Page 1


СИМБИОЗА

САДРЖАЈ 13 7

Број 6, децембар 2012. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Brucosh vulgaris

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Програм Сајма на

Уредник Радојевић Душан Биологија, III семестар

Лектура

Илић Лена Биологија, I семестар

5

Дан студената истраживача

Редакција

Савез студената Биолошког факултета

Вукојичић Александра Молекуларна биологија и физиологија, мастер

Стојановић Марко Екологија, V семестар

Петровић Невена

Молекуларна биологија и физиологија, мастер

17

Спасојевић Милена Биологија, III семестар

Пајић Тања

Биологија, апсолвент

Бошковић Ана

Биологија, апсолвент

Павловић Наташа Биологија, III семестар

Ђурић Петар Молекуларна биологија и физиологија, I семестар

Интервју: проф. др Дмитар Лакушић

27

БИД ‘‘Јосиф Панчић’’

Васовић Марија Екологија, III семестар

Ђоковић Весна

Молекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Живановић Јелена Биологија, апсолвент

19

29

У сусрет Приматијади 201

30

Нови становниц врта Добре наде

Гајић Марија

Биологија, VII семестар

Сарадници Новаковић Милица Васић Светлана Ракочевић Борис Гавриловић Милан

Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com

Фотографију на насловној страни сликао: Мрчарица Лазар

и 41 Наука прикљученија

Шта је PubMed?

31

42

43 Близанци

Фестивал науке

4


9-12

м ауке

Информације о мастер студијама

25

Реконструкција Ботаничке баште

33

Музеј бизарне анатомије

3!

ци е

45

Реч уредника Прави је тренутак за објављивање новог броја Симбиозе! Снег нас је све завејао, не излази вам се из топлих домова, правите паузу од учења.. Да сасвим сам сигуран да је право време да вам представимо оно што смо сви заједно у ова два месеца, између два броја, спремали за вас. Удобно се сместите, јер смо у новогодишњем броју обрадили најразличитије теме и испратили дешавања у којима су учествовали студенти нашег факултета и наравно, повећали број страница. Желео бих да искористим прилику да захвалим Гобељић Борку, уреднику студентског часописа Медицинар, Медицинског факултета Универзитета у Београду на успостављању сарадње са нашим часописом. Као резултат сарадње у овом броју имамо гостујући текст из првог броја Медицинара о Фрагонардовом музеју. На крају текста видећете линк који води ка првом броју Медицинара. Између два броја одржан је Дан студената истраживача, green fest, фестивал науке, изложба ‘’Природа вас посматра’’, акција добровољног давања крви... Ако сте нешто пропустили, моћи ћете да се информишете на следећим страницама. Желим да се захвалим свима који пишу за Симбиозу и својим идејама доприносе изгледу часописа. За релативно кратко време смо постали уходани тим који је спреман да реализује још пуно бројева. Испред редакције желим Вам срећне новогодишње и божићне празнике и успешне испитне рокове који су пред нама. До следећег читања, срдачан поздрав

Нови Сад

Душан Радојевић


{ Календар

Календар одвијања наставе на Биолошком факултету у школској 2012/2013. години: 1. 10. 2012: Пријем бруцоша и почетак зимског семестра – траје 15 недеља 1. 1. 2013 – 8. 1. 2013: Недеља без наставе због Нове Године и Божића 20. 1. 2013: Крај зимског семестра 21. 1. 2013 – 03. 2. 2013: Јануарски испитни рок (траје 2 недеље) 04. 2. 2013 – 10. 02. 2013: Недеља без наставе и испита 11. 2. 2013 – 24. 2. 2013: Фебруарски испитни рок (траје 2 недеље) 25. 2. 2013: Почетак летњег семестра – траје 15 недеља 9. 6. 2013: Крај летњег семестра 10. 6. 2013 – 23. 6. 2013: Јунски испитни рок (траје 2 недеље) 24. 6. 2013 – 30. 6. 2013: Недеља без наставе и испита 1. 7. 2013 – 14. 7. 2013: Јулски испитни рок (траје 2 недеље) 15. 7. 2013 – 1. 9. 2013: Годишњи одмори 2. 9. 2013 – 15. 9. 2013: Септембарски испитни рок (траје 2 недеље) 16. 9. 2013 – 29. 9. 2013: Октобарски испитни рок (траје 2 недеље) Предвиђено је 6 испитних рокова, и сваки траје 2 недеље. Годишњи одмори се реализују у договору са непосредним руководиоцем.

{

Државни празници: 11. новембар – Дан примирја у I светском рату 1. и 2. јануар (Нова година) – целе те недеље нема наставе 7. јануар (Божић) – нема наставе 15. фебруар (Дан државности) 1 и 2. мај (Празник рада) 3.-6. мај (Ускрс)

3|симбиоза

Извештај Студентског парламента

Поштовани студенти, Будући да је прошло јако мало времена од претходног броја, испричаћу Вам укратко на чему је Студентски парламент нашег факултета радио током ова два месеца. Наиме, на самом почетку семестра, студенти су показали незадовољство у вези са календаром наставе за текућу школску годину. Проблем је био у физичком положају слободне недеље без наставе и испита. Како би смо били равноправни према свим студентима на редовној седници Студентског парламента је одлучено да се распише референдум и да сви студенти допринесу у доношењу коначне одлуке и правца у коме ће Студентски парламент нашег факултета делати. Резултати су показали следеће – већина студената је била за слободну недељу без наставе и испита између испитних рокова. Сходно овоме, у сарадњи са продеканом за наставу дошли смо до компромисног и јединог могућег решења како би календар могли да изменимо будући да је школска година већ почела. Да се на почетку наредне 2013/14. године не бисмо нашли поново у оваквој ситуацији, Студентски парламент је узео у разматрање календар за наредну школску годину и ради на евентуалним изменама. Такође, и ове године смо организовали Дан истрживача и омогућили студентима који су учествовали на прошлогодишљем Сајму науке да изложе оно што су радили, а и студентима који нису учествовали да чују нешто ново и корисно. Већина студената је вероватно већ упућена да и ове године организујемо Сајам науке. Настављамо лепу и продуктивну манифестацију Биолошког факултета у циљу мотивисања студената да само радом и трудом могу стићи до свог циља. Оно што је још јако битно у раду овогодишњег сазива Студентског парламента је да је отпочета реевалуација 17 курсева и анализа анкете Студентског парламента. Овим путем поново апелујем на студенте да одрађују будуће анкете, формуларе за реевалуацију, јер само са конкретним узорком можемо било шта променити или узети у разматрање. Такође, поновила бих да су све седнице Студентског парламента отвореног типа и да студенти слободно могу присутвовати и предлагати. Срдачно, Председник Студентског парламента

Милица Новаковић

С


Симбиоза Редакција студентског часописа Симбиоза Вас обавештава да је октобарски број до данашњег дана прочитало преко осамсто педесет читалаца из Србије и иностранства. Надамо се да ће децембарски број прочитати још више вас и да ћете нам своје сугестије, критике и похвале слати на мејл адресу редакције, јер нам је повратна информација од вас, наших читалаца, веома важна. Позивамо све заинтересоване студенте да нам се придруже у реализацији следећег броја. Ако сте креативни, волите да истражујете, фотографишете, да пишете и волите тимски рад, онда је Симбиоза право место за Вас. Јавите нам се на mail: casopis.simbioza@gmail.com, јер ћемо се ускоро договарати око термина следећег састанка. Видимо се на следећем састанку! Ваша редакција Линк ка октобарском броју Симбиозе: http://issuu.com/simbioza/docs/peti_broj_simbioze

симбиоза | 4


Дан студената истраживача Овогодишњи "Дан студената истраживача", други по реду, одржан је 15. новембра у библиотеци Института за физиологију и биохемију. То је манифестација коју организују Студентски парламент Биолошког факултета и продекан за науку и докторске студије проф. Др Жељко Томановић, и представља серију презентација студентских истраживачких радова одрађених у току протекле године. Неки од тих радова су одрађени у лабораторијама које су студенти нашли захваљујући прошлогдишњем "Сајму науке". Један број учесника је имао прилику да у току лета борави у иностранству и тамо, у виду праксе, ради на неким од најпрестижнијих научних института у Европи. Они су са нама поред својих радова, поделили и утиске о земљама у којима су били, лабораторијама у којима су радили и проблемима са којима су се суретали у току њиховог рада. Пар студената је у току године радило на самосталним стучно-истраживачким пројектима, па смо имали прилику да чујемо нешто више о областима којима се они баве. Број посетилаца је био релативно мали. Уколико нисте били међу њима, можете и прочитати о томе шта сте пропустили. Презентације су биле разврстане у три секције. Прва секција је била посвећена молекуларној биологији и биотехнологији. Серију излагања је отпочео Марјан Биочанин, студент треће године, који је лето провео у Немачкој на Институту Макс Планк за биологију развића. Марјан се је бавио изучавањем аутотранспорта код грам негативних бактерија. Причао нам је о свом раду, препрекама на које је наилазио у својим експериментима и методама које је користио како би их превазишао. Након њега смо могли да чујемо колегиницу са мастер студија, Јелену Тошић која је лето провела у Швајцарској. Јелена је имала прилику да се у оквиру Универзитета у Лозани бави проучавањем ефекта посттранслационих модификација на активност OGT-а. Рекла нам је и понешто о програму преко којег је добила ову летњу праксу, као и дружењима и догађајима који су били организовани за све учеснике. Колега Саша Швиковић је летос боравио на Институту "Гурдон" Универзитета Кембриџ, где је проучавао сигнализацију и одговор на оштећења ДНК молекула. Он је своју праксу добио захвањујући AMGEN програму о којем је имао само речи хвале. Њега смо могли да чујемо и на прошлогодињем "Дану истраживача" када је са нама поделио утиске са летње праксе у Немачкој. Након Саше je је уследила презентација Катарине Нововић на тему молекуларних механизама резистенције Acinetobacter baumanii на антибиотике. Она је експериментални део свог рада радила на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Праксу је

5 |симбиоза

добила захваљујући прошлогодишњем "Сајму науке", а овог семестра је у истој лабораторији започела и експериментални део свог мастер рада. Након кратке паузе, отпочела је нова серија презентација, из области физиологије, биофизике и биохемије. Александар Салим, студент Хемијског факултета, је говорио о спектроскопској карактеризацији металопротеина Neclu_MT2. Затим, Стефан Прековић, који је описао један део своје студије везане за глукозу као модулатора рада нервног система ca електрофизиолошког и ендокринолошког аспекта. Стефан, иначе студент мастер студија, ову студију ради у сарадњи са професорима са Медицинског факултета. Са нама је поделио неке резултате до којих су до сада дошли, причао о овој области која је још увек недовољно истражена и неким даљим експериментима које би урадио ускоро. Након Стефана смо чули и Невену Петровић, која је причала о маховинама које се користе као модел организми у науци, методама и тренутним достигнућима у биљној физиологији и биотехнологији, као и примени знања стеченог истраживањима у овим научним областима. Трећи део ове манифестације је био посвећен радовима из области биологије и заштите животне средине. Започео је презентацијом Марије Гајић о микобионту каменог супстрата Феликс Ромулијане. Затим, Марија Смиљковић која је причала о идентификацији фитоплазми код винове лозе. Након ње је уследила Ана Вулетић која је причала о фитоплазми Flavescens doree, векторима, детекцији и њиховом значају. Марија и Ана су експерименталне делове својих радова радиле на Институту за пестициде и заштиту животне средине. Овај институт већ пар година уназад узима учешће на "Сајму науке" и нуди јако добре праксе нашем студентима. Тиме је завршен још један "Дан студената истраживача". Ван презентација се могло чути и доста корисних информација о томе како доћи до праксе, како финансијски извести подухват овог типа и које су то добре и лоше стране неких од ових пракси. Све у свему, једна врло лепа и корисна врста размене искустава постигнутих у току рада на правим научним пројектима.

Петровић Невена


Brucosh Испитно питање Драги бруцоши, ево неких информација о предстојећим испитним роковима, ономе што вам је потребно за излазак на испит, као и неких додатних информација о местима за учење, потврдама итд. Надам се да ће вам ове информације бити од користи.

Већина професора у току наставе да списак испитних питања, која ће се наћи на самом испиту. Није пожељно учити по овим питањима, пошто професор има право да вас пита и нешто из градива, што није обухваћено испитним питањима, тако да се саветује да их користите као самосталну проверу знања на крају учења.

Комбинација питања

Консултације Држе их професори и асистенти. Одржавају се у договорено време, које вам професор саопшти у току предавања или се заказују путем електронске поште. На консултације се долази са унапред припремљеним питањима.

На испитима из неких предмета извлаче се папирићи са одређеним комбинацијама питања.

Услов за излазак на испит Одређене обавезе и број поена које морате испунити до почетка првог испитног рока. Одређују их професори и о томе сте већ вероватно обавештени на првим предавањима. Услов за упис шестице је 51 поен.

Услов за буџет За буџет следеће школске године (2012/2013) биће потребно 50 поена, уколико дође до промена, бићете обавештени путем сајта: biolozi.bio.bg.ac.rs

Пријава испита Поред пријаве испита путем електронског индекса (споменуто у прошлом броју), потребно је у студенсткој служби купити и пријавни лист, који кошта 50 динара. Можете се договорити међусобно и купити 20 пријавних листова за 400 динара. Пожељно је да пријавне листиће купите пре почетка рокова, како се не би правиле гужве пре самих испита и ризиковали кашњење на испите. На самом пријавном листу, на првој страни попуњавате све, док на другој страни (где се бележи оцена) попуњавате до записника о полагању испита где професор и комисија уписују оцену.

Концепт На усменим испитима имате право да на листу папира запиште основне тезе по којима ћете одговарати и које ће вам служити као подсетник. Гледајте да вам концепт буде прегледан, ради бољег и бржег сналажења у току одговарања. Можете оставити места и за неке додатне цртеже, које вам професор може тражити у току испитивања. Концепт се пише од 10 – 15 минута.

Испит

Потврде о редов рању – издаје их с служба радним данима сати. Морате знати за потребна потврда кој на пример: овера зд књижице, вађење пов превоз или чип карт дичну пензију, дечиј итд.

Провера знања из сваког предРок за пријављива мета која се одржава на крају сваког семестра. Испити могу бити писмени или Рок за пријављ усмени или могу се састојати из писменог пита за сваки испи и усменог дела. На испит се долази обабити објављен на с везно са индексом и испитном пријавом. тета, обично је тај р У индексу на страни 2 треба попунити дана пре почетка од назив и шифру предмета, као и број питног рока. Пазит ЕСПБ бодова који предмет носи, као и туме, ако испите н страну на којој сте уписали предиспитне на време, можете и обавезе и где се уписује оцена. Пре изу студентској служ ласка на испит из одређеног предмета плату од 500 динар треба да имате и потпис професора који тај предмет држи, чиме вам је излазак на Промена шиф испит одобрен. Наравно, потпис добијате Ако заборавите ши ако сте испунили све испитне обавезе из тронски индекс или датог предмета, па водите рачуна и о проблем са њим, томе до краја семестра. дентску службу Поништавање испита проблем решили пријављивање ис Могуће је у року од 36 сати (не рачунајући викенд).

7|симбиоза

Потврде


vulgaris

Крените на време са спремањем испита како бисте себи смањили нервозу и стигли да пређете целокупно градиво до испита. Крените на време на испит како бисте избегли могуће кашњење, јер је велика вероватноћа да уколико закасните нећете моћи да полажете испит у датом року. Треба да пазите како се изражавате, да користите више стручних израза, јер ћете показати тиме и колико сте научили, а и професори ће тако најбоље разумети шта желите да кажете. Наравно, уз то, треба знати и разумети значење стручних термина. Понесите обавезно индекс, испитну пријаву, хемијске оловке које проверено раде и папир на коме ћете писати концепт, ако је реч о усменом испиту. Ако је испит писмени понесите и обичну оловку и гумицу, јер прецртавање одговора написаних хемијском оловком често није дозвољено. Ако је реч о испитима из физике, опште или органске хемије, биостатистике или биоматематике, обавезно понесите и свој дигитрон. Немојте слушати приче о томе како су неки испити страшно тешки и не могу се положити, јер једноставно неком неки предмет иде, неком не иде, можда се десило да вном студутој особи која вам тако прича о испитима је студентска дошло нешто што није знала, можда није доа од 11 – 13 вољно научила или разумела шта је професор шта вам је пита. Сви испити се могу положити, само неки у тражите, траже више континуираног рада од других преддравствене мета, потребно је само да на време то схватите ластице за и кренете да радите. ице, пороРаспоредите испите онако како вам највише ји додатак одговара, мада се саветује да најтеже предмете спремате за први рок. Ако сте пријавили ање испита неки испит, а нисте на њега изашли, у електронском индексу ће писати да нисте полагали, љивање исали то не прави никакав проблем за следеће тни рок ће пријављивање истог испита. ајту факулрок недељу Библиотеке дређеног исе на те даНа самом факултету постоје 3 бибе пријавите лиотеке - једна на Институту за зоологију, их пријавити друга на Институту за физиологију (поред жби уз доулаза на сам Институт) и трећа, која је у окра. виру Ботаничке баште. Све три библиотеке

фре

фру за елеки имате неки идите у стукако би тај пре рока за пита.

имају много наслова који вам могу добро доћи у писању семинарских радова, као додатна литература - у проширивању знања из одређених области. Рачунари су повезани са академском мрежом KoBSON са 1.500.000 натписа. Приликом позајмљивања књига потребно је оставити неки лични документ, на пример чип картицу или личну карту.

Поред библиотека које су у оквиру факултета, можете користи још и: Универзитетску библиотеку Светозар Марковић, која се налази у Булевару Краља Александра 71, односно близу зграде Грађевинског факултета. Библиотека располаже и читаоницама, које раде сваког радног дана од 08 до 20h, суботом од 08 до 14h. Током школске године читаонице раде продужено до 23h. Годишња чланарина износи 1.000 динара, месечна 600 динара, а постоји и могућност привременог чланства (3 дана у континуитету), које износи 400 динара. У Студентском граду можете се учланити у заједничку библиотеку са читаоницом. Читаоница ради сваког дана од 08 – 24h Годишња чланарина је 1.000 динара, а за израду чланске карте потребна вам је и фотографија.

Читаонице Природно-математички факултет: први спрат - читаонице Математичког и Хемијског факултета

Литература

Испити се најчешће спремају из литаратуре коју професпри препоруче, коју можете набавити у студентској служби или у градским књижарама. Ако ипак желите да учите из неке друге литаратуре, распитајте се о њеном квалитету. Књиге можете позајмити и из библиотека на факултету или градских библиотека. Коришћење Интернета је сасвим легитимно, а често и јако пожељно, међутим обратите пуну пажњу на веродостојност извора (Wikipedia и слични сајтови НИСУ научно релевантни извори података). Неке додатне информације: Проверавајте редовно електронски индекс и сајт факултета, као и сајт студената, како бисте били у току са новостима о обавезама и неким дешавања на факултету. Пред крај сваког испитног рока проверите да ли су вам унете оцене из свих предмета које сте у тим роковима полагали. Кредити/стипендије – информацију о одобрењу студентског кредита/стипендије можете наћи на сајту ubbstudenti.rs. Прва рата се добија тек крајем јануара. Обавештења о изласку рата имате на истом сајту, с тим да чекови стижу у студентску службу пар дана након објављивања вести о изласку кредита/стипендија. Како се подижу чекови? За подизање сваке рате потребно је отићи у студентску службу, потписати се и оставити број личне карте и место њеног издавања, након чега добијате чек. Са чеком одлазите у Универзал банку и подижете новац. На чеку попуните све што се од вас тражи: потпис, број и место издавања личне карте, као и датум и место издавања чека.

Спасојевић Милена

симбиоза | 8


Упис на мастер студије Последњи испит је успешно положен и ви се питате шта следи након тога. Уколико желите да упишете Мастер студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, ево неких смерница које могу бити од значајне помоћи. Било да сте биолог, еколог или молекуларац обратите пажњу на понуђене модуле, зато што се неки од њих поклапају, односно за исте могу конкурисати студенти са различитих смерова.

Први корак: одабир жељеног модула. Већина нас се у току студија заљубила у неку област, те избор не би требао бити тежак. У случају двоумљења или несигурности не би било лоше детаљно се упознати са садржајем сваког модула. Све информације о курсевима, професорима и изборним предметима доступне су на сајту факултета. Жељени модул је одабран, шта даље?

Други корак: парче папира и оловка у руке. Професори сваког модула узеће у разматрање ваш просек, године студирања и оцене из назначених предмета. Пратите упутства када и где ће се одржати рангирање на ваш одабрани модул мастер студија. Понесите индекс са собом и срећно. У принципу свака катедра прима одређени број студената. То значи да су у стању да у том броју обезбеде места за рад на мастер тези. У случају да већ имате лабораторију у којој бисте радили, нећете бити у трци за место и уписаћете жељени модул лако. Следи дан, два чекања. Изашла је ранг листа и примљени сте. Тада сазнајете и да ли сте на буџету или самофинансирајући студент. Шта треба урадити пре уписа на мастер студије?

Трећи корак (или први у случају да не планирате да упишете мастер студије на нашем факултету): За подизање уверења о дипломирању требају вам потврде из три библиотеке факултета. Библиотека Института за зоологију, Института за физиологију и биохемију и библиотека у Ботаничкој башти. Поред тога потребно је уплатити 5.000 RSD на рачун факултета. То је новац за потребе израде дипломе. У студентској служби ће вам рећи датум када треба да им се јавите и то је то, завршили сте и тај део посла.

Четврти корак: насмејте се, сликамо! На дан уписа на мастер студије требаће вам две фотографије, једна за индекс и једна за прву страну образаца које ћете попуњавати. Требаће вам и одређена сума новца за куповину образаца и индекса у студентској служби. Пораните како не би завршили на крају дугачког реда. Следи предаја попуњених образаца и индекса и упис предмета. Уписујете наравно главне предмете одабраног модула и изборне за које сте се одлучили. Завршили сте!

9|симбиоза


и студирање по старом Додатне информације за кредиташе, стипендаше и конкурисање за дом. Кредиташи: Студенти који добију кредит, потписују уговор са Министарством просвете и науке. Члан 4. тог уговора каже да ако студент заврши студије без изгубљене године, а у трајању прописаном за његов наставни програм, уз постигнути просек преко 8.5, може бити ослобођен враћања целокупног износа. Шта то у пракси значи? За ослобађање од обавезе враћања кредита неопходно је да се у року од месец дана од дана дипломирања достави Универзал банци уверење о дипломирању. Овде може да наступи донекле напорна процедура. Уверења о дипломирању могу каснити, па треба инсистирати на истим у студентској служби, не би ли убрзали поступак за који је иначе потребно два месеца. Наравно, не достављате оригинал уверења, већ његову фотокопију оверну у општини. Ископирајте у онолико примерака колико вам треба, плус један који ће остати у општини. У општини ће вам све то печатирати, завести и тако оверена потврда предаје се одсеку за студентске кредите/стипендије. Након тога заседа комисија која разматра да ли сте испунили услове за ослобађање од обавезе враћања кредита. Стипендаши и конкурисање за дом: Документ који је потребан студентима мастер студија када конкуришу за дом и стипендије је “Уверење да нисмо запослени ”. Процедура је следећа: у књижари се купује радна књижица. Заједно са уверењем о дипломирању, које дајете на увид, треба отићи у општину места пребивалишта. Са попуњеном књижицом се јавити Националној служби за запошљавање где нам креирају профил, а након тога издају потврду да је у питању статус незапосленог. Неке општине дозвољавају да се одмах оде у Националну службу за запошљавање и узме потврда, док друге инсистирају на овој компликованој процедури, па је најбоље проверити који су неопходни кораци потребни.

Студирате по старом систему? Онда ће вас сигурно занимати шта је то ново. Узето из одлуке о изменама и допунама статута Универзитета у Београду – Биолошког факултета: (1) Студенти уписани на основне студије до 10. септембра 2005. године, могу завршити ове студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2013/2014. године. (2) Студенти уписани на магистарске студије до 10. септембра 2005. године, имају право да заврше студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија, најкасније до краја школске 2013/2014. године. (3) Студенти уписани на докторске студије, односно кандидати који су пријавили докторску дисертацију до 10. септембра 2005. године, имају право да заврше студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија, односно да стекну научни степен доктора наука, најкасније до краја школске 2015/2016. године.

Вукојичић Александра Ђоковић Весна Пајић Тања

симбиоза |10

Слике преузете са сајтова: http://www.menschenrechtsbeirat.at/images/cnisb/lblarge/Neues-Bild-JPG.png http://beesbusinesshelpers.com/

Захваљујемо пуно на прослеђивању истих колегиници Невени Петровић.


Назив модула:

Предмет 1

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

Биологија ракова

БИОЛОГИЈА АЛГИ

Основи алгологије и микологије (МБФ) или Алгологија (Биолози и Еколози)

БИОЛОГИЈА ГЉИВА

Основи алгологије и микологије (МБФ) или Микологија (Биолози и Еколози)

БИОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

Педобиологија

Развиће животиња

БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

Микробиологија

Микробиолошки практикум

БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА

Развиће животиња

Упоредна ембриологија животиња

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈЕ СА ХИСТОЛОГИЈОМ

Основи биологије ћелија и ткива

БИОФИЗИКА

Општа физиологија

Динамичка биохемија

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФИЗИОЛОГИЈА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА И ПРИМЕЊЕНА БОТАНИКА

Физиологија животиња

Ендокринологија

Анатомија и морфологија биљака

Систематика и филоге- Биохемијска и молекуларна систематика бинија биљака љака

ЗООЛОГИЈА БЕСКИЧМЕЊАКА И ЕНТОМОЛОГИЈА

Анатомија и морфологија бескичмењака

Систематика и филогенија бескичмењака

ИМУНОБИОЛОГИЈА

Имунобиологија

Биохемија

МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА ЗООЛОШКИХ ТАКСОНА

Систематика и филогенија хордата

Зоологија водених бес- Анатомија и морфолокичмењака са практику- гија хордата мом

НЕУРОБИОЛОГИЈА

Општа физиологија

Предмет 2

Предмет 3

Основи молекуларне биологије

Основи молекуларне биологије

мастер биологија

Увод у ихтиологију

Неуробиологија

Генетика

Еволуциона биологија

ФИЗИОЛОГИЈА БИЉАКА

Физиологија биљака

Физиологија растења и развића биљака

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

Eкологија биљака са екофи- Општа екологија животиња (Еколози) или зиологијом (Еколози) или Екологија биљака (Биолози) Екологија животиња (Биолози)

Хидроекологија (Еколози) или Систематика и филогенија бескичмењака (Биолози)

ЕКОЛОГИЈА

Eкологија биљака са екофи- Општа екологија животиња (Еколози) или зиологијом (Еколози) или Екологија биљака (Биолози) Екологија животиња (Биолози)

Биогеографија (Еколози или Биолози)

ЕКОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

Eкологија биљака са екофи- Општа екологија животиња (Еколози) или зиологијом (Еколози) или Екологија биљака (Биолози) Екологија животиња (Биолози)

Педобиологија (Еколози или Биолози)

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Eкологија биљака са екофи- Општа екологија животиња (Еколози) или зиологијом (Еколози) или Екологија биљака (Биолози) Екологија животиња (Биолози)

Загађивање и заштита животне средине (Еколози) или Човек и животна средина (Биолози)

11|симбиоза

мастер екологија

ПРИМЕЊЕНА ГЕНЕТИКА


Назив модула:

Предмет 1

Предмет 2

Предмет 3

БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

Микробиологија

Микробиолошки практикум

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА И ТКИВА

Основи биологије ћелија и ткива

Хистологија органских система

БИОФИЗИКА

Општа физиологија

Биофизичке основе опште физиологије

Основи системске биофизике

Основи молекуларне биологије

Молекуларна генетика

Ендокринологија

Молекуларна физиологија органских система

Основи молекуларне биологије Биофизичке основе опште физиологије

ГЕНЕТИЧКО ИНЖИЊЕРСТВО Динамичка биохемија И БИОТЕХНОЛОГИЈА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БИОМЕДИЦИНА

Физиологија животиња

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БОТАНИКА

Упоредна морфологија и систематика биљака

ИМУНОБИОЛОГИЈА

Имунобиологија

Биохемија

НЕУРОБИОЛОГИЈА

Општа физиологија

Неуробиологија

ФИЗИОЛОГИЈА И МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА БИЉАКА

Физиологија биљака

Физиологија растења и развића биљака

Динамичка биохемија

ХУМАНА МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Основи молекуларне биологије

Молекуларна генетика

Молекуларна биологија еукариота

мастер молекуларна биологија и физиологија

мастер професор биологије и професор екологије

Табела предмета по модулима и одговарајућим смеровима чије су се оцене узимале у обзир при рангирању студената за упис на жељене мастер студије школске 2012/13 године. http://www.bio.bg.ac.rs/upis/dokumenta/2012/Uslovi_upisa_na_master.pdf

симбиоза |12


Програм: Сајам Науке Петак (14.12.2012.) Библиотека Института за зоологију 1000 – 1010 Јелена Кнежевић-Вукчевић, декан Биолошког факултета Жељко Томановић, продекан за науку и докторске студије Биолошког факултета Стефан Прековић, Студентски научно-истраживачки центар, Универзитет у Београду Милица Новаковић, Председник Студентског парламента Биолошког факултета

Отварање 1010 – 1020 Александра Николић Лабораторија за молекуларну биологију Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство 1020 – 1030 Мира Милисављевић Лабораторија за молекуларну биологију биљака Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство 1030 – 1040 Јованка Лукић Лабораторија за молекуларну генетику индустријских микроорганизама Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство 1040 – 1050 Милица Маркелић Мрко масно ткиво и метаболички синдром Биолошки факултет, Катедра за биологију ћелија и ткива 1050 – 1100 Ксенија Величковић Улога естрогена у развоју хуманог феталног мрког масног ткива Биолошки факултет, Катедра за биологију ћелија и ткива 1100 – 1130

Пауза за кафу

1130 – 1150 Наташа Милојевић Актуелна истраживања Катедре за микробиологију Биолошки факултет, Катедра за микробиологију 1150 – 1200 Тања Наранџић Лабораторија за молекуларну генетику и екологију микроорганизама Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство 1200 – 1210 Марија Мојсин Лабораторија за хуману молекуларну генетику Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

13|симбиоза

1210 – 1220 Милица Пуцар Риболовни ресурси у Дунаву и Сави на територији Београда – стање, валоризација и развој мониторинг програма Лабораторија за ихтиологију и аквакултуру Институт за мултидисциплинарна истраживања 1220 – 1230 Марина Лазић, Јелена Павловић, Љиљана Костић-Крављанац Силицијум – „Антистрес“ елеменат за више биљке Институт за мултидисциплинарна истраживања Лабораторија за исхрану биљака 1230 – 1240 Иван Павловић Ћелијске и молекулске основе малигних и кардиоваскуларних обољења – клиничке импликације Институт Винча 1240 – 1250 Милош Митић Дефинисање кластера молекулских биомаркера за побољшање и терапију поремећаја расположења Институт Винча 1250 – 1320

Пауза за кафу

1320 – 1330 Тања Булат Радиосензитивност хуманог генома Институт Винча 1330 – 1340 Александра Станковић Генетска основа хроничне инфламације код човека Институт Винча 1340– 1350 Маја Живковић Геномика и фармакогеномика кардиоваскуларних болести човека Институт Винча 1350 – 1400 Јелена Коцић и Дренка Тривановић Истраживања адултних матичних ћелија Институт за медицинска истраживања 1400 – 1410 Бранкица Тановић Фитопатогене гљиве које угрожавају производњу воћа Институт за пестициде 1410 – 1420 Сања Гоч Гликани као кључне детерминанте распознавања у биолошким системима Институт ИНЕП


Студентске праксе

ич Кратак вод за будуће че истражива

Једно од честих питања које ми постављају млађе колеге: "Како да нађем лабораторију у којој могу да волонтирам?". То није блажи облик мазохизма, није глупост и траћење слободног времена. Такође, потреба да се ради нешто практично није везана само за одређени смер. Уколико волите ово што студирате, онда је и нормално да желите да зађете дубље у срж биологије и посветите се научном раду. У неком периоду током мог студирањана на основним студијама, ушла сам у зачарани круг. Да бих добила праксу недостајало ми је искуство у раду, а да бих дошла до искуства било је потребно добити праксу где бих радила много више од оних техника које сам могла да упознам на вежбама. Притом сам се водила поприлично погрешним мишљењима о неким питањима, што ме је додатно спутавало. У том тренутку нисам имала људе који су могли да ми дају неке основне савете који би ми помогли у лову на праксе. Уколико сте тренутно у потрази за лепом и занимљивом праксом, ево неких савета које вам могу дати.

Зато крени од пракси које те баш, баш занимају, па ако код њих не упали пробај код неких других лабова који су ти мало мање привлачни. Рачунај на то да не можеш одмах почети да радиш неки ултра-компликовани експеримент, а да пре тога ниси савладао базичне методе и вештине. Зато тражи праксе које ће ти пружити прилику да кренеш од почетка. То је много реалнија могућност.

Наука у Србији

Кад успеш да се убациш негде, дај све од себе. Потруди се да научиш што више нових ствари од ментора или особе која је задужена за рад са тобом. Читање радова и даље изучавање тематике којом се бавиш ти може итекако послужити за даље. Наравно, нека ти обавезе на факултету не буду мање важне. Из тог разлога, мораш да направиш баланс између факултета и обавеза на тој пракси.

Туга... Мало пара, много очекивања. Има неколико института који се баве научним радом који одговара нашем факултету. То су: - Институт за Биолошка истраживања "Синиша Станковић" (популарнији као ИБИСС) - Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство ( краће као ИМГГИ) - Институт за нуклеарне науке "Винча" - Институт за пестициде и заштиту животне средине - Институт за медицинска истраживања Поред ових института, постоје и бројни други. Неки су придружени Пољопривредном, Ветеринарском или Медицинском факултету. Разликују се у квалитету рада и отворености да приме студенте на "волонтирање".

Заблуда "За добијање таквог места је потребан врло висок просек". Не! Неке лабораторије могу тражити већи од 9,00, али велики број лабораторија неће узимати просек као основни критеријум. Добра препорука професора са факултета или ваша јака мотивација могу компезовати не тако савршен просек. Наравно, то важи само ако нисте у оној супротној крајности: превише низак просек и/или гомила неположених испита.

Стрпљење Ретко кад упали из прве! Пошаљеш неколико мејлова. Неко те у старту одбије, неко каже да ће размислити и имати те у виду, а неко ти просто не одговори на мејл. Очекуј да ће се и теби ово десити. Не очајавај, већ имај стрепљења. Ако не одговори на мејл, можеш после неког времена послати још један. Ако и тај прође као први, онда прецртај ту лабораторију и иди даље. Ако кренеш да их бомбардујеш мејловима, мислиће да си проблематичан (да не кажем психотичан).

Посвећеност

Летње праксе Ово је јако добра ствар. Постоје разни програми који организују студентске летње праксе на најпрестижнијим институтима у Европи. Неке од њих су финансијски скроз покривене програмом, а за финансирање неких других се студенти сами сналазе. Јесу релативно кратке, али се на њима могу радити радови које је тешко у нашој земљи наћи или извести.

Одскочна даска Кад једном добијеш добру праксу, следећа ће доћи много лакше. Прво, већ ћеш имати неко знање и искуство. Друго, имаћеш препоруку твог ментора који ти може помоћи да нађеш следеће место (институт, лаб, новог ментора). Добре препоруке вам требају када тражите позиције за мастер рад или докторат.

Селективност и могућност Фокусирајте се на тематику која вас интересује. Немојте јурити праксу по принципу "дај шта даш". Стави на папир области које те занимају и тражи на интернету институте који се њима баве. Такође, нека твоја очекивања буду мало реалнија. Неке методе су јако скупе и не можеш очекивати да ћеш добити прилику да се бавиш тиме. Бар не на основним студијама.

Петровић Невена

симбиоза |14


Студентске праксе (наставак)

Марина Пекмезовић (мастер студент) Ја сам своју тромесечну праксу урадила у Јени, прелепом студентском граду Источне Немачке, захваљујући IAESTE организацији. Радила сам на одељењу за молекуларну и примењену микробиологију и као задатак сам имала комплетирање библиотеке Aspergillus fumigatus мутаната за све фосфатазе које учествују у сигнализацији, као и њихову фенотипизацију. Имала сам прилике да се током недеље служим многим методама молекуларне биологије у изванредним условима, а да викендом путујем по целој Немачкој и упознајем људе из целог света.

Саша Швиковић Александра Лежаја (4. година основних студија) (3. година основних студија) Ове године сам био учесник Amgen Scholars Programa на Универзитету у Кембриџу 2012, где сам радио на Гурдон Институту, у лабораторији проф. Стивена Џексона (Stephen Jackson). Радио сам на откривању улоге појединих гена у одговору на оштећење ДНК (енгл. DNA damage response), комплексним сигналним путем који индукује адекватан ћелијски одговор на оштећење молекула ДНК. Овај програм представља фантастичну прилику студентима да раде на неким од најважнијих и актуелних проблема у биолошким наукама на једном од најпрестижнијих универзитета, као и остваривању нових познантсва и пријатељства.

15 |симбиоза

Волонтирање на Институту за Молекуларну Генетику и Генетичко Инжењерство сам почела у четвртој години средње школе. У лабораторији за молекуларну генетику и екологију микроорганизама др Бранке Васиљевић сам спремала рад за републичко такмичење из биологије (Изолација бактерија из земљишта контанимираног ароматичним угљоводоницима). После успешне сарадње, наставила сам да волонтирам тамо и после средње школе. Лето 2010. године смо провели бавећи се биоремедијацијом, док смо 2012. почели да радимо на активности ензима таутомеразе. Радом у лабараторији стичем одређено искуство у експирименталном раду и још важније учим како добити, развијати идеју и генерално на који начин размишљати током бављења научним радом.


Живојин Јевтић (3. година основних студија)

Лето 2012. године сам провео радећи као студент на Макс Планк институту у Дрездену у Немачкој (Max Planck Institute of Molecular Cell Biology and Genetics, Dresden). Тамо сам боравио 8 недеља радећи са менторком и осталим колегама из лабораторије др Џоа Хауарда, директора института. Фокус истраживачке групе је динамика микротубула, њена регулација посредством MAPs протеина. Искуство у оваквој лабораторији ми је помогло да знатно подигнем ниво свог практичног и теоријског знања из области ћелијске биологије, молекуларне биологије и конфокалне микроскопије.

Марјан Биочанин (3. година основних студија)

Алексеј Дрино (3. година основних студија)

Јелена Милић (мастер студент )

Летос сам био на пракси на Макс Планковом институту за биологију развића у Тибингену, Немачкој. Радио сам на департману за еволуцију протеина, тачније у групи која се бави мембранским протеинима код Грам негативних бактерија. Пријавио сам се тако што сам послао мејл директно вођи те групе. Ова пракса ми је омогућила да практично прођем кроз већину метода које сам учио током досадашњег студирања.

Моје стручно усавршавање обављам у Београду, на Институту за Молекуларну генетику и генетичко инжењерство, у лабораторији за молекуларну биологију. Заједно са мојим ментором радим на молекуларно епидемиолошким студијама као и начинима детекције канцер обољења на молекуларним нивоима. У процесу истраживања сам имао прилике да се сусретнем са многим савременим техникама и методама молекуларне биологије којима овај институт располаже.

Своју шестонедељну праксу сам одрадила на Пољкој Академији Наука, у оквиру Институтa за медицинску биологију, Лабораторије за регулацију транскрипције под менторством Лукаса Пуласког, у Лоџу. Своју праксу сам пронашла захваљујући IAESTE организацији. Програм саме праксе је конципиран у неколико сегмената, од упознавања са техникама стерилног рада, организације радног простора, преко упознавања са техникама за анализу, изолацију протеина и нуклеинских киселина, техникама одржавања, засјевање, третирања ћелијких култура, генетичких манипулација на еукариотским и бактеријским ћелијама, методама изолације ћелија, до поступака и начина припреме пројекта, анализе, интерпретације али и презентовање самих резултата, и најзад самосталне израде пројекта, као синтезе и доказа наученог. Радним данима смо радили у просеку по 8 сати, а викенди су били резервисани за путовања. Сви практиканти су били смештни у студентском дому, па смо могли да се дружимо, организујемо путовања и заједно радимо своје праксе.

Данијела Видаковић (мастер студент) Ја сам своју праксу на UNESP Ilha Solteira у Бразилу добила захваљујући IAESTE организацији. Бавила сам се микробиологијом. Пракса је покривала комплетан процес истраживања: од изласка на терен и узимања узорка, преко засејавања микроорганизама до екстракције ензима и одређивања њихове активности. Имају добре услове за рад и добро су опремљени. Моја менторка је била увек доступна, јако љубазна и спремна за рад. Људи су били отворени и радо сарађивали.

симбиоза |16


Проф. др Дмитар Лакушић је рођен 1965. године у Београду. После завршене средње школе уписује Природно-математички факултет Универзитета у Београду, одсек за биологију. Дипломирао је 1989. године, а тема рада је била “Ендемична флора Копаоника”. Докторирао је 1999. године на Биолошком факултету са темом "Еколошка и морфолошка диференцијација усколисних вијука (Festuca L. subgen. Festuca) на простору Дурмитора". Од 2000. године је био доцент на Катедри за екологију и географију биљака, а од 2007. године је ванредни професор на истој катедри. Члан је више друштава и одбора, међу којима су: Српско биолошко друштво, Друштво еколога Србије, OPTIMA, Società Botanica Italiana, Одбор за флору и вегетацију Српске академије наука и уметности... Од 2010. године је шеф Катедре за екологију и географију биљака Биолошког факултета. 1. Шта вас је навело да упишете Биолошки факултет? Немам јасан одговор на ово питање. До пред крај средње школе био сам сигуран да желим да будем авиомеханичар. Да радим у ЈАТу, имам сигуран посао и добру плату. Због тога сам и завршио машинску школу Петар Драпшин на Дорћолу. Дипломирао сам на заклицима авиона АН-2 Ј. Међутим, на почетку другог полугодишта четвртог разреда средње школе, нешто ми се просто “јавило”, па сам одлучио да одустанем од идеје о авиомеханичару. Јавила ми се снажна потреба да учим, и то баш биологију. Узео сам средњошколске уџбенике из Биологије и Хемије, и за пар месеци интензивног учења успео да припремим и диференцијалне и пријемни испит, и да се на, тадашњи Биолошки одсек ПМФ-а, упишем као деведесетосми од сто усписаних студената. 2. Да ли су вам студије биле напорне, који је био ваш омиљени предмет, а који сте предмет најтеже положили? Не, студије ми нису биле напорне. Имам утисак да сам кроз њих просто протрчао без икаквих потешкоћа. Сећам се да сам ишао на готова сва предавања и вежбе (чак и она досадна!), и да сам то време на настави максимално искористио за учење. Нисам имао проблема са учењем, просто читава биологија ме је страшно занимала, и сва та гомила знања које смо добијали, ми се једноставно лепила и слагала на такав начин, да сам испите полагао у роковима и са највећим оценама. Омиљени предмети су ми били они везани за биљке, а поред њих сам био одушевљен и биохемијом.

17 |симбиоза

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутно сфера вашег научног интересовања? Тренутно радим на неколико различитих поља, која међусобно повезује феномен диференцијације биолошких система у еколошком и географском простору. Међу свим тим различитим областима некако највише пажње посвећујем запостављеним и скривеним врстама. Текст о открићу једне нове скривене врсте звончаца (Edraianthus pulevicii), коју сам приредио за ваш часопис, верујем да делимично може дочарати проблематику којом сам тренутно очаран. 4. Шта вас као предавача, а највише инспирише? Да компликоване еколошке и биогеографске феномене, објасним на једноставан начин, и да студентима помогнем да повежу и заокруже своја знања, а пре свега да простор у коме живимо сагледају као јединствену функционалну целину, у којој смо ми само једна од компоненети, која учествује у глобалним еколошким процесима. 5. Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором? Мислим да би за студенте било боље да сам стожи и захтевнији. 6. Која је ваша омиљена књига, а који филм вам је најомиљенији? За књигу немам дилему, то је Његошев Горски вијенац, а за филм можда Сабирни центар или Лајање на звезде. 7. Која вам је омиљена земља у којој сте били? Албанија


Интервју: проф. др Дмитар Лакушић 8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите или која вам је можда узор? Има много значајних особа које су ми биле узори, којима сам захвалан и којима се и данас дивим. Ипак, ако бих неког требало да издвојим, то је свакако Панчић. Импресивно је то шта је он, у оно време успео да уради. Звучаће можда парадоксално, али у овој новој ери молекуларно-цитогенетичких истраживања биљака, Панчић ништа није изгубио на својој актуелности. Напротив, мислим да је постао још актуелнији него пре пар деценија. 9. Да нисте биолог, шта бисте били? Тешко ми је да замислим да се бавим неким другим послом. Мислим да сам имао пуно среће да ми се у правом тренутку „јавило” то да се усмерим ка биологији. Ипак, пошто сам радохолик, верујем да би се и на неком другом пољу солидно снашао. 10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао? У раном детињству сам „задојен” Његошевом поетском филозофијом или филозофском поетиком, све једно. Многи догађаји у реалном животу ме често асоцирају на једноствне мудрости из Горског вијенца. У њима често налазим утеху. Једна од омиљених је она о Вуку Мандишићу, која каже„... а у руке Мандушића Вука, свака пушка биће убојита.” 11. Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом? Већ неколико година уназад, на првом предавању на којем се срећем са студетнима Биолошког факултета, шаљем једну поруку која би се могла свести на пар наредних реченица: Екологија и биологија су изуетно актуелне науке у које се на светском нивоу много инвести-

ра. Реална потреба за еколозима и биолозима је велика, и биће све већа, и у том смлислу је одлука да се неко определи за студије биолошког факултета исправна. Међутим, да би се након студија дошло и до посла у овим областима, није довољно да се прође кроз студије, да се сакупи довољна количина поена, и остваре задовољавајући просеци оцена. Потребно је стварно научити то што се као наставни програм нуди на нашем факултету. То наравно, уопште није једноставно, али није ни превише тешко. Дакле, порука је: УЧИТЕ!!! Искористите паметно време док неко други ради за вас и обезбеђују вам довољно хране за угодан живот. Та погодност да неко други ради и улаже у вас не може вечно трајати, сем уколико нисте опредељени за животну стратегију паразита. То је, наравно, сасвим легитимно, јер паразитизам је потпуно природна појава. Нема биоценозе без паразита! Међутим, не сме се заборавити да и паразити имају пуно проблема у свом животу. И њима су потребна посебна знања и вештине, нпр. како убедити домаћине да им стално дају храну и дом? Након ове приче о паразитима у сали се обично зачује тихи смех међу студентима. Овде бих још само сугерисао да прихватите и Његошеву филозофију о Вуку Мандушићу. Тежите томе да и у вашим рукама „свака пушка буде убојита“.

ПУЛЕВИЋЕВ ЗВОНЧАЦ 47. страна Редакција

симбиоза |18


САВЕЗ СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА – ССБИФ Савез студената Биолошког факултета (ССБИФ) је удружење студената Биолошког факултета и локални је огранак организације Савез студената Београда (ССБ). Савез студената је добровољно, непрофитно удружење, основано на неодређено време. Област остваривања циљева удружења: побољшање студентског стадарда и услова студирања. ССБИФ је правни наследник ССБИФ-а који је основаног први пут 28.06.1994. Тадашњи савез је брзо угашен и све до прошле године није било иницијативе да се обнови. Године 2011. на иницијативу неколико студената је реактивиран савез. Он је јако битно тело на сваком факултету јер има својство правног лица, са свим правима, обавезама и одговорностима које произилазе из Устава, Закона, Статута савеза и осталих аката. Сваки члан ССБИФ-а има право да користи савез као правно лице. Савез студената представља Извршни одбор као извршни орган, Надзорни одбор, Генерални секретар и Председник Скупштине Савеза студената. Организационо је повезан са осталим Савезима на Универзитету у Београду и у оквиру својих програмских активности сарађује са свим удружењима, организацијама и заједницама које се придржавају Устава и Закона. У остваривању циљева и задатака, Савез студената залагаће се за целовиту заштиту и остваривање интереса студената: квалитетнију наставу, побољшање стандарда студената, обезбеђивање бенефиција за чланове Савеза студената, садржајнији и квлитетнији културно - забавни и спортски живот студената. Члан Савеза се постаје уписом у евиденцију и потписивањем приступнице. Да би неко постао члан Савеза студената мора бити студент Биолошког факултета, да самовољно приступа и жели да учествује у раду Савеза студената. Сваки члан има право да буде биран у органе и друга тела Савеза студената, да буде информисан о раду, да даје предлоге, мишљења и примедбе, да учествује у извршењу задатака и буде активан у свим дешавањима. ССБИФ је реактивиран 2011. године и у периоду до школске 2012/2013. године је био скоро неактиван. Рађена је папирологија, формирала су се тела Савеза, обучавани су студенти који формирају тело Савеза за рад и како да воде Савез.

19 |симбиоза

С обзиром да је претходни Савез на нашем факултету давно постојао, садашњи Савез је све испочетка морао да учи и да формира. На конститутивној седници одржаној 03.12.2012. године је ССБИФ званично почео са активним радом. Постоји много ствари у плану и програму Савеза. До сада је ССБИФ организовао Нулти курс Хемије за школску 2011/2012 и 2012/2013 годину, Акције Добровољног давања крви и Картице са попустом за кафану, а учествовао у Акцији за децу и из свратишта при СУЕФ-у, разним семинарима, предавањима и обукама. У плану су разни попусти и бенефиције, пројекти, курсеви, семинари, предавања, спортски и културни догађаји. Свако ко је члан ССБИФ-а има право да у свему томе учествује. Чланови који су организовали или учестовали на нечему, или били активни чланови имају право да добију препоруку или сертификат од Савеза студента која је данас све битнија као фактор друштвено-активне особе. Од бенефиција или конкретног знања које можете да добијете од Савеза зависи само од Вас.

Пријем нових чланова у ССБИФ ће се организовати два пута годишње. Први пут ће бити у месецу децембру 2012. године. За више информација, питања, предлоге, сугестије и остало можете послати mail на officessbif@gmail.com

Поздрав, преседница ССБИФ-а Васић Светлана


Добровољни даваоци крви! Од ове године студенти Биолошког факултета први пут званично учествују у организовању акција добровољног давања крви при Институту за трансфузију крви Србије. Наш факултет се води под оквиром бившег ПМФ-а, и ми са њима организујемо акције. Наравно, помажемо свим факултетима у оквиру Студентског трга а када можемо и шире. Институт за трансфузију крви Србије је високоспецијализована, научноистраживачка и наставна здравствена установа, реферална за област трансфузиологије. Током протеклих шест деценија, захваљујући пре свега активностима Института, у Србији је успостављен систем организованог, добровољног, неплаћеног и анонимног давалаштва крви. Пратећи савремена светска достигнућа у области трансфузиологије, Институт је у рутинску праксу уводио савремене методе конзервације крви, различите видове давања крви, развијао концепт усмерене хемотерапије, а у складу са научним сазнањима сукцесивно уводио тестирања крви давалаца на маркере појединих инфективних болести које се могу пренети трансфузијом. У оквиру Института формирано је више лабораторија, основани су национални центри за хемофилију, типизацију ткива и фракционисање плазме. Давалац крви може бити свака здрава, одрасла особа, старости од 18-65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити ни њу, нити особу којој би се та крв применила. Интервал између давања крви је 3 месеца (12 недеља) за мушкарце и 4 месеца (16 недеља) за жене. За више информација посетите сајт http://www.nbti.org.rs.

Сви студенти који су заинтересовани да помогну на акцијама, могу се јавити на мејл адресе: officessbif@gmail.com и vasicsvetlana10@gmail.com. Следећа акција коју ми организујемо је 11.12.2012. од 11 до 16h у згради ПМФ-а, дођите и спасите нечији живот

Савез студената Биолошког факултета је одлучио да подржи акцију коју организује Студентска унија Економског факултета. Они су покренули пројекат „Фондација СУЕФ“. Прва акција Фондације је „Твоје мало некоме значи много“. Циљ ове акције је да се сакупи што више хране, одеће, обуће, средстава за личну хигијену, кућне хемије, слаткиша и школског прибора. Све то је намењено Свратишту за децу и омладину до 19 година које се налази у Крфској улици број 7а у Београду. Потребно им је да и наш факултет подржи акцију, како би обезбедили средства која им недостају. Акција је стартовала 20. новембра, а траје до 20. децембра 2012. године. С обзиром да немамо своју зграду и место где би могли да сакупљамо на нашем факултету, сви заинтересовани могу однети жељене ствари у канцеларију СУЕФ-а на Економском факултету, од 11-15 часова радним данима. Хвала на сарадњи свим хуманим биолозима! https://www.facebook.com/groups/tvojemalonekomepuno/

симбиоза |20


Институт за зо Историјат Институт за зоологију је основан 1853. године под називом Зоолошки кабинет Лицеја у Београду и његов први старешина је био Јосиф Панчић. 1873. године у оквиру Велике школе оснива се Зоолошки завод. Први школовани биолог, руководилац Завода, био је од 1899. године Живојин Ђорђевић, који је увео многе новине у организацији Завода и наставе. Данашњи назив Институт за зоологију, носи од 1947. године, када је постао део Природно-математичког факултета у Београду. У склопу Биолошког факултета налази се од 1990. године. Дуга историја Института за зоологију обележена је константним напредовањем у смислу наставе и истраживања, са истакнутим професорима и научницима који су допринели развоју курикулума и успешно следили међународне промене у зоологији као науци. При Институту се налазе и Експериментална станица за пчеларство на Фрушкој Гори и Центар за биоспелеологију. Институт је такође и седиште Српског биолошког друштва, које представља срж биологије у Србији. Управник института је др. Жељко Томановић, редовни професор Биолошког факултета.

Просторије института У просторијама института се одржавају многобројна предавања. Институт подседује две сале (Малу и Велику салу) у којима се реализују предавања и вежбе. Сале су опремљене микроскопима и (микроскопским и макроскопским) препаратима који су неопходни за успешно савладавање градива. Библиотека Института за зоологију поседује око 7.000 књига, 10.000 страних и домаћих часописа и 12.000 копија научних радова. Најстарија књига на српском језику је “Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији, II део – Бескичмењаци” из 1883, а најстарија књига у поседу библиотеке је "Betrahtung uber die Natur" из 1790. године. У библиотеци се такође одржавају предавања па пре него што уђете у библиотеку погледајте на вратима радно време библиотеке. Ако је библиотека заузета, а потребна Вам је књига, можете контактирати библиотекара Тричковић Катарину на адресу електронске поште: zoobiblioteka@bio.bg.ac.rs.

23 |симбиоза

Мала сала Института за зоологију

Велика сала Института за зо

Редакција се захваљују про сављевић Љубиши и проф вић Жељку на уступљеном м

PCR Лабораторија за таксоном

Библиотека Института за зоологију

фотографије: Марија Коњикушић, Blink N


оологију

оологију

оф. др Станиф. др Томаноматеријалу

мију

Катедра за морфологију, систематику и филогенију животиња НАСТАВНИЦИ: др Предраг Симоновић, редовни професор др Милош Калезић, редовни професор др Ана Ивановић, ванредни професор др Вера Николић, ванредни професор др Бригита Петров, ванредни професор др Љиљана Томовић, ванредни професор др Имре Кризманић, доцент др Саша Марић, доцент др Драгана Миличић, доцент САРАДНИЦИ: др Тамара Каран Жнидаршич, асистент Александра Рохаљ, технички сарадник у настави Миља Ћиповић, стручни сарадник у настави ОСТАЛИ: Ана Голубовић, истраживач приправник Дубравка Шкраба, истраживач сарадник Ана Тошић, истраживач сарадник др Соња Ђорђевић, научни сарадник

Катедра за екологију и географију животиња НАСТАВНИЦИ: др Јасмина Крпо-Ћетковић, доцент др Драган Катарановски, редовни професор др Александар Ћетковић, доцент др Душко Ћировић, доцент др Александар Хегедиш, доцент др Дејан Радовић, доцент САРАДНИЦИ: Јована Била Дубаић, асистент Милан Плећаш, асистент др Срђан Стаменковић, асистент ОСТАЛИ: др Весна Гагић, истраживач сарадник Марина Јанковић, истраживач сарадник Александра Пенезић, истраживач сарадник Катедра за динамику развића животиња НАСТАВНИЦИ: др Божидар Ћурчић, редовни професор др Рајко Димитријевић, редовни професор др Слободан Макаров, ванредни професор др Владимир Томић, ванредни професор др Лука Лучић, доцент др Бојан Митић, доцент САРАДНИЦИ: мр Борис Дудић, асистент ОСТАЛИ: Бојан Илић, истраживач сарадник

Катедре Биолошког факултета које припадају Институту: Катедра за морфологију, систематику и филогенију животиња Катедра за динамику развића животиња Катедра за генетику и еволуцију Катедра за екологију и географију животиња Катедра за биологију ћелија и ткива Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију

Катедра за зоологију бескичмењака и ентомологију НАСТАВНИЦИ: др Љубиша Станисављевић, ванредни професор др Жељко Томановић, редовни професор др Срећко Ћурчић, ванредни професор др Анђељко Петровић, доцент др Ивана Живић, доцент САРАДНИЦИ: мр Зоран Николић, асистент Ненад Лазаревић, технички сарадник у настави ОСТАЛИ: Катарина Бјелановић, истраживач приправник Анђелка Поповић, истраживач приправник Катедра за генетику и еволуцију НАСТАВНИЦИ: др Марина Стаменковић Радак, ванредни професор др Марија Гућ Шћекић, редовни професор др Драгана Цветковић, ванредни професор др Софија Павковић Лучић, доцент др Биљана Стојковић, доцент САРАДНИЦИ: Љупка Филиповић, асистент Михаило Јелић, асистент др Лука Рубињони, асистент др Марија Савић Веселиновић, асистент др Катарина Зељић, асистент ОСТАЛИ: Марија Танасковић, истраживач сарадник Вукица Вујић, истраживач приправник Катедра за биологију ћелија и ткива НАСТАВНИЦИ: др Александра Кораћ, редовни професор др Маја Чакић Милошевић, доцент др Мирела Укропина, доцент САРАДНИЦИ: др Милица Маркелић, асистент др Ксенија Величковић, асистент ОСТАЛИ: Маја Богдановић, стручни сарадник за електронску микроскопију Игор Голић, истраживач сарадник Анита Лазаревић, стручни сарадник за електронску микроскопију

Редакција

симбиоза | 24


Реконструкција Бота баште "Јевремовац" Пре него почнемо са причом о дугоочекиваној реконструкцији ботаничке баште, мислим да је најбоље да се укратко подсетимо њеног историјата, улоге и првенствено значаја који она као таква носи. Ботаничка башта у Београду је једна од најстаријих ботаничких башти у региону и са Институтом за ботанику је наставна и научно-истраживачка јединица Биолошког факултета у Београду. Основана је 1874. године на предлог Јосифа Панчића, а 1889. године краљ Милан Обреновић је имање свог деде Јеврема поклонио Великој школи за Ботаничку башту и на том месту се и данас налази. Башта поседује и једну од најстаријих и највреднијих ботаничких библиотека у региону југоисточне Европе, која је основана 1853. године при Лицеју београдском, као и хербаријум, основан 1860. са 120.000 хербаријумских табака. Ботаничка башта се простире на површини од око 5 хектара, где се на отвореном простору налази преко 250 врста дрвећа и жбуња, домаћих, европских и егзотичних биљака, а укупан биљни фонд данас чини око 500 дрвета, жбуња и зељастих биљакаБотаничка башта обухвата поред отворених површина, Стаклену башту и просторије Института за ботанику (управна зграда, хербар, библиотека, слушаоница, лабораторије).Стаклена башта, подигнута 1892. године, покрива простор од 500 м2.

25|симбиоза

У време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башти у овом делу Европе. Једна од најзначајнијих улога Ботаничке баште је очување животне средине кроз образовање, али и кроз различите програме заштите ретких и угрожених биљака. Ботаничка башта није само "зелена оаза" у центру града, нити обичан парк. Ова институција је научна и културна баштина земље у којој се налази и научни центар ботаничких дисциплина у Србији, и као такву је 1995. Влада Србије прогласила спомеником природе због њеног изузетног културолошког и историјског наслеђа и цео простор баште је под посебним режимом заштите, а 2007. године проглашена је и спомеником културе града Београда. Наравно, не смемо заборавити и најомиљенији део ботаничке баште, Јапански врт, отворен 2004. године. Врт је изграђен захваљујући средствима јапанског фонда “Банпаку” у сарадњи са Биолошким факултетом у Београду. Нажалост, без обзира на свој велики значај, улогу и богату истор и ј у, Б о т а н и ч к а ба ш та ”Јевремовац”, је само бледа сенка, онога што је некада била. Стакленик је привремено затво-

рен за посетиоце, јер постоји опасност од урушавања због дотрајалости. Оронуле стазе, клупе, канте за смеће и зарасло шибље, корита и језеро у јапанском врту…свему је неопходна обнова. Међутим, већ више од десет година, могли смо само да слушамо приче о реконструкцији стаза, стакленика, поправци инфраструктуре и сл. јер или није било финансијских средстава за реконструкцију, или је било потешкоћа у администрацији. Али, половином ове године коначно је започета реконструкција Ботаничке баште "Јевремовац", и требало би да буде завршена за годину дана, у шта ће бити уложено око 2,2 милиона евра. Башта би добила потпуно нову хидрантску мрежу, нове стазе и клупе, а на јесен, је била испланирана комплетна реконструкција 120 година старог стакленика. Он би био такорећи поново грађен, сваки његов део би био замењен, али тако да украс Јевремовца, под заштитом завода за споменике, остане идентичан. У плану је, да се ради и реконструкција малог стакленика, који је бомбардован за време Другог светског рата и од тада није коришћен у својој изворној функцији, а у који би привремено могле да буду смештено више од 1.000 врста


аничке биљака за време реконструкције велике стаклене баште. Град Београд, са око 80 милиона динара омогућио је да се уради реконструкција ограде, капија и декоративног осветљења Ботаничке баште. "Општина Стари град је обећала да ће помоћи да се уради и реконструкција Јапанског врта, како би се санирао проблем пропуштања воде из великог језера", рекао је управник ботаницке басте др. Петар Марин. Обнову отвореног дела финансирају Фонд за заштиту животне средине са 63 и Биолошки факултет са седам милиона динара, а милион и по евра за реконструкцију Стакленика, стиже из фонда Европске уније. Међутим, реконструкција Ботаничке баште „Јевремовац“, стопирана је половином септембра., јер је Фонд за заштиту животне средине, који је, по свему судећи после смене власти и "цепања" Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања на два министарства – укинут. Завршено је било тек нешто више од трећине радова, а фирме су напустиле "градилиште" када им Фонд, после прве фазе, како је уговором било предвиђено, није уплатио средства. Према најновијим сазнањима и речима управника радови би требало да почну за око месец дана, а рок за завршетак је 18 месеци.

Предвиђена је комплетна реконструкција великог и малог стакленика, односно множаре. Осим тога, општина Стари град је издвојила 2,7 милиона динара за уређење Јапанског врта. Велика стаклена башта, којој годинама прети урушавање, остаће затворена до пролећа, када ће почети премештање око хиљаду врста осетљивих биљака на сигурно. У току је прва фаза радова, која подразумева рушење малог стакленика - множаре, одношење шута, и почетак изградње новог објекта, као и радове у делу анекса великог стакленика који су од тврдог материјала и у којима нема биљака. Завршетак обнове отворених површина бисмо могли да очекујемо на пролеће, док ћемо стакленик у новом руху моћи да видимо тек за годину дана, надајмо се не дуже. На крају, нама само преостаје да се надамо да ће се реконструкција одвијати према плану, и да неће бити већих проблема који би спречили тако дуго очекивану обнову. Верујем да ћемо заиста уживати у новом изгледу ботаничке баште, и да ће нам то постати једно од најомиљенијих места у Београду.

Бошковић Ана

симбиоза | 26


Као и сваке године, почетком октобра вође БИД-а су почеле акцију ширења приче о друштву и позивање студената на учлањење. Толико тога треба рећи студентима, цело једно царство за чула и невероватна могућност спознаје света око нас их чека. Како је долазио тај дан 25. oктобар, вође су ужурбале припреме презентација. Како речима описати мир и лепоту природе, како описати адреналин тражења, како описати задовољство кад препознаш животињу или биљку, како описати љубав? Најбитније је било рећи студентима о циљевима секција, о местима која могу посетити, и шта им треба од опреме. Вође су се одлично показале, неки су се базирали на методама које користе, неки су за главни део презентације одабрали врсте, неки су били шаљиви, а неки озбиљни. Једна од највеселијих презентација је завршила са фотографијом осе, и натписом видимОсе. На презентацији херпетолога је чак и изјављена љубав жаби, а десило се и да је фотографија корњаче побегла. Орнитолошка секција је у покушају да представи богатсво птица, пустила и песму птица, обавестивши студенте да се могу укључити у рад рехабилитационог центра у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, и увела од ове године предавања како би студентима олакшала упознавање са тематиком слабо заступљеном на факултету. Флористичка секција је објаснила своју љубав према биљкама и лешкарењу на њиховом меком покривачу... По где где се провукла које слика роштиља или пићенцета, што такође представља слику студентског живота у БИД-у. За разлику од прошле године кад је сала била пуна, и кад се није могло наћи места за седење, ове године је преполовљен број студената. Да ли су студенти недовољно информисани, или нове генерације студената уписују биологију са жељом да раде у лабораторијама/буду професори? Да ли је могуће да смо сведоци негативног утицаја болоње на студентски живот или су раније долазили стари бидовци у већем броју? На жалост, на ова питања се не може одговорити, између осталог и што се доста вођа променило у последње две године. Након презентације, вође су заузеле видљива места и чекале да дођу заинтересовани студенти. Највише студената се пријавило у херпетолошку и териолошку секцију док су остале секције добиле по неколико студената, што није чудно јер се са тим предметима срећу већ на почетку студија. Сезону предавања у биолошком истраживачком друштву отворила је орнитолошка секција са предавањем о Ждраловима, дропљама и војвођанским слатинама, одржану 01. новембра 2012. године. Циљ предавања је био да се студенти упознају са угроженим врстама, као и са великом дропљом, чија је бројност изузетно смањена, са постојањем реалне опасности да у наредних годину дана може нестати ако се не предузму кораци за њену заштиту. Следеће предавање је одржао проф. Драган Миловановић са Рударско-геолошког факултета. Од тада је сваки четвртак у 20h велика сала на Институту за зоологију резервисан за предавања. Предавања нису одржавана само у периоду трајања изложбе „Природа вас посматра“ у организацији БИД-а. Професор Др Миловановић је у свом слободном и ведром духу представио своју неизмерну љубав према вулканима, сликовито објашњење о кретањима континената, страст према природној сили која је обликовала планету по којој ходамо. Прва два терена орнитолошка секција је организовала некако у последњем тренутку, на први терен нас је водио проф. др Саша Маринковић, и ишли смо 03. новембра 2012. године на заштићено подручје Пашњаци Велике дропље, близу румунске границе у Војводини. Тамо нас је дочекао локални житељ Јоца Јанчић који нас је возио по целој области у приколици упрегнутој коњем. Показао нам је цео резерват, и иако смо се возили уздуж и попреко, велику дропљу нисмо видели.

27|симбиоза

Биол

истраж

друшт

‘‘Јосиф П

Пуштање мишара...


лошко

живачко

тво

Панчић’’

...вађење птице из мреже...

Примећене су ситне птице попут чворка, сенице, а и крупније попут вране и еје мочварице. У повратку смо, већ далеко изван границе резервата приметили смо велике мрље. Након што смо монтирали дурбин угледали смо једног мужјака велике дропље са пет женки. Претпоставља се да је то последњи мужјак у Србији. На следећи терен орнитолошку секцију је позвао проф. Др Владимир Стевановић који нас је одвео на Делиблатску пешчару 10. новембра 2012. године где смо мрежама хватали птице, и након детерминације, маркирали прстеновима и пуштали. На трећи терен орнитолози су заједно са херпетолошком секцијом ишли на језеро у Реснику. Четврти терен орнитолошка секција је организовала 25. новембра 2012. године на Великом ратном острву. Том приликом смо пустили у природу младог мишара. Мишар је недељу дана раније повређен стигао у рехабилитациони центар Фондације за заштиту птица грабљивица на Институту за биолошка истраживња „Синиша Станковић“, и када је утврђено да се сасвим опоравио маркиран је, измерен, спакован у транспортну кутију и пренесен до хотела Југославије. У близини хотела Југославије налази се сплав ЈКП Зеленила, са којима Фондација има добру сарадњу те нас увек чамцем превозе на острво. Сврха пуштања мишара на острву је изолованост острва од града, а и богатство острва храном. Обзиром да је мишар био у кавезу у рехабилитационом центру, изгубио је кондицију, и Велико ратно острво му представља полигон за вежбаање, кад буде ојачао мишиће крила, без проблема ће прелетети реку и отићи својим путем. Неколико дана након пуштања мишара у рехабилитациони центар је стигла повређена ветрушка, чланови орнитолошке секције заједно са Фондацијом за заштиту птица грабљивица ће уложити напоре да и она поново полети у слободу. У плану су још три терена орнитолошке секције за ову 2012. годину. Први од њих обухвата обилажење ђубришта у Винчи и бројање галебова, за други је планирано мрежарење и трећи ће надамо се бити пуштање ветрушке назад у природу. За 2013. годину у плану орнитолошке секције поред зимског прехрањивања птица је и постављање кућица за сове и ветрушке на територији општине Звездара. Зимско прехрањивање је орнитолошка секција покренула током зиме 2012. године јавним позивом свим добронамерним људима да у периоду док је снег износе семење и воду птицама. Ове године планирамо да поставимо три хранилице, које ће студентима осим прехрањивања птица пружити увид и у орнитофауну Звездарске шуме. Поред хранилица ће бити постављене кућице за сове и ветрушке, што ће нам омогућити да пратимо бројност сова и ветрушки као и њихову исхрану. Четворо чланова миколошке секције БИД-а „Јосиф Панчић“, у сарадњи са НИДСБ „Јосиф Панчић“ из Новог Сада и ДБИ „Сергеј Д. Матвејев“ из Београда, искористили су последње дане октобра за спровођење теренског истраживања на Старој планини, у околини села Темска. Том приликом, забележено је 120 таксона, што представља значајан допринос познавању диверзитета макромицета овог подручја. Приликом промоције Друштва и непосредно након ње, секцији се прикључило још 11 нових чланова, студената Биолошког и Шумарског факултета. За нове чланове је 11. новембра организован једнодневни терен у Бојчинској шуми. Демонстриран је начин рада миколошке секције, а петоро присутних чланова забележило је укупно 35 врста макромицета. За наредни период планирани су једнодневни терени у околини Београда, заједничке детерминације сакупљеног материјала, као и циклус предавања са различитим темама, која би требало да користе члановима секције у будућем теренском раду и идентификацији гљива.

Ракочевић Борис вођа орнитолошке секције

симбиоза | 28


у сусрет

Приматијaди 2013!

29|симбиоза

Приматијада. Хм… Морам да признам, сваки пут када причам о Приматијади, или је успут споменем, моје лице се озари, очи засјаје неким чудним сјајем, а у угловима усана се појави благи, носталгични осмех. Осмех који открива све оно што Приматијада носи са собом. Када чујете Приматијада, Јада, помислите на пуно студената, журке, провод... Или вам кроз главу прође коментар неких од колега: “Ма то је пет дана лудих журки, нон – стоп” А да ли је заиста тако? Па признаћу вам, и јесте и није. Тачније, не мора да буде. Приматијада? Манифестација студената која се успешно организује већ скоро 40 година и има најдужу традицију од свих студентских дешавања. Дакле, сваке године, на Приматијади се, крајем априла или почетком маја, окупљају студенти природно-математичких наука (отуда и име) где добијају прилику да представе досад стечена знања током школовања (у виду студентских научних радова) као и да се појединци и тимови такмиче у различитим спортским дисциплинама. Смисао Приматијаде је, у ствари спортско-научни. Званични сајт Приматијада 2012 каже “жеља организатора Приматијаде је да се окупе студенти најбољих природно-математичких факултета, како у Србији, тако и у региону, и да се подстакне сарадња студената и факултета”. Овако заиста звучи озбиљно. Можда је неко од вас управо помислио “Па не бих да се пријавим, мислим да нисам ја за то”. Грешка! Као што рекох, циљ Приматијаде је окупљање што више студената из различитих градова, развијање спортско такмичарског и научног духа, представљање свог факултета, и наравно пуно дружења, дружења, дружења… Тачно пред почетак јунског испитног рока, сваке године до сада (овог пута јубиларно пети пут), био сам учесник Приматијаде. И верујте! Осећај је фантастичан. Иако су у то време актуелни разни колоквијуми, сваки студент који иде на Приматијаду као учесник или као навијач, добија оправдање које му издаје Факултет за дане које ће изостати. И молим вас, заборавите на приче: “Ма боље да не идем, имам коликвијум два дана након што стигнемо, нећу стићи да научим”.

Стићи ћете, а и да не стигнете да научите онако како бисте желели, ипак више вреди отићи на Приматијаду јер је једном годишње. Управо је тада идеално време када би требало отићи ван Београда, ван зидина Факултета, ван колоквијума, тестова, вежби, предавања… Вратићете се пуни енергије, спремни да разбијете предстојећи испитни рок. Од прве године студија сам део одбојкашког тима нашег Факултета, а прошле године сам поред у спорту, представљао наш Факултет и са научним радом. Освојио сам треће место. Помислићете “Овај дечко је озбиљан, и спортиста и научник”. Па ето, “све се може кад се хоће”. Истина, све можете да постигнете, уз добру вољу и велику жељу. Невероватан је осећај представљати свој Факултет презентујући научни рад или играјући утакмице… Ипак, не брините, ниједну журку не морате, а и нећете пропустити. Мој рад је био у вези систематике биљака, тачније хемосистематике, под менторством Проф. др Пеђе Јанаћковића, а урађен је на Катедри за морфологију и систематику биљака, нашег Факултета (где сам тренутно на мастер студијама, на смеру Примењена и експериментална ботаника). Писање студентског научног рада под менторством професора са факултета је више него довољан разлог да се нађете на Приматијади. Прво, научићете технику писања научног рада, што ће вам касније много олакшати посао уколико планирате да се у будућности бавите науком. Добра страна је још и то што сваки рад могу радити два аутора, а то вам умногоме олакшава посао. Поред мене у изради рада учествовала је и колегиница Јелица Новаковић. Да не заборавим, студентима који представљају свој факултет, било у спорту или у науци, увек је обезбеђен попуст на цену. Спајање лепог и корисног, сложићете се. Толико… Надам се да сам вам бар мало приближио део онога што Приматијада представља и наравно, надам се да се видимо у што већем броју ове године у Улцињу.

Гавриловић Милан


Кратак историјат

зоолошки врт Београд ановници нови ст

Београдски Зоо врт основан је 1936. године, од стране тадашњег градоначелника, индустијалца, господина Владе Илића. Врт се развијао убрзаним темпом и из године у годину привлачио све већи број посетилаца; животињски фонд је растао, а сама површина врта се са почетних 3,5 проширила на чак 14 хектара. Међутим, прекретницу у историји врта представљао је Други светски рат, када је након бомбардовања 1941. и 1944. скоро читав животињски фонд уништен, а површина врта смањила се на данашњих 7 хектара.

http://srb.time.mk/read/c2f96f412b/c588d1c48e/index.html

Животиње Врт поседује велики и квалитетан животињски фонд. Једни од првих становника врта били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи. Најпознатије животиње у историји врта свакао су керуша немачког овчара Габи, шимпанза Сами, као и алигатор Муја. Габи је своју славу стекла једне судбоносне вечери, када је одбеглу женку јагуара успела да спречи у нападању чувара и у прескакању ограде Врта. У тешкој борби са неупоредиво већим и снажнијим противником, Габи је стекла бројне, озбиљне повреде. Ипак, након дуготрајне, али изузетно храбре борбе, на одушевљење радника, многих љубитеља животиња и пријатеља врта, Габи је поново стала на ноге и наставила да обавља свој посао чувара још много година наког свог величанственог подвига. Титула најпознатије шимпанза која је икад живела у београдском зоо врту свакако припада Самију, крупном мужјаку паметног погледа, који је врло брзо након свог доласка постао љубимац многих Београђана. Широј јавности постао је познат када је крајем осамдесетих чак два пута бежао из зооврта, а да при том никога није напао нити причинио било какву штету. „Дорћолском бегунцу“, како су га касније прозвали, подигнут је споменик преко пута нове куће за мајмуне. Алигатор Муја (Alligator mississippiens), не само да је најстарији становник београдског зооврта, већ се сматра и најстаријим живим алигатором на свету. Пристигао је у врт годину дана по његовом оснивању и један је од ретких становника који су преживели Други светски рат. Данас врт обухвата преко 2000 јединки, међу којима је заступљено око 270 животињских врста (52 врсте чине птице, 47 сисари и 12 гмизавци). Тај број се непрекидно повећава, па је тако у последњих пар месеци ова велика животињска породица обогаћена са 4 нова члана. Наиме, из Сегедина је стигао пар сребрних мармозета (Mico argentatus) који се са свега 18 цениметара висине убрајају у најмање врсте мајмуна на свету. Ова ретка и законом заштићена врста насељава источне делове амазонске прашуме. Из Чешке је стигао мужјак мрежасте жирафе (Giraffa camelopardalis reticulata), који се сматра најлепшом од свих врста. Овај мужјак неће још дуго бити усамнљен, јер ће до маја следеће године добити женку исте врсте. Иначе, мрежасте жирафе насељавају североисточну Кенију, Етиопију и Сомалију, а препознатљивим их чине многоугаоне, живахне шаре, уоквирене белим линијама. Новопристигли становници врта у новембру су прославили свој први рођендан. Најновији члан, који ће сасвим сигурно брзо постати љубимац посетилаца, јесте младунче нилског коња, којем је још прерано одредити пол. Беба од 40 килограма која никога не оставља равнодушним још увек нема име и констано се налази поред своје маме Јуце, која никоме не дозвољава да му приђе. Врт је због овако богатог садржаја идеално место за проширивање знања не само о животињском, већ и биљном свету. Ботаничку башту краси велика разноликост- мноштво егзотичног цвећа и другог растиња, примерци ретког дрвећа као што су Гинко, Панчићева оморика, секвоја, пауловнија... Београдски зоолошки врт већ годинама представља једно од култних места нашег главног града. Иако је до пре четврт века био запуштен до те мере да је његов опстанак доведен у питање, данас он достојно репрезентује свој град и убраја се међу боље уређене вртове у свету. Захваљујући малом, али искусном и ефикасном тиму он из дана у дан оправдава титулу праве културне и васпитно-образовне установе. Он заиста представља савршено бекство из града у центар града.

Павловић Наташа

симбиоза | 30


тео р ије а Нем

31 |симбиоза

падам

да

на

памет

Наслов овог извештаја представља микс претходна два слогана једног дивног децембарског дешавања у Београду. Од првог одржавања, када се већ видело да ће то прерасти у нешто велико, па до тога да људи свих узраста и интересовања “падају на памет” и уживају у науци кроз праксу а не само кроз теорију, ово geek окупљање је стварно много тога променило у нашој земљи. Можете претпоставити, реч је о Фестивалу науке. Фестивал науке се одржава већ 6 година. Од Геозавода, Музеја 25. мај па до фестивала који се одржава на 4 локације (Бивша РК Клуз, Студентски културни центар, Галерија Народне банке Србије, Театар "Бојан Ступица") и траје 4 дана, Фестивал науке је постао главна асоцијација за почетак децембра, интерактивне поставке, занимљива предавања, geek сценске наступе и концерте. Ове године пажњу на фестивалу су привукли експерти за звук и светлост с Универзитета Лунд. Огледи из атомске физике који се претварају у невиђен светлосни шоу, ломљење винске часе звучним таласима и коморе с ватром која делује незаустављиво, само су део њихове путујуће лабораторије. Колеге са Медицинског факултета (Центар за стручни и научноистраживачки рад студената) су давали одговоре на сва (не)могућа питања о срцу (“Поставка отвореног срца”). Чланови клуба АСАК су и ове године објашњавали људима како се улази а што је и битно, излази из пећина и јама, као и како настаје пећински накит, ко све живи у пећини, а није бабарога (“Ни на небу ни на земљи”). Преко 40 поставки, радионица и предавања је било и свака је на свој начин била занимљива било детету било баки и деки. Овај текст би био бесконачно дуг када бих писала и хвалила сваку. Зато ћу ја хвалити драге нам колегинице и колеге биологе.

Биолози кроз различите поставке годинама привлаче велику пажњу на Фестивалу. Међутим, то нису увек само поставке, могу бити чак и представе. У СКЦ-у, одржавала се једна посебна представа где су главни глумци и глумице биле лабараторијске животиње (пацови и мишеви) а публика деца (за родитеље често није било места због превелике гужве). На челу са Милошем Јовановићем, екипа са Биолошког факултета, објашњавала је деци на које све начине се може проучвати понашање животиња а да се при томе не повређују. Била сам одушевљена креативним приступом наших колега, који су кроз шаљиве примере све то објашњавали. Деца су, за разлику од родитеља, била одушевљена животињама, одговарали су на питања али и постављали их, све са циљем да се на крају представе фотографишу са крзненим другарима и виде их изблиза. За разлику од ове представе где актере можете видети голим оком, Катедра за микробиологију са нашег факултета је направила представу са бактеријама у главним улогама. Посетиоци су могли да сазнају како се бактеријска ћелија дели и како заправо антибиотици делују на бактерије, пошто се ту најчешће јављају „урбане легенде”.


„Неко размишља срцем, неко мозгом”, верујем да сте сви чули варијације ове изјаве. За разлику од колега са Медицинског факултета који су нам причали о срцу, Студентска секција за неуроануке (Друштво за неуронауке Србије), међу којима су били и наши биолози, причали су о мозгу. Уколико вас је занимало како су се раније доживљавали ментални поремећаји, како се лечила епилепсија, какве повреде може претрпети наш мозак, све то сте могли да сазнате на овој поставци („Археологија ума”). Сви знате чувену песмицу „У свету постоји једно царство”. Стихови ове песме су ми били инспирација да направим штанд о гљивама, једном посебно занимљивом царству. Наравно, то не бих могла сама да урадим па ми је екипа са ИБИСС-а била главна подршка. Пошто је поставка била захтевнија, требало нам је још људи и идеја па су нам се придружили Миколошко друштво Србије, БИД „Јосиф Панчић” и Наташа Богдановић, сценографкиња, која је имала разумевања за све наше луде идеје. ЈП Национални парк Фрушка гора својом изложбом фотографија „Царство гљива” је допринео нашој поставци. Поставку су чиниле џиновксе мухаре, исто тако велике Петри посуде са микромицетама, столови са буђавом храном, микроскопом, колонијама микромицета, гипсаним одливцима макромицета Ибрахима Хаџића и још много тога... Било је занимљивих питања али и још лепших реакција посетиоца на занимљивости о гљивама које смо им ми причали. Поред поставки и представа, на Фестивалу је било и различитих предавања везаних са драгу нам науку. Предавања су била конципирана као интервјуи, са тим што су у улози „новинара” били истраживачи који су, као што је очекивано, постављали логична питања (што није увек случај са професионалним новинарима). Причало се о сексу, еволуцији човека, животу у свемиру... Предавачи су углавном били истраживачи са ИБИСС-а. Надам се да ће вам овај текст бити мотивација да следеће године одете на Фестивал науке или још боље, својим учествовањем на истом, покажете зашто је занимљиво бавити се и волети биологију.

Гајић Марија

симбиоза | 32


Музеј бизарне анат Вероватно је свима који су икада имали контаката са анатомијом она остала у, хајде да кажемо, специфичном сећању. Од незаборавног првог контакта са препаратима, преко оштрог мириса формалина, наизглед безнадежног памћења сваке мале артерије и нервне гранчице, па до првог великог испита за који се богами добро загрева столица. Тек када дођеш у ситуацију да немаш где да одложиш гломазне атласе након положеног испита, заправо схватиш са чиме си се борио и изборио током претходног периода. Укратко речено, анатомија је наука за поштовање. Свако поштовање, наравно, заслужују и сами анатоми, посебно из разлога што то занимање спада у категорију, како би Енглези рекли „not everyone’s cup of tea“. Међутим, увек се нађе неко ко ту специфичност посла подигне на један нови ниво. Такав је случај и са Оноре Фрагонардом. Фрагонард је рођен 1732. у малом градићу у Прованси. Већ са 27 година постаје хирург, а три године касније и професор анатомије. Радио је у првој ветеринарској школи на свету, у Лиону. Затим се преместио у новоотворену школу у Паризу, све време радећи и излажући своје дисекције. Иначе, у 18. веку су постојала два метода прављења анатомских препарата; школа природне анатомије се залагала за препарате од правих органа који су чувани у алкохолу или одржавани методом десикације, док је друга школа сматрала да препарате треба правити од воска као верну копију одговарајућег модела. Фрагонард је био присталица природне школе. По одласку у Париз стиче славу и скреће пажну на себе. Због несугласица са надређенима добија отказ у школи, али не престаје да се бави прављењем препарата. Ветар француске револуције покреће и њега и он активно учествује у спровођењу реформи у држави. У периоду од 1793. па до смрти, 1799. обавља функције члана неколико угледних комисија које су се бавиле уметношћу као и неких које су надгледале анатомске кабинете у Француској.

33|симбиоза

Његов сан да све своје препарате изложи у Националном музеју анатомије остао је неостварен услед крађе и расејавања свих његових колекција. Разочаран развојем ситуације повчали се на Медицински факултет у Паризу где и умире 1799. године.

Срећом, нису сви Фрагонарови препарати отишли у неповрат. Оно што није расејано или пропало изложено је у виду експоната у Фрагонардовом музеју који се налази у оквиру Националне ветеринарске школе у Алфорту, предграђу Париза. Како се Фрагонард бавио и ветерином и медицином, музеј садржи како животињске тако и људске експонате. Музеј се састоји од три просторије од којих свака садржи по једну тематску целину: Прва просторија је резервисана за нормалну анатомију као и за тератологију. У њој се налазе препарати сваког људског органа и органа великог броја различитих животињских врста. Тератолошки препарати приказују различите малформације и монструозности. Друга просторија садржи скелете човека, домаћих и дивљих животиња као и скелетне абнормалности. Трећа просторија је посвећена патологији. Ту се могу наћи експонати коштаних лезија, туберкулозних лезија, паразитоза и многих других сликовитих приказа болести. У трећој просторији се налази и оно по чему је Фрагонардов музеј, заправо, и најчувенији. То је такозвана колекција „ecorches“ , што би у слободном преводу значило фигуре без коже. Само 21 експонат из ове, некада велике, колекције је сачуван и смештен у музеј. Неки, најинтересантнији од њих су: *Јахач апокалипсе – Ово је највећи експонат у музеју. Легенда каже да је особа на коњу заправо ћерка локалног бакалина у коју је Фрагонард био заљубљен.


томије Језивом призору овог дела доприноси и „војска“ која прати овог јахача и изложена је око њега, а састоји се од препарата људских фетуса који јашу фетусе коња. *Човек са мандибулом је експонат инспирисан Самсоном, библијским ликом, који је победио Филистејце имајући за оружје само магарећу виличну кост. Фигура има агресиван израз лица и заиста делује као сегмент из битке. *Фетуси играју пипиревку је експонат који је својом морбидношћу допринео да Фрагонарда савременици сматрају чудаком. Међутим, сам метод прављења препарата је био врло компликован и захтевао је велики напор како би се стекао утисак да су фетуси „ухваћени“ у покрету. *Људска глава са убризганим воском је пример технике која се користила у 18. веку за приказ крвних судова. У артерије је убризгаван црвени восак а у вене плаво обојени. Тај метод је био погодан за проучавање васкуларног система. Музеј је за јавност отворен од 1991. године и представља једну од највећих знаменитости Париза.

Аутор: Јован Јелић Љубазношћу студентског листа Медицинског факултета, Медицинар. Главни и одговорни уредник: Борко Гобељић линк ка првом броју часописа Медицинар: http://wwwold.med.bg.ac.rs/index.php?sid=557

симбиоза | 34


Шест ногу Изложба „Шест ногу“ чији је аутор Милош Јовић, одиграва се у Природњачком музеју на Калемегдану. Отворена је 4. маја 2012. године и трајаће до средине јануара 2013. године. Оно што је чини другачијом и инспиративнијом је то што су шестоноги становници овог града и планете приказани у увећаном изадњу. Посетиоци су имали прилике да чују њихове откуцаје срца и тако успоставе блискост са бићима која код неких побуђују страх, гађење... Свет инсеката буди у нама разне асоцијације. Можемо га волети или мрзети, али га морамо чувати. Колико год се трудили да им доскочимо уништавајући их они ипак долазе и стално су уз нас. Зато су вредни поштовања. Опстају и уверавају нас да без њих не можемо и да морамо да делимо живот са њима. И као што нам господин Јовић каже: “...слободно можемо да тврдимо да би човечанство тешко опстало без помоћи инсеката. Признајем, умеју да буду досадни и злоће, али зар то нису и људске особине?“

Васовић Марија

35|симбиоза

По трећи пут у Београду, али први пут у просторијама Дома омладине и први пут на интернационалном нивоу, “Грин Фест”, међународни фестивал зелене културе, успео је и ове године да окупи велики број еколошки свесних људи, али и оних који су после фестивала то сигурно постали. Радионице, предавања, трибине, презентације, пројекције филмова, једном речју, веома садржајна и занимљива три дана. За разлику од прошлогодишњег, ове године “Грин Фест” је доживео многа побољшања, па је било више добрих филмова како оних у такмичарском, тако и у ревијалном делу фестивала, али и више организација које су дале свој велики допринос па је фестивал посетило више од 7.000 људи. За та три дана колико је трајао, на фестивалу је приказано 125 филмова из 22 земље, од чега више од 80 филмова у такмичарском делу. Из тог такмичарског дела важно је истаћи неколико филмова који су посебно запажени од стране жирија. Први међу њима је кратки филм „The Rouge & the Black“, дело Иранца Амира Масуд Агабабиана, док је одмах иза њега стала наша ауторка Марија Јаћимовић са својим филмом „Michael Pollan's Food Rules“. Ништа мање запажено нису прошли ни „My riverside story“ аутора Наш Анга из Јужне Кореје, „The drops“ Денез Рузса из Мађарске и „Fauntom“, филм Мирослава Јовића из Новог Сада. Свакако би требало поменути и филмове „Париповац“ дванаестогодишње Анастасије Јевђић из Београда, „Штука патика“, Филипа Ђукића из Панчева, али и „Demo blocks“ Николе Милосављевића који је добио специјалну награду. Када су награде у питању, компанија „Самсунг“ била је прилично дарежљива па су аутори најбољих филмова добили пуно добрих “паметних” рачунара, лаптоп и таблет рачунара, мобилних телефона...


линк ка фотографијама: http://www.facebook.com/GSF01

14-16.11.

2012. Поред такмичарских и ревијалних филмова, публика је имала прилику да упозна специјалног госта “Грин Феста”, словеначког режисера Мака Сајка, а са њим и начин на који се говорило и снимало о заштити животне средине у бившој Југославији. Што се тиче ревијалног дела фестивала приказано је неколико филмова који су оставили снажан утисак на гледаоце. Прво вече приказан је филм „Play again“ који преиспитује померања у равнотежи између виртуелног и стварног света у животима модерних тинејџера. Филм „Switch“ приказан је наредне вечери и детаљно је размотрио могућности производње, али и растуће потребе за енергијом широм света. Последње вечери публика је имала прилику да погледа два одлична филма. Први од њих, „Чернобиљ заувек“ је прича људи чији су животи и 25 година после хаварије везани за ову нуклеарну електрану на коју је свет готово заборавио. Филм који је затворио овогодишљи “Грин Фест” био је „Председник острва“, прича о председнику Малдива, човеку који покушава да скрене пажњу света на проблем какав нико ни-

када раније није имао, а његов народ се управо са њим сусреће, а то је потапање свих 2.000 малдивских острва које ће уследити као последица глобалног загревања. Онај други, не-филмски део фестивала био је испуњен садржајима који су имали за циљ оно што је и циљ самог фестивала, а то је промоција зелене културе. У том делу било је пуно забавних и едукативних радионица за најмлађе који су се уз помоћ предавача и волонтера упознавали са угроженим врстама и њиховим стаништима, али и са заштитом природе уопште. Ту су учествовали ученици са својим наставницима из неколико основних школа из Београда. За оне мало старије су организована бројна предавања, дебате и презентације које су привукле пажњу посетилаца. Једна од најзапаженијих била је презентација прозорске баште архитекте Радета Коцановића, занимљивог решења за оплемењивање животног простора природом коју су посетиоци могли да виде у холу заједно са мини арборетумом, радом студената Шумарског факултета.

Сви који су та три дана били у Дому омладине имали су прилику да погледају и сјајне изложбе слика које су приредили National Geographiс и WWF, али и неколико предмета од рециклираних материјала. Нарочито занимљиви били су експонати од рециклираних мобилних телефона настали у оквиру акције „VIP екомотивација“. Посебан допринос фестивалу дали су и сјајни и увек насмејани волонтери који су посетиоцима помагали да на прави начин пропрате сва дешавања на овогодишњем “Грин Фесту”.

Стојановић Марко

симбиоза | 36


ПРИРОДА ВАС П „Уф ова је као из НГ, желим је за десктоп“ Наслов представља најчешћу реакцију на фотографије већ вама познатих бидоваца. Патетично је то, помислиће неко, битније је да вам неки професионалци хвале фотографије. Има то смисла, мада морате признати да када вам колеге, маме, тате, случајни посетиоци, ученици различитих узраста, кажу нешто слично као из наслова, морате се мало зацрвенети и бити поносни на свој рад. Барем мало. БИД „Јосиф Панчић“, као што сте већ читали, организује терене током целе године, мада наш мото је да када идете и негде сами или са другом екипом, ви сте увек бидовац/бидовка. ;) На тим теренима постоје људи који понекад и манично фоткају а оно што је такође битно, постоје људи који их стрпљиво чекају и имају разумевања за њихове „уметничке моменте“ („Помери се мало, е баш тако, упада ова грана у кадар“, „Јаој, помери ту жабу тако да се виде и шаре“). Идеја да се направи изложба није нова. Наиме ми смо већ правили изложбу пре скоро две године у СКЦ-у. Људи из СКЦ-а су и ове године имали разумевања за наш рад, труд, идеје и дозволили нам да бесплатно користимо простор две недеље, све са циљем да што више људи види наше фотографије и збирке које смо донели са терена. Анђелија Станојевић, главна уредница Галерије СКЦ-а нам је највише помогла у томе. Одушевио ју је наш ентузијазам. Није била поента дивити се директно самим ауторима фотографија колико чињеница да се на тим фотографијама често налазе организми, места, које је мало људи из нашег окружења имало прилику да види. Изложба је трајала од 14.11. до 27.11. 2012. године. Изложбу је отворила др Снежана Вукојичић, некадашњи члан а данас сарадник друштва. На отварању је било пуно гостију,доброг расположења и великог одушевљења нашим фоткама. Будимо реални, знали смо ми да ће реакције наших ближњих бити такве али оно што нас је одушевило уследило је пар дана касније. Вођа ботаничке секције, Лазар Новаковић, дао је изјаву за Политику тако да је сутрадан у Политици изашао један фини текстић о нашем друштву. Наредних дана по сменама су дежурали чланови друштва, некада је руку на срце било празно а некада је било баш бучно и весело. Ови други моменти су били када су нам у госте долазиле школске посете. Од старих познаника, дошла нам је школа „Руђер Бошковић“ али и неки нови другари из ОШ „Свети Сава“, ОШ „Филип Кљајић Фића“ и мало старији из Прве београдске гимназије. Ученици су били одушевљени што кечерима, што клопкама, пећинским стоногама, занимљивим биљчицама, пером белоглавог супа.... Објашњавали смо им шта се налази на фотографијама и често нису могли да верују да су неке фотографије настале у непосредној близини Београда и да смо ми то видели и фотографисали. Што се тиче оних лепих неочекиваних реакција, људи из Завода за заштиту Србије су се одушевили фотографијама и изложба ће бити пребачена од 14.12. у њихове просторије у оквиру прославе Дана планина. Адреса Завода је Др Ивана Рибара 91 11070 Нови Београд (колегама и колегиницама из Студењака је ово баш близу). Сви сте позвани на изложбу, не само да бисте видели занимљиве фотографије и материјал који смо вам припремили већ и да бисмо вас инспирисали да нам се придружите како бисмо сви уживали у природи и учили о њој.

37|симбиоза

Гајић Марија

СМАТРА


s e i d o B Reve led

Осмех, страх, поглед, слано, слатко, бол, узбуђење, покрет, говор, мишљење... Како ми све то и још много више можемо? Све то можемо видети на једном занимљивом путовању које се одржава до 17. марта 2013. године на Београдском сајму. Изложба „Разоткривање тела“ која по први пут приказује 14 тела у огољеној форми и 200 органа, код неких изазива бизарна осећања, а код поједињених дивљење. Приказани су сви системи - респираторни, крвни, репродуктивни, мишићни, нервни и систем за варење. Можете видети на пример развиће фетуса од његове седме до 20. недеље, срце, које је неуморни орган и које нас одржава у животу, плућа која нам помажу у размени гасова, најмању кост у телу-узенгију (stapes) која је део слушног апарата и цео главени скелет, мозак, репродуктивни органе - захваљујући којима се рађају многе генерације... Поред сваког „експоната“ наћи ћете додатна објашњења о систему који је приказан, а ако сте заинтересовани за више информација, можете затражити помоћ од дежурних студентата медицине. Изложено је око две стотине тела и њихови сецирани узорци су сачувани употребом нове методе у конзервацији људских органа. Органи су конзервирани уз помоћ течне силиконске гуме - технике све присутније у медицини и уметности, која нам омогућава да видимо себе испод коже и сазнамо како наше тело функционише. Иначе, донатори који су поклонили своја тела медицини, умрли су природном смрћу. Експонати су Кинези, мушкарци и жене који су умрли природном смрћу и донирали своја тела науци. Улазнице за одрасле коштају 950 динара, за студенте и пензионере 750, а за основце 450 динара. Породични пакет кошта 2.350 динара, док је за предшколце улаз бесплатан. Током изложбе је забрањено пушење, уношење хране и пића, употреба мобилних телефона, фотоапарата и уношење ранчева и колица за бебе.

извор фотографија:http://www.rts.rs

Васовић Марија

симбиоза | 38


да ли

сте знали... ају им

ек пр

о1

5

з чи ре

а ан

шу

г"? * сне " реч

огу си м п а ...д

ми ...да се јануара ове године у камеки с рунском националном парку Buba е

Nđidah десио један од најкрвавијих покоља слонова због слоноваче откако је 1989. године ступила на снагу глобална забрана трговине слоновачом. Убијено је на стотине слонова.

Извор National geographic Србија ...да су симболи Европске уније: химна – Ода радости; застава – позадина плаве боје – симболизује небо, са 12 златних звездица – симболи јединства народа Европе, а не број чланица; Дан Европе – 9. мај, као дан сећања на Шуманову декларацију 1950. године, којом је започет процес евроспких интеграција.

39|симбиоза

у ок аж да п

ок о 1

0

фацијалних личитих з а р 0

...да су се на листи природних чуда у акцији Седам чуда Србије, коју је 2007. године покренуо Политикин магазин нашли: кањон Увца, Ђавоља варош, Дрина са врелом, Палић, Национални парк Тара, Ђердапска клисура, Фрушка гора, Голија, Ресавска пећина, Стара планина, Сијаринска бања, Делиблатска пешчара, Царска бара и кањон Вратне

експресија? * ...да просечн

... да је током 2011. године периодни систем проширен и сада се састоји од 118 потврђених хемијских елемената, од којих је 112 признала Међународна унија за чисту и примењену хемију. (IUPAC). Последња два елемента која су добила идентитет у периодном систему су флеровијум (Fl 114) и ливерморијум (Lv 116). Први је назван по совјетском нуклеарном физичару Георгију Флеровом, а други по калифорнијској националној лабораторији "Lorens Livermor", која је допринела откривању ливерморијума 2000. године.

...да је Болоњски процес покренут 1999. године и имао за циљ уклањање разлика у системима високог образовања земаља Европе, студентској мобилности и успостављања јединственог система издавања високошколских диплома. ...да је просечан период за коришћење пластичне кесе 20 минута, док је за њену разградњу у природи потребно 400 до 1.000 година. На годишњем нивоу у Србији се просечно употреби и баци око милијарду и по пластичних кеса, док се у свету користи и баци 500 милијарди пласичних кеса.

...да је циљ Кјото протокола стабилизација глобалне емисије штетних гасова и њиховог утицаја на климатске промене, односно успоравање процеса загревања Земљине атмосфере.

Спасојевић Милена


т не ако

е н ч и б о

животиње

н

Права посластица за све студенте Биолошког факултета, а и за све заљубљенике у природу. Пред вама је текст о задивљујућим, слатким, необичним, али и застрашујућим животињама које фасцинирају људе широм света. Почећемо са једним симпатичним водоземцем који живи у Мексику. Ambystoma mexicanum илити, мексички акслотл, популарно прозван Петар Пан међу животињама јер се издваја необичном способношћу. Наиме, ова врста даждевњака никада ,,не одраста'' тј. током целог живота задржава ларвалну форму. Они задржавају спољне шкрге, као и облик и грађу тела специфичну за ларве даждевњака. Док друге врсте из овог рода у случају неповољних услова метаморфозирају у адулте Ambystoma mexicanum остаје “заувек млад” петнаестак година колико им је просечан животни век. Цео животни век проводе у води хранећи се ларвама инсеката, ситним љускарима и рибама. Због свог изгледа чест је љубимац у лабораторијама, али се његова популација у дивљини драстично смањила и сада опстаје само у једном мексичком језеру.

У духу премијере последњег филма “Твајлајт” саге представљамо вам Едвардовог рођака из морских дубина. Vampyroteuthis infernalis (у буквалном преводу вампирска лигња из пакла). За разлику од друга Едварда, вамирска лигња не храни се крвљу, већ разним отпацима и угинулим организмима са дна мора (и не светлуца на сунцу). Vampyroteuthis infernalis је једина врста из рода Vampyromorpha и има је добила по необичним израштајима на телу који подсећају на вампирске очњаке. Ова врста сматра се живим фосилом, а свој опстанак кроз веома дуг временски период дугују својој способности да се адаптирају на потпуно другачији начин живота (ова врста једини је главоножац који није предатор).

Остајемо и даље у сфери филма и причамо о невероватној жаби, која важи за својеврсног Ждеравца (Вулварин, Икс-мен) међу животињама. О чему се ради? Наиме, ова необична жаба има коштане канџе које може да избаци у случају опасности, попут Ждеравца. Ова невероватна способност је омогућена низом адаптација. Канџе се налазе у маси везивног ткива, с једне стране попвезане колагеном са малом коском у прсту жабе, а с друге стране са мишићем. Када се жаба нађе у опасности, она контрахује мишић и канџе пробијају кожу. Након престанка опасности, жаба опушта мишић и враћа канџу унутра, а ткиво се полако регенерише.

И за крај, са Хавајских острва стиже нам Theridion grallator, веома инртересантна врста паукова. Наиме, припадници ове врсте развили су крајње необичне шаре на свом абдомену, многе од њих излгедају исто као популарни смајли емотикон. Научници широм света и даље полемишу око разлога настајања ових шара и већина сматра да служе као нека врста одбране од предатора, мада су све то само нагађања. Било како било, овај паук је веома симпатичан и сигурно ће вам поглед на његову слику измамити осмех на лице.

Илић Лена

симбиоза | 40


Наука и прикљученија

Чудесна судбина Темпл Грендин Храм. Онај у коме ваше молитве ударају о зидове док покушавате да претворите себе у нешто више од хемијских реакција. Ваше тело као храм. Унутрашњи гласови који као гас делују на зидове суда, односно храма. Шта се дешава када иза себе имате каријеру научника, аутор сте више бестселера, радите као универзитетски професор и стојите на Тајмсовој листи Хероја данашњице а притом имате аутизам? Ваша унутрашња снага је превелика и ви сте Храм. Ово је прича о Темпл Грендин (Temple Grandin). Када је имала четири године дијагностикован јој је аутизам, а Темпл је у то време, 1951. године записана као случај који има оштећење мозга. Аутоматски пребачена у специјалну школу са одговарајућим учитељима, она данас сматра да је имала добру подршку учених професионалаца око себе. Доктор је препоручио терапију говора, исте године Темпл почиње да прича. Учила је тако што је непрестано понављала речи или групе речи, због чега је прозвана диктафоном у основној и средњој школи, које су по њеним речима најгори период њеног живота. Оно што ни данас није много другачије јесте неодговоран однос друштва и развијање толеранције, особе са аутизмом често се сусрећу са неприхватањем од стране околине. Темпл је такође наишла на неприхватање вршњака и пролазила кроз тешке периоде само зато што је другачија. Али, све време, Темпл види оно што друга деца ни не замишљају. Да је аутизам другачије, а не мање доказује оно што је уследило: Темпл завршава студије психологије на Френклин Пирс Колеџу, а касније мастер и докторске студије бавећи се тематиком биологије животиња које су под контролом човека (груб превод савременог термина Animal science).

За себе каже да су јој речи секундарни језик, Темпл изговорене и написане речи преводи у филмове са звуком и објашњава да док други људи говоре, она невероватном брзином ствара покретне слике свега што они изговорају... што јој је управо помогло да одреди будућу професију. Како је велики део каријере провела бавећи се тематиком и односом човека и животиња, односно више окрутним односом човека према животињама, Темпл данас дизајнира опрему која се користи у сточарству и на основу својих визуелних способности креира различите системе још у својој глави а касније их материјализује. Једна трећина говеда и свиња у САД се рукује у опреми коју је баш она дизајнирала, иако већина људи ни не претпоставља да је то дизајнирала особа са аутизмом. Чак и као дете, она је склапала различите моделе авиона и хеликоптера. Сама научница је мислила да сви тако чулно доживљавају свет, док се није уверила да је њене визуелне способности превазилазе способности људи без аутизма. Данас иза себе има више бестселера у којима се бори за права животиња и објашњава да животње нису ствари, ради као универзитетски професор и консултант је различитих научних институција са којима покушава да побољша живот деце са аутизмом. Да, она има унутрашњу снагу да превазиђе потенцијалне лимите које јој је природа поставила. Она је дизајнер са аутизмом, особа смањених комуникацијских способности која је развила емпатију вредну дивљења, она је Тајмсов херој и упрошћено речено, она брине. Брине о нама који смо заборавили да нисмо сами овде, и без предрасуда и страха може да устане и да нас подсети да границе, заправо не постоје.... и да иако је природа окрутна, не морамо то бити и ми.

Ђурић Петар

фотографије преузете са сајта: www.hbo.com/movies/temple-grandin

41|симбиоза


Интернет у сврси науке

Шта је PubMed? Како га користити и доћи до жељених чланака и информација? PubMed је база података која садржи све скорије биолошке публикације, преко 22 милиона цитација биомедицинске литературе (MEDLINE), life science журнала и online књига. Оно што је битно, коришћење PubMed-a је бесплатно. Хајде да почнемо. Отворите свој веб прегледач и укуцајте: www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed У поље за претраживање унесите кључне речи од интереса и притисните ENTER. Добићете списак свих радова који садрже жељене речи. Са леве стране видећете листу опција. Можете одабрати радове код којих су апстракти доступни, цео текст доступан, објављене у задњих пет година, десет година а можете одабрати и рад писан на одређеном доступном језику. Такође са десне стране приметићете линкове ка сродним претрагама као и слике које одговарају задатој речи. У случају да тачно знате шта тражите можете од самог почетка ограничити вашу претрагу на следећи начин. Поново крећемо од почетне странице PubMed-a, с том разликом да је овај пут потребно кликнути на дугме ‘Advanced’ које ћете видети испод поља за претрагу. Отвориће вам се страница за напреднију претрагу. У левом падајућем менију можете изабрати један од критеријума вама од значаја и тиме ограничити претрагу. На пример одаберите аутора, датум креирања или датум публиковања, часопис, наслов рада или наслов апстракта, итд. Затим у лево поље у продужетку унесите одговарајуће презиме, датум, реч у односу на то за који сте се критеријум претходно одлучили. Такође ако желите додатно да прецизирате своју претрагу користите опције AND, OR или NOT и опет одаберите жељени критеријум. Такође испод наведених поља можете видети историју ваших претходних претрага. Детаље везане за коришћење PubMed-a можете наћи на PubMed Help страници: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK3827/

Вукојичић Александра Пајић Тања Ђоковић Весна

симбиоза | 42


Онтогенетско развиће човека представља сложен циклус развића који се може поделити у два периода: • пренатални и • постнатални (лат. natalis = рођење). Пренатални период обухвата сложене морфолошке промене од стварања зигота до рођења, а постнатални низ промена од рођења, раста, полног сазревања, старења јединке па до њене смрти. Наука која се бави проучавањем развића човека од оплођења до рођења јединке назива се хумана ембриологија. Развиће човека је континуиран (непрекидан) процес који започиње оплођењем јајне ћелије сперматозоидом при чему настаје зигот да би се затим извршио сложен процес трансформације једноћелијског зигота у вишећелијски организам. Код човека, по правилу, рађа се само једно дете, после десетомесечне лунарне трудноће по оплођењу. Међутим, жена може родити и двојке (близанце), ређе тројке, а још ређе више њих. Близанци представљају два ембриона која се у телу мајке истовремено развијају и роде се непосредно један после другог. Код човека, а и осталих сисара, разликују се два основна типа близанаца: 1. Монозиготни, који се називају још и једнојајни, идентични и моногерминални и 2. Дизиготни или двојајни, фратернални, бигерминални близанци.

Монозиготни близанци Настају оплођењем јајне ћелије једним сперматозоидом, а непосредно после оплођења долази до поделе оплођеног јајета на два једнака дела. Они су истог пола, веома слични по спољашњости, имају идентичне крвне карактеристике и код њих постоји толеранција за узајамне трансплатанте. Могу настати на 3 начина: А) Заметак се подели у стадијуму од две бластомере, тако да се од сваке бластомере развије потпун ембрион. То је најређи случај и тада сваки ембрион има посебну плаценту и посебну амнионску дупљу. То су монозиготни, дихорионски близанци.

43|симбиоза

Б) Подели се унутрашња ћелијска маса (ембриобласт) у бластоцисти на два дела и сваки се развије у потпун ембрион. То је најчешћи случај и сваки ембрион има посебну амнионску дупљу, а оба имају заједничку плаценту. То су монохорионски, диамнионски близанци. В) Подели се клицина плоча непосредно пре примитивне траке и тада оба ембриона имају заједничку амнионску дупљу и заједничку плаценту. То су моноамнионски близанци.

Дизиготни близанци Настају у случају оплођене две јајне ћелије. Наравно, свака је оплођена другим сперматозоидом. Јајне ћелије могу да потичу једна из једног, а друга из другог јајника али, из два фоликула, или обе из истог фоликула. Сваки ембрион има сопствену амнионску дупљу и сопствену плаценту. Дизиготни близанци, као и било који други рођаци, имају веома мале шансе да имају идентичне карактеристике. За разлику од монозиготних, дизиготни близанци могу бити различитог пола и сличност међу њима је више као код брата и сестре или два брата/две сестре различите старости. Разлика постоји и на нивоу особина крви, и код њих нема толеранције при узајамној трансплатацији. Истраживања показују да постоји генетска основа (дизиготни близаначки ген) за дизиготне близанце, тј. да се та ''предиспозиција'' наслеђује, а за то је потребно да је већ у историји породице постојао овај тип близанаца. Међутим, једино жена има утицаја на шансу за добијање ових близанаца јер од ње зависи да ли ће бити ослобођена само једна јајна ћелија или ће ипак бити две. Поред већ споменутог ''близаначког гена'', утицај на добијање ове врсте близанаца имају и наслеђе, раса, старост особа и број деце која су предходно рођена. Сматра се да се да старост мајке не утиче на добијање монозиготних близанаца, али да се вероватноћа за добијање дизиготних близанаца повећава што је мајка старија. Занимљиво је да 2/3 свих рођених дизиготних близанаца је истог пола, а 1/3 је различитог. Када узмемо у обзир све рођене близанце, чак 2/3 су дизиготни близанци. Проценат јављања близанаца варира код различитих народа. Дизиготни су најбројнији у Белгији, Финској, Данској, Шведској и Норвешкој, док се најређе јављају код Кинеза (око 0.4 %) и код Вијетнамаца (око 0.01%).

Живановић Јелена


Биолошко истраживачко друштво “Јосиф Панчић”

Приматијада 2012!

слике са изложбе ‘’Природа вас посматра’’

Regulus regulus - Краљић извађен из мреже

Александар Урошевић Vipera ammodytes

Поглед на велику дропљу кроз дурбин

Борис Ракочевић

Dendrocopos major - детлић

Пантовић Јована

фотогалерија

Coccothraustes coccothraustes батокљун једна од птица ухваћених у мрежу

симбиоза | 44


Причајући са колегама са факултета,схватила сам да озбиљан број њих никада није био у Новом Саду. Што је, што би се рекло, гре'ота. Заиста, Нови Сад је диван град, на само сат времена од Београда. Ако вас поједе гужва у овом Београду, покупите друштво и правац у Нови Сад на кафицу. Иако је релативно близу Београда, Нови Сад је потпуно другачија прича. Широке улице, католичка црква у центру, пролазници који никуда не журе... Дакле до Новог Сада може се ићи возом, што је доста јефтинија варијанта (400 повратна карта, 280 са СРБ ПЛУС карицом која за студенте кошта 100 динара), али зато пут траје неких два сата, али уз добро друштво време вам пролети док се клацкате кроз равницу. Бус је малко скупљи, око 700 динара, али брже се стигне и поузданији је, зависи с ким идете и да ли вам се жури. Сад кад сте сишли с буса/воза ви сте на железничкој станици. Такси је неупоредиво јефтинији него у Београду, али ако је лепо време препоручујем да прошетате до центра, да мало упијете атмосферу. Обавезно прођите Јевјерском улицом, пуна је војвођанског духа. Елем, сад кад сте у центру од доба дана/године и башег расположења зависи шта ћете даље радити. Можете у шопинг по Змај Јовиној, или на пиће у неком од кафића. Ако је дан и лепо време, прођите до краја Змај Јовине до Дунавског парка где можете мало да поседите. У језеру у парку живе Иса и Биса, пар лабудова који су миљеници целог Новог Сада. Кад изађете из Дунавског парка преко дугиног моста прелазите у Бачку (до сада сте били у Срему), на Петроварадин.

Невероватан осећај је прошетати твђавом,а касније сести на пиће код сата (који има необичне ‘‘обрнуте’’ казаљке) са погледом на цео Нови Сад. Ако сте у Нови Сад дошли у ноћни провод, избор је шаренолик. Почевши од улице Лазе Телечког (излази на главну, Змај Јовину) која је крцата кафићима, клубовима и пабовима и где се може наћи за сваког по нешто, до сада већ легендарног, Route 66-a, у којем је најбоља рок атмосфера. Ако сте на журку на отвореном, порта католичке цркве увек нуди добар електро звук или блеју уз пиво. Оно што ја лично препоручујем јесте ЕXIT фестивал који се одржава средином јула (таман после лудила у јунском року). О ЕXIT-у се може причати у недоглед, али суштина је да егзит фестивал представља четири дана провода које ћете препричавати цело лето. Од генијалних бендова на main stage-у, преко домаће подршке на фјужну, и целоноћне журке на dance arena-и уз најпознатије DJ-еве данашњице, ту је и реге зона у којој увек можете да искулирате и одморите мало уз реге звук. Идеална варијанта је да се увалите неком из Новог Сада у стан, а ако немате екипу у Новом Саду, онда је одлична варијанта камп, који је као минијатурни град пун позитивне енергије и блесавих странаца. У било које доба године или дана, Нови Сад је леп и вреди га посетити, али немојте ми веровати на реч, проверите.

Илић Лена

д а С и Нов

45|симбиоза


Изложбе Концерти Сајмови Представе Филмови Спорт

4.12.2012. - 16.12.2012. Комбанк Арена ЕП у рукомету за жене

13.12.2012. Хала спортова

календар

Кербер 14.12.2012. Библиотека Института за зоологију

од 13.12.2012. Колосеј Ушће Хобит - неочекивано путовање 15.12.2012 - 30.12.2012. Београдски сајам

15-16.12.2012. Belexpocentаr

Сајам науке

52. МЕЂУНАРОДНИ НОВОГОДИШЊИ ВАШАР

VI Ракија фест

15.12.2012. Сава Центар

22.12.2012. Сава Центар

Darkwood Dub & Bisera Veletanlić

mt:s Ноћ рекламождера 2012. 22.12.2012. Комбанк Арена Прљаво Казалиште

29.12.2012. Комбанк Арена СМАК

14.02.2013. Комбанк Арена Сергеј Ћетковић


ПУЛЕВИЋЕВ ЗВОНЧАЦ (Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić, Campanulaceae) -откриће“Варао би се, тко би мислио, да је Црна Гора ботанички добро испитана. Напротив! Ботанички радови о њој нису још потпуно завршени, а неће ни тако скоро бити, све да и јесу на путу до тог циља постигнути већ лијепи резултати и сакупљена многа грађа.” (БОШЊАК 1935: 21) Ова импресија Карла Бошњака из давне 1935. године и данас је, након скоро два века истраживања флоре Црне Горе, готово у потпуности актуелна. О томе сведоче, бројна открића за науку нових биљних облика, која скоро сваке године обогате наша знања о биљном свету планте Земље, и небројени нови флористички налази у којима се по први пут откривају нове биљке за флору Црне Горе (ПУЛЕВИЋ 2005). Све то говори о томе да Црна Гора још увек представља увелико неоткирвени и добро очувани део наше планете, због чијих нам долина, клисура и планина, како је писао Baldacci, “затрепери душа када их по први пут видимо” и са којима се при растанку “поздрављамо уз велико жаљење, али не заувијек, јер нам се у срцу јавља жеља да им се поново вратимо јер их волимо као најдраже пријатеље” (ориг. BALDACCI 1891, превод ПУЛЕВИЋ, VINCEK 1991: 500). Пулевићев звончац једна је од биљака која нам говори о овој “земљи чуда”, чији спој јединствене природе и јединствених људи, и данас на путника оставља тако снажан утисак, да импресије из Baldacci-јевих путописа препознајемо као своје. Откриће Прича о Пулевићевом звончацу, иако је тек недавно добила своју званичну светску премијеру , почела је још у другој половини XIX. века, када су чувени природњаци Blau, Pantocsek, Панчић и Baldacci кренули пут Црне Горе и Дурмитора. Њихови напори на откривању неоткривеног ботаничког блага Дурмитора, били су и први покушаји откривања пулевићевог звончаца, који је све до недавно успешно одолевао покушајима да буде разоткривен у свом пуном ботаничком значењу. Почетак XXI века, као и у многим другим областима науке, и у ботаници отвара ново поглавље у разотркивању неотркивеног. Појава нових генетичких и молекуларних техника, као и развој информатичких технологија омогућио нам је да погледамо дубље, и да видимо оно што наши претходници, због времена у коме су живели једноставно нису могли да виде. Род Edraianthus почетком овог века поново постаје објекат интензивних истраживања, јер нове генерације ботаничара, новим алатима и новим методама покушавају да реше оно што у својим значајним делима током XIX и XX века нису успела да реше највећа имена европске ботанике. Током 2006. и 2007. године, паралелено и независно једни од других, две групе ботаничара интензивно анализирају молекуларну структуру ДНК на великом узорку популација и врста из читавог ареала рода Edraianthus, који осим централног дела који се сконцентрисао на подручје Балканског полуострва, делимично залази и на Апенине и Сицилију, Карпате, а по неким истраживачима и далеки Кавказ. Прву групу је предводио млади словенски ботаничар Боштјан Сурина са Универзитета у Бечу, који је уз финансијску помоћ Европске уније и Marie Curie granta “Evolution on the Balkans: Phylogeny and phylogeography of the genera Edraianthus & Heliosperma”, скупа са колегама P. Schönswetter-om и G. M. Schneeweiss-om, радио на екстензивним молекуларним анализама клоропластне и нуклеарне ДНА. Узорак који су обрадили обухватио је све таксоне трију традиционално схваћених секција у оквру рода Edraianthus (sect. Capitati, sect. Uniflori, sect. Spathulati; JANCHEN 1910), као и представнике сродних родова Halacsyella и Protoedraиanthus, са простора Балкана, Апенина и Карпата. Већ прелиминарни резултати њихових истраживања (SURINA et al. 2007a, 2007b) показали су да биљка са Дурмитора коју су сви претходни истраживачи третирали као таксон E. serpyllifolius или E. pilosulus, у молекуларном смислу представља нешто сасвим посебно и битно другачије од свих осталих познатих звончаца. 1

Surina, B., Rakić, T., Stefanović, S., Stevanović, V., Lakušić, D. (2009): One New Species of the Genus Edraianthus, and a Change in Taxonomic Status for Edraianthus serpyllifolius f. pilosulus (Campanulaceae) from the Balkan Peninsula. -Systematic Botany 34(3): 602-608. 1

47|симбиоза


Друга група коју је предводио млади молекуларни систематичар Саша Стефановић са Универзитета у Торонту (Канада), а у којој су учествовали још и Мариа Кузмина (Универзитет Торонто), Kit Tan (Универзитет Копенхаген), Сафер Међедовић (Универзитет Сарајево) и Владимир Стевановић и Дмитар Лакушић (Универзитет Београд) сконцентрисала се на анализу структуре секвенци некодирајуће хлоропластне ДНК (cpDNA - trnL-F регион и rbcL-atpB spacer). Узорак који су обрадили обухватио је све у литератури до тада познате врсте унутар рода Edraianthus, укључујући такође представнике све три секције (Capitati, Uniflori, Spathulati), као и представнике сродних родова Halacsyella, Petkovia, Muehlbergella и Protoedraianthus. У географском смислу њихов узорак је обухватио популације са Балкана, Апенина, Карпата и Кавказа. Резултати ових опсежних анализа публиковни у раду „Molecular phylogeny of Edraianthus based on non-coding plastid DNA sequences” (СТЕФАНОВИЋ et al. 2008), такође су недвосмислено показали да биљка са Дурмитора представља нешто сасвим посебно. Веома симболично, први сусрет ове две независне групе истраживача догодио се на Међународном научном скупу “Природне и друштвене вриједности екосистема Динарида” у Беранама (25 - 27. мај 2007), који је био посвећен животу и делу последњег монографа рода Edraianthus, професору Радомиру Лакушићу. На скупу су саопштена три реферата у којима су презентирани најновији резултати молекларних и таксономских истраживања на роду Edraianthus (SURINA et al. 2007b, LAKUŠIĆ, D. et al. 2007, STEFANOVIĆ et al. 2007). Можда необично и неочекивано, посматрано из перспективе историјских околности у којима су се одвијала истраживања у бившим југословенским републикама крајем XX и почетком XXI века, након скупа у Беранама ове две, изворно независне групе истраживача, се нису разишле, већ су се спојиле, и своја наредна истраживања наставиле заједно. Управо један од првих резултата проистекао из овог заједничког рада довео је до дефинитивног разоткривања и описивања Пулевићевог звончаца са Дурмитора. Мада су молекуларни резултати и једне и друге групе истраживача недвосмислено указали на јединственост Пулевићевог звончаца, они сами за себе нису били довољни да опишу његову посебност, нити да објасне како је било могуће да ранији истраживачи нису приметили морфолошку специфичност ове биљке. Дакле, морали смо се вратити класичним ботаничким методама, новим теренским истраживањима и класичној упоредној морфологији који су нам на крају и открили фине морфолошке специфичности по којима се ова биљка у ствари лако разликује од типичног динарског E. serpillifolius и комовског E. pilosulus (слика 1). Током јула 2007. године, у циљу сакупљања материјала за упоредна морфолошка истраживања, направљене су две независне екскурзије на Дурмитор. 12. и 13. јула Дмитар Лакушић је сакупио материјал на Савином и Боботовом куку, а 24. јула се Боштјан Сурина попео на Пруташ где је сакупио додатни материјал који је изабран да буде холотип Пулевићевог звончаца. Материјал који је сакупљен током ових екскурзија послужио је да се ураде упоредне морфолошке анализе на основу којих је сагледана морфолошка специфичност ове биљке, на основу којих су направљене оригиналне дијагнозе и опис нове врсте која је у част професора Вукића Пулевића добила и своје научно име Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić (SURINA et al. 2009). Успон на Савин и Боботов кук, 12. и 13. јула 2007. године Поштовани читаоче, не замери што ћу опис мојих теренских напора да сакупим довољно хербарског материјала за опис пулевићевог звончаца написати у духу Antonija Baldacci-ја, чији ме путописи увек инспиришу и буде моју жељу да се што је пре могуће вратим црногорским планинама. Иако су и наши и Суринини молекуларни резултати недвосмислено указали на јединственост пулевићевог звончаца са Дурмитора, они сами за себе нису били довољни да опишу његову посебност, нити да објасне како је било могуће да ранији истраживачи нису приметили морфолошку специфичност ове биљке. Дакле, морали смо се вратити класичним ботаничким методама, новим теренским истраживањима и класичној упоредној морфологији, који су нам на крају и отркили фине морфолошке специфичности по којима се ова биљка у ствари лако разликује од типичног динарског E. serpillifolius и комовског E. pilosulus. Наизглед једноставно, требало је сести у кола и отићи на Дурмитор, на Савин и Боботов Кук, на којима смо знали тачне локације на којима ова биљка живи у бројним популацијама, тако да би требало бити лако да сакупимо довољно материјала за детаљна морфометријска истра-

симбиоза | 48


живања. Тим поводом, око 4 часа ујутро 12. августа 2007. године, скупа са професорком Јеленом Блаженчић кренуо сам из Београда за Дурмитор. На Жабљак смо стигли већ око подне. Поподневне часове смо искористили да направимо договоре са управом Националног парка Дурмитор у вези организације постконгресне екскурзије Друштва харолога Европе, који су у септембру 2007. године требали да обиђу Дурмиторска језера и Скадарско језеро. Истога дана легао сам веома рано. За разлику од Панчића и Baldacci-ја који су имали веома скромне услове које су им могли пружити станови у Комарском катуну, ја сам готово уживао у сасвим удобном смештају хотела Бјелобор, чије услуге у задњих неколико година редовно користимо на нашим посетама Дурмитору. Сутрадан, 12 . јула, нешто после 6 ујутру, кренуо сам сâм за Савин Кук. Временска прогноза је била добра – облачно, без кише. Ујутру у 7, већ сам у Вирку, на почетку успона на Савин Кук и Шљеме. Врхови су покривени густим тамним облацима, који су се зауставили на висини од око 1800 м. Покушавам да проценим да ли је паметно кренути у планину у оваквим условима. Рацио ми говори да сачекам да се облаци дигну, али нешто изнутра ми не да мира, и ја крећем Панчићевим и Baldacci-јевим стазама у сусрет пулевићевом звончацу. Успон није превише тежак, готово да га и не осећам јер се поново сусрећем са оним предивним биљкама, којима су се радовали сви они који су пре мене ишли овом знаменитом ботаничком стазом. Већ за четрдесет минута био сам на граници на којој су се налазили облаци, који наслоњени на ове врхове, као да спремно чекају да одбране тајну пулевићевог знончаца, коју Дурмитор љубоморно чува још од времена када га је пре 117 година, на овом истом месту, по први пут забележио Antonio Baldacci. Без размишљања да ли да се вратим или да сачекам да се облаци дигну, ја настављам, потпуно сигуран да тај глас који ме води даље у облаке зна да сам безбедан, и да ће ме на време упозорити где је граница коју не смем прећи. Ја идем даље према Савиној води. Облак кроз који се пењем почиње да се комеша. Креће да дува хладан и влажан ветар који ме засипа неком чудном летњом суснежицом. Киша не пада, а ја сам потпуно мокар. Постаје толико хладно да, иако сам под пуном летњом планинском опремом (поткошуља, кошуља, топла јакна и кишна кабаница), тресем се као прут, а прсти на рукама ми се коче. Не могу нормално да фотографишем, нити да пишем. Размишљам, дванаести је јул, средина лета, а ја се никад у животу овако нисам смрзао. Да ли је то неки знак? Сам сâм! Да ли треба да одустанем и да се вратим у подножје? И тако, док размишљам да ли да кренем назад, ја схватам да и даље идем напред и то кроз тако густ облак да се видљивост свела на свега неколико метара. Одлучујем да престанем са успоном, и да кренем изохипсом ка Осојним гредама, које се окомито спуштају са плећатог Шљемена. Газим кроз мокре планинске ливаде, кроз друштво вијука (Festuca) и шашика (Sesleria) са којима сам се тако интензивно дружио током срећних година на почетку мојих ботаничких истраживања. Улазим у сипаре, пролазим кроз густо поље панчићевог одљена (Valeriana bertiscea) и покушавам да схватим, шта је то што елиминише мој умор, хладноћу и страх? Шта је то што одређује правац мог кретања и време које ћу поровести на том правцу? И тако док ходам и размишљам, без амбиције да дођем до правог одговора, тачно у 8 часова и 39 минута1, на једној усамљеној хоризонталној стени у сред сипара, у пуном цвету, пулевићев звончац стоји и чека да буде откривен у свом пуном ботаничком значењу (слика 2). Моје тело поново трепери, али сада не више од хладноће, већ од среће која ме обузима при овом сусрету. Стискам песницу и гестикулишем као тенисер након успешног смеча. Узвикујем “yes, yes”, и смејем се сам себи, што ме обузела таква радост... Ветар и даље дува, хладно је, прсти су ми скоро потпуно укочени, очи су сузне од хладноће, а мени не пада на памет да кренем назад. Ту у облаку, наредних неколико сати на миру сакупљам, посматрам, записујем, фотографишем. У пола дванаест закључујем да сам сакупио довољно материјала и направио довољно фотографија. Крећем полако назад ка подножју Савиног кука. Како сам кренуо назад, ветар је почео да слаби, а облаци су кренули да се разилазе. Тачно у 12 и 20 стигао сам до кола, а облаци су се потпуно разишли. Врхови Савиног Кука и Шљемена су поново били обасјани Сунцем. Читаво поподне тог дана провео сам у сређивању обимног материјала кога сам сакупио на Савином куку. Поново сам искористио прилику да легнем рано, и да се добро одморим како бих сутра покушао да направим мали подухват – да се у истом дану попнем на Боботов кук и да се након тога одмах вратим за Београд. Сутрадан, 13. јула, устао сам у 5 изјутра, појео једно велико парче меса које ми је остало од вечере, и већ око пола шест, поново сасвим сам кренуо колима ка Седлу, где сам стигао већ у 6 и 20. Поглед са Седла према врховима, као и јуче ујутру, није био обећавајући. Читав централни масив био је покривен истим оним густим облацима који су претходног дана прекривали Савин Кук и Шљеме. Охрабрен јучерашњим успехом, без икаквог размишљања кренуо сам ка Боботовом Куку, највишем врху Дурмитора. Све време сам ишао кроз облаке, који нису били онако нелагодни као јуче. Пратећи маркирану стазу, већ у 7 и 30 сам стигао на Зелени вир, испод Зубаца, на којима је Otto Blau тачно пре 138 година сакупио прве биљке на Дурмитору. 1

Време које је дигитални апарат забележио на првој фотографији Пулевићевог знонца коју сам направио тог јутра на Савином Куку.

49|симбиоза


Одатле сам лагано кренуо веома експонираном стазом ка Боботовом куку, у чије подножје - Велику превију, сам стигао већ у 8 и 34, када сам срео и прве индивидуе Пулевићевог звончаца на овом делу дурмиторског масива. Сакупљајући, посматрајући и фотографишући Пулевићев звончац на потезу између Велике Превије и Шкрчког погледа испод Боботовог кука провео сам два и по сата, тако да сам већ око 11 сати кренуо истим путем назад за Жабљак у који сам се вратио око два сата по поподне. У Жабљаку сам ручао, и одстапавао око сат времена, тако да сам већ у четири кренуо назад за Београд у који сам, веома уморан али и изузетно срећан и задовољан, стигао нешто после поноћи. Материјал сакупљен током ове екскурзије, скупа са материјалом који је 24. јула на Пруташу сакупио Боштјан Сурина послужио је да се ураде упоредне морфолошке анализе на основу којих је сагледана морфолошка специфичност ове биљке, и да се на основу њега направе оригиналне дијагнозе и опис нове врсте која је у част професора Вукића Пулевића добила и своје научно име Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić.

Слика 1. Slika 1. – Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić. – Durmtor, Prutaš, NE padine, 43°07'28''N 19°00'17''E, 2350 m, 24 Jul 2007, Surina 345, (holotype: NHMR!, isotypes WU!, BEOU!). Foto: B. Surina

Слика 3. Slika 3. – Staništa vrste E. pulevicii na Durmitoru. A) Južne padine Bobotovog kuka. B) pukotine stena - asocijacija tipa Edraiantho-Potentilletum clusianae sensu lato, C) alpijski sipari – asocijacija tipa Euphorbio-Valerianetum bertisceae sensu lato, D) alpijske rudine – asocijacija tipa Elyno-Edraianthetum serpyllifolii sensu lato. Foto: D. Lakušić

Слика 2. Slika 2. – Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić. – Durmtor, Šljeme, Kotao prema Savinom kuku, 43°6.975 N, 19°4.926 E, pukotine stena, 2100 mnv (12 Jul 2007, D. Lakušić 24574, BEOU!)

Slika 4. – Najbliži srodnici: a1-3 Edraianthus serpyllifolius (Orjen), b1-3 E. pillosulus (Komovi), c1-3 E. pulevicii

симбиоза | 50


Слике са изложбе ‘’Природа вас посматра’’

Богдан Јовановић

Лена Кулић

Бојана Мићић

Борис Ракочевић

Пантовић Јована

Јанковић Ивана

Александар Урошевић

Марија Гајић

Decembar 2012, broj 6.  

Decembarski broj