На почетку балканских ратова у Македонији су формирана два четничка одреда под српском Врховном командом: Козјачки одред, којим је командовао војвода Војин Поповић - Вук, а који је дејствовао у области Скопске Црне Горе до Криве Паланке и састојао се од 11 чета, и Прековардарски одред којим је командовао војвода Миливоје Чолак Антић, а који је дејствовао у области Азот - Пореч - Кичево и Дебар, састављен од 16 чета. Штаб одреда сачињавали су Срби, односно српски официри, а четници и локалне војводе углавном су били Македонци. У пролеће 1913. године, српска Врховна команда формирала је Добровољачки пук састављен углавном од Македонаца. Македонци у српским четама, као и они у бугарским, стално су били убацивани у залеђе османлијске војске или као претходица српске војске први су ступали у оружане сукобе и углавном ослобађали села, пa и већину градова. Османлијска команда високо је ценила улогу македонских добровољаца у борбама на фронту против српске војске.
