Mreža „Žene protiv nasilja“ Organizacija i rad tokom epidemije korona virusa
Maj 2020.
SOS telefon 0800 333 445 dostupan ženama žrtvama nasilja u Zlatiborskom okrugu
3.04.2020: SOS telefon Ženskog centra Užice 0800 333 445, uprkos vanrednom stanju i policijskom času, dostupan je svim ženama na teritoriji Zlatiborskog okruga koje su žrtve nekog oblika nasilja. Pozivi su besplatni sa svih mobilnih i fiksne mreže, a aktivistkinje Ženskog centra Užice pružaju pravnu, socijalnu i psihološku podršku. Od početka vanrednog stanja do petka, 3. aprila, Ženski centar Užice primio je ukupno 43 poziva na SOS telefon. To govori da do sada nije bilo značajnijeg povećanja broja poziva tokom prethodne tri nedelje, iako sva istraživanja pokazuju da je u ovom periodu povećana opasnost od eskalacije porodičnog i partnerskog nasilja.
Ženske organizacije ovo objašnjavaju nedostatkom prostora i mogućnosti da žrtva potraži pomoć, ali i povećanim strahom od nasilnika i moguće eskalacije nasilja. Izolacija dodatno onemogućava kontakt sa prijateljicama, Centrima za socijalni rad, pozivanje SOS telefona i sl. Ukoliko dođe do nasilja, iz Ženskog centra Užice poručuju, da bez obzira na to da li je u toku policijski čas ili ne, žrtva ili neki drugi član porodice treba obavezno da pozove policiju. Broj 0800 333 445 SOS telefona Ženskog centra dostupan je za sve opštine Zlatiborskog okruga za bilo koji vid podrške ili informacija u vezi sa nasiljem u porodici ili partnerskim odnosima. Vesna Bogdanović, koordinatorka SOS telefona Ženskog centra Užice poručuje da nasilje nije dobar ni efikasan način za rešavanje bilo kakvih nesporazuma ili konflikata. Takođe, sve građane i građanke poziva da poštuju mere Vlade i ostanu kod kuće, u cilju što efikasnije borbe protiv korona virusa. Šta o radu SOS telefona u period pandemije korona virusa kaže Vesna Bogdanović iz Ženskog centra Užice poslušajte u video prilogu: https://foruminfo.rs/sos-telefon-0800-333-445-dostupanzenama-zrtvama-nasilja-u-zlatiborskom-okrugu/
Žene protiv nasilja: Kućna izolacija uzrok povećanja nasilja nad ženama!
2.04.2020: Kućna izolacija usled pandemije virusa korona uzrokuje i veći broj slučajeva porodičnog nasilja, jer su žene prinuđene da sa nasilnikom provode mnogo više vremena u kući. Iz Mreže „Žene protiv nasilja“ upozoravaju da dodatni stres usled straha od zaraze i izolacija mogu dovesti do eskalacije kako psihičkog, tako i fizičkog i seksualnog nasilja nad ženama.
Sve statistike pokazuju da je kuća najnesigurnije mesto za ženu, budući da se najveći broj slučajeva nasilja i femicida dogodi upravo u porodičnom domu žrtve. U periodu ograničenog kretanja usled vanrednog stanja i kućne izolazije, žrtve porodičnog nasilja su u većoj opasnosti.
Epidemija ne sme da bude ni opravdanje ni paravan za nasilje koje se dešava u kući, u porodici, pogotovu u ovoj situaciji izolacije. Imali smo nažalost i jedno ubistvo u Nišu. Smeštanje u sigurne kuće je moguće, ali uz prethodno testiranje, što je prilično komplikovano i dugotrajno. Postoji bojazan da će nasilja biti više ukoliko epidemija potraje, jer ona sama po sebi dodatno izaziva tenzije, što može dovesti do eskalacije konflikata koji su postojali u ranijem periodu – kaže Jasmina Nikolić, koordinatorka Mreže „Žene protiv nasilja“
Bez obzira da li je u toku zabrana kretanja ili ne, u slučaju nasilja, žrtva ima pravo da napusti svoj stan i pozove policiju ili neki od SOS telefona, koji su objavljeni na sajtu Mreže „Žene protiv nasilja“. Kao koordinatorka Mreže “Žene protiv nasilja” u svakodnevnom sam kontaktu sa svim članicama Mreže. Pomoć i podršku ženama žrtvama nasilja trenutno pružaju 24 organizacije, koje rade u promenjenim uslovima. Svaka organizacija ima telefon na kom je dostupna ženama. Neke su produžile svoje radon vreme, neke su ga skratile, ali uglavnom sve rade. Njihove brojeve telefona možete naći na sajtu Mreže “Žene protiv nasilja”, ali i na sajtu Ministarstva zdravlja. Preporuka je da žene sa ranijim iskustvom nasilja i one koje sumnjaju da bi se mogle naći u nasilnoj situaciji imaju ove brojeve telefona negde na brzom biranju, naravno uz broj policije, kako bi u slučaju eskalacije nasilja mogle da reaguju – savetuje Nikolić. Ženske organizacije apeluju na Vladu da prilikom planiranja mera za prevenciju širenja korona virusa među prioritete uvrsti i bezbednost žena i dece, jer je obaveza države da obezbedi zaštitu od nasilja, zaštitu na radu, kao i pomoć i podršku u vezi sa brigom o deci i starima. Šta o ovoj temi kaže Koordinatorka Mreže „Žene protiv nasilja“ Jasmina Nikolić pogledajte u video prilogu TV Forum: https://www.youtube.com/watch?time_continue=184&v=k97y48UNfgo&feature=emb_logo
SOS telefoni dostupni i u vanrednom stanju!
20.03.2020: Mreža Žene protiv nasilja upozorava da je u uslovima pojačane izolacije i ograničenog kretanja stanovništva, kao što je vreme vanrednog stanja, moguće i pojačano nasilje prema ženama i deci na šta nam ukazuje najnoviji slučaj partnerskog nasilja, kada je, prema izveštavanju medija od 19. marta, 39-togodišnji muškarac iz sela u okolini Lapova pucao u 24-godišnju devojku. U saopštenju Mreže Žene protiv nasilja se kaže: Uz puno razumevanje da se, u ovim trenucima, resursi društva koncentrišu i koriste za suzbijanje daljeg širenja virusa Kovid 19, pozivamo državne organe i institucije, pre svega pružaoce usluga, centre za socijalni rad, policiju, zdravstvene ustanove, pravosuđe da ženama i deci sa iskustvom nasilja u porodici obezbede pravovremenu i adekvatnu podršku i zaštitu.
Posebno tražimo da imate u vidu izrazito tešku i delikatnu situaciju u kojoj su se proglašenjem vanrednog stanja našle višestruko ranjive kategorije žena, one koje žive na selu i u udaljenim naseljima, Romkinje, žene sa invaliditetom, izbegle i raseljene žene kao i žene starije od 65 godina. Kako većinu takozvanih kućnih (neplaćenih) poslova u Srbiji i dalje obavljaju upravo žene, pripadnice pomenutih kategorija izložene su specifičnom naporu da sprovedu higijenske i druge mere zaštite za sebe i svoju porodicu, što u uslovima u kojima one i inače žive nije lako i dodatno doprinosi njihovoj ranjivosti. Apelujemo na medije da situacije nasilja u porodici ne pripisuju i opravdavaju pojačanom nervozom, osećanjem teskobe ili straha ma koliko oni sada bili realni i prisutni. Do svake od žena sa iskustvom nasilja koja zatraži pomoć ili kada primetimo da joj je pomoć potrebna, kao društvo moramo da stignemo i vanredno stanje ne sme biti izgovor da tako ne bude.
Tokom vanrednog stanja, članice Mreže Žene protiv nasilja nastaviće da primaju pozive i pružaju podršku građankama putem SOS telefona, u skladu sa okolnostima i imajući u vidu bezbednost kako korisnica tako i pružateljki usluga. Takođe želimo da iskažemo naše najdublje poštovanje i podršku svim zdravstvenim radnicama/ima, prodavačicama/cima, apotekarkama/ima, pekarkama/ima i svim drugima osobama koje sa svojih radnih mesta, često bez ikakve zaštite, štite naše zdravlje i omogućavaju funkcionisanje u teškim uslovima.
Na žalost neke od njih će posle napornog dana biti izložene nasilju i to u svome domu gde smo primorani da provodimo što više vremena. Želimo da damo podršku i našim starijim sugrađankama/ima koji su stavljeni u ne zavidan položaj izolacije koja može produbiti već postojeće nesuglasice ali i provocirati novo nasilje. Zato ovim putem šaljemo apel svim osobama koje su upravo doživele nasilje ili se plaše da bi mogle da ga dožive da smo tu za njih, da pozovu najbliži SOS telefon u svom gradu ili okolini.
Radno vreme i kontakti organizacija MŽPN tokom izmenjenih uslova rada usled Korona virusa Organizacije sa sedištem u Beogradu: Ime organizacije: Autonomni ženski centar Radno vreme: 10-15h Telefoni: SOS telefon: 0800 100 007 i 011/2656178 Besplatna pravna pomoć: 011/2656178 Email: zene.savet@azc.org.rs i pravnapomoc@azc.org.rs Facebook: https://www.facebook.com/AutonomniZenskiCentar/ Ime organizacije: ASTRA Radno vreme: 24/7 Telefon: 011 785 0000 i EVROPSKI BROJ ZA NESTALU DECU 116 000 Email: SOS@ASTRA.RS Facebook: https://www.facebook.com/astraantitrafficking/ Ime organizacije: ATINA Radno vreme: 24/7 Telefon: 061 63 84 071 (žene i devojčice u visokom riziku od eksploatacije, kao i sumnja na potencijalne žrtve trgovine ljudima) Email: office@atina.org.rs Facebook: https://www.facebook.com/NGOAtina Ime organizacije: ...Iz kruga Beograd Radno vreme: Telefon: 0603448045 i 0600555258 Besplatna psihološka podrška svakog radnog dana 10:00 -16:00h na broj telefona 063 335027 Pomoć prilikom kupovine ili nabavke lekova svakog radnog dana od 10-16 casova na broj tel. 064 5774147, samo za opstine Vračar i Zvezdara Email: office@izkruga.org Facebook: https://www.facebook.com/IZ-KRUGA-Beograd-510271889176699/ Ime organizacije: Romski centar Daje Radno vreme: 24/7 Telefon: 060 131 83 55 Email: romadae@yahoo.com i nadadjurickovic@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/pg/RomskiCentarDaje/
Ime organizacije: Viktimološko društvo Srbije Radno vreme: 10.00-20.00 h Telefon: 0655486421 Email: vdsrbija@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/viktimolosko.srbije Kruševac Ime organizacije: UŽ Peščanik Radno vreme: 10 do 13 časova, svakog dana od ponedeljka do subote Telefon: 066 006 606. Email: sandglass.ngo@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/Udruženje-žena-Peščanik-145047435567237/ Kragujevac Ime organizacije: Oaza Sigurnosti Radno vreme: Mobilni telefon je dostupan 24 sata, a kancelarija samo po potrebi za pravno zastupanje Telefon: 063 1029833 Email: info@oazasigurnosti.rs Facebook: https://www.facebook.com/oazasigurnostikg/ Smederevska Palanka Ime organizacije: Udruženje žena Femina Radno vreme: nepromenjeno: ponedeljak i petak 10-13h i utorak, sreda i četvrtak 17-20h. Pravne konsultacije sredom 17-20. Telefon: 066 55 17 100 Email: femina@verat.net Facebook: https://www.facebook.com/Femina-Smederevska-Palanka-335033443366056/ Kraljevo Ime organizacije: Fenomena Radno vreme: od 00h do 24h Telefon: 0800350036 Email: sos24h.kraljevo@gmail.com i Sos24sata@gmail.com i SOSpravnapomoc@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/groups/fenomenakraljevo/
Užice Ime organizacije: Ženski centar Užice Radno vreme: Telefon: 0800 333 445 Email: womencenue@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/zenskicentaruzice/ Novi Pazar Ime organizacije: Kulturni centar DamaD Radno vreme: 12-16h, Telefon: 020/332-750 Email: kcdamad@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/KCDamaD/ Niš Ime organizacije: Udruženje Romkinja Osvit –SOS telefon na romskom i srpskom jeziku Radno vreme: 24/7 Telefon: 0800/100909 Email: anaosvit@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/Udruzenje-Romkinja-Osvit-969411496433506/ Ime organizacije: Centar za devojke Radno vreme: Telefon: 0668117769 Email: centarzadevojke@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/CentarZaDevojke/ Leskovac Ime organizacije: Žene za mir Radno vreme: 24/7 Telefon: 066 237 302; 066 237 300 Email: zenezamir2007@gmail.com; FB konsultacije, viber konsltacije. Facebook: https://www.facebook.com/zene.zamir/ Vlasotince Ime organizacije: SOS Vlasotince Radno vreme: 11 h do 17 h svakog dana od ponedeljka do subote
Telefon: 016/ 876-202 Email: sos.vlasotince@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/SOSVlasotince/ Vranje Ime organizacije: SOS Telefon Vranje Radno vreme: 24/7 Telefon: 0800 001 017 Email: sosvranje@hrcvr.org Facebook: https://www.facebook.com/SOSvranje/ Novi Sad Ime organizacije: Iz kruga Vojvodina Radno vreme: 10.00-15.00 Telefon: 066 447 040 Email: office@izkrugavojvodina.org Facebook: https://www.facebook.com/izkrugavojvodina Ime organizacije: SOS Ženski centar Novi Sad Radno vreme: 10.00-15.00 Telefon: 069 1936899 Email: soskonsultacije@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/soszenskicentarnovisad/ Novi Bečej Ime organizacije: Udruženje Roma Novi Bečej Radno vreme: od 10.00 -15.00 časova svakog radnog dana Telefon: 0800101010 i 023774959 Email: putem instagram naloga soskonsultacije_novibecej Facebook: https://www.facebook.com/Udruženje-Roma-Novi-Bečej-SOS-telefon-na-jezicimanacionalnih-manjina/ Kikinda Ime organizacije: Centar za podrsku ženama Radno vreme: 10.00-15.00 Telefon: 066 5581350 Email: podrskacpz@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/centar.zapodrskuzenama/
Zrenjanin Ime organizacije: Zrenjaninski edukativni centar Radno vreme: 10:00 do 14:00 Telefon: 066 5581350 Email: zreduc@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/Zrenjaninski-Edukativni-Centar/ Prijepolje Ime organizacije: Forum Ĺžena Prijepolja Radno vreme: 09:00 do 17:00 Telefon: 033 714 147 Email: televizijaforum@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/ForumzenaPrijepolja/ Bujanovac Ime organizacije: Udruzenje Romkinja Bujanovac Radno vreme: Telefon: 017-654-163 ili 062-119-12-15 Email: udr.zenabujanovac@gmail.com Facebook: https://www.facebook.com/Udruzenje-Romkinja-Bujanovac-347507038935537/ Aleksinac Ime organizacije: Udruzenje Romkinja "Nada" Aleksinac Radno vreme: Telefon: 064 15 222 69 Email: udr.rom.nada@hotmail.com Facebook: https://www.facebook.com/udruzenje.aleksinac/
Dan sećanja na žrtve femicida – Od početka godine u Srbiji ubijeno najmanje šest žena
18.05.2020: Povodom 18. maja - nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, različitim akcijama i saopštenjima ženske organizacije su poslale poruku da država mora svakoj svojoj građanki da obezbedi zaštitu od nasilja. Povodom Dana sećanja, sopštenjem su se obratile ženske organizacije i zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je upozorio na povećan rizik od nasilja nad ženama u kriznim situacijama. U 2019. godini u Srbiji je ubijeno 28 žena, a od početka 2020, prema evidenciji Mreže “Žene protiv nasilja” i Autonomnog ženskog centra, u porodično partnerskom nasilju, ubijeno je najmanje šest žena. Podaci za poslednje dve decenije govore o više od 300 ubijenih žena i više od 400 dece, koja su ostala bez majki. Ubice su najčešće partneri, a najveći broj ubistava počinjen je vatrenim oružijem i nožem, saopštila je Mreža povodom Dana sećanja na žrtve femicida. Mreža „Žene protiv nasilja“ poziva državu da uspostavi evidenciju o femicidu, ali i sve relevantne državne institucije da pravovremeno reaguju i spreče nasilje prema ženama i femicid. Poručuju da nadležni treba da uspostave punu saradnju sa ženskim specijalizovanim servisima, jer je tokom pandemije Kovid-a 19 posebno došla do izražaja posvećenost ženskih nevladinih organizacija, koje su nastavile da pružaju podršku ženama bez obzira na okolnosti. Povodom Dana sećanja na žrtve femicida saopštenjem za javnost odlasio se i Autonomni ženski centar, koji je analizirao slučajeve femicida koji su dospeli u medijie. Njihovi podaci govore da su sve ubijene žene poznavale učinioca. Pet žena ubijeno je u partnerskom, a jedna u porodičnom kontekstu. Najmlađa žrtva imala je 28, a najstarija 73 godine. Tri žene usmrćene su sekirom, jedna pištoljem, jedna aktiviranjem bombe i jedna tupim predmetom. U odnosu na mesto ubistva, tri žene su ubijene u porodičnoj kući koju su delile sa nasilnikom, jedna u svojoj kući, jedna u kući njene majke, a jedna na putu van naseljenog mesta. Prema navodima medija samo u jednom slučaju nasilje je prethodno bilo prijavljeno nadležnim institucijama. Uličnim akcijama Dan sećanja obeležile su tri članice Mreže “Žene protiv nasilja”.
Autonomni ženski centar i Žene u crnom su organizovale akciju u Beogradu na Trgu Republike.
Ženski centar Užice akciju je upriličio na Trgu Partizana.
U centru Niša Centar za devojke organizovao je performans pod nazivom „Žensko groblje“.
U situacijama krize sa najviše izazova susreću se žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju, navodi se u saopšenju Zaštitnika građana Zorana Pašalića. Ukazuje se da posledice pandemije – strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda. Ombudsman smatra da bi veliki korak ka unapređenju zaštite žena od porodičnog nasilja predstavljalo usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i pratećeg Akcionog plana. Dodaje da je neophodno uskladiti Krivični zakonik s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno je potrebno dosledno, sveobuhvatno i blagovremeno primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Smanjenju nasilja nad ženama najviše doprinosi podizanje svesti o apsolutnoj nedozvoljenosti i kažnjivosti rodno zasnovanog nasilja, u čemu izuzetno značajnu ulogu imaju mediji. Pašalić je istakao i da mediji istovremeno imaju odgovornost da poštuju profesionalne standarde i da se uzdrže od senzacionalističkog izveštavanja, relativizacije i opravdavanja nasilnika u slučajevima ubistava žena i drugih vidova rodno zasnovanog nasilja.
Nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici, 18. maj, obeležava se od 2017. godine, na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije. Odluka je doneta na inicijativu Mreže “Žene protiv nasilja”, koju je potpisima podržalo 8000 građanki i građana u 25 gradova, na zvanični predlog Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost. Povod za pokretanje inicijative bili su zločini počinjeni 2015. godine, kada je tokom samo tri dana, od 16. do 18. maja, ubijeno 7 žena.
AŽC: Zaštita i podrška ženama žrtvama nasilja tokom prvih mesec dana vanrednog stanja
28.04.2020: Nakon prvobitnog pada broja poziva i poruka od momenta proglašenja vanrednog stanja, žene su ponovo počele da se obraćaju Autonomnom ženskom centru, prvenstveno jer im nadležne institucije nisu bile dostupne ili su im davale oprečne ili šture informacije, kaže se u saopštenju AŽC-a. Njihovi podaci pokazuju da se u prvih mesec dana javilo tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima, pri čemu dodatno treba imati u vidu da je, zbog organizacije posla, SOS telefon bio dostupan samo u prepodnevnoj smeni. U saopštenju AŽC kaže da su žene u najvećem broju slučajeva prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja koje su doživljavale, a bilo je dosta izraženo i ekonomsko nasilje, posebno u vidu nedavanja izdržavanja. Prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja je bilo najmanje, što ne znači da žene ne preživljavaju fizičko nasilje tokom trajanja vanrednog stanja, već naprotiv, govori o tome da žene koje žive sa nasilnim partnerima/članovima porodice nisu u mogućnosti ili su u strahu da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa. One koje su prijavile nadležnim institucijama, smatraju da nisu dobile adekvatnu zaštitu jer su nasilnici bili samo usmeno upozoreni. Veliki broj poziva i na SOS telefon za psihosocijalnu podršku i na telefon besplatne pravne podrške ticao se problema nastalih u vezi sa viđanjem dece sa drugim roditeljem tokom vanrednog stanja, pa čak i zadržavanja dece od strane drugog roditelja protivno sudskoj odluci, navodi se u saopštenju Autonomnog ženskog centra.
Brošura je nastala u okviru projekta “Decentralizacijom do osnaživanja Mreže Žene protiv nasilja, unapređenja usluga i položaja žena koje su preživele muško nasilje”, uz podršku OAK i Trag fondacije. Forum žena Prijepolja, maj 2020.