Page 1


СИМБИОЗА Број 10, септембар 2013. Часопис студената Биолошког факултета Универзитет у Београду

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредник Душан Радојевић Биологија, V семестар

Уредници

Бојан Петровић Молекуларна биологија и физиологија, мастер Невена Петровић Молекуларна биологија и физиологија, докторске студије Ана Вулетић Екологија, мастер

Лектура Лена Илић Биологија, III семестар

Редакција Александра Вукојичић Молекуларна биологија и физиологија, докторске студије Марко Стојановић Екологија, VII семестар Весна Ђоковић Молекуларна биологија и физиологија, апсолвент Тања Пајић Биологија, апсолвент Марија Гајић Биологија, мастер Петар Ђурић Молекуларна биологија и физиологија, III семестар Наташа Павловић Биологија, V семестар Милена Спасојевић Биологија, V семестар физиологија Тамара Бањевић Биологија, VII семестар Ана Бошковић Биологија Сузана Станисављевић Молекуларна биологија и физиологија Катарина Стевановић Молекуларна биологија и физиологија, V семестар Марија Васовић Екологија, V семестар Јелена Живановић Биологија Јелена Кумовић Биологија, V семестар

Сарадници

Милица Новаковић Бојана Мићић Јована Петровић

РЕЧ УРЕДНИКА Душан Радојевић

Д

раге колеге, имам изузетно задовољство што могу да, након годину дана уређивања часописа заједно са колегама из редакције, поделим са вама успехе које смо постигли до сад. Почетак нове академске године је право време за сумирање резултата и уједно време да се још једном од срца захвалимо свим колегама, сарадницима, професорима и асистентима који су нам помогли да Симбиоза данас овако изгледа. Кренули смо од почетка амбициозно, променили изглед часописа како бисмо освежили и обележили наставак рада на студентском часопису. Сарађивали смо са професорима и асистентима нашег факултета, са деканатом и другим студентским организацијама. У протеклих годину дана редакција је објавила пет електронских бројева и једно ревијално издање које смо штампали захваљујући Студентском парламенту и Биолошком факултету. За непуних недељу дана поделили смо вам хиљаду примерака ревијалног броја, а за потребе прославе јубилеја Биолошког факултета број је поново штампан и дељен званицама уз монографију Биолошког факултета. Делили смо број и на припремној настави будућим колегама. Овом приликом захваљујем Невени Петровић, Лени Илић и Петру Ђурићу на времену које су посветили упознавању будућих колега са нашим факултетом.

У три броја смо имали сарадњу са институтима у оквиру којих се реализује настава на нашем факултету и надамо се наставку сарадње. Издвојио бих два веома значајна успеха за ових годину дана, а то су додељивање ISSN броја нашем часопису и креирање графичког решења за лого Симбиозе. Захваљујем Бојану Петровићу на дивној ангажованости око каталогизације часописа у Народној библиотеци Србије. Симбиоза сада по први пут има и лого који можете видети у оквиру импресума, захваљујући Јовани Петровић која је успела да успешно реализује моје конфузне инструкције (трудио сам се да будем што јаснији) како би требало лого да изгледа. Читава редакција Симбиозе јој неизмерно захваљује на томе. У септембарском броју, као и у наредном, тема броја биће посвећена обележавању јубилеја које прославља Биолошки факултет. У овом броју објављујемо фото-репортажу са прославе 160 година биологије, 40 година молекуларне биологије и физиологије и 15 година екологије у Србији, а материјал за репортажу обезбедили су нам декан Биолошког факултета проф. Др Јелена Кнежевић-Вукчевић, те доц. Др Драгана Миличић и Лука Рубињони. Испред редакције часописа желим добродошлицу новим колегама и успешан почетак студија. Велики поздрав, до следећег читања!

Интернет презентација Профил на issuu.com Facebook група

Адреса

casopis.simbioza@gmail.com ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

1 / СИМБИОЗА

Twitter профил


садржај

19 ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

БИОЛОГИЈА

3

24

Грдоба у центру пажње

25

Биологија у медијима

Извештај Студентског парламента Новости, планови, спортске екипе

5

Структура мастер студија Конкурс и табеле са модулима

7

БИД “Јосиф Панчић” Годишњи план активности друштва

9

Интервју са професором Проф. др Срећко Ћурчић

11 15

Шангајска листа

Краљевска болест Хемофилија Б

29

Глобало загревање (1) Велика претња или велика превара?

Универзитет у Београду међу 400 најбољих у свету

31

Фото-конкурс

ЗДРАВ ЖИВОТ

Награђене фотографије

17

27

Удружење за заштиту ружних животиња

Пракса је закон

33

Amgen Scholars Program

Ribeiroia

Бити ефикасан Продуктивност

ТЕМА БРОЈА

МОЗАИК

19

Фото-репортажа о јубилеју

35

Великани науке (1)

36

21 фотографија са насловне стране Николина Кнежевић (Првонаграђена фотографија на фото-конкурсу)

24

Први део фељтона посвећеног јубилеју 160 година биологије у Србији посвећен је Ивану Ђаји

Ћелијске исповести из кукуруза Барбара МекКлинток

Online курсеви страних језика Представљамо Duolingo и memrise

37

Сенка сумње Shadow of a Doubt, 1943

41

Неверовали или да

42

Редакција препоручује

31 37 СИМБИОЗА / 2


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА

ИНФОРМАТИВНИ КУТАК

Милица Новаковић Председник Студентског парламента Биолошког факултета

У

наредних пар месеци Студентски парламент ће се бавити следећим темама: ■ Календар за предстојећу школску годину изгледаће исто као и у претходној (6 испитних рокова и слободне недеље између јан/феб. испитног рока и јун/јул. испитног рока). Новитет је да ћемо највероватније увести и слободну недељу пре јунског испитног рока. ■ Договорићемо се са професорима око термина колоквијума по семестрима, односно да се на почетку семестра знају сви термини и да се они лепо распореде како студенти не би имали нпр. већину колоквијума у једној недељи, а у току семестра тек пар колоквијума. ■ Покренули смо питање поправних колоквијума, стога очекујте да на неки начин ове године добијемо и ту погодност. ■ Разговараћемо са управом факултета још једном поводом условности предмета и апеловати да се она макар правилно распореди. Потпуног укидања условности неће бити. ■ Разговараћемо поново са управом факултета на тему предмета органска хемија и проблемима везаним за тај предмет (од курикулума до самог испита). ■ Очекујте састанак Студентског парламента са свим студентима који би желели да изложе неки проблем или могуће решење неког проблема. О термину састанка бићете обавештени када крене година. То би била јединствена прилика да сви заједно попричамо и кажемо шта имамо једни другима. Овим путем позивам све студенте који имају нешто да кажу или предложе како 3 / СИМБИОЗА

бисмо учинили овај Факултет бољим да дођу и кажу шта их мучи или радује. СЛЕДЕЋЕ НЕДЕЉЕ КРЕЋЕ УПИС У НАРЕДНУ ШКОЛСКУ ГОДИНУ. Као што сте благовремено обавештени о упису, тако ћете на време сазнати све остале информације. Молим Вас пратите сајт студената Биолошког факултета , тамо ће све бити окачено. Такође, испред Студентског парламента и Студента продекана желим свим нашим студентима срећан Дан Биолошког факултета и срећан почетак нове академске године. Желимо Вам пуно успеха и радосних тренутака. Поздрав!

Студентски кредити Универзал банка и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Рок за пријављивање на конкурс је од 1. до 31. октобра 2013. године.

КОНКУРС

Студентске стипендије Универзал банка и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Рок за пријављивање на конкурс је од 1. до 31. октобра 2013. године.

КОНКУРС

Пракса Регионални центар за таленте Београд II

Упис на више године студија биће одржан у термину од 09-14 часова у следећим данима: генерација уписана школске 2012/13 у среду и четвртак (02.-03. октобра); генерација уписана школске 2011/12 у петак и суботу (04.-05. октобра); генерација уписана школске 2010/11 у понедељак и уторак (07.-08. октобра); генерације уписане школске 2009/10 и раније у среду и четвртак (09.-10. октобра); СТУДЕНТИ СТАРИХ СТУДИЈА у петак, 11. октобра и УПИС МАСТЕР СТУДИЈА у понедељак, 14. октобра, те по потреби и уторак, 15. октобра. Целу вест погледајте на сајту студената

Биографију и податке за контакт послати на адресу talenti10@open.telekom.rs, Cc: prijava@razvojkarijere.bg.ac.rs најкасније до 20. октобра 2013. године.

КОНКУРС

Предавање Супернатурал и биље Борча 5.10.2013. “Лековито и зачинско биље” Супернатурал парк, ада Хуjа Пријаве до 3.10. на адресу: аna-vuletic@hotmail.com

ВЕСТ


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА Студентски домови Студентски центар За студенте друге, треће и четврте године основних академских студија, рок за подношење пријава је од 15.09. до 31.10.2013. године; За студенте другог и трећег степена студија од 01.10. до 05.11.2013.године Услове пријема прочитајте у

КОНКУРСУ

СПОРТСКЕ ЕКИПЕ ЖЕНСКА ОДБОЈКАШКА ЕКИПА

ФУДБАЛСКА ЕКИПА

Невена Јанковић Контакт: 064 3049085 nensi89@hotmail.com

Марко Лазин Контакт: 062 1420611 markolazin@gmail.com

МУШКА ОДБОЈКАШКА ЕКИПА

КОШАРКАШКА ЕКИПА

Младен Аврамовић Контакт: 065 8806486 avramovicmladen@gmail.com

Више информација о екипама ошаркашка екипа која је основана 2008. године наставља са радом и ове школске 2013/2014 године. Циљ нам је да свим љубитељима кошарке омогућимо ваннаставну активност у виду тренинга и утакмица. Све информације везане око организације знаће се почетком октобра. У плану је и организовање уводног састанка за нову сезону који ће се одржати до првог новембра. Надлежан за кошарку школске 2013/2014 године биће колега Милош Збиљић који ће вам проследити све неопходне информације о кошарци на Биолошком факултету. Желео бих овом приликом да се захвалим свима који су нас претходних година подржали и бодрили.

К

Усељење у дом Студентски центар За студенте прве године рок за усељење у домове Студентског центра “Београд”, траје до 04.10.2013.

Свечани пријем бруцоша и свечана додела диплома

Милош Збиљић Контакт: 062 457161

Надам се да ће се ове године проширити број колега, како играча тако и навијача, који ће са нама кренути у нове победе. Спортски поздрав, кошаркашка екипа Биолошког факултета

Ф

удбалској екипи су потребни играчи на свим позицијама, изузетно на позицији голмана. Први састанак у 2013/2014 години биће одржан у Овалној сали ИЗОО, 11.10.2013 у 17 часова. Спортски поздрав, Марко Лазин

Биолошки факултет Свечани пријем бруцоша одржаће се у понедељак, 30.9. у 10 часова у Великој сали Института за зоологију (Биолошки факултет, Студентски трг 3, II спрат левим степеништем). Свечана додела диплома одржаће се у понедељак, 30.9. у 13 часова у Великој сали Института за зоологију.

Одбојкашка екипа, друга универзитетска лига, освојено треће место СИМБИОЗА / 4


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

КОНКУРС ЗА УПИС НА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ У ШК. 2013/14. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ЗА КОЈЕ СЕ КОНКУРС РАСПИСУЈЕ: Биологија

Молекуларна биологија и физиологија Екологија Професор биологије Професор екологије и заштите животне средине

БРОЈ СТУДЕНАТА: биологија 40 буџет, 40 самофинасирајућих молекуларна биологија и физиологија 30 буџет, 30 самофинасирајућих екологија 20 буџет, 20 самофинасирајућих професор биологије 10 студената на буџету професор екологије и заштите животне средине 5 студената на буџету, 5 самофинасирајућих

ПОСЕБНИ УСЛОВИ ЗА УПИС: Пријаве за упис могу да поднесу сва лица која су завршила основне академске студије у трајању од најмање 240 ЕСПБ и имају најмање 30 ЕСПБ из предмета релевантих за програм (Обавезни предмети датог модула са основних академских студија биологија Биолошког факултета Универзитета у Београду) односно, за професорске програме интегрално знање из биологије или екологије.

ВИСИНА ШКОЛАРИНЕ ВИСИНА ШКОЛАРИНЕ за наше држављане је 80.000,00 динара ВИСИНА ШКОЛАРИНЕ за стране држављане је 4.500,00 евра

МАСТЕР ПРОФЕСОР БИОЛОГИЈЕ и ПРОФЕСОР ЕКОЛОГИЈА - услови уписа за наше студенте (формула за рангирање је А-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, а Ц број година студија)

МАСТЕР МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА - услови уписа за наше студенте

(формула за рангирање је А+Б-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, Б средња оцена из одабраних предмета и Ц број година студија)

Предмет 1

Предмет 2

Микробиологија

Микробиолошки практикум

Основи биологије ћелија и ткива

Хистологија органских система

Општа физиологија

Биофизичке основе опште физиологије

ГЕНЕТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО И БИОТЕХНОЛОГИЈА

Динамичка биохемија

Основи молекуларне биологије

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БИОМЕДИЦИНА

Физиологија животиња

Ендокринологија

Молекуларна физиологија органских система

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БОТАНИКА ИМУНОБИОЛОГИЈА

Упоредна морфологија и систематика биљака Имунобиологија

Биохемија

Основи молекуларне биологије

НЕУРОБИОЛОГИЈА ФИЗИОЛОГИЈА И МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА БИЉАКА

Општа физиологија

Неуробиологија

Физиологија биљака

Динамичка биохемија

ХУМАНА МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈА

Основи молекуларне биологије

Молекуларна генетика

Назив модула БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА И ТКИВА БИОФИЗИКА

5 / СИМБИОЗА

Предмет 3

Основи системске биофизике Молекуларна генетика

Молекуларна биологија еукариота


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА М А С Т Е Р Б И О Л О Г И Ј А - услови уписа за наше студенте

(формула за рангирање је А+Б-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, Б средња оцена из одабраних предмета и Ц број година студија)

Назив модула

Предмет 1

Предмет 2

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

Биологија ракова

Увод у ихтиологију

БИОЛОГИЈА АЛГИ

Основи алгологије и микологије (МБФ) или Алгологија (Биолози и Еколози)

Aлголошки практикум

БИОЛОГИЈА ГЉИВА

Основи алгологије и микологије (МБФ) илиМикологија (Биолози и Еколози)

БИОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

Педобиологија

Развиће животиња

БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

Микробиологија

Микробиолошки практикум

БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА

Развиће животиња

Упоредна ембриологија животиња

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈЕ СА ХИСТОЛОГИЈОМ

Основи биологије ћелија и ткива

БИОФИЗИКА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФИЗИОЛОГИЈА ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА И ПРИМЕЊЕНА БОТАНИКА ЗООЛОГИЈА БЕСКИЧМЕЊАКА И ЕНТОМОЛОГИЈА ИМУНОБИОЛОГИЈА МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМАТИКА И ФИЛОГЕНИЈА ЗООЛОШКИХ ТАКСОНА НЕУРОБИОЛОГИЈА ПРИМЕЊЕНА ГЕНЕТИКА ФИЗИОЛОГИЈА БИЉАКА

Предмет 3

Основи молекуларне биологије

Општа физиологија

Динамичка биохемија

Физиологија животиња

Ендокринологија

Анатомија и морфологија биљака

Систематика и филогенија биљака

Анатомија и морфологија бескичмењака

Систематика и филогенија бескичмењака

Имунобиологија

Биохемија

Основи молекуларне биологије

Систематика и филогенија хордата

Зоологија водених бескичмењака са практикумом

Анатомија и морфологија хордата

Општа физиологија

Неуробиологија

Генетика Физиологија биљака

Еволуциона биологија Физиологија растења и развића биљака

Биохемијска и молекуларна систематика биљака

М А С Т Е Р Е К О Л О Г И Ј А - услови уписа за наше студенте (формула за рангирање је А+Б-Ц где је А укупна средња оцена на основним студијама, Б средња оцена из одабраних предмета и Ц број година студија)

Назив модула АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

ЕКОЛОГИЈА

Предмет 1

Предмет 2

Предмет 3

Хидроекологија (Еколози) Eкологија биљака са екофи- Општа екологија животиња зиологијом (Еколози) илиЕко- (Еколози) илиЕкологија живо- илиСистематика и филогенија логија биљака (Биолози) тиња (Биолози) бескичмењака (Биолози) Eкологија биљака са екофи- Општа екологија животиња зиологијом (Еколози) илиЕко- (Еколози) илиЕкологија живо- Биогеографија (Еколози или логија биљака (Биолози) Биолози) тиња (Биолози) Eкологија биљака са екофи-

Општа екологија животиња

логија биљака (Биолози)

тиња (Биолози)

ЕКОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА зиологијом (Еколози) или Еко- (Еколози) илиЕкологија живо- Педобиологија (Еколози или

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Биолози)

Eкологија биљака са екофи- Општа екологија животиња Загађивање и заштита жизиологијом (Еколози) илиЕко- (Еколози) илиЕкологија живо- вотне средине (Еколози) или тиња (Биолози) Човек и животна средина логија биљака (Биолози) (Биолози)

СИМБИОЗА / 6


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

НАЧИН КОНКУРИСАЊА ЗА МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ У ШКОЛСКОЈ 2013/14 ГОДИНИ http://www.bio.bg.ac.rs/ 1. У складу са условима Конкурса, за упис на мастер академске студије могу конкурисати лица са завршеним основним академским студијама у вредности од најмање 240 ЕСПБ, односно, лица која су завршила основне студије (по студијским програмима пре 2005. године) у трајању од најмање 4 године. 2. Обзиром да су мастер студијски програми на Биолошком факултету Универзитета у Београду базирани на сету како општих, тако и специфичних знања из биологије, подразумева се да лица која конкуришу морају својим претходним образовањем одговарати општем биолошком профилу (тј. интегрално знање из опште-образовних предмета важних за биологију, као што су општа хемија, органска хемија, физичка хемија или физика, математика, статистика, односно, интегрална знања из главних биолошких дисциплина, као што су биологија ћелије и ткива, зоологија, ботаника, биохемија, микробиологија, генетика, екологија и физиологија). Додатно, а у зависности од конкретног студијског програма, лица која конкуришу морају имати и знања специфична за дати програма (рецимо додатна знања из области молекуларне биологије, односно екологије). У случају студијских програма који образују професоре биологије или екологије и заштите животне средине, због лиценце за рад у образовању лица која конкуришу морају имати претходно образовање које је максимално компатибилно основном академском образовању у области биологије, односно екологије. Стога се у случају претходног образовања које не одговара овим стандардима посебно и појединачно доноси одлука о могућности наставка студија на мастер академским студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду. 7 / СИМБИОЗА

3. Студенти Биолошког факултета Универзитета у Београду који конкуришу за мастер поштују термине и принципе дефинисане документима који се на сајту Факултета налазе на адреси Студије/мастер академске студије. На овој адреси се, када се кликне на сваки од понуђених студијских програма, у делу Материјали налазе Услови уписа на мастер академске студије и Термини и место рангирања за упис на мастер академске студије. Према овим подацима, дани када студенти конкуришу за мастер студије су среда (02. октобар) и по потреби, четвртак (03. октобар) и петак (04. октобар) од 10-12 часова. УПИС МАСТЕР СТУДИЈА у понедељак, 14. Октобра, те по потреби и уторак, 15. Октобра. 4. Студенти других Факултета поштују горе наведене принципе са једним изузетком: они се претходно морају јавити у Студентску службу у понедељак, 30. септембра у периоду од 13-15 часова, где ће предати уверење о завршетку основних академских студија, уверење о положеним предметима издато од стране матичне установе и индекс са претходних студија. 5. Студенти који су претходно образовање завршили ван Републике Србије, морају додатно имати и нострификацију дипломе основних академских студија (или основних студија), издату од стране Универзитета у Београду. Нострификацију, заједно са уверењем о положеним предметима издатим од стране матичне установе и индекс са претходних студија такође предају у Студентској служби Биолошког факултета Универзитета у Београду у понедељак, 30. септембра у периоду од 13-15 часова. Од потребе нострификације ослобођена

су лица која су претходно школовање завршила у Републици Српској. 6. На основу ових докумената, за лица из става 4. и 5. овог документа, доноси се одлука о могућности наставка студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду, која се у уторак (01. октобар) поставља на сајт Факултета, односно Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Лица која испуњавају услове за могућност наставка студија даље конкуришу према упутствима из става број 3 овог документа, и у целини су изједначена по правима и обавезама са студентима Биолошког факултета Универзитета у Београду.


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

БИД „ЈОСИФ ПАНЧИЋ“ ВЕЋ 35 ГОДИНА СА СТУДЕНТИМА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА! Председник Друштва, Бојана Мићић

И

школске 2013/ 2014. Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“ организоваће бројне активности за студенте Биолошког факултета, али и све друге заинтересоване за природу и проучавање природе.

Наш рад можете пратити на страници, а кроз пар недеља и на сајту Друштва који је у припреми! Уколико још увек нисте, придружите нам се сада!

ГОДИШЊИ ПЛАН АКТИВНОСТИ ДРУШТВА:

ОКТОБАР Прослава 35-годишњице постојања Друштва; Промоција Друштва и упознавање заинтеросованих бруцоша са радом секција;

НОВЕМБАР Заједнички демонстративни једнодневни терени у околини Београда

НОВЕМБАР-ЈУЛ Предавања са различитим научнопопуларним темама; Истраживачки рад појединачних секција у околини Београда; Наставак турнеје изложбе фотографија „Природа вас посматра“ започете у претходној години; Циклус предавања поводом 200 година од рођења Јосифа Панчића (17. април 1814.); Учешће на фестивалима који популаризују науку, екологију и заштиту животне средине;

ЈУЛ-АВГУСТ Вишедневне летње теренске акције.

Чланови Друштва у селу Милошев До током летње теренске акције, јул 2013.

Фото Борис Ракочевић СИМБИОЗА / 8


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА Др Срећко Ћурчић рођен је 1976. године у Београду. По завршетку гимназије, 1995. године уписује студије на Биолошком факултету које завршава у року. Магистарску тезу брани априла 2003. године. У звање асистента у Институту за зоологију Биолошког факултета изабран је пар месеци касније. Докторску дисертацију под називом "Упоредно-морфолошка својства, развиће и филогенија неких земљишњих и пећинских тврдокрилаца (Carabidae i Cholevidae = Leiodidae, Coleoptera) у Србији" брани 2005. године. У марту

идуће године, изабран је за доцента у Институту за зоологију Биолошког факултета. Те исте године завршио је постдокторке студије на Факултету природних наука Универзитета у Бечу. У звањe ванредног професора изабран је 2011. године. У својој каријери је издао велики број научних радова у домаћим и страним научним часописима, био на различитим стручним и научним боравцима и учествовао у извођењу наставе на великом броју курсева при Биолошком факултету.

Симбиоза: Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?

више овим дисциплинама сам наставио да се бавим и до данашњег дана. Најтеже сам положио „Упоредну морфологију и систематику Chordata“ (додуше скоро са максималном оценом), предмет који је такође у међувремену подељен на неколико мањих курсева. Иако ми је спремање овог испита било тешко због обимности градива, овај предмет сам такође волео.

Ј

ош од малих ногу доста сам боравио у природи и имао прилику да се упознам са разноврсношћу живог света. Често сам путовао са старијим колегама и помагао им у сакупљању животиња током теренских истраживања. Вероватно ми се још у том раном периоду искристалисала склоност ка испитивању природе, тј. живог света, што ме је заправо много времена касније и навело да упишем Биолошки факултет.

Симбиоза: Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили?

С

тудирање само по себи ми није пало тешко, поготово што сам се упознавао са разним дисциплинама науке коју волим. Студије сам завршио у року, и то као други у генерацији. Наравно, било је ту предмета који су ми по интересовању били нешто ближи, па сам их лакше савладавао, као и оних према којима нисам имао посебан афинитет, па ми је учење нешто теже пало. Без сваке сумње, омиљени предмет током студија ми је био „Упоредна морфологија и систематика Invertebrata“ (положен са највишом оценом), који се сада препознаје у виду два посебна курса: „Анатомија и морфологија бескичмењака“ и „Систематика и филогенија бескичмењака“. Мање9 / СИМБИОЗА

Симбиоза: Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања?

П

оред дисциплина које сам већ навео, у последње време ме интересује посебно примена биолошких модела у сродним наукама (физика и хемија). Свака студија добија на већој вредности ако поседује мултидисциплинарни аспект и ако може да се примени у разним сферама живота. Ужа специјалност ми је проучавање више аспеката биологије инсеката тврдокрилаца (посебно пећинских и земљишних таксона) на Балканском полуострву: таксономија, морфологија, систематика, развиће, екологија и филогенија. Тренутно сам фокусиран на испитивање оптичких ефеката одређених структура инсеката, који могу бити искоришћени у будућности у индустрији. Поред тога, заинтересовали су ме и механизми одбране инсеката од предатора, па сам са својим колегама почео да се бавим и феноменом одбрамбене секреције код трчуљака и изоловањем њихових одбрамбених једињења.

Симбиоза: Шта Вас као предавача највише инспирише?

Н

ајвише ме инспирише тишина у учионици јер је то знак да је предавање интересантно студентима. Поред тога, ако је учионица пуна током целог трајања курса додатно вам значи као предавачу. Волим интеракцију са студентима, постављање питања током предавања и укљученост студената, чиме се буде њихова евентуална интересовања. Ако овога нема, нисте сигурни да ли сте пренели одговарајуће знање млађим колегама или не.

Симбиоза: Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором?

Н

а ово питање Вам не могу дати одговор ја, већ студенти. Током предавања углавном влада радна дисциплина, па нема посебне потребе за строгоћом. Као и сваки други наставник, захтевам одређен ниво знања од кандидата на испиту. Једна од мојих најупечатљивијих особина је пре детаљност него две особине о којима смо дискутовали.

Симбиоза: Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм?

Д

ефинитивно има више кандидата за обе категорије. Што тиче књига се тиче књига, свакако бих издвојио “На Дрини ћуприја” Иве Андрића и “Ана Карењина” Лава Николајевича Толстоја.


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ИНТЕРВЈУ СА ПРОФ. ДР СРЕЋКОМ ЋУРЧИЋЕМ

Када су филмови у питању, ту се истичу “Маратонци трче почасни круг” и трилогија “Господар прстенова”. Нажалост, због бројних обавеза немам довољно времена да читам књиге као некада, већ је то углавном стручна литература.

Симбиоза: Која Вам је омиљена земља у којој сте били?

П

ола године сам живео у Аустрији, где сам боравио на постдокторским студијама на Универзитету у Бечу. Носим бројне лепе успомене одатле, тако да бих Аустрију навео као омиљену страну земљу. Међутим, моја земља ми је у срцу и људи у њој. Дефинитивно најомиљенија земља по мом избору је Србија.

Симбиоза: Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор?

Д

ивим се многим великим људима који су потекли из малих средина са ових простора, а постали позната светска имена у својим дисциплинама. Између осталог, ту су Никола Тесла, Јован Цвијић и Михајло Пупин, а од биолога Јосиф Панчић и Јован Хаџи.

Симбиоза: Да нисте биолог, шта бисте били?

Н

исам о томе размишљао јер ми је биологија била први и једини избор. Пре доста времена сам, поред биологије, био заинтере-

сован и за медицину. Вероватно би онда одговор на ово питање био лекар.

Симбиоза: Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?

Н

емам неку посебну омиљену фразу, али животни мото ми је: „Све што можеш данас, не остављај за сутра”. Следећа филозофска мисао Френсиса Бејкона ми се допада: „Лукави људи презиру науку, припрости јој се диве, а мудри се њоме користе”.

Симбиоза: Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом?

С

тудентима Биолошког факултета ће током студија бити пренета савремена теоријска и практична знања из свих домена биологије као науке, а наставници ће своја драгоцена искуства стечена током дугогодишњег рада безрезервно поделити са младим кандидатима. На више нивоа студија постоји широка лепеза курсева који покривају огроман број биолошких дисциплина, тако да се сваки студент може определити за области према којима има већег интересовања и афинитета. Бавити се биологијом (науком уопште) није лако, треба бити истрајан, посвећен томе и волети оно што радиш, а, ако постоји све од тога, веома је перспективно и засигурно ће донети вредне и јединствене научне резултате.

Редакција часописа СИМБИОЗА / 10


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МЕЂУ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ НАЈБОЉИХ У СВЕТУ Бојан Петровић

Најновији резултати рангирања на „Шангајској листи“ донели напредак нашег најстаријег и најугледнијег универзитета; прошлогодишња позиција 401-500. сада је побољшана на 301-400.

У

ниверзитет у Београду другу годину за редом нашао се на ранг листи Academic Ranking of World Universities (ARWU), која обухвата одабраних 500 универзитета из читавог света. Ове године са универзитетима међу најбољих 500 биле су заступљене 43 земље, а као једини наш представник, Универзитет у Београду заузео је позицију 301-400, што је за степеницу виши пласман него прошле године, када је наш универзитет први пут ушао на ову листу, нашавши се на месту 401-500. Ове године по први пут, најстарији српски универзитет рангиран је и у једном од научних поља – математици, и то између 101. и 150. места на свету. ARWU рангирање, популарно названо „Шангајска листа“, спроводи од 2003. године кинески Шангајски универзитет Цао Тунг, као глобално рангирање универзитета на основу проучавања различитих база података и индексирања укупног учинка за сваку од њих по четири критеријума збирно. Као и до сада, универзитети из Сједињених Америчких Држава доминирају, заузимајући 52 места међу првих 100, а чак 17 међу првих 20 универзитета на листи! Заједно са канадским универзитетима, амерички чине укупно 56 од првих 100, док су европски универзитети у том рангу заузели укупно 33 позиције (највише отпада на британске – девет места), а још се у првих стотину нашло места за 11 универзитета из Азије и Океаније, од чега је пет из Аустралије, а по три из Јапана и Израела. Међу првих 20, поред америчких нашла су 11 / СИМБИОЗА

се још два универзитета из Уједињеног Краљевства (Оксфорд и Кембриџ), као и швајцарски Федерални Институт за технологију из Цириха. Прво место, као и сваке године до сада, припало је Харварду! Када је наш универзитет после вишегодишње кампање ушао на листу, у јавности је то дочекано као огроман успех, међутим садашњи побољшан пласман говори нам да можемо и више него што смо свесни... Или се ми можда превише замајавамо пласманом на овој листи док неке проблеме гурамо под тепих?

Мерило квалитета или ствар престижа? Ми овде нећемо одговарати на ово питање, али ћемо покушати да разјаснимо шта је то „Шангајска листа“, тј. како се тачно рангирају универзитети. Неоспорно је да су они са врха заиста врхунски, тј. најквалитетнији светски универзитети; сувишно је трошити речи на имена: Харвард, Стенфорд, Беркли, МИТ, Кембриџ, Принстон, Оксфорд, Јејл, Универзитет у Пенсилванији, Џон Хопкинс Универзитет, Универзитете у Токију, Кјоту, Торонту, Рокфелеров Универзитет, Институт Пјера и Марије Кири или Каролинска Институт... Но, шта студенти имају од тога што је њихов универзитет међу 500 или међу 20 или међу 100? Свакако имају разлог за похвале уколико студирају на институцији која оствари врхунски пласман, то им може отворити неке нове могућности, но неће их нужно учинити кре-

дибилним стручњацима, нити то нужно значи да су њихове способности веће... Ипак, у случају где имамо континуитет високог пласмана, тј. велики углед неке институције, можемо сматрати да је самим тим већа конкуренција за студирање на тој институцији, а то несумњиво производи нов квалитет. Може се наслутити и да се ради о институцијама са јако добрим условима студирања. Опет, све то важи за сам врх, како се иде ниже ситуација је све мање јасна, а и само рангирање је такво да испод 100. места престаје да буде рангирање у правом смислу те речи, већ се ранг исказује кроз деобу места, тј. груписање више институција на позицију „од до“... Да би све то било јасније, кренућемо од почетка да објашњавамо методологију рада. ■ Да би неки универзитет уопште био узет у обзир за рангирање, потребно је да испуни један од следећих критеријума: да је у прошлости дао лауреата Нобелове награде, да има изузетно високо цитиране научнике, или да су научници са тог универзитета објављивали у часописима Science или Nature (осим за универзитете специјализоване у потпуности за друштвено-хуманистичке науке, где се тај критеријум може компензовати другим критеријумима), као и да са тог универзитета потиче значајан број научних радова индексираних на SCIЕ/SSCI листи. Према тврдњама приређивача, најмање један од ових критерија испуњава нешто преко 1000 универзитета на свету, који се заправо рангирају, а када се једном го-


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

дишње објављује листа, на њој се нађе само првих 500. При томе, нејасно је који су прагови за квантитативне кријтеријуме... ■ Рангирање се врши посебно према вредностима следећих индикатора: 1) Квалитет образовања („тежак“ 10%) – добија се пропорционално броју алумни (бивших студената универзитета) који су били лауреати у избору за Нобелову награду, као и још неке истакнуте награде у одређеним научним пољима. 2) Квалитет научно-истраживачког рада („тежак“ 40%) – добија се сабирањем две вредности: награђено особље (пропорционално броју запослених на универзитету који су били лауреати у изборима за награде као што је описано изнад; вреди 20%) и високо цитирани истраживачи (пропорционално бро-ју запослених који су највише рангирани по цитираности у 21 различитој научној области; вреди 20%). 3) Output научног истраживања („тежак“ 40%) – добија се сабирањем две вредности за период од последњих неколико година: N&S (пропорционално броју објављених радова са универзитета у часописима Nature и Science; вреди 20%) и PUB (пропорционално броју публикација које потичу са универзитета, а објављене су у часописима индексираним на SCIE/SSCI листи; вреди 20%). 4) Учинак по глави запосленог („тежак“ 10%) – добија се када се вредност свих горњих показатеља подели са бројем стално за-

посленог академског особља на универзитету. ■ Сабирају се вредности по сва четири критеријума, врше корекције, и то даје коначан скор. Није (довољно) добро разјашњено: да ли се и које статистичке методе користе за проверу веродостојности резултата, како то да елитна признања, попут Нобелове награде, вреде 1/10 поена уколико су остварена нпр. 1919. а цео поен ако су остварена нпр. 2001, на који начин је решено уколико одређени истраживач има истовремено више од једне афилијације, да ли исто доноси ревијски и истраживачки рад у неком часопису, постоји ли доњи праг за цитираност, итд. Квалитет наставе није мерило у оцењивању... Нити број студената по глави наставног особља. Слабо су заступљени и примењени аспекти академске делатности (број патената или нешто слично), не гледа се ни на који начин тренутни академски учинак самих студената... Није релевантан податак о доступном годишњем буџету за рад по глави студента (или по глави запосленог, или по укупно по глави студенти+запослени, потпуно је свеједно)... А све су то такође мерила квалитета, док стање по неким од ових питања представља горуће проблеме свих нас, који смо у систему високог образовања у Србији.

Имамо ли на чему сами себи да честитамо? Знајући како функционише рангирање, могли бисмо мало анализирати на чему се то доминантно

темељи овај пласман Универзитета у Београду. Јасно је да то нису неке раније заслуге, већ скорашњи рад, јер Универзитет у Београду, опште је познато, нема лауреата у изборима за Нобелову награду. Дакле, скор по основима награђени алумни/ особље је нула, као и лане. Не постоји нити један једини високо цитирани научник (шта год то значило по критеријумима ARWU) коме, више него другима дугујемо чињеницу да смо на листи – и по том основу скор је нула. Што се тиче рубрике N&S, скор у њој је 2,1. Међутим, ти радови које имамо у часописима Science и Nature, ипак нажалост нису плод тренутног квалитета Универзитета у Београду. Врло ретки случајеви објављивања у ова два водећа међународна часописа, да се не заваравамо, никада не би били могући када би једина афилијација на тим радовима била Универзитет у Београду. Можда, само можда је то било могуће у једном периоду у време бивше Југославије, али сада су наши истраживачи чак и када заиста имају крупне резултате принуђени да допишу на рад коауторе са реномираних светских институција како би се ти радови уопште узели у разматрање не само у ова два, већ безмало у свим врхунским часописима. Разлози за ово су више него разумљиви иако се понекад не можемо отети утиску да се уредништва врхунских међународних часописа умеју понашати помало дискриминаторски према научницима из наше земље уопште, а застарелост метода, тј. опреме и СИМБИОЗА / 12


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА сл. колико год били оправдани разлози за довођење у питање веродостојности резултата истраживања који су у потпуности добијени у Србији, толико исто су и само изговори за избегавање да се омогући да се (додуше, ретке) добре идеје од почетка до краја спроведу без ослањања на иностране сараднике. Имајући то у виду, нема се много разлога за замерке нашој научној заједници, јер и поред жала за неким већим учинком, боље чувати и ово што имамо и помоћи научницима, чак и обавезати их да што више сарађују са светским именима кад год је то могуће, него да се заваравамо да смо у стању и без помоћи са стране остварити неке заиста добре резултате... Овај учинак, иако скроман, побољшан је у односу на прошлогодишње рангирање а тај тренд могао би бити добра основа за будућност, уколико желимо даље да напредујемо. Даље, долазимо до сегмента који мери заступљеност аутора са афилијацијом Универзитета у Београду на SCIE/SSCI листи. И ту је остварен напредак, скор од 44,4 знатно је већи од прологодишњег 39,2. Посебно питање у тој ситуацији је да ли је испоштовано оно око чега се сви залажу, а слабо је ко активно нешто учинио да заиста тако и буде – чувени мото „квалитет испред квантитета“. Томе је допринела општа ситуација у читавој домаћој научној заједници, а Универзитет у Београду је, чини се, ситуацију окренуо у своју корист (барем у сврхе пробоја на „Шанјгајску листу“). Кад је већ стање у држави такво какво је, па се квантитативни библиометријски показатељи узимају као пресудни у оцени свачијег научног рада – зашто то не искористити и смитулисати истраживаче да што више објављују... Боље и не баш добро, него никако... Универзитет у Београду на тај начин добија снажан адут за пробијање на листи, а ни број људи који објављују са Универзитета уопште није мали. Такође, пре извесног времена решена је збрка са афилијацијама и новим интерним прописима на Универзитету коначно су апсолутно сви који на њему раде у било којој форми обавезани да Универзитет у 13 / СИМБИОЗА

Београду ставе као своју афилијацију када објављују. Да је то од почетка била главна стратегија говори и податак да је напредак на листи понајвише утемељен управо на овом критеријуму – тиме су такође оповргнути неки прошлогодишњи критичари који су тврдили да ће београдски универзитет колико већ наредне године испасти са листе, јер су радови само „наштанцовани“ у врло кратком периоду да би се ушло на листу и остварио нечији ситно-политички интерес, а када престане потреба за тиме, ситуација ће се сама од себе променити. Иако се у року од једне године десило баш супротно, тек ће будућих неколико година заиста показати шта је наша реалност и да ли смо себи можда учинили „медвеђу услугу“ тиме што због ARWU рангирања можда жртвујемо делимично своје потенцијале за производњу квалитета на конто производње квантитета. То остаје да се види... Коначно, скор по глави запосленог износи 20,2. Тиме можемо бити с правом и у потпуности задовољни јер је овај показатељ нешто праведнији и ипак узима у обзир величину универзитета, а посебан разлог за задовољство је што смо по том показатељу још од прошлогодишњег уласка на листу видно бољи од осталих универзитета у региону, а сада, остваривши напредак за око три јединице у односу на лане, у самом смо врху читаве те групе универзитета која се налази између 301. и 400. места (само их је неколико са већим скором од Универзитета у Београду). Укупан, тј. коначан скор није доступан за универзитете испод 150. позиције... Судудо би било поредити се са најбољима. Али, могли бисмо бацити поглед на учинак универзитета у региону... Можда су добар репер загребачки и љубљански универзитети. Прва чињеница је да је Хрватима и нама много више времена требало да уђемо на листу (Љубљанчани су на њој још од 2007, а Загрепчани годину дана раније него Универзитет у Београду). Друга, крупнија чињеница је да ниједан од њих није био рангиран као ми сада

(универзитети у Загребу и Љубљани од како су ушли на листу, држе позицију 401-500. и не мичу се). Ми смо их за кратко време престигли; и то не њиховом „кривицом“, тј. слабијим резултатима ове године – њихове бројке су прилично непромењене у односу на прошлогодишњу листу. Као и наш, и ови универзитети немају нобеловце, нити високо цитиране истраживаче. За оба универзитета заостајемо по броју радова у часописима Science и Nature (Београд 2,1, а Загреб и Љубљана око вредности 4,0), али Универзитет у Београду прескочио је ове године комшије највише захваљујући знатном напретку по броју радова индексираним на SCIE/SSCI листи (бољи смо од оба комшијска универзитета за око десет јединица, док је прошле године разлика била такође у нашу корист, али недовољно изражена, тек око четири јединице више). Боље стојимо и у учинку по глави запосленог (око пет јединица више од Хрвата и Словенаца), али тако је било и прошле године (бројке нешто другачије, али разлика идентична)... Имајући у виду све заједно, ипак морамо нагласити да је заиста јако крупна ствар позционирање између 101. и 150. места у области математике. Бодовање функционише слично, али показатељи се мало разликују: алумни (10%), награђено особље (15%), високо цитирани истраживачи за област математике (25%), публикације индексиране на SCIE/SSCI (25%) – категорије су практично пресликане из општег рангирања, уз незнатне разлике, али са различитим уделима неких од њих у укупном скору, а уместо N&S овде се екивавлентан показатељ назива TOP (25%), и пропорционалан је броју објављених радова у часописима из горњих 20% на листама светских часописа из области математичких наука рангираних према фактору утицајности (impact factor; листе часописа са Web of knowlegde). Управо у последњој категорији, готово нестваран скор од 93,4 довео нас је на ово место (више чак и од Берклија, Кембриџа, Стенфорда, Оксфорда – који су у самом врху листе, међу првих десет; а имали смо мање од укупно


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА само девет универзитета из првих стотину!). У категорији SCIE/SSCI имали смо доста пристојних 48,0, адекватно рангу у коме смо, док у прве три категорије очекивано нисмо имали поене. Овај резултат је јако охрабрујућ и требало би радити на томе да се одржи постигнути ниво, а ако је веровати ARWU могло би се, уз паметно управљање, постати регионални центар за матиматичке науке – на овој листи јако су ретки универзитети из јужне и југоисточне Европе, а уопште нису универзитети из бивше Југославије, али ни мађарски, бугарски, грчки универзитети (о осталим земљама ближег региона да и не говоримо), док је из Румуније једини на листу ушао Универзитет у Клужу, позициониран на истој лествици као и београдски.

Будућност? Свима је јасно да је сада кључно у најмању руку одржати тренутни ниво рада, а где год има простора за напредак, искористи га. Очигледно је и да што је интегрисанији универзитет (што ми овде немамо и то нас доста кочи) – то је лакше. На томе би требало инсистирати упоредо са инсистирањем на промени модела финансирања универзитета. Колико је то оствариво, шта ће се променити на путу од идеје и реализације (прелиминарна искуства са Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. не дају нам превише повода да се нечему надамо), и на крају колико је озбиљно схваћено међу нашим челницима, остаје да се види. Оно што многима није јасно је да би за наше потребе у Србији требало направити интерно рангирање слично ARWU, али по критеријумима који су за нас од изузетног значаја. Кључно питање је ко би чинио независно тело које би рангирало домаће универзитете. Можда Министарство задужено за просвету, добро би било кад би то у име Министарства радили странци ангажовани посебно за те потребе. Па за сваки критеријум, овласити субјекте који у томе имају искуства широм света – или, још и боље, једноставније и далеко јефиније, на

правити/купити софтвер који је у стању да потпуно сам проверава и индексира податке, а у случају евентуалног рангирања, универзитетима би самима било у интересу да све своје активности уносе у базе података које воде Министарство. Технички капацитети за то постоје – нема академског кутка у Србији који није компјутеризован и умрежен... Тренутно је више до лењости, незаинтересованости, неразумевања бенефита, него до објективних разлога за то што се послови од којих би зависило такво једно рангирање води на аљкав начин. Додуше, потребна је и политичка воља, које сада нема. Потребно је да неко преломи и коначно свима да исте инструменте којима ће да раде, затим рокове да то испоштују, и да се не праве изузеци. Тешко је веровати да би тада неко закаснио са достављањем неког податка или тврдио да није у стању да га достави... Осим отварања могућности за поштено рангирање, у случају државних универзитета такав потез би дао и бољи увид и контролу над трошењем буџетског, али и новца из других извора. На озбиљним институцијама безмало свака активност неког појединца или групе пропраћена је уношењем података о томе у централне државне базе података од стране надлежне особе. Није свима по вољи, уме да смета у обављању свакодневних наставних и научних активности, али сви се буне само усмено, а рокови за испуњење се стриктно поштују... Јер без тог задатка извршеног, свак зна да неко на вишој инстанци није сазнао нешто што је требало, а то наноси директну и индиректну штету појединцу, институцији, локалној заједници. Није грешка казати да на тим институцијама без тога скоро па не може осванути сутра... Ваља истаћи да имати веома успешан универзитетски центар – светског ранга (ако то некада постанемо) представља скупу инвестицију. Но, не само постати, него и остати на високом нивоу. А ситуација у нашој земљи врло је лоша по том питању. Међутим, на путу дотле, лошу ситуацију треба посматрати као стимуланс за рад. Бољи услови доносе и већу опа-

сност од грешке, јер када би било који универзитет у Србији за промену добио стварно значајна финансијска средства, неоправдавање очекивања може одвести директно у суноврат. Много растерећеније је нама овде, у које нису уложене неке превелике суме новца да деламо и кад год успемо да направимо нешто вредно помена – то је само по себи сјајно, јер смо то постигли у лошим условима (и да се, опет, надамо да ће нека будућност донети неку нову колективну свест, па да буде препознато да ако неко и у лошим условима постиже у континуитету добре резултате, треба га помоћи – онда ће се, ваљда, и та лоша ситуација променити постепено на боље). Коначно, треба овај напредак искористи као замајац даљег развоја. Било би лепо видети да и у неким другим научним пољима, сем у математици, постанемо рангирани, а можда можемо као у математици да постанемо задовољавајуће високо рангирани... А све заслужне за успехе у математичком пољу било би поштено наградити, и омогућити им нешто већа улагања у даљи развој математичких делатности. Редакција часописа „Симбиоза“ честита управи Универзитета у Београду, али и свим запосленим и свим студентима нашег универзитета, и од срца жели да следеће године у ово доба сви заједно прочитамо сличну вест о даљем побољшању ранга Универзитета у Београду.

СИМБИОЗА / 14


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

1

студент Николина Кнежевић, број индекса BIO50029, за слику на тему “Natrix natrix бара у Панчевачком риту”


2

студент Јована Пантовић, број индекса E3007/2011, за слику на тему “НП Копаоник 2012”

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

студент Марко Анђелковић, број индекса B3032/2011, за слику на тему “Vipera ursinii на планини Бистри”

3


3 ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ПРАКСА ЈЕ ЗАКОН

О

вог лета се међу укупно 75 Amgenових стипендиста из читаве Европе нашло и седам студената Универзитета у Београду, од Бојана Мићић којих су чак четворо, Даница Бајић, Александра Лежаја, Алексеј Дрино Amgen Scholars Program – и Бојана Мићић са Биолошког факултета. Није новост да студенти прилика коју не смете нашег факултета имају успеха са пропустити! овим програмом: Аmgen-ови ветерани, Петар Маринковић и Саша Бојана Мићић испред Нобеловог Швиковић данас су докторанти преФорума, Стокхолм, јул 2013. стижних европских универзитета, а Даница Бајић у Pergamon и Иви Филиповић је Amgen отворио музеју у Берлину, август 2013. многа врата, кроз која полако корача ка успешној каријери. Алексеј Дрино и професор Sir О чему се ради? Amgen David Baulcombe у дискусији, Клер фондација је допринос светски поКолеџ, Кембриџ, септембар 2013. знате и присутне биотехнолошке Александра Лежаја се упознаје са корпорације будућности науке, кроз баварском културом, Минхен, јул организацију летњих истраживачких 2013. пројеката из области биомедицинАmgen Scholars European ских наука за студенте основних стуSymposium, Клер колеџ, Кембриџ, дија. Програм се одвија на укупно септембар 2013. тринаест универзитета у Сједињеним Амгеновци са Каролинска ИнстиАмеричким Државама и Европи. тута у Ice bar-у, Стокхолм, јул 2013. Студенти универзитета из читаве Европе могу сваке године конкурисати за летњу праксу у трајању од осам недеља на једном од три европска универзитета-домаћина: Лудвиг Максимилијан Универзитету у Минхену, Каролинска Институту у Штокхолму и Кембриџ

1 2 3 4 5 6

17 / СИМБИОЗА

4

2

1

Универзитету. Више информација о процесу пријављивања можете пронаћи на http://www.amgenscholars.com/. Једном када постанете Амгеновац, укључујете се на један од пројеката лабораторија према сопственим афинитетима, при чему вам се пружа прилика и од вас се очекује да сами, уз сугестије и помоћ ментора, дизајнирате и спроводите своје експерименте, решавате проблеме који успут искрсну, дискутујете добијене резултате и извлачите сопствене закључке. То вам даје прилику да унапређујете лабораторијске технике које већ познајете и савладавате нове, али и да развијате начин размишљања и критичност будућег научника. Радни део оставља довољно времена за дружење, упознавање локалне културе и традиције, обиласке, провод, упознавање и зближавање са осталим стипендистима са различитих страна света, од којих вам неки лако могу постати пријатељи за цео живот. Европски програм се завршава великим симпозијумом на Клер колеџу Кембриџ универзитета, на коме се окупљају учесници из све три институције како би презентовали резултате свог осмонедељног рада, али и чули доста о томе


4

ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА како функционише наука у свету и какве све могућности стоје пред њима од водећих светских стручњака из области биомедицинских наука, који су увек расположени да пруже савете и одговоре на конкретна питања како би усмерили вашу будућу каријеру и решили дилеме које вас можда тренутно муче. Немате право на изговоре попут „немам ја довољно искуства“ или „немам довољно новца“ да не покушате, с обзиром на то да је главни критеријум да будете прихваћени ваша мотивисаност и да Фондација обезбеђује стипендију за сваког од учесника која је више него довољна да покрије све трошкове боравка и пута! Нас четворо смо захвални организаторима са Каролинска Института и Лудвиг Максимилијан

Универзитета и Amgen фондацији на лету пуном дивних и корисних искустава и надамо да ће овај текст подстаћи некога од вас да се следеће године придружи Amgen зајед-

ници! Уколико се двоумите око било чега, треба вам савет или помоћ око пријављивања, ту смо да вам помогнемо...

5

6

СИМБИОЗА / 18


ТЕМА БРОЈА

ФОТО-РЕПОРТАЖА О ЈУБИЛЕЈУ Фото: Лука Рубињони

У

Саша Швиковић

Ђорђе Марковић

Владимир Бајић

Марјан Биочанин

Мирко Ђорђевић

19 / СИМБИОЗА

петак, 27.9.2013, у свечаној сали Српске академије наука и уметности одржана је свечана академија поводом обележавања јубилеја 160 година биологије у Србији. Далеке 1853. књаз Србије Александар Карађорђевић донео је указ којим потврђује одлуку државног Совјета о успостављању Зоолошког и Ботаничког кабинета при Великој школи у Београду, што се данас сматра почецима академског изучавања биолошких наука у нашој земљи. На академији су, поред домаћина и деканке Биолошког факултета, проф. Др Јелене Кнежевић-Вукчевић, још говорили: академик Др Љубиша Ракић, потпредседник САНУ за природне науке; проф. Др Томислав Јовановић, министар науке, просвете и технолошког развоја у Влади Републике Србије; проф. Др Нада Ковачевић, проректорка за наставу на Универзитету у Београду. Факултет је овом приликом доделио низ признања. Повеље о сарадњи додељене су Министарству науке, просвете и технолошког развоја, као и Граду Београду. Захвалнице за успешну и дугогодишњу сарадњу добили су Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Српско биолошко друштво. Посебне захвалнице отишле су у руке наших истакнутих професора: проф. Др Гордани Цвијић, проф. Др Станки Ромац, проф. Др Слободану Јовановићу. Факултет је наградио и пет студената који су освајали награде на међународним такмичењима Саша Швиковић, Ђорђе Марковић, Владимир Бајић, Марјан Биочанин и Мирко Ђорђевић, а уз покровитељство Туристичке организације Београда награђени су и студенти који су освојили прва три места на недавном фото-конкурсу који је приређен посебно за ову прилику (опширније на страни 15).


ТЕМА БРОЈА

СИМБИОЗА / 20


ТЕМА БРОЈА

ВЕЛИКАНИ НАУКЕ (1) Бојан Петровић

Први део фељтона посвећеног јубилеју 160 година биологије у Србији посвећен је Ивану Ђаји

И

ван Ђаја (фр. Jean Giaјa; Авр (Француска), 1884 — Београд (Југославија), 1957) био је српски биолог и физиолог, а претходних више од век и по свакако је један од оних који су обележили биолошке науке у Србији. Пре свега као оснивач и руководилац Физиолошког завода (1910) и прве Катедре за физиологију на просторима југоисточне Европе, тј. међу Јужним Словенима, те аутор првог домаћег уџбеника, под називом „Основи физиологије“ (1923). Био је почасни доктор Универзитета у Паризу, а дописни члан Француске академије наука у Паризу, и то на место упражњено смрћу Сер Александра Флеминга. Био је, интересантно, први дописник „Политике“ из иностранства. У слободно време је свирао флауту, иако му је у последњим годинама слух ослабио. Иван Ђаја је рођен 21. јула 1884. у Нормандији; отац Божидар био је дубровачки поморац, а мајка Делфина Францускиња. Када му је било шест година, његова породица, на наговор његовог стрица Јована, такође прелази у Србију, где Иван похађа основну школу и гимназију, да би даље школовање после матуре 1902. ипак наставио у земљи у којој је рођен – ни мање ни више него на чувеној Сорбони, где је и докторирао 1909. Током студија радио је у француском Националном музеју природних наука. Познат по свом учтивом понашању, Ђаја је имао могућности да каријеру настави на неком од светских универзитета, но он је одлучио да у Србији проведе највећи део свог живота, бавећи се истраживањем, предавањем, академским радом, али и популаризацијом науке и филозофије, књижевним радом... 21 / СИМБИОЗА

Године 1905. запошљава се у приморској лабораторији Алберта Дастра, у Роскофу. Током петогодишњег ангажовања Ђаја је, са само 22 године обајвио свој први научни рад. На дан 23. јул 1909. одбранио је докторат из области природних наука (теза је била, наравно, из физиологије – „О ферментима гликозида и угљених хидрата код мекушаца и зглавкара“). Следеће године, постао је доцент за физиологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду, основавши Катедру за физиологију, прву на Балкану, а организује и први у Србији Институт за физиологију, тада Физиолошки завод. Током четвородеценијског руковођења Заводом, односно Институтом, Ђаја је био кључни доприносилац да ова институција ван граница наше земље постане позната као „београдска физиолошка школа“. На Катедри је наставио истраживања започета на Сорбони, ставивши је врло брзо у ранг европских и светских. Поред обимног теоретског и истраживачког рада, који је Ђају јако високо поставио међу европским и светским научниицима, активности на Универзитету биле су поткрепљене квалитетним педагошким радом. Иван Ђаја објавио је више од 200 научних радова и неколицину књига. Једна од првих публикација била је монографија „Фермети и физиологија“ (1912), књига награђена тада од стране Српске краљевске академије (данас САНУ). Нажалост, плодоносан рад прекинут је, јер наиђоше Балкански ратови и I светски рат, током кога је Ђаја био у бечком заробљеништву. По повратку 1919. год. враћа се у „свој“ Завод, где већ као ванредни професор почиње да предаје фи-

зиологију и физиолошку хемију (данас ту дисциплину зовемо биохемијом). За редовног професора изабран је 1921. год. Следеће године постао је допсни члан Српске краљевске академије. Потом објављује уџбеник „Основи физиологије“, први те врсте код нас. Посветио га је „првом нараштају уједињене југословенске универзитетске омладине“. Иван Ђаја је постао је редовни члан Српске краљевске академије 6. марта 1932, а годину дана касније постао је секретар. На приступној беседи говорио је „О неким одликама борбе против хладноће“. Постао је и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу. Његов рад у обе академије довешће до оснивања Оцеанографског института у Сплиту, приморске експериманталне станице, намењене пре свих тадашњим студентима.


ТЕМА БРОЈА

На Сорбони, Ђаја седи други с десна.

Поводом стогодишњег јубилеја плочу поставља Биолошки факултет, Београд 2010.

Ђају ћемо памтити и као човека који је својим радом допринео првобитним научним сазнањима из више области. Сматра се једним од утемељивача криобиологије. У периоду између два светска рата објављује са сарадницима пионирске радове из области термичке адаптације хомеотерма. Запажени у свету, чак и у Америци, а два пута награђени од стране париске Академије наука, ови радови најавили су златно раздобље физиолошке науке на овим просторима... Друга фаза његовог научног рада била је посвећена истраживањима из области биоенергетике. Проучавајући метаболизам и утицај температуре и асфиксије на живе организме коначно ће доћи до његовог интереса за феномен хипотермије, као и могућности његове практичне примене.

Мање је познато упорно настојање академика Ђаје за одгонетањем комплексног функцијског сплета у природи уопште. Током тридесетих година прошлог века, Ђаја је изнео своје филозофске погледе у неколико књига, а круну његовог филозофског рада представља монографија „Човек и инвентивни живот“ (фр. L'Homme et la vie inventive) коју је написао у својим зрелим годинама (1955). У овој књизи, Ђаја износи тезе о, између осталог, појму корисности у биологији. У то време већ се одомаћио термин „београдска физиолошка школа“. Имена Стефана Ђелинеа, Радослава К. Анђуса, Војислава М. Петровића и др. само су најистакнутија међу изданцима ове школе... Године 1934. академик Иван Ђаја изабран је за ректора Универзитета у Београду, у тешко време

студентских демонстрација и незадовољства... Током једне године ректоровања, остао је упамћен као човек коме су, поред науке, интереси студената били на првом месту. Током немачке окупације, по сопственој жељи је пензионисан. После II светског рата Ђаја је реактивиран и поново се нашао на месту управника Физиолошког завода, настављајући да се бави хипотермијом. Његова инвентивност поново је препозната широм света, након што је, уз велику маштовитост осмилио комплетан модел и апаратуру за експеримент довођења малих сисара у стање хипотермије методом конфиновања (сасвим једностано, помоћу патента тегле за зимницу), што је данас познато као „Ђајина метода“. Спречавајући хемијску терморегулацију барометарском депресијом, уз ниску околну СИМБИОЗА / 22


ТЕМА БРОЈА

Ђајина апаратура за мерење потрошње кисеоника

темпертуру, произвео је код пацова при телесној темпераури испод 15°C стање обамрлости слично хибернацији. Када би се животиња постепено загревала, она би се пробудила потпуно опорављена. Утврдио је да хипотермија делује спасоносно у многим патолошким стањима, што се и до данас примењује у медицини, нарочито хирургији. Нажалост, после II светског рата, у својој земљи гурнут је у страну. Из разлога политичке неподобности, двоструке националности, или чега већ, било му је, осим за мање путописе и непотписане текстове у „Политици“, практично онемогућено да објављује, а његов рад на Универзитету био је опструисан. У његовом досијеу о раду и развоју код југословенских тајних служби стоји да је био неподобан режиму (подтип – реакционар), јер „води порекло из високо буржоаске породице, није био довољно ангажован за време окупације, није довољно поштовао совјетску науку и достигнућа, те је форсирао западна“ итд, а да је једини разлог његовог неуклањања са Универзитета био то што је као наставник био „добар и популаран“. Овај својеврстан пример слика је једног сивог времена, које је оставило и до данас ожиљке у дубини заборава, 23 / СИМБИОЗА

лењости и неспремности друштва да са тим временом раскрсти. Тек у последње време, у широј јавности покренути су пројекти који имају за циљ да се приче о неправедно заборављеним великанима оживе... Специфичан човек, господин у правом смислу те речи, академик Иван Ђаја је и тада науку стављао пре свега другога и достојанствено је подносио све што му је приређивано. Године 1952. постао је дописни члан Националне медицинске академије у Паризу, а 1955. Француска академија наука га је примила у своје чланство (на пријему који је организован том приликом није био пристуан ниједан представник тадашње југословенске дипломатије). Академик Иван Ђаја чинио је Београд свога времена посебним местом. Пријатељевао је са многим другим великанима, а посебно се истиче његово дружење са познатим математичарем и астрономом, Милутином Миланковићем – коме је допринео на шаљив начин при писању књиге "Небеска механика". Кад су му својевремено понудили Фулбрајтову стипендију, он је то одбио. Важио је за врсног флаутисту. У познијим годинама, имао је обичај искључити слушни апарат, када га нешто није занимало. Његову ведрину ништа није могло сло-

Ђајин дијаграм терморегулације

мити, радећи све до последњег дана свог живота. Академик Ђаја умро је 1. октобра 1957. у Београду, спремајући се да одржи предавање на научном скупу посвећеном медицини и војној фармацији, где је у сопствену част требало да буде председавајући конгреса посвећеног хипотермији. Колико су Ђајини научни радови били допринос светској науци сведочи и његов пријем у Француску академију наука, и то на упражњено место након смрти Александра Флеминга, проналазача пеницилина, у одељење за медицину и хирургију. Својим давинчијевским мотом „Nulla dies sine experimento“ („Ниједан дан без експеримента“) показао је како значајна научна достигнућа нису само привилегија великих и богатих, те да се уз мало креативности могу остварити и у слабијим материјалним условима. Велика имена потекла су из „његове“ физиолошке школе из Београда, као резултат плодоносног и светски признатог рада у науци, али и у самоме друштву. Свиме тиме је академик Иван Ђаја испунио своју мисију због које је и остао у Србији, уместо да се афирмише у свету...


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

ГРДОБА У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ Весна Ђоковић

„С

вашта цвета у Божијој башти“ можда би рекли неки у сусрету са оваквим сопственицима животињског царства или са, како их називају у Удружењу за заштиту ружних животиња, оном децом Мајке Природе пред којом је нешто већи изазов у виду естетских критеријума. У мрачним, најдубљим дубинама океанског дна (до 1200m) живи риба „грудва“, ако буквално преведемо њено англосаксонско име (blobfish), припадница фамилије Psicholutidae. Пуно име - Psychrolutes marcidusa. Откривена је у водама близу Аустралије и Тасманије и није чест призор зато што се ретко може затећи у плићим водама. Има је и у водама Новог Зеланда. Она као да је “с Марса пала“ када је упоредимо са осталим рибама, а опет као да на некога подсећа. Онако, у карикатуралним контурама... Први пут је описана 1978. године. Ова риба не поседује мишиће и сва је од желатинасте масе тако да буквално плута на великим дубинама морског дна без знатног утрошка енергије. Због све веће помаме за подводним риболовом прети јој изумирање. Има ту још подводног света застрашујуће, грдне појавности. Живи фосил Chlamydoselachus anguineus најређа је врста морског пса, са телом јегуље и чељустима морског пса. 2004. први пут је уочена у свом природном окружењу. И копном шетају неке животиње које ћемо сврстати у ружније представнике биодиверзитета. Рецимо мајмун носоња или дугоноси

мајмун са Борнеа – Nasalis larvatus има статус угрожене врсте. Тај меснати нос се исправи када мужјак испушта снажан, резонантан глас. Вероватно има функцију звучника који појачава звук којим један мајмун остале упозорава на опасност. Женка има тиши глас и мањи нос. Постоје тумачења да звук из носа привлачи женку истовремено застрашујући удварачевог опонента. Голе кртице, Heterocephalus glaber, живе на истоку Африке копајући дугачке ходнике у тлу. Слабовиди су, имају изражене зубе и тело им је без длака. Мале очи, не превише функционалне и бездлако тело су прилагођености животу у мраку. Живе најдуже међу глодарима, око тридесет година. Не нарочито симпатични представници разноврсности живота, по мишљењу неких биолога, и свесно и несвесно нису предмет наше пажње, чак и када су угроженог опстанка. А панда је тако мек и плишан. Можда звучи као виц, али није. У Британији биолог Сајмон Ват формирао је Удружење за очување ружних животиња и бави се овом тематиком. Он истиче да је сурова реалност таква да и у овој области људске делатности неке врсте трпе дискриминацију због свог изгледа што је више него некоректно. Можда само још један пример људског лицемерја. Blobfish је одскора и званична маскота овог удружења. „Наш традиционални приступ заштити је егоистичан. Чувамо само оне животиње са којима се повезујемо јер су лепе, као што су то панде. Уколико су претње од изумирања лоше као што се чини,

онда је фокусирање на само лепе животиње потпуно погрешно. Немам ништа против панди, али оне већ имају своју подршку. И другим животињама је потребна помоћ“, изјавио је Сајмон за BBC.

Psychrolutes marcidusa - риба „грудва“

Heterocephalus glaber - гола кртица

Chlamydoselachus anguineus СИМБИОЗА / 24


БИОЛОГИЈА

БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМА Бојан Петровић Тања Пајић

ПОСМАТРАЛИ НАСТАНАК ПРОТЕИНА IN VIVO

А

мерички научници са Columbia University, у сарадњи са колегама с Baylor College of Medicine, развили су нову технику за визуализацију високе резолуције која омогућава да се боље схвати један од основних процеса у живим системима - биосинтеза протеина. Резултати су објављени у јулском издању Proceedings of the National Academy of Sciences. Нова техника користи деутеријум као обележивач аминокиселина (инкорпорира се на место једног од атома водоника) које се додају у медијум на коме расту посматране ћелије. Приликом нормалног процеса синтезе нових протеина у тим ћелијама, омогућено је да се дискриминишу шта су тачно новосинтетисани протеини: хемијска веза деутеријума и угљеника има потпуно специфичан рамански спектар (вибрациону енергију) који је могуће снимати помоћу скенингласерског микроскопа. Што је најважније, могуће је испитивати и визуализовати процес у живим ћелијама, а као резултат се добијају "мапе активности" машинерије за синтезу протеина. Протеом се одликује високом динамичношћу и стриктно је регулисана како синтеза, тако и разградња ћелијских протеина, при чему је регулација временски и просторно специфична. До сада коришћене технике за визуализацију захтевале су да узорак буду мртве ћелије, тј. ткиво. Ово остварење отвориће многа врата за даља истраживања фундаменталних процеса у разним областима биологије. 25 / СИМБИОЗА

МУШКАРЦИ КРИВИ ЗА МЕНОПАУЗУ

Е

волуцијски генетичари са канадског Универзитета McMaster у Хамилтону тврде да је тенденција мушкараца да бирају млађе жене довела до тога да је фертилитет старијим женама постао сувишан. Њихове тврдње објављене су у часопису PloS Computational Biology. Њихови резултати сугеришу да је мањак репродукције довео до менопаузе. Компјутерским моделовањем закључили су да је „преференцијално парење“ био еволуцијски одговор за настанак менопаузе јер су мушкарци свих доби одабирали млађе жене за своје репродуктивне партнерке. То значи да није било никакве сврхе да старије жене остану плодне. У развијеним земљама просечно животно доба уласка у менопаузу је у 52. години, а животни век је тридесет година дужи. Професор Рама Синг, еволуцијски генетичар који је водио истраживање каже да би продужење животног века и све касније рађање поново могло довести до тога да се измени време менопаузе, тј. да би се ген за улазак у менопаузу могао касније активирати.

ПОСТАВКА "ТЕЛЕКИНЕЗЕ"

А

мерички научници са Универзитета у Вашингтону, из Сијетла, верују да су конструисали први неинвазивни brain-to-brain интефејс. У необјављеном експерименту један од истраживача успео је да одашиљући своје мождане таласе контролише покрете руке свог колеге. Користећи електроенцефалографске снимке мождане активности у реалном времену док је играо видео-игру, а с друге стране методу транскранијалне магнетне стимулације на леви моторни комплекс свог колеге, Рајеш Рао послао је мождани сигнал користећи интернет (компјутерски софтвер успут декодира и кодира регистровану моторну активност) до Андрее Стока који се налазио на супротном крају универзитетског кампуса, што је узроковало да се Стоков кажипрст помера када Рао клинкне тастер на компјутерском мишу. "Интернет је послужио да се умрежи више рачунара, а данас постаје алатка за повезивање умова. Наш циљ је да остваримо директан трансфер знања од мозга до мозга", сензационалистички су изјавили вашингтонски истраживачи. Снимак њиховог експеримента објављен је на Youtube-у.


БИОЛОГИЈА

УСПЕШНО УЗГАЈAН „СКОРО КАО ПРАВИ” МОЗАК

И

зузетна сложеност људског мозга чини његово проучавање веома привлачним, а ипак невероватно тешким. Зато не изненађује огромно узбуђење које је изазвала вест да је лабораторија др Кноблихa, са Института за молекуларну биологију Аустријске академије наука из Беча успела да култивише структуре сличне мозгу, назване церебрални органоиди, од људских матичних плурипотентних ћелија. Истраживачи приписују свој успех примени новог протокола у узгајању ћелијских култура који подразумева следеће: примену тзв. scaffold гела и развој ткива у ротирајућем, а не стационарном биореактору. Иако величине од свега 4 mm, церебрални органоиди су организовани слично људском мозгу; истраживачи су показали аналоге предњег мозга, међумозга, као и више других специјализованих можданих структура које укључују церебрални кортекс, хороидни плексус и мрежњачу. Упечатљиво је и то да су неурони присутни у узгајаној можданој кори недвосмислено показали електричну активност. Да би показали своју корисност у проучавању развоја мозга, Кноблих и његов тим култивисали су церебралне органоиде од пацијента са микроцефалијом, поремећајем кога карактерише знатно смањена величина мозга. Ови органоиди рекапитулирају болест много прецизније него модел миша. Овај кључни напредак у култури можданог ткива има велики потенцијал за будућа проучавања развоја мозга и његових поремећаја.

AC/DC?!?!

П

опут људских карактерних особина, које се разликују чак у међу блиским рођацима (упркос генетској сличности), тако и две сродничке врсте "електричних" риба из Амазона испољавају потнуно различите особине електричних сигнала које одашиљу. Налази о овим новим врстама објављени су у open access часопису ZooKeys, од стране сарадника са америчких универзитета Cornell University и Унверзитета у Масачусетсу, те бразилског Националног истраживачког института Амазоније. Две врсте из рода Brachyhypopomus, налик су чувеној јужноамеричкој "електричној јегуљи" која може ослободити електричне пулсеве напона од неколико стотина волти. Међутим, њихова електрична активност је слабија (неколико стотина миливолти) и настаје као резултат рада електричног органа који се налази тик уз репни регион (на овај орган наставља се филаментозни реп). Служи за оријентацију у простору. Задивљујућа је међутим, и разлика у карактеристикама електричних сигнала између самих нових врста: да она не постоји, скоро је извесно да би оне биле описане као једна врста... Врста под називом Brachyhypopomus bennetti има незнатно већи електрични орган, незнатно краћи реп, и ослобађа монофазне електричне импулсе; друга врста Brachyhypopomus walteri одликује се типичним двофазним електричним импулсима.

БИЉКЕ У СВЕМИРУ ПОМОГЛЕ НАУКУ НА ЗЕМЉИ

Р

ад у међународној свемирској станици неизмерно доприноси примењеној науци у сваком смислу. Недавно је изучаван раст и развој ћелија у свемиру, наравно у поменутом нискоорбитирајућем вештачком сателиту, и том приликом је, у нужди, сасвим случајно развијена нова метода припреме биљног ткива за електронску микроскопију. Приликом рутинских испитивања на јединкама арабидопсиса које живе у условима микрогравитације, уочен је морфолошки феномен на кореновима. Како би се детаљније испитало о чему се ради, било је потребно фиксирати узорке ткива и послати их назад на Земљу, како би се урадиле студије на ултраструктурном нивоу. Међутим, познате технике фиксације захтевају различите фиксативе у односу на то да ли ћемо посматрати морфологију или радити генетичке анализе. Као плод сарадње НАСА-е и Универзитета на Флориди развијен је јединствен протокол за фиксацију ткива који се користи у свемирским мисијама који омогућује да се материјал искористи даље у више различитих сврха, а тиме је такође максимизовано искоришћење ресурса који су веома ограничени на свим смемирским мисијама.

СИМБИОЗА / 26


БИОЛОГИЈА

“КРАЉЕВСКА БОЛЕСТ” Душан Радојевић

Историја може да промени крв. И крв може да промени ток историје.

Н

ајмлађи син краљице Викторије, војвода Леополд, 27. марта 1884. године пада низ степенице једриличарског клуба на југу Француске. Претрпео је ништа више до неколико удараца који су оставили модрице на тридесет једногодишњем Леополду. Међутим, Леополд је имао хемофилију, па су повреде изазвале велико унутрашње крварење које га је коштало живота - 24 часа након повреде на степеницама. Појава хемофилије код једног од синова узнемирује краљицу која негира да болест потиче са њене стране породице. Војвода Леополд је био други потомак краљице Викторије који је умро од хемофилије, али он није био последњи. 27 / СИМБИОЗА

Х хромозом

Х

емофилија је болест из групе коагулопатија која се наслеђује Х везано рецесивно и карактерише се неспособношћу да се правилно формира крвни угрушак. Погађа мушкарце много чешће него жене из разлога који су постали јасни открићем генетичке природе болести. Коагулација крви захтева правилно функционисање сета гена који се налазе већином на Х хромозому. Ако постоји генски дефект - рана смрт је врло вероватна. Жене наслеђују два Х хромозома, један од мајке а други од оца, док мушкарци наслеђују само један мајчински, а уместо другог Х

хромозома од оца наслеђују Y хромозом који носи гене који карактеришу мушки пол. Жене наслеђују две копије гена за коагулацију крви, по један од сваког родитеља. Ако је један неисправан, други ће сасвим коректно обављати своју функцију - а жена ће бити носилац оштећеног рецесивног гена, што ће се открити ако је неко од њене деце хемофиличар. Ако се то деси код мушког пола нема “резервне” копије. Постоје три врсте хемофилије. Две (А и Б тип) се карактеришу уобичајеним начином трансмисије, док је трећа (Ц тип) аутозомално-рецесивни поремећај, иако рецесивност није комплетна (хетерозиготне јединке такође имају испољене те-


БИОЛОГИЈА шкоће са заустављањем крварења, али у доста блажој форми) и карактерише је одсуство фактора XI (који се налази на 4. хромозому). Хемофилију А карактерише поремећај нивоа фактора VIII (FVIII) у крви - протеина чији недостатак изазива проблем згрушавања крви. Код особа са хемофилијом Б постоји проблем у стварању фактора IX (FIX), протеина који је важан приликом коагулације крви и чији недостатак изазива успорење коагулације. Ређи је поремећај од типа А. Хемофилија Ц је још ређе обољење од типова А и Б, а погађа подједнако оба пола и карактеристично је за популацију Ашкеназа. Узрок је недостатак у фактору XI, а симптоми су блажи и разликују се обавезно по томе што је у односу на А и Б тип одсутно крварење у зглобовима. Хемофилија се одређује као тешка када је активност захваћеног фактора згрушавања (FVIII или FIX) мања од 1% нормалне вредности. Тешка хемофилија често је повезана са спонтаним крварењем (крварење које није узроковано траумом или повредом). Хемофилија је блага када је активност одговарајућег фактора згрушавања већа од 5%, али мања од нормалне вредности. Означава се као умерена када активност фактора згрушавања износи 1% до 5% вредности нормале. Приближно 50% особа с хемофилијом пати од тешког облика боле-

сти који може захтевати лечење крварења и до неколико пута током једног месеца. Тешка хемофилија најчешће се клинички манифестује у првим годинама живота када дете почиње самостално да се креће. Крварења се често јављају у зглобовима (посебно у тежином оптерећеним зглобовима као што су колена и скочни зглобови). Хемофилија спречава протеине познате као фибрини да формирањем краста преко посекотина или формирањем угрушака зауставе унутрашње крварење.

Хемофилија Б на дворовима

У

случају краљице Викторије оба родитеља су имала исправне гене који учествују у згрушавању крви. Ни њен отац, ни њен муж нису били хемофиличари. Али због грешке приликом репликације њен један Х хромозом је носио нефункционалан ген. Овакве спонтане мутације нису честе, али дешавају се код једне особе у 50000. Викторија је пренела нефункционалан ген на троје од осморо деце - сина Леополда и кћерке Беатрис и Алис. Њена преостала три сина - Едвард, Алфред и Артур нису имала хемофилију. Луиз није имала потомке па њен статус није познат, Викторија (прво дете) и Хелена (пето дете) нису имале хемофиличне потомке па стога вероватно нису биле носиоци. Леополд, Беатрис и Алис су

имали укупно 12 наследника. Леополдови синови нису имали хемофилију јер су исправан Х хромозом наследили од мајке. Међутим његова ћерка је носилац. Најмлађа ћерка Беатрис је имала две ћерке од којих је Еугенија била носилац, и три сина од којих су двојица били хемофиличари (Леополд је искрварио током операције колена). Носилац хемофилије - кћерка Еугенија - се удаје за шпанског краља Алфонса XIII са којим има шесторо деце од којих је један отац садашњег шпанског краља Хуана Карлоса. Принцеза Алиса преноси хемофилију на немачку и руску царску породицу (принц Алексеј Романов, син цара Николаја II, праунук краљице Викторије). Њен син Фредерик, играјући се у мајчиној соби пада кроз прозор собе на терасу испод - када умире од унутрашњег крварења. Фредерик је први потомак краљице Викторије који је умро због нефункционалног гена за коагулацију крви. Током раног двадесетог века принчеви Шпаније, Пруске, Русије и Велике Британије су боловали од ''краљевске болести''.

Шта је са племићима данас?

В

икторијин ген није стигао даље од четврте генерације. Ниједан од Викторијиних чукунунука у Британији и Шпанији га није наследио. Ниједан од њених чукун унука у Русији није имао потомке пошто су убијени за време бољшевичке револуције. С обзиром да нема живих потомака карактеризација хемофилије и идентификација узрочника мутације је била немогућа. 1991. године је откривена гробница чланова породице Николаја II Романова. Друга гробница је откривена 2007. године што је омогућило научницима да попуне празнину у историји медицине. На основу ДНК анализа костију чланова династије Романов, научници су утврдили да је реч о хемофилији Б. здрав мушкарац (има функционалну копију гена) здрава жена (има две функционалне копије гена) хемофиличан мушкарац хетерозиготни женски носилац (има једну функционалну и једну нефункционалну копију гена)

СИМБИОЗА / 28


БИОЛОГИЈА

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (1) Марко Стојановић

Велика претња или велика превара?

Т

емпература непрекидно расте. Коцентрација угљен-диоксида у атмосфери је све већа. Ледени покривачи се нагло топе. Ниво светског океана је у порасту. Последице су поражавајуће, а процене крајње алармантне. Пред човечанством је период ужасних катастрофа које ће проузроковати управо наше негативно деловање на природу. Али, да ли је све тако како нам непрекидно говоре? Јесмо ли на добром путу да откријемо шта ће уништити нашу цивилизацију, а можда и саму људску врсту, или ће нас тај пут одвести до разоткривања можда највеће преваре у историји? Глобално загревање – термин за који је у последњој деценији чула, сигурно велика већина светског становништва. Вероватно и добар део птица на гранама око кућа у којима су телевизори „свете реликвије“. А како и не би, када је та синтагма толико прожела наше животе да су нам се мозгови, олењени због све мање потрбе за активирањем, толико навикли на њу, да је готово нико и не преиспитује. Ипак, све већи број научника скреће пажњу јавности да се такозвано глобално загревање не одвија баш по оним проценама које су годинама давали поборници ове теорије. 29 / СИМБИОЗА

Те процене су, благо речено катастрофалне. Од тога да ће се ниво мора толико подићи да ће већина приобалних градова и малих коралних острва бити потопљена, до тврдње да ће клима подивљати и учинити живот на земљи готово неподношњивим. Чак су и ВВС-јеви стручњаци 2007. предвидели да ће се северна ледена капа отопити до лета 2013. Е па, добродошли у 2013., годину у којој се поменута ледена површина повећала за око милион и по квадратних километара, односно за око 60 % у односу на прошло лето. Треба ли напоменути да се и температура кретала сасвим око линије просека, што је свако могао приметити. Па шта онда није у реду? Центри за истраживање климатских промена наводе да је дошло до „паузе“ глобалног загревања, што је у складу са нашим радним навикама, јер, наравно, право на „одмор“ имају сви. Како је онда таква недовољно научно утемељена теорија, да не користим друге изразе, постала догма коју нико не сме да доведе у питање? А разлога да се доведе у питање још како има. Можда највећи и најконтраверзнији међу њима, донео је извештај УН-а о климатским променама у коме је наведена једна крива која показује

кретање температуре у последњих хиљаду година, а која је због свог облика добила назив „штап за хокеј“. Ако се и занемари то што та крива показује да се налазимо у најтоплијем периоду у протеклом миленијуму, што по многима није тачно, један детаљ запао је у очи великог броја научника, али и лаика који су за промене температуре чули из разних историјских казивања. Наиме, на поменутом дијаграму нису наведене готово никакве веће осцилације температуре, осим наводног енормног повећања у коме се сада налазимо. Његови творци су потпуно заборавили да је крајем Средњег и током целог Новог века, постојао хладан период познат као „Мало ледено доба“, који је оставио великог трага у историји, култури и уметности Европе, али и целе северне хемисфере. То је навукло плашт сумње да тај дијаграм није у потпуности објективан нити заснован на доказаним чињеницама, као ни гомила других исказа и закључака. Али пре свега, треба размотрити да ли би угљен-диоксид заиста могао бити кривац за потенцијално повећање температуре на Земљи. Наравно да би могао, али у много већој коцентрацији и много мањој мери него што се


БИОЛОГИЈА

наводи у објашњењима о узроку глобалног загревања. Разлог томе је што угљен-диоксид уопште није најодговорнији за ефекат стаклене баште. Он утиче са свега неколико процената. Водена пара је заправо највећи кривац за постојање ефекта. Управо су облаци оно што највише смањује израчивање земљине топлоте. Али, када се погледа крива промене температуре и нивоа СО2 током последњих 12 000 година, јасно се може видети да повећања температуре прате повећања угљен-диоксида, а не обрнуто. Претпоставља се да је разлог томе што се гасови, па и СО2, теже растварају у топлијој води, па га у топлијим периодима океани слабије апсорбују, што води ка повећању његовог нивоа. Ипак, сателитска посматрања започета 1979. јасно показују да се ледени покривач северног пола смањивао, што је неспорно. Међутим, то смањивање је престало и према мишљењу једног броја стручњака, није било последица топлије климе, већ је било изазвано појавом која је позната као „пацифичка декадна осцилација“ (ПДО). То је у ствари, кружна морска струја која мења смер на око 30 година и све до 2008. чинила је да топла вода из Пацифика кроз Берингов мореуз дотиче у Северни ледени океан, топећи ледени покривач.

Међутим, ПДО је променио свој циклус и према мишљењу Фреда Голдберга, шведског научника који проучава овај циклус и Арктик уопште, не само да топљење леда престаје, што показују и сателитски снимци, већ се повећава и његова дебљина о чему сведоче капетани ледоломаца који у последње време имају све више потешкоћа да стигну до северног пола. Такође је све прихваћеније становиште да је пред нама нешто хладнији период, што је потпуно супротно предвиђањима стручњака који заговарају теорију о глобалном загревању. На крају, свакоме ко се позабави овом тематиком, сигурно се јавља једно питање – зашто? Због чега би лобисти ове теорије били толико истрајни у убеђивању света да нам се планета загрева нашом кривицом и да ће промене климе изазвати толике катастрофе и разарања? Одговор на ово питање је необично једноставан. Заправо, лако га је наслутити слушајући говоре Била Гејтса, Ал Гора и осталих протагониста не само глобалног загревања, већ и смањивања светског становништва и његовог прилагођавања болесним принципима такозваног „новог светског поретка“. Они сматрају да је неопходно увести порез на угљен-диоксид на нивоу

целог света, јер, како кажу, сви смо подједнако криви због свог лошег поступања према природи. То „подједнако“ и није сасвим тачно, јер не треба заборавити да управо земља из које су поменути лобисти није чак ни ратификовала Кјото протокол, а да не говоримо о томе да не ради готово ништа на смањењу своје емисије штетних гасова по којој је у самом светском врху. Поставља се и питање ко ће новцем од тог пореза располагати и у које ће сврхе бити трошен. Када се на послетку „све коцкице сложе“, добијамо озбиљан разлог да посумњамо у целу причу о наводном глобалном загревању, али и у добре намере оних који су у тој идеји видели прилику за остварење неких својих „виших циљева“. Било како било, и та догма ће се пре или касније несумњиво разбити о ледени брег којих ће, по свему судећи, бити све више.

Наставак текста у децембарском броју часописа Симбиоза СИМБИОЗА / 30


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

RIBEIROIA Тамара Бањевић

(a) redia, (b) cercaria, (c) metacercaria, (d) адулт

П

роглашена за најекстремнијег „трансформатора“ међу микрои макроорганизмима, Ribeiroia је ред паразита који заслужује мало више пажње. Ред је у оквиру класе Trematoda, филум Platyhelminthes, и на основу постојећих морфолошких описа и прелиминарних молекуларних података, тренутно су познате три врсте и једна подвста: R. Ondatrae – Северна Америка, R. marini Кариби, R. m. guadeloupensis острво Гвадалупе, Кариби и R. congolensis - Африка (Johnson et al. 2004). Насељавају претежно Северну Америку. Оно што карактерише ову групу паразита јесте индиректно развиће, које захтева више прелазних домаћина, и у току којег долази до веома необичних трансформација како самог паразита, тако и једног од домаћина. Примарни прелазни домаћин је слатководни пуж, затим рибе или водоземци (најчешће жабе) као секундарни прелазни домаћин, и птице или неке врсте сисара (нпр. дабар) као дефинитивни домаћин. Иако ретко патогена за коначног домаћина, инфекције Ribeiroi-ом могу довести до озбиљних малформација, па чак и до смрти пужева и водоземаца. У неким случајевима, ове малформације могу имати кључну улогу у даљем преносу паразита са једног на другог домаћина – у случајевима када инфицирани амфибијски домаћин постаје упадљивији и више изложен нападу предатора (следећег, дефинитивног домаћина). Новија истраживања се концентришу на откривање важности дејства различитих биотичких и абиотичких фактора на ширење и интензитет инфекције. 31 / СИМБИОЗА

Животни циклус

Ж

ивотни циклус овог паразита до сада је најбоље проучен код врсте Ribeiroia ondatrae. Адулти живе унутар предатора – птице или сисара (дефинитивни домаћини), где се сексуално репродукују уколико су ту присутне и друге адултне јединке. Зрели адулти отпуштају јаја у домаћинов цревни тракт, те на тај начин она доспевају у спољашњу средину ношена фецесом домаћина, а за даљи развој им је неопходна вода. Обично је потребно две до три недеље за развиће јаја, али то време у многоме зависи и од температуре воде. Јаја се излежу у miracidia-у, слободноживећи трепљасти пара-

зитски стадијум, који инфицира првог прелазног домаћина – „овнорогог“ пужа из фамилије Planorbidae (нпр. Planorbis rubrum). Након уласка у тело, мирацидија се настањује у репродуктивном ткиву пужа и временом долази до формирања redia-e, спорокрећуће црволике паразитске форме. Редије се бесполно умножавају, хране се репродуктивним ткивом пужа, што доводи до његове стерилности. Инфекција достиже „зрели“ стадијум за око шест недеља, када редије унутар пужа почињу да отпуштају други слободнокретајући стадијум - cercariae. Церкарије инфицирају водоземце или рибе, где формирају цисте у зачецима удова (код Amphibia) или дуж бочне линије и крљушти главе


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

ни и који живе искључиво у води, што их чини идеално подложним нападу Ribeiroia-е и инфекцији. Због овако великог броја екстремитета, кретање жабе је знатно онемогућено, а уједно представља и лакше уочљиви плен за птице, које су дефинитивни домаћини.

Географска дистрибуција главе, тела и шкрга (код риба). Церкарије даљим развићем прелазе у metacercariae, дормантни паразитски стадијум који поседује танку мембрану. Метацеркарије подсећају на церкарије, изузев што не поседују реп и немају способност репродукције. Коначни домаћини (птице или сисари) постају инфицирани када исхраном унесу водоземце или рибе које садрже инцистиране метацеркарије. Животни циклус се завршава када метацеркарије исклијају из својих цисти и прикаче се за интестинални тракт дефинитивног домаћина, где ће се развити у адулте. То се обично дешава у proventriculus-у птица и у стомаку сисара.

В

рста Ribeiroia ondatrae је широко распрострањена у САД, укључујући рекордних 22 врсте у 37 држава (Johnson and McKenzie 2008). Највише случајева малформација повезаних са Ribeiroia инфекцијама, забележено је у Калифорнији, Монтани, Минесоти, Вашингтону, Пенсилванији, Висконсину и Њу Џерзију. Мање их је забележено у Канади и Централној Америци. Постоје и тезе које заговарају идеју да је бројност инфицираних Amphibia у корелацији са миграцијама птица (Johnson et al. 2010), али оне још нису темељно тестиране. Генерално, насељавају влажна подручја, пре свега баре и језера, умереног климата.

Фактори који утичу на инфекцију Малформације

П

од малформацијама се подразумевају сва одступања од нормалног облика у грађи целог тела, делова тела или органа, до којих долази из различитих разлога. Код водоземаца инфицираних Ribeiroiaом, без изузетка, долази до малформација које се испољавају у виду стварања прекомерног броја нефункционалних екстремитета. Као што је већ споменуто раније, церкарије ових паразита се, након уласка преко коже у тело водоземца (најчешће жабе), инцистирају у регионима зачетака удова, где формирају кластере. Најчешће улазе у тела младих пуноглаваца, којима екстремитети још увек нису развије-

Н

утријенти - Обогаћење животне средине азотом и фосфором је најраширенији облик антропогеног дејства на околину, које може утицати на паразитске инфекције (Johnson and Carpenter 2008). Обогаћење наведеним „нутријентима“ доводи до еутрофикације вода, што на индиректан и директан начин погодује и ширењу Ribeiroia-е. Процес који лежи у основи оваквог ширења Ribeiroia-е јесте тај што првенствено долази до повећања броја примарних прелазних домаћина – пужева (Johnson et al. 2007). Пестициди - се још увек сматрају потенцијалним факторимакоји доводе до амфибијских малформација (Johnson et al. 2010). Међутим, најновија истраживања фокусирала су се на повезаност пе-

стицида са паразитским инфекцијама (Kiesecker 2002; Rohr et al. 2008). У неким експериментима пестициди су имали такво дејство да доводе до редукције имуног одговора домаћина, услед чега он постаје подложнији паразитској инфекцији; а у неким другим случајевима може постојати и веза између повећане концентрације нутријената и пестицида, који, тако што симултано делују, доводе до пораста инфекција преко повећаног излагања и смањеног имуног одговора домаћина. Биодиверзитет – Диверзитет врсте која је домаћин и структура заједнице узимају се за битне факторе који утичу на динамичност инфекције, у хипотези названој „dilution effect“ (Johnson et al. 2008). За Ribeiroia ondatrae, разлике у осетљивости домаћинских врста имају великог утицаја на обрасце ширења инфекције у мулти-species заједницама (Johnson et al. 2008, Johnson and Hartson 2009). Из наведеног, закључак је да уколико је диверзитет врста на неком одређеном станишту висок, онда ће и стопа инфекција бити виша, као последица релативно лаког прилагођавања Ribeiroia-е на паразитирање на различитим домаћинима. Мада није „нови“ паразит, сматра се да је можда дошло до повећања у опсегу, распрострањености, или интензитету Ribeiroia у последњих неколико година. Ипак, док се много зна о овој интригантној групи паразита, много тога је још увек неоткривено. Посебна пажња у будућим истраживањима усмерена је на следеће области: оцењивање филогенетске позиције рода, откривање молекуларних механизама паразитски-индукованих малформација код водоземаца, изоловање главног покретача преноса паразита у природним условима и проучавање последица малформација на паразите и популације домаћина. Испитивању ових питања ће од великог значаја бити мултидисциплинарни приступ, који ефикасно интегрише паразитологију, развојну биологију, имунологију, херпетологију и акватичну екологију. СИМБИОЗА / 32


ЗДРАВ ЖИВОТ

БИТИ ЕФИКАСАН Бојан Петровић

С

ви данас говоре о ужурбаном, презаузетом свету у коме живимо. Бројне савремене појаве негативно утичу на здравље, међу осталим и тако што изазивају стрес. Многи се жале да нису довољно продуктивни и да стога неправедно морају да константно раде под притиском, како би се испоштовали рокови и сл. Но, мало је људи било шта учинило како би уистину постали продуктивнији! На 10 часова рада повећање продуктивности од 20% донело би минимално читава два сата више слободног времена. А огромна већина оних који се жале на превелику изложеност стресу на послу, у школи итд. изјављују да би били пресрећни и чак заправо повећано мотивисани да испуњавају многобројне обавезе уколико би у дан од 24 часа могао да стане још само један или два сата током којих би могли да раде оно што заиста желе...

Old school: ако хоћеш – моћи ћеш Снага воље је вероватно најбољи ослонац када мотивишете себе да неки посао завршите на адекватан начин у оквиру задатог рока. Уколико сте један од таквих читалаца – можда није лоше да престанете даље да читате... Особе са израженом снагом воље и способношћу за њено каналисање највероватније немају проблема да се на прави начин организују и нису од оних који све завршавају у последњи час. Али, по мом дубококом уверењу, то је мањина у овом поднебљу. Оно што зову „балкански менталитет“ – дубоко укорењене навике лежерности и крилатица „лако ћемо“ – доприноси томе да већина становништва (опет истичем, локалног становништва) скоро све своје обавезе завршава „у минут до 12“. 33 / СИМБИОЗА

Корак по корак до циља

У

колико нисте у стању да себе натерате на већи труд, себи можете повећати шансе да успете, ако следите ове савете, један по један: Најважније је почети Вероватно свима већ познато – али ваља подсетити... Почеци су обично и најтежи, али управо је отпочињање посла вероватно најкрупнији корак ка завршетку истог! И на томе имамо захвалити сопственој психи. Наиме, пре самог (реалног) почетка неког рада, у нашим мозговима спонтано се генеришу a priori перцепције појединачних задатака који су део истог тог подухвата, често сами себи представљамо као застрашујуће неке аспекте рада за које ће се (док их будемо заправо извршавали) испоставити да и нису толико страшни. Обично су они аспекти од којих се највише прибојавамо да ће нам задати потешкоће најдоминантије заступљени у нашим мислима пре него што се упустимо у извршавање било каквих задатака везаних за тај конкретан посао; међутим, слика о томе ће се постепено мењати од самог тренутка када почнемо радити... Тај се феномен описује као Zeigarnik ефекат. Људи су склони да више памте недовршене догађаје или активности на којима су стали до пола. Када нека активност није завршена, онда се у људима ствара напетост, која узрокује да им те активности боље остану у сећању а тек довршетак активности доводи до релаксације. Па тако и било који посао – ако је започет, сама та чињеница повећава шансу да ће бити и завршен (на време). Зато је можда и најважније бити увек категоричан у следећем: отпочети са радом без обзира на све! Размишљање о томе шта ради-

мо и онако ће нам бити далеко, далеко корисније док то нешто будемо радили... Управљање сопственим временом Код послова као што су наука или уметност (не)довршеност је далеко више у спрези са квалитативним него са квантитативним аспектима вашег рада. Начин је, дакле, важнији од обима рада. Ова тврдња се да применити и на учење на академским студијама! Додуше, ту постоје изузеци, али огромна већина биолошких дисциплина се изучава на такав начин да је при учењу ипак важније како сте нешто савладали него колико сте времена потрошили на то... Ту је и изузетак код особа које уче „кампањски“, или пак, прорачунато у односу на неку одређену, жељену оцену – они ће на своје учење увек морати да потроше идентичне периоде времена, јер у таквим случајевима циљ није (заиста) научити нешто. Ако се бавите креативним послом (или у случају студената – ако истински учите, а не само меморишете чињенице), много више зависи од тога како радите, него колико радите. Искуства показују да најпродуктивнији појединци (истакнути музичари, водећа имена светске науке и сл) често заправо раде чак и драстично мање од просечне особе која се бави њиховом облашћу. Међутим, уместо да своју енергију троше скоро преко целога дана, они су усавршили систем по коме је рад подељен у „пакете“, тј. релативно кратке периоде изузетно интензиног рада, између којих су уметнуте паузе резервисане за ситна задовољства, рефлексије – размишљање и проматрање ситуације, излазак на чист ваздух, или једноставно одмор – седење/лежање. На пример, блокови у трајању 90-120 минута максимално посвећеног рада између којих се умећу паузе по 20-30 минута учиниће да много рационалније распоредите своју енергију, а монотонија неког посла самог по себи вас неће „убити у појам“. Ако сте у стању да ово изведете, остало је још


ЗДРАВ ЖИВОТ

само да своје обавезе правилно испланирате како бисте далеко побољшали своју ефикасност, али ту се прича не завршава... Дисциплина Чак и онда када је лако пронаћи мотивацију и ако у теорији знамо који је најоптималнији начин за извођење неких радних задатака, те ако нешто унапред испланирамо на основу свега тога – тешко је остати дисциплинован и испоштовати оно што је планирано... У томе нам може помоћи стриктно зацртавање рокова. Направите сопствени радни календар (било да ћете велики бели папир издељен на квадратна поља за сваки дан качити на зид сваког последњег викенда у месецу и почети да га попуњавате за наредни месец, или да имате паметан телефон на који ћете инсталирати неку од многобројних апликација за управљање временом и прављење распореда са све подсетницима – потпуно је свеједно, али је битно да буде довољно упечатљиво и да вам се мота пред очима). За сваки започети посао зацртајте рокове, означите их и добро истакните у свом календару - и то би требало значајно повећати шансу да тај посао буде стварно завршен на време. Поред тога, није на одмет сваког дана имати поред себе папирић на коме су уписани периоди времена, тј. сатнице „од до“ којима је покривено читаво радно време, а поред сваког периода ви ћете у току дана да бележите све оно што сте тада радили... На тај начин пратите сопствени рад на неком послу, а и уочавате (не)постојање напретка у организавности и ефикасности, тј. омогућено вам да је да након завршетка радног дана објективно процените сопствени рад, насупрот субјективној процени о томе како сте и колико радили. Пред тога, ово ће вам довољно скренути пажњу са других ствари које вам могу потпуно скренути сву пажњу са самог посла (Facebook, Youtube, игрице на мобилном телефону или нешто четврто).

Шта даље Нешто што бисте исто треабли имати у виду барем у почетку и док се не уходате, је да не покушавате да више ствари одрадите одједном. На тај начин радите више ствари по јединици времена, међутим укупна продуктивност је мања, јер ниједној нисте истински посвећени и често ће вам требати више времена да све послове довршите како ваља, без стресног финиширања у последњи час. Уколико сте истински у стању да радите по систему multi-tasking, то ћете већ и сами укапирати у међувремену, када до неке фазе савладате оптималан систем рада на одређеном послу... До тада, боља алтернатива је да на крају радног дана, или пред спавање направите „акциони план“, тј. списак задатака које бисте желели да одрадите сутрадан. То (бацити поглед на списак задатака за данас) ће вам већ бити први корак за наредни дан, подсетиће вас шта све треба још завршити када се будете спремали да следећи пут прионете на посао, а спречиће вас да се без потребе упустите у multi-tasking. Додатно, ако су неки задаци различитог приоритета – омогућиће вам да то сагледате у односу на свеукупну ситуацију са обимом посла и расположивим временом, па ћете тако своје обавезе планирати стратешки (где ће вам стратегија бити да избегнете довршавање послова у поседњи тренутак). Још би требало казати нешто о капиталним подухватима. Обимни или неки изузетно значајни послови носе са собом повећану количину одговорности, притисак због посла самог по себи и још већу опасност од стварања менталних баријера које ће спутавати плодоносан рад. Зато увек када се спремате на неки такав подухват – редефинишите тај посао и поделите га на више појединачних, а једноставнијих

подпослова или подобавеза (јер сложени пројекти и јесу такви баш зато што се скоро увек састоје од више различитих задатака, који су сами по себи неповезани – али деле исти циљ и зато су део једног истог плана). Тако ће крупан залогај постати сасвим реалан, јер је подељен на више мањих. На тај начин ће бити лакше започети посао, али и организовати рад, стратешки планирати обавезе и све остало... За опсежније читање (и отворену расправу) на ову тему, посетите блог који је у многоме коришћен за овај текст. Срећно!

СИМБИОЗА / 34


МОЗАИК/НАУКА И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ЋЕЛИЈСКЕ ИСПОВЕСТИ ИЗ КУКУРУЗА Петар Ђурић

О

Барбарин микроскоп

Барбара и Алфред Херши - добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 1969.

35 / СИМБИОЗА

но што је винуло Барбару МекКлинток у сам врх групе најеминентнијих светских цитогенетичара, поред кукуруза, јесте била огромна жеља да се бави дисциплином која није била широко прихваћена од стране шире заједнице биолога. Када је почела да похађа једини курс који се тицао ове области, било је то само 21 годину након што је свет постао свестан Менделових открића. Била је то 1921. година и изузетна виспреност ове жене довела је до телефонског позива у коме је била позвана од стране професора на виши курс ове области. Причали су да је или геније или лудак. Потом су причали да не може ни да уради математичке процене како ваља. Избацила их је из канцеларије и изјавила да се осећа као да је сама на путу и да јој апсолутно нико не верује. Управо зато што и јесте била сама, она је данас једина женска особа која има недељену Нобелову награду у области физиологије или медицине. И далеко је била од лудила. Била је баш тамо где је требало да буде. Барбара је показала велики број фундаменталних генетичких идеја. Добила је посед на којем је могла да узгаја кукуруз и бавила се променама које се дешавају приликом мејозе и митозе. Развила је начин за мапирање хромозома, по-

казала рекомбинацију хромозома, а потом објаснила и улогу теломере и центромере. Касније, открила је покретне генетичке елементе. Иако се данашњи писци који се баве биографијом Барбаре МекКлинток сукобљавају око тога да ли је била дискриминисана на основу пола, несумњиво је да је Барбара имала такође кључну улогу у ономе што се данас назива Women Empowerment. Она је имала сву слободу света да спроводи своја истраживања, али је то било далеко од ситуације са којом су се сретале жене у науци у то време. Играла је улогу модела за младе жене у науци често разговарајући са њима и тиме помагала да превазиђу потешкоће времена. Управо зато, од Америчке Асоцијације жена на универзитетима је добила награду 1947. Али далеко од тога да су то биле једине награде: она је добитница различитих престижних награда за генетику и медицину, а и члан је различитих научних заједница. Пуно година је провела тако што је преносила своја знања широм света. Иако у сваком тренутку није било најсветлије, Барбара је једна од оних особа која види оно светло док је свима мрак. А онда засветли целу васиону, па сви остали постанемо слепи од количине њеног сјаја.


ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ/МОЗАИК

ONLINE КУРСЕВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА Невена Петровић

О

дувек сте желели да проговорите италијански, француски, шпански, немачки... Обавезе на факултету, недостатак времена и/или новца као најчешћи ограничавајући фактори у животу једног просечног студента, су стали на пут испуњењу ових жеља. И онда сте одустали... Међутим, захваљујући сајтовима који нуде потпуно бесплатне и одлично конципиране курсеве страних језика, можете постепено градити знање и уживати у учењу истих. Потребно вам је солидно знање енглеског језика, мало времена и воље.

Duolingo

Мemrise

Сајт: http://www.duolingo.com/

Сајт: http://www.memrise.com

С

импатична совица вас води кроз курсеве шпанског, енглеског, француског, немачког, португалског или италијанског језика. Након регистрације и попуњавања налога, можете да започнете авантуру. Бирате језик и ниво, и прелазите лекцију по лекцију. У оквиру појединачних лекција се учи, али и вежба у исто време. Све што радите: читање, писање, превођење или препознавање речи, се оцењује и совица вас обавештава да ли су ваши одговори тачни или нетачни и колико сте успешни у учењу. Након завршетка одређених лекција и прикупљања потребних поена, бивате награђени преласком на виши ниво учења.

О

вај сајт има нешто другачији концепт. Прво, постоји могућност коришћења "српске верзије сајта" и од језика је могуће учити енглески и турски језик. Уколико имате основно знање енглеског језика, онда вам је избор курсева много већи, па тако бирате између великог броја страних језика разврстаних у више категорија. Можда је нешто "хаотичнији" што се тиче увођења нових речи, јер нема неког конкретног редоследа лекција (као што је пример са претходно описаним сајтом). Оно што га чини посебним јесте коришћење картица које ви сами везујете за одређену реч или израз, а које вам се стално појављују док тај исти појам не савладате. Погрешни одговори у тестовима се памте и изнова задају све док се не савлада дати појам. Поред курсева страних језика, можете учити и о култури и историји различитих региона, завирити у различите области наука или сазнати нешто више о специфичним темама. Уколико поседујете шире знање о некој тематици, можете и сами бити креатор курса, чиме додатно обогаћујете овај сајт.

СИМБИОЗА / 36


МОЗАИК/КУЛТУРА

37 / СИМБИОЗА


МОЗАИК/КУЛТУРА

СЕНКА СУМЊЕ (Shadow of a Doubt, 1943) Весна Ђоковић 108 min, Universal, r.: Alfred Hitchcock, sc.: Tornton Wilder, Alma Reville (Хичкокова супруга), Sally Benson, према причи Gordona McDonella, df.: Joseph Valentine, музика: Dmitri Tiomkin, делом према мотивима из Веселе удовице, ul.: Joseph Cotten (Charlie Oakley), Theresa Wright (Charlie Newton), MacDonald Carey (Jack Graham), Patricia Collinge (Emma Newton), Henry Travers (Joseph Newton), Hume Cronyn (Herbie Hawkins).

Ш

та Хичкоковом филму даје јединственост? Изузетна драж се крије у његовим кадровима и у причи која је ретко уобичајена, таква да је мало ко остао равнодушан гледајући филмове као што су Прозор у двориште (Rear window, 1954), Вртоглавица (Vertigo, 1958.), Психо (Psycho, 1960.), Птице (The Birds, 1963.). Данас када је и трећа димензија ушла у визуелни аспект филма, можда ово питање има додатак на значењу. Шта овај вештац-аутор енглеског порекла, а као дечак одгајен у строгом католичком духу, дочарава што је тако мистично и дубоко прирођено људима? Још један Хичкоков класик са подугачке листе од 50 и нешто снимљених филмова је Сенка сумње, интересантан стари филм снимљен давне 1943. Остварење показује упечатљиву редитељеву способност да усиса наш поглед у свој свет. Тата за психолошки трилер и mekgafin методу називан је “мастером напетости” због талента да кроз драматичну структуру дозира језу која нараста и провоцира све већу неизвесност те гледаоца дубље увлачи у напето ишчекивање. Уколико још увек нисте погледали Shadow of a Doubt, топло га препоручујем, посебно што се и сам Хичкок, додуше у свом контроверзном стилу, изјашњавао да му је од свих филмова које је снимио управо овај омиљени. Филмски могул David O.

Selznick с краја тридесетих година прошлог века „увози“ талентованог Хичкока из Енглеске у холивудску фабрику снова где ће он временом заузимати све удобнију позицију, дефинисати своје услове (постати и сам свој продуцент) и тако стварати филмове у које је он као уметник све дубље утиснут, буквално нас гледајући из њих. То нам и он сам натукне сваки пут кад се на пар секунди појави у кадру, поступак назван камео-наступ или камео-улога. Ову традицију (41) започео је још 1926. филмом The Lodger који га је учинио признатим. Сер Алфред је међу првима у Холивуду успео да се одупре захтевима продуцената и трендова, наметнушви себе као алфа и омегу свог филма. Сенка сумње иако старински филм изузетан је у сваком аспекту и одличан је пример како се гледа Хичкоков класик на нивоу финијем од оног очигледног, фронталног. Хичкок своју причу прича на барем два испреплетана начина док се мистични квалитет сам од себе разоткрива уколико локус пажње померите са нивоа наративног садржаја (нешто налик гледању Матрикса). Управо то дубље ткање хичкоковског филма ствара осећај који нас готово мимо воље уводи у редитељев свет. Није незанимљиво уочавати везе између његове личне ексцентричности, приватне колекције фобија, упитног односа према музи - главној глумици која је по правилу суптилне и тајновите еротичности (спомињу се малтретмани разних облика) са оним што било који његов филм од почетка па до краја учини од нас и наше пажње која у њима као да је заробљена. Гледање Хичкоковог филма увек је вишеструко повезивање делова у функцији осећаја у који нас он уводи градећи свет унутар света. Увертиру филма Shadow of a Doubt чине гламурозни парови који плешу валцер, сцена која делује неповезано са читавим филмом у коме нема много гламура и

која ће се надаље провлачити. Филм започиње кратком деоницом која нас недоречено уводи у свет ујка Чарлија. Тај свет за сад носи тек наговештај некакве страве и девијације и насликан је са позадином бескућништва у великом граду. Адреса број 13, чувени Хичкоков број. Убрзо Чарли одлази у калифорнијску варош Санта Роза где се придружује “типичној америчкој породици” своје сестре (сестра, њен супруг и њихово троје деце) носећи са собом тензију присмотре које су за сад само гледаоци свесни. Тежиште пажње се равномерно расподељује на њега и његову сестричину имењакињу. Чарли напросто обожава свог ујака по коме је и добила име. То обожавање донекле одражава однос њене мајке према свом најмлађем брату, мезимчету. Али Чарли је другачија од своје мајке која носи ауру просека и зато ће њено посматрање ујака проћи кроз трансформацију, еволуирати и сазрети. Од самог старта њихов однос носи и телепатско појачање. Она, интуитивна и са отпором према осредњости, као да може да га „чита“ другачије од свих осталих. Чак их први пут понаособ у филму затичемо у истом положају и истом контексту меланхоличног расположења како леже на кревету замишљени над собом. Касније у њену собу и кревет доселиће се ујак са неочекиваним злослустним непознаницама своје мрачне личности. Не знамо још увек шта је, али нешто јесте и не слути на добро. Овде постепено долази до изражаја једна од честих Хичкокових преокупација, а то је истраживање односа у породици унутар прилично сумњиве и необичне приче. Уз све то и прожетост уврнутим смислом за хумор ш то ј е та к ође Хичк ок ов заштитни знак.

СИМБИОЗА / 38


МОЗАИК/КУЛТУРА

Како се наративно клупко буде одмотавало тако ће Чарли и Чарли све више као нека врста супротних полова тежити једно другом, као под дејством атрактивних сила (сумњива доза еротске тензије; филм Stoker опонаша овај образац), све до тачке када ће неминовно наступити репулсивне силе. Њу тишти монотонија и учмалост варошице, дух малог града и за њу ујка Чарли доноси харизму светског човека, шарм, интелигенцију и расположење који опчињавају. На симпатичан начин ситна деца из породице нису „пала“ на њега. У филму се супротстављају две слике света, различито исказане кроз њих двоје. Слика света представљена калифорнијском провинцијом Санта Роза у коју долази ујак, као да улази у Дизнијев цртани филм и наговештавана реалност изван малог града. Санта Роза је мали универзум као изолован од светксог бола, у њему су варошани доброхотни као са рекламе и без малограђанског рефлекса благонаклони једни према другима. Стубови државе су ту светиње; ти стубови су сјајни, бели и истинити. 39 / СИМБИОЗА

Назори такви да се држави излази у сусрет, а њени прохтеви не доводе у питање јер држава као амрел штити своје грађане. Чак је и председник у дечијој молитви пред сан, а банка човеков пријатељ. Да ли је свет овако стерилно насликан могућ и остварив? Да ли је овај свет стваран? То питање је подтема у теми, али и смисаона водиља која тражи своје разрешење кроз основну линију трилера. Ујка Чарли доноси тај напад на свакодневни ток паланачког, бајковитог и помало досадног живота. Трагична заблуда девојачке младости о њему тиче се много веће заблуде перцепције стварности. Сазревање ће бити горко и нужно донети дозу губитка невиности због саме природе сукоба које живот доноси. Свака подложност идеализацији у животу показаће се као самоубилачки маневар. Свет није безазлено место. Свакодневни обични свет није безазлен. Као близаначки пар, Чарли и Чарли сударају светове, невиност и кварност, непознавање наивне младости и сазрелост, фантазију и реалност борбе за голи живот. Парови супротности приказани су сим-

болично на очигледан и мање очигледан начин. Два имењака, два детектива, два осумњичена, играчки парови, два дугмета и два броша у облику птице, два часовника, две сцене са возом, итд. Потпуна ерадикација његовог моралног бића, ако га је уопште и постојало, с друге стране захтева еманципацију њеног, од негирања до иницијативе. Ту је и један веома занимљив друшкан као посебна нота у композицији филма, са којим отац фамилије води бескрајан, безазлен дијалог морбидне садржине (!) да би отупео оштрицу свакодневног стреса. Као клипани они дробе само ту једну тему са мешавином симпатичности, а то је како би што ефикасније могли један другога лишити живота, што је парадоксалан антипод њихове свакодневице. Да ли се кроз такво „вентилирање“ наговештава базична природа људског бића? Ако се пажљиво обрати пажња на детаље, а гледање Хичкоковог филма је увек и својеврсни тест перцепције, наслутиће се другачије лице ове вароши у лику конобарице ноћног локала који сам по себи оличава некакав омеђени неморал и у лику


МОЗАИК/КУЛТУРА

раздрагане удовице која весело констатује да је слободно трошкарење новаца без потребе за одобрењем супруга (покој му души) веома угодан и освежен стил живота. И управо у лику те веселе удовице имамо везу између супротстављених концепција два света. Један је онај из којег долази ујак Чарли, који са собом носи закон џунгле и његову морбидну релацију према веселим удовицама и други је свет наивне провинције у којој такође постоји таква удовица која ће се, нудећи себе као објекат, наизглед безазлено нашалити на рачун својих достојанствених дана у црнини. За столом на ту тему повешће се занимљив дијалог. Када ујка Чарли гледа у камеру он гледа у нас и говори изван оквира своје улоге. Ми смо ти који добијамо шифроване одговоре на питања која вребају у подтексту главног заплета. Због свега што ће некада обожавани ујак, а сада генератор кошмара довеси са собом у њен свет, у првом реду поглед вребача и инвазивне намере, њен свет пуца као зрела тиква и она ће морати своја схватања из корена да реви-

дира, да кроз пробуђену храброст испољи карактерну снагу и нову доследност. Честита једноставност не може да се носи са скандалозном истином. „ You live in a dream. You're a sleepwalker, blind. How do you know what the world is like? “ Кроз читав филм наизглед штрчећи провлачи се мотив играчких парова, (на сродан начин употребљен код још једног аутора високе аутентичности, David Lyncha у филму Mulholland Drive) и мелодија валцера Веселе удовице која “скаче” са ума на ум. Ове метафоре нипошто нису случајне и ако се „задубимо“ (тренутак кад ујак нећаки ставља прстен и касније када га она скида) видимо да не ремете конзистенцију тока приче, већ да везују различите нивое филма. На крају свих перипетија сестричина Чарли и њен драги воде дијалог који би требао да сугерише на компромисно решење за main stream публику: Charlie: You know, he said that people like us had no idea what the world was really like.

Graham: Well, it's not quite as bad аs that, but sometimes it needs a lot of watching. It seems to go crazy every now and then, like your Uncle Charlie. Да ли вас је овај main stream одговор задовољио или сте на хоризонту целине прочатили другачије смернице за разрешење правог питања филма. Смелије поруке су по правилу дубље закопане или пригодно скрајнуте унутар холивудског филма. На који начин решити фузију два погледа на свет каква су представљена овим филмом? Да ли око нас постоје људи оперисани од савести и ако да како живети у таквом свету? Постављање овог питања нарочито постаје разумљиво ако се узме у обзир да је филм настао у години када Други светски рат дивља. Једном приликом Хичкок је изјавио да љубав и добар поредак нису одбрана од зла. П.С. Да ли сте га у неком од кадрова уочили како се буцмасто и лежерно шепури?

СИМБИОЗА / 40


МОЗАИК

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Бојан Петровић

Горње језеро са површином преко 25.000 km2 највеће је међу Великим језерима у Северној Америци, а у њему има 1,21×1013 кубика воде, што би било довољно да прекрије комплетну Северну и Јужну Америку воденим слојем висине око 30 cm! У до сада познатом делу свемира постоји више звезда него што се процењује да постоји зрна песка на свим плажама на свету. Ипак, број синапси само у церебралном кортексу човечијег мозга око 125 трилиона - број је 1.500 пута већи него што постоји звезда у нашој галаксији.

У сваком тренутку постоји више бактеријских ћелија које живе на или у вама него ваших сопствених соматских ћелија. Вилински коњиц има ноге, али никада их не користи за ходање по подлози, већ само како би се успешније приземљио приликом слетања. Најпродаванији производ свих времена је Рубикова коцка. Она има невероватних 43.252.003. 274.489.856.000 могућих комбинација поља. Клеопатра (70-30. год. п.н.е) је живела у времену које је ближе човековом слетању на Месец (1969) него изградњи пирамида у Гизи (око 2584. п.н.е)!

Мужјаци игуане, коале и комодо змаја имају два пениса, док женке кенгура имају три вагине. Информациони капацитет генома једног сперматозоида преведен у величину коришћену у данашњем рачунарству износи 37,5 MB (мегабајти). То чини просечну ејакулацију еквивалентну преносу података у обиму од 1.500 TB (терабајти)!

Сваки пут када промешате карте, добијате распоред који вероватно никада раније није постојао, јер шпил карата има 52! = 80.658.175.170.943.878.571.660.636. 856.403.766.975.289.505.440.883.27 7.824.000.000.000.000 могућих комбинација.

Просечна особа препешачи за живота троструку раздаљину у односу на обим Земље по екватору. Већину запремине атома 99,99% - чини празан простор. На сваких десет година ниједан једини атом који изграђује човеков организам није исти онај који је био ту пре десет година...

Пре него што су измишљене гумице за брисање, хлеб је коришћен како би се обрисали нежељени трагови оловке на папиру. 41 / СИМБИОЗА


МОЗАИК

РЕДАКЦИЈА ПРЕПОРУЧУЈЕ

можете информисати и пратити најаве предстојећег “џеза у Београду” на facebook страници.

"Ракова обратница" Хенри Милер "... Јесен је моје друге године у Паризу. Послали су ме овамо због неког разлога, којег још увек нисам у стању да докучим. Немам новаца, немам прихода, немам наде. Ја сам најсретнији човек на свету. Пре годину дана, пре шест месеци, мислио сам да сам уметник. Више то не мислим, сад јесам... "

Александра Вукојичић Тања Пајић

Arctic Monkeys – AM (2013)

И

П

ариз у свом најтамнијем руху. Од мрачних уличица, преко прљавих хотелских соба, жена сумњивог морала, просјака на улицама, углађене господе у ресторанима, па све до дивних недељних шетњи његовим булеварима. Писац увек празног стомака, бачен у легло безвезњака, принуђен да због оброка или нешто мало пара заборави на достојанство и зграби сваку шансу да дочека нови дан, који је једнако очајан као претходни. Без икаквог углађивања и улепшавања, простим језиком и не тако академским изразима и запажањима, описује дане проведене у Француској. На први поглед се чини да је дело само хрпа вулгарности, често без неког претераног смисла. Након што дубље зађете у суштину његових мисли, откривате и његову мекшу страну: љубав према једној дивној жени, срамоту и понижење које осећа у дволичном друштву тадашњег Париза и брижност према појединим отпадницима тог истог друштва. Запитаћете се колике су ваше моћи и које су ваше границе издржљивости? Колики терет заправо можете понети на својим леђима? Пратићете филозофију његових мисли и мало по мало, присвајати неке од њих.

Невена Петровић

Џез у Београду

А

ко уживате у звуку саксофона, трубе или тромбона, који се преплиће са клавиром, гитаром и контрабасом, диригованим енергичним бубњевима, не пропустите 29. Београдски џез фестивал.

Уредник програма у београдском Дому омладине Драган Амброзић најавио је на недавној конференцији за штампу да ће 29. Београдаски џез фестивал бити одржан од 24. до 28. октобра и да ће трајати дан дуже уз задржавање приступачних цена пошто је “његова функција да приближи џез најширој публици”. Љубитељи џез звука нестрпљиво ишчекују програм овогодишњег фестивала. За сада се мо-

ако је прошло доста времена од кад смо чули R U Mine, прву песму са новог албума, нисмо се могли отргнути утиску да ћемо знати баш како ће нови албум Arctic Monkeys-а изгледати. Ипак, они су нас изненадили на толико начина: толико да се ово сматра њиховим најбољим албумом и правим малим ремек-делом њихове каријере. Алекс је на врху своје игре када је у питању вокални део, а песме звуче као после поноћна сензуална магија. Чак – све песме могу да се организују у једну целину и албум уопште није распарчан. Албум није враћање њиховим indie коренима или залазак у што тврђи звук – има призвук лагане, емоцијама набијене бомбе која је снажно енергична у свом замаху, склопљено са текстовима који одузимају дах – AM је посластица чак и за оне којима музика Arctic Monkeys-а није блиска. Били смо купљени са Do I Wanna Know и снажним “I dreamt about you nearly every night this week, how many secrets can you keep?” после које је уследила посластица за лагано ђускање Why’d You Only Call Me When You’re High? Када се зађе дубље у албум, проналазимо I Wanna Be Yours са текстом снажнијим него икад (I wanna be your vacuum cleaner/Breathing in your dust/I wanna be your Ford Cortina/I will never rust ). Arabella, Knee Socks и још многе друге чине ову ствар још вреднијом. Овај албум је дефинитивно вредан преслушавања.

Петар Ђурић СИМБИОЗА / 42


МОЗАИК/КАЛЕНДАР

КАЛЕНДАР

18.9. - 29.9.2013. ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА са конкурса Плаво-зелени свет биће отворена до 29.9. на самом уласку у Кнез Михаилову улицу.

26.9. - 29.9.2013. САЈАМ Београдски сајам ce&ha fair ‘13 Сајам рачунара, потрошачке електронике и кућних апарата

3.10. - 6.10.2013. ФЕСТИВАЛ Дом омладине StandUpFest 2013 - Трећи по реду StandUpFest, београдски међународни фестивал stand up комедије има слоган ,,антиапатија”.

5.10.2013. КОНЦЕРТ Комбанк арена Peter Gabriel - Светска поп легенда, аутор хита “Sledgehammer”.

3.10.2013. КОНЦЕРТ Установа кутуре Старог града ,,Пароброд” Рамбо Амадеус и његов бенд Two Winnetous

4.10.2013. КОНЦЕРТ Lloyd Cole - велика звезда романтичног британског попа 80-их. На неколико локација у Београду биће одржан други по реду Paralel – Београдски фестивал субкултуре који траје од 30.9 до 6.10.2013, у оквиру којег се одржава овај концерт у УК Палилула. 43 / СИМБИОЗА

12.10.2013. РАДИОНИЦА ЗА НАУЧНЕ КОМУНИКАТОРЕ http://www.festivalnauke.rs/


МОЗАИК/КАЛЕНДАР

23.11.2013. КОНЦЕРТ Комбанк арена TONY CETINSKI

20.10. - 29.10.2013. САЈАМ Београдски сајам 58. Међународни београдски сајам књига, почасни „гост“ – Пољска.

13.11. - 15.11.2013.

12.10.2013.

ФЕСТИВАЛ Дом омладине Међународни фестивал зелене културе "GREEN FEST", се организује четврти пут под слоганом "Четири боје зелено".

ФЕСТИВАЛ Казалиште Позориште Гледалишће Театар КПГТ SERBIA WONDERLAND FESTIVAL - аудио визуелни спектакл са оригиналном сценографијом...

22.10.2013. КОНЦЕРТ Дом омладине Аутентична рок икона, песник и певач - Mark Lanegan.

14.12. - 31.12.2013. САЈАМ

12.10.2013. КОНЦЕРТ Комбанк арена Vaya Con Dios - Белгијски састав, предвођен певачицом Dani Klein наступиће у оквиру опроштајне турнеје у Комбанк арени.

Београдски сајам 53. Међународни новогодишњи вашар Сајам новогодишње забавеспортска такмичења за аматере, такмичења у видео игрицама, клизалиште, забавни парк, филмске пројекције, продаја. СИМБИОЗА / 44


Septembar 2013, broj 10  

bioloski fakultet, studentski casopis