Emir Šaković | Pjesme iz pouzdanih izvora / Turist u nevolji

Emir Šaković

Pjesme iz pouzdanih izvora • Turist u nevolji

SYNOPSIS, Zagreb – Sarajevo, 2017.

PJESME IZ POUZDANIH IZVORA

PODNOSIM UVODNI REFERAT

26

PAPAGAJEVA PJESMA Budi se novi dan kao u slikovnicama budi se iza brda nasmiješeno sunce bude se spavači izlaze iz pidžama peru zube zijevaju slušajući radio budi se Eichmann u piscu za djecu samozadovoljno se proteže trlja ruke gleda na sat budi se snajperist u penzioneru sa devetog sprata prije nego što krene na posao pije dvije šoljice kafe budi se ubica u porodičnom čovjeku heroj se budi u marginalcu general poslije bitke budi dezertera u vojniku budi se iz narkoze intelektualac vadi ružin trn iz prsta vadi mozak iz formalina 27

budi se zbog čokoladnih bombona kurva u djevojčici budi se navodno pozitivac u raju negativac u paklu bude se plemenita osjećanja u ljubavnicima bude se ljubavnici u atomskom skloništu budi se Taib Arnautović jednog avgustovskog dana dva mjeseca prije nego što ce biti ubijen izlazi da prošeta budi se nada naravno ona se uvijek budi pitajte vaspitače bolesnike teologe pitajte logoraše oni su najbolji poznavaoci ljudske prirode bude se pjesnici pisci osuđuju krvoproliće pišu nacionalne programe šta se još budi budi se alkoholičar iz kome čovjek uz budilnik mladi naraštaj priroda u proljeće jedan prodavač rano ujutro da bi mu u četiri poslijepodne granata odbila noge 28

tv-gledalac u u fotelji s druge strane okeana kako već rekoh nada ponos inat požuda snaga potrebna za stoički gard sezonska veličina u vječitoj nuli Čovjek u čovjeku Kerber u tzv. običnom građaninu junak u kukavici i obratno budi se kum mog oca u krvavim čaršafima teži za kilogram gelera na poslijepodnevnoj sjedeljci budi se nakratko iz zaborava žena ubijena februara 1994. u zadahu duhanskog dima prevrće se po ustima poznanika budi se potom još jednom da se prevrne u grobu bude se kao i prije uplašeno dijete u mraku neko rasturen u braku kancer u tridesetogodišnjaku u usponu i još mnogo toga za što nikog nije briga budi se iza grudobrana Hamlet “ubiti ili ne ubiti” pita se i gine 29

budi se učiteljica života kasni na posao turpija nokte za katedrom dijeli prolazne ocjene budi se crv sumnje u zdravom organizmu “pogriješio si pogriješio” šapuće mu na uho budi se djevojka koja ce u Kanadi pokušati sve da zaboravi budi se Emir Šakovic traži sebe po sobi traži kraj ove pjesme podbočio je glavu rukama bijelo gleda čeka da deus ex machina pokuca na vrata

30

TURIST U NEVOLJI (roman)

1.

Probudio sam se kasno, ne znajući za trenutak gdje sam. Ovo nije moja soba, ali jeste ova torba na podu. A ti nepušači, sjetih se, ti nepušači su gori od pasa. Nijedan kamion sa švercovanim cigaretama ne bi prošao kad bi radili u policiji dolje kod nas. Kresnuh upaljač i povukoh dim.

Sinoć sam stigao. “Uspensky”, rekoh dok smo automobilom prolazili pored velike crkve. Prepoznao sam je po fotografiji iz brošure koju su mi poslali prije polaska. Još sam osjećao bol u ušima i s teškoćom sam spuštao gutljaje niz grlo. “Vidio si sliku u knjizi”, reče ona. “Dobio sam snimke iz satelita”. Htio sam dodati da sam snimke crkve dobio preko svojih krtica u NASA-i CIA-i, ali bol u ušima mi je ubijala želju da se izmotavam. Mislio sam da će mi glava prsnuti dok je avion slijetao. Promjena pritiska, valjda se previše naglo spuštao, ne znam. Ispod mene su blještala svjetla, a ja sam pomjerio kazaljke na ručnom satu unaprijed. Na pisti sam pljunuo i vidio da je ispljuvak crvenkast od krvi. Ne može ni biti drugačije kada običan vojnik, prašinar kako smo govorili u ratu, kada prašinar pređe u avijatičare. Za prašinare je krv. Krv, znoj i suze.

Od aerodroma do grada rijetko sam progovorao. Gledao sam kroz prozor, i valjda im se to iznenadno i neočekivano “Uspensky” učinilo simpatičnim jer su se nasmijali. On reče da se i njemu često dešavaju problemi sa ušnim pritiskom, i njemu koji se često vozi avionom. Ja sam s obje noge čvrsto na zemlji, na zemlji koje nema, jeste, izgubio sam tlo pod nogama prije ulaska u avion – svašta mi se motalo po glavi. Dovezoše me, sjedosmo 163

da popijemo po pivo i ostaviše me da odspavam. Na vratima me je još jednom zamolila da ne pušim zbog njihovog prijatelja koji mi je ustupio stan.

Vidimo se sutra? Dobro.

Izašao sam van i prošetao ulicom da malo razbistrim misli, a onda se vratio i legao ne svlačeći se. Uzeh englesko-finski rječnik koji su mi ostavili na krevetu. Hvala, dobro, da, ne, čovjek, žena, hljeb, pivo, živjeli, restoran, ulica, hvala se kaže kiitos. Otvoriću prozor, šta me briga, mogu jednu – neće se dim osjetiti. Potegnuh iz flaše. Živjeli se, pročitah, kaže kippis.

Poslijepodne, dok sam na bečkom aerodromu čekao avion za Helsinki, upoznao sam Fehima, Bosanca sa američkim pasošem.

Sredinom rata je, priča mi, napustio zemlju. Prijatan i opušten; nudi me pićem iz džepne pljoske. “Daj i njoj, možda je žedna”, veli, a ja kucnem po ramenu djevojku koja je sjedila do mene i – ne razmišljajući, kao da se znamo – ponudim je. Prezrivo me je odmjerila, a Fehim se nasmija: “Nisi baš pametan, zemljak”. “Nisam ti ja zemljak, ne laskaj sebi”. Ženska je sklopila novine i ošinula me pogledom, a onda ustala, nešto promrmljala i krenula. “Ode da donese čašu”, smije se Fehim.

“I, kako ide u Americi?”

“Ide nekako. Kako je kod vas?

“Da je bolje, ne bi valjalo”. “Šta radiš?”.

“Ništa. Nemam pos’o”.

“Imaš zato pare za avion”.

Pare za avion, pojasnih, imaju moji prijatelji iz Finske, na njihov poziv putujem. Otrijeznili smo flašicu viskija, zaželjeli sreću jedan drugom i pozdravili se. Kupio sam poslije još pola litra, u free shopu, pola litra za hiljadu i po kilometara i, evo, to je to – ima još malo na dnu.

164

Ne znam šta je Ikar pio dok je vozio, ne znam je li u vožnji zaspao, ali ne možeš bez goriva. Ponekad moraš nasuti nešto u sebe i da hodaš, a kamoli da letiš. I tako, smješka se stjuardesa i servira hranu. Ništa ne vidiš kroz prozor, totalni mrak, a onda najednom svjetla, mnoštvo svjetala dukoko ispod mene – prelijećemo neki grad. Sjećam se pogleda na Sarajevo iz rovova na brdima: dolina u potpunoj tami, s vremena na vrijeme iskidanoj farovima automobila i svijetlećim prugama iz protivavionskih mitraljeza i topova.

I kako da to nekome u ovom avionu kažem i opišem? A zašto bih govorio, zašto bih ikome opisivao, sve i kad bih mogao opisati? Potegnem iz flaše, spustim je pod sjedište i gledam kroz prozor, u veliko crno ništa. I potegnem opet, nešto me guši, kao da mi nekakva kuka čupa srce kroz rebra. Gospođice, ili gospođo, stjuardeso, nije mi dobro, nešto me steže u grudima i ne da mi disati. Možete li reći pilotu da podigne avion još malo uvis. Molim vas. Gospodine, ovo je, znate, komercijalna linija – trebali ste sjesti u space shuttle da vas odveze u vražiju mater, tamo vam je i mjesto. I još jednom potegnem, iznad mora: vidim svako malo crvena svjetla baltičkih svjetionika. I potegnem još jednom, dok stjuardesa preko zvučnika govori da svežemo sigurnosne pojaseve, i još jednom potegnem.

Avion se naginje, krila se tresu, ispod sebe ponovo vidim svjetla: Helsinki. Boli me uho, u dubini uha me nešto boli, jedva gutam knedlu, a onda slijećem, slijećem u ovaj krevet i gledam kroz prozor pokraj sebe, u visinu, u crno ništa, i potežem oproštajni gutljaj.

Kako se na finskom kaže: živio, zemljak. Ili “zemljak”. Šta god bio, Fehime, sretno i laku noć.

165

2.

Prije izlaska sam isprao glavobolju pod tušem. U maloj prodavnici na uglu sam kupio jogurt, ispio u hodu i krenuo do prve kafeterije. Čitao sam nedavno o teoriji relativiteta: nisam baš razumio, niti sam se previše trudio da razumijem, život mi je ionako dovoljno komplikovan, ali, ovaj, kako da kažem…Mislim, jučer u Sarajevu, danas jedan sat unaprijed u Helsinkiju, taj moj put i tako to. Pogledah na sat: dva poslijepodne. Tamo odakle dolazim sada je jedan poslijepodne. Idem ulicom, hehe, čitavih šezdeset minuta ispred svoga vremena. Puni su mi džepovi, pomislih, i zato hodam nekako uspravnije nego jučer u mojoj zemlji. Novac, ulaznice za muzeje i galerije, mali rječnik – sve me je to sinoć dočekalo u stanu. Ulica je katu, pivo je olut. Kako se izgovara?

“No esspresso?”

“No, sorry”.

Stajao sam na kiosku na buvljoj pijaci i gledao čovjeka sa dugom kosom pored stola sa gramofonskim pločama.

Helsinki. Na mojoj džepnoj mapi, na poluostrvu, mnoštvo malih ostrva blizu obale. Prespavao sam ovdje: to je u centru grada, u širem centru. Zaokruženo je hemijskom olovkom – to je ona zaokružila na ovoj karti. Gdje je ovaj buvljak, gdje sjedim, gdje pijem kafu? Dobro. A onaj brod tamo u daljini, taj brod je usidren ovdje, jeste. Jednom mi je, sjećam se, rekla da je more zimi zaleđeno i po nekoliko mjeseci. Kakav tek tada vjetar puše? Trebao sam obući jaknu, hladno mi je u košulji. I češalj sam trebao ponijeti, ili možda kapu umjesto češlja. Nekoliko mjeseci? Onda bi pomoć mogli doturati preko mora, kao što 166

su preko zimi zaleđenog Ladoškog jezera pomoć doturali u opkoljeni Lenjingrad. A ko bi im i odakle slao pomoć i zašto bi je uopšte slao, ko bi ih napao? Rusi? Rusi potpomognuti Švedima?

Grad je opkoljen, brani se posljednim atomima snage, finski ministar spoljnih poslova u Ujedinjenim nacijama drži paničan govor u kojem moli da svijet pomogne njegovoj bespomoćnoj zemlji napadnutoj sa svih strana. Branioci Helsinkija pružaju herojski otpor, posebno ovdje u luci i ovdje, na ovim ostrvcima blizu obale.

Helsinki, grad prepoznatljivog šarma i gostoljubivih ljudi, poznat i kao Venecija sjevera…Čekaj malo. I Štokholm je, koliko ja znam, poznat kao Venecija sjevera. Pa da, inostrani gost je u pitanju. Valjda je u sličnim knjižicama i Kopenhagen poznat kao Venecija Sjevera, vjerovatno se i Hamburg, Gdanjsk, Sankt-Petersburg nazivaju Venecijama sjevera. Šta ti misliš, Fehime?

Hladno je, puše vjetar, nestaje hrane, zaleđena krv po pločnicima, rocker u crvenim pantalonama puca iz kalašnjikova, prodavačica iz kioska ljubi muža koji kreće na liniju odbrane, a tenk prodire prema baru preko puta ulice. Izvini, djevojko, zaledila mi se kafa od straha. Nema problema, evo druga šolja. Hvala lijepa.

Oprosti, rekao si da ti se zaledila kafa? Ti, ko god da si, imaš bujnu maštu ili si jeftin. Ili sam i jedno drugo? Ili sam stigao, hoćeš da kažeš, pravo iz one glupave hollywoodske ekranizacije Pasternakovog Doktora Živaga u kojoj Omar Shariff u daći okovanoj ledom piše pjesme u vunenim rukavicama, a njegova muza Julie Christie zaljubljeno trepće očima – to hoćeš da kažeš? Vrati mi bakšiš. Da, da, šalim se, jako se volim šaliti.

Na klupi pored mene žena pije pivo. Što nije uzela ono slatko vino? Ono koje su mi njezini zemljaci ponudili kada smo u Sarajevu skupa slavili Novu godinu, ono od 22 stepena jačine, koje prije pijenja malo podgriju na štednjaku. Probao sam i rekao da ipak ne 167

bih pio jer je preslatko. Da i ja uzmem pivo? Ne, može i filter-kafa ako nema druge.

Krenuh i nakon nekoliko minuta ugledah grupu, pretpostavljam, Japanaca sa foto-aparatima i kamerama. Uvijek sam se pitao odakle taj poriv da slikaš i snimaš sve što vidiš. Onda to kući pokazuješ prijateljima i rođacima: evo, vidite, ovo smo mi u Veneciji, ovo smo mi u Parizu, pored piramida u Egiptu, ovo smo mi u...

Gdje? Šta je ovo? Vide se samo nekakve cipele. Čekaj, čekaj, to je sigurno napravio onaj tip kojeg smo zamolili da nas slika u Helsinkiju. Đubre! Najljubaznije smo ga zamolili da nas slika. Možda čovjek ne vidi dobro? Nije, koliko se sjećamo, nosio naočale.

Koračao sam lagano, s vremena na vrijeme bacajući pogled na kartu. Pored mene je prolazila cura koja je držala cigaretu i otpuhivala dimove tako kao da je cijelom svijetu htjela dati na znanje da puši. Začuh sirenu i ugledah kola hitne pomoći koja zaobilaze automobile na semaforu. Na uličnom prelazu je čekao biciklista sa kacigom na glavi. Jeste, jeste, to je bio onaj koji nam je govorio gdje da stanemo, kako da se namjestimo, da se nasmijemo, koji je rekao da se pomalo bavi fotografijom. Svaki put kad smo mislili da će konačno pritisnuti dugme, spuštao je aparat i govorio da se ponovo pomaknemo, da se približimo jedno drugom, da nas nema sve u objektivu – stvarno je uspio da nas iznervira.

Stigoh do kraja ulice Bulevardi i izađoh na skver imenom Erottaja. Iza skvera se prostire veliki park, a u parku se pridružih gomili ljudi koja je posmatrala malu predstavu. Žena i djevojčica od desetak godina, sigurno njena kćerka, i maleni pas kojeg su naučili da se provuče kroz nekakvu plastičnu cijev i potom skoči kroz obruč u ženinoj ruci. Djevojčica maše vrpcom za ritmičku gimnastiku, i svaki put kad se pas provuče kroz cijev i skoči kroz obruč baci mu na zemlju nekoliko psećih bombona kao nagradu.

I dok pas jede, žena vrti obruč oko ruke, djevojčica pleše i vitla ša168

renu traku, a ljudi ubacuju sitni novac u kartonsku kutiji na zemlji.

Lako je, pomislih, ovdje: uvijek možeš preživjeti kao cirkusant.

Možeš i folirati da si umjetnik. Uzmeš, recimo, krede u boji, šaraš po asfaltu i stojiš pored škrabotine tobože zamišljeno, sa prstom na sljepočnici, glumiš da razmišljaš o nerednom potezu kredom i čekaš da ti neko naivan ili neko mekog srca spusti koju kovanicu u šešir. Palo mi je to kući jednom na pamet dok sam mislio kako da dođem do ručka, ali sam odustao znajući da bih samo napravio budalu od sebe. U zemljama poput moje ljudi misle na bitnije nevolje od umjetnosti.

Spustih novčanicu u kartonsku kutiju, a potom začuh krupan, bijesan muški glas. Bradati pijanac sa flašom u ruci izdirao se na ženu; bilo je očigledno da se poznaju. Okrenuo se potom publici, i pretpostavljam da je govorio da ne ostavljamo pare kurvi ili lopovu, ili i kurvi i lopovu. Djevojčica je uspaničeno tražila pomoć u očima majke, koja je u posljednoj odbrani vrtila obruč oko ruke pokušavajući djelovati staloženo. Trzajima glave je pokazivala maloj da pusti psa iz zagrljaja i nastavi mahati trakom. Bradonja je bio sumanuto uporan, nije se prestajao derati: ne znate vi s kim imate posla, ali ja znam. To je kurva, to je lopov, pazite novčanike, ne bacajte pare u kutiju – mogao bih se zakleti da je to ili tako nešto govorio. Stajao sam u nelagodi oborene glave i pitao se šta šapuću ljudi koji su počeli da se razilazile. Umiješaj se, nemoj stajati kao kip, reci mu da ide. Zašto se niko ne umiješa? Ja sam stranac, prekinite ga. Tip potegnu iz flaše, ispljunu piće na ženu i krenu zanoseći ustranu. Mala je još uvijek mahala trakom i gledala mater. Zašto se nisi umiješao? Zašto da se miješam, nisam odavde? Nema to veze, zašto si čekao da to uradi neko drugi? Pogledaj ženu: povrijeđena je toliko da ne može ni da zaplače. Zašto se nisi umiješao? Ama, nisam ja vitez koji spašava dame u opasnosti.

Uostalom, možda je zaslužila sve ovo, možda se zbog nje propio.

Možda je zbog nje ovako žalosno zapušten.

169

Ljudi su se lagano razilazili, a ja sam sjedio na klupi poput Henryja Mancinija na kraju jedne od epizoda Pink Panthera, ali za razliku od Mancinija nisam pljeskao, nisam imao Ä?emu pljeskati.

170

AUTSAJDERSTVO KAO STAV Ivan Lovrenović

oštar um zabio mi se u meko srce

(Emir Šaković, Molba generalnom sekretaru) Emir Šaković živio je kratko, pisao malo, a ono što je i kako je pisao, otprve je među književnim znalcima i probirljivcima bilo prepoznato kao pismo čudesnoga talenta i glas izoštrene, da, upravo bolno izoštrene svijesti.

Imao je četrdeset godina i dvije objavljene knjige. Kakve knjige!

Pjesme iz pouzdanih izvora i kratki roman Turist u nevolji – obje napisane savršeno, sa znanjem, inteligencijom i darom koji se uopće nije imao potrebu tražiti; sa superiornim darom koji je sebe svjestan toliko, da mu je dano ono što je dano samo najboljima: moćna sposobnost autoironije i autosubverzije. I bezutješne melankolije, kao sestre bliznakinje.

Cijela bi se priča mogla ispisati o tomu kako je Šakovićev roman Turist u nevolji putovao od zagrebačkoga uredničkog nemila do sarajevskoga uredničkog nedraga, da bismo ga onda lako i sretno objavili u „Rabicu“, kada mi je Emir, sve u superiornoj autoironiji, napisao da je već izgubio živce s tim rukopisom, i da se boji da će umrijeti prije nego bude objavljen.

Privilegiran sam što sam pridonio objavljivanju te celineovski moćne knjižice, za koju sam napisao mali zapis, kao kakav putni list, koji joj stoji na zadnjoj korici: 307

Proza Emira Šakovića Turist u nevolji zavodi svojega čitaoca i neodoljivo ga uvlači u svoj svijet onim sredstvom po kojemu se prepoznaje svaka dobra književnost: misterijem vlastitoga pisma.

To je pismo koje istinitošću svojega unutarnjeg poriva s jedne i nepatvorenim darom (ironičkoga) pripovijedanja s druge strane jakim i cjelovitim postupkom briše granice između autora, lika i pripovjedača, između autobiografije i fikcije, te nikad niste sigurni što je to što upravo čitate: putopisni izvještaj, autobiografska proza, imaginarni dnevnik s jednoga pikarskoga izleta u daleku sjevernu prijestolnicu? I uopće vam nije važno što to ne znate, jer Šakovićev tekst – koji je i sve to, i ništa od toga, nego nešto treće, svoje – ima jedinstven i neponovljiv ton, atmosferu, ritam. Iskošena lucidnost, cinizam profinjeno ublažen britkom duhovitošću, živa i lapidarna komunikativnost, nepatvoreni solipsizam i istovremena potreba za ogledanjem u drugima – od svega toga satkan je ovaj kratki roman Emira Šakovića koji se čita u dahu, i iza kojega ostaje da titra neizrečen ali snažno prisutan tragički podton. U njemu, u tom podtonu, na kojemu se nigdje ne inzistira (što svjedoči o autorskoj otmjenosti i književnome znanju), čini se da je zapravo pohranjen pravi ključ za čitanje ove knjige.

Dočekao je Emir Šaković da Turist u nevolji bude objavljen, a onda ga je iste te godine odnijela smrt – crna ona gospođa, i okrutna i milosna, o kojoj je Emir znao sve, i često je u svojim pjesmama spominjao – čas ironično i cinično, čas s poštovanjem, čas s tipičnim šakovićevskim zavitlavanjem: „Vraća se sa posla / skida kapuljaču pere ruke / briše krv sa kose // uzima novine / čita zadnje stranice // danas je opet oborila rekord / zadovoljna sobom // liježe kasno ustaje rano // navija sat / radi i nedjeljom... // hoda pored mene ulicom // namješta končanicu na lice / premješta je na srce // prebacuje ruku preko / mog ramena / smiješi se / pita šta to pišem o njoj // skrećem u drugu ulicu // zastajkuje // prati me pogledom / prijeti dobacuje“ (Smrt).

308

Bešumna je kiša padala, kao da se gusta rosa utješiteljski spušta po tlima, kada smo Emira ukopali u meku zemlju na Vlakovu.

Sve je bilo gospodski. Jedino, zamišljao sam kako mora biti da nas Emirov duh gleda odozdo, i zahvalno i podsmješljivo.

Dodajem naknadno, zaključno: subverzivnoga i zakleto marginalističkoga kakav je bio sav, duha i stila otmjenoga kao u kakva razvlaštenog i osiromašenog princa, Emira Šakovića kanonska bosanska književnost neće priznati ni prepoznati nikada. Taman kako i treba, jer on je bio ono najbolje što je u njoj pisano na početku Dvadesetprvoga vijeka.

309

BIOBIBLIOGRAFSKA BILJEŠKA Emir Šaković rođen je u Sarajevu 1970. godine, umro 2010.

Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu diplomirao je komparativnu književnost. Poeziju i prozu objavljivao je u književnim časopisima na prostoru bivše Jugoslavije. Objavio knjigu pjesama Pjesme iz pouzdanih izvora (Sarajevo, 2001, drugo dopunjeno idanje 2005) i roman Turist u nevolji (Sarajevo, 2010).

U ovo izdanje Šakovićevih djela uvršten je i izbor iz neobjavljenih pjesama koje su priređivači (Ivan Lovrenović i Edin Pobrić) dobili na uvid od porodice, a na kojima je autor radio pod zajedničkim naslovom Pjesme za ladicu.

311

Sadržaj PREDGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 KNJIŽEVNOST IZ POUZDANIH IZVORA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 EDIN POBRIĆ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 PAPAGAJEVE PJESME. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 NARODNE PJESME. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 TURIST U NEVOLJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

PJESME IZ POUZDANIH IZVORA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 PODNOSIM UVODNI REFERAT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 PAPAGAJEVA PJESMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

PJESME IZ POUZDANIH IZVORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 JAVNA TRIBINA U LAS VEGASU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

MIŠJA GROZNICA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

NEBODERI I ZVIJEZDE NAD GRADOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

TRI BILJEŠKE IZ DNEVNIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

NOKTURNO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PJESMA IZ POUZDANIH IZVORA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

KRALJ UNDERGROUNDA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PREGOVORI S DUŠOM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

NEOBIČNO JUTRO LJETA GOSPODNJEG 1996. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SJEĆANJE NA BUKOWSKOG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IMA DANA KADA PREDUZMEM

33 36 38 40 43 45 47 50 53 55

ODREĐENE KORAKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

313

SAVJETI PORT-PAROLA FILOZOFA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 JOŠ JEDNOM I JOŠ JEDNO RAZMIŠLJANJE O ČOVJEKU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 NA TRŽIŠTU SAVREMENE POEZIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 POSLIJERATNI PUTOPIS.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 TRI SUDBINE I OPIS NEBA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 ALISA I EMIR U ZEMLJI ČUDESA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 SAOPŠTENJE ZA JAVNOST. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 BILANS LJETNE NOĆI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 OTVORENI DEMOKRATSKI DIJALOG. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 PISATI U TEŠKIM VREMENIMA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 NASTAVITE PISATI, GOSPODINE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 IZ DNEVNIKA JEDNOG OD NAJVEĆIH ŽIVUĆIH KUHARA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 AMERICAN STORY. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 LES MISERABLES. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 MEMENTO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 MADONNA RODILA SINA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 NIKO & NIŠTA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 BIVŠI I NIKAD VIŠE UJEDINJENI.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 MOLBA GENERALNOM SEKRETARU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 BOSANSKI EMIGRANT U SARAJEVU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 BUDI PATRIOTA, FRAJERU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 MOJ ANĐEO I MOJ ĐAVO NASTAVLJAJU DAVNO ZAPOČETU POLEMIKU.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 POST FESTUM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 MI SMO ŠAMPIONI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

PLATFORMA ZA DALJE DJELOVANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 NAJOZBILJNIJE RAZMIŠLJAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

PJESME ZA LADICU (izbor). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 KUĆA BEZ TELEVIZORA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 NOKAUT ZA PAMĆENJE.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 BOKS-MEČ SE NASTAVLJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135

314

VIJESTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 SJEĆANJE NA VOJNIČKU SPAVAONICU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 ČOVJEK PJEVA POSLIJE RATA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 POETIKA BOMBARDOVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 SUSRET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 SLOBODNA MISAO U APSTINENCIJALNOJ KRIZI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 NEŠTO KAO ELEGIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 SMRT. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 BILJEŠKA O ALKOHOLU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 REPORTAŽA O GOSPOĐICI.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 PTICA IZ ELVIROVE LEKTIRE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

TURIST U NEVOLJI (Roman). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 DODACI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 EMIR ŠAKOVIĆ: NE KAMARAM KNJIGE (Intervju). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 AUTSAJDERSTVO KAO STAV (Ivan Lovrenović).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 BIOBIBLIOGRAFSKA BILJEŠKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311

315

Nakladnici

SYNOPSIS d.o.o., Zagreb Vlade Gotovca 4, Zagreb SYNOPSIS d.o.o., Sarajevo Maršala Tita 32, Sarajevo Za nakladnike

Ivan Pandžić Fadila Halvadžija Urednik

Ivan Lovrenović Oblikovanje i prijelom

Bruno Abramović © Emir Šaković i Synopsis d.o.o.

Nijedan dio ove knjige ne smije se umnožavati, fotokopirati, ni na bilo koji način reproducirati bez pismenog dopuštenja autora i nakladnika.

978-9958-01-050-7 (Sarajevo) 978-953-7968-66-3 (Zagreb) CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000974237.

Tisak

Grafomark d.o.o., Zagreb Tisak dovršen u listopadu 2017.