Page 1


СИМБИОЗА Број 18, октобар 2017. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитетa у Београду Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитетa у Београду Главни и одговорни уредник Филип Бошковић Уредници Душан Радојевић Неда Глишовић Матеја Јовановић Лектура и коректура Бојан Петровић Редакција Анђела Стојев Анђела Станковић Ана Станчић Душан Лазић Владимир Шенк Милан Ђорђевић Душица Ристић Ксенија Богдановић Тина Драговић Душица Девура Катарина Кулић Александра Панић Нина Ињац Јована Броћић Сарадници Милица Атлагић Олга Јовановић Марија Петронијевић Ана Лојаница Бојан Петровић Јово Покрајац Адреса casopis.simbioza@bio.bg.ac.rs ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

1 / СИМБИОЗА

РЕЧ УРЕДНИКА Драги биолози, колегинице и колеге,

П

осле годину дана, 18. број „Симбиозе“ се налази пред вама у новом сјају, са старим и новим рубрикама, са најновијим информацијама и актуелностима из биолошке заједнице. У овом броју биће речи и о најновијим открићима у биологији али и о успеху и улози истраживача Биолошког факултета у великој научној слагалици. Имаћете прилику да читате о манифестацијама, конгресима и конференцијама које су одржане и о онима које ће тек бити одржане до краја године. Такође и о томе које студентске организације постоје, чиме се баве и које су њихове активности биле у претходном периоду. Највећа захвалност у овом броју иде свакако новим члановима редакције који су донели нови елан и идеје у нашу „Симбиозу“ и успели да једногодишњу паузу храбро прекину и заједничким снагама изнесу нови број са дугогодишњим члановима, који се поред свих обавеза увек сете старих времена када су они били носиоци овог јединственог подухвата и пројекта на Биолошком факултету, Универзитету у Београду али и читавој Србији, сада са већ седмогодишњом традицијом! Свим нашим читаоцима, студентима, истраживачима и професорима желимо срећан и успешан почетак нове школске године, успешно студирање и истраживања, а свакако не сме изостати жеља да макар садашњи бруцоши имају прилику да закораче у прву, нову зграду Биолошког факултета! Пратите „Симбиозу“ јер вас очекује велики број новости, а једна од њих свакако ће бити и такмичење за најбољу фотографију месеца! Филип Бошковић


садржај Интернет презентација Профил на issuu.com Facebook страница Twitter профил Instagram профил

фотографија са насловне стране Неда Глишовић

11

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

3 4 7 8 9 11 12 13 14

Новости Студентског парламента ЦНИРС у школској 2016/2017. Конгрес студената биологије ,,Симпласт” 2016/2017. Терен БИД-а Дан Биолошког факултета Конгрес молекуларних биолога Србије – CoMBoS 2017. Трендови у истраживању матичних ћелија и ћелијској терапији ЕкоБиоМорфа 2017 Наука на Биолошком факултету

БИОЛОГИЈА

15

Нобелова награда за физиологију или медицину 2017.

16 17

Нобелова награда за хемију 2017. Нобелове награде за физиологију или медицину у периоду од 2014. до 2016. године

9

19

Бактерије које стварају пигменте од простих шећера

21

Подржане планарне сисарске мембране као модел систем in vivo архитектуре ћелијске површине

Везалијус - Ренесан23 Андреас сно буђење науке 24 Импринтинг 25 Интервју: Дени Кабрера

27 Мезенхимске матичне ћелије усвајања глу29 Визуализација козе на нивоу једне ћелије МОЗАИК

30

Студентска секција за неуронауке

31

Нека ваша истраживања и проналасци одјекну планетом

33 35 36

Неверовали или да Галерија фотографија Редакција препоручује

16

25 СИМБИОЗА / 2


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА Ана Лојаница, студент продекан Биолошког факултета

КАКО се бирају чланови ЧИМЕ се Студентски парламент бави? Парламента?

О ШТА је Студентски парламент?

С

тудентски парламент Биолошког факултета је званично студентско тело које заступа студенте, бори се за њихове захтеве и штити њихова права и интересе.

КO чини Студентски парламент?

С

тудентски парламент чине 23 члана од којих су:

12 изабрани представници сваког модула одређене генерације на свакој од четири године предвиђене студијским програмом на Основним академским студијама, 5 изабрани представници сваког студијског програма на Мастер академским студијама и 6 чланова су изабрани представници свих студената Биолошког факултета.

3 / СИМБИОЗА

пшти избори се одржавају једном годишње, у априлу месецу, када сваки студент Биолошког факултета има право да гласа и да се кандидује за члана Парламента. На Општим изборима се бирају чланови Парламента за наредну школску годину, као и делегат Парламента у Студентском парламенту Универзитета у Београду. а почетку сваке школске године одржавају се Допунски избори на којима се бирају представници модула на првој години академских студија и представници мастер академских студија.

Н

ШТА раде чланови Студентског парламента?

Ч

ланови делегирају представнике у Савет Факултета, Наставно-научно веће, Дисциплинску комисију, Етичку комисију, Комисију за акредитацију, Комисију за обезбеђење квалитета, Студентски парламент Универзитета у Београду, Савет Универзитета у Београду и ПМФ групацију.

1) Активно сарађује са Деканским колегијумом и ради на побољшању услова студирања; 2) Активно учествује у раду Комисије за обезбеђење квалитета на Биолошком факултету у домену реформе; 3) Активно ради на осмишљавању и објављивању студентског часописа “Симбиоза”; 4) Активно ради на одржавању сајта студената Биолошког факултета; 5) Ради на промоцији Биолошког факултета; 6) Активно сарађује са Савезом студената Биолошког факултета и ради на организацији различитих научно-популарних манифестација; 7) Чланови Студентског парламента раде на осмишљавању и спровођењу пројеката Студентског парламента који имају за циљ да укажу на проблеме са којима се суочавају студенти Биолошког факултета и ра-де на њиховом решавању; 8) Студентски парламент је у току шк. 2015/16. оформио и Центар за научно-истраживачки рад студената. Адреса електронске поште: spbf@bio.bg.ac.rs


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ЦНИРС БФ У ШКОЛСКОЈ 2016/2017 Душан Радојевић, Председник ЦНИРС БФ

У

другој години рада Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета (ЦНИРС БФ) наставио је са активностима на промоцији науке и Биолошког факултета, укључивању студената основних студија у научно-истраживачки и стручни рад, као и успостављању сарадње са центрима за научноистраживачки рад других факултета Универзитета у Београду и другим студентским организацијама које имају сличне циљеве као ЦНИРС БФ. У зимском семестру школске 2016/2017. године ЦНИРС БФ је у сарадњи са Институтом за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) организовао једнодневни програм посвећен CRISPR технологији који је одржан у Библиотеци града Београда. Међу предавачима на „CRISPR danu“ су били Саша Швиковић - студент докторских студија Универзитета Кембриџ, Јелена Самарџић- научни сарадник ИМГГИ, Данијела Дракулић - научни сарадник ИМГГИ, Срђан Бошковић, Анита Скакић, Анђела Родић и Тамара Станковић - докторанди Биолошког факултета. Студенти су имали прилику да сазнају шта представља CRISPR систем, који је његов значај и да од истраживача који су се у овој области усавршавали у иностранству чују нешто више о примени CRISPR технологије на различитим модел организмима. Крајем семестра, у сарадњи са Управом Биолошког факултета,

ЦНИРС БФ је организовао презентације Erasmus+ програма и “Регионалног БиоКампа”. У Библиотеци Института за зоологију током двочасовног програма Никола Савић и Павле Иветић испред Канцеларије за међународну и међууниверзитетску сарадњу Универзитета у Београду представили су интеринституционални програм размене студената и наставног особља, а колеге из Љубљане су презентовале могућности пријаве на БиоКамп. ЦНИРС БФ је током летњег семестра заједно са Управом Биолошког факултета, Студентским парламентом и Савезом студената Биолошког факултета организовао низ научнопопуларних манифестација и узео учешће на „Organic live“ фестивалу и Данима европске баштине. Прва у низу активности била је организација догађаја под називом „Старимо? теорија и реалност“, у сарадњи са Студентском организацијом Фармацеутског факултета (БПСА) и Тимом медицинских биохемичара (ТМБ). Догађај су отвориле др Јелена Лозо, продекан за науку и докторске студије Биолошког факултета и др Марина Миленковић, продекан за наставу Фармацеутског факултета, а председници БПСА и ЦНИРС БФ, Немања Ђорђевић и Душан Радојевић, представили су активности организатора. Међу предавачима су били дипл.

фарм. Бојан Батинић (Катедра за физиологију, Фармацеутски факултет), проф. др Јелена КотурСтевуљевић(Катедра замедицинску биохемију, Фармацеутски факултет), доц. др Катарина Зељић (Катедра за генетику и еволуцију, Биолошки факултет) и др Мирко Ђорђевић (Одељење за еволуциону биологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - ИБИСС). Мултидициплинарни приступ феномену старења, према коментарима студената, помогао је да се овако комплексна тема у релативно кратком временском периоду сагледа са физиолошког, генетичког и еволуционог аспекта. На иницијативу студентских представника у Студентском парламенту и чланова ЦНИРС БФ, заједно са продеканом за наставу др Љубишом Станисављевићем, организовани су Дани мастер студија. Презентације модула мастер академских студија одржане су током три дана, а с обзиром на заинтересованост студената у плану је да овај догађај буде организован и наредних година на Биолошком факултету. ЦНИРС БФ је у сарадњи са истраживачком групом др Марка Ђорђевића, са Катедре за општу физиологију и биофизику, током 17. маја организовао једнодневни курс „Основи биоинформатике за биолошку лабораторију“. Учешће у радионици и предавањима је узело 40 студената основних, мастер и докторских академских студија. Свим учесницима је СИМБИОЗА / 4


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

након успешно одржаног курса додељена потврда о учешћу. Крајем маја организован је 9. Сајам науке на Биолошком факултету. На овогодишњем Сајму науке 15 тема је представило 7 научних радника са Биолошког факултета, ИБИСС и ИМГГИ. Сајам су отворили проф. др Јелена Лозо, продекан за науку и докторске студије Биолошког факултета, Стефан Јаковљевић, председник Студентског парламента и Филип Бошковић испред ЦНИРС БФ. Након успешно одржаног Сајма науке, ЦНИРС БФ је расписао Конкурс за израду студентских научноистраживачких радова за 2017. годину који је трајао четири недеље. У Конкурс су уврштене и две теме које су накнадно стигле на адресу ЦНИРС БФ, тако да је финални број тема за које је расписан Конкурс био 17. На Конкурс је пристигло 58 пријава. Након договора са менторима, 17 студената је укључено у рад лабораторија на темама које су биле понуђене на Конкурсу. Управа Биолошког факултета је и ове школске године успела да обезбеди летње стручне праксе за 33 студента који су имали прилике да се едукују и стекну искуство у Институту за онкологију и радиологију, Клиничко болничком 5 / СИМБИОЗА

центру „Земун“, Клиничком центру Србије, Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић“, лабораторији „Беолаб“, Институту за ратарство и повртарство (НС семе), „Југоинспект“ Београд, компанији „Хемофарм“ „Insitu“ д.o.o., Заводу за заштиту природе, Специјалном резервату природе „Засавица“, кампу на Великом ратном острву и компанији „Envico“ д.о.о. На иницијативу ЦНИРС БФ, ове године се Биолошки факултет први пут прикључио институцијама које традиционално обележавају 10. јул, Дан науке у Србији. ЦНИРС БФ, Савез студената Биолошког факултета и Управа Биолошког факултета припремили су једнодневни програм, а велику подршку и помоћ су добили од професора који су припремили ботаничке и зоолошке збирке за радионице и поставке. Дан науке у Србији је пригодно обележен у Ботаничкој башти „Јевремовац“. У склопу обележавања Дана науке у Србији, ЦНИРС БФ је на трећој седници донео одлуку о расписивању Ликовног конкурса под називом „Биологија се бави уметничким делима“, на којем су могли да учествују студенти свих нивоа студија

факултета чланица Универзитета у Београду. Комисија је као најбољи прогласила ликовни рад Александре Ружичић, студенткиње треће године модула Молекуларна биологија и физиологија којој је додељена награда. На позив за волонтере јавило се 40 студената који су учествовали у реализацији програма. Поред изложбе ликовних радова, посетиоци су имали прилику да чују три научнопопуларна предавања, седам краћих снимљених предавања, да учествују у две радионице и да разгледају ботаничке и зоолошке збирке. Приређена су три стручна вођења кроз Башту, а посетиоци су такође могли да купе биљке и изложена издања Центра за издавачку делатност и маркетинг Биолошког факултета. У склопу маркетиншких активности проф. др Јелена Лозо и Душан Радојевић су најавили програм у радио емисији „Корак ка науци“ на Радио Београду 2. Током манифестације дате су изјаве за јутарње програме на 1. програму Радио Београда и 1. телевизијском програму РТС-а. У септембру ЦНИРС БФ је испред Биолошког факултета учествовао на фестивалу „Organic live“, а за посетиоце Фестивала припремљене су радионице и


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

поставке. И ове године Катедра за алгологију, микологију и лихенологију је ЦНИРС БФ уступила три уџбеника и примерке гљива узгајаних на органском супстрату, а Катедра за физиологију биљака је уступањем лабораторијског посуђа и хемикалија, омогућила извођење експеримента фотосинтезе in vitro. Фестивал је одржан 2. и 3. септембра у Топчидерском парку, а чланови

ЦНИРС БФ и Студентског парламента промовисали су биологију и њене дисциплине међу посетиоцима различитих узраста. Крајем септембра Биолошки факултет се традиционално придружио обележавању Дана европске баштине, програмом у Ботаничкој башти који су осмислили чланови ЦНИРС БФ и реализовали заједно са 35 студената волонтера.

ЦНИРС БФ ће у наредном периоду наставити да активно подржава настојања студената да током основних студија добију прилику да учествују у научноистраживачком и стручном раду. За све информације нам се можете обратити на адресу cnirs@bio.bg.ac.rs.

СИМБИОЗА / 6


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОЛОГИЈЕ „СИМПЛАСТ“ 2017. ГОДИНЕ Редакција

Ј

единствена прилика за све љубитеље биологије, овогодишњи Конгрес обухватиће различити спектар предавања, радионица и панел дебата из области

7 / СИМБИОЗА

нанобиологије, генетике, екологије, биоетике и многих других дисциплина. Место одржавања овогодишњег Конгреса је хотел „Мујен Лукс“ на Копаонику у периоду од 9. до 12.

новембра. Више о предавањима и самом Конгресу на .


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ТЕРЕН БИД-а: ТО ЈЕ БИО РИЂИ ОРАО... Јово Покрајац

Л

ето само што је прошло, а сваки БИД-овац већ чека ново. Наравно, јер је најбитнија ствар и симбол лета – БИД-ов велики терен! Ове године је терен трајао десет дана (21-31.7.2017) а одржан је у селу Сенокос на Старој планини, исто као и годину дана раније. Иако са мање секција него обично (ботаничка, миколошка, ентомолошка, херпетолошка и орнитолошка), терен је протекао јако добро, са мноштвом занимљивих налаза. Део учесника је био смештен у планинарском дому, док су остали (они који су понели шаторе како би уживали у потпуном теренском осећају) камповали у дворишту поред дома. Двориште је толико било начичкано шаторима да су између њих остали само јако уски пролази, те је изгледало више као ортогонално сеоце у Војводини него башта на планини. Да придода војвођанском изгледу, једне вечери су због страха од могућег ноћног пљуска око шатора ископани ровови, тако да су уски пролази међу шаторима постали праве ушоране улице.

Време је било и више него добро – не вруће, али ни сувише хладно. Ипак је то планина, тако да су јаки ветрови и ледене ноћи били очекивани. Скоро сви чланови су посетили врх Сребрна глава (1.932 m надморске висине) на граници са Бугарском, што није нимало лак подухват с обзиром на то да је за одлазак до тамо и повратак до кампа потребно око 12 сати, а да је висинска разлика у односу на камп око 1000 m! Део екипе је освојио и највиши врх Старе планине – Миџор! И то по прилично лошем времену, тако да се већина вратила промрзла, али са поносом на лицу. Једно је место однело титулу као најпосећеније и најдраже за одлазак на „теренисање“ – водопад! Више пута током трајања кампа су групе од по десетак људи радо у току поподнева одлазиле на водопад који се налази на око 40 минута пешачења од кампа. У сред густе шуме, мало, засенчено, скоро па нетакнуто место, са каменитом „плажицом“ и природним базеном под водопадом. Не може много боље од тога. Вода јесте

:

редраг уртић

јако (јааако) хладна, али је штета не окупати се када сте већ ту. Ишло се још и на кањон Росомачки лонци, место познато по богатству фосилним остацима амонита. Осим тамо, фосиле смо проналазили куда год смо пошли! Вечери су протекле у детерминисању прикупљеног материјала, картању, прескакању вијаче и дружењу у башти. Такође, ове године је БИД на терен повео три полазника програма биологије у ИС Петница, како би стекли искуства у теренском раду. Последњег дана се, по обичају, распалила логорска ватра, засвирала гитара, запенило пиво и завртело јагње! Весеље је трајало до касно у ноћ и показало да никоме није до повратка. Иако са „по којим“ кваром аутобуса на путу ка Београду, сви смо се вратили живи и здрави, пуни утисака и жеље за наредним тереном. Наслов? Ко је био схватиће, а ко није нека дође следећи пут па ће знати интерне форе! ☺

ина андрић СИМБИОЗА / 8


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ДАН БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Редакција

Филип Бошковић

У

Ботаничкој башти “Јевремовац“, дана 28.09.2017. године, обележено је 164 године биологије у Србији и Дан Биолошког факултета. Такође је организован свечани пријем нових студената и додељене су дипломе дипломираним студентима. Свечаности је присуствовао већи број декана, директора научних института, академика, пословних партнера, представници јавних предузећа, запослених, наше пензионисане колеге и већи број колега из високошколских и научних установа из читаве Србије. Присутнима се обратио декан Биолошког факултета, проф. др Жељко Томановић, поздрављајући нову генерацију студената и истичући значај који Биолошки факултет има у образовању, научноистраживачком и стручном раду. Присутне је у име Универзитета 9 / СИМБИОЗА

у Београду поздравио проф. др Живослав Тешић, проректор, а у име Министарства просвете, науке и технолошког развоја присутнима се обратила проф. др Ана Ланговић Милићевић, државни секретар. Овом приликом су додељене награде најбољим студентима молекуларне биологије (Илић Мила – просечна оцена 10,00), биологије (Терзин Марко – просечна оцена 9,80) и Екологије и заштите животне средине (Деспотовић Марта – просечна оцена 9,81). Посебне награде најуспешнијима за постигнути успех и промоцију Биолошког факултета додељена је Филипу Бошковићу за најбољи научно-истраживачки рад на Универзитету у Београду у области природно-математичких наука, и Ани Арсенијевић добитници награде Круна успеха, која се најбољим и најсвестранијим студентима Универзитета у Бео-

Александар Бабурски

др Биљана Бурсаћ


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ОСТАЛЕ ВЕСТИ:

РАДНА ПОСЕТА УНИВЕРЗИТЕТСКИМ БОТАНИЧКИМ БАШТАМА

Ана Арсенијевић

др Ивица Димкић граду традиционално додељује од стране компаније “Petite Geneve Petrović” (часовник “Rolex”). Награђена је и Јована Ерић за екипно друго место у тиму Универзитета у Београду и појединачно треће место на Европском универзитетском првенству у шаху; женска маратонска штафета за освојено 1. место на Београдском полумаратону (Пешут Ана, Сремчев Јелена, Цветковић Сара, Тијана Миловановић), мушка

СКЛОПЉЕН СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ НП ТАРА И НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА BLACK CANYON COLORADO

Немања Стаменковић

Милица Медић штафета за освојено 3. место (Збиљић Милош, Дуњић Марко, Јеличић Немања, Стаменковић Немања), мешовита штафета за освојено 3. место (Медић Милица, Обрадовић Мина, Јеличић Немања, Стаменковић Немања) и мешовита штафета за освојено 1. место на Сомборском полумаратону (Бурсаћ Биљана, Пешут Ана и Стаменковић Немања). Награду за најбољи научно-истраживачки рад припала је др Ивици Димкићу, а награду

Марко Дуњић

Мина Петровић му је доделила проф. др Јелена Лозо, продекан за науку и докторске студије. Награду фондације “Станка Ромац“ за најбољу докторску дисертацију из области Хумане молекуларне генетике или биомедицине, доделила је проф. Душанка Савић-Павићевић студенту Александру Бабурском са Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду. Уручена је и пригодна награда проф. др Драгану Катарановском поводом одласка у пензију. СИМБИОЗА / 10


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

КОНГРЕС МОЛЕКУЛАРНИХ БИОЛОГА СРБИЈЕ – CoMBoS 2017. Редакција

У

Београду је од 20. до 22. септембра 2017. године одржан 1. Конгрес молекуларних биолога Србије са међународним учешћем. Предавања и постер секције биле су организоване у три тематске целине: молекуларна биологија еукариота, молекуларна биологија микроорганизама и биомедицина. Организатор је било Српско друштво за молекуларну биологију (MolBioS) у сарадњи са Универзитетима у Београду и Новом Саду. Програм конгреса обухватао је широк спектар фасцинантних тема из молекуларне биологије и сродних области и био је посвећен стимулисању радо11 / СИМБИОЗА

зналости, комуникације и сарадње, посебно међу младим истраживачима. Након свечаног отварања конгреса у Великој сали Дома омладине Београда, уследила је секција пленарних предавања коју су одржали угледни гости из иностранства. Надамо се да ће CoMBoS и у наредним годинама допринети остварењу циља да молекуларним биолозима и научницима из сродних области пружи прилику да размене идеје и буду инспирисани интригантним предавањима реномираних научника и признатих експерата из 24 земље: Аустрије, Босне и Херецеговине, Црне Горе, Данске, Француске, Грчке, Холандије, Хрватске,

Ирске, Италије, Канаде, Македоније, Немачке, Пољске, Румуније, Русије, Сједињених Америчких Држава, Словеније, Шпаније, Швајцарске, Шведске, Турске, Велике Британије и Србије. Све информације о одржаном конгресу доступне су на страници Српског друштва за молекуларну биологију.


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ТРЕНДОВИ У ИСТРАЖИВАЊУ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА И ЋЕЛИЈСКОЈ ТЕРАПИЈИ Бојан Петровић

У

четвртак, 28. септембра 2017. на Универзитету у Крагујевцу одржана је пета радионица у оквиру циклуса Quality of Life, под називом Trends in Stem Cell Research and Cell-based Therapy на којој је дискутовано о огромном потенцијалу матичних ћелија у регенеративној медицини и најновијим достигнућима у тој области, са посебним освртима на релевантне молекуларне мехамизме, импликације ћелијске терапије у савременој, персонализованој медицини, али и етичке и друге аспекте примене матичних ћелија. Након поздрава од стране ректора проф. др Небојше Арсенијевића, окупљенима и представницима медија у име организатора обратио се наш

проф. др Павле Анђус, а скуп је званично отворен обраћањем аташеа за науку италијанске амбасаде у Београду, господина Паола Батинелија. Међу предавачима су се појавили реномирани италијански научници: Доменико Рибати (Универзитет у Барију), Кијара Поро и Ђорђо Мори (обоје са Универзитета у Фођи), Ђузепе Дигилио (Универзитет Источног Пијемонта), Антонио Крићенти (Институт за структуру материје у Риму); од домаћих предавача говорили су: др Миодраг Стојковић и др Владислав Воларевић, професори на Универзитету у Крагујевцу, те др Диана Бугарски, научни саветник са Института за медицинска истраживања из Београда.

Организатор је била Асоцијација италијанских и српских научника и истраживача, а као сјајан домаћин доказао се Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Учесници су у финалној панел дискусији могли закључити о значају оваквих скупова, посебно за младе истраживаче, студенте, те надаље бити срдачно позвани и стимулисани на активности које доприносе продубљивању међусобне сарадње између чинилаца како у италијанској, тако и у српској научној заједници. Фото: др

иодраг тојковић

СИМБИОЗА / 12


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ЕКОБИОМОРФА 2017 Милица Атлагић, НИДСБЕ “Јосиф Панчић”

Т

рећу конференцију студената биологије, екологије и заштите животне средине „ЕкоБиоМорфа 2017” организује Научно-истраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“. Прве две конференције су успешно организоване 2008. године у Белом Блату и 2013. године у Новом Саду. Највероватније ћемо се сложити да ми, студенти биологије, екологије или било које сродне науке често имамо исти проблем – где публиковати силне податке које прикупимо? Често се сусрећемо са ситуацијама где су нам неки научни скупови, часописи, уопштено места где имамо прилику да прикажемо и публикујемо наше резултате, недостижни. Или су преозбиљни, или финансијски неприступачни, те наши подаци често остану необјављени, без употребне вредности, а толико је труда уложено у њих. Из тог разлога, НИДСБЕ „Јосиф Панчић“ организује ЕкоБиоМорфу, како би сви студенти, теренци, па и „лаборатористи“ имали прилику да представе свој рад и труд. Шта добијате учествовањем на конференцији? На првом месту, добијате прилику да представите свој рад колегама, као и стручњацима из области којом се бавите. Посебна пажња ће бити посвећена дискусији, где можете добити повратну информацију од стручног жирија и публике о квалитету

13 / СИМБИОЗА

вашег научно-истраживачког рада, као и о могућностима његовог унапређења, како бисте у будућности имали што боље и релевантније резултате. У оквиру програма конференције, имаћете прилику да чујете предавања од стране младих, успешних истраживача и да учествујете у јавним трибинама на којим ће се дискутовати о проблемима у заштити природе и заштити животне средине. И наравно, важан део сваке конференције јесте умрежавање са стручњацима из области које вас интересују, што може уродити новим приликама

за сарадњу, стицањем нових знања, али и стицањем нових пријатеља. Овим путем, позивамо све заинтересоване студенте биологије, екологије, заштите животне средине и сродних наука да учествују на ЕкоБиоМорфи 2017. Конференција ће се одржати 2426.11.2017. на Департману за биологију и екологију, Природноматематичког факултета у Новом Саду. Рок за слање апстракта је 15.09.2017. Више информација о самој конференцији можете наћи на нашем сајту. Видимо се!


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

НАУКА НА БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ Редакција

У

овом броју изабрали смо три рада који су били на насловној страни три међународна

часописа, а које су радили истраживачи са Биолошког факултета.

ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ И БИОХЕМИЈУ, Рад: Extracellular ATP induces graded reactive response of astrocytes and strengthens their antioxidative defense in vitro Часопис: Journal of Neuroscience Research Аутори: Марија Аџић, Наташа Јосиповић, Данијела Лакета, Милена Милошевић, Надежда Недељковић

ИНСТИТ У Т ЗА ЗООЛО Г И Ј У, Рад: Chemical Ecology of Cave-Dwelling Millipedes: Defensive Secretions of the Typhloiulini (Diplopoda, Julida, Julidae) Часопис: Journal of Chemical Ecology Аутори: Слободан Макаров, Драган Антић, Лука Лучић, Бојан Митић, Софија Павковић Лучић, Владимир Томић

ИНСТИТУТ ЗА БОТАНИКУ И БОТАНИЧКА БАШТА ЈЕВРЕМОВАЦ, Рад: Biodiversity’s hidden treasure: biodeteriorated archaeological tombstones of Serbia Часопис: Current Science Аутори: Милица Љаљевић Грбић, Гордана Субаков Симић, Милош Ступар, Марко Сабовљевић, Маја Ђорђевић, Јелена Вукојевић

СИМБИОЗА / 14


БИОЛОГИЈА

ПРОШЛЕ СЕДМИЦЕ ДОДЕЉЕНА ОВОГОДИШЊА НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ ИЛИ МЕДИЦИНУ Бојан Петровић

Ш

ведска краљевска академија наука објавила је добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину кoja je уручена Џефрију С. Холу, Мајклу Росбашу и Мајку В. Јангу за њихово откриће молекуларног механизма који контролише циркадијални ритам. На конференцији за новинаре прочитано је образложење у којем се наводи: “Живот на Земљи се адаптира ротацији наше планете. Много година знамо да живи организми, укључујући и људе, имају биолошки сат који им помаже да се адаптирају дневном ритму. Како овај сат заправо ради? Џефри С. Хол, Мајкл Росбаш и Мајкл В. Јанг су били у могућности да завире у биолошки сат и објасне његов механизам. Њихова истраживања објаснила су како се биљке, животиње и људи

15 / СИМБИОЗА

адаптирају биолошком ритму тако да је он синхронизован са ротацијом Земље“. Овогодишњи добитници Нобелове награде Хол и Росбаш су 1984, користећи воћне мушице као модел организам, идентификовали гене који контролишу њихов уобичајени биолошки ритам, пре свих period, чији је генски продукт PER протеин. Они су показали да се PER акумулира у ћелији преко ноћи, а бива деградиран током дана. Јанг је деценију касније означио ген timeless као компоненту система, чији је генски продукт TIM протеин (који има способност да се веже за PER) и неопходан је за нормалан циркадијални ритам. У изузетном научном раду, он је показао да када се TIM веже за PER, тај протеински комплекс је у стању да буде транспортован у нуклеус, где ће блокирати експресију PER

(негативна повратна спрега). Ово је отворило многа питања, попут оног шта све контролише фреквенцују ових осцилација у биолошким системима? Јанг је касније идентификовао још један круцијални ген, doubletime, који кодира DBT протеин, а који ефекторски одлаже акумулацију молекула PER протеина. Тиме се стекао бољи увид у то како се осцилације прилагођавају и њихови обрасци испољавају у 24-часовним циклусима. Изузетност система који управља оваквим самоодрживим сатом унутар ћелије је огромна и ми сада препознајемо да биолошки часовник функционише по истим принципима у свим живим организмима на Земљи. Снимак објаве овогодишњих лауреата Нобелове награде можете погледати не следећем линку.


БИОЛОГИЈА

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ХЕМИЈУ 2017. – КРИОЕЛЕКТРОНСКА МИКРОСКОПИЈА Филип Бошковић

Н

обелова награда за хемију за 2017. годину додељена је тројици научника за развој ефикасне методе за генерисање тродимезионалних слика молекула живота, методе која уводи биохемију у нову еру, употребом крио електронске микроскопије (cryoEM), саопштила је Шведска краљевска академија науке у Стокхолму. Добитници овогодишње Нобелове награде за хемију су Жак Дибоше са швајцарског Универзитета у Лозани, Јоаким Франк са америчког Колумбија универзитета у Њујорку и Ричард Хендерсон из Лабораторије за молекуларну биологију на британском Универзитету Кембриџ.

Слика је кључ разумевања или као што изрека каже: „Слика вреди хиљаду речи“. Велика открића у науци најчешће су заснована на успешној визуализацији објеката који су невидљиви голим оком. Ипак, биохемијске мапе су дуги временски период биле испуњене празним простором из разлога што је доступна технологија била недовољна за генерисање слика већине молекуларних машинерија. Криоелектронска микроскопија је превазишла наведену технолошку препреку. Истраживачи су данас у могућности да замрзну биомолекуле у покрету и да визуализију процесе које до сада нисмо могли, што је од неизмерног значаја за основно

разумевање хемије живота и за развој лекова. Иако је техника развијена већ 80-их година прошлог века, све до 2013. године предуслова за доделу оваквог признања није било. Атомска резолуција коначно је постигнута 2013. године и истраживачи данас могу рутински да произведу тродимензионалне структуре биомолекула. У последњих неколико година, научна литература била је преплављена сликама свега, почев од протеина који изазивају резистенцију на антибиотике, до површине Зика вируса. Биохемија се данас суочава са експлозивним развојем и многа интересантна открића можемо очекивати у блиској будућности.

Интеракција риновируса и липидне мембране на криоелектронској микроскопији и тродимензионална реконструкција исте.

СИМБИОЗА / 16


БИОЛОГИЈА

НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ ИЛИ МЕДИЦИНУ У ПЕРИОДУ ОД 2014. ДО 2016. ГОДИНЕ Владимир Шенк НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА 2016. ГОДИНУ ДОДЕЉЕНА ЈЕ . . . ЈОШИНОРИЈУ ОСУМИЈУ апански цитолог Јошинори Осуми (Yoshinori Ohsumi) прошлогодишњи је до-битник Нобелове награде за физиологију или медицину за открића механизама аутофагије. Рођен је 9. фебруара 1945. године у Фукоки. Основне и докторске студије завршава у Токију, а постодкторске на Рокфелеровом универзитету у Њујорку. По завршетку студија враћа се у Јапан и формира своју истраживачку групу. Тренутно ради као ћелијски биолог на моделсистему квасца и професор је на Технолошком институту у Токију. Двадесет пети је добитник Нобелове награде из Јапана, а четврти у својој области. Себе сматра „обичним истраживачем квасца“. Када је сазнао да је нови нобеловац, изнендио се и изјавио је „Све шта могу рећи је да ми је велика част“. Младим научницима поручује : “Желео бих да поручим младима да не могу сви бити успешни у науци, али оно што је важно је бити на висини задатка“. Осуми је изабрао да истражује тада непопуларну тему, како се ћелије решавају отпада, како би се бавио нечим другачијм и неистраженим, и није ни сумњао да открића у том пољу могу представљати окосницу у истраживању канцера и неуродегенеративних болести. Универзални процес аутофагије примећује још давне 1988. године у ћелијама пивског квасца и постаје први научник који дефинише аутофагију.

Ј

17 / СИМБИОЗА

УКРАТКО О АУТОФАГИЈИ Аутофагија је еволуционо конзервиран процес којим је еукариотским ћелијама омогућено рециклирање сопствених делова, секвестрацијом цитоплазме у мембранске везикуле (аутофагозоми) које се фузионишу са лизозомом у којем се врши даљи процес дигестије. Аутофагијом се отклањају стари протеини (нпр. велики макромолекулски комплекси) и оштећене и искоришћене ћелијске органеле. У условима недостатка нутријената, аутофагијом се постиже разградња неесенцијалних ћелијских делова како би се добила енергија и недостајући нутријенти. Експериментима на пивском квасцу (Saccharomyces cerevisiae) Осуми је успео да идентификује генетичку основу ћелијског процеса аутофагије и покаже да ортологна машинерија постоји и у сисарским ћелијама. Он је прво истраживао деградацију протеина у вакуоли квасца, органели која је хомолог лизозома код сисара. Да би доказао постојање аутофагије код квасца, претпоставио је да ће уколико поремети процес деградације у вакуоли, у њој доћи до акумулације аутофагозома који се неће моћи разградити и биће јасно видљиви под микроскопом. За онеспособљавање функционалности вакуоле вршио је мутације гена који кодирају ензиме укљученеудеградацијувакуоларног садржаја. Након стимулације аутофагије изгладњавањем мутираних ћелија, вакуоле су биле препуне неразграђених мембранских везикула. Тиме је доказано присуство аутофагозома у квасцу и могућност идентификације гена повезаних са аутофагијом

(Atg гени). На мутантним сојевима квасца са фенотипом акумулације аутофагозома, Осуми је вршио експерименте у којима је насумично мутирао гене са мутагеном супстанцом етилметаносулфатом, а затим вршио индукцију аутофагије, нпр. ускраћивањем хранљивих материја. Резултати експеримената су показали да уколико дође до мутације Atg гена не долази до стварања и акумулације аутофагозома. Даљом анализом дефицијентних ћелија била је могућа карактеризација првих Atg протеина и гена. На крају, доказано је да је аутофагија процес у коме регулацију различитих ступњева настанка и формирања аутофагозома, контролише каскада протеина и протеинских комплекса.На тај начин је објашњен механизам аутофагије. Значај открића аутофагије огледа се у разумевању процеса ћелијског рециклирања и важности овог процеса у условима инфекције од стране патогена и недостатка хранљивих материја. Са патофизиолошког аспекта, мутације у генима чији су протеински продукти укључени у процес аутофагије могу бити узроци болести и процес аутофагије је значајан у процесима малигне трансформације и неуродегенерације.

Јошинори Осуми


БИОЛОГИЈА

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА 2015. ГОДИНУ ДОДЕЉЕНА ЈЕ ... ВИЛИЈАМУ КЕМБЕЛУ, САТОШИЈУ ОМУРИ И ЈУЈУ ТУ

В

илијам Кембел и Сатоши Омури су награђени заједно са половином Нобелове награде за “њихова открића у вези нове терапије против инфекција узрокованим паразитским ваљкастим црвима” док је Јују Ту независно добила другу половину награде за “њена открића у вези нове терапије против маларије”. Нобелова награда за 2015. годину је дакле додељена за радикална открића у терапији тешких паразитских болести, које погађају значајан део људске популације у Азији, Африци и Средњој Америци. Сатоши Омура је пронашао нова биоактивна једињења из земљишта и изоловао нову бактерију Streptomyces avertimilis са изузетним способностима. Вилијам Кембел је идентификовао антипаразитску активност Омурине бактеријске културе и успео је да окарактерише антипаразитску биокативну супстанцу познату као авермектин чије деловање је испитано против различитих паразитских црва домаћих животиња. Данас се дериват авермектина, ивермектин, ус-

пешно користи за ерадикцију речног слепила и лимфатичне филаријазе. Јују Ту се на путу открића терапије маларије окренула ка традиционалној биљној медицини и старој литератури. Као потенцијални извор биоактивних једињења испитивала је биљку Artemisia annua и успела је да изолује и идентификује супстанцу артемисинин из биљног есктракта, која је успешно инхибирала раст паразита и показала се врло успешном против маларије. Данас се уз помоћ комбиноване терапије на бази артемисинина значајно смањио морталитет и инциденца маларије. Из приложеног се види да су открића ова три научника од глобалног значаја и да је њихов допринос човечанству огроман.

НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА 2014. ГОДИНУ ДОБИЛИ СУ… ЕДВАРД МОСЕР, ЏОН О’КИФ И МЕЈ-БРИТ МОСЕР

Д

ва научника и једна научница деле Нобелову награду за “њихова “њихова открића” ћелија које конституишу систем позиционирања у мозгу”, односно ћелија у основи смисла за простор и навигацију у простору. Ова револуционарна

открића омогућавају увид у то како су представљене менталне функције у мозгу и како мозак може вршити сложене когнитивне функције и утицати на понашање. За препознавање и присећање наше околине и навигацију у њој, потребна нам је унутрашња мапа средине у којој се налазимо и осећај о простору. Способност навигације је једна од најсложенијих функција мозга јер захтева интеграцију сензорних информација из различитих чула, извршење покрета и коришћење капацитета памћења. Џон О’Киф је открио присуство ћелија у хипокампусу које омогућавају просторну (спацијалну) меморију и које врше просторну сигнализацију. Меј-Брит Мосер и њен муж Едвард Мосер открили су да у медијалном енториналном кортексу, региону поред хипокампуса, постоје координишуће ћелије које омогућавају постојање унутрашњег координатног система за навигацију у простору. Највеће окриће је чињеница да новооткривене ћелије хипокампуса и координишуће ћелије енториналног кортекса формирају међусобно повезане мреже нервних ћелија чија улога је у формирању просторних мапа и решавању навигационих задатака.

Вилијам Кембел, Сатоши Омурa, Јују Ту, Џон О’Киф, Меј-Брит Мосер и Едвард Мосер СИМБИОЗА / 18


БИОЛОГИЈА

БАКТЕРИЈЕ КОЈЕ СТВАРАЈУ ПИГМЕНТЕ ОД ПРОСТИХ ШЕЋЕРА (Bacteria make natural pigment from simple sugar) Приредио: Душан Лазић

Резиме: Четири соја бактерије Escherichia coli радећи заједно, може да претвори шећер у природцни црвени пигмент (антоцијанин), који се може наћи у јагодама. Тиме се отвара могућност за економичну производњу природних боја у прехрамбеној и козметичкој индустрији.

П

рирода ствара пигменте јарких боја који су јако тражени од стране произвођача хране и козметике, али је њихов пут од биљака до производа масовне потрошње је толико тежак да се многи произвођачи ослањају на вештачке боје. Сада су истраживачи „Rensselaer Polytechnic Institute“ (скраћено RPI) показали да четири соја бактерије E. coli, радећи заједно, могу да претворе шећер у антоцијанин, црвени пигмент који се може пронаћи у јагодама. Тиме је створена могућност за економичну производњу и примену природних боја у индустрији. Да истраживање, између осталог, представља и први биосинтетички метод са четири бактеријска соја који омогућава производњу једињења кроз само

19 / СИМБИОЗА

један корак, рекао је Mattheos Koffas, професор хемијског и биолошког инжињерства на RPI и члан Центра за биотехнологију и интердисциплинарне студије. Резултати су објављени у „mBio“, публикацији Америчког друштва за микробиологију. „По први пут, у стању смо да синтетишемо антоцијанине у биолошком систему“, рекао је Koffas. „Ми бактерије нахранимо глукозом, па им препустимо остатак посла. Ово представља један јефтин начин за производњу ових важних једињења.“ Интересовање произвођача за природне боје све више расте, а то је изазвало истраживање које указује на здравствене ризике употребе вештачких боја у храни и козметици. Природни пигменти који се налазе у биљкама, као што су антоцијанини, каротеноиди или ликопен, несумњиво дају сигурне и здраве боје. Антоцијанини дају много шири спектар боја у односу на друге пигменте, има их у свим бојама осим у зеленој. Они су одговорни за боју коју имају боровница, малина, црни пиринач или разнобојно лишће у време јесени. Производња антоцијанина је, до сада, била огроман изазов: екстракција пигмената из биљака је веома скуп процес који даје

променљиве резултате. То је зато што су молекули антоцијанина јако сложени и хемичари нису успели да их синтетишу. Koffas је са својим тимом у потрази за начином за производњу антоцијанина који би укључивао генетичко инжињерство још од 2005. године. „16 гена управља производњом антоцијанина у биљкама, али преношење тих гена и молекуларних путева везаних за њих, из биљке у бактерију није једноставан процес“, рекао је J. Andrew Jones, први аутор рада и студент докторских студија у време када је истраживање спровођено. Да би се прилагодили молекуларни путеви биљке у бактерији, ова лабораторија је морала да споји гене бактерија, квасца и шест различитих врста биљака. У раном истраживању, Koffas је са сарадницима за читав молекуларни пут користио само један сој бактерије E. coli и то се показало као јако дуг процес за једну ћелију, која је имала тенденцију да користи додатне гене за производњу својих метаболита уместо антоцијанина, рекао је Jones, тренутно један од чланова образовног особља на Мајами Универзитету у Оксфорду (Охајо). Тренутно истраживање је


БИОЛОГИЈА

посао синтетисања антоцијанина делило на четири бактеријска соја, који су били прилагођени да га синтетишу у етапама. Истраживачи су поделили синтезу у такозване „модуле“ у којима настају интермедијерни производи реакција који могу врло лако да дифузијом изађу из бактеријске ћелије. Када се бактерије из четири соја нађу у изолованом простору, након конзумирања шећера, прва синтетише интермедијер - фенилпропаноинску киселину. Ту киселину узима друга бактерија,

која ствара други интермедијер препуштајући га следећој и тако све до бактерије четвртог соја која ствара финални продукт антоцијанин. У следећој фази рада, истраживачи ће побољшавати сваку етапу процеса. Сваки од четири соја одабран је на основу способности да производи дати интермедијерни производ. Међутим, у неким сегментима бактерије производе више, а у неким мање, дајући скроман крајњи резултат - неколико милиграма антоцијанина по ли-

тру. Производња би требало да достигне стотине милиграма по литру да би постала комерцијално прихватљива. „Не сумњам у то да је производња антоцијанина у трансгеном домаћину једини одрживи начин за стварање ових једињења у економском смислу“, рекао је Koffas.

Извор: ScienceDaily, https://goo.gl/KwE1Cn

СИМБИОЗА / 20


БИОЛОГИЈА

ПОДРЖАНЕ ПЛАНАРНЕ СИСАРСКЕ МЕМБРАНЕ КАО МОДЕЛ СИСТЕМ IN VIVO АРХИТЕКТУРЕ ЋЕЛИЈСКЕ ПОВРШИНЕ Филип Бошковић

З

аједнички, истраживачи Департмана за физику и астрономију и ласерске лабораторије ВУ Универзитета у Амстердаму, Факултета за хемијско и биомолекуларно инжењерство Корнел универзитета и Биолошког факултета Универзитета у Београду, успели су да направе и опишу нови in vitro модел in vivo ћелијских површина за испитивање мембранских протеина као места деловања лекова, за испитивање интеракција домаћина и патогена, за инжењерство ткива и многе друге биоаналитичке односно биосензорске примене. Наведено истраживање објављено је у међународном научном часопису Америчког хемијског друштва – ACS Applied Materials & Interfaces (IF=7.504). Новонастале технологије користе везикуле пореклом од ћелијске мембране као интермедијер за формирање молекуларно комплетних, планарних ћелијских површинских липидних двослоја, који су компатибилни са великим бројем микроскопских метода и метода за карактеризацију. Овакав приступ омогућава директно укључивање мембранских протеина у липидне двослоје подржане на чврстој подлози, 21 / СИМБИОЗА

без употребе детерџената и даје могућност за реконструкцију и очување природних липида и мембранских компонената.

(формалдехидом), настају различитим механизмима - путем егзоцитозе односно пупљењем са ћелијске мембране.

Ипак, утицај метода за изазивање процеса настанка везикула од ћелијске мембране на протеине и особине мембране, биле су недовољно познате. Ова студија усмерена је на описивање и разумевање везикула насталих као последица различитих третмана ћелија и утицај таквих третмана на особине мембранских протеина (оријентацију, покретљивост, активност у мембрани итд) и премештање липида у оваквој платформи. Занимљивост рада огледа се и у употреби SMT (Single Molecule Tracking) микроскопије за праћење појединачних молекула гликозил-фосфатидилинозитола (GPI) везаних са жутим флуоресцентним протеином (GPI-YFP), а сама механика и стабилност оваквих везикула и утицај на мобилност протеина потврђена је и употребом методе наноиндентација микроскопијом атомских сила (AFM).

Извор: Liu H.Y., Grant H., Hsu H.L., Sorkin R., Bošković F., Wuite G.J.L., Daniel S. (2017). Supported Planar Mammalian Membranes as Models of in vivo Cell Surface Architectures. ACS Applied Materials & Interfaces. [Epub ahead of print] doi: 10.1021/ acsami.7b07500.

Узимајући у обзир све резултате, у раду се први пут даје хипотеза да везикуле које бивају продуковане изгладњивањем ћелија и оне које су хемијски индуковане

На шеми је приказано: A) BHK ћелије које експримирају GPI-YFP третиране су како би продуковале везикуле интермедијере за формирање липидних двослоја на чврстој подлози. В) TIRF (Total Internal Reflection Fluorescence) микроскопија коришћења је за испитивање понашања протеина у липидном двослоју.


БИОЛОГИЈА

СИМБИОЗА / 22


БИОЛОГИЈА / ИСТОРИЈА БИОЛОГИЈЕ

АНДРЕАС ВЕЗАЛИЈУС - РЕНЕСАНСНО БУЂЕЊЕ НАУКЕ Анђела Станковић

И

сторија биолошких наука обилује именима која трагајући за различитим одговорима, мењала погледе на живи свет. Од почетка људске цивилизације влада интересовање за природом, њеним устројствима и законима. После мрака средњег века, апсолутне суше у погледу истраживања и нових открића, било је готово немогуће уздићи биологију из пепела којим је била затрпана. Ипак, једном човеку пошло је за руком да настави и унапреди нит античких истраживања - Андреасу Везалијусу, најпознатијем биологу ренесансе. Андреас Везалијус био је пореклом Фламанац, у то време становник Светог римског царства. Високо образовање из медицине стекао је на универзитету у Паризу, а своје докторске студије завршава у Падови. Још као студент, истицао је више пута колико је разумевање и добро познавање људског тела суштински важно за даљи напредак биолошких и медицинских наука. Огромну славу стекао је већ у својим двадесетим, издавањем књиге De Humani Corporis Fabrica (О грађи људског тела). Ово дело јесте први свеобухватни уџбеник из хумане анатомије, писан на неколико стотина страница. Богате илустрације радио је један од Тицијанових ученика, и то посматрајући дисековани материјал који је 23 / СИМБИОЗА

правио сам Везалијус. Наиме, велика предност и новина коју уводи фламански лекар, као већ угледни професор у Италији, јесу јавне дисекције људских лешева. До тада, ученици медицинских факултета били су приморани да посматрају књигу чувеног античког лекара Галена, сачувану још из доба античког Рима, и замишљају прави изглед органа на основу илустрација. Ново доба донело је Везалијусу могућност да у медицину, а самим тим и биологију, уведе знатно напреднију научну методу. Једном приликом, након дисекције, са својим ученицима саставио је комплетан људски костур, који се и данас чува у Базелу (данас такве моделе, направљене од различитих материјала, поседује готово сваки биолошки кабинет). Како су његова истраживања одмицала, Везалијус је све више увиђао грешке и нелогичности у Галеновим списима, али и у идејама других великих умова античког доба. Своја неслагања са тадашњим готово аксиомима у погледу схватања људског тела веома јасно излаже на предавањима. Иако угледан, он на себе навлачи гнев тадашње научне јавности и цркве, те убрзо бива разрешен професорске дужности. Ипак, његов значај у васкрсавању и унапређењу античких идеја, до краја његовог живота, а и данас, ствара бројне поштоваоце. Везалијус умире у својим педесетим годинама на

грчком острву Закинтос, враћајући се са пута у Свету земљу. Лик Андреаса Везалијуса нема значаја само на пољу медицине и биологије. Његово деловање упућује поруку свакоме чије је животно опредељење бављење науком. И поред инквизиција, осуде јавности и ускогрудости, она увек пронађе свој пут ка напретку и води ка одговорима на вечна егзистенцијална питања.


БИОЛОГИЈА

ИМПРИНТИНГ Јована Броћић

И

мпринтинг је епигенетички процес који настаје као резултат експресије гена зависне од родитељског порекла. Импринтинг је најпре примећен код инсекта из рода Pseudococca седамдесетих година двадесетог века. У хуманом геному импринитинг је прво доведен у везу са процесом инактивације једног X хромозома у женским соматским ћелијама. Најшире прихваћена хипотеза о настанку импринтинга назива се ,,хипотеза родитељског конфликта”. Према овој хипотези, мужијак улаже напор у раст потомака, а женка пак тежи да сачува ресурсе ради сопственог преживљаваа. Спорвођени су експерименти који иду у прилог овој хипотези. Низом експеримената утврђено је да се разлика у експресији одређених гена јавља као последица различитих образаца метилације. Обрасци метилације се током сазревања полних ћелија и након оплођења више пута бришу и поново успостављају. Како је импрининг повезан са епигентичким ознакама, јасно је да је индиректно конторлисан самим ензимима који уводе те ознаке и ензимима који исте „читају“. Осим тога, имприниг је контролисан на више нивоа, што потврђује постојање различитих региона у геному који су управо задужени за контролу импринтинга. Веома

строга и комплексна контрола импринитинга говори о његовом значају у геному. Уколико дође до поремећаја у самој регулацији, може дочи до манифестације одређених патолошких стања. Грешке у импринтингу или губитак обрасца импринтинга доводе до развоја низа синдрома који се повезују са болестима из спектра аутизма. Неки од њих су Прадер-Вилијев синдром, Ангелманов синдром, БекетВајдеманов синдром, СилверРаселов сидром, Ретов сидром. Осим ових болести, грешке у импринтингу могу довести до ОТАЦ

развоја алкохолизма, гојазности, различитих малигнитета као и психијатрисјких болести. Због ткивне и развојне специфичности импринтинг није једноставно експериментално истраживати. Без обзира на то, на основу досадашњих сазнања о улози импринтинга у пренаталном, постнаталном развоју, као и развоју понашања, не сме се оспоравати његова значајност.

МАЈКА

НЕИМПРИНТОВАН ГЕН А

ИМПРИНТОВАН ГЕН Б

ЋЕЛИЈЕ ЊИХОВЕ ДЕЦЕ СИМБИОЗА / 24


БИОЛОГИЈА

ИНТЕРВЈУ СА МЛАДИМ НАУЧНИКОМ ДЕНИJEM КАБРЕРОМ Анђела Стојев

Млади научник и оснивач фирме „BioBots“ одржао је предавање (презентацију о свом производу) на Биолошком факултету упознајући нас са радом 3D штампача органа. Звучи интересантно, зар не? Симпатичан и успешан младић љубазно је одговорио на наша питања која следе. Симбиоза: Да ли бисте могли да нам кажете, као послодавац, на чему инсистирате када запошљавате нове људе?

Т

о је сјајно питање, управо сада запошљавамо и интервјуишемо нове кандидате за посао у фирми. Ми гледамо различите позиције за различите послове, технички, ми тражимо биологе са претходним истраживачким искуством. Занима нас шта су раније истраживали али генерално гледамо људе са визијом. Најважније за нас је да људи заиста верују да наша компанија има потенцијал да промени свет а та промена се огледа у подстицању да истраживачи креирају нове „алатке“ за побољшање живота. Битно је да успоставимо контакт са кандидатима, да се не базирамо само на њихове биографије, резимее и мотивациона писма, интересантно је оно о чему стално причају, о чему размишљају, шта прате на друштвеним мрежама а то је тешко видети из самог CV-ја. Ви морате да причате са кандидатима за 25 / СИМБИОЗА

посао, интервјуисање је процес, волим да проводим време са њима, излазимо на ручак и разговарамо, пијемо пиће и да бих видео шта их покреће, мотивише и узбуђује. Вероватно да једина ствар коју сви делимо јесте та да смо луди за тим и да желимо да се та страст оствари, нема везе да ли је недеља, ми имамо људе који раде на остварењу идеја. То се може извући само из страсти и не могу да замислим ниједан други начин. Симбиоза: Шта чини 3D штампаче јединственим на тржишту данас?

П

остоји неколико ствари, ми мислимо да је наш производ много више од самог 3D штампача. Има много више интегрисаних опција. Ту је хардверска компонента - сам 3D штампач, ту је софтверска компонента која је такође веома јединствена а ту је и ветвер компонента коју зовемо хардсофт. Најбоља ствар јесте комбинација све три заједно, наш производ није само једна компонента, један елемент, већ три укомбиноване компоненте заједно. Ми смо једини са десктоп уређајем који доприноси бољој прецизности. Цена и величина, све заједно, не кажем да смо сад открили нешто велико али смо срећни да радимо са невероватним људима који су нам дали доста повратних утисака и сугестија

протеклих месеци и година. Слушамо наше клијенте да бисмо све инкорпорирали и јединствена ствар у томе је да је то заједнички труд и да гурамо заједно. Симбиоза: Која је најбоља ствар вашег 3D штампача?

А

ко бисте питали три различите особе из „Био ботса“ добили бисте три различита одговора. Мени се свиђа, велики сам фан precise side принтера, такође волим и софтвер. Имамо невероватне програме за анализу података и помоћ при праћењу онога што корисник жели да штампа. То је битно зато што може да прати свој рад, да мери и анализира све податке на један систематичан начин. То је значајно јер може да има увид у оно на чему ради - ако принтује неко ткиво, неку структуру, како би могао да све сагледа у целини и да види предвиђене моделе. Као корисник, ти можеш да напишеш који материјал ћеш


БИОЛОГИЈА

користити, које параметре, како желиш да ти изгледа ткиво и добијаш финални резултат. Симбиоза: Који је Ваш омиљени аспект истраживања и развоја?

В

олим наш тим, како он функционише. То је прилично мали тим, око девет људи, али добро функционише. Сви смо на истом нивоу, нико никоме није шеф, свако је најбољи у свом делу посла који обавља. То је добра атмосфера за рад, друштвена али екстремно компетитивна. Компетиција се не огледа у смислу: „Желим бити бољи од тебе“, него aкo сазнаш нешто, имаш идеју, боље буди спреман на то да ће те осталих осам људи, гледати и покушати да ти нађу неку „рупу“ у томе. То је добра ствар јер ми јако брзо дођемо од идеје до прототипа, тако да сви сматрају да поседују део компаније, део продукта и то је најбоље радно окружење. Симбиоза: Шта Вас више мотивише - бизнис или наука?

Н

исам мотивисан ни са једном од ове две ствари, више ме мотивише то да могу да правим ствари које могу да утичу на то како људи живе своје животе и надам се да можемо да покренемо свет напред у једном позитивном смеру. Налазим да је микс бизниса и

науке један добар начин да то урадимо. Мораш да имаш неке нове ствари које развијаш, да би био у могућности да то урадиш али и да нађеш начин да их пласираш. Технологија је једна ствар коју створиш у лабу а сасвим друга производ који изађе из лабораторије, мораш да га пласираш широм света стотинама, хиљадама и милонима људи. Врло моћна ствар, поготово за нашу генерацију је та да биологија иде од тога да је наука до тога да постаје више инжињерска алатка.

закорачили на први степеник. То су фабричке алатке али такође су ту и алатке за инкубацију као и анализу података. Креирамо цео скуп у виду 3D анимиране биологије. Наш план за будућност је тај да стално учимо и слушамо наше клијенте како бисмо могли што боље да интегришемо и побољшавамо те алатке.

Симбиоза: На шта сте тренутно фокусирани и која побољшања у науци сматрате од кључног значаја?

а, мислим да је право време, мислим да су претходне генерације гледале на компјутере као ствари које ће да промене свет. Како су они већ променили свет и настављају то да раде, следеће чега се дотичемо је биологија. Она сама по себи јача, конкретно те биолошке алатке су кренуле у протеклом веку полако да се развијају. Оне постају екстремно моћан начин да наша генерација настави да их усавршава и дизајнира, да прави сјајне ствари како би оне мењале свет на један јако позитиван начин. Мислим да је сад право време и зато срећан рад!

М

и смо фокусирани на развијање платформи, прављење алатки и технологија, фокусирамо се на принтере и софтвер. Ми се не фокусирамо на примену штампача, то раде наши клијенти. Мислим да они раде феноменалне ствари и не могу да изаберем омиљену. Симбиоза: Какви су вам планови за будућност приватни и професионални?

Т

ренутно, ово је све чиме се бавим. Развој овога је план, а то је унапређивање алатки и охрабривање људи да дизајнирају и праве ствари које ће нам олакшати живот. Ми смо у раним фазама развоја, тек смо

Симбиоза: Да ли имате поруку за нас студенте заинтересоване за биотехнологију, будуће биотехнологе?

Д

СИМБИОЗА / 26


БИОЛОГИЈА

МЕЗЕНХИМСКЕ МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ Ана Станчић

Н

азив „мезенхимске матичне ћелије“ први пут употребио је Caplan 1991. године, како би описао популацију ћелија у адултној костној сржи које се могу изоловати, умножити у култури и стимулисати да се диференцирају у ћелије ткива мезодермског порекла. Данас се зна да мезенхимске матичне ћелије (ММЋ) не настањују само ткива мезодермског порекла и да њихов потенцијал за диференцијацију превазилази ова ткива, јер се могу диференцирати и у неуроне (ектодермског порекла), као и у ћелије панкреаса (ендодермског порекла). Мезенхимске матичне ћелије су мултипотентне нехематопоетске прогениторске ћелије, присутне у скоро сваком типу везивног ткива. Могу се изоловати из различитих везивних ткива: костне сржи, масног ткива, скелетних мишића, зубне пулпе млечних зуба, кости, Вартонове слузи, плаценте, периферне крви, крви пупчаника итд. Научници широм света усмерили су своја истраживања у правцу биологије матичних 27 / СИМБИОЗА

ћелија, са циљем њихове примене у терапији различитих болести, због способности ММЋ да се самообновљају и диференцирају у правцу већег броја ћелијских типова. Међутим, ове ћелије су још увек велика непознаница за истраживаче. Прва препрека у примени ММЋ јесте њихова карактеризација. Још увек не постоји јединствени критеријум којим се може показати да су ћелије изоловане из различитих

ткива управо ММЋ. Поред тога, ћелије изоловане из ткива представљају хетерогену групу ћелија (морфологије сличне фибробластима) у којој се налазе ћелије на различитим ступњевима диференцијације, односно са различитим потенцијалом за диференцијацију. Данас су од стране Међународног друштва за ћелијску терапију (енгл. International Society for Cellular Therapy, ISCT) дефинисана три


БИОЛОГИЈА

критеријума на основу којих се ћелије карактеришу као ММЋ: 1) способност адхезије за пластичну подлогу која се дуготрајно одржава током стандардних услова култивације ћелија у посудама за ћелијске културе; 2) висока експресија мезенхимских маркера, као што су CD105, CD73 и CD90, а минимална експресија маркера хематопоетских ћелија, CD45, CD34, CD14 или CD11b, CD79a или CD19 и HLA-DR антигена; 3) потенцијал за мултипотентну диференцијацију у правцу најмање три лозе, остеогене, адипогене и хондрогене под стандардним условима за диференцијацију in vitro. Регенеративни потенцијал ММЋ заснива се на способности диференцијације у различита мезенхимска ткива као што су кост, хрскавица, мишићи, лигаменти, масно ткиво и друга везивна ткива. Захваљујући потврђеној мултипотентности, при чему ММЋ дају ћелије мезодермског (остеобласти, хондробласти и адипоцити), али и ектодермског (неуралне ћелије) и ендодермског (ћелије јетре и панкреаса) порекла, као и лако доступним изворима за изолацију, ММЋ показују велики потенцијал за различите терапијске примене у регенеративној медицини и инжењерству ткива. Поред тога, ММЋ производе бројне биоактивне молекуле који имају имунорегулаторну улогу, али учествују и у бројним процесима у оквиру специфичне микросредине приликом повреде ткивне структуре и/или функције ћелија. Паракрина функција, као и способност миграције ММЋ на места где

су настала оштећења ткива где ММЋ убрзавају процесе репарације ткива, чине ММЋ важним изворима трофичких фактора. Све ове особине чине ММЋ добрим кандидатима за лечење болести јетре, бубрега, костију, срца и имунских обољења. Међутим, и поред огромног напретка у разумевању биологије ММЋ и интензивних испитивања усмерених ка новим

терапијским приступима, јасно је и да су за њихову коначну примену у терапији неопходна још многобројна истраживања. Потенцијал који имају је огроман, али још увек треба да научимо да га контролишемо.

СИМБИОЗА / 28


БИОЛОГИЈА

ВИЗУАЛИЗАЦИЈА УСВАЈАЊА ГЛУКОЗЕ НА НИВОУ ЈЕДНЕ ЋЕЛИЈЕ Милан Ђорђевић

Извор: Fanghao Hu, Dr. Zhixing Chen, Dr. Luyuan Zhang, Yihui Shen, Lu Wei and Prof. Wei Min. Vibrational Imaging of Glucose Uptake Activity in Live Cells and Tissues by Stimulated Raman Scattering. Angewandte Chemie International Edition, July 2015 DOI: 10.1002/anie.201502543

В

ећина живих организама користи глукозу као главни извор енергије. Интензитет усвајања глукозе зависи од типа ћелије у саставу вишећелијског организма. У зависности од тренутних потреба за енергијом долази до варијација интензитета усвајања глукозе и на нивоу једне ћелије. Радиографске технике као што су позитрон емисиона томографија и магнетна резонанца омогућују визуализацију усвајања глукозе in vivo али услед недовољне просторне резолуције није могуће пратити интензитет усвајања глукозе појединачних ћелија, док флуоресцентна микроскопија омогућава визуализацију усвајања флуоресцентних аналога глукозе (најчешће 2-NBDG) на нивоу једне ћелије уз одређене недостатке. Наиме, недостатак ове технике је разлика у величини и маси глукозе и флуоресцентног аналога као и разлика у поларности која се јавља као последица тога што је флуорофора углавном неполарана или наелектрисана што 29 / СИМБИОЗА

може довести до нежељених интеракција флуорофоре и унутарћелијске средине. Научници са Универзитета Колумбија открили су нов маркер за визуализацију усвајања новосинтетисаног аналога глукозе, 3-OPG, на нивоу једне ћелије, уз помоћ визуализације стимулисаним раманским расејањем. Истраживање је вршено на хуманим ћелијским линијама и ксенотрансплантираним мишевима као и на примарним неуронима и можданом ткиву миша. Предност 3-OPG у односу на флуоресцентне аналоге глукозе је његова величина и маса. С обзиром на то да представља молекул глукозе обележен молекулом етина, долази до мање промене у маси и величини обележене глукозе него што је то случај када је обележавање флуорофором у питању. Треба споменути и очување оригиналне поларности глукозе и инертност етина што елиминише нежељене интеракције и омогућава високу биолошку компатибилност овог молекула. У то уверава чињеница да за разлику од 2-NBDG која се углавном распоређује око једровог овоја, 3-OPG пролази кроз нуклеусне поре и једнако се распоређује у ћелији. Поврх свега 3-OPG производи јак сигнал (максимум на око 2100 cm-1) у делу спектра који одликује слаб позадински сигнал, који потом буде регистрован помоћу по-

себног микроскопа, чиме се постиже висока осетљивост и специфичност. Примену ова техника може пронаћи и у визуализацији интензитета усвајања глукозе у сложеним биолошким системима попут нервног система или патолошким стањима попут канцера или дијабетеса. Како се различите врсте канцерских ћелија одликују различитим интензитетом усвајања глукозе, ова техника може се користити и за разликовање типова ћелија канцера на основу метаболичких карактеристика. Ћелије које се одликују већом метаболичком активношћу производе јачи сигнал у односу на ћелије код којих је ова активност мања. Новооткривена техника је својеврстан алат за проучавање интраканцерске хетерогености у усвајању глукозе и јасно разликовање дела захваћеног некрозом и дела који се одликује пролиферацијом. Стимулисано раманско расејање пружа могућност дубинске визуализације ткива у високој


МОЗАИК

СТУДЕНТСКА СЕКЦИЈА ЗА НЕУРОНАУКЕ

Марија Петронијевић потпредседник Секције за Неуронауке

резолуцији. Захваљујући ниској стопи фототоксичности овај метод је већ тестиран на људима. Предвиђа се да би ова техника могла бити значајна за проучавање енергетских потреба и метаболичког статуса живих система са субћелијском прецизношћу и минималним сметњама.

Г

одине 2007. студент Медицинског факултета Универзитета у Београду, Душан Стеванић основао је Студентско удружење за неуронауке. Удружење су чинили студенти Медицинског, Биолошког, Филозофског и Дефектолошког факултета. Данас, десет година касније, са подједнаким ентузијазмом а под називом „Студентска секција за неуронауке“, ова организација окупља преко четрдесет студента Универзитета у Београду. Секција је аполитична и непрофитна организација, коју чине заљубљеници у неуронауке. Основни задатак Секције је да, кроз мултидисциплинарни приступ и интерактиван садржај општој популацији приближи науку. До сада, учествовали смо на многобројним научно-популарним манифестацијама и сарађивали са великим бројем институција међу којима су Клиника за неурологију Клиничког центра Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду, Француски Институт, Институт Сервантес, Факултет примењених уметности и Електротехнички факултет Универзитета у Београду, Галерија науке и технике САНУ, Културни центар Београда. Посебно смо поносни на највећи пројекат Секције - Недеља свести о мозгу. Ову глобалну манифестацију, покренуту 1996. године од стране Dana Alliance for Brain Initiatives, Секција је довела у Београд 2012. године, и од тада сваке године средином марта, у трајању од недељу дана

трудимо се да проширимо свест о неуронаукама. Заједно са заинтересованим посетиоцима смо до данас „разбијали” неуромитове, заблуде о главобољама, разговарали о Паркинсоновој и Алцхајмеровој болести, као и о аутизму, нарколепсији и еволуцији људског мозга. Кроз Недељу свести о мозгу психијатријски пацијенти су имали прилику да нам се представе кроз позоришну уметност и живу библиотеку. У сарадњи са Електротехничким факултетом и Институтом Михаило Пупин, радили смо демонстрације NI Lego робота, ЕЕГ-а, ЕМГ-а који помажу при рехабилитацији неуролошких пацијентата. Заинтересованим средњошколцима и студентима, кроз посете разним лабораторијама, представљали представљали смо како изгледа бити научник данас. Секција има и богат дечији програм. У сарадњи са предшколским установама, организовали смо бројне радионице за најмлађе. Сви садржаји које Секција припрема су бесплатни. Видимо се и 2018. године у периоду од 12.3. до 18.3. на старој адреси - Галерија науке и технике САНУ, да заједно решавамо задатке у оквиру НСМ 2018. За више информација о Секцији, посетите wеб страницу: neuronauke.org и Фејсбук страницу „Недеља Свести o Moзгу“. СИМБИОЗА / 30


МОЗАИК

НЕКА ВАША ИСТРАЖИВАЊА И ПРОНАЛАСЦИ ОДЈЕКНУ ПЛАНЕТОМ! Олга Јовановић Менаџер за трансфер технологије

Р

ад научника и истраживача је камен темељац модерне индустрије. Без иновација и креативних идеја научника попут вас биолога, сви зупчаници индустрија као што су прехрамбена, медицинска, ветеринарска, фармацеутска и многе друге, би једноставно стали. Међутим, да би се ствари покренуле, потребно је да научне иновације изађу из истраживачких лабораторија, из

31 / СИМБИОЗА

кабинета и докторкских фиока и направе скок у корпоративни свет где ће постати корисни и примењиви производи. Управо са овом идејом је 2010. године основан Центар за трансфер технологије Универзитета у Београду. Потребно је само мало труда и времена да се уложи да би ваша истраживања била корисна читавом друштву и привреди. Не заборавимо на то да су основна и

примењена истраживања подједнако важна и да не могу једна без других. Баш због овакве везе између њих, привреда може да буде крајњи корисник резултата истраживања, може да их пласира на тржиште или да од истраживача тражи помоћ у спровођењу анализа које су им потребне. Оваква сарадња је од изузетног значаја и за истраживаче и за индустрију. Трансфер знања и технологија


МОЗАИК

и остваривање везе између истраживача и индустрије је главни циљ Центра за трансфер технологије. Зато марљиво радимо на подстицању вас студената и истраживача Универзитета у Београду, како бисте, што лакше, направили искорак ка корпоративном свету. Наравно, овај пут је двосмеран и зато се ту не заустављамо. Центар помаже и предузетницима да остваре сарадњу са

образовним и научним институцијама Универзитета, тако да плод ове сарадње буде обострана корист. Овакав круг преноса знања и технологија чини две ствари: 1. Резултатима истраживања научника и новим открићима осигурава излазак на тржиште и 2. Ствара уносну мрежу иновација коју чине истраживачи и предузетници. Центар за трансфер техноло-

гије подржава 31 факултет и 11 института у процесима комерцијализације, трансфера технологија и остваривања иновационих пројеката. Надамо се да ћете нам се и ви јавити да вам помогнемо да ваше сјајне идеје нађу пут до привреде!

СИМБИОЗА / 32


МОЗАИК

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Душица Ристић

В

елика алга Macrocystis pyrifera је најбрже растући организам на Земљи, који може да порасте по 70 cm дневно.

Ц

рви из фамилије Phengodidae светле у мраку, Phrixothrix sp. има главу која у мраку мраку светли црвено, док му остатак тела светли зелено.

Н

ајјачи звук која нека животиња може произвести износи 188 db, производи га плави кит, и може се чути на чак преко 853 km.

Б

лизанци заправо не морају бити рођени у исто време. Американка Пеги Лин, која је родила првог близанца 11. новембра 1995. године, другог је родила тек 2. фебруара 1996. године – невероватних 84 дана касније, направивши светски рекорд за највећу старосну разлику између два близанца. 33 / СИМБИОЗА

А

стробиолози обраћају пажњу на хиралност аминокиселина. Чињеница да сви организми на Земљи користе Л облик доводи до многих интригантних питања: постоји ли нека планета на којој организми поседују већински Д верзију? Да ли нешто већи проценат Л-аминокиселина пронађених у метеоритима указује на постојање ванземаљског живота? Како је живот ‘изабрао’ лево оријентисану верзију?

Н

ајлакши орган у људском телу су плућа.

М

ало људи је било изложено вакууму и преживело, али радник у Свемирском центру у Хјустону је управо то успео 1965. године. Његово свемирско одело је било случајно пробијено док је био у вакуумској комори. Последња ствар које се сећа пре него што се онесвестио била је његова пљувачка која је почела да ври на његовом језику.

М

ноге америчке државе имају државно цвеће, државну химну, државне животиње... Али Висконсин је јединствен по томе да има званичног државног микроба Lactococcus lactis, бактерију која потпомаже производњу ферментисаних млечних производа, као што је сир, по којем је Висконсин познат.

Е

лектрична јегуља (Electrophorus electricus) може генерисати електричну струју од преко 600 V и може парализовати чак и коња.


МОЗАИК

Н

акон што организам умре, његове аминокиселине постепено ће променити “хиралност” - од фаворизованости Л-аминокиселина назад на 50-50 однос, током више хиљада година. Небиолошке аминокиселине произведене у лабораторијама за органску хемију су подједнако Л колико и Д, што значи да је однос приближно 50-50. У живим ћелијама, међутим, аминокиселине су готово потпуно Л, са само неколико изузетака. Сви новосинтетисани протеински ланци биће сачињени 100% од Л-аминокиселинама, али временом ће мали проценат случајно прећи у Д-аминокиселине. Протеини који се често не рециклирају у телу ће акумулирати ове преокренуте аминокиселине у току живота организма. Користећи процену од око једног прелаза на хиљаду аминокиселина годишње, истраживачи су могли да предвиде старост људи тако што су гледали хиралност аминокиселина у зубној глеђи или старост кита помоћу односа аминокиселина у сочивима

њихових очију. Одређивање старости организма који су одавно мртви користећи ову хиралност аминокиселина захтева строжи поступак јер брзина случајног прелаза зависи од температуре (код топлокрвне животиње попут човека или кита, температура је довољно стабилна током времена да би се добила прилично добра процена док је још жив организам). На местима са индентичном ,,топлотном историјом’’, овај метод може се користити за одређивање релативне старости организама на много дуже временске периоде.

О

вце, козе и хоботнице имају скоро коцкасте зенице.

Н

ајусамљеније створење на Земљи је вероватно кит који плива Пацифичким океаном већ најмање 12 година и оглашава се у нади да ће пронаћи партнера. Научници кажу да кит има јединствену песму, за разлику од било ког другог кита толико другачију да, иако тражи друштво већ више од једне деценије, никада није добио одговор.

Ж

ивот одраслог припадника реда Ephemeroptera, у који спада вилински коњиц, траје пар минута, а његово излегање траје око годину дана.

Н

ајстарија златна рибица на свету (која је живела у заточеништву) имала је животни век од 43 године. Звао се Тиш и добијен је на вашару у Донкастеру 1956. Угинуо је 1999. године. СИМБИОЗА / 34


МОЗАИК

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА Студенти Биолошког факултета

35 / СИМБИОЗА

Душан Лазић Ксенија Богдановић Неда Глишовић Анђела Стојев


МОЗАИК

РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ Редакција

„ЗНАМЕНИТИ БИОЛОЗИ СРБИЈЕ“

С

рпско биолошко друштво организује циклус предавања „Знаменити биолози Србије“ поводом 70 година од свог оснивања. Предавања ће бити одржана у Српској академији наука и уметности у периоду од 4. октобра до 22. новембра, а предавања ће бити посвећена: Јосифу Панчићу, Синиши Станковићу, Ивану Ђаји, Радославу Анђусу, Душану Каназиру, Војиславу Петровићу, Мири Пашић и Милораду Јанковићу. Више информација на инку.

62. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА

ОТВОРЕНИ ДАН ИНСТИТУТА СРБИЈЕ

ТЕКСТ: sajam.rs

ТЕКСТ: www.zis.ac.rs

календару културних дешавања југоисточне Европе централно мeсто крајем октобра већ деценијама припада Међународном београдском сајму књига. Ова регионално највећа манифестација посвећена књизи бави се промоцијом књижевног стваралаштва и образовања, културном разменом са иностранством и покретањем актуелних књижевних и друштвених питања. Неформално познат као празник књиге, Сајам књига сваке године угости најзначајније домаће и бројне иностране писце и издаваче, који представљају своју актуелну делатност, као и стара издања. Важно обележје Сајма књига је богат пратећи програм. Кроз бројне промоције, презентације, предавања, округле столове и трибине, стручној и широкој публици учесници представљају низ тема важних за књижевност, издаваштво и културу.

творени дан института Србије (ОДИС) ће бити организован 10. новембра 2017. године, на Светски дан науке за мир и развој који се обележава под покровитељством Уједињених нација. Циљ ове манифестације је да се пружи прилика целокупном грађанству, а пре свега средњошколцима и студентима, да се упознају са научницима и научно-истраживачким радом у институтима у нашој земљи. Манифестација ће бити реализована кроз садржаје намењене различитим циљним групама. За средњошколце и студенте ће бити организовани тематски садржаји са циљем да се посетиоцима рад и занимање научника представе у непосредном контакту запосленима у научном институту. Програм намењен широј публици подразумева представљање текућих истраживања и обилазак радних просторија. Манифестација је подржана од стране Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском.

У

О

СИМБИОЗА / 36


Oktobar 2017, broj 18  

Časopis studenata Biološkog fakulteta, Simbioza, Studentski parlament Biološkog fakulteta

Oktobar 2017, broj 18  

Časopis studenata Biološkog fakulteta, Simbioza, Studentski parlament Biološkog fakulteta

Advertisement