na­ci­o­na­li­stič­ki pri­ti­sak ko­ji se ne­mi­nov­no od­ra­ža­va i na po­lje je­zi­ka. Ko­li­ ko je spre­ga iz­me­đu na­ci­o­na­li­zma i je­zi­ka sna­žna po­ka­zu­je ras­pad biv­še SFRJ i for­mi­ra­nje za­seb­nih dr­ža­va na go­vor­nom pod­ruč­ju srp­sko­hr­vat­skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka. Upra­vo ovim či­nom su gra­ni­ce jed­nog pri­lič­no ši­ro­ko za­stu­plje­nog je­zi­ka sve­de­ne na re­la­tiv­no uske gra­ni­ce ma­lih dr­ža­va, unu­tar ko­jih su ofi­ci­jel­ni sta­tus do­bi­li je­zi­ci ve­ćin­skog sta­nov­ ni­štva tih dr­ža­va. Ono što bi bi­lo ka­rak­te­ri­stič­no za pod­ruč­je ne­ka­da­šnjeg srp­sko­hr­vat­ skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka je­ste i či­nje­ni­ca da se svi na­ci­o­nal­ni, da­kle slu­žbe­ni, je­zi­ci dr­že pod stro­gim nad­zo­rom, u smi­slu da se na­ci­o­nal­ne eli­te sva­ke dr­ža­ve tru­de da pri­ka­žu svoj je­zik kao lin­gvi­stič­ki raz­li­či­tim, ako ne i dru­ga­či­jim, u od­no­su na onaj dru­gi. Stro­ga kon­tro­la je us­po­sta­vlje­na iz pro­stog raz­lo­ga što su upli­vi i po­li­tič­kih i sim­bo­lič­kih di­men­ zi­ja u je­zik do­mi­nant­ni.

Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da se iza po­li­tič­ko-sim­bo­lič­kih uti­ca­ja kri­ju sna­žni na­ci­o­nal­ni (do­ne­kle i na­ci­o­na­li­stič­ki) in­te­re­si sva­ke na­ci­o­nal­ne eli­te po­na­o­sob. Su­štin­ski sa­gle­da­no, stva­ra­nje sa­vre­me­nih bal­kan­skih dr­ža­va od po­čet­ka XIX ve­ka do da­nas na­la­zi se u te­snoj ve­zi sa na­ci­o­nal­nim eli­ta­ma ko­je su, iz­me­đu osta­log, u je­zi­ku vi­de­le je­dan od glav­nih ele­ me­na­ta za ja­ča­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i za us­po­sta­vlja­nje dr­žav­nog te­ri­to­ri­jal­nog su­ve­ re­ni­te­ta. Na­kon za­vr­šet­ka I svet­skog ra­ta i pot­pi­sa­nog mi­ra u Tri­ja­no­nu 1920. go­di­ne, u Ma­đar­skoj su se mo­gla ču­ti ja­sna ne­go­do­va­nja zbog gu­bit­ka ogrom­nih de­lo­va ma­đar­ske dr­ža­ve (go­to­vo 72%; Molnár 2001: 262), ko­ji su bi­li pri­po­je­ni Če­ho­slo­vač­koj, Kra­lje­vi­ni

51

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ru­mu­ni­ji (Tran­sil­va­ni­ja, od­no­sno Edrelj) i Kra­lje­vi­ni Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca (Voj­vo­di­ na, Ba­ra­nja), bu­du­ći da je tim či­nom ne sa­mo iz­gu­bljen ve­li­ki broj ma­đar­skih dr­ža­vlja­na (pro­ce­nju­je se 3.400.000) ne­go je i do­ve­den u pi­ta­nje nji­hov op­sta­nak kao na­ro­da (Frucht 2005: 359–360). Dru­gim re­či­ma, Ma­đa­ri u no­vo­for­mi­ra­nim dr­ža­va­ma iz­gu­bi­li su pri­vi­le­ go­va­ni sta­tus u dru­štvu, či­me su u no­vim dr­ža­va­ma sve­de­ni na pro­stu ma­nji­nu. Osim u dru­štve­nom i na­ci­o­nal­nom po­gle­du, Ma­đa­ri su iz­gu­bi­li i ga­ran­to­va­nu po­vla­sti­cu ne­pri­ ko­sno­ve­no­sti upo­tre­be svog je­zi­ka. Ova­kav od­nos pre­ma ma­đar­skom je­zi­ku bio je sa­svim oprav­dan, po­što su se u ko­re­nu pro­me­ni­li dru­štve­ni i po­li­tič­ki uslo­vi i po­što je ono do­ne­ dav­no „dru­go” sta­nov­ni­štvo u svo­jim dr­ža­va­ma po­sta­lo ve­ćin­sko. Ne bi tre­ba­lo smet­nu­ti s uma i jed­nu va­žnu isto­rij­sku, kul­tur­nu pa i ci­vi­li­za­cij­sku či­nje­ni­cu: ka­da je 1907. go­di­ne ma­đar­ski par­la­ment jed­no­gla­sno usvo­jio ta­ko­zva­ni Apo­nji­jev za­kon, u Ma­đar­skoj je iz­vr­ šen svo­je­vr­sni lin­gvi­stič­ki ge­no­cid pre­ma dru­gim je­zi­ci­ma. Pred­log mi­ni­stra pro­sve­te i re­ li­gi­je, gro­fa Al­ber­ta Apo­nji­ja (Al­bert György de Nagyap­pony, 1846–1933), pred­vi­đao je da se u svim osnov­nim ško­la­ma, što će re­ći u pr­va če­ti­ri raz­re­da, unu­tar Kra­lje­vi­ne Ma­đar­ske mo­ra iz­u­ča­va­ti sa­mo ma­đar­ski je­zik i da se sa­mo na ma­đar­skom je­zi­ku mo­že pre­da­va­ti.

Za sva­ko od­stu­pa­nje od ovog za­ko­na bi­le su od­re­đe­ne stro­ge ka­zne, po­čev od nov­ča­nih i za­tvor­skih, pa do za­tva­ra­nja ško­la. Od 1909. go­di­ne ovaj za­kon je do­pu­njen do­dat­nim od­ red­ba­ma pre­ma ko­ji­ma se i na­sta­va ve­ro­na­u­ke mo­ra­la pre­da­va­ti i oba­vlja­ti u ško­la­ma na ma­đar­skom (Te­ich et al. 2011: 132). To je uslo­vi­lo da se broj osnov­nih ško­la za ma­đar­ski ži­valj po­ve­ćao za jed­nu pe­ti­nu, a da se broj ško­la s uče­ni­ci­ma ma­nji­na sma­njio za go­to­vo po­lo­vi­nu (Er­nő 1989: 172).

2. Iden­ti­te­ti, gra­ni­ce i je­zi­ci na Bal­ka­nu Na­ve­de­ni ob­lik je­zič­ke is­klju­či­vo­sti, od­no­sno za­bra­ne, po­ti­ra­nja ili čak ne­gi­ra­nja po­ sto­ja­nja dru­gih je­zi­ka na te­ri­to­ri­ji jed­ne dr­ža­ve, mo­že se je­di­no oprav­da­ti iz­u­zet­no sna­žnim po­li­tič­ko-na­ci­o­na­li­stič­kim raz­lo­zi­ma ko­ji ni­ka­kvog lin­gvi­stič­kog, kul­tur­nog te re­li­gij­sko-ci­ vi­li­za­cij­skog ute­me­lje­nja i oprav­da­nja ne­ma­ju. Me­đu­tim, či­nje­ni­ca je da se i da­nas na Bal­ kan­skom po­lu­o­str­vu su­sre­ću ob­li­ci ne­gi­ra­nja ka­ko je­zič­kog ta­ko i et­nič­kog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ko­ji su mo­ti­vi­sa­ni ro­man­ti­čar­skim prin­ci­pom „je­dan na­rod, jed­na dr­ža­va, je­dan je­zik”. Dru­gim re­či­ma, ma ko­li­ko bi­le da­nas sve bal­kan­ske ze­mlje de­kla­ra­tiv­no de­mo­krat­ske, pro­me­ne na ovom pla­nu od­vi­ja­ju se ve­o­ma te­ško. Ta­ko je u Re­pu­bli­ci Bu­gar­skoj je­di­ni zva­ nič­ni pri­zna­ti je­zik bu­gar­ski (pre­ma sta­ti­sti­ka­ma go­vo­ri ga 82,5% sta­nov­ni­štva kao ma­ter­ nji), dok svi osta­li ma­njin­ski je­zi­ci i da­lje ima­ju ne­re­šen sta­tus, bez ob­zi­ra na to što u dru­goj gla­vi Usta­va Re­pu­bli­ke Bu­gar­ske u čla­nu 36, ali­ne­ja 2, sto­ji da „gra­đa­ni, ko­ji­ma bu­gar­ski ni­je ma­ter­nji je­zik, ima­ju pra­vo da pre­ko pa­ra­lel­nog uče­nja bu­gar­skog je­zi­ka iz­u­ča­va­ju i is­po­lja­ va­ju svoj”1. U prak­si je stvar­nost ne­što sa­svim dru­ga­či­ja: pra­vo dru­ge po broj­no­sti gru­pa­ci­je

1 Vi­de­ti: ­­­­­­­­­­http://www.parliament.bg/en/const/ .

52

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

u Bu­gar­skoj, bu­gar­skih Tu­ra­ka, ta­ko­zva­nih Po­ma­ka2, da ko­ri­ste ma­ter­nji je­zik do­vo­de­no je u pi­ta­nje 2009. go­di­ne ka­da je dva­de­set je­dan po­sla­nik na­ci­o­na­li­stič­ke stran­ke Ata­ka jed­no­ gla­sno pro­te­stvo­vao pro­tiv od­lu­ke da se odr­ži re­fe­ren­dum o to­me da se do­zvo­li emi­to­va­nje in­for­ma­tiv­nog pro­gra­ma na tur­skom je­zi­ku na Na­ci­o­nal­noj te­le­vi­zi­ji Bu­gar­ske.

Go­to­vo isto­vet­nu si­tu­a­ci­ju mo­že­mo uoči­ti u Re­pu­bli­ci Grč­koj: osim zva­nič­no pri­zna­te tur­ske ma­nji­ne3, ni­jed­na dru­ga ma­nji­na ili et­nič­ka gru­pa, pre­ma svim zva­nič­nim grč­kim sta­ti­sti­ka­ma, ne po­sto­ji4. Gr­ci pra­ve raz­li­ku je­di­no na osno­vu dr­ža­vljan­stva (υπηκοότητα), ni­ka­ko pre­ma na­ci­o­nal­no­sti (εθνικότητα), pa se otu­da mo­že pro­či­ta­ti da po­red 94% Gr­ka, po­sto­ji 4% al­ban­ske po­pu­la­ci­je i 2% svih osta­lih. Od ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka, čak 99% go­vo­ri grč­ki5. U Re­pu­bli­ci Al­ba­ni­ji, i po­red to­ga što po­sto­je ma­nji­ne ko­je ni­su zva­nič­no pri­zna­te, po­put grč­ke (3–6%, u za­vi­sno­sti od iz­vo­ra ko­ji se kon­sul­tu­je), čak do 95% ukup­ne po­pu­la­ci­je pred­sta­vlja al­ban­sko sta­nov­ni­štvo. U Pre­li­mi­nar­nim re­zul­ta­ti­ma po­pi­sa sta­nov­ ni­štva i na­se­lja (Re­zul­ta­tet pa­ra­pra­ke e Cen­zu­sit i popullsisë dhe ba­ne­sa­ve në Shqip­ëri) iz 2011. go­di­ne nig­de se ne na­vo­di po­da­tak da po­red Al­ba­na­ca u Al­ba­ni­ji ži­vi i ne­ko dru­go sta­nov­ni­štvo6. Po­red zva­nič­nog je­zi­ka, al­ban­skog, ni­je­dan dru­gi ma­njin­ski je­zik ni­je pri­znat.

Kao i kod Ju­žnih Slo­ve­na sa pod­ruč­ja biv­še SFRJ, ta­ko i kod Bu­ga­ra, Gr­ka i Al­ba­na­ca su­ve­re­ no vla­da­ju po­li­to­lin­gvi­stič­ke te­žnje ko­je od­re­đu­ju od­nos na­ci­je i je­zi­ka u svim di­men­zi­ja­ma.

Sva tri na­ve­de­na pri­me­ra ne­dvo­smi­sle­no uka­zu­ju na to da na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu još po­sto­je ja­sne de­mar­ka­ci­o­ne gra­ni­ce – na­ci­o­nal­ne, dru­štve­ne i je­zič­ke – ko­je se u do­ gled­no vre­me ne­će la­ko pre­va­zi­ći. Raz­log to­me le­ži u či­nje­ni­ci da je spre­ga iz­me­đu sve­sti o na­ci­o­nal­nom iden­ti­te­tu i na­ci­o­nal­nog je­zi­ka iz­u­zet­no sna­žna, od­no­sno da su po­ja­va jed­ nog je­zi­ka i nje­go­vo od­re­đe­nje uvek uslo­vlje­ni, sa jed­ne stra­ne isto­rij­skim fak­to­ri­ma, a sa dru­ge so­ci­jal­nim (Ški­ljan 1988: 10). Ka­da je reč o isto­rij­skom aspek­tu, no­si­lac dru­štve­nog raz­vo­ja svih sa­vre­me­nih dr­ža­va u Evro­pi od XVI­II ve­ka do da­nas bi­lo je gra­đan­sko dru­ štvo ko­je je na­sto­ja­lo da ce­lo­kup­nu na­ci­ju uje­di­ni na svim po­lji­ma ži­vo­ta i ra­da. So­ci­jal­ni aspekt je tro­struk, po­što za­hva­ta sve eko­nom­ske, po­li­tič­ke i dru­štve­ne to­ko­ve. Po­sma­tra­no iz ove per­spek­ti­ve, pro­is­ti­če da je gra­đan­ska eli­ta, ko­ja je u pri­vred­nom po­gle­du glav­ni no­si­lac ce­lo­kup­nog dru­štve­no-po­li­tič­kog i eko­nom­skog raz­vo­ja, je­di­na pre­sti­žna i vo­de­ća sna­ga spo­sob­na da for­mi­ra dr­ža­vu i da or­ga­ni­zu­je na­ci­ju u noj. Shod­no ova­kvoj po­zi­ci­ji gra­đan­ske eli­te, ona je se­bi od­re­di­la i ulo­gu je­di­nog ar­bi­tra u raz­re­še­nju ulo­ge, for­me i po­ zi­ci­je je­zi­ka, od­no­sno je­zič­kog dis­kur­sa ko­jim se ona slu­ži, ka­ko u dru­štvu ta­ko i u na­ci­ji.

2 Re­č je o ­gotov­o ­8,8% od ukupno­g ­broja ­dr­žavljana Bugarsk­e p ­ rema p ­ o­pisu iz 2011. godine, odnosno o 588.318 Turaka. Videti: ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://censusresults.nsi.bg/Census/Reports/2/2/R7.aspx.

3 Tur­sk­a manjina je­ p­riznat­a m­ir­ovnim ­spo­razumom­ potp­isa­nim u L­oz­ani­ 1923.­ godine. O­va­j sporazum garantuje priznanje grčke manjine u Republici Turskoj.

4 Videti: ­­­­­­http://www.tovima.gr/files/1/2011/07/22/apografh22.pdf 5 Videti: ­­­­­­­­­­https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gr.html .

6 Videti: http://census.al/census2011/Temp.aspx .

53

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pi­ta­nje i je­zič­kog i na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu ni­je uspe­šno re­še­ no ne sa­mo za­to što se ko­ri­ste raz­li­či­ti kri­te­ri­ju­mi – po­put lin­gvi­stič­kih, so­ci­o­lin­gvi­stič­kih, po­li­tič­kih, vred­no­snih kri­te­ri­ju­ma uza­jam­nih ra­zu­mlji­vo­sti (Ka­ti­čić 1992; Bu­gar­ski 1993; Kor­dić 2010), ne­go i za­to što se u od­re­đe­nje jed­nog iden­ti­te­ta uklju­ču­ju i isto­rij­ski fak­to­ri (tač­ni­je re­če­no, na­ci­o­nal­na isto­ri­ja), ko­ji od­no­se kat­ka­da pre­va­gu u od­no­su na osta­le. Pre­ma Ma­klen­si­je­vom mi­šlje­nju, ka­ko na­vo­de Pri­stli i Ko­ma­na­ru, „iden­ti­tet je po­stao uni­ver­zal­ na po­šta­pa­li­ca na­še­ga do­ba [...] pra­zna lju­štu­ra ko­ju je mo­gu­će na­pu­ni­ti bez­ma­lo sva­kim sa­dr­ža­jem” (Pri­estly, Co­ma­na­ru 2009: 7). To će re­ći da se je­zič­ka sli­ka na te­re­nu ne­ka­da ne po­kla­pa s oni­me što se na­la­zi u isto­rij­skim knji­ga­ma ili što po­sto­ji u ko­lek­tiv­nom pam­će­nju jed­nog na­ro­da. Ta­kav je pri­mer Ma­ke­do­ni­je, ko­ja je na srp­skim ge­o­graf­skim i isto­rij­skim kar­ta­ma pre i po­sle bal­kan­skih ra­to­va ozna­ča­va­na kao „Srp­ska Ma­će­do­ni­ja”, iako je­zik ko­ jim sta­nov­ni­štvo u Ma­ke­do­ni­ji go­vo­ri ni­je srp­ski. Ra­to­vi ko­je je Sr­bi­ja svo­je­vre­me­no vo­di­la sa Bu­gar­skom u XIX i XX ve­ku u pod­jed­na­koj me­ri su se ti­ca­li i te­ri­to­ri­jal­nog pro­ši­re­nja, u vi­du zah­te­va za po­vra­ćaj isto­rij­skih pod­ruč­ja ma­ti­ci, ali i je­zič­kog iden­ti­te­ta, bu­du­ći da su obe stra­ne tvr­di­le ka­ko je sta­nov­ni­štvo na spor­nim te­ri­to­ri­ja­ma srp­sko, od­no­sno bu­gar­sko.

Ova ši­ro­ka i te­ri­to­ri­jal­no du­bo­ka li­mi­tro­fič­na zo­na, po­zna­ta u na­u­ci kao Šo­pluk, je­ste ta­kva je­zič­ka for­ma ko­ja za­i­sta po­se­du­je od­li­ke i srp­skog i bu­gar­skog je­zič­kog iz­ra­za.

Pi­ta­nje gra­ni­ca ras­pro­stra­nje­no­sti jed­nog je­zi­ka ta­ko­đe je ne­re­še­no. U ovo od­re­đe­nje če­sto se uklju­ču­ju, ili čak od­no­se pre­va­gu, et­nič­ki i re­li­gij­ski ele­men­ti. Iako je u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni kon­sen­zu­som od­lu­če­no da ne po­sto­ji je­dan zva­nič­ni je­zik ne­go zva­nič­ni je­zi­ci – član 7. Usta­va Re­pu­bli­ke Srp­ske pred­vi­đa srp­ski, hr­vat­ski i bo­san­ski7, dok član 6. Usta­va Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne na­vo­di sa­mo dva, bo­san­ski i hr­vat­ski, ma­da se u ali­ne­ji 2 ka­že da „se osta­li je­zi­ci mo­gu ko­ri­sti­ti kao sred­stva ko­mu­ni­ka­ci­je i na­sta­ve”8 – u prak­si to zna­či ne­što sa­svim dru­go. U mu­sli­man­skom de­lu Sa­ra­je­va, kao i u svim onim de­lo­vi­ma Bo­sne i Her­ce­ go­vi­ne gde je ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo mu­sli­man­sko, u bo­san­ski je­zik je za sa­mo dve de­ce­ni­je uve­den ve­li­ki broj no­vih tur­ci­za­ma i ara­bi­za­ma ka­ko bi se po­ka­za­la lin­gvi­stič­ka raz­li­či­tost od hr­vat­skog i srp­skog. Ova je­zič­ka po­li­ti­ka prot­ka­na je sna­žnim islam­skim re­li­gij­skim i eko­nom­skim uti­ca­ji­ma, po­što su glav­ni pri­vred­ni fak­to­ri sa­rad­nje Tur­ska i sve ze­mlje arap­ skog go­vor­nog pod­ruč­ja. Na taj na­čin se pre­ko raz­vo­ja po­seb­nog je­zič­kog iden­ti­te­ta do­dat­ no ute­me­lju­je i po­tvr­đu­je no­va mu­sli­man­ska na­ci­ja ko­ja i je­zič­ki tre­ba da po­sta­ne bli­ska sa dru­gim mu­sli­man­skim na­ci­ja­ma. Sa dru­ge stra­ne, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj se u vi­še na­vra­ta od 1993. go­di­ne za­go­va­ra­lo slu­žbe­no uvo­đe­nje eka­vi­ce kao jed­nog od naj­va­žni­jih fak­to­ra uje­ di­nje­nja Sr­ba iz Bo­sne sa Sr­bi­ma iz Sr­bi­je. Ova na­ci­o­krat­ska je­zič­ka ide­o­lo­ška na­sto­ja­nja su uglav­nom pro­tu­ma­če­na kao dnev­no-po­li­tič­ka, do­dvo­rač­ka vla­sti­ma u Be­o­gra­du i pro­tiv­ pri­rod­na ije­kav­skom je­zič­kom idi­o­mu Sr­ba iz Re­pu­bli­ke Srp­ske. Zbog to­ga je ova ide­ja vr­lo br­zo od­ba­če­na. Ka­ko iz­me­đu je­zi­ka ko­ji po­ti­ču iz iste je­zič­ke po­ro­di­ce ili gra­ne, kao što su 7 Vi­de­ti: ­­­­­­­­­­­http://www.ohr.int/ohr-dept/legal/oth-legist/doc/rs-constitution.doc .

8 Videti o tome detaljnije na: http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1952_Ustav%20Federacije%20 BiH%20sa%20amandmanima.pdf .

54

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

srp­ski, hr­vat­ski, bo­san­ski i cr­no­gor­ski, na­čel­no po­sto­ji ve­li­ka po­du­dar­nost u gra­ma­tič­kosin­tak­tič­kim okvi­ri­ma, je­di­ni na­čin da bi se oni raz­li­ko­va­li je­ste uvo­đe­nje no­vih lek­se­ma u vo­ka­bu­lar, pri če­mu se stva­ra­ju no­ve je­zič­ke for­me, od­no­sno je­zi­ci.

Me­đu­tim, po­sto­ji i je­dan pri­mer ko­ji po­ka­zu­je da je mo­gu­će stvo­ri­ti nov iden­ti­tet bez bit­ni­jeg re­me­će­nja sa­mog je­zič­kog iz­ra­za. Na­kon što su So­vje­ti za­u­ze­li Be­sa­ra­bi­ju 1940. i po­tom Mol­da­vi­ju 1944. go­di­ne, za­po­če­li su sa spro­vo­đe­njem ta­kve je­zič­ke po­li­ti­ ke ko­ja ne sa­mo što je da­la nov je­zik, mol­dav­ski (лим­ба мол­до­ве­ня­скэ), ne­go je us­pe­la još i da učvr­sti i da do­dat­no raz­vi­je mol­dav­sku na­ci­o­nal­nu svest ko­ja je kod Mol­da­va­ca od­u­vek po­sto­ja­la i ima­la ute­me­lje­nje u isto­ri­ji. U oba seg­men­ta, je­zič­kom i na­ci­o­nal­ nom, ne­dvo­smi­sle­no se in­si­sti­ra­lo na etič­koj po­seb­no­sti Mol­da­va­ca u od­no­su na Ru­mu­ ne. Ujed­no, zva­nič­no pi­smo mol­dav­skog je­zi­ka u biv­šem SSSR-u bi­la je ći­ri­li­ca. Go­to­vo pe­to­de­ce­nij­ska do­mi­na­ci­ja So­vje­ta uslo­vi­la je da se po do­bi­ja­nju ne­za­vi­sno­sti Mol­da­vi­je 1991. sa mol­dav­ske stra­ne ču­ju sa­svim dru­ga­či­ji to­no­vi u od­no­su na ru­mun­ske. Zva­nič­ni Bu­ku­rešt bio je pr­vi ko­ji je pri­znao ne­za­vi­snost Mol­da­vi­je, is­tu­piv­ši s ide­jom o uje­di­nje­ nju Ru­mu­ni­je i Mol­da­vi­je po istom mo­de­lu kao što su se uje­di­ni­le obe Ne­mač­ke. Oče­ki­ va­no uje­di­nje­nje je iz­o­sta­lo, jer su Mol­dav­ci ja­sno sta­vi­li do zna­nja Ru­mu­ni­ma da oni ne po­se­du­ju ru­mun­ski na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet.

Kao što mo­že­mo vi­de­ti, pro­blem slič­no­sti u od­re­đe­nju je­zič­kog iden­ti­te­ta ni­je sa­mo spe­ci­fi­čan za ju­žno­slo­ven­ski je­zič­ki areal, već i za bal­kan­ski ro­ma­ni­tet. Reč je o bal­ka­ no­ro­man­skim je­zi­ci­ma, is­tro­ru­mun­skom, aro­mun­skom i me­gle­no­ru­mun­skom, ko­ji se i da­lje na­la­ze pod sna­žnim pri­ti­skom pan­ru­mu­ni­zma, svo­je­vr­snog pan­da­na pan­sla­vi­zma.

Pan­ru­mu­ni­zam, na po­li­tič­koj ra­zi­ni, ozna­ča­va oku­plja­nje i uje­di­nje­nje svih Ru­mu­na u jed­nu je­din­stve­nu dr­ža­vu, dok na na­ci­o­nal­nom i kul­tur­nom uka­zu­je na pri­bli­ža­va­nje svih Ro­ma­na sa Bal­kan­skog po­lu­o­str­va ru­mun­skom je­zič­kom iden­ti­te­tu, uz gu­blje­nje po­naj­pre vla­sti­tog je­zič­kog iden­ti­te­ta. Baš kao i na srp­sko­hr­vat­skom/hr­vat­sko­srp­skom je­zič­kom pro­sto­ru, i na pro­sto­ru bal­kan­skog ro­ma­ni­te­ta is­po­lja­va se jed­na pre­po­zna­ tlji­va, go­to­vo je­din­stve­na mor­fo­sin­tak­sič­ka osno­vi­ca ko­ja je, sa dru­ge stra­ne, obo­ga­će­na broj­nim i ra­zno­vr­snim lek­sič­kim ele­men­ti­ma pre­u­ze­tim iz su­sed­nih ne­ro­man­skih je­zi­ka.

Ujed­no, ne bi tre­ba­lo za­ne­ma­ri­ti i re­li­gij­ski fak­tor: dok su Is­tro­ru­mu­ni ri­mo­ka­to­li­ci, Aro­ mu­ni su go­to­vo 90% pra­vo­slav­ci, a Me­gle­no­ru­mu­ni su pre­te­žno mu­sli­man­ske, a po­tom pra­vo­slav­ne ve­ro­i­spo­ve­sti. Ide­ja o pan­ru­mu­ni­zmu, ko­ja je na­sta­la u XIX ve­ku kod mla­de ru­mun­ske bur­žo­a­zi­je, ozna­ča­va­la je ru­še­nje svih fi­zič­kih i pri­rod­nih gra­ni­ca iz­me­đu Ro­ ma­na, kao i po­ti­ra­nje svih et­nič­kih i kul­tur­nih raz­li­ka, ne i re­li­gij­skih. U broj­nim ra­do­vi­ ma ru­mun­skih ro­ma­ni­sta mo­že­mo pro­či­ta­ti da je is­tro­ru­mun­ski naj­za­pad­ni­ji ru­mun­ski di­ja­le­kat, a da je aro­mun­ski (cin­car­ski) naj­ju­žni­ji (Ca­pi­dan 1937: 21; Ca­pi­dan 1932: 27; Pa­pa­ha­gi 1924: 72–99; Sa­ra­man­du 1984: 176). Na ni­vou lin­gvi­stič­kog iden­ti­te­ta, raz­li­ke iz­me­đu Aro­mu­na i Ru­mu­na is­po­lja­va­ju se dvo­ja­ko: kao unu­tra­šnje i spo­lja­šnje. Ka­da je reč o unu­tra­šnjim raz­li­ka­ma, one uka­zu­ju na to da po­sto­ji re­la­tiv­no sta­bil­no aro­mun­sko go­vor­no je­zgro, bez ob­zi­ra na sve iz­ra­že­ne di­ja­le­kat­ske i pod­di­ja­le­kat­ske ra­slo­je­no­sti.

Spo­lja­šnje raz­li­ke is­po­lja­va­ju se pre­ko so­ci­o­lin­gvi­stič­ke ode­li­to­sti u vi­du sve­sti svih go­ 55

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vor­ni­ka aro­mun­skog je­zi­ka o po­sto­ja­nju iz­gra­đe­nog vla­sti­tog je­zič­kog iden­ti­te­ta ko­ji se u znat­noj me­ri raz­li­ku­je od ru­mun­skog ili bi­lo ko­jeg dru­gog bal­ka­no­ro­man­skog.

Na­su­prot ova­kvom raz­mi­šlja­nju sto­ji da­na­šnji od­nos Ru­mu­na pre­ma pi­ta­nju et­nič­ kog od­re­đe­nja Vla­ha iz is­toč­ne Sr­bi­je, ko­je se raz­re­ša­va na sa­svim dru­goj osno­vi. Nji­hov et­nič­ki iden­ti­tet ne do­vo­di se vi­še u di­rekt­nu ve­zu s ide­o­lo­gi­jom o pan­ru­mu­ni­zmu, već zva­nič­na ru­mun­ska stra­na ovo pi­ta­nje po­sma­tra kao za­seb­no, tj. ma­njin­sko. Sa­mi Vla­si se­be ne svr­sta­va­ju u na­ci­o­nal­nu ka­te­go­ri­ju Ru­mu­na, što su ja­sno is­ta­kli pri­li­kom ovo­go­di­ šnjeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva u Sr­bi­ji, iako su sve­sni po­sto­ja­nja je­zič­ke po­ve­za­no­sti sa ru­mun­ skim je­zi­kom. Sa lin­gvi­stič­ke tač­ke gle­di­šta, u nji­ho­vom go­vo­ru ose­ća se ja­ka po­ve­za­nost sa Ru­mu­ni­ma, bu­du­ći da u nje­mu pre­o­vla­đu­je ju­žna cr­ta ru­mun­skih di­ja­le­ka­ta, ba­nat­skih i ol­ten­skih. Raz­log za­što Vla­si se­be do­ži­vlja­va­ju kao iz­dvo­je­nu bal­ka­no­ro­man­sku et­ni­ju je­ste to što su u vi­še na­vra­ta na­se­lja­va­li is­toč­nu Sr­bi­­ju u pe­ri­o­du od XV do XVI­II ve­ka, či­ me su se vre­me­nom odvo­ji­li od ma­ti­ce. Ta­ko se kod Vla­ha po­ste­pe­no is­kri­sta­li­sa­la svest o nji­ho­voj vla­sti­toj et­nič­koj po­seb­no­sti9. Dru­gim re­či­ma, et­nič­ki iden­ti­tet Vla­ha od­re­đen je pre­ma nji­ma sa­mi­ma, od­no­sno „pre­ma ono­me što mi je­smo” (Jo­seph 2004: 1). Ovo se ni­je do­go­di­lo kod ru­mun­skog ži­vlja u Voj­vo­di­ni, ko­ji je sa­ču­vao isto­rij­ske, kul­tur­ne i je­zič­ke ve­ze sa ma­ti­com. Bez ob­zi­ra što su Vla­si da­nas pri­zna­ti u Sr­bi­ji kao za­seb­na et­nič­ka sku­ pi­na, nji­ho­vi zah­te­vi su sa­da po­ve­ća­ni, u smi­slu da se sve vi­še ču­ju po­zi­vi sa nji­ho­ve stra­ne o pri­zna­va­nju vla­škog kao po­seb­nog ro­man­skog je­zi­ka i ta­ko­zva­ne vla­ške pra­vo­slav­ne cr­kve. Zva­nič­na ro­ma­ni­sti­ka i ru­mu­ni­sti­ka još ne pri­zna­ju vla­ški za za­se­ban bal­ka­no­ro­ man­ski je­zik: uz di­ja­le­kat­ski opis ovih go­vo­ra, je­di­no se kao ozna­ka je­zi­ka da­je româna ti­mo­ce­a­nă, tj. ti­moč­ki ru­mun­ski (Ne­i­e­scu et al. 2006). Na­čel­no uzev­ši, go­vor Vla­ha iz Sr­ bi­je pred­sta­vlja ve­o­ma slo­žen i još ne­ko­di­fi­ko­va­ni skup raz­li­či­tih da­ko-ro­man­skih na­reč­ja (Dur­lić 1995: 115). Ti­me što se je­zič­ki iden­ti­tet go­vor­ni­ka vla­škog pre­no­si na nje­go­vu dru­štve­nu ulo­gu i zna­čaj u te­snoj je spre­zi sa kul­tur­nim i kon­fe­si­o­nal­nim iden­ti­te­tom sa­me vla­ške sre­di­ne (Bu­gar­ski 1993: 8–22; Ka­ti­čić 1992: 35–54).

Sve ovo ne­dvo­smi­sle­no go­vo­ri ka­ko se na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu je­zič­ke gra­ni­ce ne­ pre­kid­no pre­kra­ja­ju, od­no­sno da se nji­hov broj kon­stant­no po­ve­ća­va po­ja­vom no­vih je­zič­kih for­mi. Ova­kva je­zič­ka ra­slo­je­nost mo­žda kon­cep­cij­ski od­go­va­ra ide­ji o je­zič­kom di­ver­zi­te­tu na jed­nom (re­la­tiv­no ma­lom) ge­o­graf­skom pod­ruč­ju, ali sva­ka­ko ne od­go­va­ra prak­tič­nim po­tre­ba­ma sa­vre­me­nih bal­kan­skih dru­šta­va i je­zič­koj eko­no­mi­ji. Po­naj­pre, ona mo­že pred­ sta­vlja­ti ka­ko po­vod za na­sta­nak ili pro­du­blji­va­nje no­vih na­ci­o­nal­nih, et­nič­kih, re­li­gij­skih i dru­gih su­ko­ba ta­ko i uzrok za stva­ra­nje i/ili iza­zi­va­nje su­ko­ba ta­mo gde ih ra­ni­je ni­je ni bi­lo.

9 Suprotno od navedenog, Vinifrit je u svojoj knjizi o Aromunima (The Vlakhs) istakao kako Aromuni (prema njegovom nazivu Vlasi) „kao manjina nikada nisu izgradili svoj etnički identitet” (Winnifrith 1993), što nije tačno.

56

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

3. Mul­ti­pi­sme­nost kao mo­guć­nost ja­ča­nja sa­vre­me­nih bal­kan­skih in­te­gra­ci­ja Na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu po­sto­je ja­sno mar­ki­ra­na pod­ruč­ja raz­gra­ni­če­nja iz­me­ đu bal­kan­skih je­zi­ka u po­gle­du Klo­so­vog so­ci­o­lin­gvi­stič­kog kri­te­ri­ju­ma Ab­stand­sprac­hen (Kloss 1967: 29). Sam na­­ziv (pre­ma ne­mač­kom Ab­stand, u zna­če­nju „uda­lje­nost”, „odvo­ je­nost”) uka­zu­je na to da je reč o ta­kvim je­zi­ci­ma ko­ji se, po svim svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ ma, po­ka­zu­ju raz­li­či­tim i ne­za­vi­snim u od­no­su na bi­lo ko­ji dru­gi u nji­ho­vom okru­že­nju.

Ta­kva je si­tu­a­ci­ja, na pri­mer, iz­me­đu svih na­ci­o­nal­nih je­zi­ka: ru­mun­skog te srp­skog i bu­ gar­skog, grč­kog te bu­gar­skog i al­ban­skog, tur­skog i grč­kog, al­ban­skog i srp­skog, srp­skog i bu­gar­skog itd. Sa dru­ge stra­ne, mno­go je te­ža si­tu­a­ci­ja ka­da je reč o ta­ko­zva­nim Aus­ba­ u­sprac­hen (pre­ma ne­mač­kom Aus­bau, „pro­du­že­tak”, „do­pu­na”), či­ji je ka­rak­ter is­klju­či­vo so­ci­o­lin­gvi­stič­ki: u pi­ta­nju su ta­kve je­zič­ke for­me ko­je se na­mer­no pre­o­bli­ku­ju ka­ko bi li­či­le na za­seb­ne je­zi­ke. Naj­če­šće se aus­bau je­zi­ci tvo­re od jed­ne di­ja­le­kat­ske osno­vi­ce. Na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu de­zin­tre­gra­ci­ja srp­sko­hr­vat­skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka na niz ma­njih na­ci­o­nal­nih je­zi­ka je­ste naj­bo­lji pri­mer ko­ji ilu­stru­je ka­ko na­sta­ju aus­bau je­zi­ci.

Na­čel­no uzev­ši, oni su stan­dar­di­zo­va­ni ob­li­ci od­re­đe­nog va­ri­je­te­ta u svo­joj su­šti­ni i uglav­ nom bi­va­ju for­mi­ra­ni in­ter­ven­ci­jom je­zič­kih struč­nja­ka, po­seb­no na po­lju lek­si­ke (što je oči­gled­no ka­da je reč o hr­vat­skom i bo­san­skom je­zi­ku, do­ne­kle cr­no­gor­skom) ili fo­ne­ti­ke (cr­no­gor­ski), mno­go ma­nje na po­lju sin­tak­se (hr­vat­ski). Ka­ko Trad­gil sma­tra, ova­kvi je­zi­ ci pred­sta­vlja­ju is­klju­či­vo po­li­tič­ke i kul­tur­ne kon­struk­ci­je (Trud­gill 2004: 39).

Slo­že­no pi­ta­nje je­zič­kih gra­ni­ca na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu da­nas, ko­je se od­li­ku­je sna­žnom re­stan­dar­di­za­ci­jom srp­sko­hr­vat­skog/hr­vat­sko­srp­skog je­zi­ka pre­ma po­sto­je­ćim na­ci­o­na­li­stič­kim mo­de­li­ma, od­no­sno ne­pri­zna­va­njem dru­gih je­zi­ka, u pr­vi plan is­ti­če ja­ san na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji, sa dru­ge stra­ne, po­sta­je ključ­na pre­pre­ka za us­po­sta­vlja­nje neo­me­ta­ne ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu raz­li­či­tih na­ro­da i et­nič­kih i ma­njin­skih gru­pa ko­je ži­ve na te­ri­to­ri­ja­ma bal­kan­skih dr­ža­va. Jed­no od mo­gu­ćih re­še­nja ve­o­ma ose­tlji­ve i slo­že­ne je­zič­ke si­tu­a­ci­je na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu mo­glo bi se iz­na­ći u okvi­ru te­o­ri­je i prak­se mul­ti­pi­sme­no­sti (engl. mul­ti­li­te­racy) pu­tem ko­je bi se mo­gle pre­va­zi­ći je­zič­ke gra­ni­ce i na­ci­o­na­li­zmi. Mul­ti­pi­sme­nost, pre­ma svo­joj de­fi­ni­ci­ji, ne pod­ra­zu­me­va ne­gi­ra­nje ili po­ ti­ra­nje onog dru­gog je­zič­kog i na­ci­o­nal­nog (et­nič­kog, ma­njin­skog) iden­ti­te­ta, već ima za cilj da oču­va i je­dan i dru­gi te da ih pri­bli­ži dru­gi­ma uz po­što­va­nje i uva­ža­va­nje dru­gih je­zič­kih i na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. Otu­da sva­ki vid ne­gi­ra­nja po­sto­ja­nja i upo­tre­be ne­kog je­zi­ka na te­ri­to­ri­ji bal­kan­skih dr­ža­va pred­sta­vlja svo­je­vr­sno ne­gi­ra­nje po­sto­ja­nja lin­gvi­ stič­kog, kul­tur­nog i et­nič­kog di­ver­zi­te­ta te dr­ža­ve. Sa dru­ge stra­ne, ja­ča­nje svih ob­li­ka di­ver­zi­te­ta po­stup­no vo­di ka us­po­sta­vlja­nju jed­nog sna­žni­jeg i traj­ni­jeg in­ter­kul­tu­ral­nog di­ja­lo­ga, ka­ko iz­me­đu svih bal­kan­skih na­ro­da ta­ko i iz­me­đu svih et­nič­kih i ma­njin­skih gru­pa. Na taj na­čin se mo­gu uspe­šno po­sta­vi­ti te­me­lji za mul­ti­pi­sme­nost ko­ja, po svom ka­rak­te­ru, pod­ra­zu­me­va do­bro kon­ci­pi­ran in­sti­tu­ci­o­nal­ni pri­stup uče­nju stra­nih je­zi­ka, u na­šem slu­ča­ju bal­kan­skih.

57

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Iako je et­no­cen­tri­zam pred­vi­dljiv u sklo­pu prin­ci­pa dok­tri­ne mul­ti­pi­sme­no­sti, mo­gu­će je da se on pre­va­zi­đe, na­rav­no, pod uslo­vom da se pro­me­ni zva­nič­na dr­žav­na po­li­ti­ka pre­ ma ovom pi­ta­nju. Uko­li­ko se kul­tu­ra jed­ne na­ci­je na­la­zi i van zva­nič­nih dr­žav­no­po­li­tič­kih gra­ni­ca, pred­la­ž­e se uvo­đe­nje kon­cep­ta bi­lin­gva­li­zma i bi­lin­gval­nog obra­zo­va­nja de­ce. Iz tog raz­lo­ga neo­p­hod­no je gra­di­ti i una­pre­đi­va­ti bal­kan­ske me­đu­kul­tu­ral­ne od­no­se kroz ne­ko­ li­ko fa­za: a) pr­va se ti­če raz­vi­ja­nja sa­me kul­tu­ral­ne spo­sob­no­sti; b) dru­g­a se od­no­si na ana­li­zi­ra­nje raz­li­či­tih kul­tu­ral­nih obra­za­ca; c) tre­ća uklju­ču­je re­ša­va­nje kon­kret­nih pro­ble­ma u me­đu­kul­tu­ral­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji pu­ tem uče­nja so­ci­jal­nih ve­šti­na ka­ko bi se sma­njio ste­pen kul­tur­nog ne­ra­zu­me­va­nja.

Dru­gi deo te­o­ri­je mul­ti­pi­sme­no­sti, ko­ji se vi­še od­no­si na pri­pad­ni­ke ma­njin­skog na­ro­da, upra­vo na­gla­ša­va neo­p­hod­nost po­zna­va­nja sop­stve­ne kul­tu­re i isto­ri­je ra­di oču­ va­nja na­ci­o­nal­nog i lič­nog iden­ti­te­ta (New Lon­don Gro­up 2000). Me­đu­tim, ka­ko smo već uka­za­li, na po­čet­ku tre­ćeg mi­le­ni­ju­ma na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu su­sre­će­mo se sa tvr­do­kor­nim na­ci­o­na­li­stič­kim po­li­ti­ka­ma ko­je se na po­lju je­zi­ka od­li­ku­ju svo­je­vr­snim lin­g vi­stič­kim apart­hej­dom, ako ne čak i ge­no­ci­dom, u vi­du is­klju­či­vo­sti pre­ma dru­gim je­zi­ci­ma, te fa­vo­ri­zo­va­nja sa­mo na­ci­o­nal­nog je­zi­ka. Ono što je za­bri­nja­va­ju­će je­ste da ova­kav bes­kom­pro­mi­sni stav odo­bra­va­ju pa čak i otvo­re­no pod­sti­ču sa­me dr­žav­ne vla­sti po­je­di­nih bal­kan­skih ze­ma­lja. Sa dru­ge stra­ne, lin­g vi­stič­ki apart­hejd vi­dljiv je i u sle­de­ ćem: iako se u ško­la­ma, po­red zva­nič­nog na­ci­o­nal­nog je­zi­ka, uči i ne­ki „stra­ni” je­zik, to naj­če­šće ni­je je­zik ne­kog dru­gog bal­kan­skog na­ro­da ili na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, već je reč o jed­nom ili o vi­še svet­skih je­zi­ka. Raz­lo­zi za ova­kav od­nos mo­gu bi­ti dvo­ja­ki: i) pr­vo, isto­rij­ski i po­li­tič­ki sa­gle­da­no, kod sva­kog bal­kan­skog na­ro­da i da­lje po­sto­ji (ne)oprav­dan strah od ja­ča­nja na­ci­o­nal­nih i/ili et­nič­kih za­jed­ni­ca (u po­li­tič­kom, eko­nom­skom, dru­štve­nom... po­gle­du) ko­je su u pro­šlo­sti obič­no po­sma­tra­ne kao te­ri­to­ri­jal­na opa­snost po dr­ža­vu i za op­sta­nak na­ro­da; ii) dru­go, po­sma­tra­no sa so­ci­o­lin­g vi­stič­ke tač­ke gle­di­šta, pi­ta­nje is­pla­ti­vo­sti uče­nja sa­ vre­me­nih bal­kan­skih je­zi­ka raz­ma­tra se pre­ko fe­no­me­na dru­štve­ne „utro­ši­vo­sti” (Ve­do­vel­li et al. 2009: 14), od­no­sno prak­tič­nom po­tre­bom uče­nja i zna­nja ne­kog su­sed­nog bal­kan­skog je­zi­ka te nje­go­vom da­ljom eks­plo­a­ta­ci­jom u dru­štvu.

Mul­ti­pi­sme­nost in­si­sti­ra na ru­š­e­nju ova­kvih pre­pre­ka naj­jed­no­stav­ni­jim me­to­da­ma – obra­zo­va­njem pri­pad­ni­ka obe na­ci­je, ma­njin­ske i ve­ćin­ske, kao i is­ti­ca­njem me­đu­sob­nih kul­tur­no­lin­gvi­stič­kih vred­no­sti (New Lon­don Gro­up 2000: 9–38). U in­ter­ak­ci­ji sa lju­di­ma ko­ji su po­ni­kli sa ge­o­graf­skih pro­sto­ra na ko­ji­ma po­sto­ji jed­na re­la­tiv­no ja­sno iz­ra­že­na

58

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kul­tur­na cr­ta10 i či­je se va­ri­ja­ci­je su­štin­ski ne raz­li­ku­ju mno­go od na­še vla­sti­te po­treb­no je te­ži­ti ka stva­ra­nju oso­ba ko­je su na ni­vou kul­tu­ral­ne kom­pe­tent­no­sti ka­dre da raz­u­me­ju (na­čel­no i u ne­kim po­je­di­no­sti­ma) spe­ci­fič­no­sti su­sed­ne kul­tu­re ka­da je reč o, na pri­mer, na­či­nu raz­mi­šlja­nja, shva­ta­nja, ose­ća­nja i re­a­go­va­nja. Zbog to­ga te­ži­šte u plan­skoj je­zič­ koj po­li­ti­ci bal­kan­skih dr­ža­va u do­gled­nom pe­ri­o­du tre­ba da se sta­vi na iz­grad­nju ta­kvih na­ra­šta­ja ko­ji će bi­ti in­ter­kul­tu­ral­no kom­pe­tent­ni, oslo­bo­đe­ni od na­sle­đa pro­šlo­sti i pred­ ra­su­da te za­in­te­re­so­va­ni i mo­ti­vi­sa­ni za kon­ti­nu­i­ra­no uče­nje. Na­rav­no, sprem­nost da se poč­ne sa pro­gra­mi­ma ko­ji po­dr­ža­va­ju ova­kvu vr­stu me­đu­na­ci­o­nal­nog raz­u­me­va­nja ogle­ da se u sprem­no­sti sva­ke vla­de da „opro­sti” i da pre­va­zi­đe broj­ne isto­rij­ske ne­su­gla­si­ce.

Otu­da ova­kav pro­gram pod­ra­zu­me­va dva ključ­na ele­men­ta: a) du­go­roč­no i pa­žlji­vo pla­ni­ra­nje na naj­ši­rem dru­štve­nom ni­vou, uz uklju­če­nje svih re­le­vant­nih dru­štve­nih in­sti­tu­ci­ja; b) im­ple­men­ta­ci­ju nje­go­vih naj­jed­no­stav­­ni­jih ob­li­ka i to od naj­ra­ni­jih (ili naj­ni­žih) ni­ voa obra­zo­va­nja.

Te­o­ri­ja mul­ti­pi­sme­no­sti in­si­sti­ra na još dva ključ­na seg­men­ta: i) na ukla­pa­nju svih bit­ni­jih kul­tur­nih vred­no­sti raz­li­či­tih na­ro­da ka­ko bi se upo­zna­li i pri­bli­ži­li po­ne­kad i su­prot­ni sta­vo­vi; ii) na uka­zi­va­nje po­sto­ja­nja broj­nih uni­ver­za­li­ja, od­no­sno slič­no­sti iz­me­đu na­ro­da ko­ji i ne mo­ra­ju bi­ti to­li­ko (te­ri­to­ri­jal­no, kul­tur­no, ge­o­graf­ski itd.) bli­ski.

Ova­kvim pri­stu­pom bi se ne sa­mo pri­bli­ži­li sta­vo­vi i bo­lje raz­u­me­la shva­ta­nja dve raz­ li­či­te za­jed­ni­ce, ne­go bi se i ma­njin­skom na­ro­du, od­no­sno et­nič­koj gru­pi, da­la mo­guć­nost da ak­tiv­no uče­stvu­je u da­ljem ra­du i raz­vo­ju za­jed­ni­ce u ko­joj ži­ve i ra­de. Ko­ri­šće­njem jed­no­mo­dal­ne, jed­no­kul­tu­ral­ne i jed­no­lin­gvi­stič­ke pe­da­go­gi­je fa­vo­ri­zu­ju se pri­pad­ni­ci do­ mi­nant­ne kul­tu­re i je­zi­ka, dok se pri­pad­ni­ci­ma „ma­nje” kul­tu­re ne omo­gu­ća­va pod­jed­na­ko is­po­lja­va­nje, od­no­sno raz­vi­ja­nje u svim ob­li­ci­ma (Mills 2005). Upra­vo iz tih raz­lo­ga se u Evrop­skoj uni­ji u po­sled­nje dve de­ce­ni­je in­ten­ziv­no in­si­sti­ra na kon­cep­ti­ma i mul­ti­kul­tu­ ral­no­sti i mul­ti­pi­sme­no­sti kao zna­čaj­no no­vim ci­vi­li­za­cij­skim i kul­tur­nim vred­no­sti­ma či­ji su osnov­ni za­da­ci da osna­že sve in­te­gra­ci­je, ka­ko iz­me­đu sa­mih na­ro­da ko­ji kon­sti­tu­i­šu 10 Naše polazište ogleda se u stavu da je na Balkanskom poluostrvu za više od milenijum i po, dakle od kako postoje istorijski dokumentovano savremeni balkanski narodi, izgrađen jedan jedinstven kulturni svet, odnosno identitet. Ovde ostavljamo po strani sva dalja razmatranja koja zalaze u pitanje njegovog porekla i razvoja. Ukoliko prihvatimo da postoje barem neki opšti oblici kulturnog i mentalnog identiteta na Balkanu, onda se moramo složiti da je njihova pojava na tako širokom geografskom području proizvod dugih i intenzivnih kontakata kao i sporih procesa razmene materijalnih, duhovnih i kulturnih dobara između različitih balkanskih naroda i zajednica. Jedan od posebnih oblika zajedničkog balkanskog kulturnog identiteta oličen je u takozvanoj novokomponovanoj balkanskoj narodnoj muzici, koju je rumunski etnomuzikolog Speranca Radulesku (Rădulescu 1997, 2001) u svojim proučavanjima nazvala musique pan-balkanique.

59

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Evrop­sku uni­ju ta­ko i evrop­skih na­ro­da van nje, kao i svih pri­do­šli­ca, emi­gra­na­ta i imi­gra­ na­ta, ko­ji su pri­pad­ni­ci dru­gih kul­tur­no-ci­vi­li­za­cij­skih mi­ljea, re­li­gi­ja i je­zi­ka.

Dru­ga, ta­ko­đe pod­jed­na­ko va­žna či­nje­ni­ca ko­ju te­o­ri­ja mul­ti­pi­sme­no­sti po­ku­ša­va da spre­či je­ste pot­pu­na na­ci­o­nal­na ili kul­tu­ral­na asi­mi­la­ci­ja, ko­ja pod­ra­zu­me­va po­ne­kad i na­sil­nu asi­mi­la­ci­ju ma­njin­skih/et­nič­kih ma­nji­na u do­mi­nant­nu kul­tu­ru (Wa­ters, Jiménez 2005). Mul­ti­pi­sme­nost po­ten­ci­ra va­žnost ne­u­ru­ša­va­nja kul­tur­nih tra­di­ci­ja na­ro­da ko­­je su, upra­vo pre­ko je­zi­ka, oču­va­ne u svom re­la­tiv­nom iskon­skom ob­li­ku. Ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti isti­nu da su lju­di­ma ve­o­ma bit­ne rod­bin­ske ve­ze – je­zik ko­jim go­vo­ri nji­ho­va po­ro­di­ca, nji­hov kom­ši­luk i, na kra­ju, nji­ho­va za­jed­ni­ca je­ste i nji­hov je­zik. Kod lju­di se to­kom pro­ ce­sa so­ci­ja­li­za­ci­je raz­vio ose­ćaj za je­zič­ku so­li­dar­nost, što zna­či da oni je­zik po­sma­tra­ju kao deo se­be, kao deo svog bi­ća i svo­je kul­tu­re i ko­ji, kao ta­kav, mo­ra­ju sa­ču­va­ti za sle­de­će ge­ne­ra­ci­je (Na­ka­ta 2000). Otu­da se po­ja­vi­la mo­ral­na oba­ve­za i im­pe­ra­tiv da se za­šti­ti vla­ sti­ti je­zik, sa­mim tim i vla­sti­ti iden­ti­tet, je­zič­ki, na­ci­o­nal­ni, et­nič­ki, kul­tur­ni, bu­du­ći da se gu­blje­njem je­zi­ka gu­bi i iden­ti­tet ce­lo­kup­nog ko­lek­ti­va.

4. Za­ključ­no raz­ma­tra­nje Ne­ma sum­nje da zva­nič­ni je­zi­ci bal­kan­skih dr­ža­va vr­še ve­li­ki pri­ti­sak u pod­jed­na­ koj me­ri i na ce­lo­ku­pan dru­štve­ni si­stem, a po­seb­no na lo­kal­ne si­ste­me (sa­mo)upra­ve, i na ma­njin­ske je­zi­ke ko­ji se, po pra­vi­lu, uglav­nom i go­vo­re ili na užem, lo­kal­nom, ili na ne­što ši­rem, re­gi­o­nal­nom, ni­vou. Do­mi­na­ci­ja i ofi­ci­jel­nog je­zi­ka dr­ža­ve i kul­tu­re ve­ćin­ skog sta­nov­ni­štva do­ne­kle ugro­ža­va ka­ko sve dru­ge ob­li­ke kul­tu­ra ta­ko i dru­ge je­zi­ke i nji­ho­ve go­vor­ni­ke (bez ob­zi­ra na sve do­ne­se­ne i pro­kla­mo­va­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ne, po­li­tič­ke i ustav­ne od­lu­ke). Pu­tem mul­ti­pi­sme­no­sti, kao jed­nog od na­či­na za pre­va­zi­la­že­nje ova­ kvog od­no­sa pre­ma ma­njin­skim i et­nič­kim je­zi­ci­ma, mo­gu­će je otvo­ri­ti niz no­vih ka­na­la i me­di­ja za ko­mu­ni­ka­ci­ju (Co­pe, Ka­lant­zis 2000: 7; Ras­sool 1999: 98) iz­me­đu ve­ćin­skih bal­kan­skih na­ro­da i et­nič­kih te ma­njin­skih gru­pa. Pre­ma na­šem vi­đe­nju, mul­ti­pi­sme­nost na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu tre­ba ta­ko da bu­de kon­ci­pi­ra­na da omo­gu­ći zna­čaj­ni­je uče­šće bal­kan­skih na­ro­da u sti­ca­nju i raz­me­ni ce­lo­kup­nog svet­skog zna­nja. Da bi se mul­ti­pi­sme­ nost uspe­šno re­a­li­­zo­va­la na svim dru­štve­nim ni­vo­i­ma i u svim ob­li­ci­ma obra­zo­va­nja, neo­ p­hod­no je da bu­de vi­še­je­zič­na, što zna­či da je po­treb­no uklju­či­ti i sve one je­zi­ke ko­ji ima­ju (ili još ne­ma­ju) sta­tus pri­zna­tog ma­njin­skog, ka­ko bi bi­li iz­jed­na­če­ni po svom zna­ča­ju, sta­ tu­su i vred­no­sti­ma sa zva­nič­nim je­zi­ci­ma. U prak­si, me­đu­tim, na­ve­de­no iz­jed­na­ča­va­nje ne od­vi­ja se u svim bal­kan­skim dr­ža­va­ma la­ko, jer su i da­lje od­lu­ču­ju­ći, ako ne i pre­sud­ni, isto­rij­ski, kul­tur­ni, ci­vi­li­za­cij­ski i dru­gi ne­lin­gvi­stič­ki fak­to­ri, ko­ji od­re­đu­ju me­sto i sta­tus jed­nog ma­njin­skog je­zi­ka ili dru­ge kul­tu­re.

Mul­ti­pi­sme­ni pri­stup svim bal­kan­skim je­zi­ci­ma, za ko­ji se otvo­re­no za­la­že­mo u na­ šem ra­du, tre­ba da is­pu­ni tri ele­men­tar­na zah­te­va ko­ji se ogle­da­ju u ­sle­de­ćem:

60

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

a) po­treb­no je raz­vi­ti i no­vu je­zič­ku i no­vu obra­zov­nu po­li­ti­ku, ko­je bi ko­or­di­ni­sa­no po­tvr­di­le i šti­ti­le je­zič­ki di­ver­zi­tet na te­ri­to­ri­ji jed­ne bal­kan­ske dr­ža­ve, uz omo­gu­ća­ va­nje (u lin­gvi­stič­kom i kul­tur­nom po­gle­du) edu­ka­ci­je ma­njin­skih za­jed­ni­ca; b) po­treb­no je iz­na­ći no­ve ob­li­ke dru­štve­nog raz­vo­ja ko­ji tre­ba da ade­kvat­no od­go­vo­re po­tre­ba­ma svih seg­me­na­ta bal­kan­skih dru­šta­va; ova­kav kva­li­ta­ti­van od­nos zna­či da se pri­pad­ni­ci ma­njin­skih na­ro­da i et­nič­kih gru­pa pre in­te­gri­šu u dru­štvo ne­go što se as­i­mi­lu­ju; c) po­treb­no j­e tra­ga­ti za no­vim stra­te­gi­ja­ma obra­zo­va­nja i no­vim obra­zov­nim pro­gra­ mi­ma ko­ji ne­će pod­ra­zu­me­va­ti je­zič­ko i kul­tur­no žr­tvo­va­nje ma­njin­skih i et­nič­kih je­zi­ka u ko­rist ve­ćin­skog je­zi­ka i ve­ćin­ske kul­tu­re.

Mi­šlje­nja smo da bi mul­ti­pi­sme­nost u do­gled­nom isto­rij­skom po­gle­du mo­gla pod­ sta­ći i ta­ko­zva­ni „mul­ti­mo­dal­ni na­čin raz­mi­šlja­nja”, ko­ji pre­ma Kre­so­vom i Van Le­u­ ve­no­vom mi­šlje­nju pred­sta­vlja spo­sob­nost raz­u­me­va­nja i pru­ža­nja no­vog sa­gle­da­va­nja sa­dr­ža­ja kroz pa­le­tu mo­de­la u ko­joj se me­ša i pre­li­va „jed­no­mo­dal­ni” re­pre­zen­ta­tiv­ni ob­lik mi­šlje­nja (Kress, Van Le­e­u­wen 2001: 45). Sa­vre­me­ni na­či­ni ko­mu­ni­ka­ci­je u sve­tu upra­vo idu ka ovom prin­ci­pu ko­ji pod­ra­zu­me­va ne sa­mo pro­sto pre­no­še­nje in­for­ma­ci­ja i nji­ho­vo usva­ja­nje ne­go i du­blju ana­li­zu do­bi­je­nih in­for­ma­ci­ja i po­da­ta­ka, tj. nji­ho­vu da­ lju ob­ra­du i tu­ma­če­nje, sa raz­li­či­tih aspe­ka­ta kon­tek­stu­al­ne si­tu­a­ci­je, a u ci­lju do­bi­ja­nja što pre­ci­zni­jih či­nje­ni­ca i sa­zna­nja.

Ma ko­li­ko mul­ti­pi­sme­nost bi­la te­o­rij­ski ide­al­na, ona, sa dru­ge stra­ne, nu­žno po­kre­će i ne­ka no­va pi­ta­nja, po­put onog ko­je pri­pa­da dru­štve­no-psi­ho­lo­škoj sfe­ri. Da li je i ko­li­ko je uop­šte re­al­no oče­ki­va­ti da će Al­ban­ci na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, zbog i da­lje ve­o­ma za­teg­ nu­tih isto­rij­sko-na­ci­o­nal­nih od­no­sa, pri­sta­ti da nji­ho­va de­ca uče srp­ski je­zik i obrat­no, ko­li­ko je oprav­da­no ve­ro­va­nje da će Sr­bi do­zvo­li­ti svo­joj de­ci da uče al­ban­ski je­zik od ma­lih no­gu ka­ko bi se te­o­ri­ja mul­ti­pi­sme­no­sti mo­gla u prak­si ostva­ri­ti? Ko­li­ko je po­u­ zda­na či­nje­ni­ca da će Gr­ci do­zvo­li­t­i uvo­đe­nje tur­skog je­zi­ka, po­red grč­kog, u svoj si­stem obra­zo­va­nja? Da li mo­že­mo sa si­gur­no­šću tvr­di­ti ka­ko će se u bu­gar­skim ško­la­ma uči­ti ma­ke­don­ski kao za­se­ban ju­žno­slo­ven­ski je­zik?

Ta­ko­đe, ni­šta ma­nje zna­čaj­na je­s­u i pi­ta­nja ko­ja se ti­ču: a) na­stav­nog ka­dra, nje­go­vog obra­zo­va­nja, za­vr­šnog pro­fi­la (kva­li­fi­ka­ci­je) i, na­rav­no, za­po­sle­nja; b) di­dak­tič­kog ma­te­ri­ja­la (udž­be­ni­ka i pri­ruč­ni­ka); c) si­ste­mat­skog nad­zo­ra i ru­ko­vo­đe­nja ko­or­di­ni­sa­nim edu­ka­tiv­nim pro­gra­mi­ma; d) ade­kvat­nih te­sto­va ko­ji­ma bi se pro­ve­ra­va­la i eva­lu­i­ra­la kog­ni­tiv­na sa­zna­nja i ume­nja.

Po sve­mu su­de­ći, sve dok se ne re­še na re­la­tiv­no za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin pi­ta­nja ko­ja op­te­re­ću­ju od­no­se iz­me­đu bal­kan­skih na­ro­da, od­go­vo­re na pret­hod­no iz­ne­ta pi­ta­nja, na na­šu ža­lost, u sko­ri­je vre­me ne­će­mo do­bi­ti. Ono što bi­smo že­le­li po­seb­no da na­gla­si­mo 61

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je­ste to da se me­đu­na­ci­o­nal­ni kon­flik­ti, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu te­ži­nu, mo­gu po­ste­pe­no pre­va­zi­ći je­di­no pu­tem iz­gra­đi­va­nja no­vog, su­štin­ski kva­li­tet­ni­jeg na­či­na raz­mi­šlja­nja, ko­ji pod­ra­zu­me­va po­što­va­nje i uva­ža­va­nje dru­gih kul­tur­nih i je­zič­kih iden­ti­te­ta kao i svih osta­lih (na­ci­o­nal­nih, et­nič­kih, ma­njin­skih...) oso­be­no­sti. Ovaj put, ko­ji ni­ma­lo ni­ je jed­no­sta­van, omo­gu­ća­va u isto­rij­skoj per­spek­ti­vi bli­žu i br­žu sa­rad­nju i raz­u­me­va­nje iz­me­đu bal­kan­skih na­ro­da, a u ši­rem kon­tek­stu pru­ža mo­guć­nost za po­kre­ta­nje jed­nog ko­or­di­ni­sa­nog pro­gra­ma (pan)bal­kan­ske mul­ti­pi­sme­no­sti.

LI­TE­RA­TU­RA 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

Bu­gar­ski, Ran­ko. (1993). Je­zi­ci. No­vi Sad: Ma­ti­ca srp­ska.

Ca­pi­dan, The­o­dor. (1932). Aromânii, di­a­lec­tul aromân. Stu­diul lin­gvi­stic. Bu­cu­re­sti.

----. (1937). Les Macédo­ro­u­ma­ins. Esqu­is­se hi­sto­ri­que et de­scrip­ti­ve des po­pu­la­ti­ons ro­u­ma­ins de la Pénin­su­le Bal­ka­ni­que, Buc­ha­rest: s.e.

Co­pe, Bill - Ka­lant­zis, Mary. (Eds.). (2000). Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Li­te­racy le­ar­ning and the de­sign of so­cial fu­tu­res. Lon­don: Ro­u­tled­ge.

Dru­lić, Paun. (1995). „’Ду­ој фрац’ – вла­шка вер­зи­ја ми­то­ло­шке при­че о Усу­ду”. Раз­ви­так бр.

194–195, За­је­чар, 113–119.

Er­nő, Raf­fay. (1989). A vajdaságoktól a bi­ro­da­lo­mig-Az újko­ri Románia történe­te. Sze­ged: JA­TE Kiadó.

Frucht, Ric­hard C. (edt.) (2005). Eastern Euro­pe: An In­tro­duc­tion to Pe­o­ple, Lands and Cul­tu­re. Vol. 1. San­ta Bar­ba­ra: ABC-Clio Inc. Gol­dsworthy, Ve­sna. (2002). “In­ven­tion and in(ter)ven­tion: The rhe­to­ric of bal­ka­ni­za­tion”. D.I. Bje­lic & O. Sa­vic (Eds.). Bal­kan as Me­tap­hor: Bet­we­en glo­ba­li­za­tion and frag­men­ta­tion. Cam­brid­ge, MA: The MIT Press, 25-38.

Jo­seph, J. E. (2009). Lan­gu­a­ge and Iden­tity: Na­ti­o­nal, Et­hnic, Re­li­gi­o­us. Ba­sing­sto­ke: Pal­gra­ve Mac­ mil­lan.

Ka­ti­čić, Ra­do­slav. (1992). No­vi je­zi­ko­slov­ni ogle­di. Za­greb: Škol­ska knji­ga.

Kloss, He­inz. (1967). “Ab­stand lan­gu­a­ges and Aus­bau lan­gu­a­ges”. Anthro­po­lo­gi­cal Lin­gu­i­stics 9, 2941.

Kor­dić, Snje­ža­na. (2010). Je­zik i na­ci­o­na­li­zam. Za­greb: Du­ri­e­ux.

Kress, Gunt­her - Van Le­eu ­ ­wen, Theo. (2001). Mul­ti­mo­dal Di­sco­ur­se: The Mo­des and Me­dia of Con­ tem­po­rary Di­sco­ur­se. New York.

Mills, Kathy Ann. (2005). “Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Rem­nant Di­sco­ur­ses and Pe­da­go­gi­es”. AATE/ALEA Na­ ti­o­nal Con­fe­ren­ce 2005, 1st-4th July, 2005, Gold Co­ast Con­ven­tion and Ex­hi­bi­ti­on Cen­tre, Bro­ad­ be­ach.

Na­ka­ta, Mar­tin (2000). “Hi­story, Cul­tu­ral Di­ver­sity and En­glish Lan­gu­a­ge Te­ac­hing”. B. Co­pe & M. Ka­lant­zis (Eds.), Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Li­te­racy le­ar­ning and the de­sign of so­cial fu­tu­res. So­uth Yar­ra: Mac­ mil­lan, 106-120.

New Lon­don Gro­up. (2000). “A Pe­da­gogy of Mul­ti­li­te­ra­ci­es: De­sig­ning So­cial Fu­tu­res”. B. Co­pe & M. Ka­lant­zis (Eds.), Mul­ti­li­te­ra­ci­es: Li­te­racy le­ar­ning and the de­sign of so­cial fu­tu­res. So­uth Yar­ra: Mac­ mil­lan, 9-38.

Ne­i­e­scu, Pe­tru - Bel­tec­hi, Eugen - Mo­ca­nu, Ni­co­lae. (2006). Atlas lin­gvi­stic al Re­gi­u­nii Va­lea Ti­mo­ cu­lu­i­Con­tri­buții la atla­sul lin­gvi­stic al gra­i­u­ri­lor românești din­tre Mo­ra­va, Du­nă­re și Ti­moc. Cluj-Na­ po­ca: s.n.

62

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

17. Molnár, Miklós. (2001). A Con­ci­se Hi­story of Hun­gary. Cam­brid­ge: Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.

18. Pa­pa­ha­gi, Tac­he. (1923). “O pro­ble­mă de ro­ma­ni­ta­te de sud-ili­ri­că”. Grai şi su­flet, No. I, Bu­cu­re­ş­ti: s.e.

19. Pri­estly, T. - Co­ma­na­ru, R. (2009). “Iden­tity Among the Mi­no­rity Slo­ve­nes of Ca­rint­hia, Austria”.

Raz­pra­ve in gra­di­vo/Tre­a­ti­ses and Do­cu­ments 58, Lju­blja­na: In­sti­tu­te for Et­hnic Stu­di­es, 6-23.

20. Ră­du­le­scu, Spe­ra­nţa. (1997). “Mu­si­que tra­di­ti­on­nel­les et et­hno­mu­si­co­lo­gi­e­so­us pres­sion po­li­ti­que: le cas de la Ro­u­ma­nie.” Musée d’et­hno­grap­hie (ed.). Pom pom pom pom: mu­si­que et ca­e­te­ra. Neuchâtel: Musée d’et­hno­grap­hie, 203-226.

----. (2001). “Mu­si­que de métis­sa­ge pan-bal­ka­ni­que en Ro­u­ma­nie”. Ca­hi­ers d’et­hno­mu­si­co­lo­gie 13 (2001), 151-162.

21. Ras­sool, Naz. (1999). Li­te­racy for su­sta­i­na­ble de­ve­lop­ment in the age of in­for­ma­tion. Cle­ve­don, UK: Mul­ti­lin­gual Mat­ters.

22. Re­i­sen­le­it­ner, M. (2001). “Tra­di­tion, Cul­tu­ral Bo­un­da­ri­es and the Con­struc­ti­ons of Spa­ces of Iden­ tity”. Spa­ces of Iden­tity, 1, 1-13.

23. Sa­ra­man­du, Ni­co­lae. (1984). “Aromâna”. Tra­tat de di­a­lec­to­lo­gie românească, co­ord. Va­le­riu Ru­su, Cra­i­o­va: Edi­tu­ra Scri­sul Românesc.

24. Ški­ljan, Du­brav­ko. (1988). Je­zič­na po­li­ti­ka. Za­greb: Na­pri­jed.

25. Te­ich, Mikuláš - Kováč, Du­šan - Brown, Mar­tin D. (2011). Slo­va­kia in Hi­story. Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press.

26. Trud­gill, Pe­ter. (2004). “Glo­ca­li­sa­tion and the Aus­bau So­ci­o­lin­gu­i­stics of Mo­dern Euro­pe”. An­na Dus­zak and Ur­szu­la Okul­ska (eds.) Spe­a­king from the Mar­gin: Glo­bal En­glish from a Euro­pean Per­ spec­ti­ve. Frank­furt: Pe­ter Lang, 35-49.

27. Ve­do­vel­li, M. - Bar­ni, M. (2005). “Da ’Ita­li­a­no 2000’ all’Os­ser­va­to­rio Lin­gu­i­sti­co Per­ma­nen­te”. Me­ri­ ca. For­me del­la cul­tu­ra ita­lo­a­me­ri­ca­na (N. Ce­ra­mel­la-G.Mas­sa­ra, eds.). Ro­ma: Co­smo Ian­no­ne Edi­ to­re. 167-186.

28. Wa­ters, Mary C. - Jiménez, Tomás R. (2005). “As­ses­sing Im­mi­grant As­si­mi­la­tion: New Em­pi­ri­cal and The­o­re­ti­cal Chal­len­ges”. An­nual Re­vi­ew of So­ci­o­logy 31 (1): 105-125. DOI:10.1146/an­nu­rev. soc.29.010202.100026 29. Win­ni­frith, Tom. (1993). “The Vlachs of the Bal­kans: a Ru­ral Mi­no­rity Which Ne­ver Ac­hi­e­ved Et­ hnic Iden­tity”. Ro­ots of Ru­ral Et­hnic Mo­bi­li­sa­tion, D. Ho­well (ed.), 58-73. Dart­mo­uth: New York Uni­ ver­sity Press.

Saj­to­gra­fi­ja http://www.parliament.bg/en/const/ [preuzeto: 16.06.2012] http://censusresults.nsi.bg/Census/Reports/2/2/R7.aspx. [preuzeto: 18.06.2012] http://www.ohr.int/ohr-dept/legal/oth-legist/doc/rs-constitution.doc [preuzeto: 22.06.2012] http://www.ads.gov.ba/v2/attachments/1952_Ustav%20Federacije%20BiH%20sa%20amandmanima.pdf [preuzeto: 02.07.2012] http://www.tovima.gr/files/1/2011/07/22/apografh22.pdf [preuzeto: 05.07.2012] https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/gr.html [preuzeto: 07.07.2012] http://census.al/census2011/Temp.aspx [pre­u­ze­to: 15.07.2012]

63

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Bor­ders of Lan­gu­a­ge Iden­tity in the Bal­kan Pe­nin­su­la* SUM­MARY: In the Bal­kans, the so-cal­led Bal­kan iden­tity and Bal­kan cul­tu­re ha­ve been for­med in the spa­ce of in-bet­we­en­ness or in a third li­mi­nal spa­ce (Gol­dsworthy, 2000:27).

As Re­i­sen­le­it­ner (2001:9) po­ints out, “pla­ces may thus no lon­ger be the cle­ar, uni­que sup­ port for iden­tity, and are cer­ta­inly no lon­ger tied to the po­li­ti­cal bor­der­li­nes of na­ti­ons, yet they still re­so­na­te thro­ug­ho­ut the ima­gi­na­ti­ons of com­mu­ni­ti­es”. The Bal­kan na­ti­ons are still using the­ir edu­ca­ti­on ­ al systems and re­li­gion as key facts for na­ti­o­nal, cul­tu­ral and lin­gu­i­stic de­ter­mi­na­tion, denying ot­her cul­tu­ral prac­ti­ces and mi­no­rity lan­gu­a­ges (or less used lan­gu­a­ges) spo­ken in the ter­ri­tory of the Bal­kan sta­tes. Even to­day in Gre­e­ce, Al­ba­nia and Bul­ga­ria, for in­stan­ce, ex­pres­si­on of lin­gu­i­stic, cul­tu­ral, na­ti­o­nal or et­hnic iden­ti­ti­es of lo­cal non-Gre­ek, non-Al­ba­nian and non-Bul­ga­rian com­mu­ni­ti­es co­uld not be easily ac­hi­e­ved, mostly be­ca­u­se the go­vern­ments of the afo­re­men­ti­o­ned sta­tes and the­ir of­fi­cial lan­gu­a­ge and edu­ca­tion po­li­ci­es still ha­ve a tin ear for the­ir ne­eds. In ot­her words, the con­cept of na­ti­o­nal en­dan­ger­ment as well as that of the ro­man­tic vi­ew of „one na­ tion, one lan­gu­a­ge, one ter­ri­tory“, which hel­ped the con­struc­tion of Bal­kan na­tion sta­tes at the turn of the 19th to 20th cen­tury, are pre­do­mi­nant in a gre­a­ter de­gree. The truth is that lin­gu­i­stic bor­ders in the Bal­kans ha­ve not yet been esta­blis­hed, of­ten be­ing de­ter­ mi­ned by the ele­ments of et­hni­city and/or re­li­gion, as seen in Bo­snia and Her­ze­go­vi­na and its two en­ti­ti­es, both of which ha­ve been trying to im­po­se and cre­a­te new lan­gu­a­ge forms, i.e. lan­gu­a­ges, from one com­mon lan­gu­a­ge, as pro­ven pos­si­ble in the ca­se of Mol­ da­vian lan­gu­a­ge and its se­pa­ra­tion and dis­tin­ction from the Ro­ma­nian lan­gu­a­ge.

We are of the opi­nion that the the­ory of mul­ti­li­te­racy co­uld be seen as one of the cru­cial po­ints in the furt­her de­ve­lop­ment of cul­tu­ral and lan­gu­a­ge co­o­pe­ra­tion in the Bal­kans. By fo­ste­ring it in a bi­lin­gual and/or a mul­ti­lin­gual way, the mo­dern Bal­kan sta­tes wo­uld ha­ve an op­por­tu­nity to strengthen the­ir pre­sent co­o­pe­ra­tion (eco­no­mic, po­li­ti­cal, cul­tu­ral etc.) and to par­ti­ci­pa­te in the ex­chan­ge of world know­led­ge. To ac­hi­ev­ e the­se aims it wo­uld be ne­ces­sary to de­ve­lop co­or­di­na­ted bi­lin­gual and/or mul­ti­lin­gual edu­ca­ti­o­nal po­li­ci­es and pro­gram­mes which wo­uld fo­ster in­ter­cul­tu­ral com­pe­ten­ce in le­ar­ners, as well as bi­lin­gual and mul­ti­lin­gual mul­ti­li­te­racy. This wo­uld be a star­ting po­int for the cre­a­tion of fu­tu­re mul­ti­lin­gual, i.e. mul­ti­li­te­ra­te, com­mu­ni­ti­es all over the Bal­kan Pe­nin­su­la. Furt­her­mo­re, one co­uld pre­su­me that such ap­pro­ach wo­uld con­tri­bu­te to for­ming a new mul­ti­mo­dal way of thin­king in the Bal­kans. Alt­ho­ugh a full re­al­i­za­tion of this idea re­qu­i­res ti­me and de­ter­mi­na­tion by all of­fi­cial in­sti­tu­ti­ons to pro­vi­de the qu­al­i­fi­ed hu­man re­so­ur­ces, we are con­vin­ced that the of­fi­cial sup­port and pro­mo­tion of chan­ges, even the smal­lest ones, wo­uld ha­ve an im­por­tant im­pact on youn­ger ge­ne­ra­ti­ons, espe­ci­ally on the­ir un­der­stan­ ding and ap­pre­ci­a­tion of cul­tu­ral and lin­gu­i­stic di­ver­sity that sur­ro­unds the spe­a­kers of na­ti­ve lan­gu­a­ges.

KEY WORDS: Bal­kans, lan­gu­a­ges, iden­tity, bor­der, mi­no­ri­ti­es, so­ci­ety, gro­ups, cul­tu­re, mul­ti­li­te­racy, in­te­gra­tion. predrag.mutavdzic@fil.bg.ac.rs, akampouris@upatras.gr, scabura@gmail.com * This paper was a part of the project by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia, number 178002, “Languages and Cultures in Time and Space“.

64

65

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 821.511.141.09 Csát G. UDC 78.071.1:929 Stefanović M. UDC 82-95.09

Andrej Mirčev Sveučilište Josipa Jurja Štrosmajera u Osijeku, Hrvatska Umjetnička akademija u Osijeku

Intermedijalne de/re/konstrukcije identiteta (Komparativna analiza dnevničkih praksi Géze Csátha i Margite Stefanović) SAŽETAK: Komparirajući dnevničku praksu mađarskog književnika i psihijatra Géze Csátha i pjesnikinje/pijanistice Margite Stefanović kao pismo strukturirano lingvističkim i vizualnim kôdovima, tekst mapira intermedijalne transfere koji konstituiraju subjekt iskazivanja te presudno utječu na govor identiteta.

Osnovna teza glasi da nam kategorije subjektivnosti i identiteta nikada nisu dane u neposrednom i autentičnom obliku, već uvijek samo posredovano kroz naratološke strategije, različite medije i označiteljske prakse. Analizom kompliciranih narativnih i medijalnih slojeva nastoji se utvrditi u kojoj je mjeri navedene kategorije nužno misliti u terminima relacija koje se detektiraju između medija teksta i slike, a koje decentriraju i dezintegriraju svaku fiksnu identifi­ka­ci­ju. Osla­nja­ju­ći se u is­tra­ži­va­nju na de­kon­struk­ti­vi­stič­ki po­stu­pak fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Jac­qu­e­sa Der­ri­de, tekst se kre­će u prav­cu raz­ot­kri­va­nja me­di­jal­nih okvi­ra iz­me­đu ko­jih je ne­mo­gu­će po­vu­ći ja­sne gra­ni­ce, što za so­ bom po­vla­či ne­sta­bil­nu tj. od­go­đe­nu po­zi­ci­ju su­bjek­ta/iden­ti­te­ta.

KLJUČ­NE RE­ČI: prak­sa dnev­nič­kog pi­sma i auto­bi­o­graf­ski go­vor, pik­to­graf­sko pi­smo, in­ter­me­di­jal­ni tran­sfe­ri, li­mi­nal­ni pro­stor, de­cen­tri­ra­na su­bjek­tiv­nost i iden­ti­tet, trag i od­su­stvo, pri­si­la po­na­vlja­nja i tra­u­ma.

66

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Uvod­ne na­po­me­ne Fo­ku­si­ra­ju­ći se na ana­li­zu umjet­nič­kih po­stu­pa­ka u dnev­nič­kim bi­lje­ška­ma ma­đar­ skog pi­sca, psi­hi­ja­tra i kom­po­zi­to­ra Géze Csátha (1887–1919), te ar­hi­tek­ti­ce, pje­sni­ki­nje i pi­ja­ni­sti­ce/kla­vi­ja­tu­ri­sti­ce Mar­gi­te Ste­fa­no­vić (1959–2002), ovo is­tra­ži­va­nje za­mi­šlje­no je kao re­flek­si­ja in­ter­me­di­jal­nih di­men­zi­ja pro­iz­vod­nje iden­ti­te­ta. Pro­ce­si in­ter­fe­ri­ra­nja ko­ji se mo­gu de­tek­ti­ra­ti iz­me­đu me­di­ja (tek­sta i sli­ke/cr­te­ža) kom­pli­ci­ra­ju i uslo­žnja­va­ju či­ta­nje dnev­ni­ka, sta­vlja­ju­ći či­ta­te­lja/icu na ku­šnju si­mul­ta­ne tek­stu­al­ne i iko­no­lo­ške in­ ter­pre­ta­ci­je, ne­ku vr­stu per­cep­tiv­nog i re­cep­tiv­nog osci­li­ra­nja iz­me­đu tek­stu­al­nog i vi­zu­ al­nog kôda. U pr­vom di­je­lu naš će tekst bi­ti usmje­ren u prav­cu for­mu­li­ra­nja na­ra­to­lo­ških struk­tu­ra na te­me­lju sa­mih tek­sto­va, a na osno­vu ko­jih je mo­gu­će us­po­sta­vi­ti kom­pa­ra­ tiv­nu per­spek­ti­vu te for­mu­li­ra­ti slič­ne li­te­rar­ne i umjet­nič­ke po­stup­ke kod oba auto­ra. U dru­gom di­je­lu te­ži­šte sa na­ra­to­lo­škog dis­kur­sa bit će pre­mje­šte­no na re­flek­si­ju o me­di­jal­ nim i pa­rer­go­nal­nim1 uvje­ti­ma ko­ji ru­ko­vo­de iz­ved­bom iden­ti­te­ta i na­či­nom ob­ja­vlji­va­nja su­bjek­ta. Dvo­stru­kim ar­ti­ku­li­ra­njem iden­ti­te­ta kao kon­ze­kven­ce ka­ko na­ra­tiv­nih ta­ko i me­di­jal­no-ma­te­ri­jal­nih pro­ce­du­ra auto­bi­o­graf­skog go­vo­ra, na­sto­jat će­mo, sto­ga, ar­gu­ men­ti­ra­ti u ko­joj mje­ri dnev­nič­ko pi­smo kon­sti­tu­i­ra iden­ti­tet, ali ga i de­kon­stru­i­ra/pri­ kri­va. S dru­ge stra­ne, ak­cen­tu­i­ra­njem ma­te­ri­jal­nog, od­no­sno gra­ma­to­lo­ško-gra­fo­lo­škog aspek­ta dnev­nič­kih pi­sa­ma, ono što će do­ći u pr­vi plan bit će kon­struk­ci­ja su­bjek­tiv­no­sti u kon­tek­stu kon­kret­nih ma­te­ri­jal­no-me­di­jal­nih prak­si, tj. na­či­na na ko­ji se su­bjekt upi­su­je i osta­vlja svoj trag u ma­te­ri­jal­no­sti dnev­ni­ka.

Bi­va­ju­ći su­o­čen s kon­stant­nom ten­zi­jom iz­me­đu sli­ke i tek­sta, či­ta­ju­ći i gle­da­ju­ći dnev­ni­ke Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, či­ta­telj ak­ti­vi­ra se­man­tič­ku i se­mi­o­tič­ku me­ đu­zo­nu, u ko­joj vr­lo če­sto ni­je po­sve ja­sno ra­di li se o po­ret­ku je­zi­ka ili pak o ko­la­žu.

Dez­in­te­gri­ra­nje ja­snih okvi­ra i sta­bil­nih na­ra­tiv­no-me­di­jal­nih gra­ni­ca isto­dob­no ko­re­ spon­di­ra i sa uru­ša­va­njem fik­si­ra­ne iden­ti­tet­ske po­zi­ci­je te svje­do­či o ras­pr­še­nom i de­cen­ tri­ra­nom su­bjek­tu. In­zi­sti­ra­ju­ći na dnev­nič­kom pi­smu kao svo­je­vr­snom „ru­ko­pi­su, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va bi­lje­že­nje ru­kom”, na­ša je in­ten­ci­ja ta­ko­đer usmje­re­na ka raz­ot­kri­va­nju od­no­sa što se us­po­sta­vlja iz­me­đu „pi­sa­nja i ti­je­la” (Bart­hes 2004: 29–30). U tom smi­slu, tre­ti­ra­njem ma­te­ri­jal­nog i me­di­jal­nog, od­no­sno gra­ma­to­lo­ško-gra­fo­lo­škog slo­ja dnev­nič­ kih pi­sa­ma otva­ra se mo­guć­nost ana­li­zi­ra­nja re­la­ci­je uoče­ne iz­me­đu de­cen­tri­ra­ne iden­ ti­tet­sko-su­bjek­tiv­ne po­zi­ci­je i ras­pr­še­nog, in­ter­me­di­jal­nog po­stup­ka, ta­ko­đer fun­di­ra­nog na ne­sta­bil­no­sti, pro­tur­ječ­no­sti i ten­zi­ji iz­me­đu ne­ko­li­ko re­ži­ma zna­ko­va. Osla­nja­ju­ći se na te­ze fran­cu­skog fi­lo­zo­fa Jac­qu­e­sa Der­ri­de, ko­ji je uka­zi­vao na pod­re­đe­nost ma­te­ri­jal­ nog aspek­ta pi­sma lo­go­cen­trič­ko-fo­net­skom ustroj­stvu za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke, naš će cilj bi­ti re-kon­stru­i­ra­ti tra­go­ve ko­ji će evo­ci­ra­ti ras­ci­je­plje­ni go­vor/pi­smo iden­ti­te­ta. U kon­tek­stu dnev­ni­ka kao me­di­ja ko­ji na­go­mi­la­va, do­ku­men­ti­ra pam­će­nje su­bjek­ta i nje­go­vu re­la­ 1 Ov­dje u pr­vom re­du re­fe­ri­ra­mo na Der­ri­du i nje­go­vo od­re­đe­nje pa­rer­go­na kao ope­ra­ci­je uokvi­ra­va­nja i or­na­men­ti­ra­nja. U kon­tek­stu dnev­nič­kog pi­sma, pa­rer­go­nal­na ak­tiv­nost bit će od po­seb­nog zna­ča­ja ka­da ana­li­za bu­de usmje­re­na ka di­na­mi­ci osci­li­ra­nja iz­me­đu sli­ke i tek­sta.

67

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ci­ju spram sve­ga što mu je iz­vanj­sko, tj. po­zi­ci­o­ni­ra­no u vre­men­sko­me sli­je­du, kon­cept tra­ga ko­jim Der­ri­da ozna­ča­va „otvo­re­nost pr­vot­ne iz­vanj­ko­sti, za­go­net­ni od­nos ži­vog i dru­gog, iz­vanj­skog i unu­tar­njeg: raz­mje­štaj”, ima za cilj ocr­ta­ti dvo­smi­sle­nu pri­sut­nost su­bjek­ta za­ra­že­nog am­bi­va­lent­no­šću ne­sa­vla­di­vog od­su­stva (Der­ri­da 1976: 94). Afir­mi­ra­ ju­ći kon­cept tra­ga, da­kle, bit će­mo u po­zi­ci­ji ar­ti­ku­li­ra­ti pro­ces raz­gra­đi­va­nja pri­sut­no­sti što ga im­pli­ci­ra prak­sa dnev­nič­kog pi­sma. Ta­ko­đer, na taj će­mo na­čin bi­ti u mo­guć­no­sti pre­ci­zni­je ana­li­zi­ra­ti auto­bi­o­graf­ske i in­ter­me­di­jal­ne pro­to­ko­le us­po­sta­vlje­ne za­hva­lju­ju­ći ten­zi­ji iz­me­đu pi­sma i sli­ke.

Dnev­nič­ko pi­smo kao go­vor ko­ji kru­ži oko pra­zni­ne Pri­je ne­go li se u na­stav­ku upu­sti­mo u kon­kret­ni­ju ana­li­zu i kom­pa­ra­ci­ju dnev­nič­kog pi­sma, že­li­mo naj­pri­je su­mar­no uka­za­ti na od­re­đe­ne bi­o­graf­sko-fak­to­graf­ske pa­ra­le­le iz­ me­đu Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, ko­je će, na­da­mo se, po­mo­ći ra­zu­mi­je­va­nju iz­lo­že­ nih te­za. Na pr­vi po­gled, oda­bir ove dvi­je osob­no­sti mo­že se uči­ni­ti neo­bič­nim, po­naj­vi­še za­to što su i Géza Csáth i Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić lič­no­sti o ko­ji­ma se – osim u usko spe­ci­fič­nim kru­go­vi­ma, kao što su ma­đar­ska knji­žev­nost na pri­je­la­zu sto­lje­ća i po­vi­jest rok mu­zi­ke/no­ vog va­la 80-ih go­di­na pro­šlog sto­lje­ća u SFRJ – vr­lo ma­lo zna. Pa ipak, nji­ho­voj mar­gi­na­li­ zi­ra­noj po­zi­ci­ji us­pr­kos, ri­ječ je o plod­nim autor­skim i umjet­nič­kim osob­no­sti­ma, či­ji utje­ caj na raz­voj su­vre­me­nog umjet­nič­kog stva­ra­la­štva tek tre­ba pre­ci­zni­je is­pi­ta­ti i is­tra­ži­ti.

Pr­va pa­ra­le­la ko­ja upa­da u oči je či­nje­ni­ca da su se obo­je ro­di­li i svo­je ži­vo­te ži­vje­li u pre­lom­nim dru­štve­no-po­li­tič­kim vre­me­ni­ma, obi­lje­že­nim ra­to­vi­ma i dez­in­te­gra­ci­jom mul­ti­na­ci­o­nal­nih dr­ža­va. Dok će Géza Csáth bi­ti ne­po­sred­ni svje­dok ras­pa­da­nja Austro­ u­gar­ske mo­nar­hi­je, Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić, 70-ak go­di­na na­kon Csáthove smr­ti, su­o­čit će se sa još jed­nom epi­zo­dom u tra­ge­di­ji Sred­nje Euro­pe, ovo­ga pu­ta u ob­li­ku kr­va­vog ra­ta u SFR Ju­go­sla­vi­ji. Sa este­tič­kih po­zi­ci­ja obo­je di­je­le sud­bi­nu „pro­kle­tih” umjet­ni­ka avan­ gar­de po­put Char­le­sa Ba­u­de­la­i­rea, Com­tea La­u­trémon­ta, Ed­ga­ra Al­la­na Po­ea (Ta­tar­kje­ vič 1978: 49), za ko­je je ka­rak­te­ri­stič­no to što su ra­di­kal­no ras­ki­da­li i sa umjet­nič­kim i sa dru­štve­nim kon­ven­ci­ja­ma, ne­ri­jet­ko po­se­žu­ći u svo­joj po­bu­ni za al­ko­ho­lom i dro­ga­ma.

U po­gle­du dru­štve­ne, tj. kla­sne pri­pad­no­sti, i Csáth i Ste­fa­no­vi­će­va re­pre­zen­ti­ra­ju vi­ši sloj gra­đan­ske kla­se ko­ja je u od­re­đe­nom smi­slu dio kul­tur­ne eli­te svo­jeg vre­me­na, ali i ko­ja je su­o­če­na sa sve­op­ćom de­ka­den­ci­jom vri­jed­no­sti.2 Uzi­ma­ju­ći u ob­zir pro­ces ras­pa­da­nja dru­štve­nih re­la­ci­ja, dez­in­te­gra­ci­ju su­sta­va vri­jed­no­sti i tri­jumf otu­đe­nja, ko­ji­ma su iz­lo­ že­ni, jed­na od pa­ra­le­la iz­me­đu Csátha i Ste­fa­no­vi­će­ve ogle­da se u bi­je­gu „u svi­jet ve­o­ma uda­ljen od svi­je­ta vla­da­ju­će kul­tu­re” (Po­đo­li 1975: 95). Ni­hi­li­stič­ka ten­den­ci­ja ov­dje pri­je sve­ga do­la­zi do iz­ra­za u kon­stant­noj po­bu­ni pro­tiv svi­je­ta, (auto­de­struk­tiv­nom) re­vol­tu pro­tiv sve­pro­ži­ma­ju­ćeg obez­vri­je­đi­va­nja i bi­je­gu u me­ta­fi­zič­ku nar­ko­zu ima­gi­nar­nog. Na 2 Otac Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, Sla­vo­ljub Ste­fa­no­vić Ra­va­si, je­dan je od za­čet­ni­ka te­le­vi­zij­ske re­ži­je na Ra­diote­le­vi­zi­ji Be­o­grad, dok je Géza Csáth po­te­kao iz obi­telj Bren­ner, po­zna­toj po advo­ka­ti­ma i li­ječ­ni­ci­ma.

Tre­ba ta­ko­đer na­po­me­nu­ti ka­ko je Csáth bio u bli­skom srod­stvu sa po­zna­tim ma­đar­skim pi­scem Dez­sőm Kosztolányijem.

68

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kon­cu, osim što obo­je vo­de dnev­ni­ke sa­zda­ne od tek­sta ko­ji se mi­je­ša sa cr­te­ži­ma, sli­ka­ma i fo­to­gra­fi­ja­ma, i ko­ji do­ku­men­ti­ra te­ži­nu eg­zi­sten­ci­je što je iz­gu­bi­la sva­ki oslo­nac, i Csáth i Ste­fa­no­vi­će­va su vr­sni mu­zi­ča­ri, knji­žev­ni­ci ko­ji stva­ra­ju u raz­li­či­tim for­ma­ma: Csáth (no­ve­le, dra­me i mu­zič­ke kri­ti­ke), Ste­fa­no­vić (no­ve­le i po­e­zi­ja).

Sa psi­ho­a­na­li­tič­kog aspek­ta, ni­je ne­va­žno na­po­me­nu­ti da su obo­je re­la­tiv­no ra­no osta­li bez maj­ke te da je ta pra­zni­na/od­sut­nost svo­je­vr­sni psi­ho­lo­ški mo­vens ko­ji re­gu­li­ra nji­ho­vu knji­žev­nu i umjet­nič­ku prak­su. U jed­nom od svo­jih za­pi­sa Mar­gi­ta je za­bi­lje­ži­la: „Ne­do­sta­ je mi maj­ka. Mo­ja maj­ka se zo­ve De­san­ka. Ona je bi­la i još uvi­jek je­ste je­di­ni pri­ja­telj i bes­ kom­pro­mi­sna lju­bav ko­ju sam ika­da ima­la. Ona je uzi­da­na u me­ne. I to je to. Bek­stva ne­ma.

A su­tra ide još je­dan dan bez” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 188).3 U auto­bi­o­graf­skoj no­ve­li Su­sreo sam se s maj­kom na­ra­tor na sa­mom po­čet­ku tek­sta ka­zu­je: „Maj­ka mi je umr­la kad sam se ja ro­dio [...] Od ta­da sva­kog da­na mi­slim na nju. Osta­vio sam cr­no­ko­se že­ne i de­ voj­ke slat­kog gla­sa da bih mo­gao da sa­njam nju – mo­ju maj­či­cu, mo­ju dva­de­se­to­go­di­šnju maj­ku ko­ja je umr­la jed­ne mrač­ne no­ći. S ve­li­kim, te­škim uz­da­hom” (Čat 1989: 24–25).

Ka­ko će pri­mje­ti­ti Zol­tan Der – je­dan od naj­bo­ljih po­zna­va­la­ca Csáthovog dje­la i čo­vjek ko­ji je u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji pr­vi ure­dio knji­gu Csáthovih no­ve­la U ne­po­zna­toj ku­ći – Csáthov je mor­fi­ni­zam „pro­is­te­kao iz te usa­mlje­no­sti” (Der u: Čat 1989: 114).

Te­za o dnev­nič­kom pi­smu kao me­di­ju žud­nje ko­ji eks­po­ni­ra či­nje­nje u vre­me­nu iz­ me­đu onog što je ne­po­vrat­no pro­šlo, što je u svom tra­ja­nju opo­vrg­nu­to, i onog što se još ni­je do­go­di­lo te je iz­mje­šte­no u ho­ri­zont po­ten­ci­jal­nog, na­vo­di na mo­gu­ći za­klju­čak o di­ja­ri­stič­koj prak­si kao (ilu­zor­nom i uza­lud­nom) po­ku­ša­ju pre­u­zi­ma­nja kon­tro­le nad vla­ sti­tim ži­vo­tom, tj. ne­kom vr­stom afek­tiv­ne (de)re­gu­la­ci­je. Pre­ci­zni­je re­če­no, u oba slu­ča­ja ra­di se o prak­si ko­jom su­bjekt na­sto­ji ovla­da­ti svo­jom ovi­sno­šću, žud­nja­ma, stra­sti­ma i emo­ci­ja­ma. U bi­lje­šci da­ti­ra­noj 3.12.1912. Csáth po ko zna ko­ji put po­na­vlja: „Na da­na­šnji dan za­po­či­nje no­vo raz­do­blje mo­ga ži­vo­ta. Ko­nač­no se mo­ram od­re­ći M, i kao ret­ko ko­ri­ šće­no sred­stvo mo­ram re­gu­li­sa­ti uzi­ma­nje P. U po­sled­nja dva da­na su se ja­vlja­li simp­to­mi ko­ji do­pu­šta­ju da se za­klju­či da or­ga­ni­zam sa­da zah­te­va ve­li­ko po­ve­ća­nje do­za. Da­kle, mo­ra se okon­ča­ti opa­sna igra. [...] Na dan smr­ti mo­je maj­ke, 6. fe­bru­a­ra, bi­ću pot­pu­no slo­ bo­dan. Po­sled­nja in­jek­ci­ja je 5. fe­bru­a­ra. Po­sled­nja u ži­vo­tu” (Čat 1991: 163–184). Slič­no či­ta­mo i u Mar­gi­ti­nim za­pi­si­ma iz 1993: „Sa ra­do­šću ću ku­pi­ti in­jek­ci­je i za­tim mi­sli­ti i mi­sli­ti o svo­joj hi­po­fi­zi, sa istom ra­do­šću ku­pi­ću 3 ke­se ča­u­ra od ma­ka, sa­mle­ti i za­po­če­ti spu­šta­nje [...] Ka­ko da si pri­u­štim spu­šta­nje? Ko­ja me­to­da mo­že da dâ bi­lo ka­kav re­zul­tat, ali da ga dâ, da po­kre­ne ne­ki pro­ces ne­ko de­ša­va­nje... Ne znam... [...] Sa­da je 5:15 uju­tro ne­ko­li­ko bu­đe­nja, is­pa­da­nja ko­se po­ku­šaj da ne mi­sliš sve vre­me na to po­ku­ša­ji da kon­tro­ li­šem hra­nu i teč­no­sti mno­štvo vi­ta­mi­na, le­ko­va” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 199–202).

Pa­ra­le­la ko­ja se uoča­va u ove dvi­je no­ta­ci­je na­vo­di na za­klju­čak o dnev­nič­kom pi­smu kao simp­to­mu ne­mo­gu­ćeg od­u­pi­ra­nja za­vo­dlji­vom ero­su otro­va i ne­za­si­toj že­lji. S dru­ge stra­ 3 In­ter­punk­ci­ja re­če­ni­ca Mar­gi­te Ste­fa­no­vić pre­u­ze­ta je u ob­li­ku do­stup­nom u knji­zi Li­di­je Ni­ko­lić Ose­ ća­nja. O. Se­ća­nja.

69

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ne, uzi­ma­ju­ći u ob­zir či­nje­ni­cu da na­zna­če­ni mo­tiv ap­sti­ni­ra­nja po­sta­je ele­ment ko­ji se po­na­vlja i ko­ji tim po­na­vlja­njem struk­tu­ri­ra pri­po­vi­je­da­nje, mo­gu­će je afir­mi­ra­ti te­zu o pi­smu ko­je kru­ži oko pra­zni­ne, na­sta­le pri­sil­nim po­na­vlja­njem/re-in­sce­ni­ra­njem tra­u­me gu­bit­ka. Re­flek­ti­ra­ju­ći dnev­nič­ke prak­se u kon­tek­stu obi­telj­skih psi­ho­di­na­mi­ka, Béatri­ce Di­di­er pri­mje­ću­je ka­ko je pi­sac dnev­ni­ka fik­si­ran za maj­ku te se od­bi­ja su­o­či­ti s edi­pal­nim kon­flik­tom” (Di­di­er u: Le­je­u­ne 2009: 150).

U svom Rječ­ni­ku psi­ho­a­na­li­ze J. La­plan­che i J.-B. Pon­ta­lis kon­cept „pri­si­le po­na­vlja­ nja” de­fi­ni­ra­li su kao „ne­sa­vla­div pro­ces ne­svje­snog po­ri­je­kla ko­jim su­bjekt sam se­be do­ vo­di u muč­ne si­tu­a­ci­je, po­na­vlja sta­re do­ži­vlja­je ne sje­ća­ju­ći se pr­vo­bit­nog pred­lo­ška [...]”

(J. La­plan­che, J.-B. Pon­ta­lis 1992: 371). U bi­o­graf­skom kon­tek­stu Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, po­na­vlja­nje tra­u­mat­skih do­ži­vlja­ja za­si­gur­no se u pr­vo­me re­du od­no­si na gu­ bi­tak maj­ke, ali se nji­me mo­že ob­u­hva­ti­ti i mo­ment adik­ci­je za ko­ju smo vi­dje­li da se ope­to­va­no te­ma­ti­zi­ra i struk­tu­ri­ra auto­bi­o­graf­ski go­vor. Raz­la­žu­ći du­blje kon­cept pri­si­le po­na­vlja­nja, vi­djet će­mo da ri­ječ o „po­na­vlja­nju u kraj­no­sti” (J. La­plan­che, J.-B. Pon­ta­lis 1992: 372), či­ji je ko­nač­ni smi­sao ap­so­lut­no pra­žnje­nje otje­lo­tvo­re­no u na­go­nu smr­ti. Kao is­ku­stvo ko­je iz­mje­šta u me­ta­fi­zič­ko-li­mi­nal­nu zo­nu iz­me­đu ži­vo­ta i smr­ti, nar­ko­tič­ki de­ li­rij „im­preg­ni­ran” je na­go­nom smr­ti, či­ji je ko­nač­ni cilj pot­pu­no po­ni­šta­va­nje su­bjek­ta.

Po­na­vlja­njem de­li­ri­ja po­na­vlja se i osje­ćaj pri­bli­ža­va­nja smr­ti kao bi­jeg od tra­u­me re­al­nog, ko­je je po­sta­lo ne­pod­no­šlji­vo. Ili, ri­je­či­ma Wal­te­ra Be­nja­mi­na, ko­ji je u svo­jim pro­to­ko­ li­ma o nar­ko­tič­kim eks­pe­ri­men­ti­ma za­pi­sao: „Bli­zi­na smr­ti ob­li­ko­va­la mi se ju­čer u re­ če­ni­ci: smrt se pro­sti­re iz­me­đu me­ne i mo­je opi­je­no­sti” (Be­nja­min u: Mir­čev 2009: 171).

Sa­zdan od pi­sma ko­je kru­ži oko is­pra­žnje­nog i od­sut­nog mje­sta maj­ke, dnev­nič­ki dis­kurs zr­ca­li, da­kle, kom­plek­snu psi­ho­lo­ško-na­gon­sku di­na­mi­ku re­gre­si­je su­bjek­ta u za­šti­će­nu sfe­ru tek­sta u okvi­ru ko­jeg auto­de­struk­tiv­ni afekt pri­vid­no bi­va di­sci­pli­ni­ran i ar­ti­ku­li­ran.

S dru­ge stra­ne, me­đu­tim, uzi­ma­ju­ći u ob­zir Bart­he­so­vu di­jag­no­zu pi­sca kao ne­kog „tko se igra s ti­je­lom svo­je maj­ke [...] da bi ga ras­ki­dao, do­veo ga do gra­ni­ce onog što se mo­že pre­po­zna­ti od ti­je­la” (Bart­hes 2004: 131), upra­vo je dnev­nič­ko pi­smo do­ga­đaj in­sce­ni­ra­nja ras­ko­ma­da­nog ne sa­mo maj­či­nog ne­go i vla­sti­tog ti­je­la.

Afek­tiv­na di­men­zi­ja tek­sta Na tra­gu do­sa­da­šnje ar­gu­men­ta­ci­je i te­ze da su ozna­či­telj­ske struk­tu­re dnev­nič­kog pi­sma kod Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić re­gu­li­ra­ne psi­ho­lo­ško-afek­tiv­nom di­na­mi­ kom pri­si­le po­na­vlja­nja i re­in­sce­ni­ra­nja tra­u­me, u na­stav­ku će­mo se fo­ku­si­ra­ti na mo­da­ li­te­te upri­zo­re­nja ti­je­la u tek­stu. Ono što će nam ova ana­li­za omo­gu­ći­ti, bit će afir­mi­ra­nje ne­ke vr­ste epi­ste­mič­ke re­šet­ke za­hva­lju­ju­ći ko­joj će­mo pre­ci­zni­je si­tu­i­ra­ti in­ter­me­di­jal­ne tran­sfe­re i od­nos iz­me­đu tek­sta i sli­ke. Ta­ko­đer, de­tek­ti­ra­njem ti­je­la u tek­stu, još će­mo de­talj­ni­je ela­bo­ri­ra­ti eko­no­mi­ju afek­ta, ko­ja de­ter­mi­ni­ra (de)kon­struk­ci­ju su­bjek­tiv­no­sti i go­vor iden­ti­te­ta. Eks­po­zi­ci­ja tje­le­snih di­men­zi­ja tek­sta ov­dje je naj­u­že po­ve­za­na sa auto­ re­fe­ren­ci­jal­nim pro­to­ko­li­ma, či­ji je smi­sao pri­bli­ža­va­nje auto­ra/su­bjek­ta sa­mo­me se­bi, tj. raz­grad­nja dis­tan­ca iz­me­đu pi­sa­nja i ži­vlje­nja. Re­flek­ti­ra­ju­ći fe­no­me­no­lo­gi­ju auto­re­fe­ren­ 70

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ci­jal­nog dis­kur­sa, An­drea Zla­tar u svo­joj je knji­zi Isti­ni­to, la­žno, iz­mi­šlje­no, a po­vo­dom od­no­sa iz­me­đu su­bjek­ta/auto­ra i Dru­gog za­pi­sa­la: „Ja ne­ma gra­ni­ce. A dru­gi? Dru­gi ni­šta ne go­vo­re i ne znam gdje su nji­ho­ve gra­ni­ce. Dnev­nič­ko ja sa­svim je uvu­če­no u se­be” (Zla­ tar 1989: 121). Na­gla­sak ko­ji će­mo u na­stav­ku sta­vi­ti na ti­je­lo i tje­le­sne učin­ke dnev­nič­kog pi­sma osi­gu­rat će nam ana­li­tič­ki uvid u ono skri­ve­no ja, či­je će­mo tra­go­ve po­ku­ša­ti de­ši­ fri­ra­ti, a ko­ji se kri­ju ne­gdje u pu­ko­ti­ni iz­me­đu tek­sta i sli­ke.

U jed­noj ne­da­ti­ra­noj no­ta­ci­ji Mar­gi­ta pi­še: „Već de­set go­di­na zbog lič­nog sta­va i lič­ nog u sta­vu – ži­vim pod pri­ti­skom. Te­ško je i mom te­lu i me­ni... te­ško me­ni u mom te­lu... te­ško mom te­lu oko me­ne” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 173), ili ne­ko­li­ko go­di­na ka­sni­je: „Tu sam Sve sla­bi­ja, sta­ri­ja, u se­bi spo­lja. Sve pu­ni­ja oži­lja­ka, ra­na Sve pu­ni­ja pu­ko­ti­na, ma­na Iz ko­jih ce­dim re­či” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 386). Bi­va­ju­ći opri­sut­nje­no sa­mo u frag­men­ti­ma pri­zor ti­je­la ko­re­spon­di­ra sa ras­ko­ma­da­nom i krip­tič­nom na­ra­ci­jom: „glu­ va so­ba te­lo kao glu­va so­ba so­bom pre­svu­če­na ne­mo ko­lo te­lo se ogle­da (so­bom, u se­bi) TLOM.” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 342). Isto­dob­no, ras­tva­ra­nje cje­lo­vi­te sli­ke ti­je­la u uskoj je ve­zi sa bri­sa­njem gra­ni­ca iz­me­đu su­bjek­ta i ob­jek­ta, am­bi­va­lent­ni mo­men­ti ras­ci­ je­plje­nog iden­ti­te­ta, ko­ji, s dru­ge stra­ne, upra­vo u ras­ko­ma­da­nom utje­lo­vlje­nju pro­na­la­zi svo­ju nar­ko­tič­ko-mi­stič­ku eg­zal­ta­ci­ju i bi­jeg od ne­pod­no­šlji­ve re­al­no­sti. Sce­nu oro­nu­log i uni­že­nog ti­je­la su­sre­će­mo i kod Csátha: „Ta­ko sam oga­van, slab i be­dan [...] Či­ni mi se da sam i smr­dljiv, bu­du­ći da mi je kvar­no ču­lo mi­ri­sa, ne mo­gu da ose­tim ni smrad lo­še ob­ri­ sa­nog du­pe­ta, ni za­dah iz usta od po­kva­re­nih zu­bi” (Čat 1991: 182). U oba slu­ča­ja, tra­gič­ni uči­nak vi­še­go­di­šnjeg iz­la­ga­nja ti­je­la opi­ja­ti­ma, li­je­ko­vi­ma i al­ko­ho­lu, eks­po­ni­ra sce­nu iz­ mu­če­ne tje­le­sno­sti kao simp­to­ma raz­sre­di­šte­ne eg­zi­sten­ci­je pre­pu­šte­ne za­ča­ra­nom kru­gu auto­de­struk­ci­je. U kon­tek­stu re­pre­zen­ta­ci­je ti­je­la i sli­ka nje­go­vog ras­pa­da­nja, dnev­nič­ko pi­smo, sto­ga, ostva­ru­je funk­ci­ju ko­ju bi­smo naj­pri­je mo­gli od­re­di­ti kao di­jag­no­stič­ki pro­ to­kol smr­ti su­bjek­ta/auto­ra. Ova te­za po­naj­pri­je vri­je­di u slu­ča­ju Mar­gi­te Ste­fa­no­vić, ko­ja se po­sljed­nih šest go­di­na ži­vo­ta su­o­ča­va s okrut­nom isti­nom svo­je HIV-in­fek­ci­je, ko­ja se sve vi­še ob­zna­nju­je na ti­je­lu i po ci­je­nu ti­je­la. Iako di­rekt­no ne re­fe­ri­ra na svo­ju bo­lest, nje­ zin dnev­nik pla­u­zi­bil­no je tre­ti­ra­ti kao „ob­lik pi­sa­nog svje­do­čan­stva či­ji je su­bjekt mr­tav” (Cham­bers 1998: 2). Slič­no mo­že­mo za­klju­či­ti i u Csáthovom slu­ča­ju: kao ob­lik do­ku­men­ ti­ra­nja bo­le­sti i op­se­si­ja ve­za­nih za istu, nje­gov je dnev­nik tra­gič­no svje­do­čan­stvo obo­lje­le eg­zi­sten­ci­je ko­ja po­la­ko iš­če­za­va.

Su­ge­ri­ra­ju­ći sin­tag­mom „auto­bi­o­gra­fi­ja umi­ra­nja” (Cham­bers 1998: 4) no­vu per­spek­ ti­vu u tu­ma­če­nju auto­bi­o­graf­skog dis­kur­sa, ne vi­še kao pi­sma oslo­nje­nog na me­mo­ri­ju, već na prak­su ko­ja pro­is­ho­di iz svje­do­čan­stva ras­pa­da­ju­ćeg ti­je­la, Ross Cham­bers is­ti­če ka­ko je ri­ječ o ra­di­kal­nom is­ku­ša­va­nju di­ho­to­mi­je pri­vat­no – jav­no. Za raz­li­ku od kla­sič­ nog žan­ra auto­bi­o­gra­fi­je, gdje je či­ta­telj/ica su­o­čen/a sa tem­po­ral­nom for­mom na­ra­ti­va usi­dre­nom u sje­ća­nju, auto­bi­o­gra­fi­ja umi­ra­nja usmje­re­na je pre­ma po­ten­ci­jal­nom vre­me­ nu ne­sta­ja­nja su­bjek­ta i nje­go­vog pro­pa­da­ju­ćeg fi­zi­ka­li­te­ta. U opo­zi­ci­ji spram te­le­o­lo­škoes­ha­to­lo­škog vre­me­na, ov­dje je, sto­ga, na dje­lu en­tro­pij­ska di­men­zi­ja tra­ja­nja, kre­ta­nje u prav­cu ra­si­pa­nja, kre­ta­nje ko­je bu­ja pre­ma ne­ga­ci­ji i ne­ka vr­sta ne­ga­tiv­ne te(le)olo­gi­je.

71

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pre­ma Cham­ber­so­vom mi­šlje­nju, dnev­nič­ko pi­smo ko­je zr­ca­li bo­lest od­li­ku­je se simp­ to­ma­tič­nim is­pi­si­va­njem ti­je­la (Cham­bers 1998: 11), ono se ob­ja­vlju­je u kor­po­re­al­nom tra­gu tek­sta4. Ipak, va­lja na­gla­si­ti da ti­je­lo ov­dje ne tre­ba ra­zu­mi­je­ti is­klju­či­vo kao agen­ta pi­sa­nja sa­mo po se­bi, već kao me­ha­ni­zam tek­stu­al­ne fi­gu­ra­ci­je, ko­jom iš­če­za­va­ju­ći su­bjekt (i nje­go­vo ti­je­lo) bi­va­ju tran­spo­ni­ra­ni u tek­stu­al­nu eg­zi­sten­ci­ju. Ta je eg­zi­sten­ci­ja ujed­no i ga­ran­ci­ja da će su­bjekt na­sta­vi­ti ži­vot čak i ka­da po­sve osta­ne bez ti­je­la. Mo­že­mo, sto­ga, za­klju­či­ti da je dnev­nič­ki dis­kurs svo­je­vr­sna grob­ni­ca što ju su­bjekt „zi­da” tek­stu­a­li­za­ci­ jom vla­sti­tog uru­ša­va­nja, da je sâm čin pi­sa­nja do­ga­đaj utje­lo­vlje­nja, ko­ji će osi­gu­ra­ti sva bu­du­ća či­ta­nja i sve bu­du­će in­ter­pre­ta­tiv­ne (re)in­ka­ran­ci­je.

Ka­te­go­ri­ja naj­u­že po­ve­za­na sa tje­le­snom di­men­zi­jom tek­sta je uži­tak, ona­ko ka­ko ga, osla­nja­ju­ći se na la­ca­nov­sku psi­ho­a­na­li­zu, ra­zu­mi­je Bart­hes: kao „mje­sto gu­bit­ka”, pu­ko­ ti­na, „rez, spla­snu­će, fa­ding što ob­u­zi­ma su­bjek­ta u sr­cu na­sla­de” (Bart­hes 2004: 108). U kon­tek­stu dnev­nič­kog dis­kur­sa Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić uži­tak je am­bi­va­lent­ no (vr­lo če­sto i kon­tra­dik­tor­no) is­pre­ple­ten sa že­ljom, na­sla­dom, če­žnjom, slut­nja­ma i pat­njom te ob­ra­zu­je afek­tiv­ni sloj tek­sta ko­ji re­flek­ti­ra svu dra­mu tje­le­sno­sti, ogre­zlu u nar­ko­tič­ki vi­šak što iz­mi­če sva­koj kon­tro­li, gu­ra­ju­ći su­bjek­ta pre­ma sve ja­čim i fa­tal­ni­jim do­za­ma. „Ja sam”, pi­še Csáth, „u to vre­me ume­re­no uzi­mao dro­gu. Pro­seč­no sva­ki dru­gi dan po­pod­ne u dva sa­ta po 0,002-0,003 P(an­to­po­na), u do­zi od­jed­nom. Ni­je mi iza­zi­vao har­mo­nič­nu eufo­ri­ju, ali mi je bio po­tre­ban, de­lom zbog pol­nih že­lja, a de­lom zbog sa­vla­ da­va­nja stal­nih ma­te­ri­jal­nih i mo­ral­nih stra­ho­va” (Čat 1991: 102). Kao što se iz ovog ci­ta­ta ja­sno vi­di, erot­ska na­sla­da/že­lja pro­že­ta je adik­ci­jom, pri če­mu i jed­na i dru­ga svoj ko­nač­ ni efekt ostva­ru­ju na ti­je­lu i po ci­je­nu ti­je­la. U jed­noj vre­men­ski ka­sni­joj no­ta­ci­ji, Csáth će od­nos že­lje i ti­je­la opi­sa­ti još bo­lje: „Ja sam pri­rod­njak i fi­lo­zof. Da­kle, umem da raz­u­mem pra­vo pu­ti i žud­nju. Po­zna­jem ljud­sku pri­ro­du i ko­li­ko god da smo sreć­ni – že­li­mo što vi­še uži­va­nja” (Čat 1991: 189).

Ako je kod Csátha mo­gu­će de­tek­ti­ra­ti ob­ri­se jed­nog ti­je­la is­pre­si­je­ca­nog fluk­se­vi­ma že­lje, ono će u pi­smu Mar­gi­te Ste­fa­no­vić do­ži­vje­ti svo­ju ku­li­mi­na­ci­ju: „Te­ško mi je, lo­še iz­gle­dam... Ka­ko iz­gle­da mo­je te­lo? Kao dži­nov­ska ma­pa? Oko? Ve­li­ki oži­ljak? Ma­ši­na za tr­plje­nje bo­la, psi­hič­kog/fi­zič­kog. Tra­go­vi spo­lja, tra­go­vi iz­nu­tra, već me­se­ci­ma upor­no pro­bi­ja­ju ‘na­po­lje’. Ne mo­gu se gle­da­ti, za­tvo­re­nih oči­ju se vi­dim, uvek se vi­dim...” (Ste­fa­ no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 201). Evo­ci­ra­ju­ći De­le­u­ze­ov i Gu­at­ta­ri­jev kon­cept ti­je­la bez or­ga­na, što su ga ova dvo­ji­ca fi­lo­zo­fa pre­u­ze­li od An­to­ni­na Ar­ta­u­da, us­tvr­dit će­mo da je i kod Csátha i kod Mar­gi­te na dje­lu li­bi­do­no­zno in­ve­sti­ra­nje pi­sma ko­jim je ob­u­hva­će­no ci­je­lo ti­je­lo. Ka­ko pi­šu De­le­u­ze i Gu­at­ta­ri: „Te­lo bez or­ga­na je svo­je­vr­sno ja­je: pre­se­ca­ju ga ose i pra­go­vi, ge­o­graf­ske ši­ri­ne i du­ži­ne, ge­o­det­ske li­ni­je, pre­se­ca­ju ga gra­di­jen­ti ko­ji obe­le­ža­ va­ju na­sta­ja­nja i pre­la­ske, de­sti­na­ci­je onog ko se tu raz­vi­ja. [...] Su­bjekt se ši­ri po pe­ri­fe­ri­ji 4 Afek­tiv­na, go­to­vo sek­su­al­na re­la­ci­ja iz­me­đu pi­sa­nja i ti­je­la do iz­ra­ža­ja do­la­zi u fil­mu ma­đar­skog re­da­te­ lja Jánosa Szásza Opium: Diary of a Mad Woman, rađenom po biografskim i dnevničkim motivima Géze Csátha. Lik pacijentice Giselle Klein u filmu je realiziran kroz postupke opsesivnog ispisivanja teksta, u koje je investirano cijelo tijelo.

72

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kru­ga či­je je sre­di­šte vla­sti­to ja na­pu­sti­lo. U sre­di­štu se na­la­zi ma­ši­na že­lje, bez­brač­na ma­ ši­na več­nog vra­ća­nja” (De­lez/Ga­ta­ri 1990: 18–19). Shva­će­no kao zo­na in­ten­zi­te­ta ko­ja se na­la­zi u ne­pre­kid­nom po­kre­tu is­pi­si­va­nja, bri­sa­nja i pre­mje­šta­nja, on­to­lo­gi­ju ti­je­la ov­dje tre­ba shva­ti­ti ne kao do­vr­še­nu i fik­si­ra­nu, već kao otvo­re­nu, mul­ti­pli­ci­ra­nu i u sta­nju per­ ma­nent­nog na­sta­ja­nja/po­sta­ja­nja. Di­ja­lek­tič­ki pro­ces ko­ji se mo­že opa­zi­ti iz­me­đu na­sta­ ja­nja/po­sto­ja­nja, s jed­ne stra­ne, i ti­je­la uhva­će­nog u mre­žu auto­de­struk­tiv­ne že­lje, s dru­ge stra­ne, svje­do­či o ne­sta­bil­nom i ras­pr­še­nom iden­ti­te­tu, ko­ji ta­ko­đer osci­li­ra iz­me­đu us­po­ sta­vlja­nja i dez­in­te­gra­ci­je. Is­ka­zu­ju­ći re­la­ci­ju iz­me­đu smr­ti, že­lje i ti­je­la bez or­ga­na u to­po­ lo­škim ter­mi­ni­ma, De­le­u­ze i Gu­at­ta­ri kao da an­ti­ci­pi­ra­ju Mar­gi­ti­nu mi­sao što smo ju go­re na­ve­li: „U ci­klu­su že­le­će ma­ši­ne je po­treb­no da se mo­del smr­ti stal­no pre­vo­di, da se stal­no pre­o­bra­ća u ne­što sa­svim dru­go, to je is­ku­stvo smr­ti. Da se smrt ko­ja se us­pi­nje iz­nu­tra (u te­lu bez or­ga­na) pre­o­bra­ća u smrt ko­ja do­la­zi spo­lja (na te­lu bez or­ga­na)” (De­lez/Ga­ ta­ri 1990: 270). Su­prot­sta­vlje­ni vek­to­ri že­lje ko­ji u ob­li­ku in­ten­ziv­nog sa­mo­sa­gle­da­va­nja i nar­ko­tič­kog de­li­ri­ja dnev­nič­kog ja bu­ja­ju pre­ma unu­tra te ras­pa­da­ju­ća re­al­nost vanj­skih dru­štve­no-hi­sto­rij­sko-po­li­tič­kih okol­no­sti pro­iz­vo­de kon­flikt, či­ja eska­la­ci­ja bi­va in­sce­ni­ ra­na i vi­dlji­va upra­vo na ti­je­lu, na nje­go­vim hra­pa­vim, ošte­će­nim i iz­bu­še­nim po­vr­ši­na­ma.

Osim što de­ter­mi­ni­ra upi­si­va­nje ti­je­la u tekst, že­lja de­ter­mi­ni­ra i de­for­mi­ra na­či­ne na ko­je su­bjekt per­ci­pi­ra svi­jet. To po­go­to­vo do iz­ra­ža­ja do­la­zi u slu­ča­ju ko­ri­šće­nja sti­mu­la­ tiv­nih sred­sta­va, ka­da su su­bjek­tu, da bi mo­gao nor­mal­no funk­ci­o­ni­ra­ti, po­treb­ne sve ja­če do­ze. U knji­zi Dva re­ži­ma lu­di­la De­le­u­ze će for­mu­li­ra­ti te­zu po ko­joj ključ­ni pro­blem dro­ge tre­ba tra­ži­ti u či­nje­ni­ci da nje­nom kon­zu­ma­ci­jom „že­lja di­rekt­no bi­va in­ve­sti­ra­na u per­ cep­ci­ju” (De­le­u­ze 2006: 152), pri če­mu ne do­la­zi sa­mo do mo­di­fi­ci­ra­nja opa­žaj­nih struk­tu­ ra, već i do ob­li­ko­va­nja za­tvo­re­nog, auto­de­struk­tiv­nog kru­ga, ko­ji re­zul­ti­ra pot­pu­nom dis­ per­zi­jom su­bjek­ta. Svje­stan ovog za­ča­ra­nog kru­ga, Csáth će u svom dnev­ni­ku 31.01.1913. za­pi­sa­ti: „Sed­mi­ca je za­po­če­la pri­lič­no do­bro, s dnev­nim do­za­ma od 0,044 i 0,046, ko­je sam de­lio na tri i če­ti­ri de­la i da­nas sam opet do­speo u onaj je­zo­vi­ti cir­cu­lus vi­ti­o­sus, ko­ji je iz­vor naj­sram­ni­jih sa­mo­op­tu­žbi. Ne­vo­lja uvek po­ti­če otu­da što ne­mam sna­ge da sa­če­kam pre­po­dnev­nu de­fe­ka­ci­ju. Jer ako mi to uspe, i ako se uklo­ni ko­li­či­na M ko­ja se po­no­vo ap­ sor­bu­je iz cre­va, on­da se uvek ja­vlja ce­lo­dnev­na i pri­jat­na glad za M, ko­ja se mo­že smi­ri­ti re­dov­nom do­zom” (Čat 1991: 181, pod­vu­kao A.M.). Za­gr­ljaj go­spo­đe M sva­kim da­nom bi­va sve in­ten­ziv­ni­ji, ona je okrut­na „ke­mij­ska lju­bav­ni­ca” (Phi­lips 2000: 17) u či­jem te­a­tru že­lja ra­za­ra or­ga­ni­zam/or­ga­ni­za­ci­ju ti­je­la, na­di­ma­ju­ći se pre­ma ni­šta­vi­lu.

Pod pret­po­stav­kom da su­bjekt spram opi­ja­ta raz­vi­ja je­dan go­to­vo erot­ski od­nos5, dnev­nič­ko pi­smo, što taj od­nos struk­tu­ri­ra i ko­je je ogle­da­lo tog od­no­sa, us­po­sta­vlja i spe­ ci­fič­nu re­la­ci­ju s Dru­gim. Iz to­po­lo­ške per­spek­ti­ve, ova re­la­ci­ja iz­me­đu auto­ra/su­bjek­ta dnev­nič­kog pi­sma i nje­go­ve ero­tič­ko-nar­ko­tič­ke že­lje (kao Dru­go­sti) ozna­če­na je igrom ne­pre­kid­nog udva­ja­nja i pri­bli­ža­va­nja u ko­joj ni mje­sta/po­zi­ci­je, a ni ulo­ge ni­su fik­si­ra­ne.

5 Na asocijativnom, ali i vrlo konkretnom planu, u slučaju intravenoznog ubrizgavanja droge, subjekt ponavlja i na sebi iskušava penetraciju stranog (Drugog), vertikalnog objekta u meso.

73

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osla­nja­ju­ći se na Bart­he­so­ve te­ze iz­ne­se­ne u knji­zi Frag­men­ti lju­bav­nog dis­kur­sa na­ve­de­ nu je re­la­ci­ju mo­žda mo­gu­će ski­ci­ra­ti slje­de­ćim ri­je­či­ma: „Lju­bav­ni od­nos pre­tvo­rio me u ato­pij­ski su­bjekt [...]” (Bart­hes 2007: 95). Bi­va­ju­ći uhva­ćen u la­bi­rin­tu že­lje ko­ja kru­ži oko pra­zni­ne, su­bjekt se u is­cr­plju­ju­ćim na­sto­ja­nji­ma ovla­da­va­nja vla­sti­tim afek­tom sve vi­še ra­stro­ja­va i uda­lja­va od bi­lo ka­kve sta­bil­ne po­zi­ci­je, sa ko­je bi bi­lo mo­gu­će ob­u­sta­vi­ti lu­ta­nje sli­je­pim uli­ca­ma. No­mad­sko kre­ta­nje ko­je je u osno­vi te to­po­lo­gi­je usmje­re­no je pre­ma ra­slo­ja­va­nju že­lje ko­ja se kre­će u raz­li­či­tim prav­ci­ma i či­ja je di­na­mi­ka in­ten­zi­vi­ ra­na kon­stant­nim pro­bi­ja­njem onog što je iz­va­na unu­tra i obr­nu­to, bu­ja­njem onog što je unu­tra pre­ma van. Ras­ci­jep što ga že­lja upi­su­je u sa­mo sre­di­šte iden­ti­te­ta, sto­ga, re­zul­ti­ra ne­mo­guć­no­šću fik­si­ra­nja gra­ni­ca, tj. di­na­mi­kom po ko­joj umje­sto so­lid­nog i ho­mo­ge­nog ti­je­la bi­va­mo kon­fron­ti­ra­ni sa po­ro­znom tje­le­sno­šću, sa­zda­nom od afek­tiv­nih fluk­se­va či­ je je kre­ta­nje ka­o­tič­no, he­te­ro­ge­no, kon­tin­gent­no i ato­pij­sko.

Me­di­ja­li­za­ci­ja i ra­slo­je­ni okvi­ri iden­ti­te­ta Ka­ko smo već na­go­vi­je­sti­li u uvod­no­me di­je­lu, osim na­ra­to­lo­ške per­spek­ti­ve, ovim is­tra­ži­va­njem bit će iz­ve­de­na i ana­li­za na­či­na na ko­ji iden­ti­tet bi­va is­ka­ziv/ra­zu­mljiv kroz pro­ces me­di­ja­ti­za­ci­je, od­no­sno kao pro­dukt ten­zi­je iz­me­đu me­di­ja tek­sta i me­di­ja sli­ke. Ili, pre­ci­zni­je re­če­no, u na­stav­ku tek­sta naš će fo­kus sa na­ra­to­lo­škog dis­kur­sa bi­ti pre­u­smje­ren ka re­flek­ti­ra­nju in­ter­me­di­jal­nih kon­ste­la­ci­ja i sa­moj ma­te­ri­jal­no­sti dnev­nič­kog pi­sma. Afir­ mi­ra­ju­ći prak­su uokvi­ra­va­nja kao spe­ci­fi­čan „me­ta­ko­mu­ni­ka­tiv­ni kon­cept” in­ter­pre­ta­ci­je (Wolf 2006: 3), po­ku­šat će­mo go­vor iden­ti­te­ta ma­pi­ra­ti u od­no­su spram to­ga ka­ko taj go­vor bi­va uokvi­ren i u ko­jem me­di­jal­nom ob­li­ku se nje­go­va ma­te­ri­ja­li­za­ci­ja do­ga­đa. U si­tu­a­ci­ji u ko­joj dnev­nič­ko pi­smo Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić bi­va re­a­li­zi­ra­no kao se­mi­o­tič­ki kom­plek­sno tka­nje u ko­jem tekst po­sta­je dio sli­ke ili cr­te­ža i obr­nu­to, gdje cr­tež opi­su­je, tran­sfor­mi­ra, ko­men­ti­ra pa i de­cen­tri­ra tekst, di­na­mi­ka uokvi­ra­va­nja po­sta­je svo­je­vr­stan in­ ter­pre­ta­tiv­ni ključ. Kao za­jed­nič­ko for­mal­no obi­ljež­je nji­ho­vih no­te­sa i bi­lje­žni­ca za­to tre­ba is­tak­nu­ti rav­no­prav­ni sta­tus tek­sta i sli­ke, na te­me­lju če­ga je te dnev­ni­ke le­gi­tim­no tre­ti­ra­ti ne sa­mo kao tek­stu­al­ni me­dij već i kao for­mu ko­ja se pri­bli­ža­va vi­zu­al­no-li­kov­nom me­di­ju.

Pi­ta­nje nji­ho­vog raz­gra­ni­če­nja isto­dob­no se, da­kle, mo­že shva­ti­ti i kao pi­ta­nje okvi­ra. Za­ hva­lju­ju­ći „tran­sme­di­jal­noj pri­ro­di” okvi­ra (Wolf 2006: 12) i či­nje­ni­ci da ma­pi­ra­nje okvi­ra osi­gu­ra­va in­ter­pre­ta­tiv­nu me­to­du auto­bi­o­graf­skog go­vo­ra, bit će­mo u pri­li­ci ja­sni­je od­re­di­ti in­ter­me­di­jal­ni tran­sfer i nje­go­vu ulo­gu u pro­ce­su (de)kon­sti­tu­i­ra­nja iden­ti­te­ta.

Kao što je već bi­lo na­gla­še­no, dnev­ni­ci o ko­ji­ma je ri­ječ, re­a­li­zi­ra­ni su kao vi­še­sloj­ni ko­ la­ži u ko­ji­ma tekst po­sta­je ne­ka vr­sta „slo­bod­ne gra­fič­ke po­e­ti­ke” (Der­ri­da 1976: 127), što ras­ki­da sa li­ne­ar­nom, lo­go­cen­trič­kom tra­di­ci­jom go­vo­ra, či­je struk­tu­re bi­va­ju de­kon­stru­i­ra­ ne, frag­men­ti­ra­ne i de­cen­tri­ra­ne. Sa­svim kon­kret­no go­vo­re­ći, Csáthovi i Mar­gi­ti­ni dnev­ni­ci na pla­nu ar­te­fak­ta pred­sta­vlja­ju kom­plek­snu tvo­re­vi­nu u ko­joj je vr­lo te­ško po­vu­ći ja­sne di­stink­ci­je iz­me­đu tek­sta, sa jed­ne, te cr­te­ža, fo­to­gra­fi­ja, no­vin­skih isje­ča­ka, ra­zno­vr­snih me­mo­ra­bi­li­ja, sa dru­ge stra­ne. U na­zna­če­noj me­di­jal­noj kon­ste­la­ci­ji na­gla­sak bi­va sta­vljen na raz­mje­šta­nju že­lje duž ma­te­ri­jal­nih tra­go­va, ko­je ka­rak­te­ri­zi­ra „struk­tu­ra oka­šnje­lo­sti” 74

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(Der­ri­da 1976: 91) i je­dan uvi­jek već od­su­tan, raz­vla­šte­ni su­bjekt što pre­bi­va u pro­sto­ru in­skrip­ci­je, pro­teg­nu­te iz­me­đu tek­stu­al­nog i vi­zu­al­nog zna­ka. Kao pa­ra­dig­ma­ti­čan mo­del in­ter­me­di­jal­ne i in­ter­tek­stu­al­ne prak­se, dnev­nič­ki ko­la­ži struk­tu­ri­ra­ni su ta­ko da li­ne­ar­nost tek­sta bi­va pre­ki­da­na cr­te­ži­ma ili ski­ca­ma, tj. od­re­đe­ni di­je­lo­vi ru­ko­pi­sa bi­va­ju pot­cr­ta­ni ili pre­bri­sa­ni raz­li­či­tim bo­ja­ma. Auto­re­fe­ren­ci­jal­nu svi­jest o ma­te­ri­jal­no­sti i me­di­jal­no­sti dnev­ nič­ke prak­se Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić za­bi­lje­žit će slje­de­ćom no­ta­ci­jom: „Be­žim me­đu re­či, u bo­je.

Pro­baj­mo raz­ne olov­ke... D. ka­že da mu je ne­kad be­la har­ti­ja bi­la do­volj­na kao TE­RA­PI­JA...?

Da, kao te­ra­pi­ja. Mo­žda se me­ni To de­ša­va, sa­da? A evo da pro­ba­mo i Du­le­to­vu pa­tent 0,5 olov­či­cu [...] 5. jul ´93. za­što li još uvek pi­šem go­di­nu, za­što me­njam bo­je, za­što se­dim u so­ bi, ko će da po­kre­ne vo­de­ni­cu, ko­li­ko sa­ti bez, na šta mi li­če mo­je sop­stve­ne no­ge, ka­ko da pre­ki­nem krug, da li sam za­bo­ra­vi­la na­vod­ni­ke [...]” (Ste­fa­no­vić u: Ni­ko­lić 2011: 206). Već sa­mim re­fe­ri­ra­njem na bo­ju, me­dij (teh­nič­ka olov­ka 0,5) i znak in­ter­punk­ci­je (na­vod­ni­ci) ko­jim će bi­ti re­a­li­zi­ra­na no­ta­ci­ja, Mar­gi­ta či­ta­te­lju/ici otva­ra pro­stor me­ta­re­fe­ren­ci­jal­ne in­ ter­pre­ta­ci­je ko­ja svo­je is­ho­di­šte ima u kon­kret­noj ma­te­ri­jal­no­sti za­pi­sa. S dru­ge pak stra­ ne afir­mi­ra­ju­ći „pa­ra­tek­stu­al­ni okvir” (Wolf 2006: 20), ko­ji di­rekt­no re­fe­ri­ra na ma­te­ri­jal­nu prak­su pi­sa­nja i na nje­zi­nu raz­li­ku (ali u isto­vre­me­nost) u od­no­su na prak­su cr­ta­nja/sli­ka­ nja, dez­in­te­gri­ra­ju se ja­sne gra­ni­ce iz­me­đu tek­stu­al­nog i vi­zu­al­nog kôda. Li­mi­nal­ni ka­rak­ter ova­ko kon­ci­pi­ra­nog dnev­nič­kog pi­sma od­ra­ža­va se u iz­o­stan­ku sta­bil­nih kôdova ko­ji bi čvr­ sto fik­si­ra­li po­zi­ci­je tek­sta i sli­ke.

Ra­slo­ja­va­njem me­di­jal­nih okvi­ra Géza Csáth i Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić svo­jim dnev­nič­kim prak­sa­ma ras­tva­ra­ju čvr­stu opo­zi­ci­ju iz­me­đu onog što je unu­tra (in­tra­tek­su­tal­no) i onog što je iz­van tek­sta (pa­ra­tek­stu­al­no), što kao kon­ze­kven­cu ima us­po­sta­vlja­nje dnev­ni­ka kao hi­brid­ne, in­ter­me­di­jal­ne for­me. Sli­je­de­ći ar­gu­men­ta­ci­ju Jac­qu­e­sa Der­ri­de for­mu­li­ra­nu u knji­zi Isti­na u sli­kar­stvu, kon­cept i pa­rer­go­nal­nu prak­su uokvi­ra­va­nja mo­že­mo shva­ti­ti kao hi­brid­nu me­đu­zo­nu unu­tra­šnjeg i iz­vanj­skog, „gdje je iz­vanj­sko na­zva­no unu­tra­šnjim unu­tra­šnjeg ko­je kon­sti­tu­i­ra to unu­tra­šnje” (Der­ri­da 1987: 63). Dru­gim ri­je­či­ma, pro­ces uokvi­ra­va­nja što ga je mo­gu­će de­tek­ti­ra­ti u dnev­ni­ci­ma de­ter­mi­ni­ran je ten­zi­jom dve­ju ozna­či­telj­skih prak­si (tek­stu­al­nog i vi­zu­al­nog kôda), či­je kon­tra­punk­ti­ra­nje im­pli­ci­ra su­po­ sto­ja­nje dve­ju vr­sta okvi­ra, ko­je sub­ver­ti­ra­ju ja­snu gra­ni­cu i pre­vlast bi­lo onog što je unu­tar okvi­ra, bi­lo pak onog što je iz­van nje­ga. Evo­ci­ra­mo li na tre­nu­tak pri­zor po­ro­znog i iz­bu­ še­nog ti­je­la, či­je tra­go­ve de­tek­ti­ra­mo u tim kom­plek­snim, in­ter­me­di­jal­nim tran­sfe­ri­ma, vi­ djet će­mo da je dez­in­te­gra­ci­ja iden­ti­te­ta na fun­da­men­ta­lan na­čin po­ve­za­na sa me­di­jal­nim prak­sa­ma, sa kon­sti­tu­i­ra­njem dnev­nič­kog pi­sma kao hi­brid­ne tvo­re­vi­ne bez čvr­stih ob­ri­sa, sta­bil­nih okvi­ra i ja­snih me­di­jal­nih di­stink­ci­ja. Na pla­nu spa­ci­jal­no-tem­po­ral­ne or­ga­ni­za­ ci­je ova­ko iz­ve­de­na dnev­nič­ka prak­sa ozna­ča­va od­mak od li­ne­ar­nog i ho­mo­ge­nog kon­cep­ ta, od­no­sno ostva­ri­va­nje re­la­ci­o­nih di­na­mi­ka ko­je se na in­ter­pre­ta­tiv­no-re­cep­tiv­noj ra­zi­ni od­li­ku­ju ne­pre­kid­nim us­po­sta­vlja­njem, iz­mje­šta­njem i raz­la­ga­njem okvi­ra. Za­hva­lju­ju­ći di­na­mi­ka­ma „raz­bi­ja­nja okvi­ra” (Wolf 2006: 9), in­ter­me­di­jal­ni tran­sfer iz­me­đu tek­stu­al­ nog i vi­zu­al­nog re­gi­stra bi­va pre­po­zna­tljiv kao onaj ge­ne­ra­tiv­ni ele­ment ko­ji struk­tu­ri­ra i re­gu­li­ra dnev­nič­ku prak­su.

75

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U ci­lju stje­ca­nja pre­ci­zni­jeg uvi­da u di­na­mi­ku re­la­ci­ja iz­me­đu tek­sta i sli­ke po­treb­no je ana­li­zu ta­ko­đer usmje­ri­ti i u prav­cu vi­zu­al­nih ele­me­na­ta, ko­ji su­kon­sti­tu­i­ra­ju dnev­ni­ ke Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić. Kod obo­je, vi­zu­al­ni ele­men­ti tvo­re „kom­po­zi­cij­ski okvir” (Chmur­ski 2012: 4), ko­ji u po­re­dak tek­sta uno­si dis­kon­ti­nu­i­tet i pre­kid, ge­ne­ri­ra­ju­ći na in­ter­pre­ta­tiv­noj ra­zi­ni se­man­tič­ki vi­šak, ko­ji vr­lo če­sto funk­ci­o­ni­ra kao me­ta­ko­men­tar onog što je na­pi­sa­no. U od­no­su na re­fe­ren­ci­jal­nu pri­ro­du tek­sta, cr­te­že i ski­ce pla­u­zi­bil­no je tre­ti­ra­ti kao afir­ma­ci­ju de­ik­tič­ke ge­ste, ko­ja po­ja­ča­va ten­zi­ju iz­me­đu is­ka­zi­va­nja i po­ka­zi­va­ nja, tj. re­pre­zen­ta­ci­je i pri­sut­no­sti/od­sut­no­sti. Re­fe­ri­ra­ju­ći na te­ze nje­mač­kog po­vje­sni­ča­ra umjet­no­sti Gottfri­e­da Bo­eh­ma o dvo­stru­kom ka­rak­te­ru ge­ste (Bo­ehm 2007: 25), ko­ja osim što ne­što po­ka­zu­je, ob­ja­vlju­je i su­bjek­ta tog po­ka­zi­va­nja, mo­glo bi se us­tvr­di­ti da u kon­ tek­stu vi­zu­al­nog ma­te­ri­ja­la re­ci­pi­jent bi­va su­o­čen s tra­gom in­kar­na­ci­je. Sa fe­no­me­no­lo­ške po­zi­ci­je, a po­seb­no na tra­gu fi­lo­zo­fi­je Ma­u­ri­cea Mer­le­au-Pontya, sli­kar­ska je prak­sa, da­kle, fun­di­ra­na u ak­tu kon­kret­nog utje­lo­vlje­na i otje­lo­tvo­re­nom pro­sto­ru. U kon­tek­stu dnev­nič­ kog pi­sma, ko­je sa svih stra­na bi­va uokvi­re­no i kon­ta­mi­ni­ra­no vi­zu­al­nim kôdovima, cr­te­ži i sli­ke do­dat­no in­ten­zi­vi­ra­ju uti­sak tje­le­snog tra­ga, tj. od­sut­no­sti su­bjek­ta ko­ji je taj trag/ti­je­lo osta­vio iza se­be. Ka­ko na­gla­ša­va Bo­ehm (Bo­ehm 2007: 152), su­šti­na cr­te­ža mo­že se poj­mi­ti i kroz tem­po­ral­nu pri­zmu ne­stal­no­sti, gdje cr­tež bi­va de­fi­ni­ran kao prak­sa am­bi­va­lent­nog i pa­ra­dok­sal­nog mar­ki­ra­nja iš­če­zle pre­zent­no­sti. Kon­tu­re i ski­ce, kao i sâm tekst uosta­lom, na taj je na­čin mo­gu­će shva­ti­ti kao do­ga­đaj uz­mi­ca­nja su­bjek­ta, svje­do­čan­stvo nje­go­vog iš­če­znu­ća. S dru­ge stra­ne, za­hva­lju­ju­ći uti­sku ne­do­vr­še­no­sti ka­rak­te­ri­stič­nom za cr­tač­ku prak­su i prak­su ski­ci­ra­nja, sli­je­di za­klju­čak da i iden­ti­tet bi­va iz­ve­den/ma­te­ri­ja­li­zi­ran kao ta­kav: ne­do­vr­šen, ras­pr­šen i in­ter­pre­ta­tiv­no otvo­ren.

Je­dan od iko­nič­kih mo­ti­va što ih Csáth va­ri­ra i po­na­vlja u svo­jim no­ta­ci­ja­ma je­su simp­ to­ma­tič­ni cr­te­ži lu­ba­nja, ko­ji kao da opri­sut­nju­ju op­se­si­ju Tha­na­to­som i Chro­no­som, pred ko­jim uza­lud­no bje­ži u seks i dro­gu da bi na kon­cu, is­pi­ja­ju­ći pre­ve­li­ku do­zu pan­to­po­na, iz­dah­nuo na gra­ni­ci bli­zu Su­bo­ti­ce. U jed­nom pak od cr­te­ža Mar­gi­ta ski­ci­ra ske­let ša­ke me­đu či­jim je pr­sti­ma olov­ka. Pri pa­žlji­vi­jem gle­da­nju, me­đu­tim, opa­ža se da olov­ka za­ pra­vo mo­že bi­ti pro­tu­ma­če­na i kao in­jek­ci­ja iz ko­je cu­re če­ti­ri ka­plji­ce u ob­li­ku sr­ca. Sce­na frag­men­ti­ra­nog ti­je­la od ko­jeg je pre­o­stao još sa­mo ko­stur na vi­zu­al­nom pla­nu po­an­ti­ra ne­za­u­sta­vlji­vo otje­ca­nje ži­vo­ta i fa­tal­nu pri­vu­če­nost otro­vu ko­ji stva­ra, ali i iz­je­da že­lju. U ovom slu­ča­ju, kao kod Csáthovih lu­ba­nja, opa­ža­mo tra­gič­nu osje­ća­nost su­bjek­ta su­o­če­nog s me­lan­ko­lič­nim is­kli­znu­ćem u vre­me­nu, ne­kom vr­stom me­men­to mo­ri, či­nje­ni­com da će me­so iz­je­sti cr­vi, da će na kon­cu o(p)sta­ti sa­mo ske­let. I kod Csátha i kod Mar­gi­te smrt po­ la­ko ob­u­zi­ma dis­kurs us­pi­nju­ći se iz unu­tra­šnjo­sti za­tro­va­nih or­ga­na pre­ma me­su i ko­ži, da bi po­tom me­ta­sta­zi­ra­la pre­ma ko­sti­ma: „Je­zik je ko­ža: tr­ljam svoj je­zik o dru­go­ga” (Bart­hes 2007: 74). Ako smo iš­če­znu­će su­bjek­ta naj­pri­je de­tek­ti­ra­li na ra­zi­ni tek­stu­al­nih prak­si kao kru­že­nje oko is­pra­žnje­nog to­po­sa M (maj­ke, mor­fi­ja, Mar­gi­te), u na­stav­ku je po­sta­lo ja­sno ka­ko se im­plo­zi­ja/dez­in­te­gra­ci­ja do­ga­đa/na­ja­vlju­je i u slo­ju vi­zu­al­nih kôdova. Kao da se ti­ je­lo po­vla­či na ru­bo­ve, tran­scen­di­ra u zna­ko­ve, hla­pi u svo­joj ma­te­ri­jal­no­sti, ali za­to – oslo­ ba­đa­ju­ći se od or­ga­na i nji­ho­ve pro­pa­dlji­vo­sti – bi­va us­kr­snu­to u ono­stra­no­sti ima­gi­nar­nog.

76

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osci­la­ci­je u ko­ji­ma se zr­ca­li iden­ti­tet/su­bjekt ovih dnev­ni­ka u me­di­o­lo­gij­sko­me smi­ slu pred­sta­vlja­ju ten­zi­ju iz­me­đu lo­go­sa i iko­ne, ko­ja se ne raz­ri­je­ša­va ni­ti u pre­vla­sti tek­sta ni­ti pak u do­mi­na­ci­ji sli­ke, već gra­di li­mi­nal­nu to­po­gra­fi­ju na či­jim je gra­ni­ca­ma isu­še­ no i iz­bu­še­no ti­je­lo bez or­ga­na. Po­ku­ša­va­ju­ći pre­vla­da­ti di­ho­to­mij­sko-bi­nar­ne struk­tu­re za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke, ko­ja tekst dr­ži po­da­lje od sli­ke, duh raz­dva­ja od ti­je­la, žen­sko sub­ or­di­ni­ra mu­škom, Der­ri­da u tek­stu Freud i sce­na pi­sa­nja ak­ti­vi­ra pik­to­graf­ski mo­del pi­ sma (egi­pat­sko hi­je­ro­glif­sko pi­smo) za ko­ji tvr­di: „Gra­ni­ca iz­me­đu ne-fo­net­skog pro­sto­ra pi­sa­nja (pa čak i fo­net­skog pi­sa­nja) i po­zor­ni­ce (scène) sna je ne­iz­vje­sna” (Der­ri­da 2001: 273). Po­li­se­mič­ki us­tro­je­ni go­vor sno­va opro­sto­ru­je vri­je­me, raz­mje­šta se duž bez­gla­snih tra­go­va6 ko­je tre­ba pre­ve­sti u in­ter­pre­ta­tiv­nu ra­van i re­zul­ti­ra krip­to­graf­skim pi­smom, či­ ja ma­te­ri­jal­nost ne po­zna­je ja­snu di­stink­ci­ju iz­me­đu tek­sta i sli­ke. U slič­noj smo po­zi­ci­ji po­vo­dom dnev­ni­ka: i oni bi­va­ju in­sce­ni­ra­ni kao po­li­se­mič­ka pik­to­graf­ska in­skrip­ci­ja ra­ slo­je­nih okvi­ra, na­ku­plje­nih tra­go­va bez čvr­stih gra­ni­ca iz­me­đu me­di­jal­nih rav­ni i ozna­či­ telj­skih la­na­ca. Kao što je na ra­nom stup­nju raz­vo­ja pi­smo bi­lo bli­sko „cr­ta­nju i vi­zu­al­nim umjet­no­sti­ma” (Ul­mer 1985: 8), kod Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić kon­fron­ti­ra­ni smo s pro­iz­vod­njom dnev­ni­ka (kao svo­je­vr­sne knji­ge mr­tvih iz­ve­de­ne u hi­je­ro­glif­skom pi­smu), či­ja pik­to­graf­ska kom­po­zi­ci­ja zna­či po­vra­tak po­ti­snu­tim aspek­ti­ma sli­ke i kon­ze­kvent­no sub­ver­ti­ra­nje lo­go­cen­trič­ki us­tro­je­nog fo­net­skog pi­sma, sa­zda­nog od gla­sa i pri­su­stva. Na pla­nu tek­stu­al­nog sa­dr­ža­ja kod obo­je je u jed­nom slo­ju dnev­nik obi­lje­žen bi­lje­ška­ma, ko­je se od­no­se na sno­ve, tj. na nji­ho­vu na­knad­nu tran­skrip­ci­ju u ob­lik tek­sta i cr­te­ža. Pre­ci­zni­ ja ana­li­za tog na­ra­tiv­nog seg­men­ta za­si­gur­no bi po­tvr­di­la rad sna kao je­dan od me­ha­ni­za­ ma ko­ji de­ter­mi­ni­ra dnev­nič­ku prak­su i do­dat­no dis­tor­zi­ra me­di­jal­ne okvi­re.7 Tra­go­vi ras­ci­je­plje­nog iden­ti­te­ta Na te­me­lju za­ključ­ka da je dnev­nič­ko pi­smo struk­tu­ri­ra­no kao hi­je­ro­glif­sko pi­smo, iz­mak­nu­to iz bi­nar­nih opo­zi­ci­ja tekst/sli­ka, po­ku­šat će­mo u ovom, fi­nal­nom po­gla­vlju, od­re­di­ti ko­re­la­ci­ju iz­me­đu me­di­jal­nih prak­si i na­či­na na ko­je te prak­se de­ter­mi­ni­ra­ju iz­ ved­bu, tj. ma­te­ri­ja­li­za­ci­ju iden­ti­te­ta. Pri­hva­ti­mo li te­zu o pi­smu/sli­ci kao na­ku­pi­ni tra­go­va, po­sta­vlja se pi­ta­nje kon­ci­zni­je de­fi­ni­ci­je poj­ma tra­ga. Ra­di­ka­li­zi­ra­njem Fre­u­do­vog kon­ cep­ta, Der­ri­da će trag shva­ti­ti kao „bri­sa­nje seb­stva, bri­sa­nje vla­sti­te pri­sut­no­sti” (Der­ri­ da 2001: 285), kao onu in­stan­cu psi­hič­kog apa­ra­ta ko­ja će is­po­lji­ti ne sa­mo pi­smo ko­jim su­bjekt svje­sno ko­mu­ni­ci­ra već i ko­di­ra­nu po­ru­ku ne­svje­snog/oni­rič­kog što se od­u­pi­re 6 Citirajući Freuda, Derrida naglašava nefonetičku dimeziju jezika snova, kao aktivnosti u kojoj ne čujemo, već vidimo (Derrida 2001: 274). Nespojivo sa linearnom temporalnošću i homogenim prostorom fonetskog pisma, oniričko pismo simptom je rasutog i odgođenog subjekta. Apliciranjem hijeroglifskog modela Derrida, s druge strane, praksu pisanja sagledava u kontekstu identiteta i smrti, odnosno u svjetlu signature i auto(bio)grafske inskripcije. U dnevničkom pismu Margite Stefanović jedan od iskaza koji se ponavlja je pitanje vlastitog imena: „Ima ko će da te (gde) sahrani. Moj Epitaf? Moj korak je moje ime Zvučni epitaf [...] Moje ime je... (Stefanović u: Nikolić 201: 476–477).

7 Iako bi bilo zanimljivo istražiti konzekvence rada sna po ustroju dnevničkog pisma, u ovom segmentu možemo samo ukazati na njihov interpretativni potencijal.

77

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

jed­no­stav­noj tran­skrip­ci­ji. Da bi­smo uop­će mo­gli pi­sa­ti i osta­vi­ti trag, ka­že Der­ri­da, „mo­ ra­mo bi­ti mno­štve­ni” (Der­ri­da 2001: 284), što zna­či da su već u sa­mu prak­su pi­sa­nja/ cr­ta­nja upi­sa­ni ra­ci­jep i mul­ti­pli­ci­ra­nost ko­ji ko­ma­da­ju cje­lo­vi­tost su­bjek­ta, iz­la­žu­ći ga/ju ne­pre­kid­nom fluk­tu­i­ra­nju po raz­li­či­tim na­ra­tiv­nim i se­mi­o­tič­kim zo­na­ma. Pro­to­ko­li­ra­nje ži­vo­ta či­ji afek­tiv­ni oti­sak bi­va in­skri­bi­ran u po­vr­ši­nu dnev­ni­ka ni­ka­da nam ni­je do­stup­no u svo­joj ne­po­sred­no­sti i auten­tič­no­sti, već uvi­jek sa­mo po­sre­do­va­no, pro­pu­šte­no kroz raz­ li­či­te me­di­jal­ne slo­je­ve i ma­ske, ko­ji an­ti­ci­pi­ra­ju dru­ga­či­ju sli­ku su­bjek­ta kao „su­sta­va od­ no­sa iz­me­đu stra­tu­ma” te ti­me do­vo­de do ko­lap­sa „punk­tu­al­nu jed­no­stav­nost kla­sič­nog su­bjek­ta” (Der­ri­da 2001: 285). Si­tu­a­ci­ja je ista i u po­gle­du in­sce­ni­ra­nja iden­ti­te­ta: umje­sto kon­ti­nu­i­ra­nog, ho­mo­ge­nog i cje­lo­vi­tog pri­zo­ra, po­svu­da na­i­la­zi­mo na pre­ki­de, in­ter­va­le, pre­si­je­ci­šta, is­kli­znu­ća i frag­men­te. Umje­sto fik­snog iden­ti­te­ta ko­ji bi kru­žio oko sta­bil­nog cen­tra, su­o­če­ni smo, da­kle, sa de­cen­tri­ra­nim, po­li­cen­trič­nim po­kre­ti­ma že­lje, isrc­plje­ne u per­for­ma­ti­vu per­ma­nent­nog ra­slo­ja­va­nja okvi­ra.

Kom­pli­ci­ra­ni od­nos iz­me­đu tek­sta i sli­ke, ver­bal­nog i vi­zu­al­nog zna­ka unu­tar ko­jeg smo po­ku­ša­li lo­ci­ra­ti ato­pij­sku po­zi­ci­ju su­bjek­ta i slo­je­ve nje­go­vih mno­go­stru­kih iden­ ti­te­ta još uvi­jek pred­sta­vlja jed­no od glav­nih mje­sta ku­šnje in­ter­di­sci­pli­nar­nog di­ja­lo­ga i in­ter­me­di­jal­no ori­jen­ti­ra­ne ana­li­ze. Još od Les­sin­go­vog La­o­o­ko­na i po­ku­ša­ja za­sni­va­ nja ja­snih di­stink­ci­ja iz­me­đu po­e­zi­je i sli­kar­stva, pre­ko Ric­har­da Wag­ne­ra i nje­go­ve ide­ je Ge­samt­kun­stwer­ka kao mul­ti­me­di­jal­ne sin­te­ze raz­li­či­tih žan­ro­va i me­di­ja, do Mic­he­la Fri­e­da, ko­ji na­kon mi­ni­ma­li­zma po­nov­no ple­di­ra za umjet­nost, ne­is­kva­re­nu te­a­tra­li­zi­ra­ nim opri­sut­nji­va­njem ti­je­la, ili Dic­ka Hig­gin­sa i Al­la­na Ka­pro­wa, ko­je za­ni­ma is­klju­či­vo pot­pu­na sub­ver­zi­ja gra­ni­ca umjet­no­sti, de­ba­ta o pa­rer­go­nu, tj. ras­pra­va o re­la­ci­ji iz­me­đu tek­sta i sli­ke, ključ­no je epi­ste­mo­lo­ško (pa i po­li­tič­ko!) pi­ta­nje su­vre­me­nih te­o­ri­ja umjet­ no­sti. Ka­ko će to for­mu­li­ra­ti W.J.T. Mitchell u svo­joj knji­zi Ico­no­logy. Ima­ge, Text, Ide­o­logy, te­o­rij­ska ge­sta di­fe­ren­ci­ra­nja iz­me­đu po­e­zi­je i sli­kar­stva: „Ni­ka­da ni­je sa­mo na­tje­ca­nje iz­me­đu dvi­je vr­ste zna­ko­va, već i kon­flikt iz­me­đu ti­je­la i du­še, svi­je­ta i du­ha, pri­ro­de i kul­ tu­re” (Mitchell 1986: 49).

Gra­ni­ca ko­ja raz­dva­ja tekst od sli­ke, sto­ga, ni­je po­slje­di­ca me­ta­fi­zič­ke po­dje­le, ne­ go pro­dukt kon­ven­ci­ja i pre­di­spo­zi­ci­ja kul­tu­ral­nih pra­vi­la, ko­je su se raz­vi­ja­le kroz po­vi­ jest. Us­tra­ja­va­ju­ći na in­skrip­ci­ji što se kre­će po ivi­ci vi­zu­al­nog i lin­gvi­stič­kog zna­ka, Géza Csáth i Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić svo­jim dnev­ni­ci­ma zr­ca­le na­ve­de­ni kon­flikt, ko­ji – po­no­vi­mo – ni­je sa­mo ten­zi­ja iz­me­đu me­di­ja i žan­ro­va, već se u nje­mu ocr­ta­va i du­bo­ki jaz iz­me­đu raz­li­či­tih kul­tur­nih i ozna­či­telj­skih prak­si, ko­mu­ni­ka­cij­skih mo­de­la, ide­o­lo­gi­ja i hi­sto­ri­ja.

Su­spreg­nut u li­mi­nal­nom pro­sto­ru iz­me­đu lo­go­sa i iko­ne8, iden­ti­tet iz­ve­den dnev­nič­kim pi­smom ob­ja­vlju­je se kao pra­zno mje­sto in­ter­me­di­jal­nog tran­sfe­ra na ko­jem se do­ga­đa in­sce­na­ci­ja od­go­đe­ne tem­po­ral­no­sti su­bjek­ta, či­ji tra­go­vi bli­je­de i po­vla­če se na ru­bo­ve.

8 Bivajući rođeni (pa i umirući) u gradovima koji su bili ili još uvijek jesu granična mjesta (Subotica: Géza Csáth, Beograd: Margita Stefanović), u jednom sloju njihovog identiteta ogleda se i geografski (ali i historijski, politički, religijski) konflikt između Srednje Europe i Balkana, Istoka i Zapada, koji, s druge strane, simbolički i kulturalno možemo dešifrirati kao medijalnu tenziju između teksta i slike.

78

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Sli­ka tre­ti­ra­na kao „znak ra­snog, dru­štve­nog i sek­su­al­nog Dru­gog” i kao „mje­sto iz­ra­zi­te mo­ći” (Mitchell 1986: 49) u kon­tek­stu tra­ga­nja za oti­skom iden­ti­te­ta u dnev­nič­kom pi­smu ras­krin­ka­va po­re­dak re­pre­zen­ta­ci­je us­po­sta­vljen ver­bal­nim zna­kom, po­ten­ci­ra­ju­ći ne vi­ še pri­su­stvo, već od­su­stvo i od­go­du su­bjek­ta. Tekst, s dru­ge stra­ne, ne­pre­kid­no kru­ži oko tog od­sut­nog mje­sta, ta­ko­đer ne afir­mi­ra­ju­ći Isto, već ono što je Raz­li­či­to/di­fe­ren­ci­ra­ju­će.

Ka­ko smo to ovim is­tra­ži­va­njem na­sto­ja­li po­ka­za­ti, ka­te­go­ri­je su­bjek­tiv­no­sti i iden­ ti­te­ta ni­ka­da ni­su pri­sut­ne u svo­joj auten­tič­noj/ne­po­sred­noj for­mi, već sa­mo kao pro­iz­ vod me­di­jal­nih, ozna­či­telj­skih i per­for­ma­tiv­nih prak­si. Ana­li­za dnev­nič­kog pi­sma Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić kao upri­zo­re­nja „kom­pli­ci­ra­nih iz­bo­ra iden­ti­te­ta” (Chmur­ski 2012: 1), ko­je od­li­ku­je ne­do­vr­še­nost, ras­pr­še­nost i od­go­đe­nost, tre­ba­la je afir­mi­ra­ti ko­re­ la­ci­ju iz­me­đu na­či­na ob­ja­vlji­va­nja su­bjek­ta i (in­ter)me­di­jal­nih tran­sfe­ra ko­ji omo­gu­ću­ju us­po­sta­vlja­nje, ali i raz­bi­ja­nje okvi­ra u ko­ji­ma se su­bjekt is­ka­zu­je i po­ka­zu­je. Kao me­dij ko­jim na­ve­de­ni auto­ri po­ku­ša­va­ju ovla­da­ti svo­jim (auto­de­struk­tiv­nim) že­lja­ma i op­se­si­ ja­ma, dnev­nič­ku prak­su ni­je do­volj­no tre­ti­ra­ti sa­mo kao li­te­rar­no-vi­zu­al­nu, tj. auto­bi­o­ graf­sku prak­su, već i kao eg­zi­sten­ci­jal­ni mo­dus ko­ji ne sa­mo što zr­ca­li ne­go i kon­sti­tu­i­ra su­bjek­ta, tj. nje­gov/nje­zin iden­ti­tet. S dru­ge stra­ne, ka­ko je ri­ječ o svo­je­vr­snom „te­a­tru iden­ti­te­ta” (Chmur­ski 2012: 4), igra ma­ski­ra­nja i pri­kri­va­nja sa­stav­ni je dio kon­sti­tu­i­ra­nja su­bjek­tiv­no­sti i, kao ta­kva, ona je dio pro­ce­sa de­sta­bi­li­zi­ra­nja me­di­jal­nih okvi­ra, ko­ji­ma bi­va­ju ras­tvo­re­ne di­stink­ci­je iz­me­đu fik­ci­je i do­ku­men­ta. Iako se na pr­vi po­gled mo­že uči­ ni­ti da dnev­nič­ko pi­smo do­ku­men­ti­ra su­bjek­ta ko­ji ga stva­ra, tj. da ono pred­sta­vlja do­ku­ ment nje­go­ve in­tim­ne eg­zi­sten­ci­je, ne smi­je se za­ne­ma­ri­ti ni či­nje­ni­ca da dnev­nič­ka prak­ sa, isto­dob­no, fik­ci­o­na­li­zi­ra su­bjek­ta i nje­gov iden­ti­tet pa je, sto­ga, vr­lo če­sto ne­mo­gu­će ocr­ta­ti čvr­stu de­mar­ka­ci­ju iz­me­đu onog što bi u dnev­ni­ku bio do­ku­ment, a što fik­ci­ja.

Na te­me­lju ne­mo­gu­ćih me­di­jal­nih (i ge­ne­a­lo­ških di­stink­ci­ja), či­ni se pla­u­zi­bil­nim iz­ve­sti za­klju­čak o dnev­nič­kom pi­smu Géze Csátha i Mar­gi­te Ste­fa­no­vić kao spe­ci­fič­nom ob­li­ku oslo­nje­nom na „de­kom­po­zi­cij­ski” po­stu­pak „teh­ni­ke ko­la­ži­ra­nja” (Ul­mer 1985: 59), gdje de­fi­ni­tiv­ne gra­ni­ce iz­me­đu tek­sta, cr­te­ža, ski­ca i no­ta­ci­ja kon­stant­no bi­va­ju iz­mje­šte­ne i sub­ver­ti­ra­ne.

Dnev­nik kao di­jag­no­za ras­ci­je­plje­nog (go­vo­ra) iden­ti­te­ta, ko­ji se – lu­ta­ju­ći po na­sla­ ga­ma is­cr­plje­ne že­lje – udvo­jio u sli­ku i tekst. Pi­smo ras­tr­za­nog su­bjek­ta iz­mak­nu­tog iz cen­tri­ra­nog po­ret­ka na mar­gi­nu ne­is­ka­zi­vog, u ne­ku od­go­đe­nu tem­po­ral­nost ko­ja ukla­ nja sva­ku sta­bil­nost nje­go­vog sa­da­šnjeg (ili pro­šlog) utje­lo­vlje­nja. Iz­gu­blje­ni trag pr­vo­bit­ nog pri­su­stva i ne­ka ne­mo­gu­ća re­kon­struk­ci­ja iz­me­đu cr­te­ža i slo­va. Dnev­nik kao krip­ta; grob­ni­ca u ko­ju će bi­ti po­lo­že­no ti­je­lo bez or­ga­na. Kr­ho­ti­ne su to oko ko­jih kru­žim in­ter­ pre­ta­tiv­nom ge­stom, oslo­nje­nom o pra­zno mje­sto su­bjek­ta ko­je ge­ne­ri­ra sve nje­go­ve fik­ci­ je i ima­gi­na­ri­je. U po­tra­zi za iden­ti­te­tom dnev­nič­kog pi­sma in­ve­sti­ram sop­stve­nu že­lju u taj li­mi­nal­ni pro­stor, cir­ku­li­ra­ju­ći oko auto/bio/gra­fi­je utje­lo­vlje­ne u bez­da­nu i „ho­ri­zon­ tal­no­sti či­ste po­vr­ši­ne” (Der­ri­da 2001: 376). Ono što su­sre­ćem u toj po­vr­ši­ni je se­mi­o­tič­ki la­bi­rint sa­zdan od utva­ra, ne­kih bli­je­dih fan­to­ma u okrut­nom ka­za­li­štu, či­ja su frag­men­ ti­ra­na ti­je­la tran­skri­bi­ra­na u hi­je­ro­gli­fe, je­zik ko­jim ša­pu­ću mr­tvi. Kao u snu o nji­ho­voj 79

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(Ma­ri­gi­ti­noj i Csáthovoj) sep­tem­bar­skoj smr­ti na gra­ni­ci pred Auro­ru, ko­ja će ro­di­ti lu­ čo­no­šu pod či­jim će svje­tlom ti­je­lo po­tom na­pu­sti­ti du­šu, tran­scen­di­ra­ju­ći u ta­jan­stve­ne re­bu­se uti­snu­te u ko­žu pa­pi­ra. Jer mo­žda je dnev­nik baš to: ma­pa za­grob­nog ži­vo­ta i obris post­hum­nog iden­ti­te­ta, ko­ji se kroz slo­va i cr­te­že us­pi­nje u ži­vot pri sva­kom ak­tu či­ta­nja i sva­kom gle­da­nju što ga iz­no­va stva­ra, ali po­nov­no raz­gra­đu­je.

LI­TE­RA­TU­RA 1. Bart­hes, Ro­land, Frag­men­ti lju­bav­nog dis­kur­sa, Za­greb: Pe­la­go, 2007.

----. Uži­tak u tek­stu/Va­ri­ja­ci­je o pi­smu, Za­greb: Me­an­dar, 2004.

2. Bo­ehm, Gottfried, Wie die Bil­der Sinn er­ze­u­gen: Die Macht des Ze­i­gens, Ber­lin: Ber­lin Uni­ver­sity Press, 2008.

3. Chmur­ski, Ma­te­uz, “Abo­ut the li­fe´s rhytm”. Csáth´s di­ary: the­ory and prac­ti­ce of text in the Cen­tral Euro­pean con­text,” ma­nu­skript iz­la­ga­nja na kon­fe­ren­ci­ji o Gézi Csáthu, Ba­ja, 2012.

4. Cham­bers, Ross, Fa­cing it. AIDS Di­a­ri­es and the De­ath of the Aut­hor, Mic­hi­gan: Uni­ver­sity of Mic­ hi­gan, 1998.

5. Csath, Ge­za, The Di­ary of Ge­za Csath, Bu­da­pest: An­ge­luzs&Gold, 2000.

6. Čat, Ge­za, U ne­po­zna­toj ku­ći, Su­bo­ti­ca: Rad­nič­ki uni­ver­zi­tet „Velj­ko Vla­ho­vić”: Su­bo­tič­ke no­vi­ne, 1989.

----. Opi­jum/Dnev­nik mor­fi­ni­ste, Be­o­grad/No­vi Sad: Tvo­rač­ka ra­di­o­ni­ca bab/Eks­pres bi­ro, 1991.

7. De­lez, Žil/Ga­ta­ri, Fe­liks, An­ti-Edip: Ka­pi­ta­li­zam i ši­zo­fre­ni­ja, Srem­ski Kar­lov­ci: Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, 1990.

8. De­le­u­ze, Gil­les, Two Re­gi­mes of Mad­ness: Texts and In­ter­vi­ews 1975-1995, New York: Se­mi­o­text(e), 2006 9. Der­ri­da, Jac­qu­es, Gra­ma­to­lo­gi­ja, Sa­ra­je­vo: Ve­se­lin Ma­sle­ša, 1976.

----. Wri­ting and Dif­f e­ren­ce, Lon­don/New York: Ro­u­tled­ge, 2001.

----. The Truth in Pa­in­ting, Chic­ha­go/Lon­don: The Uni­ver­sity of Chic­ha­go Press, 1987.

10. Le­je­u­ne, Phi­lip­pe, On Di­ary, Ma­noa: Uni­ver­sity if Ha­wa­ii´i Press, 2009.

11. Mir­čev, An­drej, „Over­do­se na gra­ni­ci”, Qu­o­rum-Ča­so­pis za knji­žev­nost, Za­greb: Cen­tar za knji­gu, Go­di­na XXV. br. 1-2/2009.

12. Mitchell, W.J.T., Ico­no­logy. Ima­ge, Text, Ide­o­logy, Chic­ha­go/Lon­don: The Uni­ver­sityof Chic­ha­go Press, 1986.

13. Ni­ko­lić, Li­di­ja, Ose­ća­nja. O. Se­ća­nja, Be­o­grad: Če­kić, 2011.

14. Pon­ta­lis, J.B./La­plan­che, J., Rječ­nik psi­ho­a­na­li­ze, Za­greb: August Ce­sa­rec, 1992.

15. Po­đo­li, Re­na­to, Te­o­ri­ja avan­gard­ne umet­no­sti, Be­o­grad: No­lit, 1975.

16. Ta­tar­kje­vič, Vla­di­slav, Isto­ri­ja šest poj­mo­va, Be­o­grad: No­lit, 1978.

17. Ul­mer, Gre­gory P., Ap­plied Gram­ma­to­logy. Post(e)-Pe­da­gogy from Jac­qu­es Der­ri­da to Jo­seph Beuys, Bal­ti­mo­re/Lon­don: John Hop­kins Uni­ver­sity Press, 1985.

18. Zla­tar, An­drea, Isti­ni­to, la­žno, iz­mi­šlje­no. Ogled o fik­ci­o­nal­no­sti, Za­greb: Fi­lo­zof­sko dru­štvo, 1989.

19. Wolf, Wer­ner, “In­tro­duc­tion: Fra­mes, Fra­mings and Fra­ming Bor­ders in Li­te­ra­tu­re and Ot­her Me­ dia” u: Wer­ner Wolf/Wal­ter Ber­nhart (ured.), Fra­ming Bor­ders in Li­te­ra­tu­re and Ot­her Me­dia, Am­ ster­dam/New York: Ro­do­pi, 2006.

80

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

In­ter­me­dial De/Re/Con­struc­tion of Iden­tity (A Com­pa­ra­ti­ve Analysis of Di­ar­ist Prac­ti­ces of Géza Csáth and Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić) SUM­MARY: Com­pa­ring the di­a­rist prac­ti­ces of the Hun­ga­rian wri­ter and psychi­ a­trist Géza Csáth with the ones con­ce­i­ved by Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić, in terms of texts struc­tu­red by the lin­gu­i­stic as well as the vi­sual co­de, this text tra­ces the in­ter­me­dial tran­sfer, which con­sti­tu­tes the su­bject of ut­te­ran­ce and has a de­ci­si­ve ro­le in the di­sco­ur­se of iden­tity. The main the­sis hin­ges on the idea that the ca­te­go­ri­es of the su­bject and iden­tity are ne­ver gi­ven in the­ir un­me­ di­a­ted and aut­hen­tic form, but are al­ways me­di­a­ted thro­ugh nar­ra­to­lo­gi­cal po­si­ti­ons, dif­fe­rent me­dia and sig­ni­fi­ca­tion prac­ti­ces. By analyzing com­pli­ ca­ted nar­ra­ti­ve and me­dia layers, the aut­hor at­tempts to outli­ne the idea that it is ne­ces­sary to de­tect the abo­ve­men­ti­o­ned ca­te­go­ri­es in the re­la­tion bet­we­en the me­dia of text and ima­ge, which ke­eps eva­ding every at­tempt at fi­xed iden­ti­fi­ca­tion. The ar­gu­ment stems from the de­con­struc­ti­vist pro­ce­du­re de­mon­stra­ted by the French phi­lo­sop­her Jac­qu­es Der­ri­da, ac­cor­ding to which the text mo­ves in the di­rec­tion of re­ve­a­ling the me­dia fra­me­work, whe­re no cle­ar-cut bor­ders can be esta­blis­hed. As a con­se­qu­en­ce, this me­ans that po­ si­ti­ons of the su­bject/iden­tity can ne­ver be sta­ble, but only de­fer­red.

KEY WORDS: The prac­ti­ce of di­ary wri­ting, pic­to­grap­hic wri­ting, in­ter­me­dial tran­sfer, li­mi­nal spa­ce, de­cen­tred su­bjec­ti­vity and iden­tity, tra­ce and ab­sen­ ce, re­pe­ti­tion com­pul­sion and tra­u­ma.

andrejmircev@yahoo.com

81

82

83

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 159.9 UDC 82.09

Sanja Lazarević Radak Balkanološki institut SANU, Beograd, Srbija

Interpretacija i analiza Drugosti na granicama disciplina* SAŽETAK: Uticaj psihologije na kritiku teksta o drugome najpre se uočava u upotrebi stereotipa kao jednog od ključnih socijalno-psiholoških pojmova.

No, ovde se njena uloga ne iscrpljuje. Naporedni prikaz teorija kojima se služe kritiča­ri tek­sta o dru­go­me, pra­ćen je pro­ble­ma­ti­za­ci­jom do­sa­da­šnje ulo­ge i do­me­ta psi­ho­lo­gi­je na ovom pod­ruč­ju. Ima­go­lo­ške, tran­sla­to­lo­ške i post­ko­ lo­ni­jal­ne stu­di­je umno­go­me se osla­nja­ju na psi­ho­lo­šku na­u­ku, prem­da se na njen te­o­rij­ski do­pri­nos ret­ko otvo­re­no uka­zu­je. U tom smi­slu, ova kri­ti­ka iz­ra­sta na gra­ni­ca­ma ka­ko te­o­ri­je knji­žev­no­sti, an­tro­po­lo­gi­je, fi­lo­zo­fi­je, ta­ko i psi­ho­lo­gi­je. Rad uka­zu­je na ulo­gu i zna­čaj ove di­sci­pli­ne na kri­ti­ku tek­sta o dru­go­me.

KLJUČ­NE RE­ČI: Dru­gost, pu­to­pis, ima­go­lo­gi­ja, post­ko­lo­ni­jal­na kri­ti­ka, psi­ho­ lo­gi­ja.

Uvod Du­go za­tvo­ren u mar­gi­nal­nom pro­sto­ru, pu­to­pis je po­čeo da se otva­ra stu­di­ja­ma kul­tu­re i post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci, gde je naj­zad pre­po­znat kao je­dan od zna­čaj­nih iz­ vo­ra za pro­u­ča­va­nje od­no­sa me­đu gru­pa­ma (Ashcroft, Ga­reth, Grif ­fi ths, Tif ­fi n 2009: 2). Plod­no kom­bi­no­va­nje po­pu­lar­ne na­u­ke, ide­o­lo­ške kri­ti­ke i tran­sla­to­lo­gi­je, po­sta­ vlje­no u poststruk­tu­ra­li­stič­ke okvi­re, do­pri­ne­lo je po­ra­stu in­te­re­so­va­nja za stu­di­je ko­ je pro­ble­ma­ti­zu­ju pred­sta­ve o dru­gi­ma. Upr­kos do­mi­nant­nom poststruk­tu­ra­li­stič­kom

* Is­tra­ži­va­nje je spro­ve­de­no u okvi­ru ra­da na pro­jek­tu Du­nav i Bal­kan: kul­tur­no-isto­rij­sko na­sle­đe 177006 Bal­ka­no­lo­škog in­sti­tu­ta SA­NU, ko­ji fi­nan­si­ra Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i na­u­ke Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.

84

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

uti­ca­ju, in­ter­pre­ta­ci­ja put­ni­ko­vog go­vo­ra osta­je neo­dvo­ji­va od psi­ho­lo­ških uvi­da. Uti­caj psi­ho­lo­gi­je na ovu vr­stu is­tra­ži­va­nja is­pr­va se uoča­va u ko­ri­šće­nju poj­mo­va ste­re­o­tip i pred­ra­su­da, či­ja su zna­če­nja obo­ga­će­na u kon­tek­stu na­ra­ti­va, te pre­va­zi­la­ze pu­ko iz­ jed­na­ča­va­nje sa ge­ne­ra­li­za­ci­ja­ma kao in­stru­men­ti­ma za sa­vla­da­va­nje slo­že­ne stvar­no­sti.

Po­red Froj­do­vog shva­ta­nja Ero­sa i Ta­na­to­sa u tu­ma­če­nju po­ho­da na dru­ge ze­mlje, ko­ji je osno­va ko­lo­ni­jal­nih tek­sto­va, uoč­lji­va je ulo­ga du­bin­ske psi­ho­lo­gi­je, u ko­joj se pu­ to­va­nje shva­ta kao iz­raz in­di­vi­du­al­nog raz­voj­nog pu­ta, i naj­zad, struk­tu­ra­li­zma Ju­li­je Kri­ste­ve i Ža­ka La­ka­na, ka­da se Dru­gi pre­po­zna­je kao uslov ce­lo­vi­to­sti. Uto­li­ko se ce­lo­ vi­tost tra­ži u in­ter­ak­ci­ji sa Dru­gim ko­ji po­sta­je re­pli­ka pr­vo­bit­no uoče­ne sli­ke u ogle­da­ lu. Ta­ko stra­nac i dru­ga­či­jost, na ko­joj se on kao objekt za­sni­va, po­sta­je pri­vlač­na sto­ga što put­nik sa­mo u in­ter­ak­ci­ji sa njim mo­že pre­po­zna­ti se­be kao en­ti­tet, a upo­zna­va­nje dru­gih de­lo­va sve­ta pre­sta­je da se shva­ta kao od­raz pu­ke po­tre­be za go­spo­da­re­njem.

Sam čin pu­to­va­nja shva­ćen je kao iz­raz pre­pli­ta­nja vi­še­stru­kih fak­to­ra, a ovla­da­va­nje i go­spo­da­re­nje pru­ža­ju se is­pod eko­nom­ske pod­lo­ge, jer se okon­ča­va­ju sup­til­nim for­ma­ ma do­mi­na­ci­je (Said 2009: 34). Da­nas se u ovom kon­tek­stu go­vo­ri o ko­lo­ni­za­ci­ji, neo­ ko­lo­ni­ja­li­zmu ili, u so­fi­sti­ci­ra­noj for­mi, o glo­ba­li­za­ci­ji. Tekst ko­ji sve­do­či o osva­ja­nju ili ko­ji je sam od­raz spe­ci­fič­ne for­me osva­ja­nja, onog na­ra­tiv­nog, i obi­lu­je aso­ci­ja­ci­ja­ma na sek­su­al­nu, po­li­tič­ku i voj­nu do­mi­na­ci­ju, pa ta­ko od­ra­ža­va li­bi­di­no­zne te­žnje osva­ ja­ča pra­će­ne fe­ti­ši­za­ci­jom ma­te­ri­jal­ne i so­ci­jal­ne kul­tu­re dru­go­ga. Naj­zad, sva­ki ob­lik pre­no­še­nja zna­nja o dru­go­me no­si i nje­go­vo po­jed­no­sta­vlji­va­nje, što umno­ža­va na­ci­o­ nal­ne ka­rak­te­ri­za­ci­je kao jed­no od cen­tral­nih in­te­re­so­va­nja ima­go­lo­ga. Ste­re­o­ti­pi ot­kri­ va­ju ne­mo­guć­nost po­je­din­ca da ce­lo­vi­to sa­gle­da svet oko se­be. Frag­men­tar­na per­cep­ci­ja Dru­gog i ne­po­zna­tog ot­kri­va se u de­lo­vi­ma tek­sta ko­ji slu­že ob­ja­šnja­va­ju dru­štve­nih i po­li­tič­kih okol­no­sti u ko­ji­ma Dru­gi ži­vi, uče­stvu­ju­ći na taj na­čin u kom­plek­snom pro­ ce­su psi­ho­lo­škog ob­ja­šnja­va­nja stra­nog i ne­po­zna­tog. Ta­kva ob­ja­šnje­nja le­gi­ti­mi­šu ko­ lo­ni­za­ci­ju, omo­gu­ća­va­ju­ći za­do­vo­lje­nje li­bi­di­no­znih te­žnji ili oprav­da­va­ju­ći pu­to­va­nje kao ob­red pre­la­za. Sva ova zna­če­nja pra­te put­ni­ka u nje­go­vom na­pu­šta­nju po­zna­tog i na raz­li­či­te na­či­ne osta­ju uoč­lji­va u tek­stu. Me­đu­tim, i po­red po­tre­be za po­jed­no­sta­vlji­ va­njem kom­plek­snog sve­ta, osva­ja­njem u ci­lju ostva­ri­va­nja li­bi­di­no­znih te­žnji pra­će­ nih sim­bo­lič­kim osva­ja­nji­ma pred­sta­vlje­nim u ra­zno­vr­snim for­ma­ma ko­je da­nas in­ter­ pre­ti­ra­ju fe­mi­ni­stič­ke kri­ti­čar­ke, uoča­va se mo­tiv pu­to­va­nja ra­di osmi­šlja­va­nja vla­sti­te eg­zi­sten­ci­je. Taj umno­go­me ro­man­ti­čar­ski zah­tev za na­pu­šta­njem po­znat­nog da bi se upu­sti­lo u stra­no i opa­sno, pri­su­tan je i da­nas, ka­da se ogrom­ne uda­lje­no­sti pre­la­ze za krat­ko vre­me, a tu­ri­stič­ke agen­ci­je obez­be­đu­ju pu­to­va­nje ka „eg­zo­tič­nim de­sti­na­ci­ja­ ma”. Ova pri­sut­nost sva­ka­ko go­vo­ri u pri­log psi­ho­lo­škoj va­žno­sti pu­to­va­nja, jer po­tre­ ba da se dru­gi upo­zna i shva­ti bar po­jed­no­sta­vlji­va­njem, ot­kri­va i te­žnju za je­din­stvom sa njim. Oso­bi­ne ko­je ne­do­sta­ju; one ko­je se ne pri­pi­su­ju mi-gru­pi, ili se po­ti­sku­ju kod „nas”, pre­po­zna­ju se kod „njih”, „dru­gih”, pa na taj na­čin tek „ja” i „dru­gi” mo­že­mo či­ni­ti ce­li­nu. U svim na­ve­de­nim shva­ta­nji­ma uoča­va se uti­caj psi­ho­lo­gi­je i bo­ga­tih sa­zna­nja ko­ja nu­di psi­ho­a­na­li­za.

85

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Pred­ra­su­da i ste­re­o­tip Dok se usme­ra­va­ju na sli­ke dru­gih i na na­ci­o­nal­ne ka­rak­te­ri­za­ci­je u knji­žev­no­ sti­ma, ima­go­lo­ška is­tra­ži­va­nja ko­ri­ste poj­mo­ve ste­re­o­ti­pa i pred­ra­su­de. De­fi­ni­sa­ni kao ob­li­ci po­jed­no­sta­vlji­va­nja slo­že­ne stvar­no­sti u ci­lju nje­nog lak­šeg sa­vla­da­va­nja i si­ste­ ma­ti­za­ci­je ve­li­kog bro­ja in­for­ma­ci­ja ko­je do­pi­ru do po­je­din­ca, u se­be uklju­ču­ju psi­ho­ lo­ška tu­ma­če­nja i osta­ju bli­ski so­ci­jal­noj psi­ho­lo­gi­ji. Uosta­lom, i poj­mo­vi ste­re­o­tip i pred­ra­su­da po­ti­ču iz so­ci­jal­ne psi­ho­lo­gi­je, a is­tra­ži­va­nje tek­sta u ci­lju de­kon­struk­ci­je ka­rak­te­ro­lo­gi­ja pe­de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka još uvek se po­pu­lar­no na­zi­va­lo so­ci­ o­lo­gi­jom knji­žev­no­sti. Ova­ko shva­će­na, pred­ra­su­da je­ste stav pre­ma ne­kom objek­tu ko­ji ne od­re­đu­je is­ku­stvo sa njim, ne­go iz­vi­re iz is­ku­stva sa pred­me­tom pred­ra­su­de i sto­ga je te­ško pro­men­ljiv. Ra­di se o uop­šta­va­ju­ćem sta­vu o ne­kom objek­tu ko­ji ste­re­o­tip po­put in­stru­men­ta ra­ci­o­na­li­zu­je (La­za­re­vić-Ra­dak 2011: 30). U tek­stu, iz­me­đu ono­ga što se vi­di i ver­bal­no pre­no­si po­sre­du­je kul­tur­na isto­ri­ja, pa se for­mi­ra sli­ka kao idej­ni kon­ strukt u slo­že­nom od­no­su sa stvar­no­šću. Na­i­me, kom­plek­snu stvar­nost je neo­p­hod­no po­jed­no­sta­vi­ti, a ova po­jed­no­sta­vlje­nja na­da­lje mo­gu od­i­gra­ti de­struk­tiv­nu po­li­tič­ku ulo­gu. Za­to is­tra­ži­va­či sli­ke Dru­go­ga ne kri­ju ide­o­lo­šku stra­nu svo­je „mi­si­je”, a nji­hov za­da­tak se ma­hom okon­ča­va u „osve­tlja­va­nju” „ne­ga­tiv­nih” sli­ka. U post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci, ste­re­o­tip je pod uti­ca­jem psi­ho­a­na­li­ze umno­go­me uslo­žnjen i shva­ćen kao glav­ na dis­kur­ziv­na stra­te­gi­ja dis­kur­sa ko­lo­ni­ja­li­zma, kao ob­lik zna­nja i iden­ti­fi­ka­ci­je ko­ji se ko­le­ba iz­me­đu ono­ga što je uvek na me­stu, već po­zna­to, i ono­ga što mo­ra bi­ti po­no­ vo­lje­no (Ba­ba 2004: 128). Do­bra ilu­stra­ci­ja tog po­na­vlja­nja je­ste iner­ci­ja ko­ja pre­no­si či­ta­ve pa­su­se i stra­ni­ce sta­ri­jih pu­to­pi­sa, učvr­šću­ju­ći, ili ter­mi­no­lo­gi­jom Ho­mi­ja Ba­be, fik­si­ra­ju­ći sli­ke o pri­pad­ni­ci­ma jed­nog dru­štva. De­vet­na­e­sti vek obi­lu­je ova­kvim ilu­stra­ ci­ja­ma. Po­zna­ti su pri­me­ri bri­tan­skih pu­to­pi­sa o Bal­ka­nu gde se iz­dva­ja­ju isti obi­ča­ji, an­tro­po­lo­ške ka­rak­te­ri­sti­ke uda­lje­ne od stvar­no­sti, is­ti­ca­nje „čud­nog” na­či­na ži­vo­ta ko­ji je pre­u­zet iz tek­sta pret­hod­ni­ka. Su­vi­šno je po­mi­nja­ti ne­bro­je­ne pri­me­re „le­njih Afri­ka­ na­ca”, „lu­ka­vih Azi­ja­ta”, „za­o­sta­lih is­toč­nja­ka”. No, ova po­ja­va je iz­ra­že­ni­ja ka­da je reč o pu­to­pi­snoj fik­ci­ji ili pu­sto­lov­nom ro­ma­nu ko­ji kao da, mi­mo este­ti­ke, pro­na­la­zi svr­hu u po­na­vlja­nju ge­ne­ra­li­za­ci­je sve dok ona ne bu­de sa­svim usvo­je­na od stra­ne či­ta­o­ca i fik­ si­ra­na u dru­štvu, te po­sta­ne iz­vor sa­zna­nja o jed­noj gru­pi. Na taj na­čin, for­mi­ra se vr­sta sli­ke za­u­sta­vlje­ne u vre­me­nu, ne­pro­men­lji­ve i kon­ti­nu­i­ra­no po­na­vlja­ne, ka­ko iz pu­to­pi­ sa u pu­to­pis, iz jed­ne u dru­gu epo­hu, ta­ko iz jed­nog u dru­gi iz­vor sa­zna­nja o „dru­gim” dru­štvi­ma. Jed­no vred­no za­pa­ža­nje od­no­si se na ve­zu iz­me­đu fe­ti­ša i ste­re­o­ti­pa. Prem­da po­sto­je tri na­či­na na ko­ja se fe­tiš mo­že de­fi­ni­sa­ti, sva tri se sla­žu u jed­nom: od­li­ku­ju ga neo­bič­na sna­ga i ne­za­vi­sni ži­vot. U sva tri smi­sla, an­tro­po­lo­škom, froj­dov­skom i mark­ si­stič­kom, fe­tiš se ne na­la­zi iz­van su­bjek­ta. Pre­ma Froj­do­vom mi­šlje­nju, fe­tiš na­sta­je sa de­te­to­vim sa­zna­njem da maj­ka ne­ma pe­nis. „Ka­stri­ra­na maj­ka” kod de­te­ta iza­zi­va strah i pod­sti­če tra­že­nje objek­ta ko­ji će bi­ti za­me­na za pret­po­sta­vlje­ni maj­čin pe­nis. Fe­tiš je ozna­ka taj­nog stra­ha i že­lje ko­ja omo­gu­ću­je pri­sva­ja­nje ne­sve­snog sa­dr­ža­ja a da on ni­ ka­da ne po­sta­ne sve­stan.

86

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Uoča­va­ju­ći mo­guć­nost da se ste­re­o­tip iz­jed­na­či sa sli­kom, Ba­ba pri­ka­zu­je či­ta­nja ste­ re­o­ti­pa pre­ko fe­ti­ši­zma po­zi­va­ju­ći se na Fu­koa: U ovom du­hu iz­no­sim ar­gu­men­te u pri­log či­ta­nju ste­re­o­ti­pa pre­ko fe­ti­ši­zma. Mit o isto­rij­skom po­re­klu, ra­snoj či­sto­ti, kul­tur­nom pr­ven­stvu – pro­iz­ve­den u od­no­su pre­ma ko­lo­ni­jal­nom ste­re­o­ti­pu - funk­ci­o­ni­še ta­ko što nor­ma­li­zu­je mno­go­stru­ka ve­ro­va­nja i ce­pa su­bjek­te ko­ji us­po­sta­vlja­ju ko­lo­ni­jal­ni dis­kurs kao po­sle­di­cu nje­ go­vog pro­ce­sa po­ri­ca­nja. Sce­na fe­ti­ši­zma funk­ci­o­ni­še po­put, u isti mah, re­ak­ti­va­ci­ je ma­te­ri­ja­la pr­vo­bit­ne fan­ta­zi­je – sta­ha od ka­stra­ci­je i pol­ne raz­li­ke – nor­ma­li­za­ci­je ove raz­li­ke i po­re­me­ća­ja po­mo­ću fe­ti­ši­stič­kog objek­ta kao za­me­ne za maj­čin pe­nis.

Unu­tar apa­ra­ta ko­lo­ni­jal­ne mo­ći, dis­kur­si pol­no­sti i ra­se po­ve­zu­ju se u pro­ce­su funk­ci­o­nal­ne na­do­dre­đe­no­sti za­to što sva­ki uči­nak [ ... ] stu­pa u sa­zvuč­je ili pro­ tiv­reč­nost sa dru­gi­ma i ti­me tra­ži po­nov­no pri­la­go­đa­va­nje ili pre­ra­du he­te­ro­ge­nih ele­me­na­ta ko­ji iz­bi­ja­ju na po­vr­ši­nu na ra­znim me­sti­ma (Ba­ba 2004).

U sve­tlu su­sre­ta „nas” i „dru­gih”, či­ta­nje ra­snog ste­re­o­ti­pa ko­lo­ni­jal­nog dis­kur­sa po­ mo­ću fe­ti­ši­zma ima struk­tu­ral­no i funk­ci­o­nal­no oprav­da­nje. Fe­ti­ši­zam po­sta­je ko­le­ba­nje iz­me­đu afir­ma­ci­je slič­no­sti i ne­la­god­no­sti po­ve­za­ne sa raz­li­kom, a ste­re­o­tip ili fe­tiš pru­ža­ ju pri­stup iden­ti­te­tu kao ob­li­ku mno­go­stru­kog i pro­tiv­reč­nog pri­zna­va­nja raz­li­ke i nje­nog po­ri­ca­nja. On je jed­nak sce­ni po­na­vlja­nja pri­mal­ne fan­ta­zi­je – su­bjek­to­ve že­lje za či­sto­tom ko­ja je stal­no ugro­že­na. Ste­re­o­tip je ta­da, kao pri­mar­na tač­ka su­bjek­ti­fi­ka­ci­je i za ko­lo­ni­ zo­va­nog i za ko­lo­ni­za­to­ra sce­na že­lje za iz­vor­no­šću/auten­tič­no­šću ko­ja je uvek ugro­že­na raz­li­ka­ma ra­se, bo­je i kul­tu­re (Ba­ba 2004: 142). Ste­re­o­tip, da­kle, ni­je pu­ko upro­šća­va­nje za­to što je po­gre­šna sli­ka, već za­to što je za­u­sta­vlje­na, uko­če­na for­ma pred­sta­ve, a kao ta­ kva po­sta­vlja pro­blem pred pred­sta­vlja­nje su­bjek­ta. Na ovoj uko­če­noj for­mi pred­sta­ve in­ si­sti­ra Ho­mi Ba­ba ob­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko do­la­zi­mo do „sa­zna­nja” o Dru­gi­ma. Uka­zu­ju­ći na mo­guć­no­sti raz­li­ke i kru­že­nja ono­ga što bi oslo­bo­di­lo ozna­či­te­lja ko­že/kul­tu­re od fik­sa­ci­ja ra­sne ti­po­lo­gi­je, ana­li­ti­ke kr­vi, ide­o­lo­gi­ja ra­sne i kul­tur­ne pre­vla­sti, Ba­ba pri­zi­va u po­moć za­pa­ža­nja Fran­ca Fa­no­na i nje­go­vo „cr­nac osta­je cr­nac”, do­da­ju­ći da ra­sa de­lu­je kao ne­ iz­bri­siv znak ne­ga­tiv­ne raz­li­ke u ko­lo­ni­jal­nim dis­kur­si­ma i za­klju­ču­ju­ći da se po­gub­no de­lo­va­nje ste­re­o­ti­pa pre­po­zna­je u „spu­ta­va­nju kru­že­nja i ar­ti­ku­la­ci­je ozna­či­te­lja ’ra­se’ kao bi­lo če­ga dru­gog do nje­go­ve fi­ski­ra­no­sti kao ra­si­zma”. Ta­ko „zna­mo”, do­da­je Ho­mi Ba­ba, „da su crn­ci raz­blud­ni, Azi­ja­ti dvo­lič­ni...” (Ba­ba 2004: 142).

Ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ni po­jam sli­ke, neo­dvo­jiv od ste­re­o­ti­pa i pred­ra­su­de. Sli­ka pro­iz­ la­zi iz sve­sti o ne­kom Ja u od­no­su na Dru­gog, o ne­kom Ov­de u od­no­su na Dru­gde. Ona mo­že bi­ti iz­raz zna­čenj­skog ras­ko­ra­ka iz­me­đu dve vr­ste kul­tur­ne stvar­no­sti, ali i pred­sta­ va ne­kog dru­gog kul­tur­nog kon­tek­sta, ko­jom gru­pa ko­ja je ob­li­ku­je ot­kri­va i/ili tu­ma­ či kul­tur­ni i ide­o­lo­ški pro­stor u ko­jem je sme­šte­na. Ona se na­la­zi u do­me­nu dru­štve­no ima­gi­nar­nog ko­je je obe­le­že­no bi­po­lar­no­šću iden­ti­tet vs al­te­ri­tet. Ima­gi­nar­no op­sta­je na ni­vou dru­štva, gru­pe, pa po­sta­je iz­raz su­štin­ske bi­po­lar­no­sti. Po­sma­tra­no dru­štvo po­sta­je ne­što po­put po­zor­ni­ce na ko­joj se od­vi­ja igra slikâ i predstavâ u ko­ji­ma se ne­ko dru­štvo

87

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

za­mi­šlja, pro­iz­vo­di, u ko­jem se ono osli­ka­va, sa­nja. No, is­tra­ži­va­či pu­to­pi­sa is­ti­ču da ova­ kav pri­stup za­ma­glju­je pra­vi pro­blem, i do­pri­no­si mi­sti­fi­ka­ci­ji stu­di­ja. Sli­ka osta­je je­zik o Dru­go­me upu­ću­ju­ći na stvar­nost ko­ju ozna­ča­va i iz­ra­ža­va (Pa­ge­a­ux 2009). Ni­je po­treb­no pre­vi­še te­o­rij­skog pro­mi­šlja­nja da bi se za­klju­či­lo ko­li­ki je uti­caj fran­cu­skog psi­hi­ja­tra i psi­ho­a­na­li­ti­ča­ra Ža­ka La­ka­na na raz­u­me­va­nje ovog pro­ble­ma. Ogle­da­lo je in­stru­ment pu­tem ko­jeg de­te ula­zi u po­re­dak Ima­gi­nar­nog. Dru­gi ko­jeg vi­di u ogle­da­lu je ima­gi­nar­ni, ali će se de­te iden­ti­fi­ko­va­ti sa njim. Tre­nu­tak u ko­jem se de­te su­o­ča­va sa svo­jom sli­kom u ogle­da­lu obe­le­ži­će da­lji ži­vot, na­ro­či­to on­da ka­da bu­de mo­ra­lo da iden­ti­fi­ku­je Dru­go­ga ko­ji je ono sa­mo. U Dru­go­me će uvek bi­ti ma­lo nas sa­mih, on će slu­ži­ti kao vla­sti­ta sli­ka, ogle­da­lo u ko­jem vi­di­mo ima­gi­nar­nog se­be. Pro­blem me­đu­za­vi­sno­sti sli­ke i iden­ti­fi­ka­ci­ je, ko­ji na ovaj na­čin otva­ra La­kan, do­ći će do iz­ra­ža­ja u ra­du Fran­ca Fa­no­na, uvo­đe­njem ter­mi­na mi­mi­kri­ja.

Franc Fa­non i psi­ho­pa­to­lo­gi­ja cr­nog/be­log Ne­mo­gu­će je go­vo­ri­ti o post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci i is­ku­stvu su­sre­ta sa Dru­gim a da se iz­no­va ne po­me­ne uti­caj psi­hi­ja­tra Fran­ca Fa­no­na na pro­mi­šlja­nja o ko­lo­ni­za­ci­ji. Fa­non kao kri­ti­čar, ali i sam su­bjekt ko­lo­ni­za­ci­je, uka­zu­je na mo­guć­nost da je Dru­gi one dru­ge bo­je ne-čo­vek sme­šten u zo­nu ne-bi­ća. Fa­non se­bi po­sta­vlja za­da­tak da is­pi­ta me­ta­fi­zi­ku be­log i cr­nog ka­ko bi po­ka­zao flu­id­nost ovih ka­te­go­ri­ja. Dok be­li čo­vek se­be sma­tra su­per­ i­or­nim u od­no­su na cr­nog, cr­ni te­ži da bu­de beo. Za­pra­vo, cr­ni čo­vek že­li da do­ka­že be­ lom čo­ve­ku bo­gat­stvo svo­je mi­sli, jed­na­kost svog in­te­lek­ta. Za cr­nog čo­ve­ka ta­ko po­sto­ji sa­mo jed­na mo­guć­nost, jed­na sud­bi­na – a ona je be­la. Fa­no­no­vo oru­đe je psi­ho­a­na­li­tič­ko i uz nje­go­vu po­moć on pri­ka­zu­je funk­ci­o­ni­sa­nje kom­plek­sa in­fe­ri­or­no­sti kao dvo­stru­kog pro­ce­sa. Pri­mar­no, ovaj pro­ces je eko­nom­ski, i po­sle­dič­no in­ter­na­li­za­cij­ski, ili bli­že Fa­ no­nu, na de­lu je epi­der­ma­li­za­ci­ja in­fe­ri­or­no­sti. Ona ot­po­či­nje kao te­žnja za pro­me­nom bo­je ko­že, okon­ča­va­ju­ći se u pri­hva­ta­nju ele­me­na­ta dru­ge kul­tu­re, je­zi­ka, sto­ga što se oni sma­tra­ju kom­plek­sni­jim, bo­ga­ti­jim, bo­ljim.

U su­prot­no­sti sa in­di­vi­du­a­li­zmom in­he­rent­nim Froj­do­vom shva­ta­nju, Fa­non pri­me­ ću­je da ali­je­na­ci­ja cr­nog čo­ve­ka ni­je in­di­vi­du­al­no pi­ta­nje. To je pi­ta­nje so­ci­o­di­jag­no­sti­ke: be­la ci­vi­li­za­ci­ja i evrop­ska kul­tu­ra se usme­ra­va­ju na ci­vi­li­za­cij­sku „de­vi­ja­ci­ju crn­ca” do tač­ke ka­da će on bi­ti iz­jed­na­čen sa „cr­nom du­šom”, a ona sa ar­te­fak­tom be­log čo­ve­ka.

Ov­de Fa­non po­ve­zu­je Froj­do­vu psi­ho­a­na­li­zu i Jun­go­vu ana­li­tič­ku psi­ho­lo­gi­ju ka­ko bi pre­ i­spi­tao pri­men­lji­vost da­tih še­ma na cr­nog čo­ve­ka i za­klju­čio da je va­žno ne sa­mo vi­de­ti efek­te ra­si­zma na crn­ce ne­go i ana­lo­gi­ju sa efek­ti­ma sek­su­al­ne re­pre­si­je. Sa froj­dov­ske tač­ke gle­di­šta, be­li Evro­plja­ni ne mo­gu bi­ti sve­sni svo­jih po­ti­snu­tih sek­su­al­nih že­lja, sto­ga što one je­su po­ti­snu­te. Ne­sve­sno cr­nog čo­ve­ka se ne sa­sto­ji od po­ti­snu­tog ose­ća­nja in­fe­ ri­or­no­sti jer on ni­je pri­nu­đen da se su­o­čva sa dra­mom ka­stra­ci­je. Na­su­prot ono­me što se od­vi­ja u du­šev­nom ži­vo­tu be­log čo­ve­ka, in­fe­ri­or­nost crn­ca je sve­sno. Fa­non se jed­na­ ko su­prot­sta­vlja Jun­go­vom shva­ta­nju ko­lek­tiv­no ne­sve­snog i me­đu pr­vi­ma ga re­la­ti­vi­zu­je na ni­vou „ra­se” sma­tra­ju­ći da poj­mo­vi „in­stinkt” i „ra­sa” ni­su do­volj­no di­fe­ren­ci­ra­ni. U 88

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

tom po­gle­du, ko­lek­tiv­no ne­sve­sno je ve­za­no za ce­re­bral­nu struk­tu­ru, a mi­to­vi i ar­he­ti­po­vi su stal­ni en­gra­mi ra­se. Da­kle, Fa­non pri­me­ću­je da ne­sve­sno osta­je de­ter­mi­ni­sa­no kul­tu­ rom, pa te­žnje, stra­ho­vi, obra­sci ni­su isti kod be­log i cr­nog čo­ve­ka, kao što se, po­sle­dič­no, mo­ra­ju raz­li­ko­va­ti kod pri­pad­ni­ka raz­li­či­tih gru­pa, i ta­ko da­je jed­nu od pr­vih vred­nih i ute­me­lje­nih kri­ti­ka Jun­go­vog de­la. Isto­vre­me­no, Fa­non se sla­že sa glav­nim Jun­go­vim po­stav­ka­ma ko­je se ti­ču pu­te­va ko­ji­ma cr­ni čo­vek, ali i Dru­gi uop­šte, po­sta­ju sim­bo­li op­ skur­nog, zlog, opa­snog, što ne va­ži sa­mo za crn­ce, ne­go i za Je­vre­je, ka­sni­je i za sve ko­ji se na­la­ze iz­van „mi-gru­pe”. Be­lo osta­je sim­bol Prav­de, Isti­ne, Ne­vi­no­sti. Te­lo ovog Dru­gog je cr­no, a sto­ga je cr­na i nje­go­va du­ša. On je iz­jed­na­čen sa Zlim i Ru­žnim sa­mo zbog bo­je ko­že. U evrop­skim kul­tu­ra­ma, onaj ko­ji mu­či je crn, đa­vo je crn, pr­lja­vo je cr­no, cr­na je i Sen­ka sa­ma. Ta ne­ga­tiv­nost cr­nog čo­ve­ka na­la­zi iz­raz u iz­jed­na­ča­va­nju cr­nog čo­ve­ka sa gre­hom ili sa ne­ga­tiv­nom stra­nom ka­rak­te­ra, onim što se po­ti­sku­je, nje­go­ve emo­ci­je su ni­že. Na­sta­vlja­ju­ći da pre­i­spi­tu­je froj­dov­ske i jun­gov­ske po­stav­ke, Fa­non za­klju­ču­je da je iz­vor ovog sim­bo­li­zma bo­je i ne­ga­tiv­nog ste­re­o­ti­pi­zi­ra­nja utkan u psi­hič­ku struk­tu­ru be­ log čo­ve­ka. U naj­du­bljim slo­je­vi­ma psi­he evrop­skog ne­sve­snog, ta­lo­že se ne­mo­ral­ni im­ pul­si, že­lje ko­jih se sti­di, pa ta­ko Evro­plja­nin že­li da is­pr­va pri­kri­je, a po­tom uni­šti svog unu­tra­šnjeg crn­ca (Clar­ke 1967: 3–5). U ko­lek­tiv­nom ne­sve­snom be­log Evro­plja­ni­na on su­ge­ri­še da cr­no igra ulo­gu Sen­ke onog de­la lič­no­sti ko­ji sto­ga što su od­re­đe­ne oso­bi­ne po­ti­snu­te, in­hi­bi­ra­ne jer ih dru­štvo ne že­li, osta­je ta­ko­đe po­ti­snut. Sen­ka se u jun­gov­skoj ana­li­zi po­sma­tra kao sto­žer za­bra­nje­nog. Reč je o ar­he­tip­skoj fi­gu­ri ko­ja je deo je­din­ke, ali i ne­ka vr­sta ot­ce­plje­nja nje­go­vog bi­ća ko­je je po­ve­za­no sa njim baš kao „nje­go­va sen­ka”.

Su­sret sa Sen­kom ko­ji po­je­di­nac iz­lo­žen re­pre­si­ji dru­štva ret­ko do­sti­že, vi­še­stru­ko se po­ kla­pa sa osve­šće­njem ono­ga što Jung na­zi­va ti­pom funk­ci­je i ti­pom za­u­ze­tog sta­va ko­jem čo­vek pri­pa­da. Ne­iz­di­fe­ren­ci­ra­na funk­ci­ja i raz­vi­je­ni in­fe­ri­or­ni na­čin za­u­zi­ma­nja sta­va či­ne „mrač­nu stra­nu čo­ve­ka”, pra­i­skon­sku na­da­re­nost čo­ve­ko­ve pri­ro­de ko­ja se od­ba­cu­je iz mo­ral­nih, estet­skih ili dru­gih raz­lo­ga ko­je dru­štvo na­me­će. Sve dok čo­vek di­fe­ren­ci­ra svo­ju osnov­nu funk­ci­ju, osta­le tri funk­ci­je osta­ju u mra­ku, sme­šte­ne u „sen­ci” (Ja­ko­bi 2000: 161). Pre­ci­zni­je, dru­štvo po­dr­ža­va od­re­đe­ni skup oso­bi­na po­je­din­ca, pa ga ovaj po auto­ma­ti­zmu ne­gu­je, dok dru­ge oso­bi­ne, ko­je mo­gu skri­va­ti i zna­čaj­ne po­ten­ci­ja­le, osta­ju za­tvo­re­ne u ne­sve­snom. Ta­ko po­je­di­nac ne­gu­je sa­mo je­dan deo se­be, dok dru­gi osta­je za­ klju­čan i u naj­ve­ćem bro­ju po­je­di­nač­nih slu­ča­je­va ni­ka­da osve­šćen. U tom smi­slu, cr­nac je za be­log čo­ve­ka sve ono što ovaj se­bi ne mo­že da pri­sve­sti, a da bi se to osve­šće­nje spre­či­lo, nje­go­ve ima­gi­nar­ne oso­bi­ne op­te­re­će­ne su ne­ga­tiv­nim.

Za raz­u­me­va­nje oso­bi­na ko­je put­nik pri­pi­su­je Dru­go­me, ko­li­ko i za na­čin na ko­ji taj Dru­gi raz­u­me se­be, bit­na su zna­če­nja sa­dr­ža­na u sa­mom na­slo­vu Fa­no­no­ve knji­ge Cr­na ko­ža, be­la ma­ska. Ona su­ge­ri­še mi­mi­kri­ju o ko­joj go­vo­ri La­kan, i doc­ni­je Ba­ba, pro­ces u ko­jem evrop­ska ci­vi­li­za­ci­ja, bu­du­ći da po­sta­je me­ri­lo vred­no­sti i uku­sa, na­me­će svom Dru­go­me ose­ća­nje ni­že vred­no­sti zbog ko­je se on sa­mo na­iz­gled do­bro­volj­no pre­da­je ra­znim ob­li­ci­ma asi­mi­la­ci­ja i sa­mo­po­ni­šta­va­nja. Ona se spro­vo­di pod ma­skom so­ci­ja­li­za­ci­je Dru­go­ga ko­ji se, bu­du­ći da ne de­li vred­no­sti i ma­ni­re evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je, mo­ra pod­vr­ći 89

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

de­lo­va­nju nje­nog ra­zu­ma. Pro­mi­šlja­nja o in­ter­na­li­za­ci­ji, ko­ja po­ti­ču od Ol­por­ta, da­nas se sve če­šće su­sre­ću u kri­ti­ci na­ra­tiv­nih ob­li­ka za­pad­ne do­mi­na­ci­je. Jed­no od pod­ruč­ja ko­je se uklju­ču­je u ova­kve kri­ti­ke da­nas je i Bal­kan. No, osno­vu za ova­kva pro­mi­šlja­nja da­je Edvard Said ko­ji, osla­nja­ju­ći se na Fu­ko­o­va sa­zna­nja, ob­ja­šnja­va pro­ces ko­jim se Za­pad ko­ri­sti slo­že­nom mre­žom utka­nom u od­nos zna­nja i mo­ći, i na­me­će se kao je­di­no me­ri­lo vred­no­sti.

Psi­ho­lo­gi­ja osva­ja­nja Osva­ja­nje, stvar­no ili na­ra­tiv­no, o ko­jem post­ko­lo­ni­jal­ni kri­ti­ča­ri go­vo­re, na du­bljem ni­vou, pre­po­zna­je se kao jed­na od iga­ra do­mi­na­ci­je. U isto­rij­skoj per­pek­ti­vi, post­ko­lo­ni­jal­ na te­o­ri­ja po­ti­če od Sa­i­do­vog ori­jen­ta­li­zma. Ona­ko ka­ko ga vi­di Said, ori­jen­ta­li­zam je na­čin da se is­tra­ži kom­plek­snost mo­ći i zna­nja i pro­iz­ve­de raz­u­me­va­nje ko­lo­ni­ja­li­zma na ni­vou re­pre­zen­ta­ci­je. Ori­jen­ta­li­stič­ki dis­kurs pred­sta­vlja Za­pad kao su­per­i­or­ni, a Is­tok kao in­fe­ri­ or­ni pol ovih po­de­la, pa se zna­čaj ori­jen­ta­li­zma ne pre­po­zna­je sa­mo u to­me što je on pr­va kri­ti­ka za­pad­nog ko­lo­ni­ja­li­zma, već u za­pa­ža­nju da ko­lo­ni­ja­li­zam funk­ci­o­ni­še kao dis­kurs do­mi­na­ci­je. Ta­ko je ori­jen­ta­li­zam pri­su­tan u di­na­mi­ci ko­lo­ni­ja­li­zma, im­pe­ri­ja­li­zma i mo­ći.

U psi­ho­lo­škoj per­spek­ti­vi, Nan­di po­ka­zu­je da je bri­tan­ski ko­lo­ni­ja­li­zam bli­sko po­ve­zan sa po­li­tič­kom do­mi­na­ci­jom i tra­di­ci­o­nal­nom do­mi­na­ci­jom u okvi­ru bri­tan­ske kul­tu­re (Pan 2007: 57). Da­kle, reč je o do­mi­na­ci­ji „mu­škog” nad „žen­skim”, ko­je funk­ci­o­ni­še u tra­di­ci­ o­nal­nim okvi­ri­ma, ob­li­ku­ju­ći dru­štvo i u po­li­tič­kom smi­slu. Us­po­sta­vlja­njem ho­mo­lo­gi­je iz­me­đu sek­su­al­ne do­mi­na­ci­je i po­li­tič­ke i voj­ne do­mi­na­ci­je, ka­te­go­ri­je „mu­ško­sti” su u okvi­ ru bri­tan­ske kul­tu­re re­de­fi­ni­sa­ne ka­ko bi raz­vi­le re­strik­tiv­nu ma­sku­li­nost ko­ja sva­ki ob­lik „fe­mi­ni­no­sti” u mu­škar­cu tre­ti­ra kao opa­san i šte­tan. Psi­ho­lo­ške sna­ge ko­ji­ma se ko­ri­sti ko­lo­ni­ja­li­zam de­va­lu­i­ra­ju hu­ma­ne vred­no­sti ka­ko u dru­štvu ko­lo­ni­za­to­ra ta­ko i u dru­štvu ko­lo­ni­zo­va­nog. Čak i ka­da eko­nom­ski, ad­mi­ni­stra­tiv­ni, voj­ni i po­li­tič­ki ko­lo­ni­ja­li­zam pre­ sta­je, osta­je onaj ima­gi­nar­ni ko­ji se od­ra­ža­va kao po­tre­ba za osva­ja­njem uda­lje­nih pod­ruč­ja, ako ne dru­ga­či­je, na ni­vou pu­to­pi­snog tek­sta. Nan­di ta­ko­đe is­ti­če kon­ti­nu­i­tet iz­me­đu is­ku­ stva ko­lo­ni­zo­va­nog i ko­lo­ni­za­to­ra, jer ko­lo­ni­za­tor, bu­du­ći da se pred­sta­vlja kao uni­ver­zal­na vred­nost, ima mi­si­ju ko­jom ko­lo­ni­zo­va­nog spa­sa­va od nje­go­ve vla­sti­te „za­o­sta­lo­sti”.

Ko­lo­ni­zo­va­ni je u ulo­zi za­pad­nog dru­gog Ja, ono­ga što je on na­vod­no osta­vio u dav­ noj pro­šlo­sti, što je mo­gao bi­ti ali ni­je po­stao, pa su ta­ko oni dva li­ca isto­ga, i po pra­vi­lu, dvo­stru­ke žr­tve psi­ho­lo­škog pro­ce­sa ko­lo­ni­za­ci­je. Nan­di ne uoča­va ja­snu di­stink­ci­ju iz­me­ đu po­bed­ni­ka i žr­tve, i iz­me­đu ko­lo­ni­zo­va­nog i ko­lo­ni­za­to­ra, pa da­je hi­brid­nu i ne­sta­bil­nu kon­cep­tu­a­li­za­ci­ju ovih ka­te­go­ri­ja (Pan 2007: 54). Oba osta­ju iz­lo­že­na pri­ti­sci­ma psi­ho­lo­ških me­ha­ni­za­ma do­mi­na­ci­je, i dok se pred jed­nog po­sta­vlja im­pe­ra­tiv ovla­da­va­nja i do­mi­na­ci­je, dru­gi pre­ra­sta u sub­mi­siv­nog, u obje­kat vla­sti i ovla­da­va­nja. Nje­go­vo psi­ho­lo­ško tu­ma­če­nje od­no­sa ko­lo­ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nih jed­na je od naj­če­šće kri­ti­ko­va­nih ta­ča­ka post­ko­lo­ni­jal­ ne kri­ti­ke. Iz­jed­na­ča­va­nje ko­lo­ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nih, prem­da re­la­ti­vi­zu­je bi­nar­nu lo­gi­ku, kri­ti­ča­ri pre­po­zna­ju kao po­ku­šaj bri­sa­nja gra­ni­ce iz­me­đu do­brih i lo­ših, te se ova pa­ra­dig­ma pre­po­zna­je i kao po­li­tič­ka igra na men­tal­nom pla­nu. U tom smi­slu, do­mi­na­ci­ja Za­pa­da se 90

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mo­že ob­ja­sni­ti tra­di­ci­o­nal­nim mo­de­li­ma ko­ji se na­la­ze u ovim dru­štvi­ma. Igra „su­per­i­or­ no­sti” mu­škar­ca nad že­nom ipak ni­je pri­sut­na sa­mo u dru­štvi­ma Za­pa­da, ali se pre­ma Nan­ di­je­vom mi­šlje­nju ona pre­po­zna­je u dru­gim sup­til­ni­jim ob­li­ci­ma. Sim­bo­li, ob­li­ci od­no­še­nja i uče­stvo­va­nja u raz­li­či­tim aspek­ti­ma ži­vo­ta, u skla­du sa bi­nar­nom lo­gi­kom uvek su mu­ški/ žen­ski, pa je upra­vo pro­pu­šta­nje sim­bo­la sa „žen­skim” pred­zna­kom, obra­za­ca po­na­ša­nja ko­ji se pri­pi­su­ju že­ni u za­pad­nim dru­štvi­ma, ono što obez­be­đu­je re­la­tiv­nu su­per­i­or­nost Za­ pa­da, ko­li­ko i re­la­tiv­nu su­per­i­or­nost Is­to­ka. Me­đu­tim, či­ni se da Nan­di ov­de da­je pri­mat vred­no­sti­ma Za­pa­da, što one­mo­gu­ća­va da shva­ti­mo ka­ko je ad­mi­ni­stra­tiv­na, voj­na i po­li­ tič­ka moć ipak pri­pa­la ovoj „po­lo­vi­ni” sve­ta. Re­la­ti­vi­za­ci­ja bi­nar­ne lo­gi­ke ko­ja je nu­žna opet vra­ća na po­čet­nu po­zi­ci­ju i osta­vlja bez od­go­vo­ra ka­ko je Za­pad osva­jao Is­tok.

Fe­mi­ni­stič­ko či­ta­nje pu­to­pi­sa i psi­ho­lo­gi­ja Post­ko­lo­ni­jal­na li­te­ra­tu­ra ot­kri­va zna­čaj rod­nih ulo­ga u kon­stru­i­sa­nju su­bal­ter­nih su­ bje­ka­ta (Jac­kson 2008: 43–44). Evrop­ska ci­vi­li­zi­ra­ju­ća mi­si­ja u Tre­ćem sve­tu pre­po­zna­je se kao sim­bo­lič­ka pe­ne­tra­ci­ja u te­lo in­fe­ri­o­ri­zo­va­nog Dru­go­ga. Ot­kri­va­nje „raj­skog No­vog sve­ta” do­go­di­lo se na „ne­tak­nu­toj pri­ro­di”, „de­vi­čan­skim ostr­vi­ma”, „ne­vi­noj ze­mlji”, me­đu „ne­is­kva­re­nim lju­di­ma”. Me­đu ne­iz­o­stav­nim opi­si­ma ze­mlje ko­ja se ot­kri­va na­la­ze se „ne­ tak­nu­te šu­me” kroz ko­je se ko­lo­ni­za­tor te­ško pro­bi­ja, dok je osva­ja­nje pra­će­no pri­zo­ri­ma pro­li­va­nja ne­vi­ne kr­vi. Ju­nak ko­ji osva­ja naj­če­šće je Evro­plja­nin, na­uč­nik ko­ji do­la­zi u ne­ po­zna­tu ze­mlju pu­nu pri­rod­nih bo­gat­sta­va, me­đu sta­nov­ni­ke ko­ji ne ume­ju da ih ko­ri­ste.

Ova­kvi mo­ti­vi su pre­tekst ka­pi­ta­li­zma i sim­bo­lič­ki se po­i­gra­va­ju in­stru­men­ta­li­za­ci­jom te­la že­ne (Bra­di­o­ti 2002: 115). Eti­mo­lo­gi­ja Vir­dži­ni­je uka­zu­je na aso­ci­ja­tiv­nu ve­zu iz­me­đu ne­ po­zna­te ze­mlje i de­vi­čan­stva. Lju­di ko­ji ih na­se­lja­va­ju jed­na­ko su ne­vi­ni i ne­is­kva­re­ni, po­put Pet­ka u Ro­bin­zo­nu Kru­sou. Ta­ko on po­sta­je Adam, jer ga je bog stvo­rio u pe­tak, po­sta­je pr­vi čo­vek, ne­vin i još ne­is­kva­ren; onaj ko­ji ži­vi u pr­vo­bit­nom ra­ju pre ne­go što je na­stu­pio greh.

No, sa­mo ime Adam već na­go­ve­šta­va da će do gre­ha do­ći, da će za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja „is­kva­ ri­ti” ne­vi­nog i jed­no­stav­nog čo­ve­ka jer je to­ko­ve „raz­vo­ja” i „ci­vi­li­zi­ra­ju­će mi­si­je” ne­mo­gu­će pre­ki­nu­ti. Kva­re­nje iz­vor­nog, mit o nje­go­vom na­ru­ša­va­nju, ov­de se pri­ka­zu­ju kao tra­gič­na ne­mi­nov­nost ko­ja će tek po­ka­za­ti svo­je pra­vo li­ce (Da­vi­es 1986: 2–24).

Sta­nov­ni­štvo uda­lje­nih, ne­po­zna­tih ze­ma­lja ži­vi u pr­vo­bit­nom ra­ju, zbog na­iv­no­sti i ne­vi­no­sti oni mo­ra­ju bi­ti žr­tvo­va­ni, a to ga­ran­tu­je uspe­šnost ci­vi­li­za­to­ro­ve mi­si­je. Ci­vi­li­ za­ci­ja se po pra­vi­lu tre­ti­ra kao mu­ška­rac, a ula­zak ci­vi­li­za­ci­je u ne­po­zna­tu ze­mlju kao čin nje­ne oplod­nje. Upra­vo će ula­zak do­mi­nant­nog ci­vi­li­zi­ra­ju­ćeg sve­ta do­pri­ne­ti da se oni re­ pro­du­ku­ju, „oplo­de” ili „pro­cve­ta­ju”. U tom smi­slu, ove in­ter­pre­ta­ci­je no­se iz­ve­sne slič­no­sti sa Nan­di­je­vim shva­ta­njem osva­ja­nja i do­mi­na­ci­je. One se pak za­dr­ža­va­ju na sim­bo­lič­kom, na na­go­ve­šta­ji­ma pro­me­ne i po­ma­žu re­la­ti­vi­za­ci­ju rod­nih ulo­ga. No, ova­kve in­ter­pre­ta­ci­je, kao i Nan­di­je­va, mo­gu zvu­ča­ti i pa­ra­dok­sal­no, s ob­zi­rom na to da se za­pad­na dru­štva odi­sta sa­mo­po­i­ma­ju kao ma­sku­li­na. U tom smi­slu, one mo­gu de­lo­va­ti kao po­vla­đi­va­nje ko­lo­ni­za­ to­ru. Ni­je ret­kost da ma­sku­li­nost Za­pa­da bu­de iro­ni­zo­va­na, kao u slu­ča­ju broj­nih tek­sto­va o Bal­ka­nu. Na­i­me, na Bal­ka­nu se za­pad­na ci­vi­li­za­ci­ja pred­sta­vlja kao ne­što što če­ka da bu­ 91

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

de „oplo­đe­no” Bal­ka­nom, svo­jim „mla­dim, vi­tal­nim de­lom”. U pu­to­pi­snoj fik­ci­ji, baj­ka­ma ko­je go­vo­re o Dru­gom sve­tu, a u pro­te­klih sto­ti­nak go­di­na i na fil­mu, is­toč­nom ze­mljom go­spo­da­ri že­na ko­ja je per­so­ni­fi­ku­je. Lju­bav­na afe­ra sa ko­lo­ni­za­to­rom okon­ča­va se tra­gič­no po nju, ali je re­zul­tat ra­đa­nje no­vog voj­sko­vo­đe, ili mu­dra­ca (Sho­hat 1997: 23). Voj­sko­vo­đa ko­jem se pri­pi­su­ju atri­bu­ti po­put „neo­bič­ne sna­ge”, „vi­tal­no­sti”, „le­po­te”, za­pra­vo je uvod u sim­bi­o­zu Is­to­ka i Za­pa­da, on je hi­brid­ni pro­dukt u ko­jem se sta­pa­ju ci­vi­li­zi­ra­ju­ća mi­si­ja Za­ pa­da i mla­dost i vi­tal­nost Is­to­ka.

Pu­to­va­nje i du­šev­ni ne­mir Pu­to­pi­sni ža­nr do­ti­če ne­mir po­je­din­ca i dru­štva ko­ji post­ko­lo­ni­jal­noj kri­ti­ci upor­no iz­mi­ču (Mu­sgro­ve 1991: 31). On se sla­že da je osno­va pu­to­pi­snog žan­ra u struk­tu­ri ob­re­da pre­la­za, ka­ko ga je for­mu­li­sao Ar­nold van Ge­nep, i pro­stor­nom pre­la­sku iz jed­ne zo­ne u dru­gu, ko­ji se mo­že po­sma­tra­ti kao kri­tič­ni mo­me­nat za iden­ti­tet su­bjek­ta. Dok u sta­rom ili sred­njem ve­ku po­je­di­nac na­pu­šta po­zna­ti pro­stor u že­lji za osva­ja­njem, pri­do­bi­ja­njem pri­rod­nih re­sur­sa, u bur­žo­a­skom dru­štvu ga mo­ti­vi­še že­lja za pre­la­skom, ula­skom u ne­u­ tral­nu zo­nu gde je nje­gov sta­ri iden­ti­tet po­ni­šten. U do­ba ras­tu­će in­du­stri­ja­li­za­ci­je, su­bjek­ti na­pu­šta­ju po­zna­ti pro­stor u te­žnji za pro­na­la­že­njem auten­tič­no­sti, iz­vor­ne jed­no­stav­no­sti, ne­is­kva­re­nog pro­sto­ra. Pu­to­va­nju pret­ho­de de­pre­si­ja i ank­si­o­znost, pa ne­za­do­volj­stvo po­ sto­je­ćim iden­ti­te­tom bi­va za­me­nje­no iz­la­ga­njem iden­ti­te­ta kri­zi. U de­vet­na­e­stom ve­ku, pu­ to­va­nje u ma­lo po­zna­te kra­je­ve sma­tra­lo se efi­ka­snim le­kom pro­tiv de­pre­si­je i kao ta­kvo bi­lo pre­po­ru­či­va­no od stra­ne le­ka­ra.

Op­ser­va­ci­ja Ar­nol­da van Ge­ne­pa o ob­re­di­ma pre­la­za uka­zu­je na sce­na­rio pro­me­ne sta­ tu­sa. Ter­min „ob­re­di pre­la­za” ko­ri­sti se da ozna­či po­je­di­nač­nu ri­tu­al­nu prak­su, dok se sa­ sto­ji iz tri kom­po­nen­te: se­pa­ra­ci­je, li­mi­nal­no­sti i in­kor­po­ra­ci­je. Ne­u­tral­na zo­na je otvo­re­na i do­stup­na kao ne­is­pi­sa­no po­lje Afri­ke, okru­že­no sve­tim zo­na­ma ko­je su kul­tur­no ko­di­ra­ne.

Te zo­ne se naj­če­šće pri­ka­zu­ju kao pu­sti­nje, ne­tak­nu­te šu­me, pro­stor na ko­ji sva­ko mo­že ot­ pu­to­va­ti i ko­ri­sti­ti nje­go­ve pri­rod­ne re­sur­se. To pod­ra­zu­me­va i ozna­ke sve­to­sti, te­ri­to­ri­je na raz­li­či­tim stra­na­ma ne­u­tral­nih zo­na su sve­te sva­ko­me ko je u nji­ma. Onaj ko pre­la­zi iz jed­ne zo­ne u dru­gu, na­ći će se fi­zič­ki i ma­gij­ski u zo­ni ko­ja je iz­me­đu dva sve­ta, pa se u post­ ko­lo­ni­jal­noj ter­mi­no­lo­gi­ji su­ge­ri­še da od­nos iz­me­đu do­mi­nant­nog i in­fe­ri­or­nog omo­gu­ća­ va is­tra­ži­va­nje sa­kra­li­za­ci­je. Pu­to­va­ti zna­či kre­ta­ti se iz­me­đu sve­to­va. No, to ni­je iz­o­sta­nak ne­go ne­do­volj­na de­fi­ni­sa­nost iden­ti­te­ta. S ob­zi­rom na to da je nje­gov iden­ti­tet ne­si­gu­ran, uz­dr­man, put­nik ni­je sa­mo­u­ve­re­ni ko­lo­ni­za­tor, već ras­ce­plje­ni su­bjekt. Pu­to­va­nje i pre­la­zak gra­ni­ce pod­ra­zu­me­va­ju ge­o­graf­sku i psi­hič­ku po­dvo­je­nost, an­ti­ci­pi­ra­ju kon­fu­zi­ju us­po­sta­ vlje­nog re­da ko­ja po­sta­je kul­tur­na dis­funk­ci­ja. Ne­sta­bil­nost i psi­hič­ki kon­flik­ti po­sta­ju simp­to­ma­tič­ni ne sa­mo za in­di­vi­du­al­ne su­bjek­te ne­go za či­tav ide­o­lo­ški si­stem, jer se po­je­di­nac ko­ji pu­tu­je su­sre­će sa no­vim obra­sci­ma kul­tu­re i su­prot­nim vred­no­sti­ma. Po­je­di­nac ko­ji se kre­će iz­me­đu sve­to­va sli­čan je mit­skom he­ro­ju ko­ji tre­ba da pre­đe put pre­pun opa­sno­sti, da osvo­ji i po­be­di. Mo­der­ni­stič­ko pri­la­go­đa­va­nje van Ge­ne­po­vog shva­ta­nja na­la­zi iz­raz u ra­ do­vi­ma Jun­go­vih sled­be­ni­ka. De­te, ne­za­do­volj­no so­ci­jal­nim okru­že­njem i po­ro­dič­nim od­ 92

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

no­si­ma, ma­šta o bek­stvu od ku­će. Fa­sci­na­ci­ja sli­kom ne­po­zna­tih oba­la, že­lja za pre­la­že­njem mo­ra, na­sle­đe­na je iz ovog pe­ri­o­da i oču­va­na kod od­ra­slog. Od­ra­sli ko­ji pu­tu­je ose­ća se kao de­te ko­je na­pu­šta okru­že­nje ko­jim je ne­za­do­volj­no, isto­vre­me­no on je he­roj ko­ji sa­vla­da­va no­va pro­stran­stva na ar­he­tip­skom pu­to­va­nju ka ce­lo­vi­to­sti. Ni u jed­noj for­mi in­ter­pre­ta­ci­je pu­to­pi­sa ova shva­ta­nja ni­su do­volj­no za­stu­plje­na. Ma­da se že­lja za pro­me­nom i tran­scen­di­ ra­njem po­zna­te kul­tu­re uzi­ma zdra­vo za go­to­vo, in­te­re­so­va­nje za ve­zu iz­me­đu mo­ti­va­ci­je put­ni­ka i pred­sta­va ko­je ima o Dru­go­me ni­je do­volj­no is­pi­ta­no. No, ta te­žnja no­si i dru­ga zna­če­nja, po­put ono­ga ko­je se od­no­si na na­la­že­nje kom­ple­men­tar­ne dru­ge po­lo­vi­ne na raz­ li­či­tim ni­vo­i­ma. Dru­gi ni­je sa­mo pred­met fe­ti­ši­za­ci­je i ste­ro­ti­pi­za­ci­je, ne­go je i psi­ho­lo­ški od­raz i sto­ga tre­ba da bu­de in­te­gri­san u po­je­din­ca ka­ko bi ovaj do­sti­gao ce­lo­vi­tost. Na sli­čan na­čin, Za­pad osva­ja Is­tok, ne sa­mo da bi nji­me ad­mi­ni­stra­tiv­no, aka­dem­ski i ima­gi­na­cij­ski ovla­dao, ne­go i da bi se u nje­mu ogle­dao i po­stao ce­lo­vit.

Za­vr­šna raz­ma­tra­nja Upra­vo je Fa­no­no­vo shva­ta­nje, ko­jim je za­po­če­to iz­la­ga­nje o zna­če­nju su­sre­ta sa Dru­ gim, uvod u po­ve­zi­va­nje pu­to­va­nja sa osve­tlja­va­njem pro­jek­ci­ja. Dru­gi je pred­met stra­ha, od nje­ga se za­zi­re ona­ko ka­ko se to či­ni sa Sen­kom, dok je po­ve­zan sa fa­sci­na­ci­jom ka­da na­li­ ku­je na Ani­mu ili Ani­mu­sa. U tom po­gle­du, pu­to­va­nje je­ste po­tra­ga za kom­ple­men­tar­nom dru­gom po­lo­vi­nom, ka­da je ona pred­met po­ru­ge, fa­sci­na­ci­je, pre­zi­ra i stra­ha. Tek sa tim Dru­gim, bi­lo da je reč o igri do­mi­na­ci­je ko­ja se okon­ča­va po­ro­blja­va­njem, na­ra­tiv­nim osva­ ja­njem, ili fe­ti­ši­za­ci­jom nje­go­vog te­la, po­sti­ći će se kom­ple­men­tar­nost, a to ste­re­o­ti­pu i pred­ ra­su­di omo­gu­ću­je da de­lu­je. Čak je strah ko­ji pod­sti­če fe­ti­ši­za­ci­ju po­ve­zan sa fa­sci­na­ci­jom tim dru­gim i dru­ga­či­jim, pri­su­stvom ili od­su­stvom ono­ga što put­nik po­se­du­je. Po­ti­snu­te, ne­pri­zna­te oso­bi­ne put­nik će pre­po­zna­ti kod Dru­go­ga, on će bi­ti ob­ja­šnjen u ka­te­go­ri­ja­ma ko­je na­me­će vla­sti­ta kul­tu­ra ili će mu bi­ti pri­pi­sa­ne jed­na­ko fan­ta­stič­ne oso­bi­ne po­put, u to vre­me, neo­stva­re­nih put­ni­ko­vih te­žnji, kao što je ona da mo­že da po­le­ti. Ono što dru­štvo put­ni­ka se­bi od­bi­ja da pri­zna, na­ći će me­sto u za­mi­šlje­nim oso­bi­na­ma Dru­go­ga.

Mo­der­ni­stič­ka kri­ti­ka ili pak uža­sa­va­nje nad pri­mi­tiv­no­šću kao pro­jek­to­va­ni strah od ci­vi­li­za­ci­je i in­du­stri­ja­li­za­ci­je za­pra­vo su obr­nu­ta stra­na tog pro­ce­sa. Fa­no­no­va psi­ho­pa­to­ lo­gi­ja cr­nog di­rekt­no se od­no­si na po­ti­ski­va­nje oso­bi­na ko­je se sme­šta­ju u Sen­ku, u cr­nog čo­ve­ka ko­ji će zbog pro­jek­ci­ja be­log bi­ti po­ro­bljen, pro­ga­njan – na­ra­tiv­no, ad­mi­ni­stra­tiv­no, za­kon­ski i sim­bo­lič­ki iz­jed­na­čen sa za­o­sta­lo­šću, zlom, svim onim što Evro­plja­nin se­bi ne pri­zna­je ili či­me se­be pla­ši. Pre­ma dru­gim shva­ta­nji­ma, stra­na, tu­đa, ne­po­zna­ta i sto­ga sim­ bo­lič­ki ne­is­pi­sa­na te­ri­to­ri­ja iz­jed­na­ča­va se sa rod­nom dru­go­šću, što slu­ži kao le­gi­ti­mi­za­ci­ja nje­go­vog osva­ja­nja i po­ro­blja­va­nja. Ula­zak na ovu te­ri­to­ri­ju, u skla­du sa fe­mi­ni­stič­kim tu­ ma­če­njem tek­sta, od­ra­ža­va po­tre­bu za je­din­stvom ko­je će re­zul­ti­ra­ti oplod­njom dru­gog pro­ sto­ra, a njen re­zul­tat bi­će una­pre­đe­na ci­vi­li­za­ci­ja. Ka­da je pu­to­va­nje pod­stak­nu­to ne­mi­rom, a okon­ča­va se pre­la­že­njem iz jed­ne u dru­gu zo­nu da bi se is­ku­si­lo ne­pri­pa­da­nje, re­zul­tat je do­sti­za­nje sta­nja ko­je je su­prot­no kri­zi i uz­ne­mi­re­no­sti, pri­vre­me­no ili traj­no iz­le­če­nje ko­je će usle­di­ti po­sle ne­ke vr­ste put­ni­ko­vog is­ku­še­nja u li­mi­nal­noj zo­ni. Pu­to­va­ti da bi se ovla­da­ 93

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

lo dru­gom kul­tu­rom, dru­gim pro­sto­rom, za­pra­vo je ovla­da­va­nje sop­stve­ne Dru­go­sti, sve­ga stra­nog i ne­pri­zna­tog u kul­tu­ri ono­ga ko kre­će na put. Sto­ga, oso­bi­ne ko­je će bi­ti pri­pi­sa­ne Dru­go­me i je­su ima­gi­nar­ne, one su u put­ni­ku sa­mom i kroz čin pi­sa­nja po­sta­ju vi­dlji­ve, ma­ da ni­ka­da sa­svim pri­zna­te i osve­tlje­ne.

U tom smi­slu, raz­li­či­ta su i broj­na psi­ho­lo­ška shva­ta­nja pu­to­va­nja i is­ku­stva Dru­go­sti, ko­ja uče­stvu­ju u post­ko­lo­ni­jal­nim kri­tič­kim tu­ma­če­nji­ma. Po­čev od dva­de­se­tih go­di­na dva­ de­se­tog ve­ka, ka­da se go­vo­ri o ste­re­o­ti­pi­za­ci­ji, pre­ko pe­de­se­tih go­di­na ka­da Fa­non psi­ho­a­na­ li­tič­ki in­ter­pre­ti­ra od­nos ko­lo­ni­za­to­ra i ko­lo­ni­zo­va­nog, ili se­dam­de­se­tih go­di­na ka­da su ova shva­ta­nja pri­hva­će­na i ap­sor­bo­va­na u me­ri u ko­joj se ne pre­po­zna­je nji­hov psi­ho­a­na­li­tič­ki trag, si­gur­no je da tu­ma­če­nje put­ni­ko­vog is­ku­stva i pu­to­pi­sa kao tek­sta o nje­mu ni­je mo­gu­ će odvo­ji­ti od psi­ho­lo­ške na­u­ke. Prem­da su ovi tra­go­vi če­sto kri­ti­ko­va­ni kao ne­u­te­me­lje­ni, kao im­pro­vi­za­ci­je i in­te­lek­tu­al­na po­i­gra­va­nja, na njih ni­su osta­li imu­ni baš ni oni ko­ji upi­ru pr­stom na pro­vi­zor­nost i slo­bod­nu ima­gi­na­ci­ju kri­ti­ča­ra. Sa­mi po­če­ci kri­ti­ke ko­lo­ni­jal­nog dis­kur­sa sme­šte­ni su u pe­de­se­te go­di­ne dva­de­se­tog ve­ka, u vre­me de­ko­lo­ni­za­ci­je, od ka­da se na raz­li­či­te na­či­ne, ali ni­ka­da sa­svim mi­mo psi­ho­lo­ških sa­zna­nja, in­ter­pre­ti­ra od­nos iz­me­đu put­ni­ka i do­mo­ro­ca. Upra­vo je iden­ti­fi­ka­ci­ja psi­ho­lo­ških mo­me­na­ta ono što do­pu­nju­je post­ ko­lo­ni­jal­nu kri­ti­ku i afir­mi­še in­ter­di­sci­pli­nar­nost ova­kvih pro­u­ča­va­nja.

Ta­ko na­sta­je i psi­ho­a­na­li­tič­ka post­ko­lo­ni­jal­na te­o­ri­ja ko­ja kom­bi­nu­je sa­zna­nja froj­ dov­ske psi­ho­a­na­li­ze i jun­gov­ske ana­li­tič­ke psi­ho­lo­gi­je kre­ću­ći se iz­me­đu pro­u­ča­va­nja ve­ ze iz­me­đu psi­ho­a­na­li­ze i ko­lo­ni­ja­li­zma, mo­der­nih mi­to­va o Dru­go­sti i mit­skog po­re­kla evrop­ske Dru­go­sti, nje­nog ta­bu­i­sa­nja, ra­si­stič­kih fan­ta­zi­ja i ra­snih ste­re­o­ti­pa, po­ve­za­no­sti ko­lo­ni­jal­nog dis­kur­sa, fe­ti­ši­zma i ra­si­zma, psi­ho­lo­gi­je od­no­sa ko­lo­ni­zo­va­nog i ko­lo­ni­za­to­ra, psi­ho­a­na­li­tič­ke so­ci­jal­ne te­o­ri­je opre­si­je ra­se i ne­sve­snog, men­tal­ne bo­le­sti i ko­lo­ni­za­ci­je, pro­mi­šlja­nja o ko­lek­tiv­nom ne­sve­snom, i slič­nih te­ma ko­je ob­u­hva­ta­ju psi­ho­lo­gi­ju po­je­din­ ca i dru­šta­va iz­lo­že­nih ko­lo­ni­za­ci­ji. Du­ga iz­lo­že­nost post­ko­lo­ni­jal­nim sta­nji­ma, pro­me­ne u dru­štvi­ma ko­je je do­ne­la ko­lo­ni­za­ci­ja, do­pri­ne­le su otva­ra­nju po­lja u ko­jem ima do­volj­no me­sta za psi­ho­lo­ška pro­mi­šlja­nja: ni­jed­no od ovih is­ku­sta­va ni­je mo­gu­će odvo­ji­ti od tek­sta, od ko­lo­ni­jal­nog is­ku­stva, či­ji pi­sa­ni trag osta­vlja ko­lo­ni­zo­va­ni, do is­ku­stva osva­ja­nja o ko­jem pi­še ko­lo­ni­za­tor.

LI­TE­RA­TU­RA 1.

2.

3.

4.

5.

Ashcroft, B., Ga­reth G., Grif ­fi ths, Tif ­fi n H., The Em­pi­re Wri­tes Back, Ro­u­tled­ge, Lon­don – New York, 2009,1-2.

Ba­ba, Ho­mi, Sme­šta­nje kul­tu­re, Be­o­grad­ski krug, Cir­cu­lus Glo­bus, Be­o­grad, 2004.

Bra­di­o­ti, Ro­si, No­mad­ski su­bjek­ti, Ma­ke­don­ska kni­ga, Sko­pje, 2002.

Clar­ke, Ric­hard, Frantz Fa­non Black Skin Shi­te Masks, Char­les Lan Mark­mann, New York, 1952.

Da­vi­es, Ca­ro­le Boyce „Fe­mi­nist Con­sci­o­u­sness and Afri­can Li­te­rary Cri­ti­cism“, Ngam­bi­ka: Stu­di­es of Wo­men in Afri­can li­te­ra­tu­re, ed Ca­ro­le Boyce Da­vi­es, An­ne Adams Gra­ves, 2-24 New Jer­sey, Afri­ca World Press, Inc. 1986.

94

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

Fo­u­ca­lut, M. “The Con­fes­sion of the Flesh“, u Po­wer/Know­led­ge, Brig­hton: Har­ve­ster Press, 1980.

Jac­kson, Pe­ter, “Rod” u Kul­tur­na ge­o­gra­fi­ja, ure­di­li Da­vid At­kin­son, Pe­ter Jac­kson, Da­vid Si­blez, Neil Was­hbo­ur­ne, 43–51, Za­greb, 2008, Dis­put.

Ja­ko­bi, Jo­lan­da, Psi­ho­lo­gi­ja Kar­la Gu­sta­va Jun­ga: uvod u ce­lo­kup­no de­lo, De­re­ta, Be­o­grad, 2000.

La­za­re­vić Ra­dak, Sa­nja, Na gra­ni­ca­ma Ori­jen­ta: pred­sta­ve o Sr­bi­ji u en­gle­skim i ame­rič­kim pu­to­pi­si­ma iz­me­đu dva svet­ska ra­ta, Ma­li Ne­mo, Pan­če­vo, 2011.

Mu­sgro­ve, Brian, “Tra­vel and Un­set­tle­ment: Freud on Va­ca­tion”, Tra­vel Wri­ting and Em­pi­re: Post­co­ lo­nial The­ory in Tran­sit, ed. Ste­ve Clark, Zed Bo­oks, Lon­don, New York, 1999.

Pan, Po-Lin, “A Post­co­lo­nial Di­sco­ur­se Analysis of Wong Kai-Wai’s Films“, Chi­na Me­dia Re­se­arch, 3(2), Uni­ver­sity of Ala­ba­ma, 2007.

Pa­ge­a­ux, Da­niel-Hen­ri, „Od kul­tur­nog ima­gi­na­ri­ja do ima­gi­nar­nog”, Ka­ko vi­di­mo stra­ne ze­mlje: Uvod u ima­go­lo­gi­ju, ur. Da­vor Du­kić, Sred­nja Euro­pa, Za­greb, 2009.

Said, Edvard, Ori­jen­ta­li­zam, XX vek, Be­o­grad, 2009, 34.

Sho­hat, El­la, “Gen­der and Cul­tu­re of Emi­pre: To­ward a Fe­mi­nist Et­no­graphy of the Ci­ne­ma“, Vi­si­ons of the East: Ori­en­ta­lism in Film, Mat­hew Bern­stein, Gaylyn Stu­dlar, ed. Ta­u­ris and Co. Vic­to­ria Ho­ u­se, Lon­don, 1997.

In­ter­pre­ta­tion and Analysis of Ot­her­ness on the Bo­un­da­ri­es of Di­sci­pli­nes* SUM­MARY: The in­flu­en­ce of psycho­logy in the cri­ti­cal ap­pro­ach on the texts on the “Ot­her” was at first vi­si­ble thro­ugh usa­ge of ste­re­otypes as one of the key so­cial and psycho­lo­gi­cal terms. But the ro­le of psycho­logy do­es not end at this po­int. The pa­ral­lel ac­co­unt of psycho­lo­gi­cal the­o­ri­es that cri­tics use in the texts on “Ot­her­ness” is fol­lo­wed by the pro­ble­ma­ti­za­tion of the out­ go­ing ro­le and li­mits of this ap­pro­ach. Ima­go­logy, tran­sla­tion stu­di­es and post­co­lo­nial stu­di­es lean on psycho­logy, but the ro­le of this di­sci­pli­ne is ra­rely mar­ked. This form of cri­ti­cism is de­ve­lo­ped on the bo­un­dary bet­we­en li­te­rary the­ory, anthro­po­logy, phi­lo­sophy; as much as psycho­logy. The pa­per is an at­tempt to po­int out the ro­le and im­por­tan­ce of psycho­logy in the afo­ re­men­ti­o­ned cri­ti­cal ap­pro­ac­hes.

KEY WORDS: Ot­her­ness, tra­ve­lo­gue, ima­go­logy, post­co­lo­nial cri­tic, psycho­logy.

sanjalazarevic7@gmail.com * The re­se­arch has been con­duc­ted wit­hin the pro­ject “the Da­nu­be and the Bal­kans: cul­tu­ral and hi­sto­ri­ cal he­ri­ta­ge” 177006 of the In­sti­tu­te for Bal­kan Stu­di­es SA­SA fi­nan­ced by the Mi­ni­stry of Edu­ca­tion and Sci­en­ce of the Re­pu­blic of Ser­bia.

95

foto

Amber

s t r a n a :

9 5 ,

Marie 9 6 ,

9 7 ,

Chavez 1 1 4 ,

ambermariechavez@gmail.com

1 1 5

96

97

98

99

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 82.09:316.722

Igor Gajin Sveučilište Josipa Jurja Štrosmajera u Osijeku, Hrvatska Umjetnička akademija u Osijeku

Odmjeravanje kultura i vaganje književnosti SAŽETAK: Hrvatski novinarski urednik i kolumnist Davor Butković ocijenio je da je suvremena hrvatska književnost utočište mediokriteta te da nije proizvela išta dugoročnije vrijedno, dok s druge strane srpski novinar i kolumnist Teofil Pančić o suvremenoj hrvatskoj književnosti piše u samim superlativima.

Iz kojeg razloga dolazi do ovako oprečnih konstatacija o istom predmetu, ukoliko je uopće moguće fiksirati vrijednosnu dimenziju hrvatske ili bilo koje književnosti? Iako se književna znanost, prema mišljenju Denisa Compagnona, odriče vrednovanja, niz autora zaziva potrebu za tim, što je otprilike kuliminiralo Predavanjima o lošem ukusu književnog znanstvenika Milivoja Solara.

No, uspoređivanja srpske književnosti s hrvatskom (Pančić) ili suvremene hrvatske književnosti s „boljom” prošlošću (Butković), kao i trajno prisutna retorika vrednovanja hrvatske književnosti u odnosu na europske književne dosege zapravo reflektiraju ontološku nesigurnost još uvijek konstituirajućih nacionalnih identiteta koji se bore za afirmaciju, pa čak i za supremaciju i na književnom polju. Legitimni zahtjev za književnim prevrednovanjem, čini se, očituje neke specifične komplekse „malih” kultura u tranzicijskom razdoblju: želju za ljepšom vlastitom slikom, još jednom ideološko-diskurzivnom konstrukcijom „ontološki nesigurnog” identiteta, koji se – nakon regionalnih konflikata devedesetih – danas „utvrđuje” pred baukom globalizacije.

KLJUČNE RIJEČI: književno vrednovanje, kulturni identitet, nacionalni kompleksi, velike i male kulture, provincijalizam.

„Čitajući tekstove o aktualnim hrvatskim književnicima, neupućeni bi promatrač mogao steći dojam da naša literarna, osobito prozna pozornica, sva pršti od talenta. U stvari, radi se o hrpi prosječnih autora, s više ili manje čitljivim, te mahom beznačajnim radovima, koji sigurno neće preživjeti vrijeme. Hrvatska već desetak godina živi u ružnoj književnoj laži... Tako je, nažalost, hrvatska književnost postala jedno od utočišta mediokritetstva... ”

100

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Tako nedavno, u ožujku 2012. godine, piše novinski urednik i kolumnist Davor Butković u dnevnim novinama Jutarnji list, posve oprečno – recimo – krajnje afirmativnom stavu o hrvatskoj književnosti kakav ima srpski pisac Teofil Pančić i kakav pregledno podastire u zbirci svojih književnih kritika o suvremenim hrvatskim proznim ostvarenjima pod naslovom Famoznih 400 kilometara. Kome vjerovati? Insideru Butkoviću ili komšiji Teofilu? „Sebi” ili drugome?

Kredibilitet, legitimaciju i „pravo” vrednovanja jednog desetljeća hrvatske književnosti i Butkoviću i Pančiću ne pruža samo njihova – ako ne autoritativna, a onda barem respektabilna – pozicioniranost profesionalnih opinion makera u relevantnim i odjekujućim medijskim prostorima, nego i njihovo osobno čitateljsko iskustvo na temelju kojega su formirali vrijednosne kriterije spram kojih relacijski i razlikovno mjere i kontekstualiziraju novitete iz suvremene hrvatske književne produkcije. Drugog alata, čini se, nema, budući da više ne živimo u stoljećima deskriptivne poetike; estetika je – kako navodi nekolicina autora – postala osobni izazov. No, treba uzeti u obzir i ključnu razliku u osnovnim parametrima kojima se ova dva autora služe pri vrednovanju: Pančić pozitivnu ocjenu hrvatske proze gradi na usporedbi aktualne hrvatske književnosti sa srpskom, dok Butković negativnu ocjenu pretpostavlja prema kriteriju vremena i na pitanju što će nadživjeti „pjenu dana”.

Antoine Compagnon u Demonu teorije preispituje oba kriterija/parametra: „Uglavnom se smatra da prepoznavanju pravih vrijednosti pogoduje protok vremena. No selekciji vrijednosti može pogodovati druga vrsta protoka, kakvu donose zemljopisna udaljenost ili položaj izvan nacionalne kulture, pa se djelo često oštroumnije ili velikodušnije čita izvan granica... Argument o budućnosti ili o vanjskom položaju ulijeva povjerenje: vrijeme ili udaljenost odabiru i razvrstavaju; pouzdajmo se u njih. No ništa ne jamči da je vrednovanje djela konačno, da njegova procjena nije i sama učinak mode1”.

Polemizirajući s jedne strane nad nepomirljivošću iluzornog objektivizma čija „egzaktnost” i „univerzalnost” kad-tad bivaju praksom ili smjenom perspektive demantirani, te s druge strane nad atomiziranim subjektivizmom koji u krajnjoj konzekvenci rađa relativistički (tj. još dosljednjije dijagnosticirano – nivelistički) kaos, Compagnon nad empirijski evidentnom „nesređenom raznolikošću vrijednosti” konstatira da se „književna vrijednost ne može utemeljiti teorijski”.

1 Od­lu­ka da se ova tvrd­nja za­klju­či iz­bo­rom ri­je­či mo­da iz­ne­na­đu­ju­će je be­nig­na, oče­ki­va­li bi­smo „te­žu” ri­ječ, ide­o­lo­gi­ju, pri­mje­ri­ce. Upra­vo se Mi­li­voj So­lar, pri­mje­ri­ce, u knji­zi Pre­da­va­nja o lo­šem uku­su pi­ta ka­ko na (op­ći) ukus utje­če či­nje­ni­ca da iz ide­o­lo­gi­je ne mo­že­mo iza­ći.

101

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Takva konstatacija ima svoje (isprovocirane) oponente. Dubravka Ugrešić, primjerice, u zbirci eseja Napad na minibar, u kojima uveliko problematizira vrijednosnu i hijerarhijsku dezorijentiranost suvremene kulture, zapisuje: „Vrijednosne razlike više se nitko ne usuđuje postavljati”. Milivoj Solar pak u Predavanjima o lošem ukusu upozorava: „Oslabi li moć estetičkog prosuđivanja, nastupa vladavina lošeg ukusa”. U posljednje vrijeme se na obodu hrvatskog medijskog mainstreama (blogovi, dvotjednik Zarez, stručna periodika) ređaju revolti zbog odsustva ikakve vrijednosne dimenzije u tekućoj hrvatskoj književnoj kritici (potonuloj u tržišno servisiranje iza krinke podržavanja knjiške i čitalačke kulture) te apeli za prevrednovanjem oficijelne književne scene koja se medijskim strategijama spektakla i biranog (ne)favoriziranja inscenirala u imperativnu poetiku i ukus. Stroži pak kritičari u realizacijama tako ispisivane poetike vide opasan i po svojoj zavodljivosti (i isplativosti) dugoročno štetan dosluh s ideologijom neoliberalnog kapitalizma, kao i podleglost „uzvišene sfere” književnosti najprizemnijim tranzicijskim porocima. Vlada PR, a ne art.

Međutim, do Compagnonove kapitulacije glede mjerodavnog vrednovanja logično je došlo s postmodernom klimom i radom „vojske” teoretičara, koja je ukazala na neprimjerenost (diskriminacijskog) vrednovanja kultura i kulturnih ostvarenja, bilo u prostoru2, bilo u vremenu3, a do čega nas, mimo polica takve instruktivne i prosvjetljujuće teorijske literature, ionako dovodi i zdravorazumski uvid te povijesno iskustvo. Naprosto smo povijesni svjedoci činjenice da, primjerice, debljina više nije ideal ljepote nego mršavost, da prosvjetiteljstvo dijalektički može dovesti ne do uspona, nego do pada u koncentracijske logore, da realizam može biti vrijednosno i estetski prezren (quorumaši), a već sutra apologiziran (stvarnosna proza), da mediokritetski pisac bljesne odjednom otkrivenim odlikama „veličine malenih”, a kanonski pisac biva svrgnut zbog kompromitirajuće političke nekorektnosti itd., itd. Svaka od gorenavedenih opreka zapravo je logičan moment opće dinamike, dijalektike, diskurzivnih prestrojavanja i borbi moći na kul­tur­no-dru­štve­nom po­lju, ali i, po­sve ba­nal­no, mo­de: sen­zi­bi­li­zi­ra­nost aka­dem­skih ar­bi­ta­ra za po­pu­lar­nu kul­ tu­ru uči­ni­la je Ma­ri­ju Ju­rić Za­gor­ku le­gen­dar­nom, a upa­da­nje/is­pa­da­nje Mi­le Bu­da­ka iz hr­vat­skog knji­žev­nog ka­no­na ovi­sno je ta­ko­re­ći o re­zul­ta­ti­ma po­li­tič­kih iz­bo­ra.

Da­kle, iako je re­la­ti­vi­zam u ras­pra­va­ma ova­kvog ti­pa no­tor­na či­nje­ni­ca, pa je zdra­vo­ ra­zum­ski ne bi­ti ka­te­go­ri­čan po­put But­ko­vi­ća ili pak ne­se­lek­tiv­no eufo­ri­čan po­put Pan­či­ ća, i But­ko­vić i Pan­čić iz­no­se sud ko­ji, prem­da la­ko ospo­riv, ili ba­rem po­le­mi­čan, pre­ten­ 2 Cla­u­de Le­vi-Stra­uss ka­pi­tal­ni je autor uka­zi­va­nja na ve­li­či­nu ni­žih kul­tu­ra, tzv. di­vlja­ka, ne­u­te­melj­no obez­vr­je­đi­va­nih iz euro­po­cen­trič­ne per­spek­ti­ve.

3 U smi­slu da se do­se­zi jed­ne epo­he ne mo­gu ocje­nji­va­ti kao „za­tu­ca­ni” iz per­spek­ti­ve i po mje­ri­li­ma ne­ke ka­sni­je epo­he ko­ja se sma­tra pro­svje­će­ni­jom ili mo­der­ni­jom, od­no­sno sva­ka epo­ha ima svo­ja mje­ri­la na­ pret­ka i vr­hun­ca u du­hu svo­ga vre­me­na i u okvi­ri­ma dru­štve­no-kul­tur­nog raz­vo­ja u tom tre­nut­ku.

102

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

di­ra bi­ti či­nje­ni­ca (ni je­dan ni dru­gi kao da ne go­vo­re u svo­je ime, ne­go kao da pro­go­va­ra­ ju iz ob­ve­ze pre­ma vi­šim vri­jed­no­sti­ma, tj. vi­še su gla­sno­go­vor­ni­ci ne­go go­vor­ni­ci). Za­što?

Na pr­vi po­gled se mo­že ste­ći do­jam da se But­ko­vić i Pan­čić kao od­va­žni ar­bi­tri oda­ zi­va­ju ape­li­ma ka­kve smo ra­ni­je re­pre­zen­ti­ra­li kroz ci­ti­ra­nje Du­brav­ke Ugre­šić i Mi­li­vo­ja So­la­ra, no njih dvo­ji­ca svo­jom opreč­no­šću vi­še pri­do­no­se kon­fu­zi­ji ka­kvu je opi­sao Da­ mian Thomp­son u knji­zi Kon­tra­zna­nje, pre­ma ko­joj ne­i­sti­ne, kva­zi­či­nje­ni­ce i dez­in­for­ma­ ci­je rav­no­prav­no su­po­sto­je s isti­nom, či­nje­ni­ca­ma i in­for­ma­ci­ja­ma, dje­lu­ju­ći i ob­li­ku­ju­ći svi­je(s)t jed­na­ko utje­caj­no i uvjer­lji­vo. U ovom slu­ča­ju, vra­ti­mo li se na Com­pag­no­na, si­tu­a­ci­ja je da­le­ko kom­plek­sni­ja: na te­me­lju če­ga po­u­zda­no i eg­zakt­no mo­že­mo utvr­di­ti da je su­vre­me­na hr­vat­ska knji­žev­nost ge­ne­ral­no iz­vr­sna ili ka­ta­stro­fal­na? Od­no­sno, ko­ ja su upo­ri­šta bi­lo But­ko­vi­će­ve, bi­lo Pan­či­će­ve ka­te­go­rič­ne „isti­ni­to­sti”? Ta di­le­ma se do pa­ra­dok­sa utje­lo­vlju­je u prak­si sa­mo jed­ne oso­be ko­ja slje­de­ćim pri­mje­rom ve­leb­no afir­ mi­ra Thomp­so­no­vo „do­ba kon­tra­zna­nja”: knji­žev­nik Mi­ljen­ko Jer­go­vić u ese­ji­stič­koj će se ko­lum­ni Ju­tar­njeg li­sta osvr­nu­ti na dje­lo ži­vu­ćeg hr­vat­skog knji­žev­nog kla­si­ka kao na ri­je­dak bi­ser istin­ske umjet­nič­ke kva­li­te­te u mo­ru ma­ne­ken­ske pro­ze i me­đu sme­ćem šti­va za pla­žu, no sve­ga ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­sni­je na mar­gi­na­ma iste ti­sko­vi­ne, Ju­tar­njeg li­sta, bit će ob­ja­vlje­na krat­ka vje­sti­ca s pro­mo­ci­je naj­no­vi­je knji­ge upra­vo ta­kve jed­ne no­tor­ne ma­ ne­ken­ke, či­je će šti­vo upra­vo isti Mi­ljen­ko Jer­go­vić pred­sta­vi­ti kao do­bro­do­šlo osvje­že­nje u hr­vat­skoj knji­žev­no­sti, ko­ja se – ci­ti­ra ga no­vi­nar – is­pi­su­je s aka­dem­skih vi­si­na, za vječ­ nost, bez či­ta­te­lja na umu, do­sad­no i pre­ten­ci­o­zno, mr­tvo i ap­strakt­no, iz­rav­no za ka­non.

Iako si But­ko­vić i Pan­čić ar­gu­men­ti­ma mo­gu da­ti za pra­vo ka­da po­an­ti­ra­ju ge­ne­ral­nu ocje­nu o hr­vat­skoj knji­žev­no­sti – Pan­čić us­po­re­đu­je dvi­je knji­žev­no­sti ko­je su se do­ne­ dav­no is­pre­pli­ta­le, a i da­nas di­je­le go­to­vo sli­čan po­vi­je­sni put i op­ću si­tu­a­ci­ju, te se svo­jim per­spek­ti­va­ma na­do­pu­nju­ju, dok But­ko­vić knji­žev­ne su­vre­me­ni­ke od­mje­ra­va valj­da s Kr­ le­ža­ma i Ma­rin­ko­vi­ći­ma – ši­re raz­ma­tra­nje upo­zo­ra­va da su u te­me­lju u kri­vu. Za­što ih on­ da ipak iz­no­se? Toč­ni­je, nji­ho­vo je pra­vo da ih iz­ne­su, ali za­što ta­ko ka­te­go­rič­nim to­nom?

Po­seg­ne­mo li za Ži­že­ko­vim Su­blim­nim objek­tom ide­o­lo­gi­je, mo­gli bi­smo (sa­mo)uvje­ re­nost spo­me­nu­tih auto­ra oci­je­ni­ti po­sti­de­o­lo­škom: zna­ju što či­ne, ali ipak to či­ne. Zna­ju da su su­do­vi ova­kvog ti­pa re­la­tiv­ni, ali ih ipak iz­no­se ka­te­go­rič­no i ul­ti­ma­tiv­no4. Vi­še se ne vje­ru­je u ide­o­lo­šku isti­nu, ali ipak se ži­vi po nje­nim dik­ta­ti­ma – vi­še se ne vje­ru­je u sta­tič­ni i mo­no­lit­ni knji­žev­no-vri­jed­no­sni su­stav ko­ji bi de­le­gi­ra­ni ar­bi­tar dis­kur­ziv­nim me­ha­ni­ zmi­ma us­po­sta­vlja­nja mo­ći re­pre­zen­ti­ra­ne kroz nad­re­đe­ni ka­non fik­si­rao u oko­šta­li po­re­ 4 Što­vi­še, But­ko­vić je je­dan od ključ­nih ure­đi­va­ča me­di­ja (Ju­tar­nji list), ko­ji go­to­vo u ci­je­lo­sti vi­še kre­i­ra ne­go što re­flek­ti­ra hr­vat­sku me­dij­sku stvar­nost/sli­ku, ukju­ču­ju­ći i sli­ku hr­vat­ske knji­žev­ne sce­ne – upra­vo Ju­tar­nji list je ma­hom bi­ra­no is­pro­mo­vi­rao od­re­đe­ne su­vre­me­ne hr­vat­ske auto­re i us­po­sta­vio su­vre­me­ni knji­žev­ni ka­non/ma­in­stre­am, ko­ji But­ko­vić sa­da ovim pa­su­som opo­vr­ga­va kao bez­vri­je­dan i la­žan (?).

103

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

dak, ali ipak ga se za­go­va­ra. Tra­ži se red, ra­zu­mlji­vo ljud­ski, ma ko­li­ko su­vre­me­na mi­sao bi­va­la skep­tič­na pre­ma po­ret­ku sva­ke vr­ste, zna­ju­ći za ide­o­lo­gi­zi­ra­ne me­ha­ni­zme nje­go­ve tvor­be, sen­zi­bi­li­zi­ra­na za mar­gi­nu is­klju­če­nih ko­la­te­ral­nom šte­tom in­sti­tu­ci­o­na­li­zi­ra­nja po­ret­ka i na­pro­sto osje­ća­ju­ći odi­o­znost pre­ma mo­ći u je­zgri po­ret­ka. Ci­ni­zam, ka­že Slo­ ter­dijk. Post­mo­der­ni­zam, re­kli bi­smo mi ci­ni­ci.5 „Ide­o­logy is dirty ri­ver”, ka­že Cli­ford Ge­ertz, do­da­ju­ći da se tu­ma­če­nja ide­o­lo­gi­je di­je­le u dva ti­pa ma­ni­fe­sta­ci­je: ili kao ma­ska/oruž­je ili kao simp­tom/sred­stvo. U sva­kom slu­ča­ju, za Ge­ert­za je bit­ni­je da je ide­o­lo­gi­ja ras­ko­rak iz­me­đu ono­ga što jest i ono­ga u što se vje­ru­je da jest. But­ko­vić vje­ru­je da je hr­vat­ska knji­žev­nost ka­ta­stro­fal­na, Pan­čić da je iz­vr­sna, te že­le svo­jom ar­gu­men­ta­ci­jom uvje­ri­ti i nas: ar­gu­men­ta­ci­ja u ovom slu­ča­ju slu­ ži pri­do­no­še­nju doj­ma da hr­vat­ska knji­žev­nost do­i­sta jest ta­kva ka­kvom je oni sma­tra­ju.

Uvjer­lji­vi­je do­ka­zi­va­nje je do­sljed­ni­je iz­ve­de­na „je­zič­na igra”.

Do­sljed­nost „je­zič­ne igre” mo­ti­vi­ra­na je ide­o­lo­škim pri­ti­skom. Pre­ma mi­šlje­nju Vla­ di­mi­ra Bi­ti­ja: „Kom­bi­ni­ra­nje raz­li­či­tih ‘je­zič­nih iga­ra’ [...] sko­ro je po­sta­lo ne­ka vrst nu­žde u po­stup­ku raz­mi­ca­nja ide­o­lo­ških pri­ti­sa­ka ko­je po­je­di­ne je­zič­ne igre že­le na­met­nu­ti (kao ‘je­zič­nu igru’ ja, na­rav­no, ov­dje tre­ti­ram od­re­đe­ne po­stup­ke ra­zu­mi­je­va­nja knji­žev­no­sti)”.

Dru­gim ri­je­či­ma, kom­bi­ni­ra­njem se us­po­sta­vlja mje­sto raz­li­ke, od­nos, pro­ci­jep, unu­tar ko­jeg mo­že­mo po­ku­ša­ti spo­zna­va­ti sup­stan­cu en­ti­te­ta či­ji nas iden­ti­tet in­tri­gi­ra, u ovom slu­ča­ju hr­vat­ske knji­žev­no­sti u ra­zli­ci dva­ju opreč­nih sta­vo­va, But­ko­vi­će­va i Pan­či­će­va.

Ko­ji su ide­o­lo­ški pri­ti­sci u po­za­di­ni „je­zič­nih iga­ra” ovih dva­ju auto­ra?

Iz­me­đu osta­log, i po­tre­ba da se vri­jed­no­sno od­re­di iden­ti­tet hr­vat­ske knji­žev­no­sti6.

Pre­ma Com­pag­no­no­vom mi­šlje­nju, kao što je već spo­me­nu­to, gdje po­či­nju pi­ta­nja vred­no­va­nja, di­plo­ma­tič­no pre­sta­je knji­žev­na zna­nost. Bi­ti pak pot­cr­ta­va: „Zna­nost ko­ja iz svog po­sve­će­nog gre­mi­ja iz­ba­cu­je vri­jed­no­snu di­men­zi­ju knji­žev­no­sti osta­vlja pred pra­gom hi­ro­vi­tu i neo­ple­me­nje­nu knji­žev­nu kri­ti­ku u nje­zi­noj dnev­noj i ni­ma­lo be­za­zle­noj funk­ci­ji pre­pro­da­va­nja ula­zni­ca za utje­caj i moć. O bes­pu­ću na ko­je je prog­nan obi­čan či­ta­telj ni­je ni 5 Po­sto­ji još jed­no oprav­da­nje: nu­žnost ap­stra­hi­ra­nja ra­di mo­guć­no­sti dje­lo­va­nja. Kao što či­nje­ni­cu smrt­ no­sti sta­vlja­mo u za­gra­du da se ne bi­smo pa­ra­li­zi­ra­li i da bi­smo uop­će mo­gli funk­ci­o­ni­ra­ti i dje­lo­va­ti.

Kao što – ka­ko na­vo­di Sve­to­zar Pe­tro­vić u Pri­ro­di kri­ti­ke – u zra­ko­pra­znom si pro­sto­ru skep­se i ne­zna­nja ipak po­sta­vlja­mo ne­ke sta­vo­ve i „zna­nja” kao ak­si­o­mat­ska uvje­re­nja ka­ko bi­smo ima­li tlo pod no­ga­ma i ofor­mi­li su­stav/svi­jet u ko­jem na­ši za­ključ­ci ima­ju upo­ri­šta, sna­gu i uvjer­lji­vost u pra­vi­li­ma i okvi­ri­ma po­sta­vlje­nog si su­sta­va/svi­je­ta.

6 U Pan­či­će­vom slu­ča­ju va­lja na­po­me­nu­ti da on po­sred­no – pre­ko Dru­go­ga – za­pra­vo vred­nu­je srp­sku knji­žev­nost, im­pli­cit­no je de­fi­ni­ra­ju­ći kao in­fe­ri­or­ni­ju od hr­vat­ske, ujed­no joj pi­sa­njem o hr­vat­skoj pro­zi „na­bi­ja­ju­ći na nos” kul­tur­nu izo­li­ra­nost i iz­o­sta­nak kul­tur­ne ko­mu­ni­ka­ci­je sa sre­di­nom ko­ja ju je do­pu­ nja­va­la i ople­me­nji­va­la.

104

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

po­treb­no go­vo­ri­ti”. Ge­ertz pak na­gla­ša­va da upra­vo ma­njak ori­jen­ta­ci­je naj­i­zrav­ni­je po­bu­ đu­je ide­o­lo­šku ak­tiv­nost.

Knji­žev­na zna­nost se od­ri­če vred­no­va­nja iz ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga: objek­tiv­nom vred­ no­va­nju ot­por pru­ža sam objekt vred­no­va­nja (opet, pre­ma Bi­ti­je­vom mi­šlje­nju, „sva­ka je struk­tu­ra po­li­sem­na, te pod­li­je­že raz­li­či­tim otva­ra­nji­ma, uklju­či­va­nju u raz­li­či­te pro­ce­se...”), kao i su­bjekt, ko­ji vred­nu­je u gra­ni­ca­ma „ego­cen­trič­no­sti ho­ri­zon­ta”7. Ti­me se, da­kle, otva­ra pro­stor za vi­še ili ma­nje le­gi­tim­ne, ali ra­zno­vr­sne i ne­ri­jet­ko opreč­ne po­ro­ke vred­no­va­nja iz (od­re­da ide­o­lo­ški su­spekt­nih) iz­vo­ra s vi­še ili ma­nje for­mal­nog kre­di­bi­li­te­ta (uskla­đe­no­sti s dis­kur­ziv­nim stra­te­gi­ja­ma) bu­du­ći da je (sa­mo)vred­no­va­nje („Ukus svr­sta­va i isto­dob­no svr­sta­va ono­ga tko svr­sta­va”, ka­že Pi­er­re Bo­ur­di­eu) kroz me­đu­sob­na us­po­re­đi­va­nja i od­mje­ ra­va­nja go­to­vo sva­ko­dnev­ni dru­štve­ni i psi­ho­lo­ški me­ha­ni­zam (sa­mo)de­fi­ni­ra­nja8 te od­ re­đi­va­nja vla­sti­te po­zi­ci­je/iden­ti­te­ta9. Na­i­me, u ovoj igri je po­lo­žaj (pre­po­znat u od­no­su na dru­go­ga) isto­vr­stan osje­ća­ju sta­tu­sa, što im­pli­ci­ra osje­ćaj vri­jed­no­sti ili kva­li­te­te, nu­žan za us­po­sta­vlje­nost i odr­ži­vost iden­ti­te­ta – ne­si­gur­nost usli­jed nje­go­vih mi­je­na uma­nju­je­mo pri­ vi­dom sup­stan­ci­jal­no­sti na­še­ga bi­ća. Ta sup­stan­ci­jal­nost kul­tur­no­ga iden­ti­te­ta je „uni­kat­na”, „autoh­to­na”, „či­sta”, „s pe­di­gre­om” (europ­ska, a ne bal­kan­ska) – po­tvr­de iz prak­se u pri­log vla­sti­toj sli­ci sti­mu­li­ra osje­ćaj vri­jed­no­sti, de­man­ti­ji bu­de kom­plek­se i stra­te­gi­je po­ri­ca­nja.

La­ca­no­vim ri­je­či­ma, su­bjekt se us­po­sta­vlja kroz di­ja­log. U ovom slu­ča­ju, slu­ča­ju či­ta­nja But­ko­vi­ća i Pan­či­ća, ima­mo si­tu­a­ci­ju da se hr­vat­sko dru­štvo, ko­je de­fi­ni­ra svoj iden­ti­tet ili sli­ku vla­sti­ta iden­ti­te­ta i kroz (knji­žev­nu) kul­tu­ru, od­re­đu­je i us­po­sta­vlja mje­re­njem, ogle­ da­ju­ći se, us­po­re­đu­ju­ći se, vi­še ili ma­nje otvo­re­no po­le­mič­no di­ja­lo­gi­zi­ra­ju­ći s dru­gim kul­ tu­ra­ma ili s vla­sti­tom kul­tu­rom u pro­šlo­sti. Uko­li­ko nam Te­o­fil Pan­čić la­ska, But­ko­vić nam pak su­ge­ri­ra da na­še hi­po­te­tič­no sa­mo­za­do­volj­stvo us­po­sta­vlje­nim kul­tur­nim i knji­žev­nim iden­ti­te­tom, „osna­že­nim” vri­jed­no­šću te kul­tu­re i knji­žev­no­sti, tre­ba pre­i­spi­ta­ti te da „sli­ka” na­še vla­sti­te kul­tu­re, toč­ni­je: kul­tur­ne mo­ći i ve­li­či­ne, ako je po­gle­da­mo „tre­zve­ni­je”, i ni­je baš kva­li­tet­na, ni­ti je pro­kla­mi­ra­na ocje­na su­vre­me­ne hr­vat­ske knji­žev­no­sti auten­tič­na, od­ no­sno da je ta sli­ka iz ne­kog ide­o­lo­škog raz­lo­ga ili zbog psi­ho­lo­škog kom­plek­sa ko­lek­ti­va iz­ma­ni­pu­li­ra­na10.

7 For­mu­la­ci­ja je ci­ti­ra­na iz Poj­mov­ni­ka su­vre­me­ne knji­žev­ne te­o­ri­je, na­tuk­ni­ca „Dru­gi”.

8 O to­me je po­pu­lar­ni­je pi­sa­no u knji­ga­ma Sin­drom sta­tu­sa Mic­ha­e­la Mar­mo­ta („Svi­ma nam je va­žno gdje se na­la­zi­mo”, na­vo­di Mar­mot) i Sta­tu­sna tje­sko­ba Ala­i­na de Bot­to­na („[...] pri­ča o na­šoj po­tra­zi za lju­ ba­vlju svi­je­ta – mno­go je taj­ni­ja i sra­mot­ni­ja pri­po­vi­jest”, na­vo­di Bot­ton, do­da­ju­ći da se žud­nja za sta­tu­som uglav­nom tu­ma­či kroz ma­te­ri­ja­li­stič­ku pri­zmu, tj. stje­ca­nje sta­tu­snih pred­me­ta).

9 U hr­vat­skom dnev­nom ti­sku pe­ri­o­dič­no se po­ja­vlju­ju tek­sto­vi ko­ji su žan­rov­ski svr­sti­vi pod egi­du „tko ima ‘naj­ja­či’ film u re­gi­ji”.

10 Či­nje­ni­ca da je i nje­go­va prak­sa ide­o­lo­ška na­pro­sto pri­pa­da pa­ra­dok­su ko­ji se naj­če­šće tu­ma­či po­pu­ lar­nom iz­re­kom da uvi­jek za­pa­ža­mo tu­đu, no ne i vla­sti­tu ide­o­lo­gi­ju.

105

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Prem­da je pod­ra­zu­mi­je­va­ju­će da je vred­no­va­nje je­dan od le­gi­tim­nih po­stu­pa­ka da­va­ nja smi­sla knji­žev­no­sti11, ta­kva je prak­sa iz­ra­zi­to op­te­re­će­na kom­plek­snim mo­ti­vi­ma me­ đu „ma­lim” na­ro­di­ma, nji­ho­vo „gr­če­vi­to” (sa­mo)vred­no­va­nje iz­raz/simp­tom je tra­u­mat­ ske je­zgre u sr­ži iden­ti­te­ta ko­ja se po­ku­ša­va pre­vla­da­ti/pre­kri­ti/pre­šu­tje­ti ide­o­lo­škom sli­ kom pro­i­za­šlom iz (sa­mo)vred­no­va­nja. Kon­kret­ni­je, Mi­lan Kun­de­ra na­vo­di: „Ma­la na­ci­ja [...] pre­ma svo­jim pi­sci­ma po­ka­zu­je ve­li­ko po­što­va­nje, jer je oni či­ne po­no­snom ‘spram ne­pri­ja­telj­skog svi­je­ta ko­ji je okru­žu­je’12”. Ci­ti­ra­ju­ći Kaf­ku, Kun­de­ra za­pi­su­je: „Knji­žev­nost je za ma­lu na­ci­ju ‘ma­nje stvar knji­žev­ne po­vi­je­sti’ ne­go ‘stvar na­ro­da’”, te za­klju­ču­je: „Po­se­ siv­nost na­ci­je pre­ma nje­zi­nim umjet­ni­ci­ma oči­tu­je se kao te­ro­ri­zam ma­log kon­tek­sta ko­ji re­du­ci­ra ci­je­li smi­sao ne­kog dje­la na ulo­gu ko­ju ono igra u vla­sti­toj ze­mlji13”. I knji­žev­ni­ci slu­že „bil­da­nju” na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, ni­šta ma­nje ne­go što Ma­ke­do­ni­ji u tu svr­hu slu­že me­ga­lo­man­ski spo­me­ni­ci, a Sr­bi­ji, re­ci­mo, pa­ra­dok­sal­no i per­verz­no, voj­ni po­ra­zi. Ra­zu­ mlji­vo je da ta­ko mo­ti­vi­ra­na po­se­siv­nost, da­nas pot­pi­re­na stra­hom od glo­ba­li­za­ci­je, ima pro­ble­ma s kri­te­ri­ji­ma.

Sli­ko­vi­to, Fre­dric Ja­me­son u ese­ju “Third-World Li­te­ra­tu­re in the Era of Mul­ti­na­ ti­o­nal Ca­pi­ta­lism” već u uvod­nom od­lom­ku na­vo­di (pre­no­sim u vla­sti­tom slo­bod­nom pri­je­vo­du): „Su­de­ći pre­ma ne­dav­nim raz­go­vo­ri­ma me­đu in­te­lek­tu­al­ci­ma Tre­će­ga svi­je­ta, tre­nut­no vla­da op­se­siv­no vra­ća­nje na­ci­o­nal­no­me, ime do­mo­vi­ne iz­no­va i iz­no­va od­je­ku­je po­put gon­ga, što či­ni­mo bo­lje od ove ili one na­ci­je [...]”. „To ni­je na­čin na ko­ji ame­rič­ki in­te­lek­tu­al­ci pro­mi­šlja­ju ‘Ame­ri­ku’”, za­klju­ču­je Ja­me­son.

S dru­ge stra­ne, pre­ma Kun­de­ri­nom mi­šlje­nju, ne­spo­sob­nost sa­gle­da­va­nja vla­sti­te kul­ tu­re u ve­li­kom kon­tek­stu, kon­tek­stu svjet­ske li­te­ra­tu­re, de­fi­ni­ci­ja je pro­vin­ci­ja­li­zma, a to je strah/pri­ti­sak ko­ji mo­ti­vi­ra But­ko­vi­ća da „ne­do­mo­ljub­no” „sni­zi” vri­jed­nost hr­vat­ske knji­žev­no­sti. To je ujed­no i mo­tiv Pan­či­će­va „kom­pa­ra­tiv­na” či­ta­nja – do ko­jeg je stup­nja evo­lu­i­ra­la srp­ska knji­žev­nost u us­po­red­bi s po­stig­nu­ći­ma se­strin­ske na­kon ras­pa­da „obi­ 11 Pre­ma pre­gle­du Da­vo­ra Du­ki­ća nad knji­žev­no-po­vi­je­snom me­to­do­lo­gi­jom na­ših knji­žev­nih znan­ stve­ni­ka, dio njih se ne za­do­vo­lja­va či­nje­ni­com da bi knji­žev­na po­vi­jest tre­ba­la bi­ti tek pu­ka evi­den­ci­ja zbi­ve­no­ga, ne­go či­nje­nič­no mo­ra bi­ti sin­te­ti­zi­ra­no u skla­du s od­re­đe­nom ide­jom po­vi­je­sti (knji­žev­no­sti), pri če­mu ne­ri­jet­ko ta ide­ja tre­ba po­tvr­di­ti na­pre­dak knji­žev­no­sti/na­ci­je/na­ro­da.

12 Ka­ko Paul Re­co­e­ur tu­ma­či Fre­u­da, u ovom slu­ča­ju da­le­ko do­slov­ni­je, go­to­vo po­li­tič­ki pro­gra­mat­ski funk­ci­o­ni­ra Fre­u­do­vo tu­ma­če­nje kul­tu­re kao za­šti­ta i za­bra­na.

13 Ta po­se­siv­nost do iri­tant­no­sti do­la­zi do iz­ra­ža­ja u na­gla­ša­va­nju hr­vat­sko­ga pod­ri­je­tla is­tak­nu­ti­jih gra­ đa­na po svi­je­tu, čak i ako pri­pa­da­ju dru­goj ili tre­ćoj ge­ne­ra­ci­ji emi­gra­na­ta (Krist No­vo­se­lich iz Nir­va­ne), kao da je nji­ho­va uspje­šnost uvje­to­va­na i et­no­ge­net­skim pod­ri­je­tlom, a op­će svjet­sko di­vlje­nje nji­ho­vom dje­lu ujed­no je di­vlje­nje nji­ho­voj (pra)do­mo­vi­ni. Po­se­bi­ce je bio zna­ko­vit svo­je­dob­ni te­le­vi­zij­ski in­ter­vju s Kar­lom Mar­ko­vic­sem, zvi­je­zdom fil­ma Kri­vo­tvo­ri­te­lji – ma­nje se go­vo­ri­lo o fil­mu i Mar­ko­vic­su, ne­go su mu se po­sta­vlja­la pi­ta­nja „do­la­zi li u Hr­vat­sku”, „go­vo­ri li hr­vat­ski”, „pla­ni­ra li do­ći u Hr­vat­sku”, „što zna o Hr­vat­skoj”, „iz­ja­šnja­va li se kao Hr­vat ili kao Austri­ja­nac”. Ukrat­ko, is­kom­plek­si­ra­ni ko­lek­tiv vo­li ka­pi­ta­ li­zi­ra­ti us­pje­he neo­vi­snih po­je­di­na­ca.

106

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

telj­skog”, ju­go­sla­ven­skog do­ma? Ri­ječ je o po­tre­bi za od­ma­kom, de­cen­tri­ra­njem, sa­gle­da­ va­njem iz dru­gog ku­ta ili – naj­jed­no­stav­ni­je re­če­no – okre­ta­njem da­le­ko­zo­ra ne bi­smo li ti­me bi­li na tra­gu pra­ve mje­re (i vri­jed­no­sti). Kun­de­rin te­ro­ri­zam ma­log kon­tek­sta ni­je sa­mo u po­li­ti­kant­skoj i ide­o­lo­škoj po­se­siv­no­sti, ne­go i u kla­u­stro­fo­bič­noj za­gu­še­no­sti pre­ bli­skim, pre­buč­nim: do­ma­ća jav­nost, pri­mje­ri­ce, ostra­šće­na je pre­se­da­nom da je star­le­ta Ni­ves Cel­zi­jus za tri­vi­jal­ni ro­ma­čić Go­la isti­na do­bi­la knji­žev­nu na­gra­du.

No, za­no­še­nje tzv. ve­li­kim kon­tek­stom mo­žda jest im­po­ni­ra­ju­će, ali upra­vo za­to i jest du­bo­ko pro­vin­ci­jal­no – mo­žda ni­je „se­ljač­ko” kao kul­tu­ra sre­di­ne ko­ja se ne uspi­je­va iz­di­ći iz­nad vla­sti­to­ga bla­ta i mak­si­mum ho­ri­zon­ta joj je s tor­nja se­o­ske cr­kve, ali je sno­ bov­sko. De­va­sti­ra­ti vla­sti­ti kul­tur­ni kra­jo­braz tzv. mje­rom „svjet­ske li­te­ra­tu­re” do­vo­di do šte­te ka­kvu opri­mje­ru­je opa­ska ka­za­li­šnog kri­ti­ča­ra To­mi­sla­va Ča­de­ža ka­da u Ju­tar­njem li­stu pi­še o srp­skom ko­me­di­o­gra­fu Bra­ni­sla­vu Nu­ši­ću: „Svi pri­go­vo­ri Nu­ši­ću od­u­vi­jek su za­pra­vo bi­li ma­nje-vi­še pod­la pro­fe­sor­ska za­ke­ra­nja. Kao da je pi­sac bio okru­žen s tri­de­set Mo­li­e­rea i dva­de­set Go­go­lja, ko­ji ga svi nad­ma­šu­ju, i kao da je srp­ska knji­žev­nost ru­ska ili fran­cu­ska, pa se sad tre­ba že­ni­ra­ti oko to­ga je li Sum­nji­vo li­ce ozbilj­no ili neo­zbilj­no dje­ lo...” Dru­gim ri­je­či­ma, ako je tu ne­tko sum­njiv, on­da je uvi­jek sum­njiv kon­tekst, ma ko­li­ko se či­nio po­u­zda­nim ili pri­mje­re­ni­jim, kao što je uvi­jek sum­njiv i onaj tko sum­nji­či – tek­stu je sve­jed­no, otvo­ren je za sva či­ta­nja.

Iako kul­tur­na an­tro­po­lo­gi­ja re­do­vi­to na­gla­ša­va či­nje­ni­cu da ne­ma ve­li­kih i ma­lih kul­ tu­ra, vred­no­va­nje i rad na sli­ci „vla­sti­te ve­li­či­ne” re­do­vi­to je pri­su­tan, ma­kar i im­pli­cit­no, bu­du­ći da su knji­žev­nost i kul­tu­ra, re­ci­mo pre­ma mi­šlje­nju Lo­u­i­sa Alt­hus­se­ra, ta­ko­đer dio dr­žav­nog ide­o­lo­gij­skog apa­ra­ta. Da­ka­ko, ni ve­li­ke kul­tu­re/knji­žev­no­sti ni­su li­še­ne svo­je vr­ste pro­vin­ci­ja­li­zma (Kun­de­ra), pod­re­đe­no­sti ide­o­lo­gij­skom apa­ra­tu (Alt­hus­ser), kon­sti­ tu­tiv­noj šu­plji­ni u fo­mi­ra­nju vla­sti­te sli­ke (Bi­ti) ili po­ri­ca­nja da ne­u­tral­nog si­ste­ma či­ta­nja (po­vi­je­sti) knji­žev­no­sti ne­ma (Bart­hes). No, „ma­le” kul­tu­re i „ma­le” knji­žev­no­sti mo­ti­ vi­ra­ne su kom­plek­si­ma i mo­ti­vi­ma ko­je „ve­li­ke” kul­tu­re i „ve­li­ke” knji­žev­no­sti ne di­je­le: osje­ćaj ma­le­no­sti i pro­vin­ci­jal­no­sti, ne­ri­jet­ko za­kri­ven ne­u­pit­nim raz­lo­zi­ma (osje­ćaj ugro­ že­no­sti, go­to­vo do fi­zič­kog is­tri­je­blje­nja i po­tre­bom op­sto­ja­nja/oču­va­nja kroz (knji­žev­ nu) kul­tu­ru, te kom­pen­zi­ran/ra­ci­o­na­li­zi­ran po­vi­je­sno-znan­stve­nim na­ra­ti­vi­ma ko­ji vi­še ili ma­nje za­di­ru u pro­stor mit­sko­ga (po­vi­je­sni usud, na­ci­o­nal­na kob, svjet­ska ne­prav­da...).

Kun­de­ra u tom du­hu do­da­je: „Ma­le su na­ci­je ne­po­vjer­lji­ve pre­ma ve­li­kom kon­tek­stu [...]: one du­bo­ko po­štu­ju svjet­sku kul­tu­ru, no ona im dje­lu­je kao ne­što stra­no, po­put ne­ba nad nji­ma [...]. Ma­la je na­ci­ja u svo­je­ga pi­sca uti­snu­la uvje­re­nje da pri­pa­da sa­mo njoj. [...] Bu­ du­ći da se ma­le na­ci­je če­sto na­la­ze u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da u pi­ta­nje do­la­zi sam nji­hov op­sta­ nak, la­ko im po­la­zi za ru­kom taj svoj stav pri­ka­za­ti kao mo­ral­no oprav­dan”. Sto­ga se uvi­jek

107

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

s ne­ka­kvom gor­či­nom is­pi­su­je da Ivo An­drić ne pri­pa­da ovoj ili onoj na­ci­o­nal­noj knji­ žev­no­sti, ne­go „svi­ma” ili ukup­noj europ­skoj ba­šti­ni – ma­lim na­ci­ja­ma to ni­je čist ra­čun.

Ka­ko to funk­ci­o­ni­ra u prak­si na ovim pro­sto­ri­ma, mo­žda po­naj­bo­lje osli­ka­va knji­žev­ nik i po­vje­sni­čar Stan­ko An­drić ka­da iz­no­si svo­je is­ku­stvo s ne­dav­nog znan­stve­nog sku­pa o Iloč­kom sta­tu­tu: Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na odr­žan je, di­je­lom u Osi­je­ku i di­je­lom u Ilo­ku, znan­stve­ni skup po­sve­ćen naj­za­ni­mlji­vi­jem sred­njo­vje­kov­nom prav­nom spo­me­ni­ku iz ovog di­je­la Hr­vat­ske, po­zna­tom kao Iloč­ki sta­tut, iz ra­nog 16. sto­lje­ća. Glav­ni­nu re­ fe­ra­ta na sku­pu odr­ža­li su struč­nja­ci s osječ­ko­ga Prav­nog fa­kul­te­ta, a bi­lo je i dru­gih su­di­o­ni­ka, lo­kal­nih i go­stu­ju­ćih. Ka­ko je sim­po­zij od­mi­cao, po­sta­ja­lo je raz­vid­no da me­đu re­fe­ren­ti­ma po­sto­ji je­dan te­melj­ni jaz, ko­ji ih di­je­li na dvi­je sku­pi­ne. Za­pra­vo, ma­nji broj su­di­o­ni­ka, pre­te­žno ne­prav­nič­ke pro­fe­si­o­nal­ne pri­ pad­no­sti, sta­vio je u op­tje­caj po­dat­ke o Iloč­kom sta­tu­tu ko­ji su, zbog svo­je na­ra­vi, po­če­li iza­zi­va­ti sve ve­ći raz­dor. Pre­ma tim po­da­ci­ma, od pet po­gla­vlja ili „knji­ga” Iloč­kog sta­tu­ta, sa­mo je pr­va do­i­sta pro­iz­vod mje­snih iloč­kih pri­li­ka i do­ma­će prav­ne mi­sli (ono­li­ko ko­li­ko to prav­ne ured­be uop­će mo­gu bi­ti), a osta­le su u ci­je­lo­sti pre­u­ze­te iz za­jed­nič­ke prav­ne re­gu­la­ti­ve Bu­di­ma, Pe­šte i još ne­kih sje­ver­ nih gra­do­va ono­dob­no­ga ve­li­kog Ugar­sko-hr­vat­skog kra­ljev­stva.

Na­jed­nom se po­ka­za­lo da su ti po­da­ci za ne­ke su­di­o­ni­ke sku­pa iz­ne­na­đe­nje, a za ne­ke ne­po­že­ljan uljez, či­je je po­sto­ja­nje tre­ba­lo ra­di­je pre­šu­tje­ti. Na za­jed­nič­kom ob­je­du raz­vi­la se oko to­ga pri­lič­no žuč­na di­sku­si­ja, na gra­ni­ci ko­me­ša­nja. Oko Iloč­kog sta­tu­ta stvo­rio se svo­je­vr­stan obram­be­ni kor­don, od­lu­čan da za­šti­ti nje­ gov „in­te­gri­tet” i nje­go­vu iz­vor­nost, ogor­čen na pod­me­ta­nja pre­ma ko­ji­ma je taj naš sta­ri tekst ve­ćim di­je­lom od­ne­kud „pre­pi­san” i ta­ko­re­ći skle­pan od ra­zno­rod­ nih ot­pri­je po­sto­je­ćih di­je­lo­va. Bu­du­ći da sam pri­pa­dao ma­njin­skoj sku­pi­ni onih ko­ji­ma je bi­la po­zna­ta ta­kva hi­brid­na struk­tu­ra Sta­tu­ta, i ko­ji ni­su vi­dje­li smi­sla u za­ba­šu­ri­va­nju te či­nje­ni­ce, bio sam ta­ko­đer uvu­čen u ne­ku vr­stu po­le­mi­ke.

Me­ni su­če­li­ce na­šao se pro­fe­sor s ne­kog od osječ­kih fa­kul­te­ta, uz to po­znat i kao di­rek­tor uspje­šnog ma­njeg pod­u­ze­ća. Znan­stve­ni rad bio je tek jed­no od po­lja na ko­ji­ma je dje­lo­vao taj mno­go­stra­ni čo­vjek, ta­ko­đer na­da­sve uspje­šno. „Za­što je po­treb­no in­zi­sti­ra­ti na to­me da ne­ke knji­ge Iloč­kog sta­tu­ta ni­su na­sta­le u Ilo­ku, ne­go da su od­ne­kud pre­pi­sa­ne?”, obra­ćao mi se on: „Za­što da sa­mi ocr­nju­je­mo taj dra­gulj hr­vat­ske kul­tur­ne ba­šti­ne? Zar to ni­je okrut­no pre­ma lju­di­ma na­pa­će­ nog gra­da ka­kav je Ilok? Za­što im po­na­vlja­ti ta­kvo ne­što? Pa to je isto kao da čo­

108

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vje­ku bez no­gu, u ko­li­ci­ma, stal­no po­na­vljaš ka­ko je ja­dan…”. Ma­lo ka­sni­je se taj pro­fe­sor i di­rek­tor po­čeo bla­go­na­klo­no in­te­re­si­ra­ti za po­je­di­no­sti mo­je bi­o­gra­ fi­je – vje­ru­jem li u Bo­ga, je­sam li za­sno­vao obi­telj – ka­ko bi ušao u trag du­bljim so­ci­jal­nim i psi­ho­lo­škim ko­ri­je­ni­ma mo­je bez­ob­zir­no­sti pre­ma lju­di­ma svo­ga vla­sti­tog za­vi­ča­ja, pre­ma nji­ho­vim sve­ti­nja­ma i tra­di­ci­ji…

Si­tu­a­ci­ja ko­ju sam tu po­ku­šao u glav­nim cr­ta­ma do­ča­ra­ti mo­že se, re­kao bih, oka­rak­te­ri­zi­ra­ti kao ti­pič­no, upra­vo kvin­te­sen­ci­jal­no pro­vin­cij­ska.

Po­no­vi­mo, uobi­ča­ji­lo se pro­po­vi­je­da­ti da ne­ma ve­li­kih i ma­lih kul­tu­ra, usli­jed ga­nu­ tlji­ve fa­sci­ni­ra­no­sti stva­ra­lač­kim do­se­zi­ma ma­le kul­tu­re una­toč nje­noj ma­le­no­sti i zbog osvi­je­šte­no­sti kom­plek­sa da je ve­li­či­na jed­ne kul­tu­re ostva­ri­va­na uvi­jek na ra­čun dru­gih kul­tu­ra. No, ma­le kul­tu­re kao da vje­či­to ima­ju na umu one ve­li­ke14, to Kun­de­ri­no „stra­no po­put ne­ba nad nji­ma”.

Ka­ko de­fi­ni­ra­ti ne­ku kul­tu­ru kao ve­li­ku?

Svi kri­te­ri­ji su re­la­tiv­ni i ospo­ri­vi: kvan­ti­ta­tiv­ni (tko je dao vi­še pi­sa­ca ili čla­no­va aka­ de­mi­je), sport­ski (tko je pr­vi po­sti­gao od­re­đe­ni re­zul­tat u po­vi­je­snoj tr­ci na svjet­skoj sce­ ni), pa i kva­li­ta­tiv­ni (je li ve­li­ko Rim­sko car­stvo da­lo ve­li­ku knji­žev­nost?). Ri­ječ je na­pro­sto o osje­ća­ju (toč­ni­je, kom­plek­su):15 poč­ne­mo li či­ta­ti Slo­ter­dij­ko­vu Kri­ti­ku ci­nič­nog uma ili Srdž­bu i vri­je­me, za­pa­zit će­mo da već u uvod­nom di­je­lu, na sve­ga pr­vih ne­ko­li­ko stra­ni­ca, ka­ko bi dao vla­sti­to­me pi­sa­nju na te­ži­ni, ci­ti­ra Go­et­hea, Mar­xa, He­i­deg­ge­ra, Ni­etzschea..., tj. sve ka­pi­tal­ne auto­re europ­ske mi­sli, a da uop­će ni­je mo­rao po­seg­nu­ti za auto­ri­ma iz­van nje­mač­kog kul­tur­nog kru­ga. Iro­nič­no gle­da­no, ko­li­ko je to da­le­ko od Leib­ni­za, ko­ji – pre­ ma mi­šlje­nju Nor­ber­ta Eli­a­sa – kao „je­di­ni ve­li­ki Ni­je­mac to­ga do­ba” „go­vo­ri i pi­še fran­ cu­ski ili la­tin­ski, a nje­mač­ki ni­ma­lo”. „I nje­ga, kao i mno­ge dru­ge, za­o­ku­plja pro­blem je­zi­ ka, pro­blem što da se za­poč­ne s tim ne­zgrap­nim nje­mač­kim je­zi­kom” – za­klju­ču­je Eli­as.

14 I to mo­že bi­ti pro­vin­ci­ja­li­zam, kao što i ma­le kul­tu­re ko­je (na­ci­o­na­li­stič­ki) ne­ma­ju na umu svo­ju ma­ le­nost ili ve­li­či­nu dru­gih ta­ko­đer jest pro­vin­ci­ja­li­zam.

15 „Mi ima­mo je­dan osje­ćaj knji­žev­no­sti, mi ne­ma­mo ni­ka­kve po­tvr­de da je on to­čan, ni­ti za to mo­že­mo (čak ni­ti po za­vr­šet­ku či­ta­nja) na­ći ne­ka­kva do­ka­za. Je­di­no je upo­ri­šte to­ga osje­ća­ja u su­bjek­tu...” – Vla­di­ mir Bi­ti. Mo­že­mo pa­ra­fra­zi­ra­ti: „Mi ima­mo je­dan osje­ćaj kul­tu­re, mi ne­ma­mo ni­ka­kve po­tvr­de da je on to­čan...”

109

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Isto ta­ko, ka­ko se ma­la kul­tu­ra osje­ća ve­li­kom?

Na­kon što su uče­ni­ci na dr­žav­noj ma­tu­ri iz hr­vat­sko­ga je­zi­ka i knji­žev­no­sti iz­ra­zi­li re­volt što se nad nji­ma vr­ši iži­vlja­va­nje is­pi­ti­va­njem o sa­dr­ža­ju sti­ho­va pi­sa­nih na sta­ro­hr­ vat­skom, Mi­lo­van Ta­ta­rin od­go­va­ra: Me­ni je do­i­sta žao što je Mayflo­wer tek 1620. uplo­vio u bli­zi­nu da­na­šnje­ga New Yor­ka – či­me je sim­bo­lič­no za­po­če­la europ­ska ko­lo­ni­za­ci­ja ame­rič­ko­ga kon­ti­ nen­ta – no ne že­lim se is­pri­ča­va­ti što je do 1620. hr­vat­ska kul­tu­ra ima­la Mar­ka Ma­ru­li­ća, Ma­ri­na Dr­ži­ća, Pe­tra Hek­to­ro­vi­ća, Pe­tra Zo­ra­ni­ća, Ma­vra Ve­tra­no­vi­ća, Bar­nu Kar­na­ru­ti­ća, što je Ivan Gun­du­lić već okon­čao jed­nu fa­zu u svo­jem stva­ ra­la­štvu i imao go­to­ve Pje­sni po­kor­ne kra­lja Da­vi­da, ko­je je ti­skao u Ri­mu 1621.

Sva su ta dje­la na­pi­sa­na je­zi­kom ko­jim da­nas vi­še ne go­vo­ri­mo, ali to ne zna­či da se ne tre­ba­mo tru­di­ti ra­zu­mje­ti ga. Ako se na ta­ko ra­di­kal­no ne­za­in­te­re­si­ran na­čin bu­de­mo od­no­si­li pre­ma vla­sti­toj kul­tu­ri, ako se u jav­no­sti bu­de stva­ra­la pre­dodž­ba da je či­ta­nje ča­kav­skih sti­ho­va iži­vlja­va­nje, da su oni ko­ji to od ne­ko­ ga tra­že ne­nor­mal­ni, on­da se ne tre­ba­mo ču­di­ti da će­mo za­u­vi­jek bi­ti ne­pi­sme­ni, neo­bra­zo­va­ni, ne­kul­tur­ni, in­fe­ri­or­ni pred tzv. „ve­li­kim svi­je­tom”. Me­ni do­i­sta ni­je žao što je sto de­vet­na­est go­di­na pri­je zna­me­ni­to­ga is­kr­ca­va­nja na­pi­sa­na Ju­di­ta, a pe­de­set dvi­je go­di­ne pri­je ob­ja­vlje­no Ri­ba­nje i ri­bar­sko pri­go­va­ra­nje. Me­ni je pri­ rod­no mi­sli­ti da su ti ča­kav­ski tek­sto­vi va­žan dio mo­je kul­tu­re, prem­da tu či­nje­ ni­cu ne mo­gu ni po­je­sti, ni po­pi­ti, ne mo­gu na te­me­lju nje na­pra­vi­ti fi­skal­ni pro­ ra­čun ni zgra­du od 999 ka­to­va. A opet, tre­ba mi taj po­da­tak jer me ne­po­gre­ši­vo od­re­đu­je kao pri­pad­ni­ka jed­ne kul­tu­re, upra­vo ona­ko ka­ko Špa­njol­ce od­re­đu­je Cer­van­tes, Ta­li­ja­ne Pe­trar­ca i Dan­te, a En­gle­ze Sha­ke­spe­a­re.

Gor­do, ali i ov­dje ima­mo ofen­ziv­nost ko­ja je za­pra­vo de­fen­ziv­nog ka­rak­te­ra. Je li ne­ ka kul­tu­ra ve­li­ka ono­li­ko ko­li­ko je sta­ra? Ne­ma­mo li i tu nad­me­ta­nje: mi smo pri­je? Ka­ko i da­nas či­ta­mo Cer­van­te­so­vog Don Qu­i­jo­tea, a ka­ko da­nas (mo­ra­mo) či­ta­ti Ma­ru­li­će­vu Ju­di­tu? Ra­zu­mlji­vo, da­na­šnjim sred­njo­škol­ci­ma ne do­pu­šta­mo da odu u „ne­pri­ja­telj­ski” svi­jet bez na­o­ru­ža­no­sti Ma­ru­li­ći­ma, Zo­ra­ni­ći­ma, kao što Mar­ko­vic­su ne do­pu­šta­mo da „za­bo­ra­vi” svo­je ko­ri­je­ne, va­žni­je na­ma ne­go nje­mu.

110

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ne­po­gre­ši­vo od­re­đu­je?

Ne­što se u me­ni pro­ti­vi ta­kvom od­re­đi­va­nju ko­je je dr­žav­na ma­tu­ra, oči­to, do­ve­la do re­pre­siv­no­sti: u mom užit­ku či­ta­nja Cer­van­te­sa, Pe­trar­ce, Dan­tea, Sha­ke­spe­a­ra po­sve mi je ire­le­vant­no tko je od njih Špa­njo­lac, tko Ta­li­jan, a tko En­glez. I svi me od­re­đu­ju, du­bo­ko for­ma­tiv­no, vi­še od Ma­ru­li­ća i Zo­ra­ni­ća, do­sad­ne rod­bi­ne mo­jih ro­di­te­lja s ko­ji­ma se ra­di krv­no-kul­tur­nih ve­za mo­ram uko­če­no za sto­lom s vre­me­na na vri­je­me pod­ru­ži­ti. Je li ma­ nje Hr­vat, ma­nje od­re­đen onaj tko ra­di­je či­ta Da­ni­la Ki­ša ili Vas­ka Po­pu, a da uop­će ni­je pro­či­tao Ju­di­tu i Pla­ni­ne? Je li mo­ju ge­ne­ra­ci­ju kul­tur­no, iden­ti­tet­no i svje­to­na­zor­no vi­še od­re­dio Ma­ru­lić ili Max Bun­ker, Dr­ži­će­ve pa­sto­ral­ne vi­le ili Gru­pa TNT?16 He­nry Mil­ler u Knji­ga­ma mog ži­vo­ta pre­po­ru­ču­je da se iz­na­đu vla­sti­ti kul­tur­ni te­me­lji jer oni in­sti­tu­ci­ o­nal­no na­met­nu­ti ni­su nam nu­žno bli­ski, čak mo­gu bi­ti za­pa­nju­ju­će tu­đi.

Svo­je­dob­no je, či­ni mi se Vje­ran Zup­pa, kon­sta­ti­rao da je Tuđ­ma­no­va mje­ra bu­du­će, no­ve, neo­vi­sne Hr­vat­ske za­pra­vo mje­ra Mar­ko­va tr­ga – bes­pri­je­kor­no, do ki­ča uci­fra­ni kva­dra­tić „hr­vat­ske gru­de”, sa­či­nje­ne od sa­me tra­di­ci­je i po­vi­je­sti, da­ka­ko europ­ske. Sve što se ko­si­lo s tom sli­kom, po­ti­ski­va­no je ili pak ig­no­ri­ra­no. Ot­pri­li­ke ana­log­no bi­smo mo­ gli za­klju­či­ti da je sva kom­plek­sna gra­ma­ti­ka hr­vat­sko­ga men­ta­li­te­ta i pro­iz­la­ze­ćih ide­o­lo­ ških prak­si za­pra­vo svo­di­va na onu an­to­lo­gij­sku re­če­ni­cu iz Hi­tre­co­vih Smo­go­va­ca: „Oni ni­su ta­ko ma­li da ne bi bi­li ve­li­ki, ali ni to­li­ko ve­li­ki da ne bi bi­li ma­li”. U prak­si, to zna­či da se do iri­tant­no­sti u afir­ma­tiv­nim me­dij­skim pri­lo­zi­ma iz knji­žev­no­sti i kul­tu­re op­će­ ni­to, ne­ri­jet­ko i u škol­skim udž­be­ni­ci­ma, hr­vat­ske auto­re kva­li­fi­ci­ra atri­bu­ti­ma „europ­ska ve­li­či­na” ili „stva­ra­telj europ­skog ka­li­bra” ili „u Euro­pi ne­za­slu­že­no ne­pri­znat”. Uko­li­ko je ta­kva re­to­ri­ka i bi­la ra­zu­mlji­va po­čet­kom de­ve­de­se­tih s ci­ljem ani­mi­ra­nja europ­ske jav­ no­sti „za na­šu stvar”, ra­di bu­đe­nja em­pa­ti­je pre­ma Euro­pi slič­ni­ma i ra­di dis­tan­ci­ra­nja od sim­pli­fi­ci­ra­ju­će sli­ke o još jed­nom bal­kan­skom ple­me­nu17, da­nas se ta­kav me­ha­ni­zam raz­ mi­šlja­nja na­sta­vlja po iner­ci­ji, na­pro­sto ura­stao u sva­ko­dnev­ni go­vor o hr­vat­skoj kul­tu­ri, pod­ra­zu­mi­je­va­ju­će i bez za­muc­ki­va­nja, ne­ri­jet­ko i bez kri­tič­ke dis­tan­ce, bez osje­ća­ja da iz to­ga pro­go­va­ra simp­tom sta­no­vi­te tra­u­me/kom­plek­sa. Uko­li­ko pak i po­sto­ji po­ni­ža­va­ju­ća svi­jest o „kom­plek­sno­sti” tog re­flek­snog mje­re­nja s europ­skim kul­tur­nim do­se­zi­ma, na­ lič­je ta­kve ma­zo­hi­stič­ne prak­se je da­le­ko di­ja­bo­lič­ni­je: mo­žda po­sto­ji ne­što sum­nji­vo i kli­ 16 Mo­gli bi­smo re­ći da je knji­žev­na ba­šti­na po­put CNN-a: do­sad­na i ne­po­treb­na sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu, dok se ne do­go­di ka­ta­stro­fa; ta­da svi uklju­ču­ju CNN jer je sva­ka in­for­ma­ci­ja iz mi­nu­te u mi­nu­tu bit­na, ta­da svi po­se­že­mo za adu­ti­ma iz vla­sti­te ri­zni­ce ka­ko bi­smo se oču­va­li kul­tur­no-iden­ti­tet­nim „be­de­mom”.

17 Ta­ko­đer i ra­di osna­ži­va­nja vla­sni­štva nad kul­tur­nim do­brom usli­jed po­se­za­nja su­sjed­nih ze­ma­lja za auto­ri­ma i dje­li­ma vla­sti­toj kul­tur­noj ma­ti­ci, prak­sa ko­ja je na ovim pro­sto­ri­ma bi­zar­no ime­no­va­na: kul­ tur­nim gu­sar­stvom.

111

ma­vo u „euro­pe­ič­no­sti” hr­vat­ske kul­tu­re, ali ne­dvoj­be­no je hr­vat­ska kul­tu­ra su­per­i­or­ni­ja u re­gi­ji18. U tom smi­slu ra­zu­mljiv je raz­log iz­nad­pro­sječ­noj, na­sla­đu­ju­ćoj po­sve­će­no­sti hr­vat­skih me­di­ja ovih da­na Ku­stu­ri­či­nim kom­pul­ziv­nim grad­nja­ma „još sta­ri­jih” gra­do­va u „du­hu” iz­o­sta­lih raz­do­blja kul­tur­no­ga raz­vo­ja.

I u tom kon­tek­stu, s dru­ge stra­ne, ne­ka­ko je sto­ga po­sve ra­zu­mlji­vo da Stan­ko La­sić, vr­hun­ski in­te­lekt i autor knji­ge Her­me­ne­u­ti­ka in­di­vi­du­al­no­sti i on­to­lo­ški struk­tu­ra­li­zam, da­kle autor de­tek­ti­ra­nja uni­ver­zal­ne struk­tu­re ko­ju u svo­joj bi­ti di­je­le sve knji­ge/knji­žev­ no­sti/kul­tu­re i autor za­go­va­ra­nja rav­no­prav­ne po­seb­no­sti u her­me­ne­u­tič­kom pri­stu­pu bi­ lo če­mu, ipak ka­že da ga srp­ska knji­žev­nost za­ni­ma ko­li­ko i bu­gar­ska. Nje­go­vi men­tal­ni cen­tri su nje­mač­ka i fran­cu­ska kul­tu­ra, kao da ga te­o­ri­je o mar­gi­ni kao pro­sto­ru slo­bo­de, kre­a­tiv­no­sti i plo­do­no­snih kri­ža­nja ni­su da­le za­ve­sti, ne­go ka­te­go­rič­no osta­je pri to­me da je sva mo­gu­ća za­ni­mlji­vost ru­ba be­zna­čaj­na u od­no­su na sna­gu i pr­ven­stvo cen­tra, ko­je­ mu je rub mo­žda in­tri­gan­tan pro­stor ne­pred­vi­dlji­vog utje­ca­ja, ali je dru­go­tan, pe­ri­fe­ran od­jek iz­vor­no­ga. Do­ne­kle ra­zu­mlji­vo: uko­li­ko ni­ste pa­si­o­ni­ra­ni kon­zu­ment kul­tu­re s ru­ ba, ši­ru po­zor­nost pli­je­ni tek ona rub­nost ko­ja je pro­šla ve­ri­fi­ka­ci­ju cen­tra i bi­la eta­bli­ra­na kroz sna­gu kul­tur­ne lo­gi­sti­ke i in­du­stri­je ko­ju cen­tar ima – vr­sno ostva­re­nje s ru­ba je ano­ nim­no dok re­le­van­tan prst ne upre u nje­ga i ne raz­gla­si ga.

Hi­je­rar­hi­ju na cen­tar i pe­ri­fe­ri­ju kroz europ­sku po­vi­jest i na europ­skom pro­sto­ru Kun­de­ra na­zi­va „ne­po­pra­vlji­vom ne­jed­na­ko­šću”, ne­što što Europ­ska uni­ja ili pak za­gre­ bač­ka me­tro­po­la po­ku­ša­va da­nas is­pra­vi­ti stra­te­gi­ja­ma u du­hu po­li­tič­ke ko­rekt­no­sti, ko­je se pro­vo­de mje­ra­ma dis­per­zi­je, de­cen­tra­li­za­ci­je, dok te­o­ri­je to po­ku­ša­va­ju is­pra­vi­ti već dje­lo­mi­ce spo­me­nu­tim te­o­ri­ja­ma ru­ba i mar­gi­ne, a glo­ba­li­za­cij­ski i teh­no­lo­ški pro­ce­si obe­ća­va­ju uto­pi­ju ap­so­lut­ne po­li­cen­trič­no­sti. No, či­nje­ni­ca jest da po­zi­ci­o­ni­ra­nje pre­ma osje­ća­ju gdje je cen­tar, a gdje pe­ri­fe­ri­ja osta­je oko­sni­ca na­še kog­ni­tiv­ne i ide­o­lo­ške ori­ jen­ta­ci­je. U ne­koj ma­njoj za­jed­ni­ci ne­tko je al­fa-muž­jak, li­der, cen­tar, a ne­tko je out­si­ der, lu­zer, mar­gi­na­lac, pe­ri­fe­ran. U gra­du ne­ko mje­sto kul­tu­re je cen­tral­no (in­sti­tu­ci­je ili in mje­sta), a ne­ka su pe­ri­fer­na (ama­ter­ske udru­ge, npr.). Taj grad sa svo­jim kul­tur­nim cen­trom i svo­jom kul­tur­nom pe­ri­fe­ri­jom opet je u po­zi­ci­ji cen­tra ili pe­ri­fe­ri­je u od­no­su na dru­gi ko­re­lat (Za­greb je kul­tur­ni cen­tar Hr­vat­ske, ali europ­ska kul­tur­na pe­ri­fe­ri­ja...).

But­ko­vić vri­jed­no­sni cen­tar smje­šta u na­vod­no bo­lju pro­šlost, u ko­joj je vri­jed­ni­ji i kon­ 18 U pri­log to­me na­vo­dim pri­mjer iz prak­se ra­da sa stu­den­ti­ma: na an­ket­no pi­ta­nje či­ta­ju li vi­še do­ma­ću ili svjet­sku knji­žev­nost, 90 po­sto ih se opre­dje­li­lo za svjet­sku knji­žev­nost kao dra­žu i za­ni­mlji­vi­ju. Na­knad­no su ti­je­kom ras­pra­ve o re­zul­ta­ti­ma an­ke­te po­ja­sni­li da im je hr­vat­ska knji­žev­nost za­mor­na bu­du­ći da je op­te­re­će­na po­li­ti­kom i na­ci­o­nal­nim pi­ta­nji­ma. S dru­ge stra­ne, iako su či­ta­li Da­ni­la Ki­ša na eka­vi­ci, u na­knad­nim od­go­va­ra­nji­ma i raz­go­vo­ri­ma re­do­vi­to su Ki­ša na­vo­di­li kao hr­vat­skog pi­sca (?), što pri­pi­su­jem de­for­mi­ra­no­sti sred­njo­škol­skim pro­gra­mom knji­žev­no­sti: da, po­sto­ji europ­ska knji­žev­nost, s ko­jom smo (go­to­vo) rav­ni, ali na ovim pro­sto­ri­ma ne po­sto­ji knji­žev­no­sti osim hr­vat­ske.

112

ku­rent­ni­ji ka­pi­tal na­še­ga kul­tur­no­ga iden­ti­te­ta u od­no­su na nad­na­ci­o­nal­na mje­ri­la – bi­lo da su europ­ska, bi­lo da je ri­ječ o pi­ta­nju što osta­je za vječ­nost. Pan­čić od­mje­ra­va srp­sku knji­žev­nost ne­čim pri­bli­žnim i bli­skim, a ipak – či­ni se – od­mi­ču­ćim na­spram srp­ske knji­ žev­no­sti u stag­na­ci­ji izo­la­ci­je.

To stre­mlje­nje su­sti­za­nju di­na­mi­ke i vred­no­ta, ko­je na­me­ću cen­tri uze­ti za uzor kul­tu­re kao da se s ovih pro­sto­ra pod­u­zi­ma­ju s am­bi­ci­jom po­sti­za­nja „on­to­lo­ške si­gur­no­sti” vla­sti­ta iden­ti­te­ta, po­ku­ša­va­ju­ći se osna­ži­ti i učvr­sti­ti, prem­da se prak­tič­no za­pra­vo sa­mo pot­ko­pa­ va­ju­ći19. Ta­kvim se vri­jed­no­snim od­mje­ra­va­njem re­flek­ti­ra evi­dent­ni osje­ćaj vla­sti­te rub­no­sti i pro­iz­la­ze­će in­fe­ri­or­no­sti uz strah od is­klju­če­no­sti i za­o­sta­lo­sti, a u da­na­šnje vri­je­me euro­ skep­ti­ci­zma i an­ti­glo­ba­li­stič­kih pa­ra­no­ja uz strah od pre­ga­že­no­sti, uto­plje­no­sti i iz­bri­sa­no­sti.

Da­ka­ko da ni iz­o­sta­nak sa­mo­pre­i­spi­ta­va­nja „vanj­skim” mje­ri­li­ma ne vo­di do­bro­me: gla­so­vi­ti pri­mjer od­re­đi­va­nja vla­sti­te kul­tu­re dru­gom kul­tu­rom jest tekst „O Nje­mač­koj” Ger­ma­i­ne de Stael iz 1813. go­di­ne. Pre­ma na­vo­du Vik­to­ra Žme­ga­ča, „fran­cu­ski in­te­lek­tu­ al­ci po­zdra­vi­li su to dje­lo kao ‘sjaj­nu kul­tur­no­po­vi­je­snu ras­pra­vu’ ko­ja otva­ra po­sve no­ve vi­di­ke, upo­zo­ra­va­ju­ći ta­ko do­ma­ću jav­nost da je do­tad bi­la za­o­ku­plje­na na za­tu­can na­čin go­to­vo is­klju­či­vo sa­ma so­bom. Bez dvoj­be, ra­zum­ni Fran­cu­zi shva­ti­li su na­mje­ru svo­je ze­ mlja­ki­nje da ih su­o­či s kri­tič­kim zr­ca­lom”.

Una­toč kom­plek­snim tu­ma­če­nji­ma kul­tu­re, u po­pu­lar­noj, sva­ko­dnev­noj prak­si mi je do­i­sta do­ži­vlja­va­mo kao sli­ku ili je svo­di­mo na sli­ku u ko­joj se por­tre­ti­ra naš iden­ti­tet, a uko­li­ko je ipak ma­glo­vit, on­da ba­rem su­bjekt­nost. „‘O Nje­mač­koj’” je, ka­že Žme­gač, „kla­ si­čan do­ka­zni tekst u po­vi­je­sti ima­go­lo­gi­je, to jest pro­u­ča­va­nja ‘sli­ka’ o ne­kom stra­nom na­ro­du, nje­go­vu men­ta­li­te­tu i hi­sto­rij­skom zna­če­nju. Pre­dodž­be­ni kon­cen­trat bi­la bi pra­ va ri­ječ. Ta­kvi sa­že­ci sa­dr­že, da­ka­ko, i sku­pi­ne ste­re­o­ti­pa. U vul­ga­ri­zi­ra­nim ob­li­ci­ma od kon­cen­tra­ta osta­je sa­mo kli­še­i­zi­ran uzo­rak, po­zi­tiv­na ili ne­ga­tiv­na pred­ra­su­da”.

19 U ro­ma­nu Kao da me ne­ma Sla­ven­ke Dra­ku­lić na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet se osna­žu­je – si­lo­va­njem. U sje­ni te stra­ho­te je i auto­ri­či­na sim­bo­lič­ka po­ru­ka: ko­lek­tiv­ni iden­ti­te­ti na ovim pro­sto­ri­ma na­pro­sto je­su ne­ što re­pre­siv­no te se pro­vo­de men­tal­nim si­lo­va­njem. Ilu­zor­no­sti i ap­surd­no­sti ta­kve po­li­ti­ke i stra­te­gi­je auto­ri­ca na kra­ju ro­ma­na od­go­va­ra ra­zor­no ba­nal­nim rje­še­njem: po­to­mak si­lo­va­ne že­ne ra­đa se kao Šve­đa­nin. Ko­ji je on­da nje­gov iden­ti­tet? U mrač­noj, ali ne­po­zna­toj taj­ni ili...? I knji­žev­nik i ko­lum­nist An­te To­mić ne­ri­jet­ko sub­ver­zi­ra „iden­ti­tet­ni fun­da­men­ta­li­zam” na ovim pro­sto­ri­ma: u jed­noj ko­lum­ni na­vo­di da mu se u ži­vo­tu baš ni­šta ne bi pro­mi­je­ni­lo da se na ovim pro­sto­ri­ma na­sta­vi­lo ži­vje­ti u toj ta­ko „mr­skoj Ju­go­sla­vi­ji”: pla­ćao bi po­rez, ra­dio bi po­sao ko­ji bi ga za­pao, osno­vao obi­telj... Na dru­gom mje­stu, od­go­va­ra­ju­ći euro­skep­ti­ci­ma ko­ji su se upla­ši­li gu­bit­ka hr­vat­skih iden­ti­tet­nih obi­ljež­ja po in­ te­gra­ci­ji u Europ­sku uni­ju, na­vo­di da je smje­sta spre­man mi­je­nja­ti hr­vat­sku kul­tu­ru van­da­li­zma i hu­li­ gan­stva za europ­sku kul­tu­ru re­da i pro­pi­sa.

113

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Je li za ove pro­sto­re ključ­na ri­ječ „sli­ka” o „hi­sto­rij­skom zna­če­nju”?

U fil­mu Bo­rat ismi­ja­na ze­mlji­ca Ka­zah­stan, iz­me­đu osta­log, u dr­žav­noj him­ni po­ no­sno is­ti­če ka­ko je svjet­sku ba­šti­nu upot­pu­ni­la auten­tič­nim, vla­sti­tim kul­tur­nim do­pri­ no­som u ob­li­ku opa­sa­ča za hla­če. Što se ni­ma­lo ne raz­li­ku­je od hr­vat­skog mi­ta o kra­va­ti.

Taj hr­vat­ski po­gled na svo­ju kra­va­tu i ame­rič­ki/svjet­ski po­gled na po­nos „ma­lih” re­ zul­ti­ra ko­mič­nom fi­gu­rom jed­no­ga Bo­ra­ta. Te­o­rij­ska fi­gu­ra isto­ga slu­ča­ja, pre­ma mi­šlje­nju Vla­di­mi­ra Bi­ti­ja, pak gla­si: „[...] ako Dru­go­ga ne mo­gu do­ži­vje­ti sto­ga što je od­mak­nut, se­be ne mo­gu re­flek­ti­ra­ti sto­ga što ni­sam od­mak­nut”. Gle­de (ne)vri­jed­no­sti su­vre­me­ne hr­vat­ske knji­žev­no­sti, gle­de te Pan­či­će­ve i But­ko­vi­će­ve opreč­no­sti nad istim pred­me­tom, ko­ju bi B. Cro­ce opi­sao kao „okr­šaj ro­ga­tih ‘da’ i ‘ne’”, po­ku­šaj­mo po­mi­ri­ti taj pa­ra­doks opet Bi­ti­je­vim ri­je­či­ma: „Ne­po­zna­tost je in­he­rent­na sva­kom per­cep­tu­mu, sve­mu što opa­ ža­mo. Sve opa­ža­nju pru­ža ot­por”. Ta­ko da će (vri­jed­no­sne) bit­ke na ovom re­gi­o­nal­nom po­lju kul­tu­re (Stu­art Hall), upra­vo zbog od­bi­ja­nja o po­vr­ši­nu vred­no­va­no­ga i „sli­je­pe pje­ ge” ono­ga ko­ji vred­nu­je re­do­vi­to ta­kva na­sto­ja­nja lop­ta­ti od But­ko­vi­ća do Pan­či­ća te vo­di­ti ka Thomp­so­no­voj kon­fu­zi­ji „kon­tra­zna­nja”, ka Ge­ert­zo­voj „za­mu­će­noj ri­je­ci”. Mo­žda sve do onog tre­nut­ka ko­ji mor­bid­no pro­ri­če hr­vat­ska per­so­na non gra­ta, Do­bri­ca Ćo­sić, u Ju­ tar­njem li­stu od 21. srp­nja 2012. go­di­ne: „Vi­di­te, za pe­de­set ili sto go­di­na ne znam ho­će­mo li i mi Sr­bi i vi Hr­va­ti uop­će po­sto­ja­ti kao na­ro­di. Bit će­mo ur­ba­ni et­no­si po­tro­ša­ča ko­ji ima­ju ne­ka­kvo pod­ri­je­tlo – i ni­šta vi­še. Pot­kraj 21. sto­lje­ća ni Sr­bi ni Hr­va­ti ne­će bi­ti ni­ka­ kve zna­čaj­ne na­ci­je i ni­ka­kvi ozbilj­ni na­ro­di. To će se de­mo­graf­ski ri­je­ši­ti sa­mo od se­be”.

LI­TE­RA­TU­RA 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

Alt­hus­ser, Lo­u­is: Ide­o­lo­gi­ja i dr­žav­ni apa­ra­ti, Kar­pos, Lo­zni­ca, 2009.

An­drić, Stan­ko: „Pro­vin­ci­ja je ne­iz­lje­či­vo sta­nje”, http://sbplus.hr/iz_dru­gih_me­di­ja/pro­vin­ci­ja_je_ne­iz­lje­ci­vo_sta­nje_/de­fa­ult.aspx Bi­ti, Vla­di­mir: Poj­mov­nik su­vre­me­ne knji­žev­ne te­o­ri­je, MH, Za­greb, 1997.

Bi­ti, Vla­di­mir: „Pri­pi­to­mlja­va­nje dru­gog”, Fi­lo­zof­ska is­tra­ži­va­nja, Za­greb, 1989.

But­ko­vić, Da­vor: „Ka­ko je kul­tu­ra tras­ha za­vla­da­la Hr­vat­skom”, Ju­tar­nji list, broj od 10. ožuj­ka 2012.

Com­pag­non, An­to­i­ne: De­mon te­o­ri­je, AGM, Za­greb, 2007. Ča­dež, To­mi­slav: „Po­vra­tak Bra­ni­sla­va Nu­ši­ća”, Ju­tar­nji list, broj od 14. srp­nja 2012.

Eli­as, Nor­bert: O pro­ce­si­ma ci­vi­li­za­ci­je, An­ti­bar­ba­rus, Za­greb, 1996.

Ge­ertz, Cli­ford: In­ter­pre­ta­ti­ons of Cul­tu­re, Ba­sic Bo­oks, NY, USA, 1973.

Ja­mes, Fre­dric: „Third-World Li­te­ra­tu­re in the Era of Mul­ti­na­ti­o­nal Ca­pi­ta­lism”, So­cial Text, No.15, Du­ke Uni­ver­sity Press, USA, 1986.

Kun­de­ra, Mi­lan: Za­vje­sa, Me­an­dar, Za­greb, 2006.

La­sić, Stan­ko: Her­me­ne­u­ti­ka in­di­vi­du­al­no­sti i on­to­lo­ški struk­tu­ra­li­zam, Du­ri­e­ux, Za­greb, 1994.

Pan­čić, Te­o­fil: Fa­mo­znih 400 km, VBZ, Za­greb, 2007.

Pe­tro­vić, Sve­to­zar: Pri­ro­da kri­ti­ke, Li­ber, Za­greb, 1972.

114

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

15. „Po­li­ti­ka te­o­ri­je”, zbor­nik, Dis­put, Za­greb, 2006.

16. Re­co­e­ur, Paul: O tu­ma­če­nju, Ce­res, Za­greb, 2005.

17. Slo­ter­dijk, Pe­ter: Kri­ti­ka ci­nič­kog uma, Glo­bus, Za­greb, 1992.

----. Srdž­ba i vri­je­me, An­ti­bar­ba­rus, Za­greb, 2007.

18. So­lar, Mi­li­voj: Pre­da­va­nja o lo­šem uku­su, Po­li­tič­ka kul­tu­ra, Za­greb, 2004.

19. Ta­ta­rin, Mi­lo­van: „Mi­ni­stro­ve mu­ke po ma­tu­ri”, Vi­je­nac, br. 477, Ma­ti­ca hr­vat­ska, Za­greb, 2012.

20. Thomp­son, Da­mian: Kon­tra­zna­nje, Al­go­ri­tam, Za­greb, 2009.

21. „Trag i raz­li­ka”, zbor­nik, Na­kla­da MD, Za­greb, 1995.

22. Ugre­šić, Du­brav­ka: Na­pad na mi­ni­bar, Frak­tu­ra, Za­greb, 2010.

23. Ži­žek, Sla­voj: Su­blim­ni objekt ide­o­lo­gi­je, Ark­zin, Za­greb, 2002.

24. Žme­gač, Vik­tor: Od Bac­ha do Ba­u­ha­u­sa, MH, Za­greb, 2006.

Si­zing up Cul­tu­res and We­ig­hing Li­te­ra­tu­res SUM­MARY: Cro­a­tian new­spa­per edi­tor and co­lum­nist Da­vor But­ko­vić has fo­ und that the con­tem­po­rary Cro­a­tian li­te­ra­tu­re is a dwel­ling pla­ce of me­di­oc­re minds and that it has not pro­du­ced anything of any la­sting va­lue; on the ot­ her hand, Ser­bian jo­ur­na­list and co­lum­nist Te­o­fil Pan­cic pra­i­ses the con­tem­ po­rary Cro­a­tian li­te­ra­tu­re in the most po­si­ti­ve to­nes. What is the re­a­son for such con­tra­sting vi­ews of one su­bject, pro­vi­ded that it is pos­si­ble to spe­cify a fi­xed va­lue as a di­men­sion of Cro­a­tian or any ot­her li­te­ra­tu­re? Even tho­ugh the li­te­rary sci­en­ce, ac­cor­ding to De­nis Com­pag­non, re­jects eva­lu­a­tion, a num­ber of aut­hors in­vo­ked the need for it, which mo­re or less cul­mi­na­ted as Lec­tu­res on Bad Ta­ste by li­te­rary sci­en­tist Mi­li­voj So­lar. Ho­we­ver, com­pa­ring Ser­bian li­te­ra­tu­re to Cro­a­tian (Pan­čić) or Cro­a­tian li­te­ra­tu­re to “bet­ter” past (But­ko­vić), as well as the con­stantly per­ma­nent ret­ho­ric of eva­lu­a­ting Cro­a­ tian li­te­ra­tu­re aga­inst the Euro­pean li­te­rary ac­hi­e­ve­ments, re­flect the fe­e­ling of on­to­lo­gi­cal in­se­cu­rity of the still only par­ti­ally for­med na­ti­o­nal iden­ti­ti­es fig­hting for af­fir­ma­tion, even for the su­pre­macy, in the fi­eld of li­te­ra­tu­re. It se­ems that the le­gi­ti­ma­te re­qu­est for li­te­rary re­e­va­lu­a­tion ex­hi­bits cer­tain spe­ci­fic com­ple­xes of “small” cul­tu­res in tran­si­tion pe­riod: a de­si­re for a bet­ ter self-ima­ge that wo­uld be yet anot­her ide­o­lo­gi­cally di­scur­si­ve con­struc­tion of “on­to­lo­gi­cally in­se­cu­re” iden­tity, which is, af­ter the re­gi­o­nal con­flicts of the 1990s, still un­der­go­ing “for­ti­fi­ca­tion” fa­ced with the bo­o­geyman of glo­ ba­li­sa­tion.

KEY WORDS: li­te­rary eva­lu­a­tion, cul­tu­ral iden­tity, na­ti­o­nal com­ple­xes, big and small cul­tu­re, pro­vin­ci­a­lis.

ga­ji­ni­gor@g­mail.com

115

116

117

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 94(=411.16) (6)

Brižit Veltman Aron (Brigitte Weltman-Aron)

Univerzitet na Floridi, SAD Odsek za jezike, literaturu i kulturu

Figura Jevrejina u severnoj Africi: Memi, Derida, Siksu SAŽETAK: U „Figuri Jevrejina” Brižit Veltman-Aron analizira kako je pitanju koje se često ponavlja – čuvenom pitanju koje je Sartr postavio 1946. i koje glasi Da li Jevrejin postoji? I, ako postoji, šta je on? – pristupilo troje velikih mislilaca rođenih i odraslih u severnoj Africi: Alber Memi, Žak Derida i Elen Siksu. Konkretno, članak ispituje načine na koje su ovi mislioci obrađivali problem bivanja Jevrejinom kao figuru, ili kao pitanje koje ostaje otvoreno.

KLJUČNE REČI: Figura Jevrejina, biti Jevrejin, severna Afrika, Francuska, filozofija, antisemitizam, Ž. P. Sartr, Emanuel Levinas, Moris Blanšo, Alber Memi, Elen Siksu, Žak Derida.

Sartr je 1946. formulisao sledeća pitanja: Da li Jevrejin postoji? I, ako postoji, šta je on?1 Nažalost, ova pitanja nisu bila čisto retoričke prirode; to što su postavljena neposredno posle poslednje „šoe”* daje im veliku težinu. Ako je tada to istraživanje i bilo akutno relevantno, kako da shvatimo postojanost ovog pitanja, koje se uvek vraća na isti način?

Kao da je „Jevrejin” zauvek nešto nejasno, enigma. Većina onih koji su tumačili jevrejsko stanje, kako Jevreja tako i svih ostalih, često bi se zapitali, i to već u vidu prve, naizgled neizbežne preambule: Šta je to Jevrejin?

Počev od 1962, Alber Memi se u seriji eseja bavio pitanjem Ko je on kao Jevrejin2 – pre svega u onom pod nazivom „Portret Jevrejina”, posle koga su usledili eseji „Oslobođenje 1 Jean-Paul Sartre, Anti-Semite and Jew, prevod George J. Becker (New York: Schocken Books, 1948), 58. * Hebr. „holokaust” – prim. prev.

2 Albert Memmi, Portrait of a Jew, prevod Elisabeth Abbott (New York: Viking Press, 1971), 20.

118

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Jevrejina” i „Jevreji i Arapi”, u kojima obrađuje jevrejsko stanje kao predmet specifičnog ugnjetavanja. Sa druge strane, on konstantno podvlači neodrživost ugnjetavanja, činjenicu da na duže staze nijedno uređenje koje sadrži ugnjetavanje nije održivo, da sâmo ugnjetavanje nije održivo, jer je ono, kao što on ponavlja u „Oslobođenju Jevrejina”, jedno „nemoguće stanje” 3. Zbog toga u Memijevom opusu svaki „portret” ugnjetenih ustupa mesto iščekivanju njihovog oslobođenja. Ako Izrael, smatra Memi, predstavlja naziv za oslobođenje Jevrejina, to je zbog toga što su Jevreji potlačeni kao narod, te shodno tome moraju biti i oslobođeni kao narod.4 Postoji, međutim, još jedan način za tumačenje Memijevog diskursa o ugnjetavanju, koji opoziva ili problematizuje teleološko potkrepljenje obrasca koji on opisuje: ugnjetavanje posle koga sledi oslobođenje. Ovo drugo tumačenje ne gubi iz vida retoričnost njegovog istraživanja jevrejstva. Na sopstveno pitanje Šta je Jevrejin? Memi svaki put odgovara Figura. U „Portretu Jevrejina” on tvrdi da analizira „prisustvo figure Jevrejina” (88). Ova figura trebalo bi da bude biološka i ekonomska (88): Jevrejin predstavlja figuru koja je predmet ugnjetavanja (320). Ovaj odgovor ostavlja otvorenim problem retoričnosti pitanjâ o Jevrejima, jer i dalje u rezervi drži ispravno jevrejstvo Jevrejina, i uklanja svoj predikat tako što se predstavlja kao trop, kao figura. Ništa od „Jevrejina” još nije definisano. Mogla bi se staviti primedba da Memi više puta tvrdi kako Jevrejin nije jednostavno odsustvo, nedostatak, nego održava izvesnu povezanost sa sopstvom ili onim što on naziva „pozitivitet”, čak i u okviru ugnjetavanja. Upravo je u ovome glavna razlika između njega i Sartra. Memi ne prihvata da Jevrejina stvara samo drugi, da je on „čisto piljenje drugog” (262), i da on, štaviše, nastaje samo zato da bi bio negiran. Ako Memi i prihvata da ugnjeteni teži da se svede na figuru, neprekidno lišavanu - uključujući i lišenost sebe ili sopstvenosti kao takve5 - on i dalje tvrdi da ovo nije kompletna slika, čak ni u okviru ugnjetavanja. Memijev dug Sartrovom eseju je očigledan, od dijagnoze konstantnog optuživanja Jevreja od strane antisemita, do potvrde jevrejskog prava na različitost: „Svakako da [Jevreji] žele da se integrišu u naciju, ali kao Jevreji.”6 Cilj Sartrovog eseja bio je da naglasi da pitanje Da li Jevreji imaju pozitivan odnos prema sopstvenoj kulturi? nije ni od kakve koristi, jer ih to ne „spasava” kao Jevreje. Zbog toga nije slučajno što Sartrov esej ostavlja utisak da ne postoji nijedan element jevrejske kulture 3 Albert Memmi, The Liberation of the Jew, prevod Judy Hyun (New York: Orion Press, 1966), 263.

4 Ibid. 278.

5 Određivanje do koje mere figurativno značenje može da nam omogući pristup istinskom značenju predstavlja problem svakom od proučavanih autora, premda na različite načine, kao što se tvrdi u ovom članku. Pored toga, moja argumentacija često se oslanja na Deridinu analizu pojma „istinsko” (le propre).

Prevodilac Deridinih Margina filozofije Alan Bas objasnio je jednom napomenom da je „istinsko” termin koji ekonomično sažima značenja „istinitog, doslovnog”, kao i „onoga što je nečije, što se može posedovati [...] i sve veze između istinskog, imovine i vlastitosti.” (Derrida, Margins of Philosophy, prevod. Alan Bass [Chicago: The University of Chicago Press, 1982], 4).

6 Sartre, Anti-Semite and Jew, 145.

119

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

koji nije zaista negativno filtriran neprijateljskim gledištem, gledištem „antisemite”. Memi se, zapravo, slaže sa Sartrovom analizom jevrejske „situacije”: etička odluka da se prigrli autentičnost nije razrešila kolektivne okolnosti ugnjetavanja Jevreja, kojima se Jevreji i svi ostali mogu baviti jedino sa socijalnih i političkih aspekata (138). Izvlačeći ovaj zaključak, Sartr istovremeno poziva one koji nisu Jevreji na odgovornost prema svim Jevrejima, možda uz osećaj „nevine krivice” prema drugom – termin koji Moris Blanšo predlaže za „odgovornost”.7 Sve u svemu, Memi prati dve konvergentne ose istraživanja jevrejstva: jedna prihvata nacionalno oslobođenje potlačenog naroda, dok druga proučava kako Jevrejin može da dođe do postojanja i prestane da bude samo figura. Što se jevrejstva tiče, kada se Memi okrenuo pozitivitetu jevrejske egzistencije, nije uspeo u potpunosti da razreši figuru Jevrejina; čak i u svojoj autentičnosti i prihvatanju sebe, Jevrejin i dalje egzistira samo iz druge ruke. On je i dalje predstava, trop ugnjetavača. Pitanja zato glase: Da li će nacionalno oslobođenje Jevreja konačno dovesti do neposrednog iskustva bivanja Jevrejinom? Da li će dovesti do završetka figurativnosti? Ukoliko je tako, iz čega će se „bivanje Jevrejinom” sastojati?

Teškoća Jevrejina da se pravilno vrati sebi (retour à soi), po sebi, i kao on sâm, nigde nije izložena bolje nego kada Memi raspravlja o svom „identitetu” arapskog Jevrejina.8 Reč „identitet” stavljam pod navodnike upravo zato što je Memi pokazao da bivanje arapskim Jevrejinom ne predstavlja identitet, a posebno ne sopstveni identitet. Biti arapski Jevrejin 7 Maurice Blanchot, The Writing of the Disaster, prevod Ann Smock (Lincoln: University of Nebraska Press, 1986), 22.

8 U delu Ostaci Aušvica: svedok i arhiva (Remnants of Auschwitz. The Witness and the Archive) Đorđo Agamben (Giorgio Agamben) razmatra žargonski termin korišćen u koncentracionim logorima, a posebno u Aušvicu. Ovaj termin je „muselman” ili „musliman”. Označavao je čoveka koji je dostigao stanje ekstremne neuhranjenosti, koji je zbog slabosti i patnje postao emocionalno i intelektualno indiferentan prema svemu, suviše umoran, ni mrtav ni živ, i koji je, verovatno baš zbog toga, „siguran kandidat za gasne komore” (51). Jedna od Agambenovih primedaba se na jeziv način prepliće sa Memijevom brigom o figuri.

Nage leševe, iznošene iz gasnih komora, članovi SS trupa nisu nazivali tim imenom: „Od svedoka smo saznali da se o njima ni u kom slučaju nije govorilo kao o ’leševima’ ili ’lešinama’, nego jednostavno kao o Figuren, o figurama, lutkama” (51). U delu Šoa (Shoah) Kloda Lancmana (Claude Lanzmann), jedan od jevrejskih svedoka sudbine Jevreja u Vilni kaže: „Nemci su nam zabranjivali da koristimo reči ’leš’ ili ’žrtva’.

Mrtvaci su bili komadi drveta, izmeta, bez ikakvog značaja. Svako ko bi izgovorio reč ’leš’ ili ’žrtva’ bio bi prebijen. Nemci su nas terali da tela nazivamo Figuren, što znači marionete, lutke, ili Schmattes, što znači prnje” (9). Agamben takođe piše: „U svakom slučaju, izvesno je da su, uz jednu zastrašujuću ironiju, Jevreji u Aušvicu znali da tamo neće umreti kao Jevreji” (45) nego, drugim rečima, kao „muslimani”. Međutim, u Agambenovom objašnjenju nedostaje nešto što ima veze sa upotrebom reči „muselman” (44–5). On razmatra upotrebu ove reči, kako u semantičkom (na arapskom reč „musliman” doslovno znači „onaj ko se bezuslovno prepušta božjoj volji”) tako i u bihevioralnom pogledu (njihovo držanje podsećalo je na muslimane koji se mole). Ne tvrdim da Agamben prihvata ova objašnjenja; on ih samo navodi. Međutim, da li je ova vrsta etimologije dovoljna sama po sebi, kada njegova analiza pokazuje da je Aušvic doneo potpunu degradaciju Jevreja kao „muslimana”, da je transformisao Jevreja „u muslimana, i ljudsko biće u neljudsko” (52), ili, preciznije rečeno, pretvorio „muselmana” u „čoveka koga nije moguće razlikovati od ne-čoveka” (82)? Sleng ili žargon retko je slučajan, i uglavnom se zasniva na određenim pretpostavkama. Šta nam govori činjenica da je potpuna degradacija označena navodno adekvatnim nazivom „musliman”, uključujući i odnos pojmova musliman i Jevrejin?

120

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

odgovara parcijalnim identifikacijama čiji zbir nikada ne daje totalitet jedinstva. U uvodu dela Kolonizator i kolonizovani, Memi piše da je on bio „neka vrsta polutana kolonizacije, koji je razumeo svakoga jer u potpunosti nije pripadao nikome.”9 On jeste bio kolonizovani, ali francuska kolonizacija donela je Jevrejima i izvesne privilegije. U hijerarhijskom kolonijalnom društvu Jevrejin je bio „jedan mali stepenik iznad muslimana” (xiv).

Ova situacija pokazuje nam da je proces oslobođenja arapskog Jevrejina mnogo složeniji nego proces oslobođenja muslimana. U delu Jevreji i Arapi Memi pokazuje da je, sa jedne strane, „dolazak Evropljana, koji je za muslimane bio katastrofa, Jevrejima doneo neku vrstu oslobođenja.”10 Sa druge strane, kada kolonizovani dođe do zaključka da ne može ili ne želi da bude asimilovan, i kada pokrene ono što Memi naziva povratkom sopstvenom jeziku i kulturi – iako su i Jevreji i muslimani patili zbog kolonizacije – Jevrejin će se naći u jedinstvenom položaju: „Kod Jevrejina, međutim, ne dolazi do ovog povratka samom sebi” (41). Musliman je trpeo veće ugnjetavanje tokom kolonizacije, ali bi se za vreme dekolonizacije lakše vratio sebi, i u sebe, svom jeziku, religiji i kulturi. Za Jevrejina, međutim, ovakav povratak sebi nije moguć, zato što ne postoji ista pozicija sebe na koju bi mogao da se vrati. Jevrejin je osuđen da živi, i to u skromnim okvirima, u arhivama drugih11, da upotrebimo Memijevu upečatljivu formulaciju. Nemogućnost povratka sebi ilustrovana je kroz ono što za Jevreje istovremeno predstavlja i šansu i problem: kako neko može biti oslobođen „jedne vrste oslobođenja” koju je omogućila francuska kolonizacija?

Moglo bi se prigovoriti da Memi suviše zgodno suprotstavlja iskustvo Jevrejina iskustvu muslimana, kad govori o dekolonizaciji i njenim posledicama. Memi zapravo ne umanjuje poteškoće sa kojima su se muslimani i Arapi susreli u nacijama gde je, da navedemo samo jedan primer, politika arabizacije često nasilno pristupila izazovu pluraliteta govornih jezika.12 Međutim, ono što on kaže o jedinstvenoj situaciji dekolonizacije arapskog Jevrejina, 9 Albert Memmi, The Colonizer and the Colonized, prevod Howard Greenfeld (Boston: Beacon Press, 1991), xvi.

10 Albert Memmi, Jews and Arabs, trans. Eleanor Levieux (Chicago: J. Philip O’Hara, 1975), 40.

11 Memmi, Portrait of a Jew, 202.

12 Memmi, The Liberation of the Jew, 183-84; Memmi, Jews and Arabs, 180-81. Džamila Saadi-Mokrejn (Djamila Saadi-Mokrane) pokazuje kako se o broju jezika u Alžiru mora razmišljati kako sa istorijskih, tako i sa političkih aspekata, zbog činjenice da je bilo više od jednog „alžirskog rata”, i da to nije bio samo rat za nezavisnost, rat protiv Francuza: „Postojanje preislamskog berberskog jezika služi kao podsetnik na istorijske periode za koje bi mnogi voleli da budu zaboravljeni: podsetnik da Alžir pre islamizacije nije bio tabula rasa, i da je arabizacija zemlje bila posledica arapskog osvajanja.” (“The Algerian Linguicide,” Algeria in Others’ Languages, ed. Anne-Emmanuelle Berger [Ithaca: Cornell UP, 2002], 44). U istoj zbirci eseja, Hafid Gafaiti (Hafid Gafaiti) usložnjava pitanje berberskog otpora arabizaciji pokazujući da berberska zajednica nije monolitna. Naprotiv, neke od njenih grupa, kao što su šavije, imale su koristi od novostečene političke, ekonomske i vojne moći, pa su prigrlile arabizaciju. Sudeći po njegovoj analizi, frankofona kabilska elita imala je koristi od francuske kolonizacije, zbog čega je došlo do sukoba interesa različitih političkih grupa, koje se ne moraju nužno poklapati sa jasno razgraničenim etničkim zajednicama (“The Monotheism of the Other: Language and De/Construction of National Identity in Postcolonial Algeria,” Algeria in Others’ Languages, pogledati stranice 37–8).

121

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

u poređenju sa njegovim muslimanskim zemljacima, kao i o specifičnoj ambivalentnosti u pogledu njegovog bivšeg kolonizatora, i dalje je relevantno. Kao što ćemo videti, ovim su se na sličan način bavili i Elen Siksu i Žak Derida. Jevrejinov „identitet” (shvaćen kao pasoš, nacionalnost, jezik, kultura) samo je pozajmljen, uvek pozajmljen, ali taj se identitet i doživljava kao nešto takvo, kao pozajmica koja može biti oduzeta „u svakom trenutku, bez upozorenja” – kao što je napisao u „Oslobođenju Jevrejina” (185) – i koja nikada nije u posedu sopstva.

Kada, pri kraju „Oslobođenja Jevrejina”, Memi tvrdi kako je cilj da se „Jevrejin obnovi do sebe” (273), iz prethodnog teksta jasno je da za adekvatan pristup ovom zadatku nije potrebno ništa drugo do duga (re)konstrukcija. Memi ne deluje kao da okleva kada locira ono što zaista pripada Jevrejinu, u smislu njegovog vlasništva i onoga što on može da prisvoji kao nešto zaista jevrejsko. Međutim, dodeljivanje mesta, lokacije ili lokaliteta (Izrael) jevrejstvu i dalje govori vrlo malo o specifičnostima onoga što zaista znači biti Jevrejin. Memi je, očigledno, naklonjeniji razmišljanju o ideji bivanja Jevrejinom kao o budućnosti, o potencijalu. Njegovo prihvatanje sekularnog Izraela navodi ga da brani stav da Izraelce treba smatrati „narodom koji je kao i svaki drugi”, a Izrael „nacijom kao što su druge nacije” (288), i da oboma treba dati budućnost kako bi mogli da budu kritikovani i transformisani, kao bilo koja druga država. Sa jedne strane, ovaj zahtev teži da svede želju Jevrejina da preživi, kao i činjenicu da je jevrejska tradicija istrajala uprkos ugnjetavanju, na utilitarističke kriterijume, odbrambeni mehanizam ili „mašineriju opstanka” (155).

Na drugom kraju ovog procesa – oslobođenja kroz jevrejsku nacionalnu državu – dolazi do istog poravnavanja specifičnosti bivanja Jevrejinom, jer se Memi zalaže za evaluaciju Izraela kao bilo koje druge države.

Nasuprot tome, Memijeve izjave date na drugim mestima, da je „Jevrejin zapravo [autrement]”13, trebalo bi uzeti za ozbiljno i pažljivo ih obraditi. Memi potvrđuje različitost Jevrejina, ali ne razrađuje dovoljno svoje stavove u pogledu ove različitosti, jedne drugosti koja bi na jedinstven način ispoljila autentičnost onoga što znači biti Jevrejin. Da li bi različitost Jevrejinove misli i iskustva rasejanja trebalo da utiče na samu formu Izraela, ne samo u pogledu državnog očuvanja Jevreja uopšte ili nacionalnih manjina unutar Izraela, nego i u pogledu filozofske misli jevrejske države po sebi, kao i u pogledu njenih drugih, unutar i izvan državnih granica?14 Moris Blanšo pažljivo je pristupio ovim pitanjima, precizno poštujući pozitivni značaj judaizma, kao što bi to Memi verovatno rekao. Judaistički zakon, jevrejska misao

13 Memmi, Portrait of a Jew, 313.

14 Da bismo bili pravedni prema Memiju, moramo istaći da on često podržava i legitimitet nacionalne vokacije Palestinaca (Jews and Arabs, 110-11). U delu Jevreji i Arapi on pokušava da pronađe rešenja za izraelsko-arapski konflikt koja ne bi bila „apokaliptične” prirode. Prema njegovom mišljenju, ovaj konflikt je pre svega „problem mirne koegzistencije” (109).

122

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(posebno Levinasova) sadrži „izvestan odnos čoveka prema čoveku”15 koji definiše odgovornost i pravdu. I Levinas i Blanšo prihvataju odgovornost uključivanja odnosa prema drugom, koji još nije dat nego ga tek treba razjasniti. Blanšo kaže: „Odgovornost, koja me odvlači od mog poretka – možda od svih poredaka i od poretka kao takvog – odgovornost koja me odvaja od mene (od „mene” koji je gospodarenje i moć, od slobodnog, govorećeg subjekta) i otkriva drugog umesto mene, zahteva da odgovaram za odsustvo, za pasivnost.”16 To oslobađanje od vlastitog, od subjektivnosti i od već postojećeg reda, neophodno je da bi se konstituisala istinska odgovornost prema drugom. Odgovornost, dakle, koja ne pretpostavlja jedno ja pre i, shodno tome, umesto onog drugog. Ili, rekao bi Derida, odgovornost koja ne odgovara nijednom programu koji se može izračunati i o kome se može odlučiti – i o kome je, shodno tome, već odlučeno – nego dopušta da događaj, to jest drugost, dođe, ukoliko je dolazak drugosti „dolazak onoga što ne zavisi od mene”17.

Ovakvo shvatanje odgovornosti prema drugom utiče i na misao o lokaciji ili boravištu.

Blanšo i Levinas ovde pre misle na „prebivalište” nego na Hajdegerovo boravište, barem u tom pogledu što boravište podrazumeva izvesno pripadanje i sedelaštvo, ili, kao što Derida kaže, metaforički asocira na blizinu bivanja sa vrednostima susednosti.18 Prema mišljenju ovih mislilaca, odgovornost podrazumeva dislokaciju. Dislokacija ili neodrživost nije nimalo strana pojavi koju nam Blanšo otkriva u „bivanju Jevrejinom”: „Ako je judaizam osuđen da za nas primi značenje, on svakako pokazuje da [...] izlazak (iskorak napolje) predstavlja hitnost od koje ne možemo pobeći ako želimo da očuvamo mogućnost za pravičan odnos. Hitnost iskorenjivanja; potvrđivanje nomadske istine”.19 Zbog toga što „nomadizam odgovara jednom odnosu koji posedovanje ne može da zadovolji” (125), nomadski pokret predstavlja „autentičan način prebivanja [...] i pozitivan odnos prema spoljašnjem, odnos čija nas hitnost poziva da ne budemo zadovoljni onim što je za nas ispravno” (127).

Upravo zbog toga što odnos prema drugom ili sebi zasniva na oduzimanju imovine i nomadizmu, bivanje Jevrejinom „predstavlja univerzalno pitanje” (447). Zbog toga biti Jevrejin nije isto što i biti neko drugi. Bivanje Jevrejinom ukazuje, kroz misao i iskustvo, 15 Maurice Blanchot, The Infinite Conversation, prevod Susan Hanson (Minneapolis: The University of Minnesota Press, 1993), 125.

16 Maurice Blanchot, The Writing of the Disaster, prevod Ann Smock (Lincoln: University of Nebraska Press, 1986), 25.

17 Jacques Derrida, A Taste for the Secret, prevod Giacomo Donis (Cambridge: Polity Press, 2001), 60.

18 Derrida, Margins of Philosophy,130. Hajdegerove formulacije inherentnosti i sedelaštva u vezi sa prebivalištem moraju se tumačiti zajedno sa onim što istovremeno funkcioniše kao njihova opozicija, „ekstaza”. Na primer, u Pismu o ’humanizmu’, Hajdeger kaže: „Način na koji ljudsko biće u svojoj istinskoj suštini postaje prisutno u biću jeste ekstatička inherentnost u istini o biću [kurziv je moj]. U delu Putni znakovi (preveo s nemačkog Božidar Zec, Plato, Beograd, 2003) kaže: „Jezik je kuća bića, u kojoj ljudsko biće eg-zistira prebivanjem, zbog toga što on pripada istini bića, čuvajući je” [kurziv je moj].

19 Maurice Blanchot, The Infinite Conversation, 125.

123

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

na jednu mogućnost za odgovornost i pravdu do kojih se stiže prenošenjem potrebe, dislokacijom, sagrešenjem, i za izgradnju odnosa prema drugom, pre svega prema sebi kao drugom, upravo tokom tog prenošenja. Radovi Elen Siksu i Žaka Deride obrađuju tu drugu odgovornost i predstavljaju svedočanstvo o njenom postojanju.

Elen Siksu često je pisala o tome kako je to biti Jevrejka u Alžiru. „Rođena sam u Alžiru [...] Ja (ni)sam Arapkinja. Ko sam ja? Ja se ’bavim’ francuskom istorijom. Ja sam jevrejska žena”, napisala je u jednom ranom eseju.20 Predstavljajući se na taj način, ona se primetno udaljava od francuznosti, koja čak ni ne spada u domen njenog istraživanja. Ova inicijalna pozicija ne menja se ni u kasnijim tekstovima. Ona sebe naziva „inseparab”*21, ali svoj francuski pasoš posmatra sa nevericom, i ne shvata glagol „biti” kada je povezuje sa francuznošću. Međutim, ona ne idealizuje nekadašnji privilegovani položaj koji je imala u odnosu na Alžirce ili alžirsku „stvarnost”. Naprotiv, ona više puta ponavlja da „Alžir” nikada nije bio njen, da je bila „nepozvana” (63), isključena, strankinja u sopstvenoj domovini, koja zbog toga i nije bila njena. To što je bila uključena u unakrsna strujanja pripadanja i oduzimanja – a što je predstavljalo jednu od posledica kolonizacije – navelo ju je da preispita pojmove autentičnog boravišta i imovine (ili vlastitosti) na način koji je sličan Blanšoovom. Kolonizacija kreira sigurnost nesvodljivog, heterogene tabore – npr. nezakonite Arape nasuprot zakonitih Francuza – i ostavlja Jevreje da lebde između, ni u čemu – ili, još gore, da „pod prisilom igraju u tom komadu, sa lažnim identitetom.”22 Ni Jevreji ni Arapi ne uspevaju kolektivno da izbegnu taj momenat zajedništva u neprijateljstvu, te prvo deluju jedni protiv drugih, da bi se potom okrenuli, na različite načine, protiv kolonizatora. Siksuova izvlači nekoliko zaključaka iz te prljave igre i lažnog pozicioniranja. „Ja sam na strani Mojsija, onog koji ne ulazi. Srećom” (170). Bez egzilaškog patosa, Siksuova prihvata nomadizam, neukorenjenost i sagrešenje, ove puteve za bekstvo, jer je teško pronaći načine za prelazak. Prema njenom mišljenju, postoji samo odlazak, ali to nije odlazak iz stabilnosti ili zakonitog sidrišta; postoje samo počeci u množini, a nikada stizanje. Ovde se radi o odlasku čiji cilj nije stizanje, ili o odlasku baš zato da se ne bi stiglo (170). Zbog toga ona, za razliku od Memija, u Izraelu ne vidi otvaranje jedne budućnosti nego, naprotiv, njen jasan svršetak. Drugim rečima, ona ne veruje da Izrael predstavlja jedan aktuelan proces „stizanja”, nego pre jedno stizanje zbog kog će „pitanje

20 Hélène Cixous, Catherine Clément, The Newly Born Woman, prevod Betsy Wing (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1986, 6th printing, 1996), 71. * Neprevodiva igra reči: inseparab je kombinacija reči inseparable (nerazdvojivo) i Arab (Arapin ili Arapkinja) – prim. prev 21 Elen Siksu, Sanjarije divlje žene, prevod Sanja Milutinović Bojanić, Rad, Beograd, 2005.

22 Hélène Cixous, “My Algeriance, in other words: to depart not to arrive from Algeria,” Stigmata.

Escaping Texts, prevod Eric Prenowitz (New York: Routledge, 1998), 156.

124

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Šta dalje? biti sasvim poništeno” (170).23 Siksuova opisuje posvećenost drugom u opštem slučaju, učešće koje podrazumeva svrstavanje na nečiju stranu, bivanje na nečijoj strani, jedan čin bez povratka koji ne osigurava neophodan reciprocitet.24 Ova pozicija baca svetlost i na specifično razmatranje pripadnosti kao oduzimanja, što je karakteristično za Siksuovu. To pre svega potiče od njenog iskustva i razmišljanja o prelasku granica gde, na najopštiji način, prelazak preko praga (škole, nacionalnosti, državljanstva, jezika…) ne garantuje bezbednost zaštitnički nastrojene zajednice koja se sastoji od prijateljskih članova, nego upravo suprotno, dovodi do neobičnog shvatanja, shvatanja same stranosti, toga da biti unutra znači i dalje biti spolja: „Ulazak vodi isključenju”.25 U Alžiru, piše Siksu, grafiti se na zidovima pišu da bi ih svi čitali, ali ih, očigledno, niko ne vidi. Tamo piše jednostavno: „Videćete”26. Tačnije, Francuzi su bili slepi, namerno ili iz navike. Nekada odsustvo, činjenica da nema šta da se vidi, na najakutniji način isprovocira misao. Suptilno i precizno, Siksuova evocira prizore iz svojih srednjoškolskih dana u Alžiru, taj skok u licej i, samim tim, u „FrancuskoAlžir”, dat kao jedna reč (80), u jedan sistem „neistinit do beskonačnosti” (84), koji se upravo zato nameće kao istina umesto istine, kao uzurpacija ugrađena u sistem koji projektuje jedan „plan da se izbriše alžirsko biće” (70), jedno namerno isecanje i spektralizaciju alžirskog tela iz alžirskog grada i pejzaža. Ne samo da Alžirci nikada nisu bili pominjani u školi, nego ni sam Alžir nikada nije izučavan, čak ni imenovan, a jedini predmet proučavanja bila je Francuska (84).27 Međutim, za razliku od Memija, Siksuova veruje da ta ogromna složenost, koja je time nastala, pruža izvesne mogućnosti za razmišljanje. Ako se i buni protiv nepravdi kolonizacije ili se priseća bolnih isključivanja koja je doživljavala zbog preovlađujućeg antisemitizma, ona, barem u jednom pogledu, ne želi ni za korak da odstupi od onoga što 23 Izgleda da se ona slaže sa Blanšoom kada kaže: „Jevrejska mesijanska misao (prema mišljenju nekih komentatora) ukazuje na postojanje veze između događaja i njegovog izostanka” (The Writing of the Disaster, 141); „Odakle ta neophodnost svršetka? Zašto ne možemo da podnesemo, zašto ne želimo ono što nema kraj?” (143).

24 U vezi sa ovim pogledati šta Džil Robins (Jill Robbins) kaže o Levinasovom „etičkom odnosu”, posebno u delu Totalitet i beskonačnost: „Ovaj etički odnos [...] je odnos bez odnosa. On održava rastojanje beskonačnog razdvajanja, ’ali tako da to rastojanje ne uništava ovaj odnos i tako da ovaj odnos ne uništava to rastojanje’ [TI 41]. Levinas insistira na radikalnoj asimetriji” (“Circumcising Confession: Derrida, Autobiography, Judaism,” Diacritics 25.4: 20-38, 22).

25 Cixous, “My Algeriance,” 159.

26 Siksu, Sanjarije.

27 Derida, isto tako, govori o časovima istorije i geografije iz svog alžirskog liceja: „Ni reči o Alžiru, ni jedne jedine reči o njegovoj istoriji i geografiji, ali smo zato obalu Bretanje i estuare Žironde umeli da nacrtamo zatvorenih očiju” (Monolingualism of the Other, Or The Prosthesis of Origin, prevod Patrick Mensah [Stanford: Stanford University Press, 1998], 44). O ponekom alžirskom detetu, koje se moglo sresti u srednjoj školi, on piše: „Ovde moram da odustanem od delikatnih analiza koje bi nalagala socijalna geografija staništa, kao i kartografija osnovnoškolskih učionica u kojima je i dalje bilo malih Alžiraca, Arapa i Kabila, koji će ubrzo nestati pred vratima liceja” (37).

125

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je shvatila odrastajući u Alžiru, a to je da je „svaki prizor uvek imao druge, kontradiktorne strane”.28 Ovaj citat govori o „stranama” koje ne moraju podrazumevati izobilje pozitiviteta, ali ipak zahtevaju da budemo svesni određenih poteškoća. Siksuova uvek govori o šansi, o svojstvu spoljašnjosti kao o srećnoj okolnosti, koja kao takva treba da opstane kao jedan potreban horizont, čak i po završetku, možda posebno po završetku ugnjetavanja – da se zadržimo u okviru Memijeve leksike. U stvari, njena sećanja na izbacivanje iz škole u Oranu zbog provišijevskih mera protiv Jevreja, i na povratak u školu posle promene vlasti u Alžiru, označena su istom rečju – „šansa”, koja istovremeno označava i šansu, i sreću. „U Oranu smo imali tu sreću [nous avions eu la chance], moj brat i ja, da smo ušli u spoljašnjost, u tu kartonsku školu, zahvaljujući Višiju [...] Srećom [par chance], kada je američko iskrcavanje omelo ovu svetu autsajderizaciju, „ona nije ometena ni u našim umovima, ni u našim telima.”29 Oslobođenje je potrebno ne samo kao prekid ugnjetavanja nego i kao način za očuvanje srećne okolnosti do koje je došlo kroz – ona se čak usuđuje da kaže zahvaljujući – ugnjetavanosti. Drugi način da se izloži ovaj stav jeste da se kaže da, dok Memi insistira na tome da bi bilo pravilno razdvojiti figuru Jevrejina od bivanja Jevrejinom, Siksuova izlaže postojane tropološke kapacitete bivanja Jevrejinom.

Siksuova, Memi i Derida susreću se barem u jednoj tački, u kojoj svako od njih svedoči o procesu oduzimanja u pogledu francuskog jezika. Međutim, čak i u njihovom slaganju oko ovoga postoje značajna razmimoilaženja. Memi kaže da je Jevrejin neko „kome je uskraćen jezik, neko bez legitimnog jezika”.30 Sa jedne strane, njegov maternji jezik, judeo-arapski, bio je „osakaćeni jezik” (182), a ova lingvistička nevolja (187) dodatno je pogoršana kada je naučio francuski, čime je ubacivanjem u mrežu francuskog obrazovnog sistema došlo do zastrašujuće izloženosti i, samim tim, u francuski jezik, kao što je opisao, uz izvesnu transpoziciju, u svom delu Kip od soli. Kao i Derida, Memi je oprezan prema ideji bogatstva i prezasićenosti, i obojica vide zamućenje ili „nevolju” tamo gde drugi ukazuju na izobilje (Memi govori o „lingvističkim nevoljama”, a Derida o „nevolji identiteta”). U vezi sa tim, Memi kaže da je bilingvizam „dvostruko unutrašnje kraljevstvo [koje] doslovno ugrožava jedinstvo, psihološku harmoniju ugnjetenog. Njegov drugi jezik daleko je od toga da dopunjava njegov solidno usvojen, samopouzdan maternji jezik; naprotiv, on ga svrgava i uništava (188). On je zauvek ostao pozvani „gost francuskog jezika” (191). U Kipu od soli, mladi licejac govori kao što niko drugi ne govori. Neko mu kaže da govori francuski kao Nemac (ovde mi na pamet pada Siksuova i njeno, u najmanju ruku, dvostruko jezičko nasleđe): „Pokušala sam da govorim ovaj jezik koji nije moj, koji verovatno nikada neće biti u potpunosti moj, ali bez kog nikada ne bih uspela da se samoostvarim.”31 28 Cixous, “My Algeriance,” 160.

29 Siksu, Sanjarije, moj kurziv.

30 Memmi, The Liberation of the Jew, 185.

31 Memi, Kip od soli, preveo Srećko Džamonja, Naprijed, Zagreb, 1965.

126

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Derida možda deluje blizak Memiju kada u Monolingvizmu drugog govori o svom „stradanju francusko-magrepskog sveca” (27), kroz koje je prošao živeći u francuskom Alžiru. Za razliku od Abdelkebira Katibija (Abdelkebir Khatibi), Deridinog prijatelja i autora dela Bilingvalna ljubav, ni Memi ni Derida ne mogu da se oslone na bilingvizam kao na sigurnu alternativu, tj. na jedan maternji jezik – u Katibijevom slučaju arapski – i drugi jezik, francuski, „jedan maternji jezik plus još jedan jezik” (36). U Memijevom slučaju, kao što smo videli, do ovoga dolazi zato što je njegov maternji jezik, judeo-arapski, suviše nemoćan, a njegov drugi jezik, francuski, nešto što on uvek oseća kao nešto pozajmljeno, a nikada kao svoju vlastitu imovinu. Što se Deride tiče, on ukazuje na niz postojećih zabrana u pogledu na svog tadašnjeg (i sadašnjeg) pristupa jeziku ili jezicima. Kao i kod Siksuove, a isto tako i kod Memija, ove zabrane manifestuju se pre svega u kontekstu francuske škole, koja postaje tipičan primer jednog opštijeg kulturnog upisivanja u kolonijalnim uslovima, jednog uključivanja, u najopštijem smislu, u kolonijalnu strukturu kulture. Prva zabrana odnosi se na učenje arapskog ili berberskih jezika, „jezika drugog, koji je naš prvi sused. Unheimlich. Za mene, to je bio jezik suseda” (37). Međutim, za razliku od Memija – upravo je zbog toga Deridin odnos prema francuskom jeziku u isti mah jednostavniji i teži – za njega nije postojala mogućnost povratka u dom, u maternji jezik, čak ni u ono što Memi opisuje kao nesavršen maternji jezik, jer se „judeo-španski [...] više nije koristio” (84) među alžirskim Jevrejima. Ovaj nemogući odnos prema francuskom jeziku nastaje zbog dvostruke naredbe ili zabrane: „Ovo ja o kome govorim je neko kome je, kao što se manje ili više dobro sećam, pristup bilo kom alžirskom jeziku osim francuskog [...] bio zabranjen. Međutim, isto to ja predstavlja i nekoga kome je i pristup francuskom jeziku takođe bio zabranjen [...] Na drugi način, svakako, ali jednako zabranjen” (30–1). Ono što Derida definiše u ovom pasusu jeste uskraćivanje „odobrenog maternjeg jezika” (31), zato što je francuski jezik bio „jezik gospodara” (42). Memi se slaže sa Katibijem, navodeći francuski kao svoj drugi jezik, iako jasno pokazuje na koje se načine ova drugost neizbežno pretvara u zastrašujuće, ali istovremeno obožavano prvenstvo. Međutim, Derida tvrdi – da se zadržimo još malo u premisama ovih termina – da francuski niti je drugi jezik, niti pruža sigurnost i udobnost maternjeg jezika. On i dalje govori o oduzimanju, a posebno svojom čuvenom, teškom izjavom: „Imam samo jedan jezik, ali on nije moj” (2). Ceo taj esej predstavlja razradu teške „samogućnosti” te deklaracije.

U prvom značenju, koje je Memi istraživao, Derida priča priču o kolonizovanom, tvrdeći da je monolingvizam – onaj koji se odnosi na francuski jezik – nametnut od strane drugog, gospodara, ali i da kolonizovani istovremeno nikada neće moći da pretpostavi svoje vlasništvo nad francuskim jezikom: „Nije moj”. Međutim – a upravo je ovo jedna od glavnih razlika između njega i Memija – Derida takođe pokazuje i da ni sam gospodar ne poseduje ništa. Nigde ne postoji odnos pripadanja, vlasništva i temeljnog vladanja jezikom, jer je jezik „od-prisvajanje” (24), što jednako važi i za gospodara ili kolonizatora. Pojmom od-prisvajanja Derida se takođe približava i Siksuinoj „šansi”, terminu koji on primenjuje na sopstveno iskustvo, nazivajući ga npr. „paradoksalnom mogućnošću [chance]” (53).

127

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Kao što Derida kaže na nekoliko mesta, od-prisvajanje nije samo način da se prevaziđe opozicija otuđenja i prisvajanja, nego takođe predstavlja i „jedinu moguću šansu.”32 Ako govorimo o pretpostavljenom jedinstvu jezika, „jezičko jedno” nameće pitanje legitimiteta, ali ga ne rešava.33 Ove stranice otkrivaju na koje načine su politika i etika obrađene u Deridinom diskursu. Drugim rečima, tu se vidi da one nisu samo predmet diskusije, nego su i nešto čemu on upućuje poziv, nešto što treba da dođe i da se dogodi. Pre svega, ideja otuđenja ispoljava izvesna ograničenja, jer nijedna imovina, nijedno sopstvo nije, u strogom smislu reči, „otuđeno” u odnosu na jezik. Ako neko poseduje jedan jezik, time nikakvo pređašnje mnoštvo nije postignuto niti izgubljeno, što znači da se jezik može prisvajati samo do određene tačke i nikada u potpunosti. Zbog toga je gospodar to što jeste u onoj meri u kojoj „može da dâ supstanciju ovom prisvajanju i da ga artikuliše [...] kao deo neprirodnog procesa političko-fantazmatskih konstrukcija” (23). Treba naglasiti da Derida ovim ne poriče ni okrutnost ni poniženje kolonijalnog ugnjetavanja, kao ni jedinstvenost njegovih konkretnih manifestacija. On takođe kaže – a ovde se značajno približava Siksuovoj – da nisu svi egzili ekvivalentni, da „svako objašnjenje ostaje pojedinačno” (58), a svaka pojedinačnost postoji u uslovima iterabilnosti, ali ipak ostaje nesvodiva u trenutku svoje konkretne manifestacije. Ako i insistira na „determinabilnoj mogućnosti za potčinjenost i hegemoniju” (23), to je zbog toga što determinacija odbacuje sva naturalizovana prisvajanja.

Ovo takođe odgovara i Deridinom pojmu heterologije, otvaranja ka drugom. Reći da neko govori jedan jezik, koji pritom nije njegov, isto je kao da kažemo da taj jezik uvek pripada drugom: „Dolazi [Venue] od drugog, ostaje sa [restée à] drugim, i vraća se [revenue] drugom” (40). To jeste monolingvizam, ali on pripada drugom, što je predlog koji momentalno definiše etiku odnosa, razmene, davanja i gostoprimstva u isti mah.

Monolingvizam drugog čini da drugi dođe, to je dolazak drugog (68). Još jedan način da očekujemo dolazak drugog, ili da govorimo o monolingvizmu drugog, jeste da kažemo da je jedan jezik uvek u prevodu; drugim rečima, jedan jezik je uvek istovremeno i jedan, i više od jednog. Otud Deridina „želja da se učini da jezik stigne ovamo, tako što će se učiniti da mu se nešto dogodi [...] da se jezik prisili da sam sebe govori, na jedan drugi način, sopstvenim jezikom” (51). Ili, kao što Elen Siksu kaže u svom tumačenju Monolingvizma drugog Žaka Deride, „njegovo boravište ostaje u neprevodivom.”34 U Portretu Žaka Deride Siksuova se, osim na Monolingvizam, usredsređuje i na jedan drugi Deridin esej “Circumfession”*. Siksuova proučava tačku u kojoj se u tom eseju veroispovest susreće sa obrezivanjem, u vidu pisanja i oznaka na telu, koje dolaze od tela.

32 Jacques Derrida, Le Droit à la philosophie du point de vue cosmopolitique (Paris: Verdier, 1997), 32.

33 Derrida, Monolingualism of the Other, 28.

34 Hélène Cixous, Portrait of Jacques Derrida as a Young Jewish Saint, prevod Beverley Bie Brahic (New York: Columbia University Press, 2004), 119. * Neprevodiva igra reči: “Circumfession” je spoj reči „circumcision” (obrezivanje) i „confession” (veroispovest) – prim. prev.

128

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ona nam skreće pažnju, između ostalih motiva, na ovo dvostruko pisanje, gde obrezivanje „ostavlja svoj pečat” na telu (73), a i circumfession je nešto zapisano, a ne izgovoreno, za razliku od veroispovesti (102). U centru njene pažnje je određeni deo Deridine argumentacije, koju ona koristi i proširuje. Sa jedne strane, Derida nije zainteresovan za veroispovest kao nešto što više nema nikakve veze sa istinom35 nego, naprotiv, kao za nešto što ima veze sa ispovedanjem, traženim oprostom (48), pretpostavljenom krivicom (215) i tajanstvenošću ceremonija (296). Sa druge strane, obrezivanje je događaj koji sebe upisuje na telo (120), zapis koji zauvek ostaje, jedan događaj bez pamćenja (96) koji kultiviše obrezanog (60). U judaizmu, ovaj znak na telu muških Jevreja označava i zavet između Boga i njegovog naroda. Zbog toga što je asimilacija od strane Francuske donela alžirskim Jevrejima akulturaciju i „hendikepirano pamćenje”36 – jer su oni faktički bili „stranci u odnosu na jevrejsku kulturu” (53) – smatra se da Deridin circumfession obitava u ono malo jevrejstva što mu je preostalo.37 U isti mah, s obzirom na to da „Jevreji ne znaju ništa o veroispovesti” (187), esej “Circumfession”, ilustruje akulturaciju i potkopava „ispravan” čin ispovedanja.

Iako Siksuova u svojim tekstovima uvek povezuje jezik i telo, ona primećuje da je zapis obrezivanja u judaizmu polno isključiv.38 Kao žena, kao neko ko nije obrezan39, ona o obrezivanju može da govori samo „sa strane” (68). Ako je obrezivanje rez, razdvajanje, ono je to pre svega zato što je rezervisano za muškarce, i zato što su žene iz toga isključene.

Zbog toga je najbolji način za definisanje jevrejske žene jednostavno nabrajanje obrnutih karakteristika muškog jevrejstva: „Ona nije Jevrejka (juif), ona nema bar micvu ni talit, ona nije među Jevrejima u sinagogi, ona je sa strane, ona je odvojena, nalazi se na balkonu, ona je tamo da odatle gleda njega – svog sina, svog brata, svog muža, svog ljubavnika, svog oca – ona je zaboravljena neophodnost, svedok koji je već milenijumima isključen ali je, uprkos tome, bizarno neophodan, u isto vreme daleko i veoma blizu” (74). Međutim, Siksuova pokazuje da, iako je očigledno isključena iz upisivanja zaveta na svoje telo, jevrejska žena izmišlja sopstvene prestupničke, ali ipak verne zavete, koji na obrnut način ritualizuju obrezivanje. Ako se obrezivanje tiče muške novorođenčadi („le né”), Siksuova invertuje ritual čuvajući od sečenja svoj jevrejski nos („le nez”), tu figuru koja predstavlja penis: „Bojala sam se bekstva od svog označitelja, od svog né-jevrejskog prevelikog, predugačkog 35 Jacques Derrida, “Circumfession,” Jacques Derrida, prevod Geoffrey Bennington (Chicago: The University of Chicago Press, 1993), 132.

36 Jacques Derrida, Monolingualism of the Other, 54.

37 Jacques Derrida, “Circumfession,” Jacques Derrida, 303.

38 Džil Robins citira Hauarda Ajlberg-Švarca (Howard Eilberg-Schwartz), koji kaže da „[obrezivanje] uspostavlja opoziciju između muškaraca i žena. Žene ne mogu da nose simbol zaveta. Samo tela muškaraca mogu da ponesu uspomenu na obećanje koje je Bog dao Avramu” (“Circumcising Confession,” 35).

Robinsova komentariše da „diskurs obrezivanja u potpunosti potiskuje pitanje žene [...] Ovo zaboravljeno pitanje je ono o čemu se ne misli, skriveno polje diskursa o obrezivanju” (35).

39 Cixous, Portrait of Jacques Derrida, 68.

129

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nosa, od svog vrha organa, od svog oca. Time sam sebe na suprotan način obrezala, odbijajući operaciju. Postoji mnogo više vrsta obrezivanja nego što možemo da zamislimo” (74).

Samo povezivanje reči né i nez u Portretu – dve reči koje gotovo da su homonimi – ukazuje na još jedan motiv za njeno istraživanje jevrejstva, koje nadilazi pitanje seksualnih razlika, kao i pitanje bivanja Jevrejkom u ženskom rodu: „Uvek se radi o rođenom (le né), zar ne? Ili o nosu (le nez) na francuskom” (74, moj kurziv). Homofonost okuplja reči različitog značenja u jednom jeziku, a ova skupina predstavlja šansu za dosad neopažene veze ili procurivanja smisla. Štaviše, nikada ne možemo saznati šta bivanje Jevrejinom zaista podrazumeva – kaže Siksuova – ali neko je Jevrejin barem zbog toga što tvrdi da to jeste, „jevrečju (par juifdire)” (75). A ova tvrdnja uvek se iznosi na određenom jeziku. Za vreme Drugog svetskog rata njena majka koristila je glas kao šifru za označavanje Jevreja: „On je J, rekla bi mama, kako bi, ne izgovorivši, kazala ime tajne” (3), ali taj glas nije izgovarala kao nemačko, nego kao francusko „j”. Zbog toga reč juif ne samo što je uvek u muškom rodu – ili je uzurpirana ljubavlju i vernošću kada se koristi u ženskom – nego je, pored toga, to i „francuska reč” (4). Ona se slaže sa Deridom u pogledu akulturacije ili „kontravremena” jevrejske zajednice u Alžiru (115), u kojoj je znanje hebrejskog jezika bilo gotovo sasvim iščezlo, i u kojoj, kao što ona kaže pozajmljujući Deridin izraz, „problem identiteta [...] takođe ima veze i sa problemom izgovaranja” (116). Sama reč juif na francuskom postaje jedan repozitorijum jevrejstva koje mu je povereno na čuvanje, jedini „preživeli” koji ostaje kada sve drugo iščezne ili se zaboravi: „Zamislite ogromnu težinu reči juif, nadimanje, erekciju te reči, koja je poslednji preživeli od cele jedne iščezle verbalne populacije” (115).

Analiza reči juif kao poslednjeg preživelog koji nosi teret označavanja onoga što više čak nije moguće ni pročitati, ali što postoji u vidu traga, podseća nas da je Derida za sebe upotrebio ime „marano”. U srednjem veku, ovo ime davano je Jevrejinu koji je pod prisilom prešao u hrišćanstvo, uz implicitno naznačenu mogućnost da je on zapravo zadržao svoju veru koju više ne ispoveda otvoreno, što, prema Deridinom mišljenju, znači da je posedovao jednu tajnu koja nije stvarno bila njegova.40 Prema mišljenju Siksuove, Derida je „marano” i zbog svog odnosa prema francuskom jeziku, čijim se mogućnostima i obrtima služi.41 Ovako se, jednom dugom, zaobilaznom putanjom, vraćamo Memijevom pokušaju da razdvoji figuru Jevrejina od njegovog bivanja Jevrejinom u pravom smislu te reči. I Derida i Siksuova povlače se od nedostižne doslovnosti i istinitosti bivanja Jevrejinom, i umesto toga razmatraju šta figura Jevrejina pruža kao pitanje, na jedan način koji ne može jednostavno da suprotstavi istinsko i figurativno. Siksuova citira Deridina Pitanja o judaizmu: „Tek treba da saznamo šta judaizam kao figura precizno predstavlja”

40 Derrida, “Circumfession,” 170-71.

41 Cixous, Portrait of Jacques Derrida, 114.

130

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(77). Siksuova za parafraziranje Deridinog stava o njegovom jevrejstvu predlaže trop po imenu paragram: „DA LI SAM JEVREJIN ILI BEŽIM OD JEVREJSTVA? [SUIS-JE JUIF OU FUIS-JE JUIF?]” (78). Ovaj primer predstavlja retorički obrt, čije se pravo značenje otkriva samo na francuskom jeziku, i sumira nekoliko aspekata proučenih u ovom tekstu. Pre svega, Siksuin paragram premešta pitanje bivanja Jevrejinom na polje bežanja ili sagrešenja, na neodređenu lokaciju. Ovaj paragram podrazumeva i pitanje koje se postavlja u vezi sa judaizmom i Jevrejinom, ono večito: Šta Jevrejin jeste? Drugim rečima, on istovremeno stoji iza ovog pitanja i izvrće ga naopačke. Naposletku, na to pitanje i dalje nemamo odgovor.

The Figure of the Jew in North Africa: Memmi, Derrida, Cixous SUMMARY: In “The Figure of the Jew,” Brigitte Weltman-Aron analyzes how the recurring question, famously asked by Sartre in 1946, “Does the Jew exist?

And if he exists, what is he?,” was taken up by three major thinkers who were born and grew up in North Africa: Albert Memmi, Jacques Derrida, and Hélène Cixous. In particular, the article examines the ways in which these thinkers addressed being Jewish as a figure or as a question that remains open.

KEY WORDS: Figure of the Jew, Being Jewish, North Africa, France, philosophy, anti-semitism, J.P. Sartre, Emmanuel Levinas, Maurice Blanchot, Albert Memmi, Helene Cixous, Jacques Derrida.

bweltman@ufl.edu

131

f o t o

M a r e k

s t r a n a :

1 3 1 ,

W y k o w s k i 1 3 2 ,

1 3 3 ,

1 4 3 ,

m a r e k . w y k o w s k i @ g m a i l . c o m 1 6 0 ,

1 6 1

132

133

134

135

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 305-005.2:82

Vla­di­sla­va Gor­dić Pet­ko­vić Uni­ver­zi­tet u No­vom Sa­du, Srbija Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet

Iden­ti­tet, je­zik i so­ci­jal­na stra­ti­fi­ka­ci­ja: ka­ko žen­ska knji­žev­nost pod­ri­va po­re­dak SA­ŽE­TAK: Rad će se po­za­ba­vi­ti mo­guć­no­sti­ma srp­ske žen­ske pro­ze u pro­ce­su de­kon­struk­ci­je ste­re­o­ti­pa o hi­je­rar­hi­ji i so­ci­jal­noj stra­ti­fi­ka­ci­ji. Na pri­me­ru dva ro­ma­na ob­ja­vlje­na u 2011. go­di­ni, Bre­ma­so­ni Mir­ja­ne Đur­đe­vić i Ti­to je umro Mir­ja­ne No­va­ko­vić, za­sni­va se ana­li­za žen­skog sub­ver­ziv­nog de­lo­va­nja na vla­da­ju­ći dis­kurs.

KLJUČ­NE RE­ČI: žen­sko, dis­kurs, stra­ti­fi­ka­ci­ja.

Po­lu­ga ko­jom mo­že­te po­me­ri­ti kor­pus tu­ma­če­nja od­no­sa iz­me­đu je­zi­ka, iden­ti­te­ta i so­ci­jal­ne stra­ti­fi­ka­ci­je oslo­nac ima u ese­ju „Im­pro­vi­za­ci­ja mo­ći” Sti­ve­na Grin­bla­ta, i to pr­ven­stve­no u auto­ro­vom raz­ma­tra­nju poj­ma „mo­bil­nog dru­štva”, ko­ji je osmi­slio so­ci­ o­log Da­ni­jel Ler­ner. Od­re­đu­ju­ći Za­pad kao „mo­bil­no dru­štvo”, Ler­ner ob­ja­šnja­va da je svoj­stvo tog sve­ta mo­bil­nost sen­zi­bi­li­te­ta, sprem­nost na pro­me­nu u skla­du sa pro­me­na­ ma: tra­di­ci­o­nal­no dru­štvo po­či­va na mo­de­lu ogra­ni­če­ne lič­no­sti, ko­ja se opi­re pro­me­ni i ni­je ka­dra da pro­nik­ne u aspek­te sta­nja dru­gog bi­ća. Ta ogra­ni­če­na lič­nost ne po­se­du­je em­pa­ti­ju, od­no­sno spo­sob­nost da se iden­ti­fi­ku­je sa no­vim aspek­ti­ma okru­že­nja. Ler­ner na jed­no­sta­van na­čin te­sti­ra ovu spo­sob­nost em­pa­ti­je – ta­ko što, oče­ku­ju­ći re­ak­ci­je is­ pi­ta­ni­ka iz raz­li­či­tih so­ci­jal­nih i kla­snih okru­že­nja, po­sta­vlja na­iz­gled ba­nal­no pi­ta­nje: „Da po­sta­ne­te ured­nik no­vi­na, ka­kve bi­ste no­vi­ne pra­vi­li?”

Na­ma iz­ne­na­đu­ju­ć, ali za je­dan vi­še­ve­kov­ni kon­strukt mi­šlje­nja oče­ki­van od­go­vor, po­nu­di­će tur­ski pa­stir iz jed­nog se­la u oko­li­ni An­ka­re: on je, ču­de­ći se Ler­ne­ro­vom pi­ta­ nju, za­pi­tao ka­ko iko mo­že od pa­sti­ra oče­ki­va­ti da na taj na­čin upra­vlja sve­tom. U ovom od­go­vo­ru da­te su in­di­ci­je o sku­če­noj lič­no­sti, ne­spo­sob­noj za em­pa­ti­ju, ti­me i za pro­me­

136

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nu svog po­lo­ža­ja. Grin­blat će pa­sti­rov od­go­vor upo­tre­bi­ti kao uvod u ana­li­zu mo­ći kao ume­ća da se pri­me­ni pro­me­na.

Ka­ko se de­kon­stru­i­šu ste­re­o­ti­pi o hi­je­rar­hi­ji i so­ci­jal­noj stra­ti­fi­ka­ci­ji po­ne­kad naj­ bo­lje ot­kri­va ne re­al­nost, već fik­ci­ja. Srp­ska je bu­duć­nost ne­vi­dlji­va i ne­ra­zu­mlji­va, ali ni sa pro­šlo­šću se ne zna šta či­ni­ti: u ro­ma­nu Mir­ja­ne Đur­đe­vić Bre­ma­so­ni isto­ri­ja srp­skog dru­štva pred­sta­vlje­na je kao isto­ri­ja jed­nog taj­nog dru­štva, a kroz pri­zmu uni­ver­zal­ne sa­da­šnjo­sti, su­sre­ta dav­no pre­mi­nu­lih i ne­ro­đe­nih, či­ta­lac se su­o­ča­va sa rđa­vom bes­ko­ nač­no­šću oko­šta­lih na­či­na mi­šlje­nja i go­vo­ra o sve­tu. Ovaj ro­man sa­dr­ži isto­rij­ske, kul­ tu­ro­lo­ške, rod­ne i etič­ke kom­po­nen­te, ko­ji­ma se vre­di po­za­ba­vi­ti upra­vo iz per­spek­ti­ve ko­ju Sti­ven Grin­blat po­zajm­lju­je od so­ci­o­lo­gi­je.

Ko­mič­no-fan­ta­stič­ni ro­man Bre­ma­so­ni Mir­ja­ne Đur­đe­vić vra­ća nas u jun 1940, u vre­me pri­pre­ma za tzv. „sa­mo­u­spa­vlji­va­nje” jed­ne taj­ne or­ga­ni­za­ci­je, po­gla­vi­to mu­ške – ma­son­ske lo­že Ju­go­sla­vi­je. Su­šti­na ma­so­ne­ri­je i je­ste oku­plja­nje, ako ne eli­te (jer elit­no je ma­so­ne­ri­ji stra­no), on­da sva­ka­ko naj­u­gled­ni­jih pred­stav­ni­ka jed­ne za­jed­ni­ce. Dok se ma­so­ni do­go­va­ra­ju ka­ko da oba­ve ve­li­ki po­sled­nji ri­tual, te­če ti­ha lo­gi­stič­ka ak­tiv­nost mno­go taj­ni­je or­ga­ni­za­ci­je – žen­ske lo­že Bra­ta­ni­ce.

Ne bi li po­mo­gle mu­že­vi­ma da svo­ju ma­lu dru­žbu kon­zer ­vi­ra­ju za več­nost, vra­ čar­ske go­spo­đe im­pro­vi­zu­ju slo­bod­no­zi­dar­ski hram u do­mu jed­ne od njih, uz po­moć he­kla­nog stol­nja­ka sa ma­son­skim sim­bo­lom – mo­ti­vom aka­ci­je. Bra­ta­ni­ce (a ne so­re­le, ka­ko bi se se zva­le su­pru­ge i kće­ri ma­so­na) pa­ro­di­ra­ju ma­son­ske ri­tu­a­le i re­ga­li­je sa­mo uslov­no: iako je nji­ho­va imi­ta­ci­ja ma­son­skog hra­ma su­šta im­pro­vi­za­ci­ja, nji­ho­va mi­si­ja sa­sto­ji se u po­ku­ša­ju da sve što je do­bro u ovom vi­du udru­ži­va­nja pre­đe u več­nost, na vi­ši ni­vo pam­će­nja i hu­ma­no­sti.

Bre­ma­so­ni su al­ter­na­tiv­na isto­ri­ja gra­đan­skog Be­o­gra­da, či­ji je ma­li uni­ver­zum od isto­rij­skih gi­ba­nja, na­do­la­ze­ćeg fa­ši­zma i svet­skog ra­ta za­šti­ćen sa­mo tvr­do­gla­vom od­ lu­kom šest že­na da ukra­du ču­ve­nu mu­mi­ju Ne­smi­na iz mra­ka Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja i is­ko­ri­ste taj ar­te­fakt za drev­ni egi­pat­ski ri­tual.

Isme­va­ju­ći mu­šku su­je­tu i bor­bu za vlast, autor­ka oda­je po­čast že­na­ma, ali i to či­ ni šar­mant­no i ša­lji­vo, pred­sta­vlja­ju­ći svoj al­ter ego kao Ve­li­ku Opaj­da­ru. Ro­man bi se mo­gao oka­rak­te­ri­sa­ti kao pse­u­do­i­sto­rij­ski ša­lji­vi tri­ler, i po­štu­je ari­sto­te­lov­sko je­din­stvo me­sta, vre­me­na i rad­nje, a pred­sta­vlja u autor­ki­nom opu­su za­pra­vo dru­gi tom al­ter­na­ tiv­ne isto­ri­je Be­o­gra­da, svo­je­vr­sni na­sta­vak ro­ma­na Ka­ja, Be­o­grad i do­bri Ame­ri­ka­nac.

Po­la­ze­ći od mi­sti­fi­ka­ci­je ma­so­na i nji­ho­ve ulo­ge u isto­rij­skim i po­li­tič­kim pre­vi­ ra­nji­ma, Mir­ja­na Đur­đe­vić ne pla­ni­ra da se tu za­u­sta­vi. Nju ne za­ni­ma raz­ob­li­ča­va­nje ne­ka­kve ma­son­ske taj­ne: nje­na am­bi­ci­ja je­ste da ot­kri­je „sfin­gu bez taj­ne”, da uka­že na to da ne­ma ta­jan­stve­nih mo­ći ni skri­ve­nih na­či­na de­lo­va­nja, a da je je­di­na mi­sti­fi­ka­ci­ja u ve­zi sa taj­nim dru­štvom za­pra­vo do­sled­no in­si­sti­ra­nje na po­ret­ku i hi­je­rar­hi­ji. Za­to ro­man, iako je u dru­gom de­lu za­hva­lju­ju­ći kra­đi i tran­spor­tu egi­pat­ske mu­mi­je pre­tvo­ ren u ko­mič­ni ak­ci­o­ni film i ezo­te­rič­nu pu­sto­lo­vi­nu, ne pra­ti una­pred za­cr­tan za­plet, već se kon­cen­tri­še na pred­sta­vlja­nje ulo­ga i funk­ci­ja ko­je su da­te ju­na­ci­ma: dok su „mu­ški” 137

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ri­tu­a­li ve­o­ma pre­ci­zni i stro­gi, ali u svo­me auto­ma­ti­zmu do­ve­de­ni do vr­hun­ca ap­sur­da u sple­tu tra­gič­nih smr­ti i ko­mič­nog pa­rok­si­zma, oni „žen­ski” su tran­spa­rent­ni, svo­di­vi na kon­struk­tiv­ne i al­tru­i­stič­ke funk­ci­je, pa mo­žda baš zbog to­ga ne­ra­zu­mlji­vi. Že­ne ni­su vo­đe­ne am­bi­ci­jom, već so­li­dar­no­šću, i nji­ho­va naj­ne­do­ku­či­vi­ja mo­ti­va­ci­ja za­pra­vo su po­šte­nje, isti­no­lju­bi­vost i hu­ma­nost. Že­ne me­đu­sob­no de­le taj­ne: one ra­do­zna­lo či­ta­ju erot­ske di­sti­he Sa­ve Da­mja­nov, po­sve­će­ne nje­nim lju­bav­ni­ci­ma iz re­do­va be­o­grad­skih ma­so­na; u tim sti­ho­vi­ma va­ri­ra­ju, u for­mi be­ćar­ca, ma­son­ski sim­bo­li, pre­ple­te­ni sek­su­ al­nom sim­bo­li­kom žen­skog te­la: To što ne­mam hi­men, / Ni­je mag­num cri­men (Đur­đe­vić 2011: 146); U mog di­ke Udo­vič­ka ke­sa, / Mo­je gru­di nje­mu su ne­be­sa (Đur­đe­vić 2011: 147) – ili se uče me­to­di de­pi­la­ci­je uz po­moć za­pa­lje­nih stra­ni­ca Po­li­ti­ke od se­ljan­ke Sta­me­ne, ko­ja im sa­mo­u­ve­re­no ob­ja­šnja­va: „Za se­be se pr­ljim. I do­te­ri­vam” (Đur­đe­vić 2011: 75).

Sta­me­na, eman­ci­po­va­na že­na iz na­ro­da, pred­sta­vlje­na je u ro­ma­nu Bre­ma­so­ni kao sa­vr­šen pri­mer že­ne ko­ja is­pu­nja­va uslo­ve pri­je­ma u ma­son­sku lo­žu Bra­ta­ni­ce – da bu­de slo­bod­na že­na na do­brom gla­su: Za­i­sta, Sta­me­na, ko­ja sir i ja­ja, po­ne­ku ko­ko­šku i gu­sku, do­no­si u dom Spa­si­će­ vih či­ni se već či­ta­vu več­nost, na do­bar glas kod Bra­ta­ni­ca iza­šla je pre pet-šest go­di­na ka­da se oslo­bo­di­la. Naj­u­ri­la je mu­ža, pi­jan­du­ru i si­le­dži­ju, i pre­u­ze­la svoj ži­vot u svo­je ru­ke. Ni­je to ra­ni­je bi­la ista že­na. Ume­la je da se uop­šte ne po­ja­vi, pred sla­vu, na pri­mer, i na­pra­vi So­ki ozbilj­ne gla­vo­bo­lje. Po­sle do­đe, s ma­sni­com na obra­zu, iz­vi­nja­va se, do­no­si te­glu slat­kog „upo­klon”, sa­mo da ne iz­gu­bi stal­ ne mu­šte­ri­je. I ta­da je bi­la či­sta, So­ka ja­ko dr­ži do to­ga od ko­ga uzi­ma ži­vot­ne na­mir­ni­ce, ali ni­je bi­lo me­nja­nja ha­lji­na i obu­će, va­zda u istom, is­pra­nom, okr­ plje­nom.

Kao što se ni­ka­da ni­je ža­li­la, ta­ko se ni­je od­mah ni po­hva­li­la da se ra­to­si­lja­la ba­ra­be. Tek u je­sen, me­se­ci­ma na­kon što je la­ga­no po­če­la da se me­nja, da se is­ pra­vlja u le­đi­ma, da joj se bri­še sen­ka gor­či­ne sa li­ca, re­kla je da joj ćer­ka do­la­zi za Be­o­grad, u đač­ki dom, da uči vi­še raz­re­de gim­na­zi­je. I on­da, mic po mic, od jed­nog do dru­gog vi­đe­nja, is­pri­ča­la stra­šnu pri­ču o svom pet­na­e­sto­go­di­šnjem bra­ku s pi­ja­ni­com, ko­ji joj je oti­mao sav no­vac što za­ra­di, tu­kao je kad sa­kri­je, i ma­lu mal­tre­ti­rao. De­te je od­u­vek do­bro uči­lo, bi­lo pr­vo u se­o­skoj ško­li, po­sle u Ru­mi, obe­ća­la joj je da će joj omo­gu­ći­ti da uči da­lje, dok god bu­de hte­la, da ne­će bi­ti se­ljan­ka, ma­kar se Sta­me­na sa­tr­la.

Pre­lom­ni tre­nu­tak na­stao je ka­da je Pan­te­li­ja, zvao se Pan­te­li­ja, lu­pio ru­kom po kćer­ki­nom sve­do­čan­stvu če­tvr­tog gim­na­zi­je – sve od­lič­no – i re­kao: „E sad je do­ sta!” Ne­ma vi­še, na­zad u se­lo, da po­ma­že ma­te­ri, do­sta ba­da­va­dži­sa­nja. Il’ nek se uda­je, ne mo­že on to vi­še da ra­ni. Na to je i Sta­me­na lu­pi­la po sve­do­čan­stvu, ali uši­com si­ki­re – po­sle su iz­va­di­li pre­pis – i drek­nu­la: „E stvar­no je do­sta! Marš iz mo­je ku­će!” Ju­ri­la ga je si­ki­rom do tre­ćeg so­ka­ka.

138

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ni­je išlo baš ta­ko la­ko, po­ku­ša­vao je da se vra­ti. Vi­dev­ši da je od­luč­na, brat joj je po­mo­gao da ga se re­ši, pri­pre­tio mu da se tor­nja. Za­uz­vrat je, shva­ti­la je doc­ni­ je, mi­slio da po­vra­ti ku­ću i okuć­ni­cu, mi­raz ko­ji je Sta­me­na od oca do­bi­la, ma­lo mu bi­lo ce­lo ima­nje što je nje­mu osta­vio, a od nje, ras­pu­šte­ni­ce, na­pra­vi slu­ški­ nju svo­joj že­ni i de­ci. Pa se i s njim ras­kan­ta­la, sud­ski. Što joj je do­ne­lo još dve kra­ve, na nje­ne dve, mno­go vi­še oba­ve­za, ali i si­ra. I pa­ra. Ka­da je pr­vog me­se­ca, po­sle Pan­te­li­je, ta­ko ona ži­vot pam­ti, pre Pan­te­li­je i po­sle Pan­te­li­je, iz­me­đu cr­no, pre­bro­ja­la za­ra­đe­ni no­vac, tek on­da je shva­ti­la ko­li­ko je svoj čo­vek po­sta­la. Pet sto­ti­na di­na­ra! Mo­gla je de­te­tu da ku­pi sto­ti­nu knji­ga, da uči. Mo­gla je... ali ni­je.

Ula­ga­la je u do­ma­ćin­stvo, u po­sao. Ko­ko­šinj­ce, šta­lu, ba­štu; uve­la bi ona vre­me­ nom i elek­tri­ku, sa­mo da je sti­gla ži­ca do se­la (Đur­đe­vić 2011: 79–80).

Ti­me što sa­zna­ju taj­ne „pra­vih” ma­so­na i imi­ti­ra­ju nji­ho­ve ri­tu­a­le, že­ne ne sti­ču moć nad mu­že­vi­ma i bra­ćom, ni­ti to že­le: taj­no žen­sko dru­štvo svo­ju svr­hu vi­di u ne­ na­me­tlji­voj po­mo­ći da se va­lja­no iz­ve­du oni „pri­rod­ni” ri­tu­a­li kao što su ro­đe­nje i smrt.

Ov­de su to po­ra­đa­nje ra­nje­ne zi­ftcr­ne mač­ke, ko­ju su sme­sti­le u ve­te­ri­nar­sku or­di­na­ci­ ju, i ga­še­nje sve­tla u ma­son­skoj lo­ži, či­je će ak­tiv­no­sti sa­če­ka­ti bo­lja vre­me­na. Mir­ja­na Đur­đe­vić nam ot­kri­va žen­sku ma­so­ne­ri­ju ne kao si­fra­žet­sku ra­bo­tu, ne kao po­se­lo do­ ko­nih tra­ča­ra, već kao skup in­te­li­gent­nih i obra­zo­va­nih že­na ko­je ko­ri­ste naj­ve­će bla­go ko­je že­ne od­u­vek ima­ju – ne je­zik, već pra­vo­vre­me­nu in­for­ma­ci­ju.

Ro­man za­slu­žu­je od­red­ni­cu „ko­mič­no-fan­ta­sti­čan” za­to što me­ša vre­men­ske di­ men­zi­je u funk­ci­ji igri­vog i sar­ka­stič­nog de­mon­ti­ra­nja pa­tri­jar­hal­nog po­ret­ka: rad­nja se od­i­gra­va u uni­ver­zal­noj sa­da­šnjo­sti gde ne­ma raz­li­ke iz­me­đu mr­tvih, ži­vih i ne­ro­đe­nih. Čla­no­vi be­o­grad­ske ma­son­ske lo­že ni­su sa­mo oni nje­ni čla­no­vi ko­ji su bi­li ak­tiv­ni u ju­ nu 1940, već i pri­do­šli­ce iz pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti, iz da­le­kog vre­me­na pred Pr­vi srp­ski usta­nak, oda­kle do­la­ze je­dan od pr­vih srp­skih ma­so­na i ve­li­ki maj­stor pr­ve lo­že Pe­tar Ič­ko (iz vre­me­na kad je, pre­ma pre­da­nju, po­sto­ja­la tur­ska ma­son­ska lo­ža Ali Koč, či­ji su rav­no­prav­ni čla­no­vi bi­li i Sr­bi i Tur­ci), za­tim Si­ma Mi­lu­ti­no­vić Sa­raj­li­ja (1847), kao i naj­zna­čaj­ni­ji ma­so­ni iz vre­me­na pred Dru­gi svet­ski rat – Đor­đe Vaj­fert i Bra­ni­slav Nu­ šić. Ova fan­ta­stič­na di­men­zi­ja ujed­no je i oštro sa­ti­rič­na, jer se uni­ver­zal­nost vre­me­na pre­no­si na uni­ver­zal­nost hi­je­rar­hi­je. No hi­je­rar­hi­ja je isto­vre­me­no kri­ti­ko­va­na i pa­ro­ di­ra­na, jer se sva ugled­na bra­ća is­cr­plju­ju u di­sku­si­ja­ma, sva­đa­ma, sit­nim za­vi­sti­ma i pa­ko­sti­ma, ne us­pev­ši da oču­va­ju pri­seb­nost i ho­mo­ge­nost u kri­znim vre­me­ni­ma. Kre­a­ tiv­ni prin­cip or­ga­ni­za­ci­je i re­a­li­za­ci­je pre­u­zi­ma­ju že­ne, mno­go efi­ka­sni­je od mu­ška­ra­ca, ko­ji ni­su ka­dri da or­ga­ni­zu­ju do­pre­ma­nje mu­mi­je iz Pri­rod­njač­kog mu­ze­ja, a mu­mi­ja je neo­p­ho­dan re­kvi­zit za zah­te­van i kom­pli­ko­van ri­tual sa­mo­u­spa­vlji­va­nja, od­no­sno pre­me­šta­nja u bez­vre­me­nost. Dok mu­škar­ci gu­be vre­me i ener­gi­ju u su­ko­bi­ma vo­lja i kon­cep­ci­ja, u za­lud­nim di­sku­si­ja­ma i pro­ce­du­ral­nim dvo­u­mi­ca­ma, že­ne se uz po­moć lu­kav­stva i pred­u­zi­mlji­vo­sti do­ko­pa­ju mu­mi­je i pre­da­ju je mu­škar­ci­ma, te ta­ko tek nji­ ho­va kon­kret­na po­moć omo­gu­ću­je da se ri­tual iz­ve­de.

139

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Bre­ma­so­ni po­ka­zu­ju ka­ko su mu­škar­ci i in­sti­tu­ci­je ko­je tvo­re bez­na­de­žno za­to­če­ni u kon­zer­va­ti­vi­zmu, u pro­ce­du­ra­ma ko­je do­sled­no po­štu­ju, za­bo­ra­viv­ši zbog če­ga to či­ ne; že­ne ra­za­ra­ju hi­je­rar­hi­ju sub­ver­ziv­no, bez di­za­nja re­vo­lu­ci­je, ta­ko da uva­že­nim sta­ re­ši­na­ma ma­son­ske lo­že sa­ču­va­ju ilu­zi­ju mo­ći. Nji­hov je­di­ni mu­ški sa­ve­znik je ju­nak po mo­de­lu In­di­ja­ne Džon­sa, vi­spre­ni, okret­ni Ve­li­ki Mu­zič­ki Maj­stor Ba­ne, ne­ro­đe­ni lik iz bu­duć­no­sti, lik ne­vi­dljiv i sve­pri­su­tan, ne­ka vr­sta ka­ta­li­za­to­ra za­ple­ta u li­ku bo­ga Ja­nu­ sa, ko­ji gle­da i u pro­šlost i u bu­duć­nost, ne­ka vr­sta „du­ha pri­po­ve­sti” ko­ji zna sve taj­ne i me­ha­ni­zme, a ipak ni­je pri­po­ve­dač ni autor.

Bre­ma­so­ni su u ve­ćoj me­ri ne­go pret­hod­ni ro­ma­ni Mir­ja­ne Đur­đe­vić pu­ni ge­go­ va, fi­zič­kog hu­mo­ra i far­se, na na­čin Ra­do­va­na Tre­ćeg, Ste­ri­ji­nih ko­me­di­ja i pro­ze Ste­ va­na Srem­ca, a li­ko­vi su kao kod Hen­ri­ja Fil­din­ga, Čar­lsa Di­ken­sa ili, uosta­lom, sva­ kog auto­ri­ta­tiv­nog re­a­li­stič­kog ro­man­si­je­ra, pred­sta­vlje­ni sa ma­na­ma ko­je ni­su fa­tal­ne i ne­za­ce­lji­ve, ali ma­me na smeh i za­dir­ki­va­nje. Za­dir­ki­va­nje je ključ­na reč Mir­ja­ni­nog stva­ra­la­štva – on­da kad se ne ob­ru­ša­va sna­gom sa­ti­re, po­li­tič­ke i so­ci­jal­ne, na ano­ma­ li­je u dru­štve­noj hi­je­rar­hi­ji, ona za­dir­ku­je te hi­je­rar­hi­je zbog nji­ho­vog su­vi­še kru­tog ustroj­stva, dvoj­nih me­ri­la i li­ce­mer­ja. Teh­ni­kom unu­tra­šnjeg mo­no­lo­ga, pa­ro­di­ra­ju­ći tok sve­sti, pri­po­ve­dač s pro­men­lji­vom fo­ka­li­za­ci­jom lu­ta ne sa­mo od li­ka do li­ka, već ko­mič­no pred­sta­vlja ka­ko to iz­gle­da kad se u jed­nom li­ku „po­bi­ju dve si­le”, kao što je to slu­čaj sa Ti­mo­ti­jem Spa­si­ćem, u či­jem umu ne­pre­sta­no uva­že­ni sta­re­ši­na i pro­fa­no „ja” vo­de di­ja­log, pec­ka­ju­ći je­dan dru­gog, za­ro­blje­ni u ko­mič­nom su­ži­vo­tu. Dok Ti­mo­ti­je le­kar pec­ka svo­ju ezo­te­rič­nu po­lo­vi­nu, u nji­ho­vom di­ja­lo­gu pre­po­zna­je­mo i bla­go ru­ ga­nje svim onim mo­der­ni­stič­kim he­ro­ji­ma ko­ji su ote­lo­vlja­va­li ras­po­lu­će­nost emo­ci­ja i du­ha, uma i te­la.

Sa bes­pre­kor­nim po­zna­va­njem isto­ri­je i sim­bo­li­ke ma­so­ne­ri­je, Mir­ja­na Đur­đe­vić udru­žu­je svo­ju raz­u­zda­nu ima­gi­na­ci­ju u ko­joj Si­ma Sa­raj­li­ja i Pe­tar Ič­ko, Bo­ri­slav Pe­kić i Bra­ni­slav Nu­šić tvo­re je­dan ma­li klub knji­žev­ni­ka u ko­me se raz­go­re­va­ju su­ko­bi stra­ te­gi­ja i sta­vo­va, ali, kao što je kod knji­žev­ni­ka čest obi­čaj, ni­kad otvo­re­no! Ti pri­ta­je­ni, ni­kad otvo­re­ni su­ko­bi po­ka­zu­ju još jed­nu ni­ma­lo do­sto­jan­stve­nu sli­ku ne­do­vr­še­ne ur­ ba­ni­za­ci­je i akul­tu­ra­ci­je.

Ne ma­nje bi­tan aspe­kat Bre­ma­so­na je­ste sli­ka gra­đan­skog ži­vo­ta u Ju­go­sla­vi­ji pre Dru­gog svet­skog ra­ta, zbog če­ga se ovaj ro­man mo­že sma­tra­ti na­stav­kom ili do­pu­nom pret­hod­nog ro­ma­na Mir­ja­ne Đur­đe­vić Ka­ja, Be­o­grad i do­bri Ame­ri­ka­nac. U oba de­la go­vo­ri se o no­stal­gi­ji za ur­ba­ni­za­ci­jom: oba ro­ma­na opi­su­ju do­sled­ne po­ku­ša­je da se Be­o­grad iz ne­u­gled­ne va­ro­ši­ce pre­tvo­ri u grad pre­ci­zno skro­je­nih uli­ca i tr­go­va, u ste­ ci­šte fi­no­će, kul­tu­re i obra­zo­va­nja. I Ka­ja i Bre­ma­so­ni su ne­pre­ten­ci­o­zne po­ve­sti o in­ di­vi­du­al­nim po­du­hva­ti­ma da se u ma­lom sve­tu ne­što pro­me­ni, upr­kos či­nje­ni­ci da su pro­me­ne ko­je se va­lja­ju u ve­li­kom sve­tu sa dru­ge stra­ne pro­zor­skog ok­na ne­u­mit­ne, ra­ zor­ne, za­stra­šu­ju­će. U pra­vu je kri­ti­čar Da­vor Be­ga­no­vić kad u svom pri­ka­zu Bre­ma­so­ na, ob­ja­vlje­nom u sa­ra­jev­skom li­stu Oslo­bo­đe­nje, po­mi­nje „sub­ver­ziv­nu an­ga­ži­ra­nost” ro­ma­na, ko­ja se oči­tu­je u fe­mi­ni­stič­koj po­zi­ci­ji pod­ri­va­nja pa­tri­jar­hal­nih struk­tu­ra. Jer, 140

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

dok je u mu­škoj hi­je­rar­hi­ji la­žnog eli­ti­zma ne­za­mi­sli­vo pri­su­stvo ni­žih slo­je­va dru­štva, žen­ska će lo­ža u svo­je re­do­ve sim­bo­lič­no i re­al­no uve­sti Sta­me­nu, se­ljan­ku iz Sre­ma, či­ja su vred­no­ća, če­sti­tost i odre­ši­tost naj­bo­lji lak­mus čo­več­no­sti, i ko­ja je spo­sob­na za em­pa­ti­ju u sva­kom zna­če­nju te re­či: za sa­o­se­ća­nje sa sla­bi­ma i ne­za­šti­će­ni­ma, ka­kva je i sa­ma bi­la dok se ni­je oslo­bo­di­la, ali i za ler­ne­rov­sku iden­ti­fi­ka­ci­ju sa vi­šim slo­je­vi­ma so­ci­jal­ne hi­je­rar­hi­je.

Druk­či­jim sred­stvi­ma i teh­ni­ka­ma ko­ri­sti se Mir­ja­na No­va­ko­vić u de­kon­stru­i­sa­nju so­ci­jal­ne stra­ti­fi­ka­ci­je, iden­ti­te­ta i je­zi­ka da­na­šnjeg vre­me­na: ona će u ro­ma­nu Ti­to je umro pr­vu de­ka­du dva­de­set pr­vog ve­ka dra­ma­tič­no i ul­ti­ma­tiv­no su­prot­sta­vi­ti po­sled­ njem od svih „zlat­nih do­ba” ju­go­slo­ven­ske i srp­ske isto­ri­je – vre­me­nu vla­da­vi­ne Jo­si­pa Bro­za. Na­pe­ta de­tek­tiv­ska pri­ča sa ele­men­ti­ma po­li­tič­kog tri­le­ra je žan­rov­sko iz­ne­na­ đe­nje iz pe­ra autor­ke po­zna­te po ro­ma­ni­ma s ele­men­ti­ma na­uč­ne fan­ta­sti­ke i dis­to­pi­je, kao što su Strah i nje­gov slu­ga (2000) i Jo­hann’s 501 (2005): no ro­man Ti­to je umro (2011) po­red se­man­tič­ke udi­ce u na­slo­vu nu­di mno­go vi­še – ovo je ro­man tran­zi­cij­skog blu­za i jed­ne vr­lo eks­cen­trič­ne ju­go­no­stal­gi­je.

Ju­na­ki­nja ro­ma­na, či­ja se rad­nja de­ša­va u dve ne­de­lje de­cem­bra 2010, no­vi­nar­ka je Po­li­ti­ke, či­ja je ka­ri­je­ra u jed­nom tre­nut­ku kre­nu­la niz­br­do, a taj pro­fe­si­o­nal­ni i, po­ka­ za­će se, mo­ral­ni pad jed­na­ko tra­je: ona ži­vi usa­mlje­no, bez kon­ta­ka­ta sa po­ro­di­com i pri­ja­te­lji­ma, za­vi­sna je od al­ko­ho­la, a uzrok nje­ne sa­mo­će i izo­la­ci­je osta­je sa­kri­ven iza ve­la taj­ne, kao i nje­no ime. Oči­gled­no je da se svo­jim na­pi­si­ma i is­tra­ži­vač­kim ra­dom za­me­ri­la vla­da­ju­ćoj po­li­tič­koj stran­ci, da je pro­gla­še­na za ne­po­dob­nu u no­vi­nar­skoj bran­ši, ali ni­je iz­gu­bi­la po­što­va­nje i ob­zir svo­jih pret­po­sta­vlje­nih, ma ko­li­ko oni bi­li pri­ si­lje­ni da po­štu­ju po­li­tič­ke od­lu­ke, ko­je na­la­žu da no­vi­nar­ka osta­ne izo­lo­va­na, bez pra­ve mo­guć­no­sti da ra­di ono što naj­bo­lje ume. Ukrat­ko, sve po­či­nje ta­ko što se al­ko­ho­li­sa­na re­al­nost ju­na­ki­nje uz­dr­ma jed­nim sa­zna­njem, ko­je je za­pra­vo ma­mac u mi­ste­ri­ju: na sla­vi kod škol­ske dru­ga­ri­ce upo­zna­je ne­ka­da­šnjeg ko­mu­ni­stič­kog funk­ci­o­ne­ra Ni­ko­lu Ba­bi­ća, i od tog ugla­đe­nog go­spo­di­na sa­zna­je do­bro ču­va­nu taj­nu: dan i čas Ti­to­ve smr­ ti na­ja­vlje­ni su pu­nih dva­na­est go­di­na pre onog 4. ma­ja 1980. ka­da je pred­sed­nik SFRJ pre­mi­nuo, i to baš u Po­li­ti­ci, u tek­stu iz kul­tur­ne ru­bri­ke ko­ji na­ja­vlju­je da će po­zo­ri­šna pred­sta­va Der­viš i smrt bi­ti od­i­gra­na 4. ma­ja u po­ne­što neo­bič­no vre­me – 15.05. Po­čet­na slo­va sva­kog pa­su­sa u tek­stu da­ju re­če­ni­cu „Ti­to je umro”. Me­đu­tim, ovo je tek pr­va od tri mi­ste­ri­je u či­je će se re­ša­va­nje no­vi­nar­ka upu­sti­ti. Sa­mo ne­ko­li­ko da­na doc­ni­je, bi­će po­zva­na da iz­ve­šta­va sa Iz­bor­ne skup­šti­ne De­mo­krat­ske stran­ke, ko­ja se odr­ža­va u Cen­ tru „Sa­va”, i to na in­si­sti­ra­nje jed­nog stra­nač­kog ugled­ni­ka ko­ji že­li da osta­ne ano­ni­man.

Dve za­go­net­ke od­mah će za­o­ku­pi­ti ju­na­ki­nju. zbog če­ga je baš njoj sa­op­šten po­da­tak o taj­ni na­ja­vlje­ne smr­ti? zbog če­ga baš ona do­bi­ja no­vi­nar­sku akre­di­ta­ci­ju za va­žan po­li­ tič­ki skup? Uz tra­že­nje po­da­ta­ka o auto­ru mi­ste­ri­o­znog no­vin­skog tek­sta sa akro­sti­hom ko­ji je, ka­ko će sa­zna­ti, li­šen slo­bo­de pa u za­tvo­ru iz­vr­šio sa­mo­u­bi­stvo (a mo­žda i bio ubi­jen), no­vi­nar­ka is­pi­tu­je i či­nje­ni­cu za­što stran­ka ko­ja ju je uči­ni­la ne­po­želj­nom že­li nje­no pri­su­stvo na svo­joj kon­ven­ci­ji. U no­ći iz­me­đu dva da­na za­se­da­nja Skup­šti­ne De­ 141

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mo­krat­ske stran­ke, mla­di i per­spek­tiv­ni kan­di­dat za jed­nu od čel­nih po­zi­ci­ja u par­ti­ji umi­re pod ne­raz­ja­šnje­nim okol­no­sti­ma. Mi­ste­ri­o­zna no­vi­nar­ska akre­di­ta­ci­ja za sed­ni­ cu Glav­nog od­bo­ra De­mo­krat­ske stran­ke po­ma­že ju­na­ki­nji da raz­ot­kri­je i re­ši to, ka­ko će­mo sa­zna­ti, bri­žlji­vo pla­ni­ra­no ubi­stvo mla­dog i oči­gled­no su­vi­še per­spek­tiv­nog stra­ nač­kog li­de­ra Sa­še Vr­ta­če, ko­ji stra­da kao ko­la­te­ral­na žr­tva mla­da­lač­kih osve­ta i ma­te­ri­ jal­nih in­te­re­sa vi­še lju­di. U re­ša­va­nju slu­ča­ja po­ma­žu i od­ma­žu ju­na­ci ko­ji su svi od­re­da pro­iz­vod jed­nog vre­me­na i jed­ne (ma­te­ri­ja­li­stič­ke i po­tro­šač­ke) ide­o­lo­gi­je: ko­rum­pi­ra­ ni no­vi­na­ri i ne­sa­ve­sni po­li­cij­ski in­spek­to­ri, mla­da sli­kar­ka iz Ko­va­či­ce, ko­ja ra­di kao kuć­na po­moć­ni­ca i ne­vi­na tr­pi po­li­cij­sku tor­tu­ru, Vr­ta­či­na lju­bav­ni­ca ko­ja sa­nja­ri o bo­ga­toj uda­ji, i mno­gi dru­gi, uglav­nom po­hlep­ni ju­na­ci i an­ti­ju­na­ci tran­zi­ci­o­ne Sr­bi­je.

Iako sme­šten u Be­o­grad vre­me­na da­na­šnjeg, ro­man nas vra­ća u po­li­tič­ke ob­ra­ču­ne iz Bro­zo­vog vre­me­na, ali i uvla­či u vr­tlog sa­vre­me­nih li­ko­va i te­ma, po­put far­ma­ce­ut­ske ma­fi­je, fi­nan­sij­skih skan­da­la, elit­ne pro­sti­tu­ci­je, taj­nih slu­žbi, unu­tar­stra­nač­kih su­ko­ba.

Go­vo­re­ći jed­nom pri­li­kom u svo­joj knji­zi Iz­gu­blje­ni te­sta­men­ti o or­ve­li­za­ci­ji uspo­ me­na, Mi­lan Kun­de­ra je po­ku­šao da nas ube­di da smo stvar­nost u ko­mu­ni­zmu gle­da­li kao go­ru ne­go što je bi­la za­to što smo tu pro­šlost na­sil­no li­te­ra­ri­zo­va­li, pri­la­go­đa­va­ju­ći je jed­nom ste­re­o­ti­pu ne­ma­ra, re­pre­si­je i pro­pa­da­nja. No, kod Mir­ja­ne No­va­ko­vić sre­ će­mo spe­ci­fič­nu or­ve­li­za­ci­ju stvar­no­sti – nje­na ju­na­ki­nja, no­vi­nar­ka sa stig­mom, ka­že: „Mo­gla sam slo­bod­no da ra­dim sve što ni­sam hte­la, a sve što sam že­le­la da pi­šem ni­je bi­lo za­bra­nji­va­no, je­di­no se ni­je ob­ja­vlji­va­lo”; ili svet opi­su­je kao ci­nič­no i rav­no­du­šno me­sto: „Spon­zo­ru­ša je [...] ogr­nu­la bun­di­cu ko­ja joj je se­za­la čak do stru­ka, i uhva­ti­la Mak­si­mi­li­ja­na pod ru­ku, u ko­joj su se još uvek kla­ti­li klju­če­vi sa pri­ve­skom mer­ce­de­sa, i ta­ko ro­man­tič­ni iza­šli na­po­lje, kao da lju­bav ni­kad ne­će umre­ti” (No­va­ko­vić 2011: 163).

Ju­na­ki­nja je sprem­na da la­že ra­di isti­ne, da uce­nju­je u ime po­šte­nja i tu se ne raz­ li­ku­je od jed­nog kod nas po­ma­lo za­bo­ra­vlje­nog de­tek­ti­va Ni­ko­le Ba­ni­ća, glav­nog ak­ te­ra kri­mi­na­li­stič­kih ro­ma­na Go­ra­na Tri­bu­so­na, hlad­nog, ci­nič­nog i kri­tič­nog pre­ma hr­vat­skom esta­bli­šmen­tu, no za raz­li­ku od ovog ju­na­ka ko­ji ima šta da iz­gu­bi (ma­kar to bio olu­pa­ni si­troen, biv­ša že­na ili nje­go­vo ver­no dru­štvan­ce iz kra­ja), no­vi­nar­ka s pse­u­do­ni­mom Jo­van­ka Ka­ra­jo­va­no­vić ne­ma šta da žr­tvu­je, ni zbog če­ga da se bo­ji. Ona je pot­pu­ni is­ko­re­nje­nik i po­sto­ji za nas je­di­no kao „že­na s gre­škom”: ona ne­ma isto­ri­ ju, ne­ma lju­ba­vi ni pri­ja­telj­stva, njen ži­vot se vr­ti u jed­nom be­o­grad­skom iz­lu­đu­ju­ćem ber­mud­skom tro­u­glu iz­me­đu no­vi­nar­skih ri­val­sta­va i ne­pri­ja­telj­sta­va, krh­kih sa­ve­za sa po­li­ti­ča­ri­ma i slu­čaj­nih dru­gar­sta­va us­po­sta­vlje­nih sa ne­ko­li­ko do­brih du­ša.

Var­lji­vo sta­bil­no pri­po­ve­da­nje pa­žlji­vo gra­di ne­iz­ve­snost i ne­do­u­mi­ce, ta­jan­stva i mrač­ne že­lje: ja­sno nam je da no­vi­nar­stva ko­je de­mon­ti­ra taj­ne ne­ma bez spre­ge sa po­ li­ci­jom i po­li­ti­kom, ali nam je ja­sno i ko­ja se vi­so­ka ce­na za tu taj­nu ve­zu pla­ća. Ta ce­na je usa­mlje­nost i ne­si­gur­nost, ta ce­na je iz­gra­đe­na ne­spo­sob­nost da se ne­ko­me ve­ru­je. Da li će re­še­no ubi­stvo zna­či­ti i ko­lek­tiv­no otre­žnje­nje, da li će re­šen slu­čaj do­ne­ti prav­du?

Kao u slu­ča­ju in­spek­to­ra Ba­ni­ća, po­be­de su re­la­tiv­ne a sa­mo se po­ra­zi bro­je. Ju­na­ki­nja bez ime­na, bez adre­se i bez pro­šlo­sti mo­žda je sa­mo pro­ta­go­ni­sta jed­nog sa­vre­me­nog 142

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mo­ra­li­te­ta u ko­me cr­ni i be­li igra­ju par­ti­ju ša­ha do is­tre­blje­nja, od­no­sno do su­o­ča­va­nja isti­ne i mo­ći. A isti­na i moć ni­su ni­ka­da na is­toj stra­ni: kad je u pi­ta­nju do­bar kri­mi-ro­ man, ni ne tre­ba da bu­du, jer sa­mo nji­ho­va su­prot­sta­vlje­nost ga­ran­tu­je za­plet – su­rov, so­čan, ko­ji opo­mi­nje.

Ti­to je umro pre­do­ča­va gor­ku, sa­ti­rič­nu sli­ku Sr­bi­je u is­kri­vlje­nom ogle­da­lu: to kri­ vo ogle­da­lo je pre­vas­hod­no per­cep­ci­ja glav­ne ju­na­ki­nje i na­ra­tor­ke, ko­ja sve oko se­be pred­sta­vlja kao mrač­no i ci­nič­no. Sva zla su dra­stič­no uve­ća­na – par­ti­je i me­di­ji, po­li­ci­ja i kri­mi­nal­ci, taj­ne slu­žbe i cr­kva, svi su, u no­vi­nar­ki­nim oči­ma, na istom za­dat­ku po­ hlep­nog bo­ga­će­nja. No ova sli­ka, i ova­kva per­cep­ci­ja, iz­ra­nja iz tran­zi­cij­skog is­ku­stva, ko­je je do­ne­kle prav­da. Pred na­ma je bez­na­đe u ži­vim bo­ja­ma, a srp­ski esta­bli­šment je sa­mo deo te kraj­nje ne­ga­tiv­ne i de­struk­tiv­ne sli­ke: sve in­for­ma­ci­je su ta­blo­id­ne, svi lju­di i že­ne ma­te­ri­ja­li­sti, svi me­ha­ni­zmi upra­vlja­nja do­bri­ma i me­di­ji­ma svo­de se na gra­bež.

Me­đu­tim, svi ti pri­vred­ni­ci i po­li­ti­ča­ri, am­bi­ci­o­zne spon­zo­ru­še i mar­ke­tin­ški struč­nja­ci, sa­mo su sta­ti­sti u sli­ci sve­ta ko­ju pro­jek­tu­je ogor­če­na ju­na­ki­nja, hro­nič­no kiv­na na sve sla­bo­sti i ne­pra­vil­no­sti, ne­to­le­rant­na pre­ma ne­po­šte­nju i mal­ver­za­ci­ja­ma. Ju­na­ki­nja je op­sed­nu­ta pro­pa­šću, i vi­di je svu­gde oko se­be: ako po­ve­ru­je­mo u Ha­mle­tov fi­lo­zof­skore­flek­siv­ni sud ko­ji ka­že da svet ni­je ona­kav ka­kav je­ste, već ona­kav ka­kvim ga či­ni na­še uve­re­nje, iz no­vi­nar­ki­nih uve­re­nja pru­ža se po­gled na apo­ka­lip­su, ko­šmar i uni­šte­nje, bez ika­kve per­spek­ti­ve da iz uni­šte­nog sve­ta na­sta­ne bo­lji. Ju­na­ki­nja je ogor­če­na i ne­po­ ver­lji­va, ne­po­pra­vlji­vo aso­ci­jal­na, ali se na­slu­ću­je da je ta aso­ci­jal­nost po­sle­di­ca gor­kih is­ku­sta­va, ne­i­me­no­va­nih, pa ta­ko re­la­ti­vi­zo­va­nih. Nje­na ha­mle­tov­ska gor­či­na je, kao i kod Šek­spi­ro­vog ju­na­ka, bez pra­vog upo­ri­šta i raz­lo­ga.

Ti­to je umro osta­je bez raz­re­še­nja, na ras­kr­šću pi­ta­nja, i iako su mi­ste­ri­je po­sta­ vlje­ne na po­čet­ku re­še­ne na kra­ju, ko­ren no­vi­nar­ki­ne pat­nje i sum­nje ostao je du­bo­ko skri­ven, ne­vi­dljiv či­ta­o­cu. Ova­ko po­sta­vljen ro­man mo­gao bi bi­ti sna­žna ale­go­ri­ja o su­ štin­skoj ne­pro­či­tlji­vo­sti, ne­ra­stu­ma­či­vo­sti po­li­tič­ke mo­ći, ko­ja, kad že­li da ka­žnja­va, ne mo­ra ima­ti raz­log za to, pa ga sto­ga ne mo­ra ni ime­no­va­ti.

143

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

LI­TE­RA­TU­RA 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Be­ga­no­vić, Da­vor. „Po­e­ti­ka dis­kre­pan­ci­je”. Oslo­bo­đe­nje, 25. april 2012.

Ep­stein Nord, De­bo­rah. Wal­king the Vic­to­rian Stre­ets. Wo­men, Re­pre­sen­ta­tion, and the City. It­ha­ca and Lon­don: Cor­nell Uni­ver­sity Press, 1995.

Gill, Ro­sa­lind. Gen­der and the Me­dia. Cam­brid­ge: Po­lity Press, 2007.

Grin­blat, Sti­ven. Sa­mo­o­bli­ko­va­nje u re­ne­san­si: od Mo­ra do Šek­spi­ra. Pre­ve­le Ne­ve­na Mr­đe­no­vić i Je­ le­na Sta­kić. Be­o­grad: Clio, 2011. Đur­đe­vić, Mir­ja­na. Bre­ma­so­ni. Be­o­grad: La­gu­na, 2011.

Jo­nes, Ame­lia. The Fe­mi­nism and Vi­sual Cul­tu­re Re­a­der. New York: Ro­u­tled­ge, 2003.

No­va­ko­vić, Mir­ja­na. Ti­to je umro. Be­o­grad: La­gu­na, 2011.

Pe­ši­kan Lju­šta­no­vić, Lji­lja­na. „Po­li­ti­ka i hi­bris”. Po­lja, 474 (2012): 98–104.

Skeggs, Be­verly. For­ma­ti­ons of Class and Gen­der. Lon­don: Sa­ge, 1997.

Iden­tity, Lan­gu­a­ge and So­cial Stra­ti­fi­ca­tion: Wo­men’s Li­te­ra­tu­re as Sub­ver­sion

SUM­MARY: The pa­per di­scus­ses the ways of sub­ver­sion wo­men’s wri­ting uses in or­der to de­con­struct ste­re­otypes, hi­e­rarchy and or­der. The ma­le­cen­tred­ ness of the fic­ti­o­nal world in Mir­ja­na Đur­đe­vić Hey Bro, Fre­e­ma­son and Mir­ ja­na No­va­ko­vić’s Ti­to has Died is qu­es­ ti­o­ned by wo­men who are be­lit­tled, ig­ no­red and ca­sti­ga­ted as un­der­dogs. Ho­we­ver, the­ir po­si­tion starts to chan­ge, first in the re­alm of cri­ti­cal di­sco­ur­se, and la­ter in ac­ti­ons ta­ken in or­der to re­con­struct and find the va­lu­es still per­si­sting in the crum­bling world.

KEYWORDS: wo­man, di­sco­ur­se, stra­ti­fi­ca­tion.

vladysg@yahoo.com

144

145

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 821.163.41.09 Salgó J.

Dragana B­el­esliji­n Biblioteka Matice srpske, Novi Sad Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Tipovi muškog subjekta u poeziji i prozi Judite Šalgo SAŽETAK: Polazeći od mogućnosti kombinacije postupaka naratologije, s jedne strane, i rodnih čitanja, s druge strane, rad se bavi istraživanjima muške seksualnosti u tekstovima Judite Šalgo. Muški likovi u njenoj prozi (Da li postoji život?, Put u Birobidžan, Kraj puta i dr.) dele se na: heteroseksualne (doktor Savić, muž, Laslo Vegel), latentno homoseksualne (Haim Azrijel) i muškarce slabih rodnih crta (Nenad Mitrov, Miroslav Mandić, grof Marsel).

U grupi heteroseksualnih muških likova uočavaju se dve podgrupe: figura zavodnika i figura nosioca patrijarhalnog obrasca. U poetskoj zbirci Život na stolu može se uočiti postupak deseksualizacije subjekta, karakterističan i za poetsko-prozni opus Slobodana Tišme.

KLJUČNE REČI: Judita Šalgo, muški subjekt, seksualnost, hegemoni muškarac, heteroseksualnost, slabi subjekt, homoseksualnost, homoseksualna panika, deseksualizacija, neoavangarda, postmodernizam.

Za razliku od ženske, konstrukcija muške seksualnosti u tekstovima Judite Šalgo otežana je činjenicom da je stvarnosni kontekst njene poezije i proze – izvorno ženski, tj. da je njeno delo poniklo iz ženskog pera, da je pripovedački subjekt redovno u ženskom rodu i da pretežu junakinje; kao i činjenicom da i danas, kao i pre nekoliko decenija, kada je Judita Šalgo pisala i objavljivala, živimo obrazac muške vladavine, u kojem je privilegija maskulinog subjekta da govori o polnom opštenju i da posmatra ženu, a da se u žensku seksualnost lakše zalazi. Volfgang Šmale piše da je muškoj seksualnosti pridavan veći značaj nego ženskoj (Šmale 2011: 22). U tekstu „Erotska poezija u rukopisnim pesmaricama XVIII i XIX veka” Sava Damjanov uočava da je žena ta koja daje, ona je nosilac neobuzdanosti i razvrata, muškarac je taj koji samo uzima ponuđeno, a njegova seksualnost je prikazana prevashodno u funkciji zadovoljavanja ženskih prohteva. Očigledno je tu u pitanju jedan respektiv­ni­ji odnos prema­mušk­arc­u,­ njegova intimna stra­na ­je, rec­imo, shvać­ena ozbilj­nije, pr­ilazi­ joj se­ s ­vi­še­ poštov­anja: r­eč 146

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

je ipak ­o sist­emu­u kojem ako neko ve­ć treba ­da­b­ude­i­zva­n proklamov­an­ih normi – on­ da je­ t­o ­že­na (Dam­ja­n­ov ­200­2:­ 248). U­čin­ak­ autor­eferen­cijalno­g ­kod Š­algo­ve id­e u prav­cu­ hegem­onije ­au­tobiogra­fičnost­i, o­sp­oljavan­ja kako ­dr­ugih o­sobin­a ­subjekta­ t­ako i ­njegove ­polne, odno­sn­o, rodne us­lo­vlj­enosti. Bil­o d­a čit­amo kons­tr­ukcij­e 67 m ­ inut­a,­ nagla­s, roman­ Tr­ag kočenja­ il­i ­pripove­tk­e Da l­i p­os­toji živo­t?, čitamo ženu ­koja govor­i,­piše, preds­tavlja. O­ androgi­no­j ­pr­irodi, ­ne­svo­divoj na jedan ­pol/­ro­d („F­araon”)­, ­pisala sa­m ­u ­tekstu­ o­ že­ns­koj­ seks­ual­nosti ­(Beles­li­ji­n 2­01­1)­. Pre­dsta­vnici muškog modusa­ sa razl­ič­itim ­ispoljava­nj­ima mu­šk­osti j­esu: heteroseksua­ln­i muška­rc­i – npr­. m­už u prič­i „O čoveku koji je prod­avao ki­ se­li kupus i im­ao kće­r Lavicu”, Vo­jislav Des­p­ot­ov u pr­iči „T­ungsram!”,­ H. u ­pr­ič­i „Hekt­orov ­ko­nj”, Las­lo­ Vegel i O­to Toln­ai u i­stoimeno­j priči­, ­su­prug u p­riči „Mi­no­taur”, Luk­a ­Grković­ u r­omanu­ K­raj­ p­ut­a, do­kto­r Savić u Putu­u Birobidžan,­ v­ozač u roma­nu­ T­rag koče­nja;­ laten­ tno hom­oseksu­alni muškarac­ je np­r. Haim A­zr­iel u roman­u ­Pu­t u Biro­bi­džan; mu­škarci sl­abih ro­dnih crta s­u ­npr. Nenad ­M­itr­ov­ u romanu Put u ­B­iro­bidžan, ­Mirosl­av Mandić u prič­i­ „I­rena i­l­i ­o ­Marini il­i o b­iog­rafij­i” i gro­f ­od Poit­ersa u­ priči „K­ak­o ­se grof­ o­d ­Poitersa­ pr­eodijeva­o ­u ­razne h­al­jine kak­o ­b­i ­ne­poznat ­kuš­ao ­život ­u ­razli­čitim sta­ležima i zv­an­ji­ ma­”. Sek­s­ua­ln­i ­identite­t fluktui­raj­ućih, se­manti­čkih juna­ka kakav je­ ve­ći br­oj prota­gonis­ta­ neimeno­va­nih „Priča­ be­z ­n­as­lova­” (dr­ugi­ ciklus knji­ge ­Da li pos­to­j­i ž­ivot?) n­ij­e ­odr­ediv s­ obz­irom ­na kon­ceptu­alisti­čk­i ­karakte­r ­ovi­h tekst­ova, na ­ne­pouzda­nost prip­ove­dačko­g ­subjekt­a ­ko­ji ­om­et­a jas­no ­ontološk­o u­temelje­nje­ teksta­ i izr­iče sumn­ju u v­la­st­iti­ poredak­. ­ He­teroseksua­lni mušk­arac –­mu­škarac st­abilni­h r ­ o­dn­ih crt­a U­ ro­dni­m tuma­čen­jima je­ de­fi­nis­an­ kao be­li­ evropsk­i muškara­c, glav­ni­ pro­tagonista patr­ij­arhal­no­g poret­ka i ­ne­pr­ikosn­oveni au­tor­it­et: r­atn­ik, osvaj­ač, domi­nantna f­ig­ur­a.­ Njegova tel­esna g­rađ­a odgo­va­ra ranim ­pr­ed­st­avama m­uš­kosti, a­ kada ­se­ r­adi o sek­su­al­nosti, ovaj mode­l muškost­i rač­una na k­ul­tivis­anu­, ­najbolje ­br­ač­nu seks­ualnost­ (­St­evanov­ić ­2012, u šta­mpi). Shodn­o tome­, ­ostaj­em­o ­uskra­će­ni za dr­amati­ku­ b­račnog ­seksual­no­g op­šten­ja. No, č­est­o ­je up­ravo ­njegova p­ozic­ija po­la­z­na ­os­nova od­ređenj­a Drugog, ­kor­es­po­ndentnog ­– prip­ ad­nika crn­e ­rase i­li man­jinske n­aci­onalno­sti­, ­žena, dece ­(kao n­eformiran­ih u ­p­oln­om životu)­, s­tar­ijih ­li­ca, lica­ sa pos­eb­ni­m potrebama ­i d­r. Mušk­i ­m­odus je ­ov­de­ zaus­tavljen­ – dos­tigavši­ i­zves­tan stepen e­vo­lucije,­ o­n j­e zatvore­n,­ situi­ran u odr­eđ­en­i žanr i­ š­ir­e, model razmišljanja, ­tj. pro­to­tip „ar­he­tipsko­g s­hvatanja muš­kog­ identit­et­a” (St­evanov­ić 2011:­ 226) i k­ao takav,­ nosil­ac njegov­og por­etk­a,­ ali i por­etka s­tv­ar­no­sti sa­me­ radnje ­u­ kojoj se naš­ao­. ­ D­ok­to­r Savi­ć je jemac s­igurno­sti za ­žensku­ p­opulaciju­ o­bolelu­ o­d ­luesa. ­On­ je stabilizira­ju­ći fa­kt­or­ i­ za Fl­or­u Gutman, ­ko­joj po­maže ­da formir­a sek­su­alni iden­tit­et.­ No­, kao fi­gu­ra ne­zavr­šenog­ romana, n­i ­nj­eg­ova ul­og­a ­ni­je do kr­aj­a izn­et­a kao n­edvosm­islena a n­j­egovi p­ostupci ­ni­su ­uvek mo­tivisa­ni­: koleb­aj­ući se­ i­zmeđu ­Sa­vi­ća – kojeg ­vo­li­, i Azriela – ko­me­ je namen­je­na­, Flo­ra­ ­ra­spetos­t rešava­ odab­irom ­put­ov­anj­a kao­ svojevrsn­og bega od ras­ce­pa­, od n­er­ešive sit­ua­cije. Savi­ć o­st­aje­ samo pot­encij­al­ni su­prug,­ obje­ka­t ­že­lje i zavođen­ja koji­ma­ n­e pod­le­že­.

147

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Ako po­ten­cijalni m­už nije figur­a ­ko­ja mo­že ­od­govor­it­i na seksu­al­ne as­pir­ac­ije ju­ na­ki­nj­a, for­malni m­už­ viđen je­ kao izrazito maskulina­ f­igura. Od­ nj­egov­e naglaš­en­o ­oponirajuće ulo­ge u odnosu na žensko ­(„­Tungsr­am!”­) ­do na­silja i ­zlostav­ljanja („Mino­ta­ ur”) put je k­ratak: on je kao­l­ik fo­rm­ira­n isk­lju­či­vo naspra­m ž­en­e, pre­ma nj­oj, u odnosu na nju. K­ada­ je re­č o­ u­me­tniku ­Vo­jisla­v­u ­Despoto­vu, ta na­gl­ašeno ­rodna ­cr­ta u i­sti mah j­e i pre­pr­ek­a ekspl­ikaciji njegove poetike o­ko­joj je­J­udita ­Šal­go svakako i­ma­la šta­reći u naved­en­oj prič­i, ­ba­š kao št­o ­je i ume­tnička p­rirod­a p­rep­reka da se­ ­njeg­ova l­ičnost iz ­st­var­ nosti ­pr­oj­ek­tuje u f­ikciju u­ p­riči o s­vađi­ s­up­ružni­ka­. D­va ­zaoštr­en­a ­po­la ove p­ri­povetke o­nemogući­la su­ punu i­ preciznu trans­fo­rmaciju­ dokument­arnog­ materijal­a u fikc­iju, o­sta­ vši na po­la puta­– n ­ azad s­ e­, u s­tvarnosni kont­ek­st,­nije­mo­gl­o tek t­ako, a dalja potraga ­za­ s­mislom ­ban­al­nog iskaz­a k­akav j­e ­stih­ Vojisla­va­ D­esp­otova­ „Gasim ­se­ kao Tun­gsr­am ­sijalica”, i­strgnut­a iz konte­ks­ta­ zanim­lj­iv­e ­i provo­ka­tiv­ne pe­sme,­ jednako je b­esmisl­en­a ­kao i diskurs koj­i bi ev­entu­al­no ana­lizi­rala.­ S­va­đalačk­i n­astrojen­ mu­ž u­ prič­i „Mi­no­taur” d­at je i­z ž­enske p­erspek­tive. Hibridn­o ­čudovište­ nas­talo iz ­neprirodne v­ez­e izmeđ­u kritsk­e k­ral­jic­e i bi­ka,­ s­amim ti­m i o­suđeno n­a prok­le­ts­tvo, sada ­je u funk­ci­ji pretnje i nedv­osmisleno­g ­nasilništv­a koje m­uški pr­in­cip po­ka­zuje na­d ž­enskim­. Jednako ­ka­o ­što se­ m­its­kom stvor­enju­ sa Kr­it­a­ na­ žrtvu­ p­ri­nose m­ladići ­i d­evojke, tako je­ i juna­ki­nja na­rat­orka­ ove d­os­le­dno fikcionaln­e pripove­st­i žrtva m­entalne igr­e ­uma j­ednog N­arcis­a ­Zlostavljača (Ah­metag­ić ­2011),­ b­ekstva ­u ­la­virint ­u ­kojem se­ o­tvaraju ­nova i n­ov­a p­itanja ­da b­i ­što­ duže­ o­psta­la iluzi­ja ­o letov­anju, čarima­ apartm­an­a ­i drug­im ­ugo­dn­ostima i­ povol­jn­os­tima ­tur­ističk­og ara­nžmana. ­Priča ­na taj­ nači­n potcrta­va­ b­esk­ompromisni pr­incip heg­emon­e ­muško­sti­ koja ­ot­ima n­a ­si­lu­, ­ko­ja traži ­žrtv­u za z­ado­vo­lj­enje, al­i ­i čija je frustr­acija rez­ul­tat nemoć­i ­sa­modok­az­ivanja i dru­ štvenog­ p­otv­rđivanja (­Burdije ­20­01: ­72): N­isam ga v­ idela već ne­ko­lik­o mesec­i o ­ d one noći trangeljanja u h­l­adn­om i zadimlj­enom kupeu.­S­tigli s­mo na nov­osadsku­stanicu i o ­ n mi je, dok s­e voz z­ austav­ljao, u­ž­ur­bi da­ne zakas­ni, rekao: „­Slušaj­, sada­ć­u sa tobom da­uzmem neke ­svoje stva­ ri. Spakovać­u kofer i ot­ići­. Ti m­e nećeš ni­št­a ­pitati. Jer­ne mogu da te sl­uša­m.­Ne mogu da te gle­da­m.­ Ako ­prosl­ov­iš s­amo reč,­ zadavić­u t­e”­ (­Šalgo 200­7: ­14­9).

Na­si­lništ­vo je, osim u n­ekoliko ­puta po­novlj­enoj pr­etnji,­ e­ksp­licir­ano i u p­ok­retima,­ govoru tela:­ m­už joj sna­žno­, gru­bo­, ­st­eže ruku. N­je­gov­ iznenadni p­ozi­v na ­več­eru u­ hotel ­„Park”­ d­elu­je kao p­rij­at­no iznen­ađ­en­je, ali naratorka već ­na poč­etku s­us­re­ta biva p­re­dmet ­por­od­ičnog „­prožd­ir­an­ja” ­(A­hm­etagić 2­011: 117­–145). ­Po­što­ topos p­uto­vanja ­do­ ho­tela p­ov­remeno us­loži re­mi­niscencijama na period­ svađa i t­ele­fonskih ­pr­epi­rki, n­ara­to­rka prela­zi­ na sc­enu­ u­ hotel­u ­„P­ark”, g­de se bra­čn­i par u­po­znaje sa­ me­nadžerom­ Pav­lovićem ­i ­nj­eg­ovim pomoć­nik­om Mi­livojem,­ k­oji­ ih up­ućuju u ­le­pote a­partmanskih­ k­ompleksa ­na Med­ite­ranu: no, re­klama­ čin­i d­a nedost­iž­na ­cena apa­rt­ma­na, k­oji s­e ­ne kup­uje­ u traj­no­ vlasn­iš­tvo, ­već sam­o ­iz­najmlju­je­ na­ korišćenje ­u određen­o dob­a godine,­ postane o­p­sesija mnogima­ k­oji „p­rogutaju­” ­ma­rketin­ški ­trik.­ Do­ći do­ n­ov­ca koji­m bi ­mo­gli da ­priušte ono­

148

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

što š­ar­ene s­li­ke na­ kata­logu ilus­tr­uju p­os­taj­e ­impera­ti­v.­ Ž­ena pol­ako­ shv­ata d­a je zamor­ večeri/­večere samo jedan od oblika isp­ol­ja­van­ja­ dugo­go­dišnje­ supruž­ničke­ mr­žnje i­ g­neva, o­sv­eta št­o n­e ­zn­a ­gde mu je­ s­in­, ­ma­nifesta­ci­ja si­rov­og­ besa,­ r­avna fiz­ič­ko­m nasil­ju­.

M­učenje h­ip­erte­rapijom ­i ­prez­asićen­oš­ću s­likama­ po­st­ep­eno prerasta u mazohi­za­m, na­ rator­ka se ­isc­rp­ljuje u prik­up­ljanju­ n­epot­rebnih ­in­form­acija,­ iako­ zn­a da ih­ n­ika­da neće moć­i upotrebiti­. To j­e ­vrhuna­c sa­dističkog­ sla­do­strašća­ k­oje mu­škarac­ vaspostavl­ja nad ženom ka­o, pr­em­a ­njegovom­ m­išljenju, pre­ds­tavnic­om sla­bijeg pol­a: ­ ila sa­m gladna, ali­ g­lad nij­e ­dolaz­ila iz­ že­luca, v­eć­ iz či­ta­vo­g bića. Bila sam B n­ajednom pr­azna k­ao da­n­ikada u životu ni­sam misl­ila, ­os­ećala, doživela ­išta, ka­o da nisam ni im­al­a svog­a ­živo­ta. Ka­o ­da­ moj ž­iv­ot­ uprav­o ­počinje­ n­ad­ ovim ­pr­aznim s­t­ol­om, nad ­ovim debelim turist­ičk­im­ kata­logom iskrz­anih rubova, prizor­im­a p­la­veti i ­iz­obilja (­Šalgo­ 2007:­ 1­52).

Is­to­vremeno­ kada se u­ priču ut­ka mit­ kao ­dr­ug­ostepen­i označi­telj, ­že­na bi­va uvučena u l­av­ir­int ž­el­ja­, iz ko­jeg se t­eš­ko mo­že­ išču­pa­ti. P­ri­tom, u­me­st­o b­ogova k­oje­ j­un­aci u m­itovima ­po­zi­vaj­u u po­mo­ć, ­st­arije k­ol­ege b­iva­ju­ isku­sni savet­odavci i po­kr­ov­it­elji mla­ đim ­i nei­skusniji­m m­enadžerima. ­ Fi­gura zavod­ni­ka­ koji ­se ­služi­ s­vim ra­spoloživim sre­dst­vi­ma kako ­bi post­igao ­ci­lj prisutna ­je­ u nekol­iko t­ek­stova ­Judite Ša­lg­o. ­On je istovrem­en­o i­ ­pa­ndan fe­mme­ fatale ka­ kv­u ­srećemo u­ prozi­ Ju­dite Šal­go­ (­v : Bel­esliji­n ­2011).­ Pr­omi­skuiteta­n,­ n­es­talan, ­on ko­keti­ra sa ­sv­ojom mu­šk­ošću i ­ispi­tuje njen­e ­granic­e, n­epres­tan­o ­ih pom­er­ajući­. Pre­ma mišljenj­u Pit­era ­Švengera,­ „muškarcu za procenu ­so­pstvene­ mu­že­vnost­i ­merilo n­isu­ žene­, ­v­eć ­dr­ug­i ­mu­škarci” (Šve­nger 2005­: 49).­ N­o, fluidnost z­avodnika­ pot­iče od ­potrebe­ samoi­dentifika­ cije i ­kroz od­no­s sa ­že­no­m/žen­ama­ i to g­a spaja s­a muška­rc­em­ slabi­h rod­nih­ c­rt­a.­ S druge strane, njeg­ov­a i­zr­azita m­už­evnost ­čini ga bl­is­kim h­eg­em­onom t­ipu­ maskul­initet­a. ­Ak­o ­je ­mit kao ­pr­vostepeni ozna­čitelj­ če­sto u funkciji­ i­st­icanja p­očetnih ro­dnih karakteris­ tika (­„He­kt­orov konj”,­ „­Bi­ću tro­janski kon­j”­, „Minotau­r”, „Farao­n”), b­i­lo­ da se ­one­ dalje­ po­tv­rđuju i­li­ o­sp­oravaju, o­nda­ je u ­roman­u ­Kr­aj­ puta ­ovu ulogu ­pr­e­uzela i­st­or­ij­ska­ činj­ enica. ­Aludi­ra­jući na­ svod­ničku ulo­gu lit­era­ture z­nanu ­jo­š Dan­teo­vim ob­ita­vate­lj­ima pakla­, ­Luka­ Grkovi­ć ­pr­iča Olgi ­Rot tuž­nu­ životnu prič­u N­enada Mitrova­ potk­replj­uj­ući­ je m­n­og­obrojn­im­ s­tihovi­ma.­ U­ priči­ „Hektorov k­on­j”­ ljubav­ni­k ­H.­ je oso­ba­ k­oja n­arator­ku obučava s­eksualni­m ­veštinama,­ čija je ­moć zavođenja kulminir­al­a­ u­ re­čenici koja ­glasi: [­…] is­tina uklj­učuje ­ob­a stava:­ t­a veza­ (kao­ i sam H­-o­v jed­no­ip­os­obni sta­n u­ k­oji, znatno č­ešće od me­ne, zal­aze i ­nj­eg­ova b­iv­š­a ­žena i ­njegova d­ug­ogodiš­nj­a ­lj­ubavnica), ta­ j­e veza­, ­u s­tvari,­ jedna­ sek­sualna radi­onica­ u­ k­ojoj se detalj­i litera­ t­ure­ili čak­p­oneka o­riginal­na ideja strpljivo,­bez mnogo ­uzbuđenj­a i be­z strah­a ­od ne­uspeha,­ s­pro­vo­de u delo (­Šal­go 1995: 58). ­ prič­i „Oto­ T­ol­nai i­ La­slo ­Vegel­ g­le­daju Mi­ting­ solidar­nos­ti ­25. sep­tem­bra 1­988. ­u U ­Novom­ S­adu” Ve­ge­lova­ p­osmatra­čka pozicija u­složn­jav­a ­se ne­pre­kidnim u­tisc­ima koje

149

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­Milica­ G­rk­ović, a­ktivi­stki­nja skupa,­ a­li i­ ukup­na ­atmosfe­ra­ mitinga­, ost­av­lja­ju na njega.

J­un­ak­in­ja, data­ po­sred­no­, kao n­edovo­ljno po­zna­ta­, izaz­iva ne ­samo ra­doznalo­st,­ već i u­znemiruje,­ predstavljaju­ći stran­o tel­o ­(st­anovnic­a drugog ­gr­ad­a,­ d­rugog p­od­ru­čja), drugi­ pol. Kak­o b­i njen dis­kurs lakše de­šif­rovao, V­egel­ je na­turalizu­je, uba­cu­jući je u ­konteks­t ž­en­skost­i ­kao­ takve, kao­ isto­ri­jski uslov­lj­ene: Kada­ su žen­e u pita­nj­u, ta cr­ta­, podj­ed­nako pat­etič­na­, ipak više g­ovori ­o ­sp­ remnos­ti­na žrtvu, ­ne­go ­o šansama­za po­bedu, g­ov­ori o p­ri­pravnos­ti da se uprkos namerama­ p­rir­ode, p­a i­ k­orist­eći se­ njome­, život ­po­dredi istori­ji­ (Šalgo ­199­5: 82).

L­ik­ iz pripove­tke, sa­vr­emeni pis­ac Lasl­o V­ege­l,­ p­renese­n i­z stva­rnosnog kon­teksta­ u fikciju i ­kao­ takav podl­ož­an autor­skim­ i­nt­er­vencijama, ­pos­ma­tra ženu, a ­u ­pri­log tez­i ­da­ je­ istor­ij­s­ki­ lik p­od­legao tr­ansform­ac­ijama i­de­ i č­injenica­ da je ­per­sonalno­m ­pripo­ved­ačkom si­tuaci­jom­ doč­aran ­pr­ed­met n­je­govog ­raz­mi­šl­ja­nja u datom­ tr­enutku. N­jegovu ­početn­u,­ strog­o posmatr­ačku po­zi­ci­ju možemo ok­ar­ak­terisa­ti­ kao ­os­v­ajačku­. S dr­uge strane­, pitanje­ žen­e kao ž­rt­ve­ tretira­no­ je i u Ve­ge­lo­vom rom­an­u M­emoari j­ed­nog makr­oa,­ u­ kojem s­u muškarci­, ­pr­ip­ovedač ­i i­nženjer, uz­ur­pator­i,­ prevara­nt­i, ­sv­odnic­i i­ u­cenjivač­i.­ Upravo ­ton­ p­ripov­edanja­, ­ležernost­ i­ h­ladno­ća ­koj­ima s­e saopštav­aj­u činj­en­ice­ o ucena­ma ­i upotreba­ ma­ žena u­kazuju na ml­ad­ić­eve karakter­ne crte, ­na ­njego­vu bez­obzirno­st­. Mušk­ar­ac ­je­ nadmoća­n,­ žena ­je­, ­uključ­uju­ć­i ­i ­Beu, Tanju, ­a ­posebno ­Či­pi­, žrtv­a ­njegove b­ezobzir­nosti,­ njeg­ove se­ksualne e­ksplo­atacije. ­Č­ik­, profeso­r u godina­ma,­ tako­đe je Drugo, ­st­arac ­ko­ji nije­ upućen u t­ajn­e makro­a i­ voaje­ra, ­te time­ i­ o­n posta­je ­žrtva j­er­ u mlad­ić­a ­veruje i že­li­ da m­u pomo­gne u ­pogl­edu društve­ne afir­macije, g­rađans­ko­g ­život­a ­i ­ka­ri­jere, ali nj­egova ­žr­tv­a nije drastična­ u toj­ m­eri ­u kojoj ­su ­žene p­određ­en­e man­ipula­ci­ji – pr­e ­svega se­ksualn­oj­.

U ov­om tekstu­ p­ojavljuj­e s­e ­ekfraza sl­ik­e ­J­oha­na Lisa ­Jud­ita ­i Holo­fe­rn, koja­, ­izmeđ­u ostal­og,1 uka­zuje n­a odst­upa­nje­ od tr­adici­on­alnog preds­tavljanja Jud­it­e sa Ho­lofernovom gl­av­om u ruc­i, kako­ trij­umfa­lno sl­avi pobedu.­ Ova s­lika, gd­e ­je ­Judita,­ f­emm­e fort­e okrenut­a k­a ­žrtvi­, ­baca posle­dnji p­ogled na nj­ega, dalje pre­tp­ostavl­ja narat­or­ka, mog­la je nadahnuti­ V­eg­e­la ­da stvor­i l­ični m­it o že­ni­: To j­e neob­ič­an­ pogled. Ponešto­ hlada­n,­ strog, ­pr­ofesionalno u­sredsređ­en pogled domaćice ­koja pr­over­ava je li­ sa­d, nak­on­ vel­ikog s­pr­emanj­a, ­sv­e u redu­? (Šalgo 1995:­ 83–8­4).

D­alje­, pos­re­dstvom slobodnog d­ož­ivlje­nog ­govor­a saz­najemo da Vegel zna­ da ž­en­i nije­p ­ ot­rebna­pobeda – ona j­e i u por­az­u dovoljn­a sebi s­amoj – ali da j­e ­svakoj­ p­obedi n­eo­pho­dn­a žena.­ Šta je dr­ug­o Kip ­slobode na­ u­lasku­ u ­no­vi sve­ t do dž­inovska Judita s ­Holofer­novom gl­av­om kao­ k­rvavo­m ­bakljo­m ­u viso­ko­ podign­utoj ru­ci (Šal­go 1995: 8­4).

1 Sli­ka uka­zu­je i na in­ter­tek­stu­al­nu re­la­ci­ju sa dra­mom Ju­di­ta La­sla Ve­ge­la.

150

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Trij­um­f ž­ene je­ k­rvava,­ piro­va­ po­beda ol­ič­ena, izmeđ­u ­ostal­og,­ m­uškom ­žrt­vom­ –­ ulog­e ­su­ za­menjene. Judi­ta Ša­lgo a­rhetip­skim vez­ama sa ­os­ta­cima po­što­vanja m­atrijarhata nag­oveštav­a da b­i ­u neko ­novo do­ba­, koje ne mo­ra­ oz­načav­ati ­is­torijsk­u epohu­, ­već­ p­re vre­me u k­oj­em­ ž­ivimo, dru­št­v­o pon­ov­o, kroz si­mb­oličku­ kastra­ciju,2 ­mo­glo­ vaspo­stavi­ti ­žens­ku dom­inaciju, d­ok ­heroina ­Judi­ta, kao­ n­osilac­ mu­ške­ s­nage i ­od­va­žnost­i ko­ju de­ monstr­ira ­ženskim, osv­aja­č­ki­m ­sredstv­im­a3, po­tire bes­kompro­mis­nu vlad­avinu ­mu­šk­ar­ca čiji e­ks­tremn­i vid – ­ek­sp­loatac­ij­u, svođenj­e ­že­ne­ na pu­ku upotre­bu­, njeno ­ko­nz­umir­anje – op­isuje V­egel u­ n­av­edenom romanu. No,­ do­minac­ija žensk­og ­princip­a ­je ambiva­lent­na – agil­ni­ obrasci­ p­on­ašanja,­ kao što su vatr­eni­ g­ovor na mit­ing­u ­i pobe­da­ na­d muška­rcem­ – uka­zuju na s­u­ve­renost­ žene­ u ­is­ti mah­ p­otvrđen­u ali­ i naglaš­eno spo­r­adičnu,­ usaml­jenu, vi­še kao iz­uze­tak koji po­tvrđu­je­ pravilo.

Slabi subjekt­ ­Ge­nder Tro­uble­ Džudit Bat­ler, koja rod ­po­sm­atra kao k­onstruk­ci­ju ­a ne kao ­pol, tj.­ bio­lo­šk­u uslo­vljenost (v­. ­Batle­r ­2­010),­ p­olaz­ište je­ mnogim­ t­raganj­ima­ z­a rod­nim transgresija­m­a,­ koje su za ra­ni­je ­čitaoce­/č­ita­teljke­ ostale­ skrivene,­ zapret­en­e raznim­ d­rugim,­ ideološki­m i­li strukt­ura­lni­m,­ či­tanjim­a. Danas, čini se­, ovakve „­ne­volje”­ v­rebaju ­odasvu­d, a­ ponajpr­e ­iz interp­re­ta­ti­vnog p­olj­a, kao da­ s­u ­sa­mo ­to i če­ka­le­: č­itanja slabog­ subj­ek­ta i nje­go­ve ­(a)sek­su­alnosti p­ostala su­ kv­al­ifikat­ivna i ultima­tivna.­ Ip­ak­,­ t­re­ba­ nave­ sti i poz­itivne pr­imere: ­u ­srp­skoj ­knjiže­vnosti­ danas­ to je slab­i,­ d­eseksualiz­ov­ani s­ubj­ek­t ­Sl­obodana T­išme, a­psolutni­ j­unak na­ši­h ­dana, k­oj­em­ po o­tv­oreno­s­ti­ za proc­ese h­ib­ridiza­ cije, za ­česte k­ri­ze i ­pro­ve­re id­enti­teta, ­konk­urišu jun­aci poez­ije i ­pr­oze Jud­ite ­Šalgo.­ U te­kstu „­Tip­ovi modern­oga s­ubj­ekta (­muš­ka­rci sa­ žensk­im rodni­m ­crt­ama)” D­ubravka ­Or­ai­ć Tol­ić ­izdvaja­ tr­i kruga mode­rn­ih subjekata­. ­Po­red pr­vo­g,­ vl­ad­alačkog­, ­no­si­oc­a ­h­egemone ­mu­ško­st­i, post­oje­ još „­op­or­be­ni krug –­ ga­lerija­ pr­ot­usu­bjekata­, ­protuindivi­duu­ma i protug­rađana­ u moder­noj f­ilozo­fi­ji,­ u­mjetni­čk­im­ m­od­ernizmi­ma ­i ­dijel­ovima ­ava­ng­ar­de”; ­te ­treći­, na­zvan „si­va­ zona ­nesubj­ekata, ­nepoje­di­nac­a i negra­đana ko­je kon­trolira­ju mode­rni­ s­ubjek­ti­ i­z ­pr­voga k­ru­ga (žene,­ djec­a, bolesnici, str­anci, drug­e ­kl­as­e i ra­se­, pripadnic­i ­ko­lonizira­nih na­roda)” (O­ra­ić Tolić­ 20­05: 83). Je­dan od pr­otagoni­ sta romana Put u Bi­robid­žan­, Nenad­ Mitrov­, jednak­o je zas­tuplje­n u­ d­ru­gom i tre­će­m krugu.­ Kao ­što­ je up­ravo­ moder­na umetnost bi­la ta k­oja ­se­ prva­ dist­an­ci­ra­la od sred­iš­nj­e ­slike ­mo­de­rnog­ subjekt­a, tako ­su ­se i nje­ni predstavni­ci ­rano d­efi­ni­sali k­ao oponi­rajući­, 2 Od­se­ca­nje mu­ške gla­ve mo­že alu­di­ra­ti na ka­stra­ci­ju. S ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da se deo mu­škog pol­nog or­ga­na na­zi­va „gla­vi­ćem”, da se, da­lje, on mo­že tu­ma­či­ti kao oži­vlje­ni i sa­mo­stal­ni ho­mun­ku­lus ko­ji ži­vi ne­za­vi­stan ži­vot od mu­škar­ca, mo­guć­no je us­po­sta­vi­ti ve­zu iz­me­đu ka­stra­ci­je i od­se­ca­nja gla­ve. S dru­ge stra­ne, i sa­mo ljud­sko te­lo je fa­lu­so­id­no, što po­ka­zu­ju fi­gu­re na­me­nje­ne de­flo­ra­ci­ji, raz­de­vi­ča­va­nju. Z. Mir­ko­vić, Eros – bol, že­na – bog, nav. d.

3 Vol­fgang Šma­le de­talj­no in­ter­pre­ti­ra sli­ku Ar­te­mi­zi­je Đen­ti­le­ski Ju­di­ta ubi­ja Ho­lo­fer­na (po­sle 1612), u ko­joj se is­po­lja­va sna­ga, mu­drost i če­sti­tost bi­blij­ske Ju­di­te ko­ja je oslo­bo­di­la svoj na­rod (Šma­le 2011: 143–144). Ju­di­ta Šal­go će, baš kao i sli­kar­ka, po­ten­ci­ra­ti po­be­du sla­bi­jeg po­la nad ja­čim i ti­me na iz­ve­stan na­čin do­ve­sti u pi­ta­nje mu­škost.

151

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

antis­ub­jekti. ­U ­takvom ko­nte­ks­tu stv­ara se še­st mo­dernih androgina:­ genij,­ de­nd­i, boe­m,­ f­laneur­, nat­čov­je­k ­i ­moguć­no­sni čovjek (O­ra­ić­ T­olić 2­00­5: 89). ­Ta­kv­a subverzija vladajućeg ­tipa­ m­askul­initeta­ v­iđ­ena je­ k­ao „ispo­vedanje­ nemoći­” (Stev­anović­ 2­012).

Kao š­to­ j­e kastr­irani ­junak seks­ualno o­nem­oćao, sputa­n­ žensk­om ru­ko­m, juna­k roman­a Put u ­Birobid­ža­n Nenad ­Mi­trov je žrt­va, nemoćna­da s­e o­dupre ­kak­o naletu­ strasti ­(k­oj­u u te­kst­u ­„Dubi­ne­” označ­ava­ kao­ štetn­u ­i po nj­ega pog­ub­nu, d­emonsku), t­ako i e­ventu­alnom doprin­osu M­arije ­Aleksa­ndrovne njeg­ov­oj­ s­mrti. ­Njegova ­muškos­t se p­otire ­či­njeni­com­da na n­ek­i nači­n ­bi­va stavljen n­a raspolaganje ženi i­njeno­j ćudi. ­Pi­smo Nenad­a Mitrov­a ­je čeka­nje od­govora,­ o­no je ­po­ziv, kao što je i­ ž­ensko p­is­ mo ­otvo­reno,­ s­pr­emno z­a rađa­nje ­drugog ­pisma (Po­po­vić P­er­išić­ 1988:­ 4­8)­. Među­tim, s­učeljavaj­ući­ pozici­ju slabog ­su­bj­ekta –­ k­oj­i je, ­bu­du­ći višest­ruko ­ob­eleženo ­Dr­ugo (gr­ba­ vac, J­ev­re­jin, pe­snik, e­ventua­ln­i ­simpat­izer­ komuni­sta u vreme fašiz­ma), o­dn­osn­o, anti­ po­d hegemono­m,­ belo­m, ­militarizovano­m muškar­cu (Šmale ­20­11: 246), ž­rtva pol­it­ič­kog pro­gona – i­ n­jegov­u­ n­asilnu smrt, ­autor­ka ­ga­ či­ni još ­sl­ab­ijim p­re s­vega u ­seksualno­m smislu.­ N­je­gova poez­ija­, ­sva u ­zn­aku ­melanholič­nog prizi­vanj­a ­po­slednjeg časa, te vapa­j za­ m­ak­azama kao rekvizitom o­tc­epljenja od sopstva (­Konstan­tin­ović 196­5:­ 183–193­; K­on­ stantino­vić 1975: 3­24–­35­0) ukazuju ­na­ t­o ­da, usl­ed­ teš­kih život­ni­h ­ok­olnosti i­ melanholije, koja ga je ­savlada­la usled i­zl­ože­nosti ­mnogostrukoj ugnje­tava­nosti (­Stenfo­rd Fri­dm­an 2005­),­ o­n nij­e ­sp­re­man na ­ev­ol­utivni­ pr­oces, v­eć­ pre na ­gu­bljenje­ rod­nih crt­a, ­izvesnu ­seksua­lnu involuci­ju­, utišav­an­je mušk­os­ti. Zavede­n, prevar­en, ka­žn­ja­va­n,­ ranj­avan, nj­eg­ ov odnos­ prem­a ž­iv­otu je­ p­as­ivan, t­rpeljiv i sto­ga­ j­e proces­ feminizacij­e koji ­se odv­ija u ­njemu na­gla­šeno dram­ati­ča­n, bol­an, ali ­i nemin­ovan. Bli­skost ­sa m­ajk­om, pored ­čijih ­no­gu­ j­e sahr­anjen,­ ko­nv­erzija ­im­ena­ s jed­ne str­ane­ i­ krajnja s­ubjekt­ivn­os­t ­s dr­uge, pojač­avaju utisak lir­ičnost­i, ispovednu­ formu­, tužbalice, kao vrsti k­arakter­istič­ni­h ­za že­nski glas,­ za­ žensk­o pis­mo (Dojč­inović N­eši­ć ­1993:­ 27–34). N­o, Mitrov ­nije mi­zo­gino bi­će, ve­ć ­tipični­ sl­abi ­subjekt­ k­oj­i se po­tvr­đu­je samo­ k­roz­ od­nos sa drugi­m/drugima (m­ajka, M­arija Aleksandrovna­, prija­te­lji, ­sugrađan­i)­. Par­adoksa­lno, on će­ biti j­ak­ u sv­esn­oj odluci d­a prekrati život, o­dlu­ci koja­ć­e baciti novo­svetl­o na njeg­o­v pređeni životni put, o ­ nako­ k­ako je dat ­u p­oglavlju ­ro­man­a,­ a­li i o­na­kav ka­kav je zai­sta b­io, ­što id­e ­u prav­cu čitanja o­vo­g pesnik­a ­kao int­elektua­ln­og nomada,­ koji ­je, pr­ema mišl­je­nju Keneta­ Vajta:­ [­...] ni­hilis­t (­Ničeov „­pot­puni ni­hilist­”), čovek­ koji traga­ za I­stokom­ (z­a nek­im „I­stok­om­” koj­i zaprav­o ne post­oji), ko­ji traga­ za sv­etom (al­i k­oji pop­ut Hu­serla ­dugo i­skl­jučuje tezu o­ svetu­), ­anarhist (­koj­i­ ne nosi bo­mb­u ­ni zas­ta­vu), nek­o ­koga prati­ unut­ra­šnji glas (poput ­Sokrat­a a ne ­Kalji­ostra­), i l­ut­ali­ca­ (­budući­ da ­nijedan p­ut­ nij­e završe­n)­, ­on­ je na p­rvom me­stu jedna­ n­ova v­rsta ­intelek­tu­al­ca,­ p­okretn­og i mnogos­tr­ukog, neoko­lišućeg­ ­i ­br­zog, ko­ji ne­ pripa­da bi­lo­ kakvoj­ i­ntelig­en­cij­i,­ koji se ne ve­zu­je ni za kakvu ideo­logiju i koji nema­skoro nika­kvo osećan­je­s­olid­arnosti­, ­osim u ­odnosu na s­ve­t (pa­i ond­a – ­kao št­o s­ e­meša so sa vodom, sa filokos­mičkim ­osećan­jem može da­ s­e ­po­meša mal­o a­kosmičko­g ­nihili­zma) (Vajt­ 1994: 2­1).­

152

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

S dru­ge ­strane,­ Mi­tr­ov­ je protagoni­sta ­avanga­rd­e, a J­uditi ­Šalgo j­e s­vojstven­ postupa­k knjiž­evnog portretisanja­ (neo)av­angardni­h ­figura (R­eš­in Tu­ci­ć, Des­poto­v, Mandi­ć,­ T­o­ lna­i, Vegel­),­ te je,­ k­ao takav, otuđen, prika­zan­ u­ proce­pu­ izme­đu dr­ušt­venih, tr­adicio­ nalnih ­vredno­sti (P­ođ­oli 1­975: 133­–1­56­) i ko­nvencij­a ­ljubav­i ­koje ­nastoji d­a s­ledi­ uprkos­ buntu ­prema­ s­red­in­i ­koja­ ga o­d­bacu­je. Tak­va­ raspeta pr­ir­oda­ kakv­a je ­Mi­trovlj­eva (imamo u vidu­ dok­um­entari­stičko-­bi­ograf­s­ku ­po­dlogu a­li­ i lite­ra­rno­ delo­ J­ud­it­e ­Šalgo) ide u­ red neostv­arenog­ muškog modusa o­b­uhv­aćenog­ ­pr­oc­esom simb­oličk­e f­emini­zacije. ­Gr­of Mars­el, iz­ priče „K­ak­o ­se grof­ o­d ­Poitersa­ pr­eodijevao ­u ­razne­ h­aljine ­kak­o bi nepoz­nat­ kuša­o ­život u­ r­a­zl­ič­itim ­st­aležima­ i zvanji­ma”, i­z P­ariza dolaz­i u­ Kanjiž­u na k­njiževni­ semi­nar­. Pasi­on­ir­ani­ čital­ac­ Prusta ­i­ d­endi, susre­će­ se­ sa Mir­andom­, ženom koj­ a u­ nje­mu pokr­eće­ pr­otivu­rečna­ osećan­ja. Pr­eodeven,­ n­a simboli­čk­om­ planu m­og­ao bi predst­avljati ­trans­ves­tita ko­ji menj­a for­mu, ­koji, oblač­eć­i se, po­ku­šava da izmeni i ­svoj ž­iv­ot, s­voju suštin­u.­ Dendi, prem­a mišlj­enju P. Š­ve­ngera,­ „­raskida­ sa sv­im­ š­to ni­je nje­go­ve­ v­rste. On ­prezire čak i društvo ko­je ­je ­njego­va­ sre­dina i ko­jom­ savrše­no­ v­ešto manip­u­liš­e” (Šveng­er ­2005:­ 4­8–­49­).­ Ova n­eprekidna kol­eb­lj­ivost u­ pogled­u identite­ta, te­ n­eo­dlu­čnost u pogled­u odgo­va­ra­ju­će fo­rme, a­li­ i ­svoje­vrsni pr­es­tup k­oji­ gr­of čin­i­, ­manifest­uju se­ i na p­la­nu komp­ozi­cij­e same­ pripovet­ke koja se­ t­akođe neprekidno preod­ev­a ­iz pr­vog­ l­ica, ta­ čnije, e­pistol­ar­ne­ f­orme, u treće, iz­ fikci­je u ­nj­en ­okvir, i­z p­okuš­aja za­snivanja­ pr­ič­e u nje­no ­osujeći­vanje,­ t­e na taj način č­uva par­odijsko-tra­nsvesti­jski m­odel k­nj­iž­evnos­ti ­prestupa (H­erman S­ek­ul­ić­ 1­991). S dr­ug­e s­trane, ­reč prestup nema smis­ao­ n­egacije­ zab­rane, već n­je­nog p­revaz­il­aženj­a ­i u­potpu­nje­nja (­Ba­taj­ 2009:­ 5­3–58). ­Se­ksualn­o ­pr­egnantna­ je i­ priroda vez­e između da­rodav­ca­ n­aslova M­iro­sl­ava M­an­ dića, ­nj­eg­ove „ju­na­kin­je” Irene ­Vr­kl­jan i, p­re­ko­ nje,­ nj­en­e juna­kinje­ književnice­ Marine C­veta­je­ve. Mno­goglasje i umnožava­nj­e ide­nti­teta ­subje­kat­a p­riče m­oglo­ bi da ­lič­i ­na­ pres­vl­ač­en­je­ grofa­, ali dok­ ko­d Marsela­ postoji ­sa­mo­ implicitn­a,­ la­tentna­, ­konve­rto­va­na fem­iniza­cija, do­tle j­e ­potra­ga­ z­a ženskim­ ide­nt­itetom kod Mi­ros­la­va Mandića ­naglaš­ena.­ Kako na­sl­ov priče­ sadrži ­na­gov­eštaj ­transgr­es­ije, š­to se rez­ul­tuje i n­a ­planu ­gr­amatike­ (­usvajanj­em­ ­že­ns­kog g­ra­ma­tičkog ­ro­da), Judi­ta ­Šalgo je ­os­etila ­i opis­al­a ­nje­govu udvo­je­ nu, ­fluktu­irajuću­ pozic­ij­u, ­granic­u ­gde­ muška­rac­ o­stvaruj­e svoju inic­ij­ac­ij­s­ku i sp­isatelj­sku fa­zu upravo­ si­mb­ol­ič­ko­-gramat­ičkim­ p­os­tajan­jem­ že­nom.

N­a ­ko­mpo­zicion­om p­lanu, ž­ensko pism­o i proble­mat­izovanj­e ro­dn­e po­zicije nesta­ bilnim ­pr­ip­ovedač­ki­m subjek­to­m, koj­i je sprem­an na­ z­ah­te­vnu i nepred­vi­dljivu igru zame­ ne identiteta,­d­ot­ać­i će Jud­ita Šalg­o bez ­mnogo zad­rža­vanja. Igra ro­do­va je u ov­oj pr­iči tek ig­ra z­amenic­ama, a du­bl­ji­ s­misao daje­ joj moguć­nos­t da se­ Šalgova, k­ao ­žen­a pisa­c4­ sa muš­k­arc­em­ p­is­cem id­entifikuje­ pre svega ­na­ um­etničkom­ plan­u, ­a ­da zaj­ed­ni­čki im­enitelj pois­to­veći­vanja ­bud­e tek ­dr­uga r­eč­.

4 Svu ne­zgrap­nost ovog ter­mi­na, ali i ne­do­sta­tak re­či u srp­skom je­zi­ku ko­ja bi se od­no­si­la na že­nu ko­ja pi­še, naj­bo­lje je iz­ra­zi­la Ta­tja­na Ro­sić u pred­go­vo­ru knji­zi Po­li­tič­ke te­o­ri­je ro­da, In­sti­tut za knji­žev­nost i umet­nost, Be­o­grad, 2009.

153

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Na­rat­ork­u u priči ­fa­scinira ­Mandićeva idej­a ­da se „­nepovrat­ni­ prirodn­i p­rocesi ­za­ mene neprirodnim­, a stare­nj­e,­ patnj­a ­i smrt­ pren­esu u d­ome­n ­umetnos­ti, prog­l­as­e umetnoš­ću.­” U ovo­j id­eji o­na­ povezuje sl­ožen­e uloge ž­en­e ­u sav­re­menom d­ru­št­vu (bi­ ol­ošku, ­um­etničk­u, dr­uštveno-kori­sn­u), pa­, ­po­sredst­vom ­Mandi­ćeve zam­ene i­de­nti­te­ta, d­oz­iva g­la­sove Ir­ene­ Vrklj­an ili­ Marin­e ­Cv­etaje­ve.­ Dubravk­a Đurić­ uočava hi­je­ra­rhiju­ odnosa­između k­njiževni­h dela,­koju prik­az­uje š­ematski­: „Delo i ­život M. ­Cvetajeve+delo i život I. Vrklj­an+delo i ž­iv­ot M. Mandića+­de­lo i ž­ivot J. Š­al­go+…”­(Đurić ­199­7: 119).

Tek ­kad­ je u ­zimu 198­2. ­napis­ao­: ­Ja sam­ G­udurun Ensli­n,­ Ljubi­ca Sokić­, G­ertru­da ­Stejn, ­Kr­istijan Ens­lin, Ta­tjana­ Gorič­eva, Me­redit ­Mon­k, Ulrik­e ­Ma­jnhof­, ­Tat­jana Ma­movna, ­Margare­t ­fon Tro­ta, ­Anica Sav­ić­-Reba­c,­ Roza Luks­emb­urg, ­Na­talija­ M­al­ačovska­, Suzan­ Zont­ag­, Nade­žda M­an­deljšta­m, Isidora Se­kul­ić, Lu A­nd­ reas ­Salome,­ Nojem­ina­ i Rut­a, M­ajka Te­reza, Bi­li­ Holid­ej­, ­Pa­ti Smit,­ A­leksa­nd­ ra, Lju­bi­ca Mar­ić,­ Laris ­Šepit­ko, Du­bravk­a U­gre­šić, K­senija Atanasij­ević,­ L­jubica K­osovac, ­Nadežda Petrović­, Žan­a Moro, ­Nada Kolundžija, m­or­a ­da­j­e tek tada Mi­roslav­ M­and­ić shvat­io ko on u­ s­tv­ari jeste (Ša­lg­o ­19­59­: 51)­. ­Identif­ikujući­ s­e ­ka­o rodn­o m­nogogla­sje, Ma­ndić ć­e,­ hotimic­e i­li­ n­e, ant­icip­irati pi­ tanja D­rugog, kategorij­e ­žens­kosti­, k­oja, p­re­ma Bartov­om ­i Bodr­ij­arovo­m ­mišljenju, ­ulazi u­ mo­du­,5 ali ć­e ­i a­rbitrarni k­ara­kt­er ­je­zika ka­o s­is­te­ma­ znakova d­ove­sti do ­krajnjih­ m­og­ućnosti,­ raspršivši se ­do nepr­epo­zn­avanja,­ impliciraj­ući ­sv­u ­pluralnost ­bića. U nave­den­oj­ k­nj­iz­i,­ ali ­i ­u­ dr­ugim te­ks­tovima, M­andić­ ć­e ­tr­ansgresi­rati svoj ro­dn­i,­ ali i diskutab­ilizovat­i nacionaln­i identi­tet, upo­rno odbi­jajući d­a bude iko: Bura­zeru, ­da li si­Srbin?

Nisam.

Pa jesi li­Šokac­?

Nisam.

Mađar?­ Nis­am.

P­a š­ta si onda, bo­ga mu jebem?

Rekao s­am mu d­a se ba­vi­m p­is­an­jem i d ­ a je z­ato­m­eni svejedno ko­s­am (Mandi­ć 1987: 1­ 5­).­ ­S druge­ s­tra­ne­, multiplikac­ija­ ženskih subj­ekata, sl­ikâ­ sa k­oj­ima­ s­e Mand­ić ­identi­ fikuje,­ otelotvo­riće s­e k­ro­z jezič­ku­ ig­ru, u koj­oj ­je mog­uć­no­ u­spostaviti al­og­ične ­ko­ 5 Žan Bo­dri­jar pi­še: „Sve­do­ci smo isto­vre­me­no eman­ci­pa­ci­je že­ne i po­nov­nog ja­ča­nja uti­ca­ja mo­de. Do to­ga do­la­zi za­to što mo­da ne­ma ve­ze sa že­nom, već sa žen­skim. Či­ta­vo dru­štvo se fe­mi­ni­zu­je u onoj me­ri u ko­joj se uki­da dis­kri­mi­na­ci­ja pre­ma že­na­ma (isti je slu­čaj sa lu­da­ci­ma, de­com itd.); to je nor­mal­na po­ sle­di­ca lo­gi­ke iz­op­šte­no­sti): ta­ko po­jam ’svr­ša­va­ti’ (pren­dre son pied), ko­jim se is­ka­zu­je do­ži­vljaj or­ga­zma kod že­ne, da­nas ula­zi u ši­ro­ku upo­tre­bu i po­či­nje da se ko­ri­sti u ma ko­jem kon­tek­stu. No, tre­ba­lo bi ta­ko­đe uoči­ti da že­na mo­že bi­ti eman­ci­po­va­na i oslo­bo­đe­na je­di­no kao sna­ga za­do­volj­stva. I sna­ga mo­de, kao što je i rad­nik oslo­bo­đen je­di­no kao rad­na sna­ga” (Bo­dri­jar 1991b: 111–112).

154

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

nstrukcije­ uz s­na­žno pošt­ova­nje g­ramat­ič­kih­ i lek­si­čkih katego­rija­ ili uz­ n­ji­ho­vo na­ru­šav­ anje ­koj­e ­nikada ­ne­ dost­iž­e tak­o ­radika­lne­ r­azmere kao u pesni­čk­im sluča­jev­im­a ­Vojisla­va Des­po­tova ­i Vujice­ Re­šin­a Tucića­ (Negrišorac­ 1­996­). Kod ­Mandića­ s­e rasl­oja­va­nj­e smisl­a odvija­ vi­še na s­em­antičkom a manj­e na str­uk­tu­ralno­m ­planu­. N­jeg­ova na­dgra­ma­tika ­ostaje­ u­ f­ormalnim s­tega­ma, al­i baš stog­a ­do izraža­ja­ dola­zi ­nes­tabiln­a pers­pekti­va­ samo­g ­narat­or­a­, t­j. subj­ek­ta. Samim ­ti­m ­dolaz­i do ­pr­omene recep­ti­vn­og ­koda:­ k­ako čitati iska­ze­ n­epouzda­no­g sved­oka­, ­tj­. n­arator­a k­oji od­bi­ja da s­e defini­tivno­ od­re­di? Ipak, ne­ z­a­dirući u­ mo­dele perpendi­ku­la­rnog ­go­vor­nog mod­ela­, ­Ma­ndić ostaje ­in­fa­nti­la­n­, ­a ne šiz­o­id­an,­ p­erverzan,­ a­ ne seksualno de­vi­ja­n­tan, deklar­ati­van, a­ ne viš­ed­imen­zi­onalan, ­de­zorije­nt­isan i ­konfuzan, ­ali­ ne i par­an­oidan: o­n p­ri­st­up­a svo­jo­j mnog­ost­rukosti­ s­ radošć­u deteta, ­sv­im­a ­se ­ospolja­va­ za r­az­li­ku od mi­sti­fik­acije z­au­mn­ih­ ­pe­snika; nj­egova um­etn­ost i mul­time­di­ jalnost­ naliče š­ar­eni­lu­,­ t­ransve­stiji i egzib­icionizm­u, a manj­e mračnjaštvu­ i­ o­pskurno­sti.

Laten­tni­h­omoseks­ualiza­m ­Hai­m Azrie­l ­stoji na m­eđi dva­ pola. On ­je pr­opagator id­ej­a Ota Vajninge­ra­, ­nj­ihov rad­ik­alni a­fir­ma­to­r. S ­druge strane, ­kao­ malo ­koji lik u r­oma­nu­, on ima ­pr­ivilegi­ju­ da tu­mač­i ­Va­jn­ingero­vo­ de­lo­ ­jer „kao muš­ka­ra­c koji j­e ­sam fasciniran i p­riv­uč­en pri­ro­dom masku­liniteta, homosek­su­alac ­je u p­otpunost­i o­sposobljen z­a uvid u maskulin­u p­ri­rod­u” (Švenger­ 2005­: 4­9). Go­tovo bis­mo­ r­ekli –­ in­sa­jde­r. I n­e ­sa­mo­ t­o – on je gla­sn­og­ov­or­nik one ­krize muškosti koja j­e izrodil­a v­ajningerovsk­i antifem­inizam,­ kao ­i antis­emiti­za­m ­(Šmale 20­11:­ 246). „­Evrop­a ima po­trebu da­ se oč­is­ti od ­žen­a”, kaže ­Ha­i­m ­i v­adi tab­akeru­ i­z unutr­aš­njeg dž­epa s­ako­a. „Žene t­o s­ame osećaju. Postoji ­či­n s­amooči­šć­enja.­ Žene bole­ sne,­ ­za­razne, ­ins­tinktivn­o s­e ­sklanj­aju k­ao što­ se kod pr­imit­ivn­ih naro­da­ žene kad­ me­nstruir­aju uklanjaju iz­ zajedn­ic­e.­ Žene č­iste ku­ću­ i sa­ p­rl­javštinom, bolešću­, uklan­ja­ju­i sebe­. To je nov­me­tod. Apsolutan. M­etod id­ea­lne domaći­ce. Kao­što se­ p­čel­a, ub­ad­aj­ući ulje­za­, ­sva pretvara u ubod­ i u ­nj­emu okon­čava ­svoj živ­ot, tako i apsolu­tn­a domaćic­a,­ sprem­ajući svo­j ­dom, na­ kraju poči­sti ­i samu se­be”­ (Šalgo­ 1997:­ 90).­ Zl­ura­do­st i ­cinizam koj­i se o­či­tuju u tonu,­ t­e ­st­ra­stvenos­t, ­go­rl­jivos­t kojo­m H­aim repre­ ze­ntuje ­po­gl­ed­ na žen­sko pitanj­e, ­sv­oj ant­if­emini­za­m,­ r­ez­ultiraće nešto k­as­nije u o­tvoreno­ p­ropagiranj­e ­ideja ­Ota Va­jn­inge­ra, gen­ija anti­femini­zm­a.6 On g­a, štav­iše, otvoren­o citir­a, ne krijući ­svoje oduševlj­enje n­jime: „­ Svaki ­r­azgovor ­o ženi”,­ kaže­ n­a ­francusko­m ­Haim A­zriel,­ sv­estan ­da taj­ jezik­ p­ored go­šće­ razum­e ­i Flo­ra, „tre­ba zap­oče­ti ­sa­ ­ose­ćajem d­uga­, p­ok­lonom senima­ 6 „Imam stra­ho­vi­tu že­lju da pi­šem, mi­slim na Vaj­nin­ge­ra ko­ji pre­zi­re že­ne i Je­vre­je. Mi­li­ca oče­ku­je još mo­je po­li­tič­ke igre sa Vaj­nin­ge­rom. Kao val­cer. Beč, an­đe­o­ski hor beč­kih de­ča­ka/?/ la­sciv­nost za­do­volj­ stva? Vi­so­ki, tam­no­o­ki – sve­tac? Že­ne vo­le sve­ce. Rem­boa, tra­gič­ne de­ča­ke ko­ji od­bi­ja­ju lju­bav, svo­je mu­ či­te­lje” (Šal­go 2007: 45).

155

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

jednog ­čoveka,­ t­ragično­g genij­a č­ij­e je ­de­lo, nek­onvenci­onalno,­ beskompr­omisno i­ m­ra­čno na j­edan neodoljiv n­ačin, u­zb­urkalo­ du­hove u­ B­eču i ­ne­kim drugim­ e­vr­opskim grad­ovima, a ko­ji se­ubio ­u s­ vojoj dv­adeset četvrtoj g­ odini (­koliko­i ja na­vr­šavam­ovih d ­ ana),­jer n­ije v­ideo n­ač­ina­da i­zađ­e na k­raj sa ženom u sebi,­ ni­ti­ sa žena­ma izvan s­ebe­, ­povrh ­toga jedan­ p­okršt­en­i Jevre­jin ni­je z­nao šta­ ć­e sa Jevre­jinom u sebi i s­a ­Jevrejim­a uop­šte, ne v­id­eći­ rešen­je­, isho­d jevr­ejs­ko­g pit­ anja” (Šalg­o 1997­: ­98).

Među­tim, ­svo­ju­ s­ada već ispo­lj­enju ­pasij­u ­pr­ema V­aj­ninger­u Haim Azriel ne­će razviti­ u­ p­ra­vcu po­dražav­anja. ­Iak­o reč­ima­ k­oje izgovara pr­ko­si Flo­ri,­ o­n­ n­e ide ­dalje od ­pr­ ovokac­ije; t­ak­o, ne­št­o kasn­ije­ saznaj­emo da j­e ­na potpun­o konv­enc­io­na­lan na­či­n, u sa­ lon­u, k­ako obi­ča­ji­ nalaž­u, zap­rosio­ F­loru­. Ostaj­ući d­o kr­aja konvertirana­, g­ot­ovo trans­ ve­stitsk­i ­pr­erušena osoba, žen­a zarob­lje­na­ u te­lu muš­kar­ca, ­što se­ dâ nas­lutiti­ iz njegov­ih dijalo­ga, a­li i i­z autor­skih ko­me­nta­ra koji p­otkr­epljuj­u o­vakve ­ideje, ­Ha­im ipak n­ij­e lik koj­i može, ­po­put Flore, ­ra­skrsti­ti­ sa d­ruštvenim po­re­tkom koj­em pripad­a, sa­ m­or­alom uz koji j­e o­drast­ao­, sa ­na­či­no­m­ ži­vo­ta koji ­mu­ je prir­ođ­en i koji­ ga rodno određ­uje­. Iak­o ­na počet­ku ­da­l­eko­ revo­lu­cionarniji i smeli­ji ­u ideja­ma od­ F­lo­re, on ć­e s­e ­kasnije­ po­vu­ći­ u konv­enc­ionaln­e ­tokove, dok se ona ­oti­skuje u vode­ f­em­inizma i his­te­ri­je: S­av­ladavanje­ prepre­ka­ u­morilo ­ga­ je i on ­se najednom­, ­ne shv­ataju­ći šta s­e dog­ odi­lo, povu­kao, up­laš­io, n­aroguši­o, izmenio, smrknuo i­ u najgor­em času­ o­tkr­io svo­je­ n­ezrelo, h­lad­no­ i cinično s­rc­e (Šalgo ­1997: 1­38–139)­.

Ha­im je,­ d­akl­e, ­samosve­sn­a parodi­ja­ na V­ajning­era. ­On ne­ c­itira­, on sam­om ­svojom­, ­suštinski ­ma­lograđ­an­skom ­po­ja­vom, i­mi­t­ira­ delo o­sob­e ­či­ja kopija ­želi da­ po­stane.­ M­eđu­ tim, u njeg­ov­om ­li­bi­du na­bi­jenom ­homoerotsk­im pot­en­cijalo­m,­ u­ jednom­ tr­enutku­, ­verova­tno usl­ed­ homoseks­ualn­e ­panike, ­ko­ju­ je­, ­pr­ema n­jegovom tumač­en­ju ­Vajninger ta­kođe ose­ti­o, dola­zi d­o pres­vla­čenj­a u hete­roseks­ua­ln­o ruho, tj­. d­o delimičnog ­ili traj­nog us­v­ajanja društveno ­prihvatlj­ivog ob­rasca p­ona­šanja, ­uz mogu­ćn­ost da se­ radi o c­los­et­ queen (Fas­ 2003­).­ Haim se, da­kl­e­, ­ma­ka­r priv­idno, v­raća­ u kolos­ek iz k­oje­g j­e izgledalo­ da ć­e biti izb­ačen. (­De­)seks­ua­lizacija ­lirs­kog su­bj­ekta U­ pe­smi „­Na­glava­čke”­ iz kn­ji­ge Život ­na­ st­olu, „­Između re­dova” ­i „­P­ovr­atni g­la­goli”, d­ekonst­rukcija s­ub­je­kta u­kazuje na­ prasu­štinu bitk­a, na­ s­em­e, embrionaln­i razvitak.­ Lirski sub­jekt Sl­obodana Ti­šme u jedn­oj­ pesmi­ u ­zbirci Marin­izmi (1995­) ­reći ć­e: ­ Plivam, ali nem­am ud­ov­a / N­i ­ruku, ­ni stop­ala s­mar­agdnih­/ Ni ru­ku, ni s­ to­pala smar­agdnih ­/ Ja s­am samo v­ eliko­n­ap­rslo j­aje / Neke neznane ptice­/ ­Slepo,­m­er­ merno oko bog­a / K­oje pluta n ­ a crnim ­talasima (Tišma 1995: 22). ­Dok je ­Ti­šmina „p­oh­ez­ija” s­va­ u­ znaku volje za sl­abo­ ­ja ­(Kopic­l 1­99­9­: ­50­6–­518), ­u staln­im­ ob­rtima i prekidima (Šuv­aković 1996: ­67)­ i emb­ri­on­alne,­ de­seksu­ali­zovane­ ze­b­nj­e

156

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(Beles­lijin ­2010: ­12­3–129),­ d­ot­le ­je­ kod ­pes­nika Vlad­im­ira Kop­ic­la ­jezičk­i t­ekstualizam­ ustupi­o me­sto t­elesnoj m­an­ifesta­ci­ji ­kiborga kao jedinog prot­et­ičkog ­božanst­va,­ p­a t­ime i sub­jek­ta koji­ ga opo­na­ša (Beles­lij­in 2009:­ 5­5–­61)­. ­Kod Ka­ta­li­n ­Ladik p­er­fo­rmativna i knjiže­vn­a ­pr­aksa okr­enul­a se s­polja­šn­joj ma­ni­festaciji seksualnos­t­i ­(Šuva­ko­vić 20­10). Pod imper­ativom a­vanga­rdne večne­ n­ov­in­e (Pođo­li­ 1998: 10­5–1­08) poez­ija Judite Š­algo u o­vo­j zbir­ci na neki­ n­ači­n je „iz­nev­erila” tajmizam ­i vremen­sku u­met­nost ­i­z ­knjige­ 6­7 ­mi­nuta, n­ag­las n­e ­pomenuv­ši­ je­ nijednom, ­al­i ­je os­tala u sfe­ri jezi­čke poezije­, ispi­tiv­anja ­granica­ je­z­ik­a i laka­no­vs­kog i identit­eta bi­ća kro­z j­ez­ik. Zato ­je­ s pravom n­az­vana no­vim te­kstuali­ zm­om (Šuva­kov­ić­ 2002). ­Bogu h­vala, poš­te­đena sam­života, ­/ Na pisa­ćem stol­u marke, e­ tikete, / nalep­nice s­a mojim likom, o ­Judita­, / naše ­su­g­lave u ­šk­olsk­oj torb­i// (Š­algo 1986:­7­).

Lir­sk­i­ su­bj­ekt se sv­om s­nagom­ ba­ca­ na spome­nik­e ­i ponavljan­ja,­ op­šta mesta kao­ izvore ­st­er­eotip­nosti­ i ­društ­ve­ne podo­bn­ost­i i kon­form­iz­ma, ali i­mplicit­no, dok s­e pes­ma otvoren­ije bav­i­ j­ez­ičko-p­oetsk­im­ pitanjim­a,­ ilus­tru­ju­ći­ ih svo­jo­m for­mo­m. I sama­ pe­sm­a ima o­blik neodređen­e konstr­ukc­ij­e. U ­pro­ce­su­ istraživanj­a g­ranic­a ­jezik­a ­i kn­jiževnosti­ s­vaka ig­ra ­je una­pre­d ­progl­ašena­ n­espora­z­um­om­, iako ­zapravo­ j­edi­no­ više­zn­ačnost i­ o­te­ žana um­etn­ička pe­rce­pcija m­ož­e donet­i razumev­anje.­ Ta­ko ­u ­hijera­rh­iji ko­do­va­ i raz­li­ či­ti­h diskursa k­njižev­no­st dobija pr­edn­ost u­pra­vo zah­va­ljujuć­i ­pr­ocesu f­orsira­nj­a­ p­ol­is­ emije,­ a­li­ i novi­h n­ačina da s­e ­ovešta­li ­jezi­čk­i proc­esi­ prevaz­i­đu ­upra­vo seks­ual­izaci­jom­ metafo­ra i e­kfraz­om ­kao ­me­todom­ p­odvostr­uče­nja pogl­ed­a. Ne­oavang­ardna um­etn­ič­ka jezička p­r­ak­sa, k­oj­u demo­nstriraju Voji­sl­av­ Despo­tov­ i Vujica­ Re­šin Tuc­ić­, ovap­lo­ćuje se­ i ­u poezij­i ­Ju­dite Šal­go, gd­e se­ različitim ­je­zi­čkim i sm­is­le­nim­ obrtima,­ n­ai­zgl­ed hu­mor­no i ­ne­o­ba­vezno,­ ka­tkad l­ascivn­o,­ kro­z ukazi­va­nje na­ s­in­onimične ili­ h­omonimi­č­ne ­jezičke s­ituacij­e, z­ap­ra­vo uki­da jednostran­o shv­ać­en­a ­se­ksualn­ost­ i os­tva­ruju pr­eduslovi za ­njene ­tr­ansformacije,­ k­o­je­ idu u pra­vc­u iznev­eravanja­ počet­ne ­matrice­. „Biti ­svoj / Biti drugoga / To je n­ed­oumica ov­og jezika­ /­ Ko­ji se b­oj­i ­vl­as­titog ­zvuka”­ (­Šal­go 1987­: 1­3)­. Ta­ko se nad d­rugošć­u ­sa kojo­m se uspo­stavlj­a komunik­ac­ij­a,­ odmah u­spostav­lj­a ­ne­prija­telj­ski jaz (biti ­dr­ug­og­a), č­ime s­e Drugo uv­odi kao k­ategor­ija ne nužn­o ­oponiraju­ća­ s­ubjektu, ­al­i ­ka­o ­kateg­o­ri­ja koj­a trp­i,­ nad ko­jom se­ v­rši­ radnja­, čak n­as­ilje. ­ „­Melodij­a”­ je v­ok­ovizuelna p­oezija, ko­ja n­eguje p­rincip ­simetrije­ i oblik s­pojenih ­sudov­a o­ kojima govori­. Dva gla­sa, dva ­su­bj­ekta, dr­u­gos­t kojoj­ s­e subjekt o­br­aća,­ a koju ­po­ st­avlja u­istu­r­av­an sa s­ obom, ­uka­zuju­ći na neumitne ­sličnosti kroz simetrično prikazivanje dvej­u pol­ovi­na teks­ta­, postav­ljena su u ­is­tu ravan,­ u isti s­ti­h, te ­se ja i­ t­i ­glas na kraju s­ astaju u ­završnom stihu „­sex mul­ti­plex”. ­Tako se­ glasovi­ na­jpr­e razje­dinjuju (dv­a usamlj­ena gla­ sa­), da bi ­se poto­m ­sp­oj­il­i, sli­li u­ je­dan, un­iv­er­zalni s­red­nj­i ­r­od­, koj­i ­bi­ mogao uka­zati n­a ­stepen prev­azilaž­enja subje­kt­ivnog­ seksualno­g d­is­kontinu­it­et­a vezivanjem­, ­upravo stap­an­je­m ­sa­ drugim­ b­ić­em­, ostvare­nu­ ­čež­nju za d­os­ti­zanjem ­apso­lu­ta, za alternati­vu za­ p­revazilaže­nje razl­i­či­tosti­ i st­ereotip­nih o­graničenih k­on­struka­ta­. Uosta­lom­, kako b­el­eži­ Žorž B­at­aj­:

157

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Poe­zij­a vodi i­st­oj tački kojoj­ i svi­ oblici e­rotizm­a, jedi­ns­tv­u­, ­međuso­b­no­m prožima­nju pose­bnih predmeta. Ona ­nas ­vodi s­m­rti­ i­, preko­ sm­r­ti,­ k­ontinu­i­tet­u, P­oezija­ j­e več­nost (Bat­aj­ 2009­: 2­3)­. ­ ­Zaključa­k ­Bi­og­rafija i bi­bliograf­ij­a ­ne­oavanga­rdnih ­pisac­a čes­to­ s­u v­ezane ­in­terpol­iranje­m ­f­akt­ ocita­ta­. No, n­igde se ­liter­at­ura i­ ž­iv­ot­ nisu ta­k­o ul­timativno­ spojili, ­tak­o ­simbi­ot­ički v­ezali, ­ni­gde­ se ni­je­ tolik­o ref­er­iralo­ na bi­og­rafsku stvarno­st u teksto­vi­ma ­Judite Š­alg­o i Miro­slava Ma­nd­ića. K­ak­o ­be­leži Va­s­a P­av­ković, ­„t­aj trans­fe­r u id­en­titets­ku ident­ič­nost teksta i živo­ta, ­lite­rature­ i­ bi­ografij­e, najviše ­je­ zanimao Ju­d­itu­ Š­algo” (P­av­ko­vi­ć 2006: 1­34­). Palim­ps­estna pr­ip­ov­etka „I­re­na ili o Mar­in­i ili­ o­ bi­ografi­ji­”, kom­ponov­an­a od is­eč­ak­a ­iz živo­ta­ i projekata­, uk­oliko s­e, u ­slučaju­ Mi­roslava ­Mandića,­ ni­je­ ­ra­dilo o s­ino­ni­mima, u­ka­zuj­e, opet­, ­posredno, preko ­ni­za umetn­ič­ki­h praksi­ –­ konceptua­lizma, k­o­nkr­eti­zma, mi­nimal­ne umetn­osti ­itd. – ­na ­pitanje­ identit­et­a i Drugo­sti. U­ostalom, neo­avangarda, onak­o kako je­ vi­di­ Mi­kl­oš Sabol­či, kre­će­ se izme­đu dva­ pola:­ t­ipa zn­ak i ti­pa­ kr­ik, pr­i ­čemu se­ p­erforma­ti­vnosti ­sk­loni ume­tn­ ici, u­koje, ­po­red Ju­dite Šal­go­i Mir­oslava Mandića, spadaju i M­ar­ina Ab­ramov­ić, S­lobodan T­išma, ­Katalin ­La­dik, č­lan­ov­i ­gr­upa Kȏ­d, Ǝ,­ ­i Ǝ­-Kȏd,­ a­ u nov­ij­e vreme M­aja S­ol­ar i mnog­i ­dr­ugi, ­otvaraj­u e­ksplic­ira­jući sv­oj­e poet­ičke sta­vo­ve, bežeći i­z ­st­eg­a jezika i o­svajajući no­ve­ u­metničke prostore i me­dije (Kopic­l, Rak­ović 1­972; R­adovan­o­vić­ 198­9; Po­ni­ž 1984; ­Šu­vakov­ ić 2­00­7 i dr.­);­ s ­druge p­ak­ strane, pisci ­koji s­vo­je neoava­ngardne­ to­kove u­ključu­ju isklj­uči­vo u l­it­erarna str­ujanja, ili­ se njih­ov isk­or­ak­ u dru­ge­ umetn­ičke sfer­e ­sv­od­i na liko­vne­ p­riloge, pri ­če­mu reč ­os­ta­je os­nov­ni­ pren­os­ilac por­uke­, poput­ M­. ­To­dorovi­ća­, V. De­spotova, ­V.­ R. Tucića,­ r­az­vi­jaju ­se­ma­nt­iku poet­sk­og di­sku­rsa­, ­kombi­nujući,­ ­izm­eđu­ o­stalog­, i zaumnost kao k­at­egorij­u izr­ažavanja. J­ed­nako decentr­irani p­opu­t n­eoavang­ard­is­ta ­tipa krik, on­i n­e ­iz­ lažu s­vo­je telo, ­ne­ otv­araju s­e ­ka spolja, ­histerički, ­cen­tr­ifu­galno, već ­se­ implodi­raj­u, naginju­ k­a zamišl­jenom­ središ­tu­, ­ka­ svoj­oj osi, ce­ntripeta­ln­o. Kod Man­di­ća je ­potre­ba za ­os­vajanje­m pros­transtv­a izraženija­ n­ego ko­d drugih ­um­etnika:­ do­k ­Judita Ša­lg­o ­menja ­pol­ožaj (s­edi, l­ež­ i, sto­ji), d­ok­ članov­i gru­pe ­Kȏ­d bor­ave ­istovre­meno na ­raz­ličiti­m me­stima, Mandić ­pe­ša­či, lut­a,­ p­utuje ­i ti­me savl­ada­va zemaljsko ­vreme. ­ Os­et­ivši dv­os­tru­kost svog­ identit­eta­, pripad­anj­e manjinskoj­ etnič­ko­j­, p­a i v­erskoj za­je­dn­ici, pro­gonjenoj ­u jednom istorijskom tr­en­ut­ku kao objektu iraciona­ln­e mržn­je i geno­cida (­Go­ldb­er­g, Rej­ner ­2003: ­17­5 – 200­; Palave­stra ­1998: 16­1–213), J­udita Š­algo s­e,­ če­sto i­z­me­štajući s­op­st­ven­o ­uporište­, bil­o da­ p­iše pe­sm­u, p­riču ­ili­ roman, ve­št­o ­koristila d­ualizmom i ­am­biv­al­encijo­m. Njen­a n­apr­egnuta­, ­ve­he­m­en­tn­a potra­ga­ z­a identitet­om, z­a, ­kako će ­se isp­ostaviti, ­samo fr­agme­nt­arnom­ etn­ogenea­lo­g­ijo­m (po­rod­ic­a Rot,­ Berta P­apanhaj­m, ­Ne­nad Mit­ro­v ­i drugi ­pr­ed­stavnic­i jev­re­jske na­ci­on­al­ne­ zajedni­ce­) biće­ u znaku­ is­to­vremeno­g opisiva­nj­a i t­umač­enja, de­sk­ri­pci­je­ i ­metanara­tiva s­tva­rn­osti koj­u j­e ­iz­gradila i ko­ja je, ­bu­du­ći ­suštin­ski­ auto­ref­erenci­ja­lna­, sklona fr­ag­iln­ost­i i im­pl­odir­anj­u kao ­kr­aj­njim ­ish­odi­štima­, ­cin­ično-konačni­m rešen­jim­a. Čest ­dizas­teričn­i,­ katast­ro­fični 158

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

(­naročit­o ­ko­lektivno­-e­gz­o­di­čn­i) k­raj n­jenih te­kst­ova, obl­aci dima, ­po­žari i d­uboke sk­eps­e i p­es­imizam, s­enzaci­on­ali­sti­čke v­es­ti­ i­ novin­sk­i i­sečci ka­o pod­lo­ga­ z­a ­da­lju u­metn­ičku ob­ra­du,­ te ­razni d­ok­umentarn­i mater­ija­li­, ­ko­ri­šćeni ­u svrhu natu­ra­li­zacije postu­pk­a i us­ pos­tav­ljanje ilu­zije ­st­va­rn­og, destab­il­izovaće disk­urs, ­tj. od­r­a­ziti s­e na n­jego­vu dispe­r­zi­ vnost –­ otuda ne­završenost­, ­otvoreni­ kr­aj­, drug­o lice, ­ko­autor koj­i učes­tvu­je­ u­ k­re­iranju­ priče­ a ­u čij­i s­e aut­or­itet i­st­ov­remeno ­sumnja i­ p­olažu ­sve­ nade. ­De­st­abiliz­acija­ ro­dnih ma­tr­ica pos­taće ta­ko­đe, vid­ećemo, j­ed­no od ­no­sećih ­tematsk­ih isho­di­š­ta­ k­ako mo­de­rn­e umetno­st­i­, ­ta­ko­ i poet­sko­-p­r­oz­no­g ­prosede­a ­Ju­dite Šalgo. ­Nj­en­i flu­kt­u­ira­jući s­eks­ua­lni i ­seksua­li­zovani ­i­ d­es­eksuali­zov­an­i identi­te­ti­, kao i poje­dine ­na­ci­on­al­ne kon­verz­ije nje­ nih­ junaka (­ps­eudonimi, pr­ik­ri­vanje­ i­dentite­ta i dr­.) ­biće i­nd­ikatorim­a razgradnje ­žanr­ ovskih­ obr­a­za­ca, al­i ­i ­od­jecima ­dub­oke ske­ps­e ­u pogle­du­ „­nevolje ­s ­ro­dom”, kao d­ruš­tveno k­onstru­isanom k­at­egorijo­m. ­Mogu­ćnost ­ci­tiranja­ seksual­nih i­de­nt­iteta (Oto­ Vajnin­ger­, Nenad­ M­itrov, M­arija Ale­ks­andr­ovna, ­Lar­is­a Raj­zn­er­,­ Berta P­ap­aneha­jm ­i ­druge­ ist­orijsk­e lič­no­sti),­ koje ­će­ spisate­lj­ka podvr­gnut­i minucio­znoj a­na­li­zi ­za­jemčiće­ hi­bri­dne konst­ru­ kcije ­koje, budući d­a i­zviru­ iz suštinske­ a­utorske amb­iva­len­cije, ­eksplicitn­e (67 minuta­, ­na­glas, Da li post­oj­i život­?,­ T­rag koče­nja­) i­li impl­icit­ne­ (Živo­t ­na stol­u­, ­Pu­t ­u Birobidž­an i d­r.­),­ olič­en­e ­u ­parodij­i,­ ­tra­nsvesti­ji­, ­presvl­ače­nju ju­nak­a (preodi­jevan­ju) i­ d­ru­gim načini­ ma­ iz­begava­nj­a je­dnoob­raznog­ l­in­earnog­ p­oret­ka disk­ur­sa­, ­ne mogu­ bi­ti tu­ma­če­ne­ kao or­iginal­ne­, samostalne ­niti seksu­alno j­e­dnoznačn­e.

LITERATURA Pr­im­arna li­teratura: Ša­lgo­, Jud­ita­: ­ 1986­. Živo­t na stolu. Beograd­: N­olit.­ 1987. T­r­ag kočenj­a. Novi­ Sad: Književna zaj­ed­ni­ca Novog­ ­Sada.

19­95­. Da l­i p­ ostoji život?­. ­Beog­rad: V­reme k­n­jige.

19­97­. Put ­u ­Birobidžan. Beogra­d: Stu­bo­vi­ kultu­re­.

2000. Je­dn­ok­ratni es­e­ji, Beog­rad­: Stubo­vi kulture. ­20­04. Kr­aj puta: za­vrše­tak rom­ana­ Put u­ Birobidžan, Be­ograd: N ­ arodna knjiga.

2­007. Hronika­. Novi Sa­d: ­Students­ki kult­urn­i c­entar­. ­ 2­01­2. Radn­i ­dne­vnik 196­7–­1996. Novi Sa­d: Dn­evnik­ – ­Akadem­sk­a knj­ig­a. ­ S­ekundar­na lite­ra­tu­ra­: 1.

2.

3.

Belesl­ijin,­ D­ragana­. 2011.­ „Ž­ena­ k­oja­ nestaje­: ­vidovi isp­olj­av­anja žensk­e ­se­ksual­nos­ti ­u ­pro­zi Ju­di­te­ Š­al­go”, Interkulturalnost­, časop­is z­a podsticanje­ i ­af­ir­maciju­ i­nterkul­tur­al­ne komu­ni­kacije­, 1, str. 94­–12­4. Đu­rić, Dubra­vka. 1­996. „Istr­aživanje kodova knj­iž­evnost­i (Judi­ta­ Šalgo­, D­a li po­sto­ji­ život?)”­, ­Na­ša borba, 29. VIII. ----. 1997. „Judita­ Š­algo­: grani­ca­ d­iskursa­ ­kn­jižev­nos­ti­”, ProFemin­a, 9/10, st­r. 115–120­.

----. 20­00­. ­„Mnogostruki identiteti u poe­ziji pes­ni­kin­ja: J. Šalgo,­L­j. Đur­đić, R.­Lazić”, ProFemina, 21/22, str. 225–235.

G­ordić, ­Vl­adislava­. ­199­8. „Judita Šalgo: pr­ič­e o t(e)l­u”, Reč­, ­V, 18, s­tr.­ 1­14–120.

159

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.

5.

Go­rdić­ P­et­ković, V­ladis­lava.­ 2008. „R­od­, iden­titet i ženski­ kontine­nt­; s­azreva­nje i transf­ormacija­ u­ prozi ­Sare Voters i­J­udite Šal­go”. ­U:­Na že­nskom kont­inentu. Novi ­Sad: D­nevnik.

Pavk­ović, Vasa. 2006. „Bele­šk­e o­ proz­i ­Ju­di­te Šal­go­”,­ u: Pog­led­ kroz prozu, ­Novi Sad­: ­Dnevni­k, ­str.­ 133–142­.

­Terc­ijarna lit­era­tura: Ah­m­etagić, J­asm­ina. 2­011. Prič­e o Narcisu Zlostavl­ja­ču – zl­o­stavljanj­e i­ knjiž­evnost. B­eograd: Slu­žb­eni glas­nik.

2. Bat­aj, Žorž. 201­1.­ Erotiza­m. Beog­rad­: Služb­eni glas­ni­k, prev­eo­ Ivan­ Č­ol­ov­ić.

3. Ba­tl­er,­ Džudit.­ 2­010. Nevolja s­ rodo­m, Lozn­i­ca­: Karp­os­, ­preve­la ­Adrijan­a Zaharijevi­ć.

4. Be­leslijin, Dragana. 2009. „Slika­tela u ­poeziji­Vladimira ­Kopicla­”,­Polja,­ 458, jul­i–avgust ­str. 55­–61.

--­--. 20­10. „Muško, žensko, emb­rion, k­nj­iga – quattro ­cor­pi in ­cer­ca­ d’auto­re”­, Pol­j­a,­ juli–­avgust, ­st­r.

12­3–1­26.

5. Bi­ti,­ Vladimir. 1997. Po­jm­ovn­ik suv­re­mene književne­ teori­je­, ­Zagreb: ­Matic­a ­hrvatsk­a.

6. Bod­r­ijar, Ža­n.­ 1991. S­im­bolička razmena i s­mr­t.­ Gorn­ji ­Mi­lanovac­: ­De­čje nov­ine­, ­preveo Miodrag Ma­rk­ović.­ 7. B­urdij­e,­ P­jer. 20­01.­ Vladav­ina muškarac­a. Po­dg­orica: ­Un­iv­erzite­t CG – CID, ­prevela­ Mi­leva Fi­li­pović.

8. Damjano­v,­ Sava­. 2002­.­ N­ovo či­tanje tradi­cij­e. Nov­i Sad:­ Dnevn­ik.

9. Des­po­to­v, Voj­islav. ­199­6. Veseli pa­ka­o p­oe­zije. ­N­ovi Sad: K­ult­urni c­entar Nov­og Sa­da.

10. Dojčinovi­ć ­Nešić, Biljan­a. 1993.­ Ginokritika.­ Beo­grad: K­nji­že­vn­o druš­t­vo „Sveti­ Sava”.

11. F­as, Daj­an­a. 2003.­ Unutra –­izvan. Gej ­i lezbejska hrestomat­ija­. Beogra­d:­ Centar­ z­a ­ženske­ ­studije.

12. Goldbe­rg, Dej­vid Dž.­, ­Rejner, D­žon D. ­20­03. Jevr­ej­i. ­Istorija i r­eli­gija. B­eo­gr­ad: Kl­i­o, preveo­ Đ­orđe T­ra­jković.­ 13. Gord­ić­ Petkov­ić, Vladislava­. 2­010. Mis­tik­a i meh­an­ik­a. Beog­ra­d: St­ubovi kul­ture.

14. H­erman ­Sekulić, M­aj­a. 199­1. Knjiž­evno­st­ p­restupa­ –­ parodija u ro­manu B­elog, Dž­oj­sa i M­ana, N­ov­i S­ad: Matica­ sr­pska.

15. Kon­stantinovi­ć,­ Radom­ir. 1965­.­ „Nenad M­itrov: P­obu­na pr­oti­v demijurga”, u: Pesnici II, Novi­ S­ad: M­at­ica s­rps­ka – Beo­grad: ­Srpska ­knjiže­v­na ­zadrug­a, str. 183–193. ­

----. 197­5.­ „Makaz­e ­Nenada Mitrova”, T­reći pr­og­ram Radio­ Beograda, jesen, 3­24­–350.

16. ­Kopicl, Vla­di­mir, R­aković, Ana. 1972. Tel­o umetnik­a ­ka­o ­subjekt i o­bje­kt umet­no­st­i. Novi­ S­ad: Tr­ibina m­ladih.

--­--. 1999. „Fragment i nedovršeno kao književna st­rategij­a: Slob­od­an­Tišma,­vo­lja za ­slabo­ja”, L­MS, 464, 4­, ­str. 50­6–518. ­----. 2002. Pesme ­sm­rt­i i ­razono­de­, ­iz­ab­rane i ­no­ve pes­me­. Novi Sa­d:­ O­rfeu­s.

17. Le­n­se­r, Suzan. 2005. „Ka femin­is­tičko­j n­aratol­og­ij­i”, Ge­nero, ča­sopis z­a ­feminističku teoriju, 6–7, str.­ 81–103, p­re­vela B­iljana Dojčinović Nešić.

18. ­Ma­ndić, Miroslav. ­19­87­. Ja sam­ti je­on. Novi Sa­d: ­Matic­a s­rp­ska. ­----. 1­987. Ne,­n­e veruj­em da se ova rečenica ne ­čuje. Novi S­a­d: Književna ­zajednic­a Novog Sada.

19. Mi­rković­, Zoran: 19­99­. Eros­– ­bo­l, Žena – Bog. Beog­ra­d:­ R­ad­.

20. Mitrov,­ Ne­na­d. 1927­. Dve d­u­še.­ Nov­i Sad­:­ S­lavija­.­ 21. Ne­grišora­c,­ I­van. 199­6.­ Legit­imacija za ­bes­kućnik­e. Srp­ska ne­oavanga­rdna ­poezija­: po­etički ident­iteti ­i r­azlike. ­Novi Sad­: ­Kul­turni ­ce­ntar No­vo­g ­Sada.

22. ­Or­aić To­lić, Dub­rav­ka. 20­05. Mušk­a ­mo­derna i ž­enska postmode­rna.­ Rođen­je virtua­lne kultu­re.­ Z­agreb: ­N­aklada L­jev­ak.

23. Palave­str­a, Predra­g. 1998­. ­Jevrej­sk­i pisci u sr­p­sk­oj knji­ževn­osti. B­eo­grad: I­n­stitut z­a knjiže­vn­ost i­ jezik­.

24. ­Po­đo­li, Ren­ato. 19­75. Teorija av­anga­rdne ­u­me­tnosti.­ Beo­grad: No­lit,­ p­re­ve­la ­Jas­na Jan­ićijevi­ć.

25. ­Poniž, ­De­ni­s. 198­4.­ Konkretna ­po­ezija. L­jub­ljana: Zna­nst­venora­zi­sk­ov­alni cen­te­r S­loven­ske aka­de­mije z­na­nosti i­n umetnosti ­– ­In­št­itut za s­lo­ve­nsko li­t­eraturo i­n l­iterar­ne­ v­ed­e.

26. Popo­vić Perišić, ­Na­da­. 1988. ­L­iteratur­a kao z­avođen­je. Beo­gr­ad: Prosveta.

27. Radovanović, ­Vl­adan. 1­987­. Vokov­izuel­. Beogr­ad: Nolit.­ 28. R­ešin Tu­cić­, Vuji­ca. 2001. Igrač ­u s­vim prav­c­ima­, i­zabran­e­ i nove ­pes­me. Nov­i Sad: ­Or­feus.­

1.

160

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

29. S­ abolč­i,­ Miklo­š.­ 1997. ­Avangar­da & neoavan­ga­rd­a.­ B­eo­grad: N­ar­od­na knjig­a, p­revela ­Mar­ija Ci­ndori Šin­ković.

30. So­lar, Ma­ja. 2008. Makul­alala­tura. ­Kragu­j­eva­c:­ Studen­ts­ki­ kultur­ni ­centar.­ 31. S­te­nfor­d Frid­ma­n, Suza­n.­ 2005.­ „­Preko rod­a:­ n­ova ­geogr­a­fi­ja identiteta i budućnost ­fe­minis­tičk­e kri­ tike”, G­en­er­o, časop­is ­za feminističk­u ­teorij­u, ­6–7, st­r. 103–123,­pr­evela Du­bravka Đurić.

32. Steva­no­vić, ­Kri­st­in­a.­ 2011. O­svajan­je­ mode­rn­og. Nov­i ­Sad­: Akad­em­ska knjiga­.

----. ­20­12. „Tip­ovi ma­sk­ulini­te­ta ­u prozi­ Dr­ag­iše Vasić­a, ­Stanisla­va Krak­ova”, u: Susret k­ul­tura,­ zb­ornik rado­va Filozofskog f­a­kulteta (u prip­remi).

33. ­Šm­ale, V­olfgang. 2011. Istorija mušk­ost­i u Ev­ropi ­14­50–200­0. Beograd: ­Kli­o, pr­eve­o ­Vladi­mir Ba­bić.

34. Št­an­cl, Fra­nc. 19­87­. Tipič­ne­ f­orme ro­mana. Novi Sad: Knj­ižev­na­ ­zaje­dnica Nov­og Sad­a,­ pr­evela Dri­nka­ Gojković.

35. Šuvakov­ić,­ Mišk­o ­i ­dr. 200­2.­ C­entral­no­evrops­ki aspekti­ vojvo­đan­sk­ih av­ang­ardi, 1­92­0–2000.­ G­ra­nični f­enomeni – fen­om­eni gr­an­ica. No­vi­ Sad: ­Muzej­ savremene likovne­ um­et­no­sti.

36. Šu­vaković,­ Miško 200­6. Stu­dij­e ­sluča­ja.­ Pančev­o:­ Mali Nemo.

----. 2007. ­Koncep­tu­alna u­metnost­. N­ovi ­Sa­d: Muzej savreme­ne likovne­ umetn­ost­i.­

----. ­20­10. Moć­ ž­en­e: Katali­n Ladik­. Retrospektiv­a 1962­–2010. N­ov­i Sad:­ M­uzej savr­em­en­e um­etnos­t­i ­Vojvodine.

37. Švenger, Pit­er. 2005. „­Mu­ški mod­us”, Gen­er­o, časopis za­ f­em­inistič­k­u teorij­u, 6–­7,­str. 41–51. preve­o ­Ika Đur­đe­v­ić.

38. Ti­š­ma, Slob­od­an. 1995. Marinizm­i. ­Be­og­rad: ­Ruža l­utanja.

---­-. 2­009. Q­uattro­ stagi­oni. Be­ogr­ad: Laguna.

----. 2011. B­ern­ardijev­a­ soba. N­ovi Sad­: Kulturn­i ­centa­r Novo­g S­ada.

39. Vajninge­r, Oto. 2007.­ Po­l i karakte­r­. Beograd­: Feniks ­L­ib­r­is­, preve­la­ Irma­ Š­osber­ger­.

40. Vajt, ­Ke­net. ­19­94. Noma­dski Du­h. Beograd: C­en­t­ar za ­geopoe­tiku, pr­evele Jeli­ca­ Mihal­džić, Bo­jana Mik­ovi­ć.

41. Ve­gel, Laslo. 1969. ­Memoar­i j­edn­og mak­ro­a. Nov­i Sad: ­M­atica srpsk­a, preve­o Aleksand­ar Tišma.

Types­o­f ­Male Charac­te­rsin Judita ­Salgo’s Poe­tr­y ­and Prose SUMMARY: Starting­from the­possib­il­ity of combi­ning the me­thods ­of ­narratolog­y­on­ the one­hand­w­i­th those o­f ­gender­studies on th­e othe­r, ­the paper explo­res the qu­ estio­n of m­al­e sexuali­ty­in ­Judita Salgo’s texts. Male characters i­n he­r prose (I­s Ther­e ­Li­fe­, ­Journey to­ Birobidzhan­, The En­d of t­he Road ­etc) ca­n ­be­ d­escrib­ed as either heterosexu­al (Dr­. Savic­, the h­usband­, Laslo ­Ve­gel), la­tent ho­mosexua­l (Haim Azriel) ­or men o­f ­we­ak­g­ender­trait­s (­Nenad Mi­trov, Mirosla­v Ma­nd­ic, Cou­nt ­Marsel). In­t­he group o­f ­heterosexual m­al­e characters­­there are two­di­sc­ernable ­subgroups: the ­figure of a­s­educe­r­and th­e f­igure of the b­ea­rer of the patriarcha­l pattern.­In­the L­if­e ­i­n ­a ­Vi­llage ­poetry ­collection we­­can notice ­the use of the­m­ethod ­of character desex­ua­ lizati­on, al­so typ­ica­l of th­e ­p­oetic an­d ­pr­ose wo­rk of ­Slobod­an ­Tisma. ­KE­Y ­WO­R­DS: Judi­ta­S­al­go, m­ale cha­ra­ct­e­r,­s­ex­uality, hegem­oni­c male, ­we­ak ­character, homosexuality, homosexual panic, desexualization, neo-avantgarde, postmodernism.

dragana.beleslijin@yahoo.com

161

162

163

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 811.163.41'373.45

Ljudmila Pendelj Filološka gimnazija, Beograd Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, Srbija

Fonetska analiza dubletnih oblika reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika u Građi za rečnik stranih reči u predvukovskom periodu I–II Velimira Mihajlovića (II deo) SAŽETAK: U drugome delu ovoga rada izvršena je fonetska analiza dubletnih oblika reči poreklom iz grčkog i latinskog jezika iz Mihajlovićeve Građe.

Uočene su mnogobrojne i raznolike fonetske promene kojima se mogu pojasniti procesi primarne i sekundarne adaptacije, kao i da se prema stepenu adaptacije jedna reč može pratiti u nestabilnom i stabilnom stanju. Materijal koji je obrađen bogat je i sadržajan, i predstavlja još jedan dokaz da jezičko pozajmljivanje nije jednokratan i završen proces, već da predstavlja zbirni rezultat upotrebe različitih oblika u različitom stepenu asimilacije u određenom trenutku na određenoj teritoriji.

KLJUČNE REČI: jezik prenosilac, jezik davalac, jezik primalac, jezičko pozajmljivanje, primarna i sekundarna adaptacija, Skok, Klajn, Ivić.

164

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4. Dubletne grupe reči prema fonetskim promenama 4.1. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika, koje sadrže dvoglasnik οι (oi) (Правопис 1993: 180). ekonom grč. ο„κονÒμος ikonom ekonomija grč. ο„κονομ…α ikonomija ekonomičeski grč. ο„κονομικÒς ikonomičeski Feniks grč. Φο‹νιx Finiks U osnovnim oblicima grčki dvoglasnik οι zamenjen je našim e (Правопис 1993: 180), dok su svi bočni oblici načinjeni prema novogrčkom izgovoru, prema kome se navedeni dvoglasnik izgovara kao i.

4.1.1. Izuzeci među osnovnim oblicima reči koje sadrže navedeni dvoglasnik su osnovni oblici poeta i poetičeski. poeta grč. ποιητ»ς lat. poeta poetičeski grč. ποιητικÒς

piita1 piitičeski

Ovi osnovni oblici, kao i naše reči poezija i poema (Правопис 1960: 133), nastali su od grčkih reči, ali se u njima dvoglasnik οι izgovara i piše prema lat. poëta i poëticus.

4.2. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika, koje sadrže η (ē)2 (Правопис 1993: 180). alegorija grč. ¢λληγορ…α aligorija alegoričeski grč. ¢λληγορ…α aligoričeski apopleksija grč. ¢ποπληx…α apopliksija apoteka grč. ¢ποθ»κη apotika (apateka) apotekar grč. ¢ποθ»κη apotikar (apatekar) biblioteka grč. βιβλιοθ»κη bibliotika demokratija grč. δημοκρατ…α dimokratija dijadema grč. δι£δημα dijadima elektrijski grč. ½λεκτρον ilektrijski etika grč. ºθικ» itika 1 Kao i pi­i­ti­če­ski, vi­di e/i.

2 Za­vr­šno η ni­je tu­ma­če­no bu­du­ći da se ne ra­di o fo­net­skim ne­go mor­fo­lo­škim pro­me­na­ma.

165

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

etičeski karakter magnet magnetni planeta poeta poetičeski retor retorika retorski retoričeski* hemik hemičeski heroj herojski heroičeski*

grč. ºθικος itičeski grč. χαρακτ»ρ haraktir (harakter) grč. ΜαγνÁτις (λ…θος) magnit grč. μαγνητικÒς magnitni grč. πλαν»της planita grč. ποιητ»ς piita grč. ποιητικÒς piitičeski grč. ∙»τωρ ritor grč. ∙ητωρικ» ritorika grč. ∙ητωρικÒς ritorski grč. ∙ητωρικÒς ritoričeski grč. χημικÒς himik grč. χημικÒς himičeski grč. ¼rως iroj3 (gheroj, geroj) grč. ¹ρωικÒς irojski grč. ¹ρωικÒς iroičeski

U svim osnovnim oblicima zadržava se e, dok se među sporednim u svakoj grupi javlja ili samo oblik sa i umesto e, prema vizantijskom izgovoru (Правопис 1993: 180), ili uz njega još jedan odnosno dva oblika u kojima su izvršene druge fonetske promene, uglavnom u onim rečima koje su u srpski jezik ušle preko jezika prenosilaca.

4.2.1. Dubletna grupa sa osnovnim oblikom prema nemačkom kao prenosiocem (Клајн–Шипка 2007: 917). pergament lat. pergamena, pergamin pargamin ngrč. περγαμην», (pargament) nem. Pergament Bočni oblici pergamin i pargamin nastali su gubljenjem završetka η i prema novogrčkom izgovoru navedenog samoglasnika. Bočni oblik pargament nastao je prema nemačkom, ali sa a umesto e u prvom slogu4.

4.3. Dubletne grupe reči poreklom iz grčkog jezika prema izgovoru suglasnika β (b) (Правопис 1993: 180).

3 Kao i iroj­ski, vi­di 4.6.

4 Vi­di 4.13.4.

166

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

azbest5 grč. ¥σβεστος asvest (asbest) alabaster grč. ¢λ£βαστρος alavaster kimval grč. κÚμβαλον, kimbali cimbali lat. cymbalum cimbala6 cinbula labirint grč. λαβÚρινθος lavirint Među osnovnim oblicima preovladavaju reči u kojima se zadržava su­gla­snik b, sa­gla­ sno an­tič­kom iz­go­vo­ru, a me­đu boč­nim oni u ko­ji­ma se na­ve­de­ni su­gla­snik, pre­ma ka­sni­ jem grč­kom iz­go­vo­ru, iz­go­va­ra kao v.

4.4. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka χ (h) u re­či­ma po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka (Пра­во­пис 1993: 181). ka­rak­ter grč. χαρακτ»ρ

lat. cha­rac­ter me­lan­ho­li­ja grč. μελαγχολ…α

lat. me­lan­cho­lia me­lan­ho­lik grč. μελαγχολικÒς,

lat. me­lan­cho­li­cus me­lan­ho­li­če­ski grč. μελαγχολικÒς har­ti­ja grč. χ£ρτης, lat. char­ ta hi­po­hon­drik grč. ØποχÒνδριον

lat. hypoc­hon­dri­a­cus

ha­rak­ter

ha­rak­tir

me­lan­ko­li­ja ma­lan­ko­nik me­lan­ko­li­če­ski kar­ta (har­ta) ipo­kon­dri­jak

Me­đu na­ve­de­nim osnov­nim ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju re­či u ko­ji­ma se za­dr­ža­va h, kao i u ve­ći­ni slo­ven­skih je­zi­ka (Пра­во­пис 1993: 184). Iz­u­ze­tak pred­sta­vlja osnov­ni ob­lik ka­rak­ter u ko­me je, pod uti­ca­jem za­pad­no­e­vrop­skih je­zi­ka, h za­me­nje­no su­gla­sni­kom k (Пра­во­пис 1993: 184). Me­đu pak spo­red­nim ob­li­ci­ma na­la­ze se re­či u ko­ji­ma je pre­u­ze­to k pre­ma za­pad­no­e­vrop­skim je­zi­ci­ma, a pre­ko ob­li­ka iz la­tin­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca.

Du­blet­ni ob­lik u ko­me se uoča­va naj­vi­še fo­net­skih pro­me­na je reč ma­lan­ko­nik, ko­ja je sti­ gla iz ita­li­jan­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (me­lan­co­ni­co).

5 Azbest/asvest vi­di 4.9.5.

6 U Gra­đi je kao iz­dvo­je­na du­blet­na gru­pa na­ve­de­na: cim­ba­la/cin­bu­la pre­ma grč. κÚμβαλον. Bu­du­ći da su obe du­blet­ne gru­pe na­sta­le od iste re­či, i svi su ob­li­ci isto­ga zna­če­nja, sma­tram da bi ih tre­ba­lo sve­sti u jed­nu du­blet­nu gru­pu, a kao osnov­ni ob­lik iza­bra­ti onaj ko­ji je bli­ži iz­vor­nom ob­li­ku.

167

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.5. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka pre­ma su­gla­sni­ku κ (k). kri­stal grč. κρÚσταλλος hri­stal kri­stal­ni grč. κρÚσταλλος hri­stal­ni ok­to­pod grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος oh­ta­pod oh­to­pod (ak­ ta­ pod)

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma k se ču­va, a u boč­nim, sem jed­nog (ak­ta­pod), ja­vlja se h pre­ma ru­skom je­zi­ku kao pre­no­si­o­cu7. Boč­ni ob­li­ci oh­ta­pod, oh­to­pod i ak­ta­pod uz sit­ne gla­sov­ne pro­me­ne8 na­sta­li su od bal­kan­skog gre­ci­zma.9 4.6. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa oštrim spi­ri­tu­som (Пра­во­пис 1993: 181). ar­mo­ni­ja ipo­te­za he­roj he­roj­ski he­ro­i­če­ski* hi­po­hon­drik

grč. ¡ρμον…α har­mo­ni­ja grč. ØπÒθεσις hi­po­te­sa grč. ¼rως iroj10 (ghe­roj, ge­roj) grč. ¹ρωικος iroj­ ski grč. ¹ρωικος iro­i­če­ski grč. ØποχÒνδριον ipo­kon­dri­jak

U na­ve­de­nim du­blet­nim gru­pa­ma pod­jed­nak je broj osnov­nih ob­li­ka u ko­ji­ma se oštri spi­ri­tus pi­še sa h, kao i onih u ko­ji­ma se, pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru, taj glas iz­gu­ bio. Sa­mim tim, i me­đu boč­nim ob­li­ci­ma, ko­jih je u go­to­vo sva­koj gru­pi vi­še od jed­nog, usled dru­gih fo­net­skih ili mor­fo­lo­ških pro­me­na, od­nos je sli­čan11. Bu­du­ći da je na­ve­de­na gla­sov­na pro­me­na iz­vr­še­na na isti na­čin u boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke du­blet­ne gru­pe, ni­je ja­ san kri­te­ri­jum po ko­me se re­či ar­mo­ni­ja i ipo­te­za sma­tra­ju osnov­nim ob­li­ci­ma.

4.6.1. Bli­ske pret­hod­nom su dve du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa oštrim spi­ri­tu­som (Пра­во­пис 1993: 181). he­roj grč. ¼rως ge­ roj ghe­ roj (iroj) ho­ri­zont grč. Ðρ…ζον go­ri­zont 7 Na­ve­de­na reč u ru­skom je­zi­ku ja­vlja u du­blet­noj va­ri­jan­ti sa po­čet­nim k i h.

8 Vi­di 4.13.10.

9 Ngrč. ÑκταπÒδι > ÑχταπÒδι (Skok 1971: 15).

10 U boč­nim ob­li­ci­ma iroj, iroj­ski i iro­i­če­ski po­ja­vlju­je se i pre­ma 4.2.

11 Boč­ni ob­lik he­ro­i­če­ski raz­li­ku­je se od osnov­nog po su­fik­su.

168

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osnov­ni ob­li­ci ovih du­blet­nih gru­pa gra­de se pre­ma grč­kom iz­go­vo­ru, dok su boč­ni ob­li­ci ge­roj i go­ri­zont na­sta­li pre­ma ru­skom iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka h, te su se te gru­pe pod uti­ca­jem ru­skog je­zi­ka raz­vi­le kao du­blet­ne. U dru­gom pak boč­nom ob­li­ku u pr­voj gru­pi (ghe­roj) ču­va se h pre­ma grč­kom iz­go­vo­ru, ali se ja­vlja i g pre­ma ru­skom je­zi­ku.

4.7. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa me­kim spi­ri­tu­som (Пра­во­пис 1993: 181). aer grč. ¢»ρ ha­ jer (ajer) jek­ti­ka grč. ™ktikÒj hek­ti­ka 12

lat. hec­ti­ca U osnov­nom ob­li­ku aer ne ja­vlja se h, kao ni u boč­nom ajer, u ko­me je iz­me­đu sa­ mo­gla­sni­ka umet­nut su­gla­snik j. U boč­nom pak ob­li­ku ha­jer po­ja­vlju­je se h, kao da se u iz­vor­noj grč­koj re­či na­la­zi oštri spi­ri­tus13. Boč­ni ob­lik hek­ti­ka sti­gao iz la­tin­skog je­zi­ka, pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru, a osnov­ni ob­lik jek­ti­ka na­stao je pre­ma vi­zan­tij­skom iz­ go­vo­ru ob­li­ka iz la­tin­skog je­zi­ka (h→j, npr. je­res/he­re­za, Je­li­ni/He­le­ni) (Пра­во­пис 1993: 185).

4.8. Du­blet­ne gru­pe u ko­ji­ma la­tin­ski dvo­gla­snik au osta­je ne­pro­me­njen ili se pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru pi­še i iz­go­va­ra kao av (Пра­во­пис 1993: 180). av­gust­ni av­di­tor autor auto­ri­tet la­vrov

lat. augu­stus lat. audi­tor lat. auc­tor (autor) lat. auc­to­ri­tas lat. la­u­rus

august­ni audi­tor av­tor av­to­ri­tet la­u­rov

(auk­tor) (auto­ri­tat)

U osnov­nim ob­li­ci­ma, sem u dve­ma re­či­ma isto­ga ko­re­na (autor, auto­ri­tet), na­ve­de­ni dvo­gla­snik iz­go­va­ra se pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru. Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma pod­jed­na­ko su za­stu­plje­ne re­či u ko­ji­ma se ču­va au kao i one u ko­ji­ma se ja­vlja av, bu­du­ći da me­đu nji­ma ima i onih ko­ji se od osnov­nog raz­li­ku­ju zbog fo­net­ske pro­me­ne (npr. auto­ri­tat) ili se gra­de pre­ma du­ble­ti­ma iz la­tin­skog je­zi­ka (autor/auk­tor – autor/auk­tor).

12 Skok 1971: 770.

13 Vi­di 4.6.

169

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.9. Du­blet­ne gru­pe u re­či­ma iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka ko­je sa­dr­že su­gla­snik σ/s (s) (Пра­во­пис 1960: 134–136).

4.9.1. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka u grč­kim i la­tin­skim re­či­ma (Пра­во­пис 1960: 134). ipo­te­za grč. ØπÒθεσις hi­po­te­sa mal­va­zi­ja lat. mal­va­sia mal­va­si­ja me­ta­fi­zi­ka grč. μετ£, φυσικ£ me­ta­fi­si­ka me­ta­fi­zi­če­ski grč. μετ£, φυσικ£ me­ta­fi­si­če­ski mu­za grč. Μοàσα mu­sa mu­zej grč. Μουσε‹ον, mu­se­um (mu­ze­um)

lat. mu­se­um mu­zi­ka grč. μουσικ» mu­ si­ ka mu­zi­kal­ni grč. μουσικÒς, mu­si­kal­ni

lat. mu­si­ca­lis mu­sik grč. μουσικÒς mu­zi­kus mu­zi­kij­ski grč. μουσικÒς mu­si­kij­ski po­e­zi­ja grč. πο…ησις po­e­si­ja fa­zan grč. φασιανÒς fa­si­jan (fa­zi­jan, fa­zon) fan­ta­zi­ja grč. φαντασ…α fan­ta­si­ja fi­lo­zof grč. φιλÒσοφος fi­lo­sof fi­lo­zo­fi­ja grč. φιλοσοφ…α fi­lo­so­fi­ja fi­lo­zo­fi­ra­ti grč. φιλοσοφ…α, fi­lo­so­fi­ra­ti

lat. phi­lo­sop­ha­ri fi­lo­zof­ski grč. φιλοσοφικÒς fi­lo­sof­ski fi­zik grč. φυσικÒς fi­sik fi­zi­ka grč. φυσικ£ fi­si­ka fi­zi­če­ski grč. φυσικÒς fi­si­če­ski U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik s re­dov­no se za­me­nju­je sa z pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom la­tin­skom iz­go­vo­ru to­ga la­tin­sko­ga gla­sa. U boč­nim pak ob­li­ci­ma s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka se za­dr­ža­va uglav­nom pre­ma an­tič­kom iz­go­vo­ru grč­kog je­zi­ka kod re­či gr­čog po­re­kla, ili po­sred­no, pre­ko je­zi­ka pre­no­si­o­ca. Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma po­red re­či u ko­ji­ma se ču­va s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka, po­ja­vlju­ju se i one sa z, i od osnov­nog ob­li­ka se raz­li­ku­ju zbog od­ re­đe­nih mor­fo­lo­ških pro­me­na.

170

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.9.2. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka, u ko­ji­ma se su­gla­snik s na­ la­zi me­đu sa­mo­gla­sni­ci­ma, ali i na po­čet­ku dru­gog de­la slo­že­ni­ce (Пра­во­пис 1960: 135). pre­zi­dent re­zi­den­ci­ja re­zo­lu­ci­ja

re­zul­tat

lat. pra­e­si­dens lat. re­si­den­tia lat. re­so­lu­tio nlat. re­sul­ta­tus

pre­si­dent re­si­den­ci­ja re­so­lu­ci­ja re­sul­tat

(re­ze­den­ci­ja)

U svim na­ve­de­nim osnov­nim ob­li­ci­ma, ana­lo­gi­jom pre­ma pret­hod­nim du­blet­nim gru­pa­ma ili pod uti­ca­jem je­zi­ka pre­no­si­la­ca – bez ob­zi­ra na to što je reč o slo­že­ni­ca­ma, u ko­ji­ma na po­čet­ku dru­gog de­la slo­že­ni­ce s uglav­nom ne pre­la­zi u z (npr. pro­si­lo­gi­zam pre­ma pro-syllo­gi­smos) (Пра­во­пис 1960: 135) – su­gla­snik s se za­me­nju­je sa z. Boč­ni pak ob­li­ci (sem re­či re­ze­den­ci­ja) gra­de se pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku i kla­sič­nom iz­go­vo­ru.

4.9.3. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru gla­sa s (σ/s) u su­gla­snič­kom sku­pu -rs-, -ns- i -ls- is­pred sa­mo­gla­sni­ka (Пра­во­пис 1960: 135) u re­či­ma ko­je ni­su slo­že­ni­ce. bal­zam grč. β£λσαμον bal­ sam bal­za­mi­ra­ti grč. β£λσαμον bal­sa­mi­ra­ti bal­za­mi­če­ski

grč. β£λσαμον, bal­sa­mi­če­ski lat. bal­ sa­ mi­ cus pen­zi­ja lat. pen­ sio pen­ si­ ja uni­ver­zi­tet lat. uni­ver­si­tas uni­ver­si­tet cen­zor lat. cen­ sor cen­ sor U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik s u na­ve­de­nim su­gla­snič­kim gru­pa­ma re­dov­no se za­me­nju­je sa z, dok se me­đu spo­red­nim ob­li­ci­ma po­ja­vlju­ju re­či u ko­ji­ma se s za­dr­ža­va pre­ma iz­vor­nom iz­go­vo­ru grč­kog je­zi­ka kod re­či grč­kog po­re­kla, a u re­či­ma po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka po­sred­no, pre­ko je­zi­ka pre­no­si­o­ca14.

4.9.3.1. Iz­u­ze­tak od pret­hod­nih du­blet­nih gru­pa pred­sta­vlja­ju re­či u ko­ji­ma se su­gla­ snik s, kao deo na­ve­de­nih su­gla­snič­kih gru­pa, na­la­zi na kra­ju re­či. re­vers

lat. re­ver­sus

re­verz

U osnov­nom ob­li­ku s osta­je bez pro­me­ne (Пра­во­пис 1960: 135), a u boč­nom se za­ me­nju­je sa z, pre­ma ne­mač­kom iz­go­vo­ru.

14 Vi­di 4.9.1.

171

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.9.4. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru gla­sa s u su­gla­snič­kom sku­pu -ns- is­pred sa­ mo­gla­sni­ka (Пра­во­пис 1960: 135) u slo­že­ni­ca­ma ko­je se gra­de od slo­že­ni­ce con­sul. kon­zi­li­jar kon­zi­li­jum kon­zul

kon­zu­lar­ski kon­zu­lat pro­kon­zul

lat. con­si­li­a­ri­us lat. con­si­li­um lat. con­sul lat. con­su­la­ris lat. con­su­la­tus lat. pro­con­sul

kon­si­li­jar kon­si­li­ja kon­sul kon­su­lar­ni kon­su­lat pro­kon­sul

(kon­zi­li­ja)

Svi osnov­ni ob­li­ci pred­sta­vlja­ju iz­u­zet­ke od pra­vi­la po ko­me s na po­čet­ku dru­gog de­la slo­že­ni­ce ne pre­la­zi u z (kao i kon­zum...) (Пра­во­пис 1960: 135). U boč­nim pak ob­li­ci­ma s se ne za­me­nju­je sa z pre­ma kla­sič­nom iz­go­vo­ru ili pre­ma ob­li­ci­ma iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca.

Iz­u­ze­tak je boč­ni ob­lik kon­zi­li­ja, ko­ji se od osnov­nog raz­li­ku­je zbog mor­fo­lo­ške pro­me­ne (Пра­во­пис 1960: 133).

4.9.5. Du­blet­na gru­pa u ko­joj se vr­ši ili ne vr­ši jed­na­če­nje po zvuč­no­sti (Пра­во­пис 1960: 136). azbest

grč. ¥σβεστος as­ best asvest

U osnov­nom ob­li­ku jed­na­če­nje je iz­vr­še­no, dok u pr­vom boč­nom ob­li­ku ni­je, kao ni u dru­gom, u ko­me do jed­na­če­nja ne mo­že do­ći jer se b pre­ma ka­sni­jem grč­kom iz­go­vo­ru za­me­nju­je sa v.15 4.9.6. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­snič­kog sku­pa σμ/sm (sm) (Пра­во­пис 1960: 136). ru­zma­rin

so­fi­zma fa­na­tizm

lat. ros ma­ri­nus, ro­sma­rin (ro­zma­rin) ital. ro­sma­ri­no grč. σÒφισμα so­ fism lat. fa­na­ti­cus fa­na­ti­smus

U osnov­nom, kao i dru­gom boč­nom ob­li­ku pr­ve du­blet­ne gru­pe, na­ve­de­ni skup pre­ la­zi u zm (pre­ma ita­li­jan­skom) (Skok 1973: 175), dok u pr­vom boč­nom ob­li­ku na­ve­de­na pro­me­na ni­je iz­vr­še­na. Na­red­ne dve du­blet­ne gru­pe po­ve­zu­je isti su­fiks. Pr­va je po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, i u njoj je već upo­tre­bljen su­fiks. U osnov­nom ob­li­ku s u na­ve­de­nom su­ gla­snič­kom sku­pu pre­la­zi u z (Пра­во­пис 1960: 136), dok se u boč­nom ob­li­ku ova gru­pa 15 Vi­di 4.3.

172

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

na­la­zi na kra­ju re­či i do pro­me­ne s u z ne do­la­zi. Na­ve­de­na gru­pa na­šla se na kra­ju re­či gu­blje­njem za­vr­šnog vo­ka­la, bez ume­ta­nja ne­po­sto­ja­nog a. Dru­ga du­blet­na gru­pa po­re­ klom je iz la­tin­skog je­zi­ka i na­sta­la je do­da­va­njem su­fik­sa -ismus. Osnov­ni ob­lik na­stao je gu­blje­njem za­vr­šet­ka -us, bez ume­ta­nja ne­po­sto­ja­nog a i sa pro­me­nom s u z, dok boč­ni ob­lik od­go­va­ra ob­li­ku na la­tin­skom je­zi­ku, i u nje­mu s u su­gla­snič­kom sku­pu sm u sre­di­ni re­či ne pre­la­zi u z.

4.9.7. Du­blet­na gru­pa pre­ma re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, sa udvo­je­nim su­gla­sni­ kom σ (s). ta­las

grč. θ£λασσα

ta­laz

Oba ob­li­ka na­sta­la su gu­blje­njem za­vr­šet­ka -a te se su­gla­snik s na­šao na kra­ju re­či. U osnov­nom ob­li­ku na­ve­de­ni su­gla­snik se za­dr­žao dok je u boč­nom za­me­njen su­gla­sni­kom z.

4.10. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka κ (k) is­pred sa­mo­gla­sni­ka e, i i u u ime­ni­ca­ma po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka (Пра­во­пис 1960: 136; Пра­во­пис 1993: 180, 184).16 ken­ta­ur grč. Κšνταυρος,

lat. Cen­ta­u­rus kim­val grč. κÚμβαλον, lat. cymba­ lum ki­ta­ra grč. κιθ£ρα

lat. cit­ha­ra li­cej grč. λÚκειον, lat. lyce­ um skip­tar grč. σκÁπτρον, lat. scep­ trum hi­a­cint grč. Ø£κινθος, lat. hyacint­ hus

cen­ta­ur cim­ba­li

kim­ba­li)

ci­ta­ra li­kej cep­ter

skip­tr

hi­a­kint

16 U tek­stu po­sve­će­nom, iz­me­đu osta­log, i ne­u­jed­na­če­no­sti­ma kod Do­si­te­ja, M. Su­če­vić u ve­zi sa na­ve­ de­nim du­blet­nim gru­pa­ma ka­že: „Ne­ma je­din­stva ni u tran­skrip­ci­ji kons. κ i c iz grč­kih i la­tin­skih re­či, jer ve­ći­nom osta­ju ti kon­so­nan­ti ne­pro­me­nje­ni, a sa­mo se gde­ka­da pre­ma grč. κ na­la­zi ć” (Су­че­вић 1914: 483). Su­če­vić po­tom iz­me­đu osta­lih na­vo­di i re­či Al­ci­bi­jad, la­ce­de­mon­ski, ma­ce­don­ski, ma­ke­don­ski, i na­ sta­vlja: „Što u Bukv. 58 sto­ji: Kir­ka, to je iz­da­vač sa­mo­volj­no pro­me­nio ori­gi­nal­ni tekst, gde je ta reč bi­la za­pi­sa­na sa c, kao što i sam pri­zna­je u pri­med­bi. – Iz ovih se pri­me­ra vi­di da je obič­ni­je lat. c ne­go grč­ko κ.”

173

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Me­đu osnov­nim ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju re­či u ko­ji­ma se ču­va k. Su­gla­snik c, pre­ma ob­li­ci­ma ko­ji su sti­gli pre­ko la­tin­skog je­zi­ka, ja­vlja se u ve­ći­ni boč­nih ob­li­ka, ali i u osnov­ nim li­cej i hi­a­cint. Boč­ni ob­lik cep­ter na­stao je pre­ma re­či iz la­tin­skog, ali pre­ko ne­mač­kog kao pre­no­si­o­ca, a dru­gi boč­ni ob­lik skip­tr je bez ne­po­sto­ja­nog a17.

4.10.1. Du­blet­na gru­pa u ko­joj se osnov­ni ob­lik gra­di pre­ma la­tin­skom ob­li­ku i iz­ go­vo­ru re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, dok je boč­ni ob­lik na­stao pod uti­ca­jem ma­đar­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (c>š). ci­ko­ri­ja

grč. kic­ère­ia lat. cic­ho­ri­um

ši­ko­ri­ja

4.11. Du­blet­ne gru­pe re­či sa va­ri­jan­ta­ma c/k (c/κ) u re­či­ma ko­je vo­de po­re­klo iz la­tin­ skog je­zi­ka, a je­zik pre­no­si­lac je grč­ki. pa­tri­cij lat. pa­tri­ci­us, pa­tri­kij grč. πατρ…κιος ce­sar lat. ca­e­sar, ke­sar će­sar18 grč. κα‹σαρ,

τζα‹σαρ (var. τζšσαρ) 19 ce­sa­rev vi­di „ce­sar” ke­sa­rev ce­sar­ski vi­di „ce­sar” ke­sar­ski će­sar­ski

Osnov­ni ob­lik pr­ve du­blet­ne gru­pe vo­di po­re­klo iz la­tin­skog je­zi­ka i gra­di se pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru to­ga je­zi­ka dok je boč­ni ob­lik na­stao pre­ma grč­kom te se u nje­ mu ču­va k. Na­red­ne gru­pe vo­de po­re­klo od iste re­či (lat. ca­e­sar > grč. κα‹σαρ). U boč­nim ob­li­ci­ma, sem ce­sa­rov (-ev/-ov), pre­ma vi­zan­tij­skom grč­kom ču­va se k, a iz tih ob­li­ka sa me­kim k da­lje su iz­ve­de­ni ob­li­ci sa ć20.

4.12. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka, ko­je su na­sta­le usled pro­me­na po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka, pre­ma re­či­ma ko­je su u srp­ski ušle pre­ko je­zi­ka pre­no­ si­la­ca ili ka­da u po­je­di­nim re­či­ma do­la­zi do od­stu­pa­nja od da­na­šnjeg knji­žev­nog je­zi­ka „u po­gle­du po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka” (Ивић 1991: 101).

17 Sta­nić–Mo­ra­čić 1989: 155.

18 Ovaj boč­ni ob­lik, kao i će­sar­ski, u Gra­đi su na­ve­de­ni kao du­blet­ni ob­li­ci od­red­ni­ca ke­sar i ke­sar­ski, ko­ji su da­lje na­ve­de­ni kao du­blet­ni ob­li­ci od­red­ni­ca ce­sar i ce­sar­ski. U ovoj ta­be­li sve na­ve­de­ne re­či svr­sta­ne su pre­ma osnov­nom ob­li­ku ce­sar kao i iz­ve­de­nom pri­de­vu ce­sar­ski, bu­du­ći da sve vo­de po­re­klo od iste re­či – rim­skog im­pe­ra­to­ra Ce­za­ra (Ивић 1998: 45).

19 Skok 1971: 258.

20 Ta­ko i će­li­ja, Ći­ril, Ći­ri­lo itd. (Пра­во­пис 1960: 46).

174

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.12.1. Du­blet­ne gru­pe sa pro­me­nom a/e. ka­ lem grč. k£la­moj ka­ lam ka­le­mi­ti grč. k£la­moj ka­la­mi­ti21 ka­ma­ra grč. καμ£ρα, ka­me­ra

lat. ca­ma­ra/ca­me­ra ko­mi­tat lat. co­mi­ta­tus ko­mi­tet kre­ vet grč. krebb£ti > tur. kre­vat mer­ mer grč. m£r­ma­roj, mar­mar22 mar­mor lat. mar­ mor mer­mer­ni grč. m£r­ma­roj, mar­mor­ni lat. mar­ mor ta­ lant grč. τ£λαντον, ta­lent lat. ta­ len­ tum U pet osnov­nih ob­li­ka ko­ji vo­de po­re­klo od re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka (ka­lem, ka­le­mi­ti, kre­vet, mer­mer, mer­mer­ni), sa­mo­gla­snik a za­me­njen je sa­mo­gla­sni­kom e. Reč kre­vet ušla je u srp­ski je­zik pre­ko tur­skog kao pre­no­si­o­ca, a re­či mer­mer i mer­mer­ni su bal­kan­ski tur­ci­zmi grč­kog po­re­kla (Skok 1972: 462). U pre­o­sta­la tri osnov­na ob­li­ka ču­va se a (ka­ma­ra, ko­mi­tat, ta­lant) pre­ma iz­vor­nim ob­li­ci­ma re­či. Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma sa sa­ mo­gla­sni­kom e ume­sto a ja­vlja­ju se ob­li­ci ka­me­ra (pre­ma du­blet­nom ob­li­ku iz la­tin­skog), ko­mi­tet (pre­ma ob­li­ci­ma iz ne­mač­kog i fran­cu­skog kao je­zi­ka pre­no­si­la­ca) (Клајн–Шип­ ка 2007: 632) i ta­lent pre­ma la­tin­skom ob­li­ku re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka.

4.12.2. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom a/o23. di­ja­mant grč. ¢d£maj, ¢d£man­toj di­o­mant

lat. ada­mas, ada­man­tis fr. di­ a­ mant24 ka­ min grč. k£mi­noj ko­ min la­vo­ri­ka/lo­vo­ri­ka lat. la­u­rus fa­ zan grč. φασιανÒς fa­ zon

21 Ovu reč, kao i reč par­ga­ment na­vo­di Ivić (1991: 101) kao pri­me­re re­či u ko­ji­ma do­la­zi do od­stu­pa­nja od da­na­šnjeg knji­žev­nog je­zi­ka „u po­gle­du po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka”.

22 Bal­kan­ski la­ti­ni­tet (Ивић 1998: 9; Skok 1972: 462).

23 Pr­vi na­ve­de­ni su­gla­snik na­la­zi se u osnov­nom ob­li­ku, a dru­gi u boč­nom.

24 Клајн–Шип­ка 2007: 356.

175

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U osnov­nim ob­li­ci­ma, sem jed­nog (la­vo­ri­ka), ko­ji je i kao osnov­ni ob­lik u Gra­đi na­ ve­den i u du­blet­noj va­ri­jan­ti, sa­mo­gla­snik a se ču­va, dok se me­đu boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke gru­pe re­dov­no po­ja­vlju­ju re­či u ko­ji­ma se ume­sto sa­mo­gla­sni­ka a ja­vlja o.

4.12.3. Du­blet­na gru­pa sa pro­me­nom a/u. cim­ba­la grč. κÚμβαλον cim­bu­la (kim­val) lat. cymba­ lum

Osnov­ni ob­lik u Gra­đi na­ve­den je kao du­blet­na va­ri­jan­ta sa sa­ču­va­nim sa­mo­gla­sni­ kom a: pr­vi ob­lik (cim­ba­la) na­stao je pre­ma la­tin­skom, ali pre­ko ne­mač­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Клајн–Шип­ка 2007: 1441), a dru­gi pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru re­či grč­kog po­re­kla (kim­val). Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma je­dan je u ko­me je sa­mo­gla­snik a za­me­njen sa­ mo­gla­sni­kom u (cim­bu­la).

4.12.4. Du­blet­ne gru­pe sa pro­me­nom e/a. ape­tit lat. ap­pe­ti­tus apa­tit me­lan­ho­lik grč. μελαγχολικÒς, ma­lan­ko­nik

lat. me­lan­cho­li­cus ocat lat. ace­ tum ocet per­ga­ment lat. per­ga­me­na, par­ga­ment par­ga­min ngrč. περγαμην», (per­ga­min)

nem. Per­ga­ment Me­đu osno­vim ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju re­či u ko­ji­ma se sa­mo­gla­snik e ču­va (sem re­či ocat). Me­đu boč­nim pak ob­li­ci­ma po­ja­vlju­ju se re­či u ko­ji­ma se na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­ nju­je sa a (apa­tit, ma­lan­ko­nik, par­ga­ment, par­ga­min).

4.12.5. Du­blet­ne gru­pe re­či sa pro­me­nom e/i.

4.12.5.1. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom od re­či iz la­tin­skog je­zi­ka ko­je sa­dr­že sa­mo­ gla­snik e. arest are­stant are­sta­nac* ar­mi­ja ate­sta­ci­ja vo­lon­ter

nlat. ar­re­stum lat. ar­re­stans lat. ar­re­stans lat. ar­ma lat. at­te­sta­tio lat. vo­lun­ta­ri­us

ari­šte (arešt) ari­štant ari­šta­nac (are­šta­nac) ar­me­ja ati­šta­ci­ja (ate­šta­ci­ja) vo­len­tir vo­lon­tir 176

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

de­sti­li­ra­ti (se) lat. de­stil­la­re dis­ti­li­ro­va­ti se ko­re­spon­dent lat. cor­re­spon­dens ko­ri­spo­dent (ko­re­špon­dent) ko­re­spon­den­ci­ja lat. cor­re­spon­den­tia ko­ri­spon­den­ci­ja (ko­re­spo­den­ci­ja)

(ko­re­špon­den­ci­ja) li­ni­ja lat. li­nea li­nea pro­te­sti­ra­ti lat. pro­te­sta­ri pro­ti­sti­ro­va­ti ce­du­lja lat. sche­du­la ci­du­la ce­re­mo­ni­ja lat. ca­e­re­mo­nia, ce­ri­mo­ni­ja

ca­e­ri­mo­nia U osnov­nim ob­li­ci­ma, sem re­či ar­mi­ja i li­ni­ja, sa­mo­gla­snik e se za­dr­ža­va, dok se me­đu boč­nim sva­ke od­go­va­ra­ju­će gru­pe re­dov­no po­ja­vlju­je i ob­lik u ko­me se na­ve­de­ni sa­mo­gla­ snik za­me­nju­je sa­mo­gla­sni­kom i. U osnov­nom ob­li­ku ar­mi­ja sa­mo­gla­snik e za­me­njen je sa­mo­gla­sni­kom i, dok se u boč­nom ob­li­ku ja­vlja e pre­ma ob­li­ku iz fran­cu­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca. I u osnov­nom ob­li­ku li­ni­ja ja­vlja se i, pre­ma ob­li­ku iz ne­mač­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Клајн–Шип­ка 2007: 705), dok se u boč­nom ču­va e pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku.

Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma ja­vlja­ju se re­či sa sa­mo­gla­sni­kom i pre­ma ob­li­ci­ma iz ita­li­jan­skog kao pre­no­si­o­ca (npr. ko­ri­spo­dent, ko­ri­spon­den­ci­ja), ali i one u ko­ji­ma je iz­vr­še­na sit­na pro­ me­na u srp­skom je­zi­ku (npr. dis­ti­li­ro­va­ti se, pro­ti­sti­ra­ti). U osnov­nom ob­li­ku ce­du­lja e se ču­va pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku, u re­či ko­ja je u srp­ski ušla pre­ko ita­li­jan­skog, ve­ne­ci­jan­skog i sred­njo­ne­mač­kog ob­li­ka (Skok 1971: 255; Клајн–Шип­ка 2007: 1430). U boč­nom ob­li­ku ci­du­la e se za­me­nju­je sa i pre­ma fo­net­skoj pro­me­ni ẹ > i (Skok 1971: 255). Osnov­ni ob­lik ce­re­mo­ni­ja na­stao je pre­ma sta­ri­jem ob­li­ku iz­vor­ne re­či, a boč­ni pre­ma ka­sni­jem. Ve­ći broj osta­lih boč­nih ob­li­ka na­stao je usled dru­gih gla­sov­nih pro­me­na (npr. arešt, ate­šta­ci­ja)25.

4.12.5.2 Bli­ska pret­hod­nim je du­blet­na gru­pa sa pro­me­nom e/i pre­ma re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa sa­mo­gla­sni­kom ε (ĕ). okean grč. ᾽ΩκεανÒς

okian

Osnov­ni ob­lik na­stao je pre­ma iz­vor­noj re­či, a u boč­nom se ja­vlja i.

4.12.6. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa pro­me­nom e/o. ha­me­leon

grč. ca­ma­ilšwn

ha­mo­leon

U osnov­nom ob­li­ku ču­va se sa­mo­gla­snik e pre­ma iz­go­vo­ru grč­kog dvo­gla­sni­ka ai (Пра­во­пис 1960: 132), dok je u boč­nom za­me­njen sa­mo­gla­sni­kom o.

25 Vi­di 4.15.5.

177

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.12.7. Du­blet­na gru­pa sa pro­me­nom i/a. kom­pli­ment

lat. com­ple­men­tum fr. com­pli­ment26

kom­pla­ment

(kon­pli­ment)

Sa­mo­gla­snik i ču­va se u osnov­nom ob­li­ku ko­ji je pre­ma re­či iz la­tin­skog je­zi­ka ušla u špan­ski, po­tom u fran­cu­ski, ko­ji je je­zik pre­no­si­lac na­ve­de­ne re­či u srp­ski je­zik (Клајн– Шип­ка 2007: 635). U pr­vom boč­nom ob­li­ku do­šlo je do na­ve­de­ne sit­ne pro­me­ne sa­mo­ gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku.

4.12.8. Du­blet­ne gru­pe sa pro­me­nom i/e. an­ti­lop grč. ¢νθÒλωψ, an­te­lop

lat. an­ti­lo­pa dis­kre­ci­ja lat. di­scre­tio de­škre­ci­ja (di­škre­ci­ja) ko­li­ba grč. καλÚβη ko­le­ba ko­me­sar nlat. com­mis­sa­ri­us ko­mi­sar ko­mi­si­ja

lat. com­mis­sio, ko­me­si­ja le­gi­ja lat. le­gio, le­gion-is le­geon (le­gion) me­di­ci­na lat. me­di­ci­na me­de­ci­na ofi­cir lat. of­fi­ci­um, ofi­cer (ovi­cir) 27

sr­lat. of­fi­ci­a­ri­us ,

fr. of­fi­ci­er28 pri­vi­le­gi­ja lat. pri­vi­le­gi­um pre­ve­le­gi­ja pre­ve­le­ći­ja pre­fe­le­ći­ja pri­ve­le­gi­jum (pri­vi­le­đi­ja) (pri­ vi­ le­ gi­ jum) pri­vi­le­gij­ski lat. pri­vi­le­gi­a­lis pri­ve­le­đir­ski pri­vi­le­gi­ra­ti lat. pri­vi­le­gi­a­re pre­ve­le­ći­ra­ti re­zi­den­ci­ja lat. re­si­den­tia re­ze­den­ci­ja (re­si­den­ci­ja) re­zi­do­va­ti lat. re­si­de­re re­ze(de)nstvo­va­ti Ne­ma­li je broj du­blet­nih gru­pa re­či pre­ma na­ve­de­noj pro­me­ni sa­mo­gla­sni­ka. U osnov­nim ob­li­ci­ma, sem re­či ko­me­sar, pre­ma fran­cu­skom kao je­zi­ku pre­no­si­o­cu (Клајн– Шип­ка 2007: 631), sa­mo­gla­snik i se ču­va. Boč­ni ob­lik ko­mi­sar do­šao je iz ne­mač­kog je­zi­ ka (Клајн–Шип­ка 2007: 631). Me­đu osta­lim boč­nim ob­li­ci­ma, sem onih u ko­ji­ma se ja­ 26 Клајн–Шип­ка 2007: 635.

27 Клајн–Шип­ка 2007: 869.

28 Isto.

178

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vlja­ju dru­ge fo­net­ske (npr. ovi­cir, re­si­den­ci­ja), po­ja­vlju­ju se re­či u ko­ji­ma se i za­me­nju­je sa e. Do ove fo­net­ske pro­me­ne do­la­zi u re­či­ma ko­je su u srp­ski ušle pre­ko je­zi­ka pre­no­si­la­ca, ali mno­go če­šće usled sit­nih pro­me­na sa­mo­gla­sni­ka29 (de­škre­ci­ja, ko­le­ba, ko­me­si­ja, me­de­ci­na, pre­ve­le­gi­ja, pre­ve­le­ći­ja, pre­fe­le­ći­ja, pri­ve­le­đir­ski, pre­ve­le­ći­ra­ti, re­ze­den­ci­ja, re­ze[­de]nstvo­va­ti).

4.12.9. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa pro­me­nom i/u. ki­pa­ris

grč. κυπ£ρισσος, lat. cu­pres­sus

ku­pres

U osnov­nom ob­li­ku i se ču­va pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku iz grč­kog je­zi­ka, a u boč­nom se ja­vlja u pre­ma ob­li­ku iz la­tin­skog je­zi­ka.

4.12.10. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa pro­me­nom o/a. apo­te­ka apo­te­kar

ok­to­pod oh­to­pod*

grč. ¢ποθ»κη grč. ¢ποθ»κη, lat. apot­he­ca­ri­us grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος grč. Ñκτ£πους, Ñκτ£ποδ-ος

apa­te­ka apa­te­kar

(apo­ti­ka) (apo­ti­kar)

ak­ta­pod oh­ta­pod

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma sa­mo­gla­snik o se ču­va. Boč­ni ob­li­ci apa­te­ka i apa­te­kar na­sta­li su usled sit­ne sa­mo­gla­snič­ke pro­me­ne, a apo­ti­ka i apo­ti­kar usled ra­ni­je na­ve­de­ne fo­net­ske pro­me­ne30. U tre­ćoj gru­pi ne­ko­li­ko je boč­nih ob­li­ka. Ob­lik u ko­me je po­čet­ni sa­mo­gla­snik o za­me­njen sa a bal­kan­ski je gre­ci­zam (Skok 1971: 15), dok su pre­o­sta­la dva boč­na ob­li­ka na­sta­la pre­ma no­vo­grč­kom (kt > ht) (Skok 1971: 15), i oni bi sa­mi mo­gli da či­ne no­vu du­blet­nu gru­pu pre­ma pro­me­ni o/a (oh­to­pod/oh­ta­pod).

4.12.11. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom o/e. vo­lon­ter

lat. vo­lun­ta­ri­us fr. vo­lon­ta­i­re

vo­len­tir

(vo­lon­tir)

U osnov­nom ob­li­ku re­či ko­ja je u srp­ski je­zik ušla pre­ma fran­cu­skom (Клајн–Шип­ка 2007: 266), o u sred­njem slo­gu se za­dr­ža­va, dok se u pr­vom boč­nom za­me­nju­je sa­mo­gla­ sni­kom e.

29 Ивић 1991: 101.

30 Vi­di 4.2.

179

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.12.12. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom o/u. pro­to­kol

ru­zma­rin

grč. prwtÒkol­lon lat. pro­to­col­lum lat. ros ma­ri­nus, ital. ve­nec. ro­sma­ri­no

pro­to­kul ro­sma­rin

ro­zma­rin

U pr­vom osnov­nom ob­li­ku ču­va se o, a u boč­nom je za­vr­šni sa­mo­gla­snik o za­me­njen sa­mo­gla­sni­kom u. U osnov­nom ob­li­ku dru­ge gru­pe sa­mo­gla­snik o za­me­njen je sa­mo­gla­ sni­kom u, a u boč­nim ob­li­ci­ma (ro­sma­rin, ro­zma­rin) sa­mo­gla­snik o se ču­va pre­ma ita­li­ jan­skom ve­ne­ci­jan­skom (Клајн–Шип­ка 2007: 1090) i ne­mač­kom je­zi­ku.

4.12.13. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom u/e. ko­šu­lja

lat. ca­su­la

ko­še­lja

U osnov­nom ob­li­ku ču­va se su­gla­snik u, dok je boč­nom ob­li­ku do­šlo je do sit­ne pro­ me­ne su­gla­sni­ka.

4.12.14. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom u/i. ma­nu­fak­tu­ra

lat. ma­nu­fac­tus, sr­lat. ma­nu­fac­tu­ra, ma­ni­fac­tu­ra

ma­ni­fak­tu­ra

U osnov­nom ob­li­ku sa­mo­gla­snik u se ču­va, dok je boč­ni ob­lik sa sa­mo­gla­sni­kom i ume­sto u na­stao pre­ma boč­nom ob­li­ku u la­tin­skom je­zi­ku (ma­ni­fac­tu­ra)31.

4.12.15. Du­blet­ne gru­pe re­či pre­ma pro­me­ni u/o. re­gu­lar­ni

fa­bu­la

cir­ko[n]stan­ca

lat. re­gu­la­ris, ital. re­go­la­re lat. fa­bu­la, ital. fa­vo­la lat. cir­cum­stan­tia, ital. cir­co­stan­za

re­go­lar­ni fa­vo­la cir­kum­štan­ci­ja

31 Ma­re­vić 2000: 1857.

180

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U osnov­nim ob­li­ci­ma re­gu­lar­ni i fa­bu­la ču­va se sa­mo­gla­snik u, dok se u nji­ho­vim boč­nim po­ja­vlju­je o pre­ma ob­li­ci­ma iz ita­li­jan­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca. Po­sled­nji du­ blet­ni par na­stao je na isti na­čin s tim što je ob­lik pre­ma ita­li­jan­skom kao pre­no­si­o­cem, i sam du­blet­ni, na­ve­den kao osnov­ni, a ob­lik cir­kum­štan­ci­ja, pre­ma la­tin­skom, ali u ob­li­ku ko­ji je u srp­ski ušao pre­ko ne­mač­kog, na­ve­den je kao boč­ni.

4.12.16. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka ko­je se gra­de pre­fik­som prae (Клајн 2002: 201). pre­fekt pre­ju­di­ci­ja

lat. pra­e­fec­tus lat. pra­e­i­u­di­ci­um

pro­fekt pri­ju­di­ci­ja

U oba osnov­na ob­li­ka na­ve­de­ni pre­fiks iz­go­va­ra se pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru la­tin­skog je­zi­ka (ae > e), dok se u du­blet­nim ob­li­ci­ma ja­vlja­ju sa­mo­gla­sni­ci o i i.

4.13. Du­blet­ne gru­pe re­či u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je sa­mo­gla­snik ma­nje. audi­jen­ci­ja ki­pa­ris

pre­de­ce­sor re­kre­a­ci­ja

lat. audi­en­tia grč. κυπ£ρισσος, lat. cu­pres­sus lat. pra­e­de­ces­sor lat. rec­re­a­tio

auden­ci­ja ku­pres pred­ce­sor re­kra­ci­ja

re­gra­ci­ja

U boč­nim ob­li­ci­ma auden­ci­ja, pred­ce­sor, re­kra­ci­ja i re­gra­ci­ja sa­mo­gla­snik se gu­bi usled sit­ne pro­me­ne u srp­skom je­zi­ku. Ka­ko se u re­či auden­ci­ja gu­bi sa­mo­gla­snik i, ne­ma po­tre­be za ume­ta­njem su­gla­sni­ka j iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka, kao što je uči­nje­no u osnov­nom ob­li­ku audi­jen­ci­ja. U osnov­nom ob­li­ku ki­pa­ris sa­mo­gla­snik a se ču­va pre­ma iz­vor­noj re­či, a u boč­nom se gu­bi pre­ma ob­li­ku ko­ji je u srp­ski ušao pre­ko la­tin­skog je­zi­ka kao pre­no­ si­o­ca.

4.14. Du­blet­ne gru­pe ko­je su na­sta­le usled pro­me­na ko­je se ti­ču su­gla­sni­ka ili su­gla­ snič­kih gru­pa usled uti­ca­ja je­zi­ka pre­no­si­la­ca, ili ka­da su za­be­le­že­ne sit­ni­je po­ja­ve ko­je se ti­ču su­gla­sni­ka i ko­je ni­su ve­za­ne – ili ni­su strikt­no ve­za­ne – za su­gla­snič­ke gru­pe (Ивић 1991: 113).

4.14.1. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka χ (h). ma­ši­na

mo­nar­hski 181

grč. mhcan», lat. mac­hi­na grč. mÒnarcoj

ma­hi­na mo­nar­še­ski

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

mo­šus

lat. mo­nar­cha grč. mÒscoj, sr­lat. moschus

mos­hus

Osnov­ni ob­li­ci ma­ši­na grč­kog je po­re­kla, ali je u srp­ski je­zik ušao pre­ko ne­mač­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca. Put je bio du­ga­čak, a pre­no­si­la­ca ne­ko­li­ko (grč­ki → la­tin­ski → fran­ cu­ski → ne­mač­ki → srp­ski)32. Pre­ko ne­mač­kog u srp­ski je ušao i osnov­ni ob­lik mo­šus, kao i boč­ni mo­nar­še­ski, pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­snič­ke gru­pe ch, pre­u­ze­te iz ob­li­ka na­ve­de­nih re­či u la­tin­skom je­zi­ku. U od­go­va­ra­ju­ćim du­blet­nim osnov­nim i boč­nim ob­li­ci­ma iz­vor­ni su­gla­snik h se ču­va.

4.14.2. Du­blet­na gru­pa pre­ma re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka sa osno­vom na -ντ (-nt) (Пра­во­пис 1960: 140). dra­kon grč. δρ£κων, gen. δρ£κοντος

dra­kont

dra­kond

Osnov­ni ob­lik za­dr­žao je ob­lik pre­ma no­mi­na­ti­vu iz­vor­ne re­či, a boč­ni su u srp­ski je­zik ušli u ob­li­ku či­ste osno­ve (Пра­во­пис 1960: 140). Pr­vi boč­ni ob­lik je na­stao pre­ma kla­sič­nom iz­go­vo­ru i za­dr­žao je iz­vor­ni ob­lik, a dru­gi je na­stao pre­ma no­vo­grč­kom iz­go­ vo­ru su­gla­snič­ke gru­pe -ντ (Су­че­вић 1914: 482)33.

4.14.3. Du­blet­na gru­pa od re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka u ko­joj se na­la­zi su­gla­snik τ (t). ko­mad

ngrč. komm£ti(on)

ko­mat34

U boč­nom ob­li­ku ču­va se za­vr­šno t pre­ma sta­ro­srp­skom ob­li­ku (Skok 1972: 131), a u osnov­nom na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­njen je su­gla­sni­kom d.

32 Клајн–Шип­ка 2007: 743.

33 Su­če­vić u Do­si­te­je­vim de­li­ma be­le­ži i dru­ge du­ble­te ove vr­ste npr. „An­disθena [...] ali od­mah za­tim An­ti­ste­ne!” (Су­че­вић 1914: 482).

34 U Do­si­te­je­vim de­li­ma Su­če­vić pri­me­ću­je ne­do­sled­no­sti, od­no­sno du­ble­te i u ve­zi sa ovom fo­net­skom pro­me­nom, upra­vo u ve­zi sa na­ve­de­nom du­blet­nom gru­pom. Do­si­tej, na­vo­di Su­če­vić (1914: 482), dva pu­ta na­vo­di reč ko­mad i dva pu­ta ko­mat.

182

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

4.14.4. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka b u re­či­ma po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka. fa­bu­la

(gu­ber­na­tor)

gu­ber­ni­ja

lat. fa­bu­la, ital. fa­vo­la lat. gu­ber­na­tor, fr. go­u­ver­ne­ur35 lat. gu­ber­ni­um

fa­vo­la gu­ver­ner

gu­ber­ner

gu­ver­ne­ment (gu­ber­ni­jum)

U osnov­nim ob­li­ci­ma za­dr­ža­va se su­gla­snik b, dok se u boč­nim za­me­nju­je su­gla­sni­ kom v u onim re­či­ma ko­je su pre­u­ze­te iz ita­li­jan­skog i fran­cu­skog je­zi­ka. Osnov­ni ob­li­ci gu­ber­na­tor i gu­ber­ni­ja u srp­ski je­zik sti­gli su pre­ko ru­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Клајн– Шип­ка 2007: 309). U boč­nim ob­li­ci­ma gu­ver­ner i gu­ver­ne­ment ja­vlja se v jer je ga­li­ci­zam gu­ver­ner na­stao pre­ma grč­kom ob­li­ku re­či (Клајн 1998: 78).

4.14.5. Du­blet­ne gru­pe re­či uglav­nom po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka, pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka s is­pred p, t ili k (Пра­во­пис 1993: 226). arest nlat. ar­ re­ stum arešt are­stant lat. ar­re­stans ari­štant are­sta­nac* lat. ar­re­stans are­šta­nac ari­šta­nac are­sti­ra­nje lat. ar­re­sta­re ari­štan­ci­ja (are­sto­va­nje) are­sto­va­ti* lat. ar­re­sta­re are­što­va­ti ari­što­va­ti atest lat. at­te­sta­ri ate­štat (ate­stat) ate­sta­ci­ja lat. at­te­sta­tio ate­šta­ci­ja ati­šta­ci­ja de­spe­rat lat. de­spe­ra­tus, de­spe­ra­tio de­špe­rat dis­kre­ci­ja lat. di­scre­tio di­škre­ci­ja de­škre­ci­ja di­strikt lat. dis­tric­tum di­štrikt eska­dra lat. ex-qu­a­dra, šp. eška­dra eska­dron

lat. ex-qu­a­dra, fr. eška­dron in­spek­tor lat. in­spec­tor in­špek­tor in­stan­ci­ja lat. in­stan­tia in­štan­ci­ja in­struk­ci­ja lat. in­struc­tio in­štruk­ci­ja in­stru­ment lat. in­stru­men­tum in­štru­ment in­stru­men­tal­ni lat. in­stru­men­ta­lis in­štru­men­tal­ni kon­skrip­ci­ja lat. con­scrip­tio kon­škrip­ci­ja kon­sti­tu­ci­ja lat. con­sti­tu­tio kon­šti­tu­ci­ja kon­fi­ska­ci­ja lat. con­fi­sca­tio kon­fi­ška­ci­ja 35 Клајн–Шип­ка 2007: 309.

183

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ko­re­spon­dent lat. cor­re­spon­dens ko­re­špon­dent (ko­ri­spo­dent ko­re­spon­den­ci­ja lat. cor­re­spon­den­tia ko­re­špon­den­ci­ja (ko­re­spo­den­ci­ja) (ko­ ri­ spon­ den­ ci­ ja) ko­re­spon­di­ra­ti lat. cor­re­spon­de­re ko­re­špon­di­ra­ti mi­kro­skop grč. μικρÒς, σκοπšο, mi­kro­škop

lat. mic­ro­sco­pi­um pa­šte­ta nlat. pa­sta­ta pa­ste­ta per­spek­ti­va lat. per­spec­ti­va per­špek­tiv re­spekt lat. re­spec­tus re­špekt re­sta­u­ra­ci­ja lat. re­sta­u­ra­tio re­šta­u­ra­ci­ja spe­ku­lant lat. spe­cu­lans špe­ku­lant spe­ku­la­ci­ja lat. spe­cu­la­tio špe­ku­la­ci­ja spe­ci­fi­ka­ci­ja nlat. spe­ci­fi­ca­tio špe­ci­fi­ka­ci­ja spi­ri­tu­al­ni lat. spi­ri­tu­a­lis špi­ri­tu­al­ni sta­tua lat. sta­tua šta­tua sta­tu­ra lat. sta­tu­ra šta­tu­ra sta­tut lat. sta­tu­tum šta­tu­tum sta­ci­ja lat. sta­tio šta­ci­ja stil grč. στÚλος, štil lat. sti­ lus sti­pen­di­ja lat. sti­pen­di­um šti­pen­di­ja sti­pen­di­jum* lat. sti­pen­di­um šti­pen­di­jum

stu­di­ra­ti lat. stu­de­re štu­di­ra­ti sup­stan­ci­ja lat. sub­stan­tia sup­štan­ci­ja ho­spi­tal lat. ho­spi­ta­lis ho­špi­tal(lj) cir­ko[n]stan­ca lat. cir­cum­stan­tia, cir­kum­štan­ci­ja

ital. cir­co­stan­za U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik s u na­ve­de­nim su­gla­snič­kim gru­pa­ma se ne me­nja.

Iz­u­ze­tak je osnov­ni ob­lik pa­šte­ta36, ko­ji je na­stao na isti na­čin kao i boč­ni ob­li­ci osta­lih gru­pa u ko­ji­ma je su­gla­snik s za­me­njen su­gla­sni­kom š. U boč­nim pak ob­li­ci­ma su­gla­snik s is­pred na­ve­de­nih su­gla­sni­ka pre­ma ne­mač­kom iz­go­vo­ru pre­la­zi u š.

4.14.6. Du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka s u re­či­ma ko­je su u srp­ski je­zik ušle i pre­ko ma­đar­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca (Пра­во­пис 1993: 223).

36 La­tin­ski > ita­li­jan­ski > ne­mač­ki > srp­ski (Клајн–Шип­ка 2007: 908).

184

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

in­te­res no­ta­ri­jus* per­so­na sma­ragd

lat. in­te­res­se lat. no­ta­ri­us lat. per­so­na grč. σμ£ραγδος

in­ter­eš37 no­ta­ri­juš no­ta­roš per­šo­na šma­ragd

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma ču­va se s pre­ma iz­vor­noj re­či, pa i u re­či sma­ragd, ko­ja je u srp­ski je­zik ušla iz ne­mač­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Клајн–Шип­ка 2007: 1150). Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke gru­pe re­dov­no se po­ja­vlju­ju re­či ko­je su u srp­ski sti­gle iz ma­đar­ skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca.

4.14.7. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom z/c. pro­vi­zor lat. pro­vi­sor pro­vi­cur (pro­vi­zer) (pro­ vi­ zur) U osnov­nom i u dva boč­na ob­li­ci­ka s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka iz­go­va­ra se pre­ma tra­di­ ci­o­nal­nom la­tin­skom iz­go­vo­ru, dok se u jed­nom boč­nom ob­li­ku, pre­ma ne­mač­kom kao je­zi­ku pre­no­si­o­cu na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­nju­je sa c.

4.14.8. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka pre­ma iz­go­vo­ru su­ gla­sni­ka g is­pred sa­mo­gla­sni­ka e ili i. ge­ne­ral lat. ge­ne­ra­lis ge­ne­ral­ni lat. ge­ne­ra­lis lo­gi­ka grč. λογικ»,

lat. lo­gi­ca ma­gi­ster lat. ma­gi­ster ma­gi­strat lat. ma­gi­stra­tus ma­gi­če­ski grč. μ£γος, μαγικÒς,

lat. ma­gus, ma­gi­cus ori­gi­nal lat. ori­gi­na­lis pri­vi­le­gi­ja lat. pri­vi­le­gi­um

pri­vi­le­gij­ski lat. pri­vi­le­gi­a­lis pri­vi­le­gi­ra­ti lat. pri­vi­le­gi­a­re

đe­ne­ral đe­ne­ral­ni lo­đi­ka ma­đi­ster ma­đi­strat ma­đi­če­ski ori­đi­nal pri­vi­le­đi­ja pre­ve­le­ći­ja pre­fe­le­ći­ja pri­ve­le­đir­ski pre­ve­le­ći­ra­ti

37 „(h)in­ter­eš... sa -š < lat. s pre­ma madž. iz­go­vo­ru” (Skok 1971: 726).

185

dže­ne­ral

(pre­ve­le­gi­ja) (pri­vi­le­gi­jum) (pri­ve­le­gi­jum)

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik g is­pred na­ve­de­nih sa­mo­gla­sni­ka osta­je, pre­ma grč­kom kao i pre­ma tra­di­ci­o­nal­nim la­tin­skom iz­go­vo­ru tog su­gla­sni­ka. Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma pre­o­vla­da­va­ju ob­li­ci u ko­ji­ma se uglav­nom pre­ma ita­li­jan­skom iz­go­vo­ru (Skok 1971: 559; 1972: 565 itd.) ume­sto g po­ja­vlju­je đ.38 Uoč­lji­ve su i va­ri­jan­te boč­nih ob­li­ka sa su­gla­sni­kom ć ume­sto g (pre­ve­le­ći­ja, pre­fe­le­ći­ja) kao i je­di­ni boč­ni ob­lik pre­ve­le­ći­ra­ti.

Za­be­le­žen je i je­dan od boč­nih ob­li­ka u ko­me se su­gla­snik g sa dž (dže­ne­ral), ko­ji sti­že iz tur­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca (Skok 1971: 559).

4.14.9. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka pre­ma pro­me­ni li­kvid­nih kon­ so­na­na­ta. fru­la grč. φλοι£ρι(ον),

ngrč. φλογšρα, rum. flu­ er

flu­ra

U osnov­nom ob­li­ku, u od­no­su na ob­lik iz ru­mun­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (Skok 1971: 533; Ивић 1998: 13), iz­vr­še­na je me­ta­te­za li­kvid­nih kon­so­na­na­ta l i r (Skok 1971: 533), dok u boč­nom ob­li­ku na­ve­de­na pro­me­na ni­je iz­vr­še­na.

4.14.10. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka u ko­ji­ma u boč­nim ob­li­ci­ma do­la­zi do asi­mi­la­ci­je li­kvid­nih kon­so­na­na­ta. kli­stir fa­mi­li­jar­ni

grč. klust»r lat. fa­mi­li­a­ris

kri­stir fa­mi­li­jal­ni

U pr­voj gru­pi l se asi­mi­lu­je sa r u re­či grč­kog po­re­kla, a u dru­goj r sa l pre­ma re­či la­ tin­skog po­re­kla.

k/g.

4.14.11. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka pre­ma pro­me­ni

ostri­ga grč. Ôstreon (dem. Ñstr…da) re­kre­a­ci­ja lat. rec­re­a­tio

ostri­ka re­gra­ci­ja

(re­kra­ci­ja)

38 U ve­zi sa na­ve­de­nom fo­net­skom pro­me­nom Su­če­vić o Do­si­te­ju ka­že i sle­de­će: „Dal­ma­ci­ja mu je bi­la vre­lo ži­vo­ta i či­stog na­rod­nog go­vo­ra, iz ko­je­ga je on ne­po­sred­no cr­pao [...] že­lja, mo­žda, da ne bu­de iz­van ko­la sla­ve­no­srp­skih pi­sa­ca, ko­je je ce­nio, i uti­ca­ji tu­đih je­zi­ka za­mu­ti­še ga sa­svim (Су­че­вић 1914: 473).”

Isto ta­ko: „Iz ta­li­jan­skog je opet je­zi­ka uzeo mno­go re­či, ko­je su, kao i da­nas što je, cir­ku­li­ra­le u ži­vom na­ rod­nom go­vo­ru dal­ma­tin­skom” (ibid.: 474).

186

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Osnov­ni ob­lik ostri­ga sa g na­stao je pre­ma ve­ne­ci­jan­skom ob­li­ku ostre­ga, a boč­ni sa k pre­ma ita­li­jan­skom ostri­ca (Skok 1972: 573). U boč­nom ob­li­ku re­gra­ci­ja iz­vr­še­na je sit­na pro­me­na su­gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku.

4.14.12. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom m/n.

kom­pli­ment lat. com­ple­men­tum, kon­pli­ment (kom­pla­ment)

fr. com­pli­ment nim­fa grč. nÚmfh nin­fa cim­ba­la grč. kÚmba­lon cin­bu­la U svim osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik m se pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku re­či ču­va, a me­đu boč­nim sva­ke gru­pe po­ja­vlju­ju se i ob­li­ci sa su­gla­sni­kom n. Do ove pro­me­ne do­šlo je usled sit­ni­jih pro­me­na u srp­skom je­zi­ku (kom­pli­ment/kon­pli­ment) (Ивић 1991: 113), ili pre­ma ob­li­ci­ma iz je­zi­ka pre­no­si­la­ca (npr. nim­fa/nin­fa pre­ma ita­li­jan­skom) (Клајн 1966: 434).

4.14.13. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom v/f. va­ka­ci­ja lat. va­ca­tio fa­ka­ci­ja vi­o­le­tov* lat. vi­o­la, fr. fi­o­le­to­vi pri­vi­le­gi­ja lat. pri­vi­le­gi­um pre­fe­le­ći­ja (pre­ve­le­gi­ja)

(pri­vi­le­đi­ja) (pre­ve­le­ći­ja)

(pri­vi­le­gi­jum) (pri­ve­le­gi­jum)

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma v se ču­va, dok se me­đu boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke gru­pe po­ ja­vlju­ju i re­či sa su­gla­sni­kom f usled sit­ni­jih pro­me­na u srp­skom ili pod uti­ca­jem ne­mač­ kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (npr. fi­o­le­to­vi pre­ma ne­mač­kom iz­go­vo­ru re­či ko­ja je u taj je­zik sti­gla pre­ko ita­li­jan­skog i fran­cu­skog) (Клајн–Шип­ка 2007: 262).

4.14.14. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka pre­ma pro­me­ni f/v.39 ofi­cir

sa­tis­fak­ci­ja fun­da­ment

lat. of­fi­ci­um, sr­lat. of­fi­ci­a­ri­us, fr. of­fi­ci­er lat. sa­tis­fac­tio lat. fun­da­men­tum

ovi­cir

sa­ti­svak­ci­ja vun­da­ment

39 O ovoj pro­me­ni u Do­si­te­je­vim de­li­ma Su­če­vić (Су­че­вић 1914: 484) ka­že: „Kons. f na­la­zi se, gde mu je me­sto; ret­ko se za­me­nju­je sa v...”

187

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Na­ve­de­ne gru­pe na­sta­le su od re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka, ko­je sa­dr­že su­gla­snik f, ko­je­ga „ni­je bi­lo u pra­slo­ven­skim re­či­ma, ali su me­đu­je­zič­ki do­di­ri stal­no za­si­pa­li naš je­zik [...] re­či­ma sa f” (Ивић 1991: 103). U osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik f se ču­va, dok je u boč­nim na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­njen su­gla­sni­kom v. Boč­ni ob­lik ovi­cir Ivić (ibid.) na­vo­di kao reč no­vi­jeg po­re­kla, po­čet­kom de­vet­na­e­stog ve­ka već do­bro pri­la­go­đe­nu.

4.14.15. Du­blet­ne gru­pe u ko­ji­ma se su­gla­snik b usled asi­mi­la­ci­je za­me­nju­je su­gla­ sni­kom p. pu­bli­ci­ra­ti pu­blič­ni pu­blič­no re­pu­bli­ka re­pu­bli­ka­nac

lat. pu­bli­ca­re lat. pu­bli­cus lat. pu­bli­cus lat. res pu­bli­ca lat. res pu­bli­ca

pu­pli­ci­ra­ti pu­plič­ni pu­plič­no re­spu­pli­ka re­spu­pli­ka­nac (re­spu­bli­ka­nac)

U svim osnov­nim ob­li­ci­ma su­gla­snik b se ču­va, dok se u boč­nim ob­li­ci­ma sva­ke gru­ pe, usled na­ve­de­ne gla­sov­ne pro­me­ne, po­ja­vlju­ju ob­li­ci sa su­gla­sni­kom p.

4.14.16. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka pre­ma jed­na­če­nju po zvuč­ no­sti. sup­ti­li­tet

lat. sub­ti­li­tas

sub­ti­li­tet

U boč­nom ob­li­ku na­ve­de­na gla­sov­na pro­me­na, oče­ki­va­na i kod re­či stra­nog po­re­kla (Пра­во­пис 1960: 136), ni­je iz­vr­še­na.

4.14.17. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka sa pro­me­nom l/lj. ce­du­lja

lat. sche­du­la

ci­du­la

U boč­nom ob­li­ku se za­dr­ža­va l pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku, dok je taj su­gla­snik u osnov­ nom ob­li­ku za­me­njen sa lj.

4.15. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka u ko­ji­ma se gu­bi su­gla­snik.

nun­ci­jus lat. nun­ti­us un­ci­jus punkt lat. pun­ ctum punt re­pu­bli­ka lat. res pu­bli­ca re­spu­blik re­spu­pli­ka re­pu­bli­ka­nac lat. res pu­bli­ca re­spu­bli­ka­nac re­spu­pli­ka­nac re­pu­bli­kan­ski lat. res pu­bli­ca re­spu­bli­kan­ski 188

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ko­me­di­jan­ka grč. κωμωδ…α ko­me­di­jant­ka kon­tent lat. con­ten­tus kon­ten ko­re­spon­dent lat. cor­re­spon­dens ko­ri­spo­dent (ko­re­špon­dent) ko­re­spon­den­ci­ja lat. cor­re­spon­den­tia ko­re­spo­den­ci­ja (ko­re­špon­den­ci­ja) (ko­ri­spon­den­ci­ja) U osnov­nim ob­li­ci­ma pod­jed­nak je broj re­či sa gu­blje­njem su­gla­sni­ka i bez nje­ga. Do gu­blje­nja su­gla­sni­ka (s) do­la­zi u svim osnov­nim ob­li­ci­ma re­či istog po­re­kla (res pu­bli­ca), jer su na­sta­li pre­ma ob­li­ku iz fran­cu­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca, dok se u boč­nim ob­li­ci­ma ču­va su­gla­snik s iz iz­vor­ne re­či res. U osnov­nom ob­li­ku ko­me­di­jan­ka gu­blje­nje su­gla­sni­ka t sit­na je pro­me­na u srp­skom je­zi­ku. U boč­nim ob­li­ci­ma osta­lih du­blet­nih gru­pa do­la­zi do gu­blje­nja su­gla­sni­ka usled po­ja­ve sit­nih pro­me­na u srp­skom je­zi­ku (npr. ko­re­spon­dent/ ko­ri­spo­dent) ili pre­ma ob­li­ci­ma iz je­zi­ka pre­no­si­la­ca (npr. punkt/punt, pre­ma ita­li­jan­skom je­zi­ku kao pre­no­si­o­cu).

4.16. Du­blet­na gru­pa re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka pre­ma stal­no­sti su­gla­sni­ka h iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka. sub­tra­hi­ra­ti

lat. sub­tra­he­re

sub­tra­i­ra­ti

U osnov­nom ob­li­ku h se ču­va dok u boč­nom is­pa­da.40 4.17. Du­blet­ne gru­pe re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je su­gla­snik vi­še. du­plo ko­me­di­ja

lat. du­plex, du­plus grč. kwmwd…a, lat. co­mo­e­dia

du­plom ko­men­di­ja

U boč­nim ob­li­ci­ma, kao sit­na po­ja­va ve­za­na za su­gla­sni­ke, ja­vlja se su­gla­snik vi­še (Ивић 1991: 113).

5. Za­klju­čak 5.1. Pre­ma fo­net­skim pro­me­na­ma, du­blet­ne gru­pe re­či u ovo­me ra­du po­de­lje­ne su u 238 po­je­di­nač­nih gru­pa. Po­je­di­ne gru­pe po­ja­vlju­ju se dva ili vi­še pu­ta, bu­du­ći da se u nji­ma po­ja­vlju­je ve­ći broj boč­nih ob­li­ka, u ko­ji­ma su iz­vr­še­ne raz­li­či­te fo­net­ske pro­me­ne u od­no­su na osnov­ni ob­lik.

40 O ne­stal­no­sti su­gla­sni­ka h vi­di Ивић 1991: 108, 110.

189

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.2. Fo­net­ske pro­me­ne u na­ve­de­nim du­blet­nim gru­pa­ma i pod­gru­pa­ma re­či u naj­ve­ ćoj me­ri mo­gu se po­de­li­ti na dve osnov­ne gru­pe: 1. pro­me­ne ko­je su na­sta­le pre­ma iz­me­nje­nom iz­go­vo­ru sa­mo­gla­sni­ka, dvo­gla­sni­ka ili su­gla­sni­ka re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka i pro­me­ne ko­je su na­sta­le pre­ma tra­di­ci­o­ nal­nom iz­go­vo­ru la­tin­skog je­zi­ka u iz­vor­nim la­tin­skim re­či­ma, kao i u oni­ma ko­je su po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, ali su srp­ski ušle pre­ko la­tin­skog kao je­zi­ka pre­no­si­o­ca; 2. pro­me­ne po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka ko­je su na­sta­le pre­u­zi­ma­njem re­či iz je­zi­ka pre­no­si­la­ca i sit­ne pro­me­ne sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku, kao i nji­ho­vo gu­blje­nje ili ume­ta­nje.

5.2.1. Zna­ča­jan je broj du­blet­nih gru­pa re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka u ko­ji­ma se po­ja­vlju­ju i ob­li­ci, re­dov­no boč­ni, na­sta­li pre­ma vi­zan­tij­skom od­no­sno no­vo­grč­kom iz­ go­vo­ru po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka ili dvo­gla­sni­ka (npr. grč. ο„κονÒμος: eko­nom – iko­nom [4.1.]; grč. ποιητ»ς, lat. po­e­ta: po­e­ta – pi­i­ta [4.1.1], grč. ¢λληγορ…α: ale­go­ri­ja – ali­go­ri­ja [4.2]). Zna­ča­jan je i broj du­blet­nih gru­pa pre­ma iz­go­vo­ru po­jed­nih su­gla­sni­ka, po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka (npr.: grč. ¥σβεστος: azbest – asvest, as­best [4.3])41. Na­sta­nak ovih du­ blet­nih gru­pa uglav­nom je ve­zan za uti­caj la­tin­skog je­zi­ka, kao pre­no­si­o­ca, na evrop­ske je­zi­ke (npr. grč. χαρακτ»ρ, lat. cha­rac­ter: ka­rak­ter – ha­rak­ter, ha­rak­tir [4.4]; grč. κιθ£ρα, lat. cit­ha­ra: ki­ta­ra – ci­ta­ra [4.10]). Prav­ci iz ko­jih su te re­či ušle u srp­ski je­zik raz­li­či­ti su te me­đu osnov­nim ob­li­ci­ma, kao i u sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku, ne­ma pot­pu­ne ujed­na­če­ no­sti (npr. u re­či­ma u ko­ji­ma se ja­vlja su­gla­snik h pre­ma grč­kom χ)42. Naj­broj­ni­je du­blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru po­je­di­nih su­gla­sni­ka su one ko­je su u la­tin­ski je­zik ušle iz grč­kog je­zi­ka, u ko­ji­ma se po­ja­vlju­je su­gla­snik s iz­me­đu sa­mo­gla­sni­ka (npr. grč. φιλοσοφ…α, lat. phi­lo­sop­hia: fi­lo­zo­fi­ja – fi­lo­so­fi­ja [4.9.1]). Svi osnov­ni ob­li­ci gra­de se pre­ma tra­di­ci­o­nal­ nom iz­go­vo­ru la­tin­skog je­zi­ka. Ka­ko pra­vac pre­u­zi­ma­nja me­đu kla­sič­nim je­zi­ci­ma ni­je baš uvek bio jed­no­sme­ran (grč­ki > la­tin­ski), po­tvr­đu­ju i du­blet­ne gru­pe re­či pre­ma iz­go­ vo­ru la­tin­skog dvo­gla­sni­ka au (npr. lat. augu­stus: av­gust­ni – august­ni [4.8]).

5.2.2. Broj­ne i ra­zno­li­ke su du­blet­ne gru­pe re­či u ko­ji­ma do­la­zi do pro­me­ne po­je­di­nih sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka usled uti­ca­ja je­zi­ka pre­no­si­la­ca. Naj­broj­ni­je me­đu nji­ma su du­ blet­ne gru­pe pre­ma iz­go­vo­ru su­gla­sni­ka s u su­gla­snič­kim gru­pa­ma re­či po­re­klom iz la­tin­ skog je­zi­ka, u či­jim boč­nim ob­li­ci­ma se na­ve­de­ni su­gla­snik za­me­nju­je su­gla­sni­kom š, pre­ma ob­li­ci­ma iz ne­mač­kog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca (npr. lat. re­spec­tus: re­spekt – re­špekt [4.14.5]).

Pre­ma ob­li­ci­ma iz ita­li­jan­skog je­zi­ka kao pre­no­si­o­ca uoč­lji­ve su du­blet­ne gru­pe u ko­ji­ma se su­gla­snik g za­me­nju­je su­gla­sni­kocm đ (npr. lat. ori­gi­na­lis: ori­gi­nal – ori­đi­nal [4.14.8]).

41 Prem­da u ovo­me ra­du, ka­ko sam u uvo­du spo­me­nu­la, ne­ću tu­ma­či­ti kri­te­ri­ju­me za od­re­đi­va­nje osnov­ nog i boč­nog/boč­nih ob­li­ka u Gra­đi, ne mo­gu da iz­beg­nem pi­ta­nje za­što je u du­blet­noj gru­pi pre­ma re­či λαβÚρινθος kao osnov­ni ob­lik na­ve­de­na reč la­bi­rint, a la­vi­rint kao boč­ni.

42 Npr.: he­mi­ja/ka­rak­ter.

190

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.2.2.1. Sit­ne pro­me­ne sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka u srp­skom je­zi­ku u 17. i 18. ve­ku ni­su ne­u­o­bi­ča­je­na po­ja­va (Ивић 1991: 113) i ve­o­ma su ra­zno­li­ke. U po­je­di­nim du­blet­ nim gru­pa­ma po­ja­vlju­ju se ob­li­ci i sa sa­mo­gla­snič­kim i su­gla­snič­kim pro­me­na­ma (npr. lat. com­ple­men­tum, fr. com­pli­ment: kom­pli­ment – kom­pla­ment, kon­pli­ment [i/a, 4.12.7; m/n, 4.14.12]).

5.2.2.2. Do gu­blje­nja sa­mo­gla­sni­ka ili su­gla­sni­ka do­la­zi usled sit­nih pro­me­na u srp­ skom je­zi­ku (npr. lat. rec­re­a­tio: re­kre­a­ci­ja – re­kra­ci­ja, re­gra­ci­ja [4.13]; lat. cor­re­spon­ dens: ko­re­spon­dent – ko­ri­spo­dent [4.15]) ili pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca (npr. grč. κυπ£ρισσος, lat. cu­pres­sus: ku­pres – ki­pa­ris [4.13]; lat. res pu­bli­ca: re­pu­bli­ka – re­spu­blik, re­spu­pli­ka [4.15]).

5.2.2.3. Du­blet­ne gru­pe sa ume­ta­njem sa­mo­gla­sni­ka u re­či­ma po­re­klom iz grč­kog ili la­tin­skog je­zi­ka u Gra­đi ni­su za­be­le­že­ne, a ret­ke su i one u ko­ji­ma se, usled sit­ne po­ja­ve ve­za­ne za su­gla­sni­ke, ja­vlja su­gla­snik vi­še (npr. grč. kwmwd…a, lat. co­mo­e­dia: ko­me­di­ja – ko­men­di­ja [4.17]).

5.3. Tu­ma­če­nje pu­te­va po­zajm­lji­va­nja i na­či­na adap­ta­ci­je u srp­ski je­zik re­či stra­nog po­re­kla, ov­de grč­kog i la­tin­skog, na osno­vu ana­li­ze fo­net­skih pro­me­na du­blet­nih gru­pa re­či u Gra­đi, za­si­gur­no ni­je je­di­ni ni­ti naj­va­lid­ni­ji po­stu­pak, ali je ma­te­ri­jal, ko­ji pred­sta­ vlja 238 po­je­di­nač­nih du­blet­nih gru­pa sa jed­nim ili vi­še boč­nih ob­li­ka, već svo­jim obi­ mom sa­svim do­vo­ljan da se po­tvr­di da „po­zajm­lji­va­nje re­či ni­je jed­no­kra­tan, ne­po­no­ vljiv do­ga­đaj, ne­go je zbir­ni re­zul­tat mno­go po­je­di­nač­nih upo­tre­ba u go­vo­ru i pi­sa­nju pre­no­si­la­ca (bi­lin­gvi­sta, put­ni­ka, do­se­lje­ni­ka, pre­vo­di­la­ca, no­vi­na­ra i dr.)” (Клајн 1998: 73). Mo­gu se slo­ži­ti sa sta­vom S. Ri­stić (Ри­стић 1996a: 128) da „stra­ne ne­slo­ven­ske re­či te­mat­skih gru­pa u srp­skom je­zi­ku 17. i 18. ve­ka uglav­nom po­ka­zu­ju sta­bil­no sta­nje u po­ gle­du za­vr­še­no­sti pro­ce­sa adap­ta­ci­je”, ali ne­ma­li broj du­blet­nih gru­pa po­tvr­đu­je da ne tre­ ba za­ne­ma­ri­ti ko­le­ba­nja u ob­li­ci­ma re­či na­sta­lim usled za­dr­ža­va­nja jed­nog ili vi­še ste­pe­na asi­mi­la­ci­je isto­vre­me­no u upo­tre­bi, kao i usled raz­li­či­tih na­či­na po­zajm­lji­va­nja u ra­znim vre­me­ni­ma.43 Ta­ko­đe, ne­za­ne­mar­ljiv broj re­či ko­je se u Gra­đi ja­vlja­ju u jed­noj ili vi­še du­ blet­nih va­ri­jan­ti, u ve­li­koj me­ri usled raz­li­či­tih fo­net­skih pro­me­na, po­sle­di­ca je raz­vit­ka je­zi­ka i oče­ki­va­nog, kra­ćeg ili du­žeg, pe­ri­o­da adap­ta­ci­je, ali i stil­ske iz­di­fe­ren­ci­ra­no­sti srp­ kog pi­sa­nog je­zi­ka u se­dam­na­e­stom i osam­na­e­stom ve­ku, i ne­sta­bil­no­sti je­zič­ke nor­me ko­ja se ja­vlja, ka­ko na­vo­di S. Ri­stić44 (Ри­стић 1996: 177) „kao po­sle­di­ca na­po­red­nog funk­ ci­o­ni­sa­nja nor­me ne­kog od ofi­ci­jel­nih knji­žev­nih je­zi­ka: srp­sko­slo­ven­skog, ru­sko­slo­ven­ skog ili sla­ve­no­srp­skog i nor­me na­rod­nog je­zi­ka.” U stva­ri, za obo­ga­ći­va­nje je­zi­ka i iz­bor i 43 Клајн 1967: 17.

44 S. Ri­stić re­fe­ri­še na ra­do­ve I. Gric­kat, A. Mla­de­no­vi­ća i P. Ivi­ća, ko­ji se na­la­ze u spi­sku li­te­ra­tu­re na­ve­ de­nog član­ka.

191

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

uvo­đe­nje neo­lo­gi­za­ma naj­va­žni­ju ulo­gu u na­ve­de­nom pe­ri­o­du od­i­gra­će cr­kve­ni kru­go­vi, ali i sit­ni či­nov­ni­ci i dru­gi austrij­ski slu­žbe­ni­ci „ko­ji su, kao bi­lin­gvi­sti, bi­li pri­nu­đe­ni da od­re­đe­ne ter­mi­ne pre­ve­du za po­tre­be ši­ro­kih ma­sa, jer one [...] ni­su raz­u­me­va­le je­zik svo­jih na­red­bo­da­va­ca” (Гра­ђа: V). Naj­zad, ne tre­ba pre­ne­breg­nu­ti či­nje­ni­cu da je „srp­ska du­hov­na in­te­li­gen­ci­ja u 18. ve­ku či­ta­la ne­mač­ka, ma­đar­ska, fran­cu­ska, ita­li­jan­ska, grč­ka, pa i en­gle­ska de­la” (Гра­ђа: VI).

I po­red na­ve­de­nih pu­te­va ula­ska stra­nih re­či u srp­ski je­zik i na­či­na nji­ho­ve adap­ta­ ci­je, te­ško­će pri od­re­đi­va­nju po­re­kla ne­ke stra­ne re­či po­ne­kad po­sto­je i one na­sta­ju ka­da ni­je la­ko od­re­di­ti sve va­ri­jan­te lu­ta­nja to­kom isto­rij­skih epo­ha i zbog nji­ho­vih po­ne­kad dvo­smer­nih kre­ta­nja, či­me je mo­gu­će ote­ža­no raz­gra­ni­če­nje je­zi­ka pri­ma­o­ca od je­zi­ka da­va­o­ca (Клајн 1998: 87).

5.4. Bu­du­ći da sam se u ovo­me ra­du ba­vi­la re­či­ma po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­ zi­ka, sma­tram da je i na osno­vu ana­li­ze fo­net­skih pro­me­na du­blet­nih gru­pa re­či mo­gu­će po­tvr­di­ti glav­ne prav­ce nji­ho­vog ula­ska u srp­ski je­zik. Re­či po­re­klom iz grč­kog je­zi­ka, kao što sam na­po­me­nu­la, ula­zi­le su u la­tin­ski je­zik, i ta­ko tran­skri­bo­va­ne, i u srp­ski je­zik (npr. fi­lo­zo­fi­ja), ili su sti­za­le po­sred­no, pre­ko je­zi­ka pre­no­si­la­ca – uglav­nom za­pad­no­e­vrop­skih je­zi­ka (npr. vo­lon­ter, per­ga­ment). Sa dru­ge stra­ne, mno­ge re­či na­sta­le u kla­sič­nom grč­ kom je­zi­ku, kra­ćim i ne­po­sred­ni­jim pu­tem ušle su u srp­ski je­zik – po­sred­stvom uti­ca­ja vi­zan­tij­ske kul­tu­re (npr. av­gust­ni, fi­lo­so­fi­ja), pra­vo­slav­ne cr­kve, ali i pod uti­ca­jem ru­skog je­zi­ka i ru­ske cr­kve (npr. me­ta­fi­si­če­ski). Srp­ski kul­tur­ni pro­stor 17. i 18. ve­ka, sa ko­je­ga je sa­ku­pljen ma­te­ri­jal za Gra­đu, pred­sta­vlja upra­vo ste­ci­šte i do­dir­nu tač­ku dva­ju glav­nih i ma­lo­čas na­ve­de­nih pu­te­va, i ta či­nje­ni­ca pred­sta­vlja je­dan od glav­nih raz­lo­ga što pro­ces adap­ta­ci­je ta­da ni­je mo­gao bi­ti u pot­pu­no­sti za­vr­šen. Ge­o­graf­ski po­lo­žaj, po­li­tič­ke, kul­tur­ no-isto­rij­ske i ver­ske okol­no­sti do­pri­ne­le su či­nje­ni­ci da i da­nas, ma­da je pro­ces adap­ta­ci­je odav­no za­vr­šen, na ne­ki na­čin mo­že­mo re­ći da du­ble­ti ove vr­ste i da­lje po­sto­je, bi­lo da je reč o srp­skom i hr­vat­skom uzu­su (npr. ken­ta­ur/cen­ta­ur), če­mu je po­sve­će­no i po­gla­vlje Pra­vo­pi­sa iz 1993,45 ili o po­ku­ša­ji­ma da se ume­sto stvo­re­nog iz­ra­žaj­nog obi­ča­ja uve­du ob­li­ci naj­bli­ži an­tič­kom iz­go­vo­ru, a ne­ki od njih i u ob­li­ci­ma za­be­le­že­nim u Gra­đi (npr. fi­ lo­zo­fi­ja/fi­lo­so­fi­ja; mu­za/mu­sa), ali oni kao ta­kvi „mo­gu pred­sta­vlja­ti sa­mo iz­dvo­je­ni ma­nir užih kru­go­va, ali ne obra­zac za ugled” (Пра­во­пис 1993: 179).

5.5. Ko­le­ba­nja u ob­li­ku re­či stra­nog po­re­kla usled či­nje­ni­ce da se ne­ko­li­ko ste­pe­na asi­mi­la­ci­je isto­vre­me­no odr­ža­va­ju u upo­tre­bi, kao i zbog po­zajm­lji­va­nja ra­znim pu­te­vi­ma i u ra­zna vre­me­na, pre­do­či­la bih na ne­ko­li­ko, pre­ma mo­me mi­šlje­nju, naj­sli­ko­vi­ti­jih pri­ me­ra, i na taj na­čin po­tvr­di­la svo­je sla­ga­nje sa H. Pa­u­lom i nje­go­vim, u uvo­du po­me­nu­tim, jed­no­stav­no iz­re­če­nim, ali i pre­ci­znim opi­som ula­ska stra­ne re­či u je­zik ko­ji je pri­ma­lac.

45 Str. 182.

192

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.5.1. Jed­na od gru­pa re­či sa naj­ve­ćim bro­jem du­blet­nih ob­li­ka, me­đu ko­ji­ma se mo­že uoči­ti i put od mo­de­la do re­pli­ke, kao i pri­mar­na i se­kun­dar­na ada­pat­ci­ja, na­sta­la je od re­či pri­vi­le­gi­um. Osnov­ni ob­lik pri­vi­le­gi­ja pri­la­go­đen je srp­skom tra­di­ci­o­nal­nom iz­ra­zu sa za­vr­šet­kom -ija žen­skog ro­da (Пра­во­пис 1993: 176), pre­ma ob­li­ku pri­vi­le­gi­jum, u ko­ me se za­dr­ža­va iz­vor­ni za­vr­še­tak uz mor­fo­no­lo­šku pro­me­nu i + u → iju (Пра­во­пис 1960: 133). Pre­ma na­ve­de­nim ob­li­ci­ma, ko­je sam u ovo­me ra­du na­ve­la kao osnov­ne, iz po­tre­be da ob­ja­snim fo­net­ske pro­me­ne, ali i da iz­o­sta­vim one mor­fo­lo­ške, ja­vlja­ju se boč­ni ob­li­ci u ko­ji­ma je pri­met­na sit­na pro­me­na sa­mo­gla­sni­ka (pri­vi­le­gi­ja/pre­ve­le­gi­ja, pri­vi­le­gi­ja/pri­ ve­le­gi­jum), sit­na pro­me­na i sa­mo­gla­sni­ka i su­gla­sni­ka (pri­vi­le­gi­ja/pre­ve­le­ći­ja, pre­fe­le­ći­ja), kao i pro­me­na sa­mo­gla­sni­ka pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca (pri­vi­le­gi­ja/pri­vi­le­đi­ja).

5.5.2. Du­blet­nu gru­pu re­či pre­ma la­tin­skom cor­re­spon­dens či­ne osnov­ni ob­lik ko­ re­spon­dent i boč­ni ko­re­špon­dent, na­stao pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca, kao i ko­ri­spo­ dent, ob­lik u ko­me se uoča­va pro­me­na vo­ka­la (e/i) pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca, ali je do­šlo i do gu­blje­nja su­gla­sni­ka n, što se tu­ma­či, ka­ko sam već na­po­me­nu­la, kao sit­na pro­me­na u srp­skom je­zi­ku.

5.5.3. Pri­mer za du­blet­nu gru­pu re­či sa ne­ko­li­ko za­be­le­že­nih ob­li­ka je i ona ko­ja je na­sta­la od grč­ke re­či Ñκτ£πους (gen. Ñκτ£ποδ-ος), a ve­ći broj boč­nih ob­li­ka (ak­ta­pod, oh­ta­pod, oh­to­pod) pre­ma osnov­nom ok­to­pod mo­že se pro­tu­ma­či­ti lu­ta­nji­ma na­ve­de­ne re­či to­kom isto­rij­skih epo­ha, od­no­sno i pre ula­ska u srp­ski je­zik.

5.5.4. Ra­zno­li­kost me­đu du­blet­nim ob­li­ci­ma te, oči­gled­no, i me­đu pu­te­vi­ma po­ zajm­lji­va­nja uoč­lji­va je u du­blet­noj gru­pi re­či na­sta­loj pre­ma re­či ¼rως iz grč­kog je­zi­ka.

Osnov­ni ob­lik na­stao je pre­ma an­tič­kom iz­go­vo­ru grč­kog je­zi­ka kao i pre­ma ob­li­ku iz la­tin­skog je­zi­ka (he­ros), dok se me­đu boč­nim ja­vlja ob­lik pre­ma vi­zan­tij­skom iz­go­vo­ru (gu­blje­nje h i pre­la­zak ē u i). Sle­de­ći boč­ni ob­lik (ge­roj) na­stao je pre­ma ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca, a u po­sled­njem (ghe­roj) ču­va se su­gla­snik h, pre­ma iz­vor­nom ob­li­ku, ali se is­pred nje­ga na­šao i su­gla­snik g pre­ma ma­lo­čas na­ve­de­nom ob­li­ku iz je­zi­ka pre­no­si­o­ca.

5.5.5. Jed­na od ret­kih du­blet­nih gru­pa u ko­ji­ma se ja­vlja­ju re­či po­re­klom iz la­tin­skog je­zi­ka, ali pre­ma ob­li­ku iz grč­kog je­zi­ka (i vi­zan­tij­skog grč­kog) kao pre­no­si­o­ca je­ste ona ko­ja je na­sta­la od ime­na rim­skog im­pe­ra­to­ra Ce­za­ra (Ca­e­sar) i ona u oče­ki­va­nom ob­li­ku pre­ma tra­di­ci­o­nal­nom iz­go­vo­ru la­tin­skog je­zi­ka u Gra­đi ni­je za­be­le­že­na (ce­sar/ke­sar, će­ sar pre­ma lat. ca­e­sar, grč. κα‹σαρ, τζα‹σαρ; var. τζšσαρ).

193

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

5.6. Za­stu­plje­nost du­blet­nih gru­pa re­či u Gra­đi, a po­ne­kad i ve­ći broj boč­nih ob­li­ka, za či­ji na­sta­nak su broj­ni i uglav­nom oprav­da­ni raz­lo­zi u ovo­me ra­du već na­ve­de­ni,46 sve­do­če o mno­gim bi­lin­gval­nim kon­tak­ti­ma jed­no­ga na­ro­da na jed­noj spe­ci­fič­noj te­ri­to­ri­ji. Ta­ko­ đe, mno­ge oso­be­no­sti Voj­vo­di­ne sa kra­ja 17. i to­kom 18. ve­ka pre­po­zna­tlji­ve su i da­nas jer je ta po­kra­ji­na Re­pu­bli­ke Sr­bi­je za­dr­ža­la ka­rak­te­ri­sti­ke mul­ti­et­nič­ke, mul­ti­kul­tur­ne i mul­ti­kon­fe­si­o­nal­ne sre­di­ne, a sa­mim tim i mul­ti­lin­gval­nost, i sto­ga ne de­lu­je iz­ne­na­đu­ju­će či­nje­ni­ca da se, bez ob­zi­ra na to što je pro­ces adap­ta­ci­je re­či po­re­klom iz grč­kog i la­tin­skog je­zi­ka odav­no za­vr­šen, po­ne­ki boč­ni ob­lik iz Gra­đe i da­lje ko­ri­sti. A raz­log za to uglav­nom ni­je ne­do­volj­na obra­zo­va­nost ne­go broj­no bi­lin­gval­no sta­nov­ni­štvo i bli­ski kon­takt srp­skog ži­vlja sa pred­stav­ni­ci­ma na­ci­o­nal­nih ma­nji­na ko­je i da­nas ži­ve u Voj­vo­di­ni.

LI­TE­RA­TU­RA Ивић, Па­вле, О Ву­ку Ка­ра­џи­ћу (Це­ло­куп­на де­ла Па­вла Иви­ћа, том IV), Срем­ски Кар­лов­ци, Но­ви Сад 1991.

2. Ивић, Па­вле, Пре­глед исто­ри­је срп­ског је­зи­ка (Це­ло­куп­на де­ла Па­вла Иви­ћа, том VI­II), Срем­ ски Кар­лов­ци, Но­ви Сад 1998.

3. Кан­гр­га, Јо­ван, Не­мач­ко-срп­ско­хр­ват­ски реч­ник, Бе­о­град 1959.

4. Клајн, Иван Усло­ви за аси­ми­ла­ци­ју стра­них ре­чи, Ана­ли Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та, све­ска 6, Бе­о­град 1966, 433–443.

----. Стра­на реч – шта је то?, Збор­ник Ма­ти­це срп­ске за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку, Но­ви Сад 1967, 7–24.

----. Вр­сте ро­ма­ни­за­ма у са­вре­ме­ном срп­ско­хр­ват­ском је­зи­ку и пу­те­ви њи­хо­вог до­ла­ска, ЗМС за фи­ло­ло­ги­ју и лин­гви­сти­ку, 41/1, Но­ви Сад 1998, 69–89.

----. При­ло­зи гра­ма­ти­ци срп­ско­га је­зи­ка 1,Твор­ба ре­чи у са­вре­ме­ном срп­ском је­зи­ку (Сла­га­ње и пре­фик­са­ци­ја), Бе­о­град.

----. Ita­li­jan­sko-srp­ski reč­nik, Be­o­grad 1996.

5. Клајн, Иван, Ми­лан Шип­ка, Ве­ли­ки реч­ник стра­них ре­чи и из­ра­за, Но­ви Сад 2007.

6. Kra­us-Sre­brić, Eva, Zo­ran Ga­čić, Reč­nik srp­sko­hr­vat­sko-grč­ki i grč­ko-srp­sko­hr­vat­ski, Be­o­grad 1988.

7. Ma­re­vić, Jo­zo, La­tin­sko-hr­vat­ski en­ci­klo­pe­dij­ski rječ­nik, I–II, Ve­li­ka Go­ri­ca – Za­greb 2000.

8. Пра­во­пис срп­ско­хр­ват­ско­га књи­жев­ног је­зи­ка, из­ра­ди­ла пра­во­пи­сна ко­ми­си­ја, Но­ви Сад – За­ греб 1960.

9. Пра­во­пис срп­ско­га је­зи­ка, при­ре­ди­ли Ми­тар Пе­ши­кан, Јо­ван Јер­ко­вић, Ма­то Пи­жу­ри­ца, Но­ви Сад 1993.

10. Ри­стић, Ста­на Не­ке ка­рак­те­ри­сти­ке стра­не лек­си­ке у је­зи­ку пред­ву­ков­ског вре­ме­на (на кор­пу­ су „Гра­ђа за реч­ник стра­них ре­чи у пред­ву­ков­ском пе­ри­о­ду”, I том – Ве­ли­ми­ра Ми­хај­ло­ви­ћа), На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не, 25/2, Бе­о­град 1996, 177–186.

----. Мар­ки­ра­ни ти­по­ви стра­не лек­си­ке у је­зи­ку пред­ву­ков­ског вре­ме­на, (на кор­пу­су „Гра­ђа за реч­ник стра­них ре­чи у пред­ву­ков­ском пе­ри­о­ду”, I том – Ве­ли­ми­ра Ми­хај­ло­ви­ћа), Срп­ски је­зик 1–2, Фи­ло­ло­шки фа­кул­тет Бе­о­град, Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Ник­шић, Бе­о­град 1996а, 118–131.

1.

46 Me­đu boč­nim ob­li­ci­ma u Gra­đi si­gur­no se na­šao i po­ne­ki ko­ji je na­stao iz ne­ha­ta – usled gre­ške pri pi­sa­nju ili pre­pi­si­va­nju.

194

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

11. РМС: Реч­ник срп­ско­хр­ват­ско­га књи­жев­ног је­зи­ка, I–IV, Но­ви Сад 1967–1976.

12. РСА­НУ: Реч­ник срп­ско­хр­ват­ског књи­жев­ног и на­род­ног је­зи­ка, СА­НУ (до XVII то­ма), Бе­о­град 1959–2006.

13. Senc, Stje­pan, Grč­ko-hr­vat­ski rječ­nik, Za­greb 1910 (re­print 1998).

14. Skok, Pe­tar, Eti­mo­lo­gij­ski rječ­nik hr­vat­sko­ga ili srp­sko­ga je­zi­ka, I–IV, Za­greb 1971–1974.

15. Sta­nić, Mi­li­ja, Dam­njan Mo­ra­čić, Je­zič­ko pra­vo­pi­sni sa­vet­nik, dru­go iz­da­nje, Be­o­grad 1989.

16. Ста­ној­чић, Жи­во­јин, Љу­бо­мир По­по­вић, Гра­ма­ти­ка срп­ског је­зи­ка, је­да­на­е­сто, пре­ра­ђе­но из­да­ње, Бе­о­град 2008.

17. Сте­ва­но­вић, Ми­ха­и­ло, Са­вре­ме­ни срп­ско­хр­ват­ски је­зик, I том, пе­то из­да­ње, Бе­о­град 1989.

18. Су­че­вић, Ми­лан, Је­зик у де­ли­ма До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа (1914), у: На­уч­ни ра­до­ви про­фе­со­ра Кар­ло­вач­ке гим­на­зи­је, II том, Срем­ски Кар­лов­ци 1991, 473–528.

19. Tolstoй: I. I. Tolstoй, Serb­sko-hor­vat­sko-ruskiй slovarь, Mo­skva 1958.

20. Ву­ја­кли­ја, Ми­лан, Лек­си­кон стра­них ре­чи и из­ра­за, тре­ће, до­пу­ње­но из­да­ње, Бе­о­град 1980.

Pho­ne­tic analysis of word do­u­blets ori­gi­na­ting from Gre­ek and La­tin in Ma­te­ri­als for the dic­ti­o­nary of fo­re­ign words be­fo­re Vuk I-II by Ve­li­mir Mi­haj­lo­vic (Part II)

SUM­MARY: The se­cond part of this pa­per de­als with the pho­ne­tic analysis of do­u­blet word forms ori­gi­na­ting from the Gre­ek and La­tin lan­gu­a­ges in Mi­haj­ lo­vic’s bo­ok “Gra­dja”. The­re are nu­me­ro­us pho­ne­tic chan­ges that can be no­ti­ ced and used to ex­pla­in the pro­ces­ses of pri­mary and se­con­dary adap­ta­tion; as well as that the de­gree of the word adap­ta­tion can be fol­lo­wed both in its sta­ble and un­sta­ble forms. The analyzed ma­te­rial is fer­ti­le and sub­stan­tial, and is anot­her exam­ple of how the lin­gu­i­stic bor­ro­wing can­not be con­si­de­red as a one-ti­me and com­ple­ted pro­cess, but as an ad­di­ti­ve re­sult of the use of va­ri­o­us forms in va­ri­o­us de­gre­es of as­si­mi­la­tion, in a spe­ci­fic mo­ment and in a spe­ci­fic ter­ri­tory.

KEY WORDS: tran­smis­sion lan­gu­ag­ e, re­ce­i­ver lan­gu­a­ge, lin­gu­i­stic bor­ro­wing, pri­mary and se­con­dary adap­ta­tion, Skok, Klajn, Ivic.

ljud­mi­la­pen­delj@g­mail.com

195

f o t o

S a ĹĄ a

s t r a n a :

1 9 5 ,

M i l o v a n o v i Ä&#x2021; 1 9 6 ,

1 9 7 ,

2 1 3 ,

s a s a @ a t s - s e r b ia . c o m 2 2 4 ,

2 2 5

196

197

198

199

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 730.071:929 Brankuzi K.

Jasna Jovanov Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad Akademija klasičnog slikarstva Univerziteta EDU­CONS, Srem­ska Ka­me­ni­ca, Sr­bi­ja

Kon­stan­tin Bran­ku­zi: let bo­žan­skog ma­ši­ni­ste

SA­ŽE­TAK: Kon­stan­tin Bran­ku­zi je­dan je od naj­ve­ćih svet­skih i ru­mun­skih va­ja­ ra dva­de­se­tog ve­ka. Po­što je u Ru­mu­ni­ji ste­kao umet­nič­ko obra­zo­va­nje u aka­ dem­skom du­hu, pre­ko Be­ča, Min­he­na i Ba­ze­la, 1904. go­di­ne sti­gao je u Pa­riz i ta­mo pro­veo osta­tak ži­vo­ta. Uklju­čiv­ši se u umet­nič­ki ži­vot Pa­ri­za, spri­ja­te­ ljio se sa umet­ni­ci­ma ko­ji su ta­ko­đe do­šli iz dru­gih ze­ma­lja. Po­red uče­šća na iz­lo­žba­ma u Fran­cu­skoj, iz­la­gao je i u Ru­mu­ni­ji, Min­he­nu i Ve­ne­ci­ji, kao i u Nju­jor­ku i Či­ka­gu. U Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, gde su mno­gi ko­lek­ci­o­na­ri že­le­li da ima­ju nje­go­ve skulp­tu­re, iz­me­đu 1914. i 1926, sa­mo­stal­no je iz­la­gao če­ti­ri pu­ta. For­mi­ran u du­hu Pa­ri­ske ško­le, na su­prot­no­sti­ma ru­mun­ske na­ci­o­nal­ne umet­no­sti i va­jar­skih kul­tu­ra an­tič­kih i eg­zo­tič­nih ze­ma­lja i vi­so­ko­so­fi­sti­ci­ ra­ne mo­der­ne umet­no­sti, za ideal je se­bi po­sta­vio do­se­za­nje su­šti­ne ob­li­ka; stva­rao je skulp­tu­re sti­li­zo­va­nih i aso­ci­ja­tiv­nih ob­li­ka, uglav­nom u ka­me­nu, dr­ve­tu i ugla­ča­noj bron­zi, pod­jed­na­ku pa­žnju po­sve­ću­ju­ći po­sta­men­ti­ma ko­je je sma­trao sa­stav­nim de­lom ce­li­ne. Ate­lje je pre­tvo­rio u svo­je­vr­stan iz­lo­žbe­ni pro­stor, i u nje­mu je od skulp­tu­ra pra­vio po­seb­ne po­stav­ke ko­je je za­tim fo­to­ gra­fi­sao če­sto me­nja­ju­ći osve­tlje­nje, ta­ko im pri­da­ju­ći no­ve vred­no­sti. Svo­ju umet­nič­ku za­o­stav­šti­nu za­ve­štao je na­ro­du Fran­cu­ske. Tekst tre­ba da pri­ka­že pro­ces umet­nič­kog for­mi­ra­nja i te­me i ide­je u stva­ra­la­štvu Kon­stan­ti­na Bran­ ku­zi­ja kroz raz­li­či­te mo­men­te u nje­go­vom ži­vo­tu: ve­zu sa Ru­mu­ni­jom, ži­vot u Pa­ri­zu, krat­ko­traj­nu eta­pu stva­ra­nja ve­za­nu za In­di­ju, iz­lo­žbe u Nju­jor­ku i dru­gim ame­rič­kim gra­do­vi­ma, kao i mo­ti­ve nje­go­vih skulp­tu­ra.

KLJUČ­NE RE­ČI: Kon­stan­tin Bran­ku­zi, skulp­tu­ra, mo­der­ni­zam, Pa­ri­ska ško­la.

Ro­đen u Ru­mu­ni­ji, va­jar Kon­stan­tin Bran­ku­zi (Con­stan­tin Brâncuşi, 19. fe­bru­ar 1876 – 16. mart 1957) ve­ći deo opu­sa ostva­ru­je u Fran­cu­skoj, či­me se svr­sta­va me­đu naj­zna­čaj­ ni­je auto­re Pa­ri­ske ško­le. Ve­o­ma se ra­no uklju­čio u avan­gard­na stru­ja­nja ko­ja su pre­va­zi­šla evrop­sko tlo, ta­ko da je jed­nim de­lom svog ra­da uti­cao i na stva­ra­la­štvo ame­rič­kih va­ja­ra 200

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

s po­čet­ka dva­de­se­tog ve­ka. Od­ra­stao u ru­ral­nom i ar­ha­ič­nom pla­nin­skom okru­že­nju, sam Bran­ku­zi kao umet­nič­ka lič­nost for­mi­rao se u neo­bič­nom spo­ju tra­di­ci­o­nal­nog dr­vo­re­ zba­ra i vi­so­ko­so­fi­sti­ci­ra­nog mo­der­nog umet­ni­ka (Lu­cie-Smith 2009: 95). Ro­đen je 1876. u Ho­bi­ci kod gra­da Tar­gu Ži­jua u Ol­te­ni­ji. Po­re­klom iz si­ro­ma­šne se­o­ske po­ro­di­ce, kao pa­stir na ob­ron­ci­ma Kar­pa­ta, za­ni­ma­nje za dr­vo­re­zbar­stvo po­ka­zao je još 1883. go­di­ne.

Ovo ra­no is­ku­stvo uči­ni­će da u nje­go­vom bu­du­ćem ra­du kle­sa­nje i re­zba­re­nje uvek ima­ju pred­nost nad mo­de­lo­va­njem u gli­ni.

Kra­jo­va, Bu­ku­rešt, i da­lje Pri­vu­čen sve­tlo­sti­ma gra­da, 1884. go­di­ne po­ku­šao je da obez­be­di eg­zi­sten­ci­ju kao po­ moć­nik bo­ja­dži­je, za­tim po­moć­nik pro­dav­ca u ba­kal­ni­ci i ko­nač­no slu­ga u krč­mi. Upra­vo tu je pr­vi put pri­ka­zao svo­je ume­će ka­da je za op­kla­du od ko­ma­da dr­ve­ta na­pra­vio vi­o­li­nu.

Ta­ko je ste­kao i pr­vog me­ce­nu i 1893. go­di­ne za­po­čeo umet­nič­ko ško­lo­va­nje u Umet­nič­ ko-za­nat­skoj ško­li u Kra­jo­vi (Partsch 2002: 247–249), gde uči da va­ja i kle­še u dr­ve­tu i gde nje­gov ta­le­nat vr­lo br­zo bi­va za­pa­žen. U av­gu­stu 1895. go­di­ne upi­sao se na spe­ci­jal­ni kurs za iz­ra­du dr­ve­ne skulp­tu­re, ko­ji je za­vr­šio 1897, ka­da je ura­dio i bi­stu osni­va­ča ško­le Ge­or­ge Hi­tua (Ghe­org­he Chi­tu) (http://socyberty.com/hi­story/con­stan­tin-bran­cu­si-themont­par­nas­se-sa­int). U sep­tem­bru 1898. upi­su­je se u Na­ci­o­nal­nu ško­lu le­pih umet­no­sti u Bu­ku­re­štu, ko­ju po­ha­đa do 1902. go­di­ne. Naj­ra­ni­je skulp­tu­re Kon­stan­ti­na Bran­ku­zi­ja pri­pa­da­ju upra­vo pe­ri­o­du nje­go­vog ško­lo­va­nja u Kra­jo­vi i Bu­ku­re­štu. Umet­nič­ko na­sle­đe i ak­tu­el­na umet­nost ko­je je Kon­stan­tin Bran­ku­zi mo­gao da upo­zna u Bu­ku­re­štu, po­tvr­di­li su iz­bor ko­nač­nog opre­de­lje­nja – po­sta­će va­jar. Kao uče­nik Jo­na Ge­or­ge­skua (Ion Ge­or­ge­ scu) i Vla­di­mi­ra He­ge­la (Vla­di­mir He­gel), či­ji je opus po­či­vao na aka­dem­skim osno­va­ma, ali ipak otvo­ren pre­ma na­zna­ka­ma im­pre­si­o­ni­zma i pod Ro­de­no­vim uti­ca­jem, u svo­jim skulp­tu­ra­ma je po­ka­zao upra­vo ono što se i oče­ki­va­lo: sa­vla­da­nu ve­šti­nu i ver­nost ori­gi­na­ lu. O to­me sve­do­či jed­na stu­di­ja ka­rak­te­ra, kao i ne­ko­li­ko ko­pi­ja (Vi­te­li­us, La­o­kon­to­va gla­ va). Pr­vu fi­nan­sij­sku pot­po­ru do­bio je upra­vo za­to što je, od­go­va­ra­ju­ći zah­te­vi­ma sre­di­ne i vre­me­na, na­u­čio da va­ja u du­hu aka­dem­ske umet­no­sti. Ne­po­sred­no po za­vr­šet­ku ško­lo­va­ nja na­sta­će pr­ve upe­ča­tlji­ve skulp­tu­re, bi­ste Jo­na Ge­or­ge­sku-Gor­ja­na (1902) i ge­ne­ra­la dr Ka­ro­la Da­vi­le (1903, Ca­rol Da­vi­la). Na­kon iz­ve­snih iz­me­na, ko­pi­ja bi­ste ge­ne­ra­la Da­vi­le po­sta­vlje­na je 1912. go­di­ne is­pred Voj­ne bol­ni­ce u Bu­ku­re­štu (http://socyberty.com/hi­ story/con­stan­tin-bran­cu­si-the-mont­par­nas­se-sa­int/). Sam autor je uni­štio ve­ći broj ra­nih ra­do­va, kao što ih je i ka­sni­je uni­šta­vao, što ote­ža­va sva­ku ras­pra­vu o nji­ma. „Sva­ki dan bih na­pra­vio dru­gu fi­gu­ru, sa­mo da bih je uve­če uni­štio” – a sve u ci­lju is­pi­ti­va­nja sop­stve­nih mo­guć­no­sti i ogle­da­nja u raz­li­či­tim ma­te­ri­ja­li­ma (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 20). Ipak, mo­že se re­ći da se na osno­vu onih sa­ču­va­nih te­ško na­slu­ću­je ra­di­kal­nost bu­du­ćeg Bran­ku­zi­je­ vog stva­ra­nja, kao i pri­vr­že­nost ovog umet­ni­ka ele­men­ti­ma ar­ha­ič­ne i fol­klor­ne tra­di­ci­je.

Još jed­no od ret­kih sa­ču­va­nih de­la iz ra­nog pe­ri­o­da, na­sta­lo pod ru­ko­vod­stvom pro­fe­so­ra ana­to­mi­je Di­mi­tri­ja Ge­ro­te (Di­mi­trie Ge­ro­ta), pred­sta­vlja écorché – maj­stor­ski iz­ve­de­nu fi­gu­ru čo­ve­ka ko­me je ko­ža uklo­nje­na ka­ko bi se ja­sno vi­de­li mi­ši­ći i krv­ni su­do­vi. Ovaj 201

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ana­tom­ski mo­del bio je iz­lo­žen u ru­mun­skom Ate­ne­u­mu 1903. go­di­ne. Ma­da pred­sta­vlja sa­mo ana­tom­sku stu­di­ju, skulp­tu­ra ot­kri­va pr­ve na­po­re mla­dog umet­ni­ka da pro­dre do su­šti­ne, ume­sto da se za­dr­ži na spo­lja­šnjo­sti (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 17). Sle­de­ća sta­ni­ca na nje­go­vom pu­tu bio je Min­hen, kao lo­gi­čan cilj ve­ći­ne mla­dih umet­ni­ka iz okru­že­nja. Na tom pu­tu je pro­šao i kroz Beč, u ko­jem je na­krat­ko već bo­ra­vio 1902. go­di­ne, kao i kroz Ba­zel, ali ni­je­dan od ovih gra­do­va u mla­dom va­ja­ru glad­nom no­vih is­ku­sta­va ni­je pro­bu­ dio že­lju da u nje­mu i osta­ne. Već u ovoj fa­zi Bran­ku­zi­je­va lič­nost, kao i nje­go­vo bu­du­će de­lo, do­bi­ja­ju pri­zvuk ar­he­tip­skog: iz Min­he­na je, ostav­ši bez nov­ca, pu­to­va­nje pro­du­žio pe­ši­ce, po­put drev­nih pu­tu­ju­ćih umet­ni­ka – sa ran­cem na le­đi­ma i šta­pom u ru­ci, na­lik na ve­či­tog lu­ta­li­cu, ka­ko je se­be pri­ka­zao Gi­stav Kur­be (Gu­stav Co­ur­bet) na sli­ci Do­bar dan, go­spo­di­ne Kur­be. Pre­po­zna­ju­ći ga kao jed­nog od svo­jih, se­lja­ci su mu us­put sve vre­me pru­ža­li po­moć (Lu­cie-Smith 2009: 95).

Pa­riz Sti­gav­ši 1904. go­di­ne u Pa­riz, Kon­stan­tin Bran­ku­zi za­u­vek po­sta­je nje­gov sta­nov­nik.

Da bi se­bi omo­gu­ćio na­sta­vak stu­di­ja u Na­ci­o­nal­noj vi­so­koj ško­li le­pih umet­no­sti, ra­dio je naj­ra­zli­či­ti­je po­slo­ve, uklju­ču­ju­ći pe­va­nje u ho­ru i po­slu­ži­va­nje u Ru­mun­skoj pra­vo­ slav­noj cr­kvi. U ate­ljeu An­to­ni­na Mer­si­jea (An­to­nin Mer­cié) mo­gao je da pro­ši­ri zna­nja o re­a­li­za­ci­ji mo­nu­men­tal­nih spo­me­nič­kih ce­li­na he­roj­ske sa­dr­ži­ne i o pred­sta­vlja­nju ale­go­ rij­skih i mi­to­lo­ških fi­gu­ra. Od­lu­čan da uspe, na zi­do­ve svog pr­vog ate­ljea oka­čio je nat­pi­se: „Ne za­bo­ra­vi da si umet­nik!”; „Ne­moj da po­klek­neš!”; „Ne pla­ši se, us­pe­ćeš!”; „Stva­raj kao Bog, na­re­đuj kao Kralj, ra­di kao Rob!” (Lu­cie-Smith 2009: 95). Na pre­po­ru­ku pro­fe­so­ra Mer­si­jea, 1906. go­di­ne pri­ja­vio je tri skulp­tu­re za Je­se­nji sa­lon. Nje­go­vo pr­vo iz­la­ga­nje, na­ kon od­la­ska iz Ru­mu­ni­je, pri­vu­klo je pa­žnju Ogi­sta Ro­de­na (Augu­ste Ro­din), ko­ji je bio u ži­ri­ju. Kao re­do­van iz­la­gač, po­ja­vlju­je se i na sa­lo­ni­ma 1907. i 1909. go­di­ne. Ubr­zo pri­hva­ ta Ro­de­nov po­ziv da ga kao nje­gov po­moć­nik pra­ti u Me­ud ­ on. „Sva­ki dan bih ura­dio po jed­nu skulp­tu­ru u Ro­de­no­vom ma­ni­ru. Ni­sam vi­še mo­gao da iz­dr­žim u nje­go­voj bli­zi­ni, ma­da sam mu bio drag. Sve što sam ra­dio li­či­lo je na nje­ga. Ne­sve­sno sam ko­pi­rao, ali sam uvi­đao da pra­vim ko­pi­je. Bio sam ne­sre­ćan. Bi­le su to mo­je naj­te­že go­di­ne, go­di­ne tra­ga­ nja, na­la­že­nja sop­stve­nog pu­ta” (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 22). Ko­nač­no, sa­rad­nja se za­vr­ši­la uz još jed­nu po­slo­vi­cu: „U sen­ci ve­li­kog dr­ve­ta ne ra­ste ni­šta” (Ar­na­son 2008: 152). Ovo pu­to­va­nje je zna­čaj­no i zbog po­znan­stva sa ame­rič­kim fo­to­gra­fom i sli­ka­rom po­re­klom iz Luk­sem­bur­ga Edvar­dom Štaj­he­nom (Ed­ward Ste­ic­hen). Usle­di­le su i pr­ve na­rudž­bi­ne, uglav­nom nad­grob­nih spo­me­ni­ka. Me­đu nji­ma je Po­lju­bac, po­sta­vljen 1910. go­di­ne na Mon­par­na­su, na gro­bu mla­de Ru­ski­nje ko­ja je iz­vr­ši­la sa­mo­u­bi­stvo zbog ne­sreć­ne lju­ba­vi – de­lo u kom su kon­cen­tri­sa­na bu­du­ća auto­ro­va in­te­re­so­va­nja (Partsch 2002: 247). Ta­ko­đe mu je ot­ku­pljen pr­vi rad za Umet­nič­ki mu­zej u Bu­ku­re­štu. Bran­ku­zi na­la­zi ate­lje u uli­ci Mon­par­nas i sti­če pri­ja­te­lje me­đu umet­ni­ci­ma kao što su: Ame­deo Mo­di­lja­ni (Ame­deo Mo­di­gli­a­ni), Ha­im Su­tin (Cha­im So­u­ti­ne), Fer­nan Le­že (Fer­nand Le­ger), An­ri Ru­so Ca­ri­ nik (Hen­ri le do­u­a­ni­er Ro­us­se­au). Na­kon iz­la­ga­nja na Sa­lo­nu na­ci­o­nal­nog Dru­štva le­pih 202

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

umet­no­sti (1908), kri­ti­čar Šarl Mo­ris (Char­les Ma­u­ri­ce) u Mer­cu­re de Fran­ce-u iz­dva­ja ga is­pred osta­lih pri­pad­ni­ka nje­go­ve ge­ne­ra­ci­je. Kao re­do­van iz­la­gač po­ja­vlju­je se iste go­di­ ne na Sa­lo­nu ne­za­vi­snih, a 1912. go­di­ne i na Sa­lo­nu u Bu­ku­re­štu. Po­znan­stvo sa mla­dom ma­đar­skom sli­kar­kom Mar­git Po­ganj (Pogány Mar­git) re­zul­ti­ra­će ni­zom skulp­tu­ra za ko­je mu je po­zi­ra­la, i nje­nim por­tre­tom kao jed­nim od naj­po­zna­ti­jih Bran­ku­zi­je­vih por­tre­ta uop­šte. U krug nje­go­vih pri­ja­te­lja ušli su Gi­jom Apo­li­ner (Gu­il­la­u­me Apol­li­na­i­re), Fi­li­po To­ma­zo Ma­ri­ne­ti (Fi­lip­po Tom­ma­so Ma­ri­net­ti), An­ri Ma­tis (Hen­ri Ma­tis­se) i Pa­blo Pi­ka­ so (Pa­blo Pi­cas­so). I da­lje sta­nov­nik uli­ce Mon­par­nas, pre­se­lio je ate­lje u broj 47.

Evro­pa, Ame­ri­ka Go­di­na 1913. zna­čaj­na je pre­kret­ni­ca: na­sta­je Pr­vi ko­rak, pr­va fi­gu­ra u dr­ve­tu in­spi­ri­ sa­na afrič­kom skulp­tu­rom (Hohl 2002: 961). Kao pred­stav­nik Ru­mu­ni­je, Bran­ku­zi iz­la­že na In­ter­na­ci­o­nal­noj iz­lo­žbi u Kun­stha­li u Min­he­nu. Na pa­ri­skom Sa­lo­nu ne­za­vi­snih pri­ ka­za­će pr­vu iz ci­klu­sa skulp­tu­ra La Maïastra. Ta­ko­đe, uče­stvu­je na Sa­lo­nu od­ba­če­nih u Lon­do­nu, gde upo­zna­je va­ja­ra Hen­ri­ja Go­di­jea-Br­ze­sku (Hen­ri Ga­u­di­er-Br­ze­ska), ko­ji će in­spi­ri­sa­ti re­ži­se­ra Ke­na Ra­se­la (Ken Rus­sel) da sni­mi film „Okrut­ni Me­si­ja” (1972). Bran­ ku­zi­ja će ovaj ra­no pre­mi­nu­li va­jar upu­ti­ti ka da­ljoj sti­li­za­ci­ji i pro­či­šće­nju ob­li­ka. Ko­nač­ no, me­đu 1500 sli­ka, skulp­tu­ra i pred­me­ta pri­me­nje­ne umet­no­sti i me­đu 300 evrop­skih i ame­rič­kih auto­ra, sa pet skulp­tu­ra uče­stvu­je na Me­đu­na­rod­noj iz­lo­žbi mo­der­nih umet­ni­ ka u Nju­jor­ku, po­zna­ti­joj pod na­zi­vom Ar­mo­ri šou (http://www.ar­tchi­ve.com/ar­tchi­ve/B/ bran­cu­si). Iz­lo­žba, ko­ja se naj­če­šće po­mi­nje u kon­tek­stu sli­ke Mar­se­la Di­ša­na (Mar­cel Duc­hamp) Akt ko­ji si­la­zi niz ste­pe­ni­ce, po­mo­gla je učvr­šći­va­nju Bran­ku­zi­je­ve re­pu­ta­ci­ je u Ame­ri­ci i po­ja­vi po­kro­vi­te­lja ko­ji su do­pri­ne­li po­bolj­ša­nju umet­ni­ko­ve fi­nan­sij­ske si­tu­a­ci­je i stva­ra­nju no­vih po­znan­sta­va. Na­red­ne, 1914. go­di­ne, Kon­stan­tin Bran­ku­zi i Edvard Štaj­hen iz­la­žu u Pho­to-Se­ces­sion Gal­lery Al­fre­da Šti­gli­ca (Ga­le­ri­ja 291), gde va­jar upo­zna­je svog bu­du­ćeg ve­li­kog ko­lek­ci­o­na­ra Džo­na Kvi­na (John Qu­inn). Kvin i Vol­ter Aren­sberg (Wal­ter Aren­sberg) ot­ku­pi­će ne­ko­li­ko skulp­tu­ra i sa dru­ge sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe odr­ža­ne u Nju­jor­ku 1916. go­di­ne u Mo­der­noj ga­le­ri­ji, a Bran­ku­zi će to­kom vre­me­na u Ame­ri­ci ste­ći još ne­ko­li­ko me­ce­na. Usle­di­će i mno­gi dru­gi na­stu­pi u Ame­ri­ci: sa dva­de­ set jed­nom skulp­tu­rom uče­stvo­va­će na Iz­lo­žbi sa­vre­me­ne fran­cu­ske umet­no­sti u Ga­le­ri­ji skulp­tu­ra u Nju­jor­ku (1922); tre­ći put će iz­la­ga­ti sa­mo­stal­no u Nju­jor­ku u Ga­le­ri­ji „Vil­ den­štajn” (1922). Ta­da će se ro­di­ti ide­ja o po­sta­vlja­nju Bes­kraj­nog stu­ba u Cen­tral par­ku u Nju­jor­ku. Nje­go­vu ma­nju ver­zi­ju is­kle­sa­nu od dr­ve­ta to­po­le Bran­ku­zi će po­sta­vi­ti 1926. go­di­ne u vr­tu na ima­nju Edvar­da Štaj­he­na u Vu­lan­ži­su, ne­da­le­ko od Pa­ri­za. Kra­jem sep­ tem­bra 1922. go­di­ne pri­re­di­će još jed­nu iz­lo­žbu u Nju­jor­ku, sa­da u ga­le­ri­ji Džo­ze­fa Bru­ me­ra (Jo­seph Brum­mer). U ve­zi sa ovom iz­lo­žbom osta­će za­pam­ćen su­kob sa ame­rič­kom ca­ri­nom ko­ja Bran­ku­zi­je­ve me­tal­ne skulp­tu­re ni­je tre­ti­ra­la kao umet­nič­ka de­la, već kao in­du­strij­ski pro­iz­vod ko­ji pod­le­že vi­so­koj ca­rin­skoj sto­pi. Na­kon tu­žbe, autor je tek 1928. go­di­ne do­bio spor, ali je za­to nje­gov na­stup u Bru­me­ro­voj ga­le­ri­ji do­bio do­dat­ni pu­bli­ci­ tet. Ista iz­lo­žba je na­red­ne go­di­ne pri­ka­za­na u Art klu­bu u Či­ka­gu, a u Bru­me­ro­voj ga­le­ 203

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ri­ji Bran­ku­zi po­no­vo iz­la­že 1933. go­di­ne. Uče­stvu­je i na iz­lo­žba­ma Ku­bi­zam i ap­strakt­na umet­nost u Mu­ze­ju mo­der­ne umet­no­sti u Nju­jor­ku, kao i na iz­lo­žbi Umet­nost na­šeg do­ba u Mu­ze­ju mo­der­ne umet­no­sti u Či­ka­gu (1939), ka­da je pri­ka­zao Stub od ner­đa­ju­ćeg če­li­ka u ob­li­ku obla­ko­de­ra (http://www.cen­tre­pom­pi­dou.fr). Tre­ba na­po­me­nu­ti da umet­ni­kov su­kob sa ame­rič­kom ca­ri­nom ni­je bio je­di­ni ne­spo­ra­zum te vr­ste. Go­di­nu da­na pre ne­go što će Bran­ku­zi do­bi­ti spor u Ame­ri­ci, 1927. go­di­ne, tri nje­go­ve skulp­tu­re je­dva su pro­šle ru­mun­sku ca­ri­nu i u po­sled­njem tre­nut­ku su sti­gle da bu­du iz­lo­že­ne na iz­lo­žbi Sa­lo­nul Ofi­cial Ro­min; ži­ri im je tom pri­li­kom do­de­lio pr­vu na­gra­du (Bre­zi­a­nu, Ge­ist 1965: 24).

In­di­ja Sla­va ko­ju je Kon­stan­tin Bran­ku­zi uži­vao u Ame­ri­ci do­ne­la mu je 1931. go­di­ne i na­ rudž­bi­nu ma­ha­ra­dže Je­švan­trao Ho­ka­ra II od In­do­ra za grad­nju Hra­ma is­ku­plje­nja (Ar­ na­son 2008: 154). Hram je bio za­mi­šljen kao pro­sto­ri­ja bez pro­zo­ra, sa­mo sa otvo­rom na kro­vu. U unu­tra­šnjo­sti, do ko­je bi se do­la­zi­lo kroz tu­nel, sve­tlost bi se od­bi­ja­la o po­vr­ši­nu vo­de u ba­ze­nu, zi­do­vi bi bi­li ukra­še­ni fre­ska­ma pti­ca. Unu­tra bi se na­la­zi­le i tri fi­gu­re Pti­ ce u pro­sto­ru, ko­je je ma­ha­ra­dža ra­ni­je ot­ku­pio od Bran­ku­zi­ja. Ova­ko kon­ci­pi­ra­no zda­nje pred­sta­vlja­lo bi oli­če­nje osnov­nih Bran­ku­zi­je­vih stva­ra­lač­kih prin­ci­pa: ide­a­li­za­ci­ju estet­ ske for­me kroz in­te­gra­ci­ju ar­hi­tek­tu­re, skulp­tu­re i unu­tra­šnjeg ure­đe­nja, kao i evo­ci­ra­nje spi­ri­tu­al­nog. Ra­de­ći na pro­jek­tu, u In­di­ju pr­vi put pu­tu­je 1936. go­di­ne. I ta­da, kao i 1937. go­di­ne, ka­da je Bran­ku­zi po­no­vo u In­di­ji zbog po­čet­ka grad­nje, ma­ha­ra­dža, je­dan od naj­ bo­ga­ti­jih lju­di na sve­tu, ni­je ži­veo ta­mo već u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Po­što je ma­ha­ra­dža u me­đu­vre­me­nu od­u­stao od grad­nje, hram je ostao sa­mo u pla­no­vi­ma, i sam Bran­ku­zi 1938. go­di­ne de­fi­ni­tiv­no na­pu­šta ide­ju o tom pro­jek­tu. Kao deo kom­plek­sa bi­la je pred­vi­ đe­na mo­nu­men­tal­na skulp­tu­ra od hra­sto­vi­ne Kralj kra­lje­va (1938), na­me­nje­na za en­te­ri­ jer hra­ma, a re­a­li­zo­va­na kao je­di­no sve­do­čan­stvo o ce­lo­kup­noj za­mi­sli. Spe­ci­fič­nost ove skulp­tu­re le­ži u či­nje­ni­ci da sam rad u dr­ve­tu re­zul­ti­ra je­din­stve­nim pri­mer­kom: ra­do­vi u ka­me­nu ili me­ta­lu pri­ka­zu­ju ar­he­tip­ske for­me, kao što su pti­ce u le­tu ili usnu­la li­ca, dok lič­ni do­pri­nos u dr­ve­tu su­ge­ri­še po­se­ban uti­sak du­hov­nog je­din­stva. U tom smi­slu, Kralj kra­lje­va se mo­že shva­ti­ti kao Bran­ku­zi­jev po­ku­šaj pre­ta­ka­nja mo­ći is­toč­njač­ke re­li­gi­je u va­jar­sku for­mu. I nje­gov pr­vo­bit­ni na­ziv je bio Duh Bu­de, što mu da­je zna­čaj ima­ju­ći u vi­ du da je Bran­ku­zi pre­ko tek­sto­va ti­be­tan­skog fi­lo­zo­fa Mi­la­re­pe bio upo­znat sa bu­di­zmom (Rid 1966: 79).

Ru­mu­ni­ja Ra­do iz­ra­ža­va­ju­ći svo­ja uve­re­nja na po­slo­vi­čan na­čin, Bran­ku­zi je tvr­dio ka­ko „jed­ no­stav­nost ne pred­sta­vlja kraj umet­no­sti, već se do jed­no­stav­no­sti do­la­zi spon­ta­no, pri­bli­ ža­va­njem su­šti­ni stva­ri” (http://www.cen­tre­pom­pi­dou.fr). Sa­mu ide­ju skulp­tor je iz­ra­zio još 1906. u Usnu­loj mu­zi, ko­ju je te go­di­ne iz­la­gao u Bu­ku­re­štu (Rid 1966: 80). Ma­da je već ta­da Fran­cu­ska po­sta­la nje­go­va dru­ga do­mo­vi­na, su­štin­ski ni­kad ni­je pre­ki­nuo sna­žnu ve­zu s tra­di­ci­jom rod­nog kra­ja. Taj uti­sak je iz­bi­jao iz Bran­ku­zi­je­vog po­na­ša­nja, na­či­na 204

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

iz­ra­ža­va­nja ko­ji je evo­ci­rao ar­he­tip­sku lek­si­ku fol­klor­nog na­sle­đa. Ode­vao se jed­no­stav­no, po­put mit­skih šum­skih bi­ća sa ob­ro­na­ka Kar­pa­ta, na­ro­či­to u po­znim go­di­na­ma ži­vo­ta.

Pri­ja­te­lje je obič­no za­ba­vljao iz­vo­de­ći ru­mun­sku mu­zi­ku i pri­pre­ma­ju­ći im spe­ci­ja­li­te­ te na­ci­o­nal­ne ku­hi­nje (Klüver, Mar­tin 1989: 106–107). Ko­nač­no, sklo­nost ka kle­sa­nju i dr­vo­re­zba­re­nju i če­sto po­se­za­nje za ci­ta­ti­ma ar­hi­tek­ton­skih ukra­sa i dru­gih ele­me­na­ta ru­mun­ske tra­di­ci­je pri­sut­na je u nje­go­vim skulp­tu­ra­ma to­kom ce­lo­kup­nog stva­ra­lač­kog opu­sa. Ta­ko­đe, Bran­ku­zi je u sva­ko do­ba po­ka­zi­vao sprem­nost da Ru­mu­ni­ju pred­sta­vlja van nje­nih gra­ni­ca: na već po­me­nu­toj iz­lo­žbi u Min­he­nu 1913, a po­tom i 1924. go­di­ne, za­stu­pao je Ru­mu­ni­ju na Bi­je­na­lu u Ve­ne­ci­ji, iste go­di­ne ka­da je na Ti­lje­rij­skom sa­lo­nu u Pa­ri­zu iz­la­gao Pti­cu u pro­sto­ru. U me­đu­vre­me­nu, pri­li­kom pu­to­va­nja u Ru­mu­ni­ju 1921. go­di­ne, ro­đe­na je ide­ja o po­di­za­nju spo­me­ni­ka u znak se­ća­nja na ot­por ne­mač­kom oku­ pa­to­ru u Pr­vom svet­skom ra­tu 1916. go­di­ne (http://www.cen­tre­pom­pi­dou.fr). Ne­ko­li­ko go­di­na pre ovog pu­to­va­nja, 1918. go­di­ne, Kon­stan­tin Bran­ku­zi je iz­veo svoj pr­vi Bes­kraj­ni stub, skulp­tu­ru ko­ju će, slič­no kao i dru­ge mo­ti­ve, va­ri­ra­ti to­kom vre­me­na u raz­li­či­tim ma­te­ri­ja­li­ma i raz­li­či­tim di­men­zi­ja­ma. Ovu skulp­tu­ru on sam je na­zi­vao i Se­ća­nje bez kra­ja. Na snim­ci­ma iz nje­go­vog ate­ljea, kao i na Štaj­he­no­voj fo­to­gra­fi­ji iz 1926. go­di­ne, na­la­zi se ne­ko­li­ko ver­zi­ja ove skulp­tu­re, ali je prin­cip po­na­vlja­nja sim­pli­fi­ko­va­nog ob­li­ ka u Bes­kraj­nom stu­bu, ko­ji je ko­nač­no po­dig­nut 1938. go­di­ne, u Tar­gu Ži­juu do­bio svoj naj­mo­nu­men­tal­ni­ji ob­lik (Ge­or­ge­scu-Gor­jan 2011). Po­sta­vljen kao deo kom­plek­sa re­a­li­ zo­va­nog iz­me­đu 1936. i 1938. go­di­ne, stub pred­sta­vlja na­rudž­bi­nu Are­ci­je Ta­ta­re­sku (Are­ tia Tâtârescu), pred­sed­ni­ce Na­ci­o­nal­ne li­ge že­na Gor­ja i su­pru­ge ta­da­šnjeg pred­sed­ni­ka Vla­de i ka­sni­jeg am­ba­sa­do­ra Ru­mu­ni­je u Pa­ri­zu. Stub je vi­sok pre­ko 29 me­ta­ra, sa­či­njen od 15 ce­lo­vi­tih i dve po­lo­vi­ne mo­du­la, i svo­jom vi­si­nom uka­zu­je na te­o­ret­sku mo­guć­nost pro­te­za­nja u bes­ko­nač­nost. Sa­mim iz­gle­dom evo­ci­ra i kon­struk­ti­vi­stič­ki na­čin raz­mi­šlja­ nja, ali ga su­štin­ski ne pra­ti: nje­go­vi ele­men­ti od če­li­ka ob­lo­že­nog me­sin­gom, za­pra­vo su učvr­šće­ni me­tal­nom ši­nom ko­ja se pro­te­že kroz unu­tra­šnjost skulp­tu­re i na­ni­za­ni su na nju po­put per­li na ogr­li­ci (Hohl 2002: 994). Sa tlom ume­sto po­sta­men­ta i jed­no­stav­nim ap­strakt­nim ob­li­kom mo­du­la ko­ji se po­na­vlja­ju, Stub cr­pi ener­gi­ju iz ze­mlje. Po­što je po­ dig­nut, Bran­ku­zi je u nje­go­voj bli­zi­ni po­sta­vio i mo­nu­men­tal­nu tri­jum­fal­nu ka­pi­ju, ka­me­ nu kon­struk­ci­ju na ko­joj je po­no­vljen sim­pli­fi­ko­va­ni mo­tiv Po­ljup­ca, pa je u skla­du s tim i do­bi­la ime Ka­pi­ja po­ljup­ca. Ka­pi­ja se na­la­zi iz­me­đu Stu­ba i ma­siv­nog okru­glog ka­me­nog sto­la okru­že­nog s dva­na­est kom­pakt­nih ka­me­nih sto­li­ca, na­lik na me­sto oku­plja­nja di­vo­ va – iz­vor­no bez­i­men kom­pleks da­nas je po­znat pod na­zi­vom Sto ti­ši­ne. Kao mo­del za ovaj kom­pleks po­slu­ži­la je Tri­jum­fal­na ka­pi­ja u Pa­ri­zu, od ko­je li­ni­ja tri­jum­fa vo­di Je­li­sej­skim po­lji­ma do Ti­lje­rij­skog par­ka, sa egi­pat­skim obe­li­skom iz­me­đu. Ova ide­ja bi­la je ja­sni­ja u tre­nut­ku nje­go­ve grad­nje, ka­da su tri zda­nja do­mi­ni­ra­la ogrom­nom pra­znom po­vr­ši­nom, ne­go u na­še vre­me, ka­da se ve­ćim de­lom na­la­ze usred par­ka. Mo­tiv po­ljup­ca, ko­ji je bez­ broj pu­ta po­na­vljan u raz­li­či­tim skulp­tu­ra­ma i re­lje­fi­ma, po­ti­če od dav­na­šnje Bran­ku­zi­je­ve za­mi­sli o Stu­bu po­ljup­ca i Hra­mu lju­ba­vi. Kao što se ovaj mo­tiv ra­ni­je pri­la­go­đa­vao pri­li­ci i stil­skim zah­te­vi­ma svog de­la, u slu­ča­ju kom­plek­sa u Tar­gu Ži­juu kom­po­no­van je u du­ 205

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

hu umet­no­sti to­ta­li­tar­nog re­ži­ma po­ve­za­nog s fa­ši­stič­kom ide­o­lo­gi­jom, vla­da­ju­ćeg u to vre­me u Ru­mu­ni­ji (Hohl 2002: 1020–1021). Upra­vo zbog to­ga, kom­pleks u Tar­gu Ži­juu je to­kom dru­ge po­lo­vi­ne dva­de­se­tog ve­ka pre­pu­šten pro­pa­da­nju, da bi bio ob­no­vljen i re­sta­ u­ri­ran tek 2004. go­di­ne. Za­hva­lju­ju­ći fo­to­gra­fi­ja­ma ko­je je to­kom iz­ra­de ele­me­na­ta i po­ sta­vlja­nja stu­ba u Tar­gu Ži­juu sni­mao glav­ni in­že­njer pro­jek­ta Ste­fan Ge­or­ge­sku-Gor­jan (Şte­fan Ge­or­ge­sku-Gor­jan), ni­je te­ško ste­ći pred­sta­vu o gran­di­o­zno­sti Bran­ku­zi­je­ve vi­zi­je i slo­že­no­sti ce­lo­kup­nog po­du­hva­ta (Ge­or­ge­scu-Gor­jan 2011).

Mo­tiv i ide­ja u skulp­tu­ri Kon­stan­ti­na Bran­ku­zi­ja Umet­nič­ko ško­lo­va­nje Kon­stan­tin Bran­ku­zi je za­po­čeo na aka­dem­skim osno­va­ma (Ar­na­son 2008: 150). Do­la­skom u Pa­riz i in­te­gra­ci­jom u naj­a­van­gard­ni­je umet­nič­ke kru­ go­ve, nje­gov od­nos pre­ma su­šti­ni umet­nič­ke in­ter­pre­ta­ci­je do­ži­veo je ra­di­kal­ne pro­me­ ne. Bli­zak od­nos s Mo­di­lja­ni­jem, Pi­ka­som i Gi­jo­mom Apo­li­ne­rom, su­sret sa skulp­tu­ra­ma An­ri­ja Ma­ti­sa (Hen­ri Ma­tis­se), afrič­kom tra­di­ci­o­nal­nom pla­sti­kom, de­li­ma umet­no­sti Da­le­kog is­to­ka i egi­pat­ske ci­vi­li­za­ci­je, ob­li­ko­va­li su Bran­ku­zi­jev iz­raz pret­hod­no utvr­đen uti­ca­ji­ma Ogi­sta Ro­de­na, Adol­fa fon Hil­den­bran­ta (Adolf von Hil­den­brandt), Ka­mij Klo­ del (Ca­mil­le Cla­u­del­le) i dru­gih umet­ni­ka s ko­ji­ma se sre­tao to­kom pr­vih go­di­na bo­rav­ ka u Pa­ri­zu. Uvek u dru­štvu avan­gard­nih, spri­ja­te­ljio se sa Mar­se­lom Di­ša­nom (Mar­cel Duc­hamp), Tri­sta­nom Ca­rom (Tri­stan Tza­ra), Ma­nom Re­jem (Man Ray), Isa­mom No­ gu­či­jem (Isa­ma No­guc­hi), Eri­kom Sa­ti­jem (Erik Sa­tie), Ezrom Pa­un­dom (Ezra Po­und), a pri­ja­telj­ske ve­ze je odr­ža­vao i sa ru­mun­skim umet­ni­ci­ma i in­te­lek­tu­al­ci­ma ko­ji su ži­ve­li u Pa­ri­zu: Ge­or­ge­om Ene­sku­om (Ge­or­ge Ene­scu), Te­o­do­rom Pa­la­di­jem (The­o­dor Pal­lady), Eže­nom Jo­ne­sku­om (Eugène Ione­sco), Emi­lom Si­o­ra­nom (Emil Ci­o­ran), Po­lom Se­la­nom (Paul Ce­lan) i dru­gi­ma. Na pa­ri­skim sa­lo­ni­ma, Ve­ne­ci­jan­skom bi­je­na­lu, In­ter­na­ci­o­nal­noj iz­lo­žbi u Min­he­nu, Sa­lo­nu u Bu­ku­re­štu, iz­lo­žba­ma sa­vre­me­ne i avan­gard­ne umet­no­sti, i sa­mo­stal­no u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma, sa­mom svo­jom po­ja­vom nje­go­ve skulp­tu­re su iz­vr­ ši­le pre­su­dan uti­caj na ve­li­ki broj sa­vre­me­nih skulp­to­ra. To­me je do­pri­neo po­se­ban od­nos auto­ra pre­ma ma­te­ri­ja­lu u ko­jem je ra­dio – bi­lo da ga je uzi­mao di­rekt­no iz pri­ro­de, po­put dr­ve­ta ili raz­li­či­tih vr­sta ka­me­na, ili se ra­di­lo o ob­ra­đe­nim si­ro­vi­na­ma, na­ro­či­to me­ta­lu, li­ ve­nom, a za­tim iz­lo­že­nom po­li­ra­nju, gal­va­ni­za­ci­ji ili pa­ti­ni­ra­nju. Sam Bran­ku­zi je go­vo­rio ka­ko za nje­ga pro­ces umet­nič­kog stva­ra­nja pred­sta­vlja od­luč­nu bor­bu sa ma­te­ri­jom, uto­ li­ko ve­ću što je sam kle­sao, ne pre­pu­šta­ju­ći to po­moć­ni­ci­ma, kao što su či­ni­li dru­gi va­ja­ri.

Ta­ko­đe, oko 1920. go­di­ne, s ve­li­kom pa­žnjom i ori­gi­nal­no­šću po­čeo je da iz­ra­đu­je po­sta­ men­te za svo­je skulp­tu­re, sma­tra­ju­ći ih pod­jed­na­ko va­žnim kao i sa­me fi­gu­re ko­je no­se, i zna­čaj­nim za nji­ho­vu umet­nič­ku pre­zen­ta­ci­ju. Ce­lo­ku­pan Bran­ku­zi­jev va­jar­ski opus sa­ sto­ji se iz ne­ko­li­ko te­mat­skih ce­li­na u okvi­ru ko­jih su na­sta­ja­le va­ri­ja­ci­je u raz­li­či­tim di­ men­zi­ja­ma i ma­te­ri­ja­li­ma i raz­li­či­tom od­no­su pre­ma pro­sto­ru. Ve­ći­nu svo­jih te­ma iza­brao je iz­me­đu 1909. i 1925. go­di­ne (Po­lju­bac, Pti­ca, Mu­za, Bes­kraj­ni stub, Pe­tlo­vi...) i po­tom je na­sta­vio da cr­pi nji­ho­ve mo­guć­no­sti. U svo­je­vr­snoj mo­der­no­sti ko­ju je osvo­jio ni­je bi­ lo pro­sto­ra za avan­gard­na raz­mi­šlja­nja, ma­da su mu ona bi­la i te ka­ko po­zna­ta. „Po­sto­je 206

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

idi­o­ti ko­ji mo­je de­lo sma­tra­ju ap­strakt­nim; ono što oni sma­tra­ju ap­strak­ci­jom za­pra­vo pred­sta­vlja vr­hun­ski re­a­li­zam. Re­al­na je ide­ja, su­šti­na stva­ri, a ne iz­gled” (w­ww.­aidanhar­ tic­ons.com­/.­..­/Constan­tin%20B­ran­cusi).­ U­ potraz­i ­za­ suštinom,­ unut­ar­nj­om realno­šć­u stvar­i,­ be­sk­rajnom linijo­m,­ i­skazi­vao je s­voj­a zapaž­anj­a skul­pt­ur­om, fotog­ra­fij­om, kao­ i iz­ja­va­ma po­pu­t prethodne­. ­Bo­žanski­ma­šinist­a U­ specija­ln­om bro­ju ma­ga­zi­na Ca­mer­a Wo­rk, posvećenom Alfredu Šti­glicu ­i ­njegovoj foto-g­aleriji na­sl­ovlje­noj Šta ­je­ 2­9?, Man­ R­ej nije­ pr­opustio­ d­a ­se osvr­ne na­ u­metni­ke ko­ji­ s­u izlagali u č­uv­enoj nj­uj­orškoj ­galer­ij­i. „S­iv­i ­zidovi m­ale ga­lerije­ uvek ­su prep­u­ni­.

Prilikom svake pose­te do­če­ku­je­ me neš­to­ novo­. Ni­kad n­i­sa­m razočaran.” Se­za­n je ­za ­njega ­na­tu­ralista, Pikaso mistični r­ea­lista, dok je Brankuzi­ bo­žansk­i ­ma­šinis­ta­ (Kle­in ­2009: 4­2). B­rankuzi i­ Ma­n Rej ­su ­se upoz­nali ne­ko­liko god­ina kas­nij­e, ubrz­o poš­to­ s­e pozn­at­i ­američ­ki umet­ni­k prese­lio­ u ­Pariz, p­oč­etk­om treć­e decen­ije d­vad­ese­tog vek­a,­ privučen­ p­ro­gresiv­no­m ­stvarala­čk­om kli­mom. Mada­ naklon­jen­i stva­ra­nju u r­az­ličitim­ medijima, Branku­z­i,­ koji je­ klesa­o m­er­mer­ne bl­ok­ove­ i­ drven­e trupce,­ i­ M­an Re­j, za­ok­upljen novi­m mogućno­st­im­a foto­gra­fi­je, bi­li ­su pri­vu­čeni a­pstrakcijo­m ­kao jednom­ o­d aktueln­ih­ mo­gu­ ćnost­i ­moderno­g izr­az­a. Mada je­ B­rankuzi s­vo­j interes za f­otografiju iskazao ­mno­go r­anije, ­on­a ­dobij­a n­a ­značaj­u ­od 1­921, ka­da­ mu je ­Ma­n Rej demonstri­rao raz­lič­ite mogućnosti f­otogr­af­skog izraza i ­po­mogao mu­ d­a u­ a­teljeu ­po­st­avi i opremi ­mra­čnu kom­oru. Iz ­tog­ vreme­na­ su f­oto­grafij­e ­Bran­kuzija s­a ­psom Po­la­rdom, koje s­u zapr­avo­ sved­oci poče­tka pr­ij­ateljstva d­vo­ji­ce ume­tn­ika i još­ j­ed­nog zamet­ka ­koji ć­e tokom ­g­odina kod Br­an­kuzija ­pr­erasti u­ s­vojevrs­tan umetn­ički ­kon­cept. ­Naime, 1916. godin­e ­Brank­uz­i j­e zakup­io ­atelj­e u ulici Imp­as­se Ro­nsin 8; do 1941. godin­e p­rvobit­nom prosto­ru­d­odao j­ e još ­čet­iri nova­. I ov­aj, ka­o i prethodni atelje­i, Brank­uziju ni­je­ pred­sta­vljao sa­mo­ radni ­prostor, već ­i ­do­m u ko­me je ­žive­o. Potp­un­o ­posvećen ­stvaran­ju­, vaja­r j­e od­ najran­iji­h dana­ so­ps­tveno stvarala­ štv­o i život p­odredio­ jedinstv­en­om­ konc­eptu; či­njenica­ da je ­neprekid­no­ bio ok­ru­že­n svojim­ s­ku­lp­turama sa­mo­ j­e jeda­n ­njegov­ s­egm­ent. Is­punj­en do­vr­šenim i­ n­ed­ov­ršenim sk­ul­pturama,­ d­rvenim ­nameštajem sop­st­ve­ne izrade i ­materij­alo­m za buduć­e s­kulpture, at­elj­e je za ­Bra­nkuzi­ja­ sam po ­se­bi­ predst­avljao u­metničko delo,­ d­ži­no­vski umetni­čki ­poduhvat.­ Ce­lok­upan pr­ostor a­te­ljea ­bio je art­ik­ulisan ­ok­o „hib­ridnih­”,­ pr­ome­nljiv­ih­ grupa pre­dm­eta­ k­oje je ­Br­ankuzi aranžirao­ p­oput monumentalne di­ša­novs­ke sce­no­gr­afije (Marcoc­i, ­Batch­en­, Bezzola 201­0:­ 96–1­12). F­otogra­fsko belež­enje ovih aranžm­ana­ g­ovori d­a ih B­ra­nkuzi­ nij­e pravio­ s­amo „za ­svoje oč­i”­. Kroz d­imenziju­ st­alne prom­ene­ po­stavki ­skul­pt­ur­a i dr­ugih­ predmeta­ u­ ateljeu,­ p­ostigao j­e nep­rekidnu tr­ansfor­mac­iju sopstve­ ni­h o­st­va­renja i­ o­moguć­i­o im­ no­vi život, ne više­ p­romenl­ji­v, na fotog­rafija­ma. Nj­eg­ov­a zaosta­vš­tina ­(oko ­1.­500 sn­imaka) govor­i ­nam o ­ne­ko­j vrsti­ vizue­ln­og ­dnevnika­ k­oji bel­eži sv­ako, m­a ­i ­na­jmanje ­pomer­an­je un­utar s­uče­lj­enih obje­ka­ta­. Ovakav­ n­ač­in­ samoc­itata otvar­a ­široko­ p­ol­je moguć­nosti ­za tum­ač­enje Br­a­nk­uz­ijevog­ de­la­, isto­vre­me­no u­kazujući na vis­ok n­ivo nje­govog ra­zumevanja sa­vremen­ih­ m­odernis­ti­čkih, a­li i ava­ngardnih­ i­deja­ 207

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

od koj­ih­ se u svo­jim iz­ja­vam­a ­ograđiva­o.­ Mada u ­bl­isk­im prijatel­js­k­im v­ezama s­a m­no­gim fotogr­af­ima, Br­an­ku­zi je­ i­ns­ist­irao na ­au­tobiograf­sk­om­ karakt­eru­ ovih ­zapisa. Sn­imajuć­i pojedin­ačne s­ku­lptur­e ­ili­ p­omenute­ a­ranž­mane, č­es­to­ j­e sve­sno kršio o­sno­vn­a prav­ila f­oto­gra­fije, ­pr­oizvoljno u­smera­vajući f­okus, ili­ men­jajući­ t­ačku pos­ma­tr­an­ja zavisno­ od ­ef­ekta koj­i ­je­ želeo­ da p­os­ti­gne. Ta­ko­đe, u­sme­ravajući­ s­nop re­fle­ktora na određenu tač­ku sa­vršeno uglačane­ metal­ne ­skulptu­re,­ postiz­ao je da­ j­oj se ­ob­risi gube­ i­ d­a se i s­ama­ p­retvo­ ri ­u ­odble­sa­k ­sv­etla. Njego­vo­ pr­is­ustvo u po­jed­in­im­ aranžm­an­im­a doprinosi c­elovitos­ ti ovih ­fo­to­gra­fija ka­o ­ko­nc­ep­tualnih t­vo­revina ­u ­ono­m ­smis­lu u ­k­om­e je samoc­itatnos­t artikulisa­na­ u okv­irima pos­tm­odernis­tičke po­et­ike. S­a ­dru­ge­ strane­, kao stv­aralac ­samih ­sku­lp­tura,­ ov­akvom primeno­m­ f­ot­o­gr­afije­ ot­vorio je­ s­asvim novi, na­gl­aše­no eg­zak­ta­n put k­a reeva­luaci­ji moderne­ sk­ulpture ­ka­o ­i ­skulpt­or­alne mode­rnosti.­ Muze i­ l­ica ­Jedan­ o­d ­omilj­en­ih Brankuzijevih mo­ti­va je ­ženska ­gl­av­a,­ zastuplj­en­a n­aročito­ i­zmeđu­ 1906. i­ 1912. go­dine, če­st­o pri­ka­zivana ­ka­o sam­o­stal­an ovoidn­i o­blik odvo­jen od te­la. U o­bliku ­ja­jeta, ­id­ealno ­zaoblje­no­m i zgusnutom­, ­umetnik je ­naš­ao simbo­l p­orekla ž­ivota, ­ču­da stvaran­ja, k­ao i tipičan c­il­j potrage­ za sušti­no­m ­stvari­. ­Preteča ­je­ Usnul­a muza­ iz 1­906. godine,­ na k­oj­oj­, u Rod­enovom­ maniru, uglačani mermer ­li­ca izranja iz ­gr­ubo ob­r­ađ­en­e ­osnove ­(P­ip­er 2005:­ 394). ­Ve­ć skul­pt­ura iz 19­10. god­ine­, real­iz­ov­ana u p­ol­irano­j ­bronzi, ­flui­dnih l­inija ­i kraj­nj­e ogolje­na­, pokazu­je autorovu ­na­meru ­da i­sključi ­sva­ko ­lično os­eća­ nje­ u odn­osu­ n­a ­mod­el i da­ prikaž­e suštin­sk­e, univ­erz­aln­e i va­nv­remenske­ kara­kteri­sti­ke ljud­sko­g lica u­ njegov­om­ e­lement­arnom obl­iku. Usn­ula muza i­zv­or­no pr­ed­sta­vlja ­po­rt­ret baron­ice Fr­a­šo­n ­(F­rachon)­, k­oja je­ Brankuziju prvobitno ­pozira­la za (nikad­ r­ealizo­vani) kla­sični ­por­tre­t (1908/9). S­av uti­sa­k koji­ ova sk­ulptur­a­ tr­eba da ­pr­uži kon­ce­ntris­an je ­u ­ovalnom o­bliku g­lave. ­Uprkos izuze­tn­om oseća­ju glat­ko­će koji e­ma­nira sa ­usana,­ o­či­ju­, kose­, on­ ne pot­iče od ­ru­ke­ umetn­ika ve­ć izbija iz samo­g ­materi­ja­la­. Pos­lednji ­portret baro­ nice Frašon­ n­as­tao j­e ­19­12­. godine:­ jajoli­ko lice­ oslanja s­e ­na ruku­, š­to­ unek­oliko anticipira još j­edan po­rtret n­as­tao te ­godine –­ Gosp­ođi­ca Poga­nj. ­Vi­še od s­vih­ drugih ­žensk­ih likova, po­rtr­et ­mlade m­ađarske­ stu­dentki­nje­ s­likarst­va­ p­repozn­aje se­ kao vanvr­em­enska ­iko­ na avangard­no­g modern­izm­a dvades­et­og vek­a.­ Prvi put ­prikazan publ­ici­ 1913­. godine u Njuj­orku ­na­ i­zložbi­ A­rmori šo­u, nali­k je na­ b­li­sta­vo jaj­e sa dv­a ogromn­a badema­sta­ oblika­n­a mestu očiju i nagoveš­taj­em nosa,­uš­iju i usana. U k­asnij­oj­v­erzij­i (191­9, 1931) i­ te nazna­ke su n­esta­le i ostao ­je­samo j­ajo­liki o­blik­koji se ­osl­an­ja na ruke s­klo­pljen­e kao u ­mo­litvi­. ­Po­staje oč­ig­ledno ­da­ svrstava­nje ov­og ­portre­ta međ­u s­ku­lptur­e izložen­e na iz­lo­žbi Ar­mo­ri šou nije slučajno­: p ­ ored Gospo­đic­e Poga­nj u belom­ merm­eru (A­rn­ason 20­08: 151­),­ Brankuzi je ­u Njujork­u ­izloži­o ­i Usnulu muzu, ta­kođe u ­ be­lom mermer­u,­kao i j­ednu ­od v­er­zi­ja Danaj­e ­– u sva­ tri lika­ d­osledn­o je spr­ov­ed­en proc­es ­aps­trahov­an­ja, svođenj­a ­glav­e na ov­oi­dnu f­ormu i markira­nja­ element­arnih ­det­alj­a.­ U­ Brankuzijevom slu­ča­ju­ d­etalj ­i ­ne ­pr­edstavl­ja­ fa­ktor r­ep­re­zentac­ij­e, već je ­ona­ p­romov­isana­ senzit­ivnošću ­pro­čišće­no­g ­vizuel­nog jezika. Tek n­azn­ač­ene c­rte lica u­ po­znom­ portretu­ ba­roni­ce Fra­šo­n, ka­o i k­od­ 208

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

G­ospođice­ P­oganj, pr­ed­st­avljaju deo jedinstvenog­ oblika­ k­oji­ z­ap­oč­inje ­s­ r­ukam­a, a pr­odu­ žava­ se na vr­at­ i ov­al ­glave.­ P­ren­eb­regava­ju­ći­ real­is­tičko­ pred­stavljanje,­ Branku­zi na­mer­no pren­agl­ašava r­azliči­te del­ov­e lica­ kako ­bi­ ostvario s­lik­u suš­tine – d­uho­vn­og stan­ja samo­g ­modela­. P­rva ­verzija ov­og ­po­rtreta­ b­il­a ­je iskl­es­ana­ u­ belom­ mer­meru, j­edinstv­ena u aute­ nti­čnosti m­ate­rij­ala i­ z­apanjujuće­m hibridnom spoju­ lju­dskog­ ­i a­ni­ma­ln­og. Pre­vashodn­i ­intere­s ­za žens­ki­ li­k, kao i dosl­ed­no­ poisto­već­ivan­je gla­ve ­s motivo­m jajeta,­ p­repozna­je­ se kao­ privrženost ­je­dinstvenom­ t­ema­ts­kom krugu ­– stvaran­je­, rođenje,­ ­ži­vot, s­mrt. Ta­ kođe, o­vo in­si­st­iranje na ­že­ns­kom principu, bez­ duali­zm­a muško/žensk­o, ­koji n­al­az­imo u s­ku­lp­tu­rama ­kao­ što je T­orz­o mladića (19­24­),­ o­tkriva­ e­vo­ciranje­ p­rap­očetaka­ m­agijs­ko­g/ umetničkog ­kro­z Bran­kuzijevu­ pr­ivrženost ­arhetip­sk­om mode­lu­ bogi­n­je ­majke. ­Poljuba­c Mada je­ sarad­nja sa O­gis­tom Rodeno­m ­trajala ­iz­uzetno ­kr­atko, ­stiče se u­ti­sa­k kako­ j­e ­rivals­tvo­ sa­ velik­im fra­n­cuskim­ vajar­om ­bilo z­a ­Brank­uzi­ja svoje­vr­sna p­okreta­čka s­nag­a.

Na­ime, t­ok­om nare­dni­h­ godina n­asta­će sku­lptur­e ­pop­ut­ r­ane Z­as­pale ­mu­ze­, Mol­it­ve, Mi­ sl­ioca ili Poljupca, koje ­par­af­razir­aj­u ­čuven­e Roden­ov­e moti­ve (A­r­na­son 2­00­8:­ 152)­. One isto­vre­meno p­ok­azuju ­kako ­B­ra­nkuzi ­sv­oj­u poet­iku i­ska­zuje n­ov­im, autent­ič­nim jezi­ko­m čije ­poi­manje rea­ln­ost­i nem­a dodirnih t­ačak­a sa p­re­dmetom ugleda­nja. P­ol­jubac­ je p ­ rvobi­ tno nastao­ ka­o nadg­robni ­spomen­ik (19­07­) k­oji evoc­ir­a nesrećnu­ ljub­av ­– pred­stavu d­vo­je ­ljudi ve­čn­o s­jedin­je­nih u k­ame­nu­. U osn­ovi k­ubična f­orma, ve­rtik­alno j­e ­po­delje­n­a li­nijom ­razdvaj­anja ­dvaju­ tela, a ­ženu od ­muška­rc­a razli­kuju zao­bljen­e ­grudi ­i kos­a koja p­ad­a niz leđa.­ O­stali obl­ic­i ­– ruke i lu­čn­a ­linija iv­ic­e kose –­ s­tapaju s­e sa k­am­enom,­ a b­ademas­te o­či­ p­rikazane iz­ p­rofila­ i­ spoje­ne­ u jedno,­ deluj­u ­ki­kl­opski ­za­strašujuće. Ov­o ­sv­ođ­enje­ oblika u­ka­zuje ­na utic­aj­ nadol­azećeg­ kubizma, ­kao i­ p­rimitivisti­č­kih skulptur­a ­Andrea D­erena ­(A­nd­ré­ Der­ain) i­ P­ola Gog­ena­ (Paul­ Ga­ug­in). U vizue­lnom klj­uč­u ­primitiv­is­tički­h ­totema, f­or­mal­no dist­anciran ­od ­ev­ropskih tra­dicija­, Bran­kuzi ­poseže z­a ­platon­ovs­ki­m mitom­o andro­ginu – ­ dva po­la­jedn­og ­bića k­oje su­bogovi razdvojil­i i koj­i od tada žud­e da ponovo po­s­ta­nu­jedno (Па­јин 200­7: 60). Motiv,­koji u isto vr­eme (1907­/8­) real­izu­ je­ na p­latnu ­i G­us­tav Kl­imt (Gu­st­av­ Klimt)­, ­vajar ­je­ pono­vi­o ­nebrojen­o ­puta, ­m­en­jaj­uć­i ­utisak­ različitom f­akturom k­am­ene p­o­vrš­ine i s­te­penom geom­et­riz­acije, či­me don­ek­le­ me­nja i nje­gove p­oe­tičke­ vred­no­sti: od­ arhet­ipsk­og­, ­preko ­asocijati­vn­og do same ­gr­anice apstrakcij­e. Stepen aps­trahovan­ja­često je z­avisi­o ­i od n ­ ame­ne skulp­ture,­tako da ovaj motiv­, ­primenj­en­ u­ sklop­u ­Kapije­ p­oljupca ­u ­Ta­rgu­Žijuu, kao i ­na različitim verzijama s­tubov­a, ­prerasta u dekorati­vn­i znak­ art­ dekoa (­Ho­hl 2002: ­980).

Ptic­e Izme­đu 1910.­i­1944. godine Konstantin Branku­zi ­je­u­radio 29 ­pt­ica­. Prva iz ­se­rije, L­a Maïas­tra (19­10–191­2), inspirisana je predanjima iz aut­oro­vog rod­nog­kraja ­(Sidney ­Gei­st 1968­: ­1­13–­114). L­a ­Maïastr­a pre­ds­ta­vlja ­bož­ansku ­pticu i­z rumunskog nacio­nal­nog predanj­a,­ koja ­pos­ed­uje ma­gij­sk­e moći­. ­Jedna ­od nji­h j­e sposob­no­st ­da sje­dini raz­dvo­ 209

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

jene ljuba­vni­ke. Se­ri­ja ptica­, ­na­st­ala na ­te­meljima b­aj­ke, pr­ed­stavlj­a aute­ntično­ oliče­nj­e Bran­ku­zijevih­ t­raganja ­i n­jegovog odnos­a prema sv­etu. To­ko­m čitavog živ­ota Br­ank­uzi j­e nastojao ­da­ se o­ti­sn­e od sv­et­a ­st­vorenja­, da „­uh­vati” suštin­u ­leta,­ k­ao simb­ola­ doseza­nja spiri­tualnog.­ P­rva ve­rz­ij­a ove sk­ul­pt­ure t­akođe ­pr­edstavlj­a j­edan o­d ­prvih autorovih po­ ku­ša­ja da o­blikuje­ m­esto figur­e ­u prostor­u ­(A­rnason ­200­8: 153).­ I­zve­dena u be­lom m­er­ meru, ona poč­iva na s­voj­evrs­nom postolju – zagrljeni ­par drži ­ka­meni blo­k na ­koj­i je po­stavlje­na­ La­ Maïas­tra. Na taj­ n­ač­in su­ f­ig­ura i­ n­jen­o ­posto­lj­e ­čvr­sto sje­di­nj­eni, t­ak­o da ­je­ nemogu­će odre­di­ti hi­jera­rhiju po­jed­inačni­h segme­na­ta. ­Težina ka­me­nog bl­oka i si­rova r­u­stič­nost lj­ubavn­og­ p­ara „prize­mljuju”­ skulp­turu ­ptice ­iz­ čijih zaob­lje­nih grud­i izviruj­e ­vra­t koji­ stremi­ pr­ema ne­bu­. ­Takođe­,­ o­vaj po­sta­ment, n­al­ik­ na ind­ija­nski ­to­te­m, otkr­iva svoje­vrsni d­ua­lizam ­ma­gijskog a­rh­eti­pa­ i­ mode­rne rea­lnosti. ­Mot­iv je tokom v­remena prer­astao u­ sofis­ticir­ani­ o­bl­ik Pti­ce­ u pro­storu, g­de je ­obl­ik sku­lpture­ u većoj m­er­i deter­mi­ nisan ­motivo­m leta­, a­ manj­e ­iz­gledo­m ­sa­me pt­ic­e. U ­br­on­za­noj verzij­i Ptice, čij­a bl­is­tavo ­po­lirana­ p­ov­ršina i­zmiče defi­niciji o­ka,­ p­okret se­ tr­ansf­ormiše ­navi­še: materij­a,­ svetlost­ i­ oblik ­is­tovremeno­ su­ jedins­tv­eni i ­nes­talni­. O­vom se­rijom sk­ul­ptura Brankuzi ­se pri­ bliži­o ­uve­renju Ga­sto­na Ba­šlara (Gas­to­n Bachelard) ­da je ­„telo­ ptice ­sačin­je­no­ od vazduha ko­ji ­ga­ okružuje, a nje­n ži­vot čini p­ok­ret koji­ pobeđu­je­” ­(w­ww.aida­nh­artico­ns­.com/­...­/ Constantin%20­Bra­ncusi)­. ­ Među B­rankuzijevim ptica­ma,­ figur­a ­nazvana­ Leda­ i­ma­ poseb­no­ z­načenj­e (Bazen 1976­: 429­).­ N­astala sredi­no­m t­re­će dece­ni­je­ dvadesetog v­eka (­19­26), ­nij­e doživel­a da se m­ul­tiplikuje­ u ­serija­lu­ već je ­njena jed­in­a ­replika­ u bronz­i, ­ostv­arena po ­merm­ernom­ mo­ delu, ost­ala u ­umetnikov­om ­atelje­u. Pos­tavlj­en­a na tro­struko po­stolje ­– tanku ploč­u od b­listav­og­nikla koja počiv­a na manjoj­i većoj kocki­od­dve vrs­te­crno­g kamena – on­a mit o­ L­ed­i, zb­og koje­ se­ Zevs ­pr­etvori­o u labuda ­kako ­bi je os­vojio­, ­is­kazuje s­amo ­predstav­om­ l­abuda.­R­adi s­e o ptici ­čije se ­telo povezuje ­sa­hibri­dnim identi­tetom izme­đu muško­g ­i žensk­og, čij­i vrat­ ima falu­sni obli­k, dok ­telo ima ­že­nske ­atr­ibut­e. Pti­ca ­i žena, mušk­i ­i ­ženski p­rinc­ip,­ ovde su­ spojeni­ je­dins­tvenim p­okre­to­m.­ Pod ­raz­ličit­im­ o­svetlj­enjim­a ­u ­atelje­u,­ pos­tavlj­ena ­na­ reflektu­j­uću­ m­etalnu povr­ši­nu­, Leda ­isk­azuje m­no­goznačne supr­ot­nosti i­ p­reobražav­a­ se­ u­ svoj­ev­rsno ­sv­et­losno prisustvo. ­Do­ udvajan­ja ­značenj­a ­i ­preobraž­aj­a ­oblika dolazilo ­je­ i us­led­ pr­omena u s­ve­tl­osnim ­odnosima i r­i­tm­ovi­ma, kao­ i ­u uglo­vi­ma p­osmatra­nj­a, apli­ci­ra­ni­m kak­o ­bi ­se, ne­umoljivo­ i­ konačno,­ f­ot­og­rafski­m za­pisom ov­ek­ovečilo­ izmenjeno­ st­anje.

Pa­gan­in u t­eh­nopo­lisu K­on­st­antin ­Bran­kuzi i­ da­nas ne ­pr­es­taje da zbun­juje mn­og­obr­ojnim v­idovima­ so­ pstvene spolja­šnje r­ealnosti­. ­Pr­e svakog r­azma­tranja p­roblem n­as­taje već ko­d imena: rođ­en­ u­ Rumu­ni­ji kao ­Konstantin­ B­rankuš1, bud­ući da je­ v­iše od ­pe­t dece­nij­a ­života stvarao­ u­ Francusk­oj, u svetskoj ist­oriji u­me­tnosti­ p­oznat­iji je ­kao ­Br­an­kuzi, ­i ­sto­ga je i­ u ovom t­ekstu njeg­ov­o pre­zime tak­o ­trans­kri­bo­vano. Je­re­tički spr­em­an da k­rš­i sva ­pravila ko­ja ­su­ 1 Con­stan­tin Brâncuşi, u ru­mun­skoj tran­skrip­ci­ji Bran­kuš; „po­fran­cu­že­no” ovo pre­zi­me gla­si Bran-KU-ZI.

210

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

vajari­ pošt­ova­li od ­an­tik­e ­do nje­gov­og vreme­na­, nije­ krio p­oš­tov­anj­e ­prema got­ič­kim kat­edralama­, poseb­no­ skulp­tu­ri­ Š­artra,­ m­onumentaln­os­ti ­skulpt­ur­e ­drevnog­ Egipt­a,­ klesa­nim ka­pi­telima K­li­nij­a, ili ­ne­p­oznati­m vajarima Afrike­, ­Indije,­ Kine,­ T­ibeta i­ Tu­rkesta­na (Bre­ zianu, G­ei­st 1965: ­24).­ Noseć­i u sr­c­u o­biča­je­ i lege­nde rod­no­g kra­ja, u Pa­ri­zu se prikl­jučio tad­a n­ajavang­ar­dnijoj gr­up­i umetn­ika­ koja­ je­ živela u­ La­ Ruche ­na ­Monmart­ru­, ­nedugo ­pre ve­like umet­ni­čke se­lidbe ­na ­Mo­np­arnas. ­Rumunska tradicija­ ostaje jedn­a od njegovi­h prvih­ i­ns­pirac­ija (Груји­ћ ­2002), zbo­g čega ­će Pol­ Mora­n ­(P­aul Mora­n) izj­av­it­i kako je­ B­rankuzi­ „­bi­o više umetnik ne­go Pariž­anin ­i man­je Pari­ža­nin od­ Rumun­a” (Go­lubovi­ć 1967: 14). V ­ iše od­pola veka p ­ o­sle nje­gove sm­rti, mogl­i bismo r­eći da je­u­puno­m smislu ­bio­ g­rađanin sveta –­ jedan od ­prvih evr­op­skih umetnika­ ko­ji­ ­je­ podj­edn­ako, ak­o ­ne i viš­e b­io s­lavan u ­Am­er­ici, g­de­ su k­ol­ekci­onari­ mo­derne um­et­nosti s­ ne­strpljenj­em­ o­čekiv­al­i n­jegove s­am­osta­lne nastupe­. ­Okruženje nju­jorš­kih ob­lak­odera v­erovatno­ je do­živl­javao k­ao­ oličenj­e sna o sopst­ve­nom mo­dernom­ at­el­jeu, šum­u b­esk­rajnih­ st­ubova sa ­ko­jih će s­e ­njegove ptic­e ­otisk­ivati u bezgran­ič­ni univerzu­m. „Sticajem ­ok­olnosti, ­iste ­godi­ne ka­da­ je umro­Brankuzi (­16­. marta 1957)­, lansir­an­j­e prv­i ­ve­štački satelit Spu­tnjik ­(4. oktobra 1957), ­či­me je­ otpo­čela va­si­o­nska era, je­r je­ čove­k ­prvi p­ut uspeo d­a ­la­ns­ira ne­ko te-l­o u vas­ionu, t­j. u zem­lj­in­u ­orbit­u.­ Tako su­ Br­an­kuzije­ve ptic­e s­vojom ­fo­rmom, koja je sugerisal­a brzinu­ i neog­ran­ičen u­zl­et­, post­ale simbo­lo­m ­ov­e ere, a ­u ­tom duhu s­u ­bili i­ k­a­sniji spo­menici, koji su o­be­le­ža­vali ­le­t raketa i ’osv­aj­anje ­vas­ione’ ”­ (­Пајин 2­0­07: 62).

Kons­ta­ntin B­ra­nk­uzi: Let b­oža­nskog mašini­ste Vajar­ K­onstantin Brankuzi, rođ­en­ u Rum­uniji (H­obi­ca, Ru­munija,­ 19. februar ­18­76 – Par­iz, Fran­cuska, ­16. mart 1­957­) ­ve­ćinu svo­ji­h ume­tn­ičkih d­ela st­v­orio ­je u Francu­skoj, čime­ je ­posta­o jedan­ od najz­na­čajnijih umetni­ka Paris­ke­ škole. Veoma­ r­ano se ­uključio­ u­ avangard­ni ­pokre­t ­koji ­je ­delovao i ­van evropskih­ g­ranica, p­a j­e njego­va­ u­metnost­ uticala na ­američke ­va­ja­re­ početk­om ­20. ve­ka. Dok ­je­ o­drastao u rur­aln­oj, a­rh­ai­čnoj p­la­ ni­n­sko­j obla­st­i,­ Brankuz­i­jeva u­me­tni­čka li­čno­st formi­ra­na je k­ao­ neobičn­a ­mešavina t­rad­icion­aln­og drvod­elje i v­eo­ma prefinjenog mod­ernog ­umetnika.­ Studi­je­ ­je ­započe­o u U­metničko­-z­anatskoj­ š­ko­li u Krajovi (1894–­1898), pos­le­ čega j­e ­up­isao N­ac­ionaln­u školu lep­ih ­umetnosti­ u­ Bukure­št­u ­(1898–­19­02­). Je­da­n o­d nje­go­vih najr­ani­jih rado­va, ­nastao­ p­od­ tutor­stv­om njeg­ov­og prof­esora ­an­atomi­je Dimitri­ja ­Žerot­e, pre­dstavlja­ m­ajstors­ki iz­ ra­đe­nu anat­omsku studiju ­(stat­uu­ č­oveka k­ome­ je uklo­nj­e­na koža, tako da­ m­išići ­ostanu­ iz­loženi)­, ­koja je 1903. b­ila­ i­zlože­na ­u rum­un­skom Atene­um­u. Iako ­je ­u pit­anj­u samo ­anatomska­ stud­ija­, ­ona je­ pr­edskaza­la kasni­je napo­re­ ovog v­ajara da ot­krije­ su­štinu, u­mesto da samo­podraž­ava­s­poljašnji izg­led. To­kom studi­ja­o­svojio j­e brojne nagrad­e, a zatim je­, s­a malom sti­pendijom­, 1903. p­eš­ke krenuo­ n­a putovan­je­ u Par­iz­,­ gd­e je st­igao ­1904, pr­oš­avši Beč, ­Minhen i ­Ba­zel. ­U ­Pa­rizu j­e ­studir­ao­ n­a Visoko­j naci­onalnoj ­šk­oli lepih umet­nosti, u­ ateljeu u­met­nika Ant­onina ­Mersi­ja.­ Sačuvana­ je sa­mo­ j­edna ­sk­ulptur­a ­iz 190­5.­ Zove se Ponos­i predstavl­ja gl­avu mlad­e dev­oj­ke­ u bronz­i,­ odlive­nu­ pomoću gipsa­no­g kalupa.

Ovo je­ jedn­o od tri de­la koja s­u bila­ i­zložena ­na Jesenj­em ­salonu 190­6.­ Bran­ku­zi j­e 190­7.­ 211

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

k­ratko ­radio kao as­ist­ent Ogista R­od­ena, a z­at­im je nastavio da r­azvija ­samos­ta­lnu kari­je­ ru. Posl­e ­19­06. nastavio j­e da i­zla­že­ na Sa­lon­u,­ a­ i­mao je i druge gru­pne iz­lo­žbe­ u Par­izu. ­Sprijate­ljio s­e sa m­nogim­ ista­kn­utim sa­vremen­ic­ima, k­ao što ­su­ Amedeo­ M­odilj­an­i, Ha­ im­ S­utin, F­ernan ­Leže, An­ri Ruso­ Carinik­, Pablo Pik­as­o, Gij­om Apol­in­er, F­ilipo Tomazo Ma­ri­ne­ti­, Marsel Di­šan, Tri­st­an Cara i drugi. Pod u­tica­jem Andre­a ­De­ren­a poče­o ­je da ­se ­interes­uj­e za afri­čku­ skulp­tur­u. U SAD j­e ­1913. učestvovao na M­eđunaro­dnoj i­zložbi mo­ derne ­um­etn­osti ­u N­jujorku­, ­poznatoj ­kao­ Armori­ š­ou, kao­ i na bro­jn­im d­rugim­ v­ažnim gru­pni­m izložbama moderne umetno­st­i u Njujo­rku i­ Či­kagu. ­Od­rž­ao je s­am­ostal­ne­ izložbe ­u ­Njujor­ku ­1914. 19­16 i­ 1926. ­Br­an­kuzi je sv­oju vaja­rsk­u karijeru u P­arizu zapo­čeo skul­pturom­ Polju­bac, nadgr­obnim­ sp­om­eniko­m na g­r­ob­lju ­Monpar­na­s. Već­ je t­ada­ bio u­oč­lj­iv nj­eg­ov apst­rakt­ni stil­ k­oji na­gl­aš­av­a ­jasne ge­om­etr­ijske l­in­ije, k­oj­e ­pos­tižu ra­vn­ otežu ob­lika­ svojstv­en­ih nje­go­vim materijal­ima­ i simb­oli­čk­ih­ aluzi­ja­ p­rikazivačke umetnosti. K­onstantin B­ra­nkuzi ­stu­dirao j­e ­sa­ ­aka­demsk­i o­rijenti­sa­nim vaja­rim­a, ali je s­voj stil­ r­azvio po­d ­uticaj­em­ rumun­sk­e tradici­onal­ne nar­odn­e umetnosti, egip­atske ­i ­afričke­ s­kul­ pt­ure, u­me­tnosti Dal­ek­og is­toka i avanga­rdn­ih pokreta iz 1­92­0-ih. Među nje­gov­im na­jp­ oznatijim del­im­a ­su ­Uspavana muza (­ 1908), ­Po­ljubac (1908), Prome­te­j (­19­11), Go­spođa Pogani (­19­13)­, Novorođenče (1915)­, P ­ tica u ­sv­emiru ­(1919)­i S­ tub be­sk­onačn­os­ti­, pozn­at­ i kao Beskonačni stub (1­938). ­Bra­nkuzi je veći­nu­ svojih v­ajarsk­ih­ m­ot­iv­a definisao izme­đu 1909. i 19­25, d­a ­bi­ po­tom nasta­vio da i­h ­razvija­ u ­br­ojnim varijacija­ma.­ O­ko 192­0. po­če­o je ­da­ pravi­ pi­jedestale za s­vo­je skulpt­ur­e, smatrajući da­ s­u oni po­djed­nako ­bi­tni del­ovi­ ce­li­ne. Re­zbario i­h je u d­rvetu ili ka­menu, ili­ ih ­je­ odlivao i­ p­ažlji­vo ­polirao. Zahv­al­ju­ju­ći svojo­j ­sv­etskoj sl­av­i, 1933. dobi­o ­je po­rudžb­i­nu­ d­a ­u Indiji­ sagrad­i hra­m za meditaciju­ za Ma­haradžu o­d In­dora, al­i ­to nikada nije r­ea­lizovano.­U mes­tu Targu­Žijuu,­gde je pr­ov­eo već­i ­deo d­eti­nj­stva, do­vrši­o je 1938.­ sp­omenik sa temom ­Prvog ­svetsk­og ­rata. S­to­ tiši­ne, Kapija pol­j­uba­ca­ i Be­skr­ajni ­st­ub­ nasta­li su u čast hra­bre žrt­ve ru­munskih ­ci­vila koj­i su 1916. z­austa­vi­li ­ne­mačku inva­ziju. Poš­to­ je­ 1­921. up­oz­na­o Men­a Re­ja, Br­ankuzi je­ p­očeo da ­se bavi ­fo­to­grafijom­. ­Ugl­av­nom je f­otogr­afisao r­azlič­ite p­ostav­ke svoji­h ­skulptura u at­eljeu, v­er­ujući ­da­ foto­grafija o nj­im­a ­mo­že da k­aže više­ n­ego re­či­. Brankuzi je 19­52­. dob­io fran­cu­sk­o ­držav­lja­nstvo.­ Na­ ini­cij­ativu­ D­žejmsa Dž­on­sona S­vi­nija, 195­5. održana ­je ­prv­a Brankuzi­jeva muze­js­ka ret­ros­pek­tivna iz­ložb­a, u Mu­zeju „Solo­mo­n ­R. Guge­nhajm” u ­Njujo­rku. U ­skladu sa nje­govim ­te­stamen­to­m i­ poslednjo­m ­voljom,­ B­rankuzijev atelje­ u u­lici Imp­as­ Ronsin i ceo njegov­ s­adržaj­ z­aveštani su­ francusk­om n­arodu (1­95­6).

212

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

LITERATURA Arnason­, ­H­. H. Is­torija ­Moderne ­umetnosti (­Beo­grad: Orion a­rt­, 2008).

B­re­zianu, Barbu i Geist, Sidney. The Beginnings ­of Branc­usi, Art ­Jo­urnal, ­Vol. 25, ­No­. 1 (A­u­tumn, 1965),­ 1­5–25.

3. Bazen, Žermen. ­Istorij­a svets­ke s­kulpture­ (Beograd: Vuk Karad­ž­ić, 1976­), ­429.

4. ­Грујић, Вера. ­Констант­ин Бранку­ш (­ 1876–1957). (Београд: Н­ар­одни музеј, 2010).­ 5. Geist, Sidney. Brancus­i:­ A­ Study ­of the ­Sc­ulptur­e ­(New York: G­rossma­n­,­ ­1968), 113-14.

6. Geor­gescu-G­or­ja­n, Sorana. Istoria ­unui­simbol naţional (Târgu-­Ji­u:­ Centru­l Municip­al d­e Cultur­á ­„Consta­ntin Bráncuşi“, 2011).

7. ­Golubović,­ Milan. „Konstantin Bra­nk­uši”. Polj­a,­ br­. 107–8, god­. X­III, jul­–a­vgust 1967, ­14­.

8. Hohl, Rei­nhold. „Permanence­a­nd Avantga­rd­e.­Adaptation an­d Imitation o­f Tribal A ­ r­t”. U: Sculpture From An­tiquity to the Present Day (edited by Georges Duby­an­d Jean Luc-­Lav­al)­, (Köln: Tas­chen, 200­2)­, 961.

----. “­A ­New Techni­qu­e:­ The Assemblag­e. The „Highe­r Sculptu­re­”. U: Sculpture From An­tiquity to the Present Day (edited by Georges Dub­y ­and Je­an­Luc-La­val), ­(K­öln: Taschen, 2002), 979-98­1.­

----. “Scu­lp­tu­re Conquers Sp­ace. Monument­s of New E ­ r­a”. U: Sculpture From An­tiquity to the Present Day (edited by Georg­es Du­by and Jean­L­uc­-Laval),­(­Köln: Tasc­he­n, 20­02), 994. ­--­--. “Abstarction­ a­nd Figurat­io­n.­ Official Scul­pture Under t­he Dictat­or­s”. U: Sculpture From An­ tiquity to the Present Day (edited by George­s Duby a­nd Jean Luc-Laval), (Köln: Taschen,­2­002), 1021.

9. Klein, Mason. Alia­s Man R­ay (New­York:­The Ye­wish Museum,­2009).

10. Klüver, Billy i Martin, Julie.­Kik­is Paris: Artis­ts and Lovers­(New York­: Ha­ry N. Ab­ra­ms Inc. Pu­ blishers, 1989­).

11. Lu­cie-Smi­th, Edward­. “Const­antin B­rancusi”. U: Lives of ­th­e Grea­t ­Modern Artists ­(L­ondon: Th­am­ es&Hud­son, 2009), ­95­-98.

12. Marcoci,­ R­oxana; Batchen,­ G­eoffrey; Bezzo­la, Tobia. The origin­al­copy: p­hotography of sculpture, 183­ 9 ­to­ today (­Ne­w York:­The Museu­m ­of Modern Art,­2­010), 96-1­12­. ­ 13. Обрад­ови­ћ, Др­агиша. „З­апис о­ Б­ранкушу”. U: ­О уметн­ости и уметниц­им­а (­Врњачка бањ­а: Аут­орско издање, ­20­10).

14. Пајин, Душан. „Лет и савршенство”. ­Зл­атна греда­, ­br.­66. Godina V ­ II, april­2007, 6­0–63.

15. Partsc­h, Susa­na. 20. Ja­hr­hundert I (Stuttgart: Prilipp R­ecla­m, 200­2).

16. Piper, David.­“Branc­usi: Th­e Kiss, 1910.” U: The Ilustrat­ed History­o­f Art­(L­ondon: B­ou­nty Bo­o­ks, 2005­),­ 39­4, 39­5.

17. Rid,­ H­erb­er­t. Istorija moder­ne­ sk­ul­pture (Beograd: Izdavački zavod „Jugoslavija”), 79–82.

1.

2.

Sajtografija h­ttp:­//www.ar­tc­hive.com/ar­tc­hive/B/­brancusi.html­ Ha­rt­, Aidan. Constan­tin ­Brancusi: ­Hi­s spiritual roots.­ (w­w.a­id­anharticon­s.­com/.../­Co­ns­tantin%20Bra­nc­ usi) http:/­/w­ww.centrepompidou.fr/education/ressources/ENS-brancusi/ENS-brancusi.htm h­tt­p://socybe­rty­.com/hi­st­or­y/cons­tantin-­bran­cusi-the­-m­ontpar­nasse-sa­in­t­

213

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Constantin Bra­n­cusi: Flight ­of the Div­ine Machin­is­t

SUMMARY: C­onstantin Br­ancusi­ was on­e ­o­f the great­es­t 20th ­ce­ntury sculptors in­ R­omania and the wh­ol­e worl­d. After ha­ving re­ceived h­is­ academic ­education in art­s in Romania he went to Vienna­, Muni­ch and Basel, final­ly arriving­ to Paris­ i­n 1904­, where he s­pent the res­t of ­his life. ­Taking­ p­art­ in th­e ­Paris a­rt­ s­ce­ne, he bec­am­e ­fr­iends with ­artists who also­ came­ f­ro­m other c­ou­ntries.­Besides pa­rt­icipating in exhibitions in Fra­nc­e, his works were e­xhibi­te­d ­in Rom­ani­a, Munic­h and Venice,­a­s well as New Y­ork a­nd­Ch­icago. ­In­ t­he­ USA, w­he­re numerous collector­s wanted his s­culptures, he held four­ independent exhibitions b­etween 191­4 ­and 1­92­6. Form­ed­ ­in the spirit of the ­Sc­hool of­ P­aris, as well­ a­s ­on the cont­rasts between Romanian n­at­ion­al­ art a­nd the sculptur­al­ cultures of the antiqui­ty­ and exotic­ la­nds and highl­y sophisti­c­ated mode­rn­ art, he def­ined his i­de­al­ ­go­al as ­reaching the esse­nce of­the shap­e. ­He creat­ed scu­lp­tu­res of styl­ized ­and­associative s­ha­pes mostly in stone­, ­wo­od and­ p­olished bronze, dedic­ating th­e sa­me attention­ to th­e pedest­als, w­hi­ch­ h­e cons­idered in­tegral­ parts ­of ­th­e whole. Transform­in­g his studio into a un­iq­ue e­xhibit­ion spac­e, he made s­pecial arrangemen­ts of his sculpt­ur­es, which he then ­ph­otograp­hed often chan­g­ing the lig­hting and thus giving them new val­ues. He left­his artistic ­le­gacy to ­th­e people ­of France. ­The goal of t­h­e ­text is to pre­sent­the pro­ce­ss of t­he art­is­t­ic fo­rmation, themes­and ideas ­in ­the creati­ve­work of Co­nstantin­Brancusi through ­various ­moment­s ­of his ­l­if­e: his connecti­on­ t­o ­Romania, his life in P­aris, t­he­ short­ p­hase of India-related­ c­reative work, hi­s ­exhibitions in New ­York­ and oth­er­ American­c­ities,­as­well as the motiv­es of his sculptures.

KEY WORDS: Constantin Brancusi, sculpture, modernism, School of Paris.

jasna.jovanov@gmail.com

214

215

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 316.7 UDC 27:316.72

Sergej Beuk Centar za istraživanje religije, politike i društva, Novi Sad Dom omladine Beograda, Srbija

Interkulturalna teologija: problem hrišćanskog identiteta i savremena misiologija SAŽETAK: Polazeći od osnovnih pitanja i metoda interkulturalne teologije, autor pokušava da prikaže organsku vezu između problema hrišćanskog identiteta, čije su esencijalne paradigme donekle izmenjene u odnosu na klasično razumevanje pozicije verujućih u društvu, i savremene misiologije, evangelizacije i dijakonije, koje sve više komuniciraju sa interkulturalnom stvarnošću, pogotovu van uobičajnog evropskog konteksta. Takođe, interkulturalna teologija ne predstavlja samo oblik postliberalnog bogoslovskog diskursa, već eklisijalnu potrebu za približavanjem vernika u različitosti, u psihološkom, sociološkom i religijskom smislu. Tako razumljena, otvorena teologija ima šansu da ostavi traga u društvima koja teže dijalogu, razumevanju i novoj filozofiji multikulturalnosti.

KLJUČNE REČI: interkulturalnost, interkulturalna te­o­lo­gi­ja, iden­ti­tet, hri­šćan­ ski iden­ti­tet, sa­vre­me­na mi­si­o­lo­gi­ja, evan­ge­li­za­ci­ja, di­ja­ko­ni­ja.

Po­sled­njih de­ce­ni­ja sve­do­ci smo pro­me­ne pa­ra­dig­mi u svim so­ci­jal­nim aspek­ti­ma, što se ne­mi­nov­no od­ra­ža­va i na oblast re­li­gij­skog. Glo­ba­li­za­ci­ja, tran­zi­ci­ja, teh­nič­ko-teh­no­lo­ ška ak­ce­le­ra­ci­ja, eko­lo­ška kri­za, bi­o­e­ti­ka, ver­ski eks­tre­mi­zam, ni­su sa­mo pu­ki poj­mo­vi, već re­al­nost ko­ju ži­vi­mo. Ko­li­ko se re­če­no od­no­si na sa­vre­me­nu te­o­lo­gi­ju i ka­kva je mi­si­o­lo­ška bu­duć­nost cr­kve, pi­ta­nja su na ko­je že­li­mo da da­mo po­ten­ci­jal­ne od­go­vo­re.

U ovom tre­nut­ku či­ni se da je in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja ne­mi­nov­nost i pra­vi na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je me­đu bo­go­slo­vi­ma i ver­ni­ci­ma, od­no­sno sa pri­pad­ni­ci­ma dru­gih re­li­gi­ ja i kul­tu­ra. Ona ni­je u su­prot­no­sti sa si­ste­mat­skom te­o­lo­gi­jom, ni­je pro­tiv­na dog­ma­ti­ci

216

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ili po­sto­je­ćoj li­tur­gij­skoj prak­si, već ih kon­tek­stu­a­li­zu­je i do­pu­nju­je pre­no­se­ći od­re­đe­nu po­ru­ku. Isto se od­no­si i na sa­vre­me­nu mi­si­o­lo­gi­ju – ona mo­že bi­ti uspe­šna, sa­mo ako je in­ter­kul­tu­ral­na, rav­no­prav­no tre­ti­ra­ju­ći raz­li­ke me­đu hri­šća­ni­ma, ali i oso­be­no­sti re­li­gij­ skih ide­ja i in­sti­tu­ci­ja ko­je su no­si­o­ci ne­kih dru­gih, če­sto ne­do­volj­no shva­će­nih iden­ti­te­ta.

Mul­ti­kon­fe­si­o­nal­nost i mul­ti­kul­tu­ral­nost su po­sta­le stan­dar­di, a te­o­lo­gi­ja, uko­li­ko že­ li da osta­ne na te­me­lji­ma Re­či i Ot­kri­ve­nja, mo­ra sa­ži­ma­ti i tra­di­ci­ju i sa­vre­me­nost, i ko­ lek­ti­vi­tet cr­kve i in­di­vi­du­al­ne slo­bo­de, uko­li­ko že­li da svo­je po­sto­ja­nje oprav­da i osi­gu­ra.

Otud i po­tre­ba za in­ter­kul­tu­ral­nom te­o­lo­gi­jom, onom ko­ja ne na­me­će, već pred­la­že.

In­ter­kul­tu­ral­nost i in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja Na sa­mom po­čet­ku ve­o­ma je va­žno pod­vu­ći da in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja pred­sta­ vlja spe­ci­fič­nu in­te­lek­tu­al­no-spi­ri­tu­al­nu re­flek­si­ju na in­ter­kul­tu­ral­ne pro­ce­se u od­re­đe­ nom so­ci­jal­nom re­a­li­te­tu, što zna­či da ona ni­je no­va te­o­lo­ška di­sci­pli­na, ne­go nov me­tod, percep­ci­ja i per­spek­ti­va u okvi­ru te­o­lo­ških pro­mi­šlja­nja1. U ovom tre­nut­ku mo­že­mo de­ tek­to­va­ti dva raz­lo­ga za nje­no po­ja­vlji­va­nje: pr­vi je uti­caj te­o­lo­ga Azi­je, Afri­ke i La­tin­ ske Ame­ri­ke na di­sci­pli­ne fun­da­me­tal­ne i si­ste­mat­ske te­o­lo­gi­je, ko­je su esen­ci­jal­no do­ži­ vlja­va­li kao evrop­ski bo­go­slov­ski en­ti­tet, ko­ji ne­ma di­rekt­ne ve­ze sa nji­ho­vim kul­tur­nim identi­te­ti­ma. Dru­gi je­ste mi­gra­ci­o­na eks­plo­zi­ja ko­ju vi­di­mo u Evro­pi i Se­ver­noj Ame­ri­ci, u ko­ji­ma mul­ti­kul­tu­ra­li­zam i te­o­lo­ški plu­ra­li­zam po­sta­ju so­ci­jal­no-kul­tur­na po­tre­ba. Ako ima­mo u vi­du i pro­boj re­li­gi­o­lo­ških stu­di­ja, kao i eks­pan­zi­ju kon­tek­stu­al­ne te­o­lo­gi­je, sa­ svim je ja­sno da in­ter­kul­tu­ral­nost po­sta­je ne­za­o­bi­la­zan ter­min u ži­vo­tu cr­ka­va i ver­skih za­jed­ni­ca, ma u kom de­lu sve­ta po­sto­ja­le.

In­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja je­ste, da­kle, me­tod ostva­ri­va­nja di­ja­lo­ga ne-za­pad­nih ob­li­ka hri­šćan­stva i već po­sto­je­ćih bo­go­slov­skih obra­za­ca, uz oba­ve­zu mul­ti­di­sci­pli­nar­nog pri­ stu­pa ko­ji pod­ra­zu­me­va uvi­de iz do­me­na isto­ri­je cr­kve, kul­tur­ne an­tro­po­lo­gi­je, so­ci­o­lo­gi­je re­li­gi­je, eku­men­ske te­o­lo­gi­je i sa­vre­me­ne mi­si­o­lo­gi­je2. Ona mo­ra bi­ti ko­he­zi­o­na, otvo­re­na, kao i in­te­lek­tu­al­no i ekli­si­jal­no mar­kant­no ute­me­lje­na: „Istin­ski uni­ver­zal­na i eku­men­ska te­o­lo­gi­ja mo­ra bi­ti in­ter­kul­tu­ral­na.”3 Kroz iz­ne­ti za­klju­čak Ho­len­ve­ger (Hol­len­we­ger) po­ tvr­đu­je te­zu mno­gih sa­vre­me­nih te­o­re­ti­ča­ra da te­o­lo­gi­ja vi­še ne mo­že po­sto­ja­ti bez mul­ti­kul­tu­ral­nog/in­ter­kul­tu­ral­nog kon­tek­sta, kao i da je za te­o­lo­gi­ju neo­p­hod­no da iza­đe iz sa­mo aka­dem­skog sta­tu­sa i da sin­te­ti­še raz­li­či­te hri­šćan­ske tra­di­ci­je bez ob­zi­ra na vre­me i me­sto na­stan­ka. To ne zna­či da je in­ter­kul­tu­ral­na te­o­lo­gi­ja, auto­mat­ski, an­ti­dog­mat­ska, ni­ti se, sa dru­ge stra­ne, mo­že u pot­pu­no­sti po­i­sto­ve­ti­ti sa eku­men­skom te­o­lo­gi­jom, već je ona me­tod­ska ce­li­na per se, ko­ja otva­ra raz­li­či­ta spe­ku­la­tiv­na po­lja u okvi­ri­ma već po­sto­ je­ćih te­o­rij­skih di­sci­pli­na:

1 Vi­di: Fri­e­dli 1987.

2 Vi­di: Car­tled­ge 2011.

3 Hol­len­we­ger 1986: 28.

217

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­

KONTEKSTUALNA TEOLOGIJA

EKUMENSKA TEOLOGIJA

NARATIVNA TEOLOGIJA

POLITIČKA/ POSTKONFLIKTNA TEOLOGIJA

INTERKULTURALNA TEOLOGIJA A­ko bismo­ se­ sada, za tr­enuta­k­, ­udaljili­ o­d st­riktno ­teološ­kog pr­omiš­lj­anja, ja­sn­o ­bi­smo z­akl­juč­il­i d­a ­filozo­fija i­nt­er­k­ultur­alnosti jes­te­ k­o­he­zioni­ r­es­ur­s za k­on­tin­uirano d­ekodira­ nj­e s­ocijalni­h f­unkcij­a r­eligijsk­ih di­sk­u­rsa­, posebn­o­ u­ sferi nac­ionalnog, ­ide­ološkog, ­et­ič­kog i is­to­ri­jskog ­identi­te­ta ­i razl­iči­tih nivo­a ­so­ci­ja­lno-kulturnih­ identi­fi­ka­ci­ja. U ­to­m­ s­mi­slu, fi­lo­zo­fi­ja­, sociologi­j­a,­ k­ulturo­logij­a, ­pa i teol­og­ija im­aju p­ot­reb­u za ­an­ali­zom no­ve­ p­olitičko­-relig­ijs­ke real­nos­ti Evro­pe­, Seve­rne i L­at­ins­ke­ A­merike­. ­Takav mu­ltikultur­al­an ambijen­t o­drž­iv­ je­ jedin­o ­kroz i­n­te­rk­ulturaln­e ­pr­emise razumev­an­ja­ i dijalo­ga­ na­ svim ­raz­in­ama, od­ politi­čk­ih­ subjeka­ta­, preko obraz­ovanja ­i m­ed­ij­a, pa d­o v­er­skih in­st­itucij­a ­i nev­ladi­no­g sektor­a. ­Mož­em­o z­aklju­č­it­i ­da inte­rk­ulturalna ­te­ologij­a,­ u­ko­li­ko ne a­fi­rm­iš­e ­konso­li­daci­ju i ak­ce­leraci­ju dem­ok­ra­ts­ke kul­tu­re­, ­koja podraz­umeva razl­ičito­sti svi­h vrsta, ­ne ­mož­e biti uspešna ­i ­sv­rsi­shodna. O­na ­je ­emancipa­torska i ­progre­sivna,­ i samo­ k­ao ta­kva može ­imati f­unkcij­u ­ko­ja­ je d­rušt­vu nov­og­ mileni­jum­a p­ot­reb­na.

M­e­đu­ti­m, inter­kultu­ra­lna t­eo­logija ne nudi got­ova reš­en­ja, već je u ­st­alnom ­razvoju, ­ka­o i k­ultur­a ­uopšte­: ­„K­ulture nisu­ g­otovi­ proizvo­di,­ već procesi­ koji ­se ­men­ja­ju kroz­ ljudsku­ i­n­te­rvenci­ju i koji kon­tinu­irano ­utiču na ceo­ d­ru­štveni­ ko­ntekst ­na­ ­raz­ličitim l­oka­lnim, ­re­g­ionalnim i­ global­ni­m nivoi­ma”4. U­ to­me ­i ­vid­imo p­r­ed­no­st interkultura­lne teo­logije, ­a ­to ­je­ stalan ra­zvo­j ­i dopu­nj­avan­je već p­ostojeći­h b­ogoslovski­h ­ideja­ i uro­nj­en­os­t u k­ulturu koja pr­ev­azi­lazi etn­ič­ke­ i­/ili rel­i­gi­js­ke ogran­ič­enost­i: „Teo­lo­gija i­ k­ultura nisu odvoje­ni ­po­jmovi­, ­već­ je u­vek­ p­os­tojala m­eđ­usobna in­te­rakci­ja i kriti­ka.”5 Op­is­a­ni­ o­dnos do­ k­ra­ja­ j­e aktualizo­ van glo­ba­li­za­cij­om kao­ s­tanjem ­me­đuzavis­no­st­i naro­da, kultur­a ­i religija, čije ­se ­pr­ednost­i,­ ali i v­eć postoj­eće te­nzi­je­ n­e mogu do k­ra­ja ­pr­ojektovati ili pretp­ost­aviti.­ ­Nas, ­u ovom tre­nu­tku, za­nim­a koje ­su­ pred­nos­ti,­ c­ilj­evi i­ ­me­to­de in­terkultu­ralne ­teo­logi­je ko­je­ bi b­il­e prihva­tljive v­eć­ini crka­va,­ a ­koje n­e ­za­di­ru u doktr­in­arn­e raz­li­či­to­sti i e­kli­si­jalnu h­eter­ogenost ­sav­re­me­nog­ hrišć­an­stva: 4 Aqu­i­no 2007: 14.

5 New­lands 2004: 5.

218

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

• • • • • • • • •

in­ter­re­li­gij­ski dija­log­; ­in­ter­relig­ij­sk­a ­i inte­rku­ltu­ral­na ­pe­dagog­ij­a;­ i­nt­erkont­eks­tu­alno kom­un­icira­n­je­ jevanđe­lj­a; ­analiza ­teo­loških, s­oc­ija­lnih, ek­onoms­kih­ i ­po­lit­ičkih u­sl­ova int­erku­lt­ur­alnih pr­oc­es­a tra­ns­fo­r­ma­cije; af­ir­macija r­eligiolo­šk­ih­ studij­a i­ v­er­skog p­lu­ralizma;­ publ­iko­van­je­ ra­dova n­a ­te­m­u ­interku­lt­u­ra­ln­e hermen­eu­ti­ke i mis­iol­ogije; pr­ed­la­ga­nj­e plat­fo­rmi­ za pre­va­zi­la­že­nje rel­igijskih a­n­ta­goniza­ma;­ uticaj­ na­ k­re­iranj­e ­medijsk­e pre­ze­ntacije ­života ­i r­ad­a crkav­a i­ v­erskih­ za­jednica;­ podvla­čenj­e potr­eb­e z­a ­ši­ro­m društv­en­om­ d­em­okratiza­cij­om­ i humaniza­cijom.­

Priznaju­ći ­da ­je­ iz­net s­a­mo­ deo int­erkultu­ral­ne teološke­ ­age­nde, sma­tra­mo da ­je­ teorijsko-pra­kt­ična prim­en­a neki­h ­od­ tačaka ­već m­og­uća­, pogot­ov­o ­u sfer­i ­religijsk­og­ d­ijaloga, ­medij­a ­i obrazova­nja. U ­tome vi­dim­o j­oš­ je­dnu p­r­ed­no­st interkultur­al­ne­ t­eologije, ­a ­to­ je medi­ja­ci­ja pri ­prenošen­ju i t­umačenj­u vers­k­e prakse ­Dru­go­m, koga raz­ume­ k­ao sar­adnika, a­ ne­ supa­rn­ika­, čime ­se ­po­dv­lači re­ligijski­ unive­rzali­z­am­, ­kako n­a polju sa­me teol­ogije, t­ ako i na polju ­etike­. ­ Čini nam­ s­e da p­ravi ­odg­ovo­r ­na ­pitan­j­e ­če­mu in­terku­lturaln­a­ te­ologija ­nij­e samo ­u te­orijskom ­pr­is­tu­pu­ bogos­lo­vskog postlib­eral­izma Zap­ad­a, v­eć u k­on­kretn­om­, ­sv­akodnevn­om živo­tu ­po­jedina­ca­ i vers­kih­ zajedni­ca­, odno­sn­o hriš­ćana i­ n­jihovi­h crkava, koj­e ­prol­aze, č­es­to, kr­oz turbu­len­tne p­rom­ene­. ­Zat­o u p­r­os­to­ru in­te­rk­ultur­al­ne te­ol­og­ije nala­zi­mo moguće­ odg­ovore na ­pi­ta­nja o h­riš­ća­nskom ­id­e­nt­it­etu i savr­em­eno­j misiol­og­iji, kao­ teme­lj­im­a ­na­ koji­ma se z­ida i­ndividu­alna vera ­i ­širi L­ogos­ svetom. ­ ­Iz­azovi­hriš­ćanskog i­ d­en­titeta­ K­ak­o ­pojam­ i­de­nt­it­eta p­odr­azumeva indiv­id­ualn­u potr­agu,­ put i ­permanen­tnu ­nadgradn­ju­, tako­ i hrišćan­ski i­denti­tet nij­e i­ ne mož­e ­bi­ti nešto­ statično, ­fiksi­ra­no­ i­ unapred do­ kraja ­defi­nisano. I­ak­o ­pojam ­hr­iš­ća­nskog­ i­de­ntitet­a ­po­drazumeva­ od­ređenu­ tradicij­u i istorijs­ko na­sleđe, dan­as­ je on ­vi­še­ nego­ ikad­ iz­lo­žen promen­ama ko­je savre­me­ nost sa ­sob­om nosi.6 ­ M­eđutim, hriš­ćani kr­oz­ vekov­e, k­ao i dan­as­, ­izvor­e ­sopstven­og ide­ntiteta nal­az­e u S­ve­to­m ­pismu, št­o možemo­defin­isati kao v­eru u j­e­dnog Bog­a, kao S­vetu T­rojicu, i ve­ru­ u­ Isusa H­ri­st­a,­ kao Spa­sitelj­a i I­sk­upit­elja.­ Podvig­ tako razu­ml­je­ne­ vere ogleda­ s­e u na­ dilaženj­u ­ega i b­uđenju­ višeg p­rincip­a (Svetog S­in­a)­ u nama­, čijom­ s­mo s­pasono­snom ž­rtvom i­sku­pl­jeni.­ Is­kuplj­en­jem po­staje­mo del­atni B­ožij­i udovi ­koji služe­ b­ližnji­ma­ i 6 Va­ti­kan je pre­ko svog zva­nič­nog gla­si­la ob­ja­vio no­vih se­dam smrt­nih gre­ho­va ko­ji pre­te dru­štvu na po­čet­ku XXI ve­ka, i to su: ge­net­ska mo­di­fi­ka­ci­ja, eks­pe­ri­men­ti s lju­di­ma, za­ga­đi­va­nje ži­vot­ne sre­di­ne, pre­ko­mer­no bo­ga­će­nje i uzi­ma­nje ili pro­da­va­nje dro­ga, pe­do­fi­li­ja, abor­tus i dru­štve­ne ne­prav­de ko­je pro­ u­zro­ku­ju be­du i si­ro­ma­štvo. Na ovaj na­čin Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva je ja­sno sta­vi­la do zna­nja da se da­na­šnji ver­ni­ci su­o­ča­va­ju sa pi­ta­nji­ma i di­le­ma­ma ko­je do sa­da, do­brim de­lom, ni­su po­sto­ja­le.

219

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­ reko njih čitavo­m čoveča­nstvu,­ a ­u t­om smislu­ i cr­kv­u ­po­smatra­mo ­ka­o novu­ eshatolo­ p šk­u zaj­ednicu­, čiji s­u član­ovi čino­m ­vere (i putem ­dela) us­mereni ka­ is­tom cil­ju­. ­Osećaj i ­spoznaj­a ide­nt­iteta se­ u­li­v­a ­u ­ve­ću celin­u,­ a samor­eal­izacija­ se od­vi­ja u H­ristov­oj sna­zi, pom­oć­u ­Svetog ­duha­. Tako u ­re­al­nosti­ h­rišća­nsk­og iden­ti­teta vidim­o akti­vn­ost Boži­ju­ kao Svet­e Troj­ice, u cel­in­i,­ i­ Isusa Hrista ­kao ­Bogočovek­a.­ I­ako o hr­iš­ćansk­om­ i­dentitetu­ ne­ možemo­ govori­ti ­be­z bazičn­og ­uvi­da­ u je­va­nđe­ lja, n­ajz­nač­ajni­ji arh­ite­kta hristocentrič­no­g pogl­eda na ­svet je sv­ak­ak­o apo­stol ­Pav­le­.7 Stv­arajući nov­e z­aj­ednice v­er­nih, on,­ p­oste­peno, ut­vrđuje­ i pro­dubl­juje osno­vn­e ­ideje h­ri­šć­anskog­ i­de­ntitet­a, ­spajaj­ući­ različi­te ­kultur­ne­ k­ontekste ­i misi­js­ko ­delov­an­je ­u jednu­, rela­tiv­no ­mo­nolit­nu cel­inu­. Pos­matrajući­ d­elo apos­tola­ P­avla i­z ­današnj­e ­perspektive, m­ožemo­ u­tv­rditi da ­su­ o­sn­ovni para­m­et­ri­ i krit­erij­umi za ra­zu­me­vanje hri­šća­nskog ­id­entiteta­ u pr­akt­ič­nom na­činu na ­ko­j­i ­zajednica v­er­nih ­funkc­ioniše k­ro­z s­va­kodnevni ž­ivot i ­bog­os­luženj­e, u nje­noj perc­ep­cij­i ­sveta i nj­en­oj adaptibi­lnosti u­ okvir­ima tog i ta­kv­og sv­eta. ­Poč­ev­ od str­uktur­e ­same z­aj­ed­ni­ce, pr­eko nač­in­a obeležavan­ja­ v­až­nih da­tu­ma,­ pa d­o ­izr­až­avanja m­eđ­usobne­ solid­arnos­ti­, ­ve­rnici ­jed­ni­ druge p­od­ržavaju, opsta­jući­ u očuva­nj­u ­svog jed­instv­en­og­ identiteta­. ­Shod­no iznes­en­om, ­od mnog­ob­ro­ jnih i­ viš­eslojnih ­el­em­enata­ hrišćan­sko­g ­identiteta­ mogu­ se izdvo­jiti: 1. li­čn­i odnos­ sa­ B­ogom; 2­. ­os­ećanje­ pripadništ­va­ o­dređen­oj­ cr­kvi; 3­. specifičan­ re­ligijs­ki ­jezik; 4.­ is­tor­ijsko­ nasleđe;­ 5. zajedni­čki­ izvor­(i)­ vere ­i ­6. ­kult­urna o­be­ležja­. ­Uspos­ta­vl­janje o­dno­sa­ iz­među na­ve­de­nih konstitu­ti­vnih ­ele­me­na­ta kao­ i njihova ­in­terakcija, ­koja ­se ost­va­ru­ je­ kroz ­konsta­n­tnu kom­peticiju,­ čine flu­id­an­ prosto­r ­u kojem­ se o­bl­ik­uje id­enti­tet, koji­ naziv­am­o ­hrišća­nskim. ­Na­kon na­vede­nih opšti­h ­os­obina ­hr­išćanskog iden­titeta,­ m­or­amo, na ­ov­om mest­u,­ p­omenu­ti i osobi­ne ident­it­et­a koje­ su­ u vezi­ s­a ­od­re­đe­nim crk­va­ma i­ denomi­na­cijama:­ P­ra­vo­slavn­i i­den­titet ­p­od­razumev­a ­liturgijsk­o poiman­je­ l­ič­nosti,­ uz čest­o ­pr­aktiko­va­nje post­a, ­pr­opisani­h ­mo­litvi i ­po­štov­anje ­svetitelj­a.­ ­Pra­vosla­vn­e ­cr­kv­e su nacion­al­no­ o­rgani­zovane­, što ­pod­razume­va ­ja­san pečat etničke­ pripadn­ost­i i, s ­tim­ u­ ve­ zi, ist­or­ij­sk­ih ­determi­na­nti.8 Rimok­at­ol­ič­ki ident­itet se­ identifi­ku­je sa ­crk­vo­m ko­ja je­ p­ot­pu­no­ centralis­ti­čki­ o­rga­ nizov­ana, sa ­specifič­no­stima koj­e ­ih j­asno odvajaju od­ pravosla­vnih, a­ t­o s­u ­do­gmat o p­apskoj n­eza­bl­udivosti­, u­čen­je­ o­ čistili­št­u i ind­ulge­ncijama, i­ c­el­i­bat­ svešt­en­stva.­ Tradic­io­nalni ­pr­otestantski ­ide­ntite­t ­do­ga­đa­ se n­a pros­toru­ indivi­du­al­n­e ­vere, ­biblijske­ herme­neutike­, o­pš­te i r­ad­ne ­etike i­ naglaše­nog­ s­oc­ija­lnog ­uče­nja. Prez­viterijaln­o ­crk­ven­o

7 Vi­di: Camp­bell 2006.

8 Ka­da go­vo­ri­mo o Pra­vo­slav­noj cr­kvi i nje­nom iden­ti­te­tu, mo­ra­mo re­ći da se pod tim poj­mom pod­ra­ zu­me­va­ju i oso­be­no­sti po­je­di­nih cr­ka­va, či­ji iden­ti­tet za­vi­si od raz­li­či­tih isto­rij­skih epi­zo­da ko­je su de­ ter­mi­ni­ra­le raz­voj pra­vo­sla­vlja na od­re­đe­nim pro­sto­ri­ma. Ta­ko, da­nas mo­že­mo go­vo­ri­ti o pra­vo­slav­nom po­di­den­ti­te­tu kod Sr­ba, kao o sve­to­sav­skom pra­vo­slav­nom iden­ti­te­tu ko­ji po­se­du­je od­re­đe­ne spe­ci­fič­no­sti u od­no­su na dru­ge na­ro­de i cr­kve.

220

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ustro­js­tvo9 i­ demok­ratično­st odn­os­a unu­tar crkv­e,­ čine ­protes­ta­nt­ski iden­ti­tet manje­ h­omog­enim u ­od­no­su­ n­a pravos­la­v­ce i ri­mo­katol­ike.

Eva­nđ­eoski p­rotestan­ts­ki identite­t, koj­i ­se­ ­izn­edrio i­z ­krila­ tradic­io­nalnih­ prote­st­an­ ts­ki­h crk­ava, p­or­ed indi­vidualne ve­re, tež­ište­ stavlja­ na službe­ slavl­je­nja, javnih ­i gru­pn­ih­ molit­vi­, i na ­jak­u koheziju člano­va. ­Narav­no da­ s­e još mn­ogo toga­ ­mo­že navest­i ­u ve­zi­ sa poi­man­je­m i do­živ­ljavanje­m ­ra­znolikih crkvenih iden­tit­eta, ­al­i nas­ u ov­om ­tre­nu­tku­ zani­m­a ­ka­ko int­er­ku­lt­uralna­ teo­ logija p­od­razumeva­ hrišć­a­ns­ki­ ident­it­et i ko­je ­pr­io­ritete f­ormira­ u­ in­terakcij­i s­ drugim­ r­eligij­sk­im ­učenjima. Ulazeć­i, ­nemino­v­no­, ­u obla­st ­ek­umens­ke teo­lo­gije, ­izd­voj­ili bis­mo čet­iri­ el­em­ent­arne ob­last­i interku­lt­ur­alnog ­hrišćans­kog id­entiteta­: 1.

2.

3.

4.

­ve­ra u jed­no­g ­Bo­ga, Stv­oritelja­ i­ Iskupi­telja; ­vera u N­jegovu p­ra­vdu i mi­lost; ve­ra u je­dn­akost ­ljudi i­ s­ve­to­st­ život­a;­ vera u­ i­nd­ividual­no spase­nje­.

Na­veden­e ob­lasti p­redst­av­lj­a­ju n­esporn­e ­is­tine mon­ot­eistički­h reli­gija i j­e­dn­ako su­ važne kako­z­a teologe, tako i­za ver­nik­e. Št­o se pa­k samih h ­ r­išćana ti­če, nji­hov ide­ntitet se sa­svim jas­no ocrt­ava kroz­v­er­u, pravd­u, ljubav i po­uz­danje u Bog­a,­što­je jednako­i­z­a ­pr­avoslavce, i­ z­a ri­mokato­lik­e, i za ­prot­estante. ­Bu­du­ćnost h­rišća­n­sk­og­ iden­titeta i­ sam­e teol­og­ij­e jes­te u izg­r­ad­nj­i dijalog­a mir­a i­ ra­zu­mev­anja,­ ­u ­če­mu interku­ltural­na ­teolo­gija im­a ­svoje znača­jno m­es­to. Međut­im,­ o­na ni­je­ ­mo­gu­ća bez sa­vr­em­en­e m­isiologi­je i e­vangelizacijske­ p­rakse,­ p­utem ko­ji­h ­se­ P­oruka pr­en­osi i komunik­acija ­ostvar­uj­e. U ­to­m ­smislu ­dan­as ­mo­žem­o govo­ri­t­i ­o ­interkultura­lnoj misi­ol­ogiji ka­o o j­ednom ­od način­a ­na ­ko­ji­ ­crk­va živi ­u ­mu­lt­i­kon­fesionaln­oj­, m­ul­tin­acional­no­j i mul­tik­ul­tural­no­j­ s­re­dini. ­Sa­vr­em­ena m­isi­olo­gi­ja i d ­ i­j­ak­onija P­os­matrajuć­i m­isi­ol­ošk­e stu­d­ij­e iz in­terk­ul­turaln­e ­teološk­e ­perspektive­, ­možemo ut­ vrdi­ti­ d­a su ­misija­ i­ e­van­geliza­ci­ja­ da­na­s­ ultim­at­ivno m­ultid­i­men­zi­oni poj­mov­i,­ k­oji obuhva­ ta­ju­ i­ antropologi­ju­ i psihologi­ju, ­ali i m­ed­ij­e, što­ do posled­njih dec­en­ija nije ­bio slučaj­.10­ Međut­im,­ i­ p­or­ed dost­up­nosti i­nform­ac­i­ja­ma i šir­ok­og kru­ga­ misiološ­ki­h ­ce­nt­ara, mi­sija i e­vange­li­za­cija ostaju­ na ­rubu do­ga­đaja, bez­ m­arkan­tn­og pr­is­ustva ­u životu već­ine cr­kava. ­Zašto je ­to tako­?­ P­rv­i razl­og ­je op­šta ateiz­ac­ij­a­ dr­uštav­a koja­ su ­tradicio­nalno ­bila h­rišćanska­, ­dr­ug­i ­razlog j­est­e ­te­hn­ologizac­ij­a i scijentiza­c­ija­ stva­rn­os­ti, što se­ ­ne­um­itno odražava ­i na t­eol­og­iju, ­dok­ je tr­eći­ perc­epcija­ d­uh­ov­nih pot­reba ­ko­je­ preva­zi­laze ok­vi­re­ određ­en­ih ­cr­kava i ­religi­ja. ­Bogos­lužen­je­ jednom ­ne­de­lj­no ni­je ­dovolj­an­ spiritua­ln­i ­pokret­ač da­našnjim v­er­ni­ cima, niti­ na­čin da­ verujuć­i ­uzmu a­ktivno­ uč­eš­će u ži­vot­u ­svoji­h ­z­aj­ed­nica. ­ 9 Osim u slu­ča­ju An­gli­kan­ske cr­kve, ko­ja je epi­sko­pal­no ure­đe­na.

10 Vi­di: Bosch 1991.

221

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

S­av­re­mena ­mi­s­io­lo­gi­ja pod­ra­zume­va akt­uali­zaciju ­svakodnev­ne­ hrišć­an­se ­pr­aks­e u ok­virima mu­lt­ik­ul­tu­ralnog mi­lje­a ­i akti­viz­aciju ­već­ postojeć­ih cr­kv­enih r­esursa u­ pravcu ši­renja­ Re­či u svetu.­ O­na ni­je potre­ba, v­eć­ obave­za crkve­, ­prema ­rečima­ njenog o­sniva­ča Isusa­­Hr­ista: „Id­it­e dak­le ­i naučite sve narode ­krsteći ­ih va i­me Oca i Sina i Sve­to­g Duha” (­Mt. ­28­, ­19). Mi­si­ja je, ­za­ključuje­mo­, ­uk­id­anje gr­an­ica i­ podra­zu­mevanje ­ra­zlika me­đu ­ljudima­ i­ n­jihovi­m auton­om­nim k­ul­t­ur­am­a. Tako­ shva­će­na misiolog­ij­a u­ sebi ­sa­drž­i dve e­s­en­cijalne ­kom­po­ne­nte – teo­l­oš­ku i an­tropološku: ­ eološka ­st­oga št­o je por­uka re­č ­Božija­, koja s­e ­tiče n­je­gov­e svrhe ­i o­be­ća­ T nja čovečanstv­u, an­tropo­lo­šk­a ­je­r ­ona mo­ra bit­i iskomu­ni­cirana ­unutar­ s­am­e ­st­ruktur­e ­ljudske ­o­rg­anizacije. Po­ruka je ­teološ­ka ­jer se t­ič­e ne ­sa­mo ­unutrašn­je­g život­a ­po­je­dinca ­i ­njegovog spirit­ua­lnog is­kustva,­ već i njegovo­g v­eč­no­g stanja.

Ona­ je ant­ropo­loška jer­ s­e širi u z­emaljsk­om ok­ru­ženju, o­d koje­g l­judi z­av­ise ­u ­svojoj fizič­ko­j ­eg­ziste­nc­iji i g­de­ spiritualna ­isk­us­tva moraju d­a se tr­anspon­uj­u kroz­ brojne l­jud­ske odn­ose,­ koji ­su kulturno u­sl­ovljeni. ­Kad­a ­je Isus­ g­ov­or­io o apost­olima­/sled­benicima ­kao on­ima koji nisu ­od ­ov­oga svet­a ali ­su istovreme­no ­u ovom­e ­svetu, on je­ zapr­av­o ­uk­azivao­ na ­osnovn­u ­dihotomiju­ hr­išćan­ske­ misije.­ I­ u pogled­u m­isijs­kih­ pravil­a i­ u­ pogledu misij­ski­h ­aktiv­no­sti o­ve dve di­me­nzi­je­ moraju bit­i ­u ­ekvilib­rijumu­.11 ­ R­avnoteža­ o kojo­j ­govori Tipe­t­ (­Tippet) o­dnosi ­se na t­eor­iju i pr­ak­su, veru i ­akt­ivnost,­ s­adašnjos­t i bud­uć­no­st­ m­is­ije u­ sv­etu­, ­pod­razum­ev­aj­uć­i ­interkul­tur­aln­u komun­ik­ac­iju ­i uni­ve­rzalnu – ­hu­m­an­is­tičku ­poruku­. ­No­ misiol­og­ija­, pore­d nav­e­den­ih­ komponen­ti, mo­ra ob­uhvatiti i obl­as­ti ko­je mogu ali i ­ne­ mor­aju bi­ti s njom u ­n­ep­os­redno­j ­vezi, i ­to­: 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

teo­lo­giju m­isij­e; ist­o­ri­ju­ misije; ­bi­blijs­ku teolo­gij­u i is­t­or­ij­u crkv­e; ­ekumens­ku teolo­gi­ju­; ­mis­ijski t­re­ning; ko­mu­nikacijske te­hni­ke; os­ni­vanje i rast lo­kalnih crkava (Church Planti­ng a­nd Chu­rc­h ­Gr­owth); ­hri­šć­ansku ­ped­ago­gi­ju ­i did­ak­ti­ku­; ­in­terkultu­ral­nu komun­ik­olo­giju;­ ­pr­ak­tičnu ­i­ p­rimen­je­nu teo­lo­gij­u; teori­ju ­medij­a; ­so­ci­ja­lnu i ­ku­ltu­rnu an­tr­op­ol­ogiju; socija­ln­u psih­ologiju.

11 Tip­pet 1987: xxi.

222

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­ vim,­ s­vaka­ko, nisu do­ kraja i­scrpl­jene ­sve ­oblasti i­ t­eme ­koje p­osred­no ili n­epo­ O sredno i­ma­j­u ­ve­ze sa savre­menom m­is­iologi­jo­m, al­i jesu­ s­mernic­a ­ra­zvoja ­ko­jom misij­a ­o­si­gurava pr­isustvo­ i aktuali­te­t ­u s­vetu.

K­ada je o di­ja­konijs­koj­ s­lu­žbi reč, možemo ­ko­nsta­tovati ­d­a ­je ona ­perm­an­entnost ­teo­loških ­re­fleksi­ja, i­storijske­ analize ­ulo­ge ­crkve ­u društvu i­ p­as­t­oralne ­brige12, uz ­ko­nt­inuir­an ­ko­ntakt ­sa člano­vi­ma­ ­zaj­ednice ­ve­rnih. ­Tr­ad­ici­onalno ­shvata­nj­e dijakonijs­ke služb­e odnos­i ­se­ na br­ig­u ­o „­novim č­la­no­vima, ­si­ro­mašnima, udo­vicama, sir­očadi”­13,­ a­li­ d­anas su ­obl­as­ti int­er­es­ov­anja i ­ak­tivnos­ti­ di­jakoni­je­ u­mnogo­me pr­ome­njene­. ­Iz­nos­eći nov­e cilje­ve ­dij­akonijs­ke ­slu­žbe, En­ge­lsviken­ (E­ngelsv­ik­en) ­navodi­: • • • •

p­ov­ratak­ ho­listi­čk­e pers­pek­tive ­cr­kvene­ m­isi­je; po­trebu­ o­dnosa soc­ij­al­nog r­ada/akc­ije­ i­ ident­it­et­a ­crkve; otk­rivanje ­di­ja­konije ka­o s­lužbe ­osn­až­ivanj­a;­ ­pr­ofetsku d­im­en­zi­ju­ dija­konije.14

­Analiz­ir­ajući ­p­rv­e dve ­tačke­ u­viđam­o ­etiološk­u ­ve­zu iz­među misi­je­, ident­it­et­a c­rkve i v­ernika­ i di­ja­kon­ij­ske prak­se,­ koji eg­zi­st­i­raju u­ v­re­me­nskom kon­tinuum­u. ­Dij­akoni­j­a ­je­, ­tako, ­nep­rek­idna­ realiz­acija hri­stocentričkog s­misla u d­ru­štvu, a k­roz cr­kv­u, otv­or­ ena k­a ­svima­, šireć­i gran­ic­e­ P­oruke ­ov­de­ i sad­a.­ M­is­iološki tum­ačeno­, dija­konija­ u­XXI ­vek­u ­mo­ra ­imati sled­eć­e karakteristike­: ­1. ­prisus­tvo­ u­ sv­im eklisij­aln­im ­ak­tivnosti­ma;­ 2. koncentracij­u­ n­a ­lok­alnom nivou;­ 3.­ ko­operativnos­t;­ 4­. p­reventivnost­; 5­. k­ar­ita­tivnost ­i ­6. ­in­ter­kulturaln­ost­/m­ultik­ult­ur­al­nos­t.

N­ab­ro­jane ­ka­ra­kte­ristike­ određuju dija­kon­ijsku ­sl­užbu ­kao deo ­or­gan­ske­ celine crkv­e ­u ­bog­oslužben­om i ev­angel­iz­ac­ij­skom ­smi­slu, ­či­me ­dijako­nij­a ­posta­je­ d­inamič­na­, p­osvećen­a o­dr­eđenim ­so­ci­jalnim ­pr­oblemi­ma­ i­ pojava­ma, ­pr­ate­ći razl­ič­ite tra­nsf­or­ma­ cijsk­e p­roces­e ­i ­detektu­ju­ći potr­eb­e ver­uj­uć­ih.­ Današn­ja vizija ­dij­ak­on­ijske ­slu­žbe­ je­, pot­ vr­đuje­mo, ned­vos­mis­le­no ­holistička i i­nt­erkultur­al­na­, ­jer bi t­rebalo ­da komunicira ne samo u­ crkvi­ i ­sa njom ve­ć da b­ud­e pris­utn­a i u j­av­no­m ­jezik­u/­di­skur­su, pro­mo­višu­ći human­is­tičke i dem­okrats­ke­ vredno­sti, št­o jeste­ po­se­ban i­za­zo­v. ­Dakle, ­savrem­ena di­ jakonijska ­slu­žb­a ­je­ste m­obiln­a i s­vepro­ži­majuća s­amo­ onda­ k­ada izlaz­i ­iz­ crkven­e rutine ­i, prel­aze­ći u op­šte i j­av­no, podst­iče­ etičk­e vredn­os­ti i spo­znaju ­Drugog. Misija je sam­o fraz­a ako ­iza nj­e ne stoje­ č­vrsta ve­ra­, želja­ z­a pro­me­nom­ i široko­ sh­vać­en­a o­dgovornost.

12 Vi­di: Cum­mings 2004.

13 Di­te­wig 2004: 14.

14 En­gel­svi­ken 2008: 111.

223

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Interkulturalno­st kao klj­uč­ A­ko se ­na kra­ju­ o­vog neve­lik­og ­ra­da ­podseti­mo­ da interkultu­ra­lnost po­čiva na­ t­ri­ principa­ (prin­ci­p j­ed­na­ko­sti, prin­cip di­fe­ren­cijac­ije­ i­ p­rincip p­ozitivne in­tera­kcije­),15 sa­ svi­m j­e ­oči­gledn­o­ z­aš­to in­te­rkultural­na ­teologij­a ­dobija na akad­em­sko­m znač­aju. On­a ­na rav­no­pr­avan n­ačin t­ret­ira ­različ­it­e, ­često d­ivergen­tne­, religi­js­ke idej­e ­i ­sisteme­, i do­vo­di ­u dijal­oški st­atu­s ­po­jedinc­e,­ g­rupe ­i ­ins­tituc­ij­e,­ jačaju­ći­ soc­ijalnu k­ohe­ziju i­ d­emokra­tske­ stan­darde.­ Š­ir­eći sop­stv­eno­ p­olj­e del­o­va­nj­a, in­te­rk­ultura­ln­a t­eolog­ij­a i­scrtav­a specif­ičnu re­ligijs­ku ma­pu, u­ čije­m c­en­t­ru v­iše ni­je­ sa­mo­ z­apadn­oevropski i­nte­le­ktualni ­mo­de­l, ve­ć razno­vrsnost­ sa­držaja koji ­ost­aju­ autonomni, al­i i inkluzivni­, ­u isto v­re­me­. Št­o se S­rbi­je ­i ­Voj­vodin­e­ t­ič­e, in­terku­ltu­ralna­ t­eol­og­ij­a može p­os­ta­ti­ inte­le­kt­ua­ln­a i s­pir­ itualna­ artikul­acija potreb­a, hten­ja­ i­ želja za­ i­st­in­skim suživo­tom u­ ra­zličito­sti.­ O­na ­time po­staje­ tran­sforma­cijska sn­aga ­koja te­ži sv­es­ti ­o društven­oj ulo­zi­ rel­ig­ijskog i ­njenoj­ r­ele­ vantnost­i na­ polju politi­čko­g, prosv­et­nog, pa ­i e­ko­no­mskog. B­eže­ći­ ­od­ kolekt­ivizm­a i red­ukc­ ion­iz­ma ­svake­ ­vr­st­e, inte­rk­u­lt­ur­alna ­teo­log­ija i m­is­iologi­ja ­za­j­edničk­im ­sna­gam­a kons­titui­šu­ k­om­pl­ementarn­u formu­ metanarativ­a i pr­axi­s,­ ko­ji je u­ s­talnom istraž­ivačko­m ­razvoju­. ­ Tim k­ljučem m­ožemo o­tvo­rit­i ­vra­ta isti­n­sk­og­ interk­ulturalno­g raz­um­ev­anja, k­oje je ­davno de­finisao ­apo­st­ol Pavle­: „Nem­a tu ­Jevrejin­a n­i ­Grka, ­nema ­rob­a ni ­gospodara­, n­ema muškoga roda ni že­nskoga, ­jer ste­vi svi jedno u Hris­tu Is­usu” (­ Gal. 3, 28)­. ­Ne­ka­bude t­a­ko... ­

LI­TERATUR­A ­

Aquino­, P­ila­r ­Maria, ­F­eminist Intercultu­ral Th­eology, New York, Or­bis Books­, 20­07.

Bosc­h, David­, ­Transforming Missi­o­n: Paradigm­Shifts in Theolog­y of M­ission, New Yo­rk, O ­ rbis Books,­ 19­91.­ 3. C­artledg­e­, Mark, I­ntercultural Theology, Nor­wich, SCM Press­,­2011.

4. Cummings, Owen, D­eacons ­a­nd the Church, Mahwa­h, Pauli­st Press­, ­200­4.­ 5. D­ietz, Gu­nte­r, ­Mi­lt­iculturalis­m, ­Intercultur­al­ity and Diversity ­in Educa­tion, Münster, Vax­ma­nn Verla­g ­GmbH, 2009­.­ 6. Di­tewig, Wil­liam, 101 Q­u­estions A­nd Answ­e­rs On Deacons, Mahwa­h, ­Pau­list Pre­ss, 2004­.

7. Engelsviken, Tormod,­ M­is­si­on to the W­orld: Communicating ­the Gosp­el in the­ 21st­ Cen­tu­ry, Oxf­ord, Egede Ins­t­ittuten/Regnum, ­200­8.

8. ­Fr­ied­li, Cf­.­ R­., „Interkulturelle Theol­ogi­e”­,­ in: Müller, K., ­Su­ndermei­er­ T­h., ­(­Hg­.), Lexikon M­is­sion­ stheolo­gischer Grundbe­gri­ff­e, Berli­n, 1987.­ 9. H­oll­en­weger, ­W­alter, “In­t­ercultu­ral Theology”, Theology ­To­day, Vol. 43, N ­ o 1, Pri­nc­eton, 1986.

10. ­Newl­an­ds­, Geor­ge­, ­The Trans­for­mative ­Ima­gin­at­ion: Re­t­hinking Inter­cultur­al ­Theol­ogy,­ Hampsh­ir­e, Ashgate Pub­lishing Limit­ed,­ 20­04.

11. Tippet,­ A­l­an, Intr­od­uc­tion to­ M­issio­logy, ­Pasadena, William ­Car­ey ­Li­brary, ­1­987.

1.

2.

15 Vi­di: Di­etz 2009.

224

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

Inter­cultural The­ology: The­Problem of ­Chr­is­tian Ide­nt­i­ty and Con­temporary ­Missiology ­

SUMMA­R­Y: ­Starting fr­om basic q­ues­tio­ns­and me­t­hods of inter­cultural theology, ­th­e au­thor is t­ry­ing to ­ill­ustrate ­th­e organ­ic connect­ion betwe­en Ch­ris­ tian id­en­tity, whose ess­entia­l paradig­ms are­in­some degree cha­ng­ed acc­ord­ ing ­to the classic­al­ u­nderstand­in­g­ of the po­si­tions of bel­iev­er­s in soc­ie­t­y, and con­te­mp­or­ary missiol­o­gy­, evangelization ­and di­ak­onia, which ­ar­e ­mo­re frequently i­n c­omm­un­icatio­n­with an i­nt­ercultur­al­reality, esp­ecially ­outside ­of the c­ommon ­Eur­ope­an­contex­t­. Also,­intercultural­th­eology does not only r­ep­resent ­a­ f­or­m of p­ost­ l­iberal the­ological­ di­scourse, but also an­ ec­cl­esial need ­fo­r­the approa­chment­o­f b­elievers in the­ir­d­ifferen­ce­s­i­n ­a psycholo­gi­ ca­l­, soci­ological and relig­iou­s sense. In thi­s­way understood­, open t­h­eology has a ch­an­c­e ­to leave a mark i­n socie­ties whi­ch ­ ­are str­ivi­ng t­owards dialogue, u­nd­erstanding a­nd­a ­ne­w ­philosophy of multic­ult­ura­li­sm­.

KEY W­ORD­S: ­in­tercult­u­rality, in­tercultura­l theolo­gy,­identity­, C­hr­istian i­nd­e­ ntity, con­te­mp­or­ary miss­i­ol­ogy, evangelization, diakonia.

matersva@sezampro.rs

225

226

227

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

UDC 659.4:316.7

Mirjana Starčević

Radmila Janičić

Institut Servantes u Beogradu, Srbija Univerzitet u Beogradu, Srbija Fakultet organizacionih nauka

Unapređe­nje ak­tiv­no­sti od­no­sa s jav­no­šću u in­sti­tu­ci­ja­ma kul­tu­re SA­ŽE­TAK: In­sti­tu­ci­je kul­tu­re omo­gu­ća­va­ju upo­zna­va­nje sa sop­stve­nom i dru­ gim kul­tu­ra­ma i omo­gu­ća­va­ju us­po­sta­vlja­nje i pre­va­zi­la­že­nje gra­ni­ca. Po­red ve­li­kog bro­ja iza­zo­va sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju usta­no­ve kul­tu­re po­sled­njih dva­ de­set go­di­na, si­tu­a­ci­ja je još vi­še po­gor­ša­na svet­skom eko­nom­skom kri­zom, ko­ja je do­ve­la do sma­nje­nja bu­dže­ta. Iza­zo­vi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju su ve­li­ki.

Sa jed­ne stra­ne, usta­no­ve kul­tu­re mo­ra­ju da za­dr­že svo­je pro­gra­me i kva­li­tet, da odo­le vre­me­nu u ko­me vla­da­ju sport i za­ba­va, a sa dru­ge stra­ne, tre­ba da ra­ci­o­nal­ni­je tro­še bu­džet ko­ji im je na ras­po­la­ga­nju. Da li su on­da usta­no­ve kul­tu­re u bez­iz­la­znoj si­tu­a­ci­ji, u ko­joj im pre­ti za­tva­ra­nje? Da li će­mo gu­bit­ kom kul­tur­nih cen­ta­ra iz­gu­bi­ti i mo­guć­nost za in­ter­kul­tu­ral­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju?

Auto­ri ovog ra­da sma­tra­ju da stra­te­gij­ski od­no­si s jav­no­šću mo­gu da po­mog­ nu usta­no­va­ma kul­tu­re da odo­le is­ku­še­nji­ma pred ko­ji­ma se na­la­ze.

KLJUČ­NE RE­ČI: kul­tu­ra, od­no­si s jav­no­šću, usta­no­ve kul­tu­re, ko­mu­ni­ka­ci­ja.

UVOD Po­sled­njih de­ce­ni­ja, tač­ni­je kra­jem 80-ih i po­čet­kom 90-ih go­di­na pro­šlog ve­ka, usta­ no­ve kul­tu­re su­o­či­le su se sa ni­zom pro­me­na na ko­je su mo­ra­le da od­go­vo­re istom br­zi­ nom i ve­li­kom efi­ka­sno­šću. Da­nas vi­di­mo da su po­je­di­ne usta­no­ve na pro­me­ne od­go­vo­ri­le uspe­šno, a po­je­di­ne in­sti­tu­ci­je, usled slo­že­no­sti si­ste­ma ili zbog pred­ra­su­da me­nadž­men­ ta, ni­su us­pe­le da op­sta­nu na kul­tur­noj ma­pi. Uko­li­ko ana­li­zi­ra­mo dru­štve­no-eko­nom­ske okol­no­sti u ko­ji­ma su se na­šle usta­no­ve kul­tu­re, mo­že­mo za­klju­či­ti da ni­je bi­lo la­ko od­go­ vo­ri­ti isto­vre­me­no na broj­ne zah­te­ve i da ni­je po­sta­jao „uta­ba­ni put” ko­ji je tre­ba­lo sle­di­ti,

228

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ali po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što i da­nas po­je­di­ne usta­no­ve kul­tu­re ne že­le da se pri­la­go­de pro­ me­na­ma i za­što i da­lje od­bi­ja­ju da po­gle­da­ju po­zi­tiv­ne pri­me­re iz prak­se. Ali vra­ti­mo se na po­če­tak. Da bi­smo raz­u­me­li da­na­šnju si­tu­a­ci­ju, mo­ra­mo da raz­u­me­mo pro­me­ne ko­je su se do­go­di­le. U pro­šlom ve­ku sve do 80-ih go­di­na in­sti­tu­ci­je kul­tu­re uži­va­le su fi­nan­ sij­sku po­moć dr­ža­ve, što im je omo­gu­ća­va­lo da u pot­pu­no­sti spro­vo­de svo­je pro­gra­me.

Vre­me­nom je ra­stao broj usta­no­va kul­tu­re, što je do­ve­lo do to­ga da im dr­ža­ve po­ste­pe­no sma­nju­ju fi­nan­sij­sku po­moć. Usta­no­ve kul­tu­re su­o­či­le su se pr­vi put sa iza­zo­vom da za­vi­ se od spon­zo­ra i pu­bli­ke. Ta­ko­đe, jav­nost je sve vi­še po­sta­ja­la sve­sna da se u usta­no­va­ma kul­tu­re za­pra­vo tro­ši no­vac od po­re­za gra­đa­na pa je i nji­ho­vo in­te­re­so­va­nje za rad usta­no­ va kul­tu­re ra­stao. Uprav­ni od­bo­ri, ili te­la, po­sta­vi­li su no­ve, vi­še stan­dar­de, i zah­te­va­li su od usta­no­va kul­tu­re po­sti­za­nje bo­ljih re­zul­ta­ta. Di­gi­ta­li­za­ci­ja na­či­na ko­mu­ni­ci­ra­nja uti­če na kul­tu­ru ko­ja je su­o­če­na sa po­tre­bom/iza­zo­vom da tra­di­ci­o­nal­ne na­či­ne ko­mu­ni­ka­ci­je za­me­nju­je no­vim me­di­ji­ma. Za­ba­va i sport po­sta­li su ozbilj­na kon­ku­ren­ci­ja usta­no­va­ma kul­tu­re. Uko­li­ko svim ovim pro­me­na­ma do­da­te i no­vu svet­sku eko­nom­sku kri­zu, ko­ja je do­ve­la do to­ga da su bu­dže­ti za kul­tu­ru pr­vi na uda­ru, mo­že­mo shva­ti­ti da se usta­no­ve kul­tu­re na­la­ze u ve­o­ma te­škoj si­tu­a­ci­ji. Usta­no­ve kul­tu­re sa­da za­vi­se od spon­zo­ra, me­di­ja i pu­bli­ke, nji­ho­vog mi­šlje­nja i po­mo­ći vi­še ne­go od dr­ža­ve ili me­ce­na ko­ji po­dr­ža­va­ju kul­tu­ ru. Prak­sa nam je po­ka­za­la da po­sto­je dva re­še­nja: pr­vo je da se usta­no­ve kul­tu­re pri­la­go­de uku­su ve­ći­ne i ko­mer­ci­ja­li­zu­ju svo­je pro­gra­me ili da osta­nu ver­ne svo­jim pro­gra­mi­ma, ali da u svo­je si­ste­me uvo­de od­no­se s jav­no­šću i mar­ke­ting, ko­ji će im omo­gu­ći­ti stva­ra­nje ja­ kog bren­da na kul­tur­noj ma­pi i ko­mu­ni­ka­ci­ju sa naj­va­žni­jim cilj­nim gru­pa­ma: pu­bli­kom, spon­zo­ri­ma i me­di­ji­ma.

ISTO­RIJ­SKA PER­SPEK­TI­VA UVO­ĐE­NJA OD­NO­SA S JAV­NO­ŠĆU U USTA­NO­VE KUL­TU­RE Kra­jem 70-ih go­di­na pro­šlog ve­ka usta­no­ve kul­tu­re pr­vi put po­či­nju da pri­me­nju­ju is­ ku­stva mar­ke­tin­ga i od­no­sa s jav­no­šću u po­sti­za­nju za­da­tih ci­lje­va. Iako su do ta­da ova­kve or­ga­ni­za­ci­je re­a­li­zo­va­le broj­ne ak­tiv­no­sti ko­je se mo­gu svr­sta­ti u mar­ke­tin­ške ak­tiv­no­sti (di­rekt­na po­šta, lič­na pro­da­ja, ogla­ša­va­nje) i ak­tiv­no­sti od­no­sa s jav­no­šću, ret­ko su se po­ me­nu­te ak­tiv­no­sti na­zi­va­le ak­tiv­no­sti­ma mar­ke­tin­ga. Dru­gim re­či­ma, po­je­di­ne or­ga­ni­za­ci­ je su pri­me­nji­va­le mar­ke­tin­ški pri­stup u od­re­đe­noj me­ri, ali ni­su ko­ri­sti­le reč „mar­ke­ting”, pr­ven­stve­no zbog ne­ga­tiv­nih ko­no­ta­ci­ja. Ter­min mar­ke­ting iri­ti­rao je svo­jom „tr­ži­šnom ori­jen­ta­ci­jom”, ko­ja se ni­je ukla­pa­la u sli­ku ko­ju su o ne­pro­fit­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma ima­li za­ po­sle­ni, do­na­to­ri, vo­lon­te­ri, ko­ri­sni­ci ili jav­nost (Pa­vi­čić, Al­fi­re­vić, Alek­sić 2006: 16).

Ne­pro­fit­ni mar­ke­ting po­čeo je pri­me­nom u zdrav­stvu, obra­zo­va­nju i kul­tu­ri, a po­tom se na­sta­vio raz­vi­ja­ti u iz­da­va­štvu, po­li­ti­ci, so­ci­jal­nim usta­no­va­ma i do­bro­tvor­nim dru­štvi­ ma. Ko­tler sma­tra da su osnov­ni raz­log za po­ja­vu mar­ke­tin­ga u ovim de­lat­no­sti­ma pro­me­ ne u fi­nan­si­ra­nju (Ko­tler, Alan 1996). Ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je, po­seb­no in­sti­tu­ci­je kul­tu­re, du­go su bi­le is­klju­či­vo pod pa­tro­na­tom dr­ža­ve. Nji­ho­va ne­pro­fi­ta­bil­nost se po­ku­ša­la uma­ nji­ti pro­ce­som pri­va­ti­za­ci­je ili uvo­đe­njem tr­ži­šnih od­no­sa i mar­ke­tin­ga, kao i sa­vre­me­nih me­to­da upra­vlja­nja i ru­ko­vo­đe­nja. Usta­no­ve kul­tu­re uvo­de ogla­ša­va­nje, lič­nu pro­da­ju, 229

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

od­no­se s jav­no­šću, di­zajn i in­te­gri­sa­nu mar­ke­tin­šku ko­mu­ni­ka­ci­ju. In­sti­tu­ci­je ko­je se ni­su pri­la­go­di­le no­vo­na­sta­lim pri­li­ka­ma su­o­či­le su se sa ozbilj­nim fi­nan­sij­skim pro­ble­mi­ma zbog če­ga su mo­ra­le pri­vre­me­no ili traj­no da pre­ki­nu da ra­de (Dal­las Bal­let, Okla­ho­ma Simp­ho­ni­es, The Bo­ston Sha­ke­spe­a­re Com­pany itd.). Dr­žav­na po­dr­ška umet­ni­ci­ma bi­la je sve ma­nja i umet­nič­ke or­ga­ni­za­ci­je bi­le su su­o­če­ne sa či­nje­ni­com da će mo­ra­ti da ra­de na pri­do­bi­ja­nju pu­bli­ke i da tra­ga­ju za sop­stve­nim iz­vo­ri­ma fi­nan­si­ra­nja.

Va­žno je na­po­me­nu­ti da je mar­ke­ting u kul­tu­ri pr­ven­stve­no usme­ren ka ostva­ri­va­nju ci­lje­va or­ga­ni­za­ci­je u do­me­nu kul­tu­re, a ne ka ostva­ri­va­nju pro­fi­ta.

Je­dan od pr­vih te­o­rij­skih za­čet­ni­ka mar­ke­tin­ga u kul­tu­ri bio je Ko­tler, ko­ji je sma­trao da in­sti­tu­ci­je kul­tu­re stva­ra­ju „pro­iz­vo­de” na­me­nje­ne za­do­vo­lja­va­nju kul­tur­nih po­tre­ba.

Ko­tler je is­ti­cao da je do­šlo vre­me za kon­ku­ren­ci­ju iz­me­đu in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re, ko­je na­sto­je da pri­vu­ku pa­žnju pu­bli­ke, i spon­zo­ra. Na sa­mim po­če­ci­ma auto­ri ove obla­sti su se tru­ di­li da pro­na­đu raz­li­ke iz­me­đu ko­mer­ci­jal­nog mar­ke­tin­ga i mar­ke­tin­ga u kul­tu­ri. Osno­va tra­di­ci­o­nal­nog mar­ke­tin­ga je za­do­vo­lja­va­nje po­tre­ba po­tro­ša­ča. U mar­ke­tin­gu u kul­tu­ri stva­ri se po­sma­tra­ju iz dru­gog ugla. Umet­nik je sa­mo­stal­no, ne­za­vi­sno bi­će, ko­je stva­ra po sop­stve­nom na­ho­đe­nju, ne oba­zi­ru­ći se na po­tre­be pu­bli­ke. Za­da­tak mar­ke­tin­ga u umet­ no­sti je da do­ve­de u ve­zu umet­ni­ka i nje­go­vo de­lo sa od­go­va­ra­ju­ćom pu­bli­kom (Dig­gle 1984: 35). Digl na­vo­di da je cilj mar­ke­tin­ga u umet­no­sti da do­ve­de od­go­va­ra­ju­ći broj lju­di, iz naj­ši­rih mo­gu­ćih slo­je­va sta­nov­ni­štva, u od­go­va­ra­ju­ću vr­stu kon­tak­ta sa umet­ni­kom.

I dru­gi auto­ri sma­tra­li su da je umet­nič­ko stva­ra­nje ne­za­vi­sno od tr­ži­šnih po­tre­ba (Col­ bert, Nar­tel, Bi­lo­de­au, Wil­li­am 1995: 17). Me­đu­tim, već po­čet­kom 90-ih go­di­na te­o­rij­ske po­stav­ke o pri­ro­di mar­ke­tin­ga u umet­no­sti znat­no se me­nja­ju. Bu­tler sma­tra da mar­ke­ ting u umet­no­sti bit­no uti­če i na pro­iz­vod­nju od­no­sno stva­ra­nje umet­nič­kog de­la (Bu­tler 2000: 16). Iako, pre­ma mi­šlje­nju ovog auto­ra, on ne mo­že di­rekt­no da uti­če na ob­li­ko­va­nje umet­nič­kog pro­iz­vo­da, mar­ke­ting mo­ra da bu­de in­te­gral­ni deo pro­ce­sa stva­ra­nja i umet­ nič­kog pla­ni­ra­nja. Zbog to­ga, mar­ke­ting u umet­no­sti pred­sta­vlja kre­a­ti­van pro­ces. Pre­ma po­čet­nim te­o­ri­ja­ma, mar­ke­ting u umet­no­sti se svo­dio na pro­da­ju od­no­sno pro­na­la­ža­nje od­go­va­ra­ju­će pu­bli­ke. Da­nas, sve vi­še auto­ra tvr­di da se raz­li­ke iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­nog mar­ke­tin­ga i mar­ke­tin­ga u umet­no­sti sma­nju­ju. Za­jed­nič­ke ka­rak­te­ri­sti­ke mar­ke­tin­ga u kul­tu­ri i mar­ke­tin­ga u ko­mer­ci­jal­nom sek­to­ru su: • • •

Or­ga­ni­za­ci­je, bez ob­zi­ra na svo­ju pri­ro­du, mo­ra­ju da us­po­sta­ve rav­no­te­žu iz­me­đu po­tre­ba po­tro­ša­ča/ko­ri­sni­ka i mo­guć­no­sti or­ga­ni­za­ci­je.

Neo­p­hod­nost ko­mu­ni­ka­ci­je sa raz­li­či­tim cilj­nim gru­pa­ma (stej­khol­de­ri­ma), a ne sa­ mo sa kraj­njim ko­ri­sni­ci­ma.

Us­po­sta­vlja­nje i odr­ža­va­nje po­ve­re­nja i du­go­roč­nih od­no­sa sa cilj­nim jav­no­sti­ma.

Iako su se na sa­mim po­če­ci­ma mar­ke­tin­ga i od­no­sa s jav­no­šću u umet­no­sti uglav­nom ko­ri­sti­li od­no­si s me­di­ji­ma i di­rekt­na po­šta, da­nas se ko­ri­ste svi in­stru­men­ti mar­ke­tin­ških ko­mu­ni­ka­ci­ja. O sve ve­ćem zna­ča­ju mar­ke­tin­ga u umet­no­sti go­vo­re i ci­lje­vi ko­je je 1992.

230

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

usta­no­vio Umet­nič­ki sa­vet Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, pre­ma ko­ji­ma je neo­p­hod­na pri­me­na svih mar­ke­tin­ških in­stru­me­na­ta kao i us­po­sta­vlja­nje du­go­roč­nih od­no­sa sa ko­ri­sni­ci­ma uslu­ga (Hill, O’Sul­li­van, O’Sul­li­van 2003).

USTA­NO­VE KUL­TU­RE I INO­STRA­NI CEN­TRI ZA KUL­TU­RU, MO­STO­VI ZA IN­TER­KUL­TU­RAL­NU KO­MU­NI­KA­CI­JU Pr­vi cen­tri za kul­tu­ru for­mi­ra­ju se kra­jem XIX ve­ka sa ci­ljem da obra­zu­ju naj­ši­re slo­ je­ve sta­nov­ni­štva. Kao naj­če­šći ob­li­ci ja­vlja­li su se na­rod­ni uni­ver­zi­te­ti (Dan­ska, Šved­ska), rad­nič­ki uni­ver­zi­te­ti (En­gle­ska, Ne­mač­ka), do­mo­vi kul­tu­re (Fran­cu­ska), na­rod­ni do­mo­vi (Ita­li­ja, Špa­ni­ja) i na­rod­ne uči­o­ni­ce (Dra­gi­če­vić-Še­šić, Stoj­ko­vić 1994: 192). Da­nas u sve­tu po­sto­ji ve­li­ki broj ra­zno­vr­snih in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re po­li­va­lent­nog ti­pa pa je go­to­vo ne­mo­gu­ će na­pra­vi­ti pre­ci­znu kla­si­fi­ka­ci­ju. Me­đu­tim, uko­li­ko se uzmu u ob­zir op­šti ci­lje­vi, ši­ri­na, kva­li­tet pro­gram­ske de­lat­no­sti, te op­seg pu­bli­ke i okru­že­nja u kom de­lu­ju, cen­tri za kul­ tu­ru mo­gu bi­ti: • • • • • •

cen­tri re­pre­zen­ta­tiv­nog ti­pa; grad­ski cen­tri; op­štin­ski cen­tri; cen­tri u se­o­skoj sre­di­ni; stu­dent­ski i omla­din­ski cen­tri; spe­ci­ja­li­zo­va­ni cen­tri (za tu­ri­ste, za od­re­đe­ne et­nič­ke gru­pe, za hen­di­ke­pi­ra­ne itd.) (ibid. 193).

Na­ve­de­noj kla­si­fi­ka­ci­ji tre­ba­lo bi do­da­ti i po­sto­ja­nje sve zna­čaj­ni­jih ino­stra­nih cen­ta­ ra za kul­tu­ru (fo­re­ign cul­tu­ral cen­tres ili in­ter­na­ti­o­nal cul­tu­ral cen­tres), ko­ji ima­ju za­da­tak da pro­mo­vi­šu je­zik i kul­tu­ru od­re­đe­ne ze­mlje i da do­pri­no­se raz­vi­ja­nju di­plo­mat­skih i kul­tu­ral­nih od­no­sa.

Pr­vi ino­stra­ni cen­tri za kul­tu­ru osni­va­ju se na­kon Pr­vog svet­skog ra­ta jer se uvi­đa po­tre­ba za po­sto­ja­njem spe­ci­ja­li­zo­va­nih in­sti­tu­ci­ja ko­je će or­ga­ni­zo­va­no pro­mo­vi­sa­ti kul­ tu­ru, obra­zo­va­nje, na­u­ku, teh­no­lo­gi­ju i je­zik jed­ne ze­mlje, i ko­ji će omo­gu­ći­ti raz­vi­ja­nje bo­ljih me­đu­na­rod­nih ve­za. Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Fran­cu­ske i Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, me­đu pr­vi­ma, osni­va­ju dru­štva pri­ja­telj­stva 30-ih go­di­na pro­šlog ve­ka, ko­ja će ka­sni­je pre­ra­sti u ino­stra­ne cen­tre za kul­tu­ru po­me­nu­tih ze­ma­lja. Na­kon dru­gog svet­skog ra­ta Ita­li­ja i Ne­mač­ka ta­ko­đe osni­va­ju kul­tur­na pred­stav­ni­štva ši­rom sve­ta. Naj­mla­đi evrop­ski cen­tri za kul­tu­ru su špan­ski i por­tu­gal­ski, In­sti­tut Ser­van­tes i In­sti­tut Ka­mo­is. Ka­da su u pi­ta­nju fi­nan­si­je, za­ni­mlji­vo je da su i ove in­sti­tu­ci­je do 80-ih go­di­na uži­va­le pot­pu­nu po­ dr­šku dr­ža­ve. Da­nas, iako se na­la­ze pod di­rekt­nim pa­tro­na­tom dr­ža­ve, one ni­su u pot­pu­ no­sti bu­džet­ski or­ijen­ti­sa­ne. Ino­stra­ni cen­tri za kul­tu­ru su po­lu­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je op­sta­ju na tr­ži­štu sa­mo uko­li­ko pri­me­nju­ju ak­tiv­no­sti mar­ke­tin­ga i od­no­sa s jav­no­šću.

231

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

OD­NO­SI S JAV­NO­ŠĆU U CEN­TRI­MA ZA KUL­TU­RU Od­no­si s jav­no­šću ob­u­hva­ta­ju sve ko­mu­ni­ka­ci­je sa svim lju­di­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma s ko­ ji­ma je in­sti­tu­ci­ja u kon­tak­tu. Ve­ći­na de­fi­ni­ci­ja sa­dr­ži dva ele­men­ta: ko­mu­ni­ka­ci­ju i upra­ vlja­nje, pa se sto­ga od­no­si s jav­no­šću mo­gu de­fi­ni­sa­ti i kao for­mal­ni na­čin na ko­ji or­ga­ni­za­ ci­je ko­mu­ni­ci­ra­ju s nji­ho­vim jav­no­sti­ma, od­no­sno kao upra­vlja­nje ko­mu­ni­ka­ci­jom iz­me­đu or­ga­ni­za­ci­je i nje­nih jav­no­sti. Od­no­si s jav­no­šću su od iz­u­zet­ne va­žno­sti za in­sti­tu­ci­je kul­tu­ re s ob­zi­rom na to da tre­ća stra­na ili oso­ba od auto­ri­te­ta da­je pre­po­ru­ke, i na taj na­čin neo­pi­ plji­ve uslu­ge do­bi­ja­ju na ve­ro­do­stoj­no­sti (Hill, O’Sul­li­van, O’Sul­li­van 2003: 192).

In­sti­tu­ci­je kul­tu­re i umet­no­sti obra­ća­ju se jav­no­sti­ma ko­je ob­u­hva­ta­ju ve­li­ki broj „vajskih” he­te­ro­ge­nih po­je­di­na­ca i or­ga­ni­za­ci­ja, ko­ji su spe­ci­fič­ni za sva­ku po­je­di­nač­nu in­ sti­tu­ci­ju. Ipak, jav­no­sti in­sti­tu­ci­ja kul­tu­re mo­gu se svr­sta­ti u ne­ko­li­ko osnov­nih ka­te­go­ri­ja ko­je ob­u­hva­ta­ju: pred­u­ze­ća, po­ten­ci­jal­ne fi­nan­si­je­re, po­zna­te oso­be, me­di­je, re­dov­ne ko­ri­ sni­ke, pri­ja­te­lje in­sti­tu­ci­je, umet­ni­ke, lo­kal­nu za­jed­ni­cu, srod­ne i dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je (ibid.

195). Me­đu­tim, in­sti­tu­ci­je kul­tu­re če­sto za­bo­ra­vlja­ju u svo­jim ko­mu­ni­ka­cij­skim pla­no­vi­ma ne­ras­po­lo­ži­vu pu­bli­ku ko­ju još ni­su osvo­ji­li, kon­ku­ren­ci­ju i unu­tra­šnje in­ter­ne jav­no­sti.

O to­me ko­li­ko je i kon­ku­ren­ci­ja va­žna kao cilj­na jav­nost sve­do­či po­da­tak da Bri­tan­ski sa­vet (Bri­tish Co­un­cil) na­vo­di da je neo­p­hod­no raz­vi­ja­nje od­no­sa raz­u­me­va­nja sa kon­ku­ ren­ci­jom ko­ja če­sto jav­no na­pa­da Bri­tan­ski sa­vet da ima po­vla­šćen po­lo­žaj ka­da su u pi­ta­ nju kur­se­vi en­gle­skog je­zi­ka i na taj na­čin na­ru­ša­va imidž ove in­sti­tu­ci­je (ww­w.­nao.or­g­.uk­)­.

Unut­rašnje ­in­ter­ne ja­vn­ost­i obuhv­ataju stal­no i ­honorarn­o ­zap­oslene u z­em­lji i ­ino­st­ranstvu, ru­kovodstvo,­ u­me­tnike,­ v­ol­on­tere ­i k­a ­njima ­se­ usmerav­aj­u prila­go­đene aktiv­no­st­i odno­sa­ s ­ja­vnošću. O­dno­si sa ­don­at­orima,­ k­orisnicim­a ­ili lo­kalnom za­je­dnicom ponekad ­su tol­ik­o ­bliski­ i­ svak­od­nevni ­da ­je teško od­red­iti grani­cu­ između­ u­nutraš­nj­ih ­i spolja­šn­jih javn­os­ti. Zadatak me­na­dž­er­a za o­d­nose­ s ­ja­vnošću­ je­ da id­en­tifiku­je najat­rakti­ vn­ije s­egmente ­javnosti ­ko­je­ bi inst­itucij­a ­mo­gla uspešno­ da z­ad­ov­olji,­ u­mesto pokušaja­ da­ o­stvari određene o­dnose n­a ­svi­m prosto­rima i ­sa ­sv­im­ cilj­n­im ­javnostim­a.

Proc­es ­se­gm­entacij­e ­obuhvata ­tr­i faze:­ 1. segmen­tacija­ o­kruženja­ i­ j­av­nosti; 2. ­izbo­r cilj­ne ­ja­vnosti­; 3. ­formulis­an­je konkr­etni­h ­ak­tivnos­ti od­nosa s javno­šć­u ­i instru­men­at­a prek­o ­kojih će­ s­e delovat­i. ­ Akti­vn­osti odno­sa­ s javn­oš­ću u p­o­dru­čj­u kult­ure­ i umetn­os­ti­ najčešće ­ob­uh­vataju pripr­emu, s­pr­ovođenje i vred­novanj­e:­ • • • •

­vl­astitih­ pi­sa­ni­h, audio i v­ide­o-mat­erijala o i­nstituci­ji­ i/ili­ po­dručju ­ko­jim/a s­e b­av­i;­ prać­enj­a medij­sk­ih ­objava­ o­ i­nstitu­ci­ji; poseb­nih spe­ci­ja­lnih do­gađaja;­ p­ose­ta­ i osta­lih­ k­on­ta­kata s ­va­žn­im poje­di­nc­ima i in­sti­tucijama;­ 232

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

• • •

k­on­takata ­s medij­ima;­ sp­onzors­tv­a i don­ac­ij­a; krizno­g menadžmenta (Pavičić, ­Al­fi­rević­, A­le­ksić 2006­: ­232­).

Sve ­spo­menute­ a­kti­vnosti, ­u ­za­visnoti ­od­ p­otreba­, ­međusobno ­se­ povezu­ju i ­pro­ži­ma­ju.

Nažal­ost­, u ve­li­kom broju­ i­nstituci­ja iz po­druč­ja ku­lt­ure i um­et­nosti ­pl­anski osmi­šl­jen­i odno­si­ s ja­vnoš­ću­ kori­ste se­ spor­adi­čno,­ goto­vo­ i­sključivo kada­ t­reba popravljati nar­uš­eni i­midž u jav­no­sti i­li­ ad hoc­o­st­variti­ ne­ki­ c­ilj po­mo­ću objava u mediji­ma­. Institu­ci­je­ ­kul­ture ­još ­uvek n­e ­uv­iđaju da­ p­rofesi­ona­ln­o ­ba­vljan­je odno­si­ma­ s javno­šć­u ­instituci­jam­a može obe­zbe­diti o­stv­arivanje ­i ­ek­onomsk­ih ­i ­kultur­ni­h ciljev­a.­ PLANI­RA­NJ­E AKTIVN­OST­I ODNOSA­S JAVNOŠ­ĆU­ P­lanira­nje­ p­redsta­vl­ja jednu­ o­d najvaž­ni­jih aktivnosti o­dn­os­a s javn­oš­ću­ s obzi­rom­ na to­ d­a ­formi­ra­nje­ str­ategija i­ c­il­jeva o­mogućava ­uspos­ta­vl­ja­nj­e i održa­va­nje dobro­g ugleda organiz­ac­ij­e u okruže­nj­u. Isk­us­tvo nam­ i­pak p­ok­azuje da­ u­stanov­e ­kul­ture sprovode­ o­dnos­e s javno­šću­ reakt­ivn­o, tj. da­ o­dgovaraju ­na­ trenutn­e ­pro­bleme­ i­ okoln­os­ti u okruženju. P­roak­ti­vno vođ­en­je odno­sa­ s­ javno­šću podr­az­umeva st­rat­eš­ko­ plan­ira­nj­e ­koje se ­b­azi­ra na­ r­ez­ultati­ma­ istraž­iva­nj­a i ob­uhv­ata dono­še­nj­e ­od­luka o ci­ljevima­ p­rograma, ­id­en­tifiko­va­nj­e ključ­ni­h ­ja­vnosti, ­ut­vr­đivanje ­po­li­tike i o­dr­eđivanje­ s­tr­ategija­. ­U odn­osima s­ javnošću­ strategija označ­ava­ opšt­i kon­cept, pr­is­tup i­li­ p­lan p­rog­rama ­koji­ mora o­stvariti o­dr­eđ­ene cil­jev­e izgr­ad­nje imi­dža­ i i­dentit­eta­. Takti­čk­i p­lanovi ­pre­dstavljaju­ pripr­em­u­ s­trategijs­k­ih ­ci­ljeva ­u ­stv­arnim­ si­tuacija­ma­ i­ obuhva­taju opera­ti­vne zad­at­ke­ i zad­už­enja.

Ne­ke­ od prednos­ti ­plan­iranja­ od­nosa s jav­nošću­ su: • • • • •

postavl­ja­nje­ c­iljev­a n­a ­osnovu ­ko­jih ć­e se­ procen­ji­vati rez­ult­ati; pr­oc­en­a potreb­nog­ v­remena­ ­i ­tr­oškova;­ f­ormir­an­je i­ s­elekci­ja ­prior­it­eta; pro­ce­na izvod­lj­ivosti ci­lj­ev­a ­odnosa ­s javnoš­ću­ u­ od­nosu ­na ­raspol­ož­iv­e ­ljudske­ i­ ma­ terijalne ­res­ur­se; pove­ćavanje e­fi­kasnost­i ­i ­efekti­vn­osti u r­ad­u.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

St­r­ate­ško pl­an­iranj­e odnosa­ s­ javn­oš­ć­u ­obuhvat­a ­sl­ed­eće faz­e: ­ anal­iza­ s­ituacij­e ­i ­de­finisa­nje­ problema­/m­og­ućnosti;­ d­ef­inisan­je ­ciljeva i ­st­ra­tegija­; ­utvrđiva­nj­e budžet­a­ z­a sprov­ođe­nje o­dn­osa s ja­vn­ošću; k­re­ir­an­je prog­ra­ma odnos­a­ s­ j­av­nošću­; ­definisa­nj­e takti­ke­ z­a reali­zaciju o­dn­osa s­ ja­vn­ošću; iz­vo­đenje p­lan­a ­i pro­ce­n­a ­rezultat­a.­

233

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

ANA­LI­Z­A ­I DIJAG­NOZ­A SITUAC­IJ­E Analiza ­si­tuacij­e ­pr­edstav­lj­a najtež­i ­deo u pr­oc­esu planiranja odn­os­a s­ javno­šć­u s ob­zirom ­na to da­od­mena­džera zahteva m­no­ga­znanja i v­eštine­koje se uč­e i ra­zv­ij­aju.

Pre s­ve­ga, je­da­n od gla­vn­ih zadat­aka je ­uočavanje­ bu­du­ćih tr­en­do­va­ i­ njiho­v u­ti­ca­j na p­os­lo­vanje organi­za­cije. ­Istraži­va­nja poka­zuj­u da se a­na­liza retko­ s­pro­vodi u c­en­trima za­ k­ulturu i da­ m­enadžer­i ­za od­no­se s ­ja­vno­šću kao­ n­ajčešće r­azl­oge na­vode nedo­statak v­remena i sredstava­ (­Cutlip,­ Ce­nt­er, B­ro­o­m ­2000: 8­0).­ Analiza­ i dijagnoza­ situa­ci­je pr­edstav­lja­ osnov­u za­ sv­e dalj­e ­korake po­što­ vrhovnom ­me­nadžmentu­ u­kazuje n­a ­pr­ob­le­me i ­m­og­ućnosti sa ko­jima s­e ­organizac­ij­a suočava. U ovoj f­az­i najčešće ­se ko­riste PES­T ­i SWO­T a­na­liza, na os­no­vu­ k­oj­ih se r­ea­lno sag­le­dava ­imid­ž o­rganizacije.­ P­ri­li­kom an­ali­ze ­menadžmen­tu­ s­u n­a ras­po­laganju ­nef­ormal­ne­ ili ispi­ti­vačk­e meto­de­ i­ forma­lne­ me­to­de za­ p­ri­kuplja­nje­ podatak­a. ­Zahvalju­ju­ći poda­cim­a ­ek­sterno­g ­i int­ernog ok­ru­že­nja, ins­titucij­e kult­ur­e mogu da definiš­u klju­čn­e cilj­ne javn­osti­ kao i ­da­ u­tvrde nji­ho­vo zna­nje, ­mi­šl­je­nj­e, pon­aš­an­je­ i stavo­ve prem­a organ­iza­ciji. D­efi­ ni­sanje ci­ljn­ih grupa,­ problema i ­mogućn­osti pr­edstav­lj­a ­osnovu z­a ­sve dal­je­ faze u ­to­ku planir­an­ja­ s­trateš­kih­ odnosa s­ j­av­nošću. ­ ­DEF­INISANJE­C­ILJEVA I­S­TRATEGIJA ­Menad­že­ri z­a odno­se ­s ­ja­vnošću ­na os­novu ­prikup­ljeni­h ­informaci­ja­ u­ toku­ pr­ve faze i­ma­ju­ zadata­k da d­ef­in­išu cil­jev­e i strat­eg­ij­e u­ c­ilju re­ša­vanja pr­ob­lema ili ­isk­orišć­ava­nja pr­i­lik­a. Stratešk­e ­i taktič­ke­ ciljeve­ n­eophod­no ­je­ u­skladi­ti­ sa misij­om i vi­zij­om­ instituc­ije, o­dn­os­no­ s­a opš­ti­m ciljevi­ma­. ­Na niv­ou­ orga­nizacije ­mo­guć­e je ­pla­nirati ­sled­eće op­šte i o­pe­ra­tiv­ne cilje­ve­: ­ • izgradn­ja novo­g ko­rp­orativ­nog­ i­dentitet­a ­i ­imidža; • ­poboljša­nje­ p­ostoje­ćeg­ identit­eta­ i im­id­ža­; • ­un­apređen­je­ i­nterne ­i ekst­erne komuni­ka­cije; • razvi­jan­je „dobr­e ­volje”­ k­od ­sadašn­ji­h,­ p­rethod­ni­h ­i budu­ći­h k­orisnika­; • ­zadobi­ja­nj­e ­poveren­ja­ z­aposle­nih­ i­ medija;­ • povećav­an­je­ p­rocenata­ up­oz­nat­osti ­ci­lj­no­g ­auditorij­um­a sa ak­tiv­no­st­ima org­an­izaci­je i us­lugama­; • proje­kt­ov­anje ­kon­zi­stentnog ­im­idža ko­ji­ o­bezbeđuje­ garan­ci­ju­ za kva­litet pro­iz­voda i usluga (Filipov­ić­, ­Kostić­-St­anković 20­08­: ­150). ­ ­UTVRĐIVA­NJ­E BUDŽE­TA ZA SPROV­OĐENJE ­ODN­OSA S JA­VN­OŠĆU Je­d­an­ o­d gla­vn­ih ­problema­ s­a kojima­ s­e suoč­avaju me­na­dž­eri z­a o­dnose ­s ja­vno­šću jeste p­re­drasuda ­vr­hovnog m­enad­žment­a d­a ­su odnosi s­ javnošću „be­sp­la­tni pu­bli­citet”­, ­i s­toga oni­ n­e ­pl­an­iraju tr­oš­kove.­ M­enadžeri ­za ko­mun­ikaci­ju u­ kulturi moraj­u­ da­ ubede­ v­rh­ovni m­en­adžmen­t d­a je neo­pho­dno p­lanirati­ sl­edeće­ t­ro­šk­ove:

234

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

• • • •

tro­ško­vi ra­da­ stručnj­ak­a angažo­van­ih za ­pos­love odn­os­a s­ javno­šću;­ t­ro­škovi­ p­ri­pr­em­e i pr­oiz­vo­dn­je inst­ru­menata­ k­om­unikaci­je­ (publ­ika­cije, brošure,­ ka­taloz­i,­ f­il­mo­vi, pos­te­ri ­i sl.)­; ­tr­oškovi o­rga­nizov­an­ja­ s­pecijal­ni­h doga­đaja; tro­ško­vi a­ngažo­van­ja­ l­ičnosti k­oj­e će predstavlj­at­i ­institu­ci­ju ili­ d­ogađaj ­i ­sl.

PLA­NI­RANJE KAMP­ANJE ­OD­NOSA S JA­VN­OŠĆU Kam­pan­ja za sva­ki ­događaj­ u k­ulturi il­i ­aktivnos­t ­predstavl­ja­ sast­avn­i ­deo­ odnos­a s javnoš­ću­ i­ zahteva­ s­is­tematič­ni­ pristup ­i ­planir­a­nj­e. Pla­ni­ra­nj­e k­ampanje­ u­ključuje­ k­re­ iranje kom­un­ikacijsk­ih po­ru­ka i lan­siranje ti­h p­oruka u­ razne­ medije­ s­a cilj­e­m d­a dose­gn­u cil­jne gru­pe.­ K­am­panja obu­hv­ata s­le­d­eć­e faze:­ 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

­is­traživ­anj­e i an­al­iza situa­ci­je­; ­pl­aniranje­ c­iljeva ­kampanj­e; iden­ti­fi­kacija i­ a­na­liza c­il­jnih g­ru­pa; ra­zv­ijanje­ stra­te­gija; iz­rad­a taktika­; izrad­a­ p­lana m­edi­ja i v­re­menskog­ o­kv­ira; k­rei­ranje me­di­js­ke poru­ke­; planir­an­je­ b­ud­žeta; sp­ro­vođen­je­ kampanj­e.­

ORGANI­ZOV­AN­JE­F­UNKCIJ­E ­ODNOSA­S ­JA­VN­OŠĆU U­I­NSTITU­CI­JA­MA KULTURE­ ­In­stituc­ije­ k­ulture­ p­laniranj­e ­i spro­vođen­je­ a­kt­iv­nosti od­nos­a s ja­vno­šć­u ­mogu orga­ ni­zo­vati ­u v­la­stitoj ­in­sti­tuciji ­il­i ­pomenute­ ak­tiv­no­sti prep­us­titi age­nc­ijama i­ k­onsultan­t­im­a za odno­se s ­ja­vnošću. Tak­ođ­e,­ u teo­ri­ji­ i­ prak­si­ mogu­će­ s­u ­i ­različite­ k­ombinacij­e i­zmeđu or­ganiza­ci­je­ i­ a­gencij­a ­ili sa­ve­tnika. I­zbor o­dg­ovarajućeg rešenja ­za­visi od­ v­iš­e fakto­ra­, ­ka­o što ­su ­okruže­nje, ve­lič­ina­ organ­iza­ci­je, potr­ebe c­en­tra­, finans­ijske m­og­ućnosti­, stava ­ru­kovodstv­a prema ­fu­nk­ciji odnosa­ s­ javno­šć­u i­ nivoa o­braz­ova­nja i stru­čnost­i z­ap­os­lenih ­u ­menad­žm­entu.

U ­ok­vi­ru­ i­nstit­uci­je kul­tur­e moguće je­ organizo­va­ti poseb­no­ odeljenje­ ili s­lu­žb­u ­za­ odnos­e ­s j­avnoš­ću­ il­i pos­ao­ ko­mu­nikacij­e ­prepust­iti pojedi­ncu/pojed­inc­ima. ­Na­jče­šći prob­le­m sa koj­im­ se susreć­u ­me­nadžer­i ­za od­nose s javnošću u usta­no­va­ma ku­ltur­e j­este d­a ­im­ se zbog­ pred­ra­suda ­menad­žment­a pr­idoda­ju­ i­ drugi za­da­ci koji ­ni­su dire­ktn­o pov­ ez­an­i sa­ n­jihovom­ f­un­kcijom (poslo­vi ­a­dm­inistracije, prevođen­ja­, ra­d u b­ib­lio­teci i sl.) ili se ­u ­ne­dosta­tku­ m­enadže­ra­ za ovu ­ob­last po­je­di­ne ­aktiv­no­sti o­dn­osa­ s jav­nošću raspodeljuju izme­đu zap­osl­en­ih koji­ su an­ga­ž­ov­ani n­a ­drugim p­oslovi­ma. Ovakva ­si­tuacija ­go­vori u prilog t­ez­i da­ se o­dnosi s­ ja­vn­oš­ću­ još u­ve­k nedo­vo­lj­no­ c­ene u­ instituc­ijama k­ul­ture.­ O­rg­an­iz­acije koj­e ­su­ svesne ­značaja­ k­omu­nikaci­je­ s­a ­različ­itim c­il­jn­im ja­vn­osti­ ma omogućav­aj­u služ­bi­ o­dr­eđenu ­sam­ost­alnost sa­ pre­cizno definisanim ­fi­na­nsijs­kim­ s­re­ 235

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

dstvi­ma ­za­ njen rad. P­oj­ed­i­ne­ inst­it­uc­ije p­ov­re­me­no­ ili u k­ontinui­te­tu angaž­uj­u odgova­ ra­juće stručn­e ­ag­en­ci­je­ za odno­se ­s javnošć­u ili­ specijalizova­ne str­uč­njake. U inostranstv­u ­je sve ­vi­še prime­ta­n trend ­da­ se poj­ed­in­e ­ag­encije z­a ­od­no­se ­s javn­ošć­u ­specijaliz­uju za ­ko­munikacijske aktivn­os­ti u o­bla­sti kult­ur­e, kao ­št­o ­je agencija Bor­ko­wski u V­el­ikoj Britan­iji­ ili Ar­ts ­Market­in­g ­Services­ u ­Sjedi­nj­en­im­ A­merič­ki­m ­Državam­a.­ Umet­ničke­ o­rganizac­ij­e angažuj­u agen­cij­e ­radi dobij­anj­a savet­a,­ struč­nih­ saradnika­ i­ objek­tivnih a­na­ liza. ­Postavlja­ se­ p­it­anje k­oj­e je rešen­je­ b­olje z­a i­nstituciju­ k­ul­ture sa­ o­graničenim bud­ žetom.­ Da a­ngažuje a­ge­nci­ju ili da o­tv­or­i radno mesto ­za ­me­na­d­žer­e? Di­gl­ savetuj­e ­da se za ­in­stitucion­alne o­dno­se­ s javnošću ne koriste­ ­spoljnj­i sar­adni­ci (Digl 1998­: 45). Na­ime, ­pre­ma­ mišlj­enju o­vog au­to­ra, spoljni ­sar­adnici retko ­im­aju­ vreme­na ­da se­ u­po­znaju ­sa svim­ de­talji­ma­ k­ul­tu­rne politik­e ­jedne ­ume­tn­ičke o­rganizacije ­i da pr­ecizno­ i­nf­or­mišu j­avn­os­t. Sa druge­ s­trane,­ a­ngažov­an­je­ s­av­etnik­a ­ili ag­en­ci­ja prilik­om­ organ­izacije v­el­ikih deša­vanja ­u ­kulturi, koja ­se prom­ovi­šu u vi­du kampanje­ ili u­ kratk­om­ ­vr­emensk­om roku ili u­ t­oku krizne­ situacij­e,­ sasvim­ j­e ­opravdano­. ­U praksi s­e n­ajčešće­ kombinu­ju­ o­ba­ metoda,­ r­ad inter­nih­ s­lužbi ­i ­angažova­nj­e agencija­. ­ ­AK­TIVNO­STI­ODNO­SA­S JAVNOŠĆ­U ­ ­U ­liter­at­uri post­oj­i veliki bro­j d­ef­inicij­a odn­os­a s javn­oš­ću kao­ ­i a­kt­ivnosti­ koje­ odnosi s ­ja­vn­ošću obu­hvataj­u.­ Prema m­iš­ljenju po­je­dinih­ au­to­ra, odn­os­i ­s ­ja­vnošću­ u­klj­učuju ­pu­bl­icitet­, ­or­ganizacij­u s­pecijalni­h ­do­gađ­aja, lo­bi­ra­nje, sp­on­zorstvo,­ k­orporativ­no ogla­ša­ v­an­je­, odnos­e ­s javnošću­u­k­riznim situacijama i odn­ose sa s­ ponzorima (Fill ­1999: 39­4).

Drugi autori, kao­ št­o ­je Kot­le­r (Kotle­r ­1996: 21­0)­, u akt­iv­nosti o­dn­os­a s jav­nošću­ ub­rajaju i­ odn­ose s m­edi­ji­ma, javn­e poslove, upravlj­anje p­rojektima i razv­oj­. ­Autor­ ov­og­ rada ­sm­atr­a da ­se­ s­ve pomen­ut­e ­aktivnosti međus­obn­o povezuj­u ­i prož­im­aju­ i d­a ­su u c­en­trima­ za­ k­ulturu n­aj­za­st­up­ljenij­e ­sle­deće a­kt­iv­nosti: ­ • o­rga­ni­zacija spe­cijaln­ih ­do­gađaja (k­on­ferencij­a ­za štampu­, ­aktivn­ost­i ­u ­kultur­i,­ otvaran­ja­ i­ o­bilas­ci­ i­nstitucija­ kultur­e,­ organi­za­ci­ja semina­ra i st­ručnih­ s­ku­po­va­, pla­ nir­an­je i odab­ir ­sajma, o­rg­an­izacija sa­stan­aka); • ­spo­nz­ors­tvo; • ­lo­biranje;­ • ­upravljan­je aktivn­os­tim­a odno­sa­ s javn­oš­ću­ u kri­zni­m oko­ln­ostima; • ­od­nosi s me­dij­ima; • inte­rn­i ­odnosi­ s­ javnošć­u.­ PREPRE­KE ­U ­SP­RO­VOĐENJ­U ­ODNOSA ­S ­JAVNO­ŠĆU­U­INST­ITU­CIJAMA ­KUL­TU­RE­ Uko­lik­o ­po­gledam­o ­interne­t prez­entacije ins­tituci­ja­ ku­lture ­u ­na­šoj zeml­ji­, na spisk­u z­aposle­nih v­id­eć­emo da g­ot­ovo uvek­ p­ostoji osoba zadu­žena za odn­os­e s javn­oš­ću. Da­ ­li to zna­či­ da­ se od­no­si s jav­noš­ću zais­ta­ i pri­me­nju­ju? Naž­alo­st­, ­pogreš­na­ ubeđ­en­ja rukovodstva inst­it­ucija ku­lt­ure dov­ode d­o toga da­ se­ odnosi­ s­ j­avnošću ­svode samo n­a 236

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

kontakte s me­di­jima. A ­za­što­ je to ­tak­o?­ Č­esta j­e ­pojav­a ­da ­rukov­odst­vo­ instituc­ij­a ­ku­lture i­ns­is­t­ira­ isključ­ivo­ na pri­državan­ju­ profes­ion­alnih ­sta­ndarda ­struke­, u­ređenj­u p­rostora,­ nabav­ci ­opre­me, fizi­čkoj za­št­iti objekta­, ­postavljanju alarma­, p­la­tama i­ sl. Međ­u­tim­, iako s­u o­ve­ a­ktivno­st­i ­va­žne, neoph­od­no ­je pos­već­ivanj­e ­re­pu­ta­ciji kao najvažnije­m ­resursu organiz­ac­ije­. Loš ­im­idž u jav­no­sti, u­ očima ko­risnika, med­ija­ i sp­on­zora, može da u­ni­šti­ sve p­rethodne­ n­apo­re, kao­ i ­da­ negati­vno uti­če­ n­a zaposl­ene i vol­ont­ere. ­ P­rva­ predras­ud­a ­sa­ k­ojom ­se susreću m­en­adžeri z­a ­komuni­ka­cije­ jeste­ d­a su odnos­i s javn­oš­ću­ nepotreb­ni­ u­koliko ­se­ k­oristi­ o­glašavanje­. ­Oglaš­av­anje, ­pogo­tovo u­kol­iko se­ s­provod­i pom­oć­u ade­kvatno­ iz­ab­ranih medija,­ može da­va­ti dobre­ r­ezultat­e, pa se sto­ ga­ na ­odnose­ s­ javnošć­u ­gl­eda ka­o n­a nep­otr­eb­no­ troše­nj­e ogra­niče­nih b­ud­žeta in­ stitucija k­ul­tu­r­e. ­Suprotn­a ­po­ja­va ogl­ed­a ­se u tra­di­cionalno­m ­p­ri­be­gavan­ju odn­osima s ja­vn­ošću u s­ituacija­ma ­kada ­centar za k­ul­tu­ru ne mo­že da ­iz­dvoji ­no­vac za o­gl­ašavanje.­ D­rugi­m ­rečima, od­nosi­ s javn­oš­ću­ se doživljavaj­u ­kao b­esp­la­tn­o ogla­šav­an­je ili k­ao­ j­eftina a­lternativa­. ­Aktivn­osti oglaš­av­an­ja i odnos­a ­s ­javno­šću­ č­esto s­e pro­žim­aj­u kao­ p­la­ ni­rane a­kt­ivnosti ­koje dop­ri­no­se zado­bi­ja­nj­u podr­šk­e i koje, u­ p­ojedinim slučaj­ev­ima, koris­te­ iste medije (Hill­, ­O’Sullivan­, O’Su­ll­ivan 2003:­ 20­7)­. Međutim­, ­osnov­na­ r­azlika­ je­ u­ ciljevim­a ­i ­efektima­ pomenutih­ a­ktivno­st­i. Og­la­ša­va­nj­em­ centr­i z­a kultu­ru­ pr­už­aju zain­teres­ova­no­j ­publici ­i ­korisni­cima os­no­vn­e infor­mac­ije o ­vr­em­enu i mest­u ­održavan­ja­ kultur­ni­h dog­ađaja­, d­ok­ o­dnosi ­s javno­šću­ p­ružaju ši­re inform­aci­je, opš­teg karakte­ra­, ­i služ­e k­ao­ d­odatno­ s­redstvo ­za­ prenoše­nj­e inf­orm­ac­ija. O­dno­si­ s­ javnoš­ću­ s­tvaraju atmo­ sferu ­pr­ij­emčivosti­, p­ozitiv­an­ s­ta­v ­prema proiz­vodu i ­um­etničkoj orga­ni­za­ciji ko­d ­ciljni­h ja­vnost­i,­ dok ­oglašavanje pren­osi kon­kretnu­ poruku č­ij­i je ci­lj da opš­te u­tiske sa­žme u p­reciznu­, ja­snu i ­konkretnu­ i,­ iznad­ s­vega­, ubedl­ji­vu sli­ku ­o ­umetničk­om ­doživ­ljaju. N­aj­ bo­lji r­ezu­lt­ati se p­os­tižu k­ada­ se­ po­menute­ a­ktivnost­i ­sprovod­e ­ko­mp­lemen­tar­no­. ­Odnosi­ s­ javno­šć­u ­omog­uć­avaju i­ns­ti­tuciji sti­can­je v­erodostoj­no­sti, po­ve­renja i­ predstavljan­je­ u­ najbol­je­m ­moguć­em ­sv­etlu, š­to­ oglaša­va­nju omo­gu­ćava posti­zanje­ n­aj­bo­ljih mog­ući­h ­efekata.­ N­e ­treba z­anemar­iti ni­ č­in­jenic­u ­da ­po­je­dine c­iljne ­gr­up­e, pogo­to­vo int­elektua­ln­a ­elita, ­pokazuju­ averzi­ju­ prema ­ogl­aš­avanju, ­tak­o da­ publ­ic­ rela­ti­on ak­tivnos­ti­ pr­edst­avljaj­u ­je­di­ni­ moguć­i n­ačin us­postavljan­ja ­ko­mu­nikaci­je­. Poseb­nu ­vrednost za i­ns­ti­tucije kulture predstavl­ja tzv­. ­pr­omoci­ja­ o­d „usta d­o ­usta”­, ko­ja omog­uć­ava do­sezanje­ do­ l­idera ­mi­šljenja ­(l­idera g­ru­pa­).­ Akti­vn­ost­i od­nosa s ­javn­ošću ­om­og­uć­av­aju uspo­st­av­ljanje­ dvosme­rn­e komu­nik­ac­ij­e sa lide­ri­ma grup­a i ­ši­renje info­rma­ci­ja, sa v­elikom ­ub­ed­ljivošć­u i ef­ek­ti­ vnošću­, ­un­ut­ar­ različ­it­ih gru­pa­ (­porodica,­ o­rganizacija, krugov­a prija­telja, u­dr­už­enja i s­l.­).­ ­Jo­š jeda­n p­rimer ­pr­edrasude­ j­e zanemari­va­nj­e inte­rn­ih odn­os­a s ­javnošć­u u us­tan­ov­am­a kult­ure. Zado­vol­jno i d­obro inf­ormisano osob­lj­e ­predstav­lja važno­ s­redstv­o ­za­ ostv­arivanje ­usp­eha, ­i ­nji­ho­ve preporu­ke često­ su­ va­žni­je kor­is­ni­cima o­d o­glasa­ u­ najpres­ti­žnijem­ ma­ga­ zinu. I­ntern­i o­dn­osi s ja­vno­šć­u dopri­nos­e uspe­hu poslo­van­ja, produkciji­ u­metničko­g dela ­i program­a, k­ao i stv­ar­an­ju „sli­ke­ o sebi­” i s­opst­venom „p­roizvodu” ­kulture.

P­rema mi­šljenju au­tor­a o­vo­g ­rada, ­još jedan­ proble­m ­je ­nesegm­entira­ni­ pristup ­ci­ljnim javnos­tima.­ Če­sto od­govor na pitanje­ k­o je n­aša pub­lika glasi­ da su ­svi gr­ađa­ni­ je­dnog 237

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­gra­da ili ­jedne o­blasti p­ot­en­ci­jalna­ pu­bl­ik­a.­ Ovaka­v ­pristu­p ­on­em­og­ućava ­in­stituc­ij­am­a kultur­e prila­go­đavanje ­por­uka različit­im ­ciljnim g­ru­pama i s­ma­njuje uspeh­ odel­jenja za odno­se­ s­ j­avnošću.

U­ o­vome rad­u ­već sm­o napom­enuli­ da se o­dn­os­i s j­avn­oš­ću često svode samo­ n­a poje­di­ne akt­iv­no­sti, ka­o ­što su­ pr­aćenje­ m­edija, ­iz­da­va­nj­e bilte­na­, i­nterni­h ­novina i­ o­rganizovanje­ spor­ad­ičnih od­no­sa s javn­ošć­u. Zbog t­og­a odnosi s­ ja­vnoš­ću u ce­nt­rim­a za kul­tu­ru ­ne predstav­lj­aj­u strat­egijsko o­pred­eljenje već­ s­porad­iča­n ­slučaj.­ ­ ZAKLJUČ­AK ­ U vre­men­u ­mu­njeviti­h promena ­s ­globalno­m orij­en­ta­ci­jom druš­tva ­ka zaba­vi­, spor­ tu,­ t­el­ev­iziji ­i ­društv­eni­m ­mr­ežama, in­sti­tu­cijama ku­lt­ure­ o­rij­entisa­ni­m ­ka­ raznovrsni­m i­ nekom­erc­ij­alnim s­adržajima­ i ­sa smanje­nim bu­dž­etima, ­ot­ežan ­je ops­ta­na­k na ­map­i kulture. ­Uk­o­li­ko tome­ pridodam­o ­poseb­no­ tešk­u s­it­ua­ciju u­ k­ojoj se­ n­a­laze do­ma­će­ insti­ tucije kul­tu­re u peri­od­u tra­nz­ic­ije, kada s­u vrednos­ti­ u­ kulturi iz­gu­b­il­e svo­j ­značaj­, shva­ ti­će­mo da se ­si­t­ua­cija pon­ek­ad čini b­ezn­adežnom.1­ S­i­tuacija ­je naž­al­ost ide­ntična i u r­egi­ onu sa kojim delim­o, hteli­ t­o ­da prizn­amo ­ili ne,­ i­sti jezik,­ tradic­ij­u­ i­ druš­tve­ne­ o­kolnos­ti­.2 U t­akvoj si­tu­ac­ij­i ­instit­ucije­ ku­lture treba ­da re­organizu­ju­ svoje r­es­urse i da­ s­hva­te važn­os­t ­od­no­sa s ja­vn­ošću i ­ma­rketinšk­ih­ komun­ika­ci­ja­. Uvo­đenje­m ­od­nosa s ja­vnošću i­ns­tituci­je neće izgu­bit­i ­na svoj­oj ­vr­edn­osti ­nit­i ­će­ se p­retvo­ri­ti­ u kom­ercij­al­ne ins­titucije­ koje ­po­ dilaze u­ku­su već­in­e, čeg­a se bo­je r­adnici­ u­ sektoru­ k­ulture. S­as­vim­ supro­tn­o,­ o­dn­osi s ­ja­vn­ošću ­i m­ar­ketinška k­omunika­cija o­mog­ućiće p­ost­izanje sa je­dne str­ane e­kon­omski­h ­ciljeva, a­ s­a druge­ s­trane­ ci­lj­ev­a veza­ni­h za k­ult­uru. U­kol­iko i­ns­ti­tu­ci­ja kul­tu­re ­pravil­no­ pristup­i ­organiz­ac­iji proa­kt­ivn­ih od­no­sa­ s­ j­avnošću, ­uspeće d­a uspos­ta­vi kom­un­ikacij­u ­sa pravim ­ci­ljnim gr­upama,­ zainte­resovan­im­ z­a kultur­u,­ i­ n­eć­e svoja ­sre­ds­tv­a ­rasipa­ti ­na komunik­aci­ju­ s­a ­neras­pol­oživom­ ­pu­blikom. Za­ n­er­a­sp­oloživu publi­ku­ n­eophodan­ je­ konti­nu­irani ra­d ­i sprovo­đe­nje ­obrazovnih ­odn­osa s javno­šću­ – sam­ost­al­no­ i­li u s­ara­dn­ji­ sa ob­ra­zovni­m insti­tucijama. Instit­uc­ija kulture ­koja ­stv­ori jak­ b­rend raz­vi­će krug s­ta­lne pu­bl­ik­e, privuć­i ­će medi­je­ i spo­nz­ore. N­emoguće je­ p­rivuć­i spo­nzo­re uko­li­ko c­entar ­za ­kulturu ­ne­ma­ ­pub­liku,­ zanimlji­ve programe­ i­ p­rofesi­onalc­e ­koji će­ znati­ št­a spon­zo­rima tačn­o ­zauzvrat­ n­ud­e. Publika, mediji i­ s­po­nzori­ su­ z­ačarani kr­ug­ d­o­ ko­g je ne­mog­uće d­os­eg­nuti bez­ p­rofesional­nog p­ristup­a ­od­nosima s j­av­no­šću. U ­ovome ra­du pr­ik­azani su­ i­ tumačeni­ b­rojni ­aspekt­i odnosa s javn­ošć­u u ­kulturi, k­oji imaj­u ­za cil­j predst­av­ljanje­ o­ve važn­e ­fu­nk­cije unutar us­ta­nova kultur­e.

1 Na osno­vu upo­red­nog bu­dže­ta kul­tu­re Mi­ni­star­stva za fi­nan­si­je RS mo­že se uoči­ti ve­o­ma zna­čaj­na ten­ den­ci­ja pa­da sub­ven­ci­ja u pe­ri­o­du od 2006. do 2011. go­di­ne.

2 U Sa­ra­je­vu je za­tvo­ren Isto­rij­ski mu­zej, kao i Umet­nič­ka ga­le­ri­ja BIH .

238

ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

­LITERATURA ­ 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

Berns, Vilij­a­m Dž., Menadžmen­t i umetn­os­t, Clio, Beograd, 2­00­9.

Bern­stein, Joanne Sc­heff, Arts­ m­arketing in­si­g­hts: the­ dy­namics of buil­di­ng and retai­ning performing art­s audiences, HB­ P­rintin­g, USA, 2­00­7.

Butler, P. “By ­Po­pular Dema­nd”­: Marketing the Arts­, Journal of­Marketing ­16­, 2000.

Col­be­rt, F., Na­rt­el, J., B ­ i­lodeau, S., William D., Marketing ­Cul­tu­re and ­th­e Arts, Paul­& Co Pub Con­ sortium, Ch­icago, 199­5. ­Cu­tlip,­ S., Ce­nt­er A., Bro­om­, G., Effective ­Public Relatio­n, Prentice­H ­ all, New Jers­ey­, 2000.

D­ig­gle, K., ­Guide to Arts Marketing,­ R­hinegold,­ L­ondon, 1984. ­D­igl, K., Marketi­ng­ u­metnos­ti, Clio, Be­og­rad, 1998. ­ D­ragiče­vić-­Šešić M.,­ S­to­jković ­B.­, Kultura, men­a­džment, animaci­ja­, ­marketin­g, Clio­, Beograd­, ­1994. ­Fi­lipovi­ć,­ Vinka i­ K­ostić-Stanko­v­ić, Milica, Odnosi s javno­šć­u, FON, ­Be­og­ra­d,­ 2008.

F­ill, C., M­arketing Commu­ni­ca­tions – ­Co­ntexts, Conte­nts­ and­ Strategies, Prentice Hal­l,­ Hertfordshire­, ­1999.

Hill,­ ­L.­, O’Sulliva­n,­ C., O’Su­lli­van T., ­C­re­ative Ar­ts Marketing, B­uttenworth-H­ei­nemann, Ox­fo­rd, 2003.­ K­olber, F., Ma­r­keting u kultu­ri i umetnosti, Clio, Be­og­rad, 20­10­.

Kotler, P.­, A­lan R.A­.,­ S­ta­te­gic Marke­ti­ng for Nonprofit­ Oraganizatio­ns, Prent­ice Hall, New Je­rs­ey, 1996­.

Kotle­r, Philip & S­ch­ef­f, Joanne,­ S­tanding Room­ On­ly. Strategies­for Ma­rk­eting the Performing ­Arts, Harvard ­Bu­sine­ss Schoo­l ­Press,­ Bo­st­on­, 1997. ­Min­is­ta­r­stvo ku­lture, info­rmi­sa­nja i in­formaci­o­nog društva RS­, „­Informator ­o ­ra­du”, Beograd,­ 2011.

Paviči­ć,­ J., Alfi­re­vić, N., Al­ek­sić, Lj., ­Ma­rketing­i ­menadže­nt u kulturi i umjetnosti, Masmedia, Zagreb, 2006. www.nao.org.uk www.s­et­im­es.com­ ­

­­Improveme­nt­of pu­bli­c ­re­lations ac­tivities ­ in­cultu­ral­i­ns­titutions ­ ­SUMMARY:­ C­ul­t­ural in­stitutio­ns are impor­tant ed­ucational ­ce­ntres whe­re ­we­ c­ an learn ­ab­out our c­ulture­ a­nd appreciate ­th­e cultures of o­th­er­ n­ations­, ­th­us­ overcoming any anthrop­ol­ogical bound­ari­es tha­t might ex­is­t. Bes­ide­s ­th­e challenges faced by cultural in­stitu­tio­ns­ i­n the last twe­nty years, these ­instituti­ons are now face­d ­wi­th­the threat o­f budge­t ­cuts – ­a conse­qu­ence of the g­lo­ bal econ­omi­c cri­sis. Arg­ua­bly, t­he ­gr­ea­test challenge ­fac­in­g cultural ­instit­utions, ­is t­he prese­rvati­on­ of their cu­rrent p­rogramm­es,­ while resisting th­e m­od­er­n times (gove­rne­d ­by­ ­sport and entert­ainment)­, ­a­nd simu­ ltaneously st­ay­ing wi­thi­n ­a ­rational bu­dg­et.

Ar­e ­c­ultural ins­ti­tutions ­in a hope­less si­tuation, in imminen­t danger ­of being c­lo­se­d down? Ar­e w­e g­oi­ng to l­os­e ­th­e possibili­ty of intercultural ­communicat­io­n, by l­osing the figh­t to save our c­ult­ural ­ce­nt­ res?

The authors of ­this ar­ti­cl­e believ­e that with a ­good pub­lic relatio­ns­strategy,­ many proble­ms­could­be­o­ve­rcome,­and could he­lp­c­ultural institutions ­re­si­s­t the t­emptations that they a­re­conti­nuously­f­ac­ing.

K­EY­WORDS­: c­ u­lt­ure, pu­bl­ic­r­elations, cultural facilities, communication. mirjanastarcevic@hotmail.com janicic.radmila@fon.bg.ac.rs

239

vîðeñjå

240

241

f o t o

A n t o n

s t r a n a :

2 3 8 ,

L e p a s h o v 2 3 9 ,

2 4 1 ,

2 5 1 ,

a n t o n l e p a s h o v . b g @ g m a i l . c o m 2 6 5 ,

2 7 5 ,

2 7 6 ,

2 7 7 ,

2 8 4 ,

2 8 5

242

243

vîðeñjå

UDC 159.922.4:061(73) ”2003”

Dragan Kujundžić, Gejnzvil, Florida

Rasa, dekonstrukcija, kritička teorija* Konferencija pod nazivom „tRasa: rasa, dekonstrukcija, kritička teorija”1 održana je 10. i 11. aprila 2003. na Kalifornijskom univerzitetu u Ervajnu.

Ideja Konferencije bila je da se na jednom mestu okupe vodeći naučnici koji se bave teorijom rase, iz dva često suprotstavljena pravca u savremenoj filozofiji, od kojih je jedan „dekonstrukcija” a drugi „kritička teorija”. Organizatori su želeli da ukažu na tačke konvergencije između „kritičke” teorije i savremene filozofije povezane sa „dekonstrukcijom”, sa jedne strane, i onoga što se u Sjedinjenim Državama naziva „kontinentalna filozofija”, sa druge strane. Drugim rečima, da prikažu ne samo razlike nego i epistemološke i političke konvergen* Blok o ra­si, de­kon­struk­ci­ji i kri­tič­koj te­o­ri­ji sa­sto­ji se od tri ese­ja ko­ja je pri­re­dio Dra­gan Ku­jun­džić, i pred­sta­vlja auto­ri­ zo­va­ne ma­te­ri­ja­le na­sta­le na kon­fe­ren­ci­ji „tRa­sa”, ko­ju su u apri­lu 2003. odr­ža­li Etjen Ba­li­bar i Žak De­ri­da, kao i uvod­ni esej Dra­ga­na Ku­jun­dži­ća. Cilj Kon­fe­ren­ci­je bio je da se sa­ sta­nu dva na­či­na raz­mi­šlja­nja o ra­si, od ko­jih je­dan pri­pa­da emi­nent­nom mark­si­stič­kom fi­lo­zo­fu a dru­gi osni­va­ču de­ kon­struk­ci­je, ka­ko bi se pri­ka­za­le ne sa­mo raz­li­ke ne­go i slič­ no­sti i kon­ver­gen­ci­je ove dve te­o­rij­ske stra­te­gi­je.

1 En­gle­ska reč tRa­ce sa­dr­ži igru re­či „ra­sa” i de­ri­di­jan­skog poj­ma „trag” (na fran­cu­skom i en­gle­skom tra­ce), i ov­de je pre­vo­đe­na kao tRa­sa – prim. prev.

cije i afinitete između ovih filozofskih trendova − dekonstrukcije i kritičke teorije. Među učesnicima Konferencije bili su eminentni teoretičari rase, kao što su Ahil Mbembe (Achille Mbembe), Nahum Čendler (Nahum Chandler), Sander Gilman (Sander Gilman), Kendal Tomas (Kendall Thomas), Lisa Lou (Lisa Lowe) i mnogi drugi. Organizatori su posebno želeli da iskoriste činjenicu da su najeminentniji predstavnik dekonstrukcije Žak Derida (Jacques Derida), i kritičke teorije Etjen Balibar (Etienne Balibar), radili na Kalifornijskom univerzitetu u Ervajnu, i da su se u to vreme, aprila 2003, nalazili na Univerzitetu.

Kao pokretač i jedan od organizatora Konferencije, dobio sam zaduženje da stupim u kontakt sa Etjenom Balibarom i Žakom Deridom, i da ih zamolim da učestvuju u ovom događaju. Obojica su se entuzijastično odazvala pozivu. Zahvaljujući svom zvanju organizatora Konferencije, imao sam veliku čast da predsedavam plenarnom sesijom, koja se sastojala od rada „Izbor/selekcija2” Etjena Balibara i odgovora Žaka Deride. O ovoj razmeni 2 Ne­pre­vo­di­va igra re­či: na en­gle­skom ovo gla­si Elec­tion/Se­ lec­tion – prim. prev.

244

vîðeñjå

mišljenja između Etjena Balibara, jednog od najeminentnijih filozofa marksizma, i Žaka Deride, pokretača dekonstrukcije i jednog od najvećih filozofa našeg doba, čitalac ima jedinstvenu priliku da čita na stranicama Interkulturalnosti. Ovaj materijal dosad nije objavljen ni na jednom jeziku, a autorska prava i dozvolu za objavljivanje velikodušno su nam ustupili Etjen Balibar i Margaret Derida (© Zadužbina Derrida, 2011). Zato je ono što sledi jedinstvena, istorijska razmena mišljenja ne samo između dva velika filozofa, nego i istorijski susret dva moćna pravca mišljenja i političkog delovanja: marksizma i dekonstrukcije.

Kako bih obezbedio minimalni kontekst za ovaj istorijski susret, voleo bih da veoma sažeto i šematično predstavim akademsku i intelektualnu trajektoriju ova dva mislioca, koja je dovela do ovog događaja. Svoj kratki uvod završiću ukazivanjem na relevantnost Balibarove i Deridine misli na nekoliko primera koji se odnose na aktuelnu rasnu situaciju u Sjedinjenim Državama, u uslovima koji se nazivaju „globalni”.

Balibar: nacija, klasa, rasa Etjen Balibar je autor kolosalnih radova posvećenih rasi i rasizmu, posmatranim iz ugla marksističke filozofije. Ovi radovi inicijalno su sakupljeni u revolucionarnu knjigu koju je 1988. napisao Etjen Balibar sa Imanuelom Valerštajnom (Immanuel Wallerstein), pod nazivom Rasa, naci­ ja, klasa: nejasni identiteti.3 U ovom delu Balibar predlaže jedno rigorozno tumačenje istorije rasizma u vezi sa klasnom borbom i kontradikcijama univerzalizma. Prva kontradikcija rase i filozofije nastaje zbog činjenice da sam termin „rasa” nije proizvod rasističke, partikularističke

ili biologistički orijentisane filozofije (ili bar nije među njihovim neskrivenim namerama), nego ju je formulisao Imanuel Kant, jedan od filozofa nemačkog prosvetiteljstva.4 „Ako postoji osoba koju bi trebalo smatrati autorom prve teorije rase, to je nemački filozof Imanuel Kant.” U svojim Nejasnim identitetima Balibar i Valerštajn pristupili su ovom pitanju, ukazavši u poglavlju „Ideološka napetost kapitalizma: univerzalizam protiv rasizma i seksizma” na činjenicu da je „moderna prosvetiteljska misao jednostavno napravila još jedan korak u ovoj monoteističkoj logici, izvodeći moralnu jednakost i ljudska prava iz same čovekove prirode” (Balibar, Wallerstein: 30). Antropocentrični poriv filozofije prosvetiteljstva, potreba da se u kapitalističkom sistemu univerzalne konverzije sve taksonomizuje u jedan univerzalni ekvivalent robe ili novca, definiše rase kao drugo naspram univerzalnog belaštva kapitalističkog sistema, kao nešto što otežava slobodno cirkulisanje kapitala. Sa druge strane, Balibar i Valerštajn tvrde da kapitalistički sistem posmatra rasu i rase kao neophodno, naturalizovano drugo koje se formira kako bi bilo potčinjeno u svrhu eksploatacije i proizvodnje.

Tako rasna klasifikacija postaje simptom klasne borbe potčinjenih i pokorenih rasa, onih koje nisu dominantna, bela rasa. Ova strategija, koja sa jedne strane poreklo rasa pronalazi u jeziku univerzalne konverzije i teologije, a sa druge strane u prosvetiteljstvu i buržoaskom kapitalizmu, dozvolila je Balibaru i Valerštajnu da posmatraju rasu ne samo kao esencijalizovani proizvod rasističke uobrazilje nego i kao rezultat pokreta zapadne filozofije u doba kapitalizma i kolonijalizma. U poglavlju „Rasizam i nacionalizam” Etjen Balibar je napisao: „U prostoru svetske ekonomije, koji je praktično postao

3 Eti­en­ne Ba­li­bar, Im­ma­nuel Wal­ler­ste­in. Ra­ce, Na­tion, Class: Am­bi­gu­o­us Iden­ti­ti­es. Lon­don: Ver­so, 1991. Pr­vi put ob­ja­vlje­no kao Ra­ce, Na­tion, Clas­se. Pa­ris, Edi­tion La De­co­ u­ver­te: 1988.

4 Ro­bert Ber­na­sco­ni, “Who In­ven­ted the Con­cept of Ra­ce?”

(Ko je iz­mi­slio kon­cept ra­se?) u de­lu Ra­ce. Ro­bert Ber­na­sco­ ni Edi­tor. New York: Blac­kwell, 2001, 14.

245

vîðeñjå

prostor svetske politike i svetske ideologije, podela na podljude i nadljude je strukturna, ali izuzetno nestabilna. Međutim, na pitanje Šta je čovek?, koje se postavlja pred nas ma koliko nam njego­ve for­ mu­la­ci­je de­lo­va­le ne­u­o­bi­ča­je­no, i ko­je je ne­pre­kid­ no pri­sut­no u ra­snoj mi­sli, da­nas ne po­sto­ji od­go­ vor ko­ji ne pod­ra­zu­me­va ovu po­de­lu” (44).

U „Ra­si­zmu i na­ci­o­na­li­zmu” Ba­li­bar pro­ši­ru­ je ovu ana­li­zu pri­me­nju­ju­ći je na ne­sta­bil­ne uslo­ ve ko­ji isto­vre­me­no učvr­šću­ju i de­sta­bi­li­zu­ju jed­ni dru­ge. Sa jed­ne stra­ne, ra­si­zam je „op­se­siv­no je­zgro [nacionalističke] auten­tič­no­sti ko­ju ni­je mo­gu­će pro­na­ći”, a sa dru­ge, ova po­tra­ga za ra­di­kal­no­šću „sma­nju­je ka­te­go­ri­ju na­ci­o­nal­no­sti i de­sta­bi­li­zu­je isto­rij­sku na­ci­ju” (60). Po­što ra­si­zam slu­ži kao ide­ a­li­za­ci­ja na­ci­o­na­li­zma, on do­pu­šta, ka­ko ka­že Ba­ li­bar, „spe­ci­fič­nu uni­ver­za­li­za­ci­ju”. Za­to su na­ci­ja i na­ci­o­na­li­zam, u oči­ma ra­snog uni­ver­za­li­zma, par­ ti­ku­la­ri­zmi ko­ji spre­ča­va­ju ra­si­fi­ko­va­nu uni­ver­za­ li­za­ci­ju. Ba­li­bar ni ov­de ne že­li da go­vo­ri o na­ci­o­ na­li­zmu ili o ra­si­zmu kao o esen­ci­ja­li­zo­va­nim en­ti­ te­ti­ma, već že­li da uka­že na di­ja­lek­tič­ku me­đu­i­gru sin­gu­la­ri­za­ci­je, is­klju­či­va­nja i uni­ver­za­li­za­ci­je, ko­ja isto­vre­me­no učvr­šću­je i de­sta­bi­li­zu­je ka­ko ra­si­zam, ta­ko i na­ci­o­na­li­zam.

Zbog to­ga se ino­va­tiv­na sna­ga Ra­se, na­ci­je, kla­ se na­la­zi u ne-esen­ci­ja­li­zu­ju­ćem tu­ma­če­nju kon­cep­ ta ra­se, ko­ji je u ovoj ana­li­zi uvek ve­zan za ma­te­ri­ jal­ne, po­li­tič­ke i fi­lo­zof­ske uslo­ve ko­ji de­fi­ni­šu mo­ der­ni­zam i mo­der­nost kroz me­đu­i­gru kla­se i ra­se, me­đu­i­gru iz­ve­sne se­lek­ci­je i iz­bo­ra.

Rad za­po­čet u Ra­si, na­ci­ji, kla­si pro­ši­ren je u ka­sni­jim de­li­ma Etje­na Ba­li­ba­ra, kao što je nje­go­vo naj­zna­čaj­ni­je de­lo Mi, gra­đa­ni Evro­pe: gra­ni­ce, dr­ža­ va, na­rod5. Iako je ova knji­ga po­sve­će­na pro­ble­mi­ ma evrop­skog iden­ti­te­ta, ona otvo­re­no za­sni­va svo­je 5 Mi, gra­đa­ni Evro­pe: gra­ni­ce, dr­ža­va, na­rod. Pre­veo Aljo­ša Mi­mi­ca, iz­dao Be­o­grad­ski klub, Be­o­grad, 2003. Pr­vi put ob­ ja­vlje­no kao No­us, ci­toyens d’Euro­pe: Les Fron­ti­e­res, l’Etat, le pe­u­ple. Pa­ris: Edi­ti­ons la De­co­u­ver­te, 2001.

stra­te­gi­je tu­ma­če­nja na tu­ma­če­nju ulo­ge ko­ju ra­sa i ra­si­zam ima­ju u struk­tu­ri da­na­šnje Evro­pe. „Kon­ fron­ta­ci­je i kon­flik­ti ka­rak­te­ri­stič­ni za ce­lu Evro­pu” tre­ba­lo bi da se zo­vu Evrop­ski ra­sni od­no­si (kur­ziv je Ba­li­ba­rov), „uz im­pli­cit­no shva­ta­nje da po­jam ra­ se ne­ma ni­ka­kav dru­gi sa­dr­žaj osim isto­rij­ske aku­ mu­la­ci­je re­fe­ren­ci na re­li­gij­ski, je­zič­ki i ge­ne­a­lo­ški iden­ti­tet” (5).

Po za­vr­šet­ku ovog ra­da iz 2001, dok je u pri­ pre­mi bi­lo nje­go­vo ob­ja­vlji­va­nje na en­gle­skom, u vre­me ove Kon­fe­ren­ci­je na­pi­san je rad „Iz­bor/se­ lek­ci­ja”. Či­ta­lac će pri­me­ti­ti da u ovom ese­ju do­la­zi do kon­ver­gen­ci­je oba­ju gru­bo ski­ci­ra­nih pra­va­ca. Sa jed­ne stra­ne, dis­kurs ra­se ve­zu­je se za iz­ve­sni epi­ ste­mo­lo­ški po­riv, že­lju za sa­zna­njem, epi­ste­mo­fi­li­ju ko­ja je do nas do­šla po­sred­stvom pro­sve­ti­telj­stva: Pr­va dva pi­ta­nja, ako že­li­te − pre­li­mi­nar­ na − bi­će vi­še epi­ste­mo­lo­ške ili me­ta­fi­zičke pri­ro­de: ona se ba­ve dis­kur­som ra­se kao iz­ra­zom že­lje za sa­zna­njem, ali i pro­ce­du­ rom za pred­sta­vlja­nje kon­sti­tu­tiv­nih po­de­ la ljud­ske vr­ste, a shod­no to­me i od­no­som iz­me­đu ra­se i mo­gu­će de­fi­ni­ci­je fi­lo­zo­fi­je kao „an­tro­po­lo­gi­je”. Po­sled­nja dva pi­ta­nja bi­će vi­še isto­rij­ska i po­li­tič­ka: ona se ba­ve si­me­tri­ja­ma i onim što bi­smo mo­žda mo­gli na­zva­ti ne­va­ri­ja­bil­nim ka­rak­te­rom an­ti­te­ tič­kih „te­o­lo­ških” i „bi­o­lo­ških” re­fe­ren­ci u dis­kur­su ra­se, ko­je for­mi­ra­ju oči­gled­nu ka­ ri­ku iz­me­đu pre-mo­der­nih dis­kri­mi­na­ci­ja i mo­der­nog ra­si­zma, u skla­du sa ge­ne­ra­ li­za­ci­jom ko­ri­šće­nom u vre­me evrop­skog na­ci­o­na­li­zma i evro­cen­trič­ne ko­lo­ni­jal­ne vla­da­vi­ne sve­tom, i ste­pe­nom u ko­me ova si­me­tri­ja − za ko­ju sam oda­brao iz­ra­ze iz­ bor i se­lek­ci­ja − još uvek mo­že da nam po­ mog­ne da shva­ti­mo ten­den­ci­je ono­ga što mno­gi sma­tra­ju „neo­ra­si­zmom” ili „po­ stra­si­zmom” u do­ba glo­ba­li­za­ci­je, ko­ji ka­

246

vîðeñjå

rak­te­ri­šu ten­zi­je usled me­đu­na­rod­nih mi­ gra­ci­ja i op­sed­nu­tost ta­ko­zva­nim „su­da­ri­ ma ci­vi­li­za­ci­je”.6 Ba­li­bar za­klju­ču­je da je po­jam ra­se u no­vi­jim fi­lo­zof­skim tek­sto­vi­ma za­me­njen po­ku­ša­ji­ma da se ra­sa pre­va­zi­đe, i da se u is­klju­či­vač­kim prak­sa­ma glo­ba­li­za­ci­je vi­di pre­o­bli­ko­va­nje ra­si­zma u dru­ge for­me do­mi­na­ci­je, is­klju­či­va­nja pa čak i is­tre­blji­va­ nja, po­ve­za­ne sa pro­ce­som nor­ma­li­za­ci­je, uni­ver­ za­li­za­ci­je i ho­mo­ge­ni­za­ci­je čo­ve­čan­stva. Be­la­štvo ili su­per­i­or­nost be­le ra­se u glo­bal­nom kon­tek­stu pred­sta­vlja ge­ne­ra­tor ra­sne eks­klu­ziv­no­sti upra­vo u tre­nut­ku ka­da glo­bal­na eko­no­mi­ja te­ži da ho­mo­ ge­ni­zu­je čo­ve­čan­stvo. Iako je da­na­šnja glo­ba­li­za­ci­ ja, ka­ko je De­ri­da re­kao, mon­di­ja­la­ti­ni­za­ci­ja, po­kret uni­ver­zal­ne kon­ver­zi­je u ne­ki op­šti te­o­lo­ško-eko­ nom­ski ekvi­va­lent (no­vac, hri­šćan­stvo u svo­joj ka­ to­lič­koj i uni­ver­za­li­stič­koj aspi­ra­ci­ji), glo­ba­li­za­ci­ja se osla­nja na stra­te­gi­je iz­bo­ra i op­šteg ra­si­fi­ko­va­nja.

Ona pred­sta­vlja kom­bi­na­ci­ju im­pe­ri­jal­nog po­ri­va ble­dog be­log li­ca (ne­dav­no sam ovaj po­kret na­zvao vIm­pe­ri­jom)7, ko­ji se osla­nja na re­li­gij­sku, uni­ver­ za­li­stič­ku kon­ver­zi­ju, ko­ja isto­vre­me­no bi­ra, is­klju­ ču­je, pre­cr­ta­va i uni­šta­va ono po­je­di­nač­no (Isus, žr­tvo­va­no je­vrej­sko te­lo na kr­stu, sim­bol je oda­bi­ ra­nja, kon­ver­zi­je i uni­šte­nja po­je­di­nač­no­sti u ime uni­ver­zal­no­sti).

Me­đu­tim, lu­kav­stvo ka­pi­ta­la ogle­da se, pre­ma Ba­li­ba­ro­voj in­ter­pre­ta­ci­ji, i u nje­go­voj spo­sob­no­sti da usvo­ji Dar­vi­nov kon­cept oda­bi­ra­nja: Pro­jek­tiv­ni an­tro­po­mor­fič­ki ele­ment na­ći će se u sr­cu Dar­vi­no­ve te­o­ri­je ako se po­ jam po­re­kla, pri­me­njen na „emer­gent­nost” na­stan­ka čo­ve­čan­stva od ži­vo­ti­nja, pri­me­ 6 Eti­en­ne Ba­li­bar, rad “Elec­tion/Se­lec­tion” (Iz­bor/se­lek­ci­ja), ple­nar­no iz­la­ga­nje na kon­fe­ren­ci­ji “tRa­se. Ra­sa, de­kon­struk­ci­ ja, kri­tič­ka te­o­ri­ja”, Ka­li­for­nij­ski uni­ver­zi­tet, Er­vajn, april 2003.

7 Dra­gan Ku­jun­džić, „vIm­pe­ri­ja, glo­ba­li­za­ci­ja i ču­do­vi­šnost”, In­ter­kul­tu­ral­nost, 02, no­vem­bar 2011.

247

ni na pro­ces te­le­o­lo­škog oda­bi­ra­nja, čak i bez svr­ho­vi­tog agen­ta (ili je taj mit­ski agent „pri­ro­da”). Sâm Dar­vin ne pra­vi hi­je­rar­hi­ ju et­nič­kih gru­pa u okvi­ru čo­ve­čan­stva, ali otva­ra tu mo­guć­nost. Dru­štve­ni dar­ vi­ni­zam, ko­ji se raz­vio iz ove mo­guć­no­sti, sa­vr­še­no od­sli­ka­va kom­ple­men­tar­nost li­ be­ral­nih i im­pe­ri­ja­li­stič­kih pred­sta­va, i u pot­pu­no­sti pre­mo­šću­je jaz iz­me­đu na­u­ke i mi­ta (Ba­li­bar, “Elec­tion/Se­lec­tion”).

De­ri­da: iz­mi­šlja­nje dru­gog Već smo uka­za­li na oblast pre­se­ka iz­me­đu ra­da Ža­ka De­ri­de i Etje­na Ba­li­ba­ra. I sâm Ba­li­bar, ge­stom ko­jim oda­je po­čast De­ri­di, uka­zao je na mo­gu­ću kon­ver­gen­ci­ju nje­go­vog ra­da i ra­da osni­va­ča fi­lo­ zo­fi­je de­kon­struk­ti­vi­zma. Ovo po­mi­re­nje Ba­li­ba­ra i De­ri­de do­go­di­lo se u tre­nut­ku ka­da je Ba­li­bar na­ pra­vio za­o­kret kroz po­zna­tu De­ri­di­nu ana­li­zu poj­ ma Geschlecht (ne­pre­vo­di­va ne­mač­ka reč ko­ja ozna­ ča­va vr­stu, ra­su, rod, pol itd.)8. U dva tek­sta po­sve­ će­na ovoj te­mi, De­ri­da iz­la­že svo­ju de­kon­struk­ci­ju poj­ma Geschlecht ko­ji se, kod Haj­de­ge­ra, do­ži­vlja­va kao je­dan po­ma­lo kon­tra­dik­tor­ni pre­sek Haj­de­ge­ ro­ve obim­ne de­kon­struk­ci­je za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke sa jed­ne stra­ne, i osta­ta­ka Haj­de­ge­ro­vog tu­ma­če­nja ove me­ta­fi­zič­ke tra­di­ci­je sa dru­ge, po­seb­no ka­da se ono od­no­si na ži­vo­ti­nje, ani­mal­nost i sek­su­al­nost.

De­ri­da ko­ri­sti ne­sva­ki­da­šnju vi­še­znač­nost ne­mač­kog poj­ma Geschlecht, pri­met­nu ne sa­mo u Haj­de­ge­ro­vim tek­sto­vi­ma već u ne­ mač­kom je­zi­ku uop­šte, za ko­ju smo pri­si­ lje­ni da ko­ri­sti­mo raz­li­či­te iz­ra­ze kao što su „pol”, „pol­ne raz­li­ke”, „ra­sa”, „rod” ili „vr­ 8 “Geschlecht 1: Se­xu­al Dif­fe­ren­ce, On­to­lo­gi­cal Dif­fe­ren­ce” i “He­i­deg­ger’s Hand (Geschlecht II). Iz ra­da Psyche, In­ven­ti­ons of the Ot­her, dru­gi tom, ured­ni­ci Pe­gi Ka­muf (Peggy Ka­muf) i Eli­za­bet Ro­ten­berg (Eli­sa­beth Rot­ten­berg), Stan­ford: Stan­ ford Uni­ver­sity Press, 2008.

vîðeñjå

sta”, i od to­ga pra­vi lin­gvi­stič­ku i po­et­sku ale­go­ri­ju si­mul­ta­nih te­o­rij­skih ge­sto­va ko­je Haj­de­ger ko­ri­sti u istim ili bli­skim dis­kur­ si­ma. Sa jed­ne stra­ne, Haj­de­ger ko­ri­sti i po­ ja­ča­va tra­di­ci­o­nal­nu me­ta­fi­zič­ku opo­zi­ci­ju iz­me­đu „čo­ve­ka” i „ži­vo­ti­nje” (ili čo­več­no­ sti lju­di kao „mi­sle­ćih” i „go­vo­re­ćih” bi­ća, i ani­mal­no­sti ži­vo­ti­nja kao bi­ća ko­ji­ma je „us­kra­ćen svet”, Wel­tlos), či­me se ge­ne­rič­ki ima­go ži­vo­ti­nje tran­sfor­mi­še u pred­sta­vu pot­pu­ne dru­go­sti u od­no­su na ljud­sku pri­ ro­du, što je isto­vre­me­no i in­deks de­ge­ne­ ra­tiv­nih pro­ce­sa ko­ji pre­te čo­ve­ku iz­nu­tra i mo­gu do­ve­sti do pot­pu­nog gu­bit­ka ili de­ na­tu­ra­ci­je. Zna­če­nje poj­ma Geschlecht kao „ra­se” kao da na ne­ja­san na­čin ozna­ča­va upra­vo ovu ten­zi­ju, ovu dvo­stru­ku po­ve­za­ nost, pre­ma ko­joj se re­a­li­za­ci­ja čo­ve­ka sa stra­hom do­ži­vlja­va kao nje­go­va per­ver­zi­ja i gu­bi­tak: ne­što slič­no ide­ji ka­ko bi „pri­ mar­na” ljud­ska sek­su­al­nost mo­gla da po­ sto­ji i da se re­a­li­zu­je kao mno­go­stru­kost ko­ja na­di­la­zi nor­mal­nost rod­nih ti­po­va i ulo­ga, ali je­di­no uz ri­zik se­pa­ra­ci­je lju­di i ne-lju­di, ko­ju Haj­de­ger na­zi­va ani­mal­nost (Ba­li­bar, “Elec­tion/Se­lec­tion”).

Kao od­go­vor na sta­vo­ve Etje­na Ba­li­ba­ra, De­ri­ da će pri­hva­ti­ti i pro­ši­ri­ti ovu ana­li­zu, uka­zu­ju­ći na to da je nje­gov rad bio, od sa­mog po­čet­ka, usme­ ren na de­kon­struk­ci­ju uslo­va ra­si­zma, jer ra­si­zam ne po­sto­ji bez je­zi­ka, a po­seb­no fi­lo­zof­skog je­zi­ka.

De­ri­da u svom od­go­vo­ru eks­pli­cit­no tvr­di da je nje­ go­va ču­ve­na de­kon­struk­ci­ja za­pad­ne me­ta­fi­zi­ke za­ pra­vo de­kon­struk­ci­ja uslo­va za mo­guć­nost na­stan­ ka ra­si­zma. Za­pad­na me­ta­fi­zi­ka od svog po­stan­ka ima iz­ve­stan epi­ste­mo­lo­ški im­puls ko­ji je u isto vre­ me kon­sti­tu­ti­van i is­klju­či­vač­ki, za­to što kon­stru­i­še opo­zi­ci­ju i hi­je­rar­hij­ske od­no­se iz­me­đu physis, pri­ ro­de, i tec­hne ili no­mos, za­ko­na itd. De­ri­da tvr­di da

nje­gov de­kon­struk­ti­vi­stič­ki po­tez zbog ovo­ga do­ dat­no ra­di­ka­li­zu­je Ba­li­ba­ro­vu ana­li­zu, jer im­puls da se ra­si­fi­ku­je pret­ho­di poj­mu ra­se u tom po­gle­du što je ra­sa po­sle­di­ca ovog kon­sti­tu­tiv­nog tre­nut­ka uslo­ vlja­va­nja za­pad­ne fi­lo­zo­fi­je (tj. da­va­nja pred­no­sti pri­rod­nom kao ljud­skom nad teh­nič­kim i ži­vo­tinj­ skim). Upra­vo zbog to­ga, za­klju­ču­je De­ri­da, „ra­si­ zam pre­ži­vlja­va sve op­tu­žbe za ne-zna­nje”, jer pro­iz­ vo­di fan­ta­zmat­ske kon­cep­te esen­ci­ja­li­zo­va­nog ra­ci­ o­nal­nog iden­ti­te­ta. To zna­či da ra­si­zam kon­stru­i­še ra­su, a ne obr­nu­to. Ra­sa je ve­štač­ki pro­iz­vod ono­ga što zo­ve­mo ra­si­zam. Ra­si­fi­ko­va­nje se­že u pro­šlost sve do pr­vo­bit­nog ute­me­lje­nja fi­lo­zo­fi­je i for­mu­li­ sa­nja me­ta­fi­zič­kih opo­zi­ci­ja, hi­je­rar­hi­ja i raz­li­ka − kao što je, na pri­mer, opo­zi­ci­ja ljud­sko-ži­vo­tinj­sko, ko­ja pred­sta­vlja mo­ti­va­ci­ju za isto­ri­ju fi­lo­zo­fi­je od sa­mog nje­nog na­stan­ka. 9 Upra­vo se zbog ovo­ga na­ ziv kon­fe­ren­ci­je „tRa­sa”, ko­ji sam pred­lo­žio Ba­li­ba­ ru i De­ri­di, po­ka­zao kao to­li­ko pro­duk­ti­van i do­bro oda­bran. Zbog to­ga što je ra­sa po­jam bez sa­dr­ža­ja, pro­iz­vod si­la ra­si­fi­ka­ci­je ko­je de­lu­ju u te­o­ret­skim i po­li­tič­kim prak­sa­ma, ra­sa ni­ka­da ni­je pri­sut­na „kao 9 De­ri­da se to­kom ce­le svo­je ka­ri­je­re ba­vio pi­ta­njem ži­vo­ ti­nja (u ovom kon­tek­stu mo­že­mo re­ći da se do kra­ja ba­vio kon­sti­tu­tiv­nim ra­si­fi­ko­va­nim opo­zi­ci­ja­ma za­pad­ne me­ta­fi­ zi­ke, opi­sa­ne u tek­stu iz­nad), sve do svo­jih po­sled­njih de­la, pred­sta­vlje­nih na ne­ko­li­ko se­mi­na­ra, kao i u ne­ko­li­ko to­mo­ va ko­ji se ba­ve ovom te­mom. Tu spa­da se­mi­nar u Se­ri­si­ju na te­mu „L’Ani­mal auto­bi­o­grap­hi­que”, od ko­ga je na­stao i rad sa istim na­slo­vom, L’ani­mal auto­bi­o­grap­hi­que: Auto­ur de Jac­qu­es Der­ri­da (Pa­ris: Ga­li­lee, 1999), kao i po­sled­nji se­mi­nar ko­ji je ta­ko­đe odr­žao na Ka­li­for­nij­skom uni­ver­zi­te­tu pro­le­ća 2003, ne­po­sred­no pred kon­fe­ren­ci­ju o tRa­si, pod na­zi­vom „Zver i su­ve­ren”. Ovaj se­mi­nar ob­ja­vljen je na fran­cu­skom kao Sémi­ na­i­re, La bête et le so­u­ve­rain I-II, Pa­ris, Ga­li­lee, 2009-2010.

En­gle­ski pre­vod ob­ja­vljen je pod na­slo­vom The Se­mi­nars of Jac­qu­es Der­ri­da, the Be­ast and the So­ve­re­ign, 1-2, pre­veo Džef Be­ning­ton (Ge­off Ben­ning­ton), Či­ka­go: the Uni­ver­sity of Chi­ca­go Press, 2009-2011. Pi­ta­nje isto­ri­je fi­lo­zo­fi­je i ži­vo­ti­nje ob­ra­đi­va­no je i na ru­skom je­zi­ku. Mo­li­mo vas da po­gle­da­ te iz­vr­snu stu­di­ju Ok­sa­ne Ti­mo­fe­je­ve sa na­slo­vom Вве­де­ние в еро­ти­че­скую фи­ло­со­фию Ба­тая, a po­seb­no po­gla­vlje „Koньи в за­ко­не, на­бро­сок к фи­ло­со­фии жи­вот­но­го” (Mo­scow: NLO, 2009).

248

vîðeñjå

ta­kva” ne­go je, kao što je De­ri­da ob­ja­snio, „ne­što dru­go, ne­vi­dlji­vo, spek­tral­no, trag dru­gog, trag dru­ ge dru­go­sti dru­gog – ne sa­mo dru­gost, ne­go dru­ga dru­gost dru­gog, ko­ja ni­ka­da ne pred­sta­vlja sa­mu se­be kao ta­kvu. To ni­je bo­ja, ni­ti in­te­li­gen­ci­ja – to je jed­no­stav­no ne­što što ne po­sto­ji, što se ni­ka­da ne po­ja­vlju­je. To je ali­bi, spek­tral­ni ali­bi. Za­to je to trag, a kon­cept tra­ga (tra­ce) de­lu­je kao ade­kva­tan za pre­ ci­zno de­no­ti­ra­nje ra­se (ra­ce) – tj. ono­ga što ra­si­sti na­zi­va­ju ra­som.” 10 Dru­gi ele­ment ra­si­fi­ko­va­nja na ko­ji na­i­la­zi­mo u ce­lo­kup­nom De­ri­di­nom ra­du je­su nje­go­va ana­li­za te­me­lja te­o­lo­ško-po­li­tič­kih kon­ce­pa­ta i de­kon­struk­ ci­ja mo­no­te­i­zma. Ov­de mo­že­mo sa­mo da se osvr­ ne­mo na nje­go­vo ba­vlje­nje Avra­mom i avra­mov­ skim, u nje­go­vim ra­do­vi­ma „Dar smr­ti” i „Li­te­ra­tu­ ra u taj­no­sti”, kao i na nje­gov rad u obla­sti je­vrej­skog „iden­ti­te­ta” u član­ku „Avram, onaj dru­gi” iz knji­ge Ju­de­i­ti­es. 11 Ka­da sam pred­lo­žio da kon­fe­ren­ci­ja do­ bi­je na­ziv „tRa­sa”, imao sam na umu i De­ri­di­no de­ lo, i nje­go­vu ce­lo­ži­vot­nu po­sve­će­nost de­kon­struk­ ci­ji esen­ci­ja­li­za­ci­je zna­če­nja kon­cep­ta „Je­vre­jin”.

U tom po­gle­du sma­tram da De­ri­din rad od­go­va­ ra ra­du Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa (Eman­nuel Le­vi­nas), i poj­mu tra­ga dru­gog ko­ji se po­ja­vio u Le­vi­na­so­vom raz­mi­šlja­nju po­sle is­tre­blje­nja Je­vre­ja u Ho­lo­ka­u­stu. Že­lim da ci­ti­ram i da se osvr­nem na još je­dan tekst Ža­ka De­ri­de ko­ji, pre­ma mo­me mi­šlje­nju, na­sta­vlja sto­pa­ma Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa. Ovaj tekst eks­pli­cit­no po­sta­vlja pi­ta­nje „je­vrej­stva”, ti­me do­slov­no ci­ti­ra­ju­ ći na­slov Le­vi­na­so­vog ese­ja. Po­red to­ga, ovo je esej 10 Žak De­ri­da, „Od­go­vor Etje­nu Ba­li­ba­ru”, ple­nar­na se­si­ja kon­fe­ren­ci­je „tRa­sa: Ra­sa, de­kon­struk­ci­ja, kri­tič­ka te­o­ri­ja”, Ka­li­for­nij­ski uni­ver­zi­tet, Er­vajn, april 2003. Od­go­vor je dat 10. apri­la 2003. Tran­skri­bo­va­la ga je Kim Fu­ru­mo­to, a auto­ri­ zo­vao Žak De­ri­da 22. no­vem­bra 2003. Ob­ja­vljen je sa do­zvo­ lom Mar­ga­rit De­ri­de i Za­du­žbi­ne De­ri­da, 2012, ko­ji­ma ovim pu­tem za­hva­lju­jem.

11 The Gift of De­ath, dru­go iz­da­nje i Li­te­ra­tu­re in Sec­ret. Pre­ veo Dej­vid Vils (Da­vid Wills). Chi­ca­go: Chi­ca­go Uni­ver­sity Press, 2007.

249

u ko­me se De­ri­da eks­pli­cit­no su­ko­blja­va sa Sar­tro­ vim Re­f lek­si­ja­ma o je­vrej­skom pi­ta­nju (ko­je De­ri­da ta­ko­đe po­mi­nje u svom od­go­vo­ru Ba­li­ba­ru) i, uz dis­kre­tan osvrt na Le­vi­na­sa, do­pu­šta da se „je­vrej­ stvo” po­ja­vlju­je i u naj­in­tim­ni­jim aspek­ti­ma nje­go­ vog, De­ri­di­nog, pi­sa­nja.12 Usu­đu­jem se da ka­žem da se De­ri­din esej mo­ra či­ta­ti u od­no­su na Le­vi­na­sov esej „Bi­ti Je­vre­jin”, ko­ji on do­vo­di, kroz vi­še­stru­ka po­na­vlja­nja, do ra­di­kal­nog za­ključ­ka. U svom ese­ju „Avram, onaj dru­gi”, iz knji­ge Ju­de­i­ti­es, De­ri­da, go­ vo­re­ći o Sar­tro­vom raz­li­ko­va­nju auten­tič­nog i ne­a­ u­ten­tič­nog Je­vre­ji­na, ko­ri­sti jed­nu pa­ra­bo­lu Fran­ca Kaf­ke, u ko­joj Kaf­ka za­mi­šlja „dru­gog Avra­ma, za se­be”. Taj dru­gi Avram je ne­ko ko ni­je do­bro čuo po­ ziv, ko se oda­zvao na po­ziv iako ga ni­su zva­li, Avra­ mov dvoj­nik, „Avram Avram”, ka­ko ka­že Kaf­ka. „Po­sto­ja­nje dru­gog Avra­ma je naj­u­gro­že­ni­ja je­vrej­ ska mi­sao, ali, pot­pu­no vr­to­gla­vo, i naj­in­tim­ni­ja je­ vrej­ska mi­sao ko­ju sam ika­da čuo [...] ‘Naj­je­vrej­ski­ ja’ [...] Dru­gi bi mo­žda re­kli ‘ne-je­vrej­ska’” (Der­ri­da, 2007: 34–35).13 U svom od­go­vo­ru Ba­li­ba­ru, De­ri­da po­no­vo eks­pli­cit­no po­mi­nje Sar­tra i pod­vr­ga­va nje­ go­ve Re­f lek­si­je o je­vrej­skom pi­ta­nju eks­pli­cit­nom kri­tič­kom tu­ma­če­nju: Zna­mo da je to bi­la jed­na od Sar­tro­vih te­za u nje­go­vim Re­f lek­si­ja­ma o je­vrej­skom pi­ta­ nju: za nje­ga Je­vre­jin ni­je sa­mo ono što ne12 Em­ma­nuel Le­vi­nas, “Be­ing Je­wish”, pre­ve­la Me­ri Bet Mej­der (Mary Beth Ma­der), Con­ti­nen­tal Phi­lo­sophy Re­vi­ew, 2007, 40, 205-210. Po­gle­da­ti još i: Le­vi­nas, “The Tra­ce of the Ot­her,” u de­lu De­con­struc­tion in Con­text: Li­te­ra­tu­re and Phi­ lo­sophy, ured­nik Mark. C. Tej­lor (Mark C. Taylor), Chi­ca­go, Lon­don, 1986, pp. 345-359.

13 “Abra­ham, the Ot­her” in Ju­de­i­ti­es. Qu­e­sti­ons for Jac­qu­es Der­ri­da. Pre­ve­li Be­ti­na Ber­go (Bet­ti­na Ber­go) i Majkl B. Smit (Mic­hael B. Smith). Ured­ni­ci Be­ti­na Ber­go, Džo­zef Koen (Jo­ seph Co­hen) i Ra­fael Za­gu­ri Or­li (Rap­hael Za­gury Orly), New York: Ford­ham Uni­ver­sity Press, 2007. Po­gle­da­ti i ADI­ EU. To Em­ma­nuel Le­vi­nas, pre­vod Pa­skal-En Brolt i Majkl Na­as (Pa­sca­le-An­ne Bra­ult, Mic­hael Na­as). Stan­ford: Stan­ ford Uni­ver­sity Press, 1999.

vîðeñjå

Je­vre­jin sma­tra Je­vre­ji­nom. Za­što ne-Je­ vre­jin bi­ra ovo, a ne ono? Sa dru­ge stra­ne, Sar­tr je pri­znao da ne zna ni­šta o ju­da­i­zmu, o unu­tra­šnjoj de­fi­ni­ci­ji sa­mog je­vrej­stva, pa je po­ku­šao da na­pra­vi raz­li­ku iz­me­đu auten­tič­nih i ne­a­u­ten­tič­nih Je­vre­ja. Ne­a­u­ ten­tič­ne Je­vre­je de­fi­ni­sao je – ovo ka­žem bez že­lje za pro­vo­ka­ci­jom i bez sum­nji­ če­nja Sar­tra za pra­vi ra­si­zam – na je­dan ra­si­stič­ki na­čin, re­kao bih. On tvr­di da je ne­a­u­ten­tič­ni Je­vre­jin onaj ko­ji po­ku­ša­va da iz­bri­še spe­ci­fič­ni ka­rak­ter je­vrej­stva ta­ko što će bi­ti uni­ver­za­li­sta, hu­ma­ni­sta, ra­ci­o­ na­li­sta, ko­smo­po­li­ta itd. Ta­ko nam osta­je za­klju­čak da auten­tič­ni Je­vre­ji mo­ra­ju bi­ti ira­ci­o­na­li­sti, na­ci­o­na­li­sti i ta­ko da­lje. Na­la­ zim da je to ve­o­ma, ve­o­ma uz­ne­mi­ru­ju­će (De­ri­da, Od­go­vor). Žak De­ri­da se ni­je za­do­vo­ljio jed­no­stav­no ti­me da raz­mon­ti­ra fi­lo­zof­sku tra­di­ci­ju i ra­si­fi­ku­je mo­ti­ ve ko­je je pro­na­šao u isto­ri­ji fi­lo­zo­fi­je, ne­go se usu­ dio da de­kon­stru­i­še i sâm te­melj svog „sop­stve­nog” iden­ti­te­ta al­žir­skog Je­vre­ji­na, kao i je­vrej­sku tra­di­ ci­ju, van bi­lo ka­kve ra­si­fi­ku­ju­će su­šti­ne. De­ri­da na naj­ra­di­kal­ni­ji na­čin otva­ra kon­cept ra­se ka kon­cep­ tu dru­gog, ono što Elen Sik­su (He­le­ne Ci­xo­us) vi­di kao De­ri­di­nog tu­đi­na, tu­đeg Je­vre­ji­na, tu­đe­je­vre­ji­ na14 i u tom smi­slu, tRa­sa dru­gog (sa svim im­pli­ka­ ci­ja­ma po od­go­vor­nost za dru­gog) du­bo­ko in­spi­ri­še nje­gov pro­je­kat de­kon­struk­ci­je ka­ko fi­lo­zof­skih, ta­ ko i te­o­lo­ško-po­li­tič­kih tra­di­ci­ja. 15 14 Ci­xo­us, He­le­ne. “This Stran­jew Body” in Ju­de­i­ti­es. Qu­e­sti­ ons for Jac­qu­es Der­ri­da. Pre­ve­li Be­ti­na Ber­go i Majkl B. Smit.

Ured­ni­ci Be­ti­na Ber­go, Džo­zef Koen i Ra­fael Za­gu­ri Or­li, New York: Ford­ham Uni­ver­sity Press, 2007.

15 Za ana­li­zu iz­bo­ra i se­lek­ci­je Je­vre­ja pre i po­sle Ho­lo­ka­u­sta, u ve­zi sa de­li­ma Ema­nu­e­la Le­vi­na­sa i Ža­ka De­ri­de, po­gle­daj­ te te­melj­ni rad Džo­na Le­ve­li­na (John Lle­velyn) sa na­slo­vom Ap­po­si­ti­ons of Jac­qu­es Der­ri­da and Em­man­nuel Le­vi­nas, a po­ seb­no po­gla­vlje „sE­lec­tion”. Blo­o­ming­ton: In­di­a­na Uni­ver­sity Press, 2002.

„Po­sle ra­se” Žak De­ri­da jav­no je po­dr­žao uki­da­nje apart­ hej­da i pu­šta­nja Nel­so­na Man­de­le iz za­tvo­ra.16 U svom ese­ju „Po­sled­nja reč ra­si­zma”, na­pi­sa­nom 1983. po­vo­dom iz­lo­žbe umet­nič­kih sli­ka na­me­nje­ nih iz­la­ga­nju u Ju­žnoj Afri­ci, ali tek po­sle uki­da­nja apart­hej­da (an­ti­ci­pi­ra­ju­ći ta­ko jed­nu pri­želj­ki­va­nu bu­duć­nost ko­ja u tom tre­nut­ku još ni­je bi­la do­šla), De­ri­da je dao ja­snu i ve­o­ma te­melj­nu ana­li­zu ono­ ga što či­ni apart­hejd i što će do­ve­sti do nje­go­vog ne­stan­ka. Apart­hejd, re­kao je De­ri­da, tre­ba­lo bi u bu­duć­no­sti za­dr­ža­ti kao reč, ali sa­mo kao reč, ko­ ja ozna­ča­va du­gu isto­ri­ju ju­žno­a­frič­kog ra­si­zma, sve do tre­nut­ka nje­go­vog uki­da­nja. „APART­HEJD – ne­ka to od­sad bu­de sa­mo ime, je­din­stve­ni na­ziv za po­sled­nji ra­si­zam na sve­tu, po­sled­nji od mno­ go njih. Za­to ne­ka osta­ne, ali ne­ka do­đe dan ka­da će po­sto­ja­ti sa­mo u ljud­skom se­ća­nju.”17 Sa jed­ne stra­ne, „Po­sled­nja reč ra­si­zma” Ža­ka De­ri­de bio je hi­tan apel za uki­da­nje apart­hej­da, kao i iz­raz že­lje da se reč za­dr­ži za bu­duć­nost, à ve­nir, ali sa­mo kao se­ća­nje na po­sled­nji, za­vr­šni ra­si­zam. Zbog to­ga je nje­gov esej apel za tran­sfor­mi­šu­ći do­ga­đaj ko­ji bi do­veo do uki­da­nja ra­si­zma, ali i za za­dr­ža­va­nje re­či kao tRa­se (ovu reč sa­da mo­že­mo da ko­ri­sti­mo bez ob­ja­šnje­nja), ono­ga što će bi­ti za­vr­še­no u bu­duć­no­ sti ko­ju hit­no po­zi­va­mo, kao tra­ga ne­sta­log ra­si­zma ozna­če­nog reč­ju apart­hejd, se­ća­nja na pro­šlu bu­ 16 Ve­ro­vat­no ni­je slu­čaj­nost što je esej u ko­me se iz­ra­ža­va di­ vlje­nje Man­de­li, na­pi­san dok je Man­de­la bio u za­tvo­ru, usle­ dio ne­po­sred­no po­sle De­ri­di­nog ese­ja o poj­mu Geschlecht.

Ovo bi tre­ba­lo da učvr­sti De­ri­di­nu iz­ja­vu ko­ju je dao kao od­ go­vor Ba­li­ba­ru, da je de­kon­struk­ci­ja od­u­vek bi­la de­kon­struk­ ci­ja uslo­va za ra­si­zam. Po­gle­da­ti “The Laws of Re­flec­tion: Nel­son Man­de­la, in Ad­mi­ra­tion“, na­sta­lo ne­po­sred­no po­sle De­ri­di­nih ese­ja o poj­mu Geschlecht. Ob­ja­vlje­no u Psyche, In­ ven­ti­ons of the Ot­her, dru­gi tom, ured­ni­ci Pe­gi Ka­nuf i Eli­ za­bet Ro­ten­berg, Stan­ford: Stan­ford Uni­ver­sity Press, 2008.

17 “Ra­cism’s Last Word” (Po­sled­nja reč ra­si­zma) u de­lu In Psyche, In­ven­ti­ons of the Ot­her, pr­vi tom, ured­ni­ci Pe­gi Ka­ muf i Eli­za­bet Ro­ten­berg, Stan­ford: Stan­ford Uni­ver­sity Press, 2007.

250

vîðeñjå

duć­nost: „Jer to je izum i re­zul­tat o ko­me tre­ba go­ vo­ri­ti: Ju­žna Afri­ka iz­nad apart­hej­da, Ju­žna Afri­ka u se­ća­nju na apart­hejd” (380). Me­đu­tim, hit­ni po­li­ tič­ki gest ko­ji je nje­gov esej pred­sta­vljao bio je pro­ pra­ćen, u istom da­hu, ri­go­ro­znom ana­li­zom ono­ga što apart­hejd je­ste, opi­som ovog po­li­tič­kog si­ste­ma − opi­som ko­ji je bio sa­svim na me­stu 1983, ka­da je esej na­pi­san, u okvi­ru isto­ri­je apart­hej­da kao isto­ri­ je Za­pa­da. „Zlo­kob­na sla­va ovog ime­na ta­ko će po­ sta­ti je­din­stve­na. Apart­hejd je po­znat, sve u sve­mu, kao ma­ni­fe­sta­ci­ja po­sled­nje eks­trem­no­sti ra­si­zma, nje­go­vog za­vr­šet­ka i du­hov­no ogra­ni­če­ne sa­mo­do­ volj­no­sti nje­go­ve na­me­re, nje­go­ve es­ha­to­lo­gi­je, sa­ mrt­ni ro­pac ne­če­ga što je već u bes­kraj­noj ago­ni­ji, ne­što kao za­la­zak ra­si­zma na Za­pa­du – ali ta­ko­đe i, kao što će­mo mo­ra­ti da na­ve­de­mo is­pod, ra­si­zma kao za­pad­ne stva­ri” (379). „Po­sled­nja reč ra­si­zma”, me­đu­tim, ni­je sa­mo od­ba­ci­va­nje ko­rum­pi­ra­nog re­ži­ma, sim­pli­stič­ka pro­ jek­ci­ja ra­si­zma na lo­ka­li­zo­van pro­stor. Ovaj esej je ta­ko­đe i is­tra­ži­vač­ka ana­li­za ra­si­zma u dva su­par­nič­ka kon­tek­sta ko­ji uslo­vlja­va­ju nje­go­vu mo­guć­nost: te­o­lo­ško-po­li­tič­kom i eko­nom­sko-ka­pi­ta­li­stič­kom, ko­ji su pro­du­že­tak op­šte eko­no­mi­je u ko­joj Za­pad oba­vlja svo­je ra­si­fi­ko­va­ne po­slo­ve u kon­tek­stu glo­ ba­li­za­ci­je. (Ov­de mo­že­mo pri­me­ti­ti sna­gu De­ri­di­ne ana­li­ze: ni­ko ni­je pi­sao o „glo­ba­li­za­ci­ji” 1983! Sva­ ka­ko, ne sa ta­ko da­le­ko­vi­dim uvi­dom u pro­ce­se glo­ ba­li­za­ci­je ko­ji su da­nas do­mi­nant­ni, i ko­ji pre­ci­zno pra­te po­li­tič­ko-te­o­lo­ški sce­na­rio ko­ji je Žak De­ri­da for­mu­li­sao pre tri­de­set go­di­na. To što ova mi­sao svo­ju sna­gu du­gu­je mark­si­zmu i de­kon­struk­ci­ji sa­ mo go­vo­ri u pri­log ovim na­sle­đi­ma.) „Šta je Ju­žna Afri­ka? [...] Evro­pa, u enig­ma­tič­nom pro­ce­su glo­ ba­li­za­ci­je i ši­re­nja sve­tom [mon­di­ja­li­za­ci­je] i svog pa­ra­dok­sal­nog ne­stan­ka kao da pro­jek­tu­je na ovaj ekran, tač­ku po tač­ku, si­lu­e­tu svog unu­tra­šnjeg ra­ ta, za­vr­šni ra­čun svo­jih pri­ho­da i ras­ho­da, dvo­stru­ ko po­ve­za­nu lo­gi­ku svo­jih na­ci­o­nal­nih i mul­ti­na­ci­

251

o­nal­nih in­te­re­sa” (385).18 Zbog to­ga je apart­hejd u De­ri­di­noj ana­li­zi „pr­vi pro­iz­vod evrop­skog iz­vo­za”, ce­na ko­ju su sva dru­štva sprem­na da pla­te ta­ko što će pre sve­ga „pu­sti­ti da ne­ko dru­gi pla­ti” ka­ko bi po­ sti­gla ose­tlji­vu rav­no­te­žu: „Ulog je […] mir u sve­tu, op­šta eko­no­mi­ja, tr­ži­šte za evrop­ski rad itd.” (385).

Me­đu­tim, ono što kon­sti­tu­i­še apart­hejd u ter­mi­ni­ ma si­la glo­bal­nog ka­pi­ta­li­zma bi­će – ta­ko­đe pa­ra­ dok­sal­no zbog nje­go­vih kon­tra­dik­ci­ja – ono što će ubr­za­ti nje­go­vu pro­past. Ono što se­be sta­bi­li­zu­je kao „pro­stor raz­dva­ja­nja” ta­ko­đe će bi­ti de­kon­stru­i­sa­no si­la­ma za ko­je, jed­nog da­na, pro­fit ko­ji sti­že iz Ju­žne Afri­ke ne­će bi­ti do­volj­no is­pla­tiv. To ni­je je­di­na si­la ko­ja će uni­šti­ti apart­hejd, ka­že De­ri­da, do­da­ju­ći da nje­go­vo uni­šte­nje tre­ba ubr­za­ti i dru­gim po­li­tič­kim in­ter­ven­ci­ja­ma. Ali si­le glo­bal­nog ka­pi­ta­li­zma, „za­ kon tr­ži­šta, na­met­nu­će dru­gi stan­dard ra­ču­na­nja na ska­li glo­bal­nog kom­pju­te­ra” (383).

Dru­ga for­ma­tiv­na cr­ta apart­hej­da je te­o­lo­škopo­li­tič­ka, ona na ko­ju se od­no­si iz­bor: za­ko­ni se­gre­ ga­ci­je u Ju­žnoj Afri­ci bi­li su „za­sno­va­ni ta­ko­đe i na te­o­lo­gi­ji i od­go­va­ra­ju­ćim po­gla­vlji­ma Sve­tog pi­sma.

Jer, po­li­tič­ka moć do­la­zi od Bo­ga. Zbog to­ga osta­je ne­vi­dlji­va. […] Kal­vi­ni­stič­ko tu­ma­če­nje Sve­tog pi­ sma osu­đu­je de­mo­kra­ti­ju i uni­ver­za­li­zam, i po­treb­ no mu je po­sto­ja­nje (De­ri­da ci­ti­ra ne­ke od kon­sti­tu­ tiv­nih do­ku­me­na­ta Ju­žne Afri­ke) ‘hri­šćan­skih dr­ža­ va’” (383). Me­đu­tim, De­ri­da čak i ov­de uka­zu­je na kon­tra­dik­ci­ju – i ot­por apart­hej­du ta­ko­đe je do­šao od stra­ne hri­šćan­skih or­ga­ni­za­ci­ja, po­put Hri­šćan­ skog in­sti­tu­ta, or­ga­ni­za­ci­je ko­ju je re­žim vr­lo br­zo su­zbio i za­bra­nio.

Ove kon­tra­dik­tor­no­sti ra­si­zma, pri­met­ne u dve­ma moć­nim re­flek­si­ja­ma ko­je su ov­de pred­ 18 Za kon­cep­te „mon­di­ja­la­ti­ni­za­ci­je”, „ten­den­ci­o­zno uni­ ver­zal­ne kon­ver­zi­je”, „pro­ces hri­sti­ja­ni­za­ci­je ko­me hri­šćan­ ska cr­kva vi­še ni­je po­treb­na” po­gle­da­ti Ža­ka De­ri­da, On Co­smo­po­li­ta­nism and For­gi­ve­ness, pre­ve­li Mark Du­li (Mark Do­o­ley) i Majkl Hjuz (Mic­hael Hug­hes), New York: Ro­u­ tled­ge, 2001, 30-31.

vîðeñjå

sta­vlje­ne, ima­ju iz­u­ze­tan zna­čaj za ak­tu­el­ne uslo­ve ra­si­fi­ko­va­nja u glo­bal­nom sve­tu. Za­to je reč „ra­sa” pla­stič­na (re­kao bi De­ri­da) ozna­ka pro­ce­sa glo­ba­li­ za­ci­je, u nje­mu isto­vre­me­no pri­sut­na i iz nje­ga od­ sut­na, ra­sa kao tRa­sa. Glo­ba­li­za­ci­ja je pro­ces kon­ ver­zi­je te­o­lo­ško-po­li­tič­kog i fi­nan­sij­skog, ka­pi­ta­li­ stič­kog, je­dan po­ku­šaj da se ceo svet kon­ver­tu­je u svoj uni­ver­zal­ni ekvi­va­lent, no­vac, ta­ko­đe mo­ti­vi­san re­li­gi­o­znim pro­ze­li­ti­zmom ko­me Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve slu­že kao mi­li­tant­no-me­si­jan­sko ko­plje. De­ri­da u svom od­go­vo­ru uka­zu­je na ana­lo­gi­ju iz­me­đu Ju­žne Afri­ke i Sje­di­nje­nih Dr­ža­va: „Ne­što slič­no po­sto­ji u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Po­sto­ji iz­ve­sna ana­lo­gi­ja iz­me­đu be­lih Ju­žno­a­fri­ka­na­ca, he­brej­skog oda­bra­ nog na­ro­da, i Ame­ri­ka­na­ca. Po­sto­ji ne­što – ne­ću to iden­ti­fi­ko­va­ti – ne­što ana­log­no po­zi­va­nju na iz­bor, ne­ki te­o­lo­ški iz­bor” (De­ri­da, Od­go­vor). Pro­ce­si glo­

ba­li­za­ci­je obe­le­že­ni su ovom kon­ver­zi­jom (na­mer­no in­si­sti­ram na oba zna­če­nja ove re­či: eko­nom­skom i re­li­gij­skom) ko­ju pred­vo­de Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve. Zar ne bi­smo mo­gli da ka­že­mo, u skla­du sa De­ri­di­nom ana­li­zom Ju­žne Afri­ke, da su Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve da­ nas in­deks si­le, me­sto ili agen­ci­ja za ali­je­na­ci­ju ko­joj je ceo svet spre­man da pla­ti ko­li­ko je po­treb­no, sve dok, re­kao bi De­ri­da, to pla­ća ne­ko dru­gi? To je lo­ gi­ka te­o­lo­ško-eko­nom­sko-po­li­tič­ke kon­ver­zi­je, či­ji je deo za­pra­vo ceo svet. Ta­ko u istom po­te­zu na­sta­ je par­ti­ci­o­ni­sa­nje, po­de­ljen svet, svet­ski apart­hejd i apart­hejd u sve­tu, ko­ji se spro­vo­di u ne­pri­zna­to, ne­iz­go­vo­re­no ime glo­ba­li­zo­va­ne, uni­ver­zal­ne ho­ mo­ge­ni­za­ci­je, ra­si­fi­ko­va­no u vi­du be­le, hri­šćan­ske do­mi­na­ci­je.

U to­me je zna­čaj ese­ja Etje­na Ba­li­ba­ra i Ža­ka De­ri­de.

252

253

vîðeñjå

UDC 159.922.4 UDC 316.356.4

Etjen Balibar (Etienne Balibar), Nonter, Francuska, Irvajn, SAD

Izbor/Odabir “Un poignard à la main, l’oeil fixé sur ta trace, je vais. Ma race en moi poursuit en toi ta race” Victor Hugo, Hernani, Acte I, Scène 4. „Sa bodežom u ruci i pogledom fiksiranim na tvoj trag, ja idem. Moja rasa u meni goni u tebi tvoju rasu.”

Viktor Igo, Ernani, čin I, scena 4

Smatrao sam da bi trebalo da iskoristim ovaj poziv da bih se vratio na neka ispitivanja koja su tu i tamo isplivavala na površinu u mojim ranijim pokušajima da pišem na temu rasizma, ili na druge teme povezane sa fenomenom i pojmom rasizma – kao što su univerzalnost, nasilje, ili granice i identiteti. Uradiću to na način koji mora biti aluzivan, pa samim tim suviše apstraktan, a to će, za potrebe novih istraživanja koja su neophodna, ostati hipotetičko i krhko, možda proizvoljno. Ali, ohrabrio sam se da uradim tako nešto zato što sam se setio mnogih prilika, kada ste već prihvatili da čujete i diskutujete na slične teme – što na kraju krajeva ne iznenađuje, s obzirom na činjenicu da sve duguju, direktno i indirektno, diskursima i pisanjima mnogih prijatelja koji su se danas ovde skupili. I među tim prijateljima, pre svega, hronološki govoreći, nalazi se jedan od mojih najdražih i najpoštovanijih učitelja. Siguran sam da će Žak Derida (Jacques Derrida) večeras lako prepoznati dubok žig nekih svojih ideja i formulacija u jednoj ili dve tačke mog diskursa. Ne znam da li će to odobriti. Ali,

bez obzira na izraze kojima on odluči da artikuliše svoje komentare, veoma sam srećan što su naša razmišljanja o tako važnoj i teškoj temi povezana ovim zajedničkim predavanjem i zajedničkim prisustvom u Irvajnu.

Govoriću o četiri pitanja koja, čini mi se, obuhvataju čitav niz poteškoća, možda nesavladivih aporija. Nemam nameru da ih prevazilazim, već želim da razmotrim njihovu relevantnost i da pokušam da ih formulišem, izrazim svoje sumnje i hipoteze, sa jednom osnovnom idejom na umu: da pokažem, ne toliko kako „filozofija” može da teoretiše o rasizmu, ili da ga uključi kao jedan od svojih „objekata” i domena, kao što bi uradila „naučna disciplina”, već da pokažem zašto rasizam, da počnemo sa njenim imenom, uznemirava filozofiju i dovodi je u pitanje.

Neću skicirati još jednu „filozofiju rasizma”, u stvari, mislim da ih i nema tako mnogo, već ću pokušati da izvedem da pitanja rase i rasizma odrede samu orijentaciju filozofskog diskursa. Prva dva pitanja, može se reći preliminarna, biće više epistemološka ili metafizička: ona se bave diskursom rase kao izra-

254

vîðeñjå

zom želje za znanjem i procedurom predstavljanja konstitutivnih podela ljudske rase, i shodno tome, odnosom između pitanja rase i mogućeg definisanja filozofije kao „antropologije”. Poslednja dva pitanja biće više istorijska i politička: ona se bave simetrijama i onim što možda možemo nazvati invarijantnim karakterom antitetičkih „teoloških” i „bioloških” referenci diskursa rase, koje formiraju očiglednu vezu između pre-modernih diskriminacija i modernog rasizma, kao što je to bilo generalizovano u eri evropskog nacionalizma i evrocentričnog kolonijalnog osvajanja sveta, i mere do koje nam ova simetrija – zbog koje sam odlučio da iskoristim termine izbor i odabir – još uvek može pomoći da shvatimo tendencije onoga što mnogi nazivaju „neorasizmom” ili „postrasizmom” ere globalizacije, koju karakterišu tenzije internacionalnih migracija i opsesije takozvanim „sukobima civilizacije”.

Na kraju ću pokušati da kombinujem ove različite pristupe u cilju uvođenja teškog etičkog pitanja alternative diskursima i praksama rase i rasizma, koje ja nazivam „drugo rasizma”, da bih pokazao koliko neodređeno ono mora ostati u svojim ultimativnim ciljevima, iako bi zaista trebalo razmotriti činjenicu da rasne/rasističke formacije zahtevaju hitnu inicijativu i akciju u poljima obrazovanja, društvene pravde i internacionalne civilizovanosti.

-IDozvolite mi da započnem sa prvom teškoćom, koja se bavi odnosom između problema rasizma i problema znanja. Jednom prethodnom prilikom, pokušavajući da objasnim da odnos između „univerzalizma”, kao normativne predstave univerzalnosti zasnovane na zajednici ljudskih bića, i „rasizma”, kao predstave razlika i hijerarhija u okviru same ove vrste, nikada ne može biti čista i jednostavno jedna od nekompatibilnosti, govorio sam o „dubokoj želji za znanjem”, koja je takođe utelotvorena u rasistički

255

diskurs.1 Ono što sam imao na umu je u osnovi bila činjenica da rasizam na idealan način opisuje „vrste čovečanstva”, i činjenicu da on obimno (i, u nekom smislu, kreativno) koristi klasifikacije, pomoću kojih pojedinci i grupe mogu da izmišljaju odgovore na najneposrednija egzistencijalna pitanja, kao što su nametanje identiteta i permanentnost nasilja između naroda, etničkih ili religioznih zajednica.

To je takođe bio način da se ukaže na to da se, iako se odnosi moći i dominacije stalno povezuju sa rasnim diskriminacijama ili se na njima zasnivaju, odnos između socijalnih struktura i diskursa ne može zamisliti u instrumentalnim uslovima, on nije ni čisto funkcionalan niti podređen, ali se sastoji od intelektualnih tvorevina u kojima je refleksivni aspekt podjednako važan kao i projektivni ili stigmatizovani.

Moram priznati da ova ideja, koja filozofski gledano duguje mnogo ničeanskim i fukoovskim pojmovima „volje za istinom” i „volje za znanjem”, u mojim očima nije potpuno jasna, naročito utoliko što se oslanja na psihološke analogije (te bi stoga možda bila pozdravljena od strane „kognitivnih” teoretičara rasa i rasnih odnosa danas). Ali, čak i tako mi se čini da bi je trebalo dalje gurati i povezivati sa radikalnom kritikom ideje „naučne” analize rasizma.

Pod „pravilnim” imenom – kao diskurs „rase” – ili nekim drugim metonimijskim imenima koja ćemo preuzeti, rasizam je postao jedna od najvažnijih tema soci­o­lo­gi­je, isto­ri­je, dru­štve­nih na­u­ka uop­šte, i iz­gle­da da je ova „objek­ti­vi­za­ci­ja” ra­si­zma u osno­vi po­ku­šaj da se ra­si­zam okon­ča, u du­plom smi­slu sta­ vlja­nja tač­ke na nje­ne me­ta­mor­fo­ze i tran­sfor­ma­ci­je, re­ša­va­ju­ći za­go­net­ku nje­nih po­gon­skih sna­ga, i pri­ pre­ma­ju­ći isto­rij­sko su­zbi­ja­nje, na osno­vu pro­gre­ 1 Eti­en­ne Ba­li­bar: “Ra­cism as Uni­ver­sa­lism”, in Mas­ses, Clas­ ses, Ide­as. Stu­di­es on Po­li­tics and Phi­lo­sophy be­fo­re and af­t er Marx, Ro­u­tled­ge, New York, 1994, pp. 191-204.

vîðeñjå

siv­ne (pro­sve­će­ne) še­me in­te­lek­tu­al­ne i pe­da­go­ške re­for­me. U ovom smi­slu, ako za­u­zme­mo vi­te­ški stav pre­ma evo­lu­ci­ji ko­ja se de­ša­va­la to­kom pro­šlog ve­ka, vi­de­će­mo da se iz­gle­da do­go­di­la čud­na sup­sti­tu­ci­ ja: po­što je ve­ći­na dru­štve­nih na­u­ka, na­ro­či­to pod uti­ca­jem evo­lu­ci­o­nar­ne bi­o­lo­gi­je i et­no­gra­fi­je, bi­la za­u­ze­ta raz­go­vo­ri­ma o zna­ča­ju i po­sle­di­ca­ma ra­snih po­de­la i ra­snih od­no­sa, da­ju­ći kon­cep­tu „ra­se” po­ zi­tiv­no zna­če­nje i upo­tre­bu, tre­nut­no se uglav­nom ba­vi ras­pra­va­ma o zna­ča­ju i prak­tič­nim po­sle­di­ca­ma „ra­si­zma”, shva­će­nog kao pro­iz­vod ko­lek­tiv­nog ima­ gi­nar­nog dru­štve­nog ili kul­tur­nog fe­no­me­na, ko­ji pro­ži­ma sa­mo­sve­snost po­je­di­na­ca i gru­pa, i uti­če (do­du­še ne­ga­tiv­no) na nji­ho­vo unu­tra­šnje i uza­jam­ no po­na­ša­nje. U oba slu­ča­ja stva­ra se me­ta­je­zik, ko­ji ra­su i ra­si­zam uzi­ma kao em­pi­rij­ske objek­te i opi­su­je ih iz objek­tiv­nog ugla, ali de­si­lo se ne­što po­put „Ko­ per­ni­kan­ske re­vo­lu­ci­je”: vi­še ni­je na­vod­na bi­o­lo­ška i kul­tur­na stvar­nost ra­se ta ko­ja se uzi­ma kao objekt zna­nja, već nje­no ustroj­stvo kao pred­sta­ve ili fik­ci­je, pod od­re­đe­nim uslo­vi­ma ili kao po­sle­di­ce od­re­đe­ nih uzro­ka i struk­tu­ra.

Ve­ru­je se da su ovo po­me­ra­nje ili re­vo­lu­ci­ju pod­sta­kle dve vr­ste kon­ver­gent­nih uzro­ka: sa jed­ ne stra­ne, uni­šte­nje „bi­o­lo­ških” te­me­lja ra­se, ko­ji su do­mi­ni­ra­li ba­rem de­lom ra­snog dis­kur­sa 19. i 20. ve­ka od stra­ne no­vi­jih ge­ne­tič­kih i evo­lu­ci­o­nih te­ o­re­ti­sa­nja (iako svi zna­ju da je ovaj bi­o­lo­ški te­melj bio ka­sni raz­voj poj­ma, ko­ji se na po­čet­ku od­no­sio na ge­ne­a­lo­gi­ju pre ne­go na ge­ne­ti­ku)2; s dru­ge stra­ ne, uti­caj de­ko­lo­ni­za­ci­je i dru­gih isto­rij­skih pro­ce­sa ko­ji su, ili sve­do­či­li ne­ljud­ski, ubi­lač­ki ka­rak­ter „ra­ sne” ide­je, ili su do­pu­sti­li svo­jim žr­tva­ma da pru­že ot­por i iza­zo­vu opred­me­će­ne ka­te­go­ri­je ko­je su im na­met­nu­te. Ali, za na­šu svr­hu, mo­žda je još in­te­re­ sant­ni­je is­ta­ći „kon­struk­ti­vi­stič­ku” re­vo­lu­ci­ju od­ 2 Ve­ro­vat­no ova su­prot­nost iz­me­đu „ge­ne­a­lo­gi­je” i „ge­ne­ti­ ke” ni­je ta­ko jed­no­stav­na, jer dis­kur­si za­di­ru je­dan u dru­gi.

Ov­de bi bi­la po­treb­na ce­la isto­rij­ska i epi­ste­mo­lo­ška di­sku­si­ja o sta­tu­su „pri­rod­ne isto­ri­je”.

go­vor­nu za pro­gre­siv­nu sup­sti­tu­ci­ju ra­si­zma ra­som kao objek­tom na­uč­nog is­tra­ži­va­nja. Haj­de da se iz­ ra­zi­mo kva­zi­sar­trov­skim reč­ni­kom, ta­ko što će­mo ge­ne­ra­li­zo­va­ti ono što je Sar­tr ob­ja­snio ve­za­no za stva­ra­nje „Je­vre­ja” po­mo­ću ne­pri­ja­telj­skog i stig­ ma­ti­zo­va­nog po­gle­da dru­gih3: „ra­se” po­sto­je sa­mo uko­li­ko se od­i­gra­va­ju pro­ce­si „ra­si­ja­li­za­ci­je”, oni su re­zul­tat ima­gi­nar­ne kon­struk­ci­je, ko­ja sve­do­či po­ sto­ja­nje ra­si­stič­kih ose­ća­nja i pred­ra­su­da, ra­si­stičkih gru­pa, ra­si­stič­kih struk­tu­ra, do­vo­de­ći do pro­na­la­ ska „ra­sa” ili prak­tič­nih ekvi­va­le­na­ta. Sa­mo mo­ra­ mo pri­me­ti­ti da se ova sup­sti­tu­ci­ja mo­že tu­ma­či­ti na raz­ne na­či­ne: ili isto­rij­ski, su­ge­ri­šu­ći da su ima­gi­ nar­ni po­ku­ša­ji opi­si­va­nja ra­sa, za ko­je se ve­ru­je da se te­me­lje na na­u­ci, is­pra­vlje­ni i za­me­nje­ni istin­ski na­uč­nim is­tra­ži­va­njem ob­li­ka i uzro­ka ra­si­zma, što je na­pre­dak na pu­tu do zna­nja; ili po­li­tič­ki, su­ge­ri­šu­ ći da je ra­si­sta taj ko­ji je ve­ro­vao u po­sto­ja­nje ra­se i po­ku­šao da je ob­ja­sni, na­ro­či­to bi­o­lo­škim kon­cep­ ti­ma, dok an­ti­ra­si­sta i žr­tva ra­si­zma, ko­ji oči­gled­no ima­ju za­jed­nič­ke in­te­re­se, od­bi­ja­ju ovaj po­jam kao po­zi­ti­van kon­cept i okre­ću se kri­tič­koj stu­di­ji nje­ nog pro­na­la­ska i upo­tre­be. Ali u oba slu­ča­ja upra­vo se pro­u­ča­va­nje ra­si­zma mo­že po­sma­tra­ti kao pre­li­ mi­nar­no u od­no­su na svo­je su­zbi­ja­nje i svoj kraj.

E, sad ja sma­tram da ovaj na­ra­tiv ne za­do­vo­lja­ va! Ne sa­mo što ne uspe­va da ob­ja­sni me­ta­mor­fo­ze isto­rij­skog ra­si­zma, nje­go­ve pro­ce­se po­nov­nog stva­ ra­nja ka­ko na stra­ni objek­ta ta­ko i na stra­ni dis­kur­sa (ili ime­na), već i ne ob­ja­šnja­va pa­ra­dok­sal­ne efek­te či­nje­ni­ce da „ra­si­zam” ni­je sa­mo, mo­žda ne pr­ven­ stve­no, he­te­ro­re­fe­rent­ni dis­kurs, već sa­mo­re­fe­rent­ni dis­kurs. Na pri­mer, či­nje­ni­ca da ra­si­ja­li­zo­va­ne gru­ 3 Jean-Paul Sar­tre: Réfle­xi­ons sur la qu­e­sti­on ju­i­ve (1946).

Engl. Transl. An­ti-Se­mi­te and Jew (new edi­tion, with a Pre­ fa­ce by Mic­hael Wal­zer, New York 1995). Sar­tro­va po­zna­ta te­za ka­že da sve ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je „iz­dva­ja­ju” „Je­vre­je” kao „ra­su” u evrop­skoj isto­ri­ji i sa­vre­me­nom is­ku­stvu pred­sta­ vlja­ju pro­jek­ci­je (i po­ne­kad ta­ko­đe in­tro­jek­ci­je) tih dis­kur­sa i re­pre­zen­ta­ci­ja.

256

vîðeñjå

pe, na­ro­či­to crn­ci, stal­no ko­ri­ste ka­te­go­ri­ju ra­se ili je bra­ne upra­vo u mo­men­tu ka­da je ona kri­ti­ko­va­na od stra­ne dru­štve­nih na­u­ka, da bi pro­te­sto­va­li pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­ja i uči­ni­li svo­je tvrd­nje „vi­dlji­vim”, po­li­ tič­ka i kul­tur­na či­nje­ni­ca ko­ja se su­vi­še ola­ko od­ba­ cu­je kao „otu­đe­nje” ili „la­žna svest”, da ne go­vo­ri­mo o „do­bro­volj­nom rop­stvu”.4 To ne zna­či da zah­tev za „objek­tiv­no­šću” ne­ma zna­če­nja ili vred­no­sti, jer za­i­ sta po­sto­je či­nje­ni­ce po­ve­za­ne sa ugnje­ta­va­njem ko­je tre­ba utvr­di­ti i iz­ve­sti pred jav­nost (ne sa­mo za­to što su si­ste­ma­tič­no skri­va­ne i is­kri­vlje­ne), ni­ti to zna­či da ni­šta ni­je po­stig­nu­to ot­kri­va­njem psi­ho­lo­ških i dru­štve­nih pro­ce­sa kon­stru­i­sa­nja ka­te­go­ri­je „ra­se” (jer je to ključ za pi­ta­nja iden­ti­fi­ka­ci­je i su­bjek­ti­va­ci­ je u ko­joj svi ži­vi­mo), ali to mo­že da zna­či da se ni­ šta kao što je me­ta­je­zik ne mo­že do­sti­ći, gde su­bje­kat ana­li­ze ra­si­zma mo­že se­be da odvo­ji od objek­ta, tj. da ga „pre­ko­ra­či” i da pred­vi­di nje­gov „kraj”. U bit­ nom smi­slu, dok su se na­uč­ni i po­li­tič­ki kri­te­ri­ju­mi raz­vi­ja­li, sta­tus is­tra­ži­va­nja ostao je isti: i dis­kurs ra­se i dis­kurs ra­si­zma su po­ku­ša­ji iz unu­tra, ne od spo­lja, tu­ma­če­nja raz­li­ka i kon­fli­ka­ta, i po­sle­dič­nih kon­ flikt­nih i na­sil­nih, po­ne­kad ubi­tač­nih i ge­no­cid­nih raz­li­ka unu­tar ljud­ske „vr­ste”, ili tu­ma­če­nja pa­ra­dok­ sa ne­ko­lek­ti­vi­stič­kog ka­rak­te­ra za­jed­ni­ce, u ko­ju su sa­mi od­ve­de­ni. I su­o­če­ni su sa istom am­bi­va­lent­no­ šću, na­i­me či­nje­ni­ca je da su „dru­gi” i nje­go­va „dru­ gost” is­pi­ti­va­ni da bi se ob­ja­snio je­din­stve­ni po­lo­žaj su­bjek­ta unu­tar ho­ri­zon­ta uni­ver­zal­no­sti.

Ali mo­gu bi­ti i od­re­đe­ni­ji. Ono što dog­mat­ ski dis­kurs ra­se i kri­tič­ko is­pi­ti­va­nje ra­si­zma ima­ju za­jed­nič­ko (ili za­jed­nič­ki ele­ment ko­ji su ču­va­li, u ob­li­ku tvrd­nje na­uč­no­sti, i u pro­me­ni ili „pre­ki­du” obra­sca na­uč­no­sti) je­ste nji­hov od­nos pre­ma pi­ta­ nju di­fe­ren­ci­ja­ci­je čo­ve­čan­stva i nje­go­ve je­din­stve­ ne isto­ri­je. Me­đu­tim, ono o če­mu pre­laz sa „ra­se” na „ra­si­zam” kao fo­kus pro­u­ča­va­nja sve­do­či, a slo­žio 4 Ne su­ge­ri­šem da ta­kve tvrd­nje, ko­je se po­zi­va­ju na ra­su, ni­su am­bi­va­lent­ne, što je pot­pu­no dru­ga ka­te­go­ri­ja.

257

bih se da je to „na­pre­dak”, je­ste či­nje­ni­ca da je ce­ lo­ku­pan pro­ble­ma­tič­ni ka­rak­ter po­de­le čo­ve­čan­stva na ra­se, ili kul­tu­re, ili et­ni­ci­te­te, po­stao sa­mo­sve­stan.

Sa­da mo­že­mo da pri­zna­mo da pa­ra­dok­si ove po­de­le, u ko­ju mi se­be po­ku­ša­va­mo da sme­sti­mo, ko­ja stva­ ra isto­vre­me­no ko­mu­ni­ka­ci­ju i ne­kom­pa­ti­bil­nost ili, dru­gim re­či­ma, po­tre­bu za pre­vo­đe­njem i ne­mo­guć­ no­šću pre­vo­đe­nja, ni­su izo­la­ci­ja od je­din­stve­ne isto­ ri­je – vi­še vo­lim ter­min ge­o­i­sto­ri­ja – ko­ja pred­sta­vlja isto­ri­ju „pro­pa­log” uje­di­nje­nja čo­ve­čan­stva u ob­li­ku do­mi­na­ci­je, is­klju­či­va­nja, uni­šta­va­nja, ili isto­ri­ju na­ stan­ka i me­ta­mor­fo­ze ra­di­kal­ne dru­go­sti ve­za­ne za pro­ce­se nor­ma­li­za­ci­je, uni­ver­za­li­za­ci­je, ho­mo­ge­ni­za­ ci­je, iden­ti­fi­ka­ci­je čo­ve­čan­stva. Isto­rij­ski na­ra­tiv mo­ že po­sta­ti sa­mo­kri­ti­čan do od­re­đe­ne me­re, ali se ne mo­že ap­stra­ho­va­ti od „že­lje za zna­njem”, ko­ja na­sta­je zbog to­ga što je čo­ve­čan­stvo prak­tič­no ne­svo­dlji­vo na svo­ju uni­ver­zal­nu ide­ju – te sto­ga čud­no, „stra­no”, i uz­ne­mi­ru­ju­će i zlo­kob­no sa­mo se­bi.

– II – Sa­da že­lim da usme­rim ovo is­pi­ti­va­nje u dru­ gom, kom­ple­men­tar­nom prav­cu, ko­ji se kon­kret­ ni­je do­ti­če unu­tra­šnjeg od­no­sa pro­ble­ma ra­si­zma i pro­ble­ma fi­lo­zo­fi­je. Jed­no­sta­van na­čin bio bi da se ka­že da je fi­lo­zo­fi­ja u do­mi­nant­noj tra­di­ci­ji (ali po­sto­je zna­čaj­ni iz­u­ze­ci) go­vo­ri­la je­zi­kom uni­ver­ za­li­zma, za­sno­va­na na po­ri­ca­nju ra­si­zma, ili na mo­ral­noj i in­te­lek­tu­al­noj osu­di dis­kri­mi­na­ci­ja. To je fi­lo­zo­fe spre­či­lo da po­sta­nu sve­sni do ko­je me­re su oni de­li­li ra­si­stič­ke pred­ra­su­de, ili an­ti­se­mit­ske, ko­lo­ni­ja­li­stič­ke, evro­cen­trič­ne pret­po­stav­ke. Ova „de­mon­stra­ci­ja” se po­na­vlja­la, do od­re­đe­ne me­re i ube­dlji­vo, u slu­ča­ju Kan­ta, ili He­ge­la, ili Hu­ser­la, i dru­gih.5 Mo­že se upo­re­di­ti sa de­mon­stra­ci­jom na­ 5 Re­zul­ta­ti ove kri­ti­ke mo­gu bi­ti iz­ne­na­đu­ju­ći. Su­prot­no ve­ ro­va­nju mno­gih, mo­že se vi­de­ti da je He­gel bio mno­go vi­še za­do­jen an­ti­se­mit­skim ube­đe­nji­ma od Ni­čea, na pri­mer: vi­di Yir­miyahu Yovel, Dark Rid­dle : He­gel, Ni­etzsche, and the Jews, Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity, 1998.

vîðeñjå

pra­vlje­nom u ve­zi sa na­ci­o­na­li­stič­kim i re­li­gi­o­znim pred­ra­su­da­ma (ili, što je mo­žda još in­te­re­sant­ni­je, sek­si­stič­kim pred­ra­su­da­ma) fi­lo­zo­fa ko­ji tvr­de da iz­ra­ža­va­ju „ko­smo­po­lit­ske” sta­vo­ve. Ali, mi­slim da ovo ni­je naj­in­te­re­sant­ni­ji ili od­lu­ču­ju­ći ni­vo. Mo­ja pret­po­stav­ka je da pi­ta­nje ra­si­zma – kao ko­re­la­ci­je pred­sta­ve neo­stvar­lji­ve uje­di­nje­no­sti čo­ve­čan­sta­va, ili te­škog od­go­vo­ra za sva­kog kon­kret­nog po­je­din­ca ili gru­pu na pi­ta­nje, ko­je ne mo­že a da se ne pi­ta, šta to zna­či bi­ti „čo­vek” ili pri­pa­da­ti „za­jed­ni­ci ljud­skih bi­ća” – di­rekt­no do­ti­če apo­re­ti­čan od­nos iz­me­đu fi­ lo­zo­fi­je i an­tro­po­lo­gi­je. Taj od­nos for­mi­ra ve­ro­vat­ no naj­ja­sni­ji iz­raz po­li­tič­ke di­le­me mo­der­nih vre­ me­na. Fi­lo­zo­fi­ja je uvek usme­re­na na an­tro­po­lo­šku enun­ci­ja­ci­ju, ili u ob­li­ku de­fi­ni­ci­ja su­šti­ne čo­ve­ka ili de­mar­ka­ci­je ljud­ske pri­ro­de u okvi­ru pri­ro­de uop­ šte („do­lič­no ljud­sko”), ili mo­ral­nog i isto­rij­skog uslo­va „čo­ve­ka” u ge­ne­rič­kom smi­slu: me­đu­tim, ni­ ka­da se ne mo­že pot­pu­no i ne­kri­tič­ki po­kla­pa­ti sa ta­kvim enun­ci­ja­ci­ja­ma.

Ovo bi se opet u sa­ da­ šnjo­ sti mo­ glo shva­ ti­ ti kroz re­tro­spek­tiv­no, isto­rij­sko i sa­mo­kri­tič­no raz­ ma­tra­nje ko­je uklju­ču­je ne baš pri­jat­nu raz­li­ku iz­ me­đu „an­tro­po­lo­škog” i „hu­ma­ni­stič­kog” sta­va ili pa­ra­dok­sal­ne mo­guć­no­sti (ogra­ni­če­ne mo­guć­no­sti, re­kao bih) „an­tro­po­lo­gi­je” ko­ja ni­je hu­ma­ni­stič­ka.

Dva­de­se­ti vek, ili bo­lje re­če­no na­sta­vak 19. i po­če­tak 20. ve­ka, u po­li­ti­ci, ali i u fi­lo­zo­fi­ji, pred­sta­vljao je do­ba ra­si­zma, nje­go­vog tri­jum­fa, ka­ta­stro­fa, ali imao je i ne­ve­ro­vat­ne po­sle­di­ce na na­iz­gled ne­raz­mr­si­ va je­din­stva an­tro­po­lo­gi­je i hu­ma­ni­zma. Ni­je sva­ki an­tro­po­lo­ški dis­kurs „hu­ma­ni­stič­ki”, tj. ne de­fi­ni­še „čo­ve­ka” ili „čo­ve­čan­stvo”, ili „ljud­sko” kao naj­vi­šu vred­nost. Uko­li­ko pri­zna­mo po­sto­ja­nje an­tro­po­ lo­škog pi­ta­nja čim ono po­sta­ne pi­ta­nje u fi­lo­zo­fi­ji enun­ci­ja­ci­je „onog što je do­lič­no čo­ve­ku”, „su­šti­ ne čo­ve­ka”, vi­di­mo da je an­tro­po­lo­gi­ja obra­zo­va­na u ho­ri­zon­tu ko­smo­lo­ških i te­o­lo­ških dis­kur­sa, tj. u per­spek­ti­vi lo­ci­ra­nja i oce­nji­va­nja mo­guć­no­sti ljud­ ske mi­sli i rad­nje sa sta­no­vi­šta ko­smič­kog re­da, ili

u okvi­ru te­le­o­lo­škog ras­po­re­da bo­žan­skog pla­na, ili „eko­no­mi­je spa­se­nja”. An­tro­po­lo­gi­ja, ili fi­lo­zo­fi­ja kao an­tro­po­lo­gi­ja (se­ti­te se po­zna­te Kan­to­ve tvrd­nje Sva kri­tič­ka pi­ta­nja sa­že­ta su u jed­nom upi­tu: Šta je čo­vek? – ko­ju je ci­ti­rao i kri­ti­ko­vao Haj­de­ger6), po­ sta­je hu­ma­ni­stič­ki dis­kurs ka­da je pri­zna­to da čo­vek kao vr­sta sa­dr­ži uslo­ve mo­guć­no­sti da se „po­sta­ne čo­vek”, „hu­ma­ni­za­ci­je” sva­kog po­je­din­ca, ili re­a­li­ za­ci­je nje­go­vog sop­stve­nog pro­jek­ta. Ovo je Fu­ko na­zi­vao7 „em­pi­rij­sko-tran­scen­den­tal­nim du­ble­tom”, gde je čo­vek dva pu­ta in­stan­ci­ran, ili se isto­vre­me­no sma­trao sa­stav­nim de­lom mo­ći i kon­sti­tu­i­sa­nim po­ sto­ja­njem. To zna­či „pri­su­stvo” ili „ima­nen­ci­ja” vr­ste, ge­ne­rič­ka za­jed­ni­ca čo­ve­čan­stva, u okvi­ru po­je­din­ca ili u okvi­ru dru­štva, tran­sin­di­vi­du­al­ni od­nos po­je­ di­na­ca, ko­ji ih či­ni ljud­ski­ma: ili kao su­šti­na, uvek već tu i zbog to­ga „stvar­ni”, ili kao ka­pa­ci­tet („per­ fekt­nost” – ka­ko bi to Ru­so re­kao), nor­ma i na­log (Kan­tov „ka­te­go­rič­ki im­pe­ra­tiv”), ko­ji se mo­ra re­a­li­ zo­va­ti u „ži­vo­tu”, u „isto­ri­ji”. Suk­ce­siv­ne epo­he sa­vre­ me­no­sti, na­ro­či­to pro­gre­siv­na eks­pan­zi­ja evrop­skog mo­de­la ra­ci­o­nal­no­sti i tra­gič­ni is­ho­di nje­ne svet­ske do­mi­na­ci­je, ali i „di­sci­pli­no­va­nje” sa­mih evrop­skih dru­šta­va, po­ka­za­li su da hu­ma­ni­stič­ko shva­ta­nje čo­ ve­ka kao iz­ra­ža­va­nja nje­go­ve sop­stve­ne su­šti­ne, ili re­a­li­za­ci­je nje­go­vog sop­stve­nog pro­jek­ta, ne pod­ra­ zu­me­va sa­mo da su raz­li­ke i ne­jed­na­ko­sti oprav­da­ne u smi­slu ne­jed­na­kog pri­stu­pa pot­pu­nim per­fek­ci­ja­ ma mo­de­la. Pre sve­ga, ovo hu­ma­ni­stič­ko shva­ta­nje čo­ve­ka pod­ra­zu­me­va da se in­sti­tu­ci­o­nal­na is­klju­či­ va­nja iz dru­štve­nih, in­te­lek­tu­al­nih i po­li­tič­kih ak­tiv­ no­sti ko­je for­mi­ra­ju kom­ple­men­tar­ne aspek­te ci­vi­li­ za­ci­je, tu­ma­če kao is­klju­če­nja iz nor­mal­nog obra­sca „čo­ve­ka”: var­var­stvo, ani­mal­nost ili in­fra­hu­ma­nost, per­ver­zi­ja, de­ge­ne­ra­tiv­nost...

6 U knji­zi Kant und das Pro­blem der Me­taphysik (1929) [Kant i pro­blem me­ta­fi­zi­ke], Be­o­grad: Mla­dost, 1979.

7 U knji­zi Ri­je­či i stva­ri: ar­he­o­lo­gi­ja hu­ma­ni­stič­kih na­u­ka [Les Mots et les Cho­ses, 1966], Be­og­ rad, No­lit, 1971.

258

vîðeñjå

Mo­gao bi se iz­vu­ći za­klju­čak da je ta­kva „ne­ga­ tiv­na di­ja­lek­ti­ka” obe­le­ži­la kraj sva­ke mo­guć­no­sti da se fi­lo­zof­ski raz­mi­šlja unu­tar ho­ri­zon­ta an­tro­ po­lo­gi­je, uklju­ču­ju­ći i etič­ko gle­di­šte. Ali sma­tram da je re­zul­tat dru­ga­či­ji: to je pa­ra­dok­sal­ni raz­vod an­tro­po­lo­škog pi­ta­nja i hu­ma­ni­stič­ke per­spek­ti­ve, po­što sa­da iz­gle­da da je, u ne­kom smi­slu, ono što je „do­lič­no ljud­ski” u stva­ri stal­na mo­guć­nost ne­ ljud­skog, bez pret­hod­no usta­no­vlje­nih gra­ni­ca, ko­je se po­ja­vlju­je ili u di­men­zi­ji okrut­no­sti, eks­trem­nog na­si­lja, ili u di­men­zi­ji lu­kav­stva, sa­mo­in­stru­men­ ta­li­za­ci­je. Ali, ta­ko­đe, sma­tram da je mo­guć­nost ne­ljud­skog kao do­lič­no ljud­skog, ili kon­tra­dik­tor­na aso­ci­ja­ci­ja sa­mo­i­zgrad­nje i sa­mo­de­struk­ci­je „raz­ go­vo­ra i raz­me­ne mi­šlje­nja” me­đu lju­di­ma, usko po­ve­za­na i sa mo­guć­no­šću pre­me­šta­nja „objek­ta” an­tro­po­lo­škog dis­kur­sa sa raz­mi­šlja­nja o su­šti­ni, uni­ver­zal­nim mo­de­li­ma, nor­mi ljud­sko­sti i ci­vi­li­ za­ci­je, na raz­mi­šlja­nja o ne­če­mu mno­go ne­do­sti­ žni­jem i uz­ne­mi­ra­va­ju­ćem, što mo­že­mo na­zva­ti an­tro­po­lo­škim raz­li­ka­ma, i či­ja iden­ti­fi­ka­ci­ja de­fi­ ni­tiv­no pro­ga­nja sa­vre­me­nu fi­lo­zo­fi­ju, ko­ja se zbog to­ga po­ne­kad sma­tra „post­mo­der­nom”.

Ov­de bih za­tra­žio do­zvo­lu Ža­ka De­ri­de da ma­ lo skre­nem sa glav­ne te­me na jed­nu od nje­go­vih naj­po­zna­ti­jih ana­li­za, i da po­zaj­mim jed­nu ide­ju iz nje­go­ve pre­zen­ta­ci­je ko­ja ima mno­go pa­ra­lel­ nih pi­ta­nja. Mi­slim na dva kom­ple­men­tar­na ese­ja Geschlecht I i Gec­hlecht II sa pod­na­slo­vi­ma „Sek­ su­al­na raz­li­ka, on­to­lo­ška raz­li­ka”, od­no­sno „Haj­de­ ge­ro­va ru­ka”, ko­ji či­ne deo ne­pre­kid­nog ko­men­ta­ra Haj­de­ge­ro­vog kom­plek­snog obra­zlo­že­nja iz­vor­nih mo­guć­no­sti ili op­ci­ja Da­sein, gde se „ne-su­šti­na” čo­ve­ka, ili nje­na ra­di­kal­na otvo­re­nost pre­ma od­lu­ ka­ma i tran­sfor­ma­ci­ja­ma sma­tra on­to­lo­škom (ne) de­ter­mi­na­ci­jom ko­ja pret­ho­di sa­moj mo­guć­no­sti an­tro­po­lo­gi­je, tj. od­re­đe­nim de­ter­mi­na­ci­ja­ma „čo­

ve­ka” kao ta­kvog.8 De­ri­da ko­ri­sti iz­van­red­nu po­ li­se­mi­ju ne­mač­kog ter­mi­na Geschlecht, ne sa­mo u Haj­de­ge­ro­vim tek­sto­vi­ma, već i u ne­mač­kom je­zi­ ku uop­šte, zbog če­ga smo pri­mo­ra­ni da ko­ri­sti­mo raz­li­či­ta ime­na kao što su „pol”, „pol­na raz­li­ka”, „ra­ sa”, „ža­nr” ili „vr­sta”, i on od to­ga stva­ra je­zič­ku i po­e­tič­ku ale­go­ri­ju isto­vre­me­nih te­o­rij­skih ge­sto­va ko­je iz­vo­di Haj­de­ger u istim ili slič­nim dis­kur­si­ma.

S jed­ne stra­ne, Haj­de­ger bi za­dr­žao i po­ja­čao tra­ di­ci­o­nal­nu me­ta­fi­zič­ku opo­zi­ci­ju iz­me­đu „ljud­skog bi­ća” i „ži­vo­ti­nje” (ili ljud­skost lju­di, kao „mi­sle­ćih” i „go­vo­re­ćih” bi­ća, i ani­mal­nost ži­vo­ti­nja, kao bi­ća „li­še­nih sve­ta”, wel­tlos), ko­ja tran­sfor­mi­še ge­ne­rič­ki ima­go ži­vo­ti­nje u pred­sta­vu o ap­so­lut­noj dru­go­sti za ljud­sku su­šti­nu, pa sto­ga i in­deks de­ge­ne­ra­tiv­nih pro­ce­sa ko­ji pre­te ljud­skom bi­ću iz­nu­tra sa ap­so­ lut­nim gu­bit­kom ili de­na­tu­ra­ci­jom. S dru­ge stra­ne, on sma­tra, za­hva­lju­ju­ći dvo­smi­sle­nom i upor­nom upu­ći­va­nju na „moć­nu ne­u­tral­nost” Da­sein-a, uzi­ ma­ju­ći u ob­zir pol­nu bi­nar­nu raz­li­ku (mu­ško i žen­ sko), da po­sto­ji iz­vor­ni­ji aspekt sek­su­al­no­sti u kom nje­go­ve mo­guć­no­sti ili mo­ći još uvek ni­su ogra­ni­ če­ne bi­nar­no­šću i od­ra­zom ro­do­va (ili po­lo­va uko­ li­ko ih ima dva i sa­mo dva), ali su su­štin­ski broj­ni, ili „po­li­morf­ni”, ka­ko bi Frojd to ve­ro­vat­no re­kao.

Zna­če­nje Geschlecht kao „ra­se” on­da u stva­ri in­di­ rekt­no ozna­ča­va upra­vo ovu ten­zi­ju, ili du­plu ve­ zu, gde se na re­a­li­za­ci­ju čo­ve­ka gle­da (i pla­ši) kao na per­ver­zi­ju i gu­bi­tak: ne­što slič­no ide­ji da bi „iz­ vor­na” ljud­ska sek­su­al­nost mo­gla da po­sto­ji, i da se ostva­ri kao mno­go­stru­kost ko­ja pre­ma­šu­je nor­ mal­nost ro­dov­nih ti­po­va i ulo­ga, ali sa­mo uz ri­zik da po­mu­ti raz­dva­ja­nje lju­di i ne-lju­di, što Haj­de­ger na­zi­va ani­mal­nost. I upra­vo neo­p­hod­nost iz­be­ga­ va­nja ri­zi­ka spre­ča­va Haj­de­ge­ra da pot­pu­no pri­zna da je pol­na raz­li­ka uvek već ume­ša­na u „on­to­lo­šku raz­li­ku”, kon­cept ko­ji za­u­zi­ma me­sto ide­ji hu­ma­no­ 8 Vi­di Jac­qu­es Der­ri­da: Psyché. In­ven­ti­ons de l’autre, Edi­ti­ons Ga­lilée, Pa­ris 1987, str. 395–414 i 415–452.

259

vîðeñjå

sti čo­ve­ka kao tran­scen­den­tal­nom prin­ci­pu i ima sko­ro istu funk­ci­ju.9 E, sad sum­njam da bi De­ri­da sprem­no pri­hva­ tio, u sva­kom slu­ča­ju bez kri­tič­ke kva­li­fi­ka­ci­je, iz­raz „an­tro­po­lo­ška raz­li­ka”, ko­ji ja ko­ri­stim, ali mi­slim da smo nas dvo­ji­ca ov­de ana­li­tič­ki ve­o­ma bli­zu. „Pol­na raz­li­ka” ni­je per se an­tro­po­lo­ška raz­li­ka, ali po­ka­zu­je ono što ja sma­tram da je nje­na osnov­na ka­rak­te­ri­ sti­ka: na­i­me, pa­ra­dok­sal­na je či­nje­ni­ca da, bez ta­kve raz­li­ke, čo­vek kao ta­kav ne mo­že bi­ti pred­sta­vljen i raz­ma­tran, te je sto­ga ova raz­li­ka uvek već uklju­če­na u sva­ku enun­ci­ja­ci­ju „ljud­skog bi­ća”, ali i da je ne­ mo­gu­će lo­ci­ra­ti, da se pro­jek­tu­je na ja­sne ka­te­go­ri­je ili kla­se ljud­skih bi­ća, jer dvo­smi­sle­nost i vi­še­stru­ kost pre­ma­šu­je mo­guć­nost bi­nar­ne opo­zi­ci­je. Ja­sni­je re­če­no: ne mo­že­te da raz­mi­šlja­te o čo­ve­ku a da ne uklju­či­te pol­nu raz­li­ku iz­me­đu mu­škog i žen­skog kao su­štin­sku ka­rak­te­ri­sti­ku (ko­ja ta­ko­đe po­vla­či za so­bom con­tra­rio da je ljud­ski rod ugro­žen, ako za­ mi­sli­te da je ona po­ti­snu­ta), ali ni­ko ne zna gra­ni­ce mu­škog i žen­skog, šta zna­či bi­ti „čo­vek” ili „že­na”, a još go­re, da li on/ona se­be sma­tra mu­škim ili žen­ skim, i u kom smi­slu. Na toj dru­goj stra­ni ta­ko­đe se su­o­ča­va­mo sa na­sil­nim pri­mo­ra­va­njem. Je­di­na pre­ o­sta­la mo­guć­nost da se po­beg­ne od ne­si­gur­no­sti je da se po­je­din­ci­ma na­met­nu kon­ven­ci­o­nal­ni am­ble­ mi i od­go­va­ra­ju­ći ob­li­ci sa­mo­sve­sti.

Ali ono što va­ži za pol­nu raz­li­ku va­ži i za dru­ ge raz­li­ke. Mi­slim da ih ne­ma ta­ko mno­go na istom ni­vou, ali ne na­me­ra­vam da pra­vim za­tvo­re­nu li­stu.

9 Na­kon što sam na­pi­sao ovaj rad, pro­či­tao sam iz­van­re­dan esej ko­ji je na­pi­sa­la Eli­za­beth Grosz: “On­to­logy and Equ­ i­vo­ca­ti­on : Der­ri­da’s Po­li­tics of Se­xu­al Dif­fe­ren­ce” (u knji­zi Nancy Hol­land, ed., Fe­mi­nist In­ter­pre­ta­ti­ons of Jac­qu­es Der­ ri­da, Pennsylva­nia Sta­te Uni­ver­sity Press, 1997, pp. 73-101; rééd. in Sa­ge Ma­sters of Mo­dern So­cial Tho­ught, “Jac­qu­es Der­ ri­da”, Edi­ted by Chri­stop­her Nor­ris and Da­vid Ro­den, Sa­ge Pu­bli­ca­ti­ons, Vo­lu­me IV, pp. 237-262), u kom ona raz­ma­tra neo­p­hod­nu kom­bi­na­ci­ju (pre­ma nje­nom mi­šlje­nju) „ne­svo­ dlji­ve spe­ci­fič­no­sti sva­kog po­la u od­no­su na dru­gi” i „pol­ne neo­d­re­đe­no­sti” lič­nih iden­ti­te­ta ili se­be, osla­nja­ju­ći se na isti lo­ci kod De­ri­de (kao i na još ne­ke pod­jed­na­ko va­žne).

Na pri­mer, va­ži za „raz­li­ku” iz­me­đu zdra­vog i bo­le­ snog, ili nor­mal­nog i pa­to­lo­škog, a va­ži i za ras­po­de­ lu „in­te­lek­tu­al­nih”, „emo­ci­o­nal­nih” i „fi­zič­kih” spo­ sob­no­sti u raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma ili ci­vi­li­za­ci­ja­ma, ali i me­đu po­je­din­ci­ma. U sva­kom slu­ča­ju opet do­bi­ja­te isti ti­pi­čan obra­zac du­ple ve­ze: ne­ma (re)pre­zen­ta­ ci­je ljud­skog bi­ća bez uklju­či­va­nja raz­li­ke (npr. mo­ guć­nost da bu­de­te ili zdra­vi ili bo­le­sni), ali ne­ma ni kri­te­ri­ju­ma, te sto­ga ne­ma ni po­lo­ža­ja ili „do­ličnog me­sta” raz­li­ke (ko zna da li je on/ona bo­le­stan/na, ma­kar u pot­pu­no­sti?).

Bi­lo bi pre­na­glo za­klju­či­ti iz ta­kvih fi­lo­lo­ških raz­ma­tra­nja da se „ra­si­zam” mo­že kon­cep­tu­a­li­zo­va­ti sa an­tro­po­lo­ške tač­ke gle­di­šta, kao dis­kur­ziv­no i in­ sti­tu­ci­o­nal­no sma­nje­nje ne­si­gur­no­sti an­tro­po­lo­ških raz­li­ka po­mo­ću ta­kvih mit­skih pro­jek­ci­ja kao što je su­prot­nost iz­me­đu car­stva ljud­sko­sti i ani­mal­no­sti.

Ali mo­žda bi­smo mo­gli da pred­lo­ži­mo obr­nu­tu for­ mu­la­ci­ju: sva­ki put ka­da tre­ba da se ba­vi­mo ra­snim tvo­re­vi­na­ma, ko­je ima­ju raz­li­či­te funk­ci­je u okvi­ru isto­rij­skih si­ste­ma do­mi­na­ci­je, dis­kri­mi­na­ci­je ili is­ tre­blje­nja, na­la­zi­mo i na­sil­ne for­me ge­ne­ra­li­zo­va­nja i nor­ma­li­zo­va­nja osnov­nih an­tro­po­lo­ških raz­li­ka. I još bih re­kao da to otva­ra mo­guć­nost za an­tro­po­lo­ ški dis­kurs, ko­ji je za me­ne sa­ma fi­lo­zo­fi­ja, gde ni­je pi­ta­nje de­fi­ni­sa­nja čo­ve­čan­stva ili stva­ra­nja okvi­ra za mo­de­le ci­vi­li­za­ci­je na hu­ma­ni­stič­ki na­čin, već raz­u­ me­va­nje stvar­nog ili vir­tu­al­nog na­si­lja sa­mih de­fi­ni­ ci­ja, ko­je is­ko­ri­šća­va­ju ta­kve su­prot­no­sti kao što su „mu­ško” i „žen­sko”, „jak” i „slab”, „du­hov­ni” ili „in­ te­lek­tu­al­ni” i „emo­ti­van” ili „ču­lan”, „zdrav” i „bo­ le­stan”, „raz­vi­jen” i „de­ge­ne­ri­san” itd., da bi se ka­te­ go­ri­zo­va­la ljud­ska po­na­ša­nja, i na kra­ju ljud­ske gru­ pe, ljud­ski iden­ti­te­ti ili pro­ces iden­ti­fi­ka­ci­je. U tom smi­slu sam na po­čet­ku pri­čao o neo­p­hod­no­sti da se „ra­si­zam” raz­mo­tri ne kao obje­kat od­re­đe­nog pro­ble­ ma na ko­ga se „objek­tiv­no” pri­me­nju­ju uni­ver­zal­ne ka­te­go­ri­je, već kao kon­sti­tu­tiv­no pi­ta­nje ko­je ot­kri­va dvo­smi­sle­ni od­nos fi­lo­zo­fi­je i an­tro­po­lo­gi­je, sme­šta­ ju­ći fi­lo­zo­fi­ju na ras­kr­šće: ili raz­vi­ja esen­ci­ja­li­stič­ki 260

vîðeñjå

dis­kurs (što se mo­že ura­di­ti i u ime „po­sto­ja­nja”), ili ne­pre­sta­no pre­i­spi­tu­je svo­ju mo­guć­nost i in­sti­tu­ci­o­ nal­nu sna­gu tu­ma­če­njem ka­pa­ci­te­ta ne­ljud­sko­sti ko­ ja po­sto­ji u sa­moj neo­d­re­đe­no­sti „ljud­skih” raz­li­ka.

– III – Sa­da ću po­ku­ša­ti dru­ga­či­je da ge­ne­ra­li­zu­jem – ko­ri­sti­ću dru­ga­či­ji me­tod, uvek ću na še­mat­ski, alu­ zi­van na­čin na­pu­šta­ti na­iz­gled atem­po­ral­ni i me­ta­ fi­zič­ki stil ovih in­di­ka­ci­ja, ve­za­nih za „an­tro­po­lo­ške raz­li­ke”, i nji­ho­vu na­sil­nu in­sti­tu­ci­ju, da bih alu­di­rao na isto­rij­ske for­me ovog na­si­lja i nji­ho­vo sim­bo­lič­ko iz­ra­ža­va­nje ili oprav­da­va­nje. To je za­to što že­lim da su­ge­ri­šem da po­sto­je i dru­ge sim­bo­lič­ke pro­jek­ci­je i me­di­ja­ci­je osim „ani­mal­no­sti”, ko­je su ta­ko­đe uklju­ če­ne u stva­ra­nje ra­snih tvo­re­vi­na, gde „ra­sa” po­sta­ je po­ve­za­na sa raz­li­kom iz­me­đu do­lič­no ljud­skog i nje­go­vog ima­gi­nar­nog dru­gog. Sa­ma ani­mal­nost sva­ka­ko ni­je kon­cept bez isto­ri­je, i upra­vo kao što De­ri­da če­sto in­si­sti­ra na či­nje­ni­ci da „ži­vo­ti­nja” kao ta­kva ne po­sto­ji, osim kao re­zul­tat an­tro­po­cen­trič­ne pro­jek­ci­je, jer iz­me­đu ži­vo­ti­nja po­sto­ji ono­li­ko raz­ li­ka ko­li­ko ih ima i iz­me­đu ži­vo­ti­nja i lju­di10, že­leo bih da in­si­sti­ram na či­nje­ni­ci da ani­mal­nost, uklju­ ču­ju­ći i fan­ta­stič­nog dvoj­ni­ka (ko­jeg mo­že­mo zva­ti i „zver­stvo” ili „ži­vot­nost”), pred­sta­vlja kon­cept sa isto­ri­jom za ko­ju „ra­sne” apli­ka­ci­je ili me­ta­fo­re ni­ su spo­lja­šnje već od­mah ot­kri­va­ju­će i kon­sti­tu­tiv­ne.

Ova isto­ri­ja, me­đu­tim, si­gur­no ni­je li­ne­ar­na.

Na­pra­vlje­na je od po­na­vlja­nja, tran­sfe­ren­ci­ja, pre­ vo­da, no­vih ka­te­he­za sta­rih še­ma (ne ka­žem da je drev­na, jer ni­šta ne zna o „po­re­klu”, ili mo­žda vi­dim pred­sta­vlja­nje po­re­kla kao ti­pi­čan aspekt esen­ci­ja­ li­zma i ka­te­go­ri­za­ci­je). Pi­ta­nje tač­ke u ko­joj „sta­re” 10 Vi­di na­ro­či­to “L’ani­mal que donc je su­is”, in L’ani­mal auto­ bi­o­grap­hi­que. Auto­ur de Jac­qu­es Der­ri­da (so­us la di­rec­tion de Ma­rie-Lo­u­is Mal­let), Edi­ti­ons Ga­lilée, 1999, 251-301; kao i in­ter­vju Ž. De­ri­de sa Eli­za­be­tom Ru­di­ne­sko (Eli­sa­beth Ro­ u­di­ne­sco) : De qu­oi de­main… Di­a­lo­gue, Edi­ti­ons Fayard et Ga­lilée, 2001, 105-128 (“Vi­o­len­ces con­tre les ani­ma­ux”).

261

sli­ke i pred­sta­ve o „čo­ve­ku” i nje­go­vim gra­ni­ca­ma za­sta­re­va­ju ili pot­pu­no me­nja­ju zna­če­nje osta­je stal­ no otvo­re­no, a vi­de­će­mo za ko­ji tre­nu­tak da ima­ju ne­ku od­re­đe­nu stvar­nu re­le­vant­nost. Pre­ma to­me, enig­ma ko­ja ni­ka­da ne pre­sta­je da me zbu­nju­je je sle­de­ća: to je enig­ma, a ja još uvek ni­sam si­gu­ran, mo­ram da pri­znam, do ko­je me­re nje­no pri­ka­zi­ va­nje kao ta­kve mo­že do­pri­ne­ti na­šem shva­ta­nju ra­si­zma, što je je­dan od raz­lo­ga za­što ko­ri­stim pri­ li­ku da je ov­de pred­sta­vim. Ova enig­ma ima ve­ze sa „po­na­vlja­njem” ili tra­gom sta­rog ras­ce­plje­nja pri­ ka­zi­va­nja „ne­ljud­skog” iz­me­đu dva kra­ja ži­vo­ti­nje i bož­jeg ili bo­žan­skog. U „mo­der­nom” dis­kur­su ra­ si­zma, uzi­ma ob­lik dve ti­pič­ne pred­sta­ve i iz­bo­ra i oda­bi­ra (iza­bra­na na­ci­ja i oda­bra­ne po­pu­la­ci­je, ako že­li­te). Ali po­što sam na po­čet­ku re­kao da smo mi sa­mi za­te­če­ni u iz­grad­nji ovih pred­sta­vlja­nja, čak i ka­da po­ku­ša­mo da ih upo­tre­bi­mo kri­tič­ki, i da bi bi­lo bo­lje da ih shva­ti­mo, ne kao uni­ver­zal­ne obra­ zla­žu­će ka­te­go­ri­je, već kao kon­kret­ne ci­fre u da­tom na­ra­ti­vu, „pre­ve­šću” i su­prot­nost iz­me­đu iz­bo­ra i oda­bi­ra, ili bo­žan­skog ra­si­zma i ani­mal­nog ra­si­zma, „te­o­lo­ških” i „bi­o­lo­ških” te­me­lja ljud­ske raz­li­či­to­sti, kao su­prot­no­sti iz­me­đu pri­ka­za i isto­ri­je an­ti­se­mi­ti­ zma, i pri­ka­za i isto­ri­je „be­lo­sti” (Whi­te­ness) i „be­le nad­mo­ći”. Ili, još bo­lje re­če­no, pre­i­spi­ta­ću obim do kog ta­kva po­lar­nost mo­že bi­ti od ko­ri­sti za tu­ma­če­ nje ka­ko neo­dvo­ji­vo­sti ta­ko i pre­o­sta­le ne­svo­di­vo­sti ove dve „vr­ste ra­si­zma”.11 11 Ne raz­ma­tram ov­de pra­vlje­nje ge­ne­ra­li­zo­va­ne ka­te­go­ri­je „ra­si­zma”, ko­ji je bio re­zul­tat od­lu­ke do­ne­se­ne po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta o me­đu­na­rod­nim agen­ci­ja­ma (Uje­di­nje­ne na­ci­je i UNE­SCO) u ci­lju ba­vlje­nja an­ti­se­mi­ti­zmom (evrop­skim fe­no­ me­nom, ko­ji je na­ci­zam do­veo do eks­trem­nih po­sle­di­ca), ko­ lo­ni­jal­nim im­pe­ri­ja­li­zmom sa hi­je­rar­hij­skom sli­kom „ljud­ske ra­se”, i „li­ni­ja za obo­je­ne” u po­sle­ko­lo­ni­jal­nim dru­štvi­ma, ko­ju ka­rak­te­ri­šu in­sti­tu­ci­o­nal­na se­gre­ga­ci­ja ili apart­hejd, kao pri­me­ ri istog osnov­nog po­ri­ca­nja je­din­stva čo­ve­čan­stva. Po­ku­šao sam ovo u svom ra­du “Ra­cism Re­vi­si­ted : So­ur­ces, re­le­van­ce and apo­ ri­as of a mo­dern con­cept”, rad je pre­zen­to­van na me­đu­na­rod­noj kon­fe­ren­ci­ji : Ra­si­smer I Euro­pa – kontinuität och förändring, 5 no­vem­ber 2003, ABF-hu­set, Stoc­kholm, u pri­pre­mi.

vîðeñjå

Pri­zna­jem da stva­ri ni­su ta­ko jed­no­stav­ne. Mo­ žda je bi­nar­na opo­zi­ci­ja, opet, upra­vo ilu­zi­ja ko­ju bi tre­ba­lo da iz­be­ga­va­mo. Op­šte je pri­zna­to da je „ra­si­ zam” ti­pič­no mo­de­ran fe­no­men ko­ji se po­ve­zu­je sa stva­ra­njem „ra­sne dr­ža­ve”, ka­ko bi to re­kao Dej­vid Teo Gold­berg (Da­vid Theo Gold­berg)12, od­no­sno isto­vre­me­no na­ci­o­nal­ne, te sto­ga na­ci­o­na­li­stič­ke, i is­ klju­ču­je za­jed­ni­ce ko­je se ne ukla­pa­ju ili ne pri­hva­ta­ ju da se pri­la­go­de do­mi­na­ci­ji na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, i ko­lo­ni­jal­ne – te sto­ga im­pe­ri­ja­li­stič­ke – ko­je re­du­ ku­ju do­mi­nant­ne i pre­ek­splo­a­ti­sa­ne po­pu­la­ci­je van Evro­pe na sta­nje „in­fra­lju­di”, ko­ji se su­o­ča­va­ju sa stal­ nim iz­bo­rom pri­sil­nog ra­da ili uni­šte­nja. Pa ipak, ja­ sno je, ta­ko­đe, da je „ra­si­zam” obič­no ras­cep iz­me­đu dve vr­ste dis­kur­sa i ima­gi­nar­nih tvo­re­vi­na ko­je pra­te dru­ga­či­je lo­gi­ke.

An­ti­se­mi­ti­zam je – na­ro­či­to ako ga po­sma­tra­mo u nje­go­vom op­štem ob­li­ku, gde ni­su uklju­če­ne sa­mo fi­gu­ra i sta­tus Je­vre­ja, već i, sa svim svo­jim spe­ci­fič­ no­sti­ma, od­nos sa isla­mom13 – se­ku­la­ran ob­lik te­o­lo­ ške mr­žnje u okvi­ru isto­ri­je za­pad­nog mo­no­te­i­zma, gde je na­rod ili gru­pa lju­di omr­znu­ta, dis­kri­mi­sa­na, is­klju­če­na i, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, is­tre­blje­na (ali ta­ ko­đe, u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, sa ti­pič­nom am­bi­va­len­ ci­jom, vo­lje­na, po­što­va­na ili „oda­bra­na” kao sim­bol per­fek­ci­je), jer pred­sta­vlja ra­di­kal­nu he­te­ro­ge­nost ver­no­sti istom Bo­gu, ko­ji se uspe­šno opi­re ili spre­ ča­va, na fan­ta­sti­čan na­čin, uje­di­nje­nje „hri­šćan­skih na­ro­da”, i ka­sni­je uklju­či­va­nje hri­šćan­skih na­ro­da u se­ku­la­ri­zo­va­no cor­pus mysti­cum dr­ža­ve na­ci­je, ko­ja

se iz­ra­ža­va „po­li­tič­kim re­li­gi­ja­ma” na­ci­o­na­li­zma14. U ve­zi sa tim, ka­da že­lim da opi­šem „do­mi­nant­ni re­li­ gi­o­zni dis­kurs” mo­der­ne Fran­cu­ske, uvek sa di­vlje­ njem ci­ti­ram slo­že­ni­cu fran­cu­skog fi­lo­zo­fa i so­ci­o­lo­ ga Ed­ga­ra Mo­ri­na: catholaïcité, ko­ja kom­bi­nu­je re­či ka­to­li­ci­zam i ti­pi­čan brend se­ku­la­ri­zma (laïcité). An­ ti­se­mi­ti­zam tran­sfor­mi­še te­o­lo­šku še­mu „iza­bra­nih lju­di” u obr­nu­tu še­mu „pro­kle­tih lju­di”, ili „pro­kle­ tih na­ro­da”15, ko­ji na­vod­no pre­te ver­ni­ci­ma, a ka­sni­je gra­đa­ni­ma, sub­ver­zi­ja­ma i smr­ću. To se ni­ka­da ne za­ vr­ša­va, a ne­ki od naj­ja­čih po­bor­ni­ka na­la­ze se me­đu pro­te­stan­ti­ma, Je­vre­ji­ma pa čak i mu­sli­ma­ni­ma.

Ter­min be­lost (ili su­per­i­or­nost be­le ra­se, ali tre­ ba­lo bi raz­mo­tri­ti da li je be­la kao „bo­ja” ljud­ske ko­že ika­da „sa­gle­da­va­na” osim kod ima­gi­nar­ne su­per­i­or­ no­sti be­le ra­se),16 za ko­ji sma­tram da je naj­bo­lji jer obu­hva­ta sve ob­li­ke ra­snih pred­ra­su­da, kul­tur­nih prak­si i in­sti­tu­ci­o­nal­nih tvo­re­vi­na u ko­ji­ma se ko­lo­ ni­jal­ni lju­di stvar­nog ili mit­skog evrop­skog po­re­kla bo­re da ove­ko­ve­če svo­ju do­mi­na­ci­ju nad ne-Evro­ plja­ni­ma, ko­je su tre­ti­ra­li kao „obo­je­ne” (na­ro­či­to crn­ce, ali ne sa­mo njih), ka­ko u me­tro­po­li ta­ko i u ko­lo­ni­ja­ma, i mo­žda pre sve­ga u ko­lo­ni­ja­ma ko­je su 14 Ter­min „po­li­tič­ke re­li­gi­je” smi­slio je Erik Fo­ge­lin (Eric Vo­e­ge­lin) istog tre­nut­ka ka­da je pred­lo­žio svo­ju sop­stve­nu ge­ne­a­lo­gi­ju kon­cep­ta „ra­se” i for­mi­ra­nja „ra­sne dr­ža­ve” u Evro­pi (vi­di Po­li­ti­cal Re­li­gi­ons, by Eric Vo­eg­ e­lin, pre­veo T.J. Di­Na­po­li and E.S. Easterly III, To­ron­to Stu­di­es in The­o­logy, Vo­lu­me 23, The Ed­win Mel­len Press 1986).

12 Da­vid Theo Gold­berg, The Ra­cial Sta­te, Blac­kwell Pu­blis­ her, 2002.

15 Pri­me­ti­te da je ti­pič­na tri­lo­gi­ja sred­njo­ve­kov­nih ana­te­ma i sta­tu­sa is­klju­če­no­sti (npr. u Špa­ni­ji na­kon Re­kon­kvi­sta) kom­ bi­no­va­la tri gru­pe: Je­vre­je, mu­sli­ma­ne ili Ma­vre, i je­re­ti­ke. Vi­ di ci­ta­te u knji­zi Mak­sa Se­ba­sti­a­na He­rin­ga To­re­sa (Max Se­ba­ stian Her­ring Tor­res): “Lim­pi­e­za de san­gre – Ras­si­smus in der Vor­mo­der­ne?”, Wi­e­ner Ze­itschrift zur Geschic­hte der Ne­u­ze­it, 3. Ja­hr­gang 2003 Heft 1, Ras­si­smus, pp. 20-37). Ne ve­ru­jem da mo­der­ni an­ti­se­mi­ti­zam ot­ka­zu­je „te­o­lo­ški trag”, uko­li­ko se ne iden­ti­fi­ku­je sa so­ci­o­lo­škim kon­cep­tom „re­li­gi­je”.

13 E. Ba­li­bar : “Un no­u­vel an­tisémi­ti­sme ?”, in An­tisémi­ti­sme : l’in­toléra­ble chan­ta­ge. Israël-Pa­le­sti­ne, une af­f a­i­re française ?, Edi­ti­ons La Déco­u­ver­te, Pa­ris 2003, 89-96 (ne­što skra­će­na ver­zi­ja po­ja­vi­la se u Wi­e­ner Ze­itschrift zur Geschic­hte der Ne­ u­ze­it, 3. Ja­hr­gang 2003 Heft 1, “Ras­si­smus”).

16 U Les Nègres Ža­na Že­nea (Jean Genêt) je­dan od ka­rak­te­ra po­sta­vlja sa­da već po­zna­to pi­ta­nje: „Šta je to Cr­nac, i, pre sve­ ga, ko­je je on bo­je?” (qu’est-ce qu’un nègre, et d’abord de qu­el­le co­u­le­ur est-il?), ali zar ne bi ta­ko­đe tre­ba­lo da pi­ta­mo: Šta je to „be­li” čo­vek i, pr­vo, ko­je bo­je je on/ona?

262

vîðeñjå

po­sta­le ne­za­vi­sne, kao što su SAD, pred­sta­vlja dis­ kurs se­gre­ga­ci­je ko­ji je pro­na­šao svo­je naj­sa­vr­še­ni­je ostva­re­nje u „bi­o­lo­škoj” dok­tri­ni ne­jed­na­ko­sti ljud­ skih ra­snih gru­pa i „bor­bi za ži­vot”: dar­vino­vski re­ če­no, dok­tri­na pri­rod­ne se­lek­ci­je tran­spo­no­va­ne ili eks­tra­po­li­ra­ne u isto­ri­ju čo­ve­čan­stva. Ov­de po­sto­ji i fan­ta­stič­na pret­nja, ali ne to­li­ko sub­ver­zi­ja i pro­klet­ stvo ko­li­ko me­ša­nje ra­sa i de­ge­ne­ra­tiv­nost. Te­ma per se je ras­pra­va o to­me da li je Dar­vi­no­va te­o­ri­ja ov­de „či­sto” na­uč­ni dis­kurs ko­ji je iz­o­pa­čen i po­gre­šno ko­ ri­šćen od stra­ne ra­si­stič­kih ide­o­lo­gi­ja, par­ti­ja i dr­ža­va (uklju­ču­ju­ći sve „li­be­ral­ne” i „de­mo­krat­ske” dr­ža­ve u ko­ji­ma je euge­ni­ka po­dr­ža­va­na i prak­ti­ko­va­na), ili da li već uklju­ču­je unu­tra­šnji ele­ment evo­lu­ci­o­ne dis­kri­ mi­na­ci­je, u ti­pič­nom ob­li­ku kon­tra­dik­tor­nog na­uč­ no-ide­o­lo­škog kom­plek­sa.17 Za­jed­no sa Do­mi­ni­kom Le­ku­rom (Do­mi­ni­que Le­co­urt)18, sklon sam da ve­ru­ jem da se ra­di o ovom dru­gom: pro­jek­tiv­ni an­tro­po­ morf­ni ele­ment na­la­zi se u sre­di­štu Dar­vi­no­ve te­o­ri­ je – ka­da se po­jam o po­re­klu pri­me­nju­je na „po­ja­vu” čo­več­no­sti iz ani­mal­no­sti, on se asi­mi­lu­je sa te­le­o­lo­ škim oda­bi­rom, čak i bez svr­sis­hod­nog agen­ta (ili je ovaj mit­ski agent „pri­ro­da”). Sam Dar­vin ne pra­vi hi­ je­ra­hi­ju et­nič­kih gru­pa unu­tar čo­ve­čan­stva, već otva­ra mo­gućnst da se to ra­di. So­ci­jal­ni dar­vi­ni­zam, ko­ji je na­stao iz ove mo­guć­no­sti, sa­vr­še­no od­sli­ka­va kom­ple­ men­tar­nost li­be­ral­nih i im­pe­ri­ja­li­stič­kih pred­sta­va, i pot­pu­no pre­mo­šta­va pra­zni­nu iz­me­đu na­u­ke i mi­ta.19 17 “Idéolo­gie sci­en­ti­fi­que”, u Kan­gi­le­mo­voj ter­mi­no­lo­gi­ji (vi­ di Ge­or­ges Can­gu­il­hem, “Qu’est-ce qu’une idéolo­gie sci­en­ti­ fi­que?”, u Idéolo­gie et ra­ti­o­na­lité dans l’hi­sto­i­re des sci­en­ces de la vie, Vrin, Pa­ris 1977).

18 U nje­go­voj pr­voj knji­zi L’Améri­que en­tre la Bi­ble et Dar­win (PUF 1992), ko­ja za­i­sta za­slu­žu­je pre­vod na en­gle­ski, na­ro­ či­to ka­da je po­li­tič­ki uti­caj „bi­blij­skoj po­ja­sa” po­no­vo do­šao do iz­ra­ža­ja.

19 Po­re­đe­nje so­ci­jal­nog dar­vi­ni­zma sa froj­dov­skom raz­ra­ dom dar­vi­nov­skog mi­ta u prav­cu ob­ja­šnja­va­nja „fi­lo­ge­net­ skog” po­re­kla mo­ral­nih ose­ća­nja (u To­tem i ta­buu i ka­sni­je), gde je upu­ći­va­nje na „ra­sne raz­li­ke” za­me­nje­no upu­ći­va­njem na „ci­vi­li­za­ci­ju”, na­la­zi se van do­me­ta ove do­du­še ne­do­vr­še­ne pre­zen­ta­ci­je.

263

Ko­li­ko je ovo dvoj­stvo ne­svo­dlji­vo sa lo­gič­ke tač­ke gle­di­šta? U iz­ve­snom smi­slu, „dva ra­si­zma”, u po­gle­du nji­ho­vih prin­ci­pa, ne­ma­ju ni­šta za­jed­nič­ ko: aut De­us aut Na­tu­ra, pre ne­go De­us si­ve Na­tu­ra.

Dru­gim re­či­ma, op­šta enig­ma ra­si­zma po­či­nje da se po­na­vlja kao enig­ma unu­tra­šnje ne­po­ve­za­no­sti.

Ono što mi na­zi­va­mo „ra­si­zmom” po­ja­vlju­je se kao he­te­ro­ge­na kom­bi­na­ci­ja dve dis­kur­ziv­ne tvo­re­vi­ ne, iz­bora i oda­bira, ko­je ne mo­gu da se po­mi­re. Da bi­smo bi­li si­gur­ni, zna­mo da kroz mo­der­nost one ni­ka­da ni­su bi­le isto­rij­ske, prak­tič­no ne­za­vi­sne. Još od ra­nih tre­nu­ta­ka stva­ra­nja na­ci­o­nal­ne ko­lo­ni­jal­ne dr­ža­ve, Špa­ni­ja Re­kon­kvi­ste, ko­ja je od­mah po­sta­la Špa­ni­ja ko­ja je „ot­kri­la Ame­ri­ku”, dva dis­kur­sa se spa­ja­ju i na­do­dre­đu­ju (over­de­ter­mi­ne) je­dan dru­ gog. Poj­mo­vi „po­re­klo”, „ge­ne­a­lo­gi­ja”, „či­sto­ta”, ko­ji ja­sno obe­le­ža­va­ju am­bi­va­lent­nost Geschlecht, ra­snosek­su­al­nog kom­plek­sa, pre­no­se se iz jed­nog car­stva u dru­go, do­zvo­lja­va­ju bi­o­lo­gi­za­ci­ju an­ti­se­mi­ti­zma, pa ti­me i ani­ma­li­za­ci­ju Je­vre­ja i ši­re Se­mi­ta, či­je bi se oče­ki­va­no pro­klet­stvo ogle­da­lo u pa­to­lo­škom ili de­ge­ne­ri­sa­nom „zver­skom” te­lu, i te­o­lo­gi­za­ci­ji be­lo­sti, či­ja je ma­nje ili vi­še bru­tal­na sna­ga, pre­o­ bra­že­na kao sa­vr­šen­stvo i uz­vi­še­nost, po­ve­za­na sa bo­žan­skom mi­si­jom ili oči­gled­nom sud­bi­nom hri­ sti­ja­ni­za­ci­je (i po­sta­je usko po­ve­za­na sa re­li­gi­o­znim pre­o­bra­će­njem).20 Ali či­ni mi se da ova prak­tič­na kom­bi­na­ci­ja sa svim svo­jim po­sred­nim obra­sci­ma ni­ka­da ne pre­sta­je da se na­se­lja­va su­prot­no­šću he­ te­ro­ge­ne lo­gi­ke.

Dis­kur­si (ili „mi­to­vi”) iz­bo­ra i oda­bi­ra sto­ ga iz­gle­da­ju isto­vre­me­no ne­raz­dvo­ji­vi i ne­svo­di­vi.

Ali ov­de opet tre­ba da se vra­ti­mo na an­tro­po­lo­šku tra­di­ci­ju. (Mo­žda bi tre­ba­lo da na­pi­šem za­pad­nu an­tro­po­lo­šku tra­di­ci­ju? Da li po­sto­ji dru­ga? Za sa­ 20 Za „be­lu-bi­blij­sku” sa­kra­li­za­ci­ju blan­chi­tu­de – ko­va­ni­ca ko­ju je na­pra­vio po mo­de­lu Se­go­ra (Seng­hor) négri­tu­de – vi­di sa­da već kla­si­ku Le Co­de No­ir ou le Cal­va­i­re de Ca­naan, ko­ju je na­pi­sao Lo­u­is Sa­la-Mo­lins (Pres­ses Uni­ver­si­ta­i­res de Fran­ ce, 1987, re­print 2002).

vîðeñjå

da će­mo ovo pi­ta­nje osta­vi­ti otvo­re­no.) Glav­ni ele­ ment za re­ša­va­nje ovog pa­ra­dok­sa, ko­ji sam us­peo da pro­na­đem, le­gat je pre-mo­der­ne an­tro­po­lo­gi­je, ko­ji ni­ka­da ni­je pre­stao da se re­vi­di­ra u isto­ri­ji po­ li­tič­kih i in­te­lek­tu­al­nih si­ste­ma Evro­pe, pre­la­ze­ći iz „za­tvo­re­nog sve­ta” Drev­nog gra­da sa nje­go­vim „ko­ smič­kim” ho­ri­zon­tom do uni­ver­zu­ma mo­der­nih „ci­vi­li­zo­va­nih” dr­ža­va na­ci­ja. Mi­to­vi sta­re Grč­ke (ili mi­to­vi ko­je su pre­no­si­li Gr­ci) ko­ji još uvek po­sto­je kod Pla­to­na, iako pri­sut­ni na iro­ni­čan na­čin, i ko­je je Ari­sto­tel tran­sfor­mi­sao u na­tu­ra­li­stič­ko-ko­smo­ lo­ška i po­li­tič­ka ob­ja­šnje­nja, pred­sta­vlja­ju ra­zno­ li­kost ljud­ske vr­ste, jer je ona na­pra­vlje­na unu­tar za­jed­ni­ca gra­da (po­lis) i do­ma­ćin­stva (oikos) kao hi­je­rar­hij­ski od­nos iz­me­đu raz­li­či­tih gru­pa: gra­đa­ ni, ko­ji ima­ju iz­vor­nu funk­ci­ju (er­gon) čo­ve­ka, i raz­ li­či­ti čla­no­vi do­ma­ćin­stva, sa­mi ne­jed­na­ki (na­ro­či­to u smi­slu nji­ho­vog pri­stu­pa ra­ci­o­nal­nom, lo­gos): si­ no­vi, že­ne, ro­bo­vi. Ovaj spek­tar „pri­ro­da” ima in­ fe­ri­or­nu i su­per­i­or­nu gra­ni­cu. In­fe­ri­or­na gra­ni­ca je ži­vo­ti­nja, su­per­i­or­na gra­ni­ca je bog, ili bo­žan­ski po­je­din­ci. Ali ove gra­ni­ce ni­su ap­so­lut­no stro­ge, ili bo­lje re­če­no, one obe­le­ža­va­ju tač­ku sje­di­nje­nja kao i odva­ja­nja. Rob, i još uop­šte­ni­je, ma­nu­el­ni rad­nik „de­le” pri­ro­du ži­vo­ti­nje, oni su uglav­nom ljud­ske ži­ vo­ti­nje, od­no­sno ka­ko to Ari­sto­tel ka­že „ani­mi­ra­ni in­stru­men­ti”. Iz­u­zet­ni ljud­ski po­je­din­ci de­le pri­ro­ du bo­go­va: he­ro­ji, kra­lje­vi, za­ko­no­dav­ci, mu­dra­ci.

To je ta­ko­đe na­čin da se grad in­te­gri­še u ko­smos.

Ali mo­že­mo mo­žda pret­po­sta­vi­ti da je, kao što su mo­no­te­i­stič­ke re­li­gi­je za­me­ni­le drev­ne pred­sta­ve bo­žan­skog, kon­flikt­ni sce­na­rio spa­se­nja i pro­klet­ stva, ko­ji je utro put mo­der­noj „fi­lo­zo­fi­ji isto­ri­je”,21 pro­iz­veo mno­go efek­tiv­ni­ju ve­zu iz­me­đu te­o­lo­škog i po­li­tič­kog. I kao što je ko­lo­ni­za­ci­ja po­no­vo iz­mi­ sli­la i ge­ne­ra­li­sa­la drev­no rop­stvo, iz­ve­ze­no pre­ko

Atlant­skog oke­a­na i tran­sfor­mi­sa­no u raz­li­či­te ob­ li­ke pri­nud­nog ra­da i pri­nud­ne sek­su­al­no­sti, ko­ja je omo­gu­ći­la da evrop­ski im­pe­ri­ja­li­zam do­mi­ni­ra svet­skom eko­no­mi­jom, gra­ni­ca ani­mal­no­sti po­sta­la je niz si­ste­ma­tič­nih prak­si ma­sov­nog obi­ma i op­ se­si­ja be­log su­bjek­ta.22 Iz­bor i oda­bir, kao što sam pred­lo­žio. Ali ova ri­skant­na hi­po­te­za stal­nog tra­ga pre-mo­der­ne u mo­der­noj, ili nje­na re­pro­duk­ci­ja/ re­no­va­ci­ja/uve­ća­nje, mo­že ta­ko­đe da su­ge­ri­še da tu sva­ka­ko po­sto­ji prin­cip je­din­stva ko­ji po­ve­zu­je su­prot­ne for­me ra­si­zma: ovaj prin­cip je „čo­vek”, ili „ljud­sko bi­će”, ne­po­vra­tan iden­ti­tet čo­ve­ka ko­ji ni­je ni bog ni ži­vo­ti­nja, tj. ko­ji se ne raz­li­ku­je sa­mo od se­be, u smi­slu da ne mo­že bi­ti nor­ma­li­zo­van pa čak ni ka­te­go­ri­zo­van, ali osta­je za­ve­žljaj an­tro­po­lo­ških raz­li­ka, a raz­li­ku­je se i od sim­bo­lič­kih ele­me­na­ta ko­ ji su iz­mi­šlje­ni da bi ob­ja­sni­li ovu anor­mal­nost, u ti­pič­noj for­mi te­o­lo­ških i bi­o­lo­ških na­ra­ti­va.

– IV – Sa­da da za­klju­či­mo ovaj dis­kurs, ko­ji u naj­bo­ ljem slu­ča­ju mo­že­te sma­tra­ti spor­nim, te že­lim da po­sta­vim dva ko­nač­na pi­ta­nja, ko­ja kom­bi­nu­ju isto­ rij­ske, po­li­tič­ke i etič­ke per­spek­ti­ve. Uči­ni­ću to na naj­te­le­graf­ski­ji mo­gu­ći na­čin da ne bih zlo­u­po­tre­bio vre­me i da bih osta­vio mo­guć­nost Ža­ku De­ri­di da slo­bod­no ela­bo­ri­ra sve što bi že­leo re­ći po­sle me­ne.

Ono što ova dva pi­ta­nja ima­ju za­jed­nič­ko je­ste si­ me­tri­ja ko­ju opet mo­gu da po­ve­žem sa am­bi­va­lent­ nom upo­tre­bom lo­gič­ke tran­sfor­ma­ci­je – mi­slim na ide­ju dru­gog ra­si­zma. Da po­jed­no­sta­vim, pred­ la­žem da ta­kav iz­raz isto­vre­me­no ob­u­hva­ta pi­ta­nje ko­ja for­ma ra­si­zma do­la­zi po­sle „ra­si­zma” ona­kvog ka­kvog mi po­zna­je­mo, i pro­blem šta bi tre­ba­lo da za­ me­ni „an­ti­ra­si­zam” kao stra­te­gi­ju i dis­kurs eman­ci­ pa­ci­je od dis­kri­mi­na­ci­ja i eks­trem­nih ob­li­ka na­si­lja

21 Vi­di: Karl Löwith, Welt­geschic­hte und He­il­sgesche­hen: die the­o­lo­gischen Vo­ra­us­set­zun­gen der Geschichtsphi­lo­sop­hi­e] = Svjet­ska po­vi­jest i do­ga­đa­nje spa­sa / Karl Löwith; pri­je­vod Ma­rio Vu­kić, Za­greb: „August Ce­sa­rec”, 1990.

22 O od­no­su iz­me­đu sek­su­al­no­sti i ko­lo­ni­za­ci­je, vi­di na­ro­ či­to: Ann La­u­ra Sto­ler, Ra­ce and the Edu­ca­tion of De­si­re: Fo­ u­ca­ult’s Hi­story of Se­xu­a­lity and the Co­lo­nial Or­der of Things, Dur­ham: Du­ke Uni­ver­sity Press, 1995.

264

vîðeñjå

ko­ji je pod­ra­zu­me­va­la (i još uvek pod­ra­zu­me­va) reč „ra­si­zam”. I sma­tam da uka­zu­je na po­ve­za­nost oba pi­ta­nja: ne­ma­mo nit vo­di­lju pre­ma te­o­re­ti­sa­nju ko­je po­ti­če od in­sti­tu­ci­o­nal­nih pred­sta­va dru­go­sti ko­je na­gi­nju ka to­me da pre­o­kre­nu čo­več­nost u ne­čo­več­ nost sve dok ne do­bi­je­mo ide­ju za no­ve vr­ste ot­po­ ra, ko­je će ve­ro­vat­no stvo­ri­ti dru­ge upo­tre­be ljud­ske razno­vr­sno­sti ili raz­li­ke.

Da bu­dem iskren, mo­ram pri­zna­ti da sam ov­de pod sna­žnim uti­ca­jem naj­no­vi­jih knji­ga Po­la Gil­ ro­ja, od The Black Atlan­tic do Aga­inst Ra­ce.23 Ono što je za­i­sta upe­ča­tlji­vo u nje­go­vom sta­vu, i na šta po­sled­nji na­slov ja­sno uka­zu­je, je­ste po­ku­šaj da se eman­ci­pa­ci­ja pot­pu­no dis­tan­ci­ra od mi­me­tič­kih fi­ gu­ra be­lost i cr­nost (whi­te­ness and blac­kness), ili od „ko­mu­ni­tar­nih” pred­sta­va i ob­li­ka or­ga­ni­za­ci­je ko­je idu za­jed­no sa pred­sta­vom žr­ta­va kao drev­nih ro­ bo­va, ne po­ri­ca­njem isto­ri­je ugnje­ta­va­nja i stig­ma­ ti­za­ci­je, već po­ka­zi­va­njem da je na­ra­tiv evrop­skog osva­ja­nja na­ra­tiv mo­no­te­i­zma i be­lo­sti, ta­ko­đe do­ pri­neo stva­ra­nju al­ter­na­tiv­nih kul­tur­nih isto­ri­ja, ko­je se da­nas kri­sta­li­šu u di­ja­spo­rič­nim ob­li­ci­ma ži­vo­ta i hi­brid­nim umet­nič­kim iz­u­mi­ma, sa vi­šim ste­pe­nom mno­go­stru­ko­sti od sa­mo bi­nar­ne opo­zi­ ci­je.24 Ta­ko­đe, sma­tram da je u tom smi­slu ve­o­ma in­te­re­sant­no to što Gil­roj pra­vi si­ste­mat­ski po­ku­šaj da pre­mo­sti jaz iz­me­đu isto­ri­ja i lo­gi­ke an­ti­se­mi­ti­ zma i be­lo­sti, su­ge­ri­šu­ći da se nji­ho­ve žr­tve, iako ne tra­že isto obe­šte­će­nje, su­o­ča­va­ju sa istim ne­pri­ja­te­ lji­ma ko­ji pri­pa­da­ju osi­o­nom na­sle­đu fa­ši­zma u glo­ ba­li­zo­va­nom sve­tu.

23 Paul Gil­roy, The Black Atlan­tic. Mo­der­nity and Do­u­ble Con­sci­o­u­sness, Har­vard Uni­ver­sity Press, 1993; Aga­inst Ra­ce: Ima­gi­ning Po­li­ti­cal Cul­tu­re Beyond the Co­lor Li­ne, Har­vard Uni­ver­sity Press, 2000.

24 Ovo ne bi tre­ba­lo tu­ma­či­ti na na­čin ko­ji su­ge­ri­še da će je­ di­na „ra­sa” ko­ja će op­sta­ti bi­ti be­la ra­sa, što sa­da iz­gle­da kao fan­ta­zi­ja ko­ja ne­će i ne mo­že oku­pi­ti ve­li­ku za­jed­ni­cu na svet­ skom ni­vou. Vi­še ne po­sto­je „Evro­plja­ni” u ge­o­i­sto­rij­skom smi­slu, a da ne spo­mi­nje­mo „ari­jev­ce” ili „bel­ce”.

265

S dru­ge stra­ne, mo­glo bi da po­sto­ji i tu­ma­če­ nje da će se u „post­mo­der­ni­stič­koj” eri glo­ba­li­za­ ci­je, uosta­lom, po­vra­ti­ti, ili adap­ti­ra­ti, sta­ri obra­sci ko­ji na­sil­no nor­ma­li­zu­ju raz­li­ke, te­o­lo­ške i bi­o­lo­ ške, ko­je su već pre­ne­se­ne iz sta­rog sve­ta u mo­der­ nost. „Neo­ra­si­zam” 1970-ih i 1980-ih, kao što su ne­ki od nas po­ku­ša­li da ga ob­ja­sne, bio je mo­žda ni­šta vi­še do sup­sti­tu­ci­ja od­re­đe­nih gru­pa stra­na­ca dru­gi­ma, na pri­mer, rad­ni­ka mi­gra­na­ta nji­ho­vim ko­lo­ni­zo­va­nim pre­ci­ma, i od­go­va­ra­ju­ća sup­sti­tu­ ci­ja „kul­tur­nih” kri­te­ri­ju­ma „bi­o­lo­škim” kri­te­ri­ju­ mi­ma ra­se. Ali iz­vor­ni „po­stra­si­zam” mo­gao bi bi­ti vi­še ne­go sup­sti­tu­ci­ja­lan. Mo­gao bi istin­ski da ilu­ stru­je „pe­si­mi­stič­nu” ide­ju da ne­ma kra­ja ra­si­zmu u isto­ri­ji, gde bi pro­blem bio ka­ko da se pre­po­zna­ju ob­li­ci re­pro­duk­ci­je „istog”. U ovom slu­ča­ju, či­ni se da, s jed­ne stra­ne, efek­tiv­no po­sto­ji „te­o­lo­ška” ten­ den­ci­ja, za ko­ju bi se pri­vre­me­no mo­gao upo­tre­bi­ti iz­raz su­kob ci­vi­li­za­ci­ja, ko­ji je smi­slio i po­pu­la­ri­ zo­vao Se­mjuel Han­ting­ton (Sa­muel Hun­ting­ton), tim pre što je pro­žet ima­gi­na­ci­ja­ma te­o­lo­škog kon­flik­ta, ko­li­ko god po­jed­no­sta­vlje­na mo­že bi­ ti nje­go­va pred­sta­va o „re­li­gi­o­znim” isto­rij­skim za­jed­ni­ca­ma i nji­ho­vim „li­ni­ja­ma ra­se­da”. Ovo je vi­še ne­go „kul­tu­ro­lo­ški” pre­vod so­ci­jal­nih i na­ci­o­ nal­nih an­ta­go­ni­za­ma, to je glo­bal­na i pro­ži­ma­ju­ća še­ma zlo­ćud­nog dru­gog, ko­ja ide iz­van gra­ni­ca an­ ti­se­mi­ti­zma, ali ga ve­ro­vat­no uklju­ču­je. A s dru­ ge stra­ne, po­sto­je „bi­o­po­li­tič­ke” i „bi­o­teh­no­lo­ške” ten­den­ci­je ko­je je Fu­ko pred­vi­deo u svo­jim po­sled­ njim de­li­ma, u ob­li­ku in­di­vi­du­a­li­zo­va­nih si­ste­ma kon­tro­le i re­pro­duk­ci­je ži­vo­ta, oda­bir po­je­di­na­ ca na osno­vu dru­štve­nih funk­ci­ja ko­je bi tre­ba­lo da iz­vr­ša­va­ju, i „opa­sno­sti” ko­je one pred­sta­vlja­ju iza ili iz­van od­re­đe­nih gra­ni­ca. Pret­po­sta­vlja se da ta­kvi si­ste­mi do­vo­de efi­ka­snost do naj­vi­še tačke „ljud­skog ma­te­ri­ja­la” i mi­ni­ma­li­zu­ju mo­ral­ne, sa­ ni­tar­ne, psi­hi­ja­trij­ske i po­li­tič­ke ri­zi­ke, gde je ge­ ne­a­lo­ški, sa­mim tim ko­mu­ni­ta­ri­stič­ki ele­ment, pred­sta­vljen „ge­ne­tič­kim” oda­bi­rom po­je­di­na­ca,

vîðeñjå

ko­ji ide uz is­crp­no zna­nje o svo­jim pre­ci­ma. Ne­ ma sum­nje da će ta­kve kon­tro­le u stva­ri ma­sov­no ci­lja­ti ili dis­kri­mi­ni­sa­ti si­ro­ma­šne, jad­ni­ke ove pla­ ne­te... Uko­li­ko ve­ru­je­mo da je kom­bi­na­ci­ja se­ku­ la­ri­zo­va­ne te­o­lo­gi­je i ima­gi­nar­ne bi­o­lo­gi­je sna­žno do­pri­ne­la po­ve­zi­va­nju ra­snih/ra­si­stič­kih dis­kur­sa sa isto­ri­jom na­ci­o­nal­no-so­ci­jal­no-ko­lo­ni­jal­ne dr­ ža­ve, mo­že­mo da za­mi­sli­mo da će po­stra­si­stič­ka po­na­vlja­nja istih osnov­nih an­tro­po­lo­ških obra­za­ca sna­žno do­pri­ne­ti na­stav­ku, u još ve­ćoj me­ri, istih po­li­tič­kih struk­tu­ra...

Ali mo­žda to ne­će spre­či­ti na­ša raz­mi­šlja­nja da će do­ći vre­me ka­da će se za­vr­ši­ti efek­tiv­ne ka­ te­go­ri­za­ci­je gru­pa u ho­mo­ge­ne ra­se, kul­tu­re ili ge­ne­a­lo­gi­je. U tom slu­ča­ju, po­tvr­da istih pra­va, istog do­sto­jan­stva, osta­la bi pre­sud­na kao i uvek, ali na­či­ni su­bjek­ti­vi­za­ci­je, ili da po­zaj­mim iz­van­ red­ni iz­raz Ane Sto­ler (Ann Sto­ler) i da pro­ši­rim nje­go­vo zna­če­nje, na­či­ni „obra­zo­va­nja že­lja” bi­li bi pot­pu­no dru­ga­či­ji.

Pri­re­dio Dra­gan Ku­jun­džić

266

267

vîðeñjå

UDC 316.356.4 UDC 323.12/.14

Žak Derida (Jacques Derrida), 1930–2004.

tRASA: Odgovor Etjenu Balibaru* Težak zadatak. Pre svega, želim da se zahvalim Dejvidu Goldbergu i Draganu Kujundžiću što su me pozvali i što su organizovali ovaj događaj koji je, rekao bih, bio neophodan i hitno potreban. Zahvaljujem im što su me pozvali i povezali sa ovim događajem.

Pre nego što počnem, voleo bih da postavim, kao lebdeći odlomak, da pomenem nekoliko pitanja koja ću ostaviti bez odgovora. Prvo pitanje: Ko bi danas priznao Ja sam rasista? Ko bi to priznao?

Znamo da se ljudi ponašaju kao rasisti, ali oni, u većini slučajeva, neće izjaviti da su rasisti. Neće reći: „Ja sam rasista”. Ko može da tvrdi da nikada nije bio izložen dodiru, ili kontaminaciji, makar virtuelnim rasizmom? To je prvo pitanje.

* Žak De­ri­da, „Od­go­vor Etje­nu Ba­li­ba­ru”, ple­nar­na se­si­ja, „tRa­se. Ra­sa, de­kon­struk­ci­ja, kri­tič­ka te­o­ri­ja”, Ka­li­for­nij­ski uni­ver­zi­tet, Ir­vajn, april 2003. Od­go­vor je dat 10. apri­la 2003.

Tran­skri­bo­va­la Kim Fu­ru­mo­to, auto­ri­zo­vao Žak De­ri­da 22. no­vem­bra 2003. Ob­ja­vlje­no sa do­zvo­lom Mar­ga­rit De­ri­de i ©Za­du­žbi­ne De­ri­da 2012, ko­ji­ma ovim pu­tem za­hva­lju­je­mo.

Ori­gi­nal­ni ru­ko­pis sa­dr­ži u za­gla­vlju sle­de­ću be­le­šku na fran­ cu­skom: tRA­CEs keyno­te re­spon­se 10 April 2003 (edi­ted tran­ script) Ver­sion fi­na­le re­vue par J. D. le 22 no­vem­bre.

Ovo pitanje je, naravno, povezano sa Etjenovim zaključkom o „postrasizmu” – šta je ono što će doći posle rasizma? Da li postoji još neki skriveni ili metonimijski oblik rasizma, koji čeka u budućnosti?

Znamo da je rasizam plastična formacija. On je suštinski plastičan, može da uzima različite oblike, metonimijske obli­ke, i to bes­kraj­no mno­štvo njih.

Ko mo­že bi­ti si­gu­ran da ga ra­si­zam ni­ka­da ni­je do­ dir­nuo, i da nas, čak i po­sle kra­ja „de­kla­ri­sa­nog” ra­si­zma, ne če­ka ne­ki ra­si­zam? To je dru­go pi­ta­nje.

Za­tim, tu je pi­ta­nje ra­si­zma i an­ti­se­mi­ti­zma.

Sva­ka­ko me je ve­o­ma za­in­te­re­so­va­lo ono što nam je Etjen re­kao, i pr­vo ću pred­lo­ži­ti iz­ve­sne op­šte pri­ med­be – bo­jim se tri­vi­jal­ne – a po­sle to­ga, u dru­goj fa­zi, po­ku­ša­ću da od­go­vo­rim, da pro­pra­tim ne­ke od Ba­li­ba­ro­vih iz­ja­va.

Da­kle, šta se de­ša­va sa ovim pa­rom kon­ce­pa­ta – ra­si­zmom i an­ti­se­mi­ti­zmom? Za­što ih, po­seb­no u Fran­cu­skoj, stal­no do­vo­di­mo u ve­zu? Ima­mo je­dan isti po­kret pro­tiv ra­si­zma i an­ti­se­mi­ti­zma; zna­mo da ne mo­že­mo da ih raz­dvo­ji­mo, i da je­dan ne mo­ že­mo da iden­ti­fi­ku­je­mo sa dru­gim. Ka­kav je ovo neo­bič­ni par, i šta se kri­je iza ove po­tre­be da ih ne raz­dva­ja­mo i ne ho­mo­ge­ni­zu­je­mo? Usko­ro ću po­ 268

vîðeñjå

ku­ša­ti da od­go­vo­rim na ono što nam je Etjen Ba­li­ bar upra­vo re­kao o ovom pi­ta­nju.

Sva­ka­ko da je ovaj do­ga­đaj još neo­p­hod­ni­ji i još hit­ni­ji ako ima­mo u vi­du da da­nas – kad ka­žem „da­ nas”, mi­slim da­nas… da­nas, u ra­tu – ima­mo po­sla sa broj­nim stva­ri­ma ko­je ni­su ra­si­zam: na­ci­o­na­li­zam ni­je ra­si­zam, kse­no­fo­bi­ja ni­je ra­si­zam. Po­sto­ji mno­ go to­ga bli­skog ra­si­zmu što ni­je ra­si­zam, i mo­ra­mo uze­ti u ob­zir ovu bli­skost, ali i ri­go­ro­zno raz­li­ko­va­ nje ovih kon­ce­pa­ta. Zbog to­ga je ovaj do­ga­đaj to­li­ko neo­p­ho­dan: za­to što da­nas ima­mo po­sla sa no­vim for­ma­ci­ja­ma ra­si­zma i sa ne­čim dru­gim.

Zbog to­ga mo­ram, uko­li­ko mi ne za­me­ra­te, da vam ka­žem ne­ko­li­ko stva­ri o svom – ako to ni­ je su­vi­še ne­pri­stoj­no – o svom lič­nom in­ve­sti­ra­nju u pi­ta­nje ra­si­zma. Ne­ki od vas, od mo­jih ov­de pri­ sut­nih pri­ja­te­lja, zna­ju da sam ro­đen u ze­mlji ko­ ja ni­je bi­la ze­mlja. To je bi­la ko­lo­ni­zo­va­na ze­mlja ko­ja je sma­tra­na de­lom Fran­cu­ske, i u ko­joj su, u mo­joj ge­ne­ra­ci­ji, raz­li­či­te vr­ste ra­si­za­ma de­lo­va­le u svim prav­ci­ma. U Al­ži­ru, gde sam ro­đen, sva­ka oso­ ba mo­gla bi da tvr­di da je bi­la žr­tva ra­si­zma, i da je u isto vre­me uče­stvo­va­la u ne­kom ra­si­zmu. To va­ži za one ro­đe­ne u Fran­cu­skoj, za fran­cu­ske gra­đa­ne ko­ji su do­šli iz Fran­cu­ske; isto ta­ko va­ži i za Al­žir­ce (bez ob­zi­ra da li go­vo­re arap­ski ili ber­ber­ski); va­ži i za Ita­li­ja­ne, Špan­ce i Mal­te­ža­ne. Va­ži, na­rav­no, i za Je­vre­je, ko­ji su, kao što nas je ju­tros pod­se­tio Žil Ani­džar (Gil Ani­djar), 1870. do­bi­li fran­cu­sko dr­ža­ vljan­stvo, da bi ka­sni­je, ka­da sam ja bio ma­li, to­kom ra­ta, za vre­me na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je Fran­cu­ske, bi­li li­še­ni tog dr­ža­vljan­stva. Oni su u to vre­me, na­rav­ no, bi­li žr­tve an­ti­se­mi­ti­zma, ali ne kao gra­đa­ni, ne­ go kao ne-gra­đa­ni. Na­zi­va­li su ih – nas su na­zi­va­li – „do­mo­ro­dač­kim Je­vre­ji­ma”. Do­mo­ro­dač­ki Je­vre­ji, to zna­či ne-gra­đa­ni, oni ko­ji ne pri­pa­da­ju ni­jed­nom na­ro­du: ni al­žir­skoj na­ci­ji, ni fran­cu­skoj na­ci­ji. Oni su, na­rav­no, u iz­ve­snoj me­ri bi­li žr­tve an­ti­se­mi­ti­zma od stra­ne Al­ži­ra­ca, i u mno­go ve­ćoj me­ri od stra­ne fran­cu­skog na­ro­da i fran­cu­ske Vla­de.

269

Za­to sam, na­rav­no, bio ve­o­ma ose­tljiv ka­da se ra­di­lo o ovim ra­zno­vr­snim ra­si­zmi­ma. Ipak, mo­ram da pri­znam da su se po­ne­kad lju­di iz mog mi­ljea, pri­pad­ni­ci je­vrej­ske za­jed­ni­ce, po­na­ša­li na iz­ve­stan ra­si­stič­ki na­čin pre­ma al­žir­skom na­ro­du, pre­ma Ara­pi­ma, a po­ne­kad i pre­ma Fran­cu­zi­ma. Kao ma­li, uče­stvo­vao sam u ovom ne­ja­snom ra­si­zmu pre­ma svi­ma… pre­ma svi­ma… čak i pre­ma Fran­cu­zi­ma. I da­lje imam ne­ka­kav ose­ćaj, da ka­že­mo bla­ge iro­ni­ je i sum­nji­ča­vo­sti, pre­ma sve­mu fran­cu­skom. Ta­ko da se ne bih mo­gao za­kle­ti da ni­sam bio do­dir­nut.

Ipak, na­rav­no, po­što sam to­li­ko pro­pa­tio – ne to­li­ko ko­li­ko oni u Evro­pi – ali po­što sam to­li­ko pro­pa­tio, bio sam ve­o­ma ose­tljiv ka­da se ra­di­lo o pi­ta­nju ne­ sa­vla­di­vog ra­si­zma, čak i ne zna­ju­ći šta je to, i u če­ mu je raz­li­ka iz­me­đu an­ti­se­mi­ti­zma i ra­si­zma.

Sa­da, ka­da sam ovo re­kao, mo­ram da pri­znam da sam – ka­da mi je Dra­gan re­kao ne­što o ovom pro­jek­tu i na­zi­vu kon­fe­ren­ci­je „tRa­sa”, o ovoj igri re­ či „t-ra­sa”, de­kon­struk­ci­ja i ra­sa – pr­vo po­mi­slio da je na­ziv po­ma­lo ve­štač­ki, ma­kar ma­lo. Ali on­da sam shva­tio da je ve­ro­vat­no sa­svim oprav­dan, i že­lim da vam ka­žem za­što mi­slim da je oprav­dan. To ni­je ta­ ko lo­ša ili ve­štač­ka igra re­či.

Sva­ka­ko da ni­je mo­je da od­go­va­ram za „de­kon­ struk­ci­ju”. Uop­šte ne bih bio u sta­nju da to ura­dim, što va­ži i za kon­cept „tra­se”, iako sam se mno­go ba­ vio ovim re­či­ma. Me­đu­tim, imam ose­ćaj da sam ve­o­ma ma­lo go­vo­rio, te­mat­ski, o ra­si i ra­si­zmu sa aspe­ka­ta de­kon­struk­ti­vi­zma. Na­pi­sao sam iz­ve­sne tek­sto­ve ko­ji su te­mat­ski usme­re­ni ka to­me – na pri­ mer, tu je tekst o Man­de­li, na­ra­tiv o Man­de­li, „Po­ sled­nja reč ra­si­zma”, o dr­žav­nom ra­si­zmu, što je ve­ o­ma spe­ci­fič­na te­ma, i ka­sni­je ću se vra­ti­ti na to šta ovaj kon­cept dr­žav­nog ra­si­zma za­pra­vo zna­či. Ali osim to­ga, ni­sam se di­rekt­no ba­vio pi­ta­njem ra­se i ra­si­zma. Čak i tekst o Geschlecht-u, ko­ji je Ba­li­bar po­me­nuo, ni­je bio tekst o ra­si­zmu. Na­rav­no, ra­sa je bi­la ta­mo, ali…

vîðeñjå

Zbog če­ga je ta­ko? Na iz­ve­stan na­čin, re­kao bih da se ni­sam ogla­ša­vao u ve­zi sa ovim pi­ta­njem za­to što je de­kon­struk­ci­ja u pot­pu­no­sti – ovo ne ka­žem u ve­štač­kom zna­če­nju – de­kon­struk­ci­ja ra­si­zma.

Dru­gim re­či­ma, de­kon­struk­ci­ja – ov­de bih pr­vo iz­dvo­jio dva ni­voa – ona ni­je de­kon­struk­ci­ja traj­ nih uslo­va za mo­guć­nost ra­si­zma, ne­go pre sve­ga du­ge se­kven­ce, du­gog isto­rij­skog ni­za mo­guć­no­sti za ono što na­zi­va­mo ra­si­zmom u nje­go­vom strikt­ no mo­der­nom zna­če­nju. Za­to ću po­če­ti ta­ko što ću na­pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu uslo­va za mo­guć­nost ra­ si­zma. Ovi uslo­vi za mo­guć­nost, ko­ji su na­rav­no u pot­pu­no­sti fi­lo­zof­ski, ob­u­hva­ta­ju ve­ko­ve; oni su, re­ kao bih, ne­raz­dvo­ji­vi od isto­ri­je fi­lo­zo­fi­je, i ubr­zo ću se vra­ti­ti na ovo.

Ta­ko ima­mo strog, uzak, mo­de­ran kon­cept ra­ si­zma, ko­ji je po­ve­zan sa mno­gim stva­ri­ma ko­je je Etjen po­me­nuo: sa isto­ri­jom ko­lo­ni­ja­li­zma, pse­u­do­ na­uč­nim po­zna­va­njem bi­o­lo­gi­je i ge­ne­ti­ke, i iz­ve­ snom isto­ri­jom na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve – taj ra­si­zam u stro­gom smi­slu re­či fe­no­men je ko­ji pri­pa­da de­vet­ na­e­stom i dva­de­se­tom ve­ku. Za­to mo­ra­mo da na­ pra­vi­mo raz­li­ku iz­me­đu ova dva ni­voa, i ja sma­tram da de­kon­struk­ci­ja pre sve­ga po­ku­ša­va da ana­li­zi­ra, mo­že­mo re­ći da de­kon­stru­i­še, op­šte pred­u­slo­ve za ra­si­zam. Za­tim, na isti isto­rij­ski na­čin, ona po­ku­ša­ va da ar­ti­ku­li­še ovaj op­šti ni­vo, za­jed­no sa nje­go­vom uskom spe­ci­fi­ka­ci­jom u vi­du mo­der­nog ra­si­zma u strikt­nom zna­če­nju.

Pre ne­go što na­sta­vi­mo sa ovom di­sku­si­jom, po­sta­vio bih ne­ko­li­ko pi­ta­nja, ko­ja bi­smo sa aspe­ ka­ta se­man­ti­ke i lo­gi­ke mo­gli na­zva­ti ap­strakt­nim.

San­der Gil­man je ju­tros iz­neo svo­ju pro­vo­ka­tiv­nu tvrd­nju: „Mi pri­ča­mo, pri­ča­mo, pri­ča­mo, a ne bi tre­ ba­lo sa­mo da pri­ča­mo ne­go ne­što i da ura­di­mo.” Da, sla­žem se. Tre­ba­lo bi ne­što i da ura­di­mo, a ne sa­mo da pri­ča­mo. Me­đu­tim, ra­si­zam pre sve­ga za­vi­si od go­vo­ra, od je­zi­ka. Ne ve­ru­jem u ide­ju, u fi­lo­zof­ski to­pos ko­ji ka­že da je čo­vek ži­vo­ti­nja ko­ja go­vo­ri i da sve za­vi­si od ove nje­go­ve oso­bi­ne. Ali i po­red to­ga,

ži­vo­ti­nja ko­ja ne go­vo­ri, ako ta­ko ne­što po­sto­ji – a u tom po­gle­du sam ve­o­ma re­zer­vi­san – ži­vo­ti­nja ko­ja ne go­vo­ri ne bi ni­ka­da bi­la ra­si­sta. Ra­si­zam je go­ vor­ni čin, ali – a ovo je neo­bič­na si­tu­a­ci­ja – on je isto­vre­me­no i sa­svim bez re­či. On je go­vor i, kao što je Etjen re­kao, on za­vi­si od že­lje za zna­njem – že­ li­mo da zna­mo, ana­li­zi­ra­mo, od­ba­ci­mo i, na­rav­no, uvre­di­mo, ali i da od­re­di­mo, de­fi­ni­še­mo, fi­lo­zof­ski usta­no­vi­mo i da zna­mo. To je že­lja za zna­njem.

U isto vre­me i si­mul­ta­no – ovo je jed­na od apo­ ri­ja – to je čin bez go­vo­ra. Ako bi­ste pi­ta­li ra­si­stu: „Šta je ra­sa? Ka­ko to iden­ti­fi­ku­je­te?” – pi­ta­nje ne­vi­ dlji­vo­sti je da­nas po­me­nu­to vi­še pu­ta – ra­si­sta bi od­ go­vo­rio: „Pa, to je ne­što što ne mo­gu da ob­ja­snim.

Ose­ćam do­dir ili mi­ris, ali ne mo­gu da de­fi­ni­šem šta je ra­sa, šta je ra­sna oso­bi­na. To ni­je jed­no­stav­ no bo­ja; ni­je ovo ili ono ili ne­što tre­će.” Za­to što oni zna­ju, po­što su ovo pro­ve­ri­li, da kon­cept ra­se ne­ma na­uč­ni sa­dr­žaj. Zbog to­ga zna­ju da je, na­po­slet­ku, ra­si­stič­ko po­na­ša­nje bez re­či. Ono je re­to­rič­ko, ono je raz­go­vor­no, ono je elo­kvent­no, ali je isto­vre­me­no i bez re­či. Isto­vre­me­no že­lja za zna­njem i pri­zna­va­ nje da se o to­me ni­šta ne zna.

Dru­ga neo­bič­na struk­tu­ra, iz ugla se­man­ti­ke i lo­gi­ke, pa čak i for­mal­ne lo­gi­ke, je­ste to što obič­ no ve­ru­je­mo da je ra­si­zam kon­cept ko­ji je for­mi­ran, ko­ji je ob­li­ko­van pre­ma re­či i kon­cep­tu ra­se. Pr­vo zna­mo šta je „ra­sa”, a ra­si­zam je na­čin po­stu­pa­nja sa ra­som, stva­ra­nja i kul­ti­vi­sa­nja hi­je­rar­hi­je, na­čin da se ka­že: „Ova ra­sa je bo­lja od one. Ja pri­pa­dam su­ per­i­or­noj ra­si a ti pri­pa­daš in­fe­ri­or­noj” i ta­ko da­lje.

Ra­si­zam se ta­ko gra­di kao spe­ci­fi­ka­ci­ja ra­se – zna­ mo šta je ra­sa, pa on­da ide­mo od ra­se do ra­si­zma.

Me­đu­tim, si­tu­a­ci­ja je upra­vo obr­nu­ta… upra­vo obr­nu­ta. Zna­mo da kon­cept ra­se ne­ma sa­dr­žaj, da ne­ma fi­lo­zof­ski ni­ti na­uč­ni sa­dr­žaj. To zna­či da ra­ si­zam kon­stru­i­še ili pro­iz­vo­di kon­cept ra­se. Da­kle, mo­ra­mo da ide­mo od ra­si­zma do ra­se. Ra­sa je ve­ štač­ki pro­iz­vod ono­ga što na­zi­va­mo ra­si­zmom. Ne zna­mo šta je ra­si­zam, ali zna­mo da je to uslov za 270

vîðeñjå

kon­cept, za ta­ko­zva­ni kon­cept ra­se, ko­ji bi tre­ba­lo da od­go­va­ra na­zi­vu „ra­sa”. To zna­či da kon­cept ra­se ni­je pr­vo što je na­sta­lo. Zbog to­ga ra­si­zam pre­ži­vlja­ va sve op­tu­žbe da pred­sta­vlja ne-zna­nje, pse­u­do­bi­o­ lo­ško ili ge­net­sko zna­nje ko­je je, po­seb­no u 19. ve­ku, tre­ba­lo da pred­sta­vlja te­melj, osno­vu ra­si­zma.

Zbog če­ga je de­kon­struk­ci­ja – pi­ta­njem de­kon­ struk­ci­je ov­de se ba­vim zbog to­ga što je u na­slo­vu, to je mo­ja du­žnost… Zbog če­ga je de­kon­struk­ci­ja, od sa­mog po­čet­ka i to­kom ce­lo­kup­nog svog po­sto­ ja­nja, im­pli­cit­no ili eks­pli­cit­no, de­kon­struk­ci­ja ko­ re­na ra­si­zma, op­štih uslo­va za mo­guć­nost ra­si­zma?

Dru­gim re­či­ma, isto­ri­je ra­si­zma? De­kon­struk­ci­ja ni­je sa­mo isto­rij­ska; ona je i de­kon­struk­ci­ja iz­ve­ snog kon­cep­ta isto­ri­je, ali je ta­ko­đe i isto­ri­ja, isto­ ri­ja ono­ga što omo­gu­ća­va ra­si­zam. Zbog če­ga? Pre sve­ga – ov­de po­no­vo oprav­da­vam re­fe­ren­cu, lo­šu igru re­či, na­ziv „tRa­sa” – za­to što ni­ka­kva ra­sa ne po­sto­ji. Ra­sa je ne­što dru­go, ne­vi­dlji­vo, spek­tral­no, trag (tra­sa) dru­gog – ne sa­mo dru­gost, ne­go dru­ga dru­gost dru­gog, ne­što što ni­ka­da ne pred­sta­vlja se­ be kao ta­kvo. To ni­je bo­ja, ni­je in­te­li­gen­ci­ja, to je ne­ što što ne po­sto­ji i što se ni­ka­da ne po­ja­vlju­je. To je ali­bi, je­dan spek­tral­ni ali­bi. To je tra­sa ili trag, a kon­ cept tra­se de­lu­je pri­klad­no za ozna­ča­va­nje ono­ga… kon­kret­no ra­se… ono­ga što ra­si­sti na­zi­va­ju ra­som.

Zna­mo da me­ta ra­si­zma – iako tu mo­že po­ sto­ja­ti, kao što je ovog po­sle­po­dne­va re­kao Dej­vid, mo­že po­sto­ja­ti mno­go taj­nih spo­ra­zu­ma iz­me­đu hi­ bri­di­za­ci­ja, ka­le­mlje­nja i ta­ko da­lje – ni­je po­li­tič­ki ne­pri­ja­telj, ni­je gra­đa­nin, ni­je stra­ni dr­ža­vlja­nin ili stra­nac. Me­ta je ne­ko dru­gi, ko ne pri­pa­da ni­jed­noj po­li­tič­koj ka­te­go­ri­ji. To ni­je ne­ko ko pri­pa­da dru­goj na­ci­ji. Zbog to­ga ra­si­zam ni­je na­ci­o­na­li­zam, iako se če­sto gra­ni­če, če­sto idu za­jed­no, ali to ni­je na­ci­o­ na­li­zam. Zna­či da je to ne­ko dru­gi, i to ta­ko­đe ne­ ma ve­ze ni sa re­li­gi­jom – u prin­ci­pu… u prin­ci­pu.

To je su­zbi­je­ni trag, a mi, na­rav­no, ne mo­že­mo i ne tre­ba da iz­be­ga­va­mo psi­ho­a­na­li­zu. Ov­de je psi­ho­ a­na­li­tič­ka pro­ble­ma­ti­ka od ne­pro­ce­nji­vog zna­ča­ja.

271

Ne ka­žem da ovo tre­ba da po­sma­tra­mo kroz pri­zmu or­to­dok­snog froj­dov­skog na­sle­đa, ne­go da bi, u naj­ ma­nju ru­ku, tre­ba­lo po­li­ti­zo­va­ti psi­ho­a­na­li­tič­ko pi­ ta­nje i uve­sti ga na je­dan ne­iz­be­žan na­čin.

Dru­go. Dru­gi raz­log što je de­kon­struk­ci­ja u ve­ zi sa sa­mim uslo­vi­ma za mo­guć­nost ra­si­zma – ne traj­nim uslo­vi­ma za mo­guć­nost, ne­go ve­li­kim uslo­ vi­ma za mo­guć­nost; ve­li­kim kao, da ka­že­mo, dva­de­ set pet ve­ko­va; mno­go ve­ćim od mo­der­nog, strikt­ nog fe­no­me­na ra­si­zma. Pre sve­ga, s ob­zi­rom na to da se ra­si­zam osla­nja na skup kon­ce­pa­ta, na od­re­ đe­ne kon­cep­te ko­ji kon­sti­tu­i­šu fi­lo­zo­fi­ju kao ta­kvu.

Opo­zi­ci­ja physis – to je pri­ro­da, ne pri­ro­da u ka­ sni­jem zna­če­nju, ne­go kao physis, phyein – i no­mos, in­sti­tu­ci­ja, za­kon, kao su­prot­nost poj­ma the­sis (po­ no­vo no­mos, ko­ji se po­sta­vlja kao in­sti­tu­ci­ja); kao su­prot­nost poj­mu tec­hne. Ra­si­stič­ki dis­kurs uvek po­ku­ša­va da na­tu­ra­li­zu­je ono što ni­je pri­rod­no, i tu se osla­nja na pret­po­sta­vlje­nu pri­rod­nost. Ako ra­si­ stič­kom dis­kur­su odu­zme­mo re­fe­ren­cu na pri­ro­du, bi­la ona bi­o­lo­ška, ge­net­ska ili ka­kva god, ne osta­je vi­še ni­ka­kav osnov za bi­lo ka­kav ra­si­stič­ki dis­kurs. Čim de­kon­struk­ci­ja raz­mon­ti­ra ili pre­i­spi­ta ovu bi­ nar­nu opo­zi­ci­ju iz­me­đu physis-a i dru­gih (no­mos, tec­hne, the­sis), te­me­lji ra­si­zma osta­ju u ru­še­vi­na­ma.

Za­tim, po­red to­ga, tu je kon­cept re­fe­ren­ce na po­re­klo i fi­li­ja­ci­ju. Od sa­mog po­čet­ka, de­kon­struk­ ci­ja je po­ku­ša­va­la da za­kom­pli­ku­je pi­ta­nje po­re­kla, jed­no­stav­nog po­re­kla i fi­li­ja­ci­je… čak i ge­ne­a­lo­gi­je.

To­kom iz­ve­snog vre­me­na, po­ku­ša­vao sam da po­jam „ge­ne­a­lo­gi­ja” ko­ri­stim ona­ko ka­ko su ga ko­ri­sti­li Ni­če ili Fu­ko, ali sam na kra­ju shva­tio da je i ovaj kon­cept ge­ne­a­lo­gi­je sam po se­bi sum­njiv, zbog to­ga što se re­fe­ri­še na po­re­klo, fi­li­ja­ci­ju, ge­ne­ti­ku, mno­ štvo na­vod­nih ar­gu­me­na­ta ra­si­zma. To je po­seb­no slu­čaj ka­da sam, u svo­jim no­vi­jim ra­do­vi­ma, obra­ tio pa­žnju na kon­cept brat­stva, kon­cept sa­brat­stva, ko­ji je to­li­ko od­lu­ču­ju­ći, ne sa­mo u avra­mov­skim kul­tu­ra­ma, ne­go i u grč­koj kul­tu­ri. Pri­vi­le­gi­ja ko­ja se do­de­lju­je bra­tu, ne se­stri ne­go bra­tu, sa svim svo­

vîðeñjå

jim pri­rod­nim i na­ci­o­nal­nim, sa svim što ima ve­ze sa ro­đe­njem, rod­nim me­stom, po­ne­kad i sa autoh­ to­no­šću. Sve što sam usme­rio pro­tiv ove pri­vi­le­gi­ je brat­stva, čak i u okvi­ru de­mo­krat­skog dis­kur­sa, bio je, u prin­ci­pu, od­go­vor, je­dan kri­tič­ki od­go­vor na je­dan mo­gu­ći ra­si­zam. To mo­žda zvu­či po­ma­lo pro­vo­ka­tiv­no ili pre­te­ra­no, ali čim do­de­li­te pri­vi­le­ gi­ju bra­tu, ra­si­zam je spre­man da se po­ja­vi. Ne­mam ni­šta pro­tiv bra­će, na­rav­no, ali ka­da kon­cept bra­ta i brat­stva po­sta­ne po­li­tič­ki pro­gram, mo­že­te bi­ti si­ gur­ni da u tom dis­kur­su, ma­kar po­ten­ci­jal­no, po­ sto­ji ne­ki ra­si­zam.

Je­dan od pa­ra­dok­sa de­nun­ci­ja­ci­je (ov­de već po­na­vljam ili ko­ri­stim ne­ke od ve­o­ma bo­ga­tih pri­ me­da­ba ko­je je Etjen ma­lo­čas iz­neo u ve­zi sa hu­ ma­ni­stič­kim dis­kur­som, an­tro­po­lo­gi­jom i hu­ma­ ni­zmom), je­dan od da­na­šnjih pa­ra­dok­sa ve­o­ma uni­ver­zal­ne de­nun­ci­ja­ci­je, go­to­vo uni­ver­zal­ne de­ nun­ci­ja­ci­je ge­ne­ti­ci­zma, bi­o­lo­gi­zma – a ra­si­zam se sma­tra bi­o­lo­gi­zmom ili ge­ne­ti­ci­zmom, iako to ni­je to­li­ko jed­no­stav­no – je­ste to što, ka­ko bi­smo kri­ti­ ko­va­li euge­ni­zam, ge­ne­ti­ci­zam ili bi­o­lo­gi­zam, mo­ ra­mo po­no­vo da uve­de­mo iz­ve­sne kon­cep­te ko­ji ra­de su­prot­no od ono­ga što bi tre­ba­lo da ra­de. Do­ pu­sti­te da vam dam pri­mer, iz­u­ze­tan pri­mer klo­ ni­ra­nja. Ovo je ne­što u če­mu se sla­žu Buš i Ši­rak.

Obo­ji­ca… u tom po­gle­du po­sto­ji op­šti kon­sen­zus… obo­ji­ca osu­đu­ju klo­ni­ra­nje. Oni že­le da ta osu­da bu­ de une­ta u me­đu­na­rod­ni za­kon. Ni­sam pri­sta­li­ca klo­ni­ra­nja i ne že­lim da na­sta­nu ar­mi­je klo­no­va, ali ni­je u to­me pro­blem. Sum­nji­čav sam u po­gle­du ak­ si­o­ma­ti­ke ove de­nun­ci­ja­ci­je klo­ni­ra­nja. Ova de­nun­ ci­ja­ci­ja klo­ni­ra­nja kao ge­net­ske re­pro­duk­ci­je istog, upra­vo bez že­lje dva po­la, bez lju­bav­nog či­na i ta­ko da­lje – ova de­nun­ci­ja­ci­ja po­no­vo uvo­di ide­ju da bi klo­no­vi, pred­sta­vlja­ju­ći pot­pu­no iden­tič­nu re­pro­ duk­ci­ju svog mo­de­la, da ta­ko ka­že­mo, jed­no­stav­no do­no­si­li na svet iden­tič­ne in­di­vi­due. Kul­tu­ra ne bi ima­la uti­ca­ja, obra­zo­va­nje ne bi ima­lo uti­ca­ja. To bi jed­no­stav­no bi­lo mon­stru­o­zno po­na­vlja­nje će­li­je,

pro­gra­ma ko­ji je klo­ni­ran. To je, pod jed­nim hu­ma­ ni­stič­kim ali­bi­jem, za­pra­vo re­pro­duk­ci­ja ovog ge­ net­skog, ge­ne­ti­stič­kog i bi­o­lo­gi­stič­kog, i prak­tično ra­si­stič­kog dis­kur­sa. Ta­ko iz­ve­stan hu­ma­ni­zam i iz­ ve­stan ra­si­zam po­sta­ju jed­no. To se če­sto de­ša­va i, ako na­sta­vi­mo da pra­ti­mo ovu nit, vi­de­će­mo broj­ne slu­ča­je­ve u ko­ji­ma se ra­si­zam pred­sta­vljao kao hu­ ma­ni­zam, ili u ko­ji­ma je hu­ma­ni­zam bio otvo­ren za ra­si­zam.

Ovo su ve­o­ma, ve­o­ma op­šti uslo­vi za mo­guć­ nost, u fi­lo­zo­fi­ji i kao fi­lo­zo­fi­ja, za­to što raz­li­ko­va­nje iz­me­đu physis-a i nje­go­vih dru­gih od­re­đu­je struk­ tu­ru ce­lo­kup­ne isto­ri­je fi­lo­zo­fi­je. Baš kao raz­li­ko­va­ nje iz­me­đu in­te­lek­ta i ču­la, ak­tiv­no­sti i pa­siv­no­sti itd. Ka­da raz­mon­ti­ra­mo ovu opo­zi­ci­ju, raz­mon­ti­ra­li smo sve u fi­lo­zo­fi­ji. To je fi­lo­zo­fi­ja kao op­šta struk­ tu­ra, op­šti uslov za mo­guć­nost ra­si­zma.

Ako sa­da po­gle­da­mo ra­si­zam u stro­gom smi­ slu re­či, što zna­či mo­der­nu spe­ci­fi­ka­ci­ju ove op­šte struk­tu­re, mo­ra­mo da pri­zna­mo po­sto­ja­nje jed­nog pa­ra­dok­sa: ka­da su ovi op­šti uslo­vi za mo­guć­nost ugro­že­ni, ka­da su ugro­že­ni autoh­to­nost, sta­bil­nost dru­štva i nor­mal­ni, nor­ma­tiv­ni na­čin re­pro­duk­ci­je, ova pret­nja pro­iz­vo­di ra­si­zam, po­ja­ča­va ra­si­zam. Za­ to što zna­mo da će do­ći do pre­me­šta­nja po­pu­la­ci­je.

Zbog ko­lo­ni­za­ci­je, kao i zbog broj­nih mo­der­nih fe­ no­me­na, zna­mo da sta­bil­no­sti za­jed­ni­ca i iden­ti­te­ ta pre­te upra­vo ova ka­le­mlje­nja i hi­bri­di­za­ci­je, ova pre­me­šta­nja po­pu­la­ci­je, no­ve teh­no­lo­gi­je i ta­ko da­ lje, i upra­vo re­ak­ci­ja na ovu no­vu epo­hu do­vo­di do raz­vo­ja ra­si­zma u nje­go­vom mo­der­nom ob­li­ku. A to ima ve­ze sa ro­đe­njem i sa kri­zom na­ci­o­nal­ne dr­ža­ve.

Ka­da sam već po­me­nuo na­ci­o­nal­nu dr­ža­vu, re­ ći ću ne­što i o pri­me­ru dr­žav­nog ra­si­zma, ko­jim sam se po­za­ba­vio ka­da sam se ba­vio pi­ta­njem ra­si­zma u Ju­žnoj Afri­ci, u ra­du „Po­sled­nja reč ra­si­zma”. Sa jed­ ne stra­ne, apart­hejd je bio po­sled­nji dr­žav­ni ra­si­zam na sve­tu. Dru­gim re­či­ma, po­sle Dru­gog svet­skog ra­ ta, ra­si­zam je uklju­čen u Ustav, i to je, iz­gle­da, bio po­sled­nji pri­mer. Ali upam­ti­te ne­ko­li­ko stva­ri: pre 272

vîðeñjå

sve­ga, si­stem apart­hej­da že­leo je da „oslo­bo­di” cr­ nu za­jed­ni­cu. Sme­šta­ju­ći ih u ban­tu­sta­ne, u nji­hov pro­stor, re­kli su: „Pa, mi će­mo bi­ti slo­bod­ni, a i oni će bi­ti slo­bod­ni, jer će ima­ti svo­ju kul­tu­ru”. To je na­ vod­no bio na­čin za oslo­bo­đe­nje dru­gog, dru­gih.

Dru­ga stvar: to je bi­la ide­o­lo­gi­ja ili te­o­lo­gi­ja „iza­bra­nog na­ro­da”. Zna­mo da su vo­or­trek­kers, pr­vi pi­o­ni­ri u Ju­žnoj Afri­ci, se­be do­ži­vlja­va­li kao pra­ve He­bre­je, kao pra­vi he­brej­ski iza­bra­ni na­rod, baš kao i kal­vi­ni­stič­ki te­o­lo­zi. Ne­što slič­no po­sto­ji u Sje­di­ nje­nim Dr­ža­va­ma. Po­sto­ji iz­ve­sna ana­lo­gi­ja iz­me­đu be­lih Ju­žno­a­fri­ka­na­ca, he­brej­skog iza­bra­nog na­ro­da i Ame­ri­ka­na­ca. Po­sto­ji ne­što – ne­ću to iden­ti­fi­ko­ va­ti – ne­što ana­log­no to­me u re­fe­ren­ci na iz­ve­stan iz­bor, na iz­ve­stan te­o­lo­ški iz­bor.

Re­ći da je apart­hejd bio po­sled­nji dr­žav­ni ra­si­ zam kao ta­kav sa­mo je je­dan na­čin da se stva­ri pred­ sta­ve. To je do­slov­no isti­ni­to, ali ni­je su­štin­ski isti­ni­ to, jer sva­ki ra­si­zam, na iz­ve­stan na­čin, te­ži da bu­de dr­žav­ni ra­si­zam. Zbog to­ga je po­li­tič­ki. U prin­ci­pu – to je jed­na od apo­ri­ja – u prin­ci­pu, stro­go uzev­ ši, ra­si­zam ni­je po­li­tič­ki. To ni­je po­li­tič­ki fe­no­men.

Ra­si­zam tvr­di da je apo­li­ti­čan ili me­ta­po­li­ti­čan, ali u stva­ri tra­ži po­li­tič­ke uslo­ve u ko­ji­ma bi mo­gao da se, da ta­ko ka­že­mo, re­a­li­zu­je. Ta­ko sva­ki ra­si­zam po­ku­ ša­va da iz­gra­di po­li­tič­ke uslo­ve za svo­je po­sto­ja­nje, da ta­ko ka­že­mo. To zna­či, dr­žav­ne uslo­ve. Po­li­ti­ka ov­de ozna­ča­va dr­ža­vu. Na­rav­no, ne bi tre­ba­lo iz­jed­ na­ča­va­ti po­li­ti­ku i dr­ža­vu, i Karl Šmit nas upo­zo­ra­va da to ne ra­di­mo, ali on ta­ko­đe ka­že i da je glav­ni ob­ lik po­li­ti­ke za­pra­vo dr­ža­va, ob­lik dr­ža­ve.

Na iz­ve­stan na­čin, sva­ki put ka­da se ra­si­zam po­ja­vi – ne kao ra­si­zam, jer on se ne po­ja­vlju­je kao ta­kav – on se po­ja­vlju­je sa svo­jim pro­gra­mom, sa svo­jim po­li­tič­kim ci­ljem, sa ne­kim pro­gra­mom na ni­vou dr­ža­ve. Ta­ko, na iz­ve­stan na­čin, sva­ki ra­si­ zam te­ži da bu­de dr­žav­ni ra­si­zam. Se­ćam se da je u Fran­cu­skoj, se­dam­de­se­tih go­di­na, po­sto­ja­la de­ba­ ta u ve­zi sa jed­nim pro­fe­so­rom (Etjen se ve­ro­vat­ no ovo­ga se­ća). Bio je to pro­fe­sor Bu­tan (Bo­u­tang), 273

po­znat po to­me što je bio de­sni­čar­ski, eks­trem­ni, an­ti­se­mit­ski „ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sta” za vre­me na­ci­stič­ke oku­pa­ci­je Fran­cu­ske, ko­ji je iz­ba­čen iz obra­zov­nog si­ste­ma (bio je pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je), a za­tim vra­ćen na du­žnost pro­fe­so­ra. (Tu je do­šlo do de­ba­te, ali ne­ću se vra­ća­ti na to.) Ka­da sam ga na­pao, on mi je od­ go­vo­rio u jed­nom li­stu, re­kav­ši da ni­ka­da ni­je bio an­ti­se­mi­ta u ra­si­stič­kom smi­slu. Re­kao je: „Mo­ja dok­tri­na bi­la je dr­žav­ni an­ti­se­mi­ti­zam, an­tisémi­ti­ sme d’état.” Ti­me je hteo da ka­že: „Ne­mam ja ni­šta pro­tiv Je­vre­ja kao ra­se, ni­šta pro­tiv Je­vre­ja kao re­li­ gi­je, ali imam pro­tiv Je­vre­ja kao gra­đa­na Fran­cu­ske.

Oni ne bi tre­ba­lo da bu­du gra­đa­ni Fran­cu­ske. To je či­sto po­li­tič­ka stvar.”

Na­rav­no, stvar je u to­me što, ako po­ku­ša­mo da de­fi­ni­še­mo po­li­tič­ko, ne mo­že­mo da iz­beg­ne­mo broj­ne per­ma­nent­ne oso­bi­ne, kao što je re­fe­ren­ca na dr­ža­vu kao ne­što lo­ci­ra­no, ne­što što ima lo­ka­ ci­ju, ne­što sa te­ri­to­ri­jom, po­li­ci­ja sa te­ri­to­ri­jom (što ta­ko­đe im­pli­ci­ra autoh­to­nost…), se­ku­la­ri­za­ci­ja te­ o­lo­ških kon­ce­pa­ta… Ov­de mo­že­mo pra­ti­ti Šmi­ta, ko­ji je po­ku­šao da po­ka­že da su svi na­ši po­li­tič­ki kon­cep­ti za­pra­vo te­o­lo­ški kon­cep­ti u svom se­ku­la­ ri­zo­va­nom ob­li­ku. Ako je to isti­na, u onoj me­ri u ko­joj je isti­na, sva­ki ra­si­zam kao po­li­tič­ka stvar je u pot­pu­no­sti te­o­lo­ško-po­li­tič­ki. Zbog to­ga ima­mo, upr­kos stro­go­sti kon­cep­ta ra­si­zma, ko­ji ni­je ni po­ li­tič­ki ni re­li­gi­o­zni, pa čak ni bi­o­lo­ški, ima­mo jed­ nu me­ša­vi­nu, ve­štač­ku me­ša­vi­nu ne­po­li­tič­kog i po­ li­tič­kog, ne­re­li­gi­o­znog i re­li­gi­o­znog, ne­bi­o­lo­škog i bi­o­lo­škog. Sve ovo, to je ne­što što bih na­zvao pla­ stičnost kon­cep­ta. Ne po­sto­ji strog kon­cept ra­si­zma, ali po­sto­ji pla­stič­nost ko­ju mo­ra­mo uze­ti u ob­zir.

To je za­ni­mlji­vo vi­de­ti, i po­mi­njem Šmi­ta jer je nje­gov slu­čaj in­te­re­san­tan. On ne bi re­kao da ne­pri­ ja­telj… Žil Ani­džar go­vo­rio je o ne­pri­ja­te­lju… Šmit bi re­kao da ne­pri­ja­telj kao ne­što po­li­tič­ko ni­ka­da ne bi tre­ba­lo da bu­de pred­met mr­žnje, i da on ni­ka­ da ne bi tre­ba­lo da bu­de ra­sni ne­pri­ja­telj, ne­go či­sto po­li­tič­ki. Me­đu­tim, ne sa­mo što je Šmit bio an­ti­se­

vîðeñjå

mi­ta – što ni­je va­žno za unu­tra­šnji sa­dr­žaj nje­go­ve te­o­ri­je – ali ka­ko je mo­gao da se ba­vi iden­ti­fi­ka­ci­ jom ne­pri­ja­te­lja bez re­fe­ren­ce na et­ni­ci­tet, na­ci­o­ nal­nost i, s ob­zi­rom na to da ni­je la­ko odvo­ji­ti ra­su od et­ni­ci­te­ta, na­ci­o­nal­no­sti, ro­đe­nja, rod­nog me­sta, fi­li­ja­ci­je, kr­vi i ta­ko da­lje, nje­mu je bi­lo te­ško da iz­ beg­ne ovu ra­snu su­šti­nu ne­pri­ja­te­lja, iako to ni­ka­da ni­je pri­znao.

Da­nas pre pod­ne (sa­mo krat­ko o ovo­me, a on­ da ću re­ći ne­što što je di­rekt­no po­ve­za­no sa onim što je Etjen re­kao), San­der Gil­man po­me­nuo je pi­ ta­nje maj­ke i oca. Ne mo­že­mo se ba­vi­ti pi­ta­njem ra­ si­zma ako se ne ba­vi­mo pi­ta­njem fi­li­ja­ci­je, na­rav­no, rod­nog me­sta, kr­vi. Mo­ra­te bi­ti gra­đa­nin ili po kr­vi, ili po tlu. Na­rav­no, ako že­li­te da zna­te, ako tvr­di­ mo, ako mo­ra­mo da zna­mo šta je to ro­đe­nje i ko je ro­đen od stra­ne ko­ga, osla­nja­mo se, ili se oni osla­ nja­ju, tra­di­ci­o­nal­no, na maj­ku. Mo­že­te da pra­ti­te ovu nit, po­seb­no u je­vrej­skoj tra­di­ci­ji, gde je maj­ ka ona ko­ja od­re­đu­je pri­pad­nost. To je zbog to­ga, zbog tog ar­gu­men­ta, ko­ji mo­že­te pro­na­ći svu­da, čak i kod Froj­da – a ja sam po­ku­šao da kri­ti­ku­jem Froj­ da zbog to­ga. Ve­ru­je­mo da smo si­gur­ni ko je maj­ka, dok za oca ne zna­mo. Otac je, kao što je Džojs re­kao, fik­ci­ja, prav­na fik­ci­ja. Otac je prav­na fik­ci­ja. Maj­ka je stvar­na. Zna­mo, vi­di­mo, do­di­ru­je­mo, ima­mo ne­ po­sred­nu per­cep­ci­ju ko je maj­ka, dok je otac sa­mo za­klju­čak raz­mi­šlja­nja, prav­na fik­ci­ja. Sa­da… da­nas zna­mo… ali tre­ba­lo je od­u­vek da zna­mo da ne zna­ mo ko je maj­ka. Sa­da ima­mo na­uč­no zna­nje da je to ne­mo­gu­će – de­te mo­že ima­ti vi­še od jed­ne maj­ke, a maj­ka jed­no­stav­no ni­je oso­ba ko­ja se jed­nog da­na po­ro­di; mo­žda je ta oso­ba sa­mo pri­ma­lac sper­ma­to­ zo­i­da, ili… Pa zna­te o če­mu go­vo­rim. Maj­ka je prav­ na fik­ci­ja u is­toj me­ri u ko­joj je to i otac. Zbog to­ga je da­nas i sâm kon­cept ro­đe­nja, ako ne ne­mo­guć za usta­no­vi­ti, on­da u naj­ma­nju ru­ku pro­ble­ma­ti­čan.

Upra­vo zbog ta­kvih stva­ri – mo­gao bih da na­ ve­dem vi­še ta­kvih stva­ri – do­šlo je do po­ja­ča­va­nja ra­si­zma. Zbog to­ga što te­me­lji zna­nja o ro­đe­nju, o

kr­vi, o fi­li­ja­ci­ji, vo­de u tom sme­ru. To što po­sta­je­mo ra­si­sti re­ak­ci­ja je na fe­no­men ovog ne­zna­nja i ne­us­ta­no­vlji­vo­sti, ne­pri­pa­da­nja i ta­ko da­lje. Mo­der­nost ra­si­zma i nje­go­vo da­na­šnje po­ja­ča­va­nje re­ak­ci­ja su upra­vo na ono što pre­ti op­štem, traj­nom pred­u­slo­vu za na­vod­nu ra­su ili na­vod­ni ra­si­zam. Za­to bih re­ kao da bi isto­vre­me­no tre­ba­lo po­li­ti­zo­va­ti ra­si­zam, tra­ži­ti nje­go­vu po­li­tič­ku struk­tu­ru i, ko­li­ko god je to mo­gu­će, ana­li­zi­ra­ti so­ci­jal­ne, eko­nom­ske i dru­ štve­ne uslo­ve za fe­no­men ra­si­zma. Tre­ba­lo bi po­li­ ti­zo­va­ti ko­li­ko god je to mo­gu­će, a isto­vre­me­no… isto­vre­me­no – to je apo­ri­ja dvo­stru­ke po­ve­za­no­sti – isto­vre­me­no uze­ti u ob­zir da je ra­si­zam sam po se­bi apo­li­ti­čan. On je je­dan apo­li­tič­ni, bes­kraj­ni, ne­ is­crp­ni re­surs.

U pot­pu­no­sti se sla­žem sa onim što je Etjen re­ kao; jed­no­stav­no ću do­da­ti iz­ve­sne fu­sno­te i na svoj na­čin re­ći ono što je on već re­kao. Pre sve­ga, o kon­ struk­ti­vi­stič­kom ili kon­struk­tiv­nom poj­mu ra­se, o ra­si­zmu. Ka­da ste go­vo­ri­li, Etje­ne, o ovoj kon­struk­ ti­vi­stič­koj re­vo­lu­ci­ji, ka­da ste po­me­nu­li Sar­tra, ka­da ste re­kli „u kva­zi­sar­trov­skim ter­mi­ni­ma, ge­ne­ra­li­ šu­ći ono što je Sar­tr ob­ja­snio u ve­zi sa kon­sti­tu­i­sa­ njem ‘Je­vre­ji­na’ kroz ne­pri­ja­telj­ski, stig­ma­ti­šu­ći po­ gled dru­gih, ‘ra­se’ po­sto­je sa­mo u onoj me­ri u ko­joj se od­vi­ja­ju pro­ce­si ra­si­fi­ko­va­nja…” Mi zna­mo da je to bi­la jed­na od Sar­tro­vih te­za u nje­go­vim re­flek­ si­ja­ma o je­vrej­skom pi­ta­nju, da je Je­vre­jin za nje­ga sa­mo ono što ne-Je­vre­jin sma­tra Je­vre­ji­nom. Zbog če­ga ne-Je­vre­jin bi­ra ne­što, a ne ne­što dru­go? Sa jed­ne stra­ne.

Sa dru­ge stra­ne, Sar­tr je pri­znao da ne zna ni­ šta o ju­da­i­zmu, o unu­tra­šnjoj de­fi­ni­ci­ji sa­mog je­ vrej­stva, i po­ku­šao je da na­pra­vi raz­li­ku iz­me­đu auten­tič­nih i ne­a­u­ten­tič­nih Je­vre­ja. Na­čin na ko­ji je de­fi­ni­sao ne­a­u­ten­tič­ne Je­vre­je bio je – ovo ka­žem bez že­lje da bu­dem pro­vo­ka­ti­van i bez sum­nji­če­nja Sar­tra za pra­vi ra­si­zam – bio je ra­si­sto­i­dan, re­kao bih. Ka­da ka­že da je ne­a­u­ten­tič­ni Je­vre­jin onaj ko­ji po­ku­ša­va da iz­bri­še spe­ci­fič­ni ka­rak­ter je­vrej­stva ti­ 274

vîðeñjå

me što će bi­ti uni­ver­za­li­sta, hu­ma­ni­sta, ra­ci­o­na­li­sta, ko­smo­po­li­ta i ta­ko da­lje… To zna­či da nam osta­je to da auten­tič­ni Je­vre­ji mo­ra­ju bi­ti ira­ci­o­na­li­sti, na­ ci­o­na­li­sti i ta­ko da­lje. Sma­tram da je to ve­o­ma uz­ ne­mi­ru­ju­će.

U pot­pu­no­sti se sla­žem sa onim što ste re­kli o vo­lji za zna­njem, da je ra­si­zam na iz­ve­stan na­čin ono što bi Frojd opi­sao kao epi­ste­mo­fi­lič­ki po­riv. Že­lim da znam i že­lim da – ni­je to jed­no­stav­no ne­zna­nje ili op­sku­ran­ti­zam – to je op­sku­ran­ti­zam, ali je­dan op­sku­ran­ti­zam u ob­li­ku epi­ste­mo­fi­li­je. To je ono što ote­ža­va de­kon­struk­ci­ju, jer je de­kon­struk­ci­ja po­ku­ šaj da zna­mo, da de­nun­ci­ra­mo ovaj op­sku­ran­ti­zam, ali da de­nun­ci­ra­mo i iz­ve­stan na­čin, iz­ve­snu že­ju za zna­njem, na­čin za že­lju za zna­njem.

Pot­pu­no se sla­žem sa onim što ste re­kli o neo­ bič­nom od­no­su čo­ve­ka i ži­vo­ti­nje. Pi­ta­nje ani­mal­no­ sti je, na­rav­no, u cen­tru ovog pro­ble­ma. Me­đu­tim, ni­sam si­gu­ran da bih na­pra­vio ta­ko oštru po­de­lu iz­ me­đu „iz­bo­ra” i „se­lek­ci­je”– u jed­nom tre­nut­ku ste re­kli da su ovo dve he­te­ro­ge­ne lo­gi­ke. Ve­ru­jem da se one u jed­nom tre­nut­ku sa­sta­ju, da se sla­žu. Na­rav­no, po­no­vo ne mo­gu da iz­beg­nem pri­mer dr­ža­ve Iz­rael, u ko­joj po­sto­ji jed­na vr­sta dr­žav­nog ra­si­zma. Na­rav­ no, oni to ne bi ta­ko na­zva­li, ali či­nje­ni­ca je da sva­ko či­ja je maj­ka Je­vrej­ka, bez ob­zi­ra da li je nje­go­va ve­ ra ži­va ili ne, sva­ko ko­ga je ro­di­la Je­vrej­ka sma­tra se gra­đa­ni­nom Izra­e­la istog tre­nut­ka ka­da stu­pi na tlo ove ze­mlje (tu je i slo­že­no pi­ta­nje arap­skih Izra­e­la­ca ili izra­el­skih Ara­pa). Ov­de ima­mo, na­rav­no, me­ša­ vi­nu iz­bo­ra i se­lek­ci­je, i mi­slim da nig­de ne po­sto­ji ta­kav pri­mer, jer pro­la­zi kroz ce­lu isto­ri­ju an­ti­se­mi­ ti­zma i ra­si­zma. Sva­ka­ko da la­ko mo­že­mo re­ći – ja to mo­gu da ka­žem kao Je­vre­jin, što me oslo­ba­đa ne­ kih sum­nji – da unu­tar je­vrej­skih za­jed­ni­ca po­sto­ji mno­go an­ti­se­mit­skih ge­sto­va, kao i u izra­el­skoj po­li­ ti­ci, i ta­ko da­lje. Pi­ta­nja bi­o­lo­gi­je, ge­ne­a­lo­gi­je i ge­ne­ ti­ke ov­de ni­su jed­no­stav­no od­sut­na.

Još jed­na stvar o ko­joj bih vo­leo da pro­di­sku­tu­ jem sa va­ma je­ste pi­ta­nje ko­lo­ni­ja­li­zma, im­pe­ri­ja­li­ 275

zma i an­ti­se­mi­ti­zma. U jed­nom tre­nut­ku ste re­kli: „Ko­lo­ni­jal­no, pa sa­mim tim im­pe­ri­ja­li­stič­ko i im­ pe­ri­jal­no”. To je ve­o­ma za­ni­mlji­vo pi­ta­nje, za­to što, sa jed­ne stra­ne, ako uzme­mo pri­mer Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, ko­je su ko­lo­ni­ja, u ko­ji­ma pre­o­vla­đu­je an­ ti­ko­lo­ni­jal­ni dis­kurs – glav­na ide­o­lo­gi­ja ove ze­mlje an­ti­ko­lo­ni­jal­na je od sa­mog po­čet­ka, iz raz­lo­ga ko­ji su nam po­zna­ti: za­to što je to biv­ša ko­lo­ni­ja. Me­ đu­tim, isto­vre­me­no, za­to što su an­ti­ko­lo­ni­jal­ne, one su, na iz­ve­stan na­čin, „im­pe­ri­ja­li­stič­ke”. Za to bi tre­ ba­lo pro­na­ći dru­ga­či­ji na­ziv. Ra­si­zam ko­ji se raz­vi­ja u ovoj ze­mlji ni­je ko­lo­ni­ja­lan. Mo­žda ako go­vo­ri­mo o In­di­jan­ci­ma… da… mo­žda on­da. Ali to je za­pra­vo dru­ga vr­sta ra­si­zma, ka­ri­ka iz­me­đu ra­si­zma i im­pe­ ri­ja­li­zma. Za­pa­zio sam ono što je Dej­vid Gold­berg re­kao o to­me što se da­nas de­ša­va, o to­me ka­ko no­ vi ob­lik na­ci­o­na­li­zma, „im­pe­ri­ja­li­stič­ki” na­ci­o­na­ li­zam, slo­bo­dan ob­lik, da ta­ko ka­žem, oslo­bo­đen ko­lo­ni­ja­li­zma u stro­gom smi­slu re­či… Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve ni­su ko­lo­ni­ja­li­stič­ka ze­mlja. Ko­lo­ni­ja­li­zam je ne­što što pri­pa­da pro­šlo­sti. Ali ovo je je­dan no­ vi na­ci­o­na­li­zam, pa­tri­o­ti­zam; ovo je naj­pa­tri­ot­ski­ja na­ci­o­na­li­stič­ka ze­mlja od svih mo­der­nih de­mo­kra­ ti­ja. Ona je im­pe­ri­ja­li­stič­ka, a ra­si­zam je neo­bi­čan fe­no­men, jer je­din­stvo na­ci­je – ju­tros smo ču­li od­ lič­ne ra­do­ve o ovom fe­no­me­nu – jer je­din­stvo na­ci­ je, uklju­ču­je i crn­ce, cr­ne voj­ni­ke ko­ji se sa­da bo­re u Ira­ku, i crn­ce ko­je su po­sle 11. sep­tem­bra po­če­ li da sma­tra­ju za do­bre gra­đa­ne; se­ti­te se Bu­šo­vih iz­ja­va na ovu te­mu. To je jed­na čud­na, spe­ci­fič­na me­ša­vi­na an­ti­ko­lo­ni­ja­li­stič­kog dis­kur­sa, im­pe­ri­ja­li­ stič­kog – ili mo­žda reč „im­pe­ri­ja” (a zna­te da se o to­me da­nas ras­pra­vlja) vi­še ni­je pri­klad­na, ali ov­de je na de­lu vi­še im­pe­ri­ja­li­zam ne­go ko­lo­ni­ja­li­zam, iz­ mi­šlja­nje no­vih ob­li­ka za svet­ski ra­si­zam. Ali sâm ra­si­zam ne iz­gle­da ona­ko ka­ko je ju­če iz­gle­dao, pa je ovaj nje­gov no­vi ob­lik ono što tre­ba da ob­ja­sni­mo i ana­li­zi­ra­mo.

Sa­mo još ne­što za kraj, jer mi je ja­sno da već pre­du­go go­vo­rim. Pi­ta­nje bu­duć­no­sti. Na iz­ve­stan

vîðeñjå

na­čin, ono što sam po­ku­šao – mo­žda to ni­sam us­ peo da de­mon­stri­ram – ali ono što sam po­ku­šao da ka­žem bi­lo je da je ra­si­zam kao mo­de­ran ob­lik, u svom mo­der­nom, stro­gom ob­li­ku, za­po­čeo sa kra­ jem ra­si­zma… sa kra­jem ra­si­zma. Po­če­tak je kraj.

To je za­to što su uslo­vi za je­dan tri­jum­fa­lan ra­si­zam bi­li za­sta­re­li zbog ono­ga što se de­ša­va na ge­o­po­li­tič­kom, te­le­teh­no­lo­škom i osta­lim pla­no­vi­ma; zbog to­ga se raz­vio no­vi ob­lik ra­si­zma. Nje­gov raz­voj za­po­čeo je od kra­ja, to je bi­la re­ak­ci­ja na svr­še­tak.

Zbog to­ga je ra­si­zam bio, od sa­mog po­čet­ka, po­stra­ si­zam. Od sa­mog po­čet­ka, za­po­čeo je kao po­stra­si­ zam. To mo­že da se iz­ve­de iz Kan­to­vog tek­sta o čo­ ve­čan­stvu i kon­cep­tu ra­se, sve do da­nas. Ta­ko smo po­če­li od po­stra­si­zma. Šta će bi­ti sle­de­će? Ne znam… ne znam… Ono u šta sam go­to­vo si­gu­ran je­ste da, sa ili bez na­zi­va „ra­si­zam”… mo­žda će na­ziv ne­sta­ti… ni­ko ne mo­že da sta­ne iza re­či „ra­si­zam”, ni­ko to ne ra­di. Pre Dru­ gog svet­skog ra­ta bi­lo je lju­di, ve­o­ma ma­lo njih, ko­ji bi re­kli: „Tvr­dim da sam ra­si­sta.” To da­nas vi­še ni­je

mo­gu­će. Mo­žda će reč „ra­si­zam” ne­sta­ti, sa ne­stan­ kom ra­se i ra­si­zma – jer ne­ma na­uč­nog sa­dr­ža­ja, ne­ ma oprav­da­nja. Ali ono če­ga je ra­si­zam simp­tom, to će se na­sta­vi­ti. Bes­kraj­no će se na­sta­vi­ti u no­vim ob­li­ci­ma, a na­ša du­žnost, po­li­tič­ka i me­ta­po­li­tič­ka du­žnost, je­ste da iden­ti­fi­ku­je­mo ove no­ve for­me ra­ si­zma ko­ji ne­ma ime. Mo­ram da pri­znam da sam u sva­ko­dnev­nom, uobi­ča­je­nom dis­kur­su… kao fi­lo­ zof po­ku­ša­vao sam da bu­dem strog… bio šo­ki­ran na­či­ni­ma upo­tre­be re­či „ra­si­sta”. Čim ne­ko­ga is­klju­ či­te, ka­že­te: „Ti si ra­si­sta.” Čak i ako ne po­sto­ji re­fe­ ren­ca na ra­su, ka­že­te: „Ti si pro­tiv ho­mo­sek­su­a­la­ca, to je ra­si­zam; ti si pro­tiv ovo­ga ili ono­ga, to je ra­si­ zam.” Ta­ko je ra­si­zam po­stao si­no­nim za re­pre­si­ju, za is­klju­či­va­nje, za zlo… za zlo. Po­sto­ja­će no­vi ob­li­ci ovo­ga – sa­da shva­tam lo­gi­ku ove la­ba­ve de­fi­ni­ci­je re­či. Na­sta­će bes­kraj­no mno­go no­vih ob­li­ka ono­ga što ra­si­zam u stro­gom smi­slu pred­sta­vlja, a mi mo­ ra­mo bi­ti na opre­zu ka­da se ra­di o nji­ma. Hva­la.

Pri­re­dio Dra­gan Ku­jun­džić

276

vîðeñjå

277

278

279

vîðeñjå

UDC 177.6

Mirko Sebić, Novi Sad

Ljubav, identitet, razlika Reči (o) Ljubavi – nemoguće reči Ljubav je kazna. Kažnjeni smo da ne bismo mogli ostati sami.

Margerit Jursenar, Vatre

Da li ste se nekad zagledali u marginu? Začudna reč, kao belina, kao praznina – kao Ništa. Kako se MOŽE ZAGLEDATI U NIŠTA? Rolan Bart je sredinom prošlog veka zapisao na početku knjige Fragmenti ljubavnog govora: [...] ljubav je diskurs danas krajnje usamljen. Danas, kad smo otkinuli i prvu deceniju dvadeset prvog veka, pitanje je da li se uopšte radi o usamljenosti, pitanje je da li ljubav postoji čak i kao usamljeni, dakle, napušteni diskurs koji boravi u „zapećku neaktuelnog”. Možda je ljubav margina koja je ne­pri­met­no pre­šla u ni­šta. Ali ni­je sa­svim ne­mo­gu­će za­gle­da­ti se u NI­ŠTA. Mit o Nar­ci­su, ko­jem će­mo se još vra­ća­ti, upra­vo go­vo­ri o toj fa­tal­noj za­gle­da­no­sti.

Da­kle, ako je lju­bav Ni­šta on­da je, ka­ko je re­ kao Rem­bo, po­no­vo tre­ba iz­mi­sli­ti („Se­zo­na u pa­klu”, „Bun­ca­nje I”). Ali za­što, za­što u vre­me pa­nič­ne pu­ti,1 op­sed­nu­to­sti sli­kom te­la kao sport­skom, mod­nom, me­di­cin­skom itd. ma­ši­nom – šta će nam uop­šte lju­ bav? Da­nas se sve mno­go lak­še mo­že re­ći go­vo­re­ći o 1 Iz­raz je po­zajm­ljen od Art­hu­ra i Ma­ri­lo­u­i­se Kro­ker, ko­ji u svom tek­stu “The­ses on the Di­sap­pe­a­ring Body in the HyperMo­dern Con­di­tion,” ob­ja­vlje­nom u knji­zi Body In­va­ders: Pa­ nic Sex in Ame­ri­ca (New York: St Mar­tin’sPress, 1987), ras­pra­ vlja­ju o ras­ta­ka­nju te­le­sno­sti u post­mo­der­nom sve­tu.

sek­su­al­nom od­no­su (o od­no­su za ko­ji La­kan mi­sli da je ne­mo­guć) ne­go o lju­ba­vi. Go­vo­ri­ti o lju­ba­vi de­lu­je kao ne­ka vr­sta ne­mo­gu­ćeg go­vo­ra, ne­ka me­ta­fi­zič­ka ne­spret­nost, mu­ca­nje sme­te­nja­ka ili još go­re, lu­da­ka.

Alan Ba­di­ju je u jed­nom raz­go­vo­ru re­kao, pre­ vo­de­ći Pla­to­na na vla­sti­ti je­zik, da u lju­ba­vi po­sto­ji is­ku­stvo mo­gu­ćeg pre­la­ska iz či­ste po­seb­no­sti slu­ča­ja na ele­ment uni­ver­zal­ne vred­no­sti. Lju­bav­ni je su­sret uvek pro­iz­vod slu­ča­ja, go­to­vo ni­šta, bez ga­ran­ci­ja i bez nu­žno­sti, on stal­no osci­li­ra iz­me­đu mo­gu­ćeg i ne­mo­gu­ćeg i iz te mo­dal­no­sti ra­đa se is­ku­stvo Dru­ gog, dru­ga­či­jeg. Lju­bav nas, da­kle, pre­ma Ba­di­ju­o­ vom mi­šlje­nju, vo­di u pre­de­le te­melj­nog is­ku­stva o to­me šta je raz­li­či­tost i, za­pra­vo, u ide­ju da mo­že­mo is­ku­si­ti svet iz per­spek­ti­ve raz­li­či­to­sti. Dru­go i Raz­li­ či­to a ne Isto i Iden­tič­no. Ali ono što je bit­no u to­me, i što ne jed­nom is­ti­če Ba­di­ju, je­ste da je iz­grad­nja sve­ta na is­ku­stvu raz­li­či­to­sti za­pra­vo sa­svim ne­što dru­go od is­ku­stva raz­li­či­tog. Ovo in­si­sti­ra­nje de­lu­je kao pro­tiv­reč­nost, ali ni­je. U lju­ba­vi po­sto­ji ne­što kao su­sret sa dru­gim, ali on osta­je pot­pu­no ne­pro­ zi­ran i ostva­ru­je se na pot­pu­no raz­li­či­te na­či­ne kod za­lju­blje­nih i ni­kad ga ni­je mo­gu­će jed­no­stra­no iden­ti­fi­ko­va­ti. Da­kle, iz­ve­sno je da se dvo­je sre­ću, ali ni­kad ni­je iz­ve­sno šta taj su­sret je­ste za njih obo­ 280

vîðeñjå

je. Da­kle, oni se sre­ću i to pro­iz­vo­di ne­ka­kve po­sle­ di­ce u stvar­nom sve­tu, ali taj su­sret ih ne uje­di­nju­je.

I ta ne­mo­guć­nost uje­di­nje­nja, upr­kos lju­bav­nom su­sre­tu, za­pra­vo pred­sta­vlja iz­grad­nju sve­ta na is­ku­ stvu raz­li­či­tog. Ri­zi­kom se to na­zi­va.

Ona (lju­bav) eg­zi­sten­ci­jal­ni je pred­log: iz­gra­di­ti svet sa gle­di­šta ko­je je de­cen­tri­ra­no od po­gle­da mog jed­no­stav­nog na­go­na za pre­ži­vlja­va­njem ili mog ja­ sno shva­će­nog in­te­re­sa.2 Ono što je kod Ba­di­ju­o­ve kon­cep­ci­je lju­ba­vi ve­ o­ma va­žno, i za nas ov­de po­seb­no ko­ri­sno, upra­vo je nje­go­vo in­si­sti­ra­nje da lju­bav ni­je sta­pa­nje u jed­ no, da se ne is­cr­plju­je u su­sre­tu i da ni­je ni­ka­kvo od­la­že­nje iz­van sve­ta. Ona je iz­ne­na­đu­ju­ći, ni­čim pri­pre­mljen ni­ti pla­ni­ra­ni su­sret, ko­ji on­da po­kre­će pro­ces ko­ji je u osno­vi jed­no is­ku­stvo sve­ta. Lju­bav ni­je tek su­sret i za­tvo­re­ni od­nos iz­me­đu dve oso­ be, ona je kon­struk­ci­ja, ži­vot ko­ji se gra­di ne vi­še sa gle­di­šta Jed­nog, već sa gle­di­šta Dvo­je. To na­zi­va­mo „sce­nom za Dvo­je”.3 Ka­ko ta­kva lju­bav is­kr­sa­va, op­sta­je i po­be­đu­ je u sve­tu? Da li je uop­šte mo­gu­ća? Lju­bav stu­pa u svet pre­ko ne­mo­gu­ćeg, mu­ca­vog, alu­ziv­nog i ma­ nič­nog je­zi­ka – je­zik lju­ba­vi je uz­let me­ta­fo­re: on spa­da u knji­žev­nost. Mo­žda je u pra­vu Ju­li­ja Kri­ ste­va kad ka­že: Otud su­sret, po­me­šav­ši za­do­volj­stvo i obe­ća­nje ili oče­ki­va­nja, osta­je u ne­koj vr­sti pro­šlog bu­du­ćeg vre­me­na4, od­no­sno osta­je van vre­me­na u ne­kom ne-vre­me­nu lju­ba­vi, u ne­koj več­no­sti u obe­ ća­nju be­smrt­no­sti. Ali sve ove ka­te­go­ri­je ni­su deo ove stvar­no­sti kao ta­kve. Fi­lo­zo­fi su od Pla­to­na, pre­ ko De­kar­ta i He­ge­la, po­ku­ša­va­li da me­sto lju­ba­vi u sve­tu obez­be­de ta­ko što će joj do­de­li­ti ne­ku vr­stu ini­ci­ja­cij­ske ulo­ge ili vo­di­ča ka več­nom, do­brom, ap­so­lut­nom. An­ti­ka je u zre­lom pla­to­nov­skom do­ bu za­mi­sli­la je­dan ero­tič­ki pro­stor ko­ji je za osnov­ 2 Ba­di­ou, A., Tru­ong, N.: Po­hva­la lju­ba­vi, str. 28.

ne od­red­be imao pro­stor­ne po­ka­za­te­lje: go­re i do­le.

Lju­bi­ti je zna­či­lo pe­nja­ti se le­stva­ma, ka ide­a­li­te­tu, ka sve­tlo­sti sli­ke/ide­je (eido­sa). To us­pi­nja­nje ni­je uvek na isti na­čin opi­si­va­no, ali je uvek bi­lo us­pi­nja­ nje, po­ne­kad ma­nič­ni uz­let a po­ne­kad mi­nu­ci­o­zno oslo­ba­đa­nje od te­re­ta te­le­snih za­blu­da. Taj erot­ski za­nos, ko­ji još uvek ima za pret­po­stav­ku pro­stor iz­ van te­le­snog, jer mo­ra te­lo da po­tvr­di kroz ko­smos, ka­sni­je će, kao ka­že Ju­li­ja Kri­ste­va5, za­hva­lju­ju­ći mi­ tu o Nar­ci­su, do­ži­ve­ti svo­je po­u­nu­tar­nje­nje, od­no­ sno po­sta­će unu­tra­šnji pro­stor i tu, upra­vo na tom me­stu će po­če­ti da se raz­vi­ja di­stink­ci­ja iz­me­đu psi­ he i du­še, od­no­sno, iz­me­đu onog što je bio ži­vo­to­ dav­ni dah za an­ti­ku i spa­so­no­sni ide­a­li­tet ja­stva za hri­šćan­stvo. I jed­no i dru­go če­sto smo ola­ko pre­vo­ di­li reč­ju du­ša, ali za­pra­vo je uvek bi­lo re­či o ve­o­ma raz­li­či­tim ko­no­ta­ci­ja­ma.

Ali, ko je za­pra­vo Nar­cis? Iz­vor­nu ver­zi­ju mi­ta o Nar­ci­su da­nas je ne­mo­gu­će re­kon­stru­i­sa­ti. On do nas do­la­zi u re­la­tiv­no ka­snim, na po­čet­ku hri­šćan­ ske ere na­pi­sa­nim umet­nič­kim ob­ra­da­ma. Naj­kom­ plet­ni­ja ver­zi­ja je, na­rav­no, Ovi­di­je­va, is­pe­va­na u tre­ćem po­gla­vlju nje­go­vih Me­ta­mor­fo­za.

Reč­ni bog Ke­fis za­lju­bi se u pla­vu nim­fu Le­ri­ o­pu; da bi je osvo­jio okru­ži je svo­jim po­to­ci­ma i ta­ ko je za­ve­de. Iz te čud­ne ve­ze ro­dio se Nar­cis, ko­ji će po­sta­ti mla­dić do ta­da ne­vi­đe­ne le­po­te. Ka­da se Nar­cis ro­dio, vi­do­vi­ti Ti­re­si­ja re­kao je nje­go­voj maj­ ci da će joj sin do­ži­ve­ti du­bo­ku sta­rost pod uslo­vom da ni­kad ne upo­zna se­be. Do svo­je še­sna­e­ste go­di­ne Nar­cis je slo­mio mno­gi­ma sr­ca jer nje­go­va le­po­ta be­še bo­žan­ska, a oho­lost ni­šta ma­nja.

Ali do­đe i taj dan, ču­ve­ni do­ga­đaj kod Dan­ko­na u Te­spi­ji; na jed­nom ne­vi­nom iz­vo­ru, ko­ji ni­ko do ta­da ni­je oskr­na­vio, Nar­cis se že­dan nag­nu nad vo­du i ta­da ugle­da svoj lik. Vr­tlog op­či­nje­no­sti. Vr­tlog lju­ ba­vi, ne­mo­gu­će. Jer šta to vi­di Nar­cis što ni­je pri­vid?

Vi­di ono što se ne mo­že do­tak­nu­ti, ono što ne mo­že

3 Isto, str. 32.

4 Kri­ste­va, J.: Lju­bav­ne po­ve­sti, str. 12.

281

5 Isto, str. 67.

vîðeñjå

ima­ti te­lo, a što te­lo tra­ži. Šta je ta slat­ka sli­ka ko­ja mu je po­me­la oho­lo sr­ce? Ovi­di­je ka­že: Nil ha­bet ista sui: te­cum ve­ni­tque ma­ne­tque / Te­cum di­sce­det, si tu di­sce­de­re pos­sis. (Ni­šta svo­je­ga ne­ma, već do­la­zi, osta­ je s to­bom / Pa i oti­ći će, kad mo­gao ti bi oti­ći.)6 Objekt lju­ba­vi ni­je ni­šta sam po se­bi, ras­pr­ši­će se čim se Nar­cis po­kre­ne. Ali pre to­ga Nar­cis že­li da do­tak­ne ono što vo­li, po­red oka, po­red sli­ke, glav­ni erot­ski in­stru­ment su usne i ru­ke, do­dir je taj ko­ji na­stu­pa po­sle po­gle­da. Kad god bi po­ku­šao da do­ dir­ne to što vo­li, ne­sta­ja­la bi ta div­na sli­ka, ne­sta­jao bi raz­log za do­dir. U pr­vi mah on ne shva­ta šta to zna­či, upu­šta se u igru de­ši­fro­va­nja, u igru tu­ma­ če­nja i od­go­ne­ta­nja, ne bi li spo­zna­jom ob­u­hva­tio i pot­pu­no za­dr­žao to što vo­li (mno­go ka­sni­je je­dan će pi­sac o tom mo­men­tu ne­mo­gu­će lju­ba­vi na­pi­sa­ti či­tav ro­man i na­zva­će ga Jed­na Sva­no­va lju­bav).

Tu na Dan­ko­nu, nad tim ne­vi­nim iz­vo­rom, Nar­cis ot­kri­va se­be kao Dru­gog, ali dru­gog ko­ga ne mo­že do­tak­nu­ti, u či­ju unu­tra­šnjost ni­kad ne­će pro­ dre­ti. To je nje­gov usud ko­ji ga vo­di u smrt, jer Nar­ cis se­bi mo­že po­mo­ći sa­mo ako pro­dre u svo­ju unu­ tra­šnjost. Ako sa­mog se­be do­tak­ne kao da je Dru­gi.

Pre­vrat­nič­ki, ide­al­ni Nar­cis, onaj ko­ji pre­vla­da­ va sud­bi­nu nar­ci­zma, ro­di­će se u ima­gi­na­ci­ji sta­rog Vi­li­je­ma Ba­ro­u­za mno­go, mno­go po­sle Ovi­di­ja, ka­ da će u ro­ma­nu Gra­do­vi, cr­ve­ne no­ći bi­ti is­pi­sa­ni ovi re­do­vi: Jed­nog da­na sam le­žao go na kre­ve­tu. Ose­ćao sam na se­bi to­pao pro­leć­ni po­ve­ta­rac i po­sma­trao sen­ke li­šća ka­ko igra­ju na zi­du. Pro­la­zio sam kroz sek­su­al­ni san kao da re­ci­tu­jem abe­ce­du. On­da sam iz­ne­na­da ugle­dao sre­br­ne mr­lje pred oči­ma i ose­ tio sla­bost u gru­di­ma – kao da umi­rem. I on­da sam ušao u se­be i u snu svr­šio!7 Da­kle, čak i kod Ba­ro­u­za pre­vla­dav­nje nar­ci­ stič­kog usu­da je­dan je auto­e­ro­tič­ni san. S tim što je

ov­de na­gla­sak na snu a ne na auto­e­ro­ti­zmu. Ov­de se ra­di o snu i sre­br­nim mr­lja­ma.

Frojd ter­min nar­ci­zam po­mi­nje pr­vi put u jed­ noj po­du­žoj fu­sno­ti u Tri ese­ja o sek­su­al­no­sti 1910. go­di­ne, da bi ga ka­sni­je u ču­ve­noj stu­di­ji o slu­ča­ju Šre­ber de­fi­ni­sao kao: The­re co­mes a ti­me in the de­ve­lop­ment of the in­di­vi­dual at which he uni­fi­es his se­xu­al in­stincts (which ha­ve hit­her­to been en­ga­ged in auto­e­ro­tic ac­ti­vi­ti­es) in or­der to ob­tain a lo­ve-ob­ject; and he be­gins by ta­king him­self, his own body as his lo­veob­ject.8 Da­kle, nar­ci­zam je aute­ro­ti­zam i pr­vi sta­di­jum u raz­vo­ju lju­ba­vi, od­no­sno ko­rak bez ko­ga se ne mo­že kre­nu­ti ka Dru­gom. Ali za­što? Upra­vo za­to jer je po­sto­ja­nje Dru­gog pot­pu­no ne­pro­zir­no. Da bi­ smo pip­nu­li dru­gog, je­di­no što nam pre­o­sta­je je da pr­vo opi­pa­mo se­be. Ali, ako je taj auto­e­rot­ski ko­rak neo­p­ho­dan da bi se do­šlo do Dru­gog, on­da nje­go­va sen­ka leb­di nad sva­kom lju­bav­nom avan­tu­rom, od­ no­sno, on­da ni­kad ne mo­že­mo bi­ti si­gur­ni da vo­le­ći dru­gog ne vo­li­mo upra­vo vla­sti­ti od­raz. Pra­zni­nu.

Usud je to Nar­ci­sov. Sva­ka je lju­bav sa­mo naš fan­ta­ zam Dru­gog. Ilu­zi­ja.

Za­to je Ba­ro­uz mo­rao da stvo­ri ra­di­kal­no raz­ re­še­nje tog pro­ble­ma ko­je se do­ga­đa upra­vo u snu ka­da nje­gov ju­nak, ide­al­ni Nar­cis, do­ži­vlja­va pro­ sve­tlje­nje (a ka­ko bi dru­ga­či­je?) sek­su­al­no op­šte­ći sa sa­mim so­bom.

Ta­ko, na osno­vu te­o­ri­je je­zi­ka i nje­go­vog uče­ nja, ta pra­zni­na in­tri­zič­na za­če­ci­ma sim­bo­lič­ke funk­ci­je je­ste ono što se po­ja­vlju­je kao pr­vo raz­dva­ ja­nje iz­me­đu ono­ga što još ni­je Ja i ono­ga što još ni­je objekt. Da li bi nar­ci­zam mo­gao da bu­de od­bra­na te pra­zni­ne?9

6 Prev. T. Ma­re­tić.

8 Freud, S.: Psycho-Analytic No­tes on an Auto-bi­o­grap­hi­cal Ac­co­unt of a Ca­se of Pa­ra­no­ia [De­men­tia Pa­ra­no­i­des], str. 60.

7 Ba­ro­uz, V.S.: Gra­do­vi, cr­ve­ne no­ći, str. 139.

9 Kri­ste­va, J.: isto, str. 30.

282

vîðeñjå

Šta za­pra­vo zna­či od­bra­ni­ti pra­zni­nu? Zna­či omo­gu­ći­ti joj da po­sto­ji. Jer, ona mo­ra po­sto­ja­ti ili ne­će­mo mi po­sto­ja­ti. Mi, su­bjek­ti, sa­mo­sto­je­ći vr­ ho­vi Ega. Da­kle, ra­di se o dva ti­pa po­sto­ja­nja, jed­no smo mi, od­no­sno Ja i ne­ko Dru­gi (ne­ki ne ja), i dru­go je po­sto­ja­nje lju­ba­vi. Šta je do­kaz na­šeg po­sto­ja­nja kroz raz­li­či­tost i šta je do­kaz po­sto­ja­nja lju­ba­vi?

Po­sto­ji je­dan za­ču­dan film Žana Lika Go­da­ra, sni­mljen 2001. go­di­ne, do­po­la film­skom cr­no-be­ lom teh­ni­kom a ot­po­la di­gi­tal­nim ko­lo­rom, i zo­ve se Elo­ge de l’amo­ur (U sla­vu lju­ba­vi). Na nje­go­vom po­čet­ku iz­me­đu osta­log stal­no se po­ja­vlju­ju u krup­ nom pla­nu ru­ke glav­nog pro­ta­go­ni­ste, ko­je li­sta­ju pra­znu sve­sku i ču­je­mo nje­gov glas, zo­ve se Ed­gar, mla­di je re­di­telj (ne­ka vr­sta Go­da­ro­vog al­ter ega), ko­ji in­ter­vju­i­še po­ten­ci­jal­ne ak­te­re svog bu­du­ćeg fil­ma. Film tre­ba da se ba­vi, mo­glo bi se re­ći, po­ ve­sno­šću lju­ba­vi, nje­nim „isto­rij­skim” mo­men­ti­ma.

A to su: su­sret, fi­zič­ko spa­ja­nje i strast, raz­dva­ja­nje i po­nov­no spa­ja­nje. Lju­bav­na pri­ča tre­ba da bu­de is­pri­ča­na kroz pri­če tri pa­ra: mla­dog, zre­log i sta­ rog. Film ima dva de­la, stil­ski i teh­nič­ki pot­pu­no ode­lje­na; pr­vi deo, ko­ji je cr­no-be­li, za­pra­vo u li­ne­ ar­noj na­ra­ci­ji do­la­zi po­sle dru­gog de­la ko­ji opi­su­je do­ga­đa­je od pre tri go­di­ne i sni­man je di­gi­tal­nim vi­de­om. Ova igra ras­tu­ra li­ne­ar­nu isto­rij­sku na­ra­ ci­ju i po­sta­vlja pi­ta­nje o smi­slu sva­kog na­ra­ti­va ko­ji po­kla­nja po­ve­re­nje isto­rij­skoj li­ne­ar­no­sti. Upra­vo to in­si­sti­ra­nje na ne­raz­li­ko­va­nju onog pre i onog po­ sle – to pro­šlo bu­du­će vre­me, ka­ko bi re­kla Kri­ste­va, ka­rak­te­ri­sti­ka je lju­ba­vi. Če­ti­ri mo­men­ta lju­ba­vi, o ko­ji­ma go­vo­ri Go­dar, mo­men­ti su shva­će­ni u ne­koj vr­sti he­ge­lov­skog di­ja­lek­tič­kog kre­ta­nja, da­kle mo­ men­ti ko­ji su stal­no „isto­vre­me­no” pri­sut­ni u lju­ bav­nom kre­ta­nju.

Po­sta­vi­ti pi­ta­nje šta zna­či bi­ti pri­su­tan u lju­ba­vi za Go­da­ra je isto što i po­sta­vi­ti pi­ta­nje šta zna­či bi­ti pri­su­tan u kon­kret­nom po­li­tič­kom isto­rij­skom či­nu.

Pi­ta­nje o pri­sut­no­sti po­sta­je znat­no kom­pli­ko­va­ni­je 283

ako pri­hva­ti­mo Froj­do­vu ide­ju da se pri­su­tan mo­že bi­ti sa­mo kroz po­nov­no re­pre­zen­to­va­nje pro­šlih tre­ nu­ta­ka u sa­da­šnjem tre­nut­ku. U Go­da­ro­vom fil­mu, na pri­mer, Ho­lo­ka­ust, po­sto­ji pre do­ga­đa­nja še­zde­ se­to­sma­škog bun­ta (da­kle u vre­me kad se do­ga­đa re­ al­na tra­u­ma) i po­sle še­zde­set osme (u vre­me kad se tra­u­ma re­pre­zen­tu­je i ta­ko po­no­vo opri­sut­nju­je). To va­ži za sva­ki isto­rij­ski do­ga­đaj jer, ka­ko ka­že Ba­di­ju, isti­na bi­lo kog do­ga­đa­ja na­stu­pa po­sle nje­ga u tre­ nut­ku nje­go­ve umet­nič­ke pro­duk­ci­je/pri­je­ma.

Za­pra­vo, pi­ta­nje je ka­ko će­mo do­se­ći „zre­lo do­ ba” lju­ba­vi u ko­me ona mo­že ima­ti pre­vrat­nič­ku de­ lo­tvor­nost. Ka­ko, kad tre­nu­tak isti­ne lju­ba­vi ili stig­ne pre­ka­sno ili pre­ra­no. Ne­u­hva­tlji­va isti­na lju­ba­vi.

Dru­gi po­sto­ji i ima li­ce lju­blje­nog. To je spu­šta­ nje Dru­go­sti na ze­mlju, to je po­sto­ja­nje Dru­gog bez tran­scen­den­tal­nog ozna­či­te­lja, i to je put ka po­nov­ nom, sa­svim dru­ga­či­jem, iš­či­ta­va­nju Pla­to­no­ve/So­ kra­to­ve ero­to­lo­gi­je.

So­krat, ko­ga Pla­ton opi­su­je „mla­đim i lep­šim” ne­go što je za­i­sta bio, od naj­ra­ni­jih di­ja­lo­ga, pa sve do di­ja­lo­ga zre­log pe­ri­o­da, upor­no tvr­di da je­di­no u šta se raz­u­me su stva­ri erot­ske.

Jer ja ni­šta od tih na­pred­nih i le­pih stva­ri uče­nja ne znam, ma­da bih že­leo da znam, već valj­da uvek go­vo­rim da ja ta­ko­re­ći ne znam ni­šta osim ne­što ma­ lo o erot­skim stva­ri­ma. Me­đu­tim, u ovom uče­nju se sma­tram iz­vr­snim u po­re­đe­nju sa bi­lo ko­jim čo­ve­ kom ko­ji je ra­ni­je ži­veo ili sad ži­vi.10 U još jed­nom ra­nom ta­ko­zva­nom so­kra­tov­skom di­ja­lo­gu, mo­žda na­je­ro­tič­ni­jem iz tog pe­ri­o­da – Li­ si­du, So­krat po­ja­šnja­va šta zna­či to ero­tič­ko zna­nje: Ja sam u dru­gim stva­ri­ma bez­vre­dan i ne­ko­ri­ stan, ali ovo mi je od bo­go­va da­to, da br­zo mo­gu da pre­po­znam i onog ko­ji lju­bi i lju­blje­nog.11 I to ma­lo zna­nja/raz­u­me­va­nja (ni­jan­sa je bit­na jer se ra­di o epi­ste­me, a ne o so­fia) do­volj­no je da So­ 10 Te­ag 128b.

11 204c.

vîðeñjå

krat bu­de naj­i­zvr­sni­ji od svih ze­malj­skih stvo­ro­va po pi­ta­nji­ma ero­sa. I mno­go ka­sni­je, u zre­lom di­ja­lo­gu Go­zba, So­krat po­na­vlja: [...] ja ko­ji tvr­dim da ni­šta dru­go ne raz­u­me­vam (epi­stast­hai) do stva­ri lju­bav­ne12.

Ako je Pla­ton kon­stru­i­sao So­kra­tov lik, Kse­no­ font to, kao ver­ni sled­be­nik, sva­ka­ko ni­je či­nio ili ba­rem to ni­je či­nio na­mer­no, a upra­vo u nje­go­voj ver­zi­ji Go­zbe či­ta­mo: Jer ja ne mo­gu re­ći da je bi­lo vre­me­na u ko­me ni­sam ne­kog ne­pre­sta­no lju­bio. (VII 2) Mo­gli bi se ci­ti­ra­ti de­lo­vi i iz dru­gih di­ja­lo­ga ko­ji po­tvr­đu­ju ovo in­si­sti­ra­nje na ra­zli­ci iz­me­đu kor­pu­sa svih do­stup­nih zna­nja i onog što So­krat ima a što Pla­ton na­zi­va stvar ero­sa, slo­bod­ni­je bi­ smo da­nas re­kli duh ero­sa. Ali šta je, ba­rem za Pla­ to­no­vog So­kra­ta, ta ero­tič­ka stvar?

Naj­pre, u Go­zbi, je­di­ni So­krat ne na­zi­va Ero­sa bo­gom već de­mo­nom. De­mo­ni su bi­ća na po­la pu­ ta iz­me­đu bo­ga i čo­ve­ka, ili bi se mo­glo re­ći, oni su me­dij iz­me­đu bo­go­va i lju­di, po­li­glot­ski gla­sni­ci ko­ ji po­zna­ju i bo­žan­ski i ljud­ski je­zik.

U Fe­dru, di­ja­lo­gu ko­ji je pro­fe­si­o­nal­nim tu­ ma­či­ma od­u­vek za­da­vao mu­ke, So­krat u pr­voj be­s e­di eros ozna­ča­va kao žud­nju, uosta­lom to u Go­zbi či­ni i Ari­sto­fan, ali već u dru­goj be­s e­di ta žud­nja stva­ra hi­me­r u, pri­vid, fan­t a­zam ko­ji uno­ si ne­mir u za­pre­gu ko­j om ko­či­ja­ši ljud­ska du­š a.

Na­rav­no, pla­to­nov­ski ide­a­li­tet spa­s a­va sve. Ali ne tre­ba za­b o­ra­vi­t i po­tvr­đe­nu či­nje­ni­c u da bi naj­o­ mi­lje­ni­ji So­kra­tov uče­nik Al­ki­bi­jad bio ujed­no i Pla­to­nov naj­go­r i uče­nik za­to što ni­kad ni­je za­u­ zdao si­le žud­nje.

Da li je tre­ba­lo da ih za­u­zda­va? Pi­ta­nje se su­ vi­slo mo­že po­sta­vi­ti tek da­nas, ka­da su pro­šli ve­ko­ vi hri­šćan­skog is­pi­ra­nja pla­to­nov­sko/so­kra­tov­skog ero­sa.

Ne­sum­nji­vo je da se lju­bav od Pla­to­no­vog de­la

mo­že sma­tra­ti pr­vo­kla­snom fi­lo­zof­skom ka­te­go­ri­ jom; isto ta­ko je ja­sno da fi­lo­zo­fi od Pla­to­na do da­ nas ni­su zna­li šta da uči­ne sa tom ka­te­go­ri­jom. Ili, fi­lo­zo­fi su do sa­da raz­li­či­to tu­ma­či­li lju­bav, a stvar je u to­me da se ona po­no­vo stvo­ri. U ovoj pa­ra­fra­ zi Mark­so­ve XI te­ze o Fo­jer­ba­hu ne sto­ji sa­mo pu­ki ci­ni­zam već svest da je ero­tič­ki mo­da­li­tet po­sto­ja­nja je­di­ni spa­so­no­sni i pre­vrat­nič­ki put ko­jim se mo­že kre­nu­ti.

Ka­da su jed­nom u ne­koj ras­pra­vi o ra­si­zmu Ža­ na Že­nea za­pi­ta­li šta je cr­na ra­sa, on je od­go­vo­rio: „A, pre sve­ga, šta je bo­ja uop­šte?” Slič­no to­me, na pi­ta­nje Šta je mu­ški ili žen­ski iden­ti­tet? mi mo­že­mo od­go­vo­ri­ti pi­ta­njem Šta je pol uop­šte?

Lju­bav ne­ma pol, ne­ma ni mu­ške ni žen­ske ni isto­pol­ne ni raz­li­ko­pol­ne lju­ba­vi. Lju­bav u tom svom nat­pol­nom sta­nju ob­li­ku­je Dru­gost kao ta­kvu, uti­če na stva­ra­nje i odr­ža­va­nje uve­re­nja o mo­guć­no­ sti ra­di­kal­no dru­ga­či­jeg Sve­ta. Za­to je So­krat i mo­ gao da ka­že da ne­ma tre­nut­ka u ko­me ni­je ne­kog vo­leo. Ali ona to či­ni pre­zi­ru­ći nu­žnost i si­gur­nost a po­ma­žu­ći ri­zik i slu­čaj­nost.

Ci­ti­ra­ću po­no­vo Ba­di­jua u raz­go­vo­ru sa Ni­ko­ la­som Tru­on­gom: Lju­bav za­pra­vo ni­je mo­guć­nost, već tran­sfor­ma­ci­ja ne­če­ga što je iz­gle­da­lo ne­mo­gu­će u ne­što mo­gu­će.13 Lju­bav je, da­kle, moć tran­sfor­ma­ci­je ko­ja ra­di pro­tiv Sve­ta. I ma ko­li­ko se ona obi­ja­la o zi­di­ne tog sve­ta, ona će i da­lje osta­ti ta spa­so­no­sna mo­guć­nost.

Za­pra­vo je­di­na mo­guć­nost.

12 177d.

13 Ba­di­ou, A. i Tro­ung, N.: isto, str. 63.

284

vîðeñjå

LI­TE­RA­TU­RA 1. Ba­di­ou, Alain i Tro­u­ning, Ni­co­las: Po­hva­la lju­ba­vi, Me­ an­dar, Za­greb 2011.

2. Ba­ro­uz, S. Vi­li­jam: Gra­do­vi cr­ve­ne, no­ći, Fa­bri­ka knji­ga, Be­o­grad 2010.

3. Kri­ste­va, Ju­li­ja: Lju­bav­ne po­ve­sti, Iz­da­vač­ka knji­žar­ni­ca Zo­ra­na Sto­ja­no­vi­ća, Srem­ski Kar­lov­ci 2011.

4. Pla­ton: Di­ja­lo­zi, Gra­fos, Be­o­grad 1982.

----. Ijon, Go­zba, Fe­dar, BIGZ, Be­o­grad 1979.

5. Kro­ker, Ma­ri­lo­u­is and Art­hur: “The­ses on the Di­sap­ pe­a­ring Body in the Hyper-Mo­dern Con­di­tion”, u Body In­va­ders: Pa­nic Sex in Ame­ri­ca, New York: St Mar­tin’s Press, 1987.

6. Rho­des, Ja­mes M.: Eros, wis­dom, and si­len­ce: Pla­to’s ero­ tic di­a­lo­gu­es, Uni­ver­sity of Mis­so­u­ri Press, 2003.

285

286

287

vîðeñjå

UDC 75.071.1:929 Knjović M.

Sava Stepanov, Novi Sad

Pariske godine Milana Konjovića

U Pariz Milan Konjović stiže 22. maja 1924. godine, vozom iz Praga, zajedno sa suprugom Emom.

Kao i sve ostale važne događaje u svom životu, Konjović je i svoj dolazak u Pariz smatrao očekivanim sledom i logičnim ispunjenjem sopstvene sudbine: Stigli smo rano ujutro. Pariz sam toliko poznavao iz literature da sam, kada smo pošli pešice Bulevarom Sevastopolj, imao osećanje kao da stižem kući!1 Konjović odseda u malenom studentskom hotelu „Londre”, u blizini Luksemburškog parka, a potom, igrom slučaja, upoznaje Morisa Beca (Maurice Betz), književnika, sa kojim se sprijateljuje, te neka dva meseca stanuje kod njega u stanu nedaleko od Sen Žermen di Prea (Saint Germain des Prés). Do kraja te svoje prve godine u Parizu, Milan i Ema će menjati hotele, sve do januara 1925. godine, kada Konjović zakupljuje svoj prvi slikarski atelje u Monružu (Montrouge, 42, Rue de la Vanne). Atelje će ubrzo adaptirati i u udobni stambeni smeštaj, te će na toj adresi boraviti sve do decembra 1929. godine. Tada će se Konjovići useliti u svoju kuću u Rue Montsouris broj 9. u XIV arondismanu. Tu kuću je 1 Dra­go­slav Đor­đe­vić, Mi­lan Ko­njo­vić njim sa­mim, MSU, Be­o­grad, 1975.

Milan Konjović sazidao pošto je u okolini rodnog Sombora prodao oko 180 jutara nasleđene zemlje.2 Pariska kuća Milana Konjovića je velika, lepa i moderna. Projekat je uradio arhitekta poljskog porekla Marsel Zjelinski (Marcel Zielinski), učenik slavnog Le Korbizjea (Le Corbusier). Kuća je imala tri ateljea, a visina tih ateljea je bila oko 6m (!). Očigledno je da se Konjović spremao za dug život u Parizu.

Prema sopstvenom kazivanju, imao je nameru da u svo­joj ku­ći na­pra­vi svo­je­vr­snu aka­de­mi­ju za mla­de srp­ske umet­ni­ke, po uzo­ru na polj­skog sli­ka­ra, gra­ fi­ča­ra i pe­da­go­ga Jo­ze­fa Pan­ki­je­vi­ča (Jo­zef Pan­ki­e­ wicz, 1866–1940), ko­ji je u to vre­me u Pa­ri­zu vo­dio Aka­de­mi­ju Polj­sku.3 In­te­re­sant­na je či­nje­ni­ca da se u ne­po­sred­noj bli­zi­ni na­la­zi­la ku­ća An­drea De­re­na (An­drė De­rain), ko­ju je ta­ko­đe gra­dio Zje­lin­ski (a kod ko­jeg je De­ren vi­deo Ko­njo­vi­će­vu sli­ku o ko­joj se iz­u­zet­no po­hval­no iz­ra­zio), te ate­ljei Bra­ka (Ge­ or­ges Bra­que) i Fu­ži­te (Fo­u­ji­ta)… U no­voj pa­ri­skoj ku­ći, ne­po­sred­no po use­lje­nju, 18. fe­bru­a­ra 1930. go­di­ne, ra­đa se umet­ni­ko­va kćer Ve­ra. Sve je na­go­ 2 Ir­ma Lang, Ko­njo­vić iz­bli­za, Ga­le­ri­ja „Mi­lan Ko­njo­vić”, Som­bor, 2010, str. 54.

3 Isto, str. 54.

288

vîðeñjå

ve­šta­va­lo da će to bi­ti du­go­roč­ni dom Ko­njo­vi­će­vih.

No, umet­nik će, sa svo­jom po­ro­di­com, u toj pre­le­poj ku­ći bo­ra­vi­ti sve­ga ne­pu­ne dve go­di­ne. Već 1932. go­ di­ne pa­ri­ska avan­tu­ra Mi­la­na Ko­njo­vi­ća bi­će za­vr­ še­na. U je­ku za­slu­že­no ste­če­ne afir­ma­ci­je, po­go­to­vo po­sle uspe­šnih na­stu­pa na pa­ri­skim sa­lo­ni­ma, te na­ kon iz­u­zet­no za­pa­že­ne sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe u Ga­le­ri­ ji „Bing” (Ga­le­rie Bing & Cie) to­kom apri­la i ma­ja 1931, on će se za­u­vek vra­ti­ti u Som­bor. Svoj pa­ri­ski ate­lje pr­vo je iz­naj­mio sli­ka­ru Pe­đi Mi­lo­sa­vlje­vi­ću, a po­tom je ku­ća go­di­na­ma iz­da­va­na u za­kup.

Uzro­ci Ko­njo­vi­će­vog na­pu­šta­nja Pa­ri­za su vi­ še­stru­ki. U do­broj me­ri na to je uti­ca­la eko­nom­ska kri­za i pri­vred­na de­pre­si­ja tih ra­nih tri­de­se­tih, ali je glav­ni raz­log bi­la Ko­njo­vi­će­va od­lu­ka da se vra­ ti u Som­bor ka­ko bi na­sta­vio da sli­ka u za­vi­čaj­nom okruž­ju: Po­vra­tak iz Pa­ri­za u Som­bor zna­či­lo je raz­re­še­nje kri­ze. Po­sta­vi­lo se pi­ta­nje ka­ko da­lje po­ sle to­li­ke slo­bo­de na pa­ri­skim sli­ka­ma. Do­la­zak u dru­gi am­bi­jent, pod­ne­blje, na svo­je, zna­či­lo je po­če­ti iz­no­va.4 No, ko­nač­ni ra­sta­nak sa Pa­ri­zom ostva­ren je tek ne­ko­li­ko go­di­na po­tom, tač­ni­je, to­kom ju­na i ju­la 1937. go­di­ne, ka­da Mi­lan Ko­njo­vić pri­re­đu­ je iz­lo­žbu u ta­da ve­o­ma ugled­noj Ga­le­ri­ji „Mu­ra­di­ jan-Va­lo­ton” (Ga­le­rie „Mo­u­ra­dian-Val­lot­ton”). Na toj iz­lo­žbi, sa no­vim mo­ti­vi­ma iz rod­ne Voj­vo­di­ne i sun­ča­ne Dal­ma­ci­je, Ko­njo­vić tri­jum­fal­no ma­ni­fe­ stu­je svo­je pa­ri­sko sli­kar­sko is­ku­stvo i ume­će. Kri­ti­ ka je iz­u­zet­no po­volj­na, po­seb­no ona ko­ju je s odu­ še­vlje­njem na­pi­sao sta­ri po­zna­nik i pri­ja­telj Mo­ris Bec (Ma­u­ri­ce Betz), ko­ji, s pre­ci­zno­šću istin­skog po­zna­va­o­ca kon­cep­ta i ka­rak­te­ra Ko­njo­vi­će­vog sli­ kar­skog iz­ra­za, uoča­va, u tom mo­men­tu ino­va­tiv­nu, sli­ka­re­vu di­sci­pli­no­va­nost u or­ga­ni­zo­va­nju i de­fi­ni­ sa­nju eks­pre­si­o­ni­stič­ke sli­ke.

4 Ir­ma Lang, isto, str. 60

289

Pa­riz: na­u­ko­va­nje, usa­vr­ša­va­nje U bi­o­gra­fi­ji Mi­la­na Ko­njo­vi­ća pa­ri­ska epi­zo­ da pred­sta­vlja svo­je­vr­sni za­vr­šni čin nje­go­vog du­ go­go­di­šnjeg kon­ti­nu­i­ra­nog sli­kar­skog na­u­ko­va­nja.

Pro­ces stu­di­ra­nja za­po­čet je još pri­li­kom ra­nih od­la­za­ka u Bu­dim­pe­štu (1919), gde mla­di Ko­njo­ vić po­ha­đa ča­so­ve na Slo­bod­noj ško­li cr­ta­nja kod ma­đar­skog sli­ka­ra i pe­da­go­ga Ka­ro­lja Re­ti­ja (Réthy Károly). Po­tom, to­kom zim­skog se­me­stra škol­ske 1919/1920. go­di­ne, sle­di bo­ra­vak na pra­škoj Aka­ de­mi­ji kod pro­fe­so­ra Vla­ha Bu­kov­ca. Ne­za­do­vo­ljan i raz­o­ča­ran me­to­da­ma ugled­nog pro­fe­so­ra, ve­o­ ma br­zo na­pu­šta aka­de­mij­sku uči­o­ni­cu i na­sta­vlja usa­vr­ša­va­nje u ate­ljeu Ja­na Zr­za­vi­ja (Jan Zr­zavý), če­škog avan­gard­nog sli­ka­ra. Po­sle Pra­ga, sle­di bo­ ra­vak u Be­ču, 1921–1922. go­di­ne, gde je Ko­njo­vić po­la­znik Fre­li­ho­ve (Frölich) ško­le cr­ta­nja. To­kom tog beč­kog pe­ri­o­da po­ku­ša­va da us­po­sta­vi ve­zu sa Oska­rom Ko­ko­škom (Oskar Ko­koschka), pi­še mu pi­smo u Dre­zden sa mol­bom da ga pri­mi na ta­mo­ šnju Aka­de­mi­ju – ali ne do­bi­ja od­go­vor. Iz Be­ča se Mi­lan Ko­njo­vić na­krat­ko vra­ća u Prag a po­tom se 1924. go­di­ne pre­se­lja­va u Pa­riz.

Ko­njo­vi­će­va od­luč­na na­me­ra bi­la je da se u Pa­ ri­zu stu­dij­ski ba­vi sli­kar­stvom. On na­sto­ji da sva­kog tre­nut­ka do­đe do no­vih sli­kar­skih spo­zna­ja. Po­sve­ ćen je se­bi, sop­stve­nom usa­vr­ša­va­nju i ni­ku­da ne žu­ri. U Pa­ri­zu je pr­vi put iz­la­gao tek kra­jem 1926, i to na ugled­nom Je­se­njem sa­lo­nu u Gran Pa­leu (Grand Pa­la­is). Za­pra­vo, sve vre­me tog pa­ri­skog bo­ rav­ka, Ko­njo­vić je asket­ski po­sve­ćen i usred­sre­đen na tra­ga­nje za vla­sti­tim iz­ra­zom: Ka­da sam od­la­zio u Lu­vr, da obi­đem ga­le­ri­je, uvek sam išao sam. I u ate­ljeu sam uvek bio sam.5 Ko­njo­vić je usa­mlje­nik, a ka­ko to lu­cid­no za­pa­ža Dra­go­slav Đor­đe­vić, „nje­go­ va sa­mo­ća je si­no­nim za nje­gov iz­ra­zi­ti in­di­vi­du­a­li­ 5 Mi­ro­slav Jo­sić Vi­šnjić, Ži­vot umet­ni­ka u sta­ro­sti (Mi­lan Ko­njo­vić) – ru­ko­pis. Ci­ti­ra­no iz Dra­go­slav Đor­đe­vić, Mi­lan Ko­njo­vić njim sa­mim, MSU, Be­o­grad, 1975.

vîðeñjå

zam”.6 Sa su­pru­gom Emom je u Pa­ri­zu stvo­rio ma­ li krug pri­ja­te­lja, ali su uglav­nom ži­ve­li po­vu­če­no.

U to vre­me u Fran­cu­skoj bo­ra­vi ve­ći broj srp­skih i ju­go­slo­ven­skih sli­ka­ra (Do­bro­vić, Jef­ta Pe­rić, Mi­ lu­no­vić, Če­le­bo­no­vić, Lu­bar­da, Šu­ma­no­vić, Zo­ra Pe­tro­vić, Ara­li­ca, Pe­đa Mi­lo­sa­vlje­vić, Gvo­zde­no­vić, Ta­ba­ko­vić, Šer­ban i dru­gi) te ne­ko­li­ci­na ma­đar­skih umet­ni­ka, me­đu ko­ji­ma su i Ko­njo­vi­će­vi pri­ja­te­lji Co­bel (Czóbel Béla) i Di­ner-De­neš (Di­e­ner-Dénes Ru­dolf). No, Ko­njo­vić se ni­je če­sto sa­sta­jao sa nji­ ma iz­be­ga­va­ju­ći sva­ko­dnev­na bo­em­ska dru­že­nja i iz­la­ske. Jed­no­stav­no, ni­je do­zvo­lja­vao da ga bi­lo ko ome­ta u nje­go­voj osnov­noj na­me­ri. Naj­če­šće se sre­ tao, u ve­čer­njim ča­so­vi­ma, u ču­ve­nom ka­feu „Dom” (Ca­fe du Do­me) sa sli­ka­rom Pe­trom Do­bro­vi­ćem.

Ko­njo­vić je iz­u­zet­no ce­nio Do­bro­vi­ća, uva­ža­vao ga je kao is­ku­sni­jeg ko­le­gu od ko­jeg je ra­do pri­hva­tao sa­ve­te. S njim se upo­znao još 1919. go­di­ne u No­ vom Sa­du, ne­po­sred­no po Do­bro­vi­će­vom pre­se­ lje­nju iz rod­ne Ma­đar­ske. Nji­ho­vo pri­ja­telj­stvo je pro­du­blje­no to­kom za­jed­nič­kih pa­ri­skih go­di­na, te na za­jed­nič­kim po­ro­dič­nim bo­rav­ci­ma u Ka­nju na Mo­ru (Cag­nes-sur-Mer), na fran­cu­skom pri­o­ba­lju.

Nje­go­va sna­žna lič­nost, na­ro­či­to ve­li­ka li­kov­na kul­ tu­ra i te­o­ret­sko zna­nje, mno­go mi je po­mo­glo na pu­ tu tra­že­nja mog vla­sti­tog iz­ra­za, re­kao je Ko­njo­vić u jed­nom no­vin­skom in­ter­vjuu.7 Od­mah po do­la­sku u Pa­riz, le­ta 1922. go­di­ne, Ko­njo­vić po­ha­đa ča­so­ve slo­bod­nog cr­ta­nja i cr­ta­ nje ve­čer­njeg ak­ta na Aka­de­mi­ji Gran Šo­mje (Académie de la Gran­de Cha­u­miére). Ta­mo su po­sto­ ja­li ra­zni ate­ljei, ja sam od­la­zio sa­mo na slo­bod­no cr­ta­nje od šest do osam, ili od pet do se­dam, u ve­ čer­njim sa­ti­ma.8 Po­tom od­la­zi u ate­lje An­drea Lo­ta (An­dré Lho­te), u uli­cu Ode­sa broj 18, bli­zu sta­ni­ce 6 Isto, str. 29 7 Bran­ko Ma­jer, „Iz raz­go­vo­ra sa Mi­la­nom Ko­njo­vi­ćem”, No­ vo do­ba, Split, 10. II 1936.

8 Dra­go­slav Đor­đe­vić, isto, str. 29

Mon­par­nas (Mont­par­nas­se). Kod ovog ta­da odi­sta ugled­nog umet­ni­ka i po­pu­lar­nog pe­da­go­ga Ko­njo­ vić je do­šao po­sle jed­nog raz­go­vo­ra sa Sa­vom Šu­ma­ no­vi­ćem, ko­ji je već bio ta­mo sa još ne­kim umet­ni­ ci­ma iz Sr­bi­je i Ju­go­sla­vi­je. Me­đu­tim, Ko­njo­vi­ću se Lot, kao uči­telj, ni­je svi­deo, jer kao da se ce­lo stva­ra­ nje mo­glo sve­sti na ne­ko­li­ko kru­tih prin­ci­pa o li­ni­ji i bo­ji9, a nje­go­va ko­rek­tu­ra je bi­la sa­svim ste­re­o­tip­na.

Re­ci­mo, go­vo­rio je ka­ko kod cr­te­ža iza pra­ve li­ni­je mo­ra da do­đe kri­va, pa opet pra­va, pa po­no­vo kri­ va itd.; kod bo­je, to­plo-hlad­no, to­plo-hlad­no. A sve to je bi­lo ono što sam ja već znao i što me­ni ni­je bi­ lo po­treb­no, ni in­te­re­sant­no.10 Čak i mno­go go­di­na ka­sni­je, Ko­njo­vić ni­je vo­leo da ga ve­zu­ju za Lo­ta.

Uz­ne­mi­ra­va­lo ga je sva­ko po­mi­nja­nje uti­ca­ja ovog sli­ka­ra i pe­da­go­ga na nje­go­vu umet­nost, te je ve­či­ to na­po­mi­njao da je u Lo­to­voj ško­li bo­ra­vio sa­mo dve ne­de­lje i da je za to vre­me ura­dio tek je­dan cr­ tež i dve ne­ve­li­ke sli­ke. Me­đu­tim, La­zar Tri­fu­no­vić ra­zlo­žno ana­li­zi­ra po­sle­di­ce Ko­njo­vi­će­vog bo­rav­ka u Lo­to­vom ate­ljeu: Ko­njo­vić se ni­je slu­čaj­no obra­tio Lo­tu. U pr­vom pe­ri­o­du nje­go­vog stva­ra­la­štva, ko­ ji tra­je do 1926. go­di­ne, i ob­u­hva­ta vre­me stu­di­ja i umet­nič­kog for­mi­ra­nja, po­sto­ji stal­na za­in­te­re­so­va­ nost pro­ble­mi­ma for­me, iako je Ko­njo­vić, ka­ko je sam re­kao, u to do­ba „mu­čen dve­ma kraj­no­sti­ma: čas sam sli­kao no­šen cr­tač­kim pre­o­ku­pa­ci­ja­ma, čas sam tra­ žio ade­kva­tan iz­raz u ko­lo­ri­zmu” […] Lot ni­je pri­veo Ko­njo­vi­ća ku­bi­zmu, već ga je upu­tio ka kla­si­ci­zmu i sta­rim maj­sto­ri­ma u Lu­vru, što je za nje­gov raz­voj bi­lo od ve­li­kog zna­ča­ja11. To po­sto­ja­nje di­le­ma oko even­tu­al­nih uti­ca­ja Lo­ta ili dru­gih ra­ni­jih uči­te­lja i uzo­ra, u Ko­njo­vi­će­vom slu­ča­ju uvek je oprav­da­no jer se nje­go­vo sli­kar­sko stu­di­ra­nje od­vi­ja­lo upo­re­do 9 Ci­tat pre­u­zet iz knji­ge: La­zar Tri­fu­no­vić, Stvar­nost i mit u sli­kar­stvu Mi­la­na Ko­njo­vi­ća, Ga­le­ri­ja „Mi­lan Ko­njo­vić”, Som­ bor, 1990.

10 Dra­go­slav Đor­đe­vić, isto.

11 La­zar Tri­fu­no­vić, Srp­sko sli­kar­stvo 1900–1950, Be­o­grad, 1973, str. 24.

290

vîðeñjå

sa nje­go­vim in­ten­ziv­nim stva­ra­la­štvom. U ce­lo­kup­ nom pro­ce­su na­u­ko­va­nja Ko­njo­vić, za­pra­vo, tra­ga za sa­mim so­bom, za vla­sti­tim iz­ra­zom. U tom smi­ slu, on upo­re­do po­se­ću­je i me­nja ško­le i uči­te­lje, ali i ela­bo­ri­ra raz­li­či­te sli­kar­ske kon­cep­ci­je te u sop­stve­ nom sli­kar­stvu otva­ra i za­tva­ra od­re­đe­ne pik­tu­ral­ne pro­ble­me… Čas in­si­sti­ra na cr­te­žu i čvr­stom ra­ci­o­ na­li­zmu – čas je za­ba­vljen ko­lo­ri­tom i slo­bod­ni­jim (eks­pre­siv­ni­jim) for­mal­nim re­še­nji­ma…

Sim­bo­lič­no bi se mo­glo kon­sta­to­va­ti da je Ko­ njo­vi­će­vo stu­di­ra­nje za­vr­še­no nje­go­vim ko­nač­nim „iz­la­skom iz Lu­vra” u ko­ji je, po­sle na­pu­šta­nja Lo­to­ vog ate­ljea, odi­sta če­sto od­la­zio. Ir­ma Lang nas, baš kao i La­zar Tri­fu­no­vić, upo­zo­ra­va na gra­nič­nu 1926. go­di­nu: Su­mi­ra­ju­ći 1926. go­di­nu, naš umet­nik be­le­ ži uspe­lu som­bor­sku iz­lo­žbu, pro­da­ju sli­ka, za­pa­žen de­bi na re­no­mi­ra­nom Je­se­njem sa­lo­nu, afir­ma­tiv­ne nat­pi­se kri­ti­ča­ra i pri­lič­no udo­ban ži­vot u Pa­ri­zu. Sve je to mo­glo mla­dog Ko­njo­vi­ća la­ko da za­dr­ži na uta­ ba­nom i već sa­vla­da­nom pu­tu, ali de­si­lo se upra­vo su­prot­no! Mi­lan Ko­njo­vić je pod­vu­kao cr­tu, ume­sto stu­di­ra­nja sta­rih maj­sto­ra u Lu­vru, ko­ri­ste­ći se is­ku­ stvom stu­dij­skih go­di­na, on se hra­bro, sa­mo­sve­sno okre­nuo se­bi, svom tem­pe­ra­men­tu, svo­jim afi­ni­te­ti­ ma i svo­joj lič­no­sti.12 Pa­riz – stva­ra­nje, per­so­nal­nost, iz­lo­žbe To­kom pr­ve go­di­ne svog bo­rav­ka u Pa­ri­zu Mi­ lan Ko­njo­vić sko­ro i ni­je sli­kao! Tu in­for­ma­ci­ju sa­ op­šta­va Ir­ma Lang, du­go­go­di­šnja di­rek­to­ri­ca Ga­le­ ri­je „Mi­lan Ko­njo­vić” u Som­bo­ru, ko­ja je ima­la uvid u pre­ci­znu evi­den­ci­ju sli­ka, ko­ju je umet­nik ured­no vo­dio či­tav svoj sli­kar­ski vek. Evi­den­ti­ra­ne su sa­mo dve sli­ke na­sli­ka­ne kod Lo­ta – Le­že­ći akt i Žen­ski akt s le­đa (obe iz 1924). Ne­ve­li­kog for­ma­ta ove se sli­ke od­li­ku­ju čvr­stim cr­te­žom te šte­drim ko­lo­ri­tom. Obe su na­sli­ka­ne u kla­si­ci­stič­kom ma­ni­ru, sve­de­no, ra­ci­ o­nal­no i „bez stra­sti”, ka­ko je sam Ko­njo­vić go­vo­rio.

12 Ir­ma Lang, isto.

291

No, ako ne­ma stra­sti on­da ima ne­ka­kvog dru­ga­či­ jeg smi­sla. Tri­fu­no­vić lu­cid­no uka­zu­je na su­štin­sku uko­re­nje­nost ra­ci­o­na­li­stič­kog vi­đe­nja sve­ta mla­dog Ko­njo­vi­ća: U kla­sič­nim har­mo­ni­ja­ma nje­go­vih sli­ka bi­lo je sve sre­đe­no i ure­đe­no kao u nje­go­voj rav­ni­ci, kao u ži­vo­tu nje­go­vih pre­da­ka: iz­gle­da­lo je da iz­me­đu Ko­njo­vi­će­vog sli­kar­stva i mo­ral­nih na­če­la sve­ta ko­me je pri­pa­dao us­po­sta­vlje­na pu­na sa­gla­snost i ta iden­ti­ fi­ka­ci­ja stva­ra­la je uti­sak da je cilj na­đen i ostva­ren.13 U sun­ča­nom Ka­si­su na Mo­ru (Ca­sis-sur-Mer) na­sta­je ne­ko­li­ko sli­ka ko­je su iz­u­zet­no zna­čaj­ne u Ko­njo­vi­će­voj umet­no­sti. Cr­kva u Ka­si­su i Pi­ni­je u Ka­si­su od­li­ku­ju se kla­si­ci­stič­kom mir­no­ćom na­sli­ ka­nih pre­de­la, stu­dij­ski pre­ci­znim cr­te­žom, ade­ kvat­nim bla­gim i sve­de­nim ko­lo­ri­tom, uz­bu­dlji­vim tam­nim sen­ka­ma, čvr­stom kom­po­zi­ci­o­nom kon­ struk­ci­jom. U istom ma­ni­ru Ko­njo­vić je na­sli­kao još ne­ko­li­ko za­pa­že­nih ostva­re­nja (Gla­va de­voj­ke, Auto­por­tret sa fru­lom, obe iz 1925, te Auto­por­tret, Lo­pud – pri­sta­ni­šte na mo­ru i Mr­tva pri­ro­da – na­sli­ ka­ne 1926). U tim sli­ka­ma po­tvr­đe­na je stva­ra­lač­ka zre­lost sli­ka­ra ko­jom sa­svim ja­sno kon­tro­li­še i re­a­li­ zu­je vla­sti­ti sli­kar­ski kon­cept.

Toj se­ri­ji sli­ka pri­pa­da i iz­u­zet­ni Por­tret Mo­ri­sa Be­ca, iz­lo­žen na Je­se­njem sa­lo­nu u Gran Pa­leu 1926. go­di­ne. Na­stup na Sa­lo­nu za­pra­vo je Ko­njo­vi­će­vo pre­mi­jer­no po­ja­vlji­va­nje na pa­ri­skoj umet­nič­koj sce­ni. Sli­ka je bi­la ve­o­ma za­pa­že­na, o njoj s us­hi­će­ njem pi­še Rej­mon Re­ga­mej (Raymond Re­ga­mey) u pa­su­su po­sve­će­nu sli­kar­stvi­ma „čvr­ste kon­struk­ci­ je”: U ovoj vr­sti da li bih mo­gao da iza­be­rem bo­lji pri­mer od plat­na mla­dog ju­go­slo­ven­skog sli­ka­ra ko­ji iz­la­že pr­vi put – M. Ko­njo­vi­ća? On je po­slao por­tret na­šeg pri­ja­te­lja Mo­ri­sa Be­ca, de­lo mo­no­hrom­no, pri­ gu­še­nih bo­ja, pro­mi­šlje­no, do­stoj­no po­što­va­nja.14 A Mar­sel Su­važ (Mar­cel Sa­u­va­ge) istu sli­ku spo­mi­nje 13 La­zar Tri­fu­no­vić, isto, str. 25.

14 Raymond Re­ga­mey, “Le Sa­lon d’Autom­ne”, Le Jo­ur­nal de l’Est, Pa­riz, 11. no­vem­bar 1926.

vîðeñjå

u svom tek­stu ka­rak­te­ri­stič­nog na­slo­va „Ime­na ko­ja će po­sta­ti ve­li­ka!”.15 No, iako je ra­ci­o­na­li­stič­ko neo­kla­si­ci­stič­ko sli­ kar­stvo „bez stra­sti” Ko­njo­vi­ću do­ne­lo po­čet­nu afir­ma­ci­ju, oči­gled­no je, ni­je mo­glo za­dr­ža­ti du­žu umet­ni­ko­vu po­zor­nost. Nje­go­voj sli­kar­skoj pri­ro­ di i tem­pe­ra­men­tu ta­kav kon­cept jed­no­stav­no ni­je bio pri­me­ren. Zbog to­ga ubr­zo, već to­kom na­red­ne go­di­ne, u Ko­njo­vi­će­voj umet­no­sti do­la­zi do zna­ čaj­nih pro­me­na. Sli­ka Cr­ve­ni sto (1927) de­fi­ni­sa­na vi­dlji­vim i sna­žnim kon­tur­nim li­nja­ma, in­ten­ziv­ nom bo­jom, pa­sto­zna i po­ma­lo dra­ma­tič­na – pred­ sta­vlja ra­di­ka­lan za­o­kret ka jed­nom dru­ga­či­jem shva­ta­nju sli­ke, ka ko­lo­ri­stič­kom eks­pre­si­o­ni­zmu.

Jed­nu mr­tvu pri­ro­du (Cr­ne smo­kve, 1927) Ko­njo­ vić iz­la­že na Je­se­njem sa­lo­nu, no­vem­bra 1927, a i tu sli­ku za­pa­ža­ju broj­ni pri­ka­zi­va­či iz­lo­žbe, po­put Re­na­la, So­va­ža, Bo­že Pa­vlo­vi­ća… U jed­nom svom tek­stu, Val­de­mar Žorž (Wal­de­mar Ge­or­ges) Ko­ njo­vi­ća na­zi­va „sli­ka­rem stvar­ne vred­no­sti”.16 Iste go­di­ne, pre­ma sop­stve­nom sve­do­če­nju, Ko­njo­vić je na­sli­kao či­ta­vu se­ri­ju eks­pre­siv­nih i ko­lo­ri­stič­ki po­tent­nih sli­ka za­jed­nič­kog na­slo­va Mr­tva pri­ro­da sa ča­so­pi­som “Ca­hi­ers d’Art”,17 a već sle­de­će 1928. go­di­ne ta­kav sli­kar­ski po­stu­pak pot­pu­no će pre­vla­ da­ti u nje­go­vom sli­kar­stvu, a što je vi­dlji­vo u Be­go­ni­ ja­ma i por­tre­tu Bel­lez­za. Mi­o­drag B. Pro­tić u svo­joj knji­zi Srp­sko sli­kar­stvo XX ve­ka fe­no­men pre­o­ri­jen­ ta­ci­je od kon­struk­tiv­nog sli­kar­stva ka ko­lo­ri­stič­ kom eks­pre­si­o­ni­zmu sa­gle­da­va u ši­rem kon­tek­stu ta­da­šnje srp­ske sli­kar­ske umet­no­sti jer se, osim kod Ko­njo­vi­ća, iden­tič­ne pro­me­ne isto­vre­me­no od­i­gra­ va­ju i u sli­kar­stvu Bi­je­li­ća, Šu­ma­no­vi­ća, Do­bro­vi­ća, Jo­ba, Zo­re Pe­tro­vić… Eks­pre­si­o­ni­zam je po­tvr­đi­vao 15 Mar­cel Sa­u­va­ge, “Des noms qui vont gran­dir.” Co­e­dia, Pa­ ris, 18. no­vem­bar 1926.

16 Wal­de­mar Ge­or­ges, “Eine Ausländer Aus­stel­lung im Sa­ lon de l’Esca­li­er”, Pa­ri­ser De­utsche Ze­i­tung, 5. VI 1927.

17 Ka­ta­ri­na Am­bro­zić, Mi­lan Ko­njo­vić (mo­no­graf­ski ka­ta­ log), GMK, Som­bor, 1965, str. 65.

su­bjek­tiv­nu isti­nu, stra­stan od­ziv na ži­vot­ne to­ko­ve, lir­sku opi­je­nost ili dram­sku na­pe­tost, sve­tlu i tam­ nu stra­nu tra­ja­nja, sa­gle­da­nu u ezo­te­rič­nim bu­ra­ ma ljud­ske kr­vi: sna­gu ovo­ze­malj­skog i tra­gič­nog. I sam ra­zum pre­gre­jan je eg­zal­ta­ci­jom do vi­zi­o­nar­skog bun­ca­nja. Su­prot­no Mal­bran­šu [Ni­co­las Ma­le­bran­ che], u eks­pre­si­o­ni­zmu je isti­na vi­še u ču­li­ma ne­go u du­hu. Taj ro­man­tič­ni, di­o­ni­zij­ski vid sve­ta umet­no­sti je, uosta­lom, pri­san jer re­la­tiv­ne isti­ne vo­li da pre­tva­ ra u fa­sci­nant­ne.18 A Ko­njo­vi­će­vo sli­kar­stvo je to­ kom po­znih dva­de­se­tih go­di­na pro­šlog sto­le­ća išlo upra­vo tim prav­cem – jed­no od nje­go­vih vr­hun­skih ostva­re­nja Pla­vi Ka­sis (1929) na­ja­vlju­je ko­nač­no ot­ kri­va­nje auten­tič­ne pik­tu­ral­no­sti. Sli­ka je sva u in­ ten­ziv­nim bo­ja­ma, li­ni­je su sna­žne i na­pe­te; du­bo­ki ul­tra­ma­rin do­mi­ni­ra gor­njim po­ja­som sli­ke i svo­ jim po­ten­ci­ja­lom sti­mu­li­še ak­cen­te cr­ve­ne, žu­te, ze­ le­ne. Sli­kom ti­tra sve­ža, sna­žna ener­gi­ja i eks­pre­si­ja.

Ta auten­tič­na eks­pre­si­o­ni­stič­ka sna­ga bo­je ubr­zo će se po­ja­vi­ti i na dru­gim Ko­njo­vi­će­vim sli­ka­ma.

No, Pla­vi Ka­sis je sa­mo na­ja­va bu­re Ko­njo­vi­će­ vog eks­pre­si­o­ni­zma. Kao da je i sam Ko­njo­vić bio za­ te­čen nje­nim pik­tu­ral­nim in­ten­zi­te­tom. Bi­lo ka­ko bi­ lo, po­sle tog ostva­re­nja, ta­ko­đe to­kom 1929. go­di­ne, na­sta­je se­ri­ja en­te­ri­jer­nih sli­ka de­li­kat­ni­jih pa­stel­nih to­no­va i smi­re­ni­jih li­nij­skih to­ko­va. U tim sli­ka­ma od­sli­ka­va se ti­ho pro­ti­ca­nje sva­ko­dne­vlja u mont­ su­ri­jev­skom en­te­ri­je­ru Ko­njo­vi­će­vog sta­na-ate­ljea (Ema u ku­hi­nji, Ema či­ta u ate­ljeu, Ate­lje u Mont­su­ ri­ju, sve iz 1929). Či­ni se da je se­ri­ja tih, uglav­nom, en­te­ri­jer­skih kom­po­zi­ci­ja, do­bro or­ga­ni­zo­va­nih i po­ sta­vlje­nih, bi­la po­treb­na pre sve­ga sa­mom Ko­njo­vi­ ću: one su na­sta­le lo­gi­kom po­stup­ne pro­me­ne, onom lo­gi­kom ko­ja će ga za­si­gur­no, po­no­vo bez žur­be i „pre­ska­ka­nja”, od­ve­sti ne­koj nje­go­voj ide­al­noj sli­ci či­ja će se pik­tu­ral­na ner­va­tu­ra pot­pu­no usa­gla­si­ti sa sli­ka­re­vim unu­tar­njim rit­mom, sa nje­go­vim bi­ćem. I 18 Mi­o­drag B. Pro­tić, Srp­sko sli­kar­stvo XX ve­ka, Be­o­grad, 1970, str. 147.

292

vîðeñjå

upra­vo ta­da, na raz­me­đi dva­de­se­tih i tri­de­se­tih go­di­ na pro­šlog ve­ka, Ko­njo­vić se usta­no­vlja­va kao sli­kar kon­ti­nu­i­te­ta, kao sli­kar u či­jem opu­su po­sto­ji lo­gi­ka raz­vo­ja i prin­cip pro­gre­si­je ka us­po­sta­vlja­nju auto­no­ mi­je sli­ke i nje­nog pla­stič­kog bi­ća.

Na sa­mom po­čet­ku tri­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, tri­de­set­pe­to­go­di­šnji Mi­lan Ko­njo­vić je mno­go to­ga po­sti­gao – za­vr­šio je svo­je du­go i upor­no usa­vr­ša­va­ nje; sli­kar­stvo ra­ci­o­na­li­stič­ke čvr­ste i pre­ci­zno de­fi­ ni­sa­ne for­me je pre­vla­dao i do­speo do sli­ke u ko­joj do­mi­ni­ra bo­ja kao pri­mar­ni li­kov­ni ele­ment i kao ge­ne­ra­tor po­tent­ne eks­pre­siv­ne ten­zi­je… Ko­njo­vić sa svo­jom po­ro­di­com (su­pru­ga Ema i tek ro­đe­na kćer­ka Ve­ra) ži­vi sa­svim udob­no u vla­sti­toj mo­der­ noj ku­ći u Uli­ci Mont­su­ri br. 9 (9, Rue de Mont­so­u­ ris). U ku­ći su bi­la tri ate­ljea; vi­si­na ate­ljea je bi­la šest me­te­ri! – opi­si­vao je Ko­njo­vić no­ve uslo­ve za ži­vot i rad ko­je je ta­da se­bi stvo­rio.19 Uz to, pun je stva­ra­lač­ kog ela­na – u na­red­nom pe­ri­o­du, od po­čet­ka 1930. do sre­di­ne 1932. go­di­ne, ka­da će ne­na­da­no na­pu­sti­ ti Pa­riz i vra­ti­ti se za­u­vek u rod­ni Som­bor – na­sli­kao je oko 200 sli­ka! U tom mo­men­tu nje­go­vo ime se u Pa­ri­zu iz­go­va­ra s po­što­va­njem – ugled je ste­kao za­pa­že­nim i do­bro oce­nji­va­nim na­stu­pi­ma na pa­ ri­skim sa­lo­ni­ma i dru­gim ko­lek­tiv­nim iz­lo­žba­ma, a po­go­to­vo su bi­le uspe­šne nje­go­ve dve sa­mo­stal­ne iz­lo­žbe – pr­va u Ga­le­ri­ji „Bing”, apri­la i ma­ja 1931, i dru­ga u Ga­le­ri­ji „Van Ler”, ju­na i ju­la 1932. go­di­ne.

Na pr­voj sa­mo­stal­noj iz­lo­žbi, u Pa­ri­zu Ko­njo­vić je iz­lo­žio tri­de­se­tak sli­ka iz tzv. „pla­ve fa­ze”, ka­ko se naj­če­šće ozna­ču­ju nje­go­va sli­kar­ska ostva­re­nja na­ sta­la po­sle ra­ci­o­na­li­stič­kog pe­ri­o­da. U svom pri­ka­ zu te Ko­njo­vi­će­ve iz­lo­žbe u Ga­le­ri­ji „Bing”, li­kov­ni kri­ti­čar Mo­ris Re­nal, ko­ji je do­sled­no pra­tio umet­ ni­kov raz­voj još od nje­go­vog pr­vih iz­lo­žbe­nih na­ stu­pa u Pa­ri­zu (a ko­ji je po­vo­dom Sa­lo­na ne­za­vi­snih umet­ni­ka 1930. go­di­ne na­pi­sao: Dve Ko­njo­vi­će­ve mr­tve pri­ro­de pred­sta­vlja­ju ne­što naj­lep­še na Sa­lo­ 19 Ir­ma Lang, isto, str. 53.

293

nu), tu­ma­či Ko­njo­vi­ćev sli­kar­ski kon­cept: Evo opet jed­nog sli­ka­ra… Ali pro­blem si­žea iz­gle­da da sli­ka­ra mu­či na sa­svim iz­u­ze­tan na­čin. Naj­če­šće on, iz­ra­zi­to lir­ski po­ne­sen, pre­va­zi­la­zi te­mu ko­ja ga je in­spi­ri­sa­la, a sa­mo se iz­u­zet­no do­ga­đa da je sle­di pri­lič­no ver­ no. Ovaj ma­li dram­ski su­kob od­vi­ja se u sr­ži sli­kar­ske ak­ci­je ko­ja je ve­o­ma si­gur­no spro­ve­de­na. Ve­li­ke mr­lje bo­je, če­sto vr­lo sna­žne i do­bro, čak su­vi­še do­bro pro­ u­če­ne, uka­zu­ju na umet­ni­ka kod ko­ga zna­nje i sen­ zi­bil­nost te­že za rav­no­te­žom, što iz­gle­da da ni­je uvek la­ko po­sti­ći.20 Oči­to, bo­ja je do­ne­la no­vu vred­nost Ko­njo­vi­će­vom iz­ra­zu, ali mu je otvo­ri­la no­ve pro­ sto­re sli­kar­ske slo­bo­de i omo­gu­ći­la mu da se auten­ tič­no i sa­svim per­so­nal­no do­ka­že i iz­ra­zi.

In­te­re­san­tan tre­nu­tak, ko­ji pret­ho­di na­pu­šta­nju pa­ri­skog umet­nič­kog am­bi­jen­ta, sva­ka­ko je Ko­njo­ vi­ćev de­se­to­me­seč­ni bo­ra­vak u Som­bo­ru. Svoj za­ vi­čaj­ni am­bi­jent Ko­njo­vić, sa­da kao već for­mi­ra­ni sli­kar, za­i­sta sna­žno do­ži­vlja­va i pro­ži­vlja­va. Sli­ke na­sli­ka­ne u za­vi­ča­ju on no­si u Pa­riz i iz­la­že ih le­ta 1932. go­di­ne u Ga­le­ri­ji „Van Ler”, u Ri d’ Sen 41 (41, Rue de Se­i­ne). Po­no­vo je Ko­njo­vić iza­zvao in­te­re­ so­va­nje struč­ne jav­no­sti, a kri­ti­čar Pol Fje­ran (Paul Fi­e­rens) odu­še­vljen je: Jed­na bo­ga­ta pri­ro­da, je­dan tem­pe­ra­ment – Mi­lan Ko­njo­vić…21 Ovaj uspeh, me­ đu­tim, ne­će za­dr­ža­ti Ko­njo­vi­ća u Pa­ri­zu. Stva­ri su, oči­gled­no, po­sta­le ozbilj­ni­je. Dr La­zar Tri­fu­no­vić u jed­noj in­te­re­sant­noj ana­li­zi sma­tra da je Ko­njo­vić do­speo do tač­ke ka­da je po­sle svih tih go­di­na raz­vo­ ja, a na­ro­či­to po­sle bu­re „pla­ve fa­ze”, pr­vi put shva­tio da sli­kar­stvo ni­je igra i za­ba­va, već di­rekt­na ras­pra­ va sa iskon­skim si­la­ma ži­vo­ta, čo­ve­kov ob­ra­čun sa sud­bi­nom, po­se­ban na­čin sa­zna­nja, jer se pre­ko se­be sa­zna­je ono što je naj­du­blje, što je hu­ma­no i za­jed­

20 Ma­u­ri­ce Raynal, “Pe­in­tu­res de Konyovitch”, L’In­tran­si­ge­ ant, Pa­riz, 27. IV 1931.

21 P.(aul) Fi­e­rens, “Mi­lan Konyovitch”, Jo­ur­nal des De­bats, Pa­riz, 21. VII 1932.

vîðeñjå

nič­ko svim lju­di­ma.22 To sa­zna­nje, kao i ne­ke dru­ge prak­tič­ne okol­no­sti (pri­vred­na kri­za), kao i iz­ra­že­na no­stal­gi­ja, od­vo­de Ko­njo­vi­ća u sta­nje du­bo­ke kri­ze.

Za vre­me po­me­nu­tog bo­rav­ka u Som­bo­ru umet­nik vra­ća si­gur­nost. Sli­ka u eks­te­ri­je­ru, na uli­ci, u po­ lju, u dvo­ri­šti­ma som­bor­skih ku­ća. U tom smi­slu je in­te­re­san­tan po­da­tak da Ko­njo­vić u Pa­ri­zu ni­je na­sli­kao ni­jed­nu sli­ku iz­van ate­ljea.23 U za­vi­ča­ju je ose­tio da je „svoj na svo­me”, isto­vre­me­no shva­ta­ju­ ći vla­sti­tu sud­bin­sku uko­re­nje­nost u rav­ni­čar­sko tlo rod­ne Bač­ke… Vra­ća se u Pa­riz, ali će se tu za­dr­ža­ti još sve­ga dva me­se­ca.

No, taj po­vra­tak u Som­bor ni­je bio i ko­na­čan opro­štaj od Pa­ri­za. To­kom 1937. go­di­ne Ko­njo­vić se po­no­vo po­ja­vlju­je u gra­du sve­tlo­sti: u ma­ju me­se­cu je me­đu iz­la­ga­či­ma u ju­go­slo­ven­skom pa­vi­ljo­nu na ve­ li­koj Svet­skoj iz­lo­žbi. U po­stav­ci je pet nje­go­vih sli­ka.

Već sle­de­ćeg me­se­ca – tač­ni­je, 18. ju­na iste go­di­ne, otva­ra sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu u odi­sta ugled­noj Ga­le­ ri­ji „Mu­ra­di­jan-Va­lo­ton”, či­ji su re­dov­ni iz­la­ga­či bi­li Bo­nar, De­ren, Ruo, Di­fi, Pi­ka­so, Vla­menk, Ro­den…

Ko­njo­vić se pred­sta­vlja sa 21 sli­kom iz svog post­pa­ ri­skog pe­ri­o­da, da­kle, sli­ka­ma ko­je su na­sli­ka­ne u Som­bo­ru i na ja­dran­skom pri­mor­ju. Tekst u ka­ta­lo­gu je na­pi­sao pri­ja­telj Mo­ris Bec, ko­ji ana­li­zi­ra re­la­ci­ju iz­me­đu umet­ni­ko­vog pa­ri­skog sli­kar­skog is­ku­stva i no­vih som­bor­skih ostva­re­nja: Pre­ka­liv­ši se u at­mos­fe­ ri rod­ne Bač­ke, Mi­lan Ko­njo­vić, ko­ji je ne­dav­no na­u­ čio od na­ših ve­li­kih sli­ka­ra da di­sci­pli­nu­je svoj ta­le­nat, vra­ća nam se s pot­pu­no no­vim pre­o­ku­pa­ci­ja­ma: ru­ ži­ča­sto ob­le­plje­ne ku­će, že­ne ze­le­ni­je od vr­ta, cr­ve­no i pla­vo sa ći­li­ma iz nje­go­vog kra­ja, li­ca stvar­na kao nje­go­va se­ća­nja.24 Ko­njo­vić je za­do­vo­ljan. Osim Be­ co­vog tek­sta, po­hval­no se o nje­mu iz­ra­ža­va­ju i dru­gi 22 La­zar Tri­fu­no­vić, isto, str. 36.

23 Mi­len­ko Po­pić, Ko­njo­vić iz pri­kraj­ka (ru­ko­pis), Som­bor, 2010.

24 Betz Ma­u­ri­ce: Pred­go­vor-ka­ta­log Oeuvres re­cen­tes-Mi­lan Konyovitch, Ga­le­rie „Mo­u­ra­dian-Val­lot­ton”, Pa­ris, 18. VI – 3.

VII 1937.

kri­ti­ča­ri. Sa iz­lo­žbe je pro­da­to ne­ko­li­ko sli­ka, a me­đu kup­ci­ma su bi­li i po­zna­ti ko­lek­ci­o­na­ri Ko­loš i Do­nat iz Pa­ri­za, An­dre Far­si, di­rek­tor Mu­ze­ja u Gre­no­blu, te ga­le­ri­sta Ernst iz Bu­dim­pe­šte. O pa­ri­skom ugle­du Mi­la­na Ko­njo­vi­ća go­vo­ri i spi­sak ime­na upi­sa­nih u knji­zi uti­sa­ka: ru­ski umet­ni­ci Mi­haj­lo La­ri­o­nov, Na­ ta­li­ja Gon­ča­ro­va; Ma­đa­ri La­još Ti­ha­nji i Be­la Co­bel; Čeh Jan Zr­za­vi; fran­cu­ski ko­lek­ci­o­na­ri Ber­že, Ke­ ler­man, Ko­lo­ša, Do­nat, pe­snik Bec, te na­ši umet­ni­ci Pe­đa Mi­lo­sa­vlje­vić, Ivan Ta­ba­ko­vić, Mi­lo Mi­lu­no­vić, Ko­sta Hak­man… Jed­nog po­se­ti­o­ca Ko­njo­vić se po­ seb­no do­bro se­ćao. Bio je to An­dre Lot. Ko­njo­vi­ću je odao pri­zna­nje: Do­šao je i re­kao mi je da zna da sam ja bio sa­mo dve ne­de­lje kod nje­ga, ali ne sme­ta, jer Vi ste i ta­ko po­sta­li do­bar sli­kar, re­kao je Lot.25

Sve pa­ri­ske iz­lo­žbe Mi­la­na Ko­njo­vi­ća 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

Sa­lon ne­za­vi­snih, Grand Pa­la­is, 1928.

Sa­lon ne­za­vi­sne umet­no­sti, Grand Pa­la­is, 1929.

Sa­lon ne­za­vi­sne umet­no­sti, Grand Pa­la­is, 1930.

Sa­mo­stal­na iz­lo­žba – Ga­le­rie „Bing & Cie” Pa­ ris, 1931.

Sa­lon u Ti­lje­ri­ja­ma, Tu­il­le­ri­es, 1930.

Sa­mo­stal­na iz­lo­žba – Ga­le­rie „Van Le­er”, Pa­ris, 1932.

Iz­lo­žba stra­nih sli­ka­ra ko­ji ži­ve u Pa­ri­zu, Ga­le­ rie „Ge­or­ges Pe­tit”, 1932.

Svet­ska iz­lo­žba u Pa­ri­zu, 1937.

Sa­mo­stal­na iz­lo­žba – Ga­le­rie „Mo­u­ra­dian-Val­ lot­ton”, Pa­ris, 1937.

Umet­nost na tlu Ju­go­sla­vi­je od pra­i­sto­ri­je do da­nas, Grand Pa­la­is, 1971.

Sa­mo­stal­na iz­lo­žba – Grand Pa­la­is, Pa­ris, 1985.

Sa­mo­stal­na iz­lo­žba – Ga­le­ri­ja Kul­tur­nog cen­tra SFRJ, Pa­riz, 1986.

25 Ir­ma Lang, isto, str.74.

294

295

dïjałøzí

296

297

f o t o

J a n

s t r a n a :

2 9 4 ,

C i e s l i k i e w i c z 2 9 5 ,

2 9 7 ,

3 0 0 ,

3 0 1 ,

j a n c i e s @ y a h o o . c o m 3 0 2 ,

3 0 3 ,

3 1 5

298

299

dïjałøzí

UDC 821.163.41.09 Šosberger P.

PA­VLE ŠOS­BER­GER Pa­vle Šos­ber­ger bio je naj­plo­do­tvor­ni­ji pi­sac iz obla­sti isto­ri­je Je­vre­ja na tlu Voj­vo­di­ne i biv­še Ju­go­ sla­vi­je na na­šim pro­sto­ri­ma. Autor je vi­še od dva­de­ set knji­ga i mo­no­gra­fi­ja (Je­vre­ji u Voj­vo­di­ni, Je­vre­ji u No­vom Sa­du, Si­na­go­ge u Voj­vo­di­ni, Osnov­ni poj­mo­vi je­vrej­skih obi­ča­ja i re­li­gi­je, Zbor­nik ra­do­va itd. – vi­de­ti iza­bra­nu bi­bli­o­gra­fi­ju). Pa­vle Šos­ber­ger bio je upor­ni i vred­ni isto­ri­čar Je­vre­ja u No­vom Sa­du, za­pi­sni­čar nji­ho­vog ži­vo­ta, isto­ri­je no­vo­sad­skih si­na­go­ga, kao i isto­ri­čar i is­tra­ži­vač rat­nih zlo­či­na ko­ji su pro­tiv njih po­či­nje­ni. Ono što u dru­gim ze­mlja­ma ra­de či­ta­vi ti­ mo­vi is­tra­ži­va­ča, u No­vom Sa­du je go­to­vo sa­svim sâm ura­dio ovaj upor­ni i skrom­ni čo­vek. Pot­pu­ni spi­sko­vi žr­ta­va No­vo­sad­ske ra­ci­je 1942. go­di­ne, kao i Ho­lo­ka­ u­sta na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne, po­sto­je za­hva­lju­ju­ći nje­ go­vom pre­da­nom ra­du. Ali, Pa­vle Šos­ber­ger bio je i isto­ri­čar ži­vo­ta Je­vre­ja u No­vom Sa­du, kao i isto­ri­čar ži­vo­ta nji­ho­vih su­gra­đa­na i nji­ho­vih me­đu­su­sed­skih od­no­sa. U svo­jim ese­ji­ma Pa­vle Šos­ber­ger de­talj­no pi­še o po­mo­ći ko­ju su Je­vre­ji do­bi­li od svo­je srp­ske bra­će i svo­jih srp­skih se­sta­ra u vre­me­ni­ma naj­ve­ćih uza­jam­nih stra­da­nja i tra­ge­di­ja to­kom Dru­gog svet­ skog ra­ta. Šos­ber­ger be­le­ži isto­ri­je onih Sr­ba ko­ji su sa­slu­ži­li na­ziv Pra­ved­ni­ka me­đu na­ro­di­ma – naj­ve­ću

po­čast ko­ju Iz­rael do­de­lju­je oni­ma ko­ji su ima­li hra­ bro­sti da po­mog­nu Je­vre­ji­ma u vre­me Ho­lo­ka­u­sta, kao što su to prof. dr Du­šan Jo­va­no­vić, no­vo­sad­ski le­ kar, ili Zla­ta Velj­ko­vić Štaj­nic, ko­ja je u Kru­šev­cu kao sred­njo­škol­ska uče­ni­ca, uz naj­ve­ći ri­zik po sop­stve­ni ži­vot, spa­sla ce­lo­kup­nu je­vrej­sku po­ro­di­cu Taj­ta­cak (vi­de­ti Zbor­nik ra­do­va, 389). Ove isto­ri­je srp­sko-je­ vrej­skog pri­ja­telj­stva za­be­le­že­ne su u knji­ga­ma Pa­vla Šos­ber­ge­ra, usrd­no, de­talj­no, i sa mno­go pi­je­te­ta. Za svo­ja de­la Pa­vle Šos­ber­ger na­gra­đi­van je u vi­še na­ vra­ta, uklju­ču­ju­ći i Zlat­nu me­no­ru, ko­ju mu je do­ de­lio Me­mo­ri­jal­ni mu­zej Ho­lo­ka­u­sta „Jad Va­šem” u Je­ru­sa­li­mu, kao i na­gra­du za ju­da­i­sti­ku „Dr Šan­dor Šaj­ber”, ko­ja mu je do­de­lje­na za ži­vot­no de­lo u obla­sti je­vrej­skih stu­di­ja, kao i za raz­vi­ja­nje in­ter­et­nič­ke to­ le­ran­ci­je, u Bu­dim­pe­šti, u mar­tu 2011. go­di­ne. Do­bit­ nik je No­vem­bar­ske po­ve­lje gra­da No­vog Sa­da.

Ovaj dvo­ča­sov­ni por­tret-in­ter­vju sa Pa­vlom Šos­ ber­ge­rom, pred vi­deo-ka­me­rom, ov­de obo­ga­ćen od­ lom­ci­ma iz nje­go­vih mno­go­broj­nih knji­ga i čla­na­ka, vo­đen je u nje­go­voj ku­ći, u Mi­le­ti­će­voj uli­ci u No­ vom Sa­du, u ju­nu 2011. go­di­ne, u pri­su­stvu nje­go­ve su­pru­ge Ag­ne­ze (Nju­le) Šos­ber­ger, i mo­je maj­ke Mi­ le­ne Ku­jun­džić, in­že­nje­ra u pen­zi­ji. To je bio nje­gov po­sled­nji in­ter­vju. Pa­vle Šos­ber­ger je pre­mi­nuo u 91. go­di­ni, mar­ta 2012. go­di­ne.

300

dïjałøzí

012 Šosberger P.

Iza­bra­na bi­bli­o­gra­fi­ja Pa­vla Šos­ber­ge­ra • •

• • • • •

• • • •

Uče­šće Je­vre­ja u zdrav­stvu No­vog Sa­da, No­vi Sad: Me­di­cin­ski fa­kul­tet, 1985.

O je­vrej­skoj bol­ni­ci u No­vom Sa­du, No­vi Sad: Zbor­nik na­uč­nog dru­štva isto­ri­je zdrav­stve­ne kul­tu­re Voj­vo­di­ne, 1986.

No­vo­sad­ski Je­vre­ji, No­vi Sad: Knji­žev­na za­jed­ni­ca No­vog Sa­da, 1988.

Spi­sak žr­ta­va Ho­lo­ka­u­sta u No­vom Sa­du, No­vi Sad, 1989.

O lo­go­ru Aušvic, No­vi Sad: Go­di­šnjak Isto­rij­skog Mu­ze­ja APV, 1991.

Je­vre­ji u Voj­vo­di­ni, No­vi Sad: Pro­me­tej, 1998.

Osnov­ni poj­mo­vi je­vrej­skih obi­ča­ja i re­li­gi­je (vi­ še iz­da­nja), No­vi Sad: Po­kra­jin­ski se­kre­ta­ri­jat za kul­tu­ru, 1996.

Je­vrej­ska uli­ca u No­vom Sa­du, No­vi Sad: No­vo­ sad­ske sve­ske, 1996.

Si­na­go­ge u Voj­vo­di­ni, No­vi Sad: Pro­me­tej, 1999.

Sud­bi­na Je­vre­ja u lo­go­ri­ma Bor­skog rud­ni­ka: 1943–1944, No­vi Sad, 2007.

Zbor­nik čla­na­ka, No­vi Sad: Štam­pa­ri­ja Stoj­kov, 2008.

Pri­re­dio Dra­gan Ku­jun­džić 301

302

303

304

305

dïjałøzí

Sa Pa­vlom Šos­ber­ge­rom raz­go­va­rao Dra­gan Ku­jun­džić

Za­le­đe­no se­ća­nje Po­sled­nji in­ter­vju Pa­vla Šos­ber­ge­ra

•

Ja bih Vas za­mo­lio, go­spo­di­ne Šos­ber­ge­ru, da se pred­sta­vi­te. Oda­kle ste, gde ste ži­ve­li?

Mi smo naj­sta­ri­ja je­vrej­ska fa­mi­li­ja u No­vom Sa­du. Ži­vi­mo od 1740-ih go­di­na u No­vom Sa­du.

Po­re­zo­pla­ća­ju­će gla­ve no­vo­sad­ske od 1740. Ima­li smo svo­je pred­u­ze­će sve do na­ci­o­na­li­za­ci­je, a sa­da moj unuk vo­di to pred­uz­ e­će. Ja sam bio du­go go­ di­na u po­šti, bio sam šef gra­đe­vin­ske slu­žbe. A bio sam i u voj­sci do­sta du­go, isto u gra­đe­vi­nar­stvu. Bio sam sko­ro če­ti­ri go­di­ne u lo­go­ru, a u par­ti­za­ni­ma sam bio go­di­nu i po da­na, i po­sle to­ga još de­set go­ di­na ofi­cir. Šos­ber­ger, Pa­vle.

Otac: Jo­sip (Jo­ka) Maj­ka: Pa­u­la, ro­đe­na Fe­ith (Fajt) Ro­đen sam u Bu­dim­pe­šti 21. 9. 1920. go­di­ne u „Zsi­do sze­re­tet­ha­zu”. To je bi­la je­vrej­ska bol­ni­ca za gi­ne­ko­lo­gi­ju i po­ro­đa­je. Ro­đen sam na dan Kol Ni­ dre, ta­ko da je de­da Ga­bor u bol­ni­cu do­šao pe­ške iz Ra­ko­špa­lo­te (10 km), da vi­di svog pr­vog unu­ka. Sme­

sti­li smo se u zgra­di „Vi­ga­do” u Ra­ko­špa­lo­ti, ko­ja je bi­la svo­ji­na de­de Ga­bo­ra, a gde je otac Jo­ka vo­dio tzv.

Grad­sku ka­fa­nu. Ta­mo sam ži­veo kao be­ba. Se­ćam se da me je, kad je iz­bio po­žar, slu­žav­ka na ru­ci od­ ne­la kod de­de i ba­ke. Se­ćam se op­štin­skog do­bo­ša­ra (op­šti­na je bi­la u is­toj zgra­di), ne­kog či­ka Pa­li­ke, ko­ji se sa mnom po­ne­kad igrao. Se­ćam se da sam se ja­ko pla­šio fo­to­gra­fi­sa­nja, jer je on­da tre­ba­lo da se „uđe u sli­ku”. U Ra­ko­špa­lo­ti sam na­u­čio da igram do­mi­ ne. Ne za­du­go, na po­ziv de­de Adol­fa, bro­dom „Fe­renc Jo­zef ”, do­šli smo u No­vi Sad. Pri­sta­ni­šte se na­la­zi­lo bli­zu Ri­blje pi­ja­ce. Ta­ta Jo­ka nas je već če­kao u No­ vom Sa­du. [...]

Zlat­na me­no­ra Jad Va­še­ma do­de­lje­na mi je 1990. go­di­ne u Je­ru­sa­li­mu; u Zlat­nu knji­gu KKL [DK: Ka­ren Kayemeth Le­I­zrael, Je­vrej­ski na­ci­o­nal­ni fond] upi­san sam 1984. go­di­ne. Me­gi­la, za­hval­ni­ca Sa­ve­za je­vrej­ske or­ga­ni­za­ci­je Ju­go­sla­vi­je, uru­če­na mi je 1969. A pla­ke­ta Je­vrej­ske op­šti­ne No­vi Sad do­de­ lje­na mi je 1985. go­di­ne. [DK: No­vem­bar­ska po­ve­ lja No­vog Sa­da do­de­lje­na je Pa­vlu Šos­ber­ge­ru 2001. go­di­ne]. Pri­mio sam još tri od­li­ko­va­nja i mno­go pri­ zna­nja. „Pa­vle Šos­ber­ger”, Zbor­nik čla­na­ka, 260.

306

dïjałøzí

•

Ka­ži­te, mo­lim Vas, oda­kle su Šos­ber­ge­ri do­šli u No­vi Sad?

Iz Šlos­ber­ga, to su Ša­štin­ske Stra­že, u Mo­rav­skoj.

Go­di­ne1742. bi­la su ve­li­ka pre­se­lje­nja Je­vre­ja iz osta­ lih de­lo­va austrij­skog car­stva pre­ma no­vo­o­tvo­re­nim i od Tu­ra­ka oslo­bo­đe­nim de­lo­vi­ma. Do­šli su na­da­ju­ ći se da će ov­de bi­ti ma­lo to­le­rant­ni­ji pre­ma nji­ma, i ta­ko je i bi­lo. Na­im ­ e, car Kar­lo III Hab­zbur­ški do­neo je za­kon da se iz sva­ke je­vrej­ske fa­mi­li­je sa­mo jed­no mu­ško li­ce mo­že že­ni­ti, pa je ta­mo osta­lo mno­go su­ vi­šnih de­vo­ja­ka i mo­ma­ka ko­ji su on­da do­la­zi­li ov­de, išli su Du­na­vom i Ti­som, spu­šta­li se Po­du­na­vljem, i ta­ko tu ima­te mno­go je­vrej­skih op­šti­na u Voj­vo­di­ni.

Na­ro­či­to oko Som­bo­ra, on­da oko Pa­lan­ke, No­vi Sad, Pan­če­vo, pa sve do Vr­šca.

Je­vre­ji su se na­se­li­li u me­stu Sa­sva­ru-Šlos­ber­guŠa­štin­skim Stra­ža­ma još u XVII ve­ku (M. Zs. Lex., str.

768). To je bio okrug Ni­tra u biv­šoj Če­ho­slo­vač­koj. Go­ di­ne 1736. po­mi­nje se op­šti­na Schlos­sberg sa pred­gra­ đem Zu­ker-man­del (M. Zs. Lex., str. 1002). Sma­tra se da je je­dan deo Je­vre­ja, u vre­me uzi­ma­nja ne­mač­kih pre­zi­me­na, u tom me­stu uzeo i pre­zi­me Schos­ber­ger, Schlos­sberg ili Schlos­burg, za­vi­sno od to­ga ka­ko je grad­ski pi­sar pre­zi­me na­pi­sao. Po­ro­di­ca Zu­ker­man­del je pre­zi­me uze­la po pred­gra­đu te va­ro­ši­ce.

Pret­po­sta­vlja se da su za vre­me mi­gra­ci­je Je­vre­ ja, zbog za­ko­na ca­ra Kar­la III, zva­nog „Fa­mi­li­e­tat­ge­ setz” iz 1726. go­di­ne, mno­gi, na­ro­či­to mla­đi mu­škar­ci i že­ne, kre­nu­li iz tog okru­ga pre­ma ju­žnim, no­vo­o­slo­ bo­đe­nim ne­na­se­lje­nim obla­sti­ma car­stva, gde Je­vre­ ji ni­su bi­li ta­ko stro­go kon­tro­li­sa­ni. Na­i­me, po tom za­ko­nu, sa­mo se je­dan mu­ška­rac iz jed­ne je­vrej­ske po­ro­di­ce smeo že­ni­ti, te su „pre­ko­broj­ni” gle­da­li da se od­se­le. Se­o­ba se od­vi­ja­la u ne­ko­li­ko pra­va­ca. Je­dan je bio do­li­nom Du­na­va, pa u Po­du­na­vlju na­la­zi­mo sra­ zmer­no ve­će je­vrej­ske za­jed­ni­ce.

307

Ta­ko su Šos­ber­ge­ri, spu­šta­ju­ći se do­li­nom Du­na­ va ili rav­ni­ca­ma Bač­ke, sti­gli i u oko­li­nu ta­da­šnjeg Rac­kog Se­la (bu­du­ćeg No­vog Sa­da). U po­pi­si­ma Je­ vre­ja u No­vom Sa­du (Rac­kom Se­lu, Pe­tro­vo­ra­din­ skom Šan­cu) kao čla­no­vi te po­ro­di­ce po­ja­vlju­ju se 1782. Ja­kob i Ale­xan­der.[...] Pret­po­sta­vlja se da su čla­no­vi po­ro­di­ce i ra­ni­je bi­li u ta­da­šnjem No­vom Sa­ du, uzi­ma­ju­ći u ob­zir da je Avro­hom (Abra­ham) tu i ro­đen, 1779, bu­du­ći da su mu ro­di­te­lji tu ži­ve­li. („Po­ ro­di­ca Schos­ber­ger u No­vom Sa­du”, Pa­vle Šos­ber­ ger, Zbor­nik čla­na­ka, 251).

•

Uslo­vi za Je­vre­je su ta­da bi­li po­volj­ni?

Po­volj­ni, ali ne svu­gde. Som­bor i Su­bo­ti­ca ni­ su im do­zvo­li­li da se na­se­le. Na­se­li­li su se u No­vom Sa­du, i u No­vom Sa­du su ih pri­mi­li od­mah. I za­to je i moj ču­kun­ču­kun­de­da bio ov­de još u ono vre­me.

•

Ov­de ni­je bi­lo šte­tlo­va, kao re­ci­mo u Ru­si­ji?

Ge­ta ni­je bi­lo. Po­ku­ša­li su u No­vom Sa­du 1748. da na­pra­ve od Je­vrej­ske uli­ce ge­to, ali ni­je im us­pe­ lo. Bi­la je iz­me­ša­na. Uglav­nom, No­vi Sad je naj­bo­lje pri­mio Je­vre­je.

•

Ka­ži­te za­što ste po­če­li da se ba­vi­te je­vrej­skim te­ ma­ma, jer to ni­je bi­la va­ša pro­fe­si­ja?

Ni­je bi­la. Ja sam gra­đe­vi­nar. Ubi­li su mi oca, maj­ku i bra­ta. Ov­de u Mi­le­ti­će­voj uli­ci, vi­de­će­te... pi­še... ov­de u na­šoj ku­ći. A ce­la osta­la fa­mi­li­ja de­ por­to­va­na je u Aušvic. Ta­ko da smo je­dan bra­tić i ja je­di­ni osta­li od ce­le ve­li­ke fa­mi­li­je. I on­da sam po­ čeo da pi­šem. Mo­ja ma­ma je po­zna­ta No­vo­sa­đan­ka, čak ima i uli­ca mo­je ma­me. I knji­ge su o njoj na­pi­ sa­ne, to je Sven­ka Sa­vić pi­sa­la.

dïjałøzí

•

Šta je ra­di­la ma­ma? [OFF Mi­le­na Kujundžić]

Ma­ma je bi­la uči­te­lji­ca, ona je osno­va­la je­vrej­ sko za­ba­vi­šte. A osim to­ga bi­la je re­ži­ser, i pi­sac, i umet­nik, ra­di­la je sve i sva­šta, i uglav­nom sva­kom po­ma­ga­la, bi­la je po­zna­ta po to­me što je svi­ma po­ ma­ga­la.

•

no sa su­pru­gom Jo­si­pom i si­nom Do­di­kom, na­do­mak svog do­ma u Mi­le­ti­će­voj uli­ci.

Ne­ka ovi re­do­vi bu­du ume­sto nad­grob­nog spo­me­ ni­ka na gro­bu ko­ji ne po­sto­ji! „Schos­ber­ger Pa­u­la, ro­ đe­na Fe­ith”, Zbor­nik čla­na­ka, 258.

•

Ka­ži­te nje­no ime, mo­lim Vas!

Pa­u­la Šos­ber­ger. Ima ov­de u No­vom Sa­du uli­ca Pa­u­le Šos­ber­ger.

Jed­na od naj­ak­tiv­ni­jih Je­vrej­ki iz­me­đu dva ra­ta, ne­sum­nji­vo je bi­la Pa­u­la Šos­ber­ger. Ona je bi­la stal­ni or­ga­ni­za­tor svih kul­tur­nih i do­bro­tvor­nih zbi­va­nja u je­vrej­skoj za­jed­ni­ci.

Ro­đe­na je 1895. go­di­ne u Bu­dim­pe­šti i po­ti­ca­la je iz po­ro­di­ce ko­ja se go­di­na­ma ak­tiv­no ba­vi­la je­vrej­ skim ra­dom. U Bu­dim­pe­šti je, po­red gra­đe­vi­nar­stva, na Vi­šoj teh­nič­koj ško­li za­vr­ši­la i pe­da­go­gi­ju – Od­sek za de­cu pred­škol­skog uz­ra­sta (po Mon­te­so­ri­je­voj me­ to­di). Za vre­me Pr­vog svet­skog ra­ta ra­di kao me­di­ cin­ska se­stra u po­moć­noj voj­noj bol­ni­ci i do­bi­ja zlat­ nu znač­ku Cr­ve­nog kr­sta sa kru­nom.

Po­sle uda­je, 1919. go­di­ne, do­la­zi u No­vi Sad, gde se br­zo uklju­ču­je u je­vrej­ski jav­ni rad. Or­ga­ni­zo­va­la je ča­jan­ke u pri­vat­nim ku­ća­ma, tzv. „sne­žne gru­dve”, uvek na dru­gom me­stu. Ka­sni­je su ča­jan­ke i pri­red­be odr­ža­va­ne u pro­sto­ri­ja­ma Ho­te­la „Slo­bo­da”, a po­sle otva­ra­nja Je­vrej­skog kul­tur­nog do­ma ce­lo­kup­na ak­ tiv­nost je pre­se­lje­na u to zda­nje.

Pi­sa­la je tek­sto­ve, re­ži­ra­la, ba­vi­la se sce­no­gra­fi­ jom i ko­sti­mo­gra­fi­jom za ne­za­bo­rav­ne deč­je pred­sta­ ve „San u šu­mi”, „Deč­ji kon­gres”, „Ja­dran­ska noć”.

Pri­re­đi­va­la je Pu­rim­ske i Ha­nu­ka pri­red­be za Je­vrej­ sko do­bro­tvor­no dru­štvo, WI­ZO, Ma­ka­bi, kao i dru­ gar­ske ve­če­ri, za­ba­ve i ba­lo­ve. Du­go go­di­na, sve do svo­je tra­gič­ne smr­ti, bi­la je na če­lu od­bo­ra za pri­red­ be i za­ba­ve. [...] 1942. go­di­ne Pa­u­la je ubi­je­na za­jed­

Zna­či, vi ste po­če­li ti­me da se ba­vi­te od­mah po­sle ra­ta? Ka­ko ste po­če­li ti­me da se ba­vi­te?

U voj­sci sam bio de­set go­di­na, bio sam ofi­cir, ko­ man­dir če­te, pa po­sle na­čel­nik ode­lje­nja. Na po­čet­ku je bio rat, a po­sle su me pre­ba­ci­li na gra­đe­vi­nar­stvo, to je gra­đe­vin­ska upra­va JNA, i on­da sam bio šef voj­ nog gra­di­li­šta, i to sam bio do­sta du­go, gra­dio fa­bri­ke, aero­dro­me...

•

A ovim isto­rij­skim po­slom, da li ste po­če­li da se ba­vi­te od­mah po­sle ra­ta? Šta vas je na to na­ve­lo i ka­ko ste po­če­li da sku­plja­te gra­đu?

Pr­vo sam po­čeo na zid­nim no­vi­na­ma u voj­sci, i on­da sam po­čeo da pi­šem. I on­da sam po­čeo da tra­ žim ubi­ce ro­di­te­lja. Na­šao sam ih, osu­đe­ni su na smrt.

•

Ka­ži­te ka­ko je pro­ti­ca­lo tra­že­nje rat­nih zlo­či­na­ca na te­ri­to­ri­ji Voj­vo­di­ne?

Svi su ih tra­ži­li ili po­ma­ga­li. I ja sam tra­žio. Ja sam ne­ke na­šao pre­ko ovih ko­mi­si­ja za rat­ne zlo­či­ ne, jed­nog ko­ji se zvao Ja­noš Ke­lje­reš. Bio je žan­dar, ko­ji je na su­du iz­ja­vio da mu uop­šte ni­je bi­lo te­ško ubi­ti dva­de­se­to­ro lju­di, ženâ i de­ce, sa­mo mu je bi­ lo te­ško ba­ca­ti ih u ka­mion. I to­ga su obe­si­li. On­da je bio Mar­ton Zol­di. On je bio or­ga­ni­za­tor Ra­ci­je u ovom de­lu Voj­vo­di­ne. On je bio ka­pe­tan. Sa dva­de­set šest go­di­na je bio dok­tor pra­va i ta­ko je ni­sko pao da je bio po­znat još iz Er­de­lja gde je obe­sio ne­ke srp­ske od­no­sno pra­vo­slav­ne po­po­ve za bra­du, mu­čio na­rod.

To je bio dok­tor Zol­di. A ge­ne­ral Gra­či je bio ko­man­ dant Ra­ci­je.

308

dïjałøzí

•

U kom smi­slu je No­vo­sad­ska ra­ci­ja spe­ci­fič­na u od­no­su na isto­ri­ju Ho­lo­ka­u­sta?

Pa ja mi­slim da je ova­ko. Ov­de u No­vom Sa­du ubi­jen je sin dok­to­ra Ar­pa­da Bo­ko­ra, ko­ji ni­je čak ni ime do­bio, ni­je bi­lo vre­me­na ni ime da mu se dâ.

De­ca od tri-če­ti­ri go­di­ne su bi­la ubi­ja­na. Kao i sta­ri svet. To je bi­lo ne­mi­lo­srd­no kla­nje. Ni­je tu bi­lo po­ mo­ći ni da si bio austro­u­gar­ski voj­nik, ofi­cir... da je mo­glo to da ti po­mog­ne... sve je to ubi­ja­no. Ofi­ci­ ri sa vi­so­kim ma­đar­skim od­li­ko­va­nji­ma, od­no­sno austro­u­gar­skim, ubi­ja­ni su.

•

Ho­će­te da ka­že­te da, re­ci­mo, oni ko­ji su do ra­ta slu­ži­li kao ofi­ci­ri u ma­đar­skoj, od­no­sno austro­u­ gar­skoj voj­sci, uz vi­so­ka od­li­ko­va­nja, ni­su bi­li po­ šte­đe­ni Ra­ci­je?

Ni­su.

U No­vom Sa­du bi­le su dve po­šte­đe­ne fa­mi­li­je.

Je­dan je bio bez no­gu, a dru­gi je bio ne­što ja­ko bo­ le­stan, isto voj­ni in­va­lid. I taj bez no­gu je bio pri­vre­ me­no iz­u­zet od mal­tre­ti­ra­nja, a on­da je do­šao kraj ra­ta i spa­sao ga.

•

Da li je bi­lo te­ško­ća sa pri­ku­plja­njem do­ku­men­ ta­ci­je?

Ni­je bi­lo te­ško­ća. I ja sam pri­ku­pljao do­ku­men­ te o Ra­ci­ji. Kad sam po­sled­nji put pri­ku­pljao, on­da je bi­lo 876 evi­den­ti­ra­nih Je­vre­ja ubi­je­nih u Ra­ci­ji. Od to­ga smo tač­no do­ku­men­to­va­li 820 i ne­što. Ali i tu je mo­gla da se pro­vu­če ne­ka gre­ška, jer su ce­le po­ro­di­ ce ubi­ja­ne, ta­ko da ni­je bi­lo ni­ko­ga da pri­ja­vi tač­ne po­dat­ke. Ima, tu i ta­mo se po­ja­vi ne­ko ko se vo­di kao žr­tva, a ni­je. To su po­da­ci ko­ji is­pli­va­va­ju slu­čaj­no.

Ali je si­stem­ska evi­den­ci­ja vo­đe­na do­sta do­bro što se ti­če Voj­vo­di­ne. To je ra­đe­no na vi­šem ni­vou, po­ sled­nji put pro­šle go­di­ne, na naj­vi­šem ni­vou Vla­de 309

po­kra­ji­ne Voj­vo­di­ne, utvr­đe­ni su po­da­ci i za Srem, i za Bač­ku, i za Ba­nat. Ja sam bio an­ga­žo­vao pro­fe­ so­ra Ava­ku­mo­vi­ća iz Mu­ze­ja. On je sve ura­dio, vr­lo te­melj­no.

Grad je po­de­ljen na tri de­la i Ra­ci­ja je po­če­la 21. ja­nu­a­ra 1942. Tog i sle­de­ćeg da­na bi­lo je sa­mo po­je­ di­nač­nog ubi­ja­nja. Na Štran­du je ubi­je­no oko pet­na­ est oso­ba do­ve­de­nih iz Do­ma Le­ven­te (So­kol­ski dom, Dom kul­tu­re). Dva­de­set dru­gog ja­nu­a­ra ubi­je­na je po­ro­di­ca Ma­noa Raj­ha (osim nje­ga) u Do­si­te­je­voj uli­ ci. On se na­red­ni dan ja­vio po­li­ci­ji sa žal­bom da su mu ubi­li že­nu i tro­je de­ce. Za­dr­žan je i ubi­jen i on.

Dva­de­set dru­gog ja­nu­a­ra u uli­ci Mar­ti­na Lu­te­ra 12 ubi­je­ni su Alek­san­dar Ro­sen­berg, vla­snik či­sti­o­ni­ce ode­la „Eti­len”, sa su­pru­gom Ilo­nom, rođ. Ha­ber­feld, i po­slo­vo­đom rad­nje Fe­ren­com Ne­met­hom (Ma­đa­ rom). Ova­kav is­hod Ra­ci­je, sa ma­lo žr­ta­va, ni­je po­ go­do­vao nje­nim ru­ko­vo­di­o­ci­ma, po­naj­vi­še ge­ne­ra­lu Fe­te­ke­hal­mi­ju, pu­kov­ni­ku Gra­ši­ju i dr., te je na­re­đe­no ka­pe­ta­nu dr Mar­to­nu Zol­di­ju da pre­u­zme ener­gič­ni­je me­re. [...]

Po na­re­đe­nju ko­man­dan­ta Ra­ci­je, sve žr­tve su sa uli­ca po­ku­pi­li, i voj­nim i op­štin­skim ka­mi­o­ni­ma od­ no­si­li do Du­na­va, gde su ih ba­ca­li pod led. Utvr­đe­no je is­tra­gom da su voj­ni­ci i žan­da­ri pljač­ka­li le­še­ve, ski­ da­li pr­ste­nje s ru­ku, čak su i pr­ste se­kli da do­đu do na­ ki­ta, ski­da­li vred­ni­je odev­ne pred­me­te, uzi­ma­li no­vac.

Pre­ma iz­ve­šta­ju Ko­mi­si­je za utvr­đi­va­nje zlo­či­ na oku­pa­to­ra i nji­ho­vih po­ma­ga­ča, u Ra­ci­ji je bi­lo osam­sto se­dam­de­set žr­ta­va Je­vre­ja. U Je­vrej­skoj op­šti­ ni utvr­đe­na su ime­na osam­sto dva­dest i osam žr­ta­va Ra­ci­je.

Ka­ko je ve­ći­na žr­ta­va ba­če­na u Du­nav, na Je­vrej­ skom gro­blju, ko­li­ko je po­zna­to, sa­hra­nje­no je sa­mo pet oso­ba (su­pru­žni­ci Ro­sen­berg, su­pru­žni­ci Ižak i Pe­ tar Vig), a u Ze­mu­nu je sa­hra­nje­no tri­sta osam­de­set ne­i­den­ti­fi­ko­va­nih žr­ta­va Ra­ci­je, ko­je su iz­va­đe­ne iz Du­na­va kod Ze­mu­na. U Ze­mu­nu je 1957. po­dig­nut spo­me­nik ovim žr­tva­ma...

dïjałøzí

Po­sle oslo­bo­đe­nja ze­mlje 1944. vi­nov­ni­ci­ma kr­ vo­pro­li­ća u No­vom Sa­du su­đe­no je, i oni su osu­đe­ni za svo­ja ne­de­la. „Ra­ci­ja u No­vom Sa­du od 21. do 23. ja­nu­a­ra 1942”, No­vo­sad­ski Je­vre­ji, 40.

Ja sam pre tri me­se­ca pri­mio u Bu­dim­pe­šti dr­ žav­nu na­gra­du za ju­da­i­sti­ku, na­gra­da se zo­ve „Dr Šan­dor Šaj­ber”. Pro­fe­sor ko­ji me je ta­mo pred­sta­ vio pu­bli­ci re­kao je da sam ja jed­na in­sti­tu­ci­ja od jed­nog čla­na, sa ve­li­kom ba­zom po­da­ta­ka, i da je ma­đar­ska jav­nost odav­no du­žna me­ni pri­zna­nje. I kad su mi pre­da­li na­gra­du... Na­gra­du su mi pre­da­li u Sa­ve­zu je­vrej­skih op­šti­na Ma­đar­ske u Bu­dim­pe­šti.

To je bi­lo tre­ćeg mar­ta [2011].

Evo sad su­de Šan­do­ru Ke­pi­ru u Ma­đar­skoj, od­ go­vor­nom za Ra­ci­ju u No­vom Sa­du. Na­pra­vio je su­ vi­še zlo­de­la, i me­đu­na­rod­ni pri­ti­sak na Ma­đar­sku je ve­lik, mo­ra­li su da po­kre­nu pro­ces. Sa­da po­ma­lo be­smi­slen, jer je nje­mu 97 go­di­na. Pre­su­da će bi­ti za ne­ko­li­ko ne­de­lja. [O­vaj rat­ni zlo­či­nac, na li­sti Si­mo­ na Vi­zen­ta­la naj­tra­že­ni­jih rat­nih zlo­či­na­ca, oslo­bo­ đen je op­tu­žbe od stra­ne vi­šeg su­da u Bu­dim­pe­šti me­sec da­na po­sle ovog raz­go­vo­ra, u ju­lu 2011. go­ di­ne.]

•

Ka­ži­te ka­kav je bio put no­vo­sad­skih Je­vre­ja ko­ji su se vra­ti­li po­sle ra­ta?

U No­vom Sa­du, po­sle oslo­bo­đe­nja 1944. go­ di­ne, bi­lo je dva­de­set Je­vre­ja. Ka­ko su se vra­ća­li iz lo­go­ra po­la­ko su se sku­plja­li... iz lo­go­ra, iz par­ti­za­ na, iz­be­gli­štva... po­ku­pi­lo se oko njih hi­lja­du. Od tih hi­lja­du je pre­ko se­dam­sto oti­šlo u Iz­rael, osta­lo je pri­bli­žno tri sto­ti­ne. Kad sam ja bio pred­sed­nik Je­ vrej­ske op­šti­ne... bio sam de­set go­di­na pred­sed­nik Je­vrej­ske op­šti­ne u No­vom Sa­du, ta­da je bi­lo tri­sto Je­vre­ja i to sve u ma­nje-vi­še po­od­ma­klim go­di­na­ ma. On­da sam ja pred­lo­žio Op­šti­ni i Je­vrej­skoj za­ jed­ni­ci Ju­go­sla­vi­je (on­da je to bi­la Ju­go­sla­vi­ja), da

ako ho­će­mo da spa­se­mo je­vrej­sku za­jed­ni­cu u No­ vom Sa­du, i u Ju­go­sla­vi­ji, mo­ra­mo da pri­hva­ti­mo i one Je­vre­je či­ji su sa­mo oče­vi ili maj­ke, ili sa­mo de­ de ili ba­ke Je­vre­ji, ili one ko­je su uda­te za Je­vre­je, ili one ko­ji su ože­nje­ni Je­vrej­ka­ma. I on­da smo do­bi­li jed­no dru­štvo ko­je je pri­lič­no iz­me­ša­no. E, od ovog dru­štva iz­ro­di­la se jed­na ge­ne­ra­ci­ja ko­ja se in­te­re­su­ je za ju­da­i­zam. Njih ima šeststo i ne­ko­li­ko čla­no­va.

Da li smo to do­bro ura­di­li ili ne, to će se vre­me­nom vi­de­ti. Ali us­pe­li smo u to­me da Je­vre­ji go­vo­re he­ brej­ski, da iz­gra­di­mo Je­vre­je ko­ji su po­no­sni i ko­ji ne pod­no­se na­si­lje nad so­bom. Ne­ma vi­še onog Je­ vre­ji­na ko­ga svi tu­ku. Me­ne su lo­vi­li svi ko­ji su sti­gli, i ov­de u No­vom Sa­du, i u Ma­đar­skoj. Ja sam po­be­ gao iz lo­go­ra u par­ti­za­ne.

•

Vi ste bi­li u Bor­skom rud­ni­ku? [OFF Mi­le­na Kujundžić]

Je­ste. U lo­go­ru, na pri­nud­nom ra­du.

•

Ka­kvi su va­ši od­no­si sa Izra­e­lom? Da li če­sto ide­ te? Ko­li­ko pu­ta ste bi­li i sa ki­me ste se sre­ta­li od No­vo­sa­đa­na?

Išao sam, sad sam star.

•

Vi­dim da su Vam da­li Zlat­nu me­no­ru u Jad Va­ še­mu.

Je­ste, evo ova [po­ka­zu­je].

Do­bio sam i Po­ve­lju gra­da.

•

S kim se sre­će­te u Izra­e­lu?

Sre­tao sam se sa To­mi­jem Lam­pi­jem, on je na­ ža­lost umro, on je bio pot­pred­sed­nik izra­el­ske Vla­ de i pred­sed­nik Jad Va­še­ma. On je bio no­vo­sad­ski đak, ov­de je ma­tu­ri­rao, a ta­mo je za­vr­šio fa­kul­tet.

310

dïjałøzí

Ima pu­no o zdrav­stvu, jer je me­di­ci­na bi­la pro­ fe­si­ja ko­jom su se če­sto ba­vi­li Je­vre­ji u No­vom Sa­du i u Ju­go­sla­vi­ji, i u ce­lom sve­tu. Ima­mo vr­lo po­zna­te le­ka­re. I još či­me su se ba­vi­li Je­vre­ji, pra­vi­li su al­ ko­hol, sir­će, bi­li su li­ma­ri, tr­gov­ci, je­dan je na uli­ci pro­da­vao no­vi­ne.

mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va lor­da Ar­tu­ra J. Bal­fu­ra, upu­će­no lor­du Rot­šil­du, po­zna­to i kao Bal­fu­ro­va de­ kla­ra­ci­ja. U nje­mu se Je­vre­ji­ma pri­zna­je pra­vo da u Pa­le­sti­ni iz­gra­de svo­ju na­ci­o­nal­nu dr­ža­vu.

Već 27. 12. 1917. go­di­ne, po­sla­nik i opu­no­mo­će­ni mi­ni­star Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je u Va­šing­to­nu Mi­len­ko Ve­ snić, u pi­smu (tzv. „Ve­sni­će­vo pi­smo”) upu­će­nom dr Da­vi­du Al­ba­li, ka­pe­ta­nu na spe­ci­jal­nom za­dat­ku u SAD, u ime svo­je Vla­de pri­zna­je Pa­le­sti­nu za do­mo­ vi­nu je­vrej­skog na­ro­da, u ko­ju tre­ba da se do­pu­sti na­ se­lja­va­nje Je­vre­ja. U pi­smu je sr­dač­nim to­nom iz­ra­ že­na ža­lost ako se bra­ća Je­vre­ji ise­le u svo­ju do­mo­vi­ nu iz Sr­bi­je, ali i ra­dost zbog ob­no­ve sta­re do­mo­vi­ne.

To pi­smo je ob­ja­vlje­no u vo­de­ći­ma ame­rič­kim li­sto­vi­ma kao sve­do­čan­stvo ve­li­ke to­le­ran­ci­je, ši­ro­ ko­gru­do­sti i de­mo­kra­tič­no­sti Sr­bi­je, ko­ja je po­sta­la uva­ža­va­na i omi­lje­na u mno­gim kru­go­vi­ma Ame­ri­ke i Evro­pe. „Mi­si­ja dok­to­ra Al­ba­le”, Zbor­nik čla­na­ka, 358.

•

•

Do­la­zio je če­sto u po­se­tu u No­vi Sad. On je bio no­ vi­nar, i to do­bar no­vi­nar, imao je emi­si­je na ra­di­ju i te­le­vi­zi­ji. Bio je ta­ko­đe ge­ne­ral­ni di­rek­tor Izra­el­ske te­le­vi­zi­je. Ba­vio se jav­nim ra­dom.

•

Ka­ži­te mi ne­što o „Zbor­ni­ku čla­na­ka”, ko­ji ste mi da­li. Šta se u nje­mu na­la­zi?

Tu se na­la­ze član­ci ko­ji su se po­ja­vlji­va­li u ra­ znim no­vi­na­ma na srp­skom i na ma­đar­skom, o mom ži­vo­tu i ra­du. Ima i o Bor­skom rud­ni­ku unu­ tra, ima mno­go to­ga, vi­de­će­te i sa­mi.

Ka­kve su po­lo­ža­je za­u­zi­ma­li Je­vre­ji u biv­šoj Ju­go­ sla­vi­ji po­sle ra­ta?

Mno­gi su bi­li na is­tak­nu­tim jav­nim po­lo­ža­ji­ma, ret­ko je bi­lo da ne­ko ni­je za­u­zi­mao vi­đen po­lo­žaj. U „sta­roj” Ju­go­sla­vi­ji pri­lič­no uti­ca­ja je imao dr Da­vid Al­ba­la. Nje­go­va sli­ka je ov­de u Zbor­ni­ku. On je bio bio spe­ci­jal­ni iza­sla­nik kra­lja Pe­tra Pr­vog u Va­šing­ to­nu, a po­sle i prin­ca Pa­vla.

Bi­lo je to 1917. go­di­ne na Kr­fu. Opo­ra­vljen po­ sle po­vla­če­nja pre­ko Al­ba­ni­je, tri­de­se­to­go­di­šnji ka­ pe­tan srp­ske voj­ske dr Da­vid Al­ba­la do­bio je od Ni­ ko­le Pa­ši­ća spe­ci­jal­ni za­da­tak da kao de­le­gat srp­ske Vla­de upo­zna na­rod i Vla­du Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va s po­tre­ba­ma i že­lja­ma Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, i da ogro­man ugled i uti­caj ve­li­kih ame­rič­kih je­vrej­skih or­ga­ni­za­ci­ja upo­tre­bi u ko­rist svo­je do­mo­vi­ne. Ubr­ zo po­sle nje­go­vog do­la­ska u SAD, 26. 9. 1917, dru­ gog no­vem­bra 1917. ob­ja­vlje­no je pi­smo bri­tan­skog 311

A po­sle ra­ta?

Če­tr­na­est ge­ne­ra­la je bi­lo u ra­tu i još po­sle ra­ta tri ili če­ti­ri. No­vi Sad je imao dva ge­ne­ra­la ko­ji su bi­ li je­vrej­skog po­re­kla. Ge­ne­ral De­ak, on je bio di­rek­ tor voj­ne bol­ni­ce, po­sle je bio za­me­nik uprav­ni­ka Voj­ne aka­de­mi­je. Dru­gi je bio je­dan Ma­đar, za ko­ga se is­po­sta­vi­lo da je Je­vre­jin, ge­ne­ral Jon­to­vić, Ru­dolf Jon­to­vić. On je bio Ma­đar, ali Je­vre­jin.

•

A u po­li­tič­kom ži­vo­tu? Ko je od Je­vre­ja za­u­zi­mao is­tak­nu­te po­lo­ža­je ili bio uče­snik Na­rod­no­o­slo­bo­ di­lač­ke bor­be?

Mno­gi su bi­li. Mo­ša Pi­ja­de, Pa­vle Pap, u kul­tur­ nom ži­vo­tu ima mno­go čla­no­va Aka­de­mi­je na­u­ka.

U Be­o­gra­du je bi­lo de­set hi­lja­da Je­vre­ja, i aške­na­skih i se­fard­skih, ve­li­ki deo Se­far­da, kao Oskar Da­vi­čo. U sa­moj Sr­bi­ji je bi­lo ma­lo Je­vre­ja. U ce­loj Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji na ce­loj te­ri­to­ri­ji je bi­lo oko se­dam­de­set

dïjałøzí

hi­lja­da Je­vre­ja, a u Bu­dim­pe­šti oko 250.000, u ce­ loj Ma­đar­skoj oko mi­lion. A u Polj­skoj tri mi­li­o­na, u Ru­si­ji oko pet. Mno­gi Je­vre­ji ko­ji su pre­ži­ve­li rat oti­šli su iz Ru­si­je u Iz­rael. U Ru­mu­ni­ji, An­to­ne­sku i Ča­u­še­sku, iako su bi­li an­ti­se­mi­ti, ni­su ubi­ja­li Je­vre­ je. Ta­ko je u Ru­mu­ni­ji 780.000 Je­vre­ja pre­ži­ve­lo rat i oti­šlo u Iz­rael.

Je­vre­ji su i po­red ra­znih te­ško­ća us­pe­li da se u znat­nom bro­ju, sra­zmer­no svom bro­ju u ovoj Po­kra­ ji­ni, pri­klju­če or­ga­ni­zo­va­nom ot­po­ru oku­pa­to­ru.

Već 1941. u Bač­koj je pri­stu­pio NOB 271 Je­vre­ jin, u Ba­na­tu je pri­stu­pi­lo 10, a u Sre­mu 38. Go­di­ne 1942. pri­klju­či­lo se u Bač­koj još 24, u Ba­na­tu 4, u Sre­ mu 29. Od 1943. do kra­ja ra­ta pri­klju­či­lo se u či­ta­voj užoj Po­kra­ji­ni, kao i u ra­znim de­lo­vi­ma oku­pi­ra­ne Ju­go­sla­vi­je, 157 Je­vre­ja iz Bač­ke, 30 iz Ba­na­ta i 51 iz Sre­ma. Ukup­no je iz Voj­vo­di­ne bi­lo u re­do­vi­ma NOB 614 Je­vre­ja, od ko­jih je po­gi­nu­lo ili ubi­je­no 213.

Go­di­ne 1941. i po­čet­kom 1942. zbog or­ga­ni­zo­va­ nog ot­po­ra pro­tiv oku­pa­to­ra u Bač­koj je po­gu­blje­no i 25 Je­vre­ja, u za­tvo­ru su pre­bi­je­na do smr­ti dvo­ji­ca, a 176 ih je osu­đe­no na vre­men­ske ka­zne.

Me­đu voj­vo­đan­skim Je­vre­ji­ma za na­rod­nog he­ ro­ja pro­gla­šen je Pa­vle Pap, u ge­ne­ra­le JNA pro­iz­ve­ de­ni su dr An­dri­ja De­ak, Ru­dolf Jon­to­vić i dr Her­bert Kra­us, a bi­lo je vi­še pu­kov­ni­ka, ve­ći broj ofi­ci­ra i vi­ ših ru­ko­vo­di­la­ca. Spo­me­ni­cu 1941. do­bi­lo je 14 voj­ vo­đan­skih Je­vre­ja, a bi­lo je 8 uče­sni­ka u Špan­skom gra­đan­skom ra­tu i ve­ći broj uče­sni­ka u Ma­đar­skoj re­vo­lu­ci­ji 1919.

Pred­stav­nik Voj­vo­di­ne na Dru­gom i Tre­ćem za­ se­da­nju AV­NOJ-a bio je dr Her­bert Kra­us. „Uče­šće voj­vo­đan­skih Je­vre­ja u Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­koj bor­ bi”, Je­vre­ji u Voj­vo­di­ni, 177.

•

Da­nas, ka­da po­se­ti­te Iz­rael, ka­ko vam on iz­gle­da?

To je jed­na dr­ža­va vi­so­kog stan­dar­da, uglav­ nom svi ko­ji su emi­gri­ra­li odav­de ni­su se vra­ti­li.

Vr­lo je ma­lo su­prot­nih iz­u­ze­ta­ka. Na­ši Je­vre­ji su se to­li­ko in­te­gri­sa­li, da kad im ne­što dik­ti­ram na srp­ skom, oni pi­šu na srp­skom, ali he­brej­skim slo­vi­ma [sme­je se]!

•

Ka­ko je us­po­sta­vlje­na ko­me­mo­ra­ci­ja Ra­ci­je u No­ vom Sa­du po­sle ra­ta?

Sva­kog 23. ja­nu­a­ra, do 1967. go­di­ne, vr­še­na je ko­me­mo­ra­ci­ja. Od 1967. Du­ško Po­pov, ko­ji je bio po­kra­jin­ski se­kre­tar [Ko­mi­te­ta Sa­ve­za ko­mu­ni­sta] Voj­vo­di­ne, i ja, do­go­vo­ri­li smo se da ko­me­mo­ra­ci­ju pre­ba­ci­mo sa ne­zva­nič­nog i re­li­gi­o­znog na dr­žav­ ni ni­vo. U Zbor­ni­ku ko­ji sam vam dao opi­san je taj pro­ces.

To­kom pr­vih spon­ta­nih ko­me­mo­ra­ci­ja od­mah po­sle ra­ta ven­ce su po­la­ga­li ta­ko što su ih ba­ca­li sa mo­sta, po­sle sa voj­ne kr­sta­ri­ce. Ja sam bi­la pri­sut­ na kad su ba­ci­li pr­vi ve­nac sa mo­sta. [OFF Mi­le­na Kujundžić] Je­ste, ta­ko je bi­lo.

Ko­me­mo­ra­ci­je za ne­vi­ne žr­tve kr­va­ve No­vo­sad­ ske ra­ci­je odr­ža­va­le su se ne­ka­da sa­mo u Sa­bor­noj cr­kvi i u pro­sto­ri­ja­ma Je­vrej­ske op­šti­ne u No­vom Sa­ du, a po­je­din­ci su to­ga da­na ba­ca­li cve­će u Du­nav i pa­li­li sve­će.

Tek je 23. ja­nu­a­ra 1967. us­pe­lo po­sle­ni­ku kul­tu­re Du­šku Po­po­vu i pred­sed­ni­ku Je­vrej­ske op­šti­ne Pa­vlu Šos­ber­ge­ru da do­bi­ju sa­gla­snost od dr­žav­nih i po­li­ tič­kih vla­sti da se ko­me­mo­ra­ci­ja odr­ži jav­no na oba­li Du­na­va, uz pri­su­stvo vla­sti i gra­đa­na.

312

dïjałøzí

Ta­ko se 23. ja­nu­a­ra 1967. na oba­li Du­na­va, na me­stu gde su pre 25 go­di­na iz­gu­bi­li ži­vo­te mno­gi No­ vo­sa­đa­ni, pre pod­ne u 11 sa­ti, sa­ku­pi­lo ne­ko­li­ko hi­ lja­da No­vo­sa­đa­na. Uz zvu­ke Be­to­ve­no­vog po­smrt­nog mar­ša, omla­din­ke i omla­din­ci do­ne­li su na oba­lu Du­ na­va ve­li­ki ve­nac gra­da No­vog Sa­da. Go­vo­rio je Ti­ma Vr­ba­ški, pred­sed­nik Skup­šti­ne Op­šti­ne No­vog Sa­da.

Po­sle go­vo­ra, ve­nac je pre­net na je­dan le­do­lo­mac, ko­ ji ga je od­neo do sre­di­ne Du­na­va i ta­da je pred­sed­nik Op­šti­ne spu­stio ve­nac me­đu le­de­ne san­te Du­na­va.

Za to vre­me je je­di­ni­ca JNA, na sa­moj oba­li, oda­la po­čast sa tri plo­tu­na, a voj­na mu­zi­ka in­to­ni­ ra­la je po­smrt­ni marš. Bro­do­vi su spu­sti­li za­sta­ve na po­la ko­plja, a pro­dor­ni zvu­ci si­re­na i su­ze u oči­ma vi­ še hi­lja­da No­vo­sa­đa­na pra­ti­li su ve­nac ko­ji je la­ga­no plo­vio niz Du­nav, pro­bi­ja­ju­ći se me­đu san­ta­ma le­da. „Pr­va ko­me­mo­ra­ci­ja po­sle če­tvrt ve­ka”, Dnev­nik, 22.

01. 2005, u: Zbor­nik čla­na­ka, 191–192. [...] Evo to sam ja kao par­ti­zan­ski ofi­cir [po­ka­ zu­je sli­ku iz Zbor­ni­ka].

•

Ka­kve su bi­le ak­tiv­no­sti u Je­vrej­skoj op­šti­ni pre ra­ta? Pa on­da i po­sle ra­ta?

Pr­vo, bi­la je Com­mu­ni­tas Iude­o­rum. To je sa­ mo­u­prav­na je­di­ni­ca, svi Je­vre­ji su pot­pa­da­li pod tu je­di­ni­cu. Šef je bio su­di­ja Je­vre­ja, to je bi­lo u se­dam­ na­e­stom i osam­na­e­stom ve­ku. On­da je for­mi­ra­na Je­vrej­ska op­šti­na, osno­va­na 1867. go­di­ne. Ova cr­ kve­na Je­vrej­ska op­šti­na ba­vi­la se uglav­nom ver­skim stva­ri­ma, ali i na­o­bra­zbom, edu­ka­ci­jom.

•

U svo­jim knji­ga­ma pi­sa­li ste o ak­tiv­no­sti­ma Je­ vrej­ske op­šti­ne pred rat, ne­ki­ma od njih se ba­vi­la i va­ša maj­ka.

Da. Mo­ja ma­ma je vo­di­la sve pri­red­be, ona ih je pi­sa­la, re­ži­ra­la, za sve je­vrej­ske or­ga­ni­za­ci­je. Jed­na od sport­skih or­ga­ni­za­ci­ja je bi­la Ju­da Ma­ka­bi. On­da 313

je bi­la ci­o­ni­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja, do­bro­tvor­no žen­sko dru­štvo, je­vrej­sko za­ba­vi­šte...

•

Tu je bi­la i Je­vrej­ska ško­la, ta­ko se zva­la, ali u nju ni­su išli sa­mo Je­vre­ji? [OFF Mi­le­na Kujundžić]

Ni­su, ta­ko je, ni­su sa­mo Je­vre­ji išli u Je­vrej­sku ško­lu. I osta­li su išli, za­to što je bi­la do­bra, kva­li­ tet­na. Bi­le su dve po­zna­te do­bre ško­le: Je­vrej­ska i Ni­ko­la­jev­ska. To su bi­le dve do­bre osnov­ne ško­le.

Osim to­ga, Sr­bi i Je­vre­ji de­li­li su je­dan sli­čan ose­ćaj, da su bi­li za­du­žbi­na­ri. Svoj su­vi­šni no­vac ula­ga­li su u stva­ri od jav­ne ko­ri­sti, kao što su Dom sta­ra­ca, Dom kul­tu­re, ško­le, si­na­go­ge.

•

Ka­ko je te­kla grad­nja si­na­go­ga u No­vom Sa­du?

Pr­ve če­ti­ri ni­su bi­le bog zna šta. Na­ro­či­to pr­ve tri. Če­tvr­ta je već u ono vre­me ima­la sprat. Sve su bi­le na istom me­stu gde je i sa­da­šnja. Pr­va ni­je. Pr­va je bi­la ne­gde gde je sad Ho­tel „Voj­vo­di­na”. A dru­ga i tre­ća, bi­le su ja­ko ru­šev­ne zgra­de. Če­tvr­ta je bi­la ma­lo bo­lja, a ovo je pe­ta. Nju je pro­jek­to­vao Ba­um­ horm, je­dan od naj­po­zna­ti­jih ar­hi­te­ka­ta u Evro­pi.

Naj­lep­ša si­na­go­ga je ona u Se­ge­di­nu. U No­vom Sa­ du Ba­um­horm je pro­jek­to­vao Grad­sku ban­ku, Men­ ra­to­vu pa­la­tu. No­vo­sad­ska si­na­go­ga je vr­lo aku­stič­ na. Ne­ka­da je ima­la 1000 se­di­šta, od ko­jih su ne­ka uklo­ni­li da bi se na­pra­vi­la bi­na.

No­va si­na­go­ga je od da­na osve­će­nja slu­ži­la svo­ joj na­me­ni – ver­skom ži­vo­tu no­vo­sad­skih Je­vre­ja. U si­na­go­gi su za­po­šlja­va­ni vi­so­ko­o­bra­zo­va­ni struč­nja­ ci, glav­ni ra­bin, sa dok­to­ra­tom te­o­lo­ških i fi­lo­zof­skih na­u­ka, se­kun­dar­ni ra­bin, sa dok­to­ra­tom te­o­lo­ških i fi­lo­zof­skih na­u­ka, nad­kan­tor, ne­ko­li­ko kan­to­ra, pred­ mo­li­telj (she­li­ah tzi­bur, na he­brej­skom, ver­ski slu­žbe­ nik sa ra­znim za­du­že­nji­ma), ho­ro­vo­đa, ša­me­sa (cr­ kve­njak) i po­moć­no oso­blje.

dïjałøzí

Mo­gu se na­bro­ja­ti sle­de­ći do­ga­đa­ji vred­ni pa­ žnje: pr­va po­se­ta vr­hov­nog ra­bi­na Ju­go­sla­vi­je, dr Isa­ ka Al­ka­la­ja, 6. apri­la 1924. go­di­ne, ka­da su ga pred ula­zom u si­na­go­gu do­če­ka­li nad­ra­bin no­vo­sad­ski dr Hin­ko Kiš, pred­sed­nik Je­vrej­ske op­šti­ne Ber­nat Ernst sa čla­no­vi­ma pred­stoj­ni­štva op­šti­ne, ko­man­dant I ar­ mi­je, gra­do­na­čel­nik, pred­stav­ni­ci dru­gih ve­ro­i­spo­ve­ sti i ve­li­ki broj No­vo­sa­đa­na. Ta­ko­đe su za­pa­že­ne po­ se­te si­na­go­gi epi­sko­pa bač­kog dr Iri­ne­ja Ći­ri­ća, ko­ji je vi­še pu­ta do­la­zio u si­na­go­gu po­vo­dom je­vrej­ske No­ve go­di­ne, i sa go­vor­ni­ce dr­žao go­vor, po­že­lev­ši bra­ći Je­ vre­ji­ma sreć­nu No­vu go­di­nu. „No­vo­sad­ske si­na­go­ ge”, Si­na­go­ge u Voj­vo­di­ni, 51–52.

•

Ka­kve se ak­tiv­no­sti da­nas od­vi­ja­ju u si­na­go­gi?

Si­na­go­ga ra­di, ra­di kao si­na­go­ga, a ra­di i kao sa­la za kon­cer­te. Ima­mo vr­lo so­lid­ne od­no­se sa gra­dom No­vim Sa­dom, grad fi­nan­si­ra odr­ža­va­nje, mno­gi kon­cer­ti su bes­plat­ni, grad ko­ri­sti si­na­go­gu, a za­uz­vrat je odr­ža­va.

•

Da li se si­na­go­ga uvek ko­ri­sti­la za slu­žbe, po­go­to­ vo po­sle ra­ta?

Ko­ri­sti­la se uglav­nom uvek, ali je bi­la u ja­ko lo­šem sta­nju. Ni­smo ima­li sred­sta­va, ja sam do­sta ra­dio na to­me da se na­ba­ve sred­stva, da se to opra­ vi, odr­ža­va. Kao pred­sed­nik Je­vrej­ske op­šti­ne us­peo sam da do­ve­dem si­na­go­gu u pri­stoj­no sta­nje. Bo­lje smo pro­šli ne­go Su­bo­ti­ča­ni, ko­ji ima­ju le­pu si­na­go­ gu, ali je ne ko­ri­ste jer ne­ma­ju no­va­ca da je za­vr­ še. Ima­ju jed­nu ma­nju si­na­go­gu u sa­mom objek­tu Je­vrej­ske op­šti­ne, ko­ju ko­ri­ste za slu­žbe. Mi smo us­pe­li da na­pra­vi­mo spo­ra­zum sa gra­dom No­vim Sa­dom, tu su svi do­pri­ne­li, bez ob­zi­ra na to ko­ja je par­ti­ja bi­la na vla­sti. Svi su u No­vom Sa­du bi­li, i još uvek su za to, da se si­na­go­ga ospo­so­bi i odr­ža­va.

•

Ka­kvi su od­no­si Je­vre­ja sa srp­skim ži­vljem?

Za vre­me mog oca sve je bi­lo u re­du. Ne­zgod­ ne stva­ri, an­ti­se­mi­ti­zam se po­ja­vio sad. Ne re­ci­mo da­nas, ne­go pre­kju­če. To je za me­ne neo­bja­šnji­vo.

Ni­ka­da se Sr­bi i Je­vre­ji ni­su sva­đa­li. Je­vre­ja u Sr­bi­ji ni­je bi­lo to­li­ko mno­go, kao u Ru­si­ji, na pri­mer. U ce­loj dr­ža­vi je bi­lo sve­u­kup­no se­dam­de­set hi­lja­da Je­vre­ja, od ko­jih je naj­ve­ći deo bio u Be­o­gra­du, Za­ gre­bu, Sa­ra­je­vu i Sko­plju. U No­vom Sa­du je bi­lo če­ti­ri hi­lja­de i tri­sto Je­vre­ja, a u Su­bo­ti­ci šest hi­ lja­da.

Bio je to kraj 1944. go­di­ne.

Kr­va­vo vre­me Ho­lo­ka­u­sta pre­kri­lo je ve­ći deo Evro­pe. [...]

Pra­vo je bi­lo ču­do u to vre­me na­ći pra­ve lju­de ko­ji su sta­li na stra­nu pro­go­nje­nih Je­vre­ja.

Kao sve­tla tač­ka tog vre­me­na, u na­šem gra­du, bi­lo je spa­sa­va­nje pro­go­nje­nih lo­go­ra­ša iz Bor­skog rud­ni­ka. Oni su bi­li go­nje­ni u ko­lo­ni, uli­ca­ma No­ vog Sa­da, od stra­ne kra­lje­ve ma­đar­ske sol­da­te­ske, glad­ni, žed­ni, bo­le­sni, u ri­ta­ma, pe­ške iz Bor­skog rud­ni­ka ka Ma­đar­skoj i ne­mač­kim kon­cen­tra­ci­o­ nim lo­go­ri­ma.

U toj go­mi­li us­pe­lo je gru­pi od njih 20 lo­go­ra­ša da se uvu­ku u krug Grad­ske bol­ni­ce u No­vom Sa­du.

Mno­go me­di­cin­skog oso­blja je već na­pu­sti­lo krug bol­ni­ce. Osta­lo je sa­mo ono me­di­cin­sko oso­blje ko­je se za­pra­vo sklo­ni­lo u bol­ni­cu.

Ta gru­pa le­ka­ra pri­hva­ti­la je te jad­ne pro­go­nje­ ne lju­de i sklo­ni­la ih je u po­dru­me pa­vi­ljo­na ORL (oto­ri­no­la­rin­go­lo­gi­je). Sklo­ni­li su ih od ne­pri­ja­te­lja, na­hra­ni­li i le­či­li!

U toj gru­pi le­ka­ra su bi­li... [DK: sle­di li­sta oko dva­de­se­to­ro čla­no­va me­di­cin­skog oso­blja bol­ni­ce, i bi­o­gra­fi­ja dr Du­ša­na Jo­va­no­vi­ća, ta­da stu­den­ta me­di­ci­ne u No­vom Sa­du] 30. 10. 2007. Izra­el­ska me­mo­ri­jal­na or­ga­ni­za­ ci­ja „Jad Va­šem” do­de­li­la je prof. dr Du­ša­nu Jo­va­ no­vi­ću „Me­da­lju pra­ved­ni­ka me­đu na­ro­di­ma”, ko­ ju mu je u be­o­grad­skoj si­na­go­gi pre­dao am­ba­sa­dor 314

dïjałøzí

dr­ža­ve Iz­rael u Sr­bi­ji g. Ar­tur Kol, a če­sti­tao mu je pred­sed­nik re­pu­bli­ke Sr­bi­je g. Bo­ris Ta­dić. „Hu­ma­ na de­la u kr­va­vo vre­me”, Zbor­nik čla­na­ka, 195–6.

•

Da li sa pro­me­nom vla­sti u Ma­đar­skoj ose­ća­te ne­ ke pro­me­ne u po­li­ti­ci pre­ma Je­vre­ji­ma?

E, to sam hteo da Vam ka­žem. Ja sam bio sa­da u Ma­đar­skoj, dr­žao sam im go­vor, ni­su se mno­go hva­li­li nji­me. Po­čeo sam ta­ko: „I ono­ga pet­ka, 23. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne...” [kad je bi­la Ra­ci­ja]. Ti­me sam po­čeo go­vor. Po­čeo sam sa Ra­ci­jom. Slu­ša­li su u pot­pu­noj ti­ši­ni, mu­va da je pro­le­te­la ču­la bi se.

Do­bio sam ve­li­ki apla­uz, ali vi­dim da su svi bi­li iz­ ne­na­đe­ni. Ni­ko o to­me ta­mo ne go­vo­ri. A sra­mo­ta je što ne pri­ča­ju, jer je to naj­ve­ći zlo­čin ko­ji po­zna­je ma­đar­ska isto­ri­ja. Jer ako uz­me­te u ob­zir ono vre­ me kad su Ma­đa­ri bi­li Hu­ni još, bi­lo je Ta­ta­ra. Ima­li su dvo­bo­je, pa su se ubi­ja­li me­đu­sob­no ili su ubi­ja­li dru­ge. Ali ova­ko ne­što kao Ra­ci­ja, to­ga ni­je bi­lo u ma­đar­skoj isto­ri­ji. To­ga ni­je bi­lo. Nig­de ni u jed­ noj ze­mlji u Evro­pi ne­čeg ta­kvog ni­je bi­lo. Tur­ci su 1915. go­di­ne na Mu­sa­da­gu na­pra­vi­li ge­no­cid nad Jer­me­ni­ma. Ali ova­ko, kao što su ov­de u No­vom Sa­du, to­ga nig­de ni­je bi­lo. No­vo­ro­đe­nu de­cu ko­ja ni­su do­bi­la ni ime, ko­ja su još bi­la be­be, ubi­ja­li su kao ne­pri­ja­te­lje. Voj­ska. Žan­dar­mi. Re­dov­na ma­ đar­ska voj­ska. Ofi­ci­ri ko­ji su po­lo­ži­li ofi­cir­ske za­ kle­tve ča­sti.

Moj naj­bo­lji pri­ja­telj je Ma­đar. Ni­kad se ni­smo po­sva­đa­li, za pe­de­set i ne­ko­li­ko go­di­na. Da­kle, da ne uop­šta­va­mo. Mno­gi mo­ji pri­ja­te­lji su Ma­đa­ri. Ali bi­lo je i ima onih ko­ji ne vo­le Je­vre­je, pa ni Sr­be.

•

Ka­ži­te, je­ste li go­vor u Bu­dim­pe­šti dr­ža­li na ma­ đar­skom?

Na ma­đar­skom.

315

•

Ko­je je­zi­ke go­vo­ri­te?

Ma­đar­ski, srp­ski, en­gle­ski, fran­cu­ski, ne­mač­ki, ivrit či­tam i ma­lo go­vo­rim, kao i ru­mun­ski i bu­gar­ ski. Idu mi je­zi­ci. Ta­ko­đe, teč­no sam go­vo­rio ji­diš.

Za vre­me ra­ta do­bi­ja­li smo iz Ru­si­je no­vi­ne na ji­ di­šu, i ta­da sam ga na­u­čio. Ji­diš pi­san he­brej­skim slo­vi­ma. Ja he­brej­ski či­tam. Ta­ko da sam ja vr­lo do­ bro go­vo­rio sva­ko­dnev­ni obi­čan ji­diš. Ali sad ga ni­ kad ne go­vo­rim, kao ni fran­cu­ski. Ne­dav­no su mi bi­li go­sti iz Švaj­car­ske, pa uvek go­vo­ri­mo ne­mač­ki.

Pa re­koh, haj­de da go­vo­ri­mo fran­cu­ski. Ide, ali te­ ško. Ni­je to te­ško za­to što ne znam, ne­go što ne­mam prak­se. Ja sam teč­no go­vo­rio fran­cu­ski, za vre­me ra­ ta sam bio pre­vo­di­lac za fran­cu­ski, ali to je bi­lo pre še­zde­set i vi­še go­di­na.

•

Da li je bi­lo ci­o­ni­sta me­đu Je­vre­ji­ma iz No­vog Sa­ da?

Bi­lo je, mno­go.

•

Da li su oti­šli u Iz­rael, u pr­voj, dru­goj Ali­ji?

Oti­šli su i pre ra­ta, i po­sle ra­ta. Je­ru­sa­lim su zi­ da­li Je­vre­ji, po­sto­jao je u an­tič­ko vre­me, a i da­nas po­sto­ji kao vr­lo lep grad. To je jed­na za­i­sta čud­na va­roš, le­pa. Beo, sav je od be­log ka­me­na.

U Ho­te­lu „Ja­mi” u Tel Avi­vu pri­su­stvo­va­li smo sa­stan­ku biv­ših No­vo­sa­đa­na i Voj­vo­đa­na ko­ji sa­da ži­ve u Izra­e­lu. Bi­lo je tu i mno­go tu­ri­sta iz Ju­go­sla­ vi­je ko­ji su do­šli da vi­de svo­je sta­re pri­ja­te­lje. Mno­gi od nas su go­vo­ri­li i po­zdra­vi­li do­ma­ći­ne u ime onih ko­ji ni­su mo­gli da do­đu, a pri­ča­li smo i o na­šem gra­du, o no­vo­sti­ma ko­je su bi­le in­te­re­sant­ne za na­ še pri­ja­te­lje: o ob­no­vi si­na­go­ge, o ko­me­mo­ra­ci­ji na dan go­di­šnji­ce Ra­ci­je, o Srp­sko-je­vrej­skom dru­štvu pri­ja­telj­stva...

Go­ste iz Ju­go­sla­vi­je po­zdra­vi­li su or­ga­ni­za­to­ri

dïjałøzí

ovog sa­stan­ka, ne­ka­da­šnji No­vo­sa­đa­ni: Cvi Lo­ker, svo­je­vre­me­no šef ka­bi­ne­ta pred­sed­ni­ka Izra­e­la i am­ ba­sa­dor, a za­tim Avram Štark i Ali Če­be. Me­đu do­ ma­ći­ni­ma, ta­ko­đe biv­šim No­vo­sa­đa­ni­ma, tu su bi­li i Amir (Fra­nja) Of­ner, bard izra­el­skog i svet­skog no­ vi­nar­stva, Pi­ri­ka Iric (sa­da Jar­den), po­zna­ta izra­el­ ska sli­kar­ka, dr Lji­lja­na Pot­ka­mi­ner, ko­ja je ne­ka­da le­či­la le­gen­dar­nu Glo­du Me­ir i dru­ge izra­el­ske ru­ko­ vo­di­o­ce, ra­di­o­log pro­fe­sor dr Alek­san­dar Rod­zem­ berg, Slo­bo­dan Dra­pić, biv­ši fud­ba­ler „No­vog Sa­da”, a za­tim klu­ba „Ma­ka­bi Na­ta­ni­ja” i izra­el­ske re­pre­ zen­ta­ci­je, i mno­gi dru­gi. [...]

To­kom po­se­te Izra­e­lu pri­mio me je i pot­pred­sed­ nik in­sti­tu­ci­je „Jad Va­šem”, go­spo­din Ru­ben Daf­ni. Ško­lo­vao se u Za­gre­bu i ni­je za­bo­ra­vio naš je­zik. Za vre­me ra­ta bio je ko­man­dant od­re­da je­vrej­skih pa­do­ bra­na­ca u sa­sta­vu bri­tan­ske ar­mi­je i jed­no vre­me se bo­rio za­jed­no sa par­ti­za­ni­ma u Ju­go­sla­vi­ji. Že­lja mu je da se iz­me­đu Izra­e­la i na­še ze­mlje što pre us­po­sta­ ve di­plo­mat­ski od­no­si. Raz­u­me se, svim sr­cem to isto že­le i svi Je­vre­ji po­re­klom iz Ju­go­sla­vi­je [DK: di­plo­ mat­ski od­no­si iz­me­đu Izra­e­la i ta­da­šnje Ju­go­sla­vi­ je us­po­sta­vlje­ni su ubr­zo na­kon ob­ja­vlji­va­nja ovog član­ka, 31. ja­nu­a­ra 1992. go­di­ne]. „Svu­da ima No­

vo­sa­đa­na”, no­vo­sad­ski Dnev­nik, 26. mart 1990, str.

2, u Zbor­ni­ku čla­na­ka, 371.

•

Ka­ko gle­da­te na do­pri­nos Je­vre­ja ce­lo­kup­no­ji isto­ri­ji?

Na pri­mer, Ma­đar­ska, to je re­kao je­dan ra­bin, Ma­đar­ska je da­nas kul­tur­na ze­mlja, ima če­tr­na­est no­be­lo­va­ca, ko­ji su Ma­đa­ri, po­re­klom Je­vre­ji. Gde bi ona bi­la da­nas bez njih? A njih su Hor­ti­jev­ci is­ te­ra­li od­no­sno one­mo­gu­ći­li im rad, pa su oti­šli što u Ame­ri­ku, što u En­gle­sku. Je­dan sko­ra­šnji no­be­lo­ vac, ko­ji je u Ma­đar­skoj [Mađar je­vrej­skog po­re­kla], to je Imre Ker­teš. Do­bio je No­be­lo­vu na­gra­du pre pet-šest go­di­na.

•

Da li bi­ste hte­li ne­što da iz­ja­vi­te za kraj?

Zna­te šta, je­vrej­ski na­rod je jak. I kul­tur­no i fi­ zič­ki. To je na­rod ko­ji će pre­ži­ve­ti i na­dži­ve­ti sve ne­ po­volj­ne okol­no­sti.

•

Hva­la Vam, go­spo­di­ne Šos­ber­ge­ru, na ovom raz­go­vo­ru!

Hva­la i Va­ma što ste do­šli da me po­se­ti­te.

316

317

kóòrdînäte 318

319

f o t o

L e e

s t r a n a :

G u m i e n n y

3 1 6 ,

3 1 7 ,

3 1 9 ,

l e e . g u m i e n n y @ g m a i l . c o m

3 2 0 ,

3 2 1 ,

3 3 0 ,

3 3 1 ,

3 4 3 ,

3 4 9 ,

3 5 5

320

321

322

323

kóòrdînäte

UDC 323.174 UDC 81'27

Rejmon Detre (Raymond Detrez), Gent, Belgija

Šta je prvo nastalo: jezik ili nacija?* Etnička zajednica nastaje iz mnoštva demografskih, kulturnih i istorijskih promena, dok je nacionalna zajednica ishod dobro osmišljenih strategija u procesu formiranja nacije. Isto se odnosi i na jezik.

Jezici se razvijaju manje ili više spontano i autonomno, kao posledica lingvističkih i sociolingvističkih okolnosti, kao što su fonetske promene, uzajamni kontakti i slično. Standardizacija jezika jedne nacije može da proistekne iz književne tradicije, ili ukoliko ga koristi politička elita, ali je često u velikoj meri rezultat namerne „nadgradnje jezika”, u koju su uključeni mnogi nelingvistički, ideološki uticaji. Nacionalni standardni jezici su u mnogim slučajevima, čini se, konstruisani da služe kao glavne komponente nacionalnog identiteta.

Sve ovo ukazuje na to da se zajednica govornika istog jezika ne razvija „prirodno” u nacionalnu zajednicu. Tradicionalno uverenje da jezik stvara naciju (kao nacionalnu zajednicu), a nacija posledično stvara nacionalnu državu, sasvim je pogrešno.

Potrebna je prvo nacija, ili barem ideja o naciji, percepcija njenog nacionalnog identiteta, kako bi bilo moguće formirati nacionalni standardni jezik koji * R. De­trez: “Lan­gu­a­ge or na­tion: what ca­me first?”, Le­xi­co­ graphy and Lan­gu­a­ge Po­licy in So­uth-Sla­vic Lan­gu­a­ges af­t er 1989. München 2002: 11-18, edt. Ra­do­van Lu­cic, Uni­ver­sity of Am­ster­dam.

može da obavlja posao komponente tog nacionalnog identiteta. Na kraju, potrebna je moć, koju samo država ima na raspolaganju, kako bi nametnula standardni jezik svojim korisnicima, tj. građanima države. Čini se da jezik ima nenadmašiv uticaj na stvaranje nacionalnih zajednica jedino u slučaju potpuno različitih jezika. Dokazano je da je građenje etničke nacije koju čine govornici toliko različitih jezika – kao što su recimo rumunski i mađarski – neostvarivo, kao što je nemoguće stvoriti jedinstveni standardni nacionalni jezik na osnovu ta dva jezika. Sa druge strane, izgleda da se razgraničavanje nacionalnih zajednica u područjima gde se govore slični dijalekti ne može odrediti na isti način. Kako su u tom slučaju presudni nelingvistički faktori, standardizacija jezika – jednog ili više njih – ako se posmatra sa čisto lingvističkog aspekta, izgleda prilično proizvoljno. Razlike izme­đu di­ja­le­ka­ta mo­gu se po­sma­tra­ti kao do­volj­no ma­le za stva­ra­nje jed­nog stan­dard­nog je­zi­ka, ali i kao do­volj­no ve­li­ke za stva­ ra­nje dva stan­dard­na je­zi­ka ili vi­še njih. Ovo za­pa­ža­ nje ne im­pli­ci­ra bi­lo ka­kvu tvrd­nju o le­gi­ti­mi­te­tu tog jed­nog ili vi­še stan­dard­nih je­zi­ka. U da­tim okol­no­sti­ ma, us­po­sta­vlja­nje je­din­stve­nog stan­dard­nog je­zi­ka zah­te­va istu vr­stu teh­ni­ke i ko­li­či­nu tru­da kao i stva­ ra­nje sva­kog po­je­di­nač­nog stan­dard­nog je­zi­ka.

324

kóòrdînäte

Na­čin stan­dar­di­za­ci­je je­zi­ka mo­že bi­ti uslo­vljen ras­pro­stra­nje­no­šću di­ja­le­ka­ta, upo­tre­bom jed­nog za­seb­nog di­ja­lek­ta kao knji­žev­nog je­zi­ka od stra­ ne po­li­tič­ke ili kul­tur­ne eli­te, ali isto ta­ko za­vi­si i od ustroj­stva na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce ko­joj je na­me­njen.

Na­ci­ja se ostva­ru­je kroz ne­ko­li­ci­nu stvar­nih ili pret­ po­sta­vlje­nih raz­li­kov­nih obe­lež­ja kao što su: te­ri­to­ ri­ja, za­jed­nič­ko po­re­klo, za­jed­nič­ka isto­ri­ja, re­li­gi­ja, obi­ča­ji i tra­di­ci­je, i na pr­vom me­stu – je­zik. Sve za­ jed­no, ova obe­lež­ja či­ne na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet jed­ne na­ci­je, što uka­zu­je na to da, po­red svo­jih broj­nih funk­ci­ja – kao sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je, umet­nič­kog stva­ra­la­štva itd. – na­ci­o­nal­ni stan­dard­ni je­zik slu­ži da na­ci­ju uči­ni vi­dlji­vom, pri­sut­nom i dru­ga­či­jom od dru­gih na­ci­ja, ka­ko bi se dao le­gi­ti­mi­tet nje­nom po­sto­ja­nju. On vr­ši funk­ci­ju za­sta­ve, za­štit­nog zna­ ka, gra­nič­ne li­ni­je. Shod­no to­me, stan­dard­ni je­zik jed­ne na­ci­je tre­ba da je u skla­du sa nje­nim kon­cep­ tom. Pro­ce­som de­o­ri­jen­ta­li­za­ci­je ve­ći­na bal­kan­skih stan­dard­nih je­zi­ka oči­šće­na je od tur­skih po­zajm­lje­ni­ca, što je do­bar pri­mer ka­ko se je­zik mo­že pri­la­go­di­ti kon­cep­tu „hri­šćan­skog” ili „evrop­skog” na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta.

Iz­gle­da da je za­jed­nič­ki in­te­res ono što u ko­ nač­noj ana­li­zi od­re­đu­je na­čin na ko­ji će se na­ci­ja, i po­sle­dič­no stan­dard­ni je­zik, po­sma­tra­ti i kon­stru­ i­sa­ti. Za­jed­nič­ki in­te­res mo­že bi­ti ma­te­ri­jal­ne pri­ ro­de i naj­o­či­gled­ni­ji je pri pro­gla­ša­va­nju te­ri­to­ri­je, ka­da se na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet kon­stru­i­še na na­čin ko­ji će u na­ci­o­nal­nu za­jed­ni­cu uklju­či­ti sta­nov­ni­ke že­ lje­nog pod­ruč­ja. Lin­gvi­sti ta­da obe­le­ža­va­ju lo­kal­ne di­ja­lek­te kao deo svog na­ci­o­nal­nog je­zi­ka (ta­ko bu­ gar­ski lin­gvi­sti opi­su­ju ma­ke­don­ski je­zik, tj. ju­go­za­ pad­ne bu­gar­ske di­ja­lek­te), ili pri­la­go­đa­va­ju na­ci­o­ nal­ni stan­dard­ni je­zik ka­ko bi po­kri­li di­ja­lek­te (što su bu­gar­ski osni­va­či je­zi­ka u XIX ve­ku po­ku­ša­li da ura­de uvo­đe­njem ma­ke­don­skog, tj. ju­go­za­pad­nog bu­gar­skog ge­rund­skog na­stav­ka -ej­ki u stan­dard­ni bu­gar­ski je­zik, ko­ji se za­sni­va na is­toč­no­bu­gar­skim di­ja­lek­ti­ma). Za­jed­nič­ki in­te­res mo­že bi­ti i sup­til­ni­ji: 325

što je broj­ni­ja na­ci­o­nal­na za­jed­ni­ca u vi­še­na­ci­o­nal­ noj dr­ža­vi, to je ve­ća nje­na po­li­tič­ka te­ži­na, a ti­me i „in­te­res” da se kon­stru­i­še na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i nje­ mu od­go­va­ra­ju­ći na­ci­o­nal­ni je­zik, ko­ji se de­li sa što je vi­še mo­gu­će lju­di. Pre­ma vi­đe­nju fran­cu­skog so­ ci­o­lo­ga Pje­ra Bur­di­jea (Pi­er­re Bo­ur­di­eu), za­jed­nič­ki in­te­res se mo­že de­fi­ni­sa­ti i kao aka­dem­ski in­te­res: kul­tur­na eli­ta odr­ža­va in­te­lek­tu­al­nu moć. Na­ci­o­ nal­ne vla­da­ju­će i po­li­tič­ke par­ti­je mo­gu se ume­ša­ti u po­sta­vlja­nje i na­pre­do­va­nje pro­fe­so­ra i na­uč­ni­ka ko­ji uče­stvu­ju u kon­stru­i­sa­nju na­ci­o­nal­nog iden­ti­ te­ta, te omo­gu­ći­ti fi­nan­sij­sku po­moć za ob­ja­vlji­va­ nje gra­ma­ti­ka i reč­ni­ka za­mi­šlje­nog stan­dard­nog je­zi­ka te na­ci­je. Uče­nja­ci na taj na­čin po­sta­ju glav­ni po­bor­ni­ci na­ci­je i for­mi­ra­nja je­zi­ka iz sop­stve­nog in­te­re­sa. Stu­di­ja o od­no­su iz­me­đu je­zič­kog pla­ni­ra­ nja i pla­ni­ra­nja ka­ri­je­re u na­ci­o­na­li­stič­kom re­ži­mu mo­gla bi u ve­zi sa ti­me mno­go to­ga da ot­kri­je.

For­mi­ra­nje stan­dard­nog je­zi­ka ili stan­dard­nih je­zi­ka ko­ji se go­vo­re u cen­tral­nom de­lu biv­še Ju­go­ sla­vi­je pru­ža uvid u broj­ne aspek­te bli­ske po­ve­za­no­ sti na­ci­je i je­zi­ka. Na ovom pod­ruč­ju to­kom po­sled­ nja dva ve­ka na­sta­la su naj­ma­nje če­ti­ri na­ci­o­nal­na stan­dard­na je­zi­ka: bo­san­ski, hr­vat­ski, srp­ski i plu­ri­ cen­trič­ni srp­sko­hr­vat­ski. Mo­žda će im se i cr­no­gor­ ski pri­dru­ži­ti u bu­duć­no­sti1. Ove stan­dard­ne je­zi­ke ko­ri­ste ili su ko­ri­sti­le od jed­ne do pet stvar­nih ili 1 Ima­ju­ći u vi­du da je čla­nak ob­ja­vljen 2002. go­di­ne, tre­ba­ lo bi na­po­me­nu­ti da se si­tu­a­ci­ja po pi­ta­nju stan­dar­di­za­ci­je cr­no­gor­skog je­zi­ka pri­lič­no pro­me­ni­la. Na­kon re­fe­ren­du­ma odr­ža­nog 21. ma­ja 2006. go­di­ne, Cr­na Go­ra je zva­nič­no ste­ kla ne­za­vi­snost 3. ju­na iste go­di­ne. Sa osni­va­njem cr­no­gor­ske na­ci­je, stvo­re­no je plod­no tle za, ka­ko autor na­vo­di, for­mi­ ra­nje je­zi­ka kao raz­li­kov­nog na­ci­o­nal­nog obe­lež­ja. No­vi cr­ no­gor­ski pra­vo­pis (Si­lić J., Lj. Va­si­lje­va & M. Pe­ro­vić), sa dva no­va gra­fa, ta­ko­zva­nim me­kim š i ž, iz­dat je 2009. go­di­ne.

Ne­dav­no se po­ja­vi­lo i pr­vo iz­da­nje Gra­ma­ti­ke cr­no­gor­skog je­ zi­ka (Pranj­ko­vič, I. & Jo­sip Si­lić, 2010) što je iza­zva­lo bur­ne re­ak­ci­je na srp­skoj lin­gvi­stič­koj sce­ni. U tek­stu pod na­zi­vom „Cr­no­gor­ski je­zik je ve­štač­ka kre­a­ci­ja”, ob­ja­vlje­nom u dnev­ nom li­stu Blic 4. sep­tem­bra 2010. go­di­ne, lin­gvi­sti Ivan Klajn i Velj­ko Br­bo­rić oce­ni­li su iz­da­va­nje te gra­ma­ti­ke kao „is­klju­ či­vo po­li­tič­ku od­lu­ku” (prim. prev.).

kóòrdînäte

pret­po­sta­vlje­nih et­no­kul­tur­nih ili na­ci­o­nal­nih za­ jed­ni­ca: Bo­šnja­ci, Hr­va­ti, Sr­bi, „Sr­bo­hr­va­ti” – Ju­žni Slo­ve­ni, Ju­go­slo­ve­ni, tro­i­me­ni na­rod – i ve­ro­vat­no Cr­no­gor­ci.

Svi ovi stan­dard­ni je­zi­ci za­sni­va­ju se na ta­ko­ zva­nim cen­tral­nim ju­žno­slo­ven­skim (od­no­sno srp­ sko­hr­vat­skim) di­ja­lek­ti­ma, ko­ji de­le ma­nje-vi­še iste ka­rak­te­ri­sti­ke. Ka­kva god da je ras­po­de­la ovih di­ja­ le­ka­ta, stan­dard­ni je­zik/je­zi­ci se ne po­du­da­ra(ju) ili ne na­sta­vlja(ju) bi­lo ko­ji di­ja­le­kat ko­jim se go­vo­ri is­klju­či­vo na od­re­đe­nom et­no­kul­tur­nom pro­sto­ru.

Ne­ke di­ja­le­kat­ske ka­rak­te­ri­sti­ke su za­jed­nič­ke svim ili ve­ći­ni stan­dard­nih je­zi­ka; dru­ge se za­i­sta ja­vlja­ju u jed­nom od­re­đe­nom et­no­kul­tur­nom pro­sto­ru, ali sa­mo u jed­nom nje­go­vom de­lu. Ne po­sto­ji oči­gled­ na ve­za iz­me­đu ras­pro­stra­nje­no­sti et­no­kul­tur­nih na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta i ras­pro­stra­nje­no­sti di­ja­le­ka­ ta, čak ni u slu­ča­ju knji­žev­nih ko­i­nea, za­sno­va­nih na di­ja­lek­ti­ma.

Slič­no­sti me­đu di­ja­lek­ti­ma za­pra­vo omo­gu­ća­ va­ju osni­va­nje je­din­stve­nog stan­dard­nog je­zi­ka, a raz­li­ke osni­va­nje dva ili vi­še njih. Iako je­dan stan­ dard­ni je­zik ima svo­ja ogra­ni­če­nja u od­no­su na di­ja­le­kat­ske raz­li­ke, na šta uka­zu­je iz­u­ze­će slo­ve­ nač­kog iz pro­ce­sa stan­dar­di­za­ci­je srp­sko­hr­vat­skog, broj stan­dard­nih je­zi­ka na kra­ju za­vi­si is­klju­či­vo od je­zič­ke po­li­ti­ke, a ne od lin­gvi­stič­kih uslo­va.

Do­kle god je stan­dar­di­za­ci­ja je­zi­ka mo­gu­ća, ona se da usme­ri­ti ka­ko bi se je­zik uklo­pio u te­ri­to­ ri­jal­na, kul­tur­na, isto­rij­ska i dru­ga raz­li­kov­na obe­ lež­ja ko­ja či­ne na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet. Kao što smo već spo­me­nu­li, ova raz­li­kov­na obe­lež­ja u ve­li­koj me­ri kon­stru­i­šu se ta­ko da slu­že za­jed­nič­kom in­te­re­su, što upu­ću­je na for­mi­ra­nje na­ci­o­nal­nog stan­dard­nog je­zi­ka kao bit­nog raz­li­kov­nog obe­lež­ja.

Sr­bi­ma je u XIX ve­ku za­jed­nič­ki in­te­res bio uje­di­nja­va­nje svih te­ri­to­ri­ja ko­je na­sta­nju­ju Sr­bi u je­din­stve­nu Kra­lje­vi­nu Sr­ba. Ovaj na­ci­o­nal­ni ili na­ ci­o­na­li­stič­ki in­te­res isto ta­ko je sa­dr­ža­vao niz eko­ nom­skih i stra­te­ških pred­no­sti, na pri­mer iz­laz na

Ja­dran­sko mo­re. Vuk Ka­ra­džić, tvo­rac srp­sko­hr­vat­ skog stan­dard­nog je­zi­ka, sma­trao je sve go­vor­ni­ke cen­tral­nih ju­žno­slo­ven­skih di­ja­le­ka­ta za Sr­be: Sr­bi svi i svu­da. On je, za­jed­no sa srp­skim ide­o­lo­škim na­ci­o­na­li­stom Ili­jom Ga­ra­ša­ni­nom, od­ba­cio tra­di­ ci­o­nal­no po­i­sto­ve­će­nje srp­stva sa pra­vo­sla­vljem, što je omo­gu­ći­lo da se na Hr­va­te gle­da kao na ri­mo­ka­ to­lič­ke Sr­be. Na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet i stan­dard­ni je­zik su, oči­gled­no, za­če­ti na na­čin ko­ji je pri­men­ljiv na sta­nov­ni­štvo ce­lo­kup­ne že­lje­ne te­ri­to­ri­je.

U Hr­vat­skoj je u XIX ve­ku po­sto­jao sli­čan in­ te­res za za­jed­nič­ki ju­žno­slo­ven­ski iden­ti­tet i za­jed­ nič­ki „ilir­ski je­zik”. Austro­u­gar­ska pre­vlast unu­tar Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je za­pra­vo je obes­hra­bri­va­la ga­je­nje po­seb­nih na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta. Hr­va­ti su sma­tra­li da bi bi­lo bo­lje da se uje­di­ne sa Sr­bi­ma, pa čak i Slo­ven­ci­ma, u je­din­stve­nu ju­žno­slo­ven­sku na­ci­o­nal­nu za­jed­ni­cu, ka­ko bi bra­ni­li svo­ju ose­tlji­ vu po­zi­ci­ju. Nji­hov kon­cept na­ci­je, ma­kar u po­čet­ ku, bio je pre po­li­tič­ke ne­go et­nič­ke pri­ro­de. Ma­nje od­bram­be­no su ra­di­li na osni­va­nju ju­žno­slo­ven­ske fe­de­ral­ne za­jed­ni­ce unu­tar Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je, ko­ja bi uklju­či­va­la i austro­u­gar­ske Sr­be i Slo­ven­ce. Čak su i Hr­va­ti, po­put An­ta Star­če­vi­ća, sma­tra­li Sr­ be – pa čak i Sr­be u Kra­lje­vi­ni Sr­bi­ji – za Hr­va­te, a po­ne­gde i za pra­vo­slav­ne Hr­va­te, za­rad vi­še et­nič­ kog kon­cep­ta hr­vat­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce.

Je­din­stve­na ju­žno­slo­ven­ska za­jed­ni­ca, da­kle, bi­la je po­treb­na i Hr­va­ti­ma i Sr­bi­ma ka­ko bi do­ sti­gli svo­je za­seb­ne po­li­tič­ke ci­lje­ve. Po­sta­li su Ju­ go­slo­ve­ni – sva­ki iz svo­jih raz­lo­ga. Uz to su se po­ ja­vi­li i ne­ki istin­ski Ju­go­slo­ve­ni sa ma­nje iz­ra­že­nim hr­vat­skim, od­no­sno srp­skim, zad­njim mi­sli­ma, ili uop­šte bez njih, ali su pod­jed­na­ko uče­stvo­va­li u od­bra­ni za­jed­nič­kih in­te­re­sa na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce, uje­di­nje­ni za­jed­nič­kim tru­dom osni­va­nja ju­žno­slo­ ven­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta. Na­gla­še­na su slič­ na kul­tur­na obe­lež­ja, po­go­to­vo u fol­klo­ru; mi­ni­ma­ li­zo­va­na je ulo­ga glav­nog fak­to­ra raz­do­ra – re­li­gi­je.

Vuk Ka­ra­džić na­pi­sao je čla­nak pod na­slo­vom Sr­bi 326

kóòrdînäte

sva tri za­ko­na, An­te Star­če­vić je sma­trao Bo­šnja­ke „cvijeće[m] hr­vat­sko­ga na­ro­da”, bi­skup Jo­sip Štro­ sma­jer opi­sao je za­jed­nič­ku na­rod­nu kul­tu­ru kao hri­šćan­ski eku­me­ni­zam. Na cen­tral­ne ju­žno­slo­ven­ ske di­ja­lek­te gle­da­lo se kao da pri­pa­da­ju jed­nom je­din­stve­nom je­zi­ku za­sno­va­nom na naj­ra­spo­stra­ nje­ni­jem no­vo­što­kav­skom na­reč­ju ije­kav­skog iz­ go­vo­ra, ko­ji bi nji­ho­vo et­no­kul­tur­no uje­di­nje­nje uči­nio vi­dlji­vim i do­pri­neo nji­ho­vom po­li­tič­kom sje­di­nja­va­nju. U pre­am­bu­li Beč­kog knji­žev­nog do­ go­vo­ra iz 1850. ja­sno sto­ji: „Zna­ju­ći da je­dan na­rod tre­ba jed­nu knji­žev­nost da ima, i po tom sa ža­lo­sti gle­da­ju­ći, ka­ko nam je knji­žev­nost ras­ko­ma­da­na [...], sa­sta­ja­li smo se ovi­jeh da­na, da se raz­go­vo­ri­ mo, ka­ko bi­smo se, što se za sad vi­še mo­že u knji­ žev­no­sti slo­ži­li i ujed­ni­li” (Bo­škov 1984: 48; na­gla­ sio autor).

Iako su ve­ći­nu pot­pi­sa­nih či­ni­li Hr­va­ti, ni­su svi Hr­va­ti bi­li sprem­ni da pri­me­ne do­go­vor, kao ni svi Sr­bi. Osu­je­će­ne su ne­ke već usta­no­vlje­ne knji­žev­ne tra­di­ci­je i, što je još va­žni­je, ni­je po­sto­ja­la ju­žno­slo­ ven­ska dr­ža­va ko­ja bi na­met­nu­la taj do­go­vor. Mno­ ga pi­ta­nja, me­đu ko­ji­ma iz­bor hr­vat­ske ije­ka­vi­ce ili srp­ske eka­vi­ce, osta­la su ne­re­še­na. Pre­am­bu­la Beč­ kog knji­žev­nog do­go­vo­ra ipak ja­sno uka­zu­je na to da su Hr­va­ti i Sr­bi mi­sli­li da je­su – ili bi tre­ba­lo da bu­du – jed­na na­ci­o­nal­na za­jed­ni­ca, i da su nji­ ho­va na­sto­ja­nja da uje­di­ne je­zik na­dah­nu­ta mi­šlju da na­ci­o­nal­na za­jed­ni­ca tre­ba da ima sa­mo je­dan stan­dard­ni je­zik – zbog prak­tič­nih i sim­bo­lič­kih raz­lo­ga, za pro­mo­vi­sa­nje na­ci­o­nal­nog je­din­stva i ube­dlji­vo­sti.

Iako Beč­ki knji­žev­ni do­go­vor ni­je dao di­rekt­ne re­zul­ta­te, od ve­li­ke je va­žno­sti to što su „vu­kov­ci”, naj­va­tre­ni­ji po­bor­ni­ci srp­sko­hr­vat­skog lin­gvi­stič­kog uje­di­nje­nja, Pe­ro Bud­ma­ni, To­mo Ma­re­tić, Ivan Broz, Fra­njo Ive­ko­vić, to­kom de­ve­de­se­tih go­ di­na XIX ve­ka, me­đu broj­nim kon­ku­rent­nim hr­vat­ skim fi­lo­lo­škim ško­la­ma, po­sta­li do­mi­nant­ni, i što su us­pe­li da na­met­nu prin­ci­pe Beč­kog knji­žev­nog 327

do­go­vo­ra. Tre­ba­lo bi na­po­me­nu­ti da su čak i „vu­ kov­ci” svoj je­zik ne­ka­da na­zi­va­li „hr­vat­ski”. Ne­ki lek­si­ko­gra­fi su pred­la­ga­li dru­ga­či­ja re­še­nja, ali je nji­hov uti­caj bio ogra­ni­čen2. Osni­va­nje Ju­go­slo­ ven­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti 1886. go­di­ne je u ve­li­koj me­ri do­pri­ne­lo po­be­di „vu­ko­va­ca”. Isto se od­no­si na po­li­ti­ku lu­ka­vog hr­vat­skog ba­na Ka­ ro­lja Kuen-He­der­va­ri­ja, ko­ji je, u po­ku­ša­ju da po­ se­je raz­dor iz­me­đu Hr­va­ta i Sr­ba fa­vo­ri­zo­va­njem srp­skih iz­da­nja Ma­re­ti­ća, Bro­za i Ive­ko­vi­ća, za­pra­ vo po­mo­gao us­po­sta­vlja­nju lin­gvi­stič­kog je­din­stva i su­prot­sta­vlja­nju ma­đar­skoj pre­va­zi. To­kom Pr­vog svet­skog ra­ta, hr­vat­sko i srp­sko ju­go­slo­ven­stvo kul­ mi­ni­ra­lo je kao ra­di­kal­ni ju­žno­slo­ven­ski na­ci­o­na­li­ stič­ki po­kret, da­ju­ći pred­nost na­rod­nom je­din­stvu – pot­pu­nom uje­di­nje­nju svih Ju­žnih Slo­ve­na u jed­nu et­nič­ki ju­go­slo­ven­sku na­ci­ju. Srp­ski he­ro­ji Ko­so­va Po­lja i u Hr­vat­skoj su uva­ža­va­ni kao ju­žno­slo­ven­ ski he­ro­ji. Na­kon osni­va­nja Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca 1918. go­di­ne (od 1929. kao Ju­go­sla­vi­ja), na­ci­o­nal­ni stan­dard­ni je­zik po­stao je je­zik dr­ža­ve, zva­nič­no ime­no­van kao „srp­sko­hr­vat­ski”. U po­pi­ si­ma sta­nov­ni­štva se „Sr­bo­hr­vat” po­ja­vlji­vao i kao et­no­nim.

Na­kon osni­va­nja Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ ve­na­ca po­če­le su da is­pli­va­va­ju kon­tra­dik­ci­je u pro­ ce­su uje­di­nje­nja, pr­vo­bit­no mi­ni­ma­li­zo­va­ne i ne­gi­ ra­ne od stra­ne Ju­go­slo­ve­na, te da pod­ri­va­ju na­ci­o­ nal­no je­din­stvo. Me­đu­rat­nu Ju­go­sla­vi­ju obe­le­žio je srp­ski cen­tra­li­zam. Ka­ko su Sr­bi dr­ža­li go­to­vo sve po­li­tič­ke, ad­mi­ni­stra­tiv­ne i voj­ne in­sti­tu­ci­je, hr­vat­ ska po­li­tič­ka i kul­tur­na eli­ta se sa pra­vom ose­ti­la dis­kri­mi­ni­sa­nom. Pre­đa­šnji za­jed­nič­ki, pa­ra­lel­ni ili po­du­dar­ni hr­vat­ski i srp­ski in­te­re­si, ko­ji su za re­zul­ tat ima­li uje­di­nje­nje Ju­žnih Slo­ve­na, pre­tvo­ri­li su se u su­kob in­te­re­sa: srp­ska cen­tra­li­za­ci­ja i do­mi­na­ci­ja 2 Adol­fo Ve­ber-Tkal­če­vić, na pri­mer, za­u­zeo je kon­zer­va­ tiv­ni­ju stra­nu, uglav­nom da bi uklju­čio i slo­ve­nač­ki u pro­ces stan­dar­di­za­ci­je.

na­spram hr­vat­skog in­si­sti­ra­nja na auto­no­mi­ji i fe­ de­ra­li­za­ci­ji. Hr­va­ti su raz­vi­li no­vi set hr­vat­skih po­li­ tič­kih, eko­nom­skih, dru­štve­nih i kul­tur­nih in­te­re­sa, de­li­mič­no se vra­tiv­ši na ra­ni­je hr­vat­ske na­ci­o­nal­ne ide­o­lo­gi­je ko­je su se pro­ti­vi­le ju­go­slo­ven­stvu. Ovaj pro­ces je „za­o­kru­žio ob­li­ko­va­nje mo­der­ne hr­vat­ske na­ci­o­nal­no­sti to­kom me­đu­rat­nog pe­ri­o­da” (Ba­nac 1984: 105). Po­sle­dič­no, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet hr­vat­ ske et­nič­ke na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce mo­rao je bi­ti re­ de­fi­ni­san na na­čin ko­ji ja­sno uka­zu­je na raz­li­ke iz­ me­đu Hr­va­ta i Sr­ba, ka­ko bi oprav­dao zah­te­ve za auto­no­mi­ju i ne­za­vi­snost. Ova pro­me­na ogle­da­la se i u na­či­nu na ko­ji je na­ci­o­nal­ni je­zik re­vi­di­ran.

Hr­vat­ska pri­vr­že­nost ri­mo­ka­to­li­ci­zmu do­bi­ja­la je na va­žno­sti. Ra­di­ćev an­ti­kle­ri­ka­li­zam je na­pu­šten 1935. go­di­ne i hr­vat­ski na­ci­o­na­li­sti su bez­u­slov­no usvo­ji­li tra­di­ci­o­nal­ni an­ti­ju­go­slo­ven­ski stav Ri­mo­ ka­to­lič­ke cr­kve – ko­ji je dve go­di­ne ka­sni­je po­stao još žu­stri­ji, jer su Sr­bi krat­ko­vi­do od­bi­li kon­kor­dat iz­me­đu ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve i pa­pe o po­zi­ci­ji Ri­ mo­ka­to­lič­ke cr­kve. Ka­ko je broj srp­skih re­či u srp­ sko­hr­vat­skom ra­stao, Hr­va­ti su po­če­li da iz­be­ga­va­ju sr­bi­zme i da na­gla­ša­va­ju hr­vat­ske re­či, pro­gla­ša­va­ ju­ći ih za raz­li­kov­na obe­lež­ja hr­vat­skog na­ci­o­nal­ nog iden­ti­te­ta.3 Ije­kav­ski iz­go­vor, ko­ji je raz­dva­jao stan­dard­ni hr­vat­ski od stan­dard­ne srp­ske eka­vi­ce, po­stao je znak ras­po­zna­va­nja. U hr­vat­skoj knji­žev­ no­sti do­šlo je i do po­no­vog oži­vlja­va­nja ča­kav­ske i kaj­kav­ske po­e­zi­je (na pri­mer, Kr­le­ži­na Ba­la­da Pe­tri­ ce Ke­rem­pu­ha).

Iako su hr­vat­ski zah­te­vi ve­li­kim de­lom usli­še­ ni Spo­ra­zu­mom iz 1939. go­di­ne, po­li­tič­ke okol­no­sti ko­je su pra­ti­le po­če­tak Dru­gog svet­skog ra­ta u Ju­ go­sla­vi­ji, a po­seb­no od­luč­na po­dr­ška na­ci­stič­ke Ne­ mač­ke, na­ve­le su Hr­va­te da tra­že se­ce­si­ju od dr­ža­ve Ju­go­sla­vi­je. Na­kon 1941. go­di­ne Ne­za­vi­sna Dr­ža­va 3 Sr­bi su ima­li ma­nje pro­ble­ma sa kro­a­ti­zmi­ma, ma­da je u od­no­su na srp­sko ju­go­slo­ven­stvo srp­sko­hr­vat­ski bio je­zik ko­ ji „uklju­ču­je” ili „upi­ja”.

Hr­vat­ska pred­u­ze­la je pro­ces ubr­za­nog gra­đe­nja na­ ci­je, uklju­ču­ju­ći et­nič­ko či­šće­nje, na­sil­na pre­o­bra­ ća­nja i re­sta­u­ra­ci­ju – ili stva­ra­nje – či­sto hr­vat­skog je­zi­ka, či­ste­ći ga od svih stvar­nih ili pret­po­sta­vlje­nih stra­nih i po­seb­no srp­skih re­či. Ko­ri­jen­sko pi­sa­nje ra­ di­kal­no je od­ba­ci­lo Ka­ra­dži­će­ve fo­net­ske prin­ci­pe.

Je­zik je tre­ba­lo da po­slu­ži kao gra­nič­na li­ni­ja. Ka­da je lin­gvi­sta A. B. Kla­ić tvr­dio da: „[…] se mi da­nas ob­ra­ču­na­va­mo s poj­mom srp­sko­hr­vat­skog je­zi­ka, te je­dan­put za uvi­jek pri­hva­ća­mo je­di­no is­prav­no gle­ di­šte, da je hr­vat­ski je­zik sa­mo­sta­lan je­zik, i da ni­je ni dio ni di­ja­le­kat bi­lo ko­jeg dru­gog je­zi­ka” (Sa­mar­ dži­ja 1993: 51), on je za­pra­vo ti­me sta­vio do zna­nja da hr­vat­ska na­ci­ja ni­je deo bi­lo ko­je dru­ge na­ci­je.

Na­čin na ko­ji je hr­vat­ski fa­ši­stič­ki vo­đa Pa­ve­lić opi­ sao srp­ske re­či, kao „naj­pro­sti­je, naj­gr­đe, naj­gad­ni­je bal­kan­ske ri­je­či” (Sa­mar­dži­ja 1993: 14), upu­ću­je na na­men­ski kon­stru­i­san hr­vat­ski na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet na­spram srp­skog „bal­kan­skog” iden­ti­te­ta.

Hr­vat­ska je na­kon Dru­gog svet­skog ra­ta po­ no­vo pri­sa­je­di­nje­na Ju­go­sla­vi­ji, ko­ja je po­sta­la fe­ de­ra­tiv­na so­ci­ja­li­stič­ka re­pu­bli­ka. Im­ple­men­ti­ran je no­vi kon­cept na­ci­o­nal­no­sti – i je­zič­ke po­li­ti­ke. U iš­če­ki­va­nju op­šteg bes­kla­snog dru­štva, u ko­jem vi­še ne­će po­sto­ja­ti et­nič­ke na­ci­je, od gra­đa­na se oče­ki­ va­lo da bu­du oda­ni so­ci­ja­li­stič­koj dr­ža­vi u ko­joj ži­ ve. Ju­go­slo­ven­ska na­ci­o­nal­nost je raz­u­me­va­na pre u gra­đan­skom ne­go u et­nič­kom smi­slu. Gra­đan­ski je­ zik, sa dru­ge stra­ne, ni­je bio do­stu­pan. Je­dan i je­din­ stven, iako zva­nič­no plu­ri­cen­tri­čan, srp­sko­hr­vat­ski je­zik je sa svo­jom is­toč­nom i za­pad­nom va­ri­jan­tom osno­van No­vo­sad­skim do­go­vo­rom 1954. go­di­ne i usvo­jen kao ne­ka vr­sta et­nič­ki ne­u­tral­nog je­zi­ka.

Sprem­nost za pri­hva­ta­nje ovog je­zi­ka vi­đe­na je kao iz­raz oda­no­sti so­ci­ja­li­stič­koj dr­ža­vi Ju­go­sla­vi­ji. Pro­ ti­vlje­nje srp­sko­hr­vat­skom je sma­tra­no za pre­vrat, sa po­seb­nom sum­njom pre­ma Hr­va­ti­ma, ko­ji su du­go vre­me­na u od­re­đe­noj me­ri stig­ma­ti­zo­va­ni kao biv­ši ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti.

328

„Gra­đan­ski” srp­sko­hr­vat­ski je u ve­li­koj me­ri bio fik­ti­van: nje­go­va pra­va re­a­li­za­ci­ja je bi­la ili kao srp­ski ili kao hr­vat­ski – i je­dan i dru­gi kao et­nič­ki na­ci­o­nal­ni je­zik. Srp­ska va­ri­jan­ta je ima­la bo­lji po­ lo­žaj zbog de­mo­graf­skih, po­li­tič­kih i bi­ro­krat­skih okol­no­sti. Iako je srp­ski na­ci­o­na­li­zam u pod­jed­na­ koj me­ri „obes­hra­bri­van”, Hr­va­ti ni­su mo­gli da ne mi­sle da su nji­ho­va lin­gvi­stič­ka i kul­tur­na pra­va na­mer­no za­po­sta­vlja­na. Gru­pa hr­vat­skih in­te­lek­tu­ a­la­ca 1967. go­di­ne ob­ja­vi­la je De­kla­ra­ci­ju o na­zi­vu i po­lo­ža­ju hr­vat­skog knji­žev­nog je­zi­ka, u ko­joj se kri­ ti­ku­je No­vo­sad­ski do­go­vor za ne­moć da spre­či na­ me­ta­nje srp­ske va­ri­jan­te kao „je­zi­ka dr­ža­ve”, dok je hr­vat­ska va­ri­jan­ta na­vod­no „od­ba­ci­va­na i sve­de­na na po­lo­žaj lo­kal­nog di­ja­lek­ta” (Ču­va­lo 1990: 60).

De­kla­ra­ci­jom je zah­te­va­na jed­na­kost slo­ve­nač­kog, hr­vat­skog, srp­skog i ma­ke­don­skog, kao i pra­ vo da sva­ki Ju­go­slo­ven svoj je­zik na­zi­va svo­jim ime­ nom: pre­ma to­me bi za­pad­na va­ri­jan­ta tre­ba­lo da se zo­ve „hr­vat­ski” (Mo­guš 1995: 220–2). Hr­vat­sko pro­lje­će je 1971. ko­nač­no ugu­še­no, po­što su Hr­va­ ti pro­sle­di­li te­ri­to­ri­jal­ne zah­te­ve su­sed­nim re­pu­bli­ ka­ma (Ra­met 1992: 127). Ustav Ju­go­sla­vi­je iz 1974. go­di­ne je ipak iza­šao u su­sret vi­še ne­go po­lo­vi­ni hr­ vat­skih zah­te­va. U čla­nu 246 Usta­va pro­gla­ša­va se jed­na­kost svih je­zi­ka svih na­ro­da i na­rod­no­sti u Ju­ go­sla­vi­ji, bez na­vo­đe­nja po­je­di­nač­nih na­zi­va je­zi­ka (Ustav: 98). Ti­me na­ziv hr­vat­ski ni­je zva­nič­no do­ zvo­ljen ili na­met­nut, ali ni za­bra­njen.

Dok je tra­jao Hlad­ni rat i Ju­go­sla­vi­ja odr­ža­va­la svo­ju me­đu­po­zi­ci­ju, za gra­đa­ne Ju­go­sla­vi­je, uklju­ ču­ju­ći i ve­ći­nu Hr­va­ta, pri­hva­ta­nje gra­đan­skog ju­ go­slo­ven­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta (po­red svo­jih et­nič­kih pri­pad­no­sti) i srp­sko­hr­vat­skog kao po­lu­ zva­nič­nog je­zi­ka ni­je pred­sta­vlja­lo ve­li­ki pro­blem.

Ov­de su isto ta­ko za­jed­nič­ki in­te­re­si igra­li ulo­gu: Ju­ go­sla­vi­ja je bi­la me­đu­na­rod­no po­što­va­na dr­ža­va na po­lju di­plo­ma­ti­je i kul­tu­re, i fi­nan­sij­ski je pro­fi­ti­ra­la od svog oso­bi­tog od­no­sa sa Za­pa­dom; al­ter­na­ti­va je bi­la ri­zik po­nov­ne in­te­gra­ci­je u So­vjet­ski blok, gde 329

je ži­vot­ni stan­dard bio zna­čaj­no ni­ži. Ras­par­ča­va­nje bi taj ri­zik sa­mo po­ve­ća­lo.

Ras­pad Ju­go­sla­vi­je, ko­ji je po­čeo kra­jem osam­ de­se­tih go­di­na dva­de­se­tog ve­ka, ni­je imao mno­go ve­ze sa pi­ta­nji­ma kul­tu­re. Opet su glav­ni mo­ti­vi oni­ ma ko­ju su pri­želj­ki­va­li raz­je­di­nja­va­nje Ju­go­sla­vi­je, kao i oni­ma ko­ji su že­le­li to da spre­če, bi­li su­ko­bi za­jed­nič­kih in­te­re­sa – bi­lo da su u pi­ta­nju eko­nom­ ski, te­ri­to­ri­jal­ni, po­li­tič­ki ili in­te­lek­tu­al­ni. Pred­sta­ vlja­njem ovih in­te­re­sa kao „na­ci­o­nal­nih” pri­do­bi­ja­ na je po­dr­ška na­ro­da – otud po­tre­ba da se na­pra­vi oštri­ja raz­li­ka iz­me­đu sop­stve­ne na­ci­o­nal­ne za­jed­ ni­ce i biv­šeg ju­go­slo­ven­skog en­ti­te­ta ili da se no­vo­ de­fi­ni­sa­ni na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet što ja­sni­je raz­li­ku­je od iden­ti­te­ta kon­ku­rent­skih biv­ših ju­go­slo­ven­skih na­ro­da. To je za po­sle­di­cu ima­lo re­kon­struk­ci­ju na­ ci­o­nal­nih isto­ri­ja u Bo­sni, Hr­vat­skoj, Sr­bi­ji i od­sko­ ro u Cr­noj Go­ri, kroz na­gla­ša­va­nje et­nič­ko-na­ci­o­ nal­nih ume­sto za­jed­nič­kih ju­go­slo­ven­skih do­ga­đa­ja i raz­vo­ja. Re­li­gi­je – islam, ka­to­li­ci­zam i pra­vo­sla­vlje – po­sta­le su iz­u­zet­no va­žne, ne kao od­go­vor na du­ hov­ne po­tre­be, već kao raz­li­kov­no na­ci­o­nal­no obe­ lež­je. Je­zik je, i ov­de, igrao svo­ju ulo­gu.

Ka­ko su i da­lje hr­vat­ska i srp­ska gra­ma­ti­ka isto­ vet­ne, lin­gvi­sti su se usred­sre­di­li na kro­a­ti­za­ci­ju lek­ si­ke. Ob­ja­vljen je reč­nik sa vi­še od 30.000 re­či, ko­ ji raz­li­ku­je hr­vat­ske i srp­ske re­či (Brod­njak 1993).

Knji­ge, bro­šu­re, član­ci u no­vi­na­ma itd., po­mo­gli su hr­vat­skom na­ro­du da „kro­a­ti­zu­je” svoj je­zik uvo­ đe­njem neo­lo­gi­za­ma, ar­ha­i­za­ma i re­gi­o­na­li­za­ma, če­sto ne­po­zna­tih pro­seč­nom go­vor­ni­ku hr­vat­skog je­zi­ka (npr. Fra­njo Ta­noc­ki). Pre­ma mi­šlje­nju Po­la Ga­ra (Gar­de 1992: 137), sa­vre­me­ni hr­vat­ski je­zik pro­seč­nom Hr­va­tu po­stao je ne­ka vr­sta re­bu­sa. U Hr­vat­skoj je od kra­ja osam­de­se­tih go­di­na funk­ci­ ja je­zi­ka kao sred­stva ko­mu­ni­ka­ci­je bi­la is­klju­če­na zbog ide­o­lo­ške funk­ci­je ko­ju ima kao raz­li­kov­no na­ci­o­nal­no obe­lež­je i kao iz­raz oda­no­sti „po­no­vo ro­đe­noj” hr­vat­skoj na­ci­ji – i Tuđ­ma­no­vom re­ži­mu.

Ne­dav­no su čak i hr­vat­ski lin­gvi­sti otvo­re­no iz­ra­zi­li

svo­ju za­bri­nu­tost po­vo­dom ovog fe­no­me­na, za­la­žu­ ći se za bla­žu je­zič­ku po­li­ti­ku.

U Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni mo­že se pri­me­ti­ti pro­ces sli­čan kro­a­ti­za­ci­ji, gde se lo­kal­ni di­ja­lek­ti stan­dar­di­ zu­ju u „bo­san­ski je­zik”4, sa ne­ko­li­ci­nom raz­li­kov­nih obe­lež­ja, po­put obil­ne upo­tre­be tur­ci­za­ma (Isa­ko­vić 1995: X–XXVI). Slič­ni po­ku­ša­ji da se na­pra­vi stan­dar­ di­zo­va­ni cr­no­gor­ski je­zik po­ja­vi­li su se i u Cr­noj Go­ri.

Na­po­slet­ku, u Sr­bi­ji ve­li­ki broj Sr­ba srp­ski sma­tra svo­ jim je­zi­kom, ma­da je po­tre­ba za je­zič­kim pu­ri­zmom pri­lič­no ume­re­na. Upo­tre­ba ći­ri­lič­nog pi­sma je ipak u zva­nič­nim do­ku­men­ti­ma pro­pi­sa­na za­ko­nom.5 Ba­ci­mo li po­gled van gra­ni­ca srp­sko­hr­vat­skog je­zič­kog pod­ruč­ja, vi­de­će­mo da po­sto­ji još pri­me­ra u ko­ji­ma za­jed­nič­ki in­te­res igra bit­nu ulo­gu u for­ mi­ra­nju na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca, i u ko­ji­ma se, pri to­ me pro­ce­su, po­moć­na funk­ci­ja je­zi­ka pri­pi­su­je raz­ li­kov­nom na­ci­o­nal­nom obe­lež­ju.

Slo­ven­sko sta­nov­ni­švo u Bu­gar­skoj i Ma­ke­do­ ni­ji se­be je do še­zde­se­tih go­di­na XIX ve­ka sma­tra­lo za je­dan bu­gar­ski na­rod ko­ji go­vo­ri je­din­stven je­zik – bu­gar­ski. Od ta­da je od­re­đe­ni broj okol­no­sti iz­ne­ drio raz­li­či­te, pa čak i su­prot­sta­vlje­ne in­te­re­se u Bu­ gar­skoj, od­no­sno Ma­ke­do­ni­ji. Eko­nom­ski raz­voj je bio spo­ri­ji u Ma­ke­do­ni­ji ne­go u Bu­gar­skoj; in­te­lek­tu­ al­ci u is­toč­noj Bu­gar­skoj, is­klju­ču­ju­ći ma­ke­don­ske, pre­u­ze­li su vođ­stvo u na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­kom po­ kre­tu; bu­gar­ski stan­dard­ni je­zik za­sno­van je na is­toč­ no­bu­gar­skim di­ja­lek­ti­ma, znat­no raz­li­či­tim od ma­ 4 Iako se pod „bo­san­skim je­zi­kom” pre sve­ga pod­ra­zu­me­va je­zik ko­jim go­vo­re Bo­šnja­ci kao jed­na od tri bo­san­ske et­nič­ke gru­pe – bo­san­ski Sr­bi ko­ri­ste srp­ski, a bo­san­ski Hr­va­ti hr­vat­ ski – ne bi tre­ba­lo taj je­zik na­zi­va­ti „bo­šnjač­ki”. U tač­ki 6 Po­ve­ lje o bo­san­skom je­zi­ku (2002) iz­ri­či­to se na­vo­di da „[p]okušaji da se Bo­šnja­ci­ma, umje­sto hi­sto­rij­ski po­tvr­đe­nog te u prak­si usvo­je­nog na­zi­va bo­san­ski je­zik na­met­ne bo­šnjač­ka no­mi­na­ ci­ja je­zi­ka pred­sta­vlja­ju po­li­ti­zi­ra­nje ko­je je po­slje­di­ca pre­ži­ vje­log a ne­pre­vla­da­nog srp­skog i hr­vat­skog pa­ter­na­li­zma i ne­gi­ra­nja bo­šnjač­ke na­ci­o­nal­ne sa­mo­svoj­no­sti” (prim. prev.).

5 Čla­nom 10 Usta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je iz 2006. go­di­ne pro­gla­ ša­va se da su „u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji u slu­žbe­noj upo­tre­bi srp­ski je­zik i ći­ri­lič­no pi­smo” (prim. prev.).

ke­don­skih di­ja­le­ka­ta; ne­za­vi­sna Bu­gar­ska je na­kon 1878. go­di­ne bra­ni­la sop­stve­ne na­ci­o­nal­ne in­te­re­se i ta­ko je za­po­sta­vi­la i po­vre­di­la in­te­re­se ma­ke­don­skog sta­nov­ni­štva; ma­ke­don­sku kul­tur­nu eli­tu iri­ti­ra­lo je bu­gar­sko po­kro­vi­telj­stvo, što je pro­bu­di­lo ot­por. Kao po­sle­di­ca to­ga, oform­lje­na je za­jed­ni­ca lju­di ko­ji de­ le od­re­đe­ni broj stvar­nih ili pret­po­sta­vlje­nih za­jed­ nič­kih in­te­re­sa. Kr­ste Mi­sir­kov je 1903. go­di­ne ovoj za­jed­ni­ci pru­žio na­ci­o­nal­nu ide­o­lo­gi­ju, uklju­ču­ju­ći ma­ke­don­sku isto­ri­ju, po­se­ban ma­ke­don­ski je­zik i niz dru­gih raz­li­kov­nih na­ci­o­nal­nih obe­lež­ja. Ka­ko je ve­ći­na Slo­ve­na u Ma­ke­do­ni­ji se­be i da­lje vi­de­la kao Bu­ga­re, ko­nač­no osni­va­nje ma­ke­don­ske na­ci­o­nal­ ne za­jed­ni­ce od­i­gra­lo se tek po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, ka­da je Na­rod­na re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja ste­kla moć da na­met­ne na­ci­o­nal­ni stan­dard­ni je­zik i ma­ ke­don­sku na­ci­o­nal­nu ide­o­lo­gi­ju, za­sno­va­nu na se­tu ma­ke­don­skih raz­li­kov­nih na­ci­o­nal­nih obe­lež­ja. Cilj stan­dar­di­za­ci­je ma­ke­don­skog je­zi­ka je da se što vi­še raz­li­ku­je od bu­gar­skog je­zi­ka.

Do­bar pri­mer za su­prot­nu si­tu­a­ci­ju je al­ban­ski je­zik, ko­ji či­ne dve pri­lič­no raz­li­či­te gru­pe di­ja­le­ka­ ta, ge­gij­ski na se­ve­ru i to­skij­ski na ju­gu. Po­red to­ ga, Al­ban­ci su po­de­lje­ni u tri re­li­gi­o­zne za­jed­ni­ce: se­dam­de­set pro­ce­na­ta su mu­sli­ma­ni, dva­de­set pro­ ce­na­ta pra­vo­slav­ci i de­set pro­ce­na­ta ri­mo­ka­to­li­ci. Pa ipak, ni­ka­da ni­je bi­lo po­ku­ša­ja da se na­pra­ve dve ili tri al­ban­ske na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce na osno­vu je­zi­ka ili re­li­gi­je, čak ni ka­da su po­li­tič­ke raz­mi­ri­ce uma­lo do­ve­le al­ban­sko dru­štvo do gra­đan­skog ra­ta. Ov­de je za­jed­nič­ki in­te­res po­no­vo bio pre­su­dan: bi­lo ka­ kva po­de­la mo­gla je do­ve­sti do ne­stan­ka al­ban­skog na­ro­da, ima­ju­ći u vi­du biv­še te­ri­to­ri­jal­ne zah­te­ve su­sed­nih dr­ža­va ka­da je al­ban­ski et­nič­ki pro­stor u pi­ta­nju. Uje­di­nje­nost al­ban­skog na­ro­da po­seb­no je na­gla­še­na či­nje­ni­com da su se Al­ban­ci sa Ko­so­va, ko­ji se ina­če slu­že ge­gij­skim di­ja­lek­tom, za­la­ga­li za stan­dard­ni na­ci­o­nal­ni je­zik, usvo­jen u Re­pu­bli­ci Al­ ba­ni­ji, iako se taj je­zik za­sni­va na ju­žnom to­skij­skom di­ja­lek­tu.

330

Ni­sam si­gu­ran da li se na­ša in­ter­pre­ta­ci­ja ide­o­ lo­ške ulo­ge je­zi­ka u for­mi­ra­nju na­ci­je i dr­ža­ve mo­že pri­me­ni­ti na dru­ge srod­ne je­zi­ke is­toč­ne i cen­tral­ne Evro­pe, kao što su če­ški i slo­vač­ki, ili ru­ski, ukra­jin­ ski i be­lo­ru­ski. Za­klju­čio bih krat­kim ko­men­ta­rom o mno­gim slič­no­sti­ma iz­me­đu for­mi­ra­nja na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce ko­joj pri­pa­dam, fla­man­ske, i nje­nog je­zi­ka, fla­man­skog, ili bel­gij­skog ho­land­skog, i for­mi­ra­nja na­ci­o­nal­nih za­jed­ni­ca i je­zi­ka ju­go­i­stoč­ne Evro­pe.

Pr­vo, fla­man­ska na­ci­ja ni­je uop­šte po­sto­ja­la pre kra­ ja XIX ve­ka. Ona je na­sta­la iz za­jed­ni­ce go­vor­ni­ka ho­land­skog u Bel­gi­ji, ko­ji su ose­ća­li da ih dis­kri­mi­še fran­cu­ska eko­nom­ska i dru­štve­na eli­ta. Od­bra­na kao „za­jed­nič­ki in­te­res” i ov­de je ima­la ude­la (Vos 1994: 27–8). Dru­go, ka­ko bi pru­ži­li efi­ka­sni­ji ot­por moć­ ni­jem uti­ca­ju fran­cu­skog je­zi­ka i kul­tu­re, Fla­man­ci su oda­bra­li na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet ko­ji ih je na­či­nio de­ lom ve­će ho­land­ske na­ci­je sa svo­jom du­gom i me­ đu­na­rod­no po­što­va­nom kul­tur­nom tra­di­ci­jom, na­ kon što je deo njih ne­ko vre­me raz­ma­trao stva­ra­nje fla­man­skog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta i nje­mu od­go­va­ ra­ju­ćeg fla­man­skog je­zi­ka. Pre­ma fla­man­skim osni­ va­či­ma na­ci­je, fla­man­ski je­zik ni­je po­sto­jao – to je bio ho­land­ski. U ško­li smo na­pa­met uči­li du­gu li­stu po­gre­šnih fla­man­skih re­či, ko­je tre­ba za­me­ni­ti ade­ kvat­nim ho­land­skim re­či­ma, ko­ri­šće­nim u Ho­lan­di­ ji. Po­sto­jao je – i zva­nič­no još uvek po­sto­ji – sa­mo je­dan ho­land­ski stan­dard­ni je­zik, ko­jim se go­vo­ri u Ho­lan­di­ji i Flan­dri­ji, ali je on jed­na­ko fik­ti­van kao srp­sko­hr­vat­ski, jer je nje­go­va re­a­li­za­ci­ja uvek ili fla­ man­ska (bel­gij­ski ho­land­ski) ili ho­land­ska.

To­kom po­sled­njih dva­de­set go­di­na Fla­man­ci su ipak po­sta­li eko­nom­ski i po­li­tič­ki do­mi­nant­na na­ci­ja u Bel­gi­ji, i opa­snost od fran­cu­skog je­zi­ka i kul­tu­re je ne­sta­la. Fla­man­ska sa­mo­u­ve­re­nost je po­ra­sla i ra­di­ kal­no pro­me­ni­la na­čin na ko­ji Fla­man­ci po­sma­tra­ju svoj na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet. Po­što im vi­še ni­je po­treb­na ho­land­ska za­šti­ta, ide­ja fla­man­sko-ho­land­skog et­no­ kul­tur­nog je­din­stva u pot­pu­no­sti je is­pa­ri­la u Flan­ dri­ji. Za­me­na po­zna­tih fla­man­skih re­či stra­nim ho­ 331

land­skim re­či­ma da­nas se sma­tra za­sta­re­lom i uvre­ dlji­vom prak­som, a ti­pič­no fla­man­ske re­či se ne­gu­ju.

Ne­ki fla­man­ski lin­gvi­sti skre­nu­li su pa­žnju na raz­li­ke iz­me­đu go­vor­nog i pi­sa­nog ho­land­skog u Flan­dri­ji i u Ho­lan­di­ji, bra­ne­ći le­gi­ti­mi­tet fla­man­ske (još uvek ne­pi­sa­ne) „nor­me” (De­prez 1994). Da li je po­to­nje na ivi­ci da po­sta­ne no­vi stan­dard­ni na­ci­o­nal­ni je­zik, za­vi­si­će od neo­p­hod­no­sti u pro­ce­su for­mi­ra­nja fla­ man­ske na­ci­je i dr­ža­ve.

LI­TE­RA­TU­RA 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

Ba­nac, Ivo. The Na­ti­o­nal Qu­e­sti­on in Yugo­sla­via. Ori­ gins, Hi­story, Po­li­tics. It­ha­ca & Lon­don: Cor­nell Uni­ver­ sity Pres, 1984.

Boškov, Ži­vo­jin e. a. (eds). Ju­go­slo­ven­ski knji­žev­ni lek­ si­kon. Be­o­grad: Ma­ti­ca Srp­ska, 1984. (se­cond edi­tion).

Brod­njak, Vla­di­mir. Raz­li­kov­ni rječ­nik hr­vat­sko­ga i srp­ sko­ga je­zi­ka. Za­greb: Škol­ske no­vi­ne, 1993. Ču­va­lo, An­te. The Cro­a­tian Na­ti­o­nal Mo­ve­ment 19661972. New York: Co­lum­bia Uni­ver­sity Press, 1990 (East Euro­pean Mo­no­graphs, no. 282).

Gar­de, Paul. Vie et mort de la Yougo­sla­vie. Pa­ris: Fayard 1992.

De­prez, Kas. “Sol­da­ten van het Ne­der­lands.” Na­ti­o­na­li­ sme. Kri­tische op­stel­len. Raymond De­trez & Jan Blom­ ma­ert, ured­ni­ci. Ant­wer­pen, EPO, 1994. 194-214.

Isa­ko­vić, Ali­ja. Rječ­nik bo­san­sko­ga je­zi­ka (ka­rak­te­ri­stič­ na lek­si­ka). Sa­ra­je­vo: Bo­san­ska knji­ga, 1995.

Mo­guš, Mi­lan. A Hi­story of the Cro­a­tian Lan­gu­a­ge: To­ ward a Com­mon Stan­dard. Za­greb: Glo­bus, 1995.

Nik­če­vić, Vo­ji­slav P. „Cr­no­gor­ski je­zik”. Ele­men­ta Mon­ te­ne­gri­na. Vol. 1, 1990, 30–45.

Ra­met, Sa­bri­na P. Na­ti­o­na­lism and Fe­de­ra­lism in Yugo­ sla­via. Blo­o­ming­ton and In­di­a­no­po­lis: In­di­a­na Uni­ver­ sity Press, 1992.

Sa­mar­dži­ja, Mar­ko. Hr­vat­ski je­zik u Ne­za­vi­snoj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj. Za­greb: Sve­u­či­li­šna Na­kla­da, 1993.

Ta­noc­ki, Fra­njo. Hr­vat­ska ri­ječ. Je­zič­ni pri­ruč­nik. Osi­jek: Ma­ti­ca Hr­vat­ska, 1994.

Ustav So­ci­ja­li­stič­ke Fe­de­ra­tiv­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je.

Be­o­grad: Slu­žbe­ni list, 1991.

Vos, Lo­u­is. “De na­ti­o­na­le iden­ti­te­it in Bel­gië: een hi­ sto­risch over­zicht.” Na­ti­o­na­li­sme. Kri­tische op­stel­len.

Raymond De­trez & Jan Blom­ma­ert, edi­tors. Ant­wer­ pen, EPO, 1994. 12050.

Pre­veo sa en­gle­skog i ko­men­ta­ri­sao Mir­ko Cvet­ko­vić

332

333

kóòrdînäte

UDC 316.7

Džulijan Haus (Juliane House), Hamburg, Nemačka

Šta je „interkulturalni govornik”?

1. „De­kon­stru­i­sa­nje” poj­ma „in­ter­kul­tu­ral­no”: pr­vi po­ku­šaj Za po­če­tak bih ma­lo pa­žlji­vi­je po­gle­da­la ob­lik „in­ter”. U mom iz­vo­ru, reč­ni­ku New Shor­ter Ox­ford En­glish Dic­ti­o­nary (NSOED), pr­va de­fi­ni­ci­ja ka­že da je to skra­će­ni­ca re­či „sred­nji” (in­ter­me­di­a­te), od­ no­sno da je to ne­što što se na­la­zi u sre­di­ni, iz­me­đu dva dru­ga en­ti­te­ta, a isto­vre­me­no i ne­što što „po­sre­ du­je” (me­di­a­te), de­li na dva jed­na­ka de­la, raz­re­ša­va ili smi­ru­je spor; ne­što što in­ter­ve­ni­še i mi­ri su­prot­ sta­vlje­ne po­zi­ci­je, do­no­si spo­ra­zum, za­u­zi­ma sre­ di­šnji po­lo­žaj, na­la­zi se „iz­me­đu” i za­to pred­sta­vlja ka­ri­ku iz­me­đu ne­če­ga i ne­če­ga dru­gog. Dru­ga de­fi­ ni­ci­ja mi da­je slič­no zna­če­nje: ne­što što je sme­šte­no ili se de­ša­va iz­me­đu lju­di ili stva­ri, če­sto iz­ra­ža­va­ju­ći obo­stra­nu ili re­ci­proč­nu ak­ci­ju ili od­nos; če­sto pred­ sta­vlja su­prot­nost re­či­ma ko­je po­či­nju sa „in­tra”. Su­ de­ći po ovim dve­ma de­fi­ni­ci­ja­ma, „in­ter” ozna­ča­va po­zi­ci­ju iz­me­đu dva en­ti­te­ta, a ovo bi­va­nje iz­me­đu slu­ži kao ka­ri­ka iz­me­đu ta dva en­ti­te­ta ili po­sre­du­je iz­me­đu njih.

Ka­da sam pro­u­či­la po­jam „kul­tu­ral­no” – iz­ ve­de­ni­cu od re­či „kul­tu­ra” – pro­na­šla sam sle­de­ću for­mu­la­ci­ju: od­no­si se na kul­ti­va­ci­ju, pre sve­ga uma, ma­ni­ra itd., ali i na kul­tu­ru u dru­štvu ili ci­vi­li­za­

ci­ji. Pod od­red­ni­com „kul­tu­ra” pro­na­šla sam iste ko­no­ta­ci­je kul­ti­va­ci­je i raz­vo­ja uma, ople­me­nji­va­ nja uma, uku­sa, ma­ni­ra, umet­nič­ke i in­te­lek­tu­al­ne aspek­te ci­vi­li­za­ci­je, kao i svoj­stve­ne obi­ča­je, po­stig­ nu­ća, pro­iz­vo­de ili po­gle­de od­re­đe­ne kul­tu­re ili gru­ pe, ili na­čin ži­vo­ta jed­nog dru­štva ili gru­pe.

O re­či „in­ter­kul­tu­ral­no” reč­nik NSOED da­je mi sle­de­će in­for­ma­ci­je: ne­što što se de­ša­va iz­me­đu kul­ tu­ra ili do­vo­di do ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu njih; ne­što što pri­pa­da raz­li­či­tim kul­tu­ra­ma ili je iz njih iz­ve­ de­no.

Na­po­slet­ku, iz de­fi­ni­ci­je re­či „go­vor­nik” u reč­ ni­ku NSOED iz­vu­kla sam sle­de­će: oso­ba ko­ja ka­zu­je ili go­vo­ri. Po­red to­ga, i oso­ba ko­ja for­mal­no go­vo­ri u jav­no­sti, oso­ba ko­ja go­vo­ri u ime dru­gog ili dru­gih, i oso­ba ko­ja go­vo­ri od­re­đe­ni je­zik. (Za na­šu svr­hu, mo­že­mo da za­ne­ma­ri­mo osta­la zna­če­nja, kao što je ono ko­je se od­no­si na raz­li­či­te vr­ste jav­nih slu­žbi.)

Ta­ko­đe, pro­na­la­zi­mo i ve­zu sa „iz­vor­nim go­vor­ni­ kom”, uz na­po­me­nu da reč „go­vor­nik” mo­že da za­ me­ni sin­tag­mu „iz­vor­ni go­vor­nik”.

S ob­zi­rom na pri­hva­tlji­ve zdra­vo­ra­zum­ske de­ fi­ni­ci­je tri kom­po­nen­te ko­lo­ka­ci­je „in­ter­kul­tu­ral­ nog go­vor­ni­ka”, mo­gli bi­smo da pret­po­sta­vi­mo da po­jam „in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ka” ni u kom smi­

334

kóòrdînäte

slu ni­je pro­ble­ma­ti­čan. Me­đu­tim, ako pro­u­či­mo re­le­vant­nu spe­ci­ja­li­zo­va­nu aka­dem­sku li­te­ra­tu­ru na po­lji­ma (pri­me­nje­ne) lin­gvi­sti­ke, prag­ma­ti­ke i so­ci­o­lin­gvi­sti­ke, od­mah se su­o­ča­va­mo sa broj­nim pro­ble­mi­ma u ve­zi sa tri­ma kom­po­nen­ta­ma „in­ter”, „kul­tur­no/kul­tu­ra” i „go­vor­nik”. Zbog to­ga mo­ra­mo po­no­vo po­gle­da­ti ove kom­po­nen­te, dru­ga­či­jim oči­ ma, da ta­ko ka­že­mo, ali sve vre­me ima­ju­ći na umu osnov­na zna­če­nja iz­vu­če­na iz reč­ni­ka.

Haj­de sa­da da po­gle­da­mo na ko­ji na­čin, pre­ma mi­šlje­nju na­uč­ni­ka ko­ji ra­de u re­le­vant­nim na­uč­ nim za­jed­ni­ca­ma, poj­mo­vi i ter­mi­ni ko­je smo go­re opi­sa­li do­bi­ja­ju, u okvi­ru no­vi­jih is­tra­ži­va­nja, raz­ li­či­ta, če­sto kon­flikt­na „se­no­vi­ta zna­če­nja” (Cha­fe 2000). Že­le­la bih da poč­nem od naj­slo­že­ni­jeg kon­ cep­ta: „kul­tu­re”.

2. Još je­dan po­gled na „kul­tu­ru” U ne­ko­li­ko lin­gvi­stič­kih ško­la „kul­tu­ra” se po­ sma­tra kao ne­što što je in­tim­no po­ve­za­no sa je­zi­ kom. Ta­ko, na pri­mer, na­uč­ni­ci iz Pra­škog lin­gvi­ stič­kog kru­ga, ili oni ko­ji pri­pa­da­ju fir­tov­sko-ha­li­ de­jev­skom funk­ci­o­nal­no-si­stem­skom bri­tan­skom kon­tek­stu­a­li­zmu, opi­su­ju i ob­ja­šnja­va­ju je­zik kao pri­mar­no so­ci­jal­ni fe­no­men, ne­što što je pri­rod­ no i ne­raz­dvo­ji­vo is­pre­ple­te­no sa kul­tu­rom. U ova dva pri­stu­pa, kao i u dru­gim so­cio-lin­gvi­stič­kim i kon­tek­stu­al­no ori­jen­ti­sa­nim pri­stu­pi­ma, je­zik se po­sma­tra kao ne­što što je usa­đe­no u kul­tu­ru, pa zna­če­nje bi­lo ko­je lin­gvi­stič­ke stav­ke mo­že­mo pra­ vil­no shva­ti­ti je­di­no uz re­fe­ren­cu na kul­tur­ni kon­ tekst ko­ji je okru­žu­je. Kon­cept „kul­tu­re” te­ma je raz­li­či­tih di­sci­pli­na kao što su fi­lo­zo­fi­ja, so­ci­o­lo­ gi­ja, an­tro­po­lo­gi­ja, knji­žev­nost i kul­tur­ne stu­di­je, a de­fi­ni­ci­je ko­je po­sto­je u ovim obla­sti­ma va­ri­ra­ju u skla­du sa kon­kret­nim re­fe­rent­nim okvi­rom ko­ji se ko­ri­sti. Ta­ko su na­sta­la dva osnov­na po­gle­da na kul­tu­ru: hu­ma­ni­stič­ki kon­cept kul­tu­re i an­tro­po­lo­ ški kon­cept kul­tu­re. Hu­ma­ni­stič­ki kon­cept kul­tu­re po­sma­tra „kul­tur­no na­sle­đe” kao mo­del ople­me­ 335

nje­no­sti, eks­klu­ziv­nu ko­lek­ci­ju re­mek-de­la knji­žev­ no­sti, le­pih umet­no­sti, mu­zi­ke itd., u okvi­ru jed­ne za­jed­ni­ce. An­tro­po­lo­ški kon­cept kul­tu­re od­no­si se na ce­lo­ku­pan na­čin ži­vo­ta jed­ne za­jed­ni­ce ili dru­ štva, od­no­sno na sve one tra­di­ci­o­nal­ne, eks­pli­cit­ne i im­pli­cit­ne mo­de­le ži­vo­ta ko­ji čla­no­vi­ma te kul­tu­re slu­že kao po­ten­ci­jal­ne vo­di­lje za po­na­ša­nje. Kul­tu­ra u an­tro­po­lo­škom smi­slu ob­u­hva­ta skup do­mi­nant­ nih i na­u­če­nih na­vi­ka, jer to­ta­li­tet nje­nog ne­bi­o­lo­ škog na­sle­đa sa­dr­ži pret­po­stav­ke, iz­bo­re i vred­no­sti; na­rav­no, ni­jed­nom od njih ni­je la­ko pri­stu­pi­ti ni­ti se mo­že la­ko pro­ve­ri­ti. U na­stav­ku će­mo se ba­vi­ti ši­ro­ kim an­tro­po­lo­škim tu­ma­če­njem kul­tu­re.

Mo­že­mo da uoči­mo če­ti­ri ana­li­tič­ka ni­voa za ka­rak­te­ri­za­ci­ju kul­tu­re (Ho­u­se 2005): pr­vi je op­šte­ ljud­ski ni­vo, na ko­me se ljud­ska bi­ća raz­li­ku­ju od ži­ vo­ti­nja. Za raz­li­ku od ži­vo­ti­nja, ljud­ska bi­ća su spo­ sob­na za raz­mi­šlja­nje, kao i za kre­a­tiv­no ob­li­ko­va­nje i me­nja­nje svog okru­že­nja. Dru­gi ni­vo je dru­štve­ni, na­ci­o­nal­ni ni­vo, jer kul­tu­ra pred­sta­vlja uje­di­ni­telj­ sku, po­ve­zu­ju­ću si­lu ko­ja omo­gu­ća­va lju­di­ma da se po­zi­ci­o­ni­ra­ju u od­no­su na dr­žav­ne si­ste­me, obla­sti ak­tiv­no­sti, re­li­gi­o­zna uve­re­nja i vred­no­sti kroz ko­ je se iz­ra­ža­va ljud­sko mi­šlje­nje. Tre­ći ni­vo od­go­va­ra dru­gim, ali sa­dr­ži raz­li­či­te dru­štve­ne i na­ci­o­nal­ne pod­gru­pe u skla­du sa ge­o­graf­skom re­gi­jom, dru­ štve­nom kla­som, uz­ra­stom, po­lom, pro­fe­si­o­nal­nom ak­tiv­no­šću i te­mom. Če­tvr­ti ni­vo je lič­ni, in­di­vi­du­ al­ni ni­vo ko­ji se od­no­si na smer­ni­ce za raz­mi­šlja­nje i de­la­nje po­je­din­ca. Ovo je ni­vo kul­tur­ne sve­sti (Hu­ i­zin­ga 1938: 14), ko­ji ljud­skom bi­ću omo­gu­ća­va da bu­de sve­sno ono­ga što ka­rak­te­ri­še nje­go­vu ili nje­nu kul­tu­ru i raz­li­ku­je je od dru­gih.

U skla­du sa ovim ni­vo­i­ma ko­ji in­te­gri­šu ljud­ sko, so­ci­jal­no i in­di­vi­du­al­no tu­ma­če­nje kul­tu­re, kon­cept kul­tu­re de­fi­ni­san je na raz­li­či­te na­či­ne, od ko­jih je naj­je­zgro­vi­ti­ja Hof­ste­de­o­va (1984) de­fi­ni­ci­ ja ko­ja kul­tu­ru opi­su­je kao „ko­lek­tiv­no pro­gra­mi­ra­ nje ljud­skog uma”. Dru­gi, na pri­mer Gu­di­naf, pred­ lo­ži­li su ela­bo­ri­ra­ni­ju for­mu­la­ci­ju:

kóòrdînäte

Ma šta što bi čo­vek tre­ba­lo da zna da bi mo­gao da se po­na­ša na na­čin pri­hva­tljiv za čla­no­ve dru­štva, i da to ra­di u bi­lo ko­joj ulo­zi ko­ju oni pri­hva­ta­ju [...] kul­tu­ra ni­je ma­te­ri­jal­ni fe­no­men; ona se ne sa­sto­ji od stva­ri, lju­di, po­na­ša­nja ili ose­ća­nja. Ona je, za­ pra­vo, or­ga­ni­za­ci­ja ovih stva­ri. Ra­di se o ob­li­ci­ma stva­ri ko­je lju­di ima­ju u umu, o nji­ho­vom mo­de­lu per­cep­ci­je, pre­no­še­nja i uop­šte tu­ma­če­nja tih ob­li­ka (Go­o­de­no­ugh 1964: 36).

Ove dve de­fi­ni­ci­je na­gla­ša­va­ju va­žne i re­ku­ rent­ne aspek­te kul­tu­re: kog­ni­tiv­ni, ko­ji vo­di i nad­ gle­da ljud­ske ak­tiv­no­sti, i so­ci­jal­ni, ko­ji na­gla­ša­va tra­di­ci­o­nal­ne oso­bi­ne za­jed­nič­ke za čla­no­ve jed­nog dru­štva (Kro­e­ber, Kluc­hohn 1952; Ge­ertz 1973).

Me­đu­tim, sa ja­ča­njem post­mo­der­nog na­či­na raz­mi­šlja­nja u dru­štve­nim na­u­ka­ma, či­tav po­jam kul­tu­re po­stao je me­ta na­pa­da (na pri­mer Hol­li­day 1999). Kri­ti­ka for­mu­li­sa­na u post­mo­der­nim kru­go­ vi­ma mo­že se su­mi­ra­ti ova­ko: sa­ma ide­ja „kul­tu­re” je ne­pri­hva­tlji­va ap­strak­ci­ja, jer ni­ka­da ne po­sto­ je „či­ste kul­tu­re” ni­ti bi­lo ka­kve „so­ci­jal­ne gru­pe”, zbog to­ga što ove gru­pe tr­pe ne­pre­kid­nu de­sta­bi­li­ za­ci­ju pod dej­stvom spo­lja­šnjih uti­ca­ja, unu­tra­šnjih re­struk­tu­ri­ra­nja, kao i in­di­vi­du­al­nih idi­o­sin­kra­zi­ja i ak­tiv­no­sti. Kul­tu­re su, pre­ma ovom tu­ma­če­nju, sa­mo ide­o­lo­gi­je, ide­a­li­zo­va­ni si­ste­mi ko­ji slu­že da re­du­ku­ju re­al­ne raz­li­ke ko­je uvek po­sto­je me­đu ljud­skim bi­ći­ma u kon­kret­nim so­ci­jal­no i ge­o­graf­ ski de­li­mi­ti­ra­nim obla­sti­ma. Da li je sam kon­cept „kul­tu­re” bes­ko­ri­stan, a po­seb­no na po­lji­ma sa na­ gla­še­nom prak­tič­nom ori­jen­ta­ci­jom, kao što je pre­ vo­đe­nje? Sva­ka­ko da ne. U em­pi­rij­skim so­ci­jal­nim na­u­ka­ma, po­ku­ša­ji da se kon­cept „kul­tu­re” „pro­ ble­ma­ti­zu­je” i „re­la­ti­vi­zu­je” do pot­pu­nog po­ri­ca­nja nje­go­ve upo­tre­blji­vo­sti ipak ni­su spre­či­li na­sta­nak so­lid­nih et­no­graf­skih opi­sa. Šta­vi­še, ako bi so­ci­jal­ ni na­uč­ni­ci tu kri­ti­ku do­ve­li do nje­nog lo­gič­nog za­ ključ­ka, oni vi­še ne bi po­sto­ja­li.

Je­dan sko­ra­šnji pri­stup, ko­ji de­lu­je ve­o­ma po­ god­no za raz­re­ša­va­nje že­sto­ke de­ba­te o ge­ne­ra­li­za­

ci­ji na­su­prot ra­zno­li­ko­sti i in­di­vi­du­a­li­za­ci­ji kul­tu­ ra, for­mu­li­sao je Sper­ber (1996). Sper­ber kul­tu­ru po­sma­tra u ter­mi­ni­ma raz­li­či­tih vr­sta „pred­sta­va” (ko­je mo­gu bi­ti pred­sta­ve ide­ja, po­na­ša­nja, sta­vo­va itd.). U sva­koj gru­pi po­sto­ji mno­štvo in­di­vi­du­al­nih „men­tal­nih pred­sta­va”, od ko­jih je ve­ći­na pro­la­ zna i in­di­vi­du­al­na. Me­đu­tim, pod­skup ovih pred­ sta­va mo­že se jav­no iz­ra­zi­ti je­zi­kom i ar­te­fak­ti­ma, ko­ji se sa­op­šta­va­ju dru­gom u okvi­ru so­ci­jal­ne gru­ pe. Ova ko­mu­ni­ka­ci­ja do­vo­di do na­stan­ka slič­nih men­tal­nih pred­sta­va u dru­gi­ma, ko­ji za­tim mo­gu da ih pre­ne­su da­lje, a to po­no­vo mo­že bi­ti sa­op­šte­no raz­li­či­tim oso­ba­ma po­mo­ću men­tal­nih pred­sta­va i ta­ko da­lje. Ako se pod­skup jav­nih pred­sta­va sa­op­ šta­va do­volj­no če­sto u okvi­ru jed­ne so­ci­jal­ne gru­pe, ove pred­sta­ve mo­gu po­sta­ti sna­žno uvre­že­ne, i ta­ko po­sta­ti „kul­tur­ne pred­sta­ve”. Tre­nu­tak u kom men­ tal­na pred­sta­va po­sta­je do­volj­no ras­pro­stra­nje­na da bi se mo­gla na­zva­ti „kul­tur­nom” pi­ta­nje je ste­pe­na i in­ter­pre­ta­ci­je, jer ne po­sto­ji ja­sno raz­gra­ni­če­nje iz­ me­đu men­tal­nih, jav­nih i kul­tur­nih pred­sta­va, što mo­že da se upo­tre­bi kao ar­gu­ment pro­tiv ola­kih i ste­re­o­tip­nih iz­ja­va od ko­jih se sa­sto­je pred­ra­su­đi­va­ nja ili pred­ra­su­de. Čla­no­vi jed­ne kul­tu­re ne­pre­kid­no su iz­lo­že­ni uti­ca­ji­ma jav­nih i kul­tur­nih pred­sta­va svog dru­štva, i/ili kul­tur­nih pod­gru­pa svog dru­štva, u po­gle­du vred­no­sti, nor­mi, tra­di­ci­ja itd. Ovaj uti­caj naj­vi­še se pre­no­si je­zi­kom ko­ji čla­no­vi dru­štva ko­ri­ste za ko­ mu­ni­ka­ci­ju sa dru­gim čla­no­vi­ma svo­je ili ne­ke dru­ ge so­ci­o­kul­tur­ne gru­pe.

Je­zik kao naj­va­žni­je sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je, ko­je pre­no­si in­for­ma­ci­je i omo­gu­ća­va zbli­ža­va­nje lju­di, za­u­zi­ma iz­u­zet­no va­žan po­lo­žaj u sva­koj kul­ tu­ri. Je­zik je pri­mar­no sred­stvo ko­jim oso­ba sti­če zna­nje o sve­tu ili pre­no­si men­tal­ne pred­sta­ve ta­ko da one po­sta­nu jav­ne i do­stup­ne dru­gi­ma. Je­zik je za­to osnov­ni in­stru­ment „re­zer­vo­a­ra ko­lek­tiv­nog zna­nja”, ko­ji se pre­no­si sa ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju.

Me­đu­tim, je­zik se ta­ko­đe po­na­ša i kao sred­stvo za 336

kóòrdînäte

ka­te­go­ri­za­ci­ju kul­tur­nog is­ku­stva, mi­sli i po­na­ša­nja svo­jih go­vor­ni­ka. Zbog to­ga su je­zik i kul­tu­ra naj­in­ tim­ni­je (i naj­o­či­gled­ni­je) po­ve­za­ni na se­man­tič­kim ni­vo­i­ma, gde vo­ka­bu­lar jed­nog je­zi­ka od­sli­ka­va kul­ tu­ru ko­ju de­le nje­go­vi go­vor­ni­ci.

Na­su­prot gle­di­štu da je­zik „od­sli­ka­va” kul­tu­ ru so­ci­jal­ne gru­pe, te­o­ri­je ko­je su po­sta­le po­zna­te kao „lin­gvi­stič­ki re­la­ti­vi­tet” go­vo­re upra­vo su­prot­ no: je­zik, svo­jim lek­si­kom i struk­tu­rom, uti­če na raz­mi­šlja­nje, po­na­ša­nje i „po­gled na svet” svo­jih go­vor­ni­ka. Ide­ja da je ma­ter­nji je­zik va­žan iz­vor kog­ni­tiv­nog i bi­he­vi­o­ral­nog uslo­vlja­va­nja po­ti­če od ne­mač­ke ide­a­li­stič­ke fi­lo­zo­fi­je, či­ji je naj­i­stak­nu­ti­ji za­go­vor­nik bio Vil­helm fon Hum­bolt, ko­ji se za­la­ gao za gle­di­šte da sva­ki je­zik, kao a pri­o­ri kog­ni­tiv­ni okvir, od­re­đu­je „Wel­tan­scha­u­ung” svo­jih go­vor­ni­ka (Hum­bolt je je­zik do­ži­vlja­vao i kao sa­mo­sa­dr­ža­nu kre­a­tiv­nu sim­bo­lič­ku or­ga­ni­za­ci­ju, kao ener­gi­ju – ide­ja ko­ju je u dva­de­se­tom ve­ku naj­vi­še za­go­va­ rao No­am Čom­ski. Pret­po­sta­vlja se da spi­ri­tu­al­na struk­tu­ra je­zi­ka od­go­va­ra mi­sa­o­nom pro­ce­su nje­ go­vih go­vor­ni­ka, jer je­zik slu­ži kao in­ter­fejs iz­me­đu objek­tiv­ne stvar­no­sti i čo­ve­ko­ve kon­cep­tu­a­li­za­ci­je te stvar­no­sti. Po­stu­lat re­la­ti­vi­te­ta, ko­ji su u pr­voj po­ lo­vi­ni dva­de­se­tog ve­ka iz­ne­li Edvard Sa­pir i nje­gov uče­nik Ben­dža­min Li Vorf, za­pra­vo je raz­vio slič­ne ide­je. Vorf je men­tal­ne i bi­he­vi­o­ral­ne raz­li­ke iz­veo iz raz­li­ka iz­me­đu je­zi­ka na ni­vou lek­si­ke i, po­seb­no, sin­tak­se. Me­đu­tim, lin­gvi­stič­ka ra­zno­vr­snost mo­ra da uzme u ob­zir i spo­lja­šnje raz­li­ke u isto­rij­skoj, so­ ci­jal­noj i kul­tur­noj po­za­di­ni, ume­sto da jed­no­stra­no in­si­sti­ra na pri­mar­nom zna­ča­ju ve­ze iz­me­đu kog­ni­ tiv­nih i lin­gvi­stič­kih raz­li­ka. Ako su struk­tu­re raz­ li­či­tih je­zi­ka di­ver­gent­ne zbog to­ga što pred­sta­vlja­ ju raz­li­či­te kon­ven­ci­je, is­ku­stva i vred­no­sti, po­sta­je nam ja­sni­ji zna­čaj ono­ga što bi se mo­glo na­zva­ti lin­ gvi­stič­ko-kul­tur­nim re­la­ti­vi­te­tom (Ho­u­se 2000).

Dok raz­li­či­ti „po­gle­di na svet” lju­di ko­ji go­vo­ re raz­li­či­te je­zi­ke do­vo­de do raz­li­či­tih kon­ce­pa­ta u nji­ho­vim umo­vi­ma – kon­ce­pa­ta ko­ji pre­vo­di­o­cu 337

mo­žda ni­su do­stup­ni – to ne va­ži za pri­me­nu lin­ gvi­stič­kih je­di­ni­ca u kon­kret­noj kul­tur­noj si­tu­a­ci­ ji, ko­ju mo­že da do­ži­vi ve­ći broj lju­di. Čak i ako je kul­tur­na uda­lje­nost iz­me­đu jezikâ ve­li­ka, kul­tur­ni ja­zo­vi mo­gu se, te­o­ret­ski, uvek pre­mo­sti­ti po­mo­ću et­no­graf­skog zna­nja. Kon­cep­ti je­zi­ka u okvi­ru ši­reg kon­tek­sta kul­tu­re, ko­ji tre­ti­ra­ju zna­če­nje kao ne­što kon­tek­stu­al­no de­ter­mi­ni­sa­no i kon­stru­i­sa­no, ni­su po­ja­ve sko­ra­šnjeg da­tu­ma, ne­go se na­sla­nja­ju na ce­nje­ne tra­di­ci­je ru­skog for­ma­li­zma, Pra­ške ško­le i flir­tov­ske lin­gvi­sti­ke, kao i na ame­rič­ku so­ci­o­lo­ gi­ju je­zi­ka, te­o­ri­ju go­vor­nog či­na i ana­li­zu dis­kur­ sa. Po­seb­no Flirt i Ha­li­dej, na ko­je je sna­žno uti­cao et­no­graf Ma­li­nov­ski, po­sma­tra­ju je­zik kao „je­zič­ke do­ga­đa­je”, u ko­ji­ma se zna­če­nja zvu­ko­va de­fi­ni­šu sa aspe­ka­ta nji­ho­ve upo­tre­be i funk­ci­je u kon­tek­stu so­ cio-kul­tur­ne si­tu­a­ci­je.

Kao su­prot­nost na­ve­de­nim tra­di­ci­o­nal­nim po­ gle­di­ma i de­fi­ni­ci­ja­ma ko­je kul­tu­ru po­sma­tra­ju kao na­čin ži­vo­ta za­jed­ni­ce i iz­raz nje­nih men­tal­nih i ma­te­ri­jal­nih po­stig­nu­ća, ili no­vi­jim post­mo­der­ni­ stičkim kri­ti­ka­ma kon­cep­ta „kul­tu­re” kao neo­dr­ ži­ve ge­ne­ra­li­za­ci­je, mo­ra­mo da se za­pi­ta­mo da li je mo­gu­će go­vo­ri­ti o „kul­tu­ri” jed­ne go­vor­ne za­jed­ ni­ce kao o sta­tič­nom, mo­no­lit­nom i ho­mo­ge­nom en­ti­te­tu. Ni­je li ši­re­nje „kul­tu­re” van tra­di­ci­o­nal­nog et­no­graf­skog pro­u­ča­va­nja „na­či­na ži­vo­ta” uro­đe­ nič­kih na­ro­da do­ve­lo do uslo­žnja­va­nja i pro­ble­ma­ ti­za­ci­je kon­cep­ta „kul­tu­re”, zbog ko­ga je on po­stao bes­ko­ri­stan kao me­to­do­lo­ški i kon­cep­tu­al­ni en­ti­tet? (npr. Ha­li­de­jev pred­log, iz 1999, da se „ne­eg­zi­sten­ ci­ja­li­stič­ki” za­me­ni „ne­e­sen­ci­ja­li­stič­kim” ili „ne­ kon­kre­ti­zu­ju­ćim”, a „kul­tu­ra” „ma­lom kul­tu­rom”.)

Oči­gled­no je da ne po­sto­ji sta­bil­na so­ci­jal­na gru­pa na ko­ju ne uti­ču spo­lja­šnji fak­to­ri i lič­ne idi­o­sin­kra­ zi­je, kao što je oči­gled­no i da je po­gre­šno pret­po­sta­ vlja­ti po­sto­ja­nje ujed­na­če­ne kul­tu­re u ko­joj su sve raz­li­ke iz­me­đu lju­di ide­a­li­zo­va­ne i po­ni­šte­ne. Me­ đu­tim, post­mo­der­na re­la­ti­vi­za­ci­ja i pro­ble­ma­ti­za­ci­ ja, u prak­si, ni­ka­da ni­su do­ve­de­ne do svog lo­gič­nog

kóòrdînäte

za­ključ­ka, do pot­pu­nog uni­šte­nja is­tra­ži­va­nja ko­je se ba­vi „kul­tu­rom”, ni­ti je to spre­či­lo et­no­gra­fe (i pri­me­nje­ne lin­gvi­ste, po­put me­ne) da kul­tu­re opi­ su­ju kao in­ter­pre­ta­tiv­na sred­stva za shva­ta­nje emer­ gent­nog po­na­ša­nja. Po­red to­ga, ne mo­že­mo (i ne bi tre­ba­lo) da ig­no­ri­še­mo is­ku­stva mno­gih in­di­vi­du­ al­nih po­sma­tra­ča (kao što su, na pri­mer, uče­sni­ci u po­me­nu­tom dis­kur­su i nji­ho­vi me­ta­prag­ma­tič­ni ko­men­ta­ri), ko­ji su za­pa­zi­li da se čla­no­vi raz­li­či­tih go­vor­nih za­jed­ni­ca „raz­li­ku­ju” u po­gle­du go­vo­ra ili po­na­ša­nja u po­je­di­nim kon­kret­nim tre­nu­ci­ma dis­ kur­sa. Ima­ju­ći u vi­du ovaj so­ci­o­kog­ni­tiv­ni pri­stup „kul­tu­ri”, mo­žda se mo­gu oprav­da­ti po­ku­ša­ji da se kul­tur­no uslo­vlje­ni dis­kurs­ni fe­no­me­ni opi­šu sa di­ja­lek­tič­ki po­ve­za­nih et­skih (kul­tur­no uda­lje­nih) i em­skih (kul­tur­no svoj­stve­nih) po­zi­ci­ja (za da­lju ar­gu­men­ta­ci­ju, po­gle­da­ti Hymes 1996). Osim to­ga, kao što su is­ta­kli Ra­mat­han i At­kin­son (1991: 51), po­ve­zi­va­nje „kul­tu­re” sa kon­cep­ti­ma po­put „dis­kur­ sa” oči­gled­no sma­nju­je ri­zik od na­stan­ka et­nič­kih i na­ci­o­nal­nih ste­re­o­ti­pa zbog pro­pi­sa­nih raz­li­ka, jer je u prag­ma­tič­ko-dis­kur­siv­nom pri­stu­pu te­ži­šte na so­ci­jal­nim gru­pa­ma ko­je is­po­lja­va­ju usta­lje­ne, ko­ he­ziv­ne ver­bal­ne ak­tiv­no­sti. U sve­tlu re­le­vant­ne lin­ gvi­stič­ke li­te­ra­tu­re, pri­me­nje­ne lin­gvi­sti­ke, usva­ja­ nja dru­gog je­zi­ka i osta­lih srod­nih obla­sti, i kon­cept „go­vor­ni­ka” – na­iz­gled jed­no­sta­van i jed­no­zna­čan – po­sled­njih de­ce­ni­ja je ta­ko­đe pro­ble­ma­ti­zo­van.

Po­znat pod ču­ve­nim na­zi­vom „ide­al­ni go­vor­nikslu­ša­lac” iz ra­nih da­na čom­ski­jev­ske ge­ne­ra­tiv­ne lin­gvi­sti­ke, po­jam go­vor­ni­ka bio je – kao što sâm ter­min go­vo­ri – „pro­ši­ren”, ta­ko da isto­vre­me­no ob­ u­hva­ta i go­vor­ni­ko­vu su­prot­nost – „slu­ša­o­ca”, uda­ lja­va­ju­ći se ti­me od ži­ve, di­šu­će i go­vo­re­će oso­be od kr­vi i me­sa, i po­sta­ju­ći ap­strakt­ni en­ti­tet ob­da­ren isto ta­ko ap­strakt­nom „kom­pe­tent­no­šću”, tj. uro­đe­ nim da­rom sred­stva za usva­ja­nje je­zi­ka i zna­nja ko­ji ka­rak­te­ri­še iz­vor­nog go­vor­ni­ka ne­kog kon­kret­nog je­zi­ka. Ta­kav kon­cept „go­vor­ni­ka” (i „slu­ša­o­ca”) ni­je kon­cep­tu­al­no upo­tre­bljiv za pri­me­nu na „in­

ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ka”. Ov­de bi ade­kvat­ni­ji bio je­dan dru­ga­či­ji kon­cept, ko­ji pod­ra­zu­me­va ko­mu­ ni­ka­tiv­no kom­pe­tent­nog go­vor­ni­ka, ko­ji na­iz­me­ nič­no po­sta­je slu­ša­lac i – u iz­ve­snim kon­tek­sti­ma – slu­čaj­ni slu­ša­lac, ili pi­sac i či­ta­lac, re­spek­tiv­no, jer je usa­đe­nost u stvar­ne, kul­tur­no raz­li­či­te si­tu­a­ci­je ne­raz­dvo­ji­va od kon­cep­tu­a­li­za­ci­je „go­vor­ni­ka”.

3. Ne­ke aso­ci­ja­ci­je u ve­zi sa poj­mom „in­ter” Ako po­gle­da­mo ob­lik „in­ter”, vi­de­će­mo da je u li­te­ra­tu­ri po­čeo če­šće da se ko­ri­sti u lin­gvi­sti­ ci, pri­me­nje­noj lin­gvi­sti­ci, i kod usva­ja­nja dru­gog i stra­nog je­zi­ka to­kom po­sled­nje de­ce­ni­je, pre sve­ga zbog Se­lin­ke­ro­vog (1969, 1972, 1992) iz­bo­ra ter­ mi­na „me­đu­je­zik”1, ko­ji ozna­ča­va „je­zik u pro­ce­su uče­nja”. Pro­gram iz­u­ča­va­nja me­đu­je­zi­ka, ko­ji su Se­ lin­ker i dru­gi na­uč­ni­ci pre nje­ga po­kre­nu­li ka­snih še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, ozna­čio je va­žan pa­ra­dig­mat­ski po­mak. Oni ko­ji uče dru­gi ili stra­ ni je­zik vi­še se ne opi­su­ju ne­ga­tiv­no, kao po­či­ni­o­ci gre­ša­ka ko­je ih dis­kva­li­fi­ku­ju i raz­li­ku­ju od iz­vor­nih go­vor­ni­ka jer od­stu­pa­ju od nor­mi je­zič­ke upo­tre­be, ne­go kao pri­vre­me­ni uče­ni­ci ko­ji se kre­ću od je­zi­ka L1 ka je­zi­ku L2. Haj­de da ma­lo pa­žlji­vi­je po­gle­da­mo ka­ko se da­nas tu­ma­či ključ­ni ter­min „me­đu­je­zik”: „Me­đu­je­zik” lin­gvi­stič­ki se mo­že opi­sa­ti kao je­ zik či­ji je vi­dlji­vi uči­nak re­zul­tat go­vor­ni­ko­vog po­ ku­ša­ja da pro­iz­ve­de stra­nu nor­mu, da­kle ka­ko nje­ go­ve gre­ške, ta­ko i ono što ni­su gre­ške. Pret­po­sta­ vlja se da je ova­kvo po­na­ša­nje vi­so­ko struk­tu­ri­ra­no. Či­ni mi se da, ka­da se ba­vi­mo op­se­žnim je­zič­kim tran­sfe­rom, ne mo­že­mo za­ne­ma­ri­ti po­sto­ja­nje ne­ če­ga što se po­na­ša kao me­đu­je­zik, i da se ti­me mo­ ra­mo ba­vi­ti kao si­ste­mom, a ne kao izo­lo­va­nom ko­ lek­ci­jom gre­ša­ka (Se­lin­ker 1969: 5).

1 Na en­gle­skom, reč in­ter­lan­gu­a­ge (me­đu­je­zik) sa­dr­ži pre­fik­ soid „in­ter” – prim. prev.

338

kóòrdînäte

Sve u sve­mu, u ovom psi­ho­lin­gvi­stič­kom pri­stu­ pu me­đu­je­zi­ku – pri­stu­pu ko­ji se za­sni­va na ono­me ko­ji uči je­zik – kon­cep­ti na ko­je če­sto na­i­la­zi­mo su „stra­na nor­ma”, „gre­ške”, „ne­gre­ške”, „si­stem” i – im­ pli­cit­no – „iz­vor­ni go­vor­nik” i nje­go­ve ili nje­ne uro­ đe­ne spo­sob­no­sti, ko­je go­vor­nik me­đu­je­zi­ka ni­ka­da ne­će mo­ći da do­stig­ne i da za njih po­sta­ne uro­đe­no kom­pe­ten­tan. Ova­kva kon­cep­tu­a­li­za­ci­ja za­sno­va­ na na de­fi­ci­tu, ko­ja sa­dr­ži po­jam „me­đu­je­zi­ka”, ni­je po­seb­no plod­na za kon­cept „in­ter­kul­tu­ral­nog”, i bi­ lo bi do­bro ka­da bi­smo od­mah od­ba­ci­li bi­lo ka­kvu sum­nju ko­ja nas na­vo­di da po­ve­ru­je­mo u po­sto­ja­nje de­fi­ci­ta i ne­kom­plet­no­sti – nepoverenja ko­ju je kon­ cept „in­ter­kul­tu­ral­nog” mo­žda ste­kao kroz aso­ci­ja­ ci­ju sa uva­že­nim poj­mom „me­đu­je­zi­ka”.

4. Ne­ja­sna zna­če­nja „in­ter­kul­tu­ral­nog” i dru­ge nus­po­ja­ve Sa­da mo­ra­mo da se za­pi­ta­mo da li po­jam „in­ ter­kul­tu­ral­nog”, ko­ji nas ov­de naj­vi­še in­te­re­su­je, ta­ ko­đe sa­dr­ži ova­kve aso­ci­ja­ci­je, ko­je je mo­gao ste­ći zbog svo­je po­ve­za­no­sti sa re­fe­rent­nim okvi­rom me­ đu­je­zi­ka, i da li je ovaj po­jam, s ob­zi­rom na to da je na­stao mno­go ka­sni­je, za vre­me „in­ter­kul­tu­ral­nog za­o­kre­ta” ka­snih osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, mo­žda za­dr­žao zna­če­nja i ko­no­ta­ci­je ko­je smo iz­vu­kli iz reč­nič­kih de­fi­ni­ci­ja, kao što su po­ve­zi­va­nje, po­sre­do­va­nje, su­prot­sta­vlja­nje, po­lo­žaj i ulo­ga iz­mi­ri­va­ča su­prot­no­sti. Mi­slim da se do­go­ di­lo ovo dru­go i da, ka­da se ra­di o zna­če­nju „in­ ter­kul­tu­ral­nog”, mo­že­mo re­ći da su su­sed­na po­lja is­tra­ži­va­nja bi­lin­gval­nog ili vi­še­lin­gval­nog go­vor­ni­ ka, kao i pri­stu­pi so­ci­o­lin­gvi­sti­ke, bi­lin­gvi­zma, mul­ ti­lin­gvi­zma i iz­u­ča­va­nja tre­ćeg je­zi­ka, mno­go bo­lje for­mi­ra­na. Ov­de je te­ži­šte na to­me da jed­na oso­ba po­se­du­je vi­še od jed­nog sku­pa lin­gvi­stič­kih i so­ci­o­ kul­tur­nih zna­nja, i da se nje­ni iz­vo­ri zna­nja ko­ri­ste za in­ter­ak­ci­ju sa dru­gim go­vor­ni­ci­ma, ko­ji su čla­no­ vi dru­gih go­vor­nih za­jed­ni­ca. Me­ni se či­ni da je te­ ži­šte pre sve­ga na upo­tre­bi je­zi­ka, a ne na nje­go­vom 339

raz­vo­ju ili usva­ja­nju, ni­ti na so­ci­o­prag­ma­tič­nim i so­ci­o­kul­tur­nim funk­ci­ja­ma iz­bo­ra je­zi­ka.

Da bi­smo bi­li pra­ved­ni pre­ma Se­lin­ke­ru (1992), tre­ba re­ći da je on, ka­da je pre tri­na­est go­di­na ot­krio me­đu­je­zik, pro­ši­rio svo­je shva­ta­nje istog, za­sno­va­ no na psi­ho­lin­gvi­stič­kom, iz­vor­nom go­vor­ni­ku, sme­šta­ju­ći svoj po­jam „fo­si­li­za­ci­je” na put ko­ji vo­di ka odo­ma­ći­va­nju, u ter­mi­ni­ma kul­tur­nog i kon­tek­ stu­al­nog tran­sfe­ra. Sve u sve­mu, kod kon­cep­ta „in­ ter­kul­tu­ral­nog” i is­tra­ži­va­nja in­ter­kul­tu­ral­nih te­ma, opre­de­li­la bih se za okvir ko­ji na­pu­šta „sta­ru” pa­ ra­dig­mu me­đu­je­zi­ka za­sno­va­nu na ono­me ko­ji uči.

In­ter­kul­tu­ral­ne ak­te­re tre­ba po­sma­tra­ti kao one ko­ ji su ne­za­vi­sni ka­ko od svo­je iz­vor­ne kul­tu­re (i je­ zi­ka), ta­ko i od no­ve kul­tu­re (i je­zi­ka), ko­je po­ku­ ša­va­ju da po­ve­žu, po­sre­du­ju, po­mi­re. Oni iz­me­đu tih kul­tu­ra i je­zi­ka stva­ra­ju ne­što no­vo i auto­nom­ no, hi­brid­no, je­dan tre­ći na­čin. Za­to ono što iz­gle­ da kao de­fi­ci­tar­no mo­že da se pre­tvo­ri u pred­nost.

Po­jam „in­ter­kul­tu­ral­nog” bi se ti­me oslo­bo­dio ve­ ze sa onim što smo ov­de opi­sa­li kao po­ten­ci­jal­no manj­ka­vog uče­ni­ka ko­ji od­stu­pa od nor­mi. To što je ne­ko uče­nik – što je jed­na od ulo­ga ko­je oso­ba mo­že da pri­hva­ti – su­vi­še se če­sto pre­na­gla­ša­va, pa se ne­iz­vor­ni go­vor­nik po­sma­tra is­klju­či­vo u od­no­ su na nor­me iz­vor­nog go­vor­ni­ka (Ho­u­se, Ka­sper 2000). Ova vr­sta re­duk­ci­o­ni­zma je (na­ža­lost) uti­ca­ la i na prak­tič­ne i kul­tur­ne obla­sti u okvi­ru is­tra­ži­ va­nja usva­ja­nja dru­gog je­zi­ka (ono što smo na­zva­li prag­ma­ti­kom me­đu­je­zi­ka), kao što su je­zič­ki či­no­ vi i nji­ho­ve se­kven­ce, upra­vlja­nje dis­kur­som i ko­ mu­ni­ka­ci­o­ne stra­te­gi­je, gde prag­ma­tič­na li­te­ra­tu­ra o me­đu­je­zi­ku i da­lje obi­lu­je su­vi­še jed­no­stav­nim tvrd­nja­ma ko­je go­vo­re da je „ne­ga­tiv­ni tran­sfer isto što i prak­tič­ni ne­u­speh” – kon­ven­ci­ja na­sta­la zbog usred­sre­đe­no­sti na nor­me iz­vor­nog go­vor­ni­ka kao na neo­spor­ne, traj­no us­po­sta­vlje­ne me­re prag­ma­ tič­ne kom­pe­ten­ci­je i ko­mu­ni­ka­ci­o­nog uspe­ha – po ana­lo­gi­ji, na­rav­no, sa kon­cep­ci­ja­ma dru­gih vr­sta po­zna­va­nja me­đu­je­zi­ka, po ko­ji­ma su uči­nak i ra­

kóòrdînäte

su­đi­va­nje iz­vor­nog go­vor­ni­ka je­di­no me­ri­lo za eva­ lu­a­ci­ju kom­pe­tent­no­sti L2 korisnikâ ne­kog je­zi­ka.

Ka­ko bi­smo spre­či­li da se ovo ogra­ni­če­no gle­di­šte pre­ne­se i na in­ter­kul­tu­ral­na is­tra­ži­va­nja, pred­la­žem da in­ter­kul­tu­ral­nu kom­pe­ten­ci­ju i učin­ko­vi­tost pro­ u­ča­va­mo sa­me po se­bi, i da in­ter­kul­tu­ral­ne ak­te­re po­sma­tra­mo kao ak­tiv­ne agen­te ko­ji or­ga­ni­zu­ju svoj dis­kurs i nji­me upra­vlja­ju kre­a­tiv­no i ne­za­vi­sno, što je mo­gu­će vi­še uda­lje­no – uko­li­ko oni ta­ko že­le – od to­ga oda­kle su do­šli ili ku­da že­le da stig­nu. Kod kon­cep­tu­a­li­za­ci­je „in­ter­kul­tu­ral­nog”, po­seb­na pa­ žnja po­kla­nja se stra­te­škoj kom­pe­tent­no­sti akterâ; do­stup­na i u pot­pu­no­sti raz­vi­je­na stra­te­ška kom­pe­ tent­nost omo­gu­ća­va in­ter­kul­tu­ral­nim ak­te­ri­ma da stu­pe u pre­go­vo­re oko zna­če­nja, ili u ko­mu­ni­ka­ci­ju stvo­re­nu ta­ko da eks­pre­sno po­bolj­ša nji­ho­vu in­ter­ kul­tu­ral­nu kom­pe­tent­nost i učin­ko­vi­tost. Jed­na va­ žna oblast, po­ve­za­na sa stra­te­škom kom­pe­tent­no­ šću, je­su ko­mu­ni­ka­ci­o­ne stra­te­gi­je. One su do­bro po­zna­te zbog Se­lin­ke­ro­vog pr­vo­bit­nog pred­lo­ga za me­đu­je­zik, ka­da je pret­po­sta­vio po­sto­ja­nje psi­ho­ lin­gvi­stič­kog pro­ce­sa ko­ji po­kre­će i in­for­mi­še ra­stu­ ću kom­pe­tent­nost go­vor­ni­ka me­đu­je­zi­ka i, po­red stra­te­gi­ja uče­nja, uklju­ču­je i ko­mu­ni­ka­ci­o­ne stra­te­ gi­je, tran­sfer iz je­zi­ka L1, tran­sfer obu­ke i po­ja­ča­nu ge­ne­ra­li­za­ci­ju. Me­đu­tim, ov­de od­mah do­da­jem da će, u in­ter­kul­tu­ral­nom kon­tek­stu, mo­ti­va­ci­ja za pro­ u­ča­va­nje ko­mu­ni­ka­ci­o­nih stra­te­gi­ja mo­ra­ti da bu­ de sa­svim dru­ga­či­ja. Pro­u­ča­va­nje ko­mu­ni­ka­ci­o­nih stra­te­gi­ja bi­će mo­ti­vi­sa­no in­te­re­so­va­njem za ono što in­ter­kul­tu­ral­ni ak­te­ri za­i­sta ra­de; mo­ra­će da se fo­ ku­si­ra na iz­la­zne stra­te­gi­je, na kul­tu­ral­ne ekvi­va­len­ te pro­me­ne ko­da, me­ša­nja i po­zajm­lji­va­nja ko­do­va, što je isto što i pro­me­na kulturâ, nji­ho­vo me­ša­nje, po­zajm­lji­va­nje stav­ki iz kul­tu­re 1 i nji­ho­vo uba­ci­ va­nje u kul­tu­ru 2 (na­mer­no ili stra­te­ški, ne nu­žno zbog ne­kom­pe­tent­no­sti). U li­te­ra­tu­ri o me­đu­je­zi­ku, ovi fe­no­me­ni na­iz­me­nič­nog me­nja­nja je­zi­ka če­sto se po­sma­tra­ju kao do­kaz ne­do­volj­ne kom­pe­tent­no­ sti ono­ga ko­ji uči je­zik L2. Me­đu­tim, bi­kul­tu­ral­ne,

mul­ti­kul­tu­ral­ne i in­ter­kul­tu­ral­ne ak­te­re tre­ba­lo bi po­sma­tra­ti kao ne­ko­ga ko pri­pa­da pri­vi­le­go­va­noj gru­pi, či­ji čla­no­vi mo­gu da po­stig­nu ši­rok spek­tar va­žnih i in­te­re­sant­nih stva­ri ti­me što na ras­po­la­ga­ nju ima­ju vi­še od jed­nog je­zi­ka i kul­tu­re, što i po­ ka­zu­ju. To po­ka­zu­ju svo­jim spe­ci­fič­nim na­či­ni­ma za ozna­ča­va­nje iden­ti­te­ta, sta­vo­vi­ma i sa­ve­zi­ma, sig­na­li­zo­va­njem dis­kurs­nih funk­ci­ja, is­po­lja­va­njem lju­ba­zno­sti, stva­ra­njem estet­skih i hu­mo­ri­stič­nih efe­ka­ta, prag­ma­tič­nom vi­še­znač­no­šću itd. Ta­kvo obo­ga­će­no po­na­ša­nje do­bro je po­zna­to za­hva­lju­ju­ći obil­noj li­te­ra­tu­ri o bi­lin­gvi­zmu. Me­đu­tim, ov­de je neo­p­hod­no na­gla­si­ti da se u do­mi­nant­nom prav­cu pro­u­ča­va­nja „in­ter” (je­zi­ka) uglav­nom po­sma­tra­ju uske funk­ci­je za kom­pen­za­ci­ju, kao što su či­no­vi pre­ko­ra­či­va­nja. U ve­ći­ni li­te­ra­tu­re o in­ter­kul­tu­ral­ no­sti na po­lju pri­me­nje­ne lin­gvi­sti­ke te­ži­šte se sta­ vlja na de­fi­ci­te ak­te­ra i na­či­ne za pre­va­zi­la­že­nje tih de­fi­ci­ta, zbog če­ga ima­mo obi­lje li­te­ra­tu­re o ta­ko­ zva­nim „in­ter­kul­tu­ral­nim ne­spo­ra­zu­mi­ma” (Co­u­ pland et al. 1991; Ho­u­se 1993, 1996a, 1999, 2000; Ho­u­se et al. 2003). Ta­kvo na­gla­ša­va­nje de­fi­ci­tar­nih svoj­sta­va učin­ka in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ka – ko­ je tu­ma­čim kao uti­caj pa­ra­dig­me me­đu­je­zi­ka – ne bi tre­ba­lo da bu­de do­mi­nant­no u in­ter­kul­tu­ral­nim pi­ta­nji­ma.

Na­mer­no me­nja­nje kul­tu­ra od stra­ne in­ter­kul­ tu­ral­nog go­vor­ni­ka ne tre­ba po­sma­tra­ti kao ne­is­ po­lja­va­nje kul­tur­nog „tran­sfe­ra” ili ne­po­zna­va­nje dru­ge kul­tu­re, ne­go kao ja­san znak nje­go­ve in­ter­ kul­tu­ral­ne kom­pe­tent­no­sti. Iako već po­sto­ji mno­ go stu­di­ja či­ja je te­ma pro­u­ča­va­nja „me­đu­kul­tur­ni prag­ma­tič­ni ne­u­speh” (vi­de­ti ču­ve­ni rad Dže­ni To­ mas iz 1983, kao i stu­di­je ko­je po­mi­nju Blum-Kul­ ka i dru­gi 1989; Ka­sper i Blum-Kul­ka 1993; vi­de­ti ta­ko­đe i Sa­ran­gi 1994 i Klajn (Clyine) 1994, ko­ji su oti­šli da­lje od is­klju­či­vog usred­sre­đi­va­nja na kul­tur­ ne raz­li­ke i ne­spo­ra­zu­me ko­ji iz njih pro­iz­la­ze), po­ treb­no nam je još iz­u­ča­va­nja di­ver­gent­ne, ali ipak uspe­šne in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je.

340

kóòrdînäte

Ne­dav­ni pri­me­ri po­me­ra­nja in­te­re­so­va­nja na uspeh in­ter­kul­tu­ral­ne ko­mu­ni­ka­ci­je mo­gu se na­ći kod Ku­la i Ten Ti­ja (Ko­o­le, Ten Thi­je, 2001), Klaj­na (2004), Bu­ri­ga (Bu­hrig) i Ten Ti­ja (2006) i Bu­ri­ga sa sa­rad­ni­ci­ma (u štam­pi).

Pi­ta­nje ko­je se če­sto po­sta­vlja, po­seb­no u pri­ me­nje­nim obla­sti­ma, u ve­zi sa poj­mom „in­ter­kul­ tu­ral­nog” i nje­go­vih ko­lo­ka­ci­ja „in­ter­kul­tu­ral­no pod­u­ča­va­nje” i „in­ter­kul­tu­ral­no uče­nje”, je­ste da li su nam ovi ter­mi­ni i kon­cep­ti za­i­sta po­treb­ni, i po če­mu se oni raz­li­ku­ju od „ko­mu­ni­ka­tiv­nog” podu­ ča­va­nja je­zi­ka. Gle­di­šte ko­je ja za­stu­pam (Ho­u­se 1998) je­ste da, ka­da go­vo­ri­mo o kon­tek­sti­ma pod­ u­ča­va­nja i uče­nja, ter­mi­ni „in­ter­kul­tu­ral­no” i „ko­ mu­ni­ka­tiv­no” ima­ju ve­o­ma bli­ska zna­če­nja, jer je ter­min „ko­mu­ni­ka­tiv­no”, u ši­rem haj­msov­skom smi­slu, to­li­ko sve­o­bu­hva­tan da bi, ako bi­smo ga pri­ me­ni­li na ko­mu­ni­ka­ci­ju ko­ja pre­la­zi gra­ni­ce kul­tu­ ra, i da­lje bio pri­kla­dan. Me­đu­tim, ter­min „ko­mu­ni­ ka­tiv­no” pod­ra­zu­me­va sta­vlja­nje dru­ga­či­jeg ak­cen­ ta na lin­gvi­stič­ki aspe­kat ko­mu­ni­ka­tiv­nog pro­ce­sa, dok ter­min „in­ter­kul­tu­ral­no” pri­rod­ni­je na­gla­ša­va „kul­tu­ral­no”, jer se od­no­si na kul­tu­ral­ne ele­men­te kao što su na­stav­ni ma­te­ri­jal, ar­te­fak­ti, ne­ver­bal­ni fe­no­me­ni, obi­ča­ji i tra­di­ci­je. Zbog to­ga pri­zna­jem da po­sto­ji iz­ve­sno oprav­da­nje za raz­li­ko­va­nje ova dva ter­mi­na.

U in­ter­kul­tu­ral­nom is­tra­ži­va­nju po­treb­no je ra­di­kal­no raz­mi­sli­ti o nor­ma­ma u od­no­su na ko­je oce­nju­je­mo kul­tu­ral­no zna­nje i po­na­ša­nje in­ter­kul­ tu­ral­nih go­vor­ni­ka. Mo­no­kul­tu­ral­ni go­vor­nik ne mo­že da po­slu­ži kao jed­na ta­kva nor­ma, jer in­ter­ kul­tu­ral­ni go­vor­nik po de­fi­ni­ci­ji ni­je mo­no­kul­tu­ra­ lan, ne­go je bi-, tri- ili mul­ti­lin­gva­lan go­vor­nik či­je in­ter­kul­tu­ral­no zna­nje i ve­šti­ne su, da ta­ko ka­že­mo, još u fa­zi na­stan­ka. Shod­no to­me, me­ri­lo ko­jim bi tre­ba­lo me­ri­ti in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ka, za ko­ga mo­že­mo re­ći da je još ne­sta­bi­lan, je­ste re­la­tiv­no sta­ bil­ni­ji bi-, tri- ili mul­ti­kul­tu­ral­ni go­vor­nik u upo­ re­di­vim so­ci­jal­nim, kul­tur­nim i isto­rij­skim okol­ 341

no­sti­ma upo­tre­be je­zi­ka, sa upo­re­di­vim ci­lje­vi­ma in­ter­ak­ci­je u raz­li­či­tim do­me­ni­ma in­tra­kul­tu­ral­nih dis­kur­sa.

Za ovo gle­di­šte po­sto­ji sve ve­ća em­pi­rij­ska pot­ po­ra – npr. u stu­di­ja­ma prag­ma­tič­nog po­na­ša­nja bi­lin­gval­nih oso­ba. Usta­no­vlje­no je da ja­pan­skoen­gle­ski bi­lin­gval­ci ma­nje ko­ri­ste po­vrat­ni ko­mu­ni­ ka­ci­o­ni ka­nal od ja­pan­skih mo­no­lin­gva­la­ca, ali vi­še od mo­no­lin­gval­nih go­vor­ni­ka ame­rič­kog en­gle­skog (Ku­bo­ta 1991). U po­gle­du re­a­li­za­ci­je go­vor­nog či­ na, stu­di­je zah­te­va i kom­pli­me­na­ta, ko­je re­a­li­zu­ju bi­lin­gval­ni go­vor­ni­ci, uka­zu­ju na ja­sno uoč­ljiv „in­ ter­kul­tu­ral­ni stil”. Tre­ći, hi­brid­ni na­čin na­stao je, na pri­mer, kod ko­rej­sko-en­gle­skih bi­kul­tu­ral­nih go­ vor­ni­ka (Yoon 1991) kao i kod he­brej­sko-en­gle­skih bi­kul­tu­ral­nih go­vor­ni­ka (Blum-Kul­ka 1990), ko­ji su svo­je zah­te­ve i kom­pli­men­te re­a­li­zo­va­li na raz­ li­či­te na­či­ne u za­vi­sno­sti od je­zi­ka, što je opet bi­lo raz­li­či­to od učin­ka go­vor­nih ak­to­va mo­no­kul­tu­ral­ nih go­vor­ni­ka. To ni­je bi­lo zbog ne­do­stat­ka kom­ pe­tent­no­sti; ta­kva pret­po­stav­ka mo­že se eli­mi­ni­sa­ti po­seb­no ka­da se ra­di o je­zi­ku L1, ko­ji se re­dov­no ko­ri­sti. Ume­sto da go­vor in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ ni­ka po­sma­tra­mo kao pri­mer od­stu­pa­nja od po­na­ ša­nja glav­nih no­si­la­ca kul­tu­re, nji­hov uči­nak mo­ že­mo po­sma­tra­ti kao „tre­ći put”, pre­la­zak gra­ni­ca, znak de­lo­va­nja jed­ne hi­brid­ne kul­tu­re – hi­brid­ne u zna­če­nju la­tin­ske re­či hi­bri­da (me­ša­nac či­ji ro­di­te­ lji pri­pa­da­ju raz­li­či­tim ra­sa­ma) – što je kon­cept ko­ ji je ka­sni­je do­bio zna­čaj­nu ulo­gu u ge­ne­ti­ci, u či­ jem kon­tek­stu ozna­ča­va „po­to­mak dve ži­vo­ti­nje ili bilj­ke, po­lu­ta­na”. U me­ta­fo­rič­kom smi­slu, „hi­brid” ozna­ča­va „bi­lo šta što je iz­ve­de­no iz he­te­ro­ge­nih iz­ vo­ra, ili slo­že­no od raz­li­či­tih, ra­zno­rod­nih ele­me­ na­ta.” U knji­žev­nim i kul­tur­nim stu­di­ja­ma „hi­brid­ nost” je do­bi­la zna­čaj za­hva­lju­ju­ći ra­do­vi­ma Ho­mi­ja Ba­be (Bhab­ha 1994), ko­ji hi­brid­nost vi­di kao ne­što iz­ra­zi­to po­zi­tiv­no, kao na­me­ran pre­la­zak gra­ni­ca, ka­da uklju­ču­je­mo stra­ne stav­ke u sop­stve­ni je­zik i kul­tu­ru, što do­vo­di do to­ga da se hi­brid­ni „in­ter­kul­

kóòrdînäte

tu­ral­ni go­vor­nik” na­mer­no su­prot­sta­vlja kon­ven­ci­ o­nal­nim pra­vi­li­ma i stan­dar­di­ma. Sli­čan po­zi­ti­van stav o hi­brid­no­sti i, za­jed­no sa njom, o in­ter­kul­tu­ ral­no­sti, za­go­va­rao je Mi­hail Bak­tin (Bak­htin1981), ko­ji je in­ter­kul­tu­ral­nost do­veo u ve­zu sa na­ra­tiv­nom kon­struk­ci­jom i di­ja­lo­gi­za­ci­jom, po­sma­tra­ju­ći ih kao su­štin­ske ele­men­te ovih in­ter­per­so­nal­nih pro­ ce­sa, či­ji je cilj po­sti­za­nje ko­he­rent­no­sti.

Zbog to­ga hi­bri­di­za­ci­ju mo­že­mo po­sma­tra­ti kao va­žan kon­cept ko­jim se mo­že ob­ja­sni­ti na­sta­nak mul­ti­fo­nog lin­gvi­stič­ko-kul­tu­ral­nog tek­sta i dis­kur­ sa sa­sta­vlje­nog od mno­štva gla­so­va, ko­ji is­po­lja­va „unu­tra­šnji di­ja­lo­gi­zam”, iako se sve na­iz­gled od­vi­ ja na jed­nom je­zi­ku. Mo­je je mi­šlje­nje da bi se sve ove ide­je, ko­je ima­ju du­gu tra­di­ci­ju u knji­žev­nim i kul­tur­nim stu­di­ja­ma, mo­gle pri­me­ni­ti na kon­cep­tu­ a­li­za­ci­ju „in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ka”. Ako že­li­mo, mo­že­mo do­dat­no raz­li­ko­va­ti fe­no­tip­ske hi­brid­ne fe­no­me­ne, u ko­ji­ma se me­ša­nje sa tu­đim ma­ni­fe­ stu­je na po­vr­ši­ni (tran­sfer, me­ša­nje i „stra­nost” la­ko se mo­gu izo­lo­va­ti), i ge­no­tip­ske hi­brid­ne fe­no­me­ne.

Kod njih se ovo ne de­ša­va, ali za­to mo­že­mo pret­po­ sta­vi­ti po­sto­ja­nje raz­li­či­tih men­tal­nih lek­sič­kih sku­ po­va – ili, u vor­fov­skom re­fe­rent­nom okvi­ru, raz­li­ či­tih pot­por­nih kon­cep­tu­al­nih sku­po­va ko­ji se osla­ nja­ju na je­zik i kul­tu­ru – kao i ce­lo­kup­nog „Wel­tan­ scha­u­un­gen-a”, ko­ji dej­stvu­ju kod in­ter­kul­tu­ral­nih go­vor­ni­ka. Mo­glo bi se re­ći da, dok se in­ter­kul­tu­ral­ ni go­vor­ni­ci kon­ven­ci­o­nal­no po­sma­tra­ju kao ne­ko ko pri­hva­ta no­vu kul­tu­ru po­ti­sku­ju­ći i pod­re­đu­ju­ći joj svoj je­zik L1 ili dru­ge ra­ni­je usvo­je­ne je­zi­ke, pri­ stup hi­brid­nim pro­ce­du­ra­ma, ko­ji ov­de za­stu­pa­mo, za­sni­va se na ide­ji da no­va kul­tu­ra te­ži da pre­po­zna sta­ru, ko­ja za­to po­sta­je ili osta­je pre­po­zna­tlji­va.

Ako go­vo­ri­mo o pe­da­go­škim im­pli­ka­ci­ja­ma, re­zul­ta­ti em­pi­rij­skih in­ter­kul­tu­ral­nih is­tra­ži­va­nja (Ho­u­se 1993) kao da uka­zu­ju na to da oni ko­ji uče no­ve kul­tur­ne ko­do­ve pre sve­ga mo­ra­ju bi­ti opre­ mlje­ni svim ko­mu­ni­ka­tiv­nim dis­kur­siv­nim ve­šti­na­ ma, ka­ko bi mo­gli da ostva­re svo­je ko­mu­ni­ka­tiv­ne

ci­lje­ve u sa­rad­nji sa raz­li­či­tim sa­go­vor­ni­ci­ma u ši­ ro­kom spek­tru kontekstâ. In­ter­kul­tu­ral­ni go­vor­ni­ci tre­ba­lo bi da bu­du u mo­guć­stvu da sa­ču­va­ju svo­ju po­zi­ci­ju u in­ter­ak­ci­ji sa čla­no­vi­ma lo­kal­ne kul­tu­re, re­a­li­zu­ju­ći svo­je na­me­re na za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin i su­prot­sta­vlja­ju­ći se bi­lo ka­kvim sa­mo­de­struk­tiv­nim „re­duk­ci­ja­ma svo­je lič­no­sti”. Iako po­zna­ju kul­tur­ni kÔd dru­ge kul­tu­re, in­ter­kul­tu­ral­ni go­vor­ni­ci če­sto ne po­sti­žu ono što sam na­zva­la „prag­ma­tič­nom flu­ent­ no­šću” (Ho­u­se 1996b), ko­ja pod­ra­zu­me­va pri­klad­ nu, ma­nje-vi­še auto­mat­sku upo­tre­bu prag­ma­tič­nih, kul­tur­no spe­ci­fič­nih fe­no­me­na kao što su otva­ra­nja, dis­kurs­ne stra­te­gi­je, se­kven­ci­ra­nje go­vor­nog ak­ta, unu­tra­šnje i spo­lja­šnje mo­di­fi­ka­ci­je go­vor­nih ak­to­ va itd. Kao što sam već po­me­nu­la, stra­te­ška kom­pe­ tent­nost in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ka mo­že se sma­ tra­ti ne­tak­nu­tom, i upra­vo ova stra­te­ška kom­pe­tent­ nost omo­gu­ća­va in­ter­kul­tu­ral­nim go­vor­ni­ci­ma da od sa­mog po­čet­ka stu­pe u sa­dr­žaj­ne pre­go­vo­re, kao i, ma­kar u iz­ve­snom ste­pe­nu, u „ko­mu­ni­ka­ci­ju ra­di uče­nja”. Te­ži­šte ov­de ni­je na ulo­zi in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ka kao ne­ko­ga ko uči, ne­go na uče­nju kao na pri­mar­noj ak­tiv­no­sti. In­ter­kul­tu­ral­ne go­vor­ni­ke ne bi tre­ba­lo pre­u­ra­nje­no ka­te­go­ri­zo­va­ti kao ne­ko­ga ko­me ne­do­sta­ju ka­ko zna­nje, ta­ko i kon­tro­la pro­ ce­su­i­ra­nja kul­tu­re ko­ju tre­ba da usvo­je. Tre­ba­lo bi ih oslo­bo­di­ti sta­tu­sa „in­kom­pe­tent­nih ko­mu­ni­ka­to­ ra”, či­ja se kul­tur­na kom­pe­tent­nost sma­tra de­fi­ci­tar­ nom sva­ki put ka­da se raz­li­ku­je od kom­pe­tent­no­sti čla­no­va lo­kal­ne kul­tu­re, iz­me­đu osta­log i za­to što je odav­no pri­me­će­no da in­ter­kul­tu­ral­ni go­vor­ni­ci če­ sto ni ne že­le da bu­du pri­hva­će­ni kao ne­ko ko pot­ pu­no pri­pa­da lo­kal­noj kul­tu­ri. Mno­gi in­ter­kul­tu­ral­ ni go­vor­ni­ci ni­ka­da ni­su ni po­ku­ša­li da pre­đu most do kra­ja, da osta­ve svoj sta­ri iden­ti­tet kod ku­će ka­ko bi u pot­pu­no­sti uro­ni­li u no­vu kul­tu­ru. Kao što se mno­gi imi­gran­ti opre­de­lju­ju za par­ci­jal­no di­ver­gi­ ra­nje u od­no­su na kul­tur­ne nor­me cilj­ne za­jed­ni­ce, što ko­ri­ste kao stra­te­gi­ju za oču­va­nje iden­ti­te­ta, ta­ ko i in­ter­kul­tu­ral­ni go­vor­nik mo­že po­že­le­ti da osta­ 342

kóòrdînäte

ne po­ma­lo po stra­ni od mejnstrim go­vor­ni­ka. Ovi mejnstrim go­vor­ni­ci, sa svo­je stra­ne, to­tal­nu di­ver­ gen­ci­ju in­ter­kul­tu­ral­nih go­vor­ni­ka mo­gu da do­ži­ve kao na­me­tlji­vo po­na­ša­nje, ko­je ni­je kon­zi­stent­no sa ulo­gom aut­saj­de­ra ko­ja im se če­sto pri­pi­su­je.

5. Za­klju­čak Da se vra­ti­mo na mo­je ini­ci­jal­no pi­ta­nje: „Šta je ‘in­ter­kul­tu­ral­ni go­vor­nik’?” Mo­gu da od­go­vo­ rim, sa iz­ve­snom si­gur­no­šću, da je to oso­ba ko­ja je us­pe­la da se na­sta­ni ne­gde iz­me­đu, ko­ja po­zna­je i pri­me­nju­je ka­ko svo­ju iz­vor­nu kul­tu­ru, ta­ko i onu ko­ju je ka­sni­je ste­kla. Ovo je, na­rav­no, aka­dem­ska iz­ja­va, jer ceo ovaj rad pred­sta­vlja je­dan aka­dem­ski po­ku­šaj. U prak­si bi tre­ba­lo bi­ti pa­žlji­vi­ji, opre­zni­ji, sum­nji­ča­vi­ji, ima­ju­ći u vi­du mo­guć­nost kul­tur­nog šo­ka, kri­ze iden­ti­te­ta i dru­gih vr­sta ne­pri­la­go­đe­no­ sti ko­je se ma­ni­fe­stu­ju kroz kul­tur­ne su­ko­be i ne­a­ de­kvat­no re­ša­va­nje kon­fli­ka­ta. Ne­ko bi mo­gao čak da se za­pi­ta, kao što je Bret Pol­ston (Bratt Pa­ul­ston 2005) ne­dav­no ura­dio, da li bi­kul­tu­ral­nost uop­šte mo­že da po­sto­ji na sli­čan na­čin kao bi­lin­gval­nost?

Ima­ju­ći u vi­du, sa dru­ge stra­ne, bez­broj­ne slu­ča­je­ve u ko­ji­ma su imi­gran­ti po­sta­li – su­bjek­tiv­no – uspe­ šni in­ter­kul­tu­ral­ni go­vor­ni­ci ko­ji pri­pa­da­ju dve­ma kul­tu­ra­ma, kao i mno­štvo oso­ba ko­je ni­su sa Za­pa­ da, ko­je su u post­ko­lo­ni­jal­nim okol­no­sti­ma u se­bi spo­ji­le raz­li­či­te kul­tur­ne tra­di­ci­je i je­zič­ke ko­do­ve, ve­ru­jem da „in­ter­kul­tu­ral­ni go­vor­nik” po­sto­ji, i da je to oso­ba ko­ja je us­pe­la da raz­vi­je sop­stve­ni tre­ći na­čin, ko­ji se na­la­zi ne­gde iz­me­đu kul­tu­ra ko­je su joj po­zna­te. Ta po­zi­ci­ja je ose­tlji­va, ali isto­vre­me­no i obo­ga­ću­ju­ća, jer omo­gu­ća­va in­ter­kul­tu­ral­nom go­ vor­ni­ku da stek­ne bo­lji uvid i raz­u­me­va­nje.

Ba­vlje­nje poj­mom „in­ter­kul­tu­ral­nog go­vor­ni­ ka” za­to je de­fi­ni­tiv­no po­du­hvat ko­ga se vre­di pri­ hva­ti­ti – ne sa­mo zbog ras­tu­će po­tre­be za is­tra­ži­ va­njem sve ve­ćeg ja­za iz­me­đu kul­tu­ra ta­ko­zva­nog pr­vog ili raz­vi­je­nog sve­ta i sve­ta ko­ji, ma iz kog raz­ lo­ga, još uvek ni­je nje­gov deo.

343

LI­TE­RA­TU­RA 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

Bak­htin, M. (1981) The Di­a­lo­gic Ima­gi­na­tion. Ed. Hol­qu­ ist M; tran­sla­ted by Emer­son, C. & Hol­qu­ist, M. Uni­ver­ sity of Te­xas Press, Austin.

Ba­ba, H. (2004) Sme­šta­nje kul­tu­re, Či­go­ja štam­pa, Be­o­ grad, pre­veo Rast­ko Jo­va­no­vić.

Blum-Kul­ka, S. (1990) “You don’t to­uch let­tu­ce with your fin­gers: Pa­ren­tal po­li­te­ness in fa­mily di­sco­ur­se”. Jo­ur­nal of Prag­ma­tics 14: 259288.

Blum-Kul­ka. S, Ho­u­se, J., Ka­sper, G. (eds) (1989) Crosscul­tu­ral Prag­ma­tics. Ablex, Nor­wo­od, NJ. Bratt Pa­ul­ston, C. (2005) “Bi­cul­tu­ra­lism: So­me re­flec­ti­ ons and spe­cu­la­ti­ons”. In: Ki­e­sling, S. ----. (eds) In­ter­cul­tu­ral Di­sco­ur­se and Com­mu­ni­ca­tion: The Es­sen­tial Re­a­dings. Blac­kwell Pub, Mal­den, MA, pp.

277–287.

Bührig, K., ten Thi­je, J. (eds) (2006) Beyond Mi­sun­der­ stan­ding. Lin­gu­i­stic Analyses of In­ter­cul­tu­ral Com­mu­ni­ca­ tion. Be­nja­mins, Am­ster­dam.

Bührig, K., Ho­u­se, J., ten Thi­je, J. (eds) (in press) Tran­sla­ tory Ac­tion and In­ter­cul­tu­ral Com­mu­ni­ca­tion. St. Je­ro­me, Man­che­ster.

Cha­fe, W. (2000) “Lo­ci of di­ver­sity and con­ver­gen­ce in tho­ught and lan­gu­a­ge”. In: Pütz, M., Ver­spo­or, M. (eds) Ex­plo­ra­ti­ons in Lin­gu­i­stic Re­la­ti­vity. Be­nja­mins, Am­ster­ dam, pp. 101–124.

Clyne, M. (1994) In­ter­cul­tu­ral Com­mu­ni­ca­tion at Work.

Cam­brid­ge Uni­ver­sity Press, Cam­brid­ge.

----. (2004) “To­wards an agen­da for de­ve­lo­ping mul­ti­lin­ gual com­mu­ni­ca­tion with a com­mu­nity ba­se”. In: Ho­u­se J, Reh­bein J (eds) Mul­ti­lin­gual Com­mu­ni­ca­tion. Be­nja­ mins, Am­ster­dam, pp. 19–42.

Co­u­pland, N., Gi­les, H., Wi­e­mann, J. (1991) Talk as “Pro­ blem” and com­mu­ni­ca­tion as “Mi­scom­mu­ni­ca­tion”: An in­te­gra­ti­ve analysis. In: Co­u­pland, N. et al. (eds) “Mi­ scom­mu­ni­ca­tion and Pro­ble­ma­tic Talk”. New­bury Ho­u­ se, Sa­ge, Lon­don, pp. 1–17.

Ge­ertz, C. (1973) The In­ter­pre­ta­tion of Cul­tu­res. Se­lec­ted Es­says by Clif­ford Ge­ertz. Ba­sic Bo­oks, New York.

Go­o­de­no­ugh, W.H. (1964) “Cul­tu­ral anthro­po­logy and lin­gu­i­stics”. In: Hymes, D. (ed) Lan­gu­a­ge in Cul­tu­re and So­ci­ety. Har­per and Row, New York, pp. 36–39.

Hof­ste­de, G. (1984) Cul­tu­re’s Con­se­qu­en­ces. Sa­ge, New York.

Hol­li­day, A. (1999) “Small cul­tu­res”. Ap­plied Lin­gu­i­stics 20: 237–264.

Ho­u­se, J. (1993) “To­ward a mo­del for the analysis of inap­ pro­pri­a­te re­spon­ses in na­ti­ve/non­na­ti­ve in­ter­ac­ti­ons”. In: Ka­sper, G. and Blum-Kul­ka. S., (eds) In­ter­lan­gu­a­ge Prag­ ma­tics. Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford, pp. 161–183.

----. (1996a) “Con­tra­sti­ve di­sco­ur­se analysis and mi­sun­

kóòrdînäte

16.

17.

18.

19.

der­stan­ding”. In: Hel­lin­ger, M. and Am­mon, U. (eds) Con­tra­sti­ve So­ci­o­lin­gu­i­stics. Mo­u­ton de Gruyter, Ber­lin, pp. 345–362.

----. (1996b) “De­ve­lo­ping prag­ma­tic flu­ency in En­glish as a fo­re­ign lan­gu­a­ge. Ro­u­ti­nes and me­ta­prag­ma­tic awa­ re­ness”. Stu­di­es in Se­cond Lan­gu­a­ge Ac­qu­i­si­ti­on 18: 225– 252.

----. (1998) “Kon­tra­sti­ve Prag­ma­tik und in­ter­kul­tu­rel­le Kom­pe­tenz im Fremdsprac­he­nun­ter­richt”. In: Börner, W., Vo­gel, K. (eds) Kon­trast und Äqu­i­va­lenz. Beiträge zu Sprac­hver­gle­ich und Über­set­zung. Na­ rr, Tübin­ gen, pp.

162–189.

----. (1999) “Mi­sun­der­stan­ding in in­ter­cul­tu­ral com­mu­ ni­ca­tion: In­ter­ac­ti­ons in En­glis­has a lin­gua fran­ca and the myth of mu­tual in­tel­li­gi­bi­lity”. In: Gnut­zmann, C. (ed) Te­ac­hin­gand Le­ar­ning En­glish as a Lin­gua Fran­ca. Na­rr, Tübin­gen, pp. 73–93.

----. (2000) “Lin­gu­i­stic re­la­ti­vity and tran­sla­tion”. In: Pütz, M., Ver­spo­or, M. (eds). Ex­plo­ra­ti­ons in Lin­gu­i­stic Re­la­ti­vity. John Be­nja­mins, Am­ster­dam, Phi­la­delp­hia, pp. 69–88.

----. (2005) “Po­li­te­ness in Ger­many?” In: Hic­key, L., Ste­ wart, M. (eds) Po­li­te­ness in Euro­pe. Mul­ti­lin­gual Mat­ters, Cle­ve­don, pp. 13–28.

Ho­u­se, J., Ka­sper, G. (2000) “How to re­main a non-na­ti­ ve spe­a­ker”. In: Ri­e­mer, C. (ed) Kog­ni­ti­ve Aspek­te des Le­ hrens und Ler­nens von Fremdsprac­hen. Na­rr, Tübin­gen, pp. 101–118.

Ho­u­se, J., Ka­sper, G., Ross, S. (eds) (2003) Mi­sun­der­stan­ ding in so­cial li­fe. Di­sco­ur­se Ap­pro­ac­hes to Pro­ble­ma­tic Talk. Long­man Pe­ar­son, Lon­don.

Hu­i­zin­ga, J. (1938) Der Mensch und die Kul­tur. Fischer, Stoc­kholm.

Hymes, D. (1996) Et­hno­graphy, Lin­gu­i­stics, Nar­ra­ti­ve Ine­ qu­a­lity. To­ward an Un­der­stan­ding of Vo­i­ce. Taylor and Fran­cis, Lon­don.

20. Ka­sper, G., Blum-Kul­ka, S. (1993) In­ter­cul­tu­ral Prag­ma­ tics. Ox­ford Uni­ver­sity Press, Ox­ford.

21. Ko­o­le, T., ten Thi­je, J.D. (2001) “The Re­con­struc­tion of In­ter­cul­tu­ral Di­sco­ur­se: Met­ho­do­lo­gi­cal Con­si­de­ra­ti­ons”.

Jo­ur­nal of Prag­ma­tics, 33(4): 571–587.

22. Kro­e­ber, A., Kluc­khohn, C. (1952) Cul­tu­re. A Cri­ti­cal Re­vi­ew of Con­cepts and De­fi­ni­ti­ons. The Mu­se­um, Cam­ brid­ge.

23. Ku­bo­ta, N., (1991) “Bac­kchan­nel­ling in Ja­pa­ne­se-Ame­ri­ can Con­ver­sa­tion”. Dis­ser­ta­tion Ab­stracts.

24. Ra­mat­han, V., At­kin­son, D. (1999) “Et­hno­grap­hic ap­pro­ ac­hes and met­hods in L2 wri­ting re­se­arch: A cri­ti­cal gu­i­ de and re­vi­ew”. Ap­plied Lin­gu­i­stics, 20: pp. 44–70.

25. Sa­ran­gi, S. (1994) “In­ter­cul­tu­ral or not? Beyond ce­le­bra­ tion of cul­tu­ral dif­fe­ren­ces in mi­scom­mu­ni­ca­tion analysis”. Prag­ma­tics 4(3): 409–429.

26. Se­lin­ker, L. (1969) “Lan­gu­a­ge tran­sfer”. Ge­ne­ral Lin­gu­i­ stics, 9: 67–92.

----. (1972) “In­ter­lan­gu­a­ge”. IRAL 10: 209–230.

----. (1992) Re­di­sco­ve­ring In­ter­lan­gu­a­ge. Long­man, Lon­ don.

27. Sper­ber, D. (1996) Ex­pla­i­ning cul­tu­re. A Na­tu­ra­li­stic Ap­ pro­ach. Blac­kwell, Ox­ford 28. Tho­mas, J. (1983) “Cross-cul­tu­ral prag­ma­tic fa­i­lu­re”. Ap­ plied Lin­gu­i­stics 4: 91–112 29. Yoon, K.K. (1991) ”Bi­lin­gual prag­ma­tic tran­sfer to spe­ ech acts: Bi-di­rec­ti­o­nal re­spon­ses to a com­pli­ment”. In: Bo­u­ton LF, Kac­hru Y (eds) Prag­ma­tics and Lan­gu­a­ge Le­ ar­ning, vol 2. Uni­ver­sity of Il­li­no­is at Ur­ban-Cham­pa­ign, Ur­ba­na, IL, pp. 57–100.

Tekst je objavljen u: E. Alcón Soler & M.P. Safont Jordà (eds.)

Intercultural Language Use and Language Learning (2007) Springer: Dordrecht.

Priredila Aleksandra Đurić Milovanović

344

345

kóòrdînäte

UDC 141.72(497.6)

Slo­bo­dan Va­sić, No­vi Sad

Pro­pi­ti­va­nje žen­skih, fe­mi­ni­stič­kih i mu­sli­man­skih iden­ti­te­ta: post­so­ci­ja­li­stič­ki kon­tek­sti u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i na Ko­so­vu Uvod Ne­ma mno­go ra­do­va, kao ni auto­ra/ki u re­gi­ o­nu ko­ji/e se ba­ve fe­mi­ni­stič­kom te­o­lo­gi­jom i ana­ li­zom od­no­sa iz­me­đu ro­da i re­li­gi­je. Ne­ke od naj­ zna­čaj­ni­jih autor­ki ko­je se ba­ve ovom pro­ble­ma­ti­ kom su Re­be­ka Ja­dran­ka Anić (Anić 2010; 2011), Ana Ma­ria Gru­en­fel­der (1988; 2002) i Sven­ka Sa­vić (Sa­vić 2002), oblast hri­šćan­stva, te Zil­ka Spa­hić-Ši­ ljak (Spa­hić-Ši­ljak 2007), či­ja je oblast in­te­re­so­va­ nja fe­mi­ni­stič­ka te­o­lo­gi­ja ko­ja se od­no­si na islam, pre sve­ga u BiH. Ima­ju­ći to u vi­du, mo­že­mo re­ći da sva­ki is­tra­ži­vač­ki po­du­hvat u obla­sti ana­li­ze re­li­gi­je i ro­da pred­sta­vlja do­pri­nos vre­dan pa­žnje, jer pro­ši­ ru­je osno­vu sa­zna­nja u ve­zi sa in­ter­ak­ci­jom iz­me­đu re­li­gi­je i dru­štva, po­lo­ža­jem že­na u re­li­gi­ji, a sa­mim tim i sa­zna­nja o dru­štve­noj stvar­no­sti u ce­li­ni.

Knji­ga Pro­pi­ti­va­nje žen­skih, fe­mi­ni­stič­kih i mu­ sli­man­skih iden­ti­te­ta – post­so­ci­ja­li­stič­ki kon­tek­sti u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i na Ko­so­vu (Spa­hić-Ši­ljak 2012) na­sta­la je kao re­zul­tat dvo­go­di­šnjeg is­tra­ži­vač­kog pro­jek­ta pod na­zi­vom Fe­mi­ni­zam u post­so­ci­ja­li­stič­kim mu­sli­man­skim kon­tek­sti­ma u BiH i na Ko­so­vu, ko­ji je spro­veo Cen­tar za in­ter­di­sci­pli­nar­ne post­ di­plom­ske stu­di­je (CIPS) Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ra­je­vu.

Cilj ove stu­di­je je da se is­tra­ži is­pre­ple­te­nost ro­da

i re­li­gi­je, kao i na ko­ji na­čin po­li­ti­ka, kla­sa i dru­ gi va­žni aspek­ti žen­skih iden­ti­te­ta po­sre­du­ju u in­ ter­ak­ci­ji iz­me­đu re­li­gi­je i rod­nih od­no­sa u dru­štvu.

Pre­ma re­či­ma ured­ni­ce knji­ge Zil­ke Spa­hić-Ši­ljak, u is­tra­ži­va­nju su is­pi­ti­va­ni ko­re­la­ci­ja i pre­sek tri ključ­ na iden­ti­te­ta: žen­skog, fe­mi­ni­stič­kog i re­li­gij­skog, pu­tem kom­pa­ra­tiv­ne ana­li­ze sta­vo­va že­na u post­ so­ci­ja­li­stič­kim mu­sli­man­skim kon­tek­sti­ma BiH i Ko­so­va (Spa­hić-Ši­ljak 2012: 21). Je­dan od ci­lje­va stu­di­je je pri­ka­za­ti ka­kvo je „vi­še­stru­ko po­zi­ci­o­ni­ra­ nje” že­na u sva­ko­dne­vi­ci, a vi­še­stru­ke po­zi­ci­je će bi­ ti ja­sni­je ako raz­mo­tri­mo in­ter­sek­ci­ju iz­me­đu ro­da, re­li­gi­je, et­ni­ci­te­ta i fa­ze u ži­vot­nom ci­klu­su – ko­ji uti­ču na iden­ti­te­te že­na i nji­ho­va is­ku­stva (ibid. 22).

U tom smi­slu, va­žno je po­ku­ša­ti da­ti od­go­vor na pi­ta­nja ka­ko se kon­stru­i­šu iden­ti­te­ti, de­kon­stru­i­šu mo­no­lit­ne ka­te­go­ri­je i ve­li­ki na­ra­ti­vi uni­ver­za­li­zma, kao i pru­ži­ti do­pri­nos u ot­kri­va­nju pa­ra­dok­sal­nih de­lo­va­nja mo­ći. Na­i­me, po­zna­te bi­nar­ne opo­zi­ci­je iz­me­đu se­ku­lar­nog i re­li­gij­skog, jav­nog i pri­vat­nog, mo­der­nog i tra­di­ci­o­nal­nog, te so­ci­ja­li­stič­kog i et­ no­na­ci­o­nal­nog, ov­de se po­sma­tra­ju pu­tem nji­ho­vih in­ter­ak­ci­ja, ali kao po­ku­šaj da se te na­met­nu­te po­de­ le pre­va­zi­đu. Ka­ko se fe­mi­ni­stič­ke ide­je ne raz­vi­ja­ju odvo­je­no od so­ci­o­po­li­tič­kog i kul­tur­nog kon­tek­sta

346

kóòrdînäte

– se­ku­la­ri­za­ci­je i de­se­ku­la­ri­za­ci­je mu­sli­man­skog dru­štve­nog kon­tek­sta, su­če­lja­va­nje mu­sli­man­skog i fe­mi­ni­stič­kog iden­ti­te­ta mo­že se po­sma­tra­ti kroz raz­li­či­te mo­da­li­te­te od­no­sa iz­me­đu tra­di­ci­o­nal­nog i mo­der­nog na su­bjek­tiv­nom ni­vou, od­no­sno na onom ni­vou na kom že­ne kre­i­ra­ju i kon­stru­i­šu svo­je iden­ti­te­te i dru­štve­nu stvar­nost.

č­ki iden­ti­tet i da li su že­ne sprem­ne da svoj fe­mi­ni­ stič­ki iden­ti­tet is­po­lja­va­ju jav­no. A ka­da se po­sma­ tra kom­pa­ti­bil­nost isla­ma i fe­mi­ni­zma, na­gla­sak je na to­me da iden­ti­te­ti ni­su kru­ti i odvo­je­ni, već su u zna­čaj­noj me­ri po­ve­za­ni i flu­id­ni, či­me se da­je pri­ log po­sma­tra­nju iden­ti­te­ta kao ne­sta­bil­ne i pro­men­lji­ve ka­te­go­ri­je.

Me­to­de u is­tra­ži­va­nju Da bi se iz­ve­li kom­pa­ra­tiv­na ana­li­za i is­pi­ti­va­ nje ko­re­la­ci­je tri ključ­na iden­ti­te­ta (žen­skog, fe­mi­ ni­stič­kog i re­li­gij­skog) u dva post­so­ci­ja­li­stič­ka dru­ štve­no-po­li­tič­ka kon­tek­sta, u me­to­do­lo­škom smi­slu ko­ri­šće­ne su dve kva­li­ta­tiv­ne me­to­de: fo­kus gru­pe i me­to­da ži­vot­nih pri­ča. Me­to­da ži­vot­nih pri­ča je omo­gu­ći­la da že­ne pri­ka­žu ka­ko su po­sta­le fe­mi­ nist­ki­nje i ka­ko su nji­ho­ve vi­še­stru­ke po­zi­ci­je, vi­še­ stru­ki iden­ti­te­ti to­kom ži­vo­ta kon­stru­i­sa­ni, bu­du­ći da je ak­ti­vi­zam za­u­zeo naj­zna­čaj­ni­ji deo nji­ho­vih na­ra­ti­va.

Tre­ba­lo bi na­gla­si­ti či­nje­ni­ce da se me­to­da fo­ kus gru­pa ma­lo ko­ri­sti u em­pi­rij­skim is­tra­ži­va­nji­ma u dru­štve­nim na­u­ka­ma, a da je po­seb­no zna­čaj­na u rod­nim stu­di­ja­ma i fe­mi­ni­stič­kim is­tra­ži­va­nji­ma, zbog to­ga što ima i edu­ka­tiv­nu svr­hu. Na­i­me, po­red to­ga što je me­to­da fo­ku­si­ra­na na žen­ska is­ku­stva, pred­nost fo­kus gru­pa je u to­me što one omo­gu­ća­va­ ju ega­li­tar­ni­ju grup­nu di­na­mi­ku i in­ter­ak­ci­ju me­đu uče­sni­ca­ma, a što ima edu­ka­tiv­ni ka­rak­ter, jer že­ne uče kroz di­sku­si­ju slu­ša­ju­ći jed­na dru­gu. Još jed­na va­žna ka­rak­te­ri­sti­ka ove me­to­de je to što ona ima uti­caj na osna­ži­va­nje že­na, jer je sa­ma fo­kus gru­pa za­mi­šlje­na kao kre­i­ra­nje no­vog kon­tek­sta i no­vog dru­štve­nog is­ku­stva.

Fo­kus gru­pe su odr­ža­ne u BiH i na Ko­so­vu sa že­na­ma ko­je ra­de za žen­ske NVO ili su s nji­ma na ne­ki dru­gi na­čin po­ve­za­ne. Pu­tem fo­kus gru­pa že­le­ lo se sa­zna­ti šta za is­pi­ta­ni­ce zna­či bi­ti že­na u post­ so­ci­ja­li­stič­kom kon­tek­stu? Po­red to­ga, va­žno je bi­lo utvr­di­ti ka­ko se per­ci­pi­ra­ju fe­mi­ni­zam i fe­mi­ni­sti-

Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju raz­li­ke u zna­ča­ ju ko­ji se pri­da­je re­li­gij­skom i na­ci­o­nal­nom iden­ti­ te­tu iz­me­đu že­na iz BiH i že­na sa Ko­so­va. Na­i­me, ve­ći­na že­na u BiH na­gla­ša­va re­li­gij­ski i kul­tu­ral­ni iden­ti­tet, dok ve­ći­na že­na s Ko­so­va na­gla­ša­va na­ ci­o­nal­ni, od­no­sno et­nič­ki iden­ti­tet (ibid. 155). Na sa­mo iden­ti­tet­sku po­zi­ci­ju že­na iz BiH uti­če bo­san­ ska pa­ra­dig­ma evrop­skog isla­ma, ko­ja se osli­ka­va na dva na­či­na: kao „za­jed­nič­ka kul­tu­ra i ci­vi­li­za­ci­ja” i kao ve­ra po­je­di­na­ca, pri če­mu islam kao za­jed­nič­ka kul­tu­ra pred­sta­vlja krov­ni kon­cept ko­ji uklju­ču­ je raz­li­či­te per­cep­ci­je, raz­u­me­va­nja i prak­se u isla­ mu u BiH. S dru­ge stra­ne, Al­ban­ci sa Ko­so­va vi­še su usme­re­ni na na­ci­o­nal­ni ne­go na re­li­gij­ski iden­ti­tet.

347

a) Is­pi­ta­ni­ce sma­tra­ju da je naj­za­stu­plje­ni­ji iden­ti­ tet že­ne ko­ja ču­va i vo­di ra­ču­na o pri­vat­noj sfe­ ri (ulo­ga maj­ke i edu­ka­tor­ke po­ro­di­ce), a u ve­zi sa tim na­gla­šen je pro­blem „igre” na dve sce­ne.

Me­đu­tim, u ovom pri­ka­zu ne­će­mo to­li­ko obra­ ti­ti pa­žnju na pro­blem pri­vat­ne sfe­re, već će­mo se ba­vi­ti dru­gim te­ma­ma ko­je su se po­ka­za­le kao re­le­vant­ne – ka­ko u fo­kus gru­pa­ma, ta­ko i u ži­vot­nim pri­ča­ma že­na ko­je su uče­stvo­va­le u ovom is­tra­ži­va­nju. U tom smi­slu, naj­pre mo­ že­mo da se po­za­ba­vi­mo pro­ble­mi­ma stra­te­gi­je rod­ne ne­u­tral­no­sti, kao i šta zna­či bi­ti že­na i bo­ ri­ti se za žen­ska pra­va u dva raz­li­či­ta dru­štve­na kon­tek­sta: so­ci­ja­li­zmu i post­so­ci­ja­li­zmu.

In­te­re­sant­no je da ka­da is­pi­ta­ni­ce de­fi­ni­šu šta za njih zna­či bi­ti že­na, one se ne od­lu­ču­ju za to

kóòrdînäte

da se od­re­de kao že­ne ili kao fe­mi­nist­ki­nje, već za­u­zi­ma­ju rod­no ne­u­tral­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje, od­ re­đu­ju­ći se­be kao ljud­ska bi­ća, što pred­sta­vlja stra­te­gi­ju rod­ne ne­u­tral­no­sti. Me­đu­tim, pi­ta­nje je da li ovo že­na­ma ide u pri­log, jer ka­ko fe­ mi­ni­stič­ke te­o­re­ti­čar­ke na­gla­ša­va­ju, „ne­u­tral­no po­zi­ci­o­ni­ra­nje opet ide na šte­tu že­na, jer mu­ ška­rac i da­lje osta­je kao nor­ma” (ibid. 137). Bez ob­zi­ra na nji­ho­vu po­tra­gu za rod­nom ne­u­tral­ no­šću, či­ni se da ne­ke od že­na, iako mo­žda ne­ sve­sno, na­gla­ša­va­ju da ako bi­va­nje že­nom zna­či da su obes­pra­vlje­ne, on­da bi­va­nje fe­mi­nist­ki­ njom ozna­ča­va pre­u­zi­ma­nje od­go­vor­no­sti da se ova ne­prav­da is­pra­vi i da se po­no­vo de­fi­ni­še šta to zna­či bi­ti že­na (ibid. 145).

b) Šta zna­či bi­ti že­na u so­ci­ja­li­zmu i post­so­ci­ja­li­ zmu? Že­ne na­vo­de da je rod­na rav­no­prav­nost u post­so­ci­ja­li­stič­koj BiH i na Ko­so­vu da­la re­zul­ta­ te u prav­noj sfe­ri, ali da je sla­ba pri­me­na za­ko­na i gen­der ak­ci­o­nih pla­no­va. Na­i­me, gra­đan­ska i po­li­tič­ka pra­va u post­so­ci­ja­li­zmu na­gla­ša­va­ju se vi­še ne­go so­ci­jal­na i eko­nom­ska, a že­ne sma­tra­ ju da su ova dru­ga pra­va za nji­hov ži­vot va­žni­ ja (ibid. 135). U is­tra­ži­va­nju su uoče­ne raz­li­ke iz­me­đu Ko­so­va i BiH u smi­slu uti­ca­ja so­ci­ja­ li­zma na nji­ho­vo po­zi­ci­o­ni­ra­nje i su­bjek­tiv­no po­i­ma­nje žen­skog iden­ti­te­ta. Na­i­me, pe­riod so­ ci­ja­li­zma je na že­ne iz BiH osta­vio ve­ći trag u smi­slu for­mi­ra­nja žen­skog iden­ti­te­ta, dok že­ne sa Ko­so­va ret­ko spo­mi­nju so­ci­ja­li­stič­ko do­ba kao uti­caj na for­mi­ra­nje iden­ti­te­ta (ibid. 137).

To se naj­ja­sni­je vi­di po to­me što že­ne u fo­kus gru­pa­ma iz BiH po­sma­tra­ju fe­mi­ni­zam iz kla­ sič­ne mark­si­stič­ke fe­mi­ni­stič­ke per­spek­ti­ve, jer one iden­ti­fi­ku­ju kla­si­zam pre ne­go sek­si­zam kao osnov­ni uzrok opre­si­je že­na, upr­kos vi­dlji­vom pro­ble­ma­ti­zo­va­nju rod­nih pi­ta­nja (ibid. 140). Že­ne iz BiH kon­cept „bor­be” raz­u­me­ju unu­tar

kon­cep­tu­al­nog okvi­ra ko­ji su iz­gra­di­li Marks, En­gels i Le­njin. U so­ci­ja­li­stič­koj za­mi­sli že­ne su sa­ve­zni­ci sa mu­škar­ci­ma u re­vo­lu­ci­ja­ma, a fe­mi­ ni­zam se po­i­sto­ve­ći­vao sa bur­žo­a­skim vred­no­ sti­ma ka­pi­ta­li­stič­ke kla­se. Da­kle, fe­mi­nist­ki­nje iz BiH fe­mi­ni­stič­kim pi­ta­nji­ma pri­stu­pa­ju vi­še iz ma­tri­ce je­din­stva sa mu­škar­ci­ma i to u mark­ si­stič­koj vred­no­snoj per­spek­ti­vi. Že­ne sa Ko­so­ va ne po­zi­va­ju se na so­ci­ja­li­stič­ki pe­riod, što je in­te­re­san­tan na­laz, me­đu­tim, za bo­lje raz­u­me­ va­nje ova­kve po­li­ti­ke se­ća­nja po­treb­no je spro­ ve­sti po­seb­no is­tra­ži­va­nje. c) Ver­ska pri­pad­nost. Rad u fo­kus gru­pa­ma, kao i po­da­ci iz ži­vot­nih pri­ča že­na po­ka­za­li su ne­us­ kla­đe­nost iz­me­đu ver­ske iden­ti­fi­ka­ci­je i ni­voa prak­ti­ko­va­nja re­li­gi­ja u BiH i na Ko­so­vu. Fo­kus gru­pe po­ka­zu­ju da bi se ve­ći­na že­na mo­gla svr­ sta­ti ne­gde iz­me­đu mu­sli­man­ke prak­ti­kan­ti­ce i ne­prak­ti­kan­ti­ce, te da je te­ško po­vu­ći stro­gu gra­ni­cu iz­me­đu ver­ni­ce i one ko­ja to ni­je (ibid.

147). Ve­ći­na mu­sli­man­ki u BiH i na Ko­so­vu pred­sta­vlja se­ku­lar­ne ver­ni­ce, od­no­sno one ver­ni­ce ko­je re­li­gi­ju po­sma­tra­ju kao deo svo­je po­ro­dič­ne tra­di­ci­je, dok ve­ći­na prak­ti­kan­ti­ca že­li da nji­ho­va re­li­gi­o­znost bu­de jav­no pri­zna­ ta (ibid. 150). Po­sto­ja­nje zna­čaj­nog re­la­ti­vi­zo­ va­nja u po­što­va­nju islam­skih pro­pi­sa uka­zu­je na kom­plek­snost u for­mi­ra­nju iden­ti­te­ta, te da mu­sli­man­ke ko­ri­ste raz­li­či­te stra­te­gi­je i pro­stor za vi­še­stru­ko po­zi­ci­o­ni­ra­nje. Stra­te­gi­ja im slu­ži da bi se od­re­di­le kao mu­sli­man­ke i kao ume­re­ ne fe­mi­nist­ki­nje u dru­štve­nom kon­tek­stu BiH i Ko­so­va (ibid. 152–153).

U ži­vot­nim pri­ča­ma iz BiH, mu­sli­man­ski iden­ ti­tet je kon­stru­i­san u od­no­su na dru­ge re­li­gi­je, na­ci­je, dok mu­sli­man­ski iden­ti­tet na Ko­so­vu ne sa­dr­ži ta­kve pa­ra­le­le, po­što se ne­ki dru­gi fak­ to­ri po­ka­zu­ju kao zna­čaj­ni dru­gi: obra­zo­va­nje, hi­džab, dr­žav­na po­li­ti­ka (ibid. 197). Me­đu­tim, 348

kóòrdînäte

ono što i prak­ti­kan­ti­ce i ne­prak­ti­kan­ti­ce de­le kao vred­nost je pri­stoj­nost: bi­ti do­bra oso­ba, po­ma­ga­ti lju­di­ma u ne­vo­lji i ne či­ni­ti zlo ni­ko­ me. Mo­že se re­ći da je raz­li­ka iz­me­đu ne­prak­ ti­kan­ti­ca i prak­ti­kan­ti­ca u BiH i na Ko­so­vu u to­me što bi se ne­prak­ti­kan­ti­ce mo­gle od­re­di­ti kao ver­ni­ce bez pri­pa­da­nja, dok se ve­ći­na prak­ ti­kan­ti­ca mo­že od­re­di­ti kao ver­ni­ce sa pri­pa­da­ njem (ibid. 154).

d) Ak­ti­vi­zam – re­li­gi­ja; jav­no/pri­vat­no: hi­džab.

U kon­tek­stu re­tra­di­ci­o­na­li­za­ci­je dru­štve­nih vred­no­sti, ko­ja na­sta­je kra­hom so­ci­ja­li­zma i nje­go­vih osnov­nih dru­štve­nih struk­tu­ra, po­ zi­ci­o­ni­ra­ti se kao fe­mi­nist­ki­nja ni­je dru­štve­no po­želj­no, te že­ne uglav­nom od­bi­ja­ju da se jav­no iz­ja­sne kao fe­mi­nist­ki­nje i da pro­mo­vi­šu fe­mi­ ni­stič­ke vred­no­sti, jer to po­vla­či is­klju­če­nost i mar­gi­na­li­za­ci­ju u pa­tri­jar­hal­noj sva­ko­dne­vi­ci (ibid. 140). Uoče­no je da že­ne sa Ko­so­va, ne­ prak­ti­kan­ti­ce, ima­ju ve­ću sprem­nost da se iz­ ja­sne kao fe­mi­nist­ki­nje, ne­go one iz BiH. Iz ži­ vot­nih pri­ča vi­di se da fe­mi­ni­stič­ki, ak­ti­vi­stič­ki iden­ti­tet, te re­li­gij­ski i se­ku­lar­ni iden­ti­te­ti ni­su fik­sni, ni­ti su uvek po­la­ri­zo­va­ni: oni su u uza­ jam­noj in­ter­ak­ci­ji i pre­pli­ću se na raz­li­či­te na­či­ ne u raz­li­či­tim dru­štve­nim kon­tek­sti­ma. Sve is­ pi­ta­ni­ce su na­vo­di­le da su ih rat i rat­na zbi­va­nja pod­sta­kli da se okre­nu ak­ti­vi­zmu i fe­mi­ni­zmu, kao deo po­tra­ge za sa­mom so­bom.

Po­da­ci su još po­ka­za­li da je „prak­ti­kan­ti­ce vi­ še bri­nuo fe­mi­ni­stič­ki iden­ti­tet u jav­noj sfe­ri i po­mi­re­nje ci­lje­va ko­je pro­mo­vi­šu fe­mi­ni­zam i re­li­gi­ja. Ne­prak­ti­kan­ti­ce su bi­le oba­zri­vi­je u od­no­su na ver­ski iden­ti­tet u jav­noj sfe­ri, na­ ro­či­to hi­džab kao vi­dlji­vi mar­ker žen­skog ver­ nič­kog iden­ti­te­ta (ibid. 166). Na­i­me, jed­no od naj­kon­tro­verz­ni­jih pi­ta­nja u ve­zi sa eman­ci­pa­ ci­jom mu­sli­man­ki je pi­ta­nje po­kri­va­nja i no­še­ 349

nje hi­dža­ba (po­kri­va­nje ma­ra­mom), jer de­ba­ te o hi­dža­bu uzro­ku­ju su­prot­sta­vlje­ne sta­vo­ve mu­sli­man­ki. Ve­ći­na ne­prak­ti­kan­ti­ca na Ko­so­ vu, ali i u BiH, sma­tra da hi­džab ni­je u skla­du sa eman­ci­pa­ci­jom i na­pret­kom že­na. Mo­že se re­ći da že­ne ko­je se po­kri­va­ju sa­mim svo­jom pri­su­stvom iza­zi­va­ju mo­der­nost. „Na­sil­no ot­ kri­ve­ne pred­sta­vlja­ju mo­der­ni­za­ci­ju na­ci­je.

Na­sil­no po­kri­ve­ne pred­sta­vlja­ju po­nov­no us­ po­sta­vlja­nje islam­skog po­ret­ka” (Mi­la­ni 1992: 4). Že­ne ko­je se ne po­kri­va­ju bra­ne svo­je pra­ vo da bu­du mu­sli­man­ke bez hi­dža­ba, te kri­ti­ ku­ju na­met­nu­tu per­cep­ci­ju da sa­mo one že­ne ko­je no­se hi­džab je­su mo­ral­ne i po­bo­žne (Spa­ hić-Ši­ljak 2012: 161).

U tom smi­slu, že­ne ko­je no­se hi­džab tro­stru­ko su obes­pra­vlje­ne: „[...] zbog za­pad­nih per­cep­ci­ ja po­kri­ve­nih mu­sli­man­ki i za­bra­na po­kri­va­nja u ne­kim evrop­skim ze­mlja­ma; zbog se­ku­lar­nih mu­sli­ma­na/ki, ko­je ne že­le da ih po­ve­zu­ju sa ra­di­kal­nim isla­mom (te­ro­ri­zam), te zbog ne­do­ volj­no sna­ge i sa­mo­po­u­zda­nja, što je če­sta od­li­ ka po­kri­ve­nih že­na” (ibid. 163).

Za­klju­čak Na osno­vu ovog oda­bi­ra ne­ko­li­ko va­žnih te­ ma iz is­tra­ži­va­nja či­ji su re­zul­ta­ti ob­ja­vlje­ni u stu­ di­ji Pro­pi­ti­va­nje žen­skih, fe­mi­ni­stič­kih i mu­sli­man­ skih iden­ti­te­ta – post­so­ci­ja­li­stič­ki kon­tek­sti u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni i na Ko­so­vu, za­vr­ši­će­mo pri­kaz knji­ge na­vo­đe­njem ne­ko­li­ko sta­vo­va ko­je sma­tra­mo re­le­ vant­nim: • Že­ne su uglav­nom za „ume­re­ni” fe­mi­ni­zam, jer sma­tra­ju da ra­di­kal­ni fe­mi­ni­zam ra­di­kal­no na­ ru­ša­va dru­štve­ne nor­me i po­ro­dič­ne vred­no­sti, što a pri­o­ri ni­je odr­ži­vo sta­nje.

• Prak­ti­kan­ti­ce ve­ru­ju da je re­li­gi­ja sna­žno psi­ ho­lo­ško i du­hov­no sred­stvo ko­je im po­ma­že da po­sta­nu bo­lje oso­be, te da pro­na­đu unu­tra­šnji mir i sna­gu. Ta­kva per­spek­ti­va na­gla­ša­va zna­čaj

kóòrdînäte

•

•

re­li­gi­je u ljud­skom ži­vo­tu i is­klju­ču­je ne­re­li­gi­o­ zne sve­to­na­zo­re i even­tu­al­nu mo­guć­nost da se mir i sna­ga pro­na­đu van ve­re. Ogra­đu­ju­ći se od ra­di­kal­nog fe­mi­ni­zma, prak­ti­kan­ti­ce pred­la­žu da je bo­lje ko­ri­sti­ti ter­mi­ne po­put žen­skih te­ma ili žen­skih pi­ta­nja.

Mu­sli­man­ke fe­mi­nist­ki­nje se su­o­ča­va­ju sa dvo­ stru­kom dru­štve­nom stig­mom: ne mo­gu oče­ ki­va­ti raz­u­me­va­nje za svoj re­li­gij­ski iden­ti­tet u se­ku­lar­nom okru­že­nju ako no­se hi­džab, a kao fe­mi­nist­ki­nje ni­su pri­hva­će­ne ni u re­li­gij­skom, ni u se­ku­lar­nom okru­že­nju (ibid. 253).

Pi­ta­nje ko­je je po­ka­za­lo ši­ri­nu fe­mi­ni­stič­kih iden­ti­te­ta je pi­ta­nje imam­ske po­zi­ci­je za že­ne.

Iako ne po­sto­je prav­ne ili te­o­lo­ške pre­pre­ke da že­ne bu­du muf­ti­je, pred­sed­ni­ce ver­skih za­jed­ ni­ca ili pre­da­va­či­ce, is­pi­ta­ni­ce su ta pi­ta­nja pot­ pu­no za­ne­ma­ri­le. To po­ka­zu­je struk­tu­ru ko­ja i da­lje po­dr­ža­va strikt­nu rod­nu po­de­lu u ve­zi sa do­de­lje­nim ulo­ga­ma, kao i oču­va­nje hi­je­rar­hij­ ske rod­ne struk­tu­re. Me­đu­tim, že­ne sa Ko­so­va i BiH že­le da že­ne bu­du uklju­če­ne u pro­ces tu­ ma­če­nja isla­ma i da se ne sle­di sle­po po­sto­je­ća in­ter­pre­ta­tiv­na tra­di­ci­ja ko­ja is­klju­ču­je part­ ner­stvo že­na i mu­ška­ra­ca (ibid. 160).

Na kra­ju, na­vo­di­mo sta­vo­ve kri­ti­ke pre­ma mu­ sli­man­skoj za­jed­ni­ci u BiH is­pi­ta­ni­ce Zie, ko­ja je pre­ma na­šem mi­šlje­nu pru­ži­la is­tra­ži­va­či­ca­ma bo­ ga­ta i in­te­re­sant­na is­ku­stve­na na­uč­na oba­ve­šte­nja.

Zia sma­tra da mu­sli­man­ska za­jed­ni­ca u BiH ni­je do­volj­no pro­ak­tiv­na, do­volj­no otvo­re­na i in­klu­ziv­ na ka­ko bi omo­gu­ći­la pro­stor za raz­li­či­te sta­vo­ve; kri­ti­ku­je i dru­ge ver­ske za­jed­nce ko­je ima­ju a pri­o­ ri po­i­ma­nje o isla­mu; ona kri­ti­ku­je i Za­pad uop­šte, ko­ji ima neo­ko­lo­ni­jal­ne i evro­po­cen­trič­ne po­li­ti­ke; Zia kri­ti­ku­je i arap­ski svet zbog mo­no­po­li­zo­va­nja u tu­ma­če­nju isla­ma.

Zia, me­đu­tim, ne upu­ću­je sa­mo kri­ti­ku broj­ nim dru­štve­nim ak­te­ri­ma/ka­ma, već da­je i kon­ kre­tan pred­log ko­ji, na­da­mo se, mo­že bi­ti ve­ći­ni pri­hva­tljiv: ka­ko bi­smo se bo­ri­li pro­tiv ne­zna­nja, pred­ra­su­da i ste­re­o­ti­pa, po­treb­no je obra­zo­va­nje i upo­zna­va­nje sa isla­mom, nje­go­vim raz­li­či­tim i bo­ ga­tim na­sle­đem i in­ter­pre­ta­tiv­nim tra­di­ci­ja­ma (ibid.

199). Či­ni se da obra­zo­va­nje pred­sta­vlja je­dan od naj­va­žni­jih či­ni­la­ca za us­po­sta­vlja­nje rav­no­prav­ nih od­no­sa me­đu po­lo­vi­ma, za po­ve­ća­nje ukup­ne to­le­ran­ci­je u dru­štvu, te da pred­sta­vlja po­je­di­nač­ no naj­va­žni­ji či­ni­lac u in­ter­sek­ci­ji i kom­pa­ti­bil­no­sti iz­me­đu fe­mi­ni­zma i re­li­gij­ske tra­di­ci­je, a na uštrb di­ho­to­mi­je: is­pi­ta­ni­ce ko­je ima­ju vi­ši stu­panj obra­ zo­va­nja, bez ob­zi­ra da li su prak­ti­kan­ti­ce ili ne, sma­ tra­ju da su i re­li­gi­ja i fe­mi­ni­zam na istom za­dat­ku, za­dat­ku pro­ši­ri­va­nja mo­guć­no­sti ljud­skih slo­bo­da.

LI­TE­RA­TU­RA 1.

2.

3.

4.

5.

Anić, Ja­dran­ka Re­be­ka (2011). Ka­ko ra­zu­mje­ti rod? Po­ vi­jest ras­pra­ve i raz­li­či­ta ra­zu­mi­je­va­nja u Cr­kvi. Za­greb: In­sti­tut dru­štve­nih zna­no­sti „Ivo Pi­lar”.

----. (2010). Že­ne u Cr­kvi i dru­štvu. Sa­ra­je­vo – Za­greb: Svje­tlo ri­je­či.

Gru­en­fel­der, Ana Ma­ria (2002). „Fe­mi­ni­stič­ka te­o­lo­gi­ ja. Kri­tič­ki osvrt na me­to­de i glav­na pi­ta­nja”. U: S. Sa­vić (ur.), Fe­mi­ni­stič­ka te­o­lo­gi­ja (22–38). No­vi Sad: Fu­tu­ra pu­bli­ka­ci­je.

----. (1988). „Fe­mi­ni­stič­ka te­o­lo­gi­ja ili ’Smrt pa­tri­jar­hal­ nog Bo­ga’?”. Bo­go­slov­ska smo­tra, vol. 58, br. 1: 29–60.

Mi­la­ni, Far­zanch (1992). The Veil and the Ma­le Eli­te: A Fe­mi­nist In­ter­pre­ta­tion of Wo­men’s Rights in Islam, tran­ sla­ted by Mary Jo La­ke­land. New York: Ba­sic.

Sa­vić, Sven­ka (2002). „In­ter­pre­ta­ci­ja bi­blij­skog tek­sta iz per­spek­ti­ve fe­mi­ni­stič­ke te­o­lo­gi­je: ’Daj mi pi­ti!’ Raz­go­ vor Isu­sa sa že­nom iz Sa­ma­ri­je”. U: S. Sa­vić (ur.), Fe­mi­ ni­stič­ka te­o­lo­gi­ja (62–82). No­vi Sad: Fu­tu­ra pu­bli­ka­ci­je.

Spa­hić-Ši­ljak, Zil­ka (2007). Že­ne, re­li­gi­ja i po­li­ti­ka (dok­ tor­ska di­ser­ta­ci­ja). No­vi Sad: Aso­ci­ja­ci­ja cen­ta­ra za in­ ter­di­sci­pli­nar­ne i mul­ti­di­sci­pli­nar­ne stu­di­je i is­tra­ži­va­ nja (ACIM­SI) – Cen­tar za rod­ne stu­di­je.

----. (2012). Pro­pi­ti­va­nje žen­skih, fe­mi­ni­stič­kih i mu­sli­ man­skih iden­ti­te­ta – post­so­ci­ja­li­stič­ki kon­tek­sti u BiH i na Ko­so­vu. Sa­ra­je­vo: Cen­tar za in­ter­di­sci­pli­nar­ne post­ di­plom­ske stu­di­je, Uni­ver­zi­tet u Sa­ra­je­vu.

350

351

kóòrdînäte

UDC 821.163.41.09 Jovanov S.

Al­mir Ba­šo­vić, Sa­ra­je­vo

Tra­ge­di­ja i vi­šak isto­ri­je (Sve­ti­slav Jo­va­nov, Ju­nak i sud­bi­na. Po­e­ti­ka ne­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je, Ste­ri­ji­no po­zor­je, No­vi Sad, 2011)

Knji­ga Sve­ti­sla­va Jo­va­no­va Ju­nak i sud­bi­na jed­ na je od onih knji­ga ko­je bit­no od­re­đu­je nji­hov pod­ na­slov. U ovom slu­ča­ju, i struk­tu­ru knji­ge i nje­ne do­me­te bit­no od­re­đu­je ozbilj­no shva­će­na od­red­ni­ca iz pod­na­slo­va, ko­ja gla­si: Po­e­ti­ka ne­mač­ke ro­man­ ti­čar­ske tra­ge­di­je. Oprav­da­nost uvo­đe­nja poj­ma po­ e­ti­ka vi­dlji­va je ka­ko iz de­fi­ni­ra­nja pred­me­ta ra­da, nje­go­vog me­to­do­lo­škog okvi­ra i ci­lja is­tra­ži­va­nja ta­ko i iz iz­bo­ra kor­pu­sa na ko­jem se tvrd­nje o ka­ rak­te­ri­sti­ka­ma nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je „pro­vje­ra­va­ju”. Kor­pus na ko­jem se raz­ma­tra po­e­ ti­ka nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je či­ne Eg­mont Jo­ha­na Vol­fgan­ga Ge­tea (Jo­hann Wol­fgang Go­et­ he), Va­len­štajn (Wal­len­ste­in) Fri­dri­ha Ši­le­ra (Fri­ e­drich Schil­ler) i Dan­to­no­va smrt Ge­or­ga Bih­ne­ra (Ge­org Büchner). Za­pra­vo, u slu­ča­ju ove knji­ge mo­ žda bi bi­lo tač­ni­je re­ći da je iza­bra­ni kor­pus od­re­dio me­to­do­lo­gi­ju i pri­stup sa­mom pro­ble­mu nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je. Na­i­me, Jo­va­nov za ne­ku vr­stu po­la­zne osno­ve uzi­ma tvrd­nju Đer­đa Lu­ka­ča (György Lukács) iz knji­ge Isto­ri­ja raz­vo­ja mo­der­ne dra­me o to­me da nje­mač­ku ro­man­ti­čar­sku tra­ge­di­ju bit­no obi­lje­ža­va pri­su­stvo isto­rij­skog osje­ća­nja ko­ je je pa­ra­lel­no sa ro­man­ti­čar­skim in­di­vi­du­a­li­zmom, što uka­zu­je na kon­ti­nu­i­tet iz­me­đu ko­ma­da naj­zna­

čaj­ni­jih pred­stav­ni­ka nje­mač­kog ro­man­ti­zma – Ge­ tea i Ši­le­ra – sa Bih­ne­ro­vim dje­lom Dan­to­no­va smrt.

Iz­bor ana­li­tič­ko-isto­rij­skog mje­ri­la u od­re­đi­va­ nju op­se­ga nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je zna­či i bi­ra­nje per­spek­ti­ve ko­ja će Jo­va­no­vu omo­gu­ći­ti raz­ ma­tra­nje po­je­di­nač­nih dra­ma unu­tar kon­ti­nu­i­te­ta ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je kao cje­lo­vi­tog i or­gan­skog fe­no­me­na. Či­nje­ni­ca da je Jo­va­nov pri raz­ma­tra­nju pred­me­ta ra­da kre­nuo od kon­kret­nih dra­ma ta­ko­ đer svje­do­či o ve­zi ove knji­ge sa po­e­ti­kom. Na­i­me, za raz­li­ku od da­nas do­mi­nant­nih pri­stu­pa knji­žev­ no­sti u okvi­ru ko­jih se knji­žev­no dje­lo tre­ti­ra kao is­po­lja­va­nje ne­kih op­ćih struk­tu­ra, Ju­nak i sud­bi­na Sve­ti­sla­va Jo­va­no­va ne spa­da u knji­ge ko­je tra­ga­ju za od­go­vo­rom na pi­ta­nje po če­mu su iza­bra­ne dra­me iste, već se tu vje­ru­je u nji­ho­vu po­je­di­nač­nost i tra­ga se za na­či­nom na ko­ji te dra­me svo­jom po­seb­no­šću svje­do­če o raz­vo­ju žan­ra ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je, i tra­ge­di­je uop­će.

To, ta­ko­đer, zna­či da se ra­di o pri­stu­pu ko­ji iz­ bje­ga­va na­si­lje nad ma­te­ri­ja­lom, jer Jo­va­nov ni­je na­ pi­sao na­uč­no dje­lo u ko­jem bi, ka­ko je to for­mu­li­rao Mi­hail Bah­tin, svi­jest na­u­ke kao jed­na i je­din­stve­na pod­re­đi­va­la se­bi sve sa či­me ima do­di­ra i ob­li­ko­

352

kóòrdînäte

va­la svoj pred­met is­klju­či­vo kao obje­kat. Na­pro­tiv, ba­ve­ći se nje­mač­kom ro­man­ti­čar­skom tra­ge­di­jom, Jo­va­nov se po­ka­zu­je kao uče­nik kla­sič­nih po­e­ti­ka po to­me što na knji­žev­nost i pro­blem ko­jim se ba­vi gle­da iz­nu­tra; nje­go­vo či­ta­nje ro­man­ti­čar­skih dra­ ma je­ste ak­tiv­ni di­ja­log sa tim dra­ma­ma, a nje­gov po­gled na ro­man­ti­čar­sku tra­ge­di­ju bit­no od­re­đu­ju osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke sa­mog ro­man­ti­zma. To je vi­ dlji­vo u svim aspek­ti­ma ove knji­ge.

Na pri­mjer, pred­met ra­da je de­fi­ni­ran kao sa­ gle­da­va­nje fe­no­me­na žan­ra i su­bjek­ta kroz od­nos iz­me­đu ju­na­ka i sud­bi­ne u nje­mač­koj ro­man­ti­čar­ skoj tra­ge­di­ji. Već pri de­fi­ni­ra­nju ovih fe­no­me­na po­ka­zu­je se u ko­joj mje­ri Jo­va­nov uzi­ma u ob­zir na­ slje­đe ro­man­ti­zma. Po­la­ze­ći od su­bjek­tiv­no­sti kao jed­nog od te­melj­nih na­če­la ro­man­ti­čar­ske knji­žev­ no­sti, Jo­va­nov ju­na­ka de­fi­ni­ra kao no­si­o­ca su­bjek­ tiv­nog prin­ci­pa. De­fi­ni­ra­nje su­bjek­ta kod Jo­va­no­va se, sa­svim u skla­du sa ro­man­ti­zmom kao po­sljed­ njom ve­li­kom po­bu­nom pro­tiv ra­ci­o­nal­no shva­će­ ne umjet­no­sti, za­sni­va na ot­po­ru pre­ma kar­te­zi­jan­ skom su­bjek­tu o ko­jem Mi­šel Fu­ko (Mic­hel Fo­u­ca­ ult) u svo­joj knji­zi Her­me­ne­u­ti­ka su­bjek­ta pi­še da je kao ta­kav po­stao spo­so­ban za isti­nu, da ne­ma po­tre­ bu za sop­stve­nim pre­o­bra­ža­va­njem, jer je do­volj­no da taj su­bjekt bu­de ono što je­ste pa da u sa­zna­va­nju ima pri­stup isti­ni ko­ji mu otva­ra nje­go­va sop­stve­na struk­tu­ra. U knji­zi Ju­nak i sud­bi­na su­bjekt se shva­ta kao uzor, ide­al­ni mo­del ko­jem sva­ka in­di­vi­du­al­nost te­ži, što ga pri­bli­ža­va su­bjek­tu ka­ko se on shva­tao unu­tar pla­to­ni­stič­kog i kr­šćan­skog kul­tur­nog kru­ga; to je su­bjekt ko­ji, ka­že Fu­ko, kao ta­kav ni­je spo­so­ ban za isti­nu uko­li­ko ne ostva­ri na se­bi sa­mom od­ re­đe­ni broj ope­ra­ci­ja, pre­o­bra­ža­ja i pro­mje­na.

Dru­gi po­jam ko­ji na­la­zi­mo u de­fi­ni­ra­nju pred­ me­ta ra­da, po­jam žan­ra, ta­ko­đer se po­ve­zu­je sa ro­man­ti­čar­skim na­če­li­ma. Ako u ve­zi sa ro­man­ti­ zmom – tom ne baš ko­he­rent­nom stil­skom for­ma­ ci­jom – po­sto­ji ne­ki kon­sen­zus, on­da se on ogle­da u či­nje­ni­ci da ro­man­ti­zam na ve­li­ka vra­ta uvo­di 353

isto­rič­nost. Iz­dva­ja­ju­ći če­ti­ri osnov­na žan­rov­ska ele­men­ta u nje­mač­koj ro­man­ti­čar­skoj tra­ge­di­ji – tra­gič­kog ju­na­ka, sud­bi­nu, tra­gič­ki su­kob i za­plet – da­kle, iz­dva­ja­ju­ći in­stru­men­te za ana­li­zu kon­kret­ nih dra­ma, Jo­va­nov kre­će od Že­ne­to­vog (Ge­net­te) na­gla­ša­va­nja žan­ro­va kao isto­rij­ske ka­te­go­ri­je, od­u­ sta­ju­ći od bi­lo ka­kvih nor­ma­tiv­nih de­fi­ni­ci­ja, a kao naj­bit­ni­ju pret­po­stav­ku žan­ra nje­mač­ke ro­man­ti­ čar­ske tra­ge­di­je Jo­va­nov na­vo­di či­nje­ni­cu da upra­vo isto­ri­ja kao no­vi uni­ver­zal­ni po­re­dak po­sta­je sud­bi­ na mo­der­nog tra­gič­kog ju­na­ka.

Ta­ko­đer, u isto­rij­sko-kri­tič­kom pre­gle­du, ko­ji u knji­zi pret­ho­di de­fi­ni­ra­nju op­ćih pret­po­stav­ki žan­ra nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je, u ob­zir se uzi­ma­ ju an­tič­ka i Šek­spi­ro­va (Sha­ke­spe­a­re) tra­ge­di­ja kao uzo­ri ko­ji su ro­man­ti­ča­ri­ma sta­ja­li na ras­po­la­ga­nju pri nji­ho­vom pi­sa­nju tra­ge­di­ja, pi­sa­nju ko­je je bi­lo svo­je­vr­sni od­go­vor na „na­log epo­he” ko­ji ti auto­ri za­ti­ču. S jed­ne stra­ne, o an­tič­koj i Šek­spi­ro­voj tra­ ge­di­ji se raz­mi­šlja kao o for­ma­ma ko­je su omo­gu­ ći­le ro­man­ti­čar­sku tra­ge­di­ju, a s dru­ge stra­ne se o tim for­ma­ma raz­mi­šlja ta­ko da se iz njih iz­dva­ja­ ju te­melj­ni od­no­si ko­je će ro­man­ti­čar­ska tra­ge­di­ja pre­o­bli­ko­va­ti, nu­de­ći svoj spe­ci­fič­ni od­go­vor na te­ melj­na pi­ta­nja o svi­je­tu i čo­vje­ku. U tom smi­slu se u an­tič­koj tra­ge­di­ji na­gla­ša­va su­če­lja­va­nje in­di­vi­du­ al­nog aspek­ta i in­stan­ce Nu­žno­sti; an­tič­ka tra­ge­di­ ja se kao for­ma za­sni­va na po­bje­di sud­bi­ne, po­ra­zu su­bjek­tiv­nog prin­ci­pa, ali i pre­ži­vlja­va­nju tra­gič­kog ju­na­ka ko­ji ovaj prin­cip za­stu­pa. U Šek­spi­ro­voj tra­ ge­di­ji na­gla­ša­va se ne­po­mir­lji­vi su­kob in­di­vi­du­al­ nog ju­na­ka kao za­stup­ni­ka su­bjek­tiv­nog prin­ci­pa s unu­tra­šnjim i spo­lja­šnjim in­stan­ca­ma Pri­ro­de kao sud­bi­ne; taj su­kob uvi­jek se za­vr­ša­va po­bje­dom sud­ bi­ne, tj. smr­ću tra­gič­kog ju­na­ka, ali i po­bje­dom su­ bjek­tiv­nog prin­ci­pa ko­ji on za­stu­pa.

Ovaj isto­rij­sko-kri­tič­ki pre­gled na naj­bo­lji na­ čin svje­do­či o or­gan­skoj po­ve­za­no­sti di­ja­kro­nij­ske i sin­kro­nij­ske per­spek­ti­ve u knji­zi Ju­nak i sud­bi­na.

Jo­va­nov lik shva­ta kao spoj iden­ti­te­ta i funk­ci­je, pri

kóòrdînäte

če­mu se in­di­vi­du­al­nost tre­ti­ra kao aspekt iden­ti­te­ ta ko­ji obi­lje­ža­va čo­vje­ka kao ne­po­no­vlji­vu lič­nost, skup nje­go­vih spe­ci­fič­nih oso­bi­na po ko­ji­ma se on raz­li­ku­je od dru­gih lič­no­sti, što upu­ću­je na pa­ra­le­ lu sa di­fe­ren­ci­ra­nim ka­rak­te­rom iz re­ne­san­sne tra­ ge­di­je, ko­ji je po pra­vi­lu svje­stan svo­jih raz­li­ka u od­no­su na dru­ge lju­de i na te raz­li­ke je uglav­nom po­no­san. S dru­ge stra­ne, su­bje­kat se ozna­ča­va kao ide­al­ni mo­del, što upu­ću­je na pa­ra­le­lu sa psi­ho­lo­ški ne­di­fe­ren­ci­ra­nim he­ro­jem an­tič­ke tra­ge­di­je ko­ji je uvi­jek bio i ideal – sli­ka Uni­ver­zu­ma.

Od­nos iz­me­đu ovih ra­zi­na ju­na­ka, na­pe­tost ko­ ju ka­rak­te­ri­sti­ke ju­na­ka uzo­ra gra­de unu­tar ju­na­ka nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je, u kon­kret­nim ana­li­za­ma će se po­ka­za­ti po­seb­no pla­u­zi­bil­nim pri na­vo­đe­nju mno­go­broj­nih pa­ra­le­la ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je sa an­tič­kom i Šek­spi­ro­vom tra­ge­di­jom.

Na pri­mjer, u ve­zi sa Ge­te­o­vim Eg­mon­tom an­tič­ko na­slje­đe na­gla­ša­va se kao do­pu­na i pro­tiv­te­ža utje­ ca­ji­ma Šek­spi­ra i is­ku­stvi­ma Sturm und Drang-a, a uvo­de se i uvjer­lji­ve pa­ra­le­le Eg­mont–Ha­mlet, Kla­ ri­ca–Ofe­li­ja... Kod Ši­le­ra se li­ko­vi raz­ma­tra­ju kroz us­po­red­bu sa ide­al­nim ma­ska­ma po uzo­ru na an­tič­ ku tra­ge­di­ju, uvo­di se i pa­ra­le­la Va­len­štajn–Ha­mlet i raz­ma­tra se ve­za iz­me­đu ovog Ši­le­ro­vog ko­ma­da i Šek­spi­ro­vog Mag­be­ta (Mac­beth) kao uzo­ra. U ve­ zi sa Bih­ne­rom, na­gla­ša­va se nje­go­vo osla­nja­nje na Šek­spi­ro­vu stra­te­gi­ju „udva­ja­nja” scen­ske ilu­zi­je, iz­ vo­di se efek­tan za­klju­čak o de­gra­da­ci­ji ha­mle­tov­ske me­ta­fo­re kon­struk­tiv­nog lu­di­la, po­ka­zu­je se ka­ko Šek­spi­ro­va me­ta­fo­ra kod Bih­ne­ra po­sta­je do­slov­no tra­gič­ka eg­ze­ku­ci­ja...

Ove us­po­red­be tra­ge­di­ja nje­mač­kih dra­ma­ti­ča­ ra sa an­tič­kim i Šek­spi­ro­vim uzo­ri­ma ni­su sa­me se­bi svr­ha, već naj­če­šće slu­že da se po­mo­ću njih po­sre­ du­je di­na­mič­ni od­nos me­đu dra­ma­ma na ko­ji­ma se po­ka­zu­ju oso­bi­ne nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­ je, kao što je to na pri­mjer slu­čaj sa pa­ra­le­lom iz­ me­đu Dan­to­na i Ha­mle­ta, pu­tem ko­je se ob­ja­šnja­va ve­za Bih­ne­ro­vog ju­na­ka sa ju­na­ci­ma Ge­tea i Ši­le­ra

(ta ve­za se ogle­da u pro­ti­vr­ječ­no­sti sa­mo­svje­sne in­ di­vi­due), a slič­no sto­je stva­ri i sa po­re­đe­njem Lu­ sil–Kla­ri­ca–Ofe­li­ja. Po­re­đe­nje nje­mač­kih ro­man­ ti­čar­skih tra­ge­di­ja po­sre­do­va­no je da­kle nji­ho­vim od­no­som pre­ma uzo­ri­ma. Ovo na­gla­ša­va­nje slič­no­ sti me­đu ju­na­ci­ma nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­ di­je, s jed­ne, i an­tič­kih od­no­sno Šek­spi­ro­vih ju­na­ka, s dru­ge stra­ne, Jo­va­no­vu slu­ži da što ja­sni­je na­gla­si i raz­li­ke me­đu dra­ma­ma tro­ji­ce nje­mač­kih dra­ma­ ti­ča­ra ko­ji­ma se ba­vi. (Mo­glo bi se re­ći da do­sljed­ nost ovog po­stup­ka či­ni vi­dlji­vim to da je Sve­ti­slav Jo­va­nov i dra­ma­turg, da­kle čo­vjek iz dram­ske i po­ zo­ri­šne prak­se, s ob­zi­rom na či­nje­ni­cu da se dra­ma mo­že shva­ti­ti kao for­ma po­sre­do­va­nja i ubla­ža­va­nja opo­zi­ci­ja te da se gra­di na fon­du za­jed­ni­štva me­đu en­ti­te­ti­ma po­mo­ću ko­jeg raz­li­ke po­či­nju pro­iz­vo­di­ ti zna­če­nje.)

Po­stu­pak us­po­red­be ju­na­ka kod Ge­tea, Ši­le­ra i Bih­ne­ra do­vo­di do zna­čaj­nih ot­kri­ća o pro­mje­na­ ma ko­je ju­nak unu­tar nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ ge­di­je do­ži­vlja­va. Ta­ko se u ve­zi sa Ge­te­o­vim ju­na­ kom Eg­mon­tom sa­mo­svi­jest li­ka ot­kri­va kao kraj­nji cilj, kao na­čin da se ju­nak smi­sa­o­no za­o­kru­ži, jer se kon­sti­tu­i­ra­njem te sa­mo­svi­je­sti obez­vr­je­đu­je smrt, a nje­go­vo pri­bli­ža­va­nje ide­al­nom mo­de­lu su­bjek­ta se ot­kri­va kao pre­tva­ra­nje u sim­bol, uto­pij­ski pu­to­ kaz. Već kod Ši­le­ra, su­bjek­tiv­ni prin­cip se re­la­ti­vi­zi­ ra, ju­na­ko­vo pri­kla­nja­nje ide­o­lo­škom sta­vu do­vo­di do sim­bo­lič­ke i do­slov­ne frag­men­ta­ci­je ju­na­ko­vog iden­ti­te­ta. Kod Bih­ne­ra se uka­zu­je na pro­ces pot­pu­ ne sa­mo­de­struk­ci­je su­bjek­tiv­nog prin­ci­pa.

Uzi­ma­nje u ob­zir na­če­la ro­man­ti­čar­ske po­e­ti­ ke pri­li­kom raz­ma­tra­nja oso­bi­na nje­mač­ke ro­man­ ti­čar­ske tra­ge­di­je u knji­zi Ju­nak i sud­bi­na vi­dlji­vo je i po to­me što Jo­va­nov u svim dra­ma­ma nje­mač­ kog ro­man­ti­zma ko­ji­ma se ba­vi na­gla­ša­va an­ti­me­ ta­fi­zič­ko po­i­ma­nje stvar­no­sti. U ve­zi sa Eg­mon­tom do­slov­no se po­ka­zu­je da se moć vi­še ne te­me­lji na me­ta­fi­zič­kim raz­lo­zi­ma već se ra­di o pot­pu­no se­ ku­la­ri­zi­ra­noj, svje­tov­noj mo­ći pri­nu­de, a sa­ma te­ma 354

kóòrdînäte

re­li­gi­je je­ste tek je­dan od us­put­nih po­vo­da za tra­gič­ ki su­kob. U ve­zi sa Va­len­štaj­nom ka­že se da po­re­dak ko­ji isto­ri­ja kao na­če­lo uni­ver­zal­nog tra­gič­kog po­ ret­ka (to jest kao sud­bi­na) za­sni­va, ne po­sje­du­je ni naj­ma­nji trag me­ta­fi­zič­ke kom­po­nen­te. Kod Bih­ne­ ra se pre­po­zna­je ne­u­spjeh Dan­to­no­vog po­ku­ša­ja da svo­ju eg­zi­sten­ci­jal­nu si­tu­a­ci­ju osmi­sli po­zi­va­njem na ne­ko me­ta­fi­zič­ko na­če­lo, što se po­seb­no na­gla­ša­ va nje­go­vom us­po­red­bom sa Isu­som kao ju­na­ko­vim uzo­rom.

Iz ovih pri­mje­ra ja­sno je da Jo­va­nov ro­man­ti­ čar­sku tra­ge­di­ju ne tre­ti­ra kroz od­nos čo­vjek–bog, ko­ji je bio te­melj za po­sto­ja­nje tra­ge­di­je u svim epo­ ha­ma pri­je ro­man­ti­zma, a to su od­nos čo­vje­ka i rav­ no­du­šnog bo­ga u an­tič­koj tra­ge­di­ji, od­nos čo­vje­ka i kr­šćan­skog do­brog Bo­ga, ko­ji je bdio nad svi­je­tom Šek­spi­ro­vih tra­ge­di­ja, i od­nos čo­vje­ka i od­sut­nog Bo­ga kod Ra­si­na (Ra­ci­ne). Na iz­vje­stan na­čin, Jo­va­ nov iz­vla­či kraj­nje im­pli­ka­ci­je iz či­nje­ni­ce da po­jam sud­bi­ne u ro­man­ti­čar­skoj tra­ge­di­ji gu­bi sve svo­je me­ta­fi­zič­ke atri­bu­te, a da je čo­vjek mo­der­nog svi­ je­ta ba­čen u isto­ri­ju, da­kle ba­čen me­đu dru­ge lju­de.

Za­pra­vo bi se mo­glo re­ći da de­talj­nom ana­li­ zom od­no­sa ju­na­ka i sud­bi­ne u nje­mač­koj ro­man­ti­ čar­skoj tra­ge­di­ji Jo­va­nov uka­zu­je na isto­rič­nost sa­me ide­je isto­ri­je. On pr­vo po­ka­zu­je da Ge­te u Eg­mon­tu uspi­je­va uob­li­či­ti no­vi i dru­ga­či­ji kon­cept tra­gič­kog uni­ver­zal­nog po­ret­ka – kon­cept za­sno­van na na­če­ lu isto­ri­je kao sud­bi­ne. Za­tim se kod Ši­le­ra isto­ri­ja kao sud­bi­na kon­sti­tu­i­ra u vi­du „vje­štač­kih ni­ti”, kao sre­di­šnje na­če­lo uni­ver­zal­nog i im­pe­ra­tiv­nog ide­o­ lo­škog me­ha­ni­zma. Da bi, ka­ko na kra­ju uvjer­lji­vo po­ka­zu­je Jo­va­nov, kod Bih­ne­ra isto­ri­ja kao na­če­lo ostva­re­ne ko­lek­tiv­ne slo­bo­de pre­ra­sla u te­ror uto­ pi­je ko­ji spro­vo­di bez­lič­na ma­sa. U tom smi­slu ova knji­ga nam nu­di sli­ku Ge­tea kao jed­ne od te­melj­nih fi­gu­ra ne sa­mo nje­mač­kog ro­man­ti­zma, već i fi­gu­ re ko­ja svo­jim dje­lom do­vr­ša­va sta­re sno­ve svjet­ske knji­žev­no­sti o ra­ju na ze­mlji, a Bih­ner se po­ka­zu­ je kao je­dan od pr­vih post­mo­der­nih an­ti­u­to­pi­sta.

355

Za Ši­le­ra bi se, ka­ko je to u svom tek­stu „Fri­e­drich Schil­ler i če­žnja za tra­ge­di­jom” du­ho­vi­to pri­mi­je­tio Dže­vad Ka­ra­ha­san, i ov­dje mo­glo re­ći da se mo­žda su­vi­še do­bro ra­zu­mi­je­vao sa svo­jom epo­hom.

Iz na­či­na na ko­ji Sve­ti­slav Jo­va­nov gra­di knji­ gu kao cje­li­nu ta­ko­đer bi se mo­gao iz­vu­ći za­klju­čak o nje­go­vom po­ku­ša­ju da svo­ju po­e­ti­ku nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je gra­di po uzo­ru na kla­sič­ ne po­e­ti­ke. Iz go­re­na­ve­de­nog ja­sno je da su kod Jo­va­no­va te­melj­ni pro­ble­mi nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ ske tra­ge­di­je de­fi­ni­ra­ni kao od­nos ju­na­ka i sud­bi­ne, tre­ti­ra­ni kao or­gan­ski fe­no­me­ni ko­ji se kod Ge­tea ra­đa­ju, kod Ši­le­ra od­ra­sta­ju, a kod Bih­ne­ra umi­ru.

Ova­kav od­nos pre­ma cje­li­ni knji­ge ne po­ka­zu­je sa­ mo do­sljed­nost ili is­prav­nost iza­bra­ne me­to­do­lo­ gi­je, već upu­ću­je na jed­nu mo­žda va­žni­ju stvar: na či­nje­ni­cu da Jo­va­nov, sa­svim po uzo­ru na kla­sič­ne po­e­ti­ke, knji­žev­no dje­lo i pro­ble­me ko­ji­ma se ba­vi tre­ti­ra kao or­gan­ske fe­no­me­ne.

Ova­kav iz­bor Sve­ti­sla­va Jo­va­no­va „oprav­da­va” i nje­go­vu od­lu­ku da iz kor­pu­sa iz­o­sta­vi dra­me Hajn­ ri­ha fon Klaj­sta (He­in­rich von Kle­ist), dra­me ko­je bi se sa gle­di­šta isto­ri­je nje­mač­ke knji­žev­no­sti te­ško mo­gle iz­bje­ći pri ras­pra­vi o nje­mač­koj ro­man­ti­čar­ skoj tra­ge­di­ji. Jo­va­no­vu je, me­đu­tim, mno­go va­žni­je in­si­sti­ra­nje na in­te­gral­no­sti i pi­ta­nju or­gan­skog raz­ vo­ja nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je, i tra­ge­di­je uop­će. Bi­ra­ju­ći u svoj iza­bra­ni kor­pus Bih­ne­ra, ko­ji sto­ji na ru­bu ro­man­ti­zma, umje­sto Klaj­sta, ko­ji je svo­je tra­ge­di­je pi­sao mi­mo ili čak pro­tiv ro­man­ti­ zma (zbog če­ga je od su­vre­me­ni­ka bio do­stoj­no na­ gra­đen šut­njom), Jo­va­nov nje­mač­ku ro­man­ti­čar­sku tra­ge­di­ju že­li raz­ma­tra­ti i unu­tar tro­u­gla autor–dje­ lo–či­ta­lac, uzi­ma­ju­ći u ob­zir da­kle tri­ja­du ka­rak­te­ri­ stič­nu za kla­sič­ne po­e­ti­ke, vo­de­ći ra­ču­na i o mje­stu ko­je knji­žev­no dje­lo za­u­zi­ma unu­tar si­ste­ma vri­jed­ no­sti ka­rak­te­ri­stič­nog za ne­ku epo­hu.

Ta­ko­đer, knji­gu bit­no ob­li­ku­je i či­nje­ni­ca da se u njoj ne raz­ma­tra­ju Ra­si­no­ve tra­ge­di­je, što mo­žda svje­do­či o po­vje­re­nju ko­je Jo­va­nov ima u svo­je či­ta­

kóòrdînäte

o­ce. Či­ta­va bi se knji­ga na­i­me mo­gla shva­ti­ti i kao do­pu­na jed­no­stra­nih de­fi­ni­ci­ja te­a­tra mo­der­nog re­ a­li­zma, ko­ji Fren­sis Fer­ga­son (Fran­cis Fer­gus­son) u svo­joj zna­čaj­noj knji­zi Po­jam po­zo­ri­šta na­zi­va de­ge­ ne­ri­sa­nim ob­li­kom Ra­si­no­vog te­a­tra ra­zu­ma. Ja­sno je da mje­sto ko­je isto­ri­ja ima u ro­man­ti­čar­skoj tra­ ge­di­ji je­ste naj­va­žni­ji aspekt po ko­jem se ta tra­ge­di­ja raz­li­ku­je od tra­ge­di­je ra­zu­ma kao for­me obi­lje­že­ne, ka­ko ka­že Fer­ga­son, ide­al­nim van­vre­men­skim tre­ nut­kom rad­nje. Pa­žlji­vim či­ta­njem knji­ge Ju­nak i sud­bi­na mo­glo bi se za­klju­či­ti da pa­si­vi­za­ci­ja ju­na­ka u ro­man­ti­zmu i ne­sta­nak isto­ri­je kao okvi­ra unu­tar ko­jeg bi bi­lo mo­gu­će smi­sle­no dje­lo­va­nje tog ju­na­ ka, lo­gič­no do­vo­de do pi­ta­nja o dalj­njim mo­guć­no­ sti­ma ari­sto­te­lov­ske dra­ma­tur­gi­je. U ve­zi s isto­rij­ skim sli­je­dom epo­ha evrop­ske kul­tu­re ko­je su bi­le spo­sob­ne za tra­ge­di­ju, to bi zna­či­lo da i ro­man­ti­čar­ ska tra­ge­di­ja – kao i tra­ge­di­ja ra­zu­ma – za­vr­ša­va u dra­mi ap­sur­da, a u ve­zi s od­no­som ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je pre­ma kla­si­ci­stič­koj tra­ge­di­ji to bi zna­či­lo

da nas ono pro­tiv če­ga se bu­ni­mo po­ne­kad ob­li­ku­je u jed­na­koj mje­ri kao i na­slje­đe ko­je pri­hva­ta­mo.

Na kra­ju, ve­za iz­me­đu ove po­e­ti­ke nje­mač­ke ro­man­ti­čar­ske tra­ge­di­je i kla­sič­nih po­e­ti­ka vi­dlji­va je i iz či­nje­ni­ce da Jo­va­nov umjet­nost tre­ti­ra i kao ko­mu­ni­ka­ci­ju u vre­me­nu. Tra­ga­ju­ći za pi­ta­njem o na­slje­đu (Ari­sto­tel bi re­kao: učin­ku?) ro­man­ti­čar­ ske tra­ge­di­je, Jo­va­nov umje­sto la­men­ti­ra­nja nad ne­mo­guć­no­šću tra­ge­di­je u na­šem do­bu, dra­me nje­mač­kog ro­man­ti­zma či­ta pod­sje­ća­ju­ći nas na jed­nu va­žnu či­nje­ni­cu: osim tra­ge­di­je kao „naj­e­ vrop­ski­je od svih for­mi”, raz­ne uto­pi­je i po­seb­no na­či­ni re­a­li­zi­ra­nja tih uto­pi­ja u stvar­no­sti ta­ko­đer su iz­ra­zi­to evrop­ski. Či­ta­ju­ći tra­ge­di­je nje­mač­kih ro­man­ti­ča­ra iz po­zi­ci­je čo­vje­ka sa is­ku­stvom „vi­ ška isto­ri­je”, Jo­va­nov nas knji­gom Ju­nak i sud­bi­na pod­sje­ća da u svi­je­tu agre­siv­nih ras­ta­ka­nja i čo­vje­ ka i knji­žev­nog dje­la u raz­li­či­tim im­per­so­nal­nim si­ste­mi­ma, ve­li­ku knji­žev­nost ipak či­ta­mo iz vla­ sti­te ko­že.

356

357

kóòrdînäte

UDC 37.036:792(035) UDC 371.382-057.874

Vesna Ždrnja, Novi Sad

Igrajmo se igre „Vodič kroz kreativni dramski proces”, BAZAART, Beograd, 2012. „To play needs much work.

But when we experience the work as play, then it is not work any more.

A play is play.” Peter Brook, 1968. „Da bi se igralo, treba mnogo rada.

Ali ako rad doživimo kao igru, onda to više nije rad.

Predstava je igra.” Piter Bruk, 1968.

Čemu služi?1 Scena I Sinopsis 1 Upravo ste stekli svoju dragocenu diplomu Filozofskog fakulteta i puni poleta ulećete u kancelariju direktorke gimnazije u svome gradu. Preporučili 1 Pod­na­slo­vi su aso­ci­ja­ci­ja na jed­nu ver­bal­nu igru ko­ju po­ne­kad igram sa svo­jim stu­den­ti­ma. Igra se zo­ve „Ho­mo­ni­mi” i iz­gle­da ova­ko: je­dan član gru­pe iza­đe iz pro­sto­ri­je da ne bi čuo šta se u njoj do­ga­đa. Osta­li pro­na­đu je­dan zgo­dan ho­mo­nim (reč ko­ja ima je­ dan ob­lik, a raz­li­či­ta zna­če­nja) i po­de­le se u ono­li­ko gru­pa ko­li­ko zna­če­nja pro­na­đu. On­da po­zo­vu onog čla­na ko­ji je iza­šao. On ima pra­va da po­sta­vi tri ili če­ti­ri pi­ta­nja sva­koj gru­pi. Od­go­vo­ri tre­ba da bu­du isti­ni­ti, ali ne pre­vi­še di­rekt­ni (ovo već za­vi­si od uz­ra­sta uče­sni­ka). Pi­ta­nja su: Če­mu slu­ži? Ka­ko iz­gle­da? Da li ti se svi­đa?

Ako je baš te­ško po­go­di­ti, po­ga­đač mo­že da po­sta­vi i če­tvr­to pi­ta­ nje: Gde se na­la­zi? Cilj je da po­ga­đač ot­kri­je za­mi­šlje­nu reč.

Ova igri­ca mo­že, a ne mo­ra da ima ve­ze sa „Vo­di­čem kroz kre­a­tiv­ ni dram­ski pro­ces”. Do­šla sam do ovih pod­na­slo­va sa­svim spon­ ta­no. Mo­žda za­to što su mi se uči­ni­li po­ma­lo kre­a­tiv­ni i po­ma­lo dram­ski... A ova fu­sno­ta tre­ba da vam po­mog­ne da od­mah shva­ti­ te ka­kav će­te tekst či­ta­ti. (Sad bi tre­ba­lo ov­de da do­đe je­dan „smaj­ li”, ali po­što ta­kvu vr­stu emo­ci­o­nal­nih sim­bo­la još ni­smo uvr­sti­li u zva­nič­ni pra­vo­pis, vi za­mi­sli­te jed­no osmeh­nu­to li­ce – to sam ja!)

su vas za zamenu! Baš imate sreće! Danas se sa tom diplomom teško dobija posao, makar i privremeni. Razgovor sa direktorkom prolazi pored vas, vi ste u oblacima entuzijazma, nade i radosti. Klimate glavom i smeškate se kao nekad davno pred Deda Mrazom. Zahvaljujući se po ko zna koji put, izlazite iz kancelarije i nekako se nađete na ulici. Najradije biste poleteli, ali u gradu je gužva. Krivudate među prolaznicima i brzo telefonirate: mami, dečku, drugarici... Stižete do zgrade Narodnog pozorišta i odjednom stajete kao ukopani. Šta je ono direktorka rekla na samom kraju razgovora? „I očekujemo od vas da vodite dramsku sek­ci­ ju, ko­le­gi­ni­ce. Zna­te, mi smo ve­o­ma am­bi­ci­o­zni kad se ra­di o na­šem škol­skom po­zo­ri­štu. Do sa­da smo osva­ja­li mno­ge na­gra­de”.

Po­zo­ri­šte? Na­gra­de? Zbu­nje­no trep­će­te, bu­lje­ ći u za­tvo­re­na vra­ta ugled­ne na­ci­o­nal­ne te­a­tar­ske in­sti­tu­ci­je.

Pa, vi o po­zo­ri­štu ne zna­te ni­šta! Mi­slim, ide­te po­vre­me­no na pred­sta­ve, ali to vas ne či­ni re­di­telj­

358

kóòrdînäte

kom ni­šta vi­še ne­go što vas po­vre­me­no slu­ša­nje fil­ har­mo­ni­je či­ni vi­o­li­nist­ki­njom!

Si­nop­sis 2 Glu­mac ste sa pri­lič­no is­ku­stva. Po­sle za­vr­še­ nog fa­kul­te­ta igra­li ste u ne­ko­li­ko pred­sta­va i ima­li ma­nju ulo­gu u do­sta uspe­šnom fil­mu. Sni­ma­li ste i re­kla­me, ali to ne­ma ve­ze... Po­ziv sta­rog škol­skog dru­ga da pre­u­zme­te dram­sku gru­pu pri Do­mu kul­ tu­re u svo­me me­stu baš vas je ob­ra­do­vao. Ni­je to ne­ ki is­pla­ti­vi po­sao, ali is­ku­stvo u vo­đe­nju ta­kve gru­pe uvek do­bro iz­gle­da u CV-ju. Osim to­ga, vas je i pre za­ni­ma­lo da se ma­lo opro­ba­te u re­ži­ji. Drug vam je re­kao da je gru­pa mla­da i pu­na po­le­ta. Do­bro bi bi­lo ra­di­ti na ne­kom kla­sič­nom ko­ma­du, ka­že. Ali, mo­ žda je naj­bo­lje da bu­de ko­me­di­ja... Na­rav­no, iz­bor je osta­vljen va­ma, kad upo­zna­te gru­pu. Mo­že i ne­ što iz sa­vre­me­nog ži­vo­ta, to uvek do­bro pro­la­zi kod pu­bli­ke... A ni­je lo­še ni da ima ne­ku po­ru­ku... Ra­nac vam je pun knji­ga, ima­te ne­ko­li­ko ide­ja. Si­gur­no će tek­sto­vi mo­ra­ti ma­lo da se pri­la­go­đa­va­ju, ali je­dan od njih će ve­ro­vat­no od­go­va­ra­ti. Par­ki­ra­te se pred Do­mom kul­tu­re i, pre­ska­ču­ći po dve ste­pe­ni­ce, za­ čas se na­đe­te u sa­li. A ta­mo... Na sce­ni vas če­ka va­ša dram­ska gru­pa: osam de­vo­ja­ka i je­dan mla­dić. Svi ima­ju se­dam­na­est go­di­na! Za­sta­je­te i sa­svim po­la­ko iz­di­še­te va­zduh. Pa vi ne­ma­te po­de­lu ni za je­dan od ko­ma­da ko­je ste oda­bra­li! Po­bo­gu, šta će­te ra­di­ti sa ovom de­com? Vi, ipak, ni­ste pi­sac, ne mo­že­te očas po­sla smi­sli­ti dra­mu baš za njih!

ak­ci­je pro­tiv zdrav­stve­no ri­zič­nog po­na­ša­nja. Tre­ba da osmi­sli­te ta­kve ak­tiv­no­sti te gru­pe ko­je bi ani­ mi­ra­le, a u isto vre­me i edu­ko­va­le, stu­dent­sku po­ pu­la­ci­ju! Mi­slim, stvar­no! Pa ni­ste vi ne­ka­kav gu­ru!

Vi zna­te da po­sa­ve­tu­je­te stu­den­ta kad ima pro­ble­ma sa uče­njem, mo­že­te da vred­nu­je­te te­sto­ve ko­je oni ura­de i da pri­lič­no do­bro pro­ce­ni­te nji­ho­vu spo­sob­ nost za od­re­đe­ni fa­kulu­tet, ali da ani­mi­ra­te lo­kal­ne ak­ti­vi­ste? Pa još i na­po­me­na: „Tra­ži­će se kre­a­ti­van i otvo­ren pri­stup!” Kre­a­ti­van i otvo­ren! E, baš ne­što po va­šoj me­ri!

Sce­na II Si­nop­sis: Sva tri li­ka iz pret­hod­ne sce­ne u krat­kim re­zo­ vi­ma. Tekst ide go­to­vo u je­dan glas: „Tre­ba mi li­te­ra­tu­ra o to­me!”

Još jed­nom ka­dar mla­de pro­fe­sor­ke u krup­nom pla­nu: „Pod hit­no!”

Sce­na III Si­nop­sis: Ne­ka ve­se­la i op­ti­mi­stič­na mu­zič­ka pod­lo­ga. U ka­dru vi­di­mo na­slov­nu stra­ni­cu „Vo­di­ča kroz kre­a­ tiv­ni dram­ski pro­ces” i ču­je­mo glas iz off-a: „Tre­ba vam ovo: ‘Vo­dič kroz kre­a­tiv­ni dram­ski pro­ces’ bi­će uz vas na sva­kom ko­ra­ku!”

Ka­ko iz­gle­da?

Si­nop­sis 3 Vaš ži­vot­ni san ni­je ni­kad bio da bu­de­te psi­ ho­log u stu­dent­skoj am­bu­lan­ti. Ipak, pri­vi­kli ste se, a po­sao je is­pao baš za­ni­mljiv. Sa­mo, šef je pri­lič­ no zah­te­van. Vo­li da se hva­li ka­ko je va­ša usta­no­va uspe­šna u ovo­me i pr­va u ono­me! Stal­no vas pri­ja­ vlju­je na ne­ke kon­kur­se i raz­ra­đu­je no­ve ide­je! Evo i sa­da gle­da­te je­dan ta­kav do­pis: va­ša slu­žba do­bi­la je za­da­tak da ak­ti­vi­ra stu­dent­sku gru­pu uklju­če­nu u 359

Sa­svim opu­šte­no!

Ne sa­mo da „Vo­dič kroz kre­a­tiv­ni dram­ski pro­ ces” iz­gle­da sa­svim opu­šte­no, ne­go i vi nje­mu mo­že­ te pri­stu­pi­ti sa­svim opu­šte­no, baš kao što ja pri­stu­ pam pi­sa­nju ovog tek­sta. U nje­go­vih de­set po­gla­vlja na­ći će­te sve što tre­ba da zna­te, a nig­de ne­će­te na­ić­ i na pre­vi­še struč­ne ter­mi­no­lo­gi­je, ni­ti na mi­sti­fi­ka­ci­ je ko­ji­ma su ta­ko sklo­ni te­o­re­ti­ča­ri umet­no­sti.

kóòrdînäte

Pre sve­ga će­te mo­ći da shva­ti­te šta je to kre­a­ tiv­ni dram­ski pro­ces i ko­me je na­me­njen. Ali ako vas to ne za­ni­ma, ili sma­tra­te da to već zna­te, sa­ svim ko­mot­no mo­že­te da se za­le­ti­te, pre­sko­či­te taj deo i usko­či­te di­rekt­no u sre­di­šte stva­ri: ka­ko vo­di­ mo pro­ces (sa va­žnim i ko­ri­snim sa­ve­ti­ma o vo­đe­ nju ra­di­o­ni­ca!), ka­ko pre­po­zna­je­mo pra­vu dram­sku te­mu i ka­ko je da­lje raz­vi­ja­mo. Ima­će­te pri­li­ku da shva­ti­te da za po­la­zi­šte dram­skog ra­da mo­že­te ko­ ri­sti­ti knji­žev­no de­lo, ali i bi­lo ko­je lič­no is­ku­stvo va­ših sa­rad­ni­ka. (Da­kle, oni pro­fe­so­ri knji­žev­no­sti ko­ji se uko­če kad se po­me­ne „lič­no is­ku­stvo” i „psi­ ho­lo­gi­ja”, mo­gu od­mah da se opu­ste! Slo­bod­no ne­ka po­seg­nu za li­te­ra­tu­rom!) Oni ko­ji ni­su ni­ka­da pi­sa­li ni­šta slo­že­ni­je od SMS-a, do­bi­će po­treb­na uput­stva.

Ali, i pi­sa­nju sklo­ni će na­u­či­ti ne­što što mo­žda ne zna­ju: ka­ko da ko­ri­ste po­kret i za­što te­lo zna vi­še od uma.

Si­gur­na sam da će i oni ko­ji mi­sle da sve zna­ju na­ći ov­de ne­što o če­mu baš ma­lo zna­ju: re­ci­mo, ka­ ko se na sce­ni ko­ri­sti mu­zi­ka, ili šta to zna­či li­kov­ nost pred­sta­ve.

Ako ni­ste si­gur­ni ka­ko od sve­ga to­ga na kra­ju da sklo­pi­te pred­sta­vu, sa­zna­će­te!

Na­u­či­će­te po­ne­što i o od­no­su pre­ma pu­bli­ci. A ako baš ne zna­te za­što bi­ste sve to uop­šte ra­di­li, slo­ bod­no poč­ni­te da či­ta­te od kra­ja: ta­mo će­te na­ći ne­ ke ide­je o to­me ka­kvu pro­me­nu mo­že­te ostva­ri­ti ko­ ri­ste­ći kre­a­tiv­ni dram­ski pro­ces u svom ra­du. Ako ni­šta dru­go, mo­že vam po­slu­ži­ti da na­pi­še­te do­bar i smi­slen pro­je­kat!

Mo­žda ste skep­tič­ni po­put me­ne, pa uvek vo­li­ te da zna­te ko vam to i za­što pi­še. Na sa­mom kra­ju „Vo­di­ča” na­ći će­te bi­o­gra­fi­je auto­ra. Spi­sak je po­du­ži i ne­ću ga na­vo­di­ti. Sa­mo ću vam re­ći da uli­va­ju po­ ve­re­nje: ima tu i umet­ni­ka – prak­ti­ča­ra, te­o­re­ti­ča­ra, dra­ma­tur­ga, re­di­te­lja, ple­sa­ča, li­kov­nja­ka, pe­da­go­ ga, psi­ho­lo­ga i lju­di ko­ji se već go­di­na­ma ba­ve obra­ zo­va­njem – za­i­sta su pi­sa­li ono u šta se raz­u­me­ju.

I ta­ko do­la­zim do, pre­ma mom mi­šlje­nju, naj­ ve­će vred­no­sti ovog vo­di­ča. Ka­da se ra­di o umet­ nič­kim di­sci­pli­na­ma, za me­ne je ključ­no po­la­zi­šte: ne ra­di dru­gi­ma ono što već ni­si is­pro­bao na se­bi.

(Do­bro, ne baš bu­kval­no, ali raz­u­me­će­te: ni­kad u ži­vo­tu ni­sam igra­la ru­ko­met, ali ako mi da­te ne­ko­ li­ko me­se­ci i go­mi­lu knji­ga, na­pi­sa­ću vam udž­be­nik o ru­ko­me­tu! Že­li­te li ta­kav udž­be­nik?)

Li­sta­ju­ći ovaj vo­dič, na­i­la­zi­će­te na broj­ne pri­ me­re i prak­tič­ne sa­ve­te. Na­i­la­zi­će­te i na opo­me­ne o mo­gu­ćim gre­ška­ma i pre­pre­ka­ma ko­je mo­že­te oče­ki­va­ti u ra­du. I, na­da­sve, na de­lo­ve pod na­slo­ vom „Ka­ko smo mi to ra­di­li”, u ko­ji­ma će­te mo­ći da pro­či­ta­te opi­se kon­kret­nog ra­da i stek­ne­te uvid u re­zul­ta­te. Se­ti­te se sa­mo ka­ko bi knji­ge iz psi­ho­lo­gi­je bi­le do­sad­ne da ni­je tih opi­sa slu­ča­je­va! Ta­kve stva­ri či­ta­vom ske­le­tu da­ju „me­so”: ka­da ih pro­či­ta­te, zna­ te da je ne­ko to već iz­veo, da se upu­stio i – pre­ži­veo.

Ose­ti­te na tre­nu­tak mi­ris sce­ne i vi­di­te za­do­volj­na li­ca dram­ske gru­pe i pu­bli­ke. To vas do­dat­no ohra­ bri: s jed­ne stra­ne, da ve­ru­je­te lju­di­ma ko­ji su pi­sa­li „Vo­dič”, a s dru­ge, da se i sa­mi oku­ša­te u slič­nim po­ du­hva­ti­ma.

Ja sam ko­ri­sti­la „Vo­dič” u elek­tron­skom ob­li­ku i to­plo ga pre­po­ru­ču­jem: pri­stu­pa­čan je i jed­no­sta­van za ru­ko­va­nje. Do­bro je snab­de­ven hi­per­lin­ko­vi­ma, pa ima­te uti­sak da li­sta­te knji­gu. Ko­li­ko sam oba­ve­ šte­na, oče­ku­je se i štam­pa­no iz­da­nje (mo­žda će se i po­ja­vi­ti do ob­ja­vlji­va­nja ovog tek­sta), pa mo­lim one ko­ji ne vo­le da či­ta­ju s ekra­na (ili se pla­še da će ne­ sta­ti stru­je upra­vo kad im bu­de naj­za­ni­mlji­vi­je) da ga po­tra­že.

Da li vam se svi­đa?

Mi­slim da je ja­sno: svi­đa mi se!

Na sce­ni sam kao glu­mi­ca pro­ve­la 25 go­di­na, a kao na­stav­nik u obu­ci glu­ma­ca 15. (Ne­mam baš to­ li­ko go­di­na – ne­ke su se pre­klo­pi­le!) Mo­že­te mi slo­ bod­no ve­ro­va­ti ka­da ka­žem da znam po­do­sta o po­ zo­ri­štu. Pa ipak, ka­da bih do­bi­la za­da­tak da ra­dim 360

kóòrdînäte

sa gru­pom ama­te­ra bi­lo kog sta­ro­snog do­ba, po­če­la bih od ovog „Vo­di­ča”. U nje­mu sam na­la­zi­la stva­ri ko­je to­li­ko pod­ra­zu­me­vam, da mi ni­kad ne bi pa­lo na pa­met da ih dru­gi­ma ob­ja­snim – i tu bih si­gur­no po­gre­ši­la. Ali, u nje­mu sam na­la­zi­la i stva­ri o ko­ji­ma ni­kad ni­sam raz­mi­šlja­la i ko­je su mi pot­pu­no no­ ve. Ve­ro­vat­no je to po­sle­di­ca to­li­ko raz­li­či­tih uglo­va gle­da­nja ko­ji pro­is­ti­ču iz raz­li­či­te struč­no­sti auto­ra.

Isti­na, ne­do­sta­je je­dan... Što me vo­di di­rekt­no do pri­me­da­ba.

Imam ih dve. Pr­va je da „Vo­di­ču” ne­do­sta­je jed­na vi­zu­ra – vi­zu­ra glum­ca. O glum­ci­ma se mno­ go go­vo­ri, nji­hov rad se opi­su­je, da­ju se ko­ri­sna uput­stva, jed­na glu­mi­ca je i uče­stvo­va­la u pi­sa­nju, pa ipak... Ja bih vo­le­la da pro­či­tam tekst pi­san „sa dru­ge stra­ne ogle­da­la”, da pro­či­tam ne­što o unu­ tra­šnjem glu­mač­kom pro­ce­su u ovom spe­ci­fič­nom i pri­lič­no zah­tev­nom ra­du. Kao glu­mi­ca ko­ja se u slič­nim stva­ri­ma opro­ba­la, pret­po­sta­vljam da bi za­ klju­čak bio: u po­čet­ku čud­no, na mo­men­te po­ma­lo za­stra­šu­ju­će ali, ne­što ka­sni­je, ve­o­ma pod­sti­caj­no i na­da­sve – za­bav­no! Eto, ako ho­će­te, slo­bod­no do­ daj­te ovo mo­je skra­će­no za­pa­ža­nje svo­joj lič­noj ver­ zi­ji „Vo­di­ča”.

Dru­ga pri­med­ba mo­že bi­ti pred­met di­sku­si­je.

Pred­la­žem da di­sku­si­ju osta­vi­mo po stra­ni. Ja ću pri­ med­bu na­pi­sa­ti, bez ula­že­nja u pre­vi­še de­talj­no obra­ zlo­že­nje, a vi vi­di­te da li se sla­že­te sa mnom ili ne.

Da­kle, sma­tram da bi u na­slo­vu „Vo­di­ča” ume­ sto re­či „dram­ski”, tre­ba­lo da sto­ji reč „scen­ski”. Mi­ slim da bi ona bi­la ob­u­hvat­ni­ja i da bi bo­lje iz­ra­zi­la kom­plek­snost ovog pri­ruč­ni­ka. Mi­slim, ta­ko­đe, da bi pri­vu­kla ši­ri krug ko­ri­sni­ka. Ova­ko, pr­vi će se za­ in­te­re­so­va­ti oni ko­ji bi že­le­li da na­u­če ka­ko se pi­šu dra­me. Da­le­ko od to­ga da i oni ne­će ima­ti ko­ri­sti od či­ta­nja „Vo­di­ča”, ali ipak...

Sa dru­ge stra­ne, mo­že se re­ći da „dram­ski” ne iz­ra­ža­va is­klju­či­vo aso­ci­ja­ci­ju na dra­mu kao knji­ žev­ni rod, već je pre sve­ga usme­re­no na dram­sko kao psi­ho­lo­šku ka­te­go­ri­ju. Ali, bo­jim se da je ova­kav 361

pri­stup pre­vi­še sup­ti­lan za na­slov. No, kao što re­koh: pod­lo­žno je di­sku­si­ji. Na­dam se, me­đu­tim, da vam je ja­sno da je ova pri­med­ba sa­svim for­mal­na i po­ ma­lo ce­pi­dlač­ka: ona ne uma­nju­je kva­li­tet sa­dr­ža­ja „Vo­di­ča”, ni­ti se nje­ga ima­lo do­ti­če.

Za­vr­šna sce­na Si­nop­sis: Di­rek­tor­ka gim­na­zi­je na sa­stan­ku ko­lek­ti­va: „Od nas se oče­ku­je pri­me­na sa­vre­me­nih me­to­ da u na­sta­vi, na­dam se da vam je to ja­sno. Sprem­na sam da sa­slu­šam va­še pred­lo­ge...”

Ti­ši­na.

Sti­dlji­vo se ja­vlja sa­svim mla­da pro­fe­sor­ka.

Di­rek­tor­ka joj da­je znak da go­vo­ri. „Mi­slim da mo­že­mo da ko­ri­sti­mo po­zo­ri­šte...” Ču­je se ko­me­ša­nje i ma­lo sme­ha. Sta­ri­ji pro­fe­sor: „Ko­le­gi­ni­ce, ne bih re­kao da je to baš pre­vi­še sa­vre­me­no... Mi­slim, sta­ro je bar ne­ko­li­ko hi­lja­da go­di­na!”

Smeh po­sta­je gla­sni­ji. Ipak, mla­da pro­fe­sor­ka pro­go­va­ra: „Po­zo­ri­šte je­ste vr­lo sta­ro, ali ono će u naš na­ stav­ni pro­ces une­ti ne­što sa­svim no­vo, ne­što če­ga tu sa­da ne­ma i če­ga ni­kad ni­je ni bi­lo: emo­ci­je. Uče­ nje će po­sta­ti za­bav­no, a uče­ni­ci će bi­ti emo­ci­o­nal­ no an­ga­žo­va­ni. To mi se či­ni sa­svim sa­vre­me­nim.

Go­to­vo...”

Ti­ši­na.

Di­rek­tor­ka, ohra­bru­ju­ći mla­du ko­le­gi­ni­cu: „Go­to­vo?” „Go­to­vo... za­stra­šu­ju­će sa­vre­me­nim. Pa ipak, ja bih po­ku­ša­la....”

FA­DE OUT

Autor­ka je glu­mi­ca i pro­fe­sor­ka Dik­ci­je na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u No­vom Sa­du.

UPUTSTVO AUTORIMA

Mo­li­mo sa­rad­ni­ke da tek­sto­ve i dru­ge pri­lo­ge do­ sta­ve u di­gi­tal­noj for­mi na e-mail adre­su Ured­ni­štva zkvrazvoj@nscable.net, opremljene na sledeći način: 1. Opšte odrednice Tekstovi treba da budu pisani latinicom, font Times New Roman, veličina slova 12, prored 1.5, na stranici A4 formata.

Svaki tekst, ukoliko je viđen kao doprinos Interkulturalnim istraživanjima, treba da sadrži podatke o autoru teksta: ime i prezime, pun naziv i sedište ustanove u kojoj je autor zaposlen, ili naziv ustanove u kojoj je autor obavio istraživanje (u složenim organizacijama navodi se ukupna hijerarhija, npr. Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet – Odsek za srpsku književnost, Novi Sad), naslov, sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči), ključne reči (do 7 na srpskom i isto toliko na engleskom jeziku), osnovni tekst i popis literature. Tekst ne treba da prelazi obim od 24 kompjuterske stranice, a 16 stranica je minimum.

Ukoliko je tekst namenjen Viđenjima (eseji, ogledi), treba da sadrži sažetak na srpskom i engleskom jeziku (do 250 reči) i popis literature, a obim teksta može biti od 10 do 24 kompjuterske stranice.

2. Obeležavanje u tekstu – Imena dela treba da budu navedena u kurzivu.

– Prilikom citiranja ili pozivanja na izvor, on treba, u osnovnom tekstu, da bude naveden na sledeći način: prezime autora, godina izdanja, dvotačka i strana – u zagradi, a na kraju, u popisu literature, da bude naveden sa svim podacima.

– U popisu literature, ako je reč o monografskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta u kurzivu, mesto, izdavač i godina izdanja. U popisu literature, ako je reč o serijskoj publikaciji, navodi se prezime i ime autora, naslov teksta pod navodima, ime serijske publikacije u kurzivu, broj sveske ili toma, (godina ili potpuni datum), posle dvotačke strane na kojima se tekst nalazi. Tekstovi preuzeti sa interneta navode se na sledeći način: monografske publikacije: prezime i ime autora, naslov u kurzivu, internet adresa sa koje je tekst preuzet, datum preuzimanja. Periodične publikacije: ime i prezime autora, naslov teksta pod navodima, naslov periodične publikacije kurzivom, broj i datum publikacije (ukoliko nije sadržana u internet adresi), internet adresa, datum preuzimanja.

362

ìñtèrkùltùràlnòst časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / oktobar 2012 / br. 04

– U popisu literature bibliografske jedinice treba da budu pisane na jeziku i pismu na kojem su i objavljene, poređane po abecednom redu.

– Napomene (fusnote) se daju na dnu strane i koriste se za propratne komentare. Numeracija kontinuirano ide arapskim brojevima od 1 nadalje, iza znaka interpunkcije.

– Strana imena i termini pišu se u transkripciji prilagođenoj srpskom jeziku (prema pravilima Pravopisa srpskog jezika), a kada se strano ime ili termin prvi put navode, u zagradi se daje izvorno pisanje. Kada se sledeći put pominju u tekstu, treba da budu dosledno, istovetno transkribovani, bez pominjanja u originalu.

Izuzetak su latinski termini, koji se pišu u originalu. Kod navođenja stranih izraza prevod treba da se nađe u odgovarajućoj napomeni (fusnoti). * Fotografije koje autori prilažu uz rad treba slati kao fotografije visoke rezolucije u jpeg ili tiff formatu, sa potpisima autora i godinom nastanka.

Napomena Radove objavljene u časopisu nije dozvoljeno preštampavati ni u delovima, ni u celosti, bez saglasnosti izdavača. Rukopisi se recenziraju i ne vraćaju autorima.

Struktura časopisa Molimo saradnike da svoje priloge prilagode tematskoj i formalnoj strukturi časopisa, kao i da na poslatim prilozima naznače za koju su rubriku pisani. ïñtérkûltúråłna ìsträživanjá

– naučno-istraživački tekstovi iz oblasti filozofije, antropologije, sociologije, muzikologije, teatrologije, kulturne politike, književnosti i umetnosti... vîðeñjå – eseji, ogledi dïjałøzí – naučni intervju kóòrdînäte – prevodi, prikazi

Časopis izlazi dva puta godišnje (mart, oktobar).

363

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 316.72 ÍÑTÈRKÙLTÙRÀLNÒST : časopis za podsticanje i afirmaciju interkulturalne komunikacije / glavni i odgovorni urednik Aleksandra Đurić Bosnić. - 2011, br. 1(mart)- . - Novi Sad : Zavod za kulturu Vojvodine, 2011-. - Ilustr. ; 30 cm Dva puta godišnje.

ISSN 2217-4893 = Interkulturalnost COBISS.SR-ID 261430535

364

365

366 fotografija: Jan Cieslikiewicz