Srpski krajevi br 13

БРОЈ 13, ЦЕНА 99 динара

Dr Radovan Pilipovi}

BOSANSKA KRAJINA U DRUGOM SVETSKOM RATU ZU „Mawa~a” i Savez Kraji{nika

PUNOQETSTVO ZAVI^AJNOG ZBORA Dr Milan Mici}

STEVAN SRDI] Dijaspora INFO

PROJEKAT REGISTRACIJE NEKRETNINA U BIH

MANASTIR RMAW

Адреса: Змај Огњена Вука 2, Нови Сад Телефони: 021 300 37 15; 064 332 46 27; 065 4000 501 E-mail: savezkrajisnika@gmail.com

Клисански пут 167, Нови Сад, тел. 021-2419-400, 021-2320-399 www.tgkomerc-98.co.rs

тел. 069-776-567

suzana_dikic@hotmail.com

Likovna kolonija

PUTEVIMA PREDAKA

www.srpskikrajevi.rs

САДРЖАЈ Босанска крајина у другом светском рату

4-7

Пунољетство завичајног збора

8-9

Србијом

10-12

ИМПРЕСУМ ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Славиша Рујевић

Новине Сербске

13

УРЕДНИК Ранка Срдић Милић

Чувајмо српски језик јер он чува нас

14

РЕДАКЦИЈА Младен Булут, Радован Пилиповић, Др Милан Мицић, Др Драго Његован, Марко Ковачевић, Срђан Секулић, Сузана Дикић, Саша Јовановић, Клаудија Недељков, Драгомир Граховац, Велемир Елез, Ана Милојковић, Дејан Кудрић

Изложба радова на фестивалу цртежа и музике

15

Просвјета у Бечу о Тесли

16

Ловачка забава и такмиченје вина у Чикагу

17

"SERB FEST"

18

„Српски екран”

19

Стеван Срдић 20-23 5. „Трг Ћирилице”

24

Летња школа српског језика

Допринос обогаћивању библиотека

24 25

Попис проглашених катастарских опћина

26-33

Канцеларије за правну помоћ

25-26

ИЗДАВАЧ Удружење грађана Српски Крајеви Председник: Славиша Рујевић Секретар: Дејана Крњаја ДИЗАЈН Славиша Рујевић, Никола Скенџић ПРЕЛОМ Никола Скенџић ШТАМПА Штампарија „ONDREJ PRINT-HD“ Штампарија ГРАФОПРОДУКТ, Нови Сад

КОНТАКТ: е-mail: srpskikrajevi@gmail.com Тел. 021-300 3715 Моб. 065-4000-501 Адреса: Удружење Српски Крајеви Часопис „Српски Крајеви“ Змај Огњена Вука 2 Нови Сад, 21000 Facebook : СРПСКИ КРАЈЕВИ

www.srpskikrajevi.rs Часопис „Српски Крајеви“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Часопис „Српски Крајеви“ је подржаo Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 908(=163.41) СРПСКИ крајеви / главни и одговорни уредник Славиша Рујевић. - 2007, 1- . Нови Сад : Удружење „Српски крајеви“, 2007-. - Илустр. ; 30 cm Тромесечно.

ISSN 1820-5623 COBISS.SR-ID 225480967

^uvariТРАДИЦИЈЕ

BOSANSKA KRAJINA U DRUGOM SVETSKOM RATU Босанска Краjина jе област коjа се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на jугу.

Д

анас две епархиjе Српске православне цркве покриваjу ову териториjу, а то су Епархиjа бањалучка и Епархиjа бихаћкопетровачка. По попису из 1931. године, 13 срезова ове области имало jе апсолутну српску већину (гламочки, петровачи, крупски, кључки, мркоњићки, сански, босанско-новски, босанскодубички, босанскоградишки, приjедорски, бањалучки, котор-варошки и прњаворски), а само jе jедан срез имао муслиманску већину. То jе био бихаћки. Уочи Другог светског рата, овде jе живело близу 400.000 православних душа. БОСАНСКА КРАЈИНА У НДХ Након априлског слома 1941. године, ова териториjа, као и друге области са српском националном већином, вољом сила Осовине препуштене су власти сателитске Независне Државе Хрватске. Усташки стожер за Босанску Краjину, др Виктор Гутић, на митинзима jе краjем маjа 1941. године образлагао

4

план нове државе да се из поменуте области истреби српски народ. Усташка jавна гласила отворено преносе планове будућег етничког чишћења Срба: „Без сумње подузет ће се наjстроже и наjенергичниjе мjере, коjе се уопће могу и даду извести. Оно што сам до сада подузео тек jе ситница, jе-дна таква ма-ленкост, коjа се може само микроскопски видjети, па онда може-мо помислити што jош чека не-приjатеље НДХ у нашоj питомоj Босанскоj Кра-jини. У том погледу имам одриjешене руке. Хоћу да служим божиjоj и народноj вољи. Они

Srpski Krajevi br.13

непожељни елементи бит ће у нашоj Краjини у наjкраћем року искориjењени, тако да ће им се затрти сваки траг, а jедино што ће остати бит ће зло сjећање на њих“. (Триумфалан пут стожерника дра Виктора Гутића у Сански Мост, „Хрватска Краjина“ 30. В 1941, Виктор Новак, Магнум Цримен – пола виjека клерикализма у Хрватскоj, Загреб 1948, стр. 609). Под микроскопским напретком Виктор Гутић мислио jе на масакре и затирање српских села Маjдана, Чапља, Камен Града и Киjева. Са патолошком мржњом, ова „звиjер у

^uvariТРАДИЦИЈЕ

сподоби човjека“, како га карактерише Виктор Новак, прети Србима на усташком збору у Бања Луци: „Пуцат ће кичма. Поручите то нашим неприjатељима. Поручите им, пуцат ће кичма… Настат ће чишћење… Нема милосрђа… Поглавник и хрватски министри jедва чекаjу да дођу у очишћену Бања Луку, а то ће бити брзо, брзо ћемо и ми радити. Ја ћу бити овдjе гвоздена метла… и jа кажем, нека ми ниjедан не долази молити за наше душмане“. (Исто) Поглавников сан jе био да српска „на Краjини хвала“, славна Бања Лука, буде главни град Независне Државе Хрватске. По сулудоj и историjски неутемељеноj усташкоj адми-нистративноj подели, териториjу Босанске Краjине су покривале следеће велике жупе: КрбаваПсат, Сана-Лука, ЛашваПлива, краjишку Посавину захватала jе фантомска велика жупа Ливац-Запоље, док су Дрвар и Грахово доспели под администрациjу жупе Брибир са седиштем у Шибенику. Усташки идеолог

и геополитички теоретичар Младен Лорковић био jе свестан jе да jе териториjа Босанске Краjине природни српски бедем и брана етнички чистоj хрватскоj усташкоj држави. УСТАШКА ПОЛИТИКА ПРЕМА БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ Усташке власти су изнето у политичким говорима спроводиле у пракси. Отпочео jе велики погром српског становништва. Физичко затирање српства региструjу немачки и италиjански извори. Овде се ради о провереним подацима обавештаjних одељења воjних формациjа хрватских савезника. Тако се знало за злочине код Бања Луке. О усташком крвавом бестиjању у бањалучким селима Шарговац, Мотике и Дракулићи почетком фебруара 1942. године сведочи извештаj генерала Едмонда Глеза фон Хорстенауа посланику Немачког Раjха у Загребу, у коме, између осталог, пише и следеће: „Како се jош jавља,

о дану уочи масакра, одржан jе састанак у манастиру Петрићевац код Бања Луке, на коjем су учествовали др Виктор Гутић, бивши велики жупан, др Стилиновић, председник суда у Бања Луци, више католичких свештеника, међу коjима и извесни свештеник Филиповић, коjи jе потом присуствовао и самом клању“ (Васа Казимировић, НДХ у светлу немачких докумената и дневника Глеза фон Хорстенау 1941-1944, Београд 1987, стр. 122). Фратар Мирослав Филиповић-Маjсторовић jе 29. jуна 1945. године, пред Комисиjом за утврђивање ратних злочина, о свом стажу воjног свештеника изjавио: „Истина jе, пошто ми jе предочен исказ Вjекослава Серваци у колико се односи на покољ у околним селима Бања Луке, да сам jа био душобрижник Друге Поглавникове тjелесне боjне. Ја сам као такав jедне ноћи са боjном II П. Т. Б. пошао у акциjу, и то наводно само ради претреса локалних православних села, коjи

Srpski Krajevi br.13

5

^uvariТРАДИЦИЈЕ су били сумњиви због четништва. Истичем да сам у том краjу jа био капелан и приjе НДХ. Ја сам видио, како су усташки воjници враћали се с покоља крвави, послиjе се jе причало, да jе том приликом побиjено 2000 људи“ (Земаљска комисиjа Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, Злочини у логору Јасеновац, Загреб 1946, стр. 67) Може се направити паралела са покољима Срба у поменутим бањалучким селима и страдању Срба у околини Чапљине (места: Пребиловци, Клепци, Тасовчић…). Жртве су страховито мучене, убиjане хладним оружjем, убиjана су и деца у школским клупама испред избезумљених учитељица. У оба случаjа католички фратри мотивишу верске прогоне и благосиљаjу усташка злодела. Бањалучки бискуп Јозо Гарић користио jе усташку страховладу jер су Срби, под претњом губитка живота, приморавани да прелазе у римокатоличанство. Он и херцеговачки бискуп Алоjзиjе Мишић су били мање експонирани, али као духовници нису учинили ништа у одбрану невиних људских живота, напротив користили су политичку ситуациjу и терор над српским народом за своj прозелитски рад. НЕМАЧКИ ИЗВОРИ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА Капетан Артур Хефнер у своме извештаjу генералу Глезу фон Хорстенауу од од 14. jуна 1941. године означава Виктора Гутића и његовог брата Блажа „наjопскурниjим личностима Босанске Краjине“ (Васа

6

Казимировић, наведено дело, стр. 112). Оваj фолксдоjчер jе био добро упознат са умешаношћу поглавниковог стожера у крваве прогоне и злочине чињене према Србима, па у извештаjу од 7. августа 1941. пише: „… уопште се не ради о борбама Срба против хрватске државе, нити су пак они неки четници или комунисти, већ jедноставно прогоњени људи коjи, дотерани до очаjања, радиjе желе да умру са оружjем у руци, макар оно било само комад дрвета или камен, што jе током борби око Крупе уистину био чест случаj, него да се даjу из ноћи у ноћ клати као стока, или пак да од глади пресвисну у шумама. Срби коjи су покушали да продру према Крупи и коjи су заузели борбени положаj пред Бихаћем, имали су сасвим мало ватреног оружjа. Они су се служили бомбама направљеним на примитиван начин од заплењеног експлозива у руднику боксита на друму Крупа-Петровац. Већина их jе, међутим, била наоружана само прмтивним оружjем за борбу изблиза…“ (Исто, стр.

112-113). Спонтани српски устанак изазвао jе jош веће репресалиjе над недужним и беспомоћним цивилима, па

Srpski Krajevi br.13

добро обавештени капетан Хефнер извештава: „Жене и децу Срба из Крупе усташе су истерали из њихових кућа и сатерали у jедан логор и сигурно jе да ће их задесити иста судбина ако се не деси неко чудо, jер ни у местима око Крупе ниjе поштеђен ни jедан српски живот. Усташе су на бестиjалан начин убиjали чак и одоjчад“ (Исто, стр. 113). Ратни губици Крупе били су велики, а суседно архиjереjско намесништво босанско-дубичко jе, од 32.687 душа (по евиденциjи из 1940. године) дочекало 1945. годину више него преполовљено, са 13.286 људи! Ево како данас пишу хрватски историчари римокатоличке провениjенциjе: „… комунисти су одредили и наметнули циjеломе народу да дан 27. српња сваке године слави као Дан устанка народа и народности Хрватске (и Босне и Херцеговине). Дакле, Хрвати мораjу славити дан „свога устанка“, а то jе заправо био дан када су Срби устали и почели рушити Хрватску Државу“ (Миле Боговић, Хрватин Габриjел Јуришић, Хрватски мученици за вjеру и дом, Сплит-Госпић 2005, стр.

143). По фратру Габриjелу Хрватину Јуришићу, Срби

^uvariТРАДИЦИЈЕ су зликовци коjи су устали на правни поредак, као да jе НДХ поштовала сва њихова, што би се данас рекло, људска права, а истина jе да jе та „независна“ хрватска држава била кланица за Србе. Оваква идентификациjа са усташком прошлошћу од стране данашњих хрватских духовника показуjе да jе србофобиjа у хрватскоj историjи поjава дугог траjања, и да позива на jедно научно обjашњење не само историчаре, него и антропологе, културологе, а изгледа и психологе. У НДХ jе уморено око 170 свештенослужитеља Српске пра-вославне цркве до краjа 1941. године. У горе цитираноj хрватскоj публикациjи ламентира се над „мученичком“ смрћу жупника немачког порекла Валдемара Ма-ксимилиjана Нестора (Њалдемар Маxимилиан Нестор) кога су устаници убили и наводно ба-цили у jаму Го-лубњача код Дрвара. „Српски по-буњеници“ су, ово треба нарочито на-гласити, знали да jе велечасни заклињао усташе, да jе распиривао међуверску мржњу и да jе блиско стаjао са архикољачем Виктором

Гутићем. У овом контексту реч jе о осветничком српском гневу. А ау-тор књиге Хрватски мученици за вjеру и дом, фра Габриjел Јуришић, шири неистине о Голубњачи, сабласноj jамигробници у коjу су побацани зверски поубиjани и од усташа измрцварени српски новомученици! Досад помињани капетан Хефнер извештава 7. августа 1941. године: „Ове назови усташе тероришу целокупно становништво, пља-чкаjу, отимаjу и примораваjу Србе да им предаjу новац и животне намирнице. Ко не преда колико се од њега тражи, таj бива малтретиран и као четник предат летећим колонама коjе такве несрећнике камионом пребацуjу до брда Рисовац на друму Босанска КрупаБосански Петровац, тамо муче, убиjаjу и бацаjу у jаму дубоку неких 20 метара. У њоj треба да се налази већ 200 лешева…“ (Васа Казимировић, наведено дело, стр. 113). ПСИХОЛОШКА ОСНОВА МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА Прва самостална хрватска држава после 1102. године била jе Независна држава

Хрватска, проглашена 10. априла 1941. године, jош пре капитулациjе Краљевине Југославиjе. Њен званични назив jе плеонастичан, за државу се подразумева да jе независна, али ова jе то нарочито истицала. У овоме се очитуjе хрватска државнотворна немоћ и политички комплекс од Срба, што jе добро на терену уочио немачки капетан Артур Хефнер, говорећи о рушењу православне цркве у Спасовини код Дрвара, да су покољи и зверства над Србима „храњени jаким комплексом инфериорности усташких вођа и њихових верника према броjниjим и у погледу животне снаге надмоћниjим Србима“. (Хефнеров извештаj Глезу фон Хорстенауу од 15. jуна 1941. године, наведено дело, стр. 115). Један други Немац, дипломата из Другог светског рата, Херман Ноjбахер, жалио jе због политике Раjха према храброj и честитоj српскоj нациjи коjа jе, према његовим речима, у свим епохама балканске историjе имала важну и велику историjску мисиjу. Др Радован Пилиповић

Srpski Krajevi br.13

7

^uvariТРАДИЦИЈЕ ЗУ „МАЊАЧА“ И САВЕЗ КРАЈИШНИКА

PUNOQETSTVO ZAVI^AJNOG ZBORA

На Селишту, у Буковцу код Новог Сада, је одржан 18. завичајни збор с циљем да се очувају идентитет, култура, традиција и обичаји Срба из Крајине.

М

анифестацији, коју организују Завичајно удружење "Мањача" и Савез крајишких удружења,

8

присуствовали су министар одбране Александар Вулин, представници Покрајинске владе, Републике Српске и други. Највећа манифестација из културе и традиције крајишких Срба окупила је велики број прогнаних и расељених, али

Srpski Krajevi br.13

и оних жељних обичаја из родног краја. Вулин је том приликом истакао да је реч о манифестацији која је врло важна и која ће сигурно наставити да постоји, не зато што то неко жели или наређује, већ зато што је то природна потреба свих

^uvariТРАДИЦИЈЕ

оних који су дошли из неких других крајева у Војводину, да сачувају оно што их је учинило вредним памћења и вредним понављања. "Војводина је богатија зато што су у њу дошли Срби са других простора, баш као што су и они постали бољи тиме што су упили ову равницу. Не смемо дозволити да нас било

ко дели. Овде нико никога не сме да пита када је дошао и одакле је дошао, рекао је министар одбране додавши да ова земља припада свима", рекао је он. Директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Аутономне покрајине Војводине Душко

Ћутило, истакао је да је и ове године покрајинска влада финансијски подржала Завичајни збор у Буковцу, догађај који показује на који начин Срби из Крајине на овим просторима негују своју културу, обичаје и традицију. Ранка Срдић Милић, председница Савеза крајишких удружења истакла је да је овогодишња манифестација Завичајни збор окупила велики број посетилаца и да су се они, као домаћини потрудили да прикажу све оно што представља Србе из Крајине. Током целог дана организоване су спортсковитешке дисциплине, а и ове године, традиционално, највећу пажњу је привукло такмичење у кошењу траве. Уз наступе више крајишких певачких група, наступао је и Баја Мали Книнџа који је одржао велики целовечерњи концерт на отвореном, одакле се пружа предиван поглед на Нови Сад и околину.

Srpski Krajevi br.13

9

^uvariТРАДИЦИЈЕ

„СРБИЈОМ” летњи програм Радио-телевизије Војводине

Р

адио-телевизија Војводине последњих година постала је препознатљива по летњем програму. До сада су екипе РТВ-а боравиле на

10

Црногорском приморју и у летњем програму прожимале су се Јадранска и Панонска регија. Ове године, идеја је била да се оде корак даље и да се промовишу туризам, традиција и наслеђе Србије, општине и градови у нашој земљи, као и бањски туризам. Да буде потпуно освежен концепт летњег програма и да се гледаоцима понуде квалитетни садржаји

Srpski Krajevi br.13

и приче са „домаћег терена“. Наша земља има огромне туристичке могућности, стога су идеја и циљ да се они прикажу, уз историју, баштину, легенде, приче о људима, младима, о познатим местима у одређеним срединама. Емисије трају сат времена и замишљене су као викенд забавни поподневни магазински програм, у авантуристичком ритму, уз

^uvariТРАДИЦИЈЕ бројне репортаже и госте из тог места. Све редакције Првог програма РТВ-а укључене су у реализацију летњег пројекта. Колегинице Марина Зорић из Документарно-образовног програма и Љубица Балаћ из Забавног програма биле су прве уреднице које су кренуле са екипом на терен. Уредници који раде емисију „Србијом“ су и Јелена Бугарски, Нина Мартиновић Армбрустер, Драган Гузијан, Анита Савић и други, док су редитељи Милица Стојанов, Срђан Арсенијевић, Андреја Милиновић, Ненад Михајловић, Весна Топалов... Емисију воде Сања Хома, Марина Буљовчић, Игор Дамјанић, Дражен Радулов и Миленко Кришан. Емисија „Србијом“ емитује се сваке суботе и недеље од 16 сати на Првом програму РТВ-а. Једна од уредница пројекта, Јелена Бугарски, поделила је своја досадашња искуства, али и открила мали део онога што гледаоце очекује

у наредном периоду: Летњи пројекат је посебан по томе што гледаоци заиста имају прилике да осете ритам града или места у Србији. Боравимо два или више дана у једном граду, и цела емисија, која траје сат времена, посвећена је Општини у којој се тај град, место или бања налази. Сарађујемо

са локалним туристичким организацијама и трудимо се да на најбољи могући начин представимо богатство сваког дела наше земље. Која места сте посетили, а која планирате? Када је летњи пројекат почео да се емитује, 21. и 22. јула, прве две емисије које су емитоване биле су из Општине Медвеђа, а

Srpski Krajevi br.13

11

наредног викенда, приказали смо лепоте крајњег севера - Суботицу. Били смо у Сремским Карловцима, Зрењанину, у Сенти, Кањижи, Бечеју и Новом Бечеју, а спремамо се за Врњачку бању, Ужице, Бајину Башту, Сомбор, Апатин... Једна од водитељки и коуредница Серијала „Србијом“, Сања Хома о личним утисцима каже: Невероватно је шта све можеш да урадиш за један дан приликом туристичке посете неком месту...Тога уопште нисмо свесни. Тек сад, кад унапред истражиш неке могућности, добро се организујеш и пустиш самом месту да те води схватам да је само пола дана потребно да упознаш дивне људе, издиваниш се на сваком ћошку, научиш да возиш кајак или туристички бродић, чујеш невероватне приче, легенде, које се памте. Мислим да је ова емисија један потпуно другачији приступ туристичком обиласку неког места. Мене је лично променила. На свако следеће путовање одлазим опуштенија, радозналија и отворенија за нове приче. А

12

лепе приче и места су свуда око нас. Уредница Јелена Бугарски присетила се и неких занимљивости са снимања, а испричала нам је једну анегдоту из Новог Бечеја: На снимању у том граду, посетили смо и „Главашеву кућу“, познату по томе што је њен последњи власник у свом тестаменту навео да је забрањено женама да улазе у ту кућу 100 година.

2009. када је прошао читав век, кућа је обновљена и ми смо једну од најава снимали тамо. Колегиница Сања Хома је посетила подрум, и ту нам се родила идеја да до краја емисије, она најављује репортаже из подрума. На самом крају, нада се да ће је неко ослободити и да ће бити у следећој емисији. Јелена истиче да се све одвија по плану, путовања, снимања и монтажа, али све захваљујући доброј припреми. О атмосфери на снимањима каже: Сјајна је, упознамо нове људе, наше саговорнике, боље упознамо градове и места. Уживамо док радимо, и уживамо у кратким паузама, на кафи у центру града или

Srpski Krajevi br.13

уз реку. Пробамо локалне специјалитете и све време се договарамо и смишљамо шта би било занимљиво за емисију. Колико ће укупно бити епизода, односно, до кад се емитује емисија? Планирано је да се серијал „Србијом“ емитује до краја септембра. Дакле сваког викенда у суботу и у недељу од 16 часова, пре Дневника у 17. Припремамо још нека изненађења, можда ћемо неке емисије и уживо радити са познатих манифестација, планирамо и Нови Сад да уврстимо у серијал... Све ћемо на време најавити. Коју дестинацију ћемо упознати у наредној епизоди? У суботу, 18.08. од 16 сати биће емитована емисија из Новог Бечеја, у сусрет великој манифестацији у тој Општини Великогоспојинским данима, у емисији најављујемо тај догађај али и причамо о знаменитостима Новог Бечеја, а у недељу 19.08. идемо преко пута Тисе, у Бечеј и откривамо лепоте тог краја.

^uvariТРАДИЦИЈЕ

NOVINE SEBRSKE

Д

ана 1. августа 1813. године изашао је први број "Новина сербских из царствујушчег града Виене". То су биле прве српске дневне новине, које су се појавиле 1813. у Бечу. Пуне три године лист је излазио сваки дан осим недеље и празника, и то је први дневник на српском језику, а затим два пута недељно. До маја 1816. уредништво листа водили су Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић, тада студенти медицине. Први српски дневни лист почео је да излази у времену погодном за дневну штампу, у вријеме ратова удружене европске коалиције против Наполеона. Највећи дио простора, скоро три четвртине, био је посвећен тим ратовима. Поред ратних вијести лист је доносио прокламацију и наредбе владара, указе и наименовања, а на крају редовно „Теченије новца на Виенској берзи“. Послије изласка Фрушића из редакције (када је завршио медицину), Давидовић

је водио велику борбу за опстанак Новина, јер је њихов тираж и број претплатника од 1816. године стално опадао, а чему је знатним дијелом допринијела и аустријска цензура, која није дозвољавала новинама било какво мијешање у политику. Уложивши све напоре да спасе лист, Давидовић је 1819. године набавио

сопствену штампарију за Новине и покренуо алманах Забавник. Међутим и поред свега, дугови су се само повећавали. Половином 1821. године Давидовић је напустио Беч и прешао у Србију, оставивши Новине свом сараднику, студенту права Петру Матићу.

Srpski Krajevi br.13

13

Dijaspora

ИНФО

^UVAJMO SRPSKI JEZIK, JER ON ^UVA NAS Награђени победници литерарног конкурса ,,Чувајмо српски језик, јер он чува нас“.

А

мбасада Републике Србије у Берну је, у оквиру акције „Негујмо српски језик“, а поводом Дана словенске писмености, расписала литерарни конкурс под називом „Чувајмо српски језик, јер он чува нас“, намењен деци школског узраста. Циљ литерарног конкурса био је да подстакне размишљања код наше деце која су рођена у Швајцарској зашто је битно да говоре српским језиком, да уче о српској култури, да читају дела наших писаца и да похађају Допунску школу на српском језику, у којој тренутно на територији Швајцарске има 1500 ђака.

14

Победничке радове у категорији од првог до четвртог разреда послали су Маринела Живковић из Опфикона (1. место), Лана Ђорђевић из Базела (2. место) и Драган Рачић из Цириха (3. место). У категорији од петог до осмог разреда прво место освојила је Јана Јовановић из Лангентала, друго место припало је Ведрани Танацковић из Вевеја, а треће Бојани Марковић из Кларенса. Ученици чији су радови одабрани као најбољи добили су, поред плакета и најпознатијих дела српских писаца, и мајице „Негујмо српски језик“, које је донирало Министарство културе и информисања. Додељујући награде и честитајући матурантима завршетак школовања, амбасадор Србије у

Srpski Krajevi br.13

Швајцарској Снежана Јанковић рекла је да су с додељене дипломе и сведочанства можда најважније које ће наши ученици добити у свом целокупном школовању. „Биће још много диплома, средњошколских, факултетских и других, и још много вредних награда у вашем животу и у вашим будућим професијама, али ове које сте данас добили учвршћују ваше корене и трајне везе са културом из које потичете, а доказано је много пута да кроз живот лакше, сигурније и успешније корачају они који знају ко су и одакле долазе“ – истакла је амбасадорка Јанковић, пожелевши нашим ђацима много успеха у даљем школовању. Поред награђених, и остали ученици који су присуствовали, добили су наставни материјал, значајан за даље упознавање са српском књижевношћу и културом и очување и унапређење знања српског језика, који је донирала Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Истог дана у Амбасади у Берну додељена су и сведочанства матурантима о завршеном осмогодишњем школовању у Допунској школи на српском језику.

I z

S r p s k e PRIJEDOR

IZLO@BA RADOVA NA FESTIVALU CRTE@A I MUZIKE У

Галерији "Сретен Стојановић" у Приједору је постављена изложба 26 радова студената Факултета примењених умјетности из Београда и Ликовне академије из Бањалуке, чиме је званично и завршен Фестивал цртежа и музике. Директор Галерије Тихомир Илијашевић рекао је да је тема овогодишњег фестивала била средњевјековна техника зграфито. "То је техника која до сада није виђена на нашим

просторима, a овај фестивал је био наставак успјешне сарадње са Факултетом примењених уметности у Београду будући да се ова техника учи на том факултету", навео је Илијашевић. Пред приједорском публиком 13 студената је сликало техником зграфито, уз подршку професора и ментора Ненада Настића и Слободана Кајтеза. "Ово је постала студентска ликовна колонија, а ове године су студенти са одсека примењено сликарство и конзервације

и рестаурације радили овом традиционалном техником, која је у задње време запостављена, а датира још од ренесансе", истакао је професор на Факултету примењених уметности у Београду Слободан Кајтез. На затварању Фестивала цртежа и музике одржан је концерт групе "Џипси џез", гитариста Орјена Риђановића и Миливоја Мајдака. Фестивал цртежа и музике је био дио програма овогодишњег Културног љета у Приједору.

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржаo Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије Srpski Krajevi br.13

15

Dijaspora

ИНФО

PROSVJETA U BE^U O TESLI У суботу, 16. Јуна 2018., у организацији СПКД Просвјета Аустрија, у сали храма Васкрсења Христовог, одржани су нови Просвјетини Cусрети и разговори поводом „75 година од смрти Николе Тесле“. Гост – предавач био је проф. др Велимир Абрамовић, велики истраживач и најбољи познавалац Теслиног лика и дела.

П

рисутнима се на почетку обратила госпођа Светлана Матић, потпредседница Друштва, песникиња и педагог, рекавши да свако ко је стручан у одређеној области треба да своје знање подели са другима. Иницијатор идеје, господин Срђан Ракић, бечки вероучитељ и секретар Просвјете, поздравио је госте и од срца се, у име свих присутних, захвалио на времену које је др Абрамовић издвојио да дође у Беч и говори о Тесли. Др Абрамовић је говорио о животу Николе Тесле, рекавши да српски народ често или углавном није свестан колику величину је изродио и колика је важност Николе Тесле за напредак цивилизације целокупног

света. При том је споменуо неколицину Теслиних патената, без којих многи најсавременији уређаји које данас имамо, једноставно не би могли да функционишу. У наставку вечери присутни су имали прилике да постављају питања и верује се да су на њих добили адекватне одговоре.

Професор Абрамовић се потрудио да сваки примерак своје књиге „Тесла – еволуција свести човечанства“ која је изазвала огромно интересовање, лично потпише, као и да са присутнима поразговара, како на тему Николе Тесле, тако и на многобројне друге: о математици, физици, науци, духовности итд. Дружење је заокружено заједничком фотографијом госта, организатора и најзаинтересованијих посетилаца, а овом приликом родила се идеја да се у Бечу оснује Просвјетин клуб Николе Тесле, који би окупљао људе разних профила и година старости, а који би се бавили промоцијом лика и дела Николе Тесле у Аустрији. Извор: Просвјета Аустрија

16

Srpski Krajevi br.13

Dijaspora

ИНФО

LOVA^KA ZABAVA I TAKMI^EWE VINA U ^IKAGU Ловачки специјалитети и дегустација вина обележили су Ловачку забаву у Чикагу коју су заједно припремили ловци чланови Удружења крајишких Срба „Прело“ и Удружење српских винара из Чикага. Више од 15 произвођача вина, који су традицију припремања вина „донели“ из Завичаја, такмичило сд у две категорије – црно и бело вино. На крају су најбољима уручене дипломе и награде. Најбоље црно вино, по оценама жирија, приозвео је Драган Чипић. Истина, како каже, није као оно далматинско, из Чупићевог родног краја, али са десетогодишњим америчким искуством и тај далматински сан није недостижан. Најбоље бело вино урадио је Перо Делић, пореклом из Лике.

Заљућени ловачки срнећи паприкаш у комбинацији са црним и белим вином, ловачку забаву у Чикагу комлетирала је и народна музика у извођењу Слађане Ристић, Дејана Петровића и крајишких група и пјевача. Ова менифестација приређена је у част Светог Трифуна, заштиника виноградара.

Светозар Данчуо

Srpski Krajevi br.13

17

Dijaspora

ИНФО

ЧИКАГО

ODR@AN "SERB FEST" Т

радиционални српски фестивал “Serb Fest” (СРБ ФЕСТ) који се већ 28 година одржава у Чикагу на имању Саборног Храма Светог Васкрсења Христовог на Српској улици и ове године забележио је велику посећеност. Срб Фест је трајао три дана а било је забаве за све узрасте. Најмлађи су своје место насли у простору који су чинили тобоган, велики слајдер за спустање, разне игрице и мини золошки врт. Старији су задовољство нашли у доброј музици, игри народних кола, храни и пићу. Срб Фест поред Срба из разних делова Америке посећују и људи других националности, шпанци, руси, американци, пољаци и други. Многи од њих не остају равнодушни кад пробају јагњетину, ћевапе, мућкалицу, палачинке,

18

ораснице и друге српске слане и слатке специјалитете. Реализацију фестивала помогао је велики број волонтера и спонзора. Један од спонзора била је компанија Лав Импортс која се бави дистрибуцијом српских пића по целој Америци и редовно подржавају овај а и многе друге фестивале. Наступало је неколико оркестара народне музике, тамбураши, фолклор а посебну пажњу

Srpski Krajevi br.13

привукао је домаћи рок бенд “Rock Yunion” који је први пут наступао на овом фестивалу. Председник Срб Феста, Јелена Стојаковић каже да је задовољна овогодишњом посетом наше дијаспоре где је првенствено битна промоција српске културе, обичаја и традиције а све то употпуњено дружењем наших људи дијаспори. Треће вечери фестивала, након музичког програма и наградне игре организтори Срб Феста припремили су пријатно изненађење дугогодишњој чланици Кола српских сестара Анки Говедарици. Сви присутни певали су рођенданску песму поводом Анкиног 95 рођендана. Анка Говедарица се након тога захвалила и одржала један дирљиви говор.

Dijaspora

ИНФО

„SRPSKI EKRAN” IZ BUDIMPE[TE NA PROGRAMU RTS SVET

О

д јесени, Медијској мрежи српске дијаспоре прикључиће се "Српски екран", емисија Мађарског јавног сервиса (МТВА, Будимпешта). На основу споразума о сарадњи, потписаног 17. новембра прошле године на Палићу између Радиотелевизије Србије и Мађарског јавног сервиса (МТВА, Будимпешта) емисија "Српски екран" од ове јесени ће бити емитована у оквиру Медијске мреже српске дијаспоре на програму

РТС Свет. Гостујући у Београду, Снежана Миливојевић, уредница емисије "Српски екран" у разговору са одговорним уредником Програма за дијаспору,

Дејаном Глигоријевићем, изразили су обострано задовољство договореном сарадњом. Српска редакција у Мађарском јавном сервису имаће прилику у свом термину да емитује емисије културно образовног, научног и еколошког садржаја РТС- а које се баве познатим личностима и догађајима из српске историје, природним лепотама али и еколошким проблемима у Србији. Емисија "Српски екран" постоји већ 26 година. Једина телевизијска емисија на српском језику у Мађарској, у трајању од 26 минута, први пут је емитована 12. септембра 1992. године. Њен оснивач и дугогодишњи уредник био је Стеван Поповић. Од тада се много тога променило, број емитовања емисије, њени термини, као и чланови редакције.

Поред праћења друштвенополитичког положаја Срба у Мађарској, догађаја на пољу образовања, културе и верских догађаја, као и односа са матицом, емисија обрађује и многе друге историјске, историографске, социолошке, документарне теме и различита кретања у Мађарској и региону која директно и индиректно утичу на српску заједницу Мађарској. Мисија мале али одабране екипе емисије "Српски екран" је да Србима у Мађарској, затим Мађарима у Мађарској, сународницима и свим осталима, прикаже оно што је најбоље и најлепше у српском народу и оно што је заправо његова суштина. СУБОТА, 11. АВГ 2018, 09:55 -> 12:19 АУТОР:РТС

Srpski Krajevi br.13

19

Srpski

krajevi

СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ 1914- 1918, Животи, сећања

STEVAN SRDI]

Приредио: Др Милан Мицић

К

ада је 1914. године рат отпочео Стевана Срдића, из Дрвара,у војску су узели и у касарну у Грац, одвели.Ту је Стеван војничко „ муштрање „ пролазио. Једног дана неки „цугфирер“ наредио је војницима да му чизме очисте. Гомила војника међу којима је и

20

Стеван био око тог „цугфирера“ се сјатила и стала да му гланца чизме.“Ти!Зашто не чистиш чизме?“ повикао је онај страшни „ цугфирер“ на Стевана.“Господине , цугфиреру, не могу да приђем!“Стеван је рекао. То је разбеснело „ цугфирера“ и он

Srpski Krajevi br.13

је Стевана песницом по носу ударио. На Стеванову кошуљу крв је пала, као и мрак на очи.Стеван је у ходник отрчао и из „ сошака“ војнички бајонет извукао да „цугфирера“ прободе. Сва војска тада је скочила а „ цугфирер“ се бекством спасао.Ипак, Стевана је војни суд чекао. Војни суд три аустроугарска официра су чинила и један каплар. Тај каплар Златоја Маринкин се звао и из Малог Бечкерека, код Темишвара, је био. Исти Златоје касније је српски добровољац на добруџанском и солунском фронту постао и заједно са Стеваном Срдићем у рускоселску колонију се доселио.Стеванови другови тада су Стевана подучили шта да пред војним судом каже.(„Ко мене удари, ударио је државу коју сам ја дужан да браним!“)Тако се Стеван од најстроже казне спасао, али прва „ марш- компанија“ за руски фронт му је следовала. (У тој „марш-компанији“ што је на галицијски фронт кренула Стеван Срдић је своја два земљака срео:Јову Шипку и Илију Томића и са њима се договорио да Русима првом приликом пребегну.) То је било фебруара 1915. године . У напуштеном галицијском селу две војске борбу су почеле.Борба се целе ноћи водила, гранате су село рушиле, а у напуштеној кући на крају села три Србина из Босне руску војску су чекала. У

Srpski зору“ фелбебел“ аустроугарски у кућу је упао и наредио „рих т у нг!“(повлачење)“Ев о Руса ко плеве“рекао је.“ „Ми нећемо!“ три аустроугарска војника су повикала.““ Ви сте у мом „либершајну“! срдито је „фелбебел“ рекао.“Ваше фамилије ће платити за ово!“

По повратку у јединицу Стеван,Јово и Илија нису пуно причали. Мртви и рањени су се после борбе пребројавали и онај „фелбебел“ међу њима је био.Борбе су иза тога око тог села настављене.У ноћи уочи 8. фебруара 1915. године тројица аустроугарских војника ка руским рововима су пошла на себи котуре бодљикаве жице носећи.Патрола „ ландвер“ регименте на ничијој земљи их је срела, поздравила и они су продужили даље.“ Вставај“ одједном је из мрака одјекнуло.“А кто ви?“ „ Аустријанци“ Стеван, Илија и Јово су повикали.“ А что ви у плен?“ питао је руски војник. Руски војник са великом шубаром тада се из мрака појавио и повикао:“ Бросај винтовку!“ и Илијину пушку у снег је бацио. Руски војници тројицу заробљеника су до неке земунице у рововима спровели. Два руска официра су у њој седела. Земуница је папиром обложена била, у њој су била два кревета, сто се у њој налазио и војна мапа на њему. Млађи официр пажљиво је заробљенике посматрао и на немачком упитао:“Ко сте ви и зашто сте се предали?““ Ми смо Срби из Босне!“ сва тројица су у глас рекла.Официр се онда благо насмешио:“Говорите српски, ја вас разумем.Био сам у Србији 1912. године као телефониста када је Србија са Турском ратовала!“. Из руских ровова са групом заробљеника Стеван Срдић је до неке железничке станице доведен ,а онда је возом до велике галицијске вароши ,Лавов се звала, дошао. Из Лавова заробљеници су опет пешке кренули, под лапавицом и тешким мрачним облацима који

су се до земље спустили. Седам дана тако су марширали и у град Бродек дошли, а одатле возом до Кијева ,до великог сабирног заробљеничког логора Дарнице. Из Кијева железницом Стеван је на исток пошао и како је све дубље и дубље у Русију ишао све хладније и хладније му је било,а воз нигде није стајао.А онда се воз на железничкој станици зауставио на којој је Оренбург писало. Никад такву хладноћу Стеван у животу осетио није као ту у Оренбургу. Тог дана, предвече заробљене аустроугарске војнике потрпали су у вагоне са дуплим креветима, а на средини са усијаном фуруном, коју је неки Рус непрекидно ложио. У тим вагонима чак 42 војника са војничком опремом могла су стати а онај Рус што их је спроводио причао им је да ће доћи тамо “где лето велико траје“.Заробљени војници мислили су да је Рус луд и добацивали су му шале. Али, кад је свануло у вагону није било хладно, напољу су се поља зеленела и све је на пролеће мирисало. И стварно после неколико дана Стеван је у Азију стигао. На железничкој станици Ташкент је писало.Три недеље Стеван је у Ташкенту провео а онда су га на велико спахијско имање грофа Николаја Станковича пребацили да на огромним пољима памук залива. Тако су почели да теку Стеванови заробљенички дани. Срби аустроугарски војници, а руски заробљеници, из Узбекистана су писма писали да их Србија у добровољце прими.Али у тромој бирократској мрежи царске Русије те молбе су се негде замеле. Поново је молба написана и учитељи Мандић и Васиљевић су је српском конзулу депешом послали и после десет дана повратна депеша је стигла да добровољци на пут крену. Три стотине добровољаца из Ташкента ка Одеси је пошло. Прво су у Казањ на Волги стигли, после десет дана у Саратов су их пребацили. Саратовски начелник

krajevi

био је Немац и када је чуо где су Срби кренули у „деревну“Кузњецк их је пребацио, онда их је затворио код Индирка, татарског села, у логор у којем је тифус харао. Око логора тада је тарабу ударио и од 300 Срба добровољаца њих 96 ту је свој живот завршило.Једног дана Ђорђу Врбовцу и Николи Миливојевићу је успело да тарабу провале и да оду. После неког времена у Индирк два српска официра и један поднаредник су дошли. Тачно 6.маја 1916. године Стеван Срдић је војник 3. батаљона, 4. пука, 1.српске добровољачке дивизије постао. Са њим су били његови земљаци Дрварчани и Петровчани са којима је муку добровољачког живота делио:Мирко Томазовић, Симо Родић,Обрад Ракић,Перо Кнежевић, браћа Спасо и Ђуро Кнежевић и други. Топао дан је освануо, жега је велика владала,руски артиљерци једном јаругом су одвели коње да их напоје.У тај час мајор Хаџић приметио је како се бугарска коњица приближава.“Панићу“повикао је капетану.“Нека се војска повуче!Иде коњица, а за њом пешадија!Шума је пуна Бугара!“Али већ је касно било, бугарска коњица се као олуја на добровољце сручила.Стеван је гледао како бугарске сабље севају,а добровољци као снопље падају. Изгледало је да српском воду спаса нема. У тај час, изненада из једне долине шест козака са црвеним плаштевима на бугарски ескадрон су се устремили и бугарска коњица се у бекство дала.До Стевановог вода из те опште сече добровољац Тодор Тубић на бугарском коњу је дојахао.Када је бугарска коњица напала Тодор није могао да бежи јер ципеле су га жуљале.У том метежу Тодор је једног коња кроз нос погодио и бугарског официра срушио. Потом је на коњу међу добровољце дојахао. Једном у тим тешки борбама на Добруџи Стеван је у патролу кренуо. Вођа патроле је учитељ

Srpski Krajevi br.13

21

Srpski

krajevi

Милан Вакањац био. Иза неке шумице патролу је учитељ водио,дуго ,дуго су ишли, на узвишицу неку изашли и бугарски стрељачки строј угледали. У једну увалу добровољачка патрола се тада сручила.Војници су учитеља Вакањца псовали,а Стеван и Јован Ромић су уперили пушке на њега. Стеван му је претио да њега убити првог ако их Бугари примете.Али, није било времена за причу. Сунце је упекло, добровољце је велика жеђ морила , на некој њиви неки бостан су нашли и лубеницама уста поквасили. Потом су трком ка српским рововима пошли. Када су на српске положаје стигли појавио се бугарски строј на месту где су они били . Свега и свачега се ту у тој Добруџи у јесен 1916. године Стеван нагледао. Из неког турског села стално се по српским рањеницима пуцало. Мајор Хаџић наредио је капетану Панићу да то турско село одмах уништи.И Стевана је то уништење турског села закачило.Турску нејач, добровољци нису дирали а све што су мушко ухватили Дуцану су неком предавали који их је убијао.Стеван, Јован Ромић и Стеван Пећанац у сандуку за брашно двојицу скривених Турака су нашли који су им паре нудили да им живот поштеде. Тог дана двадесет мушких глава у том турском селу је убијено. Освануо је тај септембарски дан 1916, године, дан боја код Кокарџе.Ураган граната падао је на њиву засејану кукурузом где се Стеванова чета налазила.У тој грмљавини Стеван је чуо своје име .Његов земљак Раде Бановић га је дозивао.Из његове мишице крв је липтала и Стеван му је довикивао да у превијалиште иде.Раде Бановић је кренуо и у кукурузу остао.Петнаест минута потом Стеван је ударац у леву руку осетио, Истовремено један шрапнел му је палац од десне руке размрскао,а други шрапнел Стеван је на колену осетио. Некако с муком Стеван је до превијалишта

22

стигао. Кошуља је на њему била сва мокра, раме је крваво било и бол у плећима Стеван је осећао. Тако се Стеван у колони рањеника нашао. Колона је друмом вијугала који у позадину иде. Бугарска артиљерија друм је тукла, а Срби, Руси и Румуни ка северу су ишли болнице тражећи.Стеван је заједно са неким руским артиљерцем ишао којем је рука завијена била. Неискусни румунски војници у групама су ишли и то је Руса силно љутило:“Расхадитес!Расхадитес!“ Рус је викао,а бугарске гранате погађале су групице Румуна и Рус је тада мрмљао:“Аха!Сабирајтес!“и псовао.У пристаништу Черна вода два немачка авиона су наишла а румунски артиљерац није могао да их отера. Онај Рус се јако разљутио, узео топ и једном руком почео око њега да барата. Ускоро је румунска лађа стигла да рањенике три народа понесе. Свакаквих рањеника ту је било, са замотаним главама, са рањеним ногама, оних непокретних,. Сви су ћутали само је један румунски рањеник викао:“Аљеље!Аљеље!!Мама дора муна мја!“Онај руски артиљерац на њега је дрекнуо и овај је заћутао. Тако је Стеван као рањеник до једног румунског дошао. Дан је био спаран и велика жеђ је рањенике морила. Румун, цивил, поред друма је стајао и само је воду румунским рањеницима давао. Стеван је изнурен од жеђи био и никад се воде не би напио да онај Рус на цивила није дрекнуо“Давај, етаму!“ Три месеца у Одеси у болници Стеван Срдић је лежао, а 6..новембра 1917. године из луке Порт Романов на руском северу за Солунски фронт лађа је испловила. Трећег дана по на пучини на лађу је радиограм стигао да је у Русији револуција отпочела.Осамнаест дана то путовање морем је трајало,а онда су добровољци у Ливерпулу осванули. Ту су их у позоришну зграду сместили и у највећој тајности у пратњи полиције до

Srpski Krajevi br.13

железничке станице пребацили. Преко Ла Манша Стеван је тако у Француску, у луку Авр доспео.У Авру су добровољце пакети хране чекали; следећа станица Оранж се звала и Стеван се ту у логору дванаест дана задржао. У луци у Тулону пре поласка за Солунски фронт један инцидент се десио. Добровољци у лађу нису хтели и Французи су их митраљезима опколили.Добровољци су тумачу објаснили да вођа транспорта капетан Крстић није хтео са њима, него посебно,а они без капетана Крстића не желе да путују. Као војник 8. пука Дунавске дивизије 21. априла 1918. године Стеван је у ровове Солунског фронта ушао. Ти ровови су полуразровани били, а српски војници уморни и проређени. Док је ка фронту ишао Стеван је успут велике камаре артиљеријске муниције виђао . Сваких осам дана на прву линију фронта смена је стизала и онда је Стеван у позадину одлазио. Тамо је карте са француским војницима, црнцима играо и једном је чувеног гуслара Перуна слушао. Једном се Стеван на „ мртвој стражи“ са неким војником, Милан Обреновић се звао, нашао. Ноћ је била ведра и Милану се чинило да на 20- 30 метара од њих иза неког грма људска фигура стоји.“Јесте Бугарин“ Милан је говорио.“ Није Бугарин!“ тврдио је Стеван. Жицу је тада Милан повукао која је до команде страже водила. А ујутру када је зора сванула српски војници видели су да је то случајно одбачена канта.Тако је Милан Обреновић две смене прекоредне службе добио. Свашта је на том фронту Стеван Срдић видео и доживео. Срби Бугарима нису веровали; једном су делови 7. пука бугарску јединицу опколили и онда је покољ Бугара почео. Белу заставу су Бугари истакли, али се српски официр капетан Црномарковић на то није обазирао.Виша команда капетану је наредила да прекине

Srpski са паљбом,али је капетан како не разуме у слушалицу викао, длан на њу стављао и наређивао:“Брза паљба!Још мало нану му његову!“ После се бугарски парламентарац српском капетану обратио:“ Господине капетане! Зар не видите знак? Ви не познајете међународна правила!“Капетан Црномарковић одговорио му је бесно:“Знам, нану ти твоју! Али ово није 1913! Тада си ме преварио, сада нећеш!“. Тако је Стеван на Солунском фронту ратовао. Али, изненада је неку слабост и грозницу осетио. „Маларија!“ доктори су рекли. Болесног Стевана са транспортом рањеника лађа је до северноафричке луке Сида Абдала донела.Када је у постељу легао Стеван је само 46 килограма имао,а онда је набоље кренуло, француски доктори су га лепо пазили и за 33 дана до 78 килограма је дошао.Доктори они добри су били и „гранд режим“ хране су му преписали.После када је оздравио Стеван је од досаде ту у Тунису неке маслињаке кресао. Лађом „Пампа“ Стеван је из Бизерте ка Солунском фронту запловио.Дан и ноћ на лађи је велики страх владао од швапских „сумарена“. Један чичица, Македонац, ноћу је звезде гледао и будуће догађаје тумачио:“Бићемо потопљени!“ говорио је.“Множина ће се утопити!Ни моје звезде нема, ни ја нећу остати!“Сви добровољци на тој лађи ципеле су држали развезане,а српски војници завезане.“Ако будем да се топим, ионако не знам да пливам!“Србијанци су говорили. Стеван и његов друг Ристо Јеринић „пампуре“ за спасавање су припремили. Једног јутра,око шест сати, догодило се оно што је онај чичица прорицао.Стеван је на лађи чај служио када се „Пампа“ затресла. Паника је на броду настала јер је торпедо лађу погодио.Стеван је „ пампур“ на себе ставио и у море скочио.“Але ла ба!“ викао је француски капетан и терао их да даље од лађе пливају. Стеван

је даље пливао док му чамац није указао, али он је већ пун био. Потом је Стеван други чамац угледао у којем су била само три човека. Један дечак Стевану је тада руку пружио,али Стеван се плашио да малог у воду не повуче. Стеван је тада на француском рекао да ће са друге стране прићи. Црнац је Стевана за мишицу дохватио и у чамац га убацио. Потом се насмешио и цигарету му понудио. Стеван је тада осетио да је све кукове од оног „пампура“ нажуљао. Петнаест дана после топљења „Пампе“ Стеван се у Палерму, у Сицилији, нашао.Тамо је наранџе јео,а када су се одморили мало италијанска лађа „Полинезија“ је дошла да их ка Солуну превезе.И на том броду Стеван је Ристу Јеринића срео који му је причао како се из мора спасио.Да им „пампури“ не би кукове нажуљали Стеван и Ристо су две даске и конопац један спремили да се ,ако се ново топљење деси ,лепо у море спусте. Једног дана , пред ручак, „Полинезија“ се заљуљала и стала да тоне.Стеван и Ристо даске су воду побацали у ужетом се у море спустили.Неко је од топљеника у „ пампуру“ био, неко се за даску држао ,а неко се у мору топио. Једног дављеника Стеван је видео и даску му потурио.“Држ даску !“викнуо је и од њега се одмакао. Пар миља до обале је било. „Стићу до вечери!“ Стеван је помислио. Али, није морао дуго да плива; чамац је наишао и покупио га. У даљини Стеван је видео како „Полинезија“ у море тоне.После се Стеван на острву Малти нашао где је пресвлаку добио и где су их неки официри фотографисали. После доживљаја на мору и два бродолома Стеван је на Солунски фронт опет дошао.То је било пред пробој, путеви су били пуни војске, а камаре муниције поред друма су стајале. Када је фронт пробијен Стеван се у редовима 7. пука борио.

krajevi

Од Битоља до Велеса заробљене бугарске војнике је спроводио,у Нишу је уличне борбе водио, у Багрдану је гледао како сеоског кнеза који је са Бугарима сарађивао на сред села вешају.Код Курвин града тешке борбе су са немачком војском вођене.Иако рањен у руку Стеванов друг Милан Симић непрекидно је пуцао. Тада је неки немачки војник искочио из грма и за цев пушке је ухватио.Милан га је онда из пиштоља посред чела погодио. Стеван је Милану викао:“ Симићу!Ено га још мрда!“Лако ми је за њега !Побеже ми други!! Милан Симић је одговорио.Са Дунавском дивизијом Стеван је Нови Сад ослободио и стигао до Суботице где су цели мађарски пук заробили. После рата Стеван је као радник у Бачку стигао на имање Љупка Манојловића, код Србобрана.Ту на салашу једну сироту девојку је упознао , она је са Баније потицала и Станка Вукобратовић се звала. Ту су се Стеван и Станка зближили и узели и 1921. године заједно у рускоселску колонију у Банат су стигли. Тешке су то године биле.По киријама Стеван и Станка су становали. Аграрна заједница кредит им је дала да кућу покрију,а онда је олуја наишла и сав цреп однела. Тринаесторо деце Стеван и Станка су у Банату родили а седморо им је од болести умрло. Али , Стеван се борио. Да фамилију прехрани до Миријева је ишао жито да коси ,и до рудника Столице код Крупња.Године 1941. Стеван се у добровољце са сином Николом јавио и до Бајине Баште доспео.Карте је волео, Стеван, и друштво, и приче.У Руском Селу, у колонији са Марком Раичковићем, из Брајића, код Будве , се срео који се као и он на оним лађама „Пампи“ и „Полинезији“ топио. ( По казивању Стевана Срдића и белешци „Бекство“ његовог сина Косте Срдића)

Srpski Krajevi br.13

23

Dijaspora

ИНФО

5. "TRG OD ]IRILICE" U HERCEG NOVOM У порти цркве Светог Спаса на Топлој у Херцег Новом, 3. августа 2018. године, свечано је отворена манифестација 5. ,,Трг од ћирилице“, у организацији Митрополије црногорско приморске, која ће трајати до 28. августа.

Н

а свечаном отварању, присутним грађанима се у име Општине Херцег Нови обратила потпредседница Општине, Данијела Ђуровић, која је истакла да је ,,Трг од ћирилице“ на трагу вековног настојања нашег народа да чува и негује ћирилицу, као део свог културног идентитета и аутентичне баштине. Такође је указала да је управо оснивање Топаљске општине 1718. године, један од историјских резултата предака у настојању да очувају сопствени језик и писмо, када је народ овог краја успео да од венецијанског дужда да добије право на

званичну употребу свог језика и ћирилице. ,,Трг од ћирилице“ је отворио епископ Диоклијски Методије, који се захвалио организаторима и указао да се ,,Тргом од ћирилице“ упућује на богатство нашег народа и подсећа на вредности духовног богатства које имамо. Такође је истакао да је ,,језик дубока мисао и највећа вредност једне заједнице и да је он формулисао модерну лингвистику као институцију свих институција“. На отварању манифестације, о почецима херцегновске локалне самоуправе и великом јубилеју 300 година од оснивања Топаљске општине, говорио је др Горан Комар.

У име организатора присутнима се обратио протојереј ставрофор Радомир Никачевић, који је истакао значај одржавања ,,Трга од ћирилице“ као и богат и садржајан културни програм који ће се ове године одржати на овој манифестацији. Организатор се јавно посебно захвалио Републици Србији и Генералном конзулату Републике Србије у Херцег Новом на досадашњој пруженој подршци овој манифестацији. Манифестацију је подржало Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

LETWA [KOLA SRPSKOG JEZIKA I KULTURE "SAVA MRKAQ"

Амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској, Њ.Е. госпођа Мира Николић, посетила је 30. јула 2018. године, децу, припаднике српске националне мањине, полазнике Летње школе српског језика и културе „Саво Мркаљ“ на полуострву Вир, коју већ дуги низ година, у континуитету, заједно организују Српско културно друштво „Просвјета“ и Вијеће српске националне мањине Града Загреба.

С

ваке године око стодвадесеторо деце из разних крајева Хрватске борави, у две групе, у неком од летњих одмаралишта, у трајању од недељу дана, како би се кроз дружење још боље упознали са српским језиком, ћириличним писмом, српском културом, историјом, географијом

24

и другим предметима из националног програма. Полазници су поводом посете амбасадора Мире Николић, припремили пригодан културноуметнички програм. Овом приликом, амбасадор Николић, поклонила је деци, најбољим полазницима Летње школе, таблет уређаје, прибављене љубазношћу

Srpski Krajevi br.13

Ротари клуба „Београд – Дунав“, а у склопу вишегодишњег пројекта Амбасаде. Пројекат реализације Летње школе српског језика и културе „Саво Мркаљ“, подржан је од стране Министарства спољних послова – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Dijaspora

ИНФО

DOPRINOS OBOGA]IVAWU BIBLIOTEKA U RIJECI I TRSTU Представници Управе за сарадњу с дијапором и Србима у региону, Удружења издавача и књижара Срије и Народне библиотеке Србије, посетили су Ријеку и Трст 28. јуна у склопу реализације пројеката обогаћивања књишких фондова библиотека српских организација у региону и дијаспори.

Д

аривање књига је спроведено захваљујући пројекту који финансира Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, уз подршку државног секретара Министарства спољних послова Ивице Тончева, а реализује Удружење издавача и књижара Србије уз подршку Народне библиотеке Србије. Библиотеке СКД „Просвјета“ из Ријеке и Српске православне црквене

општине у Трсту су постале богатије за значајна домаћа издања, што ће утицати и на придобијање нових чланова. Пројекти обогаћивања књишких фондова библи-отека српских организација у региону и дијаспори, успешно се реализују од

2013. године. Циљ ових пројеката је да се обогаћивањем књишких фондова би-блиотека организација Ср-ба у региону и дијаспору омогући и подстакне значајније коришћење ср-пског језика и писма ра-ди очувања националног културног идентитета и јачања веза са матицом. На овај начин је омогућено значајније повећање до-ступног фонда, као и већа позајмица нових књига од стране чланова библиотека, као и међубиблиотечка по-зајамица, што има дуго-трајне позитивне ефекте на рад библиотека. Представници Српске православне црквене општине у Трсту, заједно са Миланом Трпковићем (УИКС), Владимиром Коту-ровићем (Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону) и Иваном Николић (Народна библиотека Срби-је).

Srpski Krajevi br.13

25

Dijaspora

ИНФО ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

POPIS PROGLA[ENIH KATASTARSKIH OP]INA U KOJIMA JE USPOSTAVQEN KATASTAR NEKRETNINA U FEDERACIJI BIH Op}ina 1. Banovi}i

2. Bosanska Krupa

3. Bu`im

4. Cazin

26

Katastarska op}na Banovi}i Grad Banovi}i Selo Brezova~a Bu~ik Gorwi Grivice Lozna Omazi}i Podgorje Pribitkovi}i Repnik Seona Tre{tenica Tulovi}i @eqova Arapu{a - dio Badi} Ba{tra Benakovac Glavica Ivawska-dio Jezerski Qusina Mahmi} Selo Otoka I Otoka II-dio Pi{taline Velika Jasenica Bag Bu`im Grad Dobro Selo Kowodor Lubarda Mrazovac Varo{ka Rijeka Dowa Koprivna

Srpski Krajevi br.13

Stupilo na snagu SN F BiH 58/07 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 30/03 30/03 60/02 30/03 60/02 58/07 58/07 58/07 23/03 58/07 58/07 58/07 30/03 17/00 17/00 17/00 17/00 17/00 17/00 17/00 30/03

Dijaspora

ИНФО

ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

5. ^apqina 6. ^eli}

7. Doboj Istok

8. Doboj Jug 9. Fojnica

10. Gora`de 11. Gorwi VakufUskopqe 12. Grada~ac

13. Haxi}i

Gorwa Koprivna Li|ani Qubijanki}i Powevi}i Svitava Brwik Bučje ^eli} grad - dio Drijen~a Humci Lukavica – dio Miladi}i Nahvioci - dio Puki{ - dio Ratkovi}i Velino Selo Vra`i}i Klokotnica Mala Brijesnica Velika Brijesnica Stani} Rijeka Mravi}i Crni}i Dusina Fojnica Grad Gvo`|ani Ostru`nica Pridola Prokos [}itovo Ilova~a Kre~a Bojska Uzri~je Jelov~e Selo Kerep Srnice Dowe Strnice Gorwe Biwe`evo Budimli}i

30/03 23/03 23/03 23/03 58/07 60/02 30/03 30/03 30/03 23/03 23/03 47/08 23/03 23/03 60/02 60/02 30/03 14/02 14/02 14/02 58/07 60/02 14/02 30/03 30/03 23/03 14/02 23/03 23/03 23/03 30/03 30/03 58/07 30/03 58/07 58/07 58/07 58/07 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89

Srpski Krajevi br.13

27

Dijaspora

ИНФО ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

14. Jablanica

15. Kiseqak

16. Kladaw

28

Donji Haxi}i Drozgometva Dub Duranovi}i Haxi}i Japalaci Lokve Luke Mokrine Osenik Pazari} Ra{telica Resnik Tar~in Zovik @unovnica ^ehari Dobrigo{}e Doqani Dowa Jablanica Dragan Selo Glogo{nica Jablanica Grad Lug Mrakovo Ostro`ac Risovac Rodi}i Slatina Sovi}i Bilalovac Brwaci Bukovica Dra`evi}i Homoq Kulije{ Pale` Potkraj Brlo{ci Brateqevi}i Crijev~i}i

Srpski Krajevi br.13

SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 SL SR BiH 12/89 14/02 60/02 30/03 14/02 60/02 14/02 60/02 14/02 30/03 30/03 14/02 30/03 14/02 60/02 58/07 58/07 30/03 30/03 30/03 30/03 58/07 58/07 60/02 23/03 60/02

Dijaspora

ИНФО

ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

17. Kqu~

18. Kowic

Gojakovi}i Gojsali}i Gvozdevi}i Matijevi}i No~ajevi}i Prijanovi}i Ravne Stupari Tarevo Tuhoq Vranovi}i Biqani Dowi Biqani Gorwi Prisjeka Dowa Prisjeka Gorwa Sanica Sanica Dowa Sanica Gorwa Zavoqe Argud Bare Borci Bradina Br|ani Bulatovi}i Buturovi} Poqe ^elebi}i ^i~evo ^uhovi}i Dobri~evi}i Dowe Selo Dowi ^a`aw Dubravice Xaji}i Xani}i Xepi Gaqevo Glavati~evo Gorani Gorica Grabovci

30/03 30/03 60/02 60/02 60/02 23/03 30/03 23/03 60/02 23/03 58/07 47/08 47/08 47/08 47/08 47/08 47/08 47/08 47/08 48/02 48/02 30/03 30/03 23/03 23/03 48/02 23/03 30/03 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 60/02 23/03 48/02 48/02 48/02 48/02

Srpski Krajevi br.13

29

Dijaspora

ИНФО ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

19. Kre{evo

30

Gradac Gru{}a Hasanovi}i Homatlije Jasenik Kowic I Kowic II Kostajnica Kralupi Kru{~ica La|anica Lisi~i}i Lukomir Qesovina Mokro Nevizdraci Oxaci Orahovica Pa~erani Parsovi}i Podhum Podora{ac Pokoji{te Prijeslop Rade{ine Raoti}i Ribari Ribi}i Seonica Sitnik Spiqani Solakova Kula Tre{wevica Trusina Vi{wevica Vratna Gora Zaslivqe Zuki}i Alagi}i De`evice Crni}i I

Srpski Krajevi br.13

48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 30/03 30/03 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 23/03 30/03 48/02 48/02 48/02 48/02 30/03 48/02 48/02 48/02 48/02 60/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 48/02 14/02 14/02 60/02

Dijaspora

ИНФО

ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

20. Neum 21. Novi Grad 22. Olovo

23. Pale-Pra~a

24. Prozor-Rama

25. Sanski Most

Kre{evo Mratini}i Gradac II Mo{evi}i Bojnik-dio Careva ]uprija I Careva ]uprija II ^uni{ta Dolovi - dio Klin~i}i Milankovi}i Olovo Grad Olovske Luke Solun II Petrovi}i Solun I Solun II Dowa Pra}a - dio Mesi}i-dio Renovica - dio So~ice-dio Turkovi}i Jakli}i Ripci Rumboci Boji{te Bosanski Milanovac Bo{waci Brdari ^apqe Dowi Dabar Dowi Kamengrad Xevar Fajtovci Gorwi Dabar Gorwi Kamenograd Grdanovci Hrustovo Husimovci

60/02 60/02 58/07 58/07 14/02 30/03 30/03 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 60/02 23/03 60/02 30/03 58/07 30/03 58/07 30/03 58/07 58/07 58/07 58/07 58/07 60/02 60/02 60/02 58/07 60/02 60/02 60/02 58/07 60/02 60/02 23/03 60/02

Srpski Krajevi br.13

31

Dijaspora

ИНФО ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

26. Stari Grad 27. Trnovo

32

Jela{inovci Kijevo Kqevci I Kqevci II Koprivna-dio Kozin-dio Krkojevci Kruhari Lipnik Lu{ci Palanka I Lu{ci Palanka II Majki} Japra Miqevci Modra-dio O{tra Luka-dio Oti{ Pobrije`je Podovi Sanski Most I Sanski Most III Sanski Most IV Skucani Vakuf Suha~a [ehovci [krqevita - dio Tomina I Tomina II Trnova - dio Usorci - dio Vrhpoqe Faleti}i - dio Sarajevo XII Ba{ci - dio Dej~i}i - dio Delija{ - dio Ilovice - dio Jablanica - dio Ledi}i Presjenica - dio Rijeka - dio [abi}i

Srpski Krajevi br.13

23/03 60/02 47/08 47/08 60/02 47/08 58/07 60/02 47/08 47/08 60/02 47/08 30/03 60/02 60/02 23/03 23/03 30/03 30/03 30/03 60/02 23/03 30/03 60/02 60/02 23/03 23/03 60/02 60/02 60/02 30/03 23/03 47/99 47/99 47/99 47/99 47/99 47/99 47/99 47/99 47/99

Dijaspora

ИНФО

ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

28. Tuzla

29. Usora 30. Visoko

Trebe~aj - dio Trnovo - dio Turovi - dio Umoqani Bre{ke Dokaw Dowa Obodnica Dowi Marinovi}i Draguwa Gorwa Obodnica Kolimer Kosci Osoje Alibegovci Ularice Alaudin Buci Bul~i}i ^ekr~i}i Dobriwe Godu{a Gorani Gra~anica Grajani Kolo`i}i Konxilo Kralupi Kraqevac Kula Bawer Lije{eva Mokronoge Mo{tre Ozrakovi}i Podvinci Porje~ani Radovqe Seo~a Tu{wi}i [o{we Uvori}i Visoko Grad

47/99 47/99 47/99 47/99 6/92 6/92 6/92 6/92 6/92 6/92 6/92 58/07 6/92 60/02 60/02 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL R BiH 7/94 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 SL SR BiH 6/92 57/01

Srpski Krajevi br.13

33

Dijaspora

ИНФО ПРОЈЕКАТ РЕГИСТРАЦИЈЕ НЕКРЕТНИНА У БИХ

Пројекат „Чувари традиције“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ПРАВНУ ПОМОЋ ИЗБЈЕГЛИМ И РАСЕЉЕНИМ ЛИЦИМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КОЈА ИМАЈУ ИМОВИНУ НА ТЕРИТОРИЈИ ФЕДЕРАЦИЈЕ БИХ

34

КАНЦЕЛАРИЈА

АДРЕСА

БАЊА ЛУКА

Ул. Вељка Млађеновића 12ц

051/456-258

pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org

БИЈЕЉИНА

Ул. Душана Барањанина 13

055/490-940

pravnapomoc. bijeljina@rgurs.org

ЗВОРНИК

Ул. Патријарха Павла 1

056/490-132

pravnapomoc. zvornik@rgurs.org

НЕВЕСИЊЕ

Ул. Немањића бб

059/490-282

pravnapomoc. nevesinje@rgurs.org

ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО

Ул. Николе Тесле 60

057/490-130

pravnapomoc.istocnosarajevo@rgurs. org

МРКОЊИЋ ГРАД

Ул. Бораца српских бб

050/490-218

pravnapomoc.mrkonjicgrad@rgurs. org

Srpski Krajevi br.13

БРОЈ ТЕЛЕФОНА

Е-MAIL АДРЕСА

SAVEZ KRAJI[KIH UDRU@EWA

Адреса: Змај Огњена Вука 2, Нови Сад Телефони: 021 300 37 15; 064 332 46 27; 065 4000 501 E-mail: savezkrajisnika@gmail.com

САВЕЗ КРАЈИШКИХ УДРУЖЕЊА

www.srpskikrajevi.rs УДРУЖЕЊЕ

ЧАСОПИС

РАДИО

ПРОДАВНИЦА

www.srpskikrajevi.rs УДРУЖЕЊЕ ЧАСОПИС

РАДИО

ПРОДАВНИЦА