Page 1


СИМБИОЗА

Број 14, јануар 2015. Часопис студената Биолошког факултета Универзитет у Београду

РЕЧ УРЕДНИКА Лена Илић

Издавач

Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредник Лена Илић

Уредници

Душан Радојевић Бојан Петровић Невена Петровић Ана Вулетић

Лектура и коректура Бојан Петровић

Редакција

Весна Ђоковић Тања Пајић Сузана Станисављевић Марија Гајић Петар Ђурић Филип Бошковић Марија Перић Наташа Павловић Милена Спасојевић Катарина Стевановић Милица Потребић Александра Вукојичић

Сарадници

Дино Мартинић Милица Новаковић Ђурђија Паучковић Невена Вукојичић Лазар Новаковић Ксенија Богдановић Јована Петровић

Адреса

casopis.simbioza@bio.bg.ac.rs ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

1 / СИМБИОЗА

Поштоване колеге,

Са задовољством вам представљам нови број ,,Симбиозе''. Пре свега, желела бих да захвалим Управи Факултета, Студентском парламенту, БИД “Јосиф Панчић” и свим сарадницима на, као и до сада врло успешној сарадњи. Посебну захвалонст дугујем професору Анђељку Петровићу који је за овај број у врло кратком року одговорио на позив редакције. Поред вести са факултета и извештаја о активности студентских организација у новом броју писали смо о необичним модел организмима, занимљивостима из света гљива, као и о научно-популарним манифестацијама које су обележиле претходни период. Новитет у односу на последњи број је званична Фејсбук страница нашег часописа, која ће бити активна чак и у периоду између два броја. Срећне празнике, успех у предстојећим испитним роковима, а пре свега уживање у читању Симбиозе жели вам редакција. :)


садржај

13

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

21

4

Реч студента продекана

23

Јесење активности

26

3 5 7 9

11

12

Новости Студентског парламента Савез студената Биолошког факултета БИД “Јосиф Панчић” Интервју са професором Доц. др Анђељко Петровић

Дан студената истраживача 2014. Извештај са Сајма науке 2014.

ТЕМА БРОЈА Интернет презентација Профил на issuu.com Facebook страница Twitter профил

фотографија са насловне стране линк

13

Зграда Биолошког факултета?

15

Биологија у медијима

БИОЛОГИЈА 17

19

Необичан свет гљива

23 27

In vitro продукција бета ћелија од матичних ћелија Топ 5 врста у 2014.

Нова открића у ризници научних сазнања - 2014. година Водоник данас - улога и значај

Еволуција свести о еволуцији – колико смо спремни на промену?

МОЗАИК 30 32

Пети Green fest

Осми Фестивал науке

33

Неверовали или да

37

Календар

35

Редакција препоручује

Неки алтернативни модел организми у биологији и зашто су тако сјајни

7

26

15

30

СИМБИОЗА / 2


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Дино Мартинић Председник Студентског парламента

О

Драге колеге и колегинице,

д објављивања првог броја студентског часописа „Симбиоза“, на почетку сваког броја актуелни председник Студентског парламента је давао својеврсни извештај о раду Студентског парламента у претходном периоду. Поред студентског сајта, ова пракса је један од начина на који се омогућује јавност рада студентских организација. Последња договорена активност претходног сазива Студентског парламента, који је сличан актуелном сазиву, било је дежурање на упису. Ова активност је договорена због проблема који су настали при упису претходне године, тј. бирања изборних предмета не поштујући редослед на ранг листи. Поред тога је значајно смањен и број жалби на избор изборног предмета при упису. У претходном периоду, на самом почетку школске године послат је допис Наставно-научном већу, у име Студентског парламента и студената, у ком је предложена измена календара одржавања наставе. Усвајање овог дописа је подразумевало враћање шестог испитног рока, као и продужетак новогодишњих и божићних празника до 11. јануара. У допису је предложено и увођење слободне недеље без наставе и испита пре јунског испитног рока, због одржавања теренске наставе на другој години основих академских студија, што је био предлог Студентског парламента и прошле године али због померања наставе услед мајских поплава које су задесиле регион то није било могуће. У међувремену су одржани допунски избори за упражњена места студентских представника прве године основих и мастер академских 3 / СИМБИОЗА

студија, као и избори за студента продекана. За представнике својих модула изабрани су: 1. Биологија, прва година – Миљан Стевановић, 2. Молекуларна биологија и физиологија, прва година – Филип Бошковић, 3. Екологија, прва година – Слађана Милић, 4. Професор биологије, мастер студије – Петар Јовановић.

За студента продекана пристигла је само једна кандидатура, Милице Новаковић, актуелног студента продекана. Студентски парламент је донео одлуку да ову кандидатуру предложи на следећој редовној седници Савета факултета у марту, када ће Милици Новаковић бити продужен мандат. Студентски парламент је такође активно учествовао и заступао интересе студената у раду Комисије за обезбеђење и проверу квалитета наставе, која се највише, у протеклом периоду, бавила предметима који представљају „уска грла“ на студијском програму „Биологија“ и његова три модула. Предмет органска хемија, један од предмета који представља „уско грло“ и утиче и на предмете на вишим годинама студија, бива обележен као критична тачка. Даља сарадња Управе Факултета и Студентског парламента резултирала је састанком предметних наставника на предметима Органска хемија и Динамичка биохемија на којем је договорено да се уклони део градива из курикулума предмета које није релевантно за студијски програм „Биологија“ и његова три модула. На следећем линку можете пронаћи информације који делови градива су уклоњени. У договору са деканским колегијумом осмишљен је нови ра-

според испита који за циљ има да омогући да студенти могу да изађу на што више испита и повећа њихову успешност. Распоред испита можете наћи на сајту студената у рубрици студије и подрубрици испити. У првом семестру од традиционалних активности Студентског парламента организоване су манифестације „Дан студената истраживача“ и „Сајам Науке“, о којима можете прочитати више у овом броју. Такође заједно са делегацијом Савеза студената Биолошког факултета, послати су и делегати Студентског парламента на семинар „ССБ-Теленор: Јачање капацитета студентских представника – Студентски бизнис форум“ у оквиру ког су студенти Биолошког факултета прошли тренинг из пројектног и event менаџмента, о чему можете исто прочитати више у овом броју у тексту о активностима Савеза студената Биолошког факултета. Желим вам срећне новогодишње и божићне празнике и успех током предстојећих испитних рокова, у име Студентског парламента и у своје имe.

За све информације нам можете писати на адресу електронске поште Студентског парламента spbf@bio.bg.ac.rs или на фејсбук страници Факултета коју администрира Студентски парламент.


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

РЕЧ СТУДЕНТА ПРОДЕКАНА Милица Новаковић

П

Поштовани студенти,

ре свега желела бих да се захвалим Студентском парламенту и Савезу студената Биолошког факултета на одличној сарадњи, комуникацији и уложеном труду у протеклих годину дана при писању и реализацији разних пројеката од значаја за студенте и Биолошки факултет. Као најважнију активност издвојићу релизацију Зимске европске конференције студената биологије - WiBioSE Conference, и овом приликом се посебно захваљујем колегама које су заједно са мном учиниле ову конференцију могућом. У наредном периоду настојаћу да заједно са Председником Студентског парламента, члановима Студентског парламента и Савеза студената Биолошког факултета реализујем све планове предвиђене за ову академску годину. Пре свега, оно што ће ове године Студентском парламенту и мени као координатору бити приоритет је реализација пројекта Промоције Биолошког факултета и пројекта реевалуације ЕСПБ на нивоу основних академских студија. Као и до сада, оно што је циљ јесте да у сарадњи са студентима, продеканом за наставу

Б

и професорима још више побољшамо квалитет наших студија, односно квалитет курсева које похађамо, што можемо постићи једино ако имамо опипљиви доказ да је заиста нешто потребно променити како би се квалитет студија побољшао. Као што је Никола Тамазео рекао: „Лоше методе чине да и добре књиге и добри учитељи постају бескорисни”. За почетак ћемо покушати да уочимо могуће проблеме на одређеним курсевима и да покушамо заједнички да их отклонимо. Такође циљ нам је да утврдимо ефикасност сваког предмета користећи се, некима већ познатим анкетама које смо припремили за студенте, а које за сврху имају да студент кроз забележен број утрошених сати потребних за успешно савладавање сваког курса, покаже колика је његова стварна оптерећеност по одређеном курсу. Настојаћемо да до краја ове календарске године добијемо нове статистичке податке о успешности студената на одређеним курсевима. Овом приликом молим све студенте болоњце да нам помогну при реализацији овог пројекта јер без ваше помоћи не можемо започети било какву врсту реформе на студијском програму и модулима.

Такође, овом приликом позивам све студенте и професоре да се укључе у будуће акције Студентског парламента, Савеза студента, Спортског друштва и Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“ Биолошког факултета, да на било који начин учествују у унапређивању организације нашег факултета и његовој промоцији, јер само заједничким снагама можемо нешто да променимо. Заједно, учинимо Биолошки факултет препознатљивим! Ваш студент продекан, Милица Новаковић

ПРИПРЕМНА НАСТАВА ЗА УПИС НА ФАКУЛТЕТ У ШКОЛСКОЈ 2014/2015. ГОДИНИ

иолошки факултет у периоду од фебруара до јуна реализоваће припремну наставу из БИОЛОГИЈЕ за све заинтересоване ученике IV разреда средњих школа и гимназија, који планирају да конкуришу за упис на Биолошки факултет (првенствено) или полажу предмет БИОЛОГИЈА на класификационом испиту, ради уписа на неки други факултет.

Припремна настава ће се изводити суботом у просторијама Факултета. Сви заинтересовани могу да се пријаве Студентској служби Биолошког факултета (Студентски трг 16) до петка 7. фебруара 2014. године у времену од 9 до 13 часова. Уплату у износу од 12.000 динара извршити на рачун Биолошког факултета број: 840-181466661 (доказ о уплати се предаје прили-

ком пријављивања).

За све информације, позовите нас или дођите!

адреса: Београд, Студентски трг 16. тел: 011 2635-627 ел.пошта: dekanat@bio.bg.ac.rs СИМБИОЗА / 4


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА ИНФОРМАТИВНИ КУТАК

Распоред испита

Биолошки факултет

Распоред испита за свих шест испитних рокова за школску 2014/2015. године можете преузети ОВДЕ. Доситеја 2014/2015 Фонд за младе таленте Републике Србије

Фонд за младе таленте Републике Србије објавио је прелиминарне резултате конкурса за стипендирање до 800 студената завршне године основних академских студија и до 400 студената завршне године мастер академских студија са високошколских установа чији је основач Република Србија за школску 2014/2015. годину. РЕЗУЛТАТИ

Студентске стипендије и кредити

Министарство просвете, науке и технолошког развоја

На сајту УниКредит банке можете погледати резултате конкурса за доделу студентских стипендија и кредита за шк. 2014/2015. годину. САЈТ УНИКРЕДИТ БАНКЕ 5 / СИМБИОЗА


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

САВЕЗ СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА Ђурђија Паучковић Председник Савеза

С

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ

авез студената Биолошког факултета у сарадњи са Омладином ЈАЗАС-а, обележио је Светски дан борбе против сиде, другу годину заредом. Обележавање је било организовано 1. децембра у холу Филолошког факултета, са циљем да дамо мали али значајан допринос у борби против ове болести. Чланови Савеза студената Биолошког факултета, који су вршњачки едукатори на ову тему, су делили промотивни материјал (презервативе и брошуре). Постављали су питања колегама који су застали поред нашег штанда и уколико су тачно одоворили на питање, добијали су кондоме, а ко није знао одговоре, добијао је кондоме и брошуру! Циљ обележавања овог дана је подизање свести студената о овој болести, начинима преношења, важности тестирања и заштите од ХИВ вируса и других полно преносивих болести, као и правима и помоћи особама оболелих од сиде. Од 1995. године 1. децембар се обелешава као Светски дан борбе против сиде. 1985. је проглашена епидемија сиде у читавом свету и данас се сматра највећом епидемијом у историји. Од последица обољевања од СИДЕ је умрло више од 25 милиона људи у периоду 1981-2007. и према проценама СЗО данас више од 33 милиона људи је позитивно на ХИВ. У Београду БЕСПЛАТНО И АНОНИМНО тестирање на ХИВ и хепатитис Б се може урадити сваког радног дана од 8-12 часова у Градском заводу за јавно здравље (Булевар деспота Стефана 54а, четврти спрат, соба 72), као и у Заводу за заштиту здравља студената Бео-

град, у Центру за превенцију СИДЕ и полно преносивих инфекција (Крунска 57, улаз из Браће Недић 18, од 9-17 часова).

2

ХУМАНИТАРНА ЖУРКА

4. децембра Хуманитарни тим ССБиФ-а је у “Коноби Акустик” организовао хуманитарну журку за помоћ малом Драгану. Журка је прошла у феноменалној атмосфери, а кафана је била пуна до последњег места. Овом приликом се захваљујемо свим колегама и пријатељима који су подржали нашу акцију! Сав новац од улаза и гардеробе је ишао у хуманитарне сврхе. Уз део прихода од продатог пића, скупили смо 46.000 динара! :) У међувремену смо сазнали да је Драган већ отишао на операцију и средсва прослеђујемо другом малишану коме је неопходна помоћ, Владимиру Ђорђевићу. Више информација можете да нађете на Фејсбук страници.

Н

ЈЕДАН ПАКЕТИЋ, МНОГО ЉУБАВИ

акон изузетно успешне акције прошле године, хуманитарни тим се и ове године прикључио акцији Црвеног крста општине Стари град „Један пакетић, много љубави“. Акцију су спровели чланови Хуманитарног тима у холу Филолошког факултета, 25. и 26. децембра. Првог дана, све прикупљене ствари су однете у Црвени крст, одакле су се даље распоређивале социјално угроженим грађанима општине Стари град. Другог дана су пакетићи однети у Свратиште за децу са улице на Зве-

здари, јер се прикупљање у Црвеном крсту у међувремену завршило. Многа деца и њихове породице су остале ове године без битнијих ствари од Новогодишњих пакетића, али је сваки уручен поклон један преко потребан осмех више! :)

СТУДЕНТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ЗЛАТИБОРУ – СТУДЕНТСКИ БИЗНИС ФОРУМ

Ч

ланови Студентског парламента и Савеза Студената Биолошког факултета су и ове године учествовали на традиционалној регионалној студентској Конференцији на Златибору, 11-15. децембра 2014. године. Конференцију „Студентски бизнис форум“ је организовао Савез студената Београда, чији је ССБиФ локални огранак. Делегација студената Биолошког факултета је била друга по бројности на конференцији. Наши студенти су присуствовали занимљивим излагањима и учествовали у дискусијама на различитим темама: предузетништво, покретње сопственог бизниса и будућег запослења. Највећи број студената нашег факултета је прошао и интезивну обуку писања пројеката и пројектни менаџмент, где су кроз писање пројекта на задату тему пролазили кроз реализацију и менаџмент пројектог циклуса. После напорног рада, наши студенти су нашли и времена за дружење и јачање тимског духа.

СИМБИОЗА / 6


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ЈЕСЕЊЕ АКТИВНОСТИ БИД “ЈОСИФ ПАНЧИЋ”

Лазар Новаковић Председник Друштва

Ч

ланови Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“ били су прилично заузети ове јесени. Иако ово доба године представља паузу у активном истраживачком раду на терену за већину секција Друштва, учествовали смо у бројним активностима, пре свега едукативног и научно-популарног карактера. Од 29. до 31. октобра смо учествовали на Грин Фест-у, фестивалу посвећеном одрживом развоју и очувању животне средине. Наша чувена изложба теренских фотографија „Природа вас посматра“ је гостовала у Дому омладине током одржавања фестивала и његови посетиоци су имали прилику да се диве прелепим призорима природе и многим занимљивим организмима које су наши чланови овековечили током бројних теренских акција. Поред изложбе фотографија, заинтересовани учесници и посетиоци фестивала су имали прилику да виде и од наших чланова чују доста о нашој збирци теренских узорака. На Фестивалу су били изложени атрактивни експонати Ботаничке, Ентомолошке, Миколошке, Орнитолошке и Териолошке секције. Обе наше изложбе и фотографија и теренских узорака су привукле пажњу. Новембар је био и време великог годишњег представљања Друштва, па смо 20. новембра у Малој сали Института за зоологију одржали промоцију секција Друштва, где су координатори свих секција одржали кратке презентације свог рада колегиницама и колегама заинтересованим да се укључе у наш рад. Приметили смо да је интересовање ове године велико, те да је међу новим члановима највише бруцоша што нас посебно радује. Ове године, након пар година мировања, поново почињу са радом 7 / СИМБИОЗА

Хидробиолошка и Биоспелеолошка секција. Како бисмо новим члановима дочарали како изгледа теренски рад, објаснили неке основне техинке рада и правила понашања на терену, организовали смо и мали мотивациони терен. Како већ дуже време походимо Авалу овим поводом, одлучили смо да променимо локацију. Терен је одржан 30. новембра у Липовичкој шуми, а наш водич кроз шуму је био наш колега са Шумарског факултета, Предраг Митровић. Упркос касној јесени, наишли смо на доста тога занимљивог, почев од неких Campanula које су још увек биле у цвату, преко разних гљива, паукова и стонога, док су највећа атракција била два даждевњака, које је Марко Дивац координатор Херпетолошке секције нашао скривене у стељи. Током терена, координатори су са новим члановима разговарали о методама рада својих секција, досадашњим искуствима и резултатима, као и шта могу очекивати од будућих (знатно озбиљнијих) акција. Приметили смо да су људи јако заинтересовани, питања су пљуштала са свих страна и задовољство искуством на терену је било обострано. Наставили смо и са организовањем предавања четвртком увече. Имали смо јако занимљиво предавање о могућности примена метода молекуларне генетике у очувању биодиверзитета и заштити угрожених врста, које нам је одржала Др Зорана Курбалија Новичић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Предавање је било изузетно посећено и након предавања је дошло до интензивне и занимљиве дискусије између предавача и студената. Као предавачи су нам гостовале и колегинице са нашег Факултета, Нада Николић

и Татјана Аврамовић које су нам причале о климатској политици Уједињених Нација, као и проблематици спровођења међународних уговора о заштити климе. Било је говора и о климатском активизму и начинима на које и обични људи могу допринети борби за спречавање климатских промена. Друштво је почело и сарадњу са Удружењем “Волим природу”. Териолошка и Ентомолошка секција су организовале радионице за децу узраста 4-10 година. Правили смо слепе мишеве од картона, бојили инсекте, учили децу како се прави збирка инсеката и добро смо се забавили (и понешто и научили) и деца и ми. Искористио бих прилику и да нагласим како се можете учланити у Друштво. После сваког предавања које Друштво организује четвртком у Малој сали Института за Зоологију (а о којима вас обавештавамо путем Фејсбука), можете се распитати ко је од координатора секција присутан и на лицу места се пријавити за рад у одређеној секцији, или се можете учланити у групу те секције на Фејсбуку, па се тамо распитати ко је координатор и пријавити се. Можете бити чланови и више секција, док сами не видите шта вам највише лежи. Ако хоћете да пишете нашим координаторима на мејл, идите на наш сајт и тамо ћете наћи адресе електронске поште свих координатора. Сада наступа зимска пауза у раду Друштва, време испита тако да неће бити активности на нивоу Друштва до марта. Желимо вам пуно успеха са испитима, па се од пролећа видимо на предавањима, радионицама и наравно, теренима!


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СИМБИОЗА / 8


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА Рођен сам и одрастао у Севојну (поред Ужица) где сам завршио и основну школу. Након веома дугог размишљања и премишљана уписао сам средњу медицинску школу у Ужицу. Биолошки факултет Универзитета у Београду сам уписао у врло занимљиво време – октобар 2000. године, а завршио 2005. Исте године сам уписао магистраске студије на Катедри за морфологију, систематику и филогенију животиња.

М

Симбиоза: Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?

огу слободно да кажем да сам имао срећу да одрастам у малом месту и да лета проводим у селу тако да сам од малих ногу био окружен природом која ме је фасцинирала. Моју љубав према природи потпиравале су и емисије образовног програма и то пре свега „Опстанак“ и емисије два Дејвида (David Bellamy и David Attenborough). Наравно, до средње школе нисам ни размишљао о факултету, а онда су наставница биологије и Истраживачка станица Петница одиграле пресудну улогу и мом избору факултета.

Симбиоза: Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предметтоком студија, а који предмет сте најтеже положили?

Д

ок сам студирао студије ми се нису чиниле много напорне. Све је некако ишло својим током. Сада, када са дистанце погледам на студије, морам да признам да није било ни мало једноставно (нарочито уколико упоредите са неким другим факултетима) али и даље мислим да је то један од најлепших периода мог живота. Било је предмета које сам са муком учио и једва положио (нпр. Философија природних наука и хемије), али било је и оних изузетно занимљивих као што су Морфологија, Систематика и филогенија бескичмењака и кичмењака, Микробиологија и Еволуција. 9 / СИМБИОЗА

Већ следеће године почиње реформа школства па уписујем докторске студије на истој катедри. Докторску дисертацију сам одбранио 2011. године. У периоду 2007-2010. сам радио као истраживач у Институту за заштиту биља и животну средину, а од 2010. године радим на Биолошком факултету, најпре као асистент, а касније (од 2011.) и као доцент.

Симбиоза: Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научногинтересовања?

С

фера мог научног интересовања је најшире речено ентомологија. Тренутно (а то траје годинама) се бавим истраживањем паразитских оса из потфамилије Aphidiinae, које су паразитоиди биљних ваши. Конкретно се бавим истраживањем њихових филогенетских односа али и истраживањем диверзитета, екологије и популациона биологије. Поред ових „основних“ истраживања, истражујем и могућности примене ових паразитоида у биолошкој контроли.

Н

Симбиоза: Шта Вас као предавача највише инспирише?

а ово питање ће Вам вероватно већина предавача дати исти одговор - студенти. Наравно да су студенти највећа инспирација, али постоји ту још неколико ствари. Материја коју предајете такође може бити веома велика инспирација, јер што сте Ви више заинтересовани за метерију то Вас она више инспирише. И као последња (али не и најмање важна) ствар ту је и онај осећај самозадовољства када схватите да сте некоме пренели део знања и још важније подстакли жељу за стицањем знања (наравно да је разлог мало себичан али постоји).

Симбиоза: Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором?

З

ависи од тога шта сматрате строгим и захтевним. Лично мислим да нисам много строг али да јесам захтеван у смислу да од студената очекујем само онолико колико сам ја њима пружио на вежбама и предавањима. Ово је наравно моје субјективно виђење себе. За објективан одговор морате питати студенте. Симбиоза: Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм?

В

рло тешко питање. Издвојити једну книгу или један филм је скоро немогуће. Што се књига тиче скоро свака књига коју су написали Neil Gaiman, Terry Pratchett или Daglas Adams би могла да ми буде омиљена. Али пошто морам да бирам ево неколико омиљених: Аутостоперски водич кроз галаксију (Daglas Adams), Добра предсказања (Terry Pratchett и Neil Gaiman), Осмица (Katherine Neville). Мој укус за филмове је „мало необичан“ тако да ћу као омиљени изабрати исландски 101 Рејкјавик.

М

Симбиоза: Која Вам је омиљена земља у којој сте били?

ислим да је то Чешка, јер је комбинација германске уређености и словенског „шарма“.


ИНТЕРВЈУ СА ДОЦ. ДР АНЂЕЉКОМ ПЕТРОВИЋЕМ

Симбиоза: Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор?

М

еђу познатим личностима никада нисам имао узоре али постоје многе које поштујем и којима се дивим. Једна од најзанимљивих личности ми је сигурно француски ентомолог Jean-Henri Casimir Fabre кога су звали и „Poet of science“.

П

Симбиоза: Да нисте биолог, шта бисте били?

а вероватно бих био еколог.

М

Симбиоза: Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?

ислим да немам неку омиљену фразу али све више ми се допада: „Нисам глув, само те игноришем.“

Симбиоза: Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано застудије и колико је перспективно бавити се биологијом?

С

ада бих вероватно требало да поручим нешто паметно и дубокоумно, али ми ништа не пада на памет. Мислим да је поента студи-

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

рања стећи знање и научити како да до тог знања најлакше дођете. Уз све то битно је и добро се забавити. На други део питање одговор је много лакши. Биологија је наука 21. века тако да сви имамо среће што живимо у њему. Бављење биологијом може да буде веома перспективно, али и као и у свим другим пословима углавном зависи од тога колико сте добри у томе што радите.

Редакција

СИМБИОЗА / 10


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ДАН СТУДЕНАТА ИСТРАЖИВАЧА 2014. Тим ДСИ2014 Фото: Марија Перић

О

вогодишњи Дан студената истраживача, четврти по реду, одржан је 26. новембра у сали 70 Института за физиологију и биохемију. То је манифестација коју заједно организују Студентски парламент Биолошког факултета и Биолошки факултет, и представља серију презентација студентских истраживачких радова одрађених у току протекле године. Волонтирања и праксе су углавном одрађене у лабораторијама у које су студенти примљени захваљујући прошлогодишњем Сајму науке. Један број учесника је имао прилику да у току лета борави у иностранству и тамо, у виду праксе, ради на неким од престижних научних института. Они су поред својих радова, поделили са нама и утиске о земљама у којима су били, лабораторијама у којима су радили и проблеме са којима су се суретали у току њиховог рада. Оно што је организаторе изузетно обрадовало је одзив студената прве године који су били заинтересовани за искуства старијих колега. Такође су узели учешће и студенти који су бранили своје радове на Приматијади и Заштитијади 2014. године. Дан студената истраживача отворили су председник студентског парламента Дино Мартинић и потпредседник студентског парламента

11 / СИМБИОЗА

за науку Душан Радојевић. Након неколико уводних речи учесници су представили присутним колегама своје праксе. Серију излагања је отпочела Невенка Радић, студенткиња треће године, која је лето провела у Швајцарској у оквиру The Zurich Biology Undergraduate Summer School, са презентацијом ''Unravelling the outer membrane proteome of mitosomes in Giardia lamblia''. Невенка је заинтересованим колегама испричала како се пријавила за програм BUSS2014 и како се пракса одвијала. Након ње смо могли да чујемо колегу са прве године, Филипа Бошковића који је презентовао рад “Добијање H2 процесом алкалне електролизе – уштеда енергије применом јонских активатора”, који је ордадио у Институту за нуклеарне науке Винча. Лена Илић и Милена Спасојевић, студенткиње треће и четврте године, испричале су како је изгледало волонтирање на пројекту о експерименталној еволуцији пластичности где су биле ангажоване након Сајма науке 2013. Колегиница Анђела Родић је током 2014. године била на две студентске праксе, преко Сајма науке 2013 примљена је на волонтерски рад на истраживању улоге онкогена и тумор-супресора у генези хуманих малигнитета у Лабораторији за ради-

обиологију и молекуларну генетику, ИНН Винча, а преко IAESTE програма за студентске размене била је у Пољској шест недеља. Након кратке паузе је уследила презентација Милене Станојевић, која је своју праксу одрадила у Израелу на Инстутуту Weizmann, под називом “Испитивање улоге Combgap-a u одржању стем ћелија герминативне лозе на моделу Drosophilae melanogaster”. Последњи део овогодишњег ДСИ био је посвећен студентским истраживачким радовима који су презентовани на такмичењима попут Приматијаде и Заштитијаде. Учесница Приматијаде 2014. Маја Гајић је објаснила како је дошла до резултата у свом раду ''Испитивање антимикробне активности екстраката и етарског уља Ocimum basilicum'', а Никола Костић учесник Заштитијаде 2014. презентовао је рад за који су он и колега Александар Лалић освојили прво место на овом такмичењу. Тим који је реализовао овогодишњи Дан студената истраживача се још једном захваљује Невенки, Филипу, Лени, Милени, Анђели, Милени, Маји и Николи, као и колегама који су дошли да подрже манифестацију.


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ИЗВЕШТАЈ СА САЈМА НАУКЕ 2014.

Ш

ести Сајам науке одржан је 23. децембра 2014. године у библиотеци Института за зоологију. На овогодишњем Сајму науке своје пројекте су презентовале две катедре Биолошког факултета, Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за физику, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за примену нуклеарне енергије и Институт за нуклеарне науке Винча (програм можете погледати овде). У току је пријављивање за пројекте представљене на Сајму науке 2014. Сваки студент има право да конкурише за волонтирање на највише два пројекта. Уколико студент буде примљен на више од

Тим СН2014 Фото: Ксенија Богдановић једног пројекта у обавези је да се определи само за један како би што више студената имало могућност волонтирања у току ове године. Неопходно је да се у пријави налази ваш CV и мотивационо писмо. Такође, потребно је да CV и мотивационо писмо буду инкорпорирани у један документ. Адреса електронске поште на коју се врши пријављивање је sajam.nauke@gmail.com, а пријаву заинтересовани студенти могу послати најкасније до 23. јануара 2015. године. У називу мејла назначите на који се пројекат односи ваша пријава. Након сваког примљеног мејла биће вам потврђено приспеће истог. Након 23. јануара Студентски парламент Биолошког факултета ће проследити све

пријаве одговарајућим лабораторијама, које ће одлучити кога ће примити или ког студента ће позвати на разговор поводом самог волонтирања на одређеном пројекту. Хвала вам што сте у великом броју присуствовали овогодишњем "Сајму науке 2014" и желимо вам пуно среће на конкурисању за место волонтера на неком од представљених пројеката. Више информација као и презентација са Сајма можете наћи на страници Сајма науке на студентском сајту. Више фотографија са Сајма можете пронаћи на Фејсбук страници Факултета.

СИМБИОЗА / 12


ТЕМА БРОЈА

ЗГРАДА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА? Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић

Б

иолошки факултет Универзитета у Београду већ деценијама има великих тешкоћа са реализацијом наставе и науке, будући да нема своју зграду. Једино власништво Биолошког факултета је 150 m2 у згради Хемијског факултета, у којој се налази део стручних служби и једна катедра. Осим тога, Факултет располаже са неколико мањих зграда у Институту за ботанику у Ботаничкој Башти “Јевремовац”, која је легат Универзитета у Београду и дата је на управљање Биолошком факултету. Институт за физиологију и биохемију и Институт за зоологију подстанари су на Филолошком факултету. Поред просторија три Института, Факултет за наставу користи и просторије на Хемијском факултету (бивша зграда Природно-математичког факултета) на Студентском тргу бр. 16, на Физичком факултету (зграда некадашње Више педагошке школе) у Душановој улици бр. 13, у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у улици Булевар Деспота Стефана бр. 142, итд. Простор за извођење наставе је мали и неадекватан, па се настава одржава радним данима од 8 до 20h, а колоквијуми често суботом и недељом. У згради Филолошког факултета су и лабораторије за извођење експеримената и виваријум, који најчешће захтевају доласке ноћу и недељом када је зграда закључана. Сви поменути проблеми одавно су познати релевантним институцијама, као што су Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Ректорат Универзитета у Београду, а о томе се повремено пише и говори у медијима. Решавање проблема простора 13 / СИМБИОЗА

Биолошког факултета постало је нарочито актуелно када су уведени стандарди за акредитацију високошколских установа и студијских програма, као и стандарди за акредитацију научноистраживачких установа. Будући да је Факултет био у опасности да не испуни услове за акредитацију, тадашњи декански колегијум, на челу са деканом проф. др Горданом Цвијић, интензивно је настојао да постојећи проблем реши. Уз подршку тадашњег ректора проф. др Бранка Ковачевића, министра просвете и спорта Слободана Вуксановића и министра науке и технологије Александра Поповића, 2007. године поднет је захтев Републичкој дирекцији за имовину да се Биолошком факултету додели зграда. Будући да је Ботаничка башта „Јевремовац“ наставна и научна база Факултета и да се о њој као заштићеном природном добру стара Биолошки факултет, било је од изузетне важности да будућа зграда Факултета буде у њеној близини. Идеја је била да се у сарадњи са Градском владом релативно празна зграда Урбанистичког завода додели Факултету, јер је зграда саграђена делимично на земљишту које је припадало Ботаничкој башти. Тиме би се по први пут у историји Факултета на једном месту сконцентрисала сва три постојећа Института, далеко рационалније би се користила постојећа опрема и кадрови, настава би била боље организована, студенти би имали више времена за учење, а Факултет би се успешније укључио у европски простор високог образовања и науке. Надлежне институције Града и Републике обавестиле су Факултет да је предметна зграда у десетого-

дишњем судском спору и да на њу не може да се рачуна док је спор у току. Након тога, декански колегијум је усмерио активности на започети објекат у самој Ботаничкој башти. Наиме, 1995. године тадашње руководство Биолошког факултета је, уз подршку тадашњег министра просвете и Ректора Универзитета у Београду, на месту дотрајалих слушаоница у Ботаничкој башти „Јевремовац“, којима је било наложено рушење јер су угрожавале безбедност студената и запослених, започело изградњу нове зграде Института за ботанику. У изградњу бетонске конструкције уложено је око 1,5 милиона евра, а радови су обустављени јер пројекат није добио позитивну рецензију и дозволе нису могле бити издате. Постојећа бетонска конструкција већ 18 година пропада и угрожава и ружи Ботаничку башту, која је заштићено природно и културно добро. У време трајања јавног увида у Нацрт генералног плана Београда 2021, Биолошки факултет је 2003. године доставио Секретаријату за урбанизам примедбе на наведени плански акт и већи део усвојених примедби саставни су део Генералног урбанистичког плана 2021, донесеног 22. септембра 2003. године. У тачки 4.8.13. наведеног плана стоји да је: „У комплексима Ботаничке баште "Јевремовац" и Зоолошког врта дозвољено је уређивање сагласно предвиђеној намени, као и опремање и изградња објеката искључиво у функцији одржавања, истраживања и едукације, а у складу са категоријом њихове заштите“. У складу са тим, претходни декански колегијум је за-


ТЕМА БРОЈА

почео, а садашњи наставио, низ активности да се нелегални објекат у Ботаничкој башти препројектује у зграду Факултета:

• У току излагања на јавни увид Нацрта Измена и допуна Генералног плана Београда 2021. (Фаза 2), са Извештајем о стратешкој процени утицаја предметног плана на животну средину, Биолошки факултет је 29. априла 2009. године Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове поново достави описане примедбе и тачка 4.8.13. допуњена је са: „У комплексу је могуће уредити и изградити објекте за следеће намене: изложбени део, парцеле за експерименте, расадник, оранжерија и економски део и објекат за извођење наставе Биолошког факултета“.

• Уз низ консултација са свим катедрама Факултета, изабрана фирма „ДА дизајн архитектура“ израдила је Идејно решење, Идејни пројекат и Главни архитектонски пројекат нове зграде Факултета, али је много времена изгубљено у настојањима да се појасни процедура

Фотографије преузете са сајта ДА.

добијања Локацијске дозволе, у складу са измењеним Законом о планирању и изградњи из 2009. године. После готово две године, упућени смо на израду Плана детаљне регулације комплекса Ботаничке баште "Јевремовац", што је завршено тек у децембру 2013. године. Израду свих наведених планских докумената финансирало је Министарство просвете са преко 5 милиона динара.

• У међувремену, Факултет је конкурисао за средства из Националног инвестиционог плана за 2008. 2009. и 2010. годину, без успеха. Најзад, у фебруару 2014. године Факултет се обратио Министру просвете Томиславу Јовановићу са Студијом оправданости и иницијативом да се из средстава расположивих у оквиру пројекта „Истраживање и развој у јавном сектору“ финансира изградња зграде Факултета као Центра изврсности биолошких наука. Министар је подржао нашу иницијативу и упутио допис „ЈУП истраживање и развој“, али је затим дошло до застоја.

• Нови министар просвете Срђан Вербић посетио је Ботаничку башту у јулу 2014. и упознао се са нашом иницијативом. У новембру смо, након поновног састанка са Министром, контактирали и Канцеларију за европске интеграције са циљем да у координинацији са Министарством финансија добијемо информације о могућностима финансирања и редоследу активности за реализацију нашег пројекта. Планира се састанак са представницима Канцеларије, Министарства просвете и Факултета после чега се надамо да ћемо имативише информaција.

Драги студенти, желимо вам срећну Нову Годину и пријатне Божићне празнике! У име деканског колегијума Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић, декан

СИМБИОЗА / 14


БИОЛОГИЈА

БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМА Бојан Петровић

НОВИ АНТИБИОТИК ШИРОКОГ СПЕКТРА

Н

а Божић је у часопису Nature објављено откриће нове врсте антибиотика који може да убије широк спектар патогених бактерија, први такав новитет у последњих 30 година. У лабораторијским експериментима, бактерије нису развиле отпорност према новом леку, названом тиксобактин и врло је могуће да ће им бити потребно неколико деценија да постану отпорне. "Тиксобактин је лек који обећава. Врло је ефектан против резистентних патогена у неколико случајева инфекције код животиња", написали су истраживачи у свом извештају. Тиксобактин убија бактерије тако што се везује за велике молекуле у ћелијском зиду, што узрокује пуцање зида, тврди студија. Постојеће методе за изолацију супстанци из бактеријске културе обично изолују само антибиотике који су већ у употреби, наводи се у студији. У овом случају истраживачи су унапредили методе за проналазак антибиотика. Они су проучавали 10.000 ланаца бактерија које живе у тлу и узгајали су их у природном окружењу. Потом су изоловали супстанце које су продуковале бактерије и тестирали их на бактеријама изазивачима болести. У експерименту на мишевима, истраживачи су показали да тиксобактин лечи животиње инфициране бактеријама попут Mycobacterium tuberculosis, која изазива туберкулозу, Staphylococcus aureus, која инфицира кожу и друга ткива људи. 15 / СИМБИОЗА

Неки тестирани сојеви ових бактерија су већ резистентни на многе анти-биотике, што отежава лечење људи. "Иако је још рана фаза истраживања, откриће потенцијално нове врсте антибиотика је добра вест. Развој нових антибиотика је стагнирао у последњим деценијама, док је отпорност на постојеће антибиотике постала озбиљна претња људском здрављу", прокоментарисао је Др Ричард Сибрук са Wellcome Trust-a у Великој Британији. Проблем бактерија које су отпорне на антибиотике је озбиљна животна претња и проналазак нових антибиотика постао је тежак посао.

Структура тиксобактина

Модел механизма деловања тиксобактина

СИБИРСКА ПАНДОРИНА КУТИЈА

P

ithovirus sibericum је велики вирус. Има дволанчану ДНК, а вирион има димензије 1,5×0,5 μm. Прошле године је објављен интересантан рад о овом новооткривеном вирусу. Након отопљавања сибирског пермафроста старости процењене на 32.000 год. виролози Жан-Мишел Клавери и Шантал Абергел пронашли су вијабилне вирусне честице, које су биле у стању да ефикасно инфицирају ћелије амеба. Уместо компликованих лабораторијских техника за ревитализацију дорматних вируса, у њиховом раду наводи се да су једноставно загрејали узорак замрзнутог тла, а онда додали растворе и културу са амебама... Истраживачи су изјавили да се у светлу њиховог открића и налаза изузетне способности оживљавања дорматних форми вируса мора другачије посматрати на неке привредне активности, попут ископавања, рударења и дубинског бушења кроз прастаре слојеве тла, јер постоји опасност да су та места могући природни резервоари потенцијално опасних микроба за које се тренутно сматра да су ишчезли.


БИОЛОГИЈА

ЧУЋЕ (И ВИДЕЋЕ) СЕ ВЕЋ

О

птогенетика, дисцилина која се бави коришћењем светлосних стимулуса за усмеравање ћелијских процеса, биће својеврсна технологија будућности, како у молекуларној биологији, тако и шире. Најновији допринос је развој светлошћу активираних нано-честица, које се могу користити као носачи протеина, који достављају протеин од интереса до ћелија од интереса, а молекуле клијента отпуштају при стимулацији. Рад је објављен у часопису Molecular Pharmaceutics. Користећи честице неорганског злата и ласерску стимулацију у опсегу блиском спектру инфрацрвене светлости, тим научника са Универзитета у Каролини демонстрирао је употребу ове методе која омогућује циљану доставу клијентног протеина у ћелије по специфичним обрасцима, уз по први пут и временску и просторну контролу процеса (као код природне регулације експресије гена за дати протеин). "Можете уперити ласер у ткиво и контролисати када и где желите да имате повишену експресију неког протеина" изјавио је Норберт Рич, руководилац пројекта. "А то значи да ћемо у биолгији моћи да поставимо низ питања која до сада нису била постављена, јер смо сад у стању да у in vitro условима при манипулисању натерамо тачно одређену ћелију да изведе тачно одређену радњу".

МОЖДА БОЛИ АЛИ НЕ МОЖЕ ДА ШКОДИ

С

тудија на више од две хиљаде пацијената рађена на престижној Мејо клиници у САД разбила је мит о томе да биопсија доприноси метастазирању малигног ткива. У последњем издању часописа Gut објављено је како пацијенети којима је рађена биопсија заправо имају бољи исход лечења и дуже преживљавају од пацијаната над којима та процедура није примењивана. Иако је студија укључила само пацијенте оболеле од рака панкреаса, техника за узорковање ткива која је примењивана за биопсију – аспирација танком иглом – користи за најразличитије друге типове канцера.

Ф

ФАКТОРИ НАСЛЕЂА У НЕСАНИЦИ

И

нсомнија у фазама детињства и адолесценције делимично се може приписати наследним факторима, сугеришу резултати најновије студије близанаца. У часопису Sleep објављен је рад чији резултати показују умерену херитабилност у кличички сигнификантним случајевима инсомније. Генетички фактори допринели су од 33 до 38 процената током трајања студије, у којој је просечна старост пацијаната била од осам до десет година. Касније, током праћења испитаника, херитабилност инсомније кретала се између 14 и 24 процента када су испитаници напунили 14, односно 15 година. Остатак варијабилности потиче од различитости фактора животне средине. "Несаница је у младости умерено повезана са генетичким факторима, који једни друге смењују кроз време", речи су аутора. "Изузетно нас је изненадило да ови фактори нису стабилни током времена, пошто утицај гена очигледно зависи од фазе у онтогенетском развоју".

ејсбук страница часописа “Симбиоза” с времена на време објављује најновије вести и занимљивости из света науке... Пратите нас! :)

СИМБИОЗА / 16


БИОЛОГИЈА

НЕОБИЧАН СВЕТ ГЉИВА Милица Потребић

У

бразилским прашумама, где живи више од 8 % свих до сада познатих инсеката, постоје и колоније мрава из племена Camponotini који живе на дрвећу. Бројност индивидуа једне колоније може бити и до осам милиона. Своја станишта праве тако што ископавају ходнике унутар дрвета, а са њега силазе само када иду по храну. Међутим, код појединих јединки примећено је веома необично понашање; Camponotini мрави су веома осетљиви на велику влажност ваздуха, те зато живе на вишим деловима дрвећа, ипак, неке јединке, под одређеним условима, силазе и на ниже делове дрвета. Научници су констатовали како те јединке полако губе контролу над својим моторним функцијама, добијају грчеве, и каче се мандибулама за листове, а потом, веома брзо, умиру. Неколико сати након тога, ноћу и на нижој температури, из главе мрава по-

Coprinus comatus 17 / СИМБИОЗА

чиње да расте једна необична штапићаста структура. Наиме, када мрави радници иду по храну, за кутикулу одређених јединки закаче се веома ситне споре. Уз помоћ специфичних ензима и под притиском, споре продиру из кутикуле у унутрашњост тела мрава. Након тога на рачун ткива домаћина почиње да се развија мицелија гљиве Оphiocordyceps unilateralis. Она доводи до дистрофије мишића мрава, и уз помоћ неуротоксина утиче на њихов нервни систем тако што, на за сада још увек неутврђен начин, почиње да га контролише. На тај начин мрав је приморан да дође до ниских делова дрвећа, где је висок ниво влажности, што мраву никако не одговара, али што је, са друге стране, веома погодно за развијање спора гљива. Исто тако, када гљива „одлучи”, долази и до такозваног „мртвог угриза“ - тада се мрав уз помоћ мандибула фиксира

Оphiocordyceps unilateralis


БИОЛОГИЈА

за главни нерв листа и умре, а гљива почиње да развија своје спороносно тело. Оно је различитог облика код различитих врста а сама дужина развића такође варира и може трајати и до три недеље. Када сазри, спороносно тело на врху пуца и споре се избацују на шумско тло како би пронашле нове потенцијалне жртве. Сматра се да постоји око сто врста гљива из рода Оphiocordyceps, али оно што је посебно интересантно, јесте да је свака од ових врста гљива високо специјализована за посебну врсту инсекта. Док је код ових гљива током еволуције дошло до развијања ендопаразитизма, који за последицу има смрт свог домаћина, друге гљиве су развиле потпуно другачије животне стратегије. Тако су неке гљиве, као што је Coprinus comatus, разградњом сопственог тела обезбедиле продужетак своје врсте. Представници ове врсте спа-

дају у сапрофитске гљиве које се развијају на веома различитим подлогама. Њихова плодоносна тела су са белим шеширићем звонастог облика, а са доње стране шешира, налазе се листићи хименофора који су у почетку беле боје, потом розе, а на крају потпуно црни. Након само 48 сати, плодоносно тело читаве гљиве омекшава, постаје воденасто и поприма тамну боју. Затим се на ивицама шеширића формирају капи мастиљаве течности. Убрзо, долази до аутолизе и читаво тело се претвара у црну масу. Највећи део масе чине базидиоспоре. Током историје људи су пронашли начин да искористе овај специфичан феномен у животном циклусу Coprinus comatus, па су тако важни документи били потписивани мастилом направљеним управо од ове врсте гљиве. Сваки такав потпис је у себи садржао јединствен распоред базидиоспора који није могао да се

понови, тако да би се, по распореду спора, јасно могла направити разлика између оригиналних докумената и евентуалних фалсификата. Представници ове врте насељавају северну хемисферу, а сматра се да су одатле интродуковане на Нови Зеланд и Аустралију, где је слика ове врсте гљиве била чак и на поштанским маркицама 1981. године. Ово су само два представника из царства гљива, за које се сматра да има око пет милиона врста, а од којих је свака јединствена и занимљива на свој начин.

Coprinus comatus СИМБИОЗА / 18


БИОЛОГИЈА

НЕКИ АЛТЕРНАТИВНИ МОДЕЛ ОРГАНИЗМИ У БИОЛОГИЈИ И ЗАШТО СУ ТАКО СЈАЈНИ Невена Петровић

Н

екако већина нас (кад кажем нас мислим на биологе одређених профила - а они ће се препознати) започне студије са идејом да ће бити део пројекта који ће открити лек за неку врсту малигнитета, наћи нови начин коришћења матичних ћелија или повећања приноса кукуруза. Међутим, далеко од тих неколико "мејнстрим" праваца и модел организама у биологији, постоји огромно и разнолико царство

других врста које могу бити јако корисне у одређеним областима. Ако на тренутак заборавимо на мишеве, ешерихију, дуван, парадајз или квасце, и осврнемо се на неке друге врсте и све оне сјајне експерименте одрађене на њима, та алтернатива постаје јако, јако занимљива. Ја сам издвојила пар њих са којима сам се сусрела у последњих неколико година (или имала ту част да слушам о томе како изгледа радити са њима).

Emiliania huxleyi

19 / СИМБИОЗА

Mimosa pudica

В

Emiliania huxleyi, биоминерализација

ероватно вам прича о томе како алге стварају своје мале љуштуре звучи досадно и не тако инспиративно. Међутим, пар мојих пријатеља проводи сате гледајући ћелије коколитофора док граде егзоскелете. Уз добар микроскоп и нешто мало искуства, могуће је завирити у тај малени свет алги и уживати у сликама које тада настају. Наравно, није све тако једноставно. Методе које се користе морају бити прилагођене специфичним особинама ових једноћелијских организама, а то захтева одређено време и труд. Циљ свега тога је разумети механизам биосинтезе егзоскелета и искористити га за производњу неких нових материјала са одређеним структурним и функционалним оcoбинама.


БИОЛОГИЈА

К

Mimosa pudica, сеизмонастије

од нас познатија као стидљива мимоза. Ако се сећате лекција о покретима биљака, онда се дефинитивно сећате и ове крхке биљке чији се игличасти листићи склапају неколико секунди након додира њене површине. Управо због тог, за биљке брзог одговора који је последица преноса електричних и хемијских сигнала, она се користи и у истраживањима. Не можемо је назвати правим, али баш правим модел организмом, али нам је и даље привлачна за истраживање аквапорина и динамике реорганизације цитоскелета, који се сматрају одговорним за овај тип покрета код биљака.

Notophthalmus viridescens, регенерација и организација хроматина

Ј

едно од последњих неколико поглавља књиге из "Развића животиња" је прича о регенерацији и даждевњацима као добрим примером животиња које могу лако да регенеришу одређене органе. Notophthalmus viridescens се користи као модел систем за проучавање регенерације већ више од 35 година. Међутим, због огромне величине њихових хромозома, служе и као модел организам на којем се изучавају виши нивои организације хроматина. Уколико скокнете на сајт лабораторије који води Џон Марко можете видети неколико јако добрих филмова о „триковима“ који се изводе у њиховом лабу.

Notophthalmus viridescens

Г

Physcomitrella patens, фотобиореактори

отово је фасцинантно у којим се све областима истраживања може искористити ова сићушна маховина. Често служе за изучавање развоја одређених система и одговора виших биљака, јер се код маховина могу срести еволутивно примитивнији облици истих. Такође, упоређивањем процеса развића виших биљака и сета гена који учествују у одређеним фазама, са развићем и експресијом гена маховина, можемо подвући паралелу и видети шта се то у току еволуције променило, а шта је остало исто. Заслугом неколико центара који се баве проучавањем маховина, развијени су и први бриореактори - биореактори засновани на ћелијама маховина. Можда једна од најзначајних идеја јесте продукција фармаколошки активних супстанци (пре свега хормона и вакцина). Тренутно један од најуспешнијих центара који се баве маховинама налази се у Фрајбургу, Немачка. Physcomitrella patens

СИМБИОЗА / 20


БИОЛОГИЈА

IN VITRO ПРОДУКЦИЈА β ЋЕЛИЈА ОД МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА Душан Радојевић

Р

езултати две нове студије (Pagliuca и сар.,2014 и Rezania и сар., 2014) показали су по први пут на који начин је могуће in vitro направити од хуманих плурипотентних матичних ћелија – ћелије које личе на нормалне бета ћелије и синтетишу инсулин. Ово откриће ће, уз даља истраживања, омогућити велики корак напред за потенцијалну ћелијску терапију дијабетеса. Код аутоимуног дијабетеса – diabetes mellitus тип 1, инсулинпродукујуће бета ћелије су нападнуте од стране имуног система што проузрокује доживотну зависност од егзогеног инсулина који зауставља постојеће катаболичко стање, спречава кетозу, обара хиперглукагонемију и нормализује метаболизам шећера. Трансплантација ћелија панкреасних острваца омогућава мању зависност од дневних инјекција инсулина, указујући да је терапија заменом ћелија функционалан начин за успостављање контроле глукозе у организму. Овакви резултати су били подстицај за проналажење терапије која би омогућавала прецизнију контролу нивоа глукозе у крви, што би смањило ризик од озбиљних здравствених компликација касније у животу, као што су: промене на кожи, кардиоваскуларне комликације или болести бубрега. Недостатак донора панкреасног ткива довео је до покушаја да се пронађу алтернативни и стандардизовани извори хуманих бета ћелија. Хумане плурипотентне матичне ћелије, како ембрионалне, тако и индуковане, не обезбеђују само могућност разумевања ембриона-

21 / СИМБИОЗА

лног развића код људи, већ нуде и богат извор ћелија за замену мртвих или дисфункционалних ћелија у разним траумама и дегенеративним болестима. Капацитет самообнављања хуманих плурипотентних матичних ћелија (даље у тексту: хПМЋ) и њихова способност да се диференцирају у већину наших ћелијских типова, укључујући и инсулинпродукујуће бета ћелије, инспирисала је многе лабораторије (при институтима, као и приватне) да развију методе за производњу бета ћелија које би биле сензитивне на глукозу. Значајан напредак је постигнут током претходне деценије, али су тек крајем прошле године два тима научника успела да направе инсулин-продукујуће ћелије од хПМЋ које су делиле значајне функционалне карактеристике са нормалним хуманим бета ћелијама. У односу на раније лабораторијски добијане бета ћелије (којима недостају карактеристике функционалних зрелих бета ћелија и које су носиле значајан ризик од канцера), ове ћелије су се одликовале експресијом транскрипционих фактора који контролишу сазревање бета ћелија, глукозом стимулисаном секецијом инсулина (ГССИ) и успостављањем нормалног нивоа шећера у крви након трансплантације код мишева са дијабетесом. Код ових мишева тим научника са Харварда је вршио трансплантације произведених бета ћелија у бубреге и већ након 10 дана мишеви нису показивали знаке болести. Како би доказали осетљивост на глукозу in vitro добијених бета ћелија, мерили су промену унутарћелијске концентрације калцијума.

Бета ћелије осећају промену нивоа глукозе у крви путем сигнализације калцијумом. Повећање нивоа глукозе у крви води деполаризацији мембране, која узрокује инфлукс јона калцијума који је спрегнут са егзоцитозом инсулина. Доказана је и способност паковања инсулина у секреторне везикуле. У ранијим терапијама, примењиване су прогениторске ћелије панкреаса које су трансплантиране у миша и то је водило ка враћању нивоа шећера у крви на нормалан ниво. Ове ћелије су омогућавале да од хПМЋ настану све ћелије адултног панкреаса. Прва фаза клиничких испитивања је у току, тестирају се безбедност и ефикасност, и подразумева постављање прогениторских ћелија у уређаје који ће онемогућавати имунским ћелијама да нападају ћелије унутар уређаја. Ова стратегија зависи од спонтаног сазревања пресађеног прогенитора у инсулинпродукујуће бета ћелије. Напредак у стварању специјализованих бета ћелија у лабораторијским условима довела је до интересовања за тестирање безбедности и ефикасности терапије оваквим типом ћелија такође, али тренутно нема покушаја. Упоредном анализом лабораторијски гајених ћелија са зрелим хуманим бета ћелијама (које су присутне у Лангерхансовим острвцима) добијених од донора панкреасног ткива, доказано је да иако деле неке функционалне карактеристике, не понашају се у потпуности као зреле хумане бета ћелије здравих појединаца. На при-


БИОЛОГИЈА Бета ћелије добијене од хуманих матичних ћелија формирају острвца налик кластерима у миша. Након две недеље од трансплантације у бубрежну капсулу, ћелије продукујући инсулин, елиминишу дијабетес у миша (слика)

мер, у ''произведеним'' бета ћелијама нема брзог смањења секреције инсулина када се смањи ниво глукозе. Дакле, неопходно је још боље разумевање ''произведених'' бета ћелија како би биле корисне у ћелијској терапији. Поред тога, ако је овим ћелијама након трансплантације потребно време да сазреју, морамо знати колико је времена неопходно да прође до потпуне матурације. Научници са Института за матичне ћелије, Универзитета Харвард, предложили су методу за прављење бета ћелија од хПМЋ у лабораторији која укључује компликован протокол (6 корака) где се додају разне комбинације 11 фактора (фактора раста и малих молекула) и до 6 недеља. Фактори раста и мали молекули контролишу сигнале који покрећу ћелије дуж различитих путева од прогениторских до зрелих ћелија. Откриће сигналних путева за ендодерм и панкреасне ћелије у раном развићу било је кључно за узгајање бета ћелија у лабораторији. У новом протоколу неки од фактора се користе више од једном, а ћелије које се добијају кроз кораке нису у потпуности окарактерисане. Након систематичног тестирања великог броја фактора, утврдили су да је у сваком од корака неопходно додати комбинацију 2 или 3 фактора, при чему је веома битна њихова концентрација и трајање полуживота. Поставља се питање која је циљна ћелија за одређене факторе, како циљне ћелије одговарају на ове факторе, а одговори на ова питања ће омогућити објашњење зашто данас комплексне методе че-

сто доводе до резултата који варирају од експеримента до експеримента и између различитих ћелијских линија. Уколико се покаже као изводљиво генерисање довољног броја ћелија које производе инсулин из једне одређене ћелијске линије како би се спровела прва фаза клиничких испитивања, и ако би тестови показали да је поступак безбедан и ефикасан, неопходно је и даље покушавати да се разумеју основни механизми диференцијације. Такође, неопходно је пронаћи минималан број фактора неопходних за подстицање хПМЋ да производе зреле бета ћелије и знати како ови фатори функционишу, научити како контролисати експанзију прогениторских ћелија панкреаса како би омогућили количину ових ћелија неопходну за клиничку употребу. Проналажење начина за уклањање нежељених ћелија из мешавине, као и отклањање нуспојава приликом успешне терапије подразумева враћање корака у назад како бисмо боље разумели биологију болести и како третман функционише. Једна од препрека клиничкој употреби је немогућност масовне производње зрелих бета ћелија. Терапију заменом ћелија у оболелих од дијабетеса тип 1, треба посматрати као терапију, а не као лек. Како би излечила болест ћелијска терапија мора да се комбинује са имунотерапијом која би повратила имунолошку толеранцију на бета ћелије. Такође треба имати у виду и одбацивање бета ћелија које имунски систем пре-

препознаје као стране. Имплантација у уређај сличан оном који је споменут на почетку текста спречила би интеракцију између ћелија имуног система и трансплантираних ћелија. Тим научника са Харварда је у циљу завршетка претклиничких испитивања остварио сарадњу са колегама са Технолошког института из Масачусетса како би развили имплант који би имао протективну функцију. Један такав имплант се још увек теститра, а по речима проф. Мелтона, који руководи овим пројектом, а чији син и ћерка имају дијагностификован дијабетес тип 1, већ више месеци успешно штити имплантиране бета ћелије од имунског система миша. Стога је врло вероватно да ће ускоро уследити прва фаза клиничких испитивања. Ова открића су веома охрабрујућа, иако је неопходно наставити даље са основним истраживањима, већ се уочавају значајни кораци за коришћење in vitro добијених бета ћелија из хПМЋ у ћелијској терапији дијабетеса. Овакве ћелије имају способност да ''прочитају'' количину шећера у крви и да луче тачно одређену количину инсулина која је толико прецизна да вероватно никад неће моћи да се таква прецизност постигне инјектирањем инсулина. У следећем броју „Симбиозе“ биће детаљније објашњени кораци овог - како многи истраживачи наводе – највећег открића у последње две деценије у дијабетологији.

СИМБИОЗА / 22


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

ТОП 5 ВРСТА У 2014. Сузана Станисављевић

Љ

уди су до сада открили око 2 милиона различитих врста животиња, али се процењује да има још око милион оних које чекају да буду откривене. Сваке године, научници широм света открију између 17.000 и 18.000 нових врста, и 2014. се у томе не разликује. Овде смо сузили избор на оне које су нам запале за око.

З

Amblyopsis hoosieri

а разлику од других, сродних риба, A. hoosieri нема мутацију у гену за родопсин која доводи до слабљења вида. На основу овог би се могло закључити да би могла да види сасвим добро, само када би имала очи. Ова, у потпуности безбојна, пећинска риба можда нема очи, али зато има анус... на врату! Станиште ове занимљиве рибе је у јужној Индијани. Име је добила по бејзбол тиму „Indiana Hoosiers“, као почаст неколицини познатих научника који раде на Универзитету у Индијани. Такође водећи аутор је фан поменутог бејзбол тима.

B

Boophis ankarafensis

. ankarafensis можете препознати по светло зеленој боји коже и црвенкасто-браон пегама на глави и леђима. Настањује дрвећа Анкара шуме у северозападном Мадагаскару. Оно по чему се истиче је позив за привлачење мужјака који се уме сто три клика (шкљоцкања) састоји од два. Недостајући клик је привукао пажњу истраживача у право време. Без обзира што обитавају у заштићеном националном парку „Sahamalaza –Îles Radama“, деструкција њиховог станишта је у току и доводи до смањења њиховог броја, наводећи истраживаче да предложе постављање ових жабица на листу критично угрожених врста. Слушање њиховог позива могло би да им помогне у спасавању.

НОВА ОТКРИЋА У РИЗНИЦИ НАУЧНИХ САЗНАЊА – 2014. ГОДИНА Тања Пајић Весна Ђоковић

П

Шкољка са острва Jaвa

ре научно-истраживачких напора посвећеног и не малог тима са холандског Универзитета у Лајдену, Амстердаму, затим са Аустралијског националног универзитета, Универзитета из Француске итд. ( Joordens JC1, d'Errico F2, Wesselingh FP3, Munro S4, de Vos J3 и остали.. ) објављених у часопису Nature, најстарији познати људски запис настао је пре око 100.000 година. Тај запис чине цртежи моде р н их љ уди (Homo sapiens)

23 / СИМБИОЗА

из пећине Бломбос која се налази у Јужноафричкој Републици. Споменута група научника посматрала је и детаљно, седам дугих година, анализирала аутентичност и текстуру цик-цак урезаних линија у фосилизованој шкољци (Pseudodon DUB1006-fL) са острва Јавa која је више од сто година била незапажена у музеју који ју је чувао. Ова шкољка припада колекцији из Центра за биодиверзитет у Лајдену и та колекција броји више од стотине слатководних шкољки (најуобичајенија врста је Pseudodon vondembuschianus) са познатог нала-

зишта Тринил (Јавa), а формирао ју је холандски истраживач Ежен Дибоа пред крај 19 века. Испоставља се да угравирани узорак претходи процесу фосилизације шкољки те да је стар између 430.000 и 540.000 година. Претпоставка је да је ова геометријска шара од пре пола милиона година начињена руком далеког претка, Homo erectus-a. Са довољно сигурности овај тим тврди да је гравура начињена од стране древних људи, но није и доказано да је то учинио баш Homo erectus. Поред ових гравура у колекцији су устано-


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

О

Antechinus arktos

М

Litarachna lopezae

вај торбар који наликује мишу има шаренолико крзно, које од сиво-браон нијанси на глави прелази у наранџастобраон ка позадини. Око очију има жуте ознаке а реп му је изразито црн. Као и сви торбари, нађен је у Аустралији, у Североисточном Квинсленду. Оно што запањује више од проналаска нове врсте сисара је проналазак једне која убија саму себе кроз ватрене и понављајуће сексуалне интеракције. A. аrktos прати образац парења који имају и други у њеном роду, што доводи до 14 сати непрекидне копулације са многобројним партнерима како би обезбедила опстанак своје лозе. Ипак, ове ентузијастичне сексуалне лудорије узимају свој данак: ниво хормона стреса код мужјака драматично расте током ове вишенедељне сезоне парења, доводећи коначно до потпуног отказивања тела. Какав начин да се оде!

икроскопски члан широко распрострањене али релативно непроучене фамилије Pontarachnidae је гњида која настањује The Bajo de Sico систем коралних гребена у Порторику. Имењак јој је нико други до поп икона Џенифер Лопез, чија је музика, како каже главни аутор студије Владимир Пешић, одржала тим оптимистичним док су писали свој рад. Иако је, у односу на остале проучене, ово гњида која живи на највећим дубинама мора, тачније на 230 стопа испод површине, славу је стекла највише својим именом.

вљене и шкољке које имају рупу баш на оном месту где их мишић држи затвореном. Сматра се да су те рупе настале од стране далеких предака и уз систематичну употребу зуба морског пса. Ово показује вештину отварања без разбијања. Научници су такође објавили да је једна шкољка служила као нека врста оруђа. За сад није одгонетнуто да ли je ова шара израз уметничке инспирације или је имала употребну сврху. Поставља се важно питање, а то је да ли овај узорак може бити доказ симболичког понашања. Когнитивна способност да се ознаке

претворе у апстрактне симбола сматра се атрибутом модерне когниције и модерног понашања. Но, неупитна је чињеница да је ова цик цак урезана линија морала бити начињена са јасном намером и знатном снагом и будући да је непрекинута (уочава се М облик и инверзна N форма) то нам указује на значајну мануелну контролу, непрекинуту пажњу и посвећење у прецизности.

П

Waiomys mamasae

оследњи на листи је полуакватични инсективорни пацов. Одликује се густим сиво-браон крзном, ситним очима и ушима, и дугим репом опремљеним израштајима који му помажу у пливању. Обитава на Sulawesi острву на Индонезији. Иако је физички сличан воденим пацовима из суседних држава, генетички је сличнији копненим пацовима са овог острва. Ово значи да је путем конвергентне еволуције стекао особине које поседују и други водени пацови, иако не потичу из исте линије. Самим тим, не само да представља нову врсту, већ и нови род. Ипак, није нов за све: народ Мамасе, места по којем је и дато име врсти, дуго година је користио ове пацове као талисман за заштиту својих домова од ватре.

СИМБИОЗА / 24


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

М

Како је летећа риба полетела?

одерне летеће рибе, Exocoetidae, су познате по својој способности да при скоку из воде у ваздуху могу остати дуже од 40 секунди и прећи више од 400 метара помоћу дугих грудних пераја налик крилима. Могу ''летети'' брзином од око 70 километара на сат и тиме успешно побећи од водених предатора. Међутим, егзоцетиде нису биле једине рибе које су развиле ''летење'', лебдећи над површином воде. Изумрле летеће рибе познате као торакоптериде (Thoracopteridае) развиле су тела невероватно слична егзоцетидама пре више од 200 милиона година, током Тријаса. Ипак, због недовољно прелазних фосилних форми, остало је непознато како су развиле способност ''летења''. Одговор на ово питање може дати новооткривена торакоптеридна врста, као и увид у то како је код модерне летеће рибе, лет еволуирао тако добро. Нова риба је названа Wushaichthys exquisitus, што значи "изузетна риба из Wusha" на грчком и латинском (Wusha је град у јужној кинеској провинцији Guizhou где су пронађени фосили) а откриће је објављено у часопису Biology Letters.

Научници са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију у Пекингу, открили су шест добро очуваних примерака фосила Wushaichthys у 2010. Живели су пре 235 милиона до 242 милиона година у врућим површинским слојевима древног океана Палеотетис. Ова изумрла риба је била релативно мала (око 5,2 центиметара) и вероватно се хранила планктоном, а била плен морских рептила и већих карниворних риба. То је најстарији и најпримитивнији торакоптерид досад пронађен. Упркос томе што је кров његове лобање бочно проширен, као код каснијих торакоптерида, који им је помагао да живе и хране се у површинским слојевима океана, овај предак изгледа није био летач. Није имао тип репног пераја (карактеристика свих познатих каснијих торакоптерида) који омогућава узлетање из воде, а такође му недостају и пераја налик на крила која би му помогла при летењу. Штавише, Wushaichthys је у потпуности прекривен крљуштима, за разлику од напреднијих торакоптерида које су изгубиле своје телесне крљушти, што по свој прилици побољшава ефикасност лебдења и маневрисање. Скоро комлетни скелети ових фосила дају битан увид о еволуцији лета код торакоптерида. На основу Wushaichthys и других фосила тора-

коптерида, Ксу и његови сарадници са горе поменутог института, указују на то да је развој летења ових риба био постепен процес од четири корака. Прво је дошло до кранијалне специјализације која им је омогућила живот у површинским водама. Затим су развили облик репних пераја потребних за израњање из воде. Даље су код њих еволуирала пераја налик крилима која су им помогла да лете, и коначно, изгубили су телесне крљушти што их је учинило аеродинамичнијим. С обзиром на сличности у облику тела и адаптивним карактеристикама између изумрлих торакоптерида и живих егзоцетида, ови налази могу помоћи да се објасни и еволуција лета код модерних летећих риба. Међутим, ови резултати показују најмање једану главну разлику између торакоптерида и егзоцетида. Иако се све модерне летеће рибе размножавају полегањем јаја, мужјаци Wushaichthys поседују кукице на аналном перају налик онима виђених код модерних вивипарних риба, што сугерише да су торакоптериде рађале живе потомке као људи и китови. Адаптације за летење торакоптеридa представљају изузетан случај конвергентне еволуције летеће стратегије са модерним егзоцетидама.

мушки холотип

25 / СИМБИОЗА

женски холотип


БИОЛОГИЈА

ВОДОНИК ДАНАС УЛОГА И ЗНАЧАЈ

У

данашње време се око 90% водоника производи и троши интерно у предузећима за производњу амонијака, метанола, или у рафинеријама нафте, а једина његова стална употреба као горива је за васионске летилице. Међутим, многа индустријска предузећа, укључујући највеће светске нафтне компаније и произвођаче возила, раде на “привреди заснованој на водонику” по којој ће централизовано снабдевање енергијом из традиционалних електро-централа преко комплексне електродистрибуционе мреже бити у будућности доминантно замењено децентрализованим снабдевањем из мањих уређаја мале величине који се налазе на или близу места потрошње. По овој концепцији, инвестициони трошкови по постројењу су мањи, постоји мања потреба за трансмисиону и дистрибуциону инфраструктуру, а како се све више прелази на компјутерске и дигиталне технике, омогућује добијање стабилне електричне енергије потребне за дигиталне уређаје која одговара природи њиховог рада. Оваj концепцт подстакнут је развојем горивних ћелија за које је неопходан водоник произведен, најчешће, у малим постројењима на великом броју места. За горивне ћелије (у којима се електрична и топлотна енергија стварају реакцијом кисеоника и водоника), водоник се може обезбедити коришћењем различитих метода, међу које свакако спада

Филип Бошковић

и електролиза (Winter et al. 1988). На међународиним научним и стручним скуповима са тематиком везаном за привреду која се заснива на водонику и горивним ћелијама, а који се одржавају више пута годишње у организацији највећих научних издавачких кућа, великих компанија (нпр. “Shell Hydrogen” и др), министарстава енергетике европских земаља, асоцијација за водоник итд, усвојен је општи став да коришћење енергије водоника употребом горивних ћелија није више далека визија, већ постоје његове небројене примене. Водоник ће остати значајна сировина за хемијску индустрију, али има већу будућност као средство за производњу, потрошњу и складиштење енергије. Горивне ћелије поседују мању масу у односу на класичне акумулаторе, знатно су ефикасније, а коришћење водоника као горива представљаће такође решење за смањење емисије штетних гасова у атмосферу. Компанија “Shell” основала је 1999. фирму “Shell Hydrogen”, ради развоја горивних ћелија и система за производњу, складиштење и испоруку водоника. Став компаније недвосмислено указује да ће, дугорочно, водоник бити гориво за возила и основ за производњу електричне енергије. “Shell” предвиђа да обновљиви извори енергије могу до 2050. да задовоље 50% светске енергетске потрошње (Ivy et al. 2004).

Захвалност дугујем Лабораторији за физичку хемију ИНН ,,Винча”.

СИМБИОЗА / 26


БИОЛОГИЈА

ЕВОЛУЦИЈА СВЕСТИ О ЕВОЛУЦИЈИ – КОЛИКО СМО СПРЕМНИ НА ПРОМЕНУ? Катарина Стевановић

Ж

ан Баптист Ламарк, ботаничар, зоолог, човек који је дао прву целовиту теорију еволуције. Ипак, у своје време окарактерисан као „досадан“ говорник, непопуларна појава, чије су радове били „приморани да читају“ само студенти. Цењен је био само као зоолог због утемељења модерне систематике бескичмењака. Без икаквог престижног признања за своју теорију, у сиромаштву, умро је 1829. Затим, три деценије након његове смрти и педесет година након објаве Philosophie zoologique настаје велико бум – Дариново Порекло врста, књига чији је целокупан тираж распродат за дан! Другачији приступ утицају средине на еволуцију (селекција нових особина, не и њихова индукција), био је у складу са тада актуелном потврдом Ледербергових сазнања о спонтаности настанка мутација (1852). Широкоумно, скромно и поетично, његово дело прихваћено је са одушевљењем. Шта се онда де27 / СИМБИОЗА

сило са перцепцијом Ламарка – остао је, до данас сваком ђаку познат као „онај који је први промислио, само погрешно“. Не баш најлепши пример постхумне славе, могло би се рећи. Сам Дарвин наглашавао је непотпуности своје теорије, посебно када је у питању еволуција сложених органа. До данас су вођене бројне дебате, изношени контрааргументи и допуне до теорије модерне синтезе. Али једно јесте било неспорно већини – Ламарк није био у праву, стечена искуства се не наслеђују! Од Милеровог открића индукције мутагенезе икс-зрацима, кроз целу еру интензивног проучавања молекула ДНК и начина преноса информација, није се дошло нидо каквог сазнања које биобјаснило „рупе“ у Дарвиновој теорији. Све до епигенетике. Ламарк јесте грешио у многим ставовима, много информација није било познато у његово време, али бар што се његове интуиције по овом питању тиче – био је на релативно добром путу.

Специфичан начин паковања ДНК молекула хистонским протеинима модулише ниво експресије многих гена. Тај начин паковања може се променити под утицајем спољашње средине, посттранслационим модификовањем хистонских протеина и променом образаца метилације молекула ДНК, а таква информација о одређеном искуству јесте наследна! Неко ће се запитати – али то су исти ти гени који се препакују, они остају непромењени, зашто је то толико значајно? Само треба замислити да много више од половине нашег генома даје продукте који имају регулаторну улогу одређују на који начин ће се наше наследне особине испољити. Затим, да је њихов ниво прецизно одређен, а што је шире дејство регулаторног молекула, то су драстичније последице најмање промене његове концентрације у неком тренутку. Гусеница и лептир имају идентичне гене, метаморфоза је резултат различите експресије у различитом моменту! Објављени су бројни радови који се односе на наследне искуствене промене у нервном систему човека. Наши доживљаји, успеси, пороци и стресна искуства, могу утицати на обрасце понашања нашег потомства (више о томе на линку). У септембу 2014. године, научници америчког Универзитета у Калифорнији пратили су наслеђивање кључног епигенетичког феномена - обрасца метилације лизина 27 хистона Х3, на C. elegans. Јајна ћелија јединке којој је избачен ген за одређену метилазу оплођена је сперматозоидом нормалне јединке и праћен је флуоресцентни сигнал спе-


БИОЛОГИЈА

цифично метилованих очевих хромозома. У одсуству метилазе, сигнал у ћеркама ћелијама слабио је двоструко након сваке деобе, јер су само родитељски ланци остали метиловани, чиме је показано да се образац на истим ланцима након репликације не губи. Затим су услови обрнути: нормалне јајне ћелије оплођене су сперматозоидима без овог гена (Х3К27 очевих хромозома су неметиловани). У присуству метилазе у јајној ћелији, обрасци мајчиних гена преношени су у свакунову генерацију ембрионалних ћелија, док су очеви хромозоми ипак остали “голи”. Ниво сигнала је остајао идентичан, што је указало да се образац метилације увео и на новосинтетисане ланце након сваке репликације! По последњим информацијама, нова теорија јесте на помолу, али већ дуго је трајала дебата о томе да ли је промена нужна. Филозоф Џејмс Р. Грисмер указује на разилажење у ставовима о значају епигенетике у теорији еволуције: „Занимљиво је како молекуларни биолози са претежно механистичким углом посматрања (бављењем питањем КАКО) потенцирају много већи значај од не-

ких еволуциониста, иако би из њиховог угла усвајање ових сазнања требало да доведе до крајње радикалних промена савремене теорије“. Ако се одаљимо од научних кругова, ситуација је још замршенија. Многим људима и данас је неразумљива и сама Дарвинова теорија, па се на улицама Београда може чути : „Веровала бих ја у еволуцију кад би могло да се објасни како још увек постоје мајмуни ако је човек настао од њих“. Врло сли ковито, своју збуњеност због недостатка прелазних облика описао је један господин, у сред предавања о еволуцији нервног система : „Како сад мени није израсла кожица на рукама па да могу...“ (гестикулирајући) “...да млатим и прелетим са дрвета на дрво?“ Овакви случајеви вероватно су последица пропуста у просвети, или наклоњености људи креационизму. Али ако узмемо у обзир да јесте битан ниво свести и просечног човека, постаје проблем и: како упростити и излагати нове чињенице, уз свеопшту конфузију? Вероватно је потребно прво разумети саму кутију, да би онда могло да се гледа ван ње.

Чини се као да је одувек промовисање идеје било подједнако битно као сама идеја за прихватање од стране шире јавности. Да ли се, бар ван научних кругова, судбина „досадног” Ламарка понавља, или ствари данас могу бити другачије?

СИМБИОЗА / 28


МОЗАИК

БУДИ И ТИ ВОЛОНТЕР НЕДЕЉЕ СВЕСТИ ОМОЗГУ 2015

С

тудентска секција за неуронауке објављује позив за волонтере Недеље свести о мозгу 2015, 16-22. марта 2015. године. Ако желиш да будеш део манифестације глобалног карактера, која за циљ има популаризацију неуронаука, научиш нешто ново, стекнеш познанства са људима сличног интересовања, пријави се да волонтираш на Недељи свести о мозгу 2015! Позив је упућен пре свега студентима медицине, биологије, психологије, фармације, али и свим заинтересованим студентима и средњошколцима за науке о мозгу и/или организацију научнопопуларишућег догађаја. Волонтери ће узети учешћа у реализацији саме Недеље у марту, али и припреми и организацији догађаја у фебруару месецу. Ангажовање на пројекту и задужења ће зависити од вашег слободног времена и интересовања. У зависности од личног интересовања, сензибилитета и искуства, можете нам помоћи у неком од следећих сегмената реализације: - у организовању манифестације (организација набавке реквизита, поставке изложби, финална организација програма…), - у промоцији манифестације (комуникација са представницима медија, писање медијских извештаја, прављење фото и видео документа-

29 / СИМБИОЗА

ције, администрација социјалних мрежа, дизајнирање, дељење промо материјала), - на лицу места (комуникација са публиком и гостима фестивала; стручно вођење кроз изложбу/поставку у галеријама, културним центрима итд. За овај део програма, волонтери добијају обуку).

Заузврат, ми вам нудимо: - драгоцено искуство, дивно дружење и нове пријатеље - могућност да постанеш члан Студентске секције за Неуронауке - могућност да, као члан тима, уживаш у програмима фестивала (привилегован статус за радионице затвореног типа) - сертификат о волонтирању

Уколико желите да се пријавите, попуните Пријаву који ћете наћи на следећем линку и пошаљите га на milica.jeremic@neuronauke.com (као Subject мејла ставите ваше име и презиме волонтери НСМ). Уколико имате питања у вези са самом манифестацијом и волонтирањем, обратите се на мејлове milica.jeremic@neuronauke.com и sekcija@neuronauke.com и потрудићемо се да вам на сва питања одговоримо у најкараћем могућем року. Позив је отворен од 12. јануара до 15. фебруара.

Фото: Фејсбук страница Феста


МОЗАИК

ПЕТИ GREEN FEST

П

ети Међународни фестивал зелене културе „Green fest” одржан у периоду од 29. до 31.10. 2014, у Дому омладине Београда, привукао је пажњу преко 10.000 посетилаца који су могли да уживају у свим садржајима фестивала, у потпуности бесплатно. „Green fest” је манифестација посвећена екологији и заштити животне средине, која кроз едукативне, уметничке и активистичке програме и производе подстиче културу живљења у складу са “зеленим” вредностима. Ово је једи-

Невена Вукојичић нствен догађај у региону Југоисточне Европе који повезује еколошке и културне активности кроз филмске пројекције, радионице, предавања, панел дискусије, изложбе и иновације. На овогодишњем фестивалу један од многобројних учесника био је и БИД „Јосиф Панчић“. На штанду Друштва посетиоци су имали прилику да се упознају са методама у истраживању флоре, фауне и фунгије, начинима прикупљања и идентификације врста. Видели су опрему коју истраживачи коросте

за истраживање различитих група организама и научили да разликују неке од представника ових група. Посетиоци су такође имали прилику да погледају и изложбу Биолошког истраживачког друштва „Природа вас посматра“ – изложене су фотографије настале током вишедневних теренских акција које је Друштво организовало претходних година. Чланови БИД-а спремно су одговарали на увек интересантна дечија питања, а „Green fest“ друзење је успешно завршено, макар до следеће године.

СИМБИОЗА / 30


МОЗАИК

ОСМИ ФЕСТИВАЛ НАУКЕ

У

Филип Бошковић Координатор Фестивала науке Београду на три локације од 4. до 7. децембра одржан је осми по реду Фестивал науке под слоганом “Све је могуће!” Преко 26.000 посетилаца свих узраста, деце из преко 450 основних и средњих школа, студената посетило је ову јединствену манифестију на простору југоисточне Европе. На три локације у Галерији Народне банке Србије, Цептер експо центру и Студентском културном центру у програмима је учестовало преко 550 ученика, студената, професора, истраживача и научника из великог броја школа, факултета, организација и института широм Београда и Србије показујући низ експеримената, демонстрација, предавања и поставки и осми пут по реду вративши веру у науку. Церемонији отварања присуствовао је министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић, специјални саветник Милован Шуваков, представници факултета, а сам Фестивал отворила је директор и оснивач Ана Јовановић. Фестивал има сјајан слоган, али нико није ту зато што је заиста све могуће, већ да би добили одговор на питање "како је нешто могуће", јер управо на то наука покушава да да одговоре рекао је министар. Директорка је отворила Фестивал поруком упућеној младима са надом да ће неко од младих посетилаца у будућности се определити баш за науку. Једна од омиљених поставки посетилаца свих узраста ове године била је игранка са студентима Физичког факултета Универзитета у Београду, који су сложене научне законе и правилности објашњавали на једноставан начин и то уз помоћ ватре и електрицитета "обувених" специјално за ову прилику у плесне ципеле. За све оне који су хтели да упознају научника лично и да питају све своје дилеме ту је био Научни кафе где посебно треба издвојити астрофизичарку Тијану Продановић 31 / СИМБИОЗА

која нас је подсетила шта нам значи наука и због чега се она вратила из САД као већ успешан стручњак. Доказ да је ове године биологија била једна од најраспрострањенијих области на Фестивалу показује низ поставки и предавања домаћих и страних истраживача. Научници из Шведске извели су непоновљиви биолошки шоу, а њихове колеге из Немачке представили су Иг Нобелову награду којом су се ове године окитили за своја истраживања из области биологије. Прва Зелена зона заблистала је у Галерији НБС где су посетиоци упознати са стањем у којем се налази наш заједнички дом - планета Земља - као и са начинима на које можемо да је спасемо и сачувамо за будуће генерације. Такође Међународна унија за заштиту природе представила је угрожене врсте, док је Фондација за заштиту птица грабљивица упознала посетиоце са урбаним птицама предаторима, а Пољопривредни факултет Универзитета у Београду се представио занимљивом едукативном поставком везаном за продукцију кисеоника и примену појединих биљних врста за производњу обновљивих извора енергије... Малишани су посебно били задивљени интерактивном поставком из природних наука ,,Застава у туби, за понети“ коју су представили експертинејџери и олимпијски вицешампиони Центра за таленте Београд II. Доказ да је све могуће уверили су нас и студенти Биолошког факултета Универзитета у Београду који су учествовали на великом броју поставки и успели да измаме осмехе великог броја малишана. Све у свему још један успех и допрниос науци, још један циљ остварен, велики број насмејаних и задовољних посетилаца улепшали су један тмурни и кишовит београдски викенд.


МОЗАИК

Фото: Фејсбук страница Фестивала науке

СИМБИОЗА / 32


МОЗАИК

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Милена Спасојевић

К

ада бисмо могли аутомобилом да одемо до Месеца при брзини од 95 километара на час, требало би нам мање од 6 месеци.

У

деблима трулог дрвећа у кишним шумама Порторика и Бразила уочене су флуоресцентне печурке.

Н

главу мужјаку.

е мора увек доћи до парења да би женка богомољке одгризла

М

еђу ларвама мрава, оне предодређене да буду матице хране се специјалним продуктом који из жлезда на главама испуштају раднице однеговатељице. Разлика између матица и радницајезаправо условљена окружењем, а не генетиком.

К

33 / СИМБИОЗА

2 В

5.000.000 ваших ћелија је умрло док сте читали овај текст.

Н

еки диносауруси су имали ганглион у карлици, толико велики да је готово завредео да га зовемо другим мозгом.

ако су под земљом крила терет, мравима радницима ни не расту, иако нису изгубили ту способност, односно информација о крилима се и даље налази у њиховом геному. То знамо зато што матице (и мужјаци) имају крила која користе само у једној прилици, да одлете из свог гнезда у потрази за партнером. Након тога се скрасе, како би ископале рупу за свој мравињак. Започевши нов, подземни живот, прво се ослобађају крила.

П

остоји дрво звано Дрво 40 врста воћа, које сваке године продукује врсте као што су шљиве, брескве, крушке, нектарине, трешње и бадеми, а 16 оваквих стабала се налази у САД-у.

К

олуго или летећи лемур из шума југоисточне Азије, уопште није лемур. Он заправо заузима јединствени делић породичног стабла сисара. Такође,он заправо не лети већ „једри“ од дрвета до дрвета. За разлику од летећих веверица, које припадају глодарима и летећих фалангера, припадника торбара, код колуга је реп интегрисан у мембрану за једрење.

Н

еки диносауруси су имали ганглион у карлици, толико велики (најмање колико и мозак), да је готово завредео да га зовемо другим мозгом.

озило просечне снаге у Србији, које пређе око 20 хиљада километара годишње емитује 3-4 тоне CO2.

Ц

рвене панде спадају у угрожене врсте, њихово станиште се све више и више смањује, због сеча шума и ширењем агрокултуре.

Ц

рвена панда је обично величине просечне домаће мачке, мада јој њен велики, чупави реп дода додатних, у просеку, 46 центиметара.


МОЗАИК

С

корашње истраживање је показало да краве показују емоције и стиде се кад им се људи смеју. Такође, склапају пријатељства и углавном проводе време у друштву 2-4 друге јединке.

У

библиотеци самостана у Брну, где је обитавао Мендел, налази се његов властити примерак Дарвиновог „Постанка врста“ (на немачком) и могу се видети Менделове белешке на маргинама.

Б

аклава је у Србији почела да се спрема још у време Османлија, само што га је хришћански свет прилагодио рецепт својим обичајима те је ово јело, као изворно мрсно јело, постало посно. Од одласка Турака, баклава се у Србији спрема и за Светог Николу и Ђурђевдан.

П

инокио је једно од књижевних дела које је преведено на највише језика. Прва је Библија.

П

рво успешно, забележено освајање врха Килиманџара било је 1889., од стране немачког географа Ханса Мејера, након шест недеља путовања.

1

968. године биолог Фред Еркарт је добио средства за проучавање царских лептира, чимеје коначно разрешио мистерију њихове миграције, односно открио је да стотине милиона лептира сваке године прелети више од 3.200 километара до исте планинске области у Мексику.

Ж

енке динга се коте једном годишње и роде обично 5 младих, који постају независни тек после 6-8месеци. Уколико се у групи окоти више женки, доминантна ће убити новорођенчад осталих женки.

Н

ајбрже колико лењивци могу да се крећу је 6 центиметара у секунди. Споро кретање им омогућава да избегну предатора тако што их он заправо ни не види. У томе им помаже и крзно прекривено микроорганизмима, које им пружа добру камуфлажу. Због тога, они чисте своје крзно уз помоћ екстремитета, а не уз помоћ језика.

М

орске корњаче могу живети преко 50 година, већина постаје полно зрела са око 20-30 година и остаје репродуктивно активна у наредних 10 година.

СИМБИОЗА / 34


МОЗАИК

РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ Редакција

Р

Распуст за Џ!

едакција студентског часописа “Симбиоза” препоручује колегама програме у Дому омладине који се увелико одржавају, а трајаће до 18. јануара. Уколико сте млађи од 25 година, креативни и радозналисте, желите да стекнете нова знања и вештине и добро се проведете обавезно искористите ову прилику.

К

Филмски и музички фестивал “Кустендорф”

ао и претходних година, Кустендорф је посвећен, како великанима савременог ауторског филма, тако и будућим филмским ствараоцима. У оквиру такмичарског програма фестивала биће приказани филмови студената филмских школа из целог света, а међународни жири ће најбољим филмовима доделити награде Златно, Сребрно и Бронзано

35 / СИМБИОЗА

Улаз на све програме је слободан, као и учешће у радионицама, али су пријаве ОБАВЕЗНЕ за радионице, путем мејла radionice@domomladine.org. У наслову мејла је потребно написати "РАСПУСТ ЗА Џ". У пријави је потребно навести за коју се радионицу пријављујете, име и презиме и узраст.

јаје.

На мокрогоско брдо Мећавник, тј. у етно-село Дрвенград , где ће се одржати фестивал, може се доћи из правца: Београда (путевима М22 и Е761), Вишеграда (путем М5) и Златибора. Програм фестивала још увек није коначан, а више информација можете пронаћи на www.kustendorf-filmandmusicfestival.org/2015/.

Пријаве су отворене до попуне капацитета предвиђених за радионице. Сви пријављени биће путем мејла обавештени о учешћу у радионицама и осталим детаљима. Програм можете погледати на сајту Дома омладине.


МОЗАИК

BELGRADE INTERNATIONAL MOLECULAR LIFE SCIENCE CONFERENCE FOR STUDENTS

П

рва међународна конференција под називом Belgrade International MolecularLifeScienceConferencefor Students (BIMLS 2015) биће одржана од 15. до 18. јануара 2015. у београдском Дому омладине. Ова конференција има за циља да окупи студенте свих нивоа студија са факултета и института биомедицинске групације. На лицу места биће размењене идеје и искуства, што ће уз стицање знања и вештина студенте увести у истраживање и понудити прилику за развој каријере. Учесници ће имати прилику да се сретну лице у лице са водећим експертима. Програм ће обухватити предавања, радионице као и усмене и постер презентације радова самих учесника. Учесници ће посетити једну од две институције по избору - Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство или Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић". Организатори су Институт за надарену и талентовану децу и омладину и Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Беогграду. Више информација на адреси: http://bimls2015.com/.

Ј

Распродате карте за јануар

угословенско драмско позориште и Raiffeisen банка, обележавајући десет година успешне сарадње, приуштили су позоришној публици зимски угођај - карте за 100 и 200 динара. Од 27. децембра, када је почела продаја, до данас, све представе са јануарског репертоара су распродате. цене са специјалним

попустом највероватније ће се наставити и наредног месеца и односиће се на све представе које се нађу на фебруарском репертоару који ће бити објављен 20. јануара. Почетак продаје карата за фебруар биће објављен на сајту, Facebook-у и Twitter-у.

СИМБИОЗА / 36


МОЗАИК/КАЛЕНДАР

КАЛЕНДАР Редакција

14.1.2015.

КОНЦЕРТ Коларчева задубина

БЕОГРАДСКИ НОВОГОДИШЊИ ГАЛА КОНЦЕРТ

9.1.-22.2.2015.

ИЗЛОЖБА Народни музеј, први спрат

ИЗЛОЖБА РАДОВА ВАЈАРА САВЕ САНДИЋА

Изложба се организује поводом стотог рођендана вајара. Посетиоци ће моћи да виде свих 15 остварења Саве Сандића која се чувају у Народном музеју.

У среду, 14.01.2015. године у сали Коларчеве задужбине, одржаће се традиционални Београдски новогодишњи гала концерт Симфонијског оркестра и хора РТС, уз Маестра Бојана Суђића и специјалне госте, Драгана Ђорђевића, виолончело, солисте Балета Народног позоришта, Хор Колибри и Дечји хор РТС-а. Водитељ програма биће Александра Паладин.

ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ

22.1.2015.

СПЕКТАКЛ Београдска арена

Јунаци из чувеног филмског серијала у авантури на леду у Комбанк Арени! Јунаци из филма “Ice Age – Ледено доба”, Сид, Мени, Диего, али и позната веверица Скрет у вечитој јурњави за жиром, коначно ће оживети крајем јануара у Комбанк Арени, и то на леду!

37 / СИМБИОЗА

ПРЕДСТАВЕ Више локација

Репертоари београдских позоришта на једном месту, изаберите позориште и погледајте програм за текући месец.

30.1. - 1.2.2015.

ЛЕДЕНО ДОБА УЖИВО

ПО ИЗБОРУ

СЕЗОНСКИ

КЛИЗАЊЕ Ледена дворана Пионир

ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ НА ЛЕДУ

Сезона траје до краја априла. У Чарлија Чаплина 39 налази се највеће покривено клизалиште у Београду. Отворено је за рекреативно клизање радним данима од 20.30 до 22.00, а викендом од 11.00 до 12.30, од 14.00 до 15.30 и од 20.30 до 22.00. Цене су ниже него прошле године. Појединачна карта радним данима кошта 120 динара, викендом 250 динара. Месечна карта кошта 3.000 динара, а изнајмљивање клизаљки је 300 динара.

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ Центар за културу Божидарац ПАРТИБРЕЈКЕРС, ЏА ИЛИ БУ И ГРАТЕ

У четвртак, 22. јануара, са почетком у 20 часова, на Vračar Rocks фестивалу биће одржан хуманитарни концерт на којем ће музичари, публика и сви људи добре воље заједничким снагама помоћи Драгани да се избори са леукемијом. У Божидарацу ће наступиће Партибрејкерс, Џа или бу и Грате, а сав приход од продаје улазница биће усмерен на Драганино лечење! Улазнице су у продаји у Felix Shopu (ТЦ Сремска, I спрат), по цени од 500 динара. Уколико их остане, на улазу, пред сам догађај, цена ће бити 700 динара.


МОЗАИК/КАЛЕНДАР

10.3.-15.3.2015. ФЕСТИВАЛ

1.2.2015.

КОНЦЕРТ Коларчеба задужбина

БОЈАН ЗУЛФИКАРПАШИЋ И ВАСИЛ ХАЏИМАНОВ

Пијанистички дуо, Бојан Зулфикарпашић и Васил Хаџиманов, укрстиће клавире по први пут и одржати сасвим атипичан концерт на Коларцу, 01. фебруара 2015.

Guitar Art Festival 2015

Guitar Art Festival ужива статус једног од највећих и најистакнутијих фестивала класичне гитаре у свету. Након петнаест година довођења највећих светских гитариста, наставља се традиција. Погледајте за више информација сајт XVI Guitar Art Festivala.

13, 14, 15. и 16.2.2015.

ПРЕДСТАВА Дом омладине Београд

ЧИКАШКЕ ПЕРВЕРЗИЈЕ

За више информација посетите сајт.

3.3.2015.

КОНЦЕРТ Хала спортова С.А.Р.С.

Цена карте је 600 динара преко мреже Eventim.

17.3.2015.

КОНЦЕРТ СКЦ, велика сала

ORTHODOX CELTS

11.2.2015.

ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА Сава центар 50 НИЈАНСИ - СИВА

„Педесет нијанси - сива“ је дуго ишчекивана филмска адаптација бестселера који је постао светски феномен. Од издавања, трилогија „Педесет нијанси“ преведена је на 51 језик и продата је у преко 100 милиона примерака чиме је постала серијал који је најбрже продат у највише примерака. Главне улоге Кристијана Греја и Анастазије Стил, који су постали иконе милионима читалаца, поверене су Џејмију Дорнану и Дакоти Џонсон.

Улазнице за цонцерт биће у продаји од 3. марта на билетарници Студентског културног центра Београд. Цена у претпродаји 1.250 динара.

23.3.-9.4.2015. ФЕСТИВАЛ

Више локација

БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ИГРЕ

За више информација, као и програм овогодишњег београдског фестивала игре посетите сајт. СИМБИОЗА / 38


Januar 2015, broj 14  

Studentski časopis, Simbioza, Biološki fakultet UB