Dženana Kalaš | Psihologija sa radionicama i vježbama za lični razvoj

Dženana Kalaš PSIHOLOGIJA

SA RADIONICAMA I VJEŽBAMA ZA LIČNI RAZVOJ

izdavači

Synopsis d.o.o.

Vlade Gotovca 4, Zagreb

Synopsis d.o.o.

Maršala Tita 32, Sarajevo

za izdavače

Ivan Pandžić

Fadila Halvadžija

urednik

Saša Madacki recenzije

Jelena Brkić – Šmigoc

Anela Hasanagić

Ranka Katalinski

Elvira Jašarević

Dželila Čorbo lektura

Behija Vranić

Jasmina Bajramović korektura

Jasmina Bajramović grafičko oblikovanje okvirnih stranica

Ismar Žalica grafičko oblikovanje

Branko R. Ilić ilustracije u tekstu

Feđa Kulenović

Dženana Kalaš

PSIHOLOGIJA SA RADIONICAMA I VJEŽBAMA ZA LIČNI RAZVOJ

Zagreb − Sarajevo 2020.

Sadržaj Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Zahvale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 I. UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1. ŠTA JE PSIHOLOGIJA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2. RAZLIKE U ZANIMANJIMA: PSIHOLOG, PSIHIJATAR, PSIHOTERAPEUT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3. O PSIHOLOGIJI/ PSIHOLOGIJA KAO NAUKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4. RAZVOJ PSIHOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 5. GRANANJE I DISCIPLINE PSIHOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 6. METODE I TEHNIKE U PSIHOLOGIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 II. BIOLOŠKA PSIHOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 1. ČOVJEKOV PSIHIČKI ŽIVOT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2. FIZIOLOŠKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA ČOVJEKA. . . . . . . . . . . . 42 III. KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 1. KOGNITIVNI PSIHIČKI PROCESI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 2. OSJET (SENZACIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 3. PERCEPCIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 4. PREDODŽBE ILI PREDSTAVE ‒ SLIKE SJEĆANJA I MAŠTE. . . . . . . . 93 5. PAŽNJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 6. UČENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 7. PAMĆENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 8. MIŠLJENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 IV. EMOCIJE – OSJEĆANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 1. VRSTE I OSOBINE EMOCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 2. FUNKCIJA EMOCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 5

3. ŠTA JE EMOCIONALNA INTELIGENCIJA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 4. NEKI OD POREMEĆAJA EMOCIONALNOG ŽIVOTA ČOVJEKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 5. UPRAVLJANJE EMOCIONALNIM PONAŠANJEM: TEHNIKE . . . . . . 197 V. KONATIVNI PSIHIČKI PROCESI ‒ LJUDSKO PONAŠANJE . . . . . . . . 203 1. VOLJA ‒ KOGNITIVNI PROCES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 2. POTREBE ČOVJEKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 3. MOTIVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 4. KONFLIKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 5. FRUSTRACIJE I PRILAGOĐAVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 6. MEHANIZMI ODBRANE ILI NEREALISTIČNA PONAŠANJA . . . . . . 219 7. POREMEĆAJI VOLJE I NAGONA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 VI. PSIHOLOGIJA LIČNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 1. POJAM LIČNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233 2. TEORIJE LIČNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 3. SKLOP ČOVJEKOVE LIČNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 4. ZRELOST I ZDRAVLJE LIČNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 5. POREMEĆAJI U RAZVOJU LIČNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276 6. GRANIČNI SLUČAJEVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 281 VII. RAZVOJNA PSIHOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285 1. PREDMET IZUČAVANJA RAZVOJNE PSIHOLOGIJE . . . . . . . . . . . . . 286 2. OPĆE SPOZNAJE O DJETETU I DJEČIJEM RAZVOJU . . . . . . . . . . . . 286 3. RAZVOJNI PERIODI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 VIII. SOCIJALNA PSIHOLOGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 1. PREDMET PROUČAVANJA SOCIJALNE PSIHOLOGIJE . . . . . . . . . . . 307 2. PSIHOLOGIJA GRUPE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307 3. SOCIJALNI UTICAJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 4. STAVOVI, VRIJEDNOSNI SISTEMI I PREDRASUDE . . . . . . . . . . . . . . 312 5. POKORAVANJE AUTORITETU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 6. ATRIBUCIJSKA TEORIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 7. SOCIJALNE ULOGE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 6

IX. VJEŠTINE U FUNKCIJI ZDRAVOG RAZVOJA LIČNOSTI . . . . . . . . . 325 1. SOCIJALNE VJEŠTINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 2. EMPATIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 3. KOMUNIKACIJSKE VJEŠTINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 4. ASERTIVNA KOMUNIKACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 5. KOMUNIKACIJA I NOVE TEHNOLOGIJE, KOMUNIKACIJA PREKO DRUŠTVENIH MREŽA . . . . . . . . . . . . . . . . 340 6. STILOVI PONAŠANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 7. VJEŠTINA RAZVIJANJA SVJESNOSTI I SAMOSVJESNOSTI ‒ LIČNI RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 X. STRES I SUOČAVANJE SA STRESOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 1. ŠTA JE STRES. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 351 2. SUOČAVANJE I STRATEGIJE BORBE PROTIV STRESA. . . . . . . . . . . 354 LlTERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363

7

SADRŽAJ TEKSTOVA ZA PODRŠKU, VJEŽBANJE I STICANJE VJEŠTINA Prilog 1: Vježba: Projektivna tehnika ‒ test nedovršenih rečenica . . . . . . . . . . . . . 36 Prilog 2: Preporuka: Za mirno spavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Prilog 3: Članak: Paradoks plastičnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Prilog 4: Članak: Hodanje pomaže mozgu da ostane vitalan . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Prilog 5: Preporuka: Boravak na suncu podstiče lučenje serotonina, umanjuje anksioznost i depresiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Prilog 6: Članak: Gdje se u mozgu nalaze ljubav i požuda? . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Prilog 7: Vježba: Individualni opis ljubavi i požude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Prilog 8: Članak: Dvadeset zanimljivih činjenica o ljudskom mozgu . . . . . . . . . . 68 Prilog 9: Vježba: Prepoznaj svoje predodžbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Prilog 10: Preporuka: Potraži odgovor: Da li odluku donosiš ti ili mobitel? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Prilog 11: Vježba: Kad učiš... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Prilog 12: Vježba 1: za bolju koncentraciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Prilog 13: Vježba 2: za bolju koncentraciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Prilog 14: Radionica: Igranje uloga kao oblik iskustvenog učenja . . . . . . . . . . . . 115 Prilog 15: Radionica: Empatija ili kako je meni kao meni, a kako je meni kao majci/ocu, onom drugom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Prilog 16: Preporuka: Pamtio po planu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Prilog 17: Članak: Čitanje romana može izazvati stvarne i mjerljive promjene u mozgu koje mogu potrajati i do pet dana nakon čitanja . . . . . . . . . . . 128 Prilog 18: Članak: Kratkoročna i dugoročna memorija nastaju u isto vreme – nema zaboravljanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Prilog 19: Vježba: Kad se već mora učiti, pokušaj... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Prilog 20: Preporuka za čitanje: „Sve što treba da znam naučio sam još u vrtiću“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Prilog 21: Radionica: Oluja ideja ili pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Prilog 22: Izvod iz članka: Kritičko mišljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Prilog 23: Preporuka za članak: Karl Popper: Znanost, pseudo-znanost i falsifikacionizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Prilog 24: Preporuka za razmišljanje: Tri Sokratova sita. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Prilog 25: Preporuka: Razvijaj emocionalnu inteligenciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Prilog 26: Članak: Traumatski događaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 Prilog 27: Preporuka za upravljanje emocionalnim ponašanjem: Preusmjeravanje aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 8

Prilog 28: Vježba: Facijalna ekspresija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Prilog 29: Preporuka: Upravljaj svojim emocionalnim ponašanjem . . . . . . . . . . . 200 Prilog 30: Radionica: Emocije, rad malih grupa ‒ igranje uloga . . . . . . . . . . . . . . 201 Prilog 31: Vježba: Potreba ili samo želja? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Prilog 32: Vježba: Analiza konflikta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Prilog 33: Radionica: „Biti u tuđoj koži“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Prilog 34: Radionica ‒ vježba: Mapiranje pojma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 Prilog 35: Radionica: Frustracije: rad u parovima ‒ igranje zamjene uloga . . . . . 229 Prilog 36: Preporuka: Zagrljaji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 Prilog 37: Članak: O ljudskom ponašanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 Prilog 38: Preporuka: Da li znaš čemu služi ogledalo? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235 Prilog 39: Članak: Tipologija ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 Prilog 40: Vježba: Kod tebe mi se dopada... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 Prilog 41: Članak: U kojem vremenu živimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 Prilog 42: Članak: Poremećaji ličnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Prilog 43: Članak: Kad ti je u mozgu partija tenisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 Prilog 44: Istraživanje: Prisustvovanje koncertima produžava život za devet godina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 Prilog 45: Radionica: Provjeravaj ispravnost svojih stavova . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Prilog 46: Preporuke: Prihvati ljude i situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Prilog 47: Članak: „Poslušnost autoritetu“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 Prilog 48: Radionica: Socijalne uloge ‒ bogatstvo identiteta. . . . . . . . . . . . . . . . . 324 Prilog 49: Preporuka: Može i drugačije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331 Prilog 50: Preporuke za djelotvornu komunikaciju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 Prilog 51: Radionica: Distorzije u komunikaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 Prilog 52: Članak: Ispravno? Neispravno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 Prilog 53: Članak: Društvene mreže. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 Prilog 54: Vježba: Reagirati ili birati svoj način ponašanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 Prilog 55: Radionica: Primjena asertivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 Prilog 56: Preporuka: Šareni „paket“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 347 Prilog 57: Vježba: Održavanje svjesnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 Prilog 58: Vježba ‒ radionica: Šta je za vas stres? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 357 Prilog 59: Psihološki aikido . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 Prilog 60: Nemoj biti pas koji sebi grize rep . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360

9

Predgovor Knjiga koja je pred vama je prvobitno zamišljena kao udžbenik za srednje škole, no nakon razgovora sa kolegama, odlučila sam da koncipiram knjigu koja može biti podrška širem krugu čitalaca – srednjoškolcima, studentima, praktičarima, kolegama i kolegicama, kao i onima koji žele steći uvid u nauku koja se izuzetno brzo razvija, a podržava razvoj svake osobe.

Osnov za ovu knjigu je udžbenik koji sam napisala u koautorstvu sa kolegicom Mirjanom Mavrak prije dvadeset godina, a kada jednom napišete udžbenik, preuzimate moralnu odgovornost za njega do kraja života. Ova knjiga, koja se može koristiti i kao udžbenik, rezultat je moje odgovornosti prema čitaocima – a nastala je jer se psihologija brzo razvija, pa je trebalo ažurirati naučna i iskustvena dostignuća i ispraviti zastarjele podatke iz prethodnih izdanja.

Od tada su prošle dvije decenije, u psihologiji se mnogo toga promijenilo, istražilo i potvrdilo u naučnom i iskustvenom smislu. Radeći na ovoj knjizi, suočila sam se sa dva izazova: prvi je bio kako jednu nauku koja se razvija svakim satom, danom, mjesecom, godinom, predstaviti u deset osnovnih poglavlja, a pri tome sačuvati suštinu, relevantnost i ono možda najbitnije – zanimljivost generacijama koje dolaze. Drugi izazov je bio kako napisati knjigu koja je uvod u jednu nauku i njene discipline na jednostavniji, razumljiviji način koji ima za cilj potaknuti istraživački duh kod čitateljki i čitalaca.

Kako koristiti knjigu Ova knjiga se može koristiti u srednjim školama, fakultetima i kao priručnik za lični razvoj. U sve programske sadržaje inkorporirano je 60 priloga u Sadržaju tekstova za podršku, vježbanje i sticanje vještina: radionice, vježbe, članci različitih autora, novija istraživanja, poruke i izreke koji ih prate.

Iza lekcija se nalaze mali rječnici stručnih izraza, koji ne obuhvaćaju sve riječi iz tekstova, sa ciljem da se pokaže koliko je važno istraživati etimologiju i značenje nepoznatih riječi.

11

Zahvale Mojim učenicima/učenicama, studentima/studenticama i kolegama/ko­ legicama, i svima koji su koristili ranija izdanja udžbenika te davali svoje komentare, pohvale i kritike ‒ oni su učinili ovaj tekst boljim.

Mojim klijentima s kojima sam radila i radim kao psihoterapeut i trener u oblasti razvoja ljudskih potencijala ‒ mnogo sam učila iz njihovih iskustava te sam tako napravila savremenije i dinamičnije poveznice između teorije, nastave i primijenjene psihologije.

Pisanje knjige nije lagan poduhvat – njega nije moguće uraditi bez potpore bliskih ljudi koji vas okružuju. Najveća zahvala za ovaj poduhvat ide mom suprugu Darku koji je najviše zaslužan za pojavu izdanja koje je pred vama. Darko je, idejama za unapređenje, „čiš­ćenjem“ teksta i beskrajnim strpljenjem, bio stalna potpora i podrška u dugotrajnom procesu rada na ovom izdanju. Podnio je teret beskrajnih izmjena i dopuna rukopisa, i mojih autorskih stanja. Najavio je da će napisati svoju knjigu Kako živjeti sa autorom, a već je vrbovao mog urednika.

Navodno je već kupio blok za skice.

Mojoj djeci Dževadu, Luni, Ejli, Zoisu, brilijantnoj unuci Ester koja je dokaz da joj formalno obrazovanje nije i neće ograničavati maštu, kreativnost i istraživačke potrebe, unuku Rubenu koji nas uči čudesno drugačijem uvidu u životne spoznaje. hvala na postojanju, strpljenju, bodre­nju i poticajnim razgovorima. Hvala i mom unuku Aaronu, koji mi je svojim dolaskom u naše živote učinio veliku radost i „natjerao“ me na pauzu u pisanju omogućivši mi otklon i inkubaciju ideja. Oni su moje najveće bogatstvo i stalna inspiracija.

Mojoj sestri Almi za podršku i bodrenje.

Mom dragom prijatelju Admiru Glamočaku koji je svojim interven­ cijama u tekstu, iščitavanjem, pitanjima, sugestijama i ličnim doprinosom u tekstu, učinio da on bude precizniji i zanimljiviji. Zajednički rad glumca i psihologa je izuzetno poticajan i otvara poseban kreativni prostor.

12

Dragoj prijateljici Ranki Katalinski hvala na bezrezervnoj podršci i kritičkom osvrtu.Višedecenijsko druženje i zajednički rad su uticali na ishod ovog poduhvata, a Rankina pedantnost i smisao za detalje su mom kreativnom neredu dali strukturu.

Elviri Jašarbašić i Dželili Mulić-Čorbo na iznimno korisnim stručnim komentarima za korekcije u tekstu i za recenzije. Podrška kolegica iz struke je važna potvrda držanja pravog smjera na ovom zanimljivom putovanju.

Jeleni Brkić-Šmigoc na konstruktivnoj kritici i velikoj pomoći u struktuiranju sadržaja i Aneli Hasanagić, na svesrdnoj podršci i komentarima. Doprinos univerzitetskih nastavnica je od iznimnog značaja kada radite na knjizi koja pretendira da bude od pomoći širokom čitalačkom krugu.

Feđi Kulenoviću hvala za ideje i ilustracije. Uživala sam u razgovoru o putovanjima, pričama o mjestima koje treba posjetiti, mapiranju novih destinacija – a sve uz mapiranje nervnog sistema…

Ismaru Žalici za posvećenost u radu na inspirativnoj naslovnici koja me oduševila i dodatno motivirala. Veliki je poticaj kada autor grafičkog rješenja naslovnice ne kreira rješenje nego pitanje, što je cilj ove knjige. Željela bih se zahvaliti i mom uredniku Saši Madackom koji je prošao sa mnom sve faze u obradi rukopisa. Njegova predanost i intenzivna podrška u procesu je trajala duže od 20 mjeseci (njemu se činilo kao 40, čak sam čula da to i tvrdi) i bez njega ova knjiga naprosto ne bi postojala. Iako smo sarađivali na više izdavačkih projekata, ovaj je bio najuzbudljiviji, možda čak i najturbulentniji, a znam da i on zna da je bio najzabavniji.

Hvala mojim prijateljima i prijateljicama s Akademije scenskih umjetnosti Univerziteta u Sarajevu, koji su relaksirajućom podrškom bili uz mene.

I na kraju, hvala svim autorima i autoricama tekstova čije sam primjere, članke, istraživanja i opservacije koristila da bih ovu građu obogatila i približila čitaocima/čitateljicama.

Dženana Kalaš 13

I. UVOD 1. ŠTA JE PSIHOLOGIJA? Psihologija je i nauka, i mudrost, i umjetnost ‒ težnja za razumijevanjem sebe i drugih, umijeće življenja.

Psihologija je i prirodna i društvena nauka koja se bavi proučava­ njem psihičkih procesa i ponašanja pojedinaca. Istražuje kako ljudi doživljavaju svijet oko sebe i kako se u njemu ponašaju.

Cilj psihologije nije samo da razvrstava i opisuje, ispituje i provjerava, nego prvenstveno da razumije. To je istovremeno nauka, umjetnost i podrška za funkcionalni razvoj čovjeka u svim njegovim potencijalima. Znanja i vještine koje nam nude sadržaji psihologije povećavaju našu moć shvaćanja i djelovanja, umjetnost koja nam pomaže da budemo funkcionalno biće u skladu sa svojim potrebama i potencijalima.

Psihologija (grčki psiha = duh, duša, život, um, dah i logos = govor, riječ, promišljanje, rasuđivanje) je nauka koja proučava psihičke pojave kod ljudi na osnovu njihovog ponašanja i neposrednog iskustva, nauka koja se bavi psihičkim procesima koji su vidljivi kroz ponašanje.

Psihologija kao nauka ima glavni cilj da sistematskim empirijskim istraživanjima stiče, istražuje, otkriva i provjerava znanja o uzrocima i načinima ponašanja ljudi, načina kako ljudi doživljavaju svijet u kojem žive. Zadatak psihologije je saznavanje i ovladavanje psihičkom stvarnoš­ću na osnovu proučavanja činjenica i zakonitosti psihičkog života. Teorijski zadatak je da opiše, objasni, predvidi i mijenja spoznaje o psihičkom životu i ponašanju ljudi, a praktični zadatak je da na osnovu teorijskih saznanja pomogne osobi da riješi svoje lične i društvene probleme i unaprijedi i poboljša djelatnost ljudi u mnogim oblastima društvenog života.

15

Sadržaji dati u ovoj knjizi mogu odgovoriti na pitanja: 1. Kako funkcionira naš organizam u psihičkom životu?

2. Kako opažamo, mislimo, učimo, pamtimo, osjećamo?

3. Zašto zaboravljamo?

5. Koje su čovjekove psihološke potrebe, šta nas motivira?

6. Kako upoznati i razumjeti sebe?

7. Kako razumjeti ljude oko sebe?

8. Koji uzroci navode ljude da biraju određena ponašanja?

9. Kako sebi pomoći i kako sebi ne odmoći?

10. Kako davati i tražiti podršku za sebe i za druge?

11. Kako biti uključen i uključivati druge?

12. Kako donositi odluke i upravljati procesima promjena?

13. Kako efikasno (bez prigovaranja i procijenjivanja) uticati na sebe i na druge, sa ciljem podizanja kvaliteta života?

14. Kako koristiti nova znanja i vještine ‒ unaprijediti interpersonal­ nu komunikaciju, kako biti empatčna osoba i kako stvarati i održavati dobre odnose sa drugima?

15. Kako njegovati humanost i doprinijeti humanizaciji odnosa među ljudima?

Ne dopusti da te školovanje spriječi u tvom obrazovanju.

Mark Twain Psihologija kao nauka po svom predmetu i metodama koje koristi, razlikuje se od laičke psihologije kojom se ljudi oduvijek i svakodnevno bave. Psihologija je bliska i zanimljiva ljudima, ljudi razmišljaju o svojim, kao i o iskustvima drugih, o osjećanjima, razmišljanjima, postupcima. U svakodnevnom susretanju sa različitim ljudima i situacijama, čovjek misli da dobro poznaje ljude, njihove osjećaje, njihov način mišljenja i nekada razumije zašto se ponašaju na određeni način. Nekada to bude tačno, prepoznato iz sličnih iskusatva.

Takvo laičko tumačenje psihičkih procesa i ponašanja nekada može biti primijenjeno na neku konkretnu situaciju, ali nema 16

uporište u zakonitostima nauke niti može pružiti mogućnosti za predviđanje ponašanja. Takva opažanja razlikuju se u procjenama jedne te iste osobe ili situacije. Ovakav pristup je naučno neute­meljen, nesistematski, subjektivan i nekontroliran, jer mu nedostaje objektivna, struktuirana empirijska podrška, a objašnjenja mogu biti i tačna i netačna.

2. RAZLIKE U ZANIMANJIMA: PSIHOLOG, PSIHIJATAR, PSIHOTERAPEUT (psihologinja, psihijatrica, psihoterapeutkinja) Bitna i temeljna razlika prvenstveno je u obrazovanju, zatim u tretmanu i primjeni vrsta, metoda i tehnika koje su različite.

Pristup klijentima/klijenticama je zasnovan na naučnoj osnovi u sve tri navedene oblasti.

Sva tri zanimanja zahtijevaju stalno, kontinuirano stručno usavršavanje koje je u kombinaciji sa stručnim i životnim iskustvom. U svom radu obavezno se konsultiraju sa iskusnijim kolegama/kolegicama ‒ takav oblik saradnje zove se supervizija.

Psiholozi su stručnjaci koji su završili studije psihologije dok su psi­ hijatri stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije.

Psihijatri su ljekari koji propisuju lijekove, uspostavljaju medicinske dijagnoze, liječe osobe koje pate od različitih vrsta psihičkih tegoba.

Psihijatrijski pristup liječenju se bazira na medicinskom modelu: osoba dolazi sa odgovarajućom uputnicom u određenu ustanovu, psihijatar obavlja intervju sa osobom u namjeri da prikupi medicinske i opće podatke (anamneza) koji mu služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze (određivanje vrste poremećaja) na osnovu kojih dalje propisuje određenu vrstu farmakoterapije (lijekovi) i donosi odluke o vrsti liječenja.

Psiholozi nisu ljekari, njihov pristup tretmanu ljudi sa psihičkim tegobama nije medicinski. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u 17

medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova. U svom radu psiholozi ne propisuju lijekove. Psiholozi imaju značajnu ulogu u donošenju dijagnoze, pogotovo diferencijalne dijagnoze, isključivo se bave provođenjem psiholoških tretmana što uključuje razgovor, intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savjetovanje i primjenu različitih psiholoških tehnika.

Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, a u nekim evropskim zemljama i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr.: pedagozi, andragozi, defektolozi itd.) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za određenu vrstu psihoterapije. Nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti, to su samo oni koji su završili određene edukacije.

Psihoterapija predstavlja razgovor, dogovor o saradnji kroz terapijski ugovor između klijenta/klijentice i psihoterapeuta/kinje, podr­šku i uputu za primjenu određenih psihoterapijskih alata. Osnovni cilj psihoterapije je naučiti klijente/tice da sami sebi pomognu, da otkriju nefunkcionalne oblike ponašanja, da savladaju otpore prema nužnim promjenama, u situacijama kada imaju neke psihičke zastoje, koji prolaze kroz neku životnu krizu, imaju različite vrste emocionalnih ili komunikacijskih poteškoća ili samo žele da unaprijede svoje mentalno zdravlje i li­ čni rast i razvoj, saznaju nešto više o sebi sa ciljem poboljšanja kvaliteta svog života.

3. O PSIHOLOGIJI/ PSIHOLOGIJA KAO NAUKA Različite nauke proučavaju objektivnu stvarnost. Psihologija kao nauka proučava kakvi doživljaji te stvarnosti postoje, kako se javljaju, koliko traju, šta im je osnova i kako se manifestiraju. Ona proučava psihičku stvarnost, odnosno psihičke procese i osobine, kao i uzroke i posljedice tih procesa i osobina.

Psihologija do svojih spoznaja dolazi pažljivim prikupljanjem i provjeravanjem podataka, za razliku od laičkog shvaćanja da je moguće izvođenje zaključaka o psihičkim pojavama na osnovu posmatranja jednog slučaja.

18

Psihički procesi mogu biti: - - - -

spoznajni (kognitivni): opažanje, percepcija, učenje, pamćenje, mišljenje, kreativnost, emocionalni (afektivni): emocije ili osjećanja (strah, gnjev, radost, žalost, ljubav, mržnja), motivacijski (konativni): motivi, potrebe, želje, interesi, vrijednosti i ponašajni: objektivno vidljive reakcije ‒ možemo ih opažati i mjeriti (aktivnosti, ponašanja, reagiranja, verbalna i neverbalna: izrazi lica, pokreti, gestovi, držanje tijela).

Psihički procesi i ponašanje su povezani i utiču jedni na druge.

Psihičke osobine su relativno trajne osobine pojedinca. To su navike, potrebe, sposobnosti, temperament, karakterne i ostale osobine ličnosti.

Slika 1: Psihički život

Psihologiju možemo posmatrati sa više različitih naučnih i iskustvenih aspekata: -

To je izučavanje psihičkog života ljudi na osnovu naučnog proučavanja objektivnog ponašanja i neposrednog iskustva (biheviorizam).

19

- -

To je umjetnost koju svaki čovjek, na različitim razinama svog razvoja i saznanja, i sa različitim uspjehom, primijenjuje u svom svakodnevnom životu, a da toga nije ni svjestan.

To je sposobnost razumijevanja i prihvaćanja sebe i drugih, razumijevanje svojih postupaka, izbora, odluka, otpora ili potreba za promjenom.

4. RAZVOJ PSIHOLOGIJE Do 18. stoljeća psihologija je imala različite razvojne faze. U antičkom dobu, u Aristotelovo vrijeme, bila je u sastavu filozofije. To je filozofska ili introspektivna psihologija, kojom su se bavili filozofi i pisci na bazi metafizičkih spekulacija tako što su analizirali svoja psihička stanja, te svoje subjektivnosti činili mjerom za sve. Nedostaci ovakvog pristupa su se pokazali u nemogućnosti praktične primjene ove nauke. Značajni mislioci antičkog doba povezani s razvojem psihologije: • • •

Hipokrat (460-377 p.n.e.), „otac medicine“ je u izučavanju anatomije i fiziologije koristio metode seciranja i promatranja; smatrao je da je sjedište uma u mozgu.

Platon (428-348 p.n.e.) ‒ njegov je aspekt vezan uz racionalizam, naglašavanje značajnosti teoretiziranja koje ne mora biti temeljeno na empirijskim promatranjima.

Aristotel (oko 384-322 p.n.e.) ‒ Peri Psyches knjiga o psihologiji: ljudsko je ponašanje podvrgnuto pravilima i zakonima; naglašava značajnost empirijskog. Proučavao je osjete i percepciju, mišljenje, inteligenciju, pamćenje, motivaciju, emocije i ličnost. Tvrdio je da ideje potječu iz iskustva (empirizam) i postavio zakone asocijacija: po sličnosti, po kontrastu i po vremenskom i prostornom dodiru.

Engleski naučnik, empirist Francis Bacon (Bekon) je u 18. stoljeću psihologiji omogućio empirijski pristup, što znači da se o psihičkim pojavama, procesima i osobinama zaključivalo na osnovu činjenica i iskustava provjerenih naučnim metodama.

U 19. i 20. stoljeću pojavom eksperimentalne metode ubrzao se raz­voj psihologije. Njezino se formalno osamostaljenje veže uz prvi 20