ТЕМА БРОЈА
лошког... Прво издање Гласника Ботаничког завода и баште Универзитета у Београду објављено је 1926. год, а уредник је био др Недељко Кошанин. То је један од најстаријих ботаничких научних часописа у југоисточној Европи. Кошанин је већ у то време био свестан тога да је од изузетног значаја промоција ботаничке науке, и великим трудом, на уштрб сопственог породичног живота и сопственог здравља, омогућио је побољшање услова за рад хербара и библиотеке при Институту за ботанику (тада Ботаничком заводу), као и издавање ботаничког часописа, чије је прво издање носило име на француском Bulletin de l’Institute du jardin botaniques de l’ Universite de Belgrade. Од покретања, па све до своје смрти, неуморно је радио на одржавању високог нивоа на коме се часопис налазио, што је помогло отварању наше научне јавности ка европској, али и учинило допступним резултате домаћих аутора широј, вањској јавности, те допринело општој промоцији биолошких наука у то време. Судећи по белешкама самог Кошанина, разменом Гласника са другим научним и библиотечким институцијама, прикупио је преко 90 различитих наслова, већином ботаничких часописа из 25 земаља Европе, Северне Америке и Азије (већином из САД, Русије, Јапана, Немачке), а што је све уредно завршило у библиотеци Завода. На сличан начин прибављено је 100-ак наслова књишке грађе и других публикација за библиотеку (пореклом претежно из Чехословачке, Холандије, Пољске, САД, Француске, Аустрије), док је хербар у то време обогаћен са око
5.000 нових хербарских листова, у замену за које су послати неких 3.000 листова са домаћим биљним врстама (који су завршили у многим престижним институцијама у Европи и Азији). Колико је љубави Кошанин уложио целокупни свој рад, најбоље се види баш из његових белешки, у којима се везано за Гласник, између осталог наводи и следеће: "Издавање часописа не иде баш најбоље, сходно томе да аутори сами раде преводе својих текстова, а то јако успорава и отежава рад. Нема средстава за ангажовање преводиоца, а комплетна коректура ради се, на сву срећу бесплатно (др Љ. Глишић). Ја сам оболео и слабо имам времена и снаге да прегледавам текстове и проверавам превод. Натоварио сам на врат жени и старијој кћерки послове око превођења и коректуре. Само они који су у сличним околностима руководили оваквим једним подухватом могли би спознати колико је жртве потребно принети да би се успешно сачинио овај часопис. Ипак сам, суштински, веома задовољан кад видим да се углед Завода значајно увећао управо захваљујући Гласнику". Мање је познато и да је 1927. Кошанин објавио уџбеник ботанике за наставу у средњим школама, богато илустровану књигу која је доживела реиздања и након његове смрти. Основна школа у Девићима (недалеко од његовог родног места) данас носи име по њему. Многи су страни и домаћи истраживачи, из поштовања према раду Недељка Кошанина, новооткривеним врстама давали имена по њему: Daphne kosaninii, Centaurea kosaninii, Semprevivum kosaninii,
Anthyllis kosaninii, Cerastium kosaninii, Alyssum kosaninii, Thymus kosaninii, Crocus kosaninii. Недељко Кошанин умире 22.3.1934. у санаторијуму у Грацу, далеко од отаџбине, после дуге и тешке болести. Преминувши прерано, остао је ометен у спровођењу даљих намера у свом стручном раду. Ипак, његов незапамћени труд обележио је читаву једну епоху у развоју ботанике у нашој земљи (период од краја Првог светског рата, 1918. па до 1934. и његове смрти такође називају и "Кошаниново доба", као период сукцесиван "Панчићевом добу"). Талентовани наставник, велики научник, академик и утемељивач првог ботаничког гласила у Србији, Кошанин је својим идејама и радом постао узор за све будуће генерације истраживача. Наредне године навршиће се 140 година од рођења и 80 година од смрти Недељка Кошанина, и он ће несумњиво остати уписан као великан у историјату биологије у Србији.
СИМБИОЗА / 18