Page 1

Mile Lasić

Avanti diletanti


Nakladnici

SYNOPSIS d.o.o. Vlade Gotovca 4, Zagreb SYNOPSIS d.o.o. Maršala Tita 32, Sarajevo Za nakladnike

Ivan Pandžić Fadila Halvadžija Urednik

Ivan Lovrenović Recenzenti

Danko Plevnik Ivan Vukoja Lektura i korektura

Iva Klobučar Srbić Oblikovanje i prijelom

Bruno Abramović © Mile Lasić i Synopsis d.o.o. Nijedan dio ove knjige ne smije se umnožavati, fotokopirati, ni na bilo koji način reproducirati bez pismenog dopuštenja autora i nakladnika.


Mile Lasić

Avanti diletanti Prilozi razumijevanju postmodernih politološko-kulturoloških fenomena

SYNOPSIS, Sarajevo – Zagreb, 2016.


Mojim „Nijemcima” – malome „Berlineru” Benjaminu Maku i njegovim roditeljima Maji i Ervinu, te sinu Vladimiru i supruzi Dušanki


Sadržaj PROSLOV Avanti diletanti! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

I Prilozi razumijevanju „zamrznuta konflikta“u Bosni i Hercegovini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1. U potrazi za nadilaženjem „zamrznuta konflikta” u BiH.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 2. Posljednja politička šansa!.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 3. Jesu li akademski narativi i politike u žalosnom suglasju?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 4. Hrvatsko ili „die sogenannte Frage”!?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 5. Bit će ustavne reforme u Federaciji BiH, inšallah!? . . . . . . . . . . . . . . 67 6. Ima li šanse za dovršenje internacionalizacije tzv. bosanskog pitanja?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 7. O uzrocima i posljedicama bespuća na putu BiH ka EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 8. Je li se Bosna i Hercegovina u proteklih 100 godina vrtjela u začaranomu antieuropskomu krugu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 9. Fatalna privlačnost bezvlašća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 10. Je li „građanski neposluh” jedini smislen odgovor na demokraturu?.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 11. U potrazi za mogućim modelom „političke zajednice” u BiH.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 12. Je li konstitucionalni redizajn u BiH mission impossible?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

5


II Prilozi razumijevanju postmodernih politološko-kulturoloških fenomena.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26.

The Clash of Definitionen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Za šest dana ili za milijune godina – Bog ili evolucija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Piramidalno čudo od Bosne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Univerzum u orahovoj ljusci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Otac „otvorenog društva“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tko je kardinal Joseph Ratzinger, papa Benedikt XVI.?. . . . . . . . Tko je, doista, bio gluh za „dijalog kultura”?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ćudoredni ateisti uzvraćaju udarac!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Scijentološka crkva je totalitarno poduzeće!.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tjelesni svjetovi & ciklus života. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Inspirativna iskustva elektronskih medija u SR Njemačkoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bizarnosti na europskom medijskom tržištu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Habermasov apel za spas kvalitetnih novina .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gazprom – oružje u Putinovoj ruci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Njemački „čas anatomije”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Enzensbergerovih „99 meditacija” i „post scriptum” američko-iračkom ratu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vincent van Gogh – mit i stvarnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jean-Paul Sartre – filozof 20. stoljeća. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Postmoderna (ne)zavisnost Kosova.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Doris Lessing – epičarka ženskog iskustva.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Papa radikalizma iliti „posljednji filozofski genij”. . . . . . . . . . . . . . . Homoseksualnost i tolerancija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Biti Nijemcem i bez kapi germanske krvi!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HNS je potreban bh. Hrvatima, pa i zemlji BiH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Helmut Schmidt o etici u politici i tko (ne)pripada Europi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ne kruži bauk komunizma, moj Karlo, nego neoliberalizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

179 185 191 198 204 208 216 224 229 238 249 256 269 275 281 289 297 304 309 324 327 334 340 347 352 370


27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40.

Fiktivno pismo Karlu Marxu bavarskog nadbiskupa Reinharda Marxa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sila gluposti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Avanti diletanti, iliti: je li „Bog filozofa” stvarno „Bog” ili je „intertekstualno čvorište”?. . . . . . . . . . . . . . . . . . Je li Napredak „misija”?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Solženjicinovo razočarenje u Zapad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Adio Gabo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Branko Mikulić – najveći bh. političar svih vremena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ma sjajno je to 103. mjesto za BiH, u rankingu Freedom House, u društvu Nigerije i Haitija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . „Kanakistan” i „novi val antisemitizma“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stupid White Men – Bijele gluperde. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nekrolog Emmanuela Todda SAD-u. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Javno pokajanje EHM-a Johna Perkinsa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Drugi Vijetnam, iliti skupa američka avantura u Iraku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Jesu li zapadne demokracije ugrozile vlastitu slobodu? .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

380 389 396 414 420 425 429

438 445 453 462 472 480 487

III Odgovori i razgovori .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 1. 2. 3. 4.

Odgovori Ivki Grbešić: Kakvi građani, kakvi bakrači? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odgovori Vedadu Hasanoviću: BiH se zaplela u trice i kučine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Radioemisija Most Omera Karabega Mile Lasić i Šaćir Filandra: Pogubne iluzije o Beogradu, Zagrebu i Istanbulu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Radioemisija Most Omera Karabega Mile Lasić i Esad Bajtal: BiH neće doživjeti sudbinu Jugoslavije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

499 507

510

519

7


5. 6.

Politološki trijalog: Politički sustav BiH se raspao i zaudara kao crknuta lešina uslijed silnih nasilništva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 529 Intervju za Hrvatski medijski servis: Obamin „wake up call for Europe” mogao bi biti u Europi shvaćen i kao „Yankee, go home”.. . . . . . . . . . . . . . . . . . 536

UMJESTO PO GOVORA Nije li kod nas javni prostor okupiran od strane intelektualaca licemjera? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 543

Curriculum vitae .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 551

8


PROSLOV

Avanti diletanti! Prilozi u knjizi su posloženi u pravilu kronološki kako su nastajali tako da čitateljima omoguće razumijevanje „zamrznuta konflikta” u BiH, pa potom i brojne referentne tzv. postmoderne politološko-kulturološke fenomene u svijetu. Izuzetak je napravljen samo u slučaju referata sa znanstvene konferencije o „zamrz­ nutom konfliktu” u BiH, koji je s razlogom zadobio pole position u ovoj knjizi. Zapravo, u nosećem, uvodnom dijelu knjige se radi o propitivanju mogućnosti ustavne reforme u Federaciji i u cijeloj BiH, pri čemu nema razloga za optimizam. Dapače, mogućnosti tzv. konstitucionalnog re-dizajna su vrlo malene. Zbog toga je i upućen svojevrsni apel novoj američkoj veleposlanici u BiH, uoči njezina dolaska na čelo Veleposlanstva SAD-a u BiH, ma koliko imao kao bivši član Ekspertne skupine za pripremu promjena Ustava Federacije BiH malo iluzija da je moguće nastaviti tamo gdje se stalo uz podršku H.E. Patricka Monna krajem 2013. godine. Ali bez intervencije „treće strane” također ništa nije moguće u ovom pogledu u BiH! Stoga se najvažniji dio knjige i zaključuje raspravama o mogućnostima kretanja ka „političkoj zajednici” u BiH, te pitanjem: Je li konstitucionalni re-dizajn u BiH mission impossible? 9


Politološki je, naime, posve opravdano stanje međusobnih blokada u BiH označiti i pasivnim zamrznutim konfliktom (engl. dormant frozen conflict). „Zamrznuti konflikti”, primireni ili pasivizirani, nemaju potencijal za (samo)nadilaženje, niti u pravcu nacije-države, niti u pravcu povratka na prvotno stanje, pa njihovo rasplitanje ovisi umnogome o odnosu snaga među velikim silama i njihovim geostrategijskim dogovorima. U bosanskohercegovačkom slučaju se poslije rata upustilo u kroćenje konflikata putem tzv. hladnog mira, ali načini na koji su ukroćeni, u prvom redu nesavršena rješenja u Općem okvirnom sporazumu o miru u BiH iz Daytona i Pariza, uključujući nespremnost domaćih aktera na poštivanje svih aneksa tog mirovnog ugovora, pa potom i niz nepromišljenih intervencija međunarodne zajednice u postdejtonskoj BiH, stvorili su eksplozivnu kulturološku i političku podlogu da se pasivizirani zamrznuti konflikti u BiH mogu transformirati bez velikih napora u klasične zamrz­ nute konflikte. I prošlogodišnji pokušaj odmrzavanja zamrznutoga konflikta u Federaciji BiH, uz posredničku intervenciju „treće strane”, putem pružanja dobrih usluga Američkog veleposlanstva u BiH, kako bi se pokrenula ustavna reforma u Federaciji BiH, sa skepsom je dočekan i u Federaciji i u Republici Srpskoj, da bi sinergijskim akcijama domaćih političkih elita i okončao bez happyenda u parlamentarnim procedurama Federacije BiH. Tako je ispuštena možda i posljednja šansa za odmrzavanje konflikata u Federaciji (i u BiH), o čemu svjedočim u knjizi i kao član Ekspertne skupine za promjene Ustava Federacije BiH. U drugom dijelu knjige čitateljima je ponuđeno ravno 40 kolumni, eseja i komentara o suptilnim (post)modernim politološko-kulturološkim fenomenima u zemlji i okruženju koji su se pojavljivali u periodu od par godina (2012–2014) na portalu mojih mostarskih studenta HSPF.info i portalu mojih tuzlanskih prijatelja Vidiportal.ba. Oni su se našli u ovoj knjizi jer dodiruju Saidov 10


„sukob defincija”, odnosno problematiziraju prijeko nam potrebnu političku kulturu nenasilja i uvažavanja svih identiteta. Otuda na početku i stoji Saidova interpretacija „the clash of definitionen”, u mojem prijevodu i reinterpretaciji, dok je na samom kraju ovoga dijela knjige prezentirano predavanje Richarda Rortyja na Einstein-Forumu o prijetnjama sunovrata zapadnih demokracija u despotiju ili „neofeudalizam”. U završni, treći dio knjige uključena je nekolicina mojih odgovora na pitanja studenata iz cijele BiH za njihove završne, magistarske i doktorske radnje, te izravni ili neizravni dijalozi s kolegama politolozima, sociolozima i političkim filozofima. Pritom se u odgovorima i razgovorima i ne radi do o dekonstrukciji „sila gluposti”, koje su vas spremne utoliko bjesomučnije stigmatizirati ukoliko ste uistinu posve različiti od dominantnih akademskih narativa i politika. U vezi s ovim važnim pojmom Dietricha Bonhoeffera (lutheranskoga teologa, rođenog 1906. u Breslau, umorenog u nacističkom logoru 1945.) najbolje je ponuditi misao iz eseja „Sila gluposti”: „Glupost je opasniji neprijatelj dobroga nego zloba. Protiv zla se može protestirati, zlo se može demaskirati, može se u slučaju potrebe silom spriječiti, ono nosi uvijek u sebi klicu vlastitog raspada... Protiv gluposti smo bespomoćni…”. U Bosni i Hercegovini politička i kulturološka glupost ima tisuću lica i zajednički imenitelj: „sile gluposti” su se udružile protiv europske budućnosti BiH tako što je direktno osporavaju, ili tako što ništa ne poduzimaju kako bismo se imali čemu nadati. Uostalom, i u svim mojim ranijim knjigama svjedočio sam potrebu kompleksnih rješenja za kompleksne situacije u BiH, čineći tako otklon spram dominantnih akademskih i političkih narativa, zamjerajući se i „lijevo” i „desno”. Zbog toga sam i stigmatiziran čak u „ustašu” u interpretacijama nadutih lažnih ljevičara i još lažnijih multikulturalista. Dakako, vrlo sam ponosan na nepripadanje i podjednako odmicanje i od lažno-lijevih, tobož građanskih narativa, i od njihovih 11


desnih, etnoklerikalnih inačica. Nažalost, u unutarnje nepriznatoj zemlji BiH nema mjesta za intelektualna i politička nepripadanja, pa ako se tako ponašate, dobijete suptilne i manje suptilne ignorancije ili organizirane hajke i „s desna” i „s lijeva”, pri čemu se podjednako ružno ponašaju i hrvatski neskriveni monokulturalisti i njihovi bošnjački pandani koji se nerijetko lažljivo predstavljaju neupitnim multikulturalistima, ma koliko neskriveno patili od „sindroma jednosti”. Otuda je u bosanskohercegovačkom svijetu autizma i monokulturalista i lažnih multikulturalista svaka kompleksnija potraga za rješenjima u BiH a priori sumnjiva, pa i jedni i drugi u krajnjem efektu sinergijski proizvode kulturološko i političko-pravno nasilje, koje i jeste u temeljima „zamrznuta konflikta” i odnjegovanog „meta-rasizma” (Irris Marion Young). Meni je po povratku u BiH i definitivno postalo jasno da se u BiH uopće ne razlikuje multikulturalnost kao datost i interkulturalnost, kao susretanje kultura temeljem njihova uvažavanja i prožimanja. Zbog toga i jesu udruženi nevidljivim i vidljivim vezama i notorni ignoranti drugih kultura (monokulturalisti-rasisti, govoreći jezikom Alaina Finkelkrauta) i lažni multikulturalisti, koji niječu povijest i oformljene identitete u BiH... Svih mojih dosadašnjih 13 knjiga, uključivo i ovu, bilo je rad u „u korist vlastite štete”, kako poziciju istinskog intelektualca i objašnjava o.p. Frano Prcela u knjizi Bogozaborav, koju nam je podario uz pomoć upravo Synopsisa. Zbog toga sam moju mostarsku riječ na promociji Prceline knjige u Kosači, u Mostaru, i uvrstio u ovu knjigu umjesto pogovora. Valjda sve tako mora i biti, kako jeste, u našim zapuštenim kulturološkim i akademskim uvjetima. Pa ipak, s pojavljivanjem svake nove knjige je povezano i malčice radosti što radite u korist vlastite štete, a u interesu općeg dobra, ma koliko se to danas ne cijenilo. Nadati se da će ova knjiga biti barem od pomoći mojim studentima, ako već nikomu drugomu. Uz Aporije multikulturalnosti u svijetu i kod nas, naime, upravo bi knjiga Avanti diletanti trebala biti literaturom na najsenzitivnijem 12


kolegiju Interkulturalno razumijevanje, koji izvodim na Studiju politologije Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Mostaru. Zahvalnost za pojavljivanje ove knjige dugujem u prvom redu gospodinu Ivanu Pandžiću, prvom čovjeku nakladničke kuće Synopsis, koji je – u mojem razumijevanju – više uradio i za oficijelnu i za kontra-kulturu nego brojne institucije kulture u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj zajedno. Autor Mostar, 27. prosinca 2014. godine

13


Curriculum vitae Mile Lasić rođen je u Uzarićima (Široki Brijeg) 25. veljače 1954. Osnovno i srednje gimnazijsko obrazovanje stekao u Širokom Brijegu (1961–73), a fakultetsko u Sarajevu (FPN UN-Sa 1973– 77, diplomirani politolog). Poslijediplomski studij završio pri Univerzitetu u Sarajevu (1978–84, magistar društvenih znanosti). Radio je kao stručni suradnik u Marksističkom studijskom centru CK SK BiH u Sarajevu (1978–82), kao visokorangirani službenik u jugoslavenskim saveznim organima (1984–91), a potom bio i jugoslavenski diplomata (1989–92) te bh. diplomata (1993–94). Između 1995. i 2009. godine radio je sve što je bilo potrebno kako bih očuvao dostojanstvo življenja od vlastitog rada, uključujući fizički rad u njemačkim tvornicama, ali i poslove slobodnog novinara, publiciste i prevoditelja, surađujući u brojnim balkan-

551


skim i europskim medijima (Oslobođenje, Danas, Helsinška povelja, Peščanik, Status, BH Dani, Slobodna Bosna, Bosanska pošta, WDR i Deutsche Welle). Zvanje doktora društvenih znanosti, grana politologije, oblast društvenih teorija stekao na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Mostaru 16. srpnja 2009. godine. U znanstveno-nastavno zvanje docenta izabran 21. listopada 2009., a u zvanje izvanrednog profesora na Sveučilištu u Mostaru 16. prosinca 2014. godine. Nositelj je politoloških kolegija: Uvod u političku teoriju II, Međunarodni politički odnosi I. i II., Integracijski dometi Europske unije, Interkulturalno razumijevanje; EU: organizacija i sustavi; Suvremena diplomacija. Nastavu izvodi i na Studiju socijalnog rada iz kolegija Multikulturalnost u socijalnom radu. Član je Odbora za sociološke znanosti i Odbora za politologiju Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Nadzornog odbora Paneuropske unije BiH te član Savjeta Inicijative za bolju i humaniju inkluziju (IBHI) iz Sarajeva. Bio je i članom Ekspertne skupine za izradu preporuka za promjene Ustava Federacije BiH. Objavio je na stotine politološki i kulturološki relevantnih kolumni na portalima u BiH i u regiji jugoistoka Europe, ali i brojne knjige: Europska unija: nastanak, strategijske nedoumice i integracijski dometi, Sarajevo Publishing, Sarajevo, 2009. Mukotrpno do političke moderne, Udruga građana Dijalog, Mostar, 2010. Uvod u znanost o politici, Filozofski fakultet Sveučilišta u Mostaru, Mostar, 2010., 2012. i 2015. Kultura sjećanja, Friedrich-Ebert-Stiftung, Sarajevo, 2011. Europe Now – Europa sada ili nikada, Kult B / DEPO, Sarajevo, 2011. 552


U zemlji zarobljenog uma, RABIC, Sarajevo, 2012. I. Nepodnošljiva lakoća umiranja Titove Jugoslavije; II. U potrazi za vjerodostojnim pripadanjem, Off Set, Vidiportal. ba, Tuzla, 2012. Aporije multikulturalnosti u svijetu i kod nas, Rabic, Sarajevo, Synopsis, Sarajevo–Zagreb, 2014. O uzrocima i posljedicama bespuća na putu BiH ka EU, Friedrich-Ebert-Stiftung, Sarajevo 2014. U sjenci Branka Mikulića, HKD Napredak, Sarajevo, 2015. Prokletstvo kulture selektivnog sjećanja, Friedrich-Ebert-Stiftung, Sarajevo, 2015. Uzaludni proeuropski pledoaje, Akulturacija, Opuzen, Synopsis, Sarajevo–Zagreb, 2016. Transnacionalne socijalizacije, politike i institucije Europske unije, HKD Napredak i Paneuropska unija BiH, Sarajevo, 2016. Mostar, 15. svibnja 2016.

553


ISBN: 978-953-7968-40-3 (Zagreb) 978-9958-01-034-7 (Sarajevo) CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000942376

Tisak

Grafomark d.o.o., Zagreb Tisak dovršen u listopadu 2016.

Mile Lasić | Avanti diletanti. Prilozi razumijevanju postmodernih političko-kulturoloških fenomena  

Prilozi u knjizi Avanti diletanti Mile Lasića su posloženi u pravilu kronološki kako su nastajali i tako da čitateljima omoguće razumijevanj...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you