Page 1


РЕЧ УРЕДНИКА

СИМБИОЗА Број 11, децембар 2013. Часопис студената Биолошког факултета Универзитет у Београду

Душан Радојевић

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Главни и одговорни уредник Душан Радојевић

Уредници

Бојан Петровић Невена Петровић Ана Вулетић

Лектура Лена Илић

Редакција

Марко Стојановић Весна Ђоковић Тања Пајић Сузана Станисављевић Марија Гајић Петар Ђурић Наташа Павловић Александра Вукојичић Милена Спасојевић Катарина Стевановић Тамара Бањевић

Д

Сарадници

Ана Михајловић Милица Новаковић Драгосава Сибиновић Ђурђија Паучковић Бојана Мићић Бранка Пејић Тања Живановић Јелена Спасић Марија Перић Јована Петровић

Адреса

casopis.simbioza@gmail.com ISSN 2334-8739 (Online) = Симбиоза

раги пријатељи, прошло је више од годину дана и (шест издања) издања) нашег часописа од како сам се први пут нашао на овом уредничком месту са којег вам се и сада обраћам. Ово је уједно и последњи пут да читате моју уводну реч. Од следећег броја Симбиозу ће уређивати неко млађи. Сви заједно смо се трудили да што више унапредимо часопис и да га начинимо заступљенијим међу колегама студентима али и ништа мање важним запосленима на Факултету. Посебно бих истакао што се са успехом усталио нови дизајн часописа и чињеницу да смо

имали једно специјално штампано издање у склопу обележавања великог јубилеја 160 година биологије у Србији. Захваљујем др Драгани Миличић и Ани Михајловић на времену које су посветиле текстовима за нови број. Поздрављам колеге из редакције ICT часописа и уредништво часописа Хирон уз наду да ће сарадња која се међу нама изродила даље напредовати. Желео бих да Симбиоза настави да као и до сада испуњава сврху свог постојања и да нас адекватно информише. Од срца вам у име целе редакције свима желим срећне празнике!

Тања Пајић БИО, апсолвент

Сузана Станисављевић МБФ, мастер

Бојан Петровић МБФ, мастер

Милена Спасојевић БИО, V сем.

Петар Ђурић МБФ, III сем.

Наташа Павловић БИО, V сем.

Лена Илић БИО, III сем.

Душан Радојевић БИО, V сем.

Марија Гајић БИО, апсолвент

Катарина Стевановић МБФ, V сем.

1 / СИМБИОЗА

Марко Стојановић ЕКО, VII сем.


садржај

9 ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА 3

Новости Студентског парламента Сајам науке, сазив за 2013/2014.

4

Студентска конференција Лидерство и јачање капацитета студентских представника

5

БИД “Јосиф Панчић”

25

Глобало загревање (2)

27

Новооткривене врсте

Велика претња или велика превара? Представљамо низ нових, изумрлих као и оних врста које и даље постоје

28

Клакер, Шоне и Титаник Велики летњи терен и BOOM

11

Ћаскање са Ивом

13

Интервју са професором

16

Facebook група Twitter профил

фотографија са насловне стране Марија Перић МБФ, III семестар

29

Путопис - Потсдам, Немачка

30

Путопис - Париз (1)

Доц. др Јасмина Крпо-Ћетковић

СПОРТ

Информативни кутак

31

Amgen, WiBioSE

Интернет презентација Профил на issuu.com

Са љиљцима на ти Разбијамо предрасуде о слепим мишевима

Друштво у 2013/2014.

9

Инсулинске пумпе Допринос колега из ICT часописа

Савез студената Биолошког факултета Акције и пројекти

7

24

Рагби клуб Партизан Шест деценија успеха

ТЕМА БРОЈА

МОЗАИК

17

19

33

Она што није добила Нобела

Први део фељтона посвећеног јубилеју 160 година биологије у Србији посвећен је Недељку Кошанину.

34

Српски цитатни индекс

Биолошки факултет у бројевима

35

Интернет у сврси науке

37

Фестивал науке 2013. и Грин фест

Великани науке (2)

БИОЛОГИЈА

Розалинд Френклин

21

Биологија у медијима

39

Неверовали или да

23

Како је откривена глукоза

41

Редакција препоручује

31

4

30 СИМБИОЗА / 2


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

НОВОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Студентски парламент у току 2013/14. године чине: Представници модула Прве године: 1.ЕКО – Невена Ковинић koviniceva@gmail.com 2.МБФ – Валентина Караџић valentina.karadzic@gmail.com 3.БИО – Ана Лојаница analojanica94@gmail.com

Милица Новаковић Председник Студентског парламента Биолошког факултета

Драги студенти, акон успешно одржане традиционалне манифестације Сајам науке на Биолошком факултету, 16. децембра 2013. године, и ове године имате могућност да се пријавите за волонтирање на пројектима у некој од представљених лабораторија. Сваки студент има право да конкурише за волонтирање на највише три пројекта. Уколико студент буде примљен на више од једног пројекта у обавези је да се определи само за један како би што више студената имало могућност волонтирања у току ове године. Неопходно је да се Ваша пријава састоји од CV-ја и мотивационог писма. Молимо Вас да CV и мотивационо писмо инкорпорирате у један документ који ћете послати на sajam.nauke@gmail.com најкасније до 10. јануара 2014. године. Такође, јако је битно да у subjectu email-a назначите на који се пројекат односи Ваша пријава. Након сваког примљеног email-a биће Вам потврђено приспеће истог. Након 10. јануара Студентски парламент Биолошког факултета ће проследити све ваше пријаве одговарајућим лабораторијама, које ће одлучити кога ће примити или ког студента ће позвати на разговор поводом самог волонтирања на одређеном пројекту. Хвала Вам што сте у великом броју присуствовали на овогодишњем Сајму науке и желимо Вам пуно среће на конкурисању за место волонтера на неком од представљених пројеката.

Друге године: 1.ЕКО – нема представника 2.МБФ – Петар Ђурић lovelgint@yahoo.com 3.БИО – Лена Илић sargarepamanijak@gmail.com

Н

3 / СИМБИОЗА

Треће године: 1.ЕКО - Драгослава Сибиновић dragoslava.sibinovic@gmail.com 2.МБФ - Милица Новаковић milicanovakovic14@gmail.com 3.БИО - Стеван Николић stevanresnik92@gmail.com Четврте године: 1.ЕКО - Милица Адамовић keleraba91413@gmail.com 2.МБФ - Игор Ђурић igordjuric@yahoo.com 3.БИО - Дино Мартинић martinic.dino@outlook.com Мастер студија: 1.ЕКО – Зорана Матаруга zmataruga@gmail.com 2.МБФ - Немања Вучић nvucic90@gmail.com 3.БИО - Александар Лалић acalalic.bio@gmail.com

Фото: Драгослава Сибиновић Званичне информације налазе се на сајту факултета или сајту студената. Молимо вас да се уколико имате неки упит, увек прво обратите свом представнику, ако утврдите да се одговор не налази ни на једном од поменутих сајтова. Представник ће тек уколико је то потребно контактирати Председника СПБФ, Студента продекана, Продекана за наставу или ће вас упутити на особу која вам може помоћи.

Представници свих студената: 1.Алек Ханафи-Метвали alekhm91@gmail.com 2.Никола Паскаш nikola.paskas@hotmail.com 3.Ђурђија Паучковић djurdjija.pauckovic@gmail.com 4.Душан Радојевић d.d.radojevic@gmail.com 5.Немања Стаменковић stamenkovicnemanja@live.com 6.Марко Ристић risticmarko30@yahoo.com


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

СТУДЕНТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА НА ЗЛАТИБОРУ ЛИДЕРСТВО И ЈАЧАЊЕ КАПАЦИТЕТА СТУДЕНТСКИХ ПРЕДСТАВНИКА Ђурђија Паучковић

Ч

ланови Студентског парламента и Савеза студената Биолошког факултета су и ове године учествовали на традиционалној регионалној студентској Конференцији на Златибору, од 12. до 16. децембра 2013. године. Конференција окупља студентске лидере и представнике свих приватних и државних универзитета и високих школа у Србији, универзитета и високих школа земаља у региону, као и наставнике и професоре и чланове националних преставничких тела (Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Национални савет за високо образовање).

Овогодишња конференција је посвећена лидерству и јачању капацитета студентских представника. Учесници конференције су прошли кроз различите обуке вештина и знања (писање пројеката и пројектни менаџмент, састављање биографије, разговори за посао, презентовање и јавни наступ). Делегација студената Биолошког факултета је била друга по бројности на конференцији. Највећи број студената нашег факултета је прошао интезивну обуку писања пројеката и пројектни менаџмент, где су кроз писање пројекта на задату тему пролазили кроз реализацију пројектог циклуса. Након много рада, добијени резултати су више

него добри, а наши пројекти су предвиђени за реализацију у 2014. години преко Савеза студената Биолошког факултета. Предавачи који су држали пројектни циклус су пријатно изненађени учинком наших студената и неке колеге су препоручене за сарадњу са различитим невладиним организацијама, у реализацији пројеката тих организација. Сами учесници конференције су јако задовољни квалитетом организованих обука, а сарадња и дружење унутар тима наших студената је служио другим факултетима као пример! Поздрави са снежног Златибора

СИМБИОЗА / 4


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

САВЕЗ СТУДЕНАТА БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА

С

авез студената Биолошког факултета (ССБИФ) је удружење студената Биолошког факултета и представља локални огранак организације Савеза студената Београда (ССБ). Савез студената је добровољно, непрофитно удружење засновано на неодређено време. Савез као тело факултета има својство правног лица, са свим правима, обавезама и одговорностима које произилазе из Устава, Закона, Статута савеза и осталих аката. Сваки члан ССБИФ-а има право да користи савез као правно лице. Организационо је повезан са осталим Савезима на Универзитету у Београду и у оквиру својих програмских активности сарађује са свим удружењима и организацијама које се придржавају Устава и Закона. Члан Савеза се постаје уписом у евиденцију и потписивањем приступнице. Да би неко постао чалн ССБИФ-а мора да буде студент Биолошког факултета (било који степен студија), да самовољно приступа и да жели да учествује у раду Савеза. Приступање чланова у Савез се врши два пута годишње, у октобру и фебруару. У фебруару 2014. године ССБИФ ће први пут организовати продужавање чланства, истовремено са уписом нових. Тренутно, закључно са октобром 2013. године, Савез броји преко 300 чланова. Циљ свих активности ССБИФ-а је да обезбеди одређене користи за своје чланове, како кроз едукативне, пројектне, тако и кроз друштвено - корисне активности. Од почетка године смо имали неколико акција наших чланова, о којима можете да прочитате у овом броју Симбиозе, а до краја године планирамо реализацију неколико пројеката, још акција и едукација за наше чланове. 5 / СИМБИОЗА

Наш Савез је подељен у два функционална тима: хуманитарни и пројектни тим и сваки од њих реализује своје активности. Сваки члан има право да буде биран у органе Савеза (Председник Савеза, Секретар Савеза, Извршни и Надзорни одбор) и да постане активан члан једног од наших тимова. О свим акцијама и пројектима ћете бити обавештени на време. Уколико желите да се укључите у реализацију неких наших активности, можете да се прикључите у било ком тренутку. Ако имате неке идеје за било какве акције и неке нове пројекте, имате неке идеје кроз које едукације бисте волели да прођете, јавите се! Свака идеја и иницијатива су добродошле! Састанци Савеза су отвореног типа и сваки члан има право да им присуствује.

Више о Савезу можете да нађете на нашој недавно отвореној веб страници, у оквиру сајта Савеза студената Београда и страници. Сва питања о фунционисању и начину рада ССБИФ-а можете послати Ђурђији Паучковић на: djurdjija.pauckovic@gmail.com. Уколико желите да се прикључите хуманитарном тиму, контактирајте нашег координатора хуманитарног тима Тању Живановић на: tanja.zivanovic91@gmail.com Уколико желите да се прикључите пројектном тиму, контактирајте нашег координатора пројектног има Владимира Влаховића: vlahovicvlade@gmail.com ВАШ ССБИФ

СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ Ђурђија Паучковић

С

СБИФ заједно са Студентским парламентом Филолошког факултета, у сарадњи са Омладином ЈАЗАСА, је обележио Светски дан борбе против СИДЕ. Обележавање је било организовано 2.12. у холу Филолошког факултета, са циљем да дамо мали али значајан допринос у борби против ове болести. Под слоганом „Хајде да причамо о СИДИ“ чланови Савеза студената Биолошког факултета су делили промотивни материјал (презервативе и брошуре). Постављали смо питања колегама који су застали поред нашег штанда и уколико би тачно одговорили на питање, добијали су кондоме, а ко није знао одговоре, добијао је и кондоме и брошуру! Циљ обележавања овог дана је подизање свести студената о овој болести, начинима преношења, важности тестирања и заштите од ХИВ вируса, као и правима и помоћи особама оболелих од СИДЕ. Од 1995. године 1. децембар се обелешава као Светски дан борбе против СИДЕ. 1985. године је проглашена епидемија СИДЕ у читавом свету и данас се сматра највећом епидемијом икада. Од последица обољевања од СИДЕ је умрло више од 25 милиона људи у периоду од 1981-2007. и према проценама СЗО данас више од 33 милиона људи је позитивно на ХИВ. Само у Београду је до краја 2012. регистровано 2119 инфицираних, од којих је 1108 оболело, а 829 особа умрло са ХИВ-ом или од последица обољевања од СИДЕ. У Београду БЕСПЛАТНО И АНОНИМНО тестирање на ХИВ и хепатитис Б се може урадити сваког радног дана од 8-12 часова у Градском заводу за јавно здравље (Булевар деспота Стефана 54а, четврти спрат, соба 72), као и у Заводу за заштиту здравља студената Београд, у Центру за превенцију СИДЕ и полно преносивих инфекција (Крунска 57, улаз из Браће Недић 18, од 9-17 часова).


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА ГОВОРИТЕ ЛИ СТРАНЕ ЈЕЗИКЕ?

АКЦИЈЕ ДОБОРОВОЉНОГ ЈЕДАН ПАКЕТИЋ, МНОГО ДАВАЊА КРВИ ЉУБАВИ

Јелена Спасић

Ђурђија Паучковић

С

С

туденти Биолошког факултета и чланови Савеза студената Биолошког факултета редовоно подржавају акције доборовљног давања крви као волонтери на пултовима и као даваоци крви. С обзиром да Биолошки факултет нема зграду, наши студенти учествују у акцијама које се одржавају на Хемијском факултету (акције на Природно-математичким факултетима) и Филолошком факултету (акције наших најближих комшија). Мушкарци могу да дају крв на свака три месеца, а жене на свака четири. Давање крви траје 5 минута. Толико вашег времена је довољно да некоме спасите живот. У Србији сваких 100 секунди је потребан давалац крви за децу и одрасле којима за преживљавање неопходна трансфузија. Више информација о давању крви можете да нађете на: http://www.nbti.org.rs ДАЈТЕ КРВ - УЛЕПШАЈТЕ ДАН СЕБИ И ДРУГИМА!

Х

уманитарни тим Савеза студената Биолошког факултета je подржао акцију „Један пакетић, много љубави“, прикупљањем слаткиша, сланиша и играчака за децу социјално-угожених породица на територији Градске општине Стари град и децу на болничком лечењу која неће бити у могућности да проведу Нову годину у кругу породице. Акција „Један пакетић, много љубави“ је традиционална акција Црвеног крста општине Стари град која се реализује непосредно пред новогодишње празнике. Само прикупљање је било одржано у холу Филолошког факултета, 18., 19. и 20. децембра. Овом приликом желимо да се захвалимо нашим студентима на изузетно великој подршци овој акцији. Сакупили смо преко 30 кеса слаткиша и сланиша и три велике кесе играчака и књига за децу, што је довољно за 20ак пакетића! Више о овој акцији можете да пронађете на: http://www.crvenikrststarigrad.org.rs/jedan-paketic

фотогалерија

авез студената Биолошког факултета у сарадњи са Технолошко – металуршким и Филолошким факултетом већ другу годину за редом организује бесплатне почетне курсеве језика за своје чланове. Ове године смо успели да организујемо осам курсева језика и то: енглески, грчки, руски, француски, шпански, италијански, кинески и арапски. На сваком од курсева присутно је око двадесетак студента. Часови се одржавају два пута недељно у просторијама ТМФ-а. Предавачи су студенти Филолошког факултета, при чему на сваком курсу постоје по два предавача и ради се по књигама које су препоручене за почетне курсеве. Досадашња искуства су показала да је заинтересованост студената за бесплатне курсеве језика јако велика, тако да ћемо се потрудити да наставимо сарадњу и у следећим семестрима, организовањем почетних курсева, али надамо се и напреднијих нивоа.

Тања Живановић

НИЈЕДАН ЖИВОТ ИЗГУБЉЕН ЗБОГ СИДЕ - КОРИСТИ КОНДОМ! СИМБИОЗА / 6


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

БИД „ЈОСИФ ПАНЧИЋ“ У ШКОЛСКОЈ 2013/2014. Бојана Мићић, Председник Друштва

А

ктивности у овој години БИД је започео свечано – славећи 35 година постојања! Тим поводом је 8. новембра организована свечаност на којој су се окупили наши пријатељи и сарадници као и много старих и нових БИД-оваца. Окупљеним гостима у име Факултета обратио се проф. др Жељко Томановић, продекан за науку. Након његовог, уживали смо у инспиративном и дирљивом говору др Јелене Блаже-

7 / СИМБИОЗА

нчић, професора Биолошког факултета у пензији. Пуно смеха, понека суза, евоцирање старих успомена, подсећања на разне теренске доживљаје и авантуре, размењивање искустава и саветовања испунили су дивне сате које смо провели заједно. Они који су за то били расположени, наставили су дружење и славље до касно у ноћ. Боље од било које речи, атмосферу и расположење које је владало на прослави дочараће вам фотографије које следе...


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

Већ наредне седмице, 14. новембра, БИД је организовао скуп на коме су свим млађим, заинтересованим колегама детаљно представљене активности и рад сваке појединачне секције. На наше велико задовољство, придружио нам се јако велики број нових чланова, што даје наду да ће БИД бити активан и у годинама које следе. Четвртак од 20h, по традицији је термин за окупљања БИДоваца. На овим састанцима, поред тога што смо уживали у дружењу, имали смо прилику да чујемо и занимљива предавања. Почели смо уз др Снежану Вукојичић и дивну причу о животу и делу Јософа Панчића. Наставили смо уз др Соњу Ђорђевић и Ану Голубовић слушајући о водоземцима и гмизавцима, затим смо од др Тање Берић чули доста занимљивости из области астробиологије и од др Тање Аднађевић о томе како је радити са древном ДНК и шта све она може да нам „каже“ о томе како је живот некада изгледао. До краја семестра очекује нас још једно предавање на које су сви добро дошли и на коме ћете такође чути нешто ново и занимљиво. За нове чланове је 17. новембра организован показни терен на Авали. Уз БИД-овце су били и стручни сарадници – Сања Ђуровић и др Владимир Јовановић. Иако је јесен, видели смо доста тога занимљивог и током сати проведених у авалској шуми, непрекидно су се чули одушевљени узвици и радознала питања типа „Које је ово дрво?“, „Гљива! Која је то гљива?“ „Херпетолози! Ево једног мрмољка овде!“... На кратко заустављен „летећи циркус“, путујућа изложба фотографија „Природа вас посматра“ представљала је БИД на Green festу одржаном од 13. до 15. новембра у Дому омладине Београда.

Заједно са организацијом Супернатурал, БИД-овци су учествовали у акцији сађења сибирских брестова на Ади Хуји 22. новембра. Било је и повремених излазака на терен. Териолози су обишли неколико пећина како би проверили да ли су њихови другари слепи мишеви започели хибернацију. Орнитолози се увелико припремају за зимско пребројавање птица водених станишта (Internacional Waterbird Census, IWC). Неколицина њих прошло је обуку за IWC у Сремским Карловцима 30. новембра и на Сланом Копову 1. децембра, а организован је и терен на Великом ратном острву 15. децембра. БИД је био присутан и на Европском првенству у кросу одржаном 8. децембра на београдском Ушћу. Том приликом су наши чланови разговарали са присутнима о природи и њеној заштити, одговарали на радознала дечија питања, показивали своје природњачке збирке и говорили о организмима којима се баве. Све ове активности су биле само мали увод и „загревање“ за оно што нас очекује после празника и испитних рокова: још много занимљивих предавања, терена, представљања на различитим сајмовима, фестивалима, скуповима и најлепше од свега - летње теренске акције... Детаљне информације о свему овоме пратите на сајту и на Facebook страници. БИД „Јосиф Панчић“ вам свима жели да се за празнике лепо проведете и одморите, а да затим успешно положите све испите који вас чекају! Будите вредни на време, како би вам што више времена током другог семестра и лета остало за дружење са нама! Срећни новогодишњи и божићни празници! СИМБИОЗА / 8


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

КЛАКЕР, ШОНЕ И ТИТАНИК Марија Гајић

У

народу сам позната по томе што волим да фотографишем. Људима је то углавном напорно, не само зато што њих не фотографишем (а то је гре'ота пошто имам „фенси“ апарат) већ и зато што сам у стању да се занесем и изгубим појам о времену и простору... Док фотографишем инсекте, биљке и гљиве. Ове године сам ишла на три летња терена. Фотографисала сам само на трећем, то је ваљда „жртва“ коју сам морала да поднесем зато што сам овог пута ја била вођа, координатор, како год вам лепше звучи (или једноставно она особа која не би требало да успава већ буди друге). Први терен је био на Старој планини, у Темској (10-24. јула) и заправо то није био наш, БИД-овски терен. Камп су организовале Месна заједница Темска, Удружење грађана “Темска“ и “Пирот Е-публика“, Удружење за екологију “ГЕА“ и Туристичка организација Пирота. Наравно, не може камп проћи без биолога. Годинама колеге из НИДСБЕ „Јосиф Панчић“ организују терене у оквиру овог кампа, а последње две године смо се и ми придружили. Тема овогодишњег, шестог по реду, кампа била је одрживост, екологија и рурални развој. Морам признати да је ово било потпуно ново искуство како за подмладак БИД-а тако и за мене. У кампу је било у једном тренутку и 160 учесника из целог света. Наша улога је била да поред уобичајног фаунистичког и флори9 / СИМБИОЗА

стичког истраживања, објашњавамо не-биолозима како ми то истражујемо и зашто је то уопште битно. Представници БИД „Јосиф Панчић“ били су чланови ентомолошке, ботаничке и миколошке секције. Међутим, ове године имали смо и госте, најмлађе полазнике семинара биологије из Петнице. Не желим да дужим: терен је био прелеп. Темска је једно веома занимљиво место, ту се може купити клакер за 16 динара, дружити испред задруге („читаонице“) пре одласка на фамозни сплав. Да, да, Темска има сплав и ту смо скоро сваке вечери уживали уз одличну музику. Наравно не смем изоставити савршен фестивал старопланинских јела који се, на нашу срећу, одржавао у дворишту школе у којој је био камп. Храна се што по укусу што по, нама чудним, називима може упоредити са егзотичном храном Далеког истока. Верујте ми, пробали смо млечницу, киселицу и још много чудних јела и пића чија смо имена заборавили али не и укус. Ах да, ишли смо и на терене... Шалу на страну, природа је прелепа и терени су нам били прлично занимљиви и разноврсни. Упркос томе што нам је речено да је фауна Odonata већ добро истражена, ми смо тврдоглаво одлучили да их и ове године ловимо као медузе. Локалитет Рудиње ћемо дуго памтити, што због тимског лова врсте Anax imperator (Бамби за „геноцид“Јелисавету), занимљиве препирке са новосадским колегама али и због првог налаза Somatochlora

meridionalis за Стару планину. Поред обиласка терена у околини Темске, Невена, Јелисавета и ја смо имале и дводневни излет. Водичи су нам били ботаничар Бранко и географ Владица и прича око одласка и доласка је изгледала као у песми групее Atheist Rap „Wartburg limuzina“. Ишли смо до Арбиња па на Копрен затим до Понора… Други терен се надовезао на први и неки од нас су право, са све лупама и шаторима отишли на Милешевку. Овај терен је био велики летњи терен наших БИДоваца. Двориште је било исто као и ранијих година, школица иста – рустична али функционална, међутим нешто се битно разликовало. Број људи. Било нас је у једном тренутку и преко 70. Упркос томе што смо сви повремено имали „хејтерске“ моменте како мрзимо да чекамо у реду за прање зуба, умивање и слично, морам признати да је атмосфера била одлична и што је најбитније било је доста нових чланова. Посматрали су се супови, као трофеј су се скупљала њихова пера, снимале су се неке занимљиве зверке које нећу овде навести, дођите на састанак БИД-а па ћемо и о томе причати, тражио се мистериозни Шоне.... Неки су први пут кували за огроман број људи, спавали у шаторима (или нису спавалаи уопште), цепали дрва и - уопште ишли на терен. Нешто што би се донело са терена бисмо и појели, као што су нпр. специјалитети од гљива а остатак смо сређивали на нашем зајед-


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ничком “трпезаријском“ столу. Можда звучи гадно да се за истим столом једе и препарују инсекти, пресују биљке, прстенују слепи мишеви али такви су теренци и атмосфера која влада на теренима. Ту чињеницу посматрате као нешто практично: доручкујете и успут гледате како се прстенује слепи миш. Велику помоћ, као и на већини наших терена, у виду подршке али и повременог прозивања пружили су нам Владимир Јовановић, Милан Плећаш, Александра Пенезић, Ивана Будински, Бранко Карапанџа, Лена Кулић, Јована Пантовић... Унапред се извињавам ако сам неког изоставила. Ах да, забележили смо нову врсту слепог миша за Србију (Plecotus macrobullaris) Не брините дошли смо и до трећег терена, о њему нећу пуно писати. Последње три године, одржава се скуп који се зове BOOM (Balkan Odonatоlogical Meeting). Идеја скупа је да се окупе људи са Балкана (а и шире) који се баве вилинским коњицима и заједно иду на терен који траје седам дана. Ишло се у Словенију и Србију а ове године је на ред дошла Хрватска. Лена и ја смо право са Милешевке отишле на BOOM са једва склопљеним кечерима пошто су наши трагично завршили на Милешевци, али то је већ друга прича... Овај терен се драстично разликовао од прошлих: спавало се у креветима, јела се не-паштета, свуда се ишло колима, али верујте

није било трагично, било је предивно. Нисмо ми навикли на такав комфор али смо се уклопили. Поред нас, на BOOM су из Србије кренуле колеге из новосадског БИД-а („Панчића“) , Саша Рајков и Андреа Аранђеловић. Поново смо срели колеге са последњег BOOM-а али смо упознали и неке нове. Било је људи из Немачке, Холандије, Италије, Мађарске и наравно Словеније, Македоније, Босне, Србије и Хрватске. Посебно ми је било занимљиво што смо и ове године покупили разне цаке за посматрање и хватање коњица, али смо слушали и о томе чиме се све људи баве. Пар вечери смо управо и томе посветили. Није било битно да ли смо у школи и уз презентацију пратимо кратко излагање или смо на степеништу испред школе и уз помоћ цртања на папиру исто то радимо. Било је битно чути колико су занимљиве и разноврсне теме везане за проучавање вилинских коњица. Сваки BOOM има неку звезду, врсту коју сви тражимо. Једна од њих ове године је била Lindenia tetraphylla, живуљкица која нас је све одушевила. Мени личи на неку чудну комбинацију богомољке и коњица. BOOM не би био успешан да нисмо поново имали доживљаје, као прошле године када смо се мало дружили са дивљом свињом и њеном дечицом. Ове године смо имали интернационални потоп. Један део терена били смо смештени у школи у граду Петриња. Од-

лучили смо да један дан коњице посматрамо не само са обале реке већ и из чамца, а и да успут уживамо. Поделили смо се у три чамца. Приметили смо да је наш чамац мало пребукиран али нас је капетан ућуткивао и рекао да је све у реду и да се мало уозбиљимо пошто смо се смејали. У чамцу нас је било седморо. Не, нисмо били распоређени како треба пошто је капетан рекао да је све ОК и да се не мрдамо. У једном тренуку, пловили смо реком, све је било супер. У следећем сам видела Нину, Словенку, како помоћу пластичне чаше избацује воду из чамца. Смејали смо се. Констанца, Италијанка, на еглеском виче капетану како мисли да тонемо а он одговара :“ОК, ОК, све је ОК“ (пошто је није разумео очигледно). Другари нас из других чамца посматрају и виде шта ће се догодити. Чамац почиње да тоне, ми да вриштимо. Обале пуне људи сви нас гледају и ми спектакулрано искачемо из чамца и почињемо да пливамо. Та театрална сцена би била у реду да вода баш у том делу реке није толико плитка, другим речима схватили смо да можемо да стојимо. Капетан виче зато што мисли да смо потонули смо тога што смо се смејали и вуче чамац за собом тако лако као да је привезак за кључеве а ми вриштимо од смеха. Када сам покушала да изађем из воде, успела сам да утонем у неко блато, упетљам се у акватичну вегетацију и померим неком детету штап за пецање. Дете је наравно почело да драми а ја сам се и даље смејала... СИМБИОЗА / 10


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА Мислим да нема потребе више да пишем, свратите некад на предавање БИД-а или још боље на терен па ћете чути још занимљивих прича са терена мојих колега а за пар месеци ћете вероватно и ви имати неку догодовштину коју ћете даље препричавати.

Утисци са терена

Јован Илић

У

ченици смо трећег разреда гимназије у Смедереву и од ове године смо полазници у Истраживачкој Станици Петница. Тамо смо сазнали много нових ствари, научили доста тога и заинтересовали смо се за даљи рад на терену. Из тог разлога смо радо прихватили позив у БИД „Јосиф Панчић“ и њихов терен „Милешевка 2013“. Тамо смо били од 25. до 30. јула. Поред ентомолошке секције за коју смо се пријавили, учествовали смо

Митра Степић

К

ада сам се пријавила за Милешевку била сам сигурна да ће то бити вредно искуство иако нисам била упозната с тим како терени изгледају, нисам се преварила у процени. Рад на терену и камперски начин живота није нешто у чему би 11 / СИМБИОЗА

Јово Покрајац и у другим секцијама као што су орнитолошко, териолошка и миколошка што нам је додатно проширило видике и интерестовања. Поред тога, велики утисак је оставило добро дружење и многа пријатељства су склопљена. Научили смо много више о методама рада него у Петници. Једно је сигурно, а то је да је ово било једно незаборавно искуство за које се надамо да ће се поновити. Свакако се радујемо поновном раду на терену и поновном сусрету са новонасталим пријатељима! свако уживао, али сматрам да свако ко воли природу и има авантуристички дух не би требало да пропусти овакву прилику. Покупила сам корисне методе и знања, од којих су нека била научна, а нека чисто практичне природе. Сем у учењу нових ствари, посебно сам уживала у пределима кроз које смо пролазили у потрази за новим врстама. Околина је била прелепа и разноврсна; окруживале су нас планине, шуме, ливаде и потоци, што ме је додатно мотивисало у раду. Ипак је у овом искуству најлепше и највредније било то што сам се упознала и спријатељила са много људи, са којима сам се дружила, сарађивала и који су овај терен учинили незаборавним.

Ходајући кроз ходнике Биолошког факултета могли сте је видети: има необичну косу која има зелене крајеве и савршено уклопљене зелене наочаре. Иако је тек нешто више од годину дана присутна на факултету, Ива Атанасковић је са својим тимом са универзитета Бетенкур Рене Декарт из Париза освојила прву награду на престижном такмичењу из синтетичке биологије у Сједињеним Америчким Државама. О томе шта је инспирише, како јој изгледа дан и какве су јој жеље – имамо част да сазнамо из прве руке.

Симбиоза: Честитамо! Испричај нам о томе шта си радила у Паризу?

Ц

иљ нашег пројекта био је да пронађемо нове начине за лечење и дијагностиковање туберкулозе. Ја сам се конкретно бавила испитивањем начина доставе ’’лека’’ против туберкулозе у инфициране макрофаге. Наиме, изазивач туберкулозе, Myocobacterium tuberculosis, бива фагоцитована од стране макрофага плућа. У њима она блокира фузију фагозома и лизозома и успева да преживи. Наша идеја је била да искоритимо Escherichia coli као достављача ензима TDMH (Trchalose Dimycolate Hydrolase) у инфициране макрофаге. Е. coli поред TDMH-а може да продукује и Listeriolysin O (LLO), ензим који прави велике поре на мембрани фагозома. Дакле стратегија је да Е. coli буде “поједена” од стране макрофага инфицираног са M. tuberculosis, да онда та E. сoli буде лизирана и да ослободи LLO и TDMH. LLO потом направи поре у мембрани фагозома, тако да TDMH може да стигне до M. tuberculosis и разгради њен ћелијски зид. Макрофаг је онда излечен и сви су срећни!

Симбиоза: Колико сте далеко стигли


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ЋАСКАЊЕ СА ИВОМ Петар Ђурић

са пројектом и колико је ово заиста применљиво?

У

спели смо да коинфицирамо макрофаге и да покажемо смањење у броју оних који су инфицирани микобактеријама. Била нам је потребна једна E. coli да убијемо 10 микобактерија. Поставља се велико питање шта би се десило са свим тим ћелијама у in vivo систему, онда како би послали E. coli до плућа оболелог а да не изазовемо неку алергијску реакцију, онда колико је читав систем безбедан и да ли наша E. coli може да постане “зла” и направи хаос. Дакле чека нас још пуно посла и још пуно питања на која треба да одговоримо!

Симбиоза: Колико брзо Французи причају?

Ф

ранцуски веома брзо, енглески нешто спорије и веома несигурније.

Симбиоза: Откриј нам своју највећу инспирацију када су у питању биомедицинске науке?

И

мам туберкулозу и треба ми начин да се излечим. Шалим се, немам неку посебну инспирацију, мене су у принципу одувек занимале бактерије и јако волим микробиологију. Дакле више ме фасцинира билогија микро-

организама него само решавање проблема, тј. болести које ти микроорганизми могу да изазову.

Симбиоза: Да ли сматраш да се особе успешне на факултету често етикетирају као штребери? Какво је твоје мишљење о томе?

М

ислим да су на нашем факултету скоро сви студенти штребери, свако у одређеној мери и на свој начин, тако да то и није нека страшна етикета. Више му дође као неко нормално стање ствари.

Симбиоза: Какав је твој став о науци у Србији? Мислиш ли да се довољно ради на популаризацији исте?

М

ислим да се на популаризацији науке ради сасвим довољно и да се у тој силној популаризацији сама наука понекад и заборави. Што се тиче науке у Србији, заиста је фасцинантно што она ипак постоји. Током скорашњег Фестивала науке наши научници су били приказани како некакви супер-хероји. Мислим да је то сасвим на месту, јер само прави супер-херој може у овако чудним и тешким условима да не изгуби ентузијазам и да ’’помоћу штапа и канапа’’ заиста и дође до сјајних резултата.

Симбиоза: Да ли имаш хоби и како изгледа твој дан?

П

а некада сам цртала графите, сада углавном учим по цео дан и понекад изађем. Стварно нећу да се правим да сам кул, потпадам под све дефиниције штребера.

Симбиоза: Имаш ли узоре и шта те је обликовало?

И

мам много људи који си ми узори и који су ми помогли на много начина. То су углавном људи из Петнице, нарочито студенти сарадници.

Симбиоза: Хвала за разговор.

Н

ема на чему, хвала теби на лепим питањима!

СИМБИОЗА / 12


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА Др Јасмина Крпо-Ћетковић рођена је 1961. године у Београду, где је завршила основну школу "Дринка Павловић" и Пету београдску гимназију. Уписује студије Биологије на тадашњем Природноматематичком факултету, на коме дипломира 1985. године са темом "Анализа неких интра и интерузорачких меристичких карактера и дужинско-тежинских односа код шњура Trachurus trachurus (L.) у средњем Јадрану". Магистрирала је 1993. године са темом "Таксономске и еколошке карактеристике смуђа Stizo-

stedion lucioperca (L.) из југословенског дела Дунава", а докторирала 2004. године са темом "Растење, исхрана и расподела ресурса симпатричких писциворних риба у Дунаву код Београда". Од 1986. до 1989. године радила је у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић". Од 1989. ради на Катедри за екологију и географију животиња Биолошког факултета, прво као асистент, а затим као доцент. Од 2012. године обавља дужност шефа Катедре за екологију и географију животиња.

Симбиоза: Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет?

предмет треба да савладам макисмално, јер добар стручњак мора имати пуно знања из своје области. Пошто на почетку сваког курса професори дају списак обавезне и необавезне литературе, трудила сам се да увек набавим и ту необавезну литературу и да је и прочитам. Тако сам многе предмете спремала из 2-3 књиге, често са Свеучилишта у Загребу или из уџбеника на енглеском. Највише сам волела све што је било везано за зоологију, било ми је фантастично да откривам све оне невероватне филуме бескичмењака (поготову морских) о којима моје друштво са других факултета никада није ни чуло да постоје. Пошто ми лако иде учење страних језика, а била сам од ређих особа које су обожавале латински у гимназији, лако сам савладавала и латинске називе јер код многих врста и сам назив нешто значи, или боју или неку другу карактеристику организма. Ни један предмет нисам тешко положила. Морам да признам само да ме је дуго мрзело да почнем да учим биохемију, коју сам била решила да спремим из Карлсоновог уџбеника (чувена "Биокемија", загребачко издање, корице лепе розе боје), и тако сам неколико пута долазила негде до десете стране, па одустанем, а имала сам и одбојност према мапи биохемијских реакција која је била у прилогу књиге, нисам могла да верујем да ћу ја то успети да савладам. А кад сам се натерала да једном прочитам и једанаесту страну, све је кренуло глатко и после сам без проблема умела да изведем све те биохемијске путеве из мапе, и било ми је јако занимљиво.

Д

авних шездесетих у моју кућу ушао је први телевизор и након неког времена почело је приказивање емисија о мору чији је аутор био ЖакИв Кусто. И тако је започела моја фасцинација прво "светом тишине" која се касније проширила и на остатак живог света. Нисам пропуштала емисије о природи, као што је био чувени "Опстанак". Негде у седмом разреду основне школе одлучила сам да ћу бити "океанограф/марински биолог". Била сам једна од ретких у школи која је знала "шта ће да буде кад порасте" и цело моје друштво из школе је то знало, толико сам причала о мору, рибама, морским сисарима и осталим предивним створењима. Маска и пераја били су моји омиљени реквизити на летовању. За време студија била сам пар пута и на пракси у Институту за оцеанографију и рибарство у Сплиту, тамо сам урадила и дипломски, а онда сам ипак остала у Београду и почела да се бавим слатководним светом који је такође врло занимљив. Морски свет нисам напустила (то се ипак не може), сарађујем са колегама из Института за биологију мора у Котору. Коме једном морска вода уђе у крв, остаје заувек "морски човек".

Симбиоза: Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили?

С

тудије ми нису биле нимало напорне, једноставно ме је све много занимало. Кад сам кренула са студирањем, сматрала сам да сваки

13 / СИМБИОЗА

Симбиоза: Чиме се тренутно бави-

те и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања?

О

д завршетка студија бавим се екологијом риба и хидроекологијом. Основна сфера мојих истраживања обухвата идиоекологију слатководних риба (и неких маринских, као што су срдела и инћун). Други аспект представљају истраживања популационе динамике риба и интра- и интерспецијских односа (компетиције и предаторства), на основу којих се могу донети мере за заштиту и повећање бројности њихових популација. Такође ме занима анализа трофичких ниша и расподела трофичких ресурса, као и утицај различитих врста плена на продукцију предатора, нарочито код писциворних предатора као што су смуђ, штука, сом и буцов. У области хидроекологије бавим се ценолошким истраживањима акватичних заједница (риба и макрозообентоса), анализом састава и структуре заједница, утицаја абиотичких фактора, као и проценом еколошког статуса и степена негативног антропогеног утицаја. У новије време бавим се и екотоксикологијом, то јест биоакумулацијом токсичних метала и микроелемената у природним популацијама риба, као и утврђивањем степена биомагнификације на различитим трофичким нивоима кроз ланце исхране.

Симбиоза: Шта Вас као предавача највише инспирише?

И

нспирише ме оно што претпостављам да инспирише и већину мојих колега, а то је заинтересованост студената, када пажљиво прате предавање, постављају питања, спремно


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ИНТЕРВЈУ СА ДОЦ. ДР ЈАСМИНОМ КРПО-ЋЕТКОВИЋ

одговарају на моја питања, дискутују, што значи да прате градиво и размишљају. Што је више таквих студената у генерацији, то је и веће уживање држати предавање. Не инспирише ме када студенти причају или када видим да раде нешто друго, завршавају задатке за вежбе или читају нешто, или чак једу и пију, што је некад било незамисливо на предавањима, а сада се ето и то толерише. Знам да није свако предавање занимљиво за сваког студента, али неке студенте изгледа као да ништа не занима и то је оно што ме прилично растужује, с обзиром да улажем велики труд да предавања буду што интересантнија.

Симбиоза: Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором?

К

олико ми је познато, прати ме репутација баш таквог професора. У сваком случају, за мене "строг и захтеван" професор значи да је то професор који жели да његови студенти науче што више. С обзиром да је екологија дисциплина која се предаје на завршним годинама студија, разумевање овог предмета подразумева поседовање синтетичког знања из разних предмета које су студенти претходно слушали. Ово није предмет у коме много помаже добро памћење, али зато захтева много повезивања и креативног размишљања. Студенте увек на почетку упозорим да, за разлику од неких других предмета, овај испит није могуће положити на срећу, то јест прескочити неке значајне делове градива, јер је све повезано, од прве до последње лекције. Последњих година примећујем постојање све већих рупа у знању из других предме-

та који су битни за разумевање екологије, што мислим да је последица учења на поене где је циљ само да се колико-толико спреми следећи колоквијум, и то углавном напамет и учењем из неких скраћених верзија градива које праве сами студенти, где нека "пчелица" извуче најкраће могуће одоговоре на питања, и онда се то знање научено за два дана, или боље речено запамћено, истом том брзином и заборави. Додатни проблем на предмету "Екологија животиња" представља и математика, од које су многи студенти мислили да су побегли када су одлучили да упишу биологију, и онда се изненаде када виде да се при крају студија поново срећу са некаквим задацима и "страшним" формулама и рачунањима.

стоји хиперпродукција филмова, па више то не могу да пратим као некада, а немам ни толико времена ни концентрације да седим два сата мирно и гледам филм. Волим одређене режисере, од старијих то су Трифо (нарочито "Жил и Џим" и "400 удараца") и цео француски "нови талас", затим Буњуел ("Анђео уништења", "Фантом слободе"), Антониони

Симбиоза: Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм?

Ч

итам много и стално, па с обзиром на к ол и ч и н у п р оч и та н и х књига, не могу да издвојим само једну омиљену. Имам обичај да када ми се допадне нека књига, онда покушам да прочитам што више књига од тог писца. Писци који су ми били омиљени у млађим данима јесу Џ. Д. Селинџер (све из опуса о породици Глас), Сол Белоу ("Херцог"), Андре Жид ("Ковачи лажног новца"), Ричард Бах ("Галеб Џонатан Ливингстон"), Џорџ Орвел ("Нико и ништа у Паризу и Лондону", "1984"), Михаил Булгаков ("Мајстор и Маргарита"), а у последње време гутам све што су написали Мишел Уелбек, Џулијан Барнс и Томас Бернхард. Што се тиче кинематографије, већ дуже време по -

СИМБИОЗА / 14


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА ("Црвена пустиња", "Кота Забриски"), Бергман ("Седми печат", "Девичански извор", "Дивље јагоде"). Данас највише волим филмове из жанра који ја зовем "филмови у којима се не дешава ништа", што би били филмови без неког спектакуларног завршетка, а који подстичу на контемплацију. Волим и филмове у којима се описују историјски (из свих епоха) и истинити догађаји, као и филмове Вудија Алена (и старе и нове).

Симбиоза: Која Вам је омиљена земља у којој сте били?

О

бишла сам велики део Европе, али сам друге континенте само додирнула по ободу, тако да још нисам открила своју омиљену земљу. Пре поласка на пут увек купим водич и детаљно проучим на интернету шта има да се види од занимљивости. Обавезно прелетим и кроз историју и фолклор, једноставно не подносим да идем неспремна и да ме неко други води. Ако би требало нешто да издвојим, онда су то неки градови са посебном атмосфером, као Париз и Беч, а од мањих градова Бремен и Бриж. Као хедониста, много уживам у визуелној уметности па зато волим музеје. Волим њихову тишину, када нема много других посетилаца, где сте сами са својим мислима, лутате дугачким ходницима окружени идејама и креативношћу људи из неких других времена, а Париз и Беч су, између осталог, и градови са много предивних музеја. Бремен и Бриж су два мала града у којима се потпуно пребаците у бајковито давно прошло време, и који, осим естетског уживања, буде машту. У свим земљама тзв. "западне" Европе волим бригу о заједничком наслеђу, волим беспрекорно уређен живот и "неподношљиву лакоћу постојања" и онај осећај када, док ходате улицама тих градова, помислите "како је живот леп".

Симбиоза: Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор?

З

анимљиви су ми животи многих, како познатих тако и сасвим обичних људи, али не бих могла да издвојим ни једну особу посебно. С обзиром да је оно што ме највише иритира људска глупост и ограниченост, могу да кажем да ме највише фасцинирају

15 / СИМБИОЗА

људи који су се борили или се боре против ове две појаве.

делање без напора, принцип природности, једноставности, спонтаности).

Симбиоза: Да нисте биолог, шта бисте били?

Симбиоза: Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом?

С

обзиром да сам још у основној школи одлучила да ћу бити биолог, тешко ми је да замислим шта бих то друго могла да будем. Пре те одлуке занимала су ме само још два занимања. Пре поласка у школу јако сам хтела да будем космонаут, јер је у то време прва жена полетела у свемир, Валентина Терјешкова, а потом сам неко веме хтела да будем нешто "приземније", то јест архитекта (за разлику од летења свемиром, архитектура ме занима и сада). Размишљала сам током средње школе понекад и о другим опцијама, а због велике љубави према животињама, мотала ми се по глави и ветерина. Али пошто имам изражену емпатију када су животиње у питању, нисам могла да замислим да ми долазе пацијенти које не могу да излечим или које морам да успавам, тако да бих сигурно била лош ветеринар који је стално очајан и у депресији. И дан данас ми представља проблем када је потребно жртвовати животињу за потребе истраживања, тако да никад не бих могла да се бавим дисциплинама биологије у којима је неопходно вршити експерименте у којима неке од учесника "експеримент боли"!

Симбиоза: Ваша омиљена фраза или филозофска мисао?

Н

емам баш само једну фразу/мисао која би ме водила кроз живот. Не волим ограничења, волим промене, па мислим да би ме само једна омиљена мисао спутавала. Ипак, већ неко време ми изнад радног стола на факултету виси папирић са натписом "Navigare necesse est, vivere non est necesse" – "Пловити се мора, живети се не мора" (изрека коју је Плутарх приписао Гнеју Помпеју Млађем). Ова изрека ми се свиђа и у значењу "путовати се мора", јер од свих животних активности највише волим да путујем, а и као метафора у смислу "мора се ићи напред". С друге стране, кад ме ухвати "taedium vitae", онда се придржавам таоистичког принципа "wu wei", који би могао онако најједноставније да се објасни као "пусти нека се ствари саме природно дешавају, нека иду низ воду", (акција кроз не-акцију,

Поручила бих им да уче што више! Мислим да је много важније имати добар просек, па макар то значило да се студира мало дуже. Није добро пролетети кроз факултет са лошим оценама, поготову за оне који желе да наставе да се баве науком. Такође ми се не свиђа навика која се појавила у новије време, а то је да се више не читају књиге, већ се учи из што краћих "скрипти", тако да је знање минимално, довољно тек да се добије чувених 51 поена. Што се тиче перспективе, биологија је све популарнија наука у свету и нећете имати проблема ни са учењем ни са налажењем посла ако волите биологију. Важно је да се запамти једна ствар – морате бити видљиви, што значи да не смете седети код куће и чекати да се неко сети да постојите и да се појави посао баш за вас. Треба разговарати са професорима, прошетати се по лабораторијама разних института у којима сте имали наставу и распитати се, за почетак, да ли некоме требају волонтери. С обзиром на лошу финансијску ситуацију у земљи, новца за науку никад није било много, али претпостављам да нико од вас није уписао биологију због зараде! Ако волите то што радите, неће вам бити тешко. Друга важна ствар коју бих препоручила свима јесте да пробају да оду бар на неко краће усавршавање у иностранство, ако не и да заврше мастер или докторат. Сада има све више наших студената који заврше и више од једног мастера на различитим страним универзитетима. Непроцењиво је искуство видети како се "ради" биологија у земљама у којима је систем уређен. За све ово је наравно битно да сте имали што бољи просек, што ме опет враћа на почетак – трудите се да читате што више стручне литературе и да имате што боље оцене!

Редакција часописа


ВЕСТИ СА ФАКУЛТЕТА

ИНФОРМАТИВНИ КУТАК AMGEN SCHOLARS PROGRAM Бојана Мићић Драге колеге,

У

претходном броју часописа „Симбиоза“ могли сте прочитати о дивним искуствима неколицине нас који смо били део Amgen Scholars Program-a за 2013. годину. Надам се да вас је тај текст подстакао да размислите о томе да се и сами пријавите, било за овај, било за неки други програм који би вам омогућио да путујете, усавршавате се и стичете пријатеље са разних страна света.

Овом приликом вас обавештавам да је процес пријављивања за Amgen Scholars Program за 2014. годину увелико у току и да траје до 3. фебруара 2014. године. Како се формулари за пријављивање и пратећа документација коју је потребно прикупити у одређеној мери разликују, најбоље је да информације о томе сами потражите на сајту, у зависности од тога да ли сте заинтересовани да лето проведете у Стокхолму, Минхену или Кембриџу.

Студентски кредити Универзал банка и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Објављен је предлог ранг листе за студентске кредите за школску 2013/2014. годину. ЛИНК

Поздрав

Студентске стипендије 2014 WIBIOSE CONFERENCE

У

Аранђеловцу се од 2. до 8. фебруара 2014. одржава Зимска европска конференција студената биологије (Winter Biology Students in Europe Conference - WiBioSE Conference). Ради се о научном студентском скупу; конференција ће окупити 50-ак најквалитетнијих студената биолошких наука из читаве Европе (укључујући све нивое студија - основне, мастер, докторске). Ово је први пут у историји да се манифестација ове врсте одржава у нашој земљи. Суорганизатори су: Биолошки факултет Универзитета у Београду и Студентски парламент Биолошког факултета, Скупштина Општине Аранђеловац, Савез студената Биолошког факултета, Друштво медицинских миколога Србије. WiBioSE Conference је сестрински скуп Симпозијуму европских студената биологије (SymBioSE).

Универзал банка и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Објављен је предлог ранг листе за студентске стипендије за школску 2013/2014. годину. ЛИНК

СРЕЋНЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕ ЖЕЛИ ВАМ БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ!

ВИДИМО СЕ!

СИМБИОЗА / 16


ТЕМА БРОЈА

ВЕЛИКАНИ НАУКЕ (2) Бојан Петровић

Други део фељтона посвећеног јубилеју 160 година биологије у Србији посвећен је Недељку Кошанину

Н

едељко Кошанин (Чечина, код Ивањице (Србија), 1874 — Грац (Аустрија), 1934) био је српски ботаничар, европског реномеа, и свакако је један од оних који су обележили биљну физиологију, биогеографију и ботанику у Србији. Редован професор ботанике на Универзитету у Београду, члан Српске Краљевске Академије (доцније Српске Академије Наука), управник Ботаничке баште "Јевремовац", оснивач и први уредник Гласника Ботаничког завода и баште Универзитета у Београду (касније Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште, а данас часопис Botanica serbica), Кошанина су савременици описали као великог научника и човека. Нарочито његови радови из области биљне систематике, флористике и геоботанике сматрају се делима трајне вредности. Његов рад утицао је на даљи развој ових области, а његова посвећеност и ентузијазам светли су пример из историје биолошких наука у Србији. Професор Недељко Кошанин рођен је 13.10.1874. у селу Чечина (по неким подацима у суседној Вионици), недалеко од Ивањице. Кошанин је своју професионалну каријеру отпочео 1905. год. одбраном докторске дисертације, код чувеног немачког биљног физиолога Вилхелма Фефера (Wilhelm Pfeffer, 1845-1920), под чијим је руководством успешно спровео експериементе у лајпцишкој Лабораторији за биљну физиологију. Наслов је гласио: "Утицај температуре и ваздушног притиска на положај листова" (Über den Einfluss von Temperatur und Ätherdampf auf die Lage der Laubblätter). 17 / СИМБИОЗА

Већ наредне године биран је за асистента у Ботаничком заводу Универзитета у Београду, место са кога ће врло брзо напредовати све до звања редовног професора. У истом периоду, па све до смрти обављао је функцију управника Ботаничке баште "Јевремовац", период кога због експанзије и унапређења називају "златним" у историјату баште, а Кошанин се у том смислу убраја раме уз раме са пионирским доприносима Јосифа Панчића (1814-1888). Иако је почео као експериментатор-физиолог, први радови, а и озбиљни резултати дошли су као резултат геоботаничких истраживања. Ипак, физиологија га и даље занима, па је он, спајајући физиологију и екологију биљака, интегрално и интердисциплинарно изучавао водни режим, тј. анабиозу, у условима сушног режима станишта. Ово је пионирски допринос физиолошкој екологији биљака у нас. Дописни члан Академије природних наука постао је 3.2.1914, а у пуно чланство биран је 18.2.1922. год, уз приступну беседу на тему " Живот терцијерних биљака у данашњој флори ". Упркос чињеници да није објавио велики број научних радова (између 1904. и 1934. укупно 38, а још два је након његове смрти, према материјалима из заоставштине приредио његов најистакнутији ученик, проф. Љубиша Глишић), дело Недељка Кошанина је надасве комплексно, но ипак и обимно. Кошанинови радови били су скоро увек сложене суштине, јер су већ у то време уједињавали неколико области ботанике. Омиљени објекти његовог истраживања су:

Ramonda serbica, Ramonda nathaliae, Pinus heldreichii (Pinus leucodermis), Pinus peuce, Castanea sativa, Prunus laurocerasus, Forsythia europaea, Dioscorea balcanica. Иако мањи број, одређени његови радови посвећени су маховинама и алгама (још један у низу куриозитета везаних за његово дело). Ипак, највише времена провео је бавећи се фитогеографским проучавањима јужне Србије. Студије су биле посвећене планинском масиву Јакупице, Корабу, Бистри, те низу других планина и осталих подручја Старе Србије и Македоније. Посебно су значајни радови о четинарима тог подручја, а истиче се прикупљање података о екологији и распрострањењу ендемореликтног високопланинског бора. Значајна је и студија о географији балкасних рамондија, као и студија о екологији зеленичја на Острозубу, где су његови налази о карактеристикама станишта и њихово довођење у везу са опстанком ове биљне врсте у току глацијације, објасниле чињеницу да тај локалитет представља заправо рефугијум локалног значаја за ову врсту. Описао је мноштво нових биљних врста (самостално или у сарадњи, а сарађивао је са многим истакнутим именима светске ботанике тог времена), од којих су многе "преживеле" сва каснија пооштравања критеријума у систематици. То је јер као физиолог, еколог и биогеограф, Кошанин није могао да на биолошке врсте гледа једнострано; по њему се биљне врсте не могу успешно окарактерисати само на основу морфолошких особина, па је тако у своја флористичка истраживања уносио елементе еколошког и физиоло-


ТЕМА БРОЈА

лошког... Прво издање Гласника Ботаничког завода и баште Универзитета у Београду објављено је 1926. год, а уредник је био др Недељко Кошанин. То је један од најстаријих ботаничких научних часописа у југоисточној Европи. Кошанин је већ у то време био свестан тога да је од изузетног значаја промоција ботаничке науке, и великим трудом, на уштрб сопственог породичног живота и сопственог здравља, омогућио је побољшање услова за рад хербара и библиотеке при Институту за ботанику (тада Ботаничком заводу), као и издавање ботаничког часописа, чије је прво издање носило име на француском Bulletin de l’Institute du jardin botaniques de l’ Universite de Belgrade. Од покретања, па све до своје смрти, неуморно је радио на одржавању високог нивоа на коме се часопис налазио, што је помогло отварању наше научне јавности ка европској, али и учинило допступним резултате домаћих аутора широј, вањској јавности, те допринело општој промоцији биолошких наука у то време. Судећи по белешкама самог Кошанина, разменом Гласника са другим научним и библиотечким институцијама, прикупио је преко 90 различитих наслова, већином ботаничких часописа из 25 земаља Европе, Северне Америке и Азије (већином из САД, Русије, Јапана, Немачке), а што је све уредно завршило у библиотеци Завода. На сличан начин прибављено је 100-ак наслова књишке грађе и других публикација за библиотеку (пореклом претежно из Чехословачке, Холандије, Пољске, САД, Француске, Аустрије), док је хербар у то време обогаћен са око

5.000 нових хербарских листова, у замену за које су послати неких 3.000 листова са домаћим биљним врстама (који су завршили у многим престижним институцијама у Европи и Азији). Колико је љубави Кошанин уложио целокупни свој рад, најбоље се види баш из његових белешки, у којима се везано за Гласник, између осталог наводи и следеће: "Издавање часописа не иде баш најбоље, сходно томе да аутори сами раде преводе својих текстова, а то јако успорава и отежава рад. Нема средстава за ангажовање преводиоца, а комплетна коректура ради се, на сву срећу бесплатно (др Љ. Глишић). Ја сам оболео и слабо имам времена и снаге да прегледавам текстове и проверавам превод. Натоварио сам на врат жени и старијој кћерки послове око превођења и коректуре. Само они који су у сличним околностима руководили оваквим једним подухватом могли би спознати колико је жртве потребно принети да би се успешно сачинио овај часопис. Ипак сам, суштински, веома задовољан кад видим да се углед Завода значајно увећао управо захваљујући Гласнику". Мање је познато и да је 1927. Кошанин објавио уџбеник ботанике за наставу у средњим школама, богато илустровану књигу која је доживела реиздања и након његове смрти. Основна школа у Девићима (недалеко од његовог родног места) данас носи име по њему. Многи су страни и домаћи истраживачи, из поштовања према раду Недељка Кошанина, новооткривеним врстама давали имена по њему: Daphne kosaninii, Centaurea kosaninii, Semprevivum kosaninii,

Anthyllis kosaninii, Cerastium kosaninii, Alyssum kosaninii, Thymus kosaninii, Crocus kosaninii. Недељко Кошанин умире 22.3.1934. у санаторијуму у Грацу, далеко од отаџбине, после дуге и тешке болести. Преминувши прерано, остао је ометен у спровођењу даљих намера у свом стручном раду. Ипак, његов незапамћени труд обележио је читаву једну епоху у развоју ботанике у нашој земљи (период од краја Првог светског рата, 1918. па до 1934. и његове смрти такође називају и "Кошаниново доба", као период сукцесиван "Панчићевом добу"). Талентовани наставник, велики научник, академик и утемељивач првог ботаничког гласила у Србији, Кошанин је својим идејама и радом постао узор за све будуће генерације истраживача. Наредне године навршиће се 140 година од рођења и 80 година од смрти Недељка Кошанина, и он ће несумњиво остати уписан као великан у историјату биологије у Србији.

СИМБИОЗА / 18


ТЕМА БРОЈА

БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ У БРОЈЕВИМА 0 3 4 10 14 15

број дана који је Биолошки факултет провео у својој згради од оснивања... број Института у оквиру којих се реализује настава број локација на којима се одвија настава број Центара у оквиру Факултета. број катедра Биолошког факултета година од основања студијског програма Екологија и заштита животне средине

40

година од оснивања студијског програма Молекуларна биологија и физиологија

65

број лица која обављају стручне, административне и техничке послове и чине ненаставно особље.

110

број професора, истраживача и сарадника факултета који чине наставно особље.

160

година постојања Биолошког факултета се навршава ове године

1853

година оснивања Устројенија Књажевско-Србског лицеја у Београду, на коме су се у оквиру Јестествословно-техничког оделенија наука, поред осталих дисциплина, изучавале и ботаника и зоологија.

1874

година оснивања Ботаничке баште “Јевремовац”

1947

година када Природно-математички одсек Филозофског факултета постаје самосталан Природно-математички факултет на којем се биологија изучава у оквиру Одсека за биолошке науке.

1995

Биолошки факултет, као и други факултети у оквиру заједнице Природно-математичких факултета, постаје самосталан факултет у оквиру Универзитета у Београду.

19 / СИМБИОЗА

“И

зумирање је чињеница. Од настанка првих органских једињења до данас, животне форме су се мењале, нове врсте су настајале, друге су изумирале”... Ипак, кроз целу огранску еволуцију, биодиверзитет је свеукупно растао, сем у пет посебних периода у времену, када је, како је откривено, долазило до наглог пада, урзокованог, како се бар сматра, углавном космичким факторима. Да ли у јеку шестог понора наука може довољно да се приближи сржи овог процеса и преузме контролу? Постојале су несугласице око значаја самог генетичког фонда за опстанак врсте, многи су демографским факторима приписивали веци утицај. Са становишта генетике популација не мозе да еволуира са сиромашним генетичким

Х

омосексуално понашање међу животињама није ништа необично, па је тако и код инсеката овај вид интеракције јединки одавно познат. Постоје многе теорије које покушавају да разотркију да ли је ово случајност или феномен са конкретним разлогом. Ипак, на крају као и увек, одговор можемо добити само кроз науку. У новембарском броју Behavioral Ecology and Sociobiology аутори се баве управо овим питањем и разматрају многе потенцијалне разлоге иза ове појаве. Један од њих јесте да инсекти једноставно желе да осигурају


МЕНДЕЛЕЈ БИОЛОГИЈА

КОНЗЕРВАЦИОНА ГЕНЕТИКА (2) Катарина Стевниовић фондом, јер без њега нема могућност адаптације на промене услова. Данас се сматра да фокус треба да буде интеракција између ова два фактора. Једна од база конзервационе генетике су открића у пољу популационе генетике. Постоји више приступа проучавању генског диверзитета: преко односа генотипфенотип, цитогенетички приступ и технике на генском нивоу: проучавање полиморфизама протеина, рестрикционих фрагмената, дужине секвенци ДНК, као и самог редоследа нуклеотида (секвенцирање ДНК). Како на генетичком нивоу одредити праг осиромашења, који врсту маркира као угрожену? Један од пројеката на врсти Drosophilа subobscurа код нас (у оквиру Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“) базира се на

променама у фенотипу које указују на појаву генетичког стреса. Стрес се изазива inbreeding-ом и outbreeding-ом у више узастопних генерација, а праг стреса је нпр. појава флуктуирајуће асиметрије у облику крила и броју чекиња. Ипак, однос генотипа и фенотипа није увек прецизан, такође се не може увек предвидети узрок самог стреса. Поред морфолошких особина, које указују на инбридинг депресију, прате се и компоненте адаптивне вредности на цитогенетичком нивоу. Наиме, ћелије пљувачних злезди ларве мушице садрже политене хромозоме - настају митотичким деобама које не прати цитокинеза, због чега су јако велики и самим тим погодни за анализу. Проучавају се инверзионе мутације и адаптивни потенцијал који те мутације могу да омогуће. Упоредо се прати и утицај

негативних фактора спољашње средине, излагањем популације повишеној концентрацији олова. Што се тиче полиморфизама на генском нивоу, најактуелнија проучавања, код нас и у свету су везана за микросателите. Ове секвенце генома не подлежу директом селективном притиску и често су специфични за различите алеле неког локуса, па се променом њихове секвенце може пратити промена на локусу. Са развојем молекуларне генетике очекује се да ускоро буде могуће и праћење “директне акције гена”, на свим нивоима експресије гена од ДНК до генског продукта.

ХОМОСЕКСУАЛНИ ИНСЕКТИ? Наташа Павловић да ће потомства бити, те да не пропуштају прилику за оплођењем и независно од пола на који наилазе остављају сперму за собом. Исто тако, могуће је да се мужјаци међусобно паре како би смањили компетицију за женке, будући да једно другог том приликом могу ранити. Једна од бројних претпоставки је и да се млади мужјаци на тај начин спремају за први сусрет са женком. Из ових хипотеза пролизилази само још питања. Како то да мужјаци не успевају да разликују полове? Када се полни диморфизам огледа само у величини, разумљиво је да се много крупнији или много ситнији мужјаци лако замене за же-

нку. Када су феромони у питању, ни то није нарочито захвалан вид процене пола, јер иако женке испуштају специфичне феромоне, они се лако преносе на све јединке у популацији, те сви “миришу исто”. Када дође до самог контакта између мужјака, исход је различит. Неки се бране, неки беже, а неки чак испуштају феромоне којима свом удварачу стављају до знања да нису дошли на право место. Ова крајње интересантна тема ипак нема довољно експериманталних доказа да би дефинитивно одбацила или потврдила неку од ових теорија. Да ли је у питању

осигуравање потомства, недовољна прецизност, феромони или чист очај? Наука ће у будућности сасвим сигурно наћи одговор и на ово питање.

СИМБИОЗА / 20


БИОЛОГИЈА

БИОЛОГИЈА У МЕДИЈИМА Бојан Петровић

НОВО ЗНАЧЕЊЕ ГЕНЕТИЧКОГ КОДА

А

мерички научници са Универзитета у Вашингтону дошли су до закључка да поред постојећег постоји још један генетички код, одређен секвенцом ДНК. Резултати су објављени у последњем броју часописа Science. Генетички код као скуп правила (кодони) по којима се нуклеотидна секвенца преводи у аминокиселинску познат је још од шездесетих година прошлог века. Вашингтонски истраживачи открили су, пак да постоје неки кодони који уствари имају два значења (зато су их назвали дуонима), од којих се једно односи, наравно на примарну структуру полипептида који је кодиран датим геном, а друго се односи на контролу експресије датог гена. Ова два значења су коеволуирала; информација о контроли експресије помогла је да се одређене структуре конзервирају током еволуције. Један код исписан је практично преко другог, због кога је овај остао непримећен више деценија... “Преко 40 година претпостављали смо да промене у секвенци ДНК на непосредан начин утичу на синтезу протеина,” казао је Џон Стаматојанопулос, руководилац истраживања. “Сада знамо да је ова основна претпоставка о ишчитавању генетичке инфомрмације тачна, али само напола. Ово откриће указује на изузетно велики информациони потенцијал молекула ДНК, много већи него што смо могли да претпоставимо, и природа је то искористила на овај, помало неочекиван начин”, закључио је он.

21 / СИМБИОЗА

ЖИВОТ ЛИЧИ НА ПЕРПЕТУМ МОБИЛЕ II ВРСТЕ

С

ви живи системи функционишу у складу са законима физике, па тако и другим законом термодинамике, који каже да укупна ентропија расте. Понекад се чини да живе ћелије, као високо уређени системи крше овај принцип, но ипак није тако, пошто продукују топлоту а која доприноси да неред у универзуму ипак константно расте. Изненађујуће је, ипак, колико је функционисање живих ћелија блиско теоретски максималним дометима ефикасности. Научници са MIT објавили су прошлог месеца резултате математичких модела по којима ћелије Escherichia coli производе највише шестоструку количину топлоте него што би им било потребно да достигну плато одређен другим законом термодинамике. "Ако знамо шта су градивни елементи бактеријске ћелије, да је у лабораторијским условима стопа раста 20 минута по циклусу деобе, запитали смо се која је минимална количина топлоте коју би бактерије морале да одају. Када то упоредите са количином топлоте коју можемо измерити да оне одају када расту у култури онда говоримо о истом реду величине, а то је задивљујуће, јер је релативно близу максималној могућој ефикасности", изјавио је Џереми Ингланд, аутор студије.

E955

С

укралоза, вештачки заслађивач 1000 пута слађи од шећера, биолошки је активна супстанца, указује се у недавно објављеном ревијском раду. Аутори чланка у сумарном прегледу литературе истичу најважније биолошке ефекте: - промене нивоа инсулина, шећера у крви, као и глукагонусличног пептида 1, - индукција цитохрома П450 и П-гликопротеина у гастроинтестиналном тракту, - смањење бројности популације цревне микро-флоре, - хистопатолошки налази у ткиву гастроинтестиналног тракта - разградња и стварање хлоропропанола током процеса печења теста - мутагени потенцијал.

“МОРАТЕ БИТИ ПАЖЉИВИ

В

ест да је преминуо Фредерик Сангер, отац модерне геномике и човек чија су истраживања без дискусије била кључна за молекуларну биологију, генетику и биохемију – одјекнула је у свим еминентним часописима а нас натерала да сагледамо живот и рад овог сјајног научника. Он је био тај који нам је показао како се аминокиселине повезују на примеру инсулина и ера секвенцирања је могла да почне. Слично је урадио са нуклеотидима у нуклеинским киселинама – и тиме


БИОЛОГИЈА

ДОДЕЉЕНА НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ/МЕДИЦИНУ

Н

обелова награда за физиологију/медицину 2013. додељена је Џејсму Ротману (James E. Rothman), Рендију Шекмeну (Randy W. Schekman) и Томасу Судхофу (Thomas C. Südhof) "за њихово откриће машинерије која регулише везикуларни транспорт, главни систем ћелијског транспорта". Ротман ради на Универзитету у Јејлу, Шекмeн долази са Берклија, а Судхоф са Стенфорда. Њихови радови, a који су послужили као кључни Нобеловом комитету у евалуацији открића, настали су у периоду између 1979. и 1993.

КАДА РАДИТЕ СА ИСТИНОМ” заслужио не само две Нобелове награде, већ чланство у елитним научним друштвима и почаствовања – за која није много марио. Када је од Британских монарха одликован титулом витеза није прихватио да му уз име стоји сер, остао је једноставно Фредерик Сангер. Иако је испрва било планирано да постане лекар, Фредерик је објаснио свима да жели да ради на проблемима. Као изузетно виспрен студент, добио је диплому из природних наука на Кембриџу. А онда је почео да слаже слагалицу, па омогућио и нама да је слажемо.

ЈУБИЛЕЈ

У

сусрет прослави јубилеја стогодишњице Михаелис-Ментенове кинетике ензимских реакција, часопис FEBS Letters објавио је посебно издање. Међу пригодним садржајима истиче се нови допринос разумевању, тј. својеврсна допуна Михаелис-Ментоновог модела, која има потпору у in silico експериментима који су недавно спроведени на Универзитету у Бостону (САД). Група под руководством Данијела Сегра допринела је посебним радом под називом The average enzyme principle. Научници су се запитали шта ако се концентрација ензима из чувеног модела кинетике стави у временску зависност. Бавећи се иначе метаболичким мрежама, поставили су модел који ово предвиђа управо услед регулације експресије и активности датог ензима. Показали су да, у одређеном временском интервалу, укупна промена концентрације неког метаболита зависи искључиво од средње концентрације ензима који га продукује (усредњене по том истом, одређеном интервалу времена). Модел је подложан уопштавању до нивоа мреже синхроно регулисаних реакција (регулом).

1.323,73 ± 39,12 Mb

Током октобра објављена је секвенца генома шкорпије Mesobuthus martensii, у којој се налази 32.016 отворених оквира читања (нешто више него у геному човека). Шкорпије се сматрају "живим фосилима" због своје анатомске грађе, а током еволуције успеле су да се адаптирају и преживе нагле промене климе. Као први секвенцирани геном једне шкорпије, а други међу хелицератама, геном M. martensii кодира највише протеина од свих артропода чији су геноми до сад секвенцирани. Овај геном шири "генетички репертоар" артродопа на потпуно нове и до сада непознате области, што је од помоћи даљем изучавању у компаративној геномици и еволуцији артропода. Иако фенотип M. martensii указује на то да је њихов геном претрпео релативно мало промена током еволуције, секвенца генома показује да је дошло до више измена у генима него код инсеката који су подлегли бројним морфофизиолошким адаптацијама, што указује на својеврсно одвајање "морфолошке" од "молекуларне" еволуције код ове врсте. Даље анализе генома и транскриптома указују на битне генетичке одлике у вези са предаторством и ноћном активношћу, те способношћу детоксификације неких неизбежних састојака у исхрани. Уопште узев, све ове анализе дају јединствен адаптациони модел нимало налик на друге артроподе.

СИМБИОЗА / 22


БИОЛОГИЈА

КАКО ЈЕ ОТКРИВЕНА ГЛУКОЗА? Душан Радојевић

Античка и средњевековна за- поново открива да је мокраћа оболе- у процесу израде позлата од порце лих необично слатка и да после њеног лана јер је мед, који је заменио гупажања о дијабетесу

П

рви медицински документ, назван Еберсов папирус, у којем је древни египатски лекар Хеси-Ра описао болест са симптомима прекомерног мокрења датира из периода треће египатске династије 1552. г.п.н.е., а откривен је 1862. године у гробници у близини Тебе. Име је добио по немачком египтологу Георгу Еберсу који је успео да дешифрује рукопис. У трећем веку нове ере Аполоније, лекар из Мемфиса, у делу „О називима делова људског тела“ додаје да се мокрење одвија ''без одлагања'' – мокрење код дијабетичара наступа убрзо након узимања течности. Постоји још много забелешки у древним египатским, индијским, арапским и грчким медицинским списима о болести која има симптоме дијабетеса - хроничног, метаболичког поремећаја међутим тек од друге половине 19. века технолошки развој омогућава дијагностификовање и праћење болести. Два најзначајнија текста древне индијске медицине „Шушрута Самита“ и „Чарака Самита“ указују на ''слатку мокраћу'' – ''мадху мех''. То је уједно први пут да је неко указао на природу мокраће оболелих од дијабетеса, а откриће супстанце која даје овакву карактеристику мокраћи је оно чиме ће се овај текст бавити. Током средњег века Теофил Протоспатарије 630. године по први пут користи као дијагностички тест загревање урина. Авицена, арапски лекар, уочио је сладак остатак чије је порекло још увек било непознато приликом стајања урина на собној темпаратури. Неко време знања о дијабетесу се занемарују, и ''поновно откриће'' болести услеђује 1674. године. Енглески лекар Томас Вилис 23 / СИМБИОЗА

испаравања остатак изгледа као да је натопљен медом и шећером. Један век касније ливерпулски лекар Метју Добсон серијом експеримената доказује да је и крв дијабетичара укуса сличног шећеру. Његов рад из 1776. године сматра се првим публикованим радом у којем је описана хипергликемија. Уочио је везу између шећера који је присутан у крви и у мокраћи – повишење шећера у крви резултира слатком мокраћом. Још неколико лекара после Добсона указије на супстанцу која има изглед и арому сличну смеђем шећеру али је нико не идентификује (Џон Роло, Виљем Кален). Новија истраживања у периоду до 1790. године деле дијабетес на два стања – дијабетес мелитус са мокраћом која има укус, мирис и боју меда и дијабетес инсипидус, стање које карактерише провидна мокраћа која није слатка. Логично је било да се научници 19. века запитају шта је заправо та слатка материја која се налази у крви и мокраћи оболелих. Током 19. и 20. века развој хемије угљених хидрата и аналитичке хемије омогућио је одговор на питање. Занимљиво је на који начин је дошло до сасвим случајног открића глукозе.

Случајно откриће глукозе Константин Готлиб Сигисмунд Кирхоф (1764-1833) је био немачки хемичар који се бавио анализама различитих геолошких минерала. У периоду када је сасвим случајно открио глукозу живео је у Санкт Петербургу који је имао веома успешну индустрију порцелана. С обзиром да се није бавио прехрамбеном хемијом, претпоставља се да је трагао за алтернативним лепком који би се користио

миарабику као основу за добијање пасте која је у то време коришћена за осликавање порцеланске глазуре, постао веома тражена роба у време када Наполеон Бонапарта прети ратом царској Русији. Својим знањем Кирхоф је 1811. године покушао да пронађе алтернативу меду и спасе Санкт Петербуршку индустрију порцелана. Његово трагање за алтернативним лепком завршава се открићем слаткастог и лепљивог производа. Он је успео да направи шећерни сируп од глукозе изоловане из кромпира, пшенице и хељде. Кирхофова супстанца постала је добра замена за шећер од трске чија је цена баснословно порасла у Русији. 1812. године Кирхоф постаје ванредни члан Академије за хемију и до краја живота оставља нам у завештање још једно велико откриће – ензими су у стању да разлажу скроб. Умире у својој новој земљи у 69. години. Каније ће швајцарац Николас Теодор де Сосир доказати да је у Кирхофовом сирупу присутна декстроза, а познати француски хемичар Мишел Ежен Шеврел (чувен по изоловању холестерола у пречишћеном стању) доказује да је грожђани шећер присутан у мокраћи оболелих. Британска блокада француских лука онемогућава допремање сахарозе из француских колонија и то резултира захтевом моћног Наполеона Бонапарте, 1812. године, да се исплати 100.000 француских франака оном ко успе да направи сахарозу у домаћим фабрикама. Награду добија домаћи аналитички хемичар Луј-Жозеф Пруст осам година касније за производњу шећера из грожђа. Касније је утврђено да тај ''шећер'' није сахароза него декстроза.


БИОЛОГИЈА

ИНСУЛИНСКЕ ПУМПЕ Александра Јовановић ICT часопис

Л

екари и научници већ дуго раде на проналаску начина давања инсулина који ће у потпуности имитирати рад панкреаса. Нормална концентрација глукозе у крви је од 3.5 до 6 mmol/L. Након оброка нормално се подиже вредност глукозе у крви. Задатак инсулина јесте да помогне њен улазак у ткива где се она користи за добијање ћелијске енергије. Инсулинска пумпа је мала механичка справа за давање инсулина оболелима од дијабетеса. Мало је већа од мобилног телефона, закачена је за кожу, а може се ставит ии у џеп или на каиш. Инсулинска пумпа испоручује брзоделујући инсулин преко инфузионог сета, танке пластичне цевчице или врло танке игле. Сет се поставља на кожу стомака или глутеуса, а

после три дана инфузиони сет се премешта на друго место. Компјутерски је програмирана и испоручује брзоделујући инсулин, нпр. новорапид или апидру у тачно прецизном количинама у препрограмираним временским интервалима. Највећа предност ових пумпи јесте боља контрола дијабетеса уз већу слободу у свакодневним активностима И стилу живота. Нови модели поседују низ додатних могућности као што су: даљински управљач, систем за самопроверу и аутоматски сигурносни систем који онемогућава превелику испоруку инсулина. Још неке могућности које новије исулинске пумпе нуде су закључавање тастера пумпе, звучни и вибрацијски аларми који сигнализирају зачепљење система за инфузију, ниво преостале количине инсулина и стање батерије.

Велика „мана“ ових апарата јесте цена која износи негде око 4000 евра као и потрошни материјал, а потербно је доста административних мука и напора да пацијент добије уређај о трошку државе. Ако све саберемо, и поред не баш тако ниске цене, уз овакав један уређај омогућена је метаболичка контрола болести чиме је ризик од компликација у каснијем животном добу драстично смањен.

Тек три године после награђивања Пруста за откриће, Наполеон је сазнао да је извесни Бењамин Делесерт у околини Париза успео да направи векне од белог шећера (сахарозу је добио из корена биљке шећерне репе – Beta vulgaris altissima). Иако није добио награду, његово име ће остати овековечено као назив „Дезерт“ у јеловницима ресторана. Први који је за новооткривену супстанцу осмислио назив био је Делесертов земљак Жан Батист Андре Дима. Назвао га је глукоза иако се до 20. века у литератури појављује под различитим именима: декстроза, грожђани и пирогрожђани шећер, гликоза и глукоза. Нама свима познат немачки хемичар Емил Фишер поставља темеље хемије угљених хидрата откривајући структуру глукозе, фруктозе, галактозе и манозе. То откриће је омогућило Фишеру да направи стереохемијску конфигурацију до тада познатих шећера. СИМБИОЗА / 24


БИОЛОГИЈА

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ (2) Марко Стојановић

Велика претња или велика превара?

У

прошлом броју сам писао о мањкавостима теорије о глобалном загревању и не баш сасвим доказаним чињеницама на којима је заснована. О томе би могле да се напишу читаве књиге у којима би се детаљно анализирале разне изјаве и поступци стручњака, али и политичких протагониста који ову појаву итекако умеју да искористе за остваривање сопствених интереса. Нећемо разматрати какве су природе ти интереси, али јe готово сигурно да нису у питању само искрене тежње да се загађивање планете заустави. У сваком случају, када говоримо о глобалном загревању, ма какав био наш став о томе, ваља размотрити неке чињенице. То пак, уопште није једноставно. Подаци на којима се теорија заснива тешко су проверљиви, што оставља велики простор за манипулацију истима. Да не говорим о компјутерским симулацијама, које често не сагледавају све параметре климе и које, уз мало подешавања, лако прикажу „дан после сутра“ прогнозу за наредне године. И све то због страшног, демонског, гасовитог једињења познатог као угљен-диоксид. Око тога је постигнут широки консензус међу научницима. У ствари, тако мисли 25 / СИМБИОЗА

већина људи, информисана из хрпе масовних медија који о томе говоре. Они који се мало дубље позабаве правом сликом глобалног загревања, откриће да постоји велики број научника који не мисле тако. Ту је наравно чувена (или код нас и не баш толико чувена) Орегонска петиција, покренута од стране професора Артура Б. Робинсона, председника Орегонског института за науку и медицину. Њу је потписало више од 31.000 научника који тврде да глобално загревање никако не може бити искључиво људско дело и да је цела прича прилично исфабрикована. Неки чак сматрају да би повећање нивоа СО2 могло имати и позитивнх утицаја, нарочито на продукцију биомасе на планети. Али оставимо то по страни. Поменута петиција је прилично оспоравана иако су њени потписници истакнути научници чији радови и заслугe никако не смеју бити доведени у питање. Са друге стране, неки од истакнутих научника који су радили на изради IPCC-евих извештаја о климатским променама, такође тврде да треба бити пажљив са приписивањем заслуга за глобално загревање човеку. Према професору Ричарду Линдзену, америчком атмосферском физичару и великом

ауторитету међу IPCC-евим научницима, климатски модели и прогнозе се не испуњавају по предвиђањима. По њему је створен превелики страх од природних катастрофа услед пораста температуре, заснован на моделима који не могу на прави начин да предвиде будуће промене. Између осталог, као проблем наводи то што се веома штуро разматрају природни циклуси као што су „ел нињо“, пацифичка декадна осцилација (ПДО) или атлантска мултидекадна осцилација (АМО) и њихов утицај на целокупни климатски систем планете. Он не оспорава да ниво СО2 расте и да је то последица људских активности, али итекако оспорава идеју да је тај пораст највећи кривац за разматрану појаву. Поред њега, постоји велики број научника као што су Дејвид Даглас, Тед Марти, Фред Сингер, Рој Спенсер и многи други који сматрају да је глобално загравање у највећој мери природан процес, те да је човеков утицај на промену климе незнатан. Они посебно наводе да се никако не сме маргинализовати утицај сунца које је и у прошлости небројано пута утицало на још драстичније промене климе на земљи. Управо би сунчеви циклуси, који још увек нису у потпуности схва-


БИОЛОГИЈА

ћени, могли бити узрок топлијег периода у коме се налазимо. Наравно, проблем би могао тек да настане активирањем такозваних механизама повратне спреге, као што су топљење пермафроста на огромним површинама, чиме би се у атмосферу ослободиле огромне количине заробљеног метана који има вишеструко јачи утицај на познати ефекат стаклене баште. Постоји и један број научника на челу са професором Сун Ичи Акасофуом, који инсистирају да је узрок глобалног загревања још увек непознат, јер ни једна од постављених теорија не може у потпуности објаснити ову појаву. Они сматрају да се мора што пре почети са новим свеобухватнијим и подробнијим истраживањима која ће нам приближити одговоре. Оно што је такође занимљиво је да Међународни панел за климатске промене (поменути IPCC) на листи научника који су радили на њиховим извештајима има велики број оних који се не слажу са генералним закључцима. Њихови ауторитети су ипак (зло)употребљени да би став о искључиво антропогеном узроку глобалног загревања добио на тежини. Набрајање научника који се не слажу са теоријом о доминантно

људском утицају на наводне промене климе, могао би се отегнути на неколико страна. То само иде у прилог чињеници да ништа није извесно као што нас упорно убеђују. И док стручњаци озбиљно напрежу умове како би осмислили начин за смањење загревања планете, на томе се већ годинама ради. До душе, сасвим тајно, али толико очигледно да је скривање тог деловања потпуно немогуће. Ради се о испуштању супстанци из авиона на великим висинама које имају за циљ да рефлектују сунчеве зраке назад у свемир и тиме смање загревање. Појава од скора позната као „кемрејлс“ (енг. chemtrails), или у преводу, хемијски трагови. Контроверзе око ових необичних трагова који се готово свакодневно могу видети на небу, значајно су подгрејане чињеницом да је постојање овог деловања тек недавно признато, али и наводни налази разних опасних супстанци, па чак и микроорганизама и нановлакана у овим траговима. Све то намеће гомилу питања око тога ко заправо финансира овај гигантски пројекат и када је и ко договорио његову реализацију. Уколико су анализе трагова тачне, поставља се питање и да ли је смањење глобалног загревања једини мотив овог, до сада највећег геоижењеринг пројекта

у историји. Ако се још више удубимо у разне аспекте теорије о глобалном загревању, сусрећемо се са све више питања која просто вапе за одговорима. Суштина је да, поред тога што већина мисли да на ову тему више нема расправе, ништа не треба прихватати као аксиом, већ се све мора детаљно преиспитивати, пре доношења било каквих закључака. Оно што никако не треба доводити у питање, јесте став готово свих стручњака из најразличитијих области да се загађивање мора зауставити, јер би у противном последице могле бити катастрофалне. Те последице се не би манифестовале само променом климе, већ поремећајем великог броја природних система и циклуса. Или другим речима, наш однос према планети се мора радикално мењати, јер би, у колико овако наставимо и однос планете према нама могао радикално да се промени, а то је дефинитивно нешто што нико не би желео да осети.

СИМБИОЗА / 26


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

НОВЕ ВРСТЕ ОТКРИВЕНЕ У 2013. ГОДИНИ Сузана Станисављевић Тања Пајић

Т

ропске кишне шуме, дубине океана и друга места на Земљи која готово да није такла људска рука крију мноштво неоткривених или недовољно проучених врста и представљају право благо за истраживачке тимове. Ова година је била посебно занимљива открићима читавог низа нових, изумрлих али и оних врста које и даље постоје. У бујним шумама Анда, међу облацима на неколико хиљада метара висине, у крошњама дрвећа, пронађен је олингуито (Bassaricyon neblina), најмањи припадник породице ракуна (Procyonidae) од којих се разликује по краћем репу, мањим ушима, округлом лицу и дужем и мекшем крзну. Иако представља првог сисара откривеног у Америци у последњих 35 година он је заправо јавности одавно познат. Наиме, више од једног века је био идентификован као олинго, његов низијски сродник од кога је еволуцијски удаљен 3,5 милиона година! Овај преслатки “хибрид’’ мачета и меце се храни воћем иако спада у ред Carnivora. Такође је ноћна и солитарна животиња. И новa врста чекић ајкулe пронађена у Јужној Каролини, Sphyrna gilbert, је одавно уочена али тек сада генетичким анализама је званично и одвојена од обичне чекић

27 / СИМБИОЗА

ајкуле практично идентичног изгледа. Поред генетске различитости, Каролина чекић како су је прозвали је нешто мања и има 10 пршљенова мање. Још једна врста ајкула, Hemiscyllium halmahera, је откривена међу гребенима на острву Халмахера. Карактеристично је да не прелази области дубоке воде и налази се у изолованим гребенима широм Индонезије и западног Пацифика. Ова Индонежанска ходајућа ајкула користи своја пераја како би се кретала по океанском дну, а од других врста се разликује по браон шарама на телу. Јута, ризница богата фосилним остацима диносауруса, „открила“ нам је два несвакидашња примерка. Великоноси трицераптор (Nasutoceratops titusi), како му само име каже, разликовао се од осталих припадника своје врсте по великом носу и роговима на лицу. Тежак 2,5 тоне и дужине 5 метара, само је изгледао опасно јер је у питању биљојед. А „само“ двадесетак милиона година раније (пре 98 милиона година), Америком је харао један заиста опасан предатор, међу највећим карниворима икада описаним. Предатор пре Т-Рекса (Siats meekerorum) 9 метара дуг и 4 тоне тежак, владао је Земљом на ланцу исхране милионима година пре ТРекса. Делује застрашујуће? Анализом скелета утврђено је да се ради

о јувенилној јединци. Са шиљатим кичмама и светлећим црвеним очима, две новоописане врсте дрвених гуштера личе помало на диносаурусе. У питању су врсте откривене на 1.100 м надморске висине у кишним шумама Перуа. Enyalioides azulae је око 10 центиметра дуг, светлозелено ишаран, док је женска јединка пепељасто браон боје. Enyalioides binzayedi је 12 центиметара дуг, живописније обојен и са нешто израженијим дорзалним шиљцима. Дрвећа јужноамеричких тропских кишних шума крију и симпатичну жабицу боје чоколаде. Какао жаба (Hypsiboas sp.) користи округле дискове на својим екстремитетима како би се брзо пењала уз стабла и гране. Иако поседује клешта и жаоку мали турски шкорпион (Euscorpius lycius) је безопасан по људе. Достиже величину од 2-2,5 центиметра и настањује влажна и хладна места у боровим шумама. Због таме приземног слоја кишне шуме и провидних делова тела Cardiocondyla pirata је била готово невидљива истренираном оку истраживача. Женке ове врсте имају необичан таман белег око очију због чега је ова врста названа мрав пират. Тренутна хипотеза је да ова карактеристика служи да се збуни и одврати предатор.


БИОЛОГИЈА/ЖИВОТИЊСКО ЦАРСТВО

СА ЉИЉЦИМА НА ТИ Бранка Пејић вођа териолошке секције БИД-а

М

ожда нисте знали, али Београд врви од слепих мишева! Од укупно 30 врста колико их имамо у Србији (и још 4 за које се претпоставља да се могу наћи), у Београду их је око 15, али их по броју има највише, више стотина хиљада. Они у градовима као склоништа користе високе зграде, пукотине на фасадама, таване и подруме. Понекад се чак населе у старе кутије од ролетни, ту праве буку и плаше грађане ненавикнуте на ове заиста посебне животиње. Онда следе успаничени позиви Природњачком музеју у Београду који је на себе преузео спашавање људи од ових „напасти“, а заправо им је циљ да сачувају слепе мишеве. То је строго заштићена врста сисара и њихово убијање кажњиво је законом. У циљу едуковања људи, популаризације ових летећих сисара и уношења светла у веровања у њихове натприродне способности већ 12 година заредом у Београду, а 17 у Европи, се одржава Међународна ноћ слепих мишева. Прилику да радим са слепим мишевима добила сам по учлањењу у териолошку секцију биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“, пре три године. Као што сам већ рекла, строго су заштићени и рад са њима је могућ искључиво у присуству стручњакаљуди са дозволом за руковање, хватање и маркирање. То су Милан Пауновић, Бранко Карапанџа, Јелена Јовановић и Ивана Будински, уз чију помоћ сам научила много о специфичној грађи, начинуживота и понашању ових необичних и предивних створења. Mој први сусрет са њима је био управо у Приро-

дњачком музеју, где сам прво на мртвом материјалу вежбала да разликујем битне карактере за препознавање врста и учим шта је шта: трагус, села, мамуза са епиблемом, Т-хрскавица, делове патагијума, који је који прст... За детерминацију се користе дихотоми кључеви, пре свега кључ Бранка Карапанџе, једини на српском језику, који је настао донекле превођењем страних кључева, а донекле његовим сопсвеним огромним искуством са овим животињама, где је сам закључивао који су то карактери битнији и очигледнији за разликовање врста. Онда је уследио теренски рад. О, верујте, руковање живим слепим мишевима није ни мало налик оном на коме сам вежбала у музеју! Углавном су прилично мали (до 30 г тежине) и бојите се да га не држите пречврсто да га не бисте повредили, а с друге стране ако не држите довољно чврсто они се извуку и побегну. Имају мале али оштре зубиће које се не либе да употребе, с тога је неопходно имати рукавицу (која додатно умањује вашу способност да савладате слепог миша). Али осећај је невероватан и након што једном пробате, више вам није тешко да останете будни целу ноћ и дежурате на мрежи за хватање. Ради се од сумрака, када се постављају те специјалне мреже, а они крећу у лов, па трећа смена, све до зоре, када им је други врхунац активности јер се тада враћају у склоништа. По хватању их је потребно што брже извадити из мреже како је не би прогризли и по потреби се могу кратко ставити у платнене врећице, или се одмах одређује врста и ставља прстен. То је крилни

маркер, од специјалне легуре алуминијума и носи јединствени број. Води се евиденција о сваком, где се уписује врста, старост, пол, тежина, дужина подлактице... Поновно хватање раније маркиране јединке може нам дати увид о њеном кретању (где хибернира, где јој је породиљска колонија, где лови и слично). Разбијање заблуда Слепи мишеви нису слепи, заправо виде сасвим солидно, али због ноктуралног начина живота друго чуло преузима вођство. То је чуло слуха, у комбинацији са ехолокацијом које се показало као најефикасније у детектовању ситних инсеката којима се хране у мрклом мраку. Дакле инсектима. Никако крвљу. Од око 1240 врста слепих мишева на свету (да, то је скоро четвртина свих сисара) само три врсте се хране крвљу, живе у Јужној Америци, а то не чине тако насилно и крволочно као што хорор филмови воле то да представе. На нашим просторима се хране искључиво инсектима и битни су регулатори бројности на пример комараца; један слепи миш за сат времена поједе 600 комараца (а неки подаци кажу чак до 3000! ). Немају обичај да се уплићу у косу, а узевши у обзир њихово изузетно оријентисање у простору и могућност детектовања најситнијих објеката, потпуно је небулозно мислити да ће се слепи миш залетети баш на вашу главу и косу, а чак и ако би се то десило, на свом телу немају никакве структуре које би се запетљале. Гледање кроз крило слепог миша неће натерати особу са друге стране да се заљуби у вас. Више пута потврђено на теренима! И немају везе са обичним мишевима, осим што су као и они сисари.

СИМБИОЗА / 28


БИОЛОГИЈА

ПУТОПИС - ПОТСДАМ, НЕМАЧКА Невена Петровић

Н

а само 24 километара југозападно од Берлина, окружен језерима и рекама, налази се град Потсдам. Некада је био резидениција пруских краљева и немачких владара, а данас је главни град покрајине Бранденбург. Надалеко познат по својим раскошним дворцима, од којих је највећи комплекс Сансуси (изграђен у периоду 1774-1775), Потсдам нуди туристима како историјске и уметничке знамености, тако и предивну природу са којом се стопила његова благо урбана средина. Окружује га равница прошарана шумама и језерима (чак преко 20 језера и река се налази у близини града). Обала реке Хафел (нем. Havel) искоришћена је за градњу марине која му даје изглед топлог приморског града (иако су температуре далеко од приморских, нарочито ових дана). Уређене, ниске зграде украшених фасада протежу се улицама које изгледају као да је у њима време

29 / СИМБИОЗА

стало. У неким деловима је задржана чак и калдрма. Улични продавци, радње из којих допире мирис пецива и кафе и уредност грађана чине да град добија одређену дозу префињености. Из тог разлога се може рећи да је оправдано то што је знатно скупљи за живот од оближњег Берлина. Разлог мог доласка је студирање на највећем државном Универзитету у Бранденбургу Универзитету у Потсдаму. Основан је пре нешто више од двадесет година. Тако "Мали, али одличан!" (мото Универзитета) привлачи бројне студенте како из Немачке, тако и из иностранства. Тренутно у оквиру њега студира око 20.000 студената. Универзитет може да се похвали богатим истраживачким радом и сарадњом са око тридесетак научних институција у окружењу. Састоји се од пет факултета, распоређених у оквиру три камуса: "Нова Палата" (близу комплекса Сансуси), Голм и Потсдам/Бабелс-

берг. Факултет природно-математичких наука се налази у кампусу Голм, заједно са неколико института Макс Планк (MPI of Molecular Plant Physiology, MPI for Gravitational Physics, MPI of Colloids and Interfaces), Fraunhofer Institute for Applied Polymer Research и Go:IN Golm Innovation Centre. Блиска сарадња Универзитета са овим институтима омогућује студентима мастер и докторских студија да свој истраживачки рад одраде у изузетно добрим и опремљеним департманима, што је јако добра одскочна даска за даље бављење науком. Поред одличних услова за школовање, сви регистровани студенти имају право на избор различитих курсева и спортова на почетку сваког семестра, а притом за исте плаћају само део реалне цене. И могу слободно рећи да готово сви студенти имају неки хоби. Кажу да тако срећу и упознају нове људе, али и уче нове вештине.


БИОЛОГИЈА

ПУТОПИС - ПАРИЗ (1) Милена Спасојевић

К

ада сте туриста у непознатом граду, постоје места које сви обилазе, која су обележја тог града, можда и читаве државе. Тако је и са Паризом. Некако сам очекивала да ће у септембру и октобру бити мање гужве него иначе, али како сам чула од мештана, гужви никад краја. Ипак, када имате мало више времена и немате план обиласка, већ сте жељни да истражујете град, можете обићи места која вас више занимају, од оних најпосећенијих и пронаћи мало мира. Место које је било тако мирно и блиско била је париска ботаничка башта, Les Jardins des plantes. Спада у комплекс Националног музеја природних наука и окружена је Великом галеријом еволуције, Музејом палеонтологије и упоредне анатомије, Музејом минералогије и Музејом ентомологије, као и малим, али врло симпатичним зоовртом. Les Jardins des plantes се налази на левој обали Сене. Основана

је 1626. године, као башта у којој су се узгајале лековите биљке, за потребе краља Луја XIII, док је за јавност отворена 1640. До 1700, преузео ју је тим сјајних ботаничара и преуредили је. 1732. вођење баште преузима гроф де Бифон, који јој додаје чувени лавиринт, који је остао до данас. 1792. ботаничкој башти додају и Краљевску менажерију, односно мали зоо врт из Версаја. Пролазећи лавиринтом наилази се на многобројно ретко и чувено дрвеће као што су Acer orientalis, кога је са Оријента донео Турнфор 1702, Quercus castaneaefolia и Taxus baccata. У центру лавиринта налази се гвоздена конструкција, чији је главни део некада заузимао сунчани гонг који се чуо свакога дана у подне, а покретали су га ударци чекића који су се померали тако што би зраци сунца свакога дана преко лупе спржили жице које их држе. Нажалост, мешавина различитих метала довела је до претварања целе структуре у полиметалну масу, а неки елементи су се разградили. Ова конструкција је рестаурирана почетком 80-их година до свог оригиналног изгледа, осим што не постоји више соларни гонг. У подножју лавиринта, изгравирана је песма „Ноктурно“ Сен-Џон Перса, на трима бронзаним скулптурама. Постоји неколико улаза у башту, у зависности из ког дела града долазите и на сваком се налази велика мапа баште. Улаз у главни део, као и у одвојене делове,

врта је бесплатан, наплаћује се само улаз у Алпски врт. За посету би најбоље било да испланирате цео дан, а уколико нисте у могућности толико, издвојите једно поподне. Радно време лети је од 07:30 до 20 часова, а зими од 08:00 до 17:30. За информације о локацији и превозу, можете посетити сајт. У Les Jardins des plantes стално има људи, али не и гужве. Влада опуштена и пријатна атмосфера, пуна мириса разних врста биљака, звукова птица, студената и средњошколаца који одмарају на трави, читају књиге, бацају фризби; било је и оних који седе са књигама, међу биљкама о којима уче и расправаљају; васпитача са децом, који им показују и уче их како се свет развијао, ко су ти људи чије су статуе у башти; старих људи који седе и одмарају; радника који се брину о биљкама, саде нове и заливају оне постојеће. Све се чини да би тамо могли остати месецима, да не постоји град ван врта. Куда год се запутили, имате мапу и обележен пут куда бисте после могли, малу кафетерију, ако бисте мало да одморите, поједете или попијете нешто. Такође, на овом месту често има и неких занимљивих дешавања. Постоје и издвојени делови баште, који припадају такозваним: баштама Ириса, баштама Ружа и ботаничкој школи. Наиме, када уђете у део ботаничке школе, као да улазите у мали лавиринт, састављен тако да проласком кроз њега, СИМБИОЗА / 30


СПОРТ пролазите кроз кратку еволуциону историју и систематику биљака. Обележене су фамилије, врсте које тим фамилијама припадају, као и њихова филогенија. Скривен унутар врта ботаничке школе, налази се и Алпски врт, са више од 2.000 планинских врста. Стара стаклена башта је реновирана и сада садржи, поред врста из Аустралије и Мексика, које је раније садржала, и врсте из различитих делова света (пустиња и тропских прашума), где се види како у различитим крајевима успевају биљке, њихова адаптација и освајање тих станишта. Препорука је да посетите и зоо врт. То је други најстарији зоо врт у Европи, који је првобитно био смештен у Версају. Настао је почетком Француске револуције, када је Народна скупштина донела одлуку да животиње из разних крајева света, које су биле у приватном власништву, буду поклоњене менажерији живе или убијене, за научна испитивања. Научник Jacques-Henri Bernardin de Saint-Pierre је био вођен принципима да животињама обезбеди услове налик онима у њиховим природним стаништима, али и да им обезбеди научни надзор, као и приступ свим посетиоцима, у циљу јавног образовања. Свака група има свој простор, али се не налазе у кавезима, него као да су окружене природним окружењем, као да нису заточене. Можете видети врсте као што су: фламингос, црвена панда, тибетска антилопа, црвени ибис, неколико врста ара; тек рођене животиње и тераријум. Топло вам препоручујем да приликом путовања посетите природњачке музеје, зоовртове, као и ботаничке баште места која обилазите, јер ћете се сигурно добро забавити и много научити. Нешто више о комплексу природњачког музеја Париза у следећем броју. 31 / СИМБИОЗА

РАГБИ КЛУБ ПАРТИЗАН Бојан Петровић

Н

астављамо да промовишемо спорт... У овом броју специјалну тему посветили смо Женском рагби клубу Партизан (ЖРК Партизан). То је женска секција истоименог клуба, који ове године слави велики јубилеј - 60 година постојања и рада. Током овог периода у њихову ризницу трофеја доспело је чак 16 пехара домаћег шампионата, а исто толико пута црно-бели су понели титулу освајача националног купа. Година јубилеја препуна је активности, али најважније од свега јесте то што се у клубу врши упис нових чланова, и овом приликом позваћемо све заинтересоване колегинице да обрате посебну пажњу.

Шта је рагби?

Љ

уди ће код нас често рећи да је то спорт који је јако популаран у Америци, али то је мешање рагбија са америчким фудбалом... Рагби је настао у Енглеској 1823. године, а спорт је име добио према месту настанка (енг. Rugby). Циљ ове игре је да две екипе од петнаест, десет или седам играча, поштујући исправну и поштену игру у складу с правилима игре и у спортском духу, носећи и додајући лопту те ударајући је ногом, постигну што више бодова. Најосновније правило рагбија је да се лопта не сме бацати унапред, осим када се шутира. Циљ игре је пренети лопту у противнички есеј простор. За то се добија одређен број поена, а затим се шутира претварање за додатни, мањи број поена. Игра почиње почетним ударцем, након чега сваки играч који се налази у положају "у игри" има право: ухватити или прихватити лопту и држећи је с њом трчати; додати, бацити или одбијати лопту према другом играчу; ударити лопту

ногом; обарати, гурнути руком или рукама, раменом или раменима противничког играча који држи лопту; пасти на лопту; учествовати у скраму, отвореном скраму или код убацивања из аута; положити лопту у простор згодитка… Игра се лоптом у облику ротацијског елипсоида (јајолика, овална) израђеном од четири спојена панела и тежине 400-440 грама. Лопта се носи рукама (додаје се уназад), а сме се ударати и ногом. Рагби утакмица се игра 80 минута под патронатом главног и двоје линијских судија, док код рагбија седам (седам играча на терену) игра се 14 минута. Ваља напоменути да се женски рагби у Србији се игра са седам играчица, а по правилима рагбија 15. Код рагбија 15 и рагбија седам оборени играч је дужан да пусти лопту и формира се рак. Циљ и једне и друге екипе је да прегурају противника и да лопта остане иза њихових ногу. Утакмица у рагбију седам траје два пута по седам минута. Рагби седам након 80 година поново је уврштен у програм летњих Олимпијских игара у Рио де Жанеиру 2016.


СПОРТ

ЖРК Партизан

У

Србији се рагби први пут појавио након Првог светског рата. 23. октобра 1953. основан је Рагби клуб Партизан. Тимски рад, поштовање, уживање у рагбију, дисциплина, конкуренција и пријатељство основне су вредности овог спортског колектива до данашњих дана. Рагби је врло популаран спорт у Великој Британији, на аустралијском континенту, али и у Западној Европи. У Србији није, упркос томе што је рагби лига у бившој Југославији била изузетно интересантна. Посебно је у запећку женски рагби, а Партизан је у том погледу пионир у нашој земљи. У години јубилеја и прославе 60 година постојања, Партизан може са поносом да се похвали великим бројем играчица у свим категоријама такмичења, а тренутно су у току промоције женског рагбија у том клубу. "Услед наглог напредовања рагбија као спорта јавља се потреба за организованијом и стручнијом обуком младих рагбиста и будућих едукатора за рад са децом, кроз омасовљење и приближавање како рагбија, тако и спортске културе уо-

пште, млађој категорији становништва", каже за наш часопис Сандра Стојановић, колегиница која студира на Биолошком факултету, а чланица је ЖРК Партизан. "Година јубилеја и прославе шест деценија постојања Партизана протиче у знаку промоције женског рагбија. Последњих месеци наш клуб је поред уобичајених промоција по основним и средњим школама, гостовао и на телевизијама са националном покривеношћу". Стојановићева закључује: "Овом приликом желимо да позовемо све девојке заинтересоване да се опробају у овом спорту и постану део Партизанове рагби фамилије која постоји пуних 60 година!" Тренинзи се одржавају на помоћном терену Стадиона ФК Партизан, понедељком и петком од 20 сати, као и средом од 20 и суботом од 11 сати на Ади Циганлији, у балону код Веслачког клуба Партизан. Све заинтересоване девојке могу контактирати клуб путем адресе електронске поште office@partizanrugby.com. За више информација о клубу посетите www.partizanrugby.com и www.facebook.com/ZenskiRagbiKlubPartizan.

СИМБИОЗА / 32


МОЗАИК/НАУКА И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ОНА ШТО НИЈЕ ДОБИЛА НОБЕЛА Петар Ђурић

П

ре него што је оставило научну јавност без даха, епохално откриће секундарне структуре ДНК је имало личну историју која није нимало била мирна. Иако вам је можда незамислив ко први девојци принцип, он је и те како постојао јер је бура која је следила била очигледна: детаљно разјашњење овог молекула је окренуло наглавачке биомедицинске науке а људе који су га дешифровали винуло у звезде са којих ће тешко моћи икада да склизну. У овом броју пишемо о њој – која стоји у сенци можда највећег открића у историји науке до сад, чије име нећете одмах чути када се помене откриће секундарне структуре ДНК. Називали су је и мрачном дамом овог молекула – незаустављива Розалинд Френклин утрла је пут неким другим сјајним научницима и остала заробљена у сопственим открићима. У овом броју испитујемо зашто је то тако и какво је било њено позиционирање као жене у контексту једне од најмоћнијих научница на најпрестижнијем светском универзитету и како је памтимо данас. Одлучила је да ће бити научница са петнаест. Међутим, када је дошло доба за уписивање факултета – отац једноставно није био са

33 / СИМБИОЗА

гласан. Сматрао је да девојке нису за високо образовање и није хтео да новчано помогне своју ћерку. Захваљујући интервенцији родбине, Розалинд започиње студије на Кембриџу и колико то девојке нису за високо образовање не поткрепљује чињеница да је имала превише научних радова и докторат до двадесет и шесте. Розалинд је била незаустављива. Није носила шминку, коса јој није била по најновијој моди, али је жар за истраживањем била малтене фрапантна. Дифракцијом икс-зрака са својим учеником је направила снимке које су описивали као најдетаљније и једне од најлепших икада. Схватила је да ДНК може имати своју А и Б форму. Ближила се решењу... Иако је сматрала да ће бити главна у лабораторији за испитивања, надлежни су одлучили да други командујући буде Морис Вилкинс, са којим се није најбоље слагала. Овај проблематичан однос је довео до највећег преокрета у целокупној историји истраживања ДНК. Вилкинс је сматрао да она није довољно добра, па је покушао да убеди надлежне да јој унајме помоћницу. Када је сазнала за то – Розалинд је дословно полудела. Односи су постали још више затег-нути. У следећој епизоди, Вилкинс је фотографије које је Розалинд

урадила дао супарничком тиму– Вотсону и Крику, који су инспирисани овим што су видели конструисали модел ДНК и стекли светску славу. Не кажемо да је незаслужено. Фотографија 51 коју су видели убрзо је постала славна. Неки научници сматрају да би Розалинд дошла до истог закључка убрзо... Вотсон и Крик кажу да није ризиковала довољно. Пошто није користила заштиту од зрачења, Розалинд су установили рак јајника у тридесетим. Радила је до пар недеља пре смрти. Нобелову награду су добили Вотсон, Крик – а такође и Вилкинс. Розалинд је није добила јер се ова награда не додељује постхумно. И није пресудна ова награда. Али оно што јесте је то да не заборавимо колики је утицај на развој ове приче имала ова сјајна дама у чије време није било пристојно да једе у истој просторији са мушкарцима. Да ли је то утицало и да ли је било пристуно занемаривање Розалинд и њеног рада? Да ли би било другачије да је мушкарац? Наука је и за девојке, жене – и оне то одлично раде. Као најосетљивија рубрика за права жена у науци и права жена генерално, Наука и прикљученија подсећа да прикљученија није увек било најсјајније за сјајне истраживаче, али се ми сећамо и памтимо.


ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ/МОЗАИК

СРПСКИ ЦИТАТНИ ИНДЕКС Ана Михајловић Библиотекар на Институту за зоологију

Увод

К

оришћење многих сервиса за претрагу има исти механизам коришћења формулара за претрагу, било да су у функцији једноставних или сложених упита. Оно што ће овде бити изложено је нешто што ретко ко користи или је ново и даје могућност лакшег сналажења на сервису „Српског цитатног индекса“. Надам се да ће вам бити интересантно за читање, али и корисно у вашем раду.

Српски цитатни индекс

С

рпски цитатни индекс је сервис који омогућава да се на брз и једноставан начин приступи чланцима који су објављени у српским научним часописима. Својом организацијом прилагођен је корисницима свих нивоа интересовања, било да су из Србије или из иностранства. На самом сервису постоје једноставне опције, али је омогућено и формирање сложенијих упита, као и управљања резултатима претраге. Постоји опција регистрације која омогућава да се сачувају резултати претрага и њихово поновно прегледавање при улазу у мени „мој избор’’.

Регистрација и могућности њеног коришћења

Р

егистрација се врши преко формулара који се појављује када се кликне на опцију „регистрација“. Попуњавањем ових образаца (има их два где се у првом уноси име, презиме, средње слово, звање и организација у којој се обавља делатност, а у другом правимо корисничко име и лозинку). Када се ово изврши,

на мејл који је дат у формулару стићи ће порука преко које се активира налог. Активацијом налога добија се могућност избора интересантних чланака за чување и касније поново читање у току једног логовања у секцији „мој избор“. Овако направљен налог омогућава да се направе упити којима се могу пратити издавања чланака који спадају под критеријуме који су постављени у делу претрага и сачувани у делу резултати. У секцији „Мој SCIndeks“ се могу сачувати критеријуми претраге и поставити временски опсег у коме ће стизати извештај.

(десни клик на последњи појам), али ћемо кликнути на „combine selected items to query’’. Ако тражите одређене ауторе, кликните на њихово име, задржите неко време и добићете информацију о другим ауторима и појмовима који су повезани са њиховим радовима. Са десне стране се налази списак чланака добијених коришћењем неког од критеријума који смо одабрали. Повлачењем мишем ка левом крају добићемо списак чланака. Кликом на наслов било ког чланка можемо видети сажетак и на основу тога поступити по потреби.

Визуелна претрага

Закључак

П

остоји још један, врло занимљив начин претраге на овом сервису - визуелна претрага. Овим начином се може брже и лакше претраживати, обзиром да су вам понуђени појмови повезани са вашим упитом (нпр. „урбана екологија“) које можете спајати десним кликом на последњи појам који смо одабрали и левим кликом на „merge selected items“ што би било као да користите оператор „или“. Када желимо да нам сви појмови буду део претраге, односно да користимо оператор „и“, онда ћемо урадити исти поступак

А

ко постоје било какви проблеми у коришћењу Српског цитатног индекса, библиотекари су увек ту и на располагању. Најбoље би било да се јавите на адресу електронске поште: zoobiblioteka@bio.bg.ac.rs.

СИМБИОЗА / 34


МОЗАИК/ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ

МЕНДЕЛЕЈ

Сајт: www.mendeley.com Тања Пајић

И

страживачки рад све више постаје зависан од интернета јер се стално ''рађају'' нови програми и алати који помажу научницима и истраживачима да брже и ефикасније претражују научне радове, буду у току са најновијим открићима, организују своје податке истраживања и размењују идеје са колегама широм света. Током писања научноистраживачког рада неопходно је да претражите, сачувате и радите са великим бројем научних чланака што може бити фрустрирајуће уколико немате изузетне организационе способности и памћење. Такође, они се обично чувају само у форматима за читање, што значи да не можете лако да их обележите, да истакнете делове од интереса, осим да их прво одштампате, што брзо постаје непрактично и непотребно троши папир.

FOXIT READER Сузана Станисављевић

35 / СИМБИОЗА

Захваљујући веб и десктоп програму Менделеј, претраживање и индексирање научних чланака је постало много лакше. Он вам омогућава да брзо и лако проналазите и уносите истраживачке радове и податке, како у оквиру менделеј библиотеке тако и са других сајтова (PubMed, Google Scholar...), да их делите са колегама на овој друштвеној мрежи за истраживаче, да организујете податке истраживања и управљате многобројним радовима. Менделеј је први и најистакнутији пакет за управљање референцама којим можете аутоматски цитирати литературу и унети библиографске податке приликом писања радова, што умногоме штеди ваше време и спречава евентуалне грешке које би се вероватно поткрале приликом ручног куцања референци. Радове и документа које сте пронашли на различитим сајтовима можете аутоматски сачувати једним кликом на Mенделејев обележивач на вашем претраживачу и заједно са осталим радовима из ваше библиотеке можете их сортирати по важности, наслову, ауторима, години,

часопису или неком другом критеријуму, обележити их и разврстати у различите фолдере. Више радова истовремено можете читати и упоређивати, означавати и подвлачити текст и користити “лепљиве белешке’’. По завршетку вашег рада, синхронизацијом између десктопа и профила на вебу можете сачувати податке и приступити са било ког рачунара ономе што сте радили. Велика предност Менделеја је и могућност социјалног умрежавања, учлањивање у различите јавне и приватне групе ради дељења радова, идеја, новости или једноставно повезивање људи на заједничком пројекту. На основу радова и научних чланака које сте тражили преко овог сервиса, добијате препоруке за друге најчитаније радове и ауторе на ту тему. Менделеј нуди елегантно решење за управљање истраживачком литературом, даје смернице за даље претраживање препоручујући на основу радова присутних у библиотеци датог истраживача и омогућује везе са другим људима.

Сајт: http://www.foxitsoftware.com/Secure_PDF_Reader/

је управо доношење искуства читања и учења као са папира. Шта год да сте помислили да урадитемогуће је! Текст можете подвлачити, истаћи, прецртавати. Ако желите да додате своје белешке можете их убацити као коментар, унутар самог текста или у посебном „облачићу“ који ћете стрелицом усмерити ка тексту од интереса. Осим ручног уписивања бележака, можете их додати тексту и у виду засебног текстуалног документа, у виду слике или чак у аудио формату. Неке од манипулација које овај програм још нуди су и конвертовање у пдф формат или превођење из пдф у текстуални фајл. Можете направити свој документ који ћете затим заштитити израдом сопственог потписа. Ако желите упоредни преглед два или више докуменaта могуће их је отворити парарелно у исти прозор. Када сте завршили са радом и желите да га поделите можете то урадити ди-

F

oxit reader је вишејезични пдф читач. Зашто уопште причати о пдф читачима? Иако додир папира и листање страница доносе непоновљив осећај, не можемо порећи да смо ушли у еру виртуелних библиотека и учионица. Мени је посебно сметало то што са текстовима у електронском формату не могу да манипулишем у истој мери као са папирним верзијама. Штавише могућности су изузетно ограничене и углавном се своде на читање текста са евентуалним прилагођавањем величине странице и додавањем обележивача странице. Оно што ме је одушевило код овог читача и што га је издвојило


ИНТЕРНЕТ У СВРСИ НАУКЕ/МОЗАИК

SCIENCE IN SCHOOL Тања Пајић

У

ректно из програма путем електронске поште, Facebook-а, Evernote-а или неке друге апликације. Програм је доступан како за Windows оперативни систем, тако и за iOS, Linux и Android. Ово Вам омогућава да приступите жељеним радовима са било ког уређаја и да их измените чак и када сте у покрету и немате приступ свом рачунару. Било да радите на изради семинарског, мастер или истраживачког рада, или да учите читајући књиге у електронском издању овај програм ће Вам понудити све неопходне опције. Показао се нарочито корисним приликом упоредног читања текстова и прегледања презантација, када можете да прилагодите презентације тако да на њима имате обележено, доцртано и исписано све оно што је важно да научите.

овом броју Симбиозе желимо да вас упознамо са часописом Science in School, у коме се објављују рецензирани чланци о најновијим научним достигнућима, догађајима и темама, са посебним освртом на популарисање и развој научног знања у основним и средњим школама. Писан научно-популарним језиком часопис има за циљ да промовише инспиративнy научнy наставу подстицањем комуникације између наставника, научника и свих осталих укључених у научном образовању. Кроз интересантне рубрике и занимљиве интервјуе са научницима и професорима, читаоце упознаје са важним пројектима и врхунским научним истраживањима из биологије, физике, хемије и других наука. Часопис се објављује четири пута годишње и носи назив по годишњим добима. Постоји већ неколико година уназад и доступан је бесплатно и на сајту. Првобитно осмишљен као део Фибоначи пројекта подржаног од стране Европске комисије (ФП6) који је имао за циљ да популарише науку, подстакне радозналост и критичку мисао млађе популације, покаже важност експеримената и контрола и са јасним фокусом на интердисциплинарни рад, часопис сада самостално наставља ту важну мисију.

Однедавно, часопис објављује чланке на више европских језика и нуди заинтересованима могућност волонтирања у превођењу. Захваљујући дугогодишњој сарадњи наше професорке Драгане Миличић и главне уреднице овог часописа Елеoнор Хејс, колеге са нашег факултета са одличним знањем енглеског језика преводе текстове из биологије. Као резултат постоји српска страна сајта http://www.scienceinschool.org/serbian. Наша колегиница Александра Зечић поделила је са нама утиске о учествовању у овом пројекту: ''Бити члан тима преводилаца часописа Science in School је одлично искуство, које ми је омогућило да пратим савремена истраживања из области биологије, али и других наука, као и да се упознам са радом истакнутих научника. Поред тога, изузетно ми је драго што сам својим радом на преводима допринела томе да се млађим генерацијама приближи наука, истраживачки рад и поучни и интересантни експерименти.'' У најновијем издању часописа сазнајте како можете 'видети' скривену унутрашњост вулкана, како и где се све може применити карактеристично љубичасто испарење јода, упознајте се са медицинском мудрошћу средњег века и многим другим занимљивим темама.

СИМБИОЗА / 36


МОЗАИК

ФЕСТИВАЛ НАУКЕ 2013. Марија Гајић

“Да ли знаш шта је ћелија?” „Да, то је место у затвору где седе зли људи”.

В

еровали или не ово је био веома чест одговор деце на Фестивалу науке ове године. Претпоставили смо да ће бити компликовано деци објашњавати такве ствари али овакав одговор нам није пао на памет. Заправо, испоставило се да и није било толико компликовано као што смо очекивали. Да почнем од почетка. Сваке године, у сарадњи са истраживачима са ИБИСС-а, биолози праве увек другачију поставку коју спремају и по неколико месеци. Причали смо ранијих година о гљивама, пећинским животињама, инсектима, развићу, кафи... А идеја која нам се дуго мотала по глави је поставка о ћелији. Желели смо да посетиоци свих узраста буквално „уђу” у ћелију и схвате колико (не) знају више од онога „Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића”. Наше луде идеје слушају и реализују људи из организације Фестивала науке као и наша предивна другарица, сценографкиња Наташа Богдановић. Сваке године она научи нешто ново из биологије. Наша поставка се састојала из неколико делова и сви су наравно били повезани. Имали смо џиновски бактериофаг, бактерију и биљну ћелију на једној страни. Чињеница да су бактерија и биљна ћелија били једна поред друге је била одлична пошто смо бактеријским бичем показивали делове биљне ћелије. Имали смо и наше ”Суперхероје ћелије”: сперматозоид, јајну ћелију, нервну ћелију... Могу вам рећи да ми је прилично занимљиво али и забрињавајуће колико су се људи црвенели, смејали и чудно понашали када бисмо им рекли да је то модел сперматозоида... Или смо ми биолози превише чудни? 37 / СИМБИОЗА

Поред тога, имали смо мали експеримент у ком смо показивали како је мембрана пропустљива, микроскопе са препаратима (између осталог и сперматозоида пацова па су се и ту људи збуњивали) али и једну посебну таблу. Табла је била магнетна и на њој су се налазили хромозоми у свим фазама деоба па смо помагали средњошколцима који имају контролни из биологије, али и решавали неке недоумице, започињали занимљиве расправе... Било је изненађујућих момената на пример да деца питају како настаје Даунов синдром или шта је то рак па смо повезивали те болести са причама о деоби. Ко преживи све ово, на крају је могао и да уђе у једну велику животињску ћелију и седне мало да одмори и да се фотографише наравно. То се показало као јако добро место да се васпитачице и учитељице одморе али и да деца лепо седну са нама и да им ми објаснимо „ко је ко” у тој ћелији и то не оној затворској. Правили смо различита поређења од тога да је једро директор школе, до тога да су неке органеле курири и слично. Као и сваке године, било је деце али и одраслих људи који су нас поптуно одушевили својим изјавама али и сазнањем да су срећни што су нешто ново научили или се подсетили. Поента свега овога? Свако уз, нећу да лажем - мало труда већ - малко више труда, може да се бави популаризацијом науке. То не морају бити „бум трас шарени експерименти”, ми смо ипак биолози, довољно је да завиримо у било коју дисциплину и идеје ће почети да навиру. Зашто је то битно? Битно је да посетиоци свих узраста оду са Фестивала и да запамте барем делић

наше приче. Од тога да Новак Ђоковић нема магичне гене, да нису инсекти зли, да се лабараторијске животиње могу проучавати и на хумане начине у веома занимљивим експериментима и на крају крајева да се у овом тренутку неке наше ћелије деле, умиру, што је то некад добро, некад лоше... А у сваком случају све је то живот!


МОЗАИК

ГРИН ФЕСТ ‘13. Марко Стојановић

В

еома садржајан и занимљив програм Грин Феста и ове године је, по четврти пут, привукао велики број посетилаца. Ако је веровати организаторима, њих више од 9.000 имало је прилику да погледа 106 филмова из 24 земље у конкуренцији за награде и шест ревијалних, чиме је настављена традиција обарања рекорда из претходнх година. Грин Фест је и ове године потврдио да зелена култура озбиљно осваја Београд. СИМБИОЗА / 38


МОЗАИК

НЕВЕРОВАЛИ ИЛИ ДА Милена Спасојевић Бојан Петровић

Двадесет и две хиљаде објеката произведених од стране човека, величине преко 10 cm, кружи око Земље, од чега је 5% функционалних сателита, 8% истрошених ракета, 87% фрагмената и неактивних сателита. Зоо врт у Берлину, који је отворен 1844. године, представља дом за 1.500 врста и укупно 19.500 животиња, што га чини зоо вртом са највећим бројем врста животиња на свету, док се за највећи врт, по питању и броја врста и величини земљишта на ком се налази, сматра Henry Doorly Zoo, у Небраски, са 962 врсте на 53 hа. Он такође има највећи комплекс мачака у Северној Америци, највећу затворену мочвару, највећу затворену пустињу, као и највећу застакљену геодетску куполу на свету.

Kooteninchela deppi, 505 милиона година стар фосил, удаљени предак јастога и шкорпија , име је добио по главној улози коју Џони Деп глуми у филму Едвард Маказоруки, који је имао маказе уместо руку.

Ако узмете глобус у руке, и крећете се из било које тачке у правцу југа, у једном тренутку ћете се почети кретати северно (када прођете Јужни пол). Међутим, уколико из било које тачке кренете да се крећете у правцу запада, увек ћете се кретати западно, без обзира колико пута "обиђете око света"... Исто важи и за север/исток поређење. Већа је вероватноћа да спонтано умрете на путу од куће до најближег уплатног места за лото, него да добијете седмицу на тој истој игри на срећу!

Најдужи тениски меч у историји професионалног тениса, трајао је 11h5’, од чега је најдужи сет био последњи и трајао 8h11’. Одигран је у првом колу Вимблдона 2010. године, између Американца Џона Изнера и Француза Николе Маија. Гарфилд, популрни јунак истоименог комичног стрипа, први пут је објављен 19. јуна 1978. године. Гарфилд је име добио по деди уметника Џима Дејвиса чији је стрип дело.

Популарни „смајли“ нацртан 1963. године, од стране америчког уметника Харвија Бола. Аутор је добио овај задатак од фирме за коју је радио, како би подигао морал запослених. Нацртао га је за десет минута и био плаћен 45$, а како није заштитио своја ауторска права, то је и једини новац који је за ову слику добио.

Најдужи период без спавања забележен у медицинској пракси је 264 сата (11 дана).

Деведесет одсто смећа у океанима је од пластике. 39 / СИМБИОЗА


МОЗАИК

Прва радио-драма у Србији, изведена као драматизација народне песме „Ђакон Стефан и два анђела“ емитована је на Радио Београду 24. марта 1929. Драматизацију су прилагодили проф. др Винко Витезица и др Густав Браун, тадашњи уредници литерарних емисија, док су улоге тумачили прваци Народног позоришта из Београда Јован-Ђедо Антонијевић, Добрица Милутиновић, Дара Милошевић, Сара Тодоровић и Радомир-Раша Плаовић.

Ајкуле годишње нападну 5075 особа, од чега се 8-12 случајева заврши смрћу човека. Иако се о нападу ајкула на људе много говори, то је много ређи случај од броја случаја када је човек убијен од стране слонова, пчела, громова или других природних непогода. Сa друге стране, човек годишње убије 20-100 милиона ајкула.

Један литар морске воде садржи 13 милијардитих делова грама злата.

Два минута је време које човек може провести у свемиру незаштићен.

Споменик „Победник“ на Калемегдану, дело чувеног вајара Ивана Мештровића, првобитно је требало да буде део споменичког комплекса Алегорија. Мештровић је пројектовао фонтану, у чијем центру је замислио је петостепени стуб, симбол петовековног ропства под Турцима новоослобођених крајева. На његовом врху стајао би победник као весник тријумфалних битака. Споменик је откривен је 1928. године, поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта и победе Србије у ратовима од 1912. до 1918. године.

Глумац Дејвид Тенант, познат по улози десете инкарнације популарног Doctor Who-а, истоимене серије, од треће године je пратио ову серију и због ње одлучио постати глумац, да би 2005. године и добио улогу у њој и снимио три сезоне. Иначе, серија је ушла у Гинисову књигу рекорда као најдуже приказивана научно-фантастична емисија у свету, те уједно представља један од значајнијих делова данашње британске културе.

Процењује се да у океанима живи милион врста живог света, од којих 2/3 нису идентификоване.

Прва кафана на Балкану отворена је у Београду, на Дорћолу 1522. године, где се служила само црна кафа.

Просечна честица прашине има дијаметар отприлике између дијаметра Земље и дијаметра атома. У чаши воде има више атома него што има чаша воде у запремини свих површинских вода на Земљи.

Процењује се да би 75% живих врста животиња могло изумрети у наредних 300 година.

Чак и када се смејете "на силу", у мозгу се ослобађа одређена количина ендорфина, по истом механизму као и када вас нешто заиста од срца насмеје.

Особа са добрим видом, на чистом ноћном небу, без пуног месеца и светлосног загађења, може видети 2.000-2.500 звезда.

СИМБИОЗА / 40


МОЗАИК/КАЛЕНДАР

КАЛЕНДАР Редакција

14.1.2014. ПРЕДАВАЊЕ Библиотека града Београда Генска терапија Бранка Зукић Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

4.2.2014. ПРЕДАВАЊЕ Библиотека града Београда ПУТОСПЕКТИВА “Месечно окупљање путника и љубитеља путовања зарад размене идеја, савета, искустава, препричавања догодовштина и доброг дружења”.

ОК, ово можда не звучи толико занимљиво али верујте нам, једном када одете на Путоспективу, радујете се свакој следећој. И бележите у календару следећа састанчења и дружења. О чему се ради? Постоје људи који стицајем неких очигледно супер околности, захваљујући доброј вољи, храбости и одрицању од стереотипног комфора одлуче да оду у Аргентину, Јужну Америку, Мјанмар… И доживе неке потпуно нестварне моменте и ситуације. То су људи који “не знају” а верујемо ни да их не занима како функционишу агенције за путовања већ са сами организују и „запале”. Од крајње театралних крађа новчаника на улицама Аргенитне, ручку у

пуном бусу људи у Мјанмару, дружењу са припадницима афричких племена итд. ови људи су свашта проживели и видели и оно што је битно, спремни су то да поделе са нама, не само да би се хвалили (а реално и то је у реду), већ да би нас инспирисали да не сутра али можда у будућности и ми тако нешто пробамо. Последње предавање којем смо присуствовали држао је Давор Ростухар, човек који је на мотору пропутовао Африку; мислим да нема потребе даље да пишемо... Предавања су у „Рексу“ (Јеврејска 16) а више информација можете добити на Facebook страни или сајту Путоспективе.

СВАКОГ ДАНА ДО 1.3.2014. КЛИЗАЊЕ Трг Николе Пашића Клизалиште је отворено сваког дана у терминима од 10, 12:30, 15, 17:30 и 20 часова. Очекује вас и атрактиван музички програм. 41 / СИМБИОЗА

Индуковане плурипотентне ћелије Андријана Клајн Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

4.3.2014. ПРЕДАВАЊЕ Библиотека града Београда Нове биотехнологије у производњи хране Јованка Миљуш-Ђукић Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство

8.4.2014. ПРЕДАВАЊЕ Библиотека града Београда Све што сте хтели да знате о ДНК Бранко Томић Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство


МОЗАИК/КАЛЕНДАР

28.12.2013. КОНЦЕРТ Комбанк Арена, 20 часова Неверне бебе “Праштам - 20 година са вама”, турнеја којом прослављају две деценије успешног рада.

14.12-30.12.2013. ОСВЕЖАВАЊЕ МЕМОРИЈЕ Изложба српских средњовековних фресака

Орнамент представља украс, шару, декоративни детаљ у примењеној уметности и архитектури, али има велику лепезу симболичних значења, културолошких и религиозних, подложних различитим анализама, па чак и математичком читању и тумачењу. У оквиру изложбе „Освежавање меморије“ биће приказано преко 500 табли копија орнамената српских средњовековних фресака кроз бројне анимације, виртуалне пројекције, интерактивне презентације и оригиналне радове инспирисане материјалом ове изложбе. Аутор изложбе је Душан Миловановић, виши кустос Музеја примењене уметности у Београду, где ће изло-

ложба и бити доступна посетиоцима до 31. јануара 2014. године. Изложба ће моћи да се погледа од уторка до недеље од 11:00 до 19:00, а улаз кошта 100 динара.

САЈАМ Београдски сајам 53. Новогодишњи вашар Сајам новогодишње забавеспортска такмичења за аматере, такмичења у видео игрицама, клизалиште, забавни парк, филмске пројекције, продаја.

18.2.2014. КОНЦЕРТ

13.1.2014. СРПСКА НОВА ГОДИНА

Плато испред Народне скупштине

Комбанк Арена, 21 час Deep purple По први пут у Арени.

Ко пропусти дочек 31. и не буде имао обавезе на факултету обавезно нека оде на дочек 13. и забави се и за нас који у том периоду имамо колоквијуме! :)

31.12.2013. НАЈЛУЂА НОЋ

Плато испред Народне скупштине Традиционални новогодишњи дочек у Београду Уз загарантован добар провод и пригодан музички програм

1.1.2014. ХУМАНИТАРНА МАНИФЕСТАЦИЈА

Светогорска улица “Улица отвореног срца” СИМБИОЗА / 42


Decembar 2013, broj 11  

Bioloski fakultet, casopis Simbioza

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you