Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji

ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ Аутор: проф. др Миладин М. Шеварлић1)

Издавач: Републички завод за статистику За издавача: др Миладин Ковачевић, в. д. директорa

Приликом коришћења података објављених у овој публикацији обавезно је навођење извора.

Ова публикација је направљена уз финансијску помоћ Европске уније. За њен садржај искључиво је одговоран Републички завод за статистику и не представља званичан став Европске уније.

_________________________

1)

Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Институт за агроекономију

www.stat.gov.rs www.popispoljoprivrede.stat.rs

Предговор После више од 50 година, Републички завод за статистику је припремио, организовао и спровео потпуни попис пољопривреде у Републици Србији (2012). С обзиром на значајне разлике између објављених досадашњих серија статистичких података (на основу годишњих и периодичних статистичких извештаја и процена) и података евидентираних Пописом пољопривреде 2012, Републички завод за статистику је одлучио да ангажује конкурсом изабране ауторе и објави њихове посебне студије за одређене тематске области. Ценећи значај пољопривредног земљишта као необновљивог природног ресурса и неопходног услова за организовање пољопривредне производње, прехрамбену сигурност и одрживу будућност људи, а у контексту обележавања 2015 – Међународне године земљишта (2015 International Year of Soils)1, урађена је и посебна студија „Попис пољопривреде 2012. – Пољопривредно земљиште у Републици Србији“. Поред објашњења коришћених скраћеница и спискова табела, графикона и шема, публикација садржи Увод, шест тематских поглавља разрађених по потпоглављима [Основни територијални и демографски показатељи, Расположиво земљиште, Промене у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта (1960-2012), Поседовна структура пољопривредних газдинстава, Структура коришћења пољопривредног земљишта и Пољопривредно земљиште у Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије (2014-2024)], као и Закључак и Литературу са одговарајућим библиографским референцама. Сви показатељи о пољопривредном земљишту су приказани за Републику Србију и четири статистичка региона (Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије), а у појединим поглављима и табеле или графикони по областима и општинама. У циљу упоређења са стањем пре Пописа пољопривреде 2012, поједине анализе урађене су и за подручја два макрорегиона (АП Војводину и Централну Србију). Теоријска анализа и закључци у студији представљају ставове и оцене аутора, базиране на коришћеној литератури и анализи систематизованих података и обрачунатих показатеља о пољопривредном земљишту. Републичком заводу за статистику захваљујем за указано поверење да, на основу Пописа пољопривреде 2012. и других статистичких база података и коришћене литературе, урадим посебну студију „Попис пољопривреде 2012. – Пољопривредно земљиште у Републици Србији“. Захваљујем се рецензентима Николи Латиновићу и Милану Пространу за сугестије у циљу побољшања студије, а посебно запосленима у Републичком заводу за статистику: Драгани Марковић и Слободану Грујићу за консултацијe о методолошким питањима и базама података о пољопривредном земљишту, Мири Никић за статистичку обраду база података, Весни Ђорђевић и Милану Шормазу за

1

Resolution United Nations adopted by the General Assembly on 20 December 2013

3

припрему картограма и графикона и уређење студије, као и Зорану Кнежевићу из Министарства пољопривреде за консултацијe о газдовању пољоприврeдним зeмљиштем у државној својини и проф. др Александру Ђорђевићу са Пољопривредног факултета у Београду за консултације о педолошком питањима обрађеним у студији. Публикација „Пољопривредно земљиште у Републици Србији“ намењена је широј научној и стручној јавности, са жeљом да и други истраживачи, на основу базе података Попис пољопривреде 2012, наставe и прошире агроекономске и статистичке анализе коришћeња, урeђeња и заштитe пољопривредног зeмљишта у Србији – посебно по општинама и областима.

У Београду, 2015.

4

Проф. др Миладин М. Шеварлић

Пољопривредно земљиште

Рецензија студије Попис пољопривреде 2012. године

„Пољопривредно земљиште“ Аутор: проф. др Миладин М. Шеварлић

Студија „Пољопривредно земљиште“ урађена је на основу података Пописа пољопривреде 2012. године. Аутор је у изради студије користио податке Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године, базе статистике пољопривреде и публикације Републичког завода за статистику објављене од 1960. до 2014. године. Аутор студије полази од чињенице да је пољопривредно земљиште производно и економски најважнија категорија земљишта као природног богатства које представља незаменљив и релативно ограничавајући услов за одрживу пољопривредну производњу и живот људи. Газдовање земљиштем као наслеђеним природним ресурсом захтева свестраније и детаљније изучавање, како би се утврдило стање коришћеног пољопривредног земљишта, његове карактеристике, категорије коришћења, власништво, као и давање односно узимање земљишта у закуп. Анализом основних територијално-демографских показатеља обезбеђени су полазни подаци за свестраније сагледавање стања и тенденција појединих категорија коришћења пољопривредног земљишта, са аспекта становништва чији активни део представља потенцијалну радну снагу на пољопривредном газдинству и укупан број становника као потрошача пољопривредно-прехрамбених производа. Анализирајући демографске промене по регионима, аутор указује на тенденцију пораста просечне старости становништва и повећањем учешћа виших старосних група (преко 60 година за жене и преко 65 година за мушкарце) у структури укупног и посебно пољопривредног становништва. У условима уситњених и неуређених пољопривредних газдинстава, то утиче на пораст некоришћеног пољопривредног земљишта као и пораст необрађеног обрадивног земљишта. У Попису пољопривреде расположивим земљиштем подразумева се укупно земљиште у власништву свих чланова газдинства, односно у власништву правног лица (предузетника) које није дато другима у закуп, као и земљиште узето у закуп (на коришћење), којим газдинство располаже на дан 30. септембра 2012. године. Расположиво земљиште аутор анализира по два основа. Прво, по основу власништва и узимања/давања земљишта у закуп, обухватајући целокупно земљиште у власништву свих чланова пољопривредног газдинства, односно у власништву правног лица и предузетника, увећано за земљиште узето у закуп и умањено за земљиште дато у закуп. Друго, анализа расположивог земљишта по категоријама и начину коришћења земљишта, обухвата збир површина које чине коришћено земљиште, површине под шумом и остало 5

Попис пољопривреде 2012.

земљиште. Аутор указује да у структури расположивог земљишта свих пољопривредних газдинстава доминира властито земљиште (87,8%). Аутор истиче да је у Србији просечна површина укупног (0,54 ha) и коришћеног (0,48 ha) пољопривредног земљишта по становнику релативно задовољавајућа за прехрамбену самоодрживост нашег становништва. Ти показатељи нису резултат бољег газдовања пољоприведним земљиштем, него су, нажалост, настали смањењем укупног броја становника. С друге стране, у Србији је дошло до повећања површина некоришћеног пољопривредног земљишта. У поједним општинама које су изразито руралне, забрињавајуће велике површине пољопривредног земљишта су напуштене. Анализирајући некоришћено пољопривредно земљиште, аутор указује на потенцијално могућу а неостварену пољопривредну производњу. Аутор се залаже за ургентну израду детаљне анализе узрока необрађивања пољопривредног земљишта и могућности укључивања одређених површина некоришћеног земљишта у пољопривредну производњу. У том циљу аутор предлаже разматрање конкретних активности и мера које ће смањити некоришћено пољопривредно земљиште. Посебна пажња аутора усмерена је на закуп државног пољопривредног земљишта. До 2006. године није постојао правни основ за давање у закуп државног пољопривредног земљишта. У том периоду власници приватизованих или корисници неприватизованих пољопривредних предузећа и земљорадничких задруга користили су државно пољопривредно земљиште без накнаде. Доношењем Закона о пољопривредном земљишту утврђена је обавеза доношења годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, који доноси јединица локалне самоуправе. Анализирајући седмогодишњи период закупа државног пољопривредног земљишта, аутор указује на тенденцију повећања по свим показатељима. Повећан је број јединица локалне самоуправе које спроводе закуп државног земљишта, повећан је број уговора о закупу, повећана је површина државног земљишта датог у закуп, као и вредност закупнине и просечна закупнина. Анализирајући промене у површини и структури пољопривредног земљишта аутор тежиште усмерава на: промене у површини и структури пољопривредног земљишта по редовним статистичким истраживањима за 1960. и 2012. годину; затим на разлике у површинама и структури коришћења пољопривредног земљишта по редовном статистичком извештавању за 2012. годину и Попису пољопривреде 2012; као и на промене у површини и структури коришћења земљишта по редовном статистичком извештају из 1960. године и Попису пољопривреде 2012. Анализирајући поседовну структуру пољопривредних газдинстава на основу података Пописа пољопривреде 2012. аутор износи три основне карактеристике породичних газдинстава и газдинстава правних лица и предузетника: – породична пољопривредна газдинства традиционално више доминирају у укупном броју газдинстава (99,4%) него у укупној коришћеној површини земљишта (82,2%), али са веома малом површином поседа (4,55 ha); – газдинства правних лица и предузетника су по броју минорна (0,5%), а по коришћеном пољопривредном земљишту (17,8%) и посебно по просечној површини поседа (204,12 ha) значајни су производно-економски субјекти у пољопривреди Србије; и – релативно је велики удео газдинстава правних лица и предузетника без земљишта (23,2%). Аутор у студији веома детаљно анализира показатеље о пољопривредном земљишту, придржавајући се постављеног методолошког оквира. Садашње стање у газдовању пољопривредним земљиштем указује да су се њихови власници и корисници недовољно 6

Пољопривредно земљиште

одговорно понашали. Смањење производно важних категорија коришћења земљишта, посебно ораница и површина под воћњацима и виноградима у у досадашњим истраживањима, разматрано је спорадично, без критичког сагледавања и одговорности њихових власника. У циљу ефикаснијег управљања и производно бољег газдовања овим природним ресуром, аутор с правом наглашава да анализа расположивих података о пољопривредном земљишту, прикупљених и обрађених у Републичком заводу за статистику у току и после Пописа пољопривреде 2012. године, која је приказана у овој публикацији, представља нови квантитативно-квалитативни допринос обогаћивању релативно скромног фонда публикација и радова о статистици пољопривредног земљишта, као основи за вођење земљишне политике у Републици Србији. Значај студије, што аутор посебно истиче, произлази и из чињенице да резултати свестранијег истраживања базе података о коришћењу пољопривредног земљишта могу, поред вођења земљишне политике, послужити и за вођење укупне аграрне и руралне политике. Полазећи од значаја земљишта као услова за пољопривредну производњу и живот људи, аутор кроз актуелно одабране тематске области анализира стање коришћеног пољопривредног земљишта, указује на слабости у земљишној политици и предлаже мере за смањење некоришћеног пољопривредног земљишта. Управљање и газдовање пољопривредним земљиштем, као природним добром од општег националног значаја, веома је одговоран и захтеван посао, како за креаторе аграрне политике тако и за носиоце политичке власти. Аутор студије разматра и те аспекте, и инсистира на суптилној анализи ових и свих других аспеката, све са циљем очувања и рационалнијег коришћења пољопривредног земљишта, пре свега за добробит грађана Србије. С обзиром да је, по оцени стручне и научне јавности, једно од најосетљивијих делова ССП са ЕУ питање власништва, односно могућност страних лица да купују земљиште и друге непокретности на територији Србије, потребно је изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту (обавеза из ССП) наћи најрационалније решење како се не би угрожавао национални интерес земље и грађана Србије. Као решења могу се користити искуства земаља чланица Еу, посебно примљених после 2004. године У писању студије аутор користи веома обимну стручну и научну литературу. Успео је да издвоји битне карактеристике ове комплексне материје и извуче јасне закључке који ће користити креаторима аграрне политике. Публикација је урађена систематично, са обиљем података, и представља значајан допринос фонду публикација о статистици пољопривредног земљишта.

У Београду,

Никола Латиновић

Април 2015. Милан Простран

7

Пољопривредно земљиште

САДРЖАЈ

Предговор

3

Рецензија публикације

5

1. УВОД

13

2. ОСНОВНИ ТЕРИТОРИЈАЛНИ И ДЕМОГРАФСКИ ПОКАЗАТЕЉИ

23

3. РАСПОЛОЖИВО ЗЕМЉИШТЕ

35

4. ПРОМЕНЕ У ПОВРШИНИ И СТРУКТУРИ КОРИШЋЕЊА ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА (1960–2012)

103

5. ПОСЕДОВНА СТРУКТУРА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА

117

6. СТРУКТУРА КОРИШЋЕНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

193

7. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ У СТРАТЕГИЈИ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2014–2024)

243

8. ЗАКЉУЧАК

247

ЛИТЕРАТУРА

256

9

Попис пољопривреде 2012.

Скраћенице:

10

АП

Aутономна покрајина

FAO

Food and Agriculture Organization of the United Nations (Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду)

ЗПЗ

Закон о пољопривредном земљишту

ЗЗ

Земљорадничка задруга

IPA

Instrument for Pre-Accession Assistance (Инструмент за претприступну помоћ ЕУ)

ИПГ

Индивидуално пољопривредно газдинство

ЈЛС

Јединица локалне самоуправе – општине и градови [без градских општина у Београду (17), Новом Саду (2), Пожаревцу (2), Нишу (5) и Врању (2)]

ЈП

Јавно предузеће

ЈПУ

Јавна предузећа и установе

КПЗ

Коришћено пољопривредно земљиште

КПУ

Казнено-поправна установа

МПЗЖС

Министарство пољопривреде и заштите животне средине

МПШВ

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

ММШ

Миладин М. Шеварлић

НКПЗ

Некоришћено пољопривредно земљиште

НСТЈ

Номенклатура статистичких територијалних јединица

ОДЛС

Органи државе и локалних самоуправа

OECD

Organization European Cooperation and Development (Организација за европску сарадњу и развој)

ОПЛП

Остала правна лица и предузетници

ОШ

Осмогодишња школа

ПГ

Пољопривредно газдинство

ПГПЛП

Пољопривредно газдинство правних лица и предузетника

ПЗ

Пољопривредно земљиште

ПЗФ

Пољопривредни земљишни фонд

ПЛП

Правна лица и предузетници

ПП

Пољопривредно предузеће

ППГ

Породично пољопривредно газдинство

ППП

Пољопривредно-прехрамбени производи

ПССС

Пољопривредне стручне и саветодавне службе

РГЗ

Републички геодетски завод

РЗ

Расположиво земљиште

РЗС

Републички завод за статистику

РПГ

Регистровано пољопривредно газдинство

РС

Република србија

СБ

Статистички билтен

СР Србија

Социјалистичка република србија

ст./1 km2

Становника по 1 километру квадратном

СУ

Социјална установа

СШ

Средња школа

UN

United Nations (Уједињене нације)

УТ

Укупна територија

Пољопривредно земљиште

2015 – МЕЂУНАРОДНА ГОДИНА ЗЕМЉИШТА Здрава земљишта за здрав живот ЗАШТИТИМО НАША ЗЕМЉИШТА „Наша земљишта су у опасности због проширења градова, смањења површина под шумама, неодрживог коришћења и управљања земљиштем, загађења, прекомерне испаше и климатских промена. Садашња стопа деградације земљишта угрожава способност да се задовоље потребе наредних генерација.

www.fao.org/soils-2015/en

Промовисање одрживог управљања земљиштем је основа за обезбеђење продуктивног прехрамбеног система, побољшаног живота у руралним подручјима и здраве животне средине.“2

2

International Year of Soils 2015: Healthy soils for a healthy life. http://www.fao.org/assets/infographics/FAOInfographic-IYS2015-en.pdf

11

Попис пољопривреде 2012.

1. УВОД 1.1.

Значај пољопривредног земљишта ........................................................................... 13

1.2.

Предмет истраживања ............................................................................................. 16

1.3.

Циљ и значај истраживања ...................................................................................... 17

1.4.

Извори података и методологија истраживања .......................................................... 18

Шема 1.

Педогенетски фактори формирања земљишта ........................................................... 13

12

Пољопривредно земљиште

1.

УВОД

Земљиште је површински слој Земљине коре који је настао изменом геолошког супстрата под заједничким утицајем више педогенетских фактора (рељеф, клима, време, живи и мртви организми, површинске и подземне воде, човек). Шема 1. Педогенетски фактори формирања земљишта3

Важност земљишта као природног богатства је најједноставније исказана кинеском пословицом: „Земљиште је мајка свих ствари.“4 Значај земљишта као „основе живота“ потврђују његове бројне улоге: „средина за раст и развој биљака, резервоар залиха воде, рециклиратор отпада, хабитат за организме и површина на којој људи граде инфраструктуру. Ове улоге су суштинске за раст и развој усева, пашњака и шума, као и за одржавање других природних богатстава попут воде, ваздуха и станишта дивљих врста.“5

1.1. Значај пољопривредног земљишта Пољопривредно земљиште је производно и економски најважнија категорија земљишта као природнoг богатства и представља практично незаменљив и релативно ограничавајући услов6 за одрживу пољопривредну производњу и живот људи уопште.

3 4 5 6

Преузето из рада: Ђорђевић, А. и сар. (2011: 7). Исто, стр. 9; према Doran and Parkin, 1994. Исто, стр. 9. Изузимајући релативно мале површине за инвестиционо захтевне стакленике и пластенике са контролисаним условима исхране и високом аутоматизацијом производње на вештачкој подлози – која може бити активна (супстрати, кокосова влакна, пресовани стартер сунђер) и инертна (камена вуна, пермит, вермикулит, геолит), или као хидропонија (у течном хранљивом раствору) и аеропонија (корен је изложен светлости а релативна влажност ваздуха у пластенику је 100%). Јовић, Живица (2013).

13

Попис пољопривреде 2012.

Поред тога што је земљиште физичка основа за све људске активности, територија за сва насеља и површина за све производње (locus standi), пољопривредно земљиште има и функције предмета рада и средства за рад у пољопривредној производњи.7 Функција земљишта као предмета рада у пољопривредној производњи произлази из чињенице да се обрадиве пољопривредне површине (окућнице, оранице и баште, стални засади и ливаде) обрађују и користе за добијање биљних и сточарских производа, а необрадиве пољопривредне површине (пашњаци, рибњаци, трстици и баре) користе се за испашу стоке, производњу рибе и сакупљање биљних и анималних производа8 у процесима алтернативне пољопривредне производње и/или тзв. сакупљачких делатности. Пољопривредно земљиште, као средство за рад, има природне карактеристике које битно утичу на могућност и економичност пољопривредне производње у свакој земљи и појединачно сваког пољопривредног газдинства односно корисника тог земљишта:  непокретност односно непреносивост парцела и економског дворишта пољопривредног газдинства, изузимајући спорадичан довоз и насипање површинског слоја земљишта скинутог са откопа површинских рудника и траса инфраструктурних објеката (канала, путева, пруга, стамбених насеља, индустријских зона, ...);  практична неумноживост9 – изузимајући релативно скромно повећање површина обрадивих категорија пољопривредног земљишта различитим поступцима култивације необрадивог пољопривредног (мелиорација пашњака, хидромелиорација трстика и бара) или шумског земљишта (крчење, риголовање, ...);  релативна неистрошивост земљишта, која зависи од одрживости начина његовог коришћења односно начина газдовања од стране субјеката коришћења; и  различита природна плодност, која утиче на потребу одређене врсте и износа улагања - што у одговарајућој мери условљава ниво остварених приноса у пољопривредној производњи. За разлику од других средстава за рад у пољопривреди10, пољопривредно земљиште карактеришу и друге природно-организационе и друштвено-економске специфичности које се манифестују као објективни услови за пољопривредну производњу. Прво, пољопривредно земљиште је природни ресурс односно није производ људског рада (изузимајући релативно мале трошкове његовог култивисања, уређења и заштите) и нема вредност као општу економску категорију. Друго, будући да нема вредност као општу економску категорију, пољопривредно земљиште као основно средство за рад се не амортизује и не преноси део своје природне вредности на пољопривредне производе произведене на том земљишту (не амортизује се).

7

Шеварлић, М. (1988: 1). У расположиве површине за сакупљање биљних (печурке, лековито и ароматично биље, самоникло јестиво биље – сремуш, зеље; плодови самониклог воћа – јагоде, купине, малине, боровнице) и животињских производа (пужеви, жабе, шкољке, дивљач) треба укључити и површине под шумом и шумско земљиште, баре, трстике итд.

9 За стварање 1 cm слоја земљишта на кречњачкој стени потребно је 1.000 година, тј. 10.000 година за активан слој од 10 cm. На осталим геолошко-петрографским супстратима процењује се да је за стварање 1 cm земљишта потребно 25.000 година (NEAP, 2002).

10 Изузимајући пољопривредно земљиште, сва друга основна средства у пољопривреди су обновљива: дугогодишњи засади, стока (осим грла за тов, која се не сврставају у основна, већ у обртна средства), економски објекти, путна и хидромелиоративна инфраструктура, пољопривредна механизација, транспортна средства, ...

8

14

Пољопривредно земљиште

Треће, пољопривредно земљиште, међутим, има: 

употребну вредност, јер се употребљава пољопривредној производњи; и

као

предмет

рада

и

обрађује

у



прометну вредност и закупнину – јер је предмет купопродаје и закупа, те стога има и купопродајну цену и вредност закупнине по јединици површине.

Четврто, наведена обележја условљавају и специфичности и/или ограничења у промету, закупу и наслеђивању пољопривредног земљишта (права куповине појединих категорија домаћих и иностраних купаца пољопривредног земљишта у националним законодавствима, учешћа појединих наследника из истог наследног реда у поступку оставинске расправе и наслеђивања пољопривредног земљишта – што у Србији није случај, условљавање продаје и закупа земљишта, посебно државног у Србији – са прописима о праву првенства појединих категорија купаца и закупаца, ...); итд. Са развојем производних снага и интензификацијом пољопривредне производње значај пољопривредног земљишта релативно се смањује у односу на укупна улагања средстава у пољопривредну производњу. Међутим, површина, педолошке, едафске, орографске, хидрографске и друге карактеристике пољопривредног земљишта у светској и нашој пољопривреди још значајно утичу на ниво продуктивности рада и остварени обим, квалитет и економске ефекте пољопривредне производње. То се посебно односи на квалитетније категорије коришћења пољопривредног земљишта, које у све већој мери постају просторно ограниченији, тржишно све траженији и економски вреднији природни ресурс. Због тога оранице и друге категорије обрадивог земљишта (воћњаци, виногради и ливаде) постају релативно лимитирајући фактор и за рационалну примену других средстава рада у пољопривреди. Зато су организационо-економски аспекти рационалног уређења, свеобухватне заштите и одрживог коришћења пољопривредног земљишта не само нужност његовог очувања за егзистенцију будућих генерација већ и предмет истраживања различитих научних области: од педологије и мелиорација, преко пољопривреде, до статистике, економије и права у области пољопривреде и руралног развоја. Због свега наведеног, пољопривредном земљишту неопходно је посветити знатно већу пажњу у теоријским истраживањима и практичној реализацији земљишне и укупне аграрне и руралне политике у Србији. У циљу ефикаснијег управљања и производно бољег газдовања овим природним ресурсом, анализа расположивих података о пољопривредном земљишту, прикупљених и обрађених у току и после Пописа пољопривреде 2012, која је приказана у овој студији, представља нови квантитативно–квалитативни допринос аутора и Републичког завода за статистику (РЗС) обогаћивању релативно скромног фонда публикација и радова о статистици пољопривредног земљишта као подлози за вођење земљишне политике у Србији. Посебан значај студије Пољопривредно земљиште у Републици Србији произилази из чињенице да се иста публикује у 2015. години – коју су Уједињене нације прогласиле за Међународну годину земљишта (2015 Internationa Year of Soils)11. Програм обележавања 2015 Међународне године земљишта на глобалном нивоу координира FAO12, који је тим поводом, под слоганом Здрава земљишта за здрав

11

12

Resolution A/RES/68/232 adopted by the General Assembly at its 71st plenary meeting on 20 december 2013. http://research.un.org/en/docs/ga/quick/regular/68 Food and Agriculture Organization of the United Nations - Организација УН за храну и пољоприв-реду). http://www.fao.org

15

Попис пољопривреде 2012.

живот, поред лога и три кључне поруке о значају земљишта наведене испред Увода ове публикације, припремио постер са две групе порука о земљишту:13  први део постера са поднасловом Ми зависимо од земљишта садржи шест констатација о значају земљишта:  „Здрава земљишта су основа за производњу хране.  Земљишта су основа за вегетацију која се гаји или којом се управља за потребе производње сточне хране, влакана, горива и лековитих биљака.  Земљишта подржавају биодиверзитет наше планете и она су домаћин за четвртину укупног биодиверзитета.  Земљишта помажу да се изборимо са климатским променама и да им се прилагодимо тиме што играју кључну улогу у циклусу угљеника.  Очувана земљишта и филтрирана вода побољшавају нашу отпорност на поплаве и суше.  Земљиште је необновљив ресурс, његово очување је од суштинске важности за прехрамбену сигурности и нашу одрживу будућност.“; и  други део постера који садржи шест дефинисаних Специфичних циљева Међународне године земљишта:  „Подигнимо свест у цивилном друштву и код оних који доносе одлуке.  Образујмо јавност.  Подржимо ефикасне политике и акције за заштиту земљишних ресурса.  Промовишимо улагања у активности везане за одрживо управљање земљиштем.  Јачајмо иницијативе у повезивању са процесом Циљеви одрживог развоја (Sustainable Development Goals – SDG)14 и Post-2015 agenda15.  Залажимо се за брзо јачање капацитета који се односе на сакупљање информацијама о земљишту и мониторингу на свим нивоима.“ У контексту указивања на значај и потребу заштите земљишта и у Републици Србији, посебно треба истаћи и закључну поруку FAO: „Све док су земљишта у ризику, одрживе пољопривреде, безбедности хране и обезбеђивање услуга екосистема су угрожени.“16

1.2. Предмет истраживања Предмет истраживања у овој публикацији је анализа показатеља о пољопривредном земљишту, обрачунатих на основу расположивих база података Републичког завода за статистику, са посебним освртом на базу података Пописа пољопривреде 2012, и то: 

Основни територијално-демографски показатељи,



Расположиво земљиште и педолошке карактеристике,



Некоришћено пољопривредно земљиште,



Промене у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта (1960– 2012),

13

14 15 16

International Year of Soils 2015: Healthy soils for a healthy life. http://www.fao.org/assets/infographics/FAOInfographic-IYS2015-en.pdf http://www.un.org/en/ecosoc/about/mdg.shtml Ibid. http://www.fao.org/resources/infographics/infographics-details/en/c/271187/

16

Пољопривредно земљиште



Поседовна структура пољопривредних газдинстава,



Површина и структура коришћеног пољопривредног земљишта, и



Пољопривредено земљиште у Републике Србије (2014-2020).

Стратегији

пољопривреде

и

руралног

развоја

1.3. Циљ и значај истраживања Циљ истраживања је да се, на основу расположивих база података из Пописа пољопривреде 2012. и других база података Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода (РГЗ) и Управе за земљиште Министарства пољопривреде и заштите животне средине (МПЗЖС), коришћене литературе и законодавства, као и искустава из праксе газдовања земљиштем као наслеђеним природним ресурсом, применом одговарајућих метода свестраније и детаљније изучи, утврди и образложи стање коришћеног пољопривредног земљишта (КПЗ) и његове квантитативноквалитативне карактеристике – укупно и по: 

категоријама коришћења (окућнице, оранице и баште, стални засади, ливаде и пашњаци) и начину његове употребе у пољопривредној 2011/2012. години;



врстама пољопривредних газдинстава (ПГ): породична пољопривредна газдинства (ППГ) и газдинства правних лица и предузетника (ПГПЛП), а за поједина питања и по појединим облицима или групама организовања правних лица и предузетника; и



статистичким регионима и нижим статистичким јединицама груписања података (области и општине).

С обзиром да је коришћено пољопривредно земљиште (КПЗ) део расположивог земљишта (РЗ) и укупне територије, у овој студији приказане су и промене основних територијално-демографских показатеља у Србији, као и стање расположивог земљишта пољопривредних газдинстава у погледу: 

власништва и давања односно узимања земљишта у закуп; и



категорија коришћења расположивог земљишта пољопривредних газдинстава: пољопривредно (коришћено и некоришћено), шумско и остало земљиште.

У овој студији, у одређеној мери, указано је и на неопходност детаљнијег и континуираног изучавања:  узрока који су довели до смањења расположивог пољопривредног земљишта и посебно његових квалитетнијих и производно важнијих категорија коришћења односно употребе која није у складу са синтагмом римског права bonus pater familias (енгл. good family father) – добар домаћин у газдовању овим природним ресурсом;  досадашњих и будућих последица неодговарајућег коришћења, уређења и заштите пољопривредног земљишта; и  мера и активности које треба предузимати да би се елиминисало или умањило деловање узрока досадашњег неодрживог газдовања пољопривредним земљиштем у наредном периоду. Оправданост овако дефинисаног циља истраживања произлази из сазнања да су досадашње тенденције и садашње стање у газдовању пољопривредним земљиштем уопште, и посебно ораничних површина и површина под воћњацима и виноградима као производно значајнијим категоријама коришћења пољопривредног земљишта, разматрани спорадично, без критичког сагледавања одговорности њихових власника и/или корисника 17

Попис пољопривреде 2012.

и државе – која се понашала недовољно одговорно у креирању и надзирању спровођења закона и подзаконских прописа, стратегија, планова и програма, као и у реализацији предложених мера и предузетих активности у области земљишне и укупне аграрне и руралне политике. Значај ове студије произлази и из могућности да се научној и стручној јавности, ресорно надлежним државним институцијама, власницима и/или корисницима пољопривредног земљишта и становницима укаже да се у погледу коришћења, уређења и заштите пољопривредног земљишта у Србији нисмо понашали у складу са следећим порукама:

Генерација садашњих корисника није пољопривредно земљиште наследила од својих предака, већ га је позајмила од будућих генерација, својих наследника! Зато је генерација садашњих корисника обавезна да пољопривредно земљиште преузето од својих предака користи у складу са сентенцом „bonus pater familias“ и да га, ако не у повећаној површини и у побољшаном стању, онда најмање у преузетој површини и затеченом стању, остави у наслеђе наредној генерацији корисника за њихов одрживи развој!

Значај студије произлази, такође, из чињенице да резултати свестранијег истраживања базе података о коришћеном пољопривредном земљишту из Пописа пољопривреде 2012, поред навођења као библиографске референце у научним и стручним радовима, могу да послуже за доношење одговарајућих мера и предузимање одређених активности у земљишној и укупној аграрној и руралној политици које се односе на одрживо коришћење, уређење и заштиту пољопривредног земљишта и равномернији интегрални развој руралних подручја, као и за проналажење бољих решења у области начина коришћења (екстензивна, органска и интензивна интегрално контролисана пољопривредна производња), сектора власништва (приватно, државно, задружно; и транзиција, друштвеног у друге уставне категорије власништва) и услова газдовања пољопривредним земљиштем (експропријација и превођење у друге намене коришћења, наслеђивање, купопродаја, закуп, ...) и др.

1.4. Извори података и методологија истраживања Попис пољопривреде 2012. је национално најважнија и организационо-програмски најобухватнија активност Републичког завода за статистику у области пољопривреде у XXI веку и представља први потпуни попис пољопривредних газдинстава у Републици Србији после, такође, потпуног Пописа пољопривреде 1960. и на узорку спроведеног Пописа пољопривреде 1969. године. У међувремену, основни подаци о домаћинствима која поседују индивидуално пољопривредно газдинство (ИПГ) односно имају пољопривредну производњу прикупљани су у четири Пописа становништва, домаћинстава и станова (1971, 1981, 1991. и 2002). По примењеним инструментима, обухвату, обележјима и дефиницијама, Попис пољопривреде 2012. у Републици Србији усклађен је са Светским програмом пописа пољопривреде 2010 (FAO-UN)17 и методологијом Истраживања о структури

17

The Statistics Division of the FAO. http://faostat.fao.org

18

Пољопривредно земљиште

пољопривредних газдинстава и производном методу у пољопривреди Европске уније (Уредба Евростата).18 Пописом пољопривреде 2012. прикупљени су подаци о породичним пољопривредним газдинствима и газдинствима правних лица и предузетника по облицима њиховог организовања, расположивом земљишту (властитом, узетом/датом у закуп) и посебно пољопривредном земљишту по категоријама његовог коришћења (окућнице, оранице и баште, стални засади – воћњаци, виногради и расадници; ливаде и пашњаци), броју и категоријама појединих врста стоке, кошница пчела и других животиња; пољопривредној механизацији, опреми и објектима; радној снази и активностима газдинстава, као и осталим агрономским, економским и другим обележјима пописаних пољопривредних газдинстава.19 За упоређивање података о породичним пољопривредним газдинствима (ППГ) по Попису пољопривреде 2012. са подацима о индивидуалним пољопривредним газдинствима (ИПГ) по Попису пољопривреде 1960. коришћене су следеће три публикације:  Коначни резултати пописа друштвених и индивидуалних пољопривредних газдинстава 1960. Попис пољопривреде 1960, Књига II, СЗС, 1967;  Газдинства индивидуалних пољопривредних произвођача – Упоредни преглед резултата Пописа 1960. и 1969. СБ број 72, РЗС, Београд, 1970; и  Угљеша Павловић (1987): Приказ резултата пописа индивидуалних пољопривредних газдинстава у СР Србији по подручјима и међуопштинским заједницама (1960-1981. године). Студије и анализе број 55, РЗС, Београд. Израда студије „Пољопривредно земљиште у Републици Србији“ базирана је не само на основу података Пописа пољопривреде 2012, већ и Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. и другим базама података статистике пољопривреде и публикацијама Републичког завода за статистику објављеним у периоду 1960–2014. године, као и на основу показатеља које су за потребе ове публикације обрачунали аутор и сарадници из Републичког завода за статистику. Поред делова студије који су припремљени на бази података из Пописа пољопривреде 2012, урађено је и посебно поглавље Промене у површини и структури пољопривредног земљишта (1960–2012) – чиме студија добија и показатеље динамике полувековних промена у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта у Републици Србији, укупно и по категоријама коришћења. У циљу упоредивости података из Пописа пољопривреде 2012. са подацима из претходних пописа и статистичких публикација, као и научних и стручних радова објављених у периоду 1960–2014. године, поред других релевантних методолошких напомена наведених у појединим поглављима студије, у свим поглављима су обрачунати и посебно приказани подаци и израчунати показатељи за:  Републику Србију – без података за Аутономну покрајину односно статистички Регион Косово и Метохија, на чијој територији није спроведен Попис пољопривреде 2012;  два макрорегиона по којима су уобичајено исказивани резултати досадашњих истраживања у Републици Србији:

18 19

The Statistical Office of the European Union. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/eurostat/home РЗС (2013, I), РЗС (2013, II) и интерне базе података по насељима и другим непубликованим обележјима пољопривредних газдинстава, који су прикупљени у Попису пољопривреде 2012. и обрађени у РЗС-у.

19

Попис пољопривреде 2012.

 Централнa Србијa, коју (уколико није посебно исказана) чини збир података за три статистичка региона: Београдски регион (РС11) + Регион Шумадије и Западне Србије (РС21) + Регион Јужне и Источне Србије (РС22), и  АП Војводинa, која је под тим називом посебно приказивана само у компарацијама са Централном Србијом, уз напомену да су подаци за АП Војводину идентични са статистичким Регионом Војводине (РС12);  два статистичка подручја по садашњој номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ):  СРБИЈА–север (РС1), као статистичко подручје које (уколико није посебно наведено) чине збирни подаци за два статистичка региона: Београдски регион (РС11) + Регион Војводине (РС12);  СРБИЈА–југ (РС2), као статистичко подручје које (уколико није посебно наведено) чине збирни подаци за два [Регион Шумадије и Западне Србије (РС21) + Регион Јужне и Источне Србије (РС22)] од три припадајућа статистичка региона – с тим да је у овој публикацији, због већ наведеног образложења, изузет статистички Регион Косово и Метохија (РС23) за који нису приказани подаци и обрачунати показатељи; 

четири статистичка региона (НСТЈ2): Београдски регион (РС11), Регион Војводине (РС12), Регион Шумадије и Западне Србије (РС21) и Регион Јужне и Источне Србије (РС22), која су наведена у приказаним табелама и графиконима;



25 области (НСТЈ3):  једна у Београдском региону (РС11): Београдска област (РС111) – за коју су сви подаци и обрачунати показатељи идентични са Београдским регионом;  седам у Региону Војводине (РС12): Западнобачка (РС121), Јужнобанатска (РС122), Јужнобачка (РС123), Севернобанатска (РС124), Севернобачка (РС125), Средњобанатска (РС126) и Сремска област (РС127), које су наведене у приказаним табелама и графиконима;  осам у Региону Шумадије и Западне Србије (РС21): Златиборска (РС211), Колубарска (РС212), Мачванска (РС213), Моравичка (РС214), Поморавска (РС215), Расинска (РС216), Рашка (РС217) и Шумадијска област (РС218); и  девет у Региону Јужне и Источне Србије (РС22): Борска (РС221), Браничевска (РС222), Зајечарска (РС223), Јабланичка (РС224), Нишавска (РС225), Пиротска (РС226), Подунавска (РС227), Пчињска (228) и Топличка област (РС229); и



168 општина – за које су обрачунати показатељи релативно скромно коментарисани у тексту (углавном интервали варијације посматране појаве, обрачунати по обрасцу: Iv = Xmax – Xmin; Интервал варијације = максимална вредност посматраног обележја – минимална вредност истог обележја) и графички илустровани у приказаним картама које су за ову публикацију урадили сарадници из Републичког завода за статистику.20

Поред наведених статистичких јединица посматрања (Република Србија, макрорегиони и статистичка подручја, региони, области и општине), сви подаци и обрађени показатељи могу се, такође, урадити и за 4.721 насеље, што треба да буде

20

Територијална подела на два статистичка подручја (Србија–север, Србија–југ), пет региона (Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија – за који у овој студији недостају подаци) и 25 области извршена је по Уредби о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 45/10).

20

Пољопривредно земљиште

предмет посебних анализа за потребе студија о развоју пољопривреде и руралних подручја по општинама и ужим или ширим територијалним целинама. С обзиром на две основне групе пољопривредних газдинстава (породична и газдинства правних лица и предузетника) и посебно на 13 облика организовања правних лица и предузетника по Попису пољопривреде 2012, у одређеним поглављима студије обрађени су подаци и показатељи за: 

сва пољопривредна газдинства (сва ПГ),



породична пољопривредна газдинства (ППГ) – која чине доминантну групу пољопривредних газдинстава у свим категоријама коришћења пољопривредног земљишта, и



пољопривредна газдинства правних лица и предузетника (ПГПЛП) – која чине разлику између података и показатеља за сва ПГ и ППГ и која су у појединим деловима публикације детаљније систематизована у пет подгрупа ове врсте пољопривредних газдинстава, а то су:

 пољопривредна предузећа (ПП) – у која су укључена ортачка, командитна, акционарска друштва и друштва са ограниченом одговорношћу;

 земљорадничке задруге (ЗЗ);  јавна предузећа и установе (ЈПУ) – у која су укључена јавна предузећа и установе као посебни облици правних лица у јавној/државној својини;

 органи државе и локалних самоуправа (ОДЛС); и  остала правна лица и предузетници (ОПЛП) – у која су укључена пословна удружења, верске заједнице, предузетници и други неразврстани облици организовања правних лица у пољопривреди. Све остале методолошке напомене, због њихове разнородности и приступачности читаоцима, наведене су у одговарајућим образложењима или у фуснотама по поглављима или ужим тематским деловима студије.

21

Попис пољопривреде 2012.

2. ОСНОВНИ ТЕРИТОРИЈАЛНИ И ДЕМОГРАФСКИ ПОКАЗАТЕЉИ Табела 1. Демографске промене у Србији, по регионима, 1948–2011. ....................................... 23 Табела 2. Територијални и демографски показатељи у Србији, по регионима и областима, 2011. 25

Граф. 1.

Број становника по 1 km2 у Србији, по регионима, 1948–2011. .................................. 24

Граф. 2.

Учешће региона у укупној територији и укупном становништву Србије, 2011. ............. 26

Граф. 3.

Учешће области у укупној територији и укупном становништву Србије, 2011. ............. 28

Карта 1.

Општине и области у Србији према површини (km2), 2012. ........................................ 29

Карта 2.

Општине и области у Србији према броју становника, 2011. ...................................... 30

Карта 3.

Општине и области у Србији према броју становника по 1 km2, 2011. ......................... 31

22

Пољопривредно земљиште

Анализа територијално-демографских показатеља по областима указује на значајно већа међусобна одступања сва три анализирана показатеља (табела 2, графикон 3): 

области обухватају територије између најмање 1.250 km2 за Подунавску (1,61% укупне територије Србије) и највише 6.141 km2 за Златиборску област (7,19% укупне територије Србије), што представља однос 1 : 4,9 пута;



број становника је најмањи у Топличкој (91.754 лица или 1,28%) а највећи у Београдској области (1.659.440 лица или 23,09%), што указује да су демографске разлике између појединих области значајно веће (1 : 18,1 пута) од њихових територијалних разлика (1 : 4,9 пута); а



густина насељености је између најмање 33,1 становника/km2 у Зајечарској (за 64,3 индексна поена мање од просечне насељености у Србији) и највише 513,1 становника/km2 у Београдској области (за 413,1 индексних поена више од просечне републичке насељености), односно у сразмери 1 : 15,5 пута.

Најзад, територијално-демографски показатељи обрачунати по општинама указују на апсолутно и релативно највеће разлике за сва три истраживана показатеља: 

територије општина су од свега 3 km2 или 0,004% територије Србије –колико заузима најурбанија општина Врачар, до највише 1.530 km2 или 1,97% националне територије – колико обухвата територија града Краљева, односно у сразмери 1 : 510 пута (карта 1);



број становника по општинама је од свега 1.663 лица у Црној Трави (0,02% укупног становништва у Србији) до чак 307.760 лица у административно централизованој општини Нови Сад (4,28% укупног становништва у Србији), што представља однос од 1 : 185 пута (карта 2); а



густина насељености од свега 5,3 становника/km2 у демографски девастираној Црној Трави (за чак 92,4 индексна поена мање од републичког просека) до чак 18.777,7 становника/km2 у пренасељеном Врачару (202,7 пута више од просечне насељености у Србији), што представља однос од 1 : 3.523 пута (картa 3).

27

Попис пољопривреде 2012.

3. РАСПОЛОЖИВО ЗЕМЉИШТЕ 3.1.

Расположиво земљиште по власништву и закупу ....................................................... 38

3.1.1.

Секторска анализа расположивог земљишта по власништву и закупу ......................... 38

3.1.2.

Регионална анализа расположивог земљишта по власништву и закупу ....................... 41

3.1.3.

Анализа пољопривредног земљишта у државној својини датог на коришћење без плаћања накнаде и у закуп ................................................................................ 47

3.1.4.

Хронологија реституције пољопривредног земљишта у Србији ................................... 63

3.2.

Расположиво земљиште по категоријама коришћења ................................................. 66

3.2.1.

Секторска анализа расположивог земљишта по категоријама коришћења ................... 68

3.2.2.

Регионална анализа расположивог земљишта по категоријама коришћења ................. 72

3.2.2.1.

Укупно пољопривредно земљиште по областима и општинама .................................... 79

3.2.2.2.

Коришћено пољопривредно земљиште по областима и општинама ............................. 85

3.2.2.3.

Некоришћено пољопривредно земљиште по областима и општинама .......................... 90

3.3.

Основне педолошке карактеристике расположивог земљишта .................................... 97

3.4.

Основне бонитетне карактеристике расположивог земљишта ..................................... 99

Шема 2.

Расположиво земљиште по власништву/коришћењу и узимању/давању земљишта у закуп ...................................................................................................................... 35

Шема 3.

Расположиво земљиште по категоријама и начину коришћења земљишта (ужа класификација) ............................................................................................... 35

Шема 4.

Расположиво земљиште по категоријама и начину коришћења земљишта (детаљна класификација) ....................................................................................................... 36

Табела 3. Територија, расположиво и властито земљиште у Србији, по регионима, 2012. ........... 37 Табела 4. Расположиво земљиште (властито и узето/дато у закуп) у Србији, укупно и по групама пољопривредних газдинстава, 2012. ........................................................................ 39 Табeла 5. Расположиво и властито земљиште и земљиште узето и дато у закуп у Србији, по регионима, 2012. ................................................................................................ 42 Табела 6. Пољопривредно земљиште у државној својини дато на коришћење без плаћања накнаде у Србији, по регионима и корисницима, у производној 2011/12. години ......... 48 Табела 7. Показатељи закупа државног земљишта у Србији, 2007/08 – 2013/14. ....................... 52 Табела 8. Показатељи закупа пољопривредног земљишта у државној својини у Србији, по врстама пољопривредних газдинстава и начину закупа земљишта, у производној 2011/12. години ...................................................................................................... 53 Табела 9. Показатељи закупа државног земљишта у Србији по регионима, у производној 2011/12. години ...................................................................................................... 58 Табела 10. Пољопривредно земљиште у државној својини дато на коришћење (укупно, без плаћања накнаде и у закуп) по регионима у Србији, у производној 2011/12. години .................................................................................................................... 59 Табела 11. Учешће државног пољопривредног земљишта датог у закуп у укупној површини земљишта датог у закуп у Србији, по регионима, у производној 2011/12. години ........ 62 Табела 12. Расположиво земљиште по категоријама коришћења у Србији, 2012. ......................... 66 Табела 13. Расположиво земљиште по категоријама коришћења и врстама пољопривредних газдинстава у Србији, 2012. ..................................................................................... 69 32

Пољопривредно земљиште

Табела 14. Површина и учешће расположивог земљишта по категоријама коришћења у укупној територији Србије, по регионима, 2012. .................................................................... 73 Табела 15. Расположиво земљиште по категоријама коришћења и броју пољопривредних газдинстава у Србији, по регионима, 2012. ............................................................... 76 Табела 16. Површине типова земљишта у Србији према класификацији из 1995. ......................... 99 Табела 17. Површина и структура бонитетних класа земљишта у Србији ................................... 100 Граф. 4.

Учешће расположивог и властитог земљишта у укупној територији Србије и региона, 2012. ...................................................................................................................... 37

Граф. 5.

Учешће породичних пољопривредних газдинстава (ППГ) и пољопривредних газдинстава правних лица и предузетника (ПГПЛП) у укупној површини расположивог и властитог земљишта и земљишта узетог и датог у закуп у Србији, 2012. ...................................................................................................................... 40

Граф. 6.

Земљиште узето и дато у закуп и „нето“ закупљено у Србији, укупно (сва ПГ), породичних пољопривредних газдинстава (ППГ) и пољопривредних газдинстава правних лица ипредузетника (ПГПЛП), 2012. ............................................................ 41

Граф. 7.

Површина (000 ha) расположивог и властитог земљишта и земљишта узетог и датог у закуп по регионима у Србији, 2012. ........................................................... 43

Граф. 8.

Учешће властитог и „нето“ закупљеног земљишта у расположивом земљишту у Србији и по регионима, 2012. ................................................................................ 43

Граф. 9.

Учешће региона у укупно расположивом, властитом и земљишту узетом и датом у закуп у Србији, 2012. ............................................................................................ 44

Граф. 10.

Учешће региона у укупном пољопривредном земљишту у државној својини у Србији датом на коришћење без плаћања накнаде у производној 2011/12. години ................ 48

Граф. 11.

Учешће група корисника у пољопривредном земљишту у државној својини у Србији датом на коришћење без плаћања накнаде, у производној 2011/12. години ............... 49

Граф. 12.

Учешће врста пољопривредних газдинстава у закупу пољопривредног земљишта у државној својини у Србији, у производној 2011/12. години ..................................... 54

Граф. 13.

Учешће начина закупа пољопривредног земљишта у државној својини у Србији, у производној 2011/12. години ................................................................................. 54

Граф. 14.

Учешће региона у закупу пољопривредног земљишта у државној својини у Србији, у производној 2011/12. години ................................................................................... 59

Граф. 15.

Учешће региона у укупном државном пољопривредном земљиштудатом на коришћење без накнаде и/или у закуп у Србији, у производној 2011/12. години .......................... 60

Граф. 16.

Учешће државног пољопривредног земљишта у укупном земљишту датом у закуп по регионима у Србији, у производној 2011/12. години ............................................. 62

Граф. 17.

Структура расположивог земљишта по категоријама коришћења у Србији, 2012. ........ 67

Граф. 18.

Учешће категорија коришћења расположивог земљишта (РЗ) у укупној територији Србије, 2012. .......................................................................................................... 67

Граф. 19.

Структура расположивог земљишта према категоријама коришћења у Србији, по врстама пољопривредних газдинства (сва ПГ, ППГ, ПГПЛП), 2012. ......................... 68

Граф. 20.

Учешће породичних (ППГ) и пољопривредних газдинстава правних лица и предузетника (ПГПЛП) у површини расположивог земљишта (РЗ) у Србији по категоријама коришћења, 2012. ............................................................................... 70

Граф. 21.

Расположиво земљиште (РЗ) по категоријама коришћења свих пољопривредних газдинстава (сва ПГ), породичних (ППГ) и пољопривредних газдинстава правних лица и предузетника (ПГПЛП) у Србији, 2012. .......................................................... 71

Граф. 22.

Просечна површина поседа свих пољопривредних газдинстава (ha/сва ПГ) и породичних пољопривредних газдинстава (ha/ППГ) у Србији, по категоријама коришћења расположивог земљишта, 2012. .............................................................. 71

Граф. 23.

Просечна површина поседа пољопривредних газдинстава правних лица и предузетника (ha/ПГПЛП) у Србији, по категоријама коришћења расположивог земљишта, 2012. ..... 72

33

Попис пољопривреде 2012.

Граф. 24.

Учешће категорија коришћења расположивог земљишта у укупној територији Србије и региона, 2012. ...................................................................................................... 74

Граф. 25.

Учешће региона у расположивом земљишту у Србији, укупно и по категоријама коришћења земљишта, 2012. ................................................................................... 74

Граф. 26.

Структура коришћења расположивог земљишта у Србији и по регионима, 2012. ......... 77

Граф. 27.

Просечна површина категорија коришћења расположивог земљишта свих пољопривредних газдинства у Србији, по регионима, 2012. ....................................... 78

Граф. 28.

Просечна површина укупног (УПЗ), коришћеног (КПЗ) и некоришћеног пољопривредног земљишта (НКПЗ) по становнику у Србији, по регионима, 2012. ....... 79

Карта 4.

Општине и области у Србији према површини расположивог земљишта, 2012. ........... 45

Карта 5.

Општине и облсти у Србији према површини властитог земљишта, 2012. ................... 46

Карта 6.

Јединице локалне самоуправе и области у Србији према површини пољопривредног земљишта у државној својини датог на коришћење без плаћања накнаде, производна 2011/2012. .............................................................................................................. 50

Карта 7.

Јединице локалне самоуправе и области у Србији према површини пољопривредног земљишта у државној својини датог у закуп, у производној 2011/12. години .............. 57

Карта 8.

Општине и области у Србији према површини укупног пољопривредног земљишта, 2012. ...................................................................................................................... 81

Карта 9.

Општине и области у Србији према учешћу укупног пољопривредног земљишта у укупној територији, 2012. ..................................................................................... 82

Карта 10. Општине и области у Србији према површини укупног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству, 2012. .......................................................................... 83 Карта 11. Општине и области у Србији према површини укупног пољопривредног земљишта по становнику, 2012. ................................................................................................... 84 Карта 12. Општине и области у Србији према површини коришћеног пољопривредног земљишта, 2012. ...................................................................................................................... 86 Карта 13. Општине и области у Србији према учешћу коришћеног пољопривредног земљишта у укупној територији, 2012. ........................................................................................ 87 Карта 14. Општине и области у Србији према површини коришћеног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству, 2012. ...................................................................... 88 Карта 15. Општине и области у Србији према површини коришћеног пољопривредног земљишта по становнику, 2012. ............................................................................................... 89 Карта 16. Општине и области у Србији према површини некоришћеног пољопривредног земљишта, 2012. ..................................................................................................... 91 Карта 17. Општине и области у Србији према учешћу некоришћеног у укупном пољопривредном земљишту, 2012. ..................................................................................................... 92 Карта 18. Општине и области у Србији према површини некоришћеног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству, 2012. ...................................................... 93 Карта 19. Општине и области у Србији према површини некоришћеног пољопривредног земљишта по становнику, 2012. ............................................................................... 94 Карта 20. Педолошка карта Србије (1 : 50 000) ........................................................................ 98

34

Пољопривредно земљиште

3. РАСПОЛОЖИВО ЗЕМЉИШТЕ Расположиво земљиште по Попису пољопривреде 2012. је свеобухватна збирна категорија земљишта „пописаног са стањем на дан 30. септембра 2012. године“ и може се анализирати по два основа. Прво, по основу власништва и/или узимања/давања земљишта у закуп – расположиво земљиште је „целокупно земљиште у власништву свих чланова (породичног – ММШ) пољопривредног газдинства, односно у власништву (и/или на коришћењу – ММШ)24 правног лица и предузетника“, увећано за „земљиште (других газдинстава – ММШ) узето у закуп“ и умањено за „земљиште (сопственог газдинства – ММШ) дато (другим газдинствима – ММШ) у закуп“ (шема 2).25

Шема 2. Расположиво земљиште по власништву/коришћењу и узимању/давању земљишта у закуп

Расположиво земљиште

=

Земљиште у власништву и/или на + коришћењу

Земљиште других газдинстава узето у закуп

_

Властито и/или коришћено земљиште дато другим газдинствима у закуп

Друго, по основу категорија и начина коришћења земљишта расположиво земљиште представља збир површина које чине коришћено пољопривредно земљиште (КПЗ), некоришћено пољопривредно земљиште (НКПЗ), површине под шумом и остало земљиште (шема 3).

Шема 3. Расположиво земљиште по категоријама и начину коришћења земљишта (ужа класификација)

Расположиво земљиште

=

Коришћено пољопривредно земљиште

+

Некоришћено пољопривредно земљиште

+

Површине под шумом

+

Остало земљиште

24

25

Јавна предузећа, институти и установе (ЈПУ) немају земљиште у власништву, већ користе и/или располажу земљиштем у државној и/или још неприватизованој друштвеној својини. Такође, органи државе и локалних самоуправа (ОДЛС) располажу значајним површинама земљишта у државној својини, која није предмет приватизације до завршетка процеса реституције. Методолошко упутство (2012 : 45).

35

Попис пољопривреде 2012.

Шема 4. Расположиво земљиште по категоријама и начину коришћења земљишта (детаљна класификација)26

На основу детаљнијег приказивања категорија и начина коришћења земљишта, расположиво земљиште је дефинисано као „коришћено пољопривредно земљиште (пољопривредно земљиште на окућници, оранице и баште, стални засади, ливаде и пашњаци), некоришћено пољопривредно земљиште, површине под шумом и остало земљиште (земљиште под зградама, путевима, двориштима; рибњацима, трстицима, барама; стеновитим површинама – камењарима и другим површинама неподобним за пољопривредну производњу)“27 (шема 4). При анализи расположивог земљишта неопходно је истаћи да су подаци о земљишту свих пољопривредних газдинства приказани према месту боравка власника/носиоца породичног пољопривредног газдинства односно седишту правног лица и предузетника који имају пољопривредно газдинство, при чему расположиво земљиште (властито, узето и/или дато у закуп, односно коришћено и некоришћено пољопривредно, шумско и остало) – у укупној површини или делу површине поседа – није на територији места (или чак и општине, области и региона) које је приликом пописа уписано као локација пописаног пољопривредног газдинства. Ову методолошку напомену посебно треба имати у виду при анализи показатеља о закупу земљишта и учешћу расположивог земљишта у укупној територији појединих статистичких јединица (општина, области и региона). Такође, при анализи података о шумском земљишту као категорији коришћења расположивог земљишта у овој публикацији треба имати у виду да су то површине шумског земљишта у власништву породичних пољопривредних газдинстава (ППГ) и на коришћењу у збирној категорији пољопривредна газдинства правних лица и предузетника (ПГПЛП), а не укупне површине шумског земљишта у Србији – јер нису укључене површине шумског земљишта којима располажу ЈП „Србијашуме“ и ЈП „Војводинашуме“, као и други субјекти који располажу шумским земљиштем а нису сврстани у пољопривредна газдинства по методологији Пописа пољопривреде 2012.

26 27

36

Исто, стр. 45. Исто, стр. 45.

Попис пољопривреде 2012.

Учешће расположивог земљишта свих пољопривредних газдинстава у укупној територији по регионима је између свега 44,9% у демографски девастираном Региону Јужне и Источне Србије (где су поседници у великом броју напустили своје поседе) до чак 94,8% у Региону Војводине – који са аспекта расположивог земљишта и његове погодности за пољопривредну производњу представља најбогатији регион у Србији. У односу на заступљеност расположивог земљишта, учешће властитог земљишта свих пољопривредних газдинстава у укупној територији је релативно мање и у Републици Србији (60,5%) и у свим регионима, али је ранг региона и по овом показатељу непромењен: од најмање 41,3% територије Региона Јужне и Источне Србије до највише 78,4% територије Региона Војводине (табела 3, графикон 4).

3.1.

Расположиво земљиште по власништву и закупу

3.1.1. Секторска анализа расположивог земљишта по власништву и закупу Од укупно пописаних 631.552 пољопривредна газдинства по Попису пољопривреде 2012, свега 810 газдинстава (763 ППГ и 47 ПГПЛП) или 0,13% немају властито и/или закупљено расположиво земљиште – већ су пописани на основу неког другог услова који су испунили за добијање пописне категорије пољопривредно газдинство (минимални број стоке, живине, пчела итд.)29. Анализа показатеља систематизованих по шеми 2 и приказаних у табели 4 указује да у структури расположивог земљишта свих пољопривредних газдинстава доминира властито земљиште, које обухвата 4.691.899 ha или 87,8% укупно расположивог земљишта и чини 60,5% укупне територије Србије. Разлику до укупне површине расположивог земљишта (по овој методологији његове класификације) чини „нето“ закупљено земљиште (654.697 ha) – које за сва пољопривредна газдинства представља разлику између двоструко веће површине земљишта узетог у закуп него што је њихова површина земљишта дата у закуп (2,07 : 1). Секторска анализа за две основне групе пољопривредних газдинстава (ППГ и ПГПЛП) указује да су породична пољопривредна газдинства изразито доминантна у структури укупног броја пољопривредних газдинстава (99,5%) и да имају:  66,2% расположивог земљишта свих пољопривредних газдинстава;  60,2% земљишта у власништву свих пољопривредних газдинстава, укључујући део земљишта којим у збирној категорији „сва пољопривредна газдинства“ располажу/користе поједини облици организовања правних лица (јавна предузећа, установе, државни органи, јединице локалних самоуправа и евентуално у неразврстаним облицима организовања)30 – код којих се то земљиште води да је у државној и/или још у друштвеној својини;  68,7% земљишта које сва пољопривредна газдинства узимају у закуп (табела 4).

29 30

Упутство за пописиваче (2012 : 8). Више о систематизацији облика организовања правних лица/предузетника у Методолошким материјалима (2012 : 42-43).

38

Пољопривредно земљиште

3.1.3. Анализа пољопривредног земљишта у државној својини датог на коришћење без плаћања накнаде и у закуп У почетним годинама транзиције (до 2006. године) није постојао правни основ за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. У том периоду власници приватизованих и/или корисници неприватизованих пољопривредних предузећа и земљорадничке задруге – као субјекти дотадашњег друштвеног сектора пољопривреде у Србији користили су пољопривредно земљиште у државној својини без плаћања накнаде односно по основу ранијег добијања тог земљишта на располагање. Доношењем Закона о пољопривредном земљишту (ЗПЗ; 2006)32 прописана је обавеза доношења годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта (члан 60; у даљем тексту: Годишњи програм) – који доноси надлежни орган локалне самоуправе (општине и градови) а сагласност даје МПШВ. Годишњим програмом се, земљишта у државној својини:

поред

осталог,

планира

и

давање

пољопривредног

 на коришћење без плаћања накнаде – корисницима чији је оснивач Република Србија, и  у закуп – заинтересованим регистрованим пољопривредним газдинствима (РПГ). Давање пољопривредног земљишта у државној својини на коришћење без плаћања накнаде предвиђено је, по члану 61 ЗПЗ, за три групе друштвено значајних корисника: а) највише до 100 ha – школама, стручним пољопривредним службама и социјалним установама; б) највише до 1000 ha – факултетима и научним институтима чији је оснивач држава и установама за извршење кривичних санкција; и в) без ограничења површине – правним лицима у државној својини регистрованим за послове у области шумарства. Површина државног пољопривредног земљишта која се даје без плаћања накнаде изузима се из фонда државног земљишта које се даје у закуп. Сви корисници државног пољопривредног земљишта без плаћања накнаде исто добијају на коришћење најмање једну годину до практично неограниченог периода коришћења. Рок коришћења зависи од траженог периода коришћења од стране подносиоца захтева, намене коришћења (за ратарску, воћарску и виноградарску производњу – са системом за наводњавање или без њега) и сагласности Агенције за реституцију односно у зависности од тога да ли се предметно пољопривредно земљиште у државној својини потражује или не у поступку реституције имовине. У случају када се пољопривредно земљиште у државној својини даје за пошумљавање привредном субјекту у државном власништву (ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“, јавна комунална предузећа), оно се додељује на трајно коришћење, а после пошумљавања, у катастру непокретности преводи се у шумско земљиште, такође у државној својини. У анализи статистичких података о пољопривредном земљишту по Попису пољопривреде 2012. у овој публикацији сви обрачунати показатељи су приказани за 168 општина у Републици Србији (без података за АП Косово и Метохија), укључујући 28 градских општина у пет градова: Београд (17), Ниш (5), Нови Сад (2), Пожаревац (2) и Врање (2). Међутим, по члану 4 Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/07), наведених 28 градских општина немају статус јединица локалне самоуправе (ЈЛС) којима Република Србија или њени органи могу поверавати одређене послове. С обзиром да се и давање државног земљишта на коришћење без накнаде и у закуп по

32

„Службени гласник РС“, бр. 62/06 и 41/09 (види и чл. 33). Види и чл. 51. тач. 4 ЗПЗ – 65/08-3.

47

Пољопривредно земљиште

Давање пољопривредног земљишта у државној својини у закуп предвиђено је, по члану 62 Закона о пољопривредном земљишту (2006, ЗПЗ), „физичком, односно правном лицу за период који не може бити краћи од једне године нити дужи од 20 година, а за рибњаке и винограде 40 година“, по три правна основа: а) са „правом пречег закупа“ (члан 64а ЗПЗ) – правним и физичким лицима која су власници функционалног система за наводњавање и одводњавање, рибњака, вишегодишњих засада (старијих од три а млађих од 15 година у роду), винограда (старијих од три а млађих од 30 година у роду), функционалних пољопривредних објеката (инфраструктура), као и власницима објеката за узгој и држање животиња ако се баве узгојем и држањем животиња (један хектар по условном грлу) у циљу производње хране за животиње, а закупнина по овом основу је „просечна последње излицитирана цена на последњем одржаном јавном надметању за пољопривредно земљиште у државној својини истог квалитета које је дато у закуп на територији јединице локалне самоуправе на којој се налази парцела дата у закуп, односно за просечно излицитирану цену пољопривредног земљишта у државној својини истог квалитета најближе јединице локалне самоуправе; б) са „правом учешћа у првом кругу јавног надметања за закуп пољопривредног земљишта у државној својини“ (члан 64б ЗПЗ), и то за РПГ у активном статусу:  физичких лица „са пребивалиштем у катастарској општини (КО) на којој се налази земљиште које је предмет закупа и има својство осигураника пољопривредника код Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и има најмање 0,5 ha пољопривредног земљишта у власништву у тој КО“;  правног лица „које је власник најмање 10 ha пољопривредног земљишта у КО у којој се налази земљиште које је предмет закупа и има седиште на територији јединице локалне самоуправе којој припада та КО“; и  физичког лица „које има својство осигураника пољопривредника код Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, са пребивалиштем на територији јединице локалне самоуправе која спроводи јавно надметање, а чија се парцела граничи са земљиштем у државној својини које је предмет закупа; в) са „правом учешћа у другом кругу јавног надметања за закуп пољопривредног земљишта у државној својини“ (члан 64б ЗПЗ) – за сва регистрована пољопривредна газдинства (РПГ) правних и физичких лица у активном статусу. У складу са чланом 64б ЗПЗ, из учешћа у поступку закупа државног земљишта у првом и другом кругу јавног надметања искључују се „правна и физичка лица која нису испунила све обавезе из ранијих или текућих уговора о закупу пољопривредног земљишта у државној својини, као и она која су извршила ометање поседа пољопривредног земљишта или која су нарушавала несметано одвијање било ког дела поступка јавног надметања приликом давања пољопривредног земљишта у државној својини у закуп“. Међутим, давање државног пољопривредног земљишта у закуп у првом и у другом кругу јавног надметања спроводи се углавном на подручју општина и градова у Војводини, али не и на територији Града Београда и општина и градова у Централној Србији.

51

Пољопривредно земљиште

Анализа закупа пољопривредног земљишта у државној својини у Србији према показатељима у табели 8 и на графиконима 12 и 13 указује на следеће:  породична пољопривредна газдинства су најбројнији закупци (85,3%) који закупљују доминантан део државног земљишта (72,3%) и плаћају просечно највећу закупнину (6,7% изнад просечне закупнине за сва пољопривредна газдинства), а тиме и сразмерно већи део укупне вредности закупнине (77,2%);  земљорадничке задруге су најмање заступљена група РПГ по свим показатељима закупа државног пољопривредног земљишта – изузев у погледу висине плаћене закупнине, која је за 5,4 одсто изнад просечне закупнине за сва пољопривредна газдинства;  корисници „права пречег закупа“ присутни су у 2/5 ЈЛС и државно земљиште закупљују по реално нижој просечној висини закупа (за 10,5% испод просечне закупнине за све уговоре о закупу), због чега је њихово учешће у закупљеном државном земљишту веће (17,9%) него у укупној вредности закупнине (16,0%); и  све три врсте РПГ као учесници јавног надметања присутне су у свим ЈЛС и плаћају вишу закупнину (за 2,3% изнад просечне закупнине), због чега је њихова доминантна заступљеност сразмерно већа у укупној вредности закупнине (84,0%) него у укупној закупљеној површини државног земљишта (82,1%). Регионална анализа показатеља о закупу пољопривредног земљишта у државној својини у производној 2011/2012. години у Србији (табела 9) указује на следеће разлике:  највећа површина закупљеног државног земљишта је у Региону Војводине (90,9%), где се остварује и највиша закупнина по хектару (за 5,2 одсто виша у односу на просечну цену закупа) и највећи део укупне вредности закупнине (95,7%), а  Регион Шумадије и Западне Србије има најмању заступљеност у свим анализираним показатељима давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. У Региону Војводине закуп државног пољопривредног земљишта је спроведен у свим ЈЛС – изузимајући само две општине од укупно 45 ЈЛС, и то:  Сремски Карловци – где није реализован Годишњи план коришћења државног пољопривредног земљишта, и  Оџаци – где су поједини незаконити корисници у тој години самоиницијативно ушли у посед на око 3.200 ha државног пољопривредног земљишта, због чега поступак давања у закуп државног земљишта није могао да се спроведе. За разлику од Војводине, број ЈЛС у Централној Србији у којима није спроведен поступак закупа пољопривредног земљишта у државној својини по регионима био је значајно већи, укључујући све ЈЛС у појединим статистичким областима:  у Београдском региону односно Граду Београду (који се у овој анализи приказује као једна ЈЛС) поступак давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини није спроведен у осам од укупно 17 градских општина34;

34

Независно од чињенице да се Град Београд de jure води као једна ЈЛС, аутору ове публикације, као тадашњем члану Комисије за давање у закуп државног пољопривредног земљишта на територији Града Београда за производну 2011/2012. годину, познато је да закуп државног пољопривредног земљишта није спроведен у осам од укупно 17 општина (Вождовац, Раковица, Сопот, Чукарица – у којима није било заинтересованих закупаца за понуђено државно земљиште, односно у градским општинама Врачар, Звездара, Савски венац и Стари град – у којима нема пољопривредног земљишта у државној својини).

55

Попис пољопривреде 2012.

 у Региону Шумадије и Поморављу закуп државног земљишта је изостао у 27 од укупно 52 општине, а по појединим областима није спроведен: 

у осам од 10 општина у Златиборској области (Ариље, Бајина Башта, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ужице и Чајетина),



у ниједној од шест општина у Колубарској области (Ваљево, Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб),



у три од осам општина у Мачванској области (Владимирци, Коцељева, Мали Зворник),



у једној од четири општине у Моравичкој области (Горњи Милановац),



у две од шест општина у Расинској области (Александровац и Брус),



у ниједној од пет општина у Рашкој области (Врњачка Бања, Краљево, Нови Пазар, Рашка и Тутин), и



у две од седам општина у Шумадијској области (Аранђеловац и Лапово), a



спроведен је у свих шест општина Поморавске области;

 у Региону Јужне и Источне Србије закуп није спроведен у 14 од укупно 53 ЈЛС, а по појединим областима није спроведен: 

у једној од четири општине у Борској области (Мајданпек),



у пет од девет ЈЛС у Браничевској области (Пожаревац – са две градске општине, Голубац, Жабари, Кучево и Петровац на Млави),



у једној од шест општина у Јабланичкој области (Медвеђа),



у једној од седам ЈЛС у Нишавској области (Мерошина), с тим да је свих пет нишких градских општина (Медијана, Нишка Бања, Палилула, Пантелеј и Црвени Крст) приказано као једна ЈЛС – Град Ниш;



у једној од четири општине у Пиротској области (Бабушница),



у пет од седам ЈЛС у Пчињској области (Босилеград, Бујановац, Прешево, Сурдулица и Трговиште), с тим да су две градске општине (Врање и Врањска Бања) приказане као једна ЈЛС – Град Врање; а



спроведен је у свим општинама Зајечарске (четири општине), Подунавске (три општине) и Топличке области (четири општине).

Од укупно 43 ЈЛС у којима није спроведен поступак давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини само су две општине у Војводини, а чак 41 ЈЛС у Централној Србији. Разлози зашто у појединим општинама и чак у појединим читавим областима није спроведен поступак давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини су различити и могу бити предмет посебне анализе, али је за све њих карактеристично да су, осим за штету сопственом буџету (40% од закупнине), одговорне и за штету коју су нанеле Буџету Републике Србије због изостанка додатног извора прихода (60% од закупнине) по основу (не)издавања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. Општине и градови, односно јединице локалне самоуправе (ЈЛС) у којима је у производној 2011/2012. години спроведен закуп државног пољопривредног земљишта према површини земљишта датој у закуп приказане су на карти 7, а интервал варијације се креће од издавања у закуп свега 7 ha у општини Ћићевац до чак 17.409 ha пољопривредног земљишта у државној својини издатог закупцима у општини Сомбор.

56

Пољопривредно земљиште

На основу свих напред наведених сазнања, може се закључити да око 170.000 ha државног пољопривредног земљишта у производној 2011/2012. години није било предмет давања на коришење без накнаде или у закуп, због три разлога:  прво, јединице локалне самоуправе нису припремиле и МПШВ доставиле на сагласност програме коришћења државног пољопривредног земљишта за своју територију – што је доминантни разлог;  друго, у јединицама локалних самоуправа које су урадиле програме коришћења државног пољопривредног земљишта нису укључиване и парцеле мале по површини (мање од 1 ha или чак и до 2 ha), јер је сматрано да за такве парцеле не постоји заинтересованост тржишно оријентисаних ни регистрованих породичних пољопривредних газдинстава, а посебно не и газдинстава правних лица и предузетника;  треће, у поступку реализације програма давања државног земљишта на коришћење у појединим јединицама локалне самоуправе није било заинтересованих корисника који испуњавају услове за добијање тог земљишта на коришћење без накнаде или заинтересованих за закуп појединих парцела укључених у те програме – што је констатовано у одређеном броју општина и градова на подручју Централне Србије. Упоредном анализом података о пољопривредном земљишту у државној својини и података о његовом давању на коришћење без плаћање накнаде, у закуп и по основу вансудских поравњања у производној 2011/2012. години (Управа за земљиште МПШВ, 2012), од укупно 160 општина и градова где је Пописом пољопривреде 2012. евидентирано државно пољопривредно земљиште, оно није било предмет закупа и давања на коришћење без плаћања накнаде у целокупној површини у 48 локалних самоуправа (укључујући све општине у две области (Колубарској и Рашкој), а у делимичној површини у 112 општина и градова у Републици Србији. То захтева посебну анализу узрока због којих у тим општинама и градовима нису уопште или делимично реализовани програми давања државног пољопривредног земљишта у закуп. Због неиздавања око 170.000 ha државног пољопривредног земљишта у закуп на територији 160 општина и градова у Србији – углавном на подручју Региона Шумадије и Западне Србије и Регионе Јужне и Источне Србије, где је просечна остварена цена закупа била 68,31 евра/ha (табела 9), локалне самоуправе, АП Војводина и Република Србија имале су мањи годишњи приход у својим буџетима само по основу неостварене закупнине за 11,6 милиона евра! Да би се то и остварило, поред обавезне израде програма коришћења државног пољопривредног земљишта, Република Србија и локалне самоуправе треба да финансирају израду и реализацију програма арондације за уређење државног пољопривредног земљишта, јер неуређене државне парцеле (уситњене, разбацане, без пољских путева) тржишно оријентисани пољопривредни произвођачи не желе да узимају у закуп – посебно краткорочно, на годину-две. Регионална анализа указује да државно пољопривредно земљиште само у Војводини чини већи део (55,2%) укупног земљишта датог у закуп у години Пописа пољопривреде, док је учешће земљишта у власништву породичних пољопривредних газдинстава и других субјеката у пољопривреди дато у закуп веће у сва три остала региона – нарочито у Региону Шумадије и Западне Србије, где чини чак 98,0% (табела 11, графикон 16).

61

Пољопривредно земљиште

 суфинансирање више студијско-истраживачких пројеката од значаја за ЈЛС и Републику Србију.36 Такође, у 2012. години закључен је уговор о реализацији пројекта „Ефикасно управљање пољопривредним земљиштем“, који ће финансирати Европска унија из средстава IPA 2010 (2,78 милиона евра), немачка влада (1,0 милион евра) и Република Србија (0,1 милиона евра), који треба да се реализује децембра 2015. године.

3.1.4. Хронологија реституције пољопривредног земљишта у Србији Припрема и реализација годишњих програма давања пољопривредног земљишта у државној својини на коришћење без накнаде и/или у закуп, поред утицаја других релевантних фактора, у одређеној мери зависе и од обухватности и динамике реализације процеса реституције пољопривредног земљишта, који се у периоду од 1991. године у Србији спроводи по четири предметно-тематска закона. Прва реституција, 1991. године – По Закону о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа37, по коме је извршен „повраћај“ око 150.000 ha пољопривредног земљишта власницима или наследницима породичних пољопривредних газдинстава у Србији „обавезно откупљеног“ (одузетог – ММШ) и додељеног на располагање и коришћење земљорадничким задругама и тадашњим друштвеним пољопривредним предузећима и државним установама по Закону о пољопривредном земљишном фонду друштвене својине и додељивању земље пољопривредним организацијама38 (1953, Закон о ПЗФ). С обзиром на то да је поступак враћања пољопривредног земљишта или обештећења за земљиште „обавезно откупљено“ по Закону о ПЗФ окончан пре доношења Закона о пољопривредном земљишту (2006) и почетка давања државног пољопривредног земљишта у закуп, поступци ове прве „реституције пољопривредног земљишта“ у Србији су отежали поступак давања у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта пре свега због тога што велики број правноснажних решења о повраћају није био спроведен кроз јавну евиденцију, затим један део нових власника је у поседу земљишта већ двадесетак година без правноснажног решења, а има доста случајева када је враћено пољопривредно земљиште које није требало да буде враћено и сл. Друга реституција, 1992. године – По Закону о враћању утрина и пашњака селима на коришћење39, када су селима и/или месним заједницама враћене на коришћење утрине и пашњаци (али не и шуме и шумско земљиште) преузети од државе 1948. и 1955. године и преведени у општенародну имовину по Закону о проглашењу општенародном имовином сеоских утрина, пашњака и шума, имовине земљишних, урбаријалних и њима сличних заједница, као и крајишких (граничарских) имовних општина40. Међутим, добра намера државе да овом реституцијом сеоским житељима врати необрадиво пољопривредно земљиште и омогући пољопривредницима који се баве сточарском производњом и удружењима пољопривредника у области сточарства да преузму на управљање и коришћење пашњаке и утрине и унапреде сточарство на њиховом подручју реално је закаснила у већини демографски испражњених села са напуштеним пољопривредним

36 37 38

39 40

Извештај о раду у 2012. години, Управа за земљиште МПШВ. „Службени гласник РС“, бр. 18/1991, 20/1992 и 42/1998. „Службени лист ФНРЈ“, број 22/53, „Службени лист СФРЈ“, број 10/65, „Службени гласник СРС“, бр. 51/71 и 52/73, и „Службени лист САПВ“, број 26/72. „Службени гласник РС“, број 16/1992. „Службени гласник НР Србије“, бр. 1/1948 и 98/1955.

63

Попис пољопривреде 2012.

газдинствима или са газдинствима коју су одустала од организовања сточарске производње. Такође, у примени овог lex specialis-a испољили су се проблеми у спровођењу поступка реституције утрина и пашњака у корист села: поједине општине нису чак ни покретале поступак враћања утрина и пашњака селима на својој територији, у неким општинама поступци враћања нису окончани чак ни после две деценије, поједина решења издата од општина Министарство финансија је као другостепени орган поништило и није селима вратило утрине и пашњаке на коришћење, део површине утрина и пашњака у појединим селима мештани су незаконито разорали и користе као пољопривредно земљиште (без плаћања закупнине)41. Трећа реституција, 2006. године – По Закону о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама42, којим је од 1. маја 2006. године забрањено било какво располагање предметном имовином. У периоду до 31. јула 2014. године, на основу информације Агенције за реституцију43, црквама и верским организацијама је враћено 44.325 ha, 30 а, 80 m2 или 60,50% укупно одузетог земљишта, и то:  17.112 ha, 85 а, 16 m2 пољопривредног земљишта,  27.134 ha, 46 а, 12 m2 шума и шумског земљишта, и  77 ha, 99 а, 52 m2 грађевинског земљишта. На основу напред наведених података може се закључити да је расположиво земљиште у државној својини у посматраном периоду смањено за 44.325 ha различитих категорија односно намене коришћења земљишта, на основу чега су извршене или ће се извршити и одговарајуће промене у катастру непокретности из државног власништва у власништво цркава и верских организација као нових („старих“) власника. Четврта реституција, 2011. године – По Закону о враћању одузете имовине и обештећењу44, којим се, по члану 1, уређују „услови, начин и поступак враћања одузете имовине и обештећења за одузету имовину, која је на територији Републике Србије применом прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији, као и других прописа, на основу аката о подржављењу, после 9. марта 1945. године одузета од физичких и одређених правних лица и пренесена у општенародну, државну, друштвену или задружну својину“ (у даљем тексту: враћање имовине), укључујући и „враћање имовине чије је одузимање последица Холокауста на територији која данас чини територију Републике Србије“, још је у фази спровођења. Овом реституцијом је обухваћено преиспитивање одузимања највећих површина земљишта и вредности друге имовине по основу 41 прописа донетог у периоду од 1945. године45, чијом је применом имовински оштећен највећи број физичких и правних лица у Србији. Осим што отежава или онемогућава давање на коришћење без плаћене накнаде и/или у закуп пољопривредног земљишта у државној својини – чак и у периоду до доношења коначног и извршног решења о реституцији предметног земљишта, анализа утицаја последње три реституције започете 1992, 2006. и 2011. године, које још у потпуности нису завршене, заслужује посебну пажњу и при разматрању разлога апсолутно и релативно значајних површина некоришћеног пољопривредног земљишта у државној својини.

41 42

43 44 45

Више о томе у: Шајин, Дарија (2010 : 8-16). „Службени гласник РС“, број 46/2006, од 2. јуна 2006. године. Закон је ступио на снагу 10. јуна 2006. године, а примењује се од 1. октобра 2006. године. Захтеви за враћање имовине, односно исплату накнаде могли су се подносити по овом закону образованој Дирекцији за реституцију до 30. септембра 2008. године. http://www.restitucija.gov.rs/vesti.php#a275 „Службени гласник РС“, број 72/2011. Исто, члан 2.

64

Пољопривредно земљиште

И поред de jure основаности подносиоца захтева за реституцију да им се свака конкретно одузета непокретност врати у физичком стању и подршке Агенције за реституцију том начелном ставу, мора се имати у виду и de facto (не)могућност повраћаја сваке конкретно одузете парцеле пољопривредног земљишта (и других непокретности) уколико та непокреност није у моменту стицања права на реституцију:  у државној или друштвеној својини, већ је у процесу приватизације или других правних радњи променило власника односно корисника;  у истом облику и површини, јер је у поступку уређења пољопривредног земљишта применом мера арондације и комасације унето у састав новоформираних катастарских парцела – из којих је практично немогуће издвојити и подносиоцу захтева за реституцију вратити конкретно одузету парцелу земљишта без наношења далеко веће штете власницима или корисницима новоформираних катастарских парцела, формирање приступног пољског пута или дозвола права прелаза преко туђих парцела за обављање пољопривредних радова могла би нанети веће штете власницима и корисницима других парцела него што је корист коју би са те конкретне парцеле могао остварити подносилац захтева за реституцију;  у истој инфраструктурној и производној (не)обезбеђености за пољопривредну производњу, јер је на конкретној катастарској парцели изграђен систем за наводњавање којим су функционално повезане све парцеле у „заливном пољу“ или је подигнут вишегодишњи засад који је у фази „пуног приноса“ и не може се искрчити или је под „противградним мрежама“ или је изграђен објекат у функцији пољопривредне производње са те и других катастарских парцела (складиште, црпна станица, трафо станица) – при чему мања вредност катастарске парцеле која је предмет реституције не омогућава повраћај због веће штете која би настала уништењем наведених и других инвестиционих улагања садашњег власника или корисника у инфраструктурну и производну обезбеђеност конкретне парцеле за савременији начин организовања пољопривредне производње;  у истој намени коришћења, јер је у поступку експропријације за опште друштвене потребе променила намену при изградњи саобраћајне инфраструктуре (путева, железничких пруга, аеродрома, водопривредних и других канала) или при изградњи других објеката друштвено општекорисних (стамбена насеља, индустријске зоне, акумулациона језера, спортски објекти, уређење водотокова, противерозионе мере); и др. У контексту највише могуће заштите интереса подносиоца захтева за реституцију, с једне стране, и општедруштвених интереса, с друге стране, посебно треба истаћи да процес враћања конкретних катастарских парцела пољопривредног земљишта отежава и недостатак потпуне и коначне евиденције свих катастарских парцела:  које су у државној и друштвеној својини у евиденцији катастра непокретности, што је последица неблаговременог спровођења закона, судских одлука и других имовинско-правних докумената власника или корисника тако стечених катастарских парцела у РГЗ; и  које су предмет враћања по пријавама корисника реституције за територију Републике Србије, како би се подносиоци захтева за реституцију могли правичније обештетити са другом одговарајућом парцелом на другој катастарској општини или ширем административном подручју – а да се при томе не оштете права евентуалних других подносилаца захтева за реституцију који траже враћање управо те катастарске парцеле.

65

Пољопривредно земљиште

Заступљеност појединих региона у укупно расположивом и појединим категоријама коришћења земљишта (обрачуната и приказана у табели 15 и на графикону 25) упућује на следеће констатације:  очекивано је релативно мало учешће Београдског региона у свим категоријама коришћења расположивог земљишта – изузев у осталом земљишту, где је релативно значајно (17,0%) због већег степена урбанизације на пољопривредним газдинствима у периурбаним насељима;  Регион Војводине је релативно највише заступљен у укупном и коришћеном пољопривредном земљишту и очекивано мање у некоришћеном пољопривредном и шумском земљишту (због малог степена пошумљености), док је његово највеће учешће у осталом земљишту последица значајних површина под барама, трстицима и сеоским утринама, као и традиционално већим површинама под економским објектима на тржишно оријентисаним породичним газдинствима и газдинствима правних лица – чији се највећи број налази управо на овом региону;  Регион Шумадије и Западне Србије заузима треће место по заступљености у свим категоријама коришћења расположивог земљишта, изузимајући високо учешће у некоришћеном пољопривредном земљишту (1/3) и очекивано доминантну заступљеност у шумском земљишту (61,2%); и  Регион Јужне и Источне Србије је препознатљив по највећој заступљености у укупним површина некоришћеног пољопривредног земљишта (46,8%), а изузимајући Београдски регион, и мало је заступљен у укупном и коришћеном пољопривредном земљишту. Посматрано по макрорегионима који су у периоду пре увођења данашњих статистичких региона били уобичајени у територијалним анализама у Србији, Централна Србија је још доминантна у структури укупног расположивог земљишта (61,7%) и свих анализираних категорија коришћења земљишта (66,5% укупног, 63,2% коришћеног и, нажалост, 82,9% некоришћеног пољопривредног земљишта; 85,7% шумског и 62,0% осталог земљишта) (графикон 25). Међутим, уколико се настави досадашња динамична тенденција смањивања коришћеног пољопривредног земљишта у Централној Србији, у блиској будућности може се очекивати да АП Војводина располаже већим делом укупне површине производно најзначајније збирне категорије коришћења расположивог земљишта у Србији.

75

Попис пољопривреде 2012.

односу 1 : 5,7 пута. Истовремено, разлике по општинама релативно су још веће и крећу се између 283 ha у београдској Звездари и 104.720 ha у Зрењанину или у односу од чак 1 : 405,9 пута. Наведене разлике су резултат деловања већег броја елемената, пре свега површине укупне територије, орографских и педогенетских карактеристика земљишта, антрополошких утицаја и др. (карта 8). Друго, да би се елиминисао утицај разлика у величини територија на расположиву површину пољопривредног земљишта, обрачунато је и учешће укупног пољопривредног земљишта у укупној територији које квалитативније репрезентују богатство анализиране статистичке јединице у земљишним потенцијалима за пољопривредну производњу. Анализа по областима указује да се те разлике крећу између 27,3% у Борској и 82,8% у Средњобанатској области, док се разлике по општинама крећу од свега 8,3% такође у београдској Звездари до чак 86,1% у двема војвођанским локалним самоуправама – Темерину и Житишту. Обрачунати показатељи су приказани на карти 9 и указују да је у свим областима у Војводини заступљеност укупног пољопривредног земљишта у укупној територији чак преко 75% – изузимајући Сремску област, где је учешће релативно мање, али такође значајно (67%). Насупрот томе, заступљеност укупног пољопривредног земљишта је мања од половине укупне територије у свим областима на подручју Централне Србије – изузимајући само три области: Подунавску (62,2%), Колубарску (54,3%) и Мачванску (51,2%). Истовремено у 21 од укупно 165 општина расположиво пољопривредно земљиште је мање и од 1/4 њихове укупне територије. Треће, за сагледавање производно-економског потенцијала свих врста субјеката привређивања у пољопривреди обрачуната је и просечна површина укупног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству (ha/ПГ). Разлике по областима крећу се од 3,62 ha/ПГ у Расинској до 16,13 ha/ПГ у Средњобанатској области или у односу 1 : 5,3 пута, док су разлике по општинама између 0,03 ha/ПГ у београдској Звездари и, вероватно неочекивано за већину аграрних аналитичара, чак 34,47 ha/ПГ у аграрно запостављеној планинској Црној Трави или у односу од чак 1 : 1.149 пута (карта 10). Четврто, укупно расположиво пољопривредно земљиште по становнику је најчешће коришћени показатељ самоодрживог обезбеђења прехрамбене сигурности становништва на одређеној територији. Разлике обрачунатих показатеља по областима крећу се од 0,09 ha/становнику у Београдској до 1,44 ha/становнику у Средњобанатској области, а по општинама између 0,03 ha/становнику у такође београдској Звездари до 5,29 ha/становнику у демографски већ девастираној Црној Трави или у односу 1 : 176,3 пута (карта 11).

80

Пољопривредно земљиште

3.2.2.2. Коришћено пољопривредно земљиште по областима и општинама Коришћено пољопривредно земљиште је производно-економски најзначајнији део укупног пољопривредног земљишта јер се на њему организује целокупна пољопривредна производња за натуралну и тржишну потрошњу. Зато су показатељи обезбеђености коришћеним пољопривредним земљиштем најзначајнији за анализу стања и планирање развоја пољопривредне производње за све нивое анализа, од државних стратегија до оцене производно-економске одрживости појединачног пољопривредног газдинства и самоодрживе прехрамбене сигурности становништва. С обзиром на то да је коришћено пољопривредно земљиште доминантни део укупног пољопривредног земљишта у свим областима и општинама – уз изузимање неколико демографски и аграрно девастираних општина са земљиштима ниског квалитета, и обрачунати апсолутни и релативни показатељи о коришћеном пољопривредном земљишту по анализираним статистичким јединицама у Србији указују на значајне разлике које су, такође, систематизоване у четири групе тематских констатација. Прво, површина коришћеног пољопривредног земљишта по областима у Србији креће се од 51.343 ha у Пиротској до 319.595 ha у Јужнобанатској области или у односу 1 : 6,2 пута, док је разлика по општинама релативно још већа и креће се између 212 ha у београдској Звездари и 104.247 ha у Зрењанину или у односу од чак 1 : 491,7 пута (карта 12). Изузимајући Пиротску област, у којој је релативно више заступљено некоришћено пољопривредно земљиште, констатације о површини коришћеног пољопривредног земљишта за све наведене статистичке јединице (Јужнобанатскаа област и општине Звездара и Зрењанин) аналогне су констатацијама о укупном пољопривредном земљишту, што указује да су ранг општина и области по дистрибуцији укупног и коришћеног пољопривредног земљишта у највећем броју случајева приближно исти. Друго, заступљеност коришћеног пољопривредног земљишта у укупној територији је значајно већа на подручју Војводине, где доминирају земљишта бољег квалитета него на подручју Централне Србије. Територијалне разлике се крећу између 17,0% у Пчињској и 80,9% у Средњобанатској области, односно између свега 6,8% у Звездари и чак 96,7% у Србобрану – војвођанској општини са најквалитетнијим черноземом у Европи. То потврђује и чињеница да су међу чак 41 општином у Србији где је учешће коришћеног пољопривредног земљишта мање од 25% њихове територије свега две са подручја Војводине – туристички познати Петроварадин (23,3%) и Сремски Карловци (19,6%) (карта 13). Треће, значајне су и територијалне разлике у просечној коришћеној површини пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству, које се крећу од 2,36 ha/ПГ у Јабланичкој до 15,76 ha/ПГ у Средњобанатској области или у односу 1 : 6,7 пута, док су разлике по општинама између 0,95 ha/ПГ у Звездари и 19,3 ha/ПГ у Вршцу или у односу 1 : 20,3 пута. Већа површина коришћеног пољопривредног земљишта по газдинству у Војводини резултат је утицаја површине већег броја агробизнис фирми и повећања поседа тржишно оријентисаних породичних фарми (карта 14). Четврто, и коришћено пољопривредно земљиште по становнику се територијално значајно разликује и креће се од 0,09 ha/становнику у Београдској до 1,44 ha/становнику у Средњобанатској области, а по општинама између свега 0,1 ари/становнику на Звездари и 3,01 ha/становнику у Сечњу или у односу од чак 1 : 3.010 пута (карта 15).

85

Попис пољопривреде 2012.

3.2.2.3. Некоришћено пољопривредно земљиште по областима и општинама Некоришћено пољопривредно земљиште је, поред објективних (орографске и педогенетске карактеристике земљишта, уситњеност и неуређеност поседа, неповољне демографске карактеристике чланова домаћинства које има пољопривредно газдинство и стално погоршавање диспаритета цена пољопривредних производа у односу на репроматеријал и средства за рад у пољопривреди), последица не само личне одговорности власника и корисника пољопривредног земљишта већ и одговорности државе за (не)чињење у пољопривреди и посебно у области земљишне политике. У методолошком погледу, некоришћено пољопривредно земљиште не указује на „губитак“ производње, већ на потенцијално могућу а неостварену пољопривредну производњу53. И показатељи заступљености некоришћеног пољопривредног земљишта указују на веома значајне разлике по областима и општинама у Србији, а њихова анализа је такође систематизована у четири тематске групе констатација. Прво, површина некоришћеног пољопривредног земљишта по областима у Србији креће се од 4301 ha у Сремској до 50.351 ha у Златиборској (територијално највећој међу области у Србији – 6141 km2) или у односу 1 : 11,7 пута, док је разлика по општинама релативно значајно већа и креће се између 34 ha у Костолцу (познатом по великом изузимању пољопривредног земљишта за површинске копове угља) и 26.782 ha у планинској Сјеници (познатој по великим површинама некоришћених пашњака) или у односу од чак 1 : 787,7 пута (карта 16). Друго, учешће некоришћеног у укупном пољопривредном земљишту је релативни показатељ који квантитативно и посебно квалитативно релативизује богатство односно указује на „мртав капитал“ најзначајнијег ресурса и за екстензивну пољопривредну производњу. Заступљеност некоришћеног у укупном пољопривредном земљишту креће се између свега 1,8% у Сремској и чак 39,2% у Пчињској области, док се разлике по општинама крећу од свега 0,2% у војвођанском Житишту (која, са Темерином, има и највећу заступљеност укупног пољопривредног земљишта – 86,1%) до чак 75,0% у аграрно запостављеној и демографски девастираној Црној Трави – која је по овом показатељу „лидер“ међу чак 40 општина које карактерише национално натпросечна заступљеност некоришћеног у укупном пољопривредном земљишту у Региону Јужне и Источне Србије (карта 17). Треће, некоришћено пољопривредно земљиште по пољопривредном газдинству такође се значајно разликује по нижим статистичким јединицама у Србији и по областима се креће од 0,14 ha/ПГ у Мачванској до 2,32 ha/ПГ у Пиротској или у односу 1 : 16,5 пута, док су разлике по општинама између 0,02 ha/ПГ у Малом Иђошу и очекивано чак 25,86 ha/ПГ у Црној Трави или у односу од чак 1 : 1293 пута (карта 18). Четврто, некоришћено пољопривредно земљиште по становнику је најчешће коришћени показатељ за илустрацију нашег неодговорног односа према најзначајнијем природном ресурсу за самоодрживо обезбеђење прехрамбене сигурности становништва на одређеној територији. Територијалне разлике се крећу од 0,7 ари/становнику у Београдској до 0,32 ha/становнику у Зајечарској области или у односу 1 : 43,4 пута, а по општинама између 0,3 ара/становнику на Звездари до 3,97 ha/становнику у Црној Трави или у односу од чак 1 : 1323,3 пута. Примера ради, некоришћено пољопривредно земљиште по становнику у општини Црна Трава веће је од просечне расположиве површине укупног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству у чак 56 општина у Србији (карта 19).

53

Више о томе у: Шеварлић, М. ( 1989: 157).

90

Пољопривредно земљиште

Апсолутни и релативни показатељи о укупном, коришћеном и некоришћеном пољопривредном земљишту у Србији, и посебно по регионима, областима и општинама, указује на значајне територијалне разлике у заступљености коришћеног и некоришћеног пољопривредног земљишта у територији региона, области и нарочито у општинама – у чијем великом броју можемо констатовати забрињавајуће велике површине и убрзану динамику девастације пољопривредног земљишта и напуштања пољопривредне производње, чак и у изразито руралним општинама. То упућује на нужност ургентне израде детаљније анализе узрока необрађивања пољопривредног земљишта и могућности укључивања значајних површина некоришћеног пољопривредног земљишта у пољопривредну производњу на подручју не само великог броја општина и области већ и посебно у Региону Шумадије и Западне Србије и Региону Јужне и Источне Србије. У том контексту потребно је свестрано размотрити предузимање следећих активности и мера за смањивање некоришћеног пољопривредног земљишта, међу којима посебно истичемо следеће предлоге: 

пошумљавати некоришћено пољопривредно земљиште које је подложно ерозији и вратити га природнијем начину његовог коришћења као шумско земљиште;



издавати некоришћено пољопривредно земљиште у државној својини заинтересованим субјектима привређивања под повољнијим финансијским условима (чак и без обавезе плаћања закупнине за период 1–3 године ради повећаних трошкова његовог поновног привођења пољопривредној производњи) и на дужи рок да би закупци ефектуирали веће трошкове улагања у његову обраду у односу на коришћено пољопривредно земљиште;



на основу анализе заступљености и погодности некоришћеног пољопривредног земљишта за пољопривредну производњу Министарство пољопривреде и локалне самоуправе треба да обезбеди субвенције за трошкове његове сертификације за органску пољопривреду у току прве или друге године његовог поновног коришћења, како би се скратио период конверзије из конвенционалне (која објективно није ни организована на тим површинама једну или више година) – чиме би Србија значајно и у кратком периоду могла да сертифицира најмање 20% укупно некоришћеног пољопривредног земљишта и тиме знатно повећа учешће сертифицираног земљишта за органску пољопривреду на око 90.000 ha или око 25% укупно коришћеног пољопривредног земљишта;



сачинити програм мера уређења земљишта комасацијом по општинама и суфинансирати његову реализацију, као и примену различитих врста мелиоративних мера (одводњавање, калцификација итд.);



институционално преиспитати питање власништва тзв. сеоских пашњака којима газдују сеоске заједнице или општине, који се по правилу у већем обиму и не користе за испашу стоке;



подстицати друге начине коришћења некоришћеног земљишта за узгој лековитог и ароматичног биља, произвдњу ситног воћа или подизања засада багрема, липе и кестена за развој врло тражене органске производње меда и других пчеларских производа (воска, полена) на бази дрвенастих цветница које се не заштићују хемијским средствима;



променити систем „ураниловке“ у давању субвенција по хектару и разврстати их у четири интервалне групе, у зависности од класе земљишта и примене коефицијената за превођење 2–8. класе на условну прву класу земљишта 95

Попис пољопривреде 2012.

појединих катастарских култура односно категорија коришћења пољопривредног земљишта; 

ослободити обавезе пореза на доходак из пољопривреде односно по Законима о порезу на имовину54, не само земљиште које се приводи намени у трајању до пет година55, већ и све површине коришћеног пољопривредног земљишта 5–8. класе, као и површина коришћеног пољопривредног земљишта свих класа које се налазе (на пример) изнад 400 m н. в.;



иновирати постојеће и евентуално донети нове прописе који се односе на коришћење, уређивање, поседовање, заштиту и друга питања у вези са пољопривредним земљиштем.

По основу убрзаног сертифицирања 90.000 ha некоришћеног пољопривредног земљишта за органску пољопривреду, уз већ постојећу препознатљивост због забране увоза и производње ГМО, Србија би постала регионални лидер у производњи органских производа са годишњим повећањем вредности пољопривредне производње за додатних 270.000.000 евра (90.000 ha x 3.000 евра/ha)56, што је петоструко већа вредност од укупног буџета МПЗЖС у 2014. години. Не рачунајући еколошке и економске ефекте по основу дрвне масе и других производа (чај од липе, плод кестена), планским пошумљавањем само 100.000 ha некоришћеног пољопривредног земљишта са наведене три дрвенасте цветнице (багрем, липа и кестен) и приносом меда од свега 300 kg/ha добили би се дугорочни економски ефекти у повећању вредности пољопривредне производње у Србији у износу од 111.000.000 евра (100.000 ha x 300 kg меда/ha x 3,7 евра/kg)57, што је троструко већа вредност од укупног буџета МПЗЖС у 2014. години. Наведена два примера указују да се изразите слабости у земљишној политици и смањењу некоришћеног пољопривредног земљишта за мање од половине површина евидентираних у Попису пољопривреде 2012. могу претворити у економске предности за њихово укључивање у две тзв. алтернативне производње које би додатно повећале вредност пољопривредне производње за 381.000.000 евра – што је више од половине укупне вредности производње кукуруза на 1.200.000 hа у 2014. години (1.200.000 ha x 6.000 kg зрна кукуруза/ha x 0,10 евра/kg = 720.000.000 евра; умањено за: 270.000.000 евра органска пољопривреда + 111.000.000 евра производња меда = 381.000.000 евра; односно: 381.000.000 евра / 720.000.000 евра x 100 = 52,9%). Истовремено, у могућој органској пољопривреди на 90.000 ha и производњи меда са новозасађених 100.000 ha под багремом, липом и кестеном, због већег ангажовања радне снаге у ове две тзв. алтернативне пољопривредне производње запослио би се већи број радника него у целокупној производњи не само кукуруза већ и свих жита у Србији – чија је производња потпуно механизована. Предложени начини коришћења некоришћеног пољопривредног земљишта су и у складу са ставовима аутора Развоја националног агро-еколошког програма за Србију58, у коме се промовише европска политика пољопривредне производње високе природне

54

55 56

57

58

„Службени гласник РС“, бр. 26/01, 45/02 – УС, „Службени лист СРЈ“, бр. 42/02 – УС, „Службени гласник РС“, бр. 80/02 - др. закон, 80/02, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – УС, 47/13, 68/14 – др. закон.

Ibid., тачка 6, члан 12. Обрачун аутора публикације на основу персоналне комуникације са др Бранком Лазић, професором емеритусом Пољопривредног факултета у Новом Саду. Обрачун аутора публикације на основу персоналне комуникације са др Родољубом Живадиновићем, председником Савеза пчеларских организација Србије (СПОС).

Cooper T. et al. (2011).

96

Пољопривредно земљиште

вредности и у нашој земљи, односно усклађеност система пољопривредне производње са високим стандардима еколошке одрживости у Европској унији. Наши аграрни аналитичари врло често истичу да питање (не)коришћења пољопривредног земљишта треба препустити само економској (не)заинтересованости власника и корисника тог земљишта. У том контексту веома су интересантна промишљања проф. др Недељка Богдановића, који истиче: „Природни услови (ресурси – ММШ), међутим, нису само ствар појединца, они су богатство и снага народа у целини и државе као једног од облика организације народа. Може појединац и напустити имање, али друштво мора рачунати с тим да на Земљиној кугли њему (историјски, цивилизацијски, државно-правно) припада одређени део природних услова: тла, шума, вода, пашњака, ветра, руда, лепоте и доброте (родности рељефа, лековитост бања), и његова је одговорност да се ти услови (ресурси) негују, обнављају, одржавају и користе. Судбина и намера појединаца-власника не сме прерасти у неодговорност генерација и друштва.“59

3.3. Основне педолошке карактеристике расположивог земљишта Анализа педолошке карте (карта 20) и података у табели 1660 указује да Србија за пољопривредну производњу има на располагању:  преко милион хектара чернозема – најквалитетнијег пољопривредног земљишта за биљну производњу, посебно ратарску и, уколико постоје услови за наводњавање, за повртарску производњу;  око 750.000 ha гајњача – најквалитетнијег пољопривредног земљишта за воћарску и виноградарску производњу;  око 700.000 ha смонице – пољопривредног земљишта погодног за ратарску и воћарско-виноградарску производњу;  око 800.000 ha ритских црница и ливадских земљишта – пољопривредног земљишта погодног за ратарску производњу и производњу кабасте сточне хране (силажни кукуруз, луцерка, црвена детелина, суданска трава); и  око милион хектара брдско-планинских ливада и пашњака богатих квалитетном сточном храном за испашу и у појединим подручјима за кошење и припрему сена за зимску исхрану стоке. Укупна површина чернозема, гајњача, смоница и ритских црница (3.250.000 ha) мања је за око 190.000 ha од коришћеног пољопривредног земљишта по Попису пољопривреде 2012. (3.437.423 ha). To значи да од милион хектара брдско-планинских ливада и пашњака, када се изузме њихова коришћена и некоришћена површина, преко 600.000 ha није Пописом евидентирано чак ни као некоришћено пољопривредно земљиште, већ је вероватно под шумским и осталим земљиштем.

59 60

Шеварлић, М. (2014 : 39). Процена проф. др Александра Ђорђевића, наставника Педологије на Пољопривредном факултету у Београду, и уз потребу умањења површина појединих типова земљишта у АП Косово и Метохија – чија је територија 10.887 km2 или 12,3% укупне територије Републике Србије.

97

Попис пољопривреде 2012. Карта 20. Педолошка карта Србије (1 : 50 000)

98

Попис пољопривреде 2012.

4. ПРОМЕНЕ У ПОВРШИНИ И СТРУКТУРИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА (1960–2012) 4.1.

Промене у површини и структури пољопривредног земљишта по редовним статистичким извештајима (1960–2012) .................................................................. 103

4.2.

Разлике у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта по редовном статистичком извештају из 2012. Године и Попису пољопривреде 2012. .... 106

4.3.

Промене у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта по редовном статистичком извештају из 1960. године и Попису пољопривреде 2012. ..... 109

Табела 18. Површина и структура коришћења пољопривредног земљишта у Србији, укупно и по макрорегионима, 1960. и 2012. .............................................................................. 104 Табела 19. Површина и структура коришћења пољопривредног земљишта у Србији, укупно и по макрорегионима, по редовном статистичком истраживању 2012. и Попису пољопривреде 2012. .............................................................................................. 107 Табела 20. Површина и структура коришћења пољопривредног земљишта у Србији, укупно и по макрорегионима, по редовном статистичком истраживању 1960. и Попису пољопривреде 2012. ............................................................................................. 110 Граф. 29.

Промене у површини пољопривредног земљишта по категоријама коришћења у Србији, по макрорегионима, 1960–2012. .............................................................. 105

Граф. 30.

Разлике у површини пољопривредног земљишта по категоријама коришћења у Србији, по макрорегионима, на основу редовног статистичког извештаја за 2012. и Пописа пољопривреде 2012. .................................................................................. 108

Граф. 31.

Разлике у површини пољопривредног земљишта по категоријама коришћења у Србији, по макрорегионима, на основу редовног статистичког извештаја за 1960. и Пописа пољопривреде 2012. .............................................................................................. 111

102

Пољопривредно земљиште

4. ПРОМЕНЕ У ПОВРШИНИ И СТРУКТУРИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА (1960–2012) 61 Разлике у методологији прикупљања и обрачуна података збирне категорије пољопривредно земљиште по редовним статистичким извештајима за 1960. и 2012. годину, с једне стране, и података о збирној категорији расположиво (коришћено и некоришћено) пољопривредно земљиште по Попису пољопривреде 2012, с друге стране, условили су потребу да ово поглавље садржи три потпоглавља.

4.1. Промене у површини и структури пољопривредног земљишта по редовним статистичким извештајима (1960–2012) По подацима из редовних годишњих статистичких истраживања у периоду 1960–2012. године, пољопривредно земљиште је смањено за свега 299 хиљада хектара или за 5,6%, а његова заступљеност са 69,3% на 65,5% укупне територије Србије (табела 18). Анализа показатеља обрачунатих и приказаних у табели 18 указује и на следеће значајније тенденције и констатације: 

тенденција смањења пољопривредног земљишта карактеристична је за оба макрорегиона и последица је његовог сталног заузимања за непољопривредне намене (стамбене, индустријске и друге инфраструктурне објекте) или његовог превођења у шумско земљиште у брдско-планинском демографски значајно опустелом подручју;



апсолутно и релативно изразито веће смањење квалитетнијих и производно најзначајнијих ораница у Централној Србији (за чак 297 хиљада хектара или за 14,8%) него у Војводини (за 18 хиљада хектара или за свега 1,7%) последица је њиховог обимнијег враћања у ливаде и пашњаке као природнијем али и производно мање интензивном начину коришћења земљишта и/или потпуног напуштања обраде ораница и њиховог исказивања као површина некоришћеног пољопривредног земљишта у доминантно брдско-планинском подручју „испод Саве и Дунава“;



повећање површина под воћњацима – укупно (за 7,9%) и у оба макрорегиона (за 2,9% у Централној Србији и посебно у Војводини – за чак 2,7 пута) резултат је све израженије производне оријентације по површини већих, економски снажнијих и релативно млађих власника пољопривредних газдинстава и/или бизнисмена из фирми разнородних облика организовања ка инвестиционо дугорочнијој специјализацији у тржишно профитабилнију и извозно оријентисану производњу воћа;



релативно највеће смањење површина под виноградима – укупно (за 53,7%) и у оба макрорегиона (за 51,0% у Централној Србији и за чак 63,8% у Војводини) последица је крчења винограда са екстензивном производњом због смањења расположиве радне снаге на пољопривредним газдинствима и инвестиционе

61

Текст у потпоглављима 4.1 и 4.2 у овој студији је значајно измењена и допуњена верзија делова текста и података саопштених на Завршној конференцији Пописа пољопривреде 2012, одржаној у Суботици (28– 30.05.2014). Више о томе у: Шеварлић, М. (2014-б).

103

Попис пољопривреде 2012.

И поред релативно значајних промена у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта у Србији по редовним статистичким истраживањима у периоду између 1960. и 2012. године (табела 18, графикон 29), може се закључити да израчунатo смањењe или повећањe површина појединих категорија коришћења земљишта нису одраз стварног стања „у пракси“ – што потврђују и подаци из Пописа пољопривреде 2012. С обзиром на то да од 1960. до 2012. године није спроведен ниједан потпуни попис пољопривреде чији би подаци представљали значајан корективни фактор, очигледно је да су се проценитељи РСЗ-а задужени за прикупљање података о пољопривредном земљишту по редовним статистичким извештајима ослањали само на податке других надлежних државних органа, првенствено Републичког геодетског завода, који је објективно документационо захтевнији и процесно спорији у евиденцији промена намене коришћења појединих категорија земљишта односно катастарских култура. То намеће потребу да РЗС накнадно изврши корекцију раније објављених података о пољопривредном земљишту на основу базе података прикупљених Пописом пољопривреде 2012, што је уобичајена пракса у пољопривредним статистикама европских земаља. На другој страни, власници и корисници земљишта релативно су спорији и/или неодговорнији у поступку ажурирања свих промена у катастру непокретности по основу купопродаје, наслеђивања и, посебно, пријављивања промене намене коришћења пољопривредног земљишта.

4.2. Разлике у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта по редовном статистичком извештају из 2012. Године и Попису пољопривреде 2012. Попис пољопривреде 2012. представља (не)очекивано „отрежњење“ од неоснованог истицања изразитог богатства кад је реч о расположивом земљишту за пољопривредну производњу у Србији. Попис је, наиме, указао да су евидентиране расположиве површине коришћеног пољопривредног земљишта знатно мање од података по редовном статистичком истраживању РЗС-а (образац ПО-22) за исту годину, како за обе збирне (пољопривредно за 32,0% и обрадиво за 26,3%) тако и за све појединачне категорије коришћења земљишта (оранице за 22,6%, воћњаци за 31,5% и посебно виногради за 59,3%, ливаде за 40,6%, а пашњаци чак за 60,3%), укључујући смањење и иначе малих површина под рибњацима (за 38,5%) (табела 19). Општа констатација о мањим површинама пољопривредног земљишта и свих анализираних категорија коришћења земљишта по Попису 2012, у односу на податке из редовног статистичког истраживања за исту годину, карактеристична је за оба макрорегиона – али са значајним разликама у апсолутним и релативним показатељима обрачунатим за Централну Србију и Војводину. Очигледно је да обрачунате показатеље за Србију детерминишу веома значајне разлике у површини одговарајућих категорија земљишта обрачунате за аграрно девастиранo подручје Централне Србије – где су Пописом пољопривреде 2012. евидентиране површине ораница мање за 37,4%, воћњака за 33,6%, винограда чак за 62,2%, ливада за 41,2% и нарочито пашњака – за чак 2/3 њихове површине по редовном статистичком извештају за 2012. годину. Насупрот томе, значајно су мање апсолутне разлике у површини између одговарајућих категорија земљишта у Војводини – изузимајући релативно значајније разлике у површинама винограда (за 44,4%), ливада (за 31,0%) и, у мањој мери, пашњака (за 15%) (табела 19, графикон 30).

106

Пољопривредно земљиште



Треће, површине под расадницима по редовним статистичким извештајима за 1960. и 2012. годину су део категорије оранице и баште, а у Попису пољопривреде 2012. расадници чине део површина у збирној поткатегорији стални засади64; и

 Четврто, изузимајући површине под рибњацима који су у функцији пољопривредне производње, из збирне категорије пољопривредно земљиште по редовним статистичким истраживањима за 1960. и 2012. годину искључене су површине трстика и бара да би подаци били упоредиви са расположивим (коришћеним и некоришћеним) пољопривредним земљиштем по Попису пољопривреде 2012. – где су трстици и баре приказани у поткатегорији остало земљиште65. С обзиром на напред наведене методолошке разлике, Пописом пољопривреде 2012. констатован је „мањак“ од чак 1,196 милиона хектара коришћеног пољопривредног земљишта у Србији, што потврђује и разлика између укупне површине пољопривредног земљишта по редовном статистичком истраживању за 2012. годину (5,065 милиона хектара) и расположивог пољопривредног земљишта по Попису пољопривреде 2012. (3,869 милиона хектара – које чини 3,445 милиона хектара коришћеног и 424 хиљаде хектара некоришћеног пољопривредног земљишта). Најзад, дефинисање збирне категорије коришћено пољопривредно земљиште по Методолошком упутству Пописа пољопривреде 2012. разликује се и од дефиниције појма пољопривредно земљиште по Закону о пољопривреди и руралном развоју (2009)66 – који у тачки 10 члана 2 исто дефинише као збирну категорију коју чине: „њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици и мочваре, као и друго земљиште (вртаче, напуштена речна корита, земљишта обрасла ниским жбунастим растињем и друго), које по својим природним и економским условима може рационално да се користи за пољопривредну производњу.“

4.3. Промене у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта по редовном статистичком извештају из 1960. године и Попису пољопривреде 2012. Промене у површини и структури коришћења пољопривредног земљишта по редовном статистичком извештају из 1960. године и Попису пољопривреде 2012, уз истицање методолошких разлика наведених у подтачки 4.2 ове публикације, указују на следећа запажања:  укупна површина пољопривредног земљишта и све анализиране категорије коришћења апсолутно и релативно су мање у Србији и у оба макрорегиона по Попису пољопривреде 2012. у односу на податке из редовног статистичког извештаја за 1960. годину – изузимајући само површине воћњака у АП Војводини, које су повећане за 10 хиљада хектара или за чак 2,43 пута;

64 65 66

Исто, стр. 4 (п073 и п 075). Исто, стр. 4 (п087). „Службени гласник РС“, бр. 41/09 и 10/13.

109

Попис пољопривреде 2012.

 изразите разлике у смањењу површина и пољопривредног земљишта по макрорегионима.

промени

структуре

коришћења

Неодговарајући однос друштвене заједнице према пољопривредном земљишту као природном ресурсу веома аргументовано, позивајући се на заборављена или напуштена традиционална искуства у градњи кућа, потврђују чак и урбанисти као припадници пољопривредницима супростављеног „табора“ корисника пољопривредног земљишта за неаграрне намене, који истичу: „Заштита квалитетног пољопривредног земљишта је посебно важна карика у сложеном ланцу планских активности тражења оптималних намена површина у датом простору. Историја нас учи да је човек одвајкада поштовао земљу – хранитељку, и да скоро никад није лоцирао своја станишта на плодном пољопривредном земљишту, већ увек по ободу поља, на неплодним падинама, по правилу присојним. Наша рушилачка пракса је прекинула ову миленијумску традицију; ни строги закони заштите пољопривредног земљишта не помажу у општој окупацији плодних површина грађевинским објектима. Вероватно ће тек општа криза енергије, сировина и здраве хране променити наш однос према пољопривредном земљишту и пољопривреди као основној привредној области.“67 Промишљање о последицама напуштања села и одговорности не само државе као институције већ народа који је (не)одговоран за контролу својих државних институција, илуструје и цитат из рада проф. др Недељка Богдановића (2014)68: „Село је напуштено. Село су напустили сами сељаци (посебно је питање разлога за то, и они, кад је ’ствар готова’, више нису битни, чак ни као поука, а камоли као осуда!). Живот на селу заснивао се на раду на сопственом поседу. Управо су поседници напустили посед, и потпуно га избацили из система ресурса за производњу (и живот). Већина је сама тако доспела у тежи положај опстанка, а и друштво у целини оптерећено је засад нерешивим проблемима развоја. Природни услови (ресурси – МШ), међутим, нису само ствар појединца, они су богатство и снага народа у целини и државе као једног од облика организације народа. Може појединац и напустити имање, али друштво мора рачунати с тим да на Земљиној кугли њему (историјски, цивилизацијски, државно-правно) припада одређени део природних услова: тла, шума, вода, пашњака, ветра, руда, лепоте и доброте (родности рељефа, лековитости бања), и његова је одговорност да се ти услови (ресурси) негују, обнављају, одржавају и користе. Судбина и намера појединца – власника не сме прерасти у неодговорност генерација и друштва. Зашто смо дошли у ситуацију да поседници напусте свој посед и да нам села и имања у њима остану пуста?“

67 68

Економика градског земљишта, стр. 8. Шеварлић, М. (2014 : 39)

112

Попис пољопривреде 2012.

5. ПОСЕДОВНА СТРУКТУРА ПОЉОПРИВРЕДНИХ ГАЗДИНСТАВА 5.1.

Поседовна структура свих пољопривредних газдинстава, 2012. ................................118

5.1.1.

Поседовна структура свих пољопривредних газдинстава по основним облицима организовања газдинстава, 2012. ...........................................................................118

5.1.2.

Поседовна структура пољопривредних газдинстава у Србији (2012) и ЕУ (2010) .......123

5.2.

Поседовна структура породичних пољопривредних газдинстава ...............................127

5.2.1.

Промене у поседовној структури индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава (1960–2012) .......................................................................................129

5.2.2.

Промене у поседовној структури индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава у периоду транзиције, 2002—2012. ......................................................133

5.2.3.

Поседовна структура породичних пољопривредних газдинстава по регионима, 2012. ....................................................................................................................136

5.3.

Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника ...............................144

5.3.1.

Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника по регионима, 2012. 146

5.3.2.

Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника по подгрупама облика организовања, 2012. ...................................................................................152

5.3.2.1.

Поседовна структура пољопривредних предузећа, 2012. ...........................................158

5.3.2.2.

Поседовна структура земљорадничких задруга, 2012. ..............................................166

5.3.2.3.

Поседовна структура газдинстава јавних предузећа и установа, 2012. ......................173

5.3.2.4.

Поседовна структура органа државе и локалних самоуправа, 2012. ..........................178

5.3.2.5.

Поседовна структура осталих правних лица и предузетника, 2012. ...........................184

Табела 21. Основни показатељи пољопривредних газдинстава у Србији, 2012. ..........................117 Табела 22. Поседовна структура пољопривредних газдинстава у Србији, по основним облицима организовања газдинстава, 2012. ...........................................................................120 Табела 23. Поседовна структура пољопривредних газдинстава у Србији и ЕУ-28 ........................124 Табела 24. Поседовна структура индивидуалних/породичних пољопривредних газднистава у Србији, по макрорегионима, 1960. и 2012. ..............................................................130

114

Пољопривредно земљиште

Табела 25. Поседовна структура индивидуалних/породичних пољопривредних газднистава у Србији, по макрорегионима, 2002. и 2012. ..............................................................134 Табела 26. Поседовна структура породичних пољопривредних газдинстава у Србији, по регионима, 2012. ...............................................................................................138 Табела 27. Основни показатељи газдинстава правних лица и предузетника у Србији, укупно и по подгрупама ПГПЛП, 2012. ..................................................................................145 Табела 28. Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника у Србији, по регионима, 2012. ...............................................................................................148 Табела 29. Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника у Србији, по подгрупама облика организовања газдинстава, 2012. ..............................................154 Табела 30. Поседовна структура пољопривредних предузећа у Србији, по регионима, 2012. .......160 Табела 31. Поседовна структура земљорадничких задруга у Србији, по регионима, 2012. ...........168 Табела 32. Поседовна структура јавних предузећа и установа у Србији, по регионима, 2012. .....174 Табела 33. Поседовна структура органа државе и локалних самоуправа у Србији, по регионима, 2012. ....................................................................................................................180 Табела 34. Поседовна структура осталих правних лица и предузетника у Србији, по регионима, 2012. ....................................................................................................................185

Граф. 32.

Учешће породичних газдинстава и газдинстава правних лица и предузетника у укупном броју пољопривредних газдинстава и укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта у Србији, 2012. .............................................................118

Граф. 33.

Поседовна структура пољопривредних газдинстава у Србији, по основним облицима организовања газдинстава, 2012. ...........................................................................122

Граф. 34.

Поседовна структура пољопривредних газдинстава у ЕУ-28 и Србији ........................125

Граф. 35.

Показатељи промена у поседовној структури индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава у Србији, по макрорегионима, 1960. и 2012. ...............131

Граф. 36.

Промене у посeдовној структури породичних пољопривредних газдинстава у Србији, по макрорегионима, 2002–2012. .............................................................................135

Граф. 37.

Поседовна структура породичних пољопривредних газдинстава у Србији, по регионима, 2012. ...............................................................................................140

Граф. 38.

Учешће подгрупа у укупном броју газдинстава правних лица и предузетника и њиховом коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. .........................................145

115

Попис пољопривреде 2012.

Граф. 39.

Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника у Србији, по регионима, 2012. ...............................................................................................150

Граф. 40.

Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника у Србији, по подгрупама облика организовања газдинстава, 2012. ..............................................156

Граф. 41.

Поседовна структура пољопривредних предузећа у Србији, по регионима, 2012. .......162

Граф. 42.

Поседовна структура земљорадничких задруга у Србији, по регионима, 2012. ...........170

Граф. 43.

Поседовна структура јавних предузећа и установа у Србији, по регионима, 2012. .....176

Граф. 44.

Поседовна структура органа државе и локалних самоуправа у Србији, по регионима, 2012. ....................................................................................................................182

Граф. 45.

Поседовна структура осталих правних лица и предузетника у Србији, по регионима, 2012. ....................................................................................................................186

116

Пољопривредно земљиште



газдинства са средњом величином поседа (5–20 ha) чине 19,5% укупног броја газдинстава, а имају на располагању 30,8% укупно коришћеног пољопривредног земљишта, са интенцијом њихове даље поделе на мањи део оних која ће повећавати површину коришћеног пољопривредног земљишта и специјализацију производње и, по законима концентрације производње и централизације земљишта као производног ресурса, значајну већину оних која ће стагнирати или смањивати површину свог поседа и чак напуштати пољопривредну производњу због одсуства наследника са газдинства или њихове незаинтересованости за настављање породичне традиције и организовање пољопривредне производње на сопственом пољопривредном газдинству (табела 21, графикон 32).

Анализа поседовне структуре свих пољопривредних газдинстава према традиционално два основна облика организовања газдинстава у Србији указује да су: 

породична пољопривредна газдинства доминантна у укупном броју газдинстава (99,52%) и, на нешто нижем нивоу, у укупно коришћеном пољопривредном земљишту (82,19%), као и у свим поседовним групама до газдинстава са поседом „300–500 ha“);



газдинства правних лица и предузетника минорна по броју (само 3000 газдинстава или свега 0,48% укупног броја свих пољопривредних газдинстава), али имају значајно веће учешће у укупно коришћеном пољопривредном земљишту (17,81%), и доминантна су по броју газдинстава и коришћеном пољопривредном земљишту у две групе газдинстава са већим поседима („500–1000 ha“ и „1000–2500 ha“), а једино су она заступљена у две групе са највећим поседом („2500–5000 ha“ и „>5000 ha“) (табела 22, графикон 33).

119

Пољопривредно земљиште

Пописом пољопривреде 2012. први пут је у Србији (после II светског рата) значајан број породичних пољопривредних газдинстава евидентиран и у групама које су раније биле резервисане искључиво за газдинства правних лица (државна и друштвена пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге). То је 17.187 газдинстава са производно респектабилним већим поседом од 20 ha до 100 ha и, посебно, чак 1374 газдинства са великим поседима (од 100 ha до, пре деценију непојмљивих, 2500 ha). Ова породична пољопривредна газдинства (18.561) можемо сматрати и транзиционим добитницима у пољопривреди Србије у периоду између пописа домаћинстава која поседују индивидуално пољопривредно газдинство (2002) и пописа породичних пољопривредних газдинстава (2012).

5.1.2. Поседовна структура пољопривредних газдинстава у Србији (2012) и ЕУ (2010) Упоредна анализа поседовне структуре пољопривредних газдинстава у Србији и ЕУ је неопходна подтачка публикације „Пољопривредно земљиште“ , а посебно с обзиром на: 

Споразум о слободној трговини у Централној Европи (CEFTA, 19.12.2006), којим је либерализована трговина и пољопривредно-прехрамбеним производима између 10 потписница (Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Македонија, Молдавија, Црна Гора, Румунија, Србија и Косово – под јурисдикцијом УН по Резолуцији 1244), чије су чланице Бугарска и Румунија од 1. јануара 2007. године (без пуног приступа фондовима ЕУ, који је условљен даљим реформама) и Хрватска од 1. јула 2013. године пуноправне чланице ЕУ;



Споразум о стабилизацији и придруживању Републике Србије са Европском унијом (ССП) – парафиран (7.11.2007), потписан (29.4.2008), а процес ратификације од стране ЕУ завршен 1. септембра 2013. године;



Прелазни трговински споразум Србије и ЕУ (ПТС) – који је пратио поступак доношења ССП, али је ЕУ приликом потписивања ССП (2008) одлучила да га не примењује до даљег; који је Србија од 1. јануара 2009. године почела „једнострано да примењује“, да би од 7. децембра 2009. године и ЕУ донела одлуку да га примењује, те је он 1. фебруара 2010. године „ступио на снагу“ и тиме је „ПТС ушао у другу годину примене“;



добијање статуса „земље кандидата за чланство у Европској унији“ (1.3.2012);



практично већ остварену потпуну либерализацију тржишта пољопривреднопрехрамбених производа у Србији и за производе из земаља чланица ЕУ, јер је ПТС стављен ван снаге а ступио је на снагу ССП (22.7.2013);69 и



припреме за „Процес преговарања о приступању ЕУ у области пољопривреде и руралног развоја у Србији“ (поглавље 11) и чињеницу да „више од 30% правних тековина ЕУ (acquies communautarie) чине прописи који се непосредно или посредно односе на пољопривреду“70.

69

70

Сви датуми о хронологији претприступних активности Србије на „путу ка ЕУ“ преузети су са портала Канцеларије за европске интеграције Владе Републике Србије: http://www.seio.gov.rs/srbija-ieu/istorijat.115.html GIZ (2013 : 7).

123

Попис пољопривреде 2012.

Упоредна анализа поседовне структуре Србије и ЕУ-28 указује да: 

Србија има мању заступљеност најмањих поседовних група („без земље“ и „до 2 ha“) у укупном броју газдинстава а већу у укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта, што резултира и већом просечном величином газдинстава у најмањој интервалној групи (за 20,6%);



у поседовним групама са мањом величином газдинства („2–5 ha“ и „5–10 ha“) Србија има веће учешће у укупном броју газдинстава али и значајно веће учешће у укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта, што резултира и нешто већом (за 1,9% у групи „2-5 ha“) или нешто мањом величином газдинства (за 2,0% у групи „5–10 ha“);



у свим поседовним групама са средњим („20–50 ha“), већим („50–100 ha“) и највећим поседом („>100 ha“) мања је заступљеност и у укупном броју газдинстава и у укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта у Србији него у ЕУ28, што указује на основну разлику у њиховој међусобној поседовној структури односно значајно мању концентрацију коришћеног земљишта у ове три производнотржишно најзначајније поседовне групе у Србији (свега 44,16% КПЗ) него у ЕУ-28 (чак 80,28% КПЗ);



куриозитет ове анализе јесте констатација да је већа просечна величина поседа газдинстава највећих поседовних група („50–100 ha“ и „>100 ha“) у Србији (аналогно за 0,71 ha или за 1,0% и за чак 158,71 ha или за 59,2%) него у ЕУ-28, што је резултат утицаја новоконституисане три поседовне групе крупнијих породичних газдинстава које су „транзициони добитници“ („100–500 ha“, „500–1000 ha“ и „1000–2500 ha“) и у целини приватизованих бивших друштвених и још одржаних државних газдинстава правних лица односно агробизнис компанија у пет највећих поседовних група („100–500 ha“, „500–1000 ha“, „1000–2500 ha“, „2500– 5000 ha“ и „>5000 ha“) у Србији, која могу бити потенцијално конкурентна и фармама у извозно најјачој агропривреди света – Сједињеним Америчким Државама, које имају око два милиона фарми просечне величине 180 ha73 (табела 23, графикон 34).

Резимирајући разлике у поседовној структури пољопривредних газдинстава у Србији (2012) и ЕУ-28 (2010), могу се уопштити два закључка о различитим нивоима констатованих супротности између најмање и највеће поседовне групе газдинстава и њихове заступљености у укупном броју пољопривредних газдинстава и укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта. Прво, релативно је занемарљива разлика у заступљености малих газдинстава („до 2 ha“) између ЕУ-28 (49,14% газдинстава која имају на располагању свега 2,47% КПЗ) и Србије (48,12% газдинстава која имају на располагању 7,70% КПЗ) – што указује да нема суштинске разлике у погледу концентрације броја газдинстава у поседовним групама „без земље“ и „до 2 ha“ (табела 23, графикон 34). Ово се може образлагати различитим социоекономским разлозима, међу којима се истичу: традиција очувања наслеђеног или куповином стеченог породичног газдинства, обезбеђење здравствено безбеднијих производа за натуралну потрошњу чланова домаћинства, обављање рекреативно корисних активности у слободном времену (викендом и у време годишњих одмора) запослених који не станују на породичном газдинству, преимућство становања у еколошки прихватљивијем амбијенту породичног газдинства; могућност стицања допунских (за запослене ван газдинства) и основних прихода (за незапослене чланове домаћинства) на породичном газдинству, социјално-економска сигурност домаћинства коју поседује породично пољопривредно газдинство у условима неизвесности током деловања светске и посебно домаће економске кризе). Релативно велика заступљеност

73

European Commission (2013 : 1).

126

Пољопривредно земљиште

малих газдинстава у укупном броју пољопривредних газдинстава у ЕУ-28 последица је и пријема у чланство нових 10 чланица и формирања ЕУ-25 (2004), затим две нове чланице и формирања ЕУ-27 (2007) и коначно Хрватске и формирања ЕУ-28 (2013). Погоршању поседовне структуре „старих“ чланица ЕУ-15, од новопримљених чланица из Централне и Источне Европе нарочито су допринеле Румунија (са 3.859.000 ПГ) и Пољска (1.506.600 ПГ), а затим Мађарска (576.800 ПГ), Бугарска (370.500 ПГ) и Хрватска (233.300 ПГ). Ових пет нових чланица заједно су „у мираз“ донеле 6.546.200 газдинстава или 53,4% укупног броја газдинстава и свега 38.231.200 ha или 22,0% укупно коришћеног пољопривредног земљишта ЕУ-28. Просечна површина фарме за пет новопримљених чланица са највећим бројем пољопривредних газдинстава је свега 5,84 ha – што је на нивоу тек 2/5 просечне величине фарме у ЕУ-28, укључујући у обрачун и податке за наведене новопримљене чланице!74 Друго, релативно је значајна разлика у заступљености најкрупнијих газдинстава („>100 ha“) између ЕУ-28 (2,66% газдинстава која имају на располагању 50,21%) и Србији (само 0,30% газдинстава која имају на располагању 23,79% КПЗ), што указује да Србији (и поред испољене појаве „транзиционих добитника“ у периоду између два последња пописа индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава – 2002. и 2012) предстоји још интензивнији процес концентрације коришћеног пољопривредног земљишта у већим поседовним групама – посебно породичних пољопривредних газдинстава која желе да обезбеде власништво на што већој површини земљишта као основном производном ресурсу за конкурентску позиционираност на тржишту пољопривредно-прехрамбених производа Европске уније (табела 23, графикон 34).

5.2.

Поседовна структура породичних пољопривредних газдинстава

У периоду од 1960. до 2012. године спроведено је седам пописа индивидуалних односно породичних пољопривредних газдинстава, који се међусобно разликују по обухватности и одређеним методолошким разликама:  „потпуни“ попис индивидуалних пољопривредних газдинстава 1960. године по „Попису пољопривреде 1960“;  попис индивидуалних пољопривредних газдинстава 1969. године – по истој методологији као и 1960, „али је пописивање извршено на 17% узорку газдинстава“75;  пописи домаћинстава која имају индивидуално пољопривредно газдинство у 1971, 1981, 1991. и 2002. години – у оквиру Пописа становништва, домаћинстава и станова у наведеним годинама, „али са знатно мањим садржајем питања него у претходним пописима“76; и  до сада најпотпунији попис породичних пољопривредних газдинстава јесте Попис пољопривреде 2012, који је усаглашен са методологијом пописа пољопривреде у Европској унији. У свим наведеним пописима индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава, како истиче Павловић Угљеша (1987: 11), основни критеријуми за дефинисање пољопривредног газдинства били су „земљишни и сточни фонд“ – којима су детерминисане „прилично чврсте границе између пољопривредног и непољопривредног домаћинства“ у Пописима 1960. и 1969. године.77 Међутим, поред земљишног и сточног фонда, аутор ове публикације истиче да је у свим дефиницијама индивидуалног/породичног пољопривредног газдинства у досадашњим

74 75 76 77

Обрачун аутора на основу података – Евростат (2013 : 21; табела 2.1). Павловић Угљеша (1987:11). Исто, стр. 11. Исто, стр. 11.

127

Попис пољопривреде 2012.

пописима садржан и трећи основни критеријум за укључивање у пописну категорију пољопривредно газдинство, а то је тржишност производње на пољопривредним газдинствима која су мања од прописаног земљишног минимума: 10 ари обрадивог земљишта по пописима у периоду 1960–2002. године, односно 50 ари пољопривредног земљишта по Попису пољопривреде 2012. То потврђују и дефиниције индивидуалног (1960) и породичног пољопривредног газдинства (2012) у одговарајућим методолошким материјалима. Пописом пољопривреде 1960. године, индивидуално пољопривредно газдинство дефинисано је као „сваки земљишни посед с најмање 10 ари обрадивог земљишта које користи и обрађује индивидуално домаћинство, без обзира на занимање чланова који живе на газдинству, као и сваки земљишни посед испод 10 ари обрадивог земљишта, ако се на њему, ради продаје, производи поврће, цвеће, ароматично или зачинско биље, дуван или афион (мак за опијум). Као индивидуално пољопривредно газдинство сматрано је и домаћинство с поседом мањим од 10 ари обрадивог земљишта, ако има:       

1 краву и теле или 1 краву и јуне, или 1 краву и два одрасла грла ситне стоке, или 5 одраслих оваца, или 3 одрасле свиње, или 4 одрасла грла оваца и свиња заједно, или 50 комада одрасле живине, или 20 кошница пчела.“78

Пописом пољопривреде 2012. породично пољопривредно газдинство дефинисано је као „свака породична или друга заједница лица која заједно станују и заједнички троше своје приходе за подмиривање основних животних потреба (укључујући самачко домаћинство), чији се чланови (један или више) баве пољопривредном производњом, било као примарном било као секундарном активношћу, која има јединствено управљање, заједнички користи средства за производњу (земљиште, машине, објекте) и рад својих чланова, чији је носилац физичко лице и при томе: a) обрађује – користи 50 и више ари пољопривредног земљишта на којем обавља пољопривредну производњу, без обзира на то да ли је та производња намењена тржишту или не; или б) обрађује – користи мање од 50 ари пољопривредног земљишта, али обавља интензивну ратарску, воћарску, виноградарску, повртарску производњу и производњу цвећа (укључујући производњу под стакленицима и пластеницима), производњу печурака и сточарску производњу, односно обавља пољопривредну производњу која је намењена тржишту, или в) гаји најмање: два грла говеда, или једно грло говеда и два грла ситне стоке (свиња, коза, оваца – заједно), или пет грла оваца или пет грла коза, или три грла свиња, или четири грла ситне стоке (свиња, коза, оваца – заједно), или 50 комада живине, или 20 пчелињих друштава.“79 Поред прве суштинске разлике у површини и категорији коришћеног земљишта по наведеним дефиницијама индивидуалног/породичног пољопривредног газдинства од 10 ари обрадивог земљишта по Попису пољопривреде 1960 и 50 ари пољопривредног земљишта по Попису пољопривреде 2012, друга суштинска разлика произлази из (не)подударности база података по основу обухватности пописа 1960. и 2012. године. Иако се оба пописа статистички квалификују као потпуни пописи, неопходно је истаћи да пописом индивидуалних пољопривредних газдинстава у 1960. години „нису обухваћена

78 79

Исто, стр. 12. Методолошки материјали Пописа пољопривреде 2012. (2012: 18).

128

Пољопривредно земљиште

газдинства чији власници живе на територији већих градова“80 (а поседују газдинства изван „већих градова“ или чак и у приградским подручјима „већих градова“), док су пописом породичних пољопривредних газдинстава у 2012. години обухваћена сва газдинства која испуњавају услове да по дефиницији буду евидентирана као пољопривредна газдинства – независно где живе власници односно носиоци пољопривредног газдинства.

5.2.1. Промене у поседовној структури индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава (1960–2012) И поред неподударности по основу разлика у дефиницији индивидуалног/породичног пољопривредног газдинства и посебно по обухватности „потпуних“ пописа пољопривреде спроведених 1960. и 2012. године, може се констатовати да поседовну структуру индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава у Србији карактеришу врло значајне промене у периоду 1960–2012. године – које су у нашој агроекономској литератури први пут објављене у овој pубликацији. Основна карактеристика промена у поседовној структури индивидуалних/ породичних пољопривредних газдинстава у Србији у периоду 1960–2012. године је изразита тенденција смањења њиховог укупног броја (за 361.169 газдинстава или за 36,5%), што значи да је у анализираном периоду „угашено“ више од 1/3 укупног броја породичних пољопривредних газдинстава у Србији. Општа тенденција смањења броја породичних пољопривредних газдинстава карактеристична је и за оба макрорегиона, али са апсолутно већим и релативно мањим смањењем броја газдинстава у Централној Србији (за 199.474 газдинства или за 29,3%) и апсолутно мањим али релативно динамичнијим смањењем газдинстава у АП Војводини (за 161.775 газдинстава или за чак 52,5%) (табела 24, графикон 35). Динамика смањења укупног броја породичних пољопривредних газдинстава у Србији је релативно израженија од смањења њихове укупно коришћене површине земљишта (за 1,516.432 ha или за свега 34,9%). Међутим, макрорегионалне тенденције су међусобно супротне: на подручју Централне Србије испољена је изразита тенденција смањења површине коришћеног земљишта на породичним газдинствима (за чак 1,611.396 ha или за скоро половину њиховог расположивог земљишта у 1960. години, односно за 49,4%); док је у Војводини испољена тенденција повећања расположиве површине земљишта породичних газдинстава (за 94.964 ha или за 8,8%). Смањење расположивог земљишта на породичним газдинствима у Централној Србији у потпуности генерише исту тенденцију и у Србији, а узороци таквих тенденција су опште познати и релативно свестрано образложени у наведеној и другој доступној агроекономској литератури. Међутим, повећање расположиве површине земљишта породичних газдинстава у Војводини је недовољно истражено и по мишљењу аутора ове публикације последица је, пре свега, промене прописа о пољопривредном земљишту и омогућавања и власницима породичних газдинстава да по основу закупа могу користити и државно пољопривредно земљиште, а у мањој мери и учешћа економски богатијих породичних домаћинстава у процесима куповине пољопривредног земљишта у процесу постсоцијалистичке транзиције и куповине земљишта из стечајне масе првенствено ликвидираних земљорадничких задруга или по основу продаје земљишта стављеног под хипотеку банака и по другим имовинскоправним уговорима. Као резултат напред наведених промена у поседовној структури породичних пољопривредних газдинстава у периоду 1960–2012. године, повећана је просечна површина коришћеног земљишта по породичном газдинству у Србији са 4,39 ha на 4,49 ha или за 0,10 ари/газдинству односно за 2,5%. Међутим, тенденције у промени просечне

80

Павловић Угљеша (1987 : 13).

129

Попис пољопривреде 2012.

Констатоване промене о смањењу броја породичних газдинстава уз истовремено повећање површине коришћеног земљишта нису резултат само процеса „фармеризације“ дела економски богатијих и производно специјализованих војвођанских „паора“, а по узору на аналогне процесе у пољопривреди земаља „старих“ чланица Европске уније у другој половини XX века и у пољопривреди земаља њихових „нових“ чланица почетком XXI века, већ су и последица ad hoc мера у аграрној политици Србије које се некритички доносе под утицајем појединих лобистичких група и углавном у „функцији“ веома бројних и честих предизборних кампања. Анализа промена поседовне структуре по појединим интервалним групама породичних пољопривредних газдинстава у периоду 1960–2012. године указује на значајне и међусобно супротне тенденције – не само између појединих поседовних група породичних газдинстава у Србији већ и између истих поседовних група породичних газдинстава по макрорегионима у Србији. (табела 24, графикон 35). Изузимајући поседовну групу најситнијих (до 2 ha) и најкрупнијих породичних пољопривредних газдинстава (преко 10 ha), све друге поседовне групе породичних газдинстава у Централној Србији и у АП Војводини испољавају тенденцију смањења и броја газдинстава и њихове површине коришћеног земљишта – са различитим интензитетом смањења броја газдинстава и њихове површине коришћеног земљишта по поседовним групама (2–5 ha и 5–10 ha) и по макрорегионима у Србији. Повећање броја газдинстава (за 55.424 или за 31,9%) и њихове површине коришћеног земљишта (за 26.855 ha или за 14,1%) најмање поседовне групе (до 2 ha ) на подручју Централне Србије супротно је тенденцији смањења броја газдинстава (за 51.947 или за 41,4%) и површине земљишта (за 59.238 ha или за 55,9%) исте поседовне групе у Војводини. То истовремено указује и на знатно израженије рурално сиромаштво на подручју Централне Србије него у Војводини. Значајно смањење оба показатеља највеће поседовне групе (преко 10 ha) у Централној Србији (броја газдинстава за 35.158 или за 57,6%, а њихове површине коришћеног пољопривредног земљишта за 462.882 ha или за 51,1%) супротно је изразитом повећању и броја газдинстава (за 16.284 или за 2,8 пута) и њихове површине коришћеног пољопривредног земљишта (за 793.434 ha или за чак 8,1 пута) за исту поседовну групу породичних пољопривредних газдинстава у Војводини. На основу наведених анализа могу се формулисати две опште констатације о међусобно супротним тенденцијама промена у поседовној структури породичних пољопривредних газдинстава по макрорегионима у Србији (1960–2012): 



132

Прва: на подручју Централне Србије се манифестују изразити процеси пауперизације породичних пољопривредних газдинстава, што потврђује тенденција смањења броја газдинстава и њихове површине коришћеног земљишта у средњим (2–5 ha и 5–10 ha) и у већим поседовним групама (преко 10 ha), уз истовремено веће повећање броја а значајно мање повећање површине земљишта коју користе породична газдинства у најмањој поседовној групи (до 2 ha); и Друга: у Војводини су се испољили процеси „фармеризације“ по моделу развоја западноевропске односно пољопривреде Европске уније, што потврђује значајно смањење оба анализирана показатеља код свих поседовних група малих и средњих газдинстава (до 10 ha) – која у 2012. години чине чак 82,7% укупног броја газдинстава а располажу са свега 23,0% укупне површине коришћеног земљишта породичних газдинства, уз истовремено изразито динамичан пораст и производноекономску консолидацију у периоду постсоцијалистичке транзиције тржишно специјализованих породичних газдинстава свих већих поседовних група (преко 10 ha) – која чине само 17,3% укупног броја газдинстава а имају на располагању чак 77,0% укупне површине коришћеног земљишта, при чему је један број њих достигао размере и америчких фарми (са поседом до 2.500 ha) (табела 24, графикон 35).

Пољопривредно земљиште

5.2.2. Промене у поседовној структури индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава у периоду транзиције, 2002—2012. Транзиција у нашој пољопривреди, само у једној деценији (2002–2012), резултирала је изузетно значајним променама у поседовној структури индивидуалних односно породичних пољопривредних газдинстава у Србији, које по интензитету и обиму у тако кратком периоду нису забележене у претходној аграрној историји наше земље, а ни у другим европским и ваневропским државама – чак ни у време епидемија болести или великих ратних сукоба! Анализа промена у поседовној структури индивидуалних/породичних пољопривредних газдинстава у Србији и по макрорегионима (2002–2012) указује на следеће најзначајније констатације: 

укупан број породичних газдинстава у Србији у 2012. години смањен је за чак 150.339 газдинстава или за 19,3% њиховог укупног броја у 2002. години, што значи да је само у тој међупописној деценији „нестало“ свако пето породично газдинство;



тенденција смањења броја породичних газдинстава у анализираном периоду карактеристична је за оба макрорегиона, али са различитим обимом и интензитетом: за 95.133 газдинства или за 16,5% у Централној Србији и за 55.206 газдинстава или за чак 27,4% у Војводини;



истовремено, тенденција смањења броја породичних газдинстава присутна је у свим поседовним групама у Србији и у оба макрорегиона, изузев у две антиподне поседовне групе – беземљаша и транзиционих добитника са поседима „преко 20 ha“;



процес раслојавања породичних газдинства по броју и динамици њиховог повећања у две антиподне поседовне групе („без земље“ и „>20 ha“) у периоду 2002–2012. године је израженији у аграрно развијенијем подручју Војводине него у Централној Србији, будући да је у Војводини евидентирано повећање чак 69,4% укупног броја беземљаша, с једне стране, и повећање за чак 4,4 пута укупног броја транзиционих добитника са поседом „>20 ha“;



смањење укупног броја породичних газдинстава у Србији (2002–2012) прати и смањење површине коришћеног земљишта – али значајно мањег обима и интензитета (за 50.455 ha или за 1,8%);



нижи интензитет смањења коришћеног земљишта (за 1,8%) у односу на смањење укупног броја породичних газдинстава у Србији (за 19,3%), у периоду 2002–2012. године, последица је испољавања међусобно супротних тенденција у кретању коришћеног земљишта на породичним газдинствима по макрорегионима;



смањење коришћеног земљишта на породичним газдинствима у Централној Србији за чак 493.323 ha или за 33,1% последица је деловања процеса деаграризације и превођења коришћеног у некоришћено пољопривредно и непољопривредно земљиште;



насупрот Централној Србији, у Војводини је испољена тенденција повећања коришћеног земљишта од стране породичних газдинстава за чак 442.868 ha или 60,3%, што је у мањој мери резултат куповине земљишта, а доминантно је то ефекат промене Закона о пољопривредном земљишту (2006), којим је омогућено да и породична газдинства добију на коришћење по праву првенства (1 ha по регистрованом условном грлу стоке) и у закуп значајне површине уређеног државног пољопривредног земљишта; 133

Попис пољопривреде 2012.



повећање коришћења државног пољопривредног земљишта по основу закупа породичних газдинстава у периоду од 2008. године додатно је мотивисано и стицањем права на субвенције по хектару – које су исплаћиване породичним газдинствима чак и закупљено државно пољопривредно земљиште, што указује да су промене поседовне структуре породичних газдинстава у Војводини резултат базирања њихове производње првенствено на закупљеном а не на сопственом и купљеном пољопривредном земљишту;



с обзиром на бржу динамику смањења броја газдинстава него њиховог коришћеног земљишта, повећана је просечна величина поседа породичних газдинстава у Србији са 3,68 ha у 2002. на 4,48 ha у 2012. години, односно за 0,80 ha/ППГ или за 21,7%;



међутим, тенденције у промени величине поседа породичних газдинстава по макрорегионима су међусобно супротне: смањени су поседи у Централној Србији (са 3,70 на 3,40 ha, односно за 0,29 ha/ППГ или за 7,9%) уз истовремено повећање поседа у Војводини (са 3,65 на 8,05 ha, односно за 4,40 ha/ППГ или за 2,21 пута) (табeла 25, графикон 36).

С обзиром на промене у поседовној структури породичних пољопривредних газдинстава у Србији (2002–2012) и доминантну већину ситнијих (до 2 ha и 2–5 ha) и значајног дела средњих газдинстава у нашој аграрној структури (5–10 ha), њихова одрживост у будућности, према Ševarlić M. М. (2013 : 41), „веома ће зависити од: 

промене производне структуре у корист производње воћа, грожђа и поврћа у којима се може остварити већа вредност и добит производње по хектару и/или конверзија производње из конвенционалне у органску пољопривреду;



развоја програма из комплементарних делатности „око пољопривреде“ ради диверзификације извора њихових прихода (домаћа радиност, сеоски туризам, ...);81



обезбеђености услуга пољопривредне саветодавне службе и базирања сопствене производње на економији знања,82 и



њиховог удруживања у задруге и друге облике кооперације ради коришћења организационих и економских погодности односно повећања конкурентности кроз смањење трошкова у набавци репроматеријала, заједничком коришћењу средстава пољопривредне механизације и заједничком пласману њихових тржишних вишкова – уз елиминисање или свођење на минимум бројних посредника у репроцелини, од набавке инпута, преко производње (у њиви, воћњаку, винограду и стаји) и прераде, до пласмана пољопривредно-прехрамбених производа потрошачима.“83

5.2.3. Поседовна структура породичних пољопривредних газдинстава по регионима, 2012. Пописом пољопривреде 1960, поред четири поседовне групе газдинстава присутне у свим пописима пољопривреде („без земље“, „до 2 ha“, „2–5 ha“ и „5–10 ha“), сва релативно већа индивидуална пољопривредна газдинства исказана су у збирној поседовној групи газдинстава „преко 10 ha“. Међутим, због масовније појаве већих породичних пољопривредних газдинстава у периоду постсоцијалистичке транзиције, посебно на подручју Војводине, збирну поседовну групу газдинстава „>10 ha“ по Попису пољопривреде 2012. могуће је рашчланити на чак седам појединачних поседовних група, укључујући (за сада) и највећу поседовну групу (1000–2500 ha) – што указује на процесе убрзане диференцијације између три збирне групе породичних пољопривредних газдинстава:

81 82 83

Више у: Шеварлић М., Петровић Златана (2011 : 457–476). Више у: Шеварлић М. (2003 : 129–158). Више у: Шеварлић М. (2014 : 201–218).

136

Пољопривредно земљиште



прву збирну групу беземљаша и малих породичних газдинстава чине три поседовне групе („без земље“, „до 2 ha“ и „2–5 ha“) у којима је концентрисан доминантни део (чак 77,52%) од укупно 628.552 породична пољопривредна газдинства, која имају на располагању мање од трећине (30,40%) укупне површине коришћеног пољопривредног земљишта на породичним пољопривредним газдинствима у Србији (2.825.068 ha);



другу збирну групу средњих породичних газдинства (19,53%) чине две поседовне групе („5–10 ha“ и „10–20 ha“), које имају на располагању 37,36% укупно коришћеног пољопривредног земљишта породичних газдинстава у Србији;



трећу збирну групу великих и тржишно оријентисаних породичних газдинстава (свега 2,95%) чини чак шест поседовних група („20–50 ha“, „50–100 ha“, „100–300 ha“, „300–500 ha“, „500–1000 ha“ и „1000–2500 ha“), која имају на располагању 32,26% укупно коришћеног пољопривредног земљишта у Србији (табела 26; графикон 37).

Регионална анализа поседовне структуре породичних пољопривредних газдинстава (2012) указује на значајне разлике њихове поседовне структуре у четири статистичка региона у Србији, које се огледају у следећим констатацијама: 

Регион Шумадије и Западне Србије је најзаступљенији у укупном броју породичних пољопривредних газдинстава (41,67%), али је на другом месту по укупно коришћеном пољопривредном земљишту породичних газдинстава у Србији (33,47%);



Регион Јужне и Источне Србије је на другом месту по учешћу у броју породичних газдинстава (29,79%), а на трећем месту по учешћу у укупно коришћеном пољопривредном земљишту породичних газдинстава у Србији (21,25%);



Регион Војводине је тек на трећем месту по заступљености у броју породичних у укупно коришћеном газдинстава (23,27%), али је најзаступљенији пољопривредном земљишту свих породичних пољопривредних газдинстава (41,67%) – што га чини и производно најзначајнијим аграрним регионом у Србији; док је



Београдски регион најмање заступљен и у броју газдинстава (5,27%) и у коришћеном пољопривредном земљишту свих породичних пољопривредних газдинстава у Србији (свега 3,72%) (табела 26, графикон 37) .

Анализа поседовне структуре у четири статистичка региона, према учешћу напред дефинисане три збирне групе породичних газдинастава – мала „<5 ha“, средња „5–20 ha“ и велика („>20 ha“) – указује на одређене регионалне разлике и упућује на следећа запажања: 

у Београдском региону најзаступљенија је збирна група малих газдинстава (83,67% ППГ и 43,39% КПЗ), затим следе средња газдинства (15,06% ППГ и 39,02% КПЗ), док су велика газдинства најмање заступљена (1,27% ППГ и 17,58% КПЗ);



у Региону Војводине процес дистрибуције породичних пољопривредних газдинстава по поседовним групама указује на деловање процеса фармеризације и формирање релативно мале групе „транзиционих добитника“ која доминира у коришћеном пољопривредном земљишту (9,32% ППГ и 63,27% КПЗ), насупрот којој су мала газдинства доминантна по броју али са најмање коришћеног пољопривредног земљишта (66,15% ППГ и 11,77% КПЗ), док су средња газдинства на позицији која одговара њиховом називу (20,92% ППГ и 24,95% КПЗ);



и у Региону Шумадије и Западне Србије мала газдинства су доминантна по броју и значајна по коришћеном пољопривредном земљишту (77,49% ППГ и 41,85% КПЗ), средња су значајна по броју и најзначајнија по коришћеном земљишту (21,49% ППГ и 49,56% КПЗ), а велика су најмање заступљена по оба показатеља који детерминишу поседовну структуру (1,02% ППГ и 8,59% КПЗ); 137

Попис пољопривреде 2012.



у Региону Јужне и Источне Србије мала газдинства чине 82,52% укупног броја ППГ и имају на располагању 46,66% укупно КПЗ, средња газдинства чине 16,51% ППГ и имају на располагању 42,19% КПЗ, док велика газдинства чине преосталих 0,98% ППГ и имају на располагању 11,15% КПЗ (табела 26, графикон 37).

Општи закључак регионалне анализе поседовне структуре између две антиподне збирне групе породичних пољопривредних газдинстава у Србији (2012) јесте: 

мала газдинства („до 5 ha“) доминантна су у укупном броју породичних газдинстава у сва четири статистичка региона (између 66,15% у Региону Војводине и 83,67% у Београдском региону) и најзаступљенија су у укупно коришћеном пољопривредном земљишту у два региона (43,39% у Београдском региону и 46,66% у Региону Јужне и Источне Србије), док су у Региону Шумадије и Западне Србије на другом месту (41,85%) а у Региону Војводине имају на располагању најмање коришћеног пољопривреддног земљишта (11,77%);



велика газдинства („преко 20 ha“) најмање су заступљена у укупном броју породичних пољопривредних газдинстава у сва четири региона (између 0,98% у Региону Јужне и Источне Србије до 9,23% у Региону Војводине) и најмање су заступљена у коришћеном пољопривредном земљишту у три региона (између 8,59% у Региону Шумадије и Западне Србије и 17,58% у Београдском региону), док су у Региону Војводине чак и доминантна у коришћеном пољопривредном земљишту (63,27% КПЗ); а



средња газдинства („5–20 ha“) налазе се између малих и великих по заступљености у броју породичних газдинстава у сва четири региона (између 15,06% у Београдском региону и 21,49% у Региону Шумадије и Западне Србије) и по заступљености у коришћеном пољопривредном земљишту у три региона (између 24,95% у Региону Војводине и 42,19% у Региону Јужне и Источне Србије), а у Региону Шумадије и Западне Србије су најзаступљенија са 49,56% коришћеног пољопривредног земљишта (табела 26, графикон 37).

Појава породичних пољопривредних газдинстава са већим поседима коришћеног пољопривредног земљишта, од којих се она са преко 100 ha могу сматрати потенцијално конкурентним европским фармерима (1374 породична газдинства која имају на располагању 227.065 ha КПЗ), а она са преко 1000 ha и америчким фармерима (38 породичних газдинстава која имају на располагању 31.579 ha КПЗ), према Ševarlić M. M. (2013: 38-39), резултат је „синергије две аграрно-политичке мере: 

измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту (2006)84, чиме је омогућено да и породична газдинства узимају у закуп државно пољопривредно земљиште у неограниченој површини, као и да власници сточарских фарми имају првенство закупа државног земљишта (1 ha ораница по условном грлу стоке), с једне стране, и



омогућавање породичним газдинствима да добијају субвенције по хектару ораничне површине, укључујући, поред сопственог, и закупљено државно земљиште – у површини до укупно 100 ha ораница, с друге стране.

Појава ове групе ’транзиционих добитника’ омогућена је углавном делу породичних пољопривредних газдинстава на подручју Војводине (12.374 ППГ са 535.007 ha КПЗ), где се и налази највећи део државног пољопривредног земљишта, а њиховом производном и економском јачању допринеле су и тзв. ’правне празнине’ у Закону о пољопривредном

84

„Службени гласник РС“, бр. 62/06 и 65/08.

142

Пољопривредно земљиште

земљишту и уредбама о субвенцијама у биљној производњи, којима је омогућено да више чланова практично истог домаћинства региструје већи број ’својих’ пољопривредних газдинстава (РПГ) и тако породично мултипликују закупљене површине државних ораница и добијање максималних годишњих субвенција из аграрног буџета по том основу. Такође, у пракси је било случајева да су за такве ’манипулације’ у корист de facto власника крупнијих фармерских газдинстава, поред већег броја чланова његовог домаћинства, уз одговарајућу финансијску или другу надокнаду (услуге са пољопривредном механицијом без плаћања надокнаде) коришћене и ’услуге’ сиромашнијих пољопривредника на чије име је фиктивно (de jure) вршен закуп државних ораница и исплаћиване субвенције из аграрног буџета.“ Шира разматрања утицаја појединих лобистичких група и хронологија бројних ad hoc промена мера српске аграрне политике у корист породичних газдинстава која представљају транзиционе добитнике посебно је анализирана у раду Šеvarlić M. M. (2013 : 40). С обзиром на то да је чланом 8 Закона о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју85, уместо досадашњих 100 ha, највећа површина земљишта за добијање „субвенција по хектару“ смањена на 20 ha, у овом потпоглављу публикације посебно је анализирана збирна подгрупа газдинстава са поседом „преко 20 ha“ – којих по Попису пољопривреде 2012. има 18.561 или свега 2,95% од укупно 628.552 породична пољопривредна газдинства, али која имају на располагању 911.168 ha или 32,3% од укупно 2.825.068 ha коришћеног пољопривредног земљишта које је евидентирано на свим породичним пољопривредним газдинствима у Србији (табела 26, графикон 37). Чланом 9 истог закона укинуто је и право на субвенције по хектару и за државно земљиште које породична и друга пољопривредна газдинства узимају у закуп, што ће се одразити и на одређене промене на тржишту закупа државног пољопривредног земљишта у наредном периоду. Иако је прерано доносити коначне закључке о промени у понашању досадашњих закупаца државног пољопривредног земљишта због укидања субвенција по хектару и на закупљено државно пољопривредно земљиште, извесно је да породична пољопривредна газдинства која су у претходном периоду уложила значајна средства у набавку савремене пољопривредне механизације неће одустати од закупа великих и уређених земљишних комплекса државног пољопривредног земљишта, али ће се ова промена вероватно одразити на смањење цене његовог закупа и, по том основу, прихода локалних самоуправа, АП Војводине и Републике Србије. Међутим, овом одредбом Закона није укинуто право на субвенције по хектару за земљиште закупљено од породичних и других облика организовања пољопривредних газдинстава, због чега би закуп и релативно мањих и неуређенијих парцела приватних и других пољопривредних газдинстава могао да буде повећан, посебно у близини газдинстава потенцијалних приватних закупаца који су набавали савременију пољопривредну механизацију.

85

„Службени гласник РС“, број 142/14.

143

Попис пољопривреде 2012.

5.3.

Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника

У групи газдинстава правних лица и предузетника, по Попису пољопривреде 2012, свега је 3000 газдинстава или 0,48% од укупно 631.522 пољопривредна газдинства, која су на располагању имала 612.355 ha или 17,81% укупно коришћеног пољопривредног земљишта у Србији (табела 26). Ту групу чини 13 различитих облика организовања газдинстава правних лица и предузетника. Међу њима су се, у складу са досадашњим приступом истраживању поседовне структуре ове групе пољопривредних газдинстава, уобичајено анализирале само две подгрупе тих газдинстава: пољопривредна предузећа (ПП) и земљорадничке задруге (ЗЗ). С обзиром на бројне и разнородне власничке (приватизација, реституција, стечајеви), организационе (интеграције и дезинтеграције) и правно-статусне промене (пољопривредна предузећа и пољопривредно-индустријски комбинати; основне, радне и сложене организације удруженог рада; основне и радне организације коопераната; основне задружне организације, задруге и сложене земљорадничке задруге; акционарска друштва, друштва ограничене одговорности, ортачка друштва, командитна друштва; предузетници, установе, јавна предузећа, војне економије) и статистичке методолошке разлике између различитих облика организовања ових пољопривредних газдинстава (трансформисаних и нетрансформисаних по различитим уставним и законским основама), упоредна анализа поседовне структуре свих газдинстава правних лица и предузетника у периоду 1960–2012. године практично није могућа. Због тога је анализа поседовне структуре газдинстава правних лица и предузетника у овој публикацији ограничена само на анализу података из Пописа пољопривреде 2012. и обрачун показатеља поседовне структуре за: 

сва газдинстава правних лица и предузетника по регионима; и



подгрупе газдинстава правних лица и предузетника по регионима, које се организационо-статусно и статистичко-методолошки могу хомогенизовати.

Први рад о поседовној структури газдинстава правних лица и предузетника на основу претходних резултата Пописа пољопривреде 2012. аутор ове публикације објавио је као поглавље у монографији Agri-Food Sector in Serbia – State and Chalenges (2013 : 41-53), али са посебним исказивањем само две подгрупе ПЛП: пољопривредна предузећа (ПП) и земљорадничке задруге (ЗЗ), а сви други облици организовања газдинстава из ове групе субјеката привређивања у том поглављу монографије су сврстани у подгрупу остала правна лица и предузетници (ОПЛП) – која је у наведеном раду представљала збирне показатеље за предузетнике, јавна предузећа, установе, државне органе, локалне самоуправе, остале облике организовања и неразврстане поседнике или кориснике пољопривредног земљишта (изван породичних пољопривредних газдинстава).

144

Попис пољопривреде 2012.

Основне карактеристике анализе заступљености пет подгрупа газдинстава правних лица и предузетника (ПЛП) у укупном броју газдинстава и у укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта свих пољопривредних газдинстава (ППГ и ПЛП) у Србији (2012) јесу: 

изразито велика заступљеност газдинстава „без земље“ код свих пет подгрупа, која се креће од најмање 5,91% у подгрупи држава и локалне самоуправе до 35,20% у подгрупи јавна предузећа и установе;



значајно веће учешће у коришћеном пољопривредном земљишту него у броју пољопривредних газдинстава, што се посебно истиче код подгрупа: пољопривредна предузећа (0,20% свих ПГ и 9,53% укупно КПЗ) и држава и локалне самоуправе (0,03% свих ПГ и 5,99% укупно КПЗ) – које заједно имају на располагању 87,10% укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих правних лица и предузетника; и



веома значајне разлике просечне површине коришћеног пољопривредног земљишта по газдинству, које се крећу од 9,53 ha у подгрупи остала правна лица и предузетници до чак 1.106,38 ha у подгрупи држава и локалне самоуправе или у односу 1 : 116 пута (табела 27, графикон 38).

5.3.1. Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника по регионима, 2012. Дистрибуција газдинстава свих правних лица и предузетника и њиховог коришћеног пољопривредног земљишта по регионима у Србији (2012) упућује на следеће констатације: 

Регион Војводине је најзаступљенији по броју газдинстава (1355 газдинстава или 45,17% ПГПЛП) и доминантан у коришћеном пољопривредном земљишту ове групе газдинстава (431.632 ha или чак 70,49% КПЗ ПЛП);



Регион Шумадије и Западне Србије је на другом месту по заступљености у броју газдинстава (1005 газдинстава или 33,50% ПГПЛП), али и на трећем месту по коришћеном пољопривредном земљишту ове групе газдинстава (68.755 ha или 11,23% КПЗ ПЛП);



Регион Јужне и Источне Србије је на трећем месту по заступљености у броју газдинстава (513 газдинстава или 17,10% ПГПЛП) али и бољем, другом месту по коришћеном пољопривредном земљишту ове групе газдинстава (80.542 ha или 13,15% КПЗ ПЛП); док је



Београдски регион на зачељу сва четири статистичка региона, са свега 127 газдинстава или 4,23% ПГПЛП, и има на располагању 31.426 ha или 5,13% укупно КПЗ ПЛП (табела 28, графикон 39).

Анализа поседовне структуре газдинстава правних лица и предузетника у четири статистичка региона у Србији (2012), према заступљености три збирне групе газдинстава са одређеном величином поседа (мала „<5 ha“, средња „5–20 ha“ и велика („>20 ha“), указује на следеће регионалне разлике: 

146

мала газдинства („<5 ha“) доминирају у укупном броју а минорна у укупно коришћеном пољопривредном земљишту газдинстава правних лица и предузетника у три региона – Београдском (58,27% ПГПЛП и 0,18% КПЗ ПЛП), Шумадији и Западној Србији (73,44% ПГПЛП и 0,95% КПЗ ПЛП) и Јужној и Источној Србији

Пољопривредно земљиште

(65,30% ПГПЛП и 0,27% КПЗ ПЛП), док су у Региону Војводине најзаступљенија у броју газдинстава (36,6% ПГПЛП) а најмање заступљена по коришћеном пољопривредном земљишту (0,13% КПЗ ПЛП); 

велика газдинства („>20 ha“) доминирају у укупно коришћеном пољопривредном земљишту и различито су заступљена у укупном броју газдинстава правних лица и предузетника у сва четири статистичка региона – Београдском (33,07% газдинстава ПЛП и 99,51% КПЗ ПЛП), Војводини (43,03% газдинстава ПЛП и 99,47% КПЗ ПЛП), Шумадији и Западној Србији (13,13% газдинстава ПЛП и 97,11% КПЗ ПЛП) и Јужној и Источној Србији (22,61% газдинстава ПЛП и 98,87% КПЗ ПЛП); док су



средња газдинства („5–20 ha“) релативно више заступљена у укупном броју а минорно у укупно коришћеном пољопривредном земљишту газдинстава правних лица и предузетника у сва четири статистичка региона – Београдском (8,66% газдинстава ПЛП и 0,31% КПЗ ПЛП), Војводини (12,55% газдинстава ПЛП и 0,40% КПЗ ПЛП), Шумадији и Западној Србији (13,44% газдинстава ПЛП и 1,94% КПЗ ПЛП) и Јужној и Источној Србији (12,09% газдинстава ПЛП и 0,85% КПЗ ПЛП); а



најкрупнија газдинства („>5000 ha“) најзаступљенија су у Региону Војводине (седам газдинстава која имају на располагању 62.331 ha КПЗ ПЛП), затим следе Регион Шумадије и Западне Србије (три газдинства која имају на располагању 25.185 ha КПЗ ПЛП) и Регион Јужне и Источне Србије (два газдинства која имају на располагању 16.864 ha КПЗ ПЛП), док у Београдском региону нису евидентирана газдинства ПЛП у највишој поседовној групи (табела 28, графикон 39).

147

Попис пољопривреде 2012.

5.3.2. Поседовна структура газдинстава правних лица и предузетника по подгрупама облика организовања, 2012. С обзиром на богатство базе података Пописа пољопривреде 2012, у овој публикацији је први пут у нашој агроекономској литератури, уместо уобичајене поседовне структуре само за две подгрупе – пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге, приказана и поседовна структура за још три хармонизоване подгрупе облика организовања ове групе субјеката привређивања: јавна предузећа и установе, држава и локалне самоуправе и остала правна лица и предузетници86 (табела 29, графикон 40). Анализа поседовне структуре правних лица и предузетника у Србији (2012) указује на следеће констатације за пет подгрупа облика. Пољопривредна предузећа су најзначајнија међу свих пет подгрупа газдинстава правних лица и предузетника, јер чине 41,6% њиховог укупног броја газдинстава и имају на располагању доминантних 53,94% њихове укупног коришћеног пољопривредног земљишта. Земљорадничке задруге су најстарији облик организовања правних лица и предузетника, али је њихов број по Попису пољопривреде 2012. релативно скроман (386 задруга или 12,87% ПГПЛП) а по коришћеном пољопривредном земљишту су још мање значајнији субјекти привређивања у пољопривреди Србије (47.235 ha или 7,71% КПЗ ПГПЛП). Међутим, треба истаћи да се број земљорадничких задруга у овој публикацији односи само на задруге које испуњавају критеријуме за попис „пољопривредних газдинстава“ и оне чине свега 28,8% од укупно 1342 земљорадничке задруге регистроване у Агенцији за привредне регистре Републике Србије (2012).87 Анализа поседовне структуре земљорадничких задруга у Србији по Попису пољопривреде 2012. указује на њихову изразиту поларизацију између две поседовне подгрупе: 

задруге са малим поседом („до 5 ha“) доминирају у укупном броју задруга (55,4%) и оне имају на располагању свега 165 ha или 0,35% од укупно 47.235 ha коришћеног пољопривредног земљишта свих земљорадничких задруга у Србији, а међу њима је већина „без земље“ (108 задруга или 28,0% укупног броја ЗЗ) односно без сопствене „економије“ за организовање пољопривредне производње и запошљавања радника по том основу; и



задруге са већим поседом („>20 ha“) – које су на другом месту по заступљености у укупном броју (34,5%), али су изразито доминантне у укупно коришћеном пољопривредном земљишту свих земљорадничких задруга у Србији (98,8%);



задруге са средњим поседом („5–20 ha“) чине 10,1% укупног броја задруга и имају на располагању занемарљивих 0,9% укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих земљорадничких задруга у Србији (табела 29, графикон 40).

По броју газдинстава (321 ПГ или 10,7% ПГПЛП) и површини коришћеног пољопривредног земљишта (23.600 ha или свега 3,9% КПЗ ПГПЛП), јавна предузећа и установе су трећа подгрупа правних лица која на својим газдинствима организују пољопривредну производњу у Србији (табела 29, графикон 40).

86

87

У раду Ševarlić M. M. (2013 : 41–53), који је базиран на претходним подацима Пописа пољопривреде 2012, све три подгрупе газдинстава правних лица и предузетника (ЈПУ, ДЛС и ОПЛП) сврстане су у једну подгрупу – остала правна лица и предузетници. Николић М. (2014 : 88–91).

152

Пољопривредно земљиште

Међутим, будући да 186 органа државе и локалних самоуправа има на располагању 205.787 ha или чак 1/3 укупне површине коришћеног пољопривредног земљишта свих облика организовања правних лица и предузетника у Србији, важно је посебно сагледати и поседовну структуру тако значајне површине коришћеног пољопривредног земљишта којoм газдује ова група правних лица. Посебно треба истаћи да су органи државе и локалних самоуправа: 

значајно заступљени у поседовној групи „2500–5000 ha“ – са преко 1/3 укупног броја (36,4%) и укупно коришћеног пољопривредног земљишта (34,4%) свих правних лица и предузетника у Србији; и



доминантно заступљени у највећој поседовној групи („> 5000 ha“) – са преко 2/3 укупног броја (осам ПГ или 66,7% од укупно 12 ПГ ПЛП) и са преко 3/4 укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих правних лица и предузетника у Србији (79.823 ha или 34,4% од укупно 104.381 ha КПЗ ПЛП) (табела 29, графикон 40).

Не улазећи у анализу структуре њихове земљишне површине по категоријама коришћења (оранице, вишегодишњи засади и површине под сталним травњацима) и квалитета по класама земљишта појединих категорија коришћења, посебан значај органа државе и локалних самоуправа као поседника коришћеног пољопривредног земљишта у групи правних лица и предузетника у Србији произлази из следећих показатеља: 

186 органа државе и локалних самоуправа газдују површином која је већа од 3/5 (62,8%) укупно коришћеног пољопривредног земљишта 1248 пољопривредних предузећа у Србији, односно површином која је 4,36 пута већа од површине коришћеног пољопривредног земљишта 386 земљорадничких задруга и 8,72 пута већа од коришћеног пољопривредног земљишта којим располаже 321 јавно предузеће и установа у Србији;



154 органа државе и локалних самоуправа с већим поседом („> 20 ha“) газдују површином која је већа у односу на три упоређиване подгрупе правних лица с већим поседом која се баве тржишном пољопривредном производњом, односно подгрупа државних и органа локалне самоуправе је већа од такође 3/5 (63,2%) пољопривредног земљишта које користи 470 пољопривредних предузећа с поседом преко 20 ha, као и за 4,41 пута је од површине коришћеног пољопривредног земљишта којим располажу 133 земљорадничке задруге с поседом већим од 20 ha и за чак 8,93 пута од пољопривредног земљишта којим располаже 70 јавних предузећа и установа са поседом већим 20 ha у Србији (табела 29, графикон 40).

С обзиром на ове две компарације, по завршетку процеса реституције пољопривредног земљишта неопходно је расположиво коришћено пољопривредно земљиште државних органа и органа локалних самоуправа укључити или у тржиште купопродаје или у тржиште дугорочнијег закупа пољопривредног земљишта (на 10, 20 или више година, али не преко 49 година) да би оно било потпуније и ефикасније коришћено за пољопривредну производњу. У петој подгрупи пописано је 859 газдинстава осталих правних лица и предузетника (28,6% ПГПЛП) која имају на располагању 8183 ha или свега 1,34% укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих правних лица и предузетника у Србији, а међу њима најзаступљнији су предузетници и верске организације (табела 29, графикон 40).

153

Попис пољопривреде 2012.

У поседовној структури осталих правних лица и предузетника нема газдинстава са поседом преко 2500 ha и присутна је изразита поларизација између: 

подгрупе с малим поседима („< 5 ha“), која је доминантна у броју газдинстава (440 ПГ или 84,9% ОПЛП, од којих су 25,9% ПГ „без земље“) и релативно мало заступљена у коришћеном пољопривредном земљишту (359 ha или 5,8% КПЗ ОПЛП) и



подгрупе с великим поседима („>20 ha“), која је релативно мало заступљена у броју газдинстава (свега 30 ПГ или 5,8% ОПЛП), али је доминантна у коришћеном пољопривредном земљишту (5431 ha или 87,1% КПЗ свих ОПЛП); док је



подгрупа са средњим поседима („5–20 ha“), која је релативно мало заступљена и у броју газдинстава (48 ПГ или 9,3% ОПЛП) и у коришћеном пољопривредном земљишту (446 ha или 7,2% КПЗ ОПЛП) (табела 29, графикон 40).

5.3.2.1. Поседовна структура пољопривредних предузећа, 2012. По

броју

газдинстава,

коришћеном

пољопривредном

земљишту,

производно-

економском потенцијалу и тржишном учешћу, пољопривредна предузећа су најзначајнија подгрупа газдинстава правних лица и предузетника у Србији (2012). Подгрупу пољопривредна предузећа у овој публикацији чине четири правне форме њиховог организовања у пољопривреди Србије, које су у Методолошким материјалима Пописа пољопривреде 2012. дефинисане као: 

ортачко друштво – „привредно друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва“;



командитно друштво – „привредно друштво које има најмање два члана, од којих најмање

један

за

обавезе

друштва

одговара

неограничено

солидарно

(комплементар), а најмање један одговара ограничено до висине свог неуплаћеног, односно неунетог улога (командитор)“; 

друштво са ограниченом одговорношћу – „привредно друштво у коме један члан друштва или више њих имају уделе у основном капиталу друштва, с тим да чланови друштва не одговарају за обавезе друштва, осим у појединим случајевима дефинисаним важећим Законом о привредним друштвима“; и



акционарско друштво – „привредно друштво чији је основни капитал подељен на акције, које има један акционар или више њих који не одговарају за обавезе друштва, осим у случајевима дефинисаним важећим Законом о привредним друштвима. имовином.“

Акционарско

друштво

88

88

Методолошки материјали (2012-в : 43-44).

158

одговара

за

своје

обавезе

целокупном

Пољопривредно земљиште

Регионална анализа поседовне структуре пољопривредних предузећа у Србији указује на следеће најважније констатације: 

у структури укупног броја пољопривредних предузећа најзаступљенија je подгрупа с малим поседом („до 5 ha“), коју чине 48,1% газдинстава ПП а на располагању имају минорних 0,17% КПЗ ПП; затим следи подгрупа с великим поседом („>20 ha“ – коју чине значајних 37,7% газдинстава ПП а имају на располагању изразито доминантних 99,27% КПЗ ПП, док подгрупу са средњим поседом („5–20 ha“) чини релативно значајних 14,2% газдинстава ПП која имају на располагању, такође, минорних 0,56% КПЗ ПП; док је



за српску пољопривреду значајнија група од 111 крупнијих пољопривредних предузећа са поседом преко 1000 ha – која чине свега 8,9% газдинстава ПП али имају на располагању 76,1% КПЗ ПП; међу којима је и



30 газдинстава пољопривредних предузећа која имају поседе преко 2500 ha (табела 30, графикон 41).

159

Попис пољопривреде 2012.

Регионална анализа поседовне структуре пољопривредних предузећа у Србији указује да је: 

Регион Војводине доминантан у укупном броју (734 ПП или 58,8% ПП) и у коришћеном пољопривредном земљишту (267.730 ha или чак 84,5% КПЗ ПП), где се налази и 77,7% ПП и 84,7% КПЗ ПП са већим поседом („>20 ha“) – укључујући 27 од укупно 30 ПП са поседом преко 1000 ha, међу којима су и сва три пољопривредна предузећа са поседом преко 5000 ha;



Регион Шумадије и Западне Србије на другом месту по броју пољопривредних предузећа (321 ПП или 35,7% ПП), али на последњем/четвртом месту по коришћеном пољопривредном земљишту (10.170 ha или 3,1% КПЗ ПП);



Регион Јужне и Источне Србије на трећем месту по броју пољопривредних предузећа (141 ПП или 11,3% ПП) и на другом месту по коришћеном пољопривредном земљишту (12.478 ha или 3,8% КПЗ ПП); а



Београдски регион је на последњем/четвртом месту по броју пољопривредних предузећа (52 ПП или 4,2% ПП) и на трећем месту по коришћеном пољопривредном земљишту (28.173 ha или 8,6% КПЗ ПП) (табела 30, графикон 41).

Анализа базе података Пописа пољопривреде 2012. по општинама указује да на подручју 17 општина од укупно 165 општина у којима постоји коришћено пољопривредно земљиште правних лица и предузетника нема пољопривредног земљишта пољопривредних предузећа. Наведених 17 општина у којима нема поседа пољопривредних предузећа су на подручју три региона: Београдском (две општине), Шумадија и Западна Србија (шест општина) и Јужна и Источна Србија (девет општина), док на подручју Региона Војводине у свих 46 општина постоје поседи пољопривредних предузећа. У периоду постсоцијалистичке транзиције на поседовну структуру пољопривредних предузећа утицале су бројне и значајне организационо-власничке промене у чијем је фокусу била трансформација друштвене својине – специфични облик „парадржавне“ својине карактеристичне једино за СФР Југославију (до 1991. године) односно касније за СР Југославију (1992–2006). Процес трансформације друштвене својине у свим облицима пољопривредних газдинстава различитих правних форми био је базиран на два закона: Закону о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине89 – који се односио на сва правна лица у свим делатностима и Закону о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине90 – који се односио на сва правна лица која су имала пољопривредно газдинство оносно пољопривредно земљиште у друштвеној својини. Оба закона су „школски“ примери lex specialis – јер су донети у време када је у највишим правним актима тадашњих држава СФР Југославије и СР Југославије друштвена својина била гарантована као уставна категорија – све до њеног елиминисања као дотадашњег уставног облика својине у Уставу Републике Србије (2006). Међутим, „иако је de jure изостављена из Устава Републике Србије (2006), друштвена својина је de facto остала као постсоцијалистички рецидив у својинској структури имовине бројних правних лица која још ни данас нису у потпуности завршила својинску трансформацију тог облика својине, као што је то случај са пољопривредним предузећима која су и даље у процесу реприватизације – после раскида нереализованих уговора о

89 90

„Службени гласник РС“, број 18/1991. „Службени гласник РС“, број 42/1992.

164

Пољопривредно земљиште

првој неупешној приватизацији и враћања тих правних субјеката у портфолио Агенције за приватизацију Републике Србије.“91 Посебно треба истаћи да се наведеним законима омогућавало претварање друштвене својине „у друге облике својине“ – што је поред приватне подразумевало и задружну и јавну својину, али се у пракси реализација тих закона сводила искључиво на већ завршену приватизацију већине субјеката у агропривреди Србије и поновну код приватизацију преостале (неопљачкане) имовине у друштвеној својини пољопривредних предузећа за која је уговор о првој приватизацији поништен. У поступку приватизације највећи део пољопривредних предузећа приватизован је „у пакету“, као привредни субјект са целокупном расположивом имовином, путем тендера или аукција, али је било и примера поделе имовине појединих пољопривредних предузећа на више делова за коју су постојали заинтересовани купци – као што је то случај са продајом само пољопривредног земљишта пољопривредних предузећа у реприватизацији из групе тзв. „Зелени пул“ инвестиционом фонду из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) по основу члана 2 посебног Споразума на бази међудржавног уговора (2013)92, којим се компанији коју одреди Влада УАЕ омогућава „продаја и закуп имовине у пољопривредним компанијама у државном власништву“, независно од услова коју прописују Устав Републике Србије (2006), Закон о пољопривредном земљишту (2006) и други закони. Такође, на поседовну структуру пољопривредних предузећа утицала је: 

продаја делова појединих пољопривредних предузећа у поступку реализације банкарских хипотекарних записа на пољопривредном земљишту;



експропријација дела поседа пољопривредних предузећа за инфраструктурне и друге општедруштвене потребе; као и



нови циклус купопродаје између првих приватизационих власника пољопривредних предузећа односно легитимних „транзиционих шпекуланата“ и накнадних купаца њиховог пољопривредног земљишта.

Најзад, треба очекивати да ће промене у власничкој и поседовној структури пољопривредних предузећа у наредном периоду бити још динамичније, јер су преговарачи Србије најлошије од свих транзиционих држава у Централној, Источној и Југоисточној Европи заштитили наше пољопривредно земљиште по Споразуму о стабилизацији и придруживању Србије са Европском унијом (ССП, 2008, ступио на снагу 2013. године) – будући да од 1. септембра 2017. године објективно економски богатији купци из ЕУ-28 стичу право да пољопривредно земљиште (и друге непокретности) у Србији купују под истим условима као и домаћи економски девастирани потенцијални купци. Политички и економски су несхватљиви уступци које су преговарачи Републике Србије „даривали“ ЕУ приликом преговора о садржају Споразума о стабилизацији и придруживању, а посебно збуњује чињеница да је већина посланика Народне скупштине ту одредбу и прихватила приликом ратификације тог међународног уговора – по коме ће Србија бити једина држава која ће и пре пуноправног чланства бити обавезна да продаје земљиште купцима из ЕУ.93

91

Ševarlić M. M. (2013 : 44). Закон о потврђивању Споразума о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата. „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 3/2013.

93 Народна скупштина је ратификовала ССП 9. септембра 2008. године са 140 гласова „За“ од укупно 250 посланика.

92

165

Попис пољопривреде 2012.

За разлику од Србије, друге државе су се и пре и после нашег прихватања такве одредбе ССП избориле за далеко повољније услове о праву стицања својине на пољопривредно земљиште купаца из ЕУ у њиховим земљама – и то све искључиво од датума њиховог ступања у пуноправно чланство ЕУ: Пољска – 12 година, Мађарска – седам година и продужење још за три године, а Хрватска – седам година. Посебно треба истаћи пример Мађарске, чији је Парламент 23. децембра 2012. године, пре истека другог продуженог рока о мораторијуму продаје земљишта странцима (2004 + седам година + до априла 2014. године) и супротно одредбама потписаног ССП са ЕУ и обавезној примени правних тековина (acquis communautaire) од стране свих чланица ЕУ, усвојио амандман на Устав Мађарске којим се страним држављанима забрањује куповина њиховог обрадивог земљишта. Тим поводом је мађарско Министарство за рурални развој издало саопштење у коме се истиче: „Устав ће штитити мађарску земљу као национално благо, наше заједничко наслеђе и основу наших живота. Влада Мађарске истиче да је дошла нова ера за домаћу пољопривреду и да земљиште мора да се заштити од страних, али и домаћих шпекуланата и банкара који би да направе добар посао на рачун домаћих пољопривредника.“ (Танјуг, 25. децембар 2012) Зато се поставља ургентно и суштинско питање: Шта нам је чинити да наши пољопривредници и радници не буду само јефтина радна снага на пољопривредном земљишту у сопственој држави? Уместо захтева да се одложи примена или измене преметне одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању ЕУ – што је реално тешко оствариво, јер зависи од сложене процедуре одлучивања и (не)сагласности свих сада већ 28 чланица ЕУ, једноставније и реалније је урадити оно што је још у ингеренцији искључиво искључиво Републике Србије: извршити измене и допуне садашњег (из 2006. године) или донети нови Закон о пољопривредном земљишту и у њега уградити сва ограничења идентична „правној пракси“ која се односи на стицање својине на пољопривредном земљишту у свим чланицама ЕУ-28. При томе треба користити и резултате истраживања које су систематизовали и публиковали студенти Правног факултета Универзитета у Београду у студији Режими стицања својине на пољопривредном земљишту.94 Такође, у случају измене и допуне Устабва Републике Србије (2006) треба размотрити уношење допуне у наш Устав по аналогији са амандманом на Устав Мађарске (2012), у чијем ставу (1) је прописано да је обавеза државе да „природне ресурсе, посебно обрадиво земљиште, ..., штити и одржава, и да их сачува за будуће генерације“, а у ставу (2) да се „Ограничења и услови за стицање власништва и за коришћење обрадивог земљишта и шума неопходних за постизање циљева из става (1), као и правила у вези са организацијом интегралне пољопривредне производње, породичних фарми и осталих пољопривредних газдинстава прописују у основном закому.“95 5.3.2.2. Поседовна структура земљорадничких задруга, 2012. Земљорадничке задруге (ЗЗ) представљају другу групу правних лица која је у нашој пољопривреди присутна од 1846. године, и то на подручју АП Војводине (Gazdovskỳ spolok у Бачком Петровцу), односно од 1894. године на подручју Централне Србије (Кредитнa земљорадничка задруга у Вранову).96

94 95

96

Jovanić Tatjana i sar. (2013/2014, broj 1).

Article P5 – Amended by Article 21 (I)c) of the Fourth Amendment to the Fundamental Law of Hungary (25 March 2013) http://www.mfa.gov.hu/NR/rdonlyres/8204FB28-BF22-481A-9426-D2761D10EC7C/0/ FUNDAMENTALLAWOFHUNGARY mostrecentversion01102013.pdf Више о хронологији задругарства у: Шеварлић М. и сар. (2012 : 5-7)

166

Пољопривредно земљиште

Земљорадничко задругарство у Србији карактерише: 

богата традиција и међународни значај – Главни савез српских земљорадничких задруга основан је 1895. године у Смедереву и исте године био је међу 12 оснивача Међународног задружног савеза (МЗС, Лондон, 1894);



значајне промене у периоду пре и после II светског рата, укључујући пословање без примене појединих задружних вредности и задружних принципа;



узурпација de facto задружне имовине која је у земљишним књигама евидентирана као de jure друштвена својина односно као псеудодржавна својина, посредством које је највећи део задружне имовине у периоду 1953–1989. године преведен у имовину тзв. друштвених пољопривредних предузећа, која су током транзиције приватизована, тако да је само у периоду 1962–2012. године од земљорадничких задруга отуђено 401.109 ha земљишта чију вредност аутор публикације процењује на 4,8 милијарди евра97;



изостављање задругарства из транзиционих реформи, што је онемогућило слободно располагање задружном имовином а спровођењем неуставних одредаба Закона о стечају (2006) и применом стечајне „гиљотине“ ликвидирано је 736 задруга или 38,1% укупног броја земљорадничких задруга у периоду 2010 – јули 2012. године, а њихова постстечајна имовина противзаконито подржављена преношењем у надлежност Дирекције за имовину Републике Србије;98



изопштавање задругарства из актуелних процеса реституције, иако је вредност задружне имовине отуђене без накнаде већа од вредности имовине верских организација; због чега данас имамо



својинску структуру земљишта у земљорадничким задругама Србије која представља куриозитет у задружним секторима свих земаља у свету, јер у расположивих 105.779 ha земљишта свих наших задруга доминира државна својина (54,3%), иза које следи друштвена својина (28,5%), а најмањe је заступљена задружна својина (17,2%).99

Наведени разлози условили су да је Пописом пољопривреде 2012. евидентиран најмањи број земљорадничких задруга у досадашњој историји њихове статистичке евиденције у РСЗ-у. У Методолошким матријалима Пописа пољопривреде 2012. земљорадничке задруге су дефинисане као „облик организовања физичких лица (задругара) у којем они, пословањем на задружним принципима добровољности и солидарности, демократичности, економског учешћа, једнаког права управљања, самосталности, задружног образовања и међузадружне сарадње, остварују своје интересе.“100

97

Шеварлић М. (2014 : 206) Исто, стр. 204-205.

99 Исто, стр. 206.

100 Методолошки материјали (2012-в : 44).

98

167

Попис пољопривреде 2012.

Регионална анализа поседовне структуре земљорадничких задруга на основу базе података Пописа пољопривреде 2012. указује да: 

је у Региону Војводине само 9,3% укупног броја задруга „без земље“, а 90,7% задруга „без земље“ у три статистичка региона на подручју Централне Србије – које немају могућност запошљавања радника у пољопривредној производњи на сопственој економији;



је у Региону Војводине и највећи број задруга (46,9% ЗЗ) које имају на располагању изразито доминантан део коришћеног пољопривредног земљишта (90,7% КПЗ) свих земљорадничких задруга у Србији, а у овом региону је и изразито доминантно учешће (79,0%) задруга у поседовној подгрупи већих задруга („>20 ha“) које имају на располагању чак 91,3% укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих већих задруга у Србији;



у Региону Шумадије и Западне Србије 27,7% укупног броја задруга имају на располагању скромних 2,0% укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих земљорадничких задруга у Србији, a међу њима су и свега две задруге у поседовној групи „100–300 ha“;



у Региону Јужне и Источне Србија 22,0% укупног броја задруга има на располагању 7,1% укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих задруга у Србији, а у њему се налази и једна задруга са 2160 ha земљишта; док је



у Београдском региону земљорадничко задругарство остало „у траговима“ – свега осам задруга које чине 3,4% укупног броја задруга и имају на располагању минорних 0,2% укупно коришћеног пољопривредног земљишта свих земљорадничких задруга у Србији; и



посебно треба истаћи да, изузимајући једну задругу са поседом 2160 ha у Региону Јужне и Источне Србије, у сва три региона на подручју Централне Србије нема задруга у поседовним групама преко 300 ha, а у Београдском региону чак ни у поседовним групама преко 50 ha (табела 31, графикон 42).

У односу на просечну величину поседа земљорадничких задруга у Србији (122,4 ha КПЗ), поседи задруга по појединим регионима крећу се од најмање 7,2 ha КПЗ у Београдском региону, преко 8,7 ha КПЗ у Региону Шумадије и Западне Србије и 39,5 ha КПЗ у Региону Јужне и Источне Србије, до највише 236,7 ha КПЗ у Региону Војводине. И поред чињенице да Србија има преко 424 хиљаде хектара некоришћеног пољопривредног земљишта, као и 28% пописаних задруга „без земље“, у 45 општина или 27,3% од укупно 165 општина није било ниједне задруге која би организовала пољопривредну производњу на некоришћеном пољопривредном земљишту и по том основу стекла статус „пољопривредног газдинства“ у пописној 2012. години. Од наведених 45 општина у којима нема поседа земљорадничких задруга, пет општина је у Београдском региону, три општине у Региону Војводине, 19 општина у Региону Шумадије и Западне Србије и 18 општина у Региону Јужне и Источне Србије. И поред бројних активности током „2012: Међународне године задругарства“,101 предлога мера у „Стратегији развоја земљорадничког задругарства у Републици Србији“102 (2012), активности Радне групе за израду Нацрта закона о задругама (2013) – деветог у транзиционом периоду, активности Одбора за село САНУ и штампања у 50.000 примерака публикације „Зашто и како се организовати у задруге“103 (која се дели бесплатно), анализе стања и предлога мера у монографији „Ставови директора задруга и задругара о земљорадничком задругарству у Србији“104 и др. нису подстакле ресорне државне органе и задружне савезе да земљорадничким задругама посвете заслужену пажњу и тиме повећају одрживост породичних газдинстава и запосленост у руралним заједницама.

101 102 103 104

http://www.un.org/en/events/coopsyear Шеварлић, М. и сар. (2012) Бугарин, Ђ. и сар. (2013). Шеварлић, М., Николић, Марија (2012).

172

Пољопривредно земљиште

На основу наведених констатација о поседовној структури земљорадничких задруга може се закључити: 

„земљорадничке задруге у сва три региона на подручју Централне Србије своју економску одрживост могу да базирају практично само на обављању услуга посредовања између задругара и коопераната као купаца репроматеријала и продаваца тржишних вишкова пољопривредних производа, с једне, и задруга као снабдевача репроматеријалом и откупљивача пољопривредних производа, с друге стране;



на подручју АП Војводине, поред посредовања у снабдевању репроматеријалом и откупу пољопривредних производа у име и за рачун задругара и коопераната, од око 50 задруга које имају на располагању 35.000 хектара пољопривредног земљишта имају потенцијал да буду и релативно препознатљиви локални и регионални произвођачи пољопривредних производа;



посебно треба истаћи да су, поред примера добре задружне праксе међу „старим“ општим задругама (ЗЗ „Бешка“ – Бешка, ЗЗ „Тиса“ – Бачко Петрово Село итд.), за успешнији развој земљорадничког задругарства нарочито значајне специјализоване задруге, међу којима се као примери добре задружне праксе истичу: ЗЗ „Воћко“ – Таванкут, ЗЗ „Сланкаменка“ – Сланкамен, ЗЗ „Зелена башта“ – Сараорци, ...“105; а



одрживост и будуће промене у поседовној структури земљорадничких задруга у највећој мери ће зависити од доношења закона којим ће се коначно решити превођење друштвене у задружну својину и укључивања задружног сектора у процес реституције имовине одузете без накнаде задругама у периоду од 1953. године до данас.

5.3.2.3. Поседовна структура газдинстава јавних предузећа и установа, 2012. У подгрупу правних лица јавна предузећа и установе (ЈПУ) укључене су две групе газдинстава, које се дефинишу на следећи начин: 

јавно предузеће – „предузеће које обавља делатност од општег интереса, које оснива држава, односно јединица локалне самоуправе или аутономна покрајина“ и



установа – „пољопривредни институт, ветеринарска установа, здравствена установа (дом здравља, апотека, завод, клиничко-болнички центар), социјална установа, предшколска и школска установа, установа физичке културе, установа културе (позориште, културни центар, музеј, библиотека) итд.“106

Анализа поседовне структуре јавних предузећа и установа (ЈПУ) у Србији по Попису пољопривреде 2012. указује на њихову дистрибуцију на три поседовне подгрупе: 

јавна предузећа и установе са малим поседом („до 5 ha“) доминирају у њиховом укупном броју (213 ПГ или 66,3%) и она имају на располагању свега 156 ha или 0,7% од укупно 23.600 ha коришћеног пољопривредног земљишта ове подгрупе правних лица у Србији, а међу њима је већина „без земље“ (113 ПГ или 35,2% ЈПУ) односно без сопствене „економије“ за организовање пољопривредне производње; и



јавна предузећа и установе са већим поседом („>20 ha“), која су на другом месту по броју (70 ПГ или 21,8% ЈПУ), али су изразито доминантна у њиховој укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта (23.035 ha или чак 97,6% КПЗ ЈПУ) – међу којима су и четири газдинства са поседом „преко 1000 ha“, која чине свега 1,2% укупног броја њихових газдинстава а имају на располагању доминантних 57,2% КПЗ ЈПУ у Србији; док су



јавна предузећа и установе са средњим поседом („5–20 ha“) на другом месту по броју газдинстава (38 ПГ или 11,8% ЈПУ) и имају на располагању релативно скромних 410 ha или 41,7% КПЗ ЈПУ у Србији (табела 32, графикон 43).

105 106

Шеварлић, М. (2013: 48-49). Методолошки материјали (2012-в: 44).

173

Попис пољопривреде 2012.

Регионална анализа поседовне структуре јавних предузећа и установа у Србији на основу базе података Пописа пољопривреде 2012. указује да: 

Регион Шумадије и Западне Србије доминира у укупном броју (168 ПГ или 52,34% ЈПУ) и укупној површини коришћеног пољопривредног земљишта јавних предузећа и установа у Србији (14.024 ha или 59,4% КПЗ ЈПУ) и у њему је највећа заступљеност јавних предузећа и установа „без земље“ у Србији (76 ПГ или 67,3% ЈПУ), али само у том региону постоји једно газдинство јавних предузећа и установа у Србији са „2500– 5000 ha“ и једно са „>5000 ha“;



Регион Војводине је на трећем месту по броју (63 ПГ или 19,6% ЈПУ) и на другом месту по коришћеном пољопривредном земљишту јавних предузећа и установа у Србији (6664 ha или 28,2% КПЗ свих ЈПУ);



Регион Јужне и Источне Србије је на другом месту по броју (68 ПГ или 21,2% ЈПУ) али и са најмање коришћеног пољопривредног земљишта те подгрупе правних лица у Србији (812 ha или свега 3,4% КПЗ свих ЈПУ), а у њиховој поседовној структури доминирају јавна предузећа и установе „без земље“ и са поседом „до 5 ha“ (50 ПГ или 73,5% ЈПУ) која имају на располагању свега 25 ha или 3,1%, при чему у том региону ниједно јавно предузеће и установа немају газдинство са поседом преко 300 ha; док је



Београдски регион са најмањим бројем газдинстава (22 ПГ или 6,8% свих ЈПУ) која имају на располагању 2100 ha или 8,9% КПЗ свих ЈПУ у Србији, али имају и једно јавно предузеће или установу са 1319 ha КПЗ (табела 32, графикон 43).

Анализа базе података Пописа пољопривреде 2012. по општинама указује да јавна предузећа и установе немају своје поседе у 58 од укупно 165 општина у којима постоји коришћено пољопривредно земљиште правних лица и предузетника у Србији, међу којима су пет општина у Београдском региону, 18 општина у Региону Војводине, 10 општина у Региону Шумадије и Западне Србије и чак 25 општина у Региону Јужне и Источне Србије.

5.3.2.4. Поседовна структура органа државе и локалних самоуправа, 2012. Сходно Методолошком упутству107 Пописа пољопривреде 2012, посебан случај је када се под пописном категоријом „пољопривредно газдинство“ дефинишу органи државе и локалних самоуправа (ОДЛС) који „газдују“ пољопривредним земљиштем које није додељено другом газдинству на коришћење без плаћања накнаде или у закуп, а то су углавном ливаде и пашњаци за заједничку испашу стоке. У подгрупу органи државе и локалне самоуправе (ОДЛС) сврстани су органи који имају на располагању коришћено пољопривредно земљиште у јавној (државној) својини, у које су укључени: 

држава – „републички орган, орган аутономне покрајине, окружни затвор, казненопоправни дом итд.“ и



локалне самоуправе самоуправе.“108

–

„јединица

локалне

самоуправе,

тј.

орган

локалне

За разлику од претходно анализиране три подгрупе газдинстава правних лица која организују пољопривредну производњу (пољопривредна предузећа, земљорадничке задруге, јавна предузећа и установе), органи државе и локалних самоуправа (по правилу) не организују пољопривредну производњу, већ се старају да коришћеним пољопривредним земљиштем газдују са пажњом „доброг домаћина“ – дајући га у закуп или на коришћење различитим субјектима привређивања.

107 108

Методолошки материјали (2012-в : 19). Исто, стр. 44.

178

Пољопривредно земљиште

У односу на поседовну структуру пољопривредних предузећа, земљорадничких задруга и јавних предузећа и установа у којима доминирају или имају веома значајно учешће газдинства с малим поседима („< 5 ha“), органи државе и локалних самоуправа се значајно разликују по томе што они практично и немају мале поседе – изузимајући 11 пописаних газдинстава „без земље“ и три са поседом „< 2 ha“, који чине свега 7,5% укупног броја ових субјеката а имају на располагању занемарљивих 2 ha или један промил (0,001%) коришћеног пољопривредног земљишта свих органа државе и локалних самоуправа у Србији (табела 33, графикон 44). Поред занемарљиве заступљености малих поседа, релативно је мало и учешће органа државе и локалних самоуправа са средњим поседима (18 поседа или 9,6% поседа ОДЛС, односно 185 ha или 0,09% КПЗ ОДЛС). Међутим, заступљеност органа државе и локалних самоуправа са већим поседима („> 20 ha“) изразито је доминантна у укупном броју (154 ПГ или 82,8% ПГ ОДЛС) и скоро потпуна у укупно коришћеном пољопривредном земљишту свих органа државе и локалних самоуправа у Србији (205.601 ha или 99,9% КПЗ ОДЛС). Регионална анализа поседовне структуре органа државе и локалних самоуправа указује и на одређене разлике унутар ове подгрупе правних лица између четири статистичка региона у Србији: 

по броју органа државе и локалних самоуправа који поседују коришћено пољопривредно земљиште у Србији, највећи број таквих поседника земљишта је у Региону Шумадије и Западне Србије (62 поседника или 33,3% ОДЛС), затим следе Регион Војводине (57 поседника или 30,7%) и Регион Јужне и Источне Србије (54 поседника или 29,0%), док је Београдски регион најмање заступљен (13 поседника или 7,0% ОДЛС);



међутим, највећом површином и најквалитетнијим пољопривредним земљиштем газдују органи државе и локалних самоуправа у Региону Војводине (48,0% КПЗ ОДЛС) – где су и највеће површине државног пољопривредног земљишта дате у закуп или на коришћење без плаћања накнаде, иза којих следе Регион Јужне и Источне Србије (30,9%) и Регион Шумадије и Западне Србије (20,6%), док је Београдски регион и по овом показатељу на последњем месту са свега 0,5% пољопривредног земљишта свих органа државе и локалних самоуправа у Србији;



општа карактеристика минорне заступљености подгрупе са малим поседима („< 5 ha“) присутна је и у сва четири статистичка региона, јер у Београдском региону ниједан државни орган или орган локалних самоуправа у овој подгрупи нема земљишта, а у остала три региона пописан је само по један мали посед;



у подгрупи средњих поседа регионалне разлике су нешто израженије – од одсуства таквих поседа у Региону Јужне и Источне Србије до релативно занемарљиве заступљености средњих поседа код органа државе и локалних самоуправа у остала три статистичка региона; док је,



у складу са општом карактеристиком за Србију, подгрупа са већим поседима („> 20 ha“) доминантна и по заступљености у броју поседника и у коришћеном пољопривредном земљишту органа државе и локалних самоуправа у сва четири статистичка региона – али са највећим разликама између Региона Јужне и Источне Србије (96,3% поседа и 99,998% КПЗ ОДЛС – где је и седам поседа са преко 2500 ha), преко Региона Војводине (86,0% поседа и 99,96% КПЗ ОДЛС – где је и 13 поседа са преко 2500 ha) и Региона Шумадије и Западне Србије (72,6% поседа и 99,7% КПЗ ОДЛС), до најмање заступљености у Београдском региону (61,5% поседа и 97,7% КПЗ ОДЛС) – у коме ниједан орган државе или локалне самоуправе нема посед већи од 300 ha (табела 33, графикон 44).

179

Попис пољопривреде 2012.

И поред чињенице да значајан део коришћеног пољопривредног земљишта државних органа и органа локалних самоуправа чине пашњаци којима газдују локалне самоуправе (општине), овој групи корисника треба посветити посебну пажњу у реализацији будућег програма коришћења пољопривредног земљишта у Републици Србији. На основу анализе базе података Пописа пољопривреде 2012. по општинама произлази да органи државе и локалних самоуправа не располажу коришћеним пољопривредним земљиштима само у седам од укупно 165 општина у којима има пољопривредног земљишта, од чега су две општине у Београдском региону и пет општина у Региону Јужне и Источне Србије, док на подручју Региона Војводине и Региона Шумадије и Западне Србије у свим општинама постоје органи државе и локалних самоуправа који газдују коришћеним пољопривредним земљиштем.

5.3.2.5. Поседовна структура осталих правних лица и предузетника, 2012. Под осталим правним лицима и предузетницима (ОПЛП) подразумевају се четири групе пописаних субјеката који располажу коришћеним пољопривредним земљиштем а нису укључени у претходне четири анализиране подгрупе правних лица и предузетника, које се по Методолошком упутству Пописа пољопривреде 2012. године дефинишу на следећи начин: 

пословно удружење – „правно лице које оснивају два привредна друштва или више привредних друштава или предузетника ради постизања заједничких интереса“;



предузетник – „пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији“;



остали облици организовања – „верске организације“ и



неразврстано – „све што није разврстано у неки од претходних облика удруживања, нпр. удружење грађана, стечајна маса, фонд и сл.“.109

Регионална анализа поседовне структуре осталих правних лица и предузетника (ОПЛП) указује на значајне разлике између четири статистичка региона у Србији, које се огледају у следећем: 

у Београдском региону сва газдинства осталих правних лица и предузетника су у подгрупи малих поседа („<5 ha“), што није забележено у регионалним анализама ниједне од подгрупа правних лица и предузетника;



у Региону Јужне и Источне Србије сва газдинства осталих правних лица и предузетника су распоређена само у две мање поседовне подгрупе: подгрупа малих поседа („<5 ha“) доминира у броју газдинстава (101 ПГ или 89,6% ОПЛП) и значајно је заступљена у коришћеном пољопривредном земљишту (63 ha или 31,1% КПЗ ОПЛП), док је подгрупа средњих поседа („5–20 ha“) релативно мало заступљена у броју газдинстава (13 ПГ или 11,4% ОПЛП) а доминантно заступљена у коришћеном пољопривредном земљишту (140 ha или 69,0% КПЗ ОПЛП);

109

Исто.

184

Попис пољопривреде 2012.



у Региону Шумадије и Западне Србије заступљене су све три поседовне подгрупе: подгрупа малих поседа је доминантна у броју газдинстава (179 ПГ или 89,9% ОПЛП) и релативно значајно заступљена у коришћеном пољопривредном земљишту (165 ha или 37,2% КПЗ ОПЛП), подгрупа средњих поседа („5–20 ha“) значајно је мање заступљена у броју газдинстава (14 ПГ или 7,0% ОПЛП) и нешто више у коришћеном пољопривредном земљишту (101 ha или 22,7% КПЗ ОПЛП), док је у подгрупи већих поседа (само од 20 до 100 ha) мали број газдинстава (свега 6 ПГ или 3,0% ОПЛП) и највећа површина коришћеног пољопривредног земљишта (177 ha или 40,0% КПЗ ОПЛП); а



у Региону Војводине је присутна изразита поларизација између подгрупе малих поседа („<5 ha“), која је доминантна у броју газдинстава (144 ПГ или 76,2% ОПЛП) и подгрупе већих поседа („>20 ha“), која је доминантна у коришћеном пољопривредном земљишту (5255 ha или 94,2% КПЗ ОПЛП) (табела 34, графикон 45).

Анализа базе података Пописа пољопривреде 2012. указује да остала правна лица и предузетници немају поседе у 39 општина од укупно 165 општина у Србији у којима има коришћеног пољопривредног земљишта свих правних лица и предузетника. Општине у којима остала правна лица и предузетници немају поседе налазе се у сва четири статистичка региона: у Београдском (пет општина), Војводини (девет општина), Шумадији и Западној Србији (10 општина) и највише у Јужној и Источној Србији (15 општина). Сумирајући анализе поседовних структура свих пет подгрупа газдинстава правних лица и предузетника у Србији може се закључити да су поседи органа државе и локалних самоуправа присутни у највећем броју општина (158); иза њих следе поседи пољопривредних предузећа (148 општина), а затим поседи осталих правних лица и предузетника (126 општина) и поседи земљорадничких задруга (120 општина), док се поседи јавних предузећа и установа налазе у свега 107 општина.

188

Попис пољопривреде 2012.

6. СТРУКТУРА КОРИШЋЕНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА

6.1.

Структура коришћеног пољопривредног земљишта по групама газдинстава, 2012. ....193

6.2.

Структура коришћеног пољопривредног земљишта по регионима, 2012. ...................197

6.3.

Структура ораничних површина, 2012. ....................................................................201

6.3.1.

Структура ораничних површина по групама газдинстава и регионима .......................202

6.3.2.

Структура ораничних површина по областима и општинама

6.4.

Структура сталних засада, 2012. .............................................................................211

6.4.1.

Структура сталних засада по групама газдинстава и регионима .................................211

6.4.2.

Структура сталних засада по областима и општинама ..............................................214

6.5.

Структура ливада и пашњака, 2012. .......................................................................226

6.5.1.

Структура ливада и пашњака по групама газдинстава и регионима ...........................226

6.5.2.

Структура ливада и пашњака по областима и општинама .........................................229

....................................205

Табела 35. Површина и структура коришћеног пољопривредног земљишта у Србији, по групама пољопривредних газдинстава, 2012. .......................................................................196 Табела 36. Површина и структура коришћеног пољопривредног земљишта у Србији, по регионима, 2012. ...............................................................................................200 Табела 37. Структура ораничне површине у Србији, по групама пољопривредних газдинстава, 2012. ....................................................................................................................203 Табела 38. Структура ораничне површине у Србији, по регионима, 2012. ..................................204 Табела 39. Структура сталних засада у Србији, по групама пољопривредних газдинстава, 2012. 212 Табела 40. Структура сталних засада у Србији, по регионима, 2012. .........................................213 Табела 41. Структура ливада и пашњака у Србији, по групама пољопривредних газдинстава, 2012. ....................................................................................................................227 Табела 42. Структура ливада и пашњака у Србији, по регионима, 2012. ....................................228

Граф. 46.

Учешће породичних (ППГ) и газдинстава правних лица и предузетника (ПГПЛП) у коришћеном пољопривредном земљишту у Србији, укупно и по збирним категоријама коришћења, 2012. .................................................................................................194

Граф. 47.

Структура коришћеног пољопривредног земљишта у Србији, по групама пољопривредних газдинстава, 2012. .......................................................................197

190

Пољопривредно земљиште

Граф. 48.

Учешће региона у коришћеном пољопривредном земљишту у Србији, укупно и по збирним категоријама коришћења, 2012. ................................................................198

Граф. 49.

Структура коришћеног пољопривредног земљишта у Србији, по регионима, 2012. .....199

Граф. 50.

Површина коришћеног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству у Србији, по регионима, 2012. ...................................................................................201

Карта 21. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. ....................................................195 Карта 22. Општине и области у Србији према ораничној површини, 2012. ................................207 Карта 23. Општине и области у Србији према учешћу ораничне површине у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. .........................................................................208 Карта 24. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у ораничној површини, 2012. .................................................................................209 Карта 25. Општине и области у Србији према ораничној површини по становнику, 2012. ..........210 Карта 26. Општине и области у Србији према површини сталних засада, 2012. ........................217 Карта 27. Општине и области у Србији према учешћу сталних засада у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. .........................................................................218 Карта 28. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у површини сталних засада, 2012. ..........................................................................219 Карта 29. Општине и области у Србији према површини воћњака, 2012. ..................................220 Карта 30. Општине и области у Србији према учешћу воћњака у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. ....................................................................................................221 Карта 31. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у површини воћњака, 2012. ....................................................................................222 Карта 32. Општине и области у Србији према површини винограда, 2012. ...............................223 Карта 33. Општине и области у Србији према учешћу винограда у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. ....................................................................................................224 Карта 34. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у површини винограда, 2012. .................................................................................225 Карта 35. Општине и области у Србији према површини ливада и пашњака, 2012. ...................232 Карта 36. Општине и области у Србији према учешћу ливада и пашњака у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. .........................................................................233 Карта 37. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у површини ливада и пашњака, 2012. .....................................................................234 Карта 38. Општине и области у Србији према површини ливада, 2012. ....................................235

191

Попис пољопривреде 2012.

Карта 39. Општине и области у Србији према учешћу ливада у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. ....................................................................................................236 Карта 40. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у површини ливада, 2012. ......................................................................................237 Карта 41. Општине и области у Србији према површини пашњака, 2012. .................................238 Карта 42. Општине и области у Србији према учешћу пашњака у коришћеном пољопривредном земљишту, 2012. ....................................................................................................239 Карта 43. Општине и области у Србији према учешћу породичних пољопривредних газдинстава у површини пашњака, 2012. ...................................................................................240

192

Пољопривредно земљиште

6. СТРУКТУРА КОРИШЋЕНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА Структура коришћеног пољопривредног земљишта у Србији, на бази података Пописа пољопривреде 2012, анализирана је на основу обрачунатих показатеља приказаних у табелама и на графиконима: за две основне групе пољопривредних газдинстава – породична газдинства и газдинства правних лица и предузетника; и  за четири статистичка региона – Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије и Регион Јужне и Источне Србије; а  одабрани показатељи о коришћеном пољопривредном земљишту за 28 области и 165 општина (и градова101) приказани су само на картама. Сви показатељи о коришћеном пољопривредном земљишту у овом поглављу обрачунати су за: 

   



укупно коришћено пољопривредно земљиште; три збирне категорије коришћеног пољопривредног земљишта – ораничне површине, стални засади и ливаде и пашњаци; ораничне површине – које чини збир површина окућница (шифра 13)102 и ораница и башта (шифра 68); стални засади (шифра 78) – које чини збир површина воћњака (и површина под бобичастим воћем) (шифра 120), винограда (шифра 124) и осталих сталних засада, а остале сталне засаде чине расадници (шифра 75), остали стални засади на отвореном (шифра 76) и стални засади у заштићеном простору (шифра 78); и ливаде и пашњаци (шифра 72) – које чини збир површина ливада (шифра 69) и пашњака, а пашњаке чине пашњаци (без пашњака за оскудну испашу) (шифра 70) и пашњаци за оскудну испашу (шифра 71).103

6.1. Структура коришћеног пољопривредног земљишта по групама газдинстава, 2012. Анализа дистрибуције укупне површине коришћеног пољопривредног земљишта у Србији за две основне групе пољопривредних газдинстава, према резултатима Пописа пољопривреде 2012, указује да су породична пољопривредна газдинства доминантна у: 



коришћеном пољопривредном земљишту (2.852.068 ha или 82,2% КПЗ) и у све три збирне категорије његовог коришћења – али са различитим нивоом заступљености: највише у површини сталних засада (93,9%), затим у ораничној површини (85,4%), а најмање у површини ливада и пашњака (67,6); и укупном броју свих пољопривредних газдинстава (621.445 ППГ или 99,6% свих ПГ) (табела 35, графикон 46).

101

102

103

Од укупно 168 општина и градова у Србији, изузете су три градске општине у саставу града Београда – у којима нема коришћеног пољопривредног земљишта: Врачар, Савски Венац и Стари Град. Шифре појединих категорија земљишта преузете су из Упитника за пољопривредно газдинство. Попис пољопривреде 2012, РЗС, Београд. Збирну категорију (појмове) оранична површина и поткатегорије пашњаци и остали стални засади формулисао је аутор Публикације ради лакшег разумевања текста читаоцима, а ознаке шифара преузете су из Упитника за пољопривредно газдинство – поглавље 2, стр. 3 и 4; Попис пољопривреде 2012. Детаљнији опис наведених шифара за поједине категорије коришћеног пољопривредног земљишта у овом поглављу Публикације налази се у Подсетнику предметног Упитника за пољопривредно газдинство.

193

Попис пољопривреде 2012.





најчешће је поред кућа“; и две посебне напомене за пописиваче пољопривредних газдинстава: прва – „У случају да се на површини окућнице гаје пољопривредни производи намењени тржишту“, та површина се „сврстава под другу (одговарајућу) категорију коришћеног пољопривредног земљишта“, у складу са Упутством за пописивање; и друга – „Под окућницом се не подразумева површина под украсним цветњацима и биљем, травњацима и сл. (површине за одмор и рекреацију.“ Ове површине се уписују као „Остало земљиште (шифра 87), заједно са површинама под кућом, осталим зградама и путевима на кућном плацу.“105

При дефинисању и, посебно, при анализи структуре коришћења ораница и башта – производно и економски најзначајније појединачне категорије коришћеног пољопривредног земљишта, неопходно је узети у обзир и све методолошке напомене о усевима, засадима, пластеницима и стакленицима и угарима на ораницама и баштама – које због бројности и разноврсности превазилазе потребе ове публикације.106

6.3.1. Структура ораничних површина по групама газдинстава и регионима Структуру ораничне површине у Србији (2.536.881 ha или 73,8% коришћеног пољопривредног земљишта) детерминише:  

традиционално мала површина окућница (23.277 ha) и њихово симболично учешће у коришћеном пољопривредном земљишту (0,7%) и ораничној површини (0,9%); и доминантна површина ораница и башта (2,513.154 ha) и њихово, такође, доминантно учешће у коришћеном пољопривредном земљишту (73,1%) и посебно у ораничној површини (99,1%) (табела 37).

Анализа показатеља приказаних у табели 37 указује да породична пољопривредна газдинства доминирају у укупним површинама свих збирних и појединачних категорија коришћења земљишта и нарочито у укупном броју пољопривредних газдинстава која поседују или користе све четири наведене категорије земљишта у Србији, и то: коришћеном пољопривредном земљишту (82,2%) и броју свих газдинстава која га поседују или користе (99,6);  ораничној површини (85,4%) и броју свих газдинстава која је поседују или користе (99,7%);  површини окућница (99,9%) и броју свих газдинстава која је поседују или користе (99,96%); и  површини ораница и башта (85,3%) и броју свих газдинстава која их поседују или користе (99,7%). Насупрот породичним газдинствима, газдинства правних лица и предузетника имају маргинално учешће у површини окућница (свега 0,1%), али, у односу на број газдинстава (свега 0,3% свих ПГ), и значајно веће учешће у производно најзначајнијој категорији земљишта – ораницама и баштама (14,7%) (табела 37). 

105

106

Цитирани текст преузет из Подсетника садржаног на Упитнику за пољопривредно газдинство, Попис пољопривреде 2012, РЗС, Београд, стр. 3.

Ibid., стр. 3.

202

Пољопривредно земљиште

 

по заступљености у структури ораничне површине – између 98,0% у Региону Шумадије и Западне Србије и чак 99,6% у Региону Војводине; и по заступљености региона у укупној површини ораница и башта у Србији –између свега 4,2%, колико се налази у Београдском региону, и доминатних 58,3%, колико се налази у Региону Војводине (табела 38).

Уважавајући значај свих наведених регионалних разлика у вези са ораницама и баштама, посебно треба истаћи да је Пописом пољопривреде 2012, први пут у историји наших досадашњих пописа пољопривреде, констатовано да се у Региону Војводине налази доминантни део укупних површина ораница и башта у Србији – што указује на потребу накнадног кориговања резултата редовних годишњих извештаја о коришћеном пољопривредном земљишту за период пре 2012. године. Насупрот ораницама и баштама, окућнице су најмања појединачна пописана категорија коришћеног пољопривредног земљишта у Србији и у сва четири региона, а регионалне разлике се крећу:    



по површини – између 1.6767 ha у Београдском региону и 10.815 ha у Региону Војводине или у односу 1 : 6,1 пута; по заступљености у структури коришћеног пољопривредног земљишта – између 0,4% у Региону Војводине и 1,3% у Београдском региону; по заступљености у структури ораничне површине – између 0,6% у Региону Војводине и 2,0% у Региону Шумадије и Западне Србије; по заступљености региона у укупној површини окућница у Србији – између свега 7,4%, колико се налази у Београдском региону, и приближно половине (45,6), колико се налази у Региону Шумадије и Западне Србије; и по заступљености газдинстава са окућницом у укупном броју породичних пољопривредних газдинстава по регионима – између свега 53,5% у демографски девастираном Региону Јужне и Источне Србије и 78,7% у урбанизованом Београдском региону – који карактерише и највећи број тзв. дневних миграната из руралне периферије и периурбаних (приградских) насеља који поседују окућницу на свом породичном пољопривредном газдинству или само окућницу без породичног пољопривредног газдинства (табела 38).

6.3.2. Структура ораничних површина по областима и општинама Структура ораничних површина 107 односно окућница и ораница и башта као њених појединачних категорија коришћеног пољопривредног земљишта по областима и општинама има за циљ да корисницима ове публикације укаже на две чињенице:  

прво, на богатство базе података (потпуног) Пописа пољопривреде 2012; и друго, на могућности и нужности анализе стања земљишних ресурса и планирања њиховог одрживог коришћења, уређења и заштите на нивоу нижих статистичких јединица (области и општина) у функцији израде студија о њиховом пољопривредном земљишту – са циљем иницирања свеобухватнијих промена у земљишној политици по методу „одоздо према горе“ (engl. Bottom-Up).

Ораничне површине у 25 статистичких области у Србији зависе од површине и структуре коришћеног пољопривредног земљишта, а крећу се од 15.825 ha у Пиротској области до 293.122 ha у Јужнобанатској области или у односу 1: 18,5 пута. Разлике у ораничној површини између 165 општина су апсолутно мање а релативно веће и крећу се

107

И друге две збирне категорије коришћеног пољопривредног земљишта – стални засади и ливаде и пашњаци и њихових појединачних категорија коришћења земљишта.

205

Попис пољопривреде 2012.

од свега 112 ha у градским општинама Звездара (Град Београд) и Медијана (Град Ниш) до 89.057 ha у општини Сомбор или у односу 1 : 795,2 пута. Посебно треба истаћи да је расположива оранична површина у општини Сомбор већа него у појединачно 15 од укупно 25 статистичких области у Србији и чак од укупне ораничне површине у три по овој категорији земљишта најсиромашније области (Пиротска област – 15.827 ha, Топличка област – 25.995 ha, и Пчињска област – 27.107 ha) – у којима има 68.928 ha или 22,6% мање него у општини Сомбор. Изузетно богатство АП Војводини у ораничним површинама потврђује и чињеница да чак 38 од укупно 45 општина и градова имају поједниначно већу ораничну површину него заједно све општине у Пиротској области (карта 22). У односу на просечно учешће ораничне површине у укупно коришћеном пољопривредном земљишту у Србији (73,8%), територијалне разлике крећу се од свега 21,3% у Златиборској области до 95,9% у Јужнобачкој области – на чијим подручјима су и општине са минорном (3,9% у општини Чајетина) и највећом заступљеношћу ораничне површине као збирне категорије коришћеног пољопривредног земљишта (чак 99,5% у општини Бачки Петровац) (карта 23). Доминантно учешће породичних пољопривредних газдинстава у укупној ораничној површини у Србији (85,4%) карактеристично је и за свих 25 статистичких области – са територијалним разликама између 69,5% у Западнобачкој области и 99,7% у Расинској области. Међутим, учешће породичних пољопривредних газдинстава није доминантно у укупној ораничној површини у 53 општине, а територијалне разлике између 165 општина крећу се од 21,2% у општини Палилула (Београд) и свих 100% у чак 25 општина у Србији (београдске општине Барајево, Вождовац и Сопот, затим Чајетина, Лајковац, Љиг, Осечина, Деспотовац, Брус, Аранђеловац, Лапово, Рача, Бор, Костолац, Жабари, Жагубица, Сокобања, Власотинце, нишке општине Медијана, Нишка Бања и Пантелеј, као и Дољевац, Мерошина, Бабушница, Босилеград и Куршумлија) – што значи да у њима нема ораничне површине коју користе правна лица и предузетници (карта 24). И поред чињенице да Србија располаже квантитативно задовољавајућом ораничном површином по становнику (0,35 ha), територијалне разлике су веома изражене и крећу се: 



од очекивано најмање 0,07 ha/становнику у високо урбанизованој и демографски пренасељеној Београдској области до 1,17 ha/становнику у Средњобанатској области или у односу 1 : 17,9 пута; и у истим областима од занемарљивих 0,2 ара односно 0,002 ha/становнику у општини Раковица до чак 2,71 ha/становнику у ораничном површином богатој али демографски знатно испражњеној општини Пландиште или у односу 1 : 1781,8 пута (карта 25).

Оцењујући да је на садашњем техничко-технолошком нивоу пољопривредне производње у Србији за прехрамбену сигурност довољно 0,20 ha ораничне површине/становнику – уз одређена одступања у зависности од класе и других квалитативних карактеристика сваке парцеле и структуре производње, може се закључити да самодовољност у храни не могу обезбедити: 



206

осам од укупно 25 статистичких области: већ наведена Београдска област (0,07 ha/становнику), као и Рашка област (0,10 ha/становнику), Нишавска област (0,16 ha/становнику), Златиборска, Пиротска и Пчињска област (по 0,17 ha/становнику) и Моравичка и Јабланичка област (по 0,19 ha/становнику); и 47 од укупно 165 општина: девет општина у Београдском региону, три општине у Региону Војводине, 16 општина у Региону Шумадије и Западне Србије и 19 општина у Региону Јужне и Источне Србије (карта 25).

Пољопривредно земљиште

6.4. Структура сталних засада, 2012. Важност анализе структуре сталних засада произлази из три чињенице: 





прво, у производном погледу засади имају релативно дуге циклусе производње (до 50 година код ораха) и избор, припрема и одржавање земљишта за потребе воћарско-виноградарске и расадничарске производње захтева посебну пажњу власника или корисника површина за ту намену, као и одговарајући стручни надзор агронома различитих специјалности из пољопривредних саветодавних служби или запослених на газдинствима већих произвођача; друго, за сталне засаде може се користити и земљиште у брдским подручјима и, уз одговарајуће агро-технолошке мере, земљиште релативно слабијих производних способности; и треће, у економском погледу, у односу на ратарско-повртарску производњу на ораничним површинама, стални засади захтевају значајно већа инвестициона улагања по хектару, финансирање узгоја засада у периоду чекања до његовог пристизања у фазу пуног приноса, али и, по правилу, остваривање високопрофитабилне производње – која зависи од врсте и сорте воћака или винове лозе, система узгоја, технологије производње и намене производа.

6.4.1. Структура сталних засада по групама газдинстава и регионима У односу на ораничну површину и ливаде и пашњаке, стални засади представљају најмање заступљену збирну категорију коришћеног пољопривредног земљишта:   

у Србији – 187.300 ha или 5,4% КПЗ чине стални засади; у обе групе газдинстава – 175.863 или 6,2% КПЗ ППГ и 11.437 ha или свега 1,9% КПЗ ПГПЛП; и у сва четири региона – од најмање 13.506 ha или 9,9% КПЗ у Београдском региону, преко 22.336 ha или 1,4% КПЗ у Региону Војводине и 51.307 ha или 7,6% КПЗ у Региону Јужне и Источне Србије, до највише 100.151 ha или 9,9% КПЗ у Региону Шумадије и Западне Србије (табеле 39 и 40).

Анализа показатеља структуре сталних засада приказана у табели 39 указује на следеће констатације: 





у коришћеном пољопривредном земљишту у Србији највише су заступљени воћњаци (4,8%), затим виногради (0,6%), а најмање остали засади (свега 0,1%), што је карактеристичан редослед заступљености све три појединачне категорије сталних засада и код обе групе пољопривредних газдинстава, с тим да је ниво заступљености виши код породичних пољопривредних газдинстава за воћњаке и винограде а код газдинстава правних лица и предузетника за остале засаде – што се образлаже већом заступљеношћу расадника код правних лица која имају стручне кадрове и организованија су да испуне и друге захтеве за производњу садног материјала; у површини сталних засада – воћњаци доминирају у Србији (87,2%) и код обе групе газдинстава (89,3% на ППГ и 55,1% на ПГПЛП), затим следе виногради (11,8% у Србији, 36,6% на ПГПЛП и 10,2% на ППГ), док су најмање заступљени остали засади (1,0% у Србији, свега 0,5% на ППГ и 8,2% на ПГПЛП); у структури укупних површина засада у Србији – породична пољопривредна газдинства су доминантна у збирној категорији стални засади (93,9%) и појединачним категоријама воћњака (96,1%) и винограда (81,1%), док су

211

Попис пољопривреде 2012.

6.4.2. Структура сталних засада по областима и општинама Територијална дистрибуција површина под сталним засадима у Србији указује на значајне разлике по статистистичким областима и општинама, које се крећу између:  

1238 ha у Средњобанатској области до 20.454 ha у Златиборској области или у односу 1 : 16,5 пута; и свега 7 ha у изразито урбанизованој општини Нови Београд и 8118 ha у воћарсковиноградарски препознатљивој општини Гроцка или у односу 1 : 1159,7 пута (карта 26).

Учешће површина под сталним засадима у коришћеном пољопривредном земљишту у Србији (5,45%), као репрезентативнији показатељ заступљености воћњака, винограда и осталих површина под сталним засадима, такође указује на значајне територијалне разлике, које се крећу између:  

0,47% у Средњобанатској области и 19,88% у Топличкој области; и свега 0,17% у општини Ковачица до чак 2/3 коришћеног пољопривредног земљишта у општини Гроцка (66,81%) – где се доминантни део поседника и корисника пољопривредног земљишта специјализовао за воћарско-виноградарску производњу (карта 27).

Заступљеност сталних засада изнад републичког просека (5,45%) карактеристична је: 



у 14 од укупно 25 статистичких области – међу којима су, поред већ наведене Топличке области (19,88%), посебно значајне Расинска (17,95%), Моравичка (12,42%), Јабланичка (12,37%), Колубарска (11,04%), Шумадијска (10,13%), Београдска (9,9%) и Златиборска област (9,16%); и у 74 од укупно 165 општина и градова – међу којима су седам општина у Београдском региону, четири општине у Региону Војводине, 36 општина у Региону Шумадије и Западне Србије и 27 општина у Региону Јужне и Источне Србије (карта 27).

Општа констатација о доминантном учешћу породичних пољопривредних газдинстава у површинама под сталним засадима у Србији (93,9%) карактеристична је и за свих 25 статистичких области, а разлике се крећу између 52,1% у Јужнобанатској области и чак 99,4% у Пчињској области. Посебно се истиче чињеница да је у чак 19 области учешће породичних пољопривредних газдинстава у површинама под сталним засадима веће од 90%. У преосталих шест области значајније је – али не и доминантно – учешће газдинстава правних лица и предузетника у површинама под сталним засадима, и то су, укључујући већ наведену Јужнобанатску област са 47,9% сталних засада на поседима ПГПЛП, следећих још пет области: Јужнобачка (37,6%), Средњобанатска (30,4%), Сремска (28,8%), Севернобачка (21,7%) и Западнобачка област са 19,5% сталних засада на поседима ПГПЛП (карта 28). За разлику од статистичких области, од укупно 165 општина у Србији породична пољопривредна газдинства су доминантна у површинама под сталним засадима у 159 општина – од којих у 28 општина и са чак 100,0%, док у шест општина у површинама сталних засада доминирају газдинства правних лица и предузетника – између 50,1% у општини Сечањ, преко 50,3% у Чоки, 54,2% у Новој Црњи, 60,1% у Бачкој Паланци и 69,0% у Раковици, до 72,0% у општини Вршац. (карта 28).

214

Пољопривредно земљиште

Дистрибуција површина воћњака по областима и општинама у Србији109 је аналогна дистрибуцији површина под сталним засадима – чак су и антиподи територијалних разлика у истим областима и у истим општинама, а крећу се:  

од 1090 ha Средњобанатској области до 20.359 ha у Златиборској области или у односу 1 : 18,7 пута, и од 6 ha у општини Нови Београд до 7625 ha у општини Гроцка или у односу 1 : 1270,8 пута (карта 29).

И учешће воћњака у површини коришћеног пољопривредног земљишта по областима и општинама у Србији је подударна са учешћем површина под сталним засадима – чак су и антиподи територијалних разлика у истим областима и у истим општинама, а крећу се:  

од 2,09% Средњобанатској области до 19,07% у Топличкој области; и од 0,16% у општини Ковачици до 62,75% у општини Гроцка (карта 30).

Значајнија концентрација воћњака је, осим у већ наведеној Топличкој области, у Моравичкој (12,31%), Колубарској (10,92%), Расинској (10,44%), Јабланичкој (10,37%), Шумадијској (9,41%), Београдској (9,25%), Златиборској (9,12%), Подунавској (8,58%), Рашкој (7,43%), Мачванској (7,13) и Нишавској области (6,68%). Такође, концентрација воћњака је посебно изражена, поред већ наведене општине Гроцка, и у следећим општинама у којима воћњаци заузимају преко 1/5 коришћеног пољопривредног земљишта: Ариље (27,42%), Блаце (26,55%), Прокупље (25,66%), Мерошина (23,53%), Осечина (23,84%) и Александровац (20,81%) (карта 30). Као и код сталних засада, и учешће породичних пољопривредних газдинстава у површинама воћњака је доминантно у свих 25 статистичких области и креће се од најмање 64,0% у Јужнобачкој области до највише 99,9% у Браничевској области, а у 17 статистичких области је веће и од 95,0%. Општа констатација о доминантности породичних пољопривредних газдинстава у површинама воћњака карактеристична је и за све општине у Србији, изузимајући општину Бела Паланка – у којој газдинства правних лица и предузетника доминирају у површинама воћњака (65,7%), и општину Тител – у којој је учешће породичних газдинстава и газдинстава правних лица практично изједначено (50,1% : 49,9%) (карта 31). Општу констатацију да су површине винограда знатно мање од површина воћњака потврђује и њихова територијална дистрибуција у Србији, коју, такође, карактеришу значајне разлике по областима и општинама и крећу се између:  

свега 4 ha у Златиборској и 6406 ha у Расинској области или у односу 1 : 1554,9 пута; и општина које немају површине под виноградима (Тутин) и 12 општина које појединачно имају по мање од 0,5 ha винограда (међу којима је и Чајетина са минорних 5 ари или 0,05 ha) до 2199 ha у општини Трстеник или у односу 1 : 43.980 пута (карта 32).

По расположивим површинама винограда, производно и тржишно посебно су значајне, поред већ наведене Расинске области, и Јужнобанатска (1783 ha), Нишавска (1628 ha), Поморавска (1217 ha), Јабланичка (1254 ha), Борска (1183 ha), Сремска (1172 ha), Јужнобачка (1076 ha), Зајечарска (986 ha), Шумадијска (772 h), Београдска (766 h) и Подунавска област (729 h). У циљу израде стратегије развоја виноградарства, посебну пажњу треба обратити, поред већ наведене општине Трстеник, и на три општине које

109

Више о територијалном распореду и структури коришћења површина под воћњацима у Србији, на основу Пописа пољопривреде 2012, види у: Кесеровић, З. и сар. (2014).

215

Попис пољопривреде 2012.

имају преко 1000 ha винограда (Крушевац – 1956 ha, Вршац – 1733 ha и Александровац – 1531 ha), као и на три општине са површином од 500 до 1000 ha винограда (Неготин – 798 ha, Лесковац – 673 ha и Шид – 540 ha). Посебно треба истаћи да три суседне општине које имају појединачно највеће површине (Трстеник, Крушевац и Александровац) и две такође суседне општине у истој области са релативно мањим површинама (Варварин – 354 ha и Брус – 242 ha) обезбеђују производни потенцијал да Крушевачки виноградарски подрејон са четири виногорја (Крушевачко, Трстеничко, Жупско и Темнићко)110 са 6282 ha или 28,4% укупне површине винограда буде највећи у Србији (карта 32). Територијалне разлике учешћа винограда у коришћеном пољопривредном земљишту по областима и општинама значајно варирају у односу на просек у Србији (0,64%) и крећу се:  

од 1,8‰ (промила) у Зајечарској области до 6,87% у Расинској области; и од већ наведене општине Тутин у којој нема винограда и већег броја општина са маргиналном заступљеношћу винограда (Ивањица – 0,2‰, Нова Варош – 0,3‰, Косјерић, Чајетина и Љубовија – по 0,4‰, Сјеница – 0,6‰, ...) до 23,78% у општини Сремски Карловци (карта 33).

Учешће породичних пољопривредних газдинстава у површинама под виноградима показује највеће територијалне разлике и по областима и по општинама у Србији, које се крећу:  

од 25,5% у Јужнобанатској области до 100% у Златиборској и Пиротској области; и од већ стално навођене општине Тутин у којој нема винограда и преко већег броја општина са маргиналном заступљеношћу површина под виноградима до чак 88 општина у којима су сви виногради (100%) у поседу породичних газдинстава (карта 34).

110

Према класификацији Аврамов, Л. и сар. (1970 : 32-37).

216

Попис пољопривреде 2012.

6.5. Структура ливада и пашњака, 2012. У односу на ораничне површине и површине сталних засада, површине ливада и пашњака су битно мање биле предмет агроекономских и статистичких анализа, и то због два разлога: 



прво, смањењем броја стоке, посебно говеда, оваца и коза, ливаде као извор кабасте хране (сено, сенажа и силажа) и пашњаци за сезонско напасање стоке губили су на значају, и њиховој мелиорацији ради одрживог коришћења, заштите и уређивања не посвећује се одговарајућа пажња; друго, ливаде и пашњаци се, углавном, налазе на квалитативно слабијим класама земљишта (IV, V, VI, VI и VIII) у брдско-планинским и слатинастим или водоплавним равничарским подручјима и оне су су врло ретко предмет куповине по релативно ниским ценама.

6.5.1. Структура ливада и пашњака по групама газдинстава и регионима Анализа структуре ливада и пашњака на основу показатеља приказаних у табели 41 указује на следеће констатације: 

 





226

у структури коришћеног пољопривредног земљишта у Србији ливаде и пашњаци чине преко 1/5 тих површина, а појединачно ливаде су заступљеније (11,1%) него пашњаци (9,7%); у структури ливада и пашњака у Србији незнатно доминирају ливаде (53,5%) у односу на пашњаке (46,5%); у структури ливада и пашњака по врстама газдинстава ливаде доминирају у групи породичних пољопривредних газдинстава (72,4%), а пашњаци у групи газдинстава правних лица и предузетника (86,1%); породична пољопривредна газдинства су заступљенија у збирној категорији ливада и пашњака (67,6%) и површини ливада (91,6%), а газдинства правних лица и предузетника у површини пашњака (59,9%); у укупном броју свих пољопривредних газдинстава која имају ливаде и пашњаке (266.813 ПГ), ливаде поседује или користи чак 92,7%, а пашњаке тек 37,0% пољопривредних газдинстав.

Пољопривредно земљиште

Регионална анализа структуре ливада и пашњака указује на две главне констатације: 



површине ливада и пашњака су неравномерно дистрибуиране по регионима, међу којима је најмање заступљен Београдски регион (2,0%), преко Региона Шумадије и Западне Србије (11,2%) и Региона Војводине (16,1%), до Региона Јужне и Источне Србије, у коме се налази највећи део укупних површина ливада и пашњака у Србији (28,0%); и у структури ливада и пашњака по појединим регионима, једино у Региону Војводине доминирају пашњаци (74,3%), а у остала три доминантне су ливаде – између 53,5% у Региону Јужне и Источне Србије, преко 61,0% у Региону Шумадије и Западне Србије, до највише 79,0% у Београдском региону (табела 42).

6.5.2. Структура ливада и пашњака по областима и општинама Територијална дистрибуција 713.242 ha ливада и пашњака у Србији је значајно неуједначена по областима и општинама и креће се:  

од 2925 ha у Севернобачкој области до 155.342 ha у Златиборској области или у односу 1 : 53,1 пута; и од свега 3 ha у градској општини Нови Београд до чак 37.478 ha у планинској општини Сјеница или у односу 1 : 12.492,7 пута (карта 35).

Изузимајући две општине у Региону Војводине са значајнијим површинама ливада и пашњака (Зрењанин – 21.775 ha и Нови Бечеј – 11.354 ha), све друге општине са површинама ливада и пашњака преко 10.000 ha налазе се у брдско-планинским подручјима Региона Шумадије и Западне Србије (12 општина) и Региона Јужне и Источне Србије (три општине) (карта 35). Територијалне разлике учешћа ливада и пашњака у коришћеном пољопривредном земљишту по областима и општинама, у односу на републички просек (20,7%), такође су значајне и крећу се:  

од 2,1% у Севернобанатској области до 69,6% у Зајечарској области; и од свега 0,1% у јужнобачкој општини Бачки Петровац до чак 90,9% у златиборској општини Чајетина (карта 36).

Детаљнија територијална анализа података Пописа пољиопривреде 2012. указује да су ливаде и пашњаци доминантни у структури коришћеног пољопривредног земљишта само у три области, поред већ наведене Златиборске области, и у Пиротској (64,5%) и Рашкој области (61,0%). Истовремено, доминантна заступљеност ливада и пашњака је карактеристична у чак 30 од укупно 165 општина – од чега је по 15 општина у Региону Шумадије и Западне Србије и у Региону Јужне и Источне Србије, док у Београдском региону и Региону Војводине нема ниједне општине у којој су ливаде и пањаци доминатно заступљени у коришћеном пољопривредном земљишту. Ове констатације директно указују и на квалитативне карактеристике коришћеног пољопривредног земљишта по регионима, областима и општинама у Србији (карта 36). Породична пољопривредна газдинства доминирају и у ливадама и пашњацима у Србији, али на нижем нивоу (67,6%) него у ораничним површинама (85,4%) и нарочито површинама под сталним засадима (96,1%). Територијалне разлике у заступљености породичних пољопривредних газдинстава у ливадама и пашњацима по областима и општинама такође су значајне и крећу се: 

од 6,6% у Сремској до 98,2% у Мачванској области; и 229

Попис пољопривреде 2012.



од 2,4% у општини Чока до 100% у шест општина (Звездара, Нови Београд, Ада, Мали Зворник, Костолац и Пантелеј) (карта 37).

Доминантна заступљеност газдинстава правних лица и предузетника у површинама ливада и пашњака је карактеристична за девет од 25 области и за 64 од 165 општина – од којих су две општине у Београдском региону, 43 општине у Региону Војводине, само једна општина у Региону Шумадије и Западне Србије (Ћићевац) и 18 општина у Региону Јужне и Источне Србије. У овако великом броју области и општина доминирају у ствари ливаде и пашњаци којима газдују јавна предузећа из области шумарства и органи државе и локалних самоуправа (карта 37). Распоред 381.654 ha ливада у Србији по областима и општинама је неуједначен, али су најмање и највеће површине ливада у истим областима и општинама као и код територијалне дистрибуције површина ливада и пашњака, и креће се:  

од 565 ha у Севернобачкој области до 81.086 ha у Златиборској области или у односу 1 : 143,4 пута; и од свега по 2 ha у општинама Нови Београд и Бачки Петровац до 17,549 ha у општини Сјеница или у односу 1 : 8.774,5 пута (карта 38).

Територијалне разлике у учешћу ливада у коришћеном пољопривредном земљишту по областима и општинама крећу се између:  

свега 0,4% у Севернобачкој области и 36,3% у Златиборској области; и минорних 1,1‰ у општини Бачки Петровац и доминантних 51,6% у општини Босилеград (карта 39).

Посебно треба истаћи да ливаде заузимају преко 1/5 коришћеног пољопривредног земљишта у девет од 25 области односно у 50 од 165 општина, што представља значајан али и недовољно искоришћен земљишни потенцијал за обезбеђење кабасте хране и развој сточарске производње (карта 39). Разлике између области и општина у погледу пољопривредних газдинстава у површини ливада се крећу:  

заступљености

породичних

од 16,7% у Средњобанатској области до по 99,9% у Мачванској и Зајечарској области; и од неуобичајено малих 2,5% у општини Србобран до чак 100% у 51 општини у Србији – од којих је осам у Београдском региону, шест у Региону Војводине, 12 у Региону Шумадије и Западне Србије и 25 у Региону Јужне и Источне Србије (карта 40).

Распоред 331.588 ha пашњака у Србији по областима и општинама креће се између:  

2360 ha у Севернобачкој области и 25.803 ha у Рашкој области или у односу 1 : 10,9 пута; и свега по један хектар у београдским општинама Нови Београд и Раковица и 19.929 ha у општини Сјеница или у односу 1 : 19.929 пута (карта 41).

Учешће пашњака у коришћеном пољопривредном земљишту, општинама, у односу на просек у Србији (9,6%), варира између:  

230

по

областима

и

1,7% у Севернобачкој области и 44,7% у Пиротској области; и минорних 2,7‰ у општини Србобран и чак 70,2% у општини Црна Трава (карта 42).

Пољопривредно земљиште

За разлику од показатеља по областима, на основу којих је видљиво да пашњаци нису доминантна категорија коришћеног пољопривредног земљишта ни у једној од 25 области, анализа по општинама указује да су пашњаци као производно и економски најмање вредна категорија земљишта доминантни, осим у већ наведеној општини Црна Трава, и у општини Чајетина (55,8%) – што значи да те две локалне самоуправе треба да се оријентишу на узгој оваца, коза, коња и говеда. Међутим, студија Попис пољопривреде 2012 – Сточарство у Републици Србији 112 показује да ни узгој наведених врста стоке у општинама са значајнијим површинама пашњака није на нивоу потпунијег коришћења ни ових скромних земљишних потенцијала (карта 42). Најзад, пашњаци су једина категорија коришћеног пољопривредног земљишта у којој породична пољопривредна газдинства нису доминантна, јер имају на располагању свега 2/5 пашњака у Србији, али су територијалне разлике значајне и крећу се:  

од свега 1,9% у Сремској области до 93,6% у Мачванској области; и у максимално могућем интервалу варијације – од 0% у општини Земун до 100% у 13 општина: три општине у Београдском региону, по две општине у Региону Војводине и Региону Шумадије и Западне Србије и шест општина у Региону Јужне и Источне Србије (карта 43).

Детаљнија анализа указује да су породична пољопривредна газдинства доминантна у површини пашњака у девет од 25 области, као и у 70 од 165 општина у Србији (девет општина у Београдском региону, пет општина у Региону Војводине, 34 општине у Региону Шумадије и Западне Србије и 22 општине у Региону Јужне и Источне Србије) (карта 43).

112

Поповић, Р. (2014)

231

Попис пољопривреде 2012.

7. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ У СТРАТЕГИЈИ ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА РПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2014–2024) Табела 43. Индикатори коришћења, уређења и заштите земљишних ресурса у Републици Србији, по приоритетним подручјима, 2014–2024. ...................................................243

242

Пољопривредно земљиште



још није акредитована Управа за аграрна плаћања, после чега ће Србија моћи да преузима средства из претприступних фондова Европске уније – укључујући средства за поједине намене специфициране у табели 43.

На крају посебно треба истаћи још два актуелна проблема који ће у одређеној мери утицати на реализацију Стратегијом планираних мера и активности у области земљишне политике и одрживог коришћења, уређења и заштите пољопривредног земљишта, а то су: 

процес реституције пољопривредног земљишта који је у току; и



изостављање реституције задружног пољопривредног земљишта које је у значајној површини већ приватизовано и које би, у правно уређеној држави, морало да се надокнади задружном сектору на терет расположивих површина пољопривредног земљишта у државној својини.

245

Пољопривредно земљиште

8. ЗАКЉУЧАК У оквиру израде већег броја посебних тематских студија на основу података Пописа пољопривреде 2012, Републички завод за статистику објављује и студију „Пољопривредно земљиште у Републици Србији“, као посебан допринос обележавању 2015 – Међународне године земљишта (2015 International Year of Soils). Значај студије произилази из чињенице да је Попис пољопривреде 2012. најпотпунији попис наше пољопривреде и да је методолошки усаглашен са пописом пољопривреде у ЕУ (2010). Пољопривредно земљиште је производно и економски најважнија категорија расположивог земљишта, које представља практично необновљиви природни ресурс и релативно ограничавајући услов за организовање пољопривредне производње, прехрамбену сигурност и одрживу будућност људи. Анализа демографско-територијалних показатеља за период 1981-2011. године приказује промене потенцијалне радне снаге и концентрације потрошача пољопривреднопрехрамбених производа у Србији и по регионима, и посебно указује на две кључне узрочно-последичне тенденције: 

смањење укупног броја становника у Србији за 542.384 лица или 7,0%, што је карактеристично и за регионе (најмање за 5,1% у Региону Војводине до највише за 21,0% у Региону Јужнe и Источнe Србијe) – изузимајући Београдски регион где је под утицајем процеса метрополизације број становника повећан за 12,9%; и



смањење насељености у Србији са 99,6 на 92,6 ст./1km2, што је карактеристично и за регионе (са разликама у 2011. години између 59,6 ст./ 1 km2 у Региону Јужнe и Источнe Србијe и 89,4 ст./1 km2 у Региону Војводине) – изузимајући Београдски регион који има чак 513,1 ст./1 km2.

Територијалне разлике по насељености у Србији (2011) још су израженије по областима (између 33,1 становника/km2 у Зајечарској и 513,1 становника/km2 у Београдској области или у односу 1 : 15,5 пута) и нарочито по општинама (од свега 5,3 становника/km2 у демографски девастираној Црној Трави до чак 18.777,7 становника/km2 у пренасељеном Врачару или у односу 1 : 3523 пута). Расположиво земљиште (властито + узето у закуп – дато у закуп = 5.346.597 ha) чини 68,9% укупне територије Србије (7.759.200 ha), а регионалне разлике његове заступљености се крећу од 94,8% у земљиштем најбогатијем Региону Војводине, преко 78,3% у Београдском региону и 70,4% у Региону Шумадије и Западне Србије, до свега 44,9% у демографски опустелом Региону Јужне и Источне Србије. У структури укупно расположивог земљишта свих пољопривредних газдинстава у Србији (2012) доминира властито земљиште (87,8%), а разлику чини „нето“ закупљено земљиште (дато у закуп – узето у закуп). Породична пољопривредна газдинства (ППГ) доминирају у Србији у укупној површини расположивог (66,2%), властитог (60,2%) и земљишта узетог у закуп (68,7%); док газдинства правних лица и предузетника (ПГПЛП) доминирају једино у укупном земљишту датом у закуп (74,4%). И поред тога, просечна површина поседа ППГ у расположивом земљишту (5,64 ha) мања је за 108,6 пута од просечне величине поседа ПГПЛП (612,33 ha). До доношења Закона о пољопривредном земљишту (2006), пољопривредно земљиште у државној својини користила су пољопривредна предузећа (приватна, друштвена и 247

Попис пољопривреде 2012.

државна) и земљорадничке задруге без плаћања накнаде. Након тога, пољопривредно земљиште у државној својини се издаје у закуп регистрованим пољопривредним газдинствима (РПГ) односно ППГ и ПГПЛП (најмање на годину дана, најчешће до три године, ређе на 20 до 40 година ако се на том земљишту подижу засади или граде системи за наводњавање и изузетно на трајно коришћење ако се исто преводи у шумско земљиште у државној својини), а његов мањи део (5959 ha у производној 2011/12. години) без плаћања накнаде користиле су државне образовне, научноистраживачке, саветодавне и социјалне установе. У периоду од производне 2007/08. до 2013/14. године број јединица локалне самоуправе (ЈЛС) које спроводе програм издавања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини повећан је са 50 на 102 ЈЛС или за 104%, површина закупљеног земљишта са 179 на 290 хиљада хектара или за 62%, просечна закупнина са 142,80 на 191,60 евра/ha или за 34,2% и укупна вредност закупнине са 25,6 на 49,9 милиона евра или за 94,9% - што представља између 6,4% (2008) и 13,5% аграрног буџета Србије (2013). У производној 2011/12. години на територији 99 од укупно 145 ЈЛС издато је у закуп 261.315 ha пољопривредног земљишта у државној својини, од чега су 72,3% закупила регистрована ППГ, 1,5% задруге и 26,2% друга правна лица; по просечној закупнини 154,66 евра/ha – која се кретала између свега 5,33 евра/ha у општини Пирот до чак 442,34 евра/ha у општини Ириг. Од укупно 43 ЈЛС које у тој години нису спровеле закуп пољопривредног земљишта у државној својини само су две у АП Војводини (Сремски Карловци и Оџаци), а 41 на подручју Централне Србије. С обзиром да у Србији има око 910.000 ha пољопривредног земљишта у државној својини – од чега треба изузети око 460.000 ha земљишта које није могуће давати у закуп (сеоске утрине и пашњаци, земљиште у поступку реституције, привремене мере судова и других државних органа и разлика између катастарског и стварног стања на терену) и површине издате у закуп (261.315 ha), може се закључити да око 170.000 ha пољопривредног земљишта у државној својини није издато у закуп – чиме су буџети локалних самоуправа, АП Војводине и Републике Србије у 2012. години оштећени за 11,6 милиона евра. Имајући у виду политичке, стратегијске, правне и секторске последице за развој пољопривреде и посебно уситњених ППГ која чине 99,5% укупног броја пољопривредних газдинстава у Србији, врло је индикативно да је повраћај незаконито одузете имовине задружног сектора у периоду од 1953. године изопштен из све четири досадашње транзиционе реституције (1991, 1992, 2006. и 2011. године). Посебно истичемо да су земљишне површине у задружном сектору Србије само у периоду од 1962. до 2012. године, према подацима РЗС, смањене за 400.000 ha, што по цени продаје земљишта инвестиционом фонду из Уједињених Арапских Емирата (12.000 евра/ha) износи 4,8 милијарди евра! А где је остала имовина коју су деценијама стварале генерације српских задругара? У структури расположивог земљишта свих пољопривредних газдинстава у Србији (2012) доминира пољопривредно земљиште (3.861.477 ha или 72,2% укупно расположивог земљишта односно 49,8% укупне територије), следи шумско (1.023.036 ha или 19,1% укупно расположивог земљишта односно 13,2% укупне територије), а најмање је заступљено остало земљиште (462.084 ha или 8,7% укупно расположивог земљишта односно 6,0% укупне територије). Пописом пољопривреде 2012. први пут су у досадашњим јавним базама података о земљишним ресурсима констатоване две веома забрињавајуће чињенице: (1) укупно пољопривредно земљиште (3.861.477 ha) је мање од половине (49,8%) укупне територије Србије (77.592 km2); и

248

Пољопривредно земљиште

(2) не користи се чак 424.054 ha или 11,0% односно сваки девети хектар укупног пољопривредног земљишта – што чини 7,9% укупно расположивог земљишта свих пољопривредних газдинстава односно 5,5% или сваки 18. хектар укупне територије Србије. ППГ имају повољнију структуру коришћења расположивог земљишта – коју карактерише доминантно учешће укупног (84,2%) и коришћеног пољопривредног земљишта (79,8%), а значајно мање учешће некоришћеног пољопривредног (4,5%), шумског (13,2%) и осталог земљишта (2,5%); док ПГПЛП само 1/3 расположивог земљишта користе за пољопривредну производњу, а 2/3 њиховог земљишта чине некоришћено пољопривредно (14,7%), шумско (30,7%) и остало земљиште (20,7%). Укупна површина некоришћеног пољопривредног земљишта у Србији се налази на 153.976 или 24,41% укупног броја свих ПГ (631.552 ПГ), што указује да се преко 3/4 укупног броја свих ПГ према пољопривредном земљишту као најважнијем аграрном природном ресурсу понаша у складу са сентенцом bonus pater familias (добар домаћин). Територијалне разлике у заступљености некоришћеног у укупном пољопривредном земљишту су значајне по областима (између 1,8% у Сремској и 39,2% у Пчињској области) и изразито велике по општинама (између свега 0,2% у војвођанском Житишту до чак 75,0% у аграрно запостављеној и демографски девастираној Црној Трави!). Томе значајно доприноси и структура земљишта по бонитетним класама, будући да земљишта погодна за обраду (I–IV бонитетна класа) у Региону Војводине чине чак 91,0%, док је њихова заступљеност на подручју три региона у Централној Србији свега 38,1%. Међутим, убрзаним сертифицирањем за органску пољопривреду 90.000 ha и за планско пошумљавање дрвенастим цветницама (багрем, липа и кестен) 100.000 ha или око 45% од укупно 424 хиљаде хектара некоришћеног пољопривредног земљишта, Србија би постала регионални лидер у производњи органских производа и еколошког меда са годишњим повећањем вредности пољопривредне производње за додатних 381 милион евра – што је сразмерно вредности преко половине производње кукуруза, а истовремено би се запослило више пољопривредних радника него у укупној производњи жита у Србији. Обрачунати показатељи својинске структуре указују да изразито доминантна ППГ (627.789 ППГ или 99,53% од укупно 630.742 ПГ са земљиштем) имају мању просечну величину поседа (5,64 ha расположивог земљишта – коју чине 4,50 ha коришћеног и 0,25 ha некоришћеног пољопривредног земљишта, 0,75 ha шумског и 0,14 ha осталог земљишта), док релативно малобројна ПГПЛП (2953 ПГПЛП или 0,47% укупног броја ПГ са земљиштем) имају значајно већу просечну величину поседа (612,33 ha расположивог земљишта – коју чине 207,37 ha коришћеног и чак 90,03 ha некоришћеног пољопривредног земљишта, 187,95 ha шумског и 126,99 ha осталог земљишта). Међутим, посебно забрињава чињеница да само 960 ПГПЛП располажу са чак 265.858 ha или 62,7% укупно некоришћеног пољопривредног земљишта у Србији. То оповргава неаргументовану тврдњу да су ППГ несавеснији поседници од ПГПЛП и указује на потребу свестранијег изучавања узрока оваквог стања и припрему предлога мера за хитно укључивање у процес пољопривредне производње веома значајних некоришћених земљишних ресурса са којима газдују ПГПЛП. Просечна површина укупног пољопривредног земљишта по пољопривредном газдинству у Србији је релативно мала (6,12 ha/ПГ), а територијалне разлике су значајне по регионима (између 4,40 ha/ПГ у Региону Шумадије и Западне Србије и 11,42 ha/ПГ у Региону Војводине или у односу 1 : 2,6 пута), још веће по областима (од 3,62 ha/ПГ у Расинској до 16,13 ha/ПГ у Средњобанатској области или у односу 1 : 5,3 пута) и веома велике по општинама (између 0,03 ha/ПГ у Звездари и, вероватно неочекивано за већину аграрних аналитичара, чак 34,47 ha/ПГ у аграрно запостављеној планинској Црној Трави или у односу 1 : 1149 пута!).

249

Попис пољопривреде 2012.

Територијалне разлике у заступљености коришћеног пољопривредног земљишта у укупној територији су значајне по регионима (између свега 25,8% у Региону Јужне и Источне Србије до 74,4% у Региону Војводине), још су веће по областима (између 27,3% у Борској и 82,8% у Средњобанатској области), а нарочито су изражене по општинама (од 8,3% у Звездари до чак 86,1% у две општине – Темерину и Житишту). Посматрано по макрорегионима који су у периоду пре увођења статистичких региона били уобичајени у територијалним анализама у Србији, Централна Србија још увек доминира у структури укупног расположивог земљишта (61,7%) и свих анализираних категорија коришћења земљишта (66,5% укупног, 63,2% коришћеног и, нажалост, 82,9% некоришћеног пољопривредног земљишта; као и 85,7% шумског и 62,0% осталог земљишта). Доминантно учешће коришћеног пољопривредног земљишта у укупно расположивом земљишту у Србији (64,3%) карактеристично је и за све регионе, с тим да је његова заступљеност у Региону Војводине значајно изнад (78,5%), а у сва три региона на подручју Централне Србије значајно испод републичког просека (од 53,8% у Београдском до 57,5% у Региону Јужне и Источне Србије). Површина укупног пољопривредног (0,54 ha) и коришћеног пољопривредног земљишта по становнику (0,48 ha) је релативно задовољавајућа за прехрамбену самоодрживост становништва у Србији. Међутим, релативно висока обезбеђеност укупним и коришћеним пољопривредним земљиштем по становнику је, на жалост, последица и значајног смањења укупног броја становника у Србији – за 336 хиљада лица или за 4,5% у периоду 2002-2012. године! И поред одређених методолошких разлика између редовних статистичких извештаја (1960-2012) и Пописа пољопривреде 2012, промене у расположивој површини земљишта указују на изразито динамичну тенденцију смањивања укупних пољопривредних и посебно производно најзначајнијих ораничних површина у Србији, и то: 

за 299 хиљада хектара пољопривредног земљишта односно за 275 хиљада хектара ораничних површина по редовним статистичким извештајима у периоду 1960-2012. године;



за 1,620 милиона хектара пољопривредног земљишта односно за 1,110 милиона хектара ораничних површина по редовном статистичком извештају за 2012. и Попису пољопривреде 2012; и



за 1,917 милиона хектара пољопривредног земљишта односно за 1,386 милиона хектара ораничних површина по редовном статистичком извештају за 1960. и Попису пољопривреде 2012.

Због неодговарајућег односа власника и корисника земљишта, са једне стране, и државе и друштва, са друге стране, у периоду 1960–2012. године, из пољопривреде Србије „изузето“ је 1,493 милиона хектара или 27,84% коришћеног пољопривредног земљишта – чија је прометна вредност 7,5 милијарди евра!. Анализа поседовне структуре две основне групе пољопривредних газдинстава, према Попису пољопривреде 2012, указује на следеће констатације:  



250

ППГ традиционално више доминирају у укупном броју газдинстава (99,5%) него у КПЗ (82,2%), али са веома малом просечном површином поседа (4,55 ha); ПГПЛП су по броју минорна (0,5%), а по учешћу у КПЗ (17,8%) и посебно по просечној површини поседа (204,12 ha) значајни производно-економски субјекти у пољопривреди Србије; и релативно је велики удео ПГПЛП без земљишта (23,2%).

Пољопривредно земљиште

Пописом пољопривреде 2012. први пут је у Србији (после II светског рата) значајан број ППГ евидентиран и у поседовним групама које су раније биле резервисане искључиво за ПГПЛП (државна и друштвена пољопривредна предузећа и земљорадничке задруге). Ову подгрупу од 18.561 ППГ односно транзиционих добитника у периоду између пописа ИПГ у 2002. и пописа ППГ у 2012. години чине 17.187 ППГ са производно респектабилним поседом (20-100 ha) и, посебно, чак европски конкурентних 1374 ППГ – са поседима од 100 ha до, пре деценију непојмљивих, 2500 ha. Упоредна анализа поседовне структуре свих ПГ у Србији (2012) и фарми у ЕУ-28 (2010) указује на следеће констатације: сва ПГ у Србији (631.522 ПГ) чине релативно значајних 5,16% укупног броја фарми у ЕУ-28, што нашу земљу рангира на високо седмо место иза лидерске позиције Румуније (3.859.000 ПГ) и пет других чланица ЕУ са већим бројем газдинстава (Италије, Пољске, Шпаније, Грчке и Мађарске);  са расположивих 3.437.423 ha КПЗ Србија чини 1,97% КПЗ ЕУ-28, по чему нашој земљи припада 12. место „у горњој зони златне средине“, иза лидерске позиције Француске (27.837.300 ha) и других 11 чланица ЕУ са значајно већом (Шпанија, Уједињено Краљевство, Немачка, Пољска, Румунија, Италија) и нешто већом површином КПЗ (Ирска, Мађарска, Португал и Грчка);  релативно мала величина поседа свих ПГ у Србији (5,44 ha КПЗ) је 2,6 пута мања од просечне величине фарме у ЕУ-28, што нашу земљу рангира тек на 24. место – далеко иза лидерске позиције Чешке (125,4 ha/ПГ), а испред свега четири чланице са веома малим фармама (< 5 ha/ПГ: Грчка; Кипар; Румунија и Малта);  нема суштинске разлике у концентрацији броја ПГ и њиховог КПЗ у поседовним групама „до 2 ha“ између ЕУ-28 (49,14% фарми које располажу са свега 2,47% КПЗ) и Србије (48,12% газдинстава која располажу са 7,70% КПЗ), што указује на значај и потребу одрживости и малих ППГ и у нашој земљи;  релативно је значајна разлика у заступљености најкрупнијих ПГ („>100 ha“) између ЕУ-28 (2,7% фарми које располажу са 50,2% КПЗ) и Србије (само 0,3% газдинстава која имају на располагању 23,8% КПЗ); и  међутим, куриозитет је констатација да је већа просечна величина поседа ПГ највећих поседовних група („50–100 ha“ и „>100 ha“) у Србији (аналогно за 0,71 ha или за 1,0% и за чак 158,71 ha или за 59,2%) него у ЕУ-28, што је резултат утицаја три поседовне групе крупнијих ППГ које су „транзициони добитници“ („100–500 ha“, „500–1000 ha“ и „1000–2500 ha“) и посебно приватизованих бивших друштвених и преосталих друштвених предузећа „у реституцији“, као и државних газдинстава у пет највећих поседовних група ПГПЛП („100–500 ha“, „500–1000 ha“, „1000–2500 ha“, „2500–5000 ha“ и „>5000 ha“) - која могу бити потенцијално конкурентна не само европским већ и фармама у извозно најјачој агропривреди света (САД - око два милиона фарми просечне величине 180 ha). И поред разлика у дефиницији ИПГ (1960) и ППГ (2012) и обухватности последња два „потпуна“ пописа у Србији, анализа 52-годишњих промена у поседовној структури ИПГ и ППГ указује да су испољене следеће тенденције: 

значајно смањење укупног броја ИПГ/ППГ (за 361.169 газдинстава или за чак 36,5%) и њихове укупно коришћене површине земљишта (за 1,516.432 ha или за 34,9%), што значи да је „угашено“ свако треће ППГ у Србији; и  смањење броја ИПГ/ППГ карактеристично је и за оба макрорегиона, али са међусобно различитом динамиком и преовлађујућом тенденцијом: – апсолутно већим и релативно мањим смањењем броја ППГ у Централној Србији (за 199.474 газдинства или за 29,3%) и изразитим смањењем површина коришћеног земљишта (за 1,611.396 ha или за чак 49,4%) – што детерминише процес пауперизације ППГ; и 

251

Попис пољопривреде 2012.

– апсолутно мањим али релативно динамичнијим смањењем броја ППГ у АП Војводини (за 161.775 газдинстава или за чак 52,5%), али уз повећање расположиве површине коришћеног земљишта (за 94.964 ha или за 8,8%) – што је резултат повећања закупљеног пољопривредног земљишта у државној својини и куповине пољопривредног земљишта од старачких и непољопривредних домаћинстава у циљу фармеризације средњих и крупнијих ППГ. Уз напомену, такође, о разликама у дефиницији ИПГ (2002) и ППГ (2012) и у обухватности њихових пописа, анализа промена у поседовној сттруктури ИПГ/ППГ током ове транзиционе деценије указује на следеће констатације: изразита динамика смањења броја ППГ (за чак 150.339 газдинстава или за 19,3%), уз истовремено смањење површине коришћеног земљишта – али значајно мањег обима и интензитета (за 50.455 ha или за 1,8%);  смањење броја ППГ карактеристично је за оба макрорегиона, али са различитим обимом и интензитетом: за 95.133 ППГ или за 16,5% у Централној Србији и за 55.206 ППГ или за чак 27,4% у Војводини;  смањење броја ППГ присутно је у свим поседовним групама у Србији и у оба макрорегиона, изузев у две антиподне поседовне групе – беземљаша и транзиционих добитника („преко 20 ha“);  процес социо-економског раслојавања ППГу две антиподне поседовне групе израженији је у аграрно развијенијем подручју Војводине – где је евидентирано повећање за чак 69,4% беземљаша, с једне, и повећање за чак 4,4 пута транзиционих добитника („>20 ha“), са друге стране. Регионалне разлике у поседовној структури ППГ (2012) огледају се у следећим констатацијама за три њихове поседовне подгрупе: 

мала газдинства („до 5 ha“) су доминантна у укупном броју ППГ у свим регионима (између 66,2% у Региону Војводине и 83,7% у Београдском региону) и најзаступљенија су у укупно КПЗ у два региона (43,4% у Београдском региону и 46,7% у Региону Јужне и Источне Србије), док су у Региону Шумадије и Западне Србије на другом месту (41,8%), а у Региону Војводине имају на располагању свега 11,8% КПЗ;  средња газдинства („5–20 ha“) налазе се између малих и великих по заступљености у броју ППГ у свим регионима (између 15,1% у Београдском и 21,5% у Региону Шумадије и Западне Србије) и по заступљености у КПЗ у три региона (између 24,9% у Региону Војводине и 42,2% у Региону Јужне и Источне КПЗ; а  велика газдинства („преко 20 ha“) су најмање заступљена у укупном броју ППГ у свим регионима (између 0,98% у Региону Јужне и Источне Србије до 9,2% у Региону Војводине) и најмање су заступљена у КПЗ у три региона (између 8,6% у Региону Шумадије и Западне Србије и 17,6% у Београдском региону), док су у Региону Војводине чак и доминантна у КПЗ (63,27%). У овој студији је први пут у нашој агроекономској и литератури о пописима пољопривреде извршена и анализа поседовне структуре 13 пописаних правних облика организовања у пет подгрупа ПГПЛП, која указује на следеће констатације: 





252

велика је заступљеност газдинстава „без земље“ код свих пет подгрупа ПЛП (23,2%), која се креће од најмање 5,9% у ПГ органа државе и локалних самоуправа (ОДЛС), преко 21,3% у пољопривредним предузећима (ПП), 23,1% у ПГ осталих правних лица и предузетника (ОПЛП) и 28,0% у земљорадничким задругама (ЗЗ), до 35,2% у ПГ јавних предузећа и установа (ЈПУ); значајно је веће учешће ПГПЛП у КПЗ него у броју свих ПГ, посебно пољопривредних предузећа (0,20% свих ПГ и 9,53% укупно КПЗ) и органа државе

Пољопривредно земљиште



и локалних самоуправа (свега 0,03% свих ПГ и 6,0% укупно КПЗ) – који заједно располажу са 87,1% укупно КПЗ свих ПЛП; и веома су значајне разлике у просечној површини поседа ПГПЛП, која се креће од 9,53 ha за остала правна лица и предузетнике до чак 1.106,38 ha за органе државе и локалних самоуправа или у односу 1 : 116 пута.

Регионалне разлике у броју ПГПЛП и њиховом КПЗ у Србији (2012) упућују на следеће констатације:  





Регион Војводине је најзаступљенији по броју газдинстава (1355 газдинстава или 45,2% ПГПЛП) и доминантан у КПЗ (431.632 ha или чак 70,49% КПЗ ПЛП); Регион Шумадије и Западне Србије је на другом месту по броју газдинстава (1005 газдинстава или 33,5% ПГПЛП) и на трећем месту по КПЗ (68.755 ha или 11,23% КПЗ ПЛП); Регион Јужне и Источне Србије је на трећем месту по броју газдинстава (513 газдинстава или 17,10% ПГПЛП) али и на другом месту по КПЗ (80.542 ha или 13,15% КПЗ ПЛП); док је Београдски регион је на зачељу сва четири региона, са свега 127 газдинстава или 4,23% ПГПЛП, која располажу са 31.426 ha или 5,13% укупно КПЗ ПЛП.

На поседовну структуру ПГПЛП су утицале бројне и значајне организационовласничке промене у чијем је фокусу била трансформација друштвене својине као облика „парадржавне“ својине карактеристичне једино за СФРЈ (до 1991.) односно за СРЈ (1992– 2006) и у рецидивима задржана у неприватизованим друштвеним пољопривредним предузећима а делимично и у саставу поседа које користе земљорадничке задруге и после њеног елиминисања као уставне категорије по Уставу РС (2006). Насупрот lex specialis Закона о претварању друштвене својине на пољопривредном земљишту у друге облике својине (1992), у пракси нису познати примери претварања друштвене својине над пољопривреедним земљиштем у државну и/или задружну својину. Истовремено, разграничавања власништва на пољопривредном земљишту у пољопривредним предузећима и земљорадничким задругама спроведен је на штету задруге – које су и изопштене из процеса реституције – због чега су постале највећи транзициони губитници. Најзад, на поседовну структуру ПГПЛП утицала је и: продаја делова појединих ПГ у поступку реализације банкарских хипотека на пољопривредном земљишту, експропријација дела поседа ПГ за инфраструктурне и друге општедруштвене потребе, као и нове купопродаје између легитимних „транзиционих шпекуланата“ и накнадних купаца њиховог пољопривредног земљишта. Најзад, посебно треба очекивати да ће промене у власничкој и поседовној структури ПГ у наредном периоду бити још динамичније, јер од септембра 2017. године по ССП економски богатији купци из ЕУ-28 стичу право да пољопривредно земљиште (и друге непокретности) у Србији купују под истим условима као и домаћи економски девастирани потенцијални купци. Најбољи начин да се заштите национални интереси у погледу одржаја власништва над пољопривредним земљиштем јесте да се донесе нови Закон о пољопривредном земљишту и да се у њега уграде сва ограничења у погледу стицања својине над пољопривредним земљиштем која постоје у чланицама ЕУ-28. Анализа структуре КПЗ у Србији (2012) указује да су ППГ доминантна у укупном КПЗ (2.852.068 ha или 82,2% КПЗ) и у све три збирне категорије његовог коришћења – али са различитим нивоом заступљености: 99,3% сталних засада, 85,4% ораничне површине и 67,6% ливада и пашњака. Доминантно учешће ППГ у КПЗ карактеристично je у свих 25 области (између 62,0% у Пиротској до 98,8% у Мачванској области), као и у 162 од укупно 165 општина у којима је евидентирано КПЗ – јер у три општине доминирају ПГПЛП: општине Палилула (77,8%) и Апатин (55,4%) – које карактеришу велики поседи ПП, као и општина Црна Трава (75,6%) – где са великим површинама ливада и пашњака располажу једно неаграрно јавно предузеће и органи државе и локалне самоуправе.

253

Попис пољопривреде 2012.

Анализе структуре КПЗ по врстама пољопривредних газдинстава указује да су: ораничне површине доминантне на свим ПГ (73,8% КПЗ) и код обе врсте ПГ – натпросечно на ППГ (76,7% КПЗ) а исподпросечно на ПГПЛП (60,4% КПЗ);  ливаде и пашњаци су на другом месту по заступљености на свим ПГ (20,7% КПЗ), али са мањом заступљеношћу на ППГ (17,1% КПЗ) и значајно већом заступљеношћу на ПГПЛП (37,7% КПЗ); док су  стални засади најмање заступљени на свим ПГ (5,5% КПЗ), али са натпросечном учешћем на ППГ (6,2%) и релативно малим учешћем на ПГПЛП (1,9% КПЗ). Регионала анализа структуре КПЗ указује да оранична површина доминира у свим регионима (од 52,2% у Региону Шумадије и Западне Србије до 91,5% у Региону Војводине), иза којих са значајно мањим учешћем следе пашњаци и ливаде (од 7,1% у Региону Војводине до 37,9% у Региону Шумадије и Западне Србије), док су стални засади најмање заступљени (свега 1,4% у Региону Војводине до по 9,9% у Београдском и Региону Шумадије и Западне Србије). Посебно треба истаћи да у укупном броју свих ПГ у Србији (2012) 16,4% газдинстава нема ораничних површина, 48,2% газдинстава нема сталних засада, а чак 57,1% газдинстава је без ливада и пашњака, што условљава и заступљеност три гране пољопривредне производње: ратарства и повртарства на газдинствима са ораничном површином, воћарства и виноградарства на газдинствима са сталним засадима, и сточарства на газдинствима са ливадама и пашњацима. 

Структуру ораничне површине у Србији (2.536.881 ha или 73,8% КПЗ) детерминише:  

традиционално мала површина окућница (23.277 ha) и њихово симболично учешће у КПЗ (0,7%) и у ораничној површини (0,9%); и значајна површина ораница и башта (2,513.154 ha) и њихово, такође, доминантно учешће у КПЗ (73,1%) и посебно у ораничној површини (99,1%).

С обзиром на значај и традицију окућнице за домаћинства која живе на ППГ, веома је индикативно да чак 186.968 или 46,1% ППГ нема окућницу, што указује да су то газдинства на којима су „огњишта угашена“ и да чланови домаћинстава живе у урбаним подручјима Србије, или су на привременом раду у иностранству и газдинство чувају за повратак у домовину после пензионисања, или су трајно исељена у иностранство – а још нису отуђила своје пољопривредно газдинство. Посебно треба истаћи да је Пописом пољопривреде 2012, први пут у историји наших досадашњих пописа пољопривреде и редовних статистичких извештаја, констатовано да се у Региону Војводине налази доминантни део (58,3%) укупних површина ораница и башта у Србији. У односу на просечно учешће ораничне површине у КПЗ у Србији (73,8%), територијалне разлике крећу се од свега 21,3% у Златиборској до 95,9% у Јужнобачкој области – на чијим подручјима су и општине са минорном (3,9% у општини Чајетина) и највећом заступљеношћу ораничне површине (чак 99,5% у општини Бачки Петровац). Анализирајући ораничну површину (0,20 ha/становнику) као индикатор прехрамбене одрживости становништва у Србији на садашњем техничко-технолошком нивоу пољопривредне производње – уз одређена одступања у зависности од класе и других квалитативних карактеристика сваке парцеле и структуре производње, потребно је истаћи да самодовољност у храни не могу да обезбеде осам од укупно 25 области (Београдска – 0,07 ha/становнику, Рашка – 0,10 ha/становнику, Нишавска – 0,16 ha/становнику, Златиборска, Пиротска и Пчињска – по 0,17 ha/становнику, и Моравичка и Јабланичка област – по 0,19 ha/становнику) и 47 од укупно 165 општина (девет општина у Београдском региону, три општине у Региону Војводине, 16 општина у Региону Шумадије и Западне Србије и 19 општина у Региону Јужне и Источне Србије).

254

Пољопривредно земљиште

Стални засади су најмање заступљена збирна категорија КПЗ не само у Србији (5,4% КПЗ – од чега су 4,8% воћњаци, затим 0,6% виногради и свега 0,1% остали засади), већ и на поседима обе групе газдинстава (6,2% КПЗ ППГ и свега 1,9% КПЗ ПГПЛП) и у сва четири региона (од 1,4% КПЗ у Региону Војводине до по 9,9% КПЗ у Београдском и у Региону Шумадије и Западне Србије), али са територијално значајним разликама по областима (од 0,47% КПЗ у Средњобанатској до 19,88% у Топличкој области) и изузетно великим разликама по општинама (од свега 0,2% КПЗ у Ковачици до чак 66,8% КПЗ у Гроцкој – где се доминантни део поседника и корисника пољопривредног земљишта специјализовао за воћарско-виноградарску производњу). У односу на ораничне површине и површине сталних засада, површине ливада и пашњака су најмање биле предмет агроекономских и статистичких анализа, и то због два разлога: 



прво, смањењем броја стоке, посебно говеда, оваца и коза, ливаде као извор кабасте хране (сено, сенажа и силажа) и пашњаци за сезонско напасање стоке губили су на значају, а њиховој мелиорацији ради одрживог коришћења, заштите и уређења не посвећује се одговарајућа пажња; друго, ливаде и пашњаци се, углавном, налазе на квалитативно слабијим класама земљишта (IV, V, VI, VI и VIII) у брдско-планинским и слатинастим или водоплавним равничарским подручјима и оне су су врло ретко предмет куповине, и то по релативно ниским ценама.

Анализа показатеља о ливадама и пашњацима указује на следеће констатације:     

у структури КПЗ у Србији ливаде и пашњаци чине 20,8% – у чему су ливаде заступљеније (11,1%) него пашњаци (9,7%); у структури ливада и пашњака у Србији доминирају ливаде (53,5%) у односу на пашњаке (46,5%); у структури ливада и пашњака по врстама газдинстава ливаде доминирају на поседима ППГ (72,4%), а пашњаци на поседима ПГПЛП (86,1%); ППГ су заступљенија у збирној категорији ливада и пашњака (67,6%) и површини ливада (91,6%), а ПГПЛП у површини пашњака (59,9%); у укупном броју свих ПГ која располажу са ливадама и пашњацима (266.813 ПГ), ливаде поседује или користи чак 92,7% ПГ, а пашњаке 37,0% ПГ.

Веома су значајне територијалне разлике учешћа ливада и пашњака у КПЗ по областима (од 2,1% у Севернобанатској до 69,6% у Зајечарској области) и општинама (од свега 0,1% у Бачком Петровцу до чак 90,9% у Чајетини). С обзиром на резултате истраживања у овој студији базираних на Попису пољопривреде 2012, неопходно је да РЗС накнадно коригује резултате редовних годишњих извештаја о КПЗ и категоријама његовог коришћења за период пре 2012. године. Захваљујући богатству базе података Пописа пољопривреде 2012, ова студија може да послужи и као „модел“ за израду посебних студија о пољопривредном земљишту за ниже нивое територијалних јединица (25 области, 168 општина и 4721 насеље) у Републици Србији. На основу констатација наведених у појединим поглављима ове студије, као и других доступних тематских анализа о пољопривредном земљишту, неопходно је у аграрној и руралној политици Србије већи значај придавати земљишној политици и обезбедити више средстава за бољу заштиту, потпуније уређење и рационалније коришћење пољопривредног земљишта, као природног и производног ресурса за унапређење пољопривреде и свеукупан привредни развој наше земље.

255

Попис пољопривреде 2012.

ЛИТЕРАТУРА 1. Аврамов Л. и сар. (1970): Рејонизација виноградарства СР Србије ван САП-а. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Београд. http://minpolj.gov.rs/download/Rejonizacija%20vinogradarstva%20iz%20sedamdesetih%2 0godina.pdf 2. Антоновић Г., Миливојевић Ј., Миладиновић М., Шеварлић М., Љешевић М., Протић Н., Ђоровић М., Радојевић Р., Стојановић С., Рудић Д., Спасов П., Андрић С. и Кубурић Ј.

(1997-в): Методологија за израду Основа заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта. Југословенска ауторска агенција – Ауторска агенција за Србију, Београд, регистар дела домаћих аутора бр. С-25/97 од 21. 4. 1997. године.

3. Богданов Наталија (2007): Мала рурална домаћинства у Србији и рурална непољопривредна економија, УНДП, Београд.

4. Doran J. W., Parkin T. B. (1994): Defining and Assessing Soil Quality.

5. Ђорђевић А. и сар. (2011): Методологија за системско праћење квалитета и стања земљишта у Републици Србији. Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет, Београд.

6. ***** (2013): Економика градског земљишта.

7. European Environment Agency – EEA (2003): Review of existing national soil monitoring systems – an update. Report of the European Topic Centre on Terrestrial Environment.

Copenhagen. http://www.ef.uns.ac.rs/Download/menadzment urbanom sredinom/staro-2013-0603/2011-05-21-materijal-za-2-kolokvijum.pdf (преузето 29.04.2014.)

8. European Commission (2013): Rural Development in the EU. Statistical and Economic Information. Report 2013. Brussels.

9. European Commission (2012): Agriculture in the European Union. Statistical and Economic Information 2011, EU Directorate – General for Agriculture and Rural Development, Brussels.

10. European Commission (2013): The common agricultural policy (CAP) and agriculture in Europe – frequently asked questions. European Commission, Agriulture and Rural evelopment, FAQ, Last update: 07/08/2013 http://ec.europa.eu/agriculture/faq/index_en.htm 11. Eurostat (2013): Agricultural Census 2010 – main results. Data from September 2013. http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Agricultural census 2010 main results#Agricultural holdings 12. GIZ (2013): Процес преговарања о приступању ЕУ у области пољопривреде и руралног развоја у Србији. Београд, стр. 23. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/publikacije/poljoprivreda11.pdf 13. Jovanić Tatjana (GiOU) i sar. (2014): Režimi sticanja svojine na poljoprivrednom zemljištu.

Studentska revija za privredno pravo – specijalni broj, godina IV (2013/2014), broj 1, str.

1–137.

14. Јовић Ж. (2013): Земљиште и пластеници. http://plastenici.net/hidroponija-ili-zemljakod-plastenika 15. Кесеровић З., Магазин Н., Курјаков А., Дорић М., Гошић Ј. (2014): Попис пољопривреде 2012 – Воћарство. РЗС, Београд.

16. Isaković M., Ševarlić M. (1996-б): Neobrađene oranične površine u Srbiji, Zbornik radova Geografskog fakulteta, Beograd, 1996, sv. XLVI, str. 49–60.

17. Lješević M., Ševarlić M., Milivojević J., Andrić S., Antonović G., Bašević M., Đorović M., Jevtić S., Karišik N., Kojić M., Ljiljak N., Miladinović M., Protić N., Stojanović S. (1995): 256

Пољопривредно земљиште

Ekološki aspekti u informacionom sistemu o zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta Srbije. Zbornik radova „Informatička podrška ekološkoj privredi i zaštiti životne sredine“, SITJ, Beograd, str. 55–60. Rad je saopšten na Internacionalnom naučnom skupu u Kotoru 1995.

18. Miladinović M., Ševarlić M. (1996-а): Land Development of Rural Regions Based on the Environmental Physical Plan of the Republic of Serbia. Zemljište i biljka, Vol. 45, No. 2, 1996, p. 73-78.

19. Миладиновић М., Шеварлић М., Дамјановић Т. (2003): Пољопривреда и привредни развој. Монографија „Комасација у Србији, 1860–2003.“; Републички геодетски завод, Београд, стр. 38–67.

20. Николић Марија (2014): Примена задружних вредности и принципа и њихов утицај на пословање пољопривредних задруга у Србији (докторска дисертација). Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет.

21. Pavlović Uglješa (1987): Prikaz rezultata popisa individualnih poljoprivrednih gazdinstava u SR Srbiji po područjima i međuopštinskim regionalnim zajednicama (1960–1981. godine).

Studije i analize, broj 55, RZS, Beograd.

22. Поповић Р. (2014): Попис пољопривреде 2012 – Сточарство у Републици Србији. РЗС, Београд.

23. Радовановић Б., Марковић П., Ранђеловић В., Букоровић Ј., Шеварлић М. (1976): Земљишно-својински односи у пољопривреди СР Србије ван територија САП. Институт за организацију и економику пољоприивреде и прехрамбене индустрије, Пољопривредни факултет, Београд – Земун.

24. РЗС (1970): Газдинства индивидуалних пољопривредних произвођача – Упоредни преглед резултата пописа 1960. и 1969. СБ број 72, РЗС, Београд, 1970.

25. РЗС (2012-а): Попис пољопривреде 2012. године у Републици Србији, Упитник за пољопривредно газдинство – Подсетник. Београд.

26. РЗС (2012-б): Попис пољопривреде 2012. године у Републици Србији, Упутство за пописивање. Београд.

27. РЗС (2012-в): Попис пољопривреде 2012. године у Републици Србији, Методолошки материјали, Београд.

28. РЗС (2013-а): Општине и региони у Републици Србији 2013, Београд.

29. РЗС (2013-I): Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији. Књиге I. Београд.

30. РЗС (2013-II): Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији. Књига II. Београд.

31. РТВ (2012): Мађарска забранила странцима куповину обрадивог земљишта. Извор: ТАНЈУГ, 25.12.2012., 15.18 h. http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/madjarska-zabranilastrancima-kupovinu-obradivog-zemljista 360435.html 32. СЗС (1963-а): Попис пољопривреде 1960. Статистички билтен 263, Београд.

33. СЗС (1967): Попис пољопривреде 1960, Књига II. Коначни резултати пописа друштвених и индивидуалних пољопривредних газдинстава 1960. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1960/pdf/G19604002.pdf 34. Tomic D., Vasiljevic Zorica, Sevarlic M. (1994): The Land Degradition Processes - Causes and Consequences - the case of Yugoslavia. Agricultural Competitiveness: Market Forces and Policy Choice. Poster sessions: Programme and Abstracts No 185; XXII International Conference of Agricultural Economists, Harare, Zimbabwe, August 22-29. 1994 35. Tomić D., Ševarlić M. M., Nikolić M. M. (2010): Stanje i perspektive prehrambene bezbednosti u svetu i Srbiji / State and Perspectives of Food Security in World and Serbia.

Tematski zbornik „Agrarna i ruralna politika u Srbiji – 3 – Održivost agroprivrede, zadrugarstva i ruralnog razvoja / Thematic Proceedings Agrarian and Rural Policy in Serbia – 3 – Sustainability of Agrarian Economy, Cooperatives and Rural Areas“, DAES – Društvo agrarnih ekonomista Srbije i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu / Serbian Association of Agricultural Economists and University of Belgrade – Faculty of Agricultural, Beograd / Belgrade, str. / pp. 39-60.

257

Попис пољопривреде 2012.

36. Ustav Republike Mađarske (2012).

37. Шајин Дарија (2010): Сеоске утрине и пашњаци – правна анализа и препоруке. Стална конференција градова и општина, Ужице. http://skgo.org.rs/upload/files/Analiza utrina i pasnjaka web.pdf 38. Шеварлић М. (1988): Друштвено-економске потребе и могућности смањивања необрађене ораничне површине у СР Србији ван територија САП (докторска дисертација). Универзитет у Београду – Пољопривредни факултет.

39. Ševarlić M. (2013): Changes in the Structure of Farms and Producers Association in the Republic of Serbia. Monography „Agrifood Sector in Serbia: State and Challenges“, Serbian Academy of Scienes and Arts – Board for Village, Serbian Association of Agricultural Economists, Belgrade, pp. 31-72 40. Шеварлић М. (2014-а): Анализа стања и правци развоја земљорадничког задругарства у Србији. Зборник радова са научног скупа „Перспективе развоја села“, Књига CXLV, Српска академија наука и уметности, Београд, стр. 201–2018.

41. Ševarlić M. (1982-а): Uređenje zemljišne teritorije Jugoslavije. Monografija „Poljoprivreda Jugoslavije“, Export-pres, Beograd, str. 86–90.

42. Шеварлић М. (1982-б): Подруштвљавање земљишта у СР Србији ван територија САП путем проширивања површина друштвених пољопривредних организација (магистарски рад). Пољопривредни факултет, Београд – Земун.

43. Шеварлић М. (1984): Могући начин утицаја аграрне политике на квалитет коришћења пољопривредног земљишта, стр. 178–186; у студији: Веселинов Д., Чукановић С., Симић Ј., Ранђеловић В., Шеварлић М., Радић М. (1984): Економско-политичка проблематика репродукције индивидуалних газдинстава и њихово удруживање у Србији. Институт за економику пољопривреде, Београд, стр. 1–224.

44. Шеварлић М. (1985): Програм уређивања пољопривредног земљишта у СР Србији ван територија САП-а. Програм проширења и груписања друштвеног земљишта, Институт за економику пољопривреде, Београд, стр. 1–77 + 11 прилога.

45. Шеварлић М. (1987): Нека актуелна питања земљишне политике. пољопривредне производње, прераде и пласмана (5-6), Београд, стр. 42–47.

Гласник

46. Шеварлић М. (1996-в): Транзиција земљишне својине у пољопривреди средишње Србије. Зборник резимеа „Пољопривредно домаћинство, обнова и развој села“, Завод за социологију развоја села и Југословенско удружење за социологију села и пољопривреде, Београд, стр. 29-30. Рад је саопштен на II Међународном научном скупу „Власински сусрети“, Црна Трава.

47. Шеварлић М., Радојевић Р., Кубурић Ј. (1996-г): Трошкови и ефекти улагања у заштиту и уређење пољопривредног земљишта у Србији. Економика пољопривреде (2), Београд, стр. 205–218.

48. Ševarlić M. (1997-а): Uređenje poljoprivrednog zemljišta kao faktor ruralnog razvoja središnje Srbije. Zbornik radova „Balkansko selo u promenama i regionalni ruralni razvoj“, Zavod za sociologiju razvoja sela i Jugoslovensko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, Beograd, 1997, str. 481–485. Rad je saopšten na I Međunarodnom naučnom skupu „Vlasinski susreti 95“, Crna Trava.

49. Шеварлић М., Соколовић Зорица (1997-б): Утицај правних и обичајних норми наслеђивања на друштвени положај младих пољопривредника. Зборник резимеа реферата „Млади и село“, Власотинце, Завод за социологију развоја села и Југословенско удружење за социологију села и пољопривреде, стр. 6; III међународни научни скуп „Власински сусрети 97“.

50. Ševarlić M., Sokolović Zorica, Vidić Danijela, Popović Violeta, Bošnjaković Gorica, Stojanović Z. (1997-г): Land Resurces in Serbia Agriculture – Trends in Food Supply Security in Serbia. Zemljište i biljka, Vol. 46, No 1, p. 69–78.

51. Ševarlić M. (1999): Strategijski menadžment prirodnim resursima u dugoročnoj politici održivog razvoja poljoprivrede i prehrambene sigurnosti Jugoslavije. Strategijski 258

Пољопривредно земљиште

menadžmet (1), Subotica, str. 13–18. Rad saopšten na IV Internacionalnom naučnom simpozijumu „Strategijski menadžment u poljoprivrednim organizacijama“, Palić, 21–22. oktobra 1999. godine.

52. Ševarlić M. (2000): Tipovi poljoprivrednih gazdinstava zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Tematski zbornik „Savremeno poljoprivredno gazdinstvo – Stanje, problemi i perspektive“, Agroekonomika (29), Novi Sad, str. 95–101.

53. Шеварлић М., Закић Зорка (2001): Земљиште у процесу приватизације агробизниса Србије. Тематски зборник радова „Убрзање транзиције привреде Србије – приватизација, консолидација и реструктурирање“, Друштво економиста Београда, Бања Ковиљача, 8–9.11.2001; Економски видици (3), Београд, стр. 193–203.

54. Ševarlić M. (2002): Zemljište kao faktor prehrambene sigurnosti balkanskih zemalja.

Tematski zbornik radova „Proizvodnja hrane – činilac regionalne integracije na Balkanu“, Institut za ekonomiku poljoprivrede i Institut za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta – Beograd, Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela – Novi Sad, str. 63–74.

55. Шеварлић М., Тодоровић Марина (2004): Стратегија коришћења пољопривредног земљишта. Монографија „Стратегија развоја општине Косјерић“, СО Косјерић, Географски факултет у Београду – Институт за просторно планирање, Београд, стр.

38–72.

56. Шеварлић М. (2005): Управљање аграрним ресурсима. Економика пољопривреде (1/2005), Београд, стр. 105–114.

57. Шеварлић М. (2006): Трактат о домаћинству и газдинству. Економика пољопривреде, тематски број, Међународни научни скуп „Мултифункционална пољопривреда и рурални развој – развој локалних заједница“ (год. 53, број 4 [935-1084; 2006; УДК: 338.43.63 YУ ИССН 0352-3462]), Београд, стр. 977–985; 58. Ševarlić M. (2007-а): Privatizacija poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Zbornik radova savetovanja „Kako završiti privatizaciju u Srbiji: rezultati i perspektive“, Naučno društvo ekonomista, Akademija ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet, Beograd, str. 317–328.

(Beograd, 11.5.2007).

59. Шеварлић М., Николић Марија (2007-б): Индивидуална пољопривредна газдинства у Србији почетком 21. века. Зборник радова „12. Саветовање о биотехнологији“, Вол.

12, Агрономски факултет, Чачак, стр. 565–573.

60. Ševarlić M. (2007-в): Privatizacija – Nemerljive posledice politikanske pošasti. Agrar, broj 3, januar 2007, str. 18–19.

61. Ševarlić M. (2007-г): Lex Specialis za zadružnu imovinu. Magazin „Poljoprivreda“, jun–jul 2007, str. 12–13.

62. Ševarlić M. Miladin (2013): Changes in the Structure of Farms and Producers Associations in the Republic of Serbia. Monography ''Agri-food Sector in Serbia – State and Challenges“; Publisher Serbian Association of Agricultural Economists, Co-publisher: Serbian Academy of Sciences and Arts – Board for Village; Belgrade, 2013, pp. 31–72.

63. Шеварлић М., Петровић Златана (2011): Развој сеоског туризма у општини Горњи Милановац – пример за села Србије. Економика пољопривреде, број 3, Београд, стр.

457-476.

64. Шеварлић М. (2003): Нова улога пољопривредне саветодавне службе у руралном развоју Србије. Економика пољопривреде, број 2, Београд, стр. 129–158.

65. Шеварлић М. (2014): Анализа стања и правци развоја земљорадничког задругарства у Србији. Зборник радова „Перспективе развоја села“, Српска академија наука и уметности, Научни скупови, књига СXLV, Београд, стр. 201–218.

259

Попис пољопривреде 2012. Пољопривреда у Републици Србији Пољопривредно земљиште

Аутор: проф. др Миладин М. Шеварлић

Рецензија: Никола Латиновић, Милан Простран

РЕДАКЦИЈА Руководилац: Мр Андра Милојић Чланови: Драгана Марковић, Бранко Јиречек, Александра Вучићевић, Никола Латиновић Лектура: Емилија Видановић Графички дизајн: Лидија Луканић Израда карата: Весна Ђорђевић Израда графикона: Милан Шормаз Техничко уређивање: Александра Вучковић, Драгана Стељић, Ирена Димић, Сузана Јовановић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 631.4(497.11)"2012"(083.41) ШЕВАРЛИЋ, Миладин М., 1949Пољопривреда у Републици Србији : попис пољопривреде 2012. Пољопривредно земљиште / Миладин М. Шеварлић ; [израда карата Весна Ђорђевић ; израда графикона Милан Шормаз]. - Београд : Републички завод за статистику, 2015 (Београд : Републички завод за статистику). - 260 стр. : граф. прикази, табеле ; 30 cm Тираж 1.000. - Стр. 5-7: Рецензија студије Попис пољопривреде 2012. године "Пољопривредно земљиште", aутор: проф. др Миладин М. Шеварлић / Никола Латиновић, Милан Простран. - Библиографија: стр. 256-259.

ISBN 978-86-6161-140-7 a) Пољопривредно земљиште - Србија - 2012 - Статистика COBISS.SR-ID 214715660

www.stat.gov.rs Издаје и штампа Републички завод за статистику, Београд, Милана Ракића 5 Телефон: 011 2412-922; Телефакс: 011 2411-260 Број страна: 260 ● Тираж: 1000