Willigis Jäger | O ljubavi i vječnom životu

Willigis Jäger

O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

SYNOPSIS, Zagreb – Sarajevo 2017.

U suradnji s Centrom duhovnih putova „Kontemplacija i Mistika” , Zagreb

RIJEČ UREDNIKA Nakon objavljivanja prve dvije knjige Willigisa Jägera u ovoj biblioteci, Val je more: mistična duhovnost za moderna vremena (2014.) i Kontemplacija: kršćanski put mistične duhovnosti (2015.), u kojoj je autor iznio temeljne vrijednosti svoga razumijevanja mistične duhovnosti općenito, kao i način kako se ona iščitava u tradiciji kršćanske duhovnosti, ovom knjigom (u izvorniku se radi o dvije knjige: Über die Liebe i Das Leben endet nie) autor nam približava mistično razumijevanje dvije perenijalne teme koje su čovjeka kao misaonoga i duhovnoga bića oduvijek zaokupljale: ljubav, kao najsnažniju energije u svemiru koja mu je dana da bi mogao dostojno i smisleno proživjeti svoje životno putovanje i ostvariti svoju cjelovitost; i smrt, koju ne doživljava kao konačan završetak života već kao njegov nastavak u nekom drugom, nama vjerojatno nedokučivu obliku. A samo on i može umrijeti, odnosno pretvoriti se u neki drugi oblik; oblik, koji za nas ljudska bića znači naše tijelo, naše „ja“. Sam život ne može umrijeti – jer život nikad ne prestaje. Upravo taj besmrtni život i naš je stvarni život. Razlikujemo se jedino u tome što uglavnom toga nismo svjesni. Autorova je uloga stoga u tome, kako često u knjizi naglašava, da upravo u tu stvarnost ljude upućuje – na uvid, iskustvo i cjelo | 7

vitu spoznaju da život nikada ne prestaje, a da smo i mi sami dio toga istoga života.

Jägerov je velik prijatelj David Steindl-Rast u predgovoru knjige Život nikad ne prestaje rekao: Na svakoj nas stranici ove knjige Willigis mudro ohrabruje za taj skok (u kojem prestajemo vjerovati „u Boga“ i počinjemo vjerovati „iz Boga“, op. ur.).

Ipak, moramo još svladati i drugu prepreku – jedan nedostatak. Svijetu u kojem živimo u velikoj mjeri nedostaje smisao za poeziju. Ni jedan drugi jezik osim pjesničkoga ne može izraziti iskustvo Boga, a i on će ovdje zatajiti, jer – kako izraziti nešto što se ne može izreći? Pri čitanju ove knjige vrlo je važno da ni na tren ne zaboravimo da se pjesnički jezik ne smije razumjeti doslovno. Kad netko kaže: „Dajem ti svoje srce“, time ne misli na kirurško presađivanje srca. Mistična teologija odnosi se prema teologiji i teološkoj literaturi kao poezija prema književnoj kritici. A Willigis jest mistički teolog.

Tko ima hrabrosti upustiti se u mijenu, ovom će knjigom biti bogato nagrađen i „postojat će u sada“, na prekretnici – tamo gdje se mijena događa.

8 | Willigis Jäger • O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

Willigis Jäger

O LJUBAVI

| 9

O LJUBAVI Naslov izvornika Willigis Jäger, Über die Liebe Uredile Ursula Richard i Christa Spannbauer Preveo Franko Ćorić

Ono što na kraju svoga života držimo u ruci nisu naša postignuća niti djela.

Bit ćemo izloženi ponajprije i prije svega pitanju koliko smo voljeli.

O

ljubavi

| 11

SADRŽAJ PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Agape – ljubav prema bližnjemu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Slati u svijet ljubav i mir. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Ljubav nadilazi svaku podjelu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Ljubav prema svojemu istinskom ja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Pomirenjem pronaći put do ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Ritual izmirenja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Etika ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Iskustvo jedinstva ljubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Gesta predanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Čežnja za potpunošću – erotska ljubav.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Ljubav – povratak potisnutoga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Prijateljstvo – ljubav prema Tebi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Odsustvo ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Nošeni božanskom ljubavlju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Ljubav dokida sve granice.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Otvoriti se sveopćoj ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Crkva ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Ljubav je srž mojega života.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 PREPORUKE LITERATURE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

O

ljubavi

| 13 13

PREDGOVOR

O ljubavi se mnogo pisalo i još uvijek se piše.

Ovu knjigu ne treba shvatiti kao jednu od mnogih rasprava o osobnoj ljubavi niti kao savjetnik za vježbanje ljubavi. Ona, štoviše, spoznatljivom pokušava učiniti razinu osjećaja jedinstva koji nadaleko nadilazi volim te ili voliš me.

Razina je to osjećaja jedinstva sa svim i svakim.

Ona nadilazi antropocentrički pogled na svijet i našu usredotočenost na vlastito ja. U žarište postavlja pozadinsku stvarnost te spoznatljivim čini povezanost s pratemeljem našega bitka. Ovdje se Ja više ne doživljava odvojenim od drugih, već nalikuje valu oceana.

Na ovoj razini nitko nije isključen iz ljubavi. To je razina mistične povezanosti, iskustvo jedinstva svega što postoji.

Svoj život shvaćam kao ljubavnu priču između čovjeka i Boga, stoga sa sufijskim mistikom Ibn Arabijem kličem: „Kamo god njena karavana vodila, slijedim religiju ljubavi jer mi je ljubav i religija i vjera.“ Willigis Jäger

O

ljubavi

| 15 15

Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske, a ljubavi ne bih imao, bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči.

Kad bih imao dar prorokovanja i znao sva otajstva i sve spoznanje; i kad bih imao svu vjeru da bih i gore premještao, a ljubavi ne bih imao – ništa sam!

I kad bih razdao sav svoj imutak i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi ne bih imao – ništa mi ne bi koristilo.

Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi.

Ljubav nikad ne prestaje.1 1 Kor 13 1

Svi citati iz Novoga zavjeta preuzeti iz: Novi zavjet, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1993.

16 | Willigis Jäger • O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

Agape – ljubav prema bližnjemu „Redovnik je obolio od dizenterije“, stoji u Pali kanonu, „i ležao zaudarajući u vlastitom urinu i izmetu“. Kada je njegov smještaj obišao Buddha, upitao ga je zašto se nitko o njemu ne brine. „Ostali redovnici se ne brinu o meni“, odgovorio je, „jer ni ja za njih ništa ne činim“.

Buddha i njegov pratitelj Ananda oprali su redovnika, podigli ga i polegli na krevet. Buddha je potom zajednicu pozvao na odgovornost jer se nije pobrinula o bolesnome redovniku te im reče: „Redovnici, nemate ni majke ni oca koji bi vas njegovali. Ukoliko se ne budete brinuli jedni o drugima, tko će o vama brinuti? Svatko tko bi mene njegovao, treba njegovati i ostale oboljele“.

Povezanost, naklonost, a naposljetku i dodir, važan su dio našega života. Velik je dar kada nas drugi čovjek vidi, čuje, razumije i dodiruje. I najviše što drugome mogu/možemo dati jest gledati ga, slušati, razumijevati i dodirivati. Redovnici kojima se Buddha obratio zbog pogrešnog su se razumijevanja zanimali samo za vlastito oslobođenje, tražili su samo za sebe put prema buđenju te se nisu brinuli jedni za druge. Identificirajući se s bolesnim redovnikom, Buddha je signalizirao da između buđenja i patnje postoji povezanost. Bez rođenja, bolesti, starenja i smrti ne bi bilo niti buđenja niti probuđenih.

Buddha se mogao identificirati s bolesnim redovnikom jer je shvaćao da nema razlike između njegova i redovnikova buđenja.

I Isus je svoj život izjednačavao sa životom svakog drugog čovjeka. „Jer bijah gladan i nasitiste me; O

ljubavi

| 17 17

Willigis Jäger

ŽIVOT NIKAD NE PRESTAJE O POSTOJANJU U SADAŠNJOSTI

Predgovor

| 85

ŽIVOT NIKAD NE PRESTAJE: O POSTOJANJU U SADAŠNJOSTI

Naslov izvornika Willigis Jäger, Das Leben endet nie: Über die Ankommen im Jetzt

Theseus Verlag, Berlin 2005.

Uredile Ursula Richard i Christa Spannbauer Prevele Ljerka Jovanov i Marina Botić

ZAHVALA Zahvaljujem Christi Spannbauer i Ursuli Richard, bez čije pomoći ne bi bilo ove knjige.

Hvala i Beatrici Grimm, bez čije pomoći ne bi bilo ni zvučnoga izdanja ove knjige na CD-u istoga naziva.

86 | Willigis Jäger • O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

Život i smrt ozbiljne su stvari.

Sve prolazi veoma brzo Sadašnji trenutak ne poznaje zadržavanje Zbog toga budite pozorni I potpuno u sadašnjosti.

Večernji zaziv tijekom zen sesshina

U domu Oca mojega ima mnogo stanova...

'Idem pripraviti vam mjesto'.

Iv 14,2

Život

nikad ne prestaje

| 87

SADRŽAJ PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 UVOD.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

NAŠ PRATEMELJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 BOG JE IZVOR IZ KOJEGA NASTAJEMO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Prepoznaj tko si!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Prvotni uzrok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Bog – jedno ti?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Dualizam, bolest Zapada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Imena Božja, metafore i pjesme ljubavi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Stvoreni smo na sliku Božju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Bog se ograničava u našoj ljudskoj naravi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

BOLEST – OZDRAVLJENJE.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 LJEKOVITA SNAGA NAŠEG NAJDUBLJEG BIĆA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Metapatologija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Tragovi temeljnih duhovnih potreba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Sreća ili spasenje .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Spas dolazi iz nutrine.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Bolest i duhovnost.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Ljekovite energije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Obredi.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Kako se takve energije mogu aktivirati?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Ljekovite geste. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Sebe voljeti čini nam dobro. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Tonglen.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 88 | Willigis Jäger • O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

Molitva za bolesnike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Umiranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 STAROST ILI ŠANSA ZA DRUGO ROĐENJE.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 ZLATNI VJETAR ILI DOVRŠETAK ROĐENJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 „Dovrši svoje rođenje!“.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Na putu otpuštanja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Važno je ono što jesi, a ne što možeš. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 DRUGI ĆE TE OPASIVATI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 „Ići, kamo ne želiš...“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 „Drugi će te voditi...“.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 „Pružit ćeš svoje ruke...“.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 „Ne brinite se za sutrašnji dan...“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

SMRT – UMIRANJE – USKRSNUĆE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 VJEČAN JE ŽIVOT, A NE NJEGOV POJEDINAČNI OBLIK. . . . . . . . . . . . . . 143 Što misliš, gdje si bio cijelo to vrijeme?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

Samo se Konačna stvarnost uvijek iznova rađa.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Rođenje i smrt treba nadići. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 SMRTI NEMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Otkupljenje je uvijek tu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 IZGUBITI DA BI SE DOBILO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

PROPAST I USKRSNUĆE SVIJETA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 I PROPAST SVIJETA IMA OKUS BOGA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Ljubav – srce svih religija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Dva stupa religije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

KAKO JE MOGUĆE DA BOG TO DOPUŠTA (MISLI U VEZI S KATASTROFOM TSUNAMIJA). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Život

nikad ne prestaje

| 89

„Sve su vlasi na vašoj glavi izbrojene“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Kamo odlaze ljudi kad umru?

A kamo valovi kad se vrate u ocean? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 ŽIVOTOPISI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Autor.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Urednice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

90 | Willigis Jäger • O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

PREDGOVOR

Tko može čitati tekstove Willigisa Jägera, a ne vidjeti koliko mu je stalo do toga da nam pomogne u svladavanju teškoća? U dubini srca, on je učitelj. Stalo mu je da ga razumijemo; još više: stalo mu je da čitanje tih tekstova probudi razumijevanje koje se riječima nikako ne može posredovati, nego tek u nama probuditi jer drijema u našoj najdubljoj nutrini – mistično razumijevanje.

Da, u našem srcu drijema nadarenost za mistično. I ne može se dovoljno često reći – znam da se Willigis sa mnom potpuno slaže – mistik nije nikakav poseban čovjek. Na svoj je način svaki čovjek mistik, mistik za sebe. Odakle onda dolaze naše teškoće koje Willigis, kao mistik i učitelj, traži da se prevladaju? Čini mi se da nam na putu stoji dvostruka zapreka: s jedne smo strane nešto pogrešno naučili, a s druge nešto propustili naučiti što nam sada tako bolno nedostaje.

To što smo pogrešno naučili odnosi se na naše razumijevanja Boga. „Iskopali smo preširok jarak koji Boga razdvaja od svijeta“, kaže Willigis i nastavlja: „Naša dualistička slika o svijetu odijelila nas je od Boga.“ To razdvajanje protuslovi našem najdubljem ljudskom doživljaju. U Bogu „živimo, mičemo se i jesmo“ (Dj 7,28). Tom rečenicom izričemo ono što znamo u dubini svojega srca, a to potvrđuje i sveti Pavao. Život

nikad ne prestaje

| 91

Ali u ovom času, u kojem se na to prarazumijevanje oslanjamo, preskočili smo jarak koji nas ne dijeli samo od Boga nego i od našega vlastitog, smislom ispunjenog života. Tim skokom prestajemo vjerovati „u Boga“ i počinjemo vjerovati „iz Boga“. Na svakoj nas stranici ove knjige Willigis mudro ohrabruje za taj skok. Ipak, moramo još svladati i drugu prepreku – jedan nedostatak. Svijetu u kojem živimo u velikoj mjeri nedostaje smisao za poeziju. Ni jedan drugi jezik osim pjesničkoga ne može izraziti iskustvo Boga, a i on će ovdje zatajiti, jer – kako izraziti nešto što se ne može izreći? Pri čitanju ove knjige vrlo je važno da ni na tren ne zaboravimo da se pjesnički jezik ne smije razumjeti doslovno. Kad netko kaže: „Dajem ti svoje srce“, time ne misli na kirurško presađivanje srca. Mistična teologija odnosi se prema teologiji i teološkoj literaturi kao poezija prema književnoj kritici. A Willigis jest mistički teolog.

Nek pjesma drijema u svim stvarima, Stvari sanjaju stalno, stalno.

I svijet počinje pjevati, Naići ćete na čarobnu riječ.

Willigis susreće čarobnu riječ o kojoj ovdje govori Eichendorff1. Zbog toga mu je svijet „sveti organizam“. A na tom je svijetu Bog „dah svega disanja“, kako kaže Kabir. Samo takvo gledanje može našem siromašnom, bolesnom svijetu dati nadu za spas i lijek.

1 Joseph Karl Eichendorff (1788.‒1857.), pruski pjesnik, književni kritičar i prevoditelj. Jedan od glavnih predstavnika njemačkoga romantizma. (op. ur.)

92 | Willigis Jäger • O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

Ispravno razumijevanje Boga i ispravno razumijevanje svijeta nedjeljivo su međusobno povezani.

Ne samo za Willigisove kritičare nego i za sve one koji čitaju ovaj uvod smislio sam test koji bi se trebao položiti prije daljnjega listanja knjige. Kažemo da se mistika izražava na pjesnički način. I pjesništvo je, pa i ono najozbiljnije, igra. (Dijete u nama zna da ne postoji ništa ozbiljnije od igranja.) Moje zaigrano ispitivanje počinje tako da dopustim da nas kao dijete za ruku povede Christian Morgenstern2, također duboki mistik. On nas vodi u noć obasjanu mjesecom, na neko tajanstveno mjesto i otvara nam oči.

Tri su zeca plesala na mjesečini na nekoj zabačenoj livadi uz jezero: Jedan je lav, drugi je galeb, treći je srna.

Tko pita, već je osuđen, ovdje se ništa ne komentira, ovdje se samo stihovi slažu; pa ipak se osjećaš dužnim, od njih troje učiniti četvoro, i dodati još jednog patuljka čovječuljka koji će se prekobicnuti, iz svega korijen izvući, a srž prosanjati u snu.

Tad vidjet ćeš zečeve na zabačenoj livadi uz jezero, 2

Christian Morgenstern (1871.–1914.), njemački pjesnik i prevoditelj. Poznat po knjizi aforizama. (op. ur.) Život

nikad ne prestaje

| 93

kako na vrhu srebrnih prstiju nožnih na mjesecu vrte se čarobno kao lav, galeb i srna. „Tko pita, taj je osuđen“, jer ovdje se samo stihovi slažu – ovdje se ne raspravlja. Tko nema potrebu postavljati pitanja prošao/la je na testu – neka mirno nastavi čitati knjigu Život nikad ne prestaje. Kako će netko tko ne razumije ovu dječju igru razumjeti božju kozmičku igru u kojoj se božanska zbiljnost predstavlja u uvijek novim oblicima? Kod pjesništva i mistike upravo se o tome radi.

U Knjizi mudrih izreka Božanska mudrost govori o sebi samoj, da se prije početka svega stvaranja voljela igrati. O toj je igri neprestanih mijena i preobrazbi i u ovoj knjizi riječ. Rilke nas pritom ohrabruje: Zavoli promjenu, oduševi se plamenom, u njemu ti izmiče nešto što se razmeće promjenama; Svaki stvoreni duh koji se razumije u zemaljsko U zamahu oblika ništa ne ljubi tako kao lik oblika koji će tek nastati.

Tko ima hrabrosti upustiti se u mijenu ovom će knjigom biti bogato nagrađen i „postojat će u sada“, na prekretnici – tamo gdje se događa mijena. brat David Steindl-Rast

94 | Willigis Jäger • O LJUBAVI I VJEČNOM ŽIVOTU

ŽIVOTOPISI

Autor Willigis Jäger (1925.) benediktinski je redovnik, mistični teolog, duhovni učitelj i pisac koji predstavlja modernu transkonfesionalnu duhovnost i nudi odgovore na goruća pitanja za sve koji kreću na duhovno putovanje u 21. stoljeću.

Osnivač je centra za duhovne putove „Benediktushof” u Holzkirchenu pored Würzburga gdje živi i radi kao učitelj kontemplacije i zena u linijama Sanbo Kyodan i Linji (chan). Osnivač je vlastite zen linije „Prazan oblak“ te kontemplacijske linije „Oblak neznanja“ koja ima za cilj buđenje i obnovu kontemplativne kršćanske tradicije Zapada.

Svoju viziju globalne, transkonfesionalne duhovnosti obradio je u mnogim knjigama i prakticira ju s rastućom zajednicom suputnika rasprostranjenom diljem svijeta.

Kontakt: Benediktushof – ZentrumfürspirituelleWege BüroWilligisJäger Klosterstraße 10 97292 Holzkirchen e-mail: buero@willigis-jaeger.de Mrežna stranica: www.willigis-jaeger.de www.benediktushof-holzkirchen.de | 183

Urednice Ursula Richard, lektorica, prevoditeljica i izdavač. Utemeljiteljica je Literaturmanufaktur, berlinske agencije za pisce i izdavače iz područja duhovnosti i umijeća življenja. Autorica je knjige Die Pfeiler des Glücks (2010).

Kontakt: www.literaturmanufaktur.de

Christa Spannbauer (mag. phil.), (bivša) asistentica Willigisa Jägera i opunomoćenica za odnose s javnošću „Benediktushofa“, urednica i samostalna novinarka, autorica knjige Im Haus der Weisheit (Kösel-Verlag, 2008).

Kontakt: www.spuren-der-weisheit.de

184 |

Nakladnici

Synopsis d.o.o.

Vlade Gotovca 4, Zagreb Synopsis d.o.o.

Maršala Tita 32, Sarajevo Za nakladnike

Ivan Pandžić Fadila Halvadžija Glavni urednik

Neven Bradić Uredništvo

Marina Botić Zdravko Botić Prijevod

Ljerka Jovanov Marina Botić Franko Ćorić Lektura

Iva Klobučar Srbić Korektura

Marija Gudelj Oblikovanje i prijelom

Bruno Abramović © Synopsis d.o.o., Zagreb–Sarajevo Ni jedan dio ove knjige ne smije se umnožavati, fotokopirati ni na bilo koji način reproducirati bez pismenog dopuštenja nakladnika.

ISBN

978-953-7968-73-1 (Zagreb) 978-9958-01-059-0 (Sarajevo)

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000986788.

Tisak

Grafomark d.o.o., Zagreb Tisak dovršen u prosincu 2017.

CENTAR DUHOVNIH PUTOVA „KONTEMPLACIJA I MISTIKA” – ZAGREB

www.kontemplacija.hr