Oktobar 2012, broj 5.

СИМБИОЗА

Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду Уредник Радојевић Душан Редакција Марија Гајић Тамара Спасојевић Драгослава Сибиновић Марко Стојановић Невена Петровић Никола Паскаш Милена Спасојевић Милица Новаковић Јелица Новаковић

Но „Ф

САДРЖАЈ

Број 5, октобар 2012. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду

3

Реч председника студентског парламента

7

Brucosh vulgaris

9-10

Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com

Интервју: проф. др Мирко Цвијан

11

Презен „Јосиф

13-16 Извештаји са летњих терена

Феромо Шта ће

Кале

24

Слику са насловне фотографисала Марија Гајић

1

оћ истраживача Флертуј зналачки“

23

нтација БИД-а ф Панчић“

они; Власинско језеро; покретати „сутра“?

17-22

ендар

Реч уредника

Драги читаоци, после дуже паузе настављамо да пишемо за вас. Пре свега желим да се захвалим Ани Вулетић, која је за вас уређивала претходна два броја, на помоћи око припреме петог броја. Захваљујем се и свима који су учествовали у реализацији новог броја и надам се да ћемо и даље овако сарађивати. У овом броју вам презентујемо биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“, њихове планове и утиске са летњих терена, читаћете о Власинском језеру, спортским активностима на факултету и плановима Студентског парламента. Број је посвећен бруцошима, којима испред редакције Симбиозе желим успешан почетак. Песма Јелице Новаковић која је добила громки аплауз на прослави апсолвентске вечери генерације 2007/2008 такође се налази у овом броју. Можда сте приметили да је часопис променио изглед. На насловној страни налази се фотографија Марије Гајић са летњег терена БИД-а. Слику за насловну страну следећег броја Симбиозе изабраћемо међу сликама које нам будете слали на mail редакције у наредним месецима. Променили смо дизајн страница, али смо и даље остали верни рубрикама које управо чине Симбиозу јединственом. Можете да почнете да шаљете ваше ауторске фотографије, пошто се ми већ припремамо за следећи број. Уколико имате идеје или предлоге тема о којима бисте хтели да читате, уколико желите да постанете део нашег новинарског тима – јавите се! Надам се да вам се свиђа Симбиозино „ново одело“! До следећег читања,

Душан Радојевић

2

Реч председника парламента

П

Поштовани студенти, oбраћам Вам се у име Студентског парламента Биолошког факултета као новоизабрани председник тог тела за 2012/13 годину. Пре свега желела бих да се захвалим старом сазиву парламента, чији сам члан била као представник модула молекуларне биологије и физиологије, на одличној сарадњи и комуникацији. У наредном периоду настојаћу да заједно са својим колегама реализујем све планове предвиђене за ову годину. Пре свега, оно што ће ове године Студентском парламенту бити приоритет је да у сарадњи са продеканом за наставу и професорима још више побољшамо квалитет наших студија, односно квалитет курсева које похађамо. Као што је Никола Тамазео рекао: „Лоше методе чине да и добре књиге и добри учитељи постају бескорисни”. За почетак ћемо покушати да уочимо могуће проблеме на одређеним курсевима и да покушамо заједнички да их отклонимо. Такође циљ нам је да утврдимо ефикасност сваког предмета користећи се анкетама које смо припремили за студенте. Настојаћемо да до краја ове текуће године добијемо прве статистичке податке о успешности студената на одређеном курсу. Парламент ће и ове године наставити ТЕМПУС пројекат у сарадњи са студентима који ће редовно попуњавати дневнике активности везаних за појединачне предмете у одређеном семестру. Оно што је јако битно, у току је реорганизација сајта студената Биолошког факултета на чему моје колеге напорно раде већ месецима. Као и претходне године, веома важна активност ће бити организација Сајма Науке. Након две успешне године, Сајам Науке постаје добра традиција нашег факултета. Веома је битно промовисати како сам факултет тако и студенте нашег факултета. Наставићемо сарадњу са медијима и покушати да још више подстакнемо промоцију онога чиме се баве наши студенти, што је веома битан факор за даљи напредак. Наравно, обележићемо Дан Дијабетеса (14. новембар) и Дан борбе против АИДС-а (1. децембар) у сарадњи са другим организацијама. У плану је и Дан рециклаже, где ће студенти размењивати старе књиге, скрипте и сличан материјал, док ће се непотребни материјал рециклирати. Овом приликом позивам све студенте и професоре да се укључе у будуће акције Студентског парламента, да на било који начин учествују у унапређивању организације нашег факултета и његовој промоцији, јер само заједничким снагама можемо нешто да променимо. Знањем и способношћу учинимо лого Биолошког факултета видљивијим.

3

Председник парламента Новаковић Милица

Сајт студената биолошког факултета Универзитета у Београду Као што већина студената већ зна, до ове године сајт студената налазио се на адреси www.biolozi.net Одлуком Студентског парламента Биолошког факултета направили смо сајт који ће бити прегледнији, лакши за сналажење и функционалнији од претходног јер, они који су већ посећивали сајт знају, студентски сајт је најважнији извор информација после званичног сајта факултета. Нови сајт се тренутно налази на адреси www.biolozi.org али радимо на придруживању сајта академској мрежи што значи да ће се адреса можда променити али сајт остаје исти. Е сада, оно што је ВЕОМА ВАЖНО - сајт постоји да би студенти били на време о свему обавештени (о терминима предавања, колоквијума, испита, резултатима тестова, стипендијама, акцијама, путовањима итд) што значи да је посећивање и разгледање веома неопходно. Оно што НИЈЕ неопходно је регистрација. Било би пожељно да се студенти који ниси чланови парламента НЕ РЕГИСТРУЈУ на сајт како га не бисмо претрпавали. За то имате ФОРУМ. Линк ка форуму се налази у главном менију сајта, тамо је регистрација пожељна и има места за свакога и свако питање. Мали водич за сналажење на сајту - Најбитније су свакако вести и због тога се налазе на насловној страни. Следеће што је веома битно је електронски индекс као и остале информације везане за студије што можете наћи у одељку - Студије (очигледно). Дакле као што видите све је баш тамо где би требало да буде и тешко ћете успети да се збуните. Последње што је веома битно је Библиотека. Ускоро ће се у библиотеци наћи већина скрипти и презентација која ће вам бити потребна у току студија тако да више нећемо имати проблем са истеклим роком линка који је постављен пре неколико месеци, постављањем истих докумената безброј пута и потрагом за студентом који је узео диск са презентацијама. Све ће бити на једном месту, на сајту студената. Све остало што може да вас заинтересује можете наћи у осталим одељцима на сајту који је још у фази израде и тек треба достигне свој прави изглед који подразумева одговоре на сва ваша питања. Уживајте!

Драгослава Сибиновић

4

СПОРТСКЕ ВЕСТИ Никола Паскаш

ОДБОЈКА (женска екипа)

Са задовљством вас обавештавам да је Биолошки факултет овогодишњи шампион студентске прве лиге Београда у одбојци. Женска одбојкашка екипа осваја медаље и на Приматијади. Функционишемо лепо као тим и постижемо бројне успехе. Постоји могућност да учествујемо и на интернационалним турнирима са другим факултетима, попут популарног турнира у Истанбулу. Свакако, наш највећи и најзначајнији успех је овогодишња титула шампиона. Ако сте се некада бавиле одбојком и желите да се придружите екипи и допринесете очувању ове титуле молим вас да ми се јавите путем e-mail. Ускоро почињемо са тренинзима и лигом. Поздрав! Контакт: nensi89@hotmail.com

ФУДБАЛ (мушка екипа)

Поштоване колеге, обавештавамо вас да ће ускоро почети окупљање фудбалске екипе Биолошког факултета. Мушка екипа учествује у универзитетској лиги, на Приматијади и Заштитијади. Овом приликом позивам заинтересоване да се пријаве и представљају Биолошки факлутет. Програм рада и план биће представљен на састанку које ће се одржати следеће недеље. Тренинзи ће се одржавати у Земену, за термине тренинга бићете накнадно обавештени. Пријављивање се врши путем е-mail или телефона. Приликом пријављивања послати име, презиме и број индекса. Контакти: nikola.paskas@hotmail.com stamenkovicnemanja@live.com

(мушка екипа)

Сви заинтересовани нови играчи који желе да се пријаве за мушку одбојку ове године могу да ми се обрате на e-mail ради регистровања за лигу. Тренизи су бесплатни и одржаваће се у сали студентског дома 4. април, а термини ће бити наканадно објављени. Контакт mail: avramovicmladen@gmail.com

5

Младен Аврамовић

У наредном периоду приоритет ће бити увођење шаха, женске кошаркашке екипе и набављање дресова за све спортске екипе.

Никола Паскаш Немања Стаменковић

Невена Јанковић

ОДБОЈКА

ОБАВЕШТЕЊЕ

КОШАРКА

(мушка и женска екипа) Поштоване колеге и колегинице, обавештавамо вас да ће ускоро почети окупљање мушке и женске кошаркашке екипе Биолошког факултета. Овом приликом позивам све заинтересоване да се пријаве и представљају Биолошки факултет у предстојећој сезони. План и програм рада биће представљен на састанку који ће се одржати у току следеће недеље. Тачно време и место окупљања накнадно ће бити објављено на сајту факултета www.biolozi.net. Пријављивање се врши путем email-a и телефона. Подаци потребни при пријављивању су име, презиме и број индекса. Контакт: boris11barisic@gmail.com Борис Баришић

АПСОЛВЕНТСКА ПЕСМА Јелицина реч Драге колеге и колегинице, ево пар речи уводне шпице!

Медвед у близини - накострешена длака, можда нека његова - али наша свака!

Иако овај текст без мана, могле би рећи Марија… ил’ Ана… од срца Никола… или Ема…

Вагали смо гуштере и мерили змије, па тражили где се слепо куче крије!

Ал’ моја је тренутно најмања трема па ћу вам нешто рећи ја, сви ваљда знате да сам - Јелица. Добро дошли драги биолози, молекуларци и сви еколози! Задатак је свима и нешто најпрече весељем да испунимо - ово вече! То смо заслужили, баш сви скупа, као вредна и сложна група, јер је труда, снаге и рада било потребно - до овог сада! Сећа се сигурно од вас свако, да није било нимало лако, сатима на вежбама сецкати жабе, или анализирати буба-швабе, убедити Diptere да у мреже уђу, ил’ Hymenopteru - бар у замку туђу! Скакавци су јурили - куд их живот носи, а ми смо ЊИХ јурили - и уморни и боси! Хватали само зрикавце, ровце, попце, глисте, па Mollusce љигаве, и нимало чисте. Хватали само мраве и кад рука трне, док смо мета могли бити - удовице црне!

Трагали смо шумама и пратили воде, брали глог и клеку и свашта што боде! Јели шумске јагоде, крушке, боровнице, вишње, трешње, јабуке… а и малинице… Скупљали смо ендемите, брали трава влас… Онда је статистика - мучила све нас! Вероватноћа такође, њена верна сека, мозак нам је мутила као бесна река! Радили смо вредно, научили свашта, чак и више од онога што нам пружа машта: Алге, Гљиве, Биогеографија, Генетика, Биљака Физиологија, Развиће животиња и још прегршт – ИЈА: Ензимологија, Микробиологија, Педологија, Зоологија, Психологија… И ЈА, да не претерам са причом сада о факсу, испитима и брду рада који смо уложили до сада ми: еколози, молекуларци и биолози сви! Драге колеге и колегинице, чујте сад речи завршне шпице:

Лабораторија – једно опасно место! Али смо и тамо ишли често, јер микрсокоп, пипета и ацетати молекуларце у стопу прати, док анализирају ланаце ДНК, гене, протеине ил’ РНК.

Нека НАМ ветар добар дува, и широк осмех на лицу чува! Мирно море нека НАС прати! Баш свака брига нека се скрати! Нека НАМ кипе - срећа и здравље! Нека НАС прати - љубав и славље! А успеси - велики и без броја, нек увек буду - НАШЕГА кроја!

Шакале и даброве вредно смо маркирали…

Све ово искрено и баш од срца желим вам ја – ваша Јелица!

Белоглавом супу канџе би лакирали, да нас само поштеди - кљуна или шака!

А сад - допустите да радост потече јер ово данас је - наше вече!

Живели!

6

Brucosh Поздрав бруцоши! Добро дошли на Биолошки факултет. Ево неколико информација о обавезама на факултету:

Предиспитне обавезе - активности које се обављају пре испитних рокова и које доносе одређени број поена. У њих спада: похађање предавања и вежби, поени на колоквијумима, презентацијама... Сваки професор ће вам рећи колико њихов предмет носи предиспитних обавеза, а колико испит. Сакупљање поена на предиспитним обавезама ће вам омогућити лакше полагање испита, а самим тим и мање бриге у току испитних рокова.

Вежбе - кратка предавања о одређеним темама, која имају и практичан део, односно: посматрање, цртање и обележавање препарата; рад у лабораторији; јавне презентације итд. Држе их асистенти или сарадници. На крају сваке вежбе врши се њена овера, односно однесете свој практикум асистенту/сараднику који прегледа ваш рад и постави вам пар питања везаних за ту тему. У колико сте све добро урадили и знали одговоре на питања, добијате потпис, у супротном добија се параф. На већини предмета, у колико добијете параф, морате у неком следећем термину добити и потпис. Потписи асистената/сарадника су неопходни како бисте на крају семестра добили потпис професора који вам омогућава излазак на испит. Слушајте пажљиво предаваче када вам дају упутства везана за потписе.

7

Колоквијуми - провера знања након неколико предавања. Обично су у форми теста где треба нешто да допуните или заокружите, али понекад се нађу и питања отвореног типа.

Испити - на нашем факултету се углавном полажу усмено, мада од предмета у првој години се писмено полажу обе хемије и биостатистика. Испитних рокова је, ове године, 6: јануарски, фебруарски, јунски, јулски, спетембарски и октобарски. Сваки траје по 2 недеље. Пауза између јануарског и фебруарског, јунског и јулског, септембарског и октобарског рока је најмање недељу дана. Савет старијих је да се потрудите да у првим роковима дате што је више предмета могуће, како не бисте јурили буџет у септембру и октобру.

Студентске стип

Оцењивање - врши се на основу броја сакупљењих поена на предиспитним обавезама и испиту. Сваки предмет носи највише 100 поена, а да бисте положили испит, морате имати најмање 51 поен, односно, скала са поенима изгледа овако:

0 – 50 оцена 5 (испит није положен) 51 - 60 оцена 6 (довољан) 61 – 70 оцена 7 (добар) 71 – 80 оцена 8 (врло добар) 81 – 90 оцена 9 (одличан) 91 – 100 оцена 10 (изузетан)

Пријава испита - неопходно је да бисте изашли на испит. Пријављивање се врши у одређеном периоду, што је обично недељу дана пре почетка испитног рока. Врши се тако што у електронском индексу кликнете на „Испити“ па „пријављивање испита“ и означите предмете које желите у том, одређеном року да полажете.

- за стипендије се мо сати тек од II године, а џету, очистили годин вам је најмање 8,50. Неке општине нуде ст своје суграђане, о чем се распитате у градск Стипендије се не враћ

Повластица за

- да бисте избегли б контролора градског ношење папирних ка жете извадити пер вану картицу са по студенте, о чему с распитати на Бус Плу за вађење карата.

vulgaris И неколико информација везаних за студентски живот : Студентске мензе

пендије

оже конкуриако сте на буну и просек

типендије за му можете да кој општини. ћају.

превоз

бежање од г превоза и артица, морсонализоопустом за се можете ус местима

- место где ће те се за мало новца прилично добро најести. Да бисте се хранили у мензи потребно је да имате студентску картицу уз помоћ које ћете куповати оброке, као и жетон који служи за коришћење есцајга. Студенти чије је пребивалиште ван Београда имају право на 3 оброка, док они који су пријављени у Београду имају право само на један оброк. Цене зависе од тога да ли сте на буџету или не. Оброке уплаћујете на благајнама менза (доле је списак менза где можете уплаћивати оброке) или инфо киосцима (мали чудни апарати у мензама). Битна ствар је и да се до 20. у месецу оброци могу куповати по декадама (по десет доручака, ручака, вечера), а после 20. могу се куповати и појединачно. После 27. у месецу могу се купити оброци за наредни месец. Суботом и недељом (и неким празницима) нема вечере, него се у термину ручка или доручка може подићи пакет са сувом вечером (нарезак/паштета/туњевина/крем, хлеб, млеко или слично, чији рок трајања није загарантован). Мензе и неки домови у којима се оброци могу уплатити: Карабурма, Патрис, Рифат, Краљ Александар I (Лола), Вождовац, Кошутњак, Студентски град, Мика Митровић, Обилићев венац..

Чип картица - званична студентска картица која вам треба за коришћење дома и мензе. Садржи ваше личне податке, податке о студирању и лекарском прегледу, електронски новчаник (потребан за мензу). Можете је носити на колоквијуме уместо индекса, пријављивати преноћиште, платити оброк себи и особи коју водите са собом. Лепа ствар код ове картице је што уз њу можете имати попусте на куповину одеће, обуће, кафе, путовања, итд., како код нас, тако и у иностранству. Међутим, то важи само у одређеним радњама. Списак попуста у Србији налази се на сајту www.gpa.rs, док о попустима у иностранству можете погледати на www.eyca.org и www.isic.org.

Картица вам обезбеђује и осигурање у UNIQA осигурању, које траје годину дана. Како се добија? Тако што одете на шалтер у Дирекцију УСЦБ (Светозара Марковића 56) или Студентског града, II блок Г крило (Тошин бунар 147) и са собом понесете личну карту и индекс са уписаним зимским семестром, као и признаницу о уплати за потребе израде картице.

Студентски кредити - парице које добијате у току студирања, а које једног дана, ако нисте супер студент, морате да вратите. Могу, на жалост, конкурисати само буџетски студенти. За студентске кредите се конкурише од 1. до 31. октобра. Пожељно је да не чекате последњи дан, да у студентској служби не би добили хистерични напад, пошто се обично у то време нађе гомила колега која би да конкурише и за стипендије, кредите, докторске студије или они који су баш тад одлучили да извуку неку потврду . Исплата кредита креће од краја јануара следеће године и ако будете имали среће, добићете одмах 2 рате. Подизање прве рате је мало комликованије од подизања осталих рата, о чему је потребно да се распитате у студентској служби. Месечна рата је 6100 дин., што признаћете уопште није лоше. Како избећи враћање? Питање чији одговор бисмо сви волели да знамо, а чије варијанте се често испредају у виду митова. По Члану 4. из уговора који потписујете приликом конкурса, студент чија је просечна оцена у току студирања (значи кад саберете оцене са свих испита у току студирања и поделите са бројем испита) је најмање 8,50, а укупно време студирања је не дуже од рока за трајење наставе (што значи 4 године, по новом систему, што опет значи да не смете да губите годину), је ослобођен од враћања кредита, па сад иде део који вам још увек није потребан: „уколико у року од 30 дана од завршетка студија, достави одговарајуће доказе, уз захтев за ослобађање обавезе враћања исплаћеног кредита.’’ Тако да, ако себе сматрате вредним студентом, који може имати просек најмање 8,50, конкуришите за кредит, јер вам додатни динар неће бити на одмет за живот у Београду.

Милена Спасојевић

8

Проф. др Мирко Цвијан је рођен 1950. године у Пећи. Основну школу и гимназију је завршио у Кикинди, а Биолошки факултет у Београду (тада Одсек за биолошке науке ПМФ-а) уписује школске 1969/70. године. Дипломирао је 1973. год. са просечном оценом 9,56. Докторирао је 1986., а од 1987. године је наставник (тада, доцент) на Биолошком факултету.

6 година узастопце је био (од октобра 1994.) Продекан за наставу Биолошког факултета, а 4 године (од октобра 2002.) и Декан истог. У ЈНА, оклопној пешадији у Скопљу, провео је 1977. годину. И поноси се тиме што је био један од 3 војника које су остали војници предложили да добију значку примеран војник. Посебно се поноси чињеницом, а то сматра својим (али и супругиним) највећим успехом, што има двоје сјајне деце.

1. Шта вас је навело да упишете Биолошки факултет? Више је разлога. Могу да кажем да сам од најмлађих дана био веома везан за природу, посебно воду, тако да сам мало времена проводио у затвореном простору. Много сам времена проводио у природи, посебно на пецању. У време када је требало да упишем факултет двоумио сам се између хемије, биологије и ветерине. Превагнуо је утицај једне изванредне професорке биологије у кикиндској гимназији коју сам завршио.

9

2. Да ли су вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили? Осредње. Прва година ми је била најтежа будући да сам се у њој тек прилагођавао на живот у великом граду, с једне стране. С друге стране, имао сам веома ограничене материјалне могућности тако да сам прве две године студирања морао да радим преко Студентске и Омладинске задруге како бих себи обезбедио услове за колико-толико пристојан живот. На првој години сам остварио и најнижи просек оцена - 9. Са сваком годином студија постајало ми је лакше. Између осталог и због побољшања материјалног стања јер сам, захваљујући високој просечној оцени у прве две године студија, у III години студија добио универзитетску стипендију. И имао је до краја основних и последипломских студија. Морам да напоменем да сам 4 године становао у студентским домовима и да сам се све време студирања хранио искључиво у студентским мензама. За нешто друго нисам имао новца.

Интервју проф. др Посебно сам волео хемије (и неорганску и органску), Екологије (и биљну и животињску), као и Еволуцију. Некако ми је хемија, а слично математици, била наука са много логике, док су ми друга два предмета била блиска јер су се у великој мери ослањали на претходна знања и представљали њихову надградњу. Два предмета су ми била посебно тешка. Један је био Социологија на I години студија. Онако како је био конципиран, предмет није имао везе са природом, а језик којим се изражавао никако ми није лежао. Иако сам испит положио веома успешно, напор који сам уложио у његово спремање био је превелики. Очигледно, нисам био погодан матаријал да будем "друштвењак". Други предмет ми је била Термодинамика на последипломским студијама. Ту сам и добио најнижу оцену у току укупног студирања - 7.

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања? Алгологија, пре свега. Са њом у вези и загађивање животне средине.

4. Шта Вас као предавача највише инспирише? Младост студената и са тим у вези помало изражена, позитивна необузданост. Понекад и пристојна дрскост.

5. Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором? Верујем да сам негде у просеку. Једино што изразито не толеришем неодговорност. Укључујући ту и кашњења на предавања, рецимо. Ја лично, за 41 годину које сам провео на факултету (као студент, асистент и наставник) нисам никада закаснио ни на вежбе, ни на предавања. Такође, не подносим фолирања било ког типа, нити било какве изговоре за мање или веће неуспехе на студијама. Сем крајње објективних (болест, рецимо). Вероватно је то последица оног написаног под 2.

у: р Мирко Цвијан 6. Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм? На Дрини ћуприја. Уосталом, цео опус Андрића, јер ми изузетно леже његова изузетна једноставност у сложеном начину изражавања, као и кристално чист језик. У том смислу, морам да истакнем да ме прилично нервира данашњи језик који се користи у уобичајеним међусобним комуникацијама, али и у средствима јавног информисања. Толико је изражајно ограничен и има толико граматичких грешака да се питам како се осећају они којима је то струка, филолози, када се ја осећам бедно. Такође ме нервирају и у жаргону, али и у јавним средствима информисања коришћене (по мом скромном мишљењу) бројне језичке небулозе. Типа - било ми је УЖАСНО лепо. Мислим да је култура изражавања у последњим деценијама пала на ниске гране. Од филмова, више њих. Ко то тамо пева и Маратонци трче почасни круг могао бих да гледам више пута. Иако сам их више пута већ гледао. Посебно истичем један стари филм који многим студентима вероватно и није познат - Коње убијају, зар не? Ради се о релативно нискобуџетном филму који је, по мом мишљењу, најбољи, а најједноставнији, психолошки филм икада снимљен. Данас, у време акционих и веома динамичних филмова на које смо навикнути, вероватно се овај филм многима и не би свидео.

7. Која Вам је омиљена земља у којој сте били? Шпанија. Посебно Barcelona која је један од малобројних градова у којима бих, поред Београда, могао са задовољством да живим.

8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор? Немам узоре и ником се не дивим. Једино што изузетно ценим оне људе који су много постигли искључиво својим радом. Познајем доста таквих.

9. Да нисте биолог, шта бисте били? Појма немам. Једино што сам сигуран да бих и то, ма шта било, добро радио.

10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао? Немам их, а што је у складу са 8.

11. Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом? Оно што кажем и студентима на првом предавању - Факултет се не може завршити без озбиљног рада. Чак и студент екстремно високе интелигенције неће бити посебно успешан ако не "загреје столицу". Једино, нешто мање од осталих. Али, само, нешто мање. Иначе, сваки се факултет завршава много лакше уз добру личну организованост. Ако се оствари ово последње (имам утисак да многима то није лако), нађе са довољно времена и за све остало што је битно за сваког, посебно младог човека, а што није само Факултет и обавезе које студирање само по себи носи. Имајући претходно речено у виду, посебно ми је жао што сам у току мојих 41 годину студирања и рада на Факултету имао прилике да упознам многе изузетно интелигентне младе особе које Факултет нису успеле да заврше или су то урадила након превише година. Грехота је не искористити потенцијал који је природа неком дала. На жалост, перспектива знатног броја оних који заврше биологију није сјајна. То се не односи на изузетно добре студенте за које увек има посла. У Србији, или ван ње. При том изузетно ценим оне који оду у просвету и који тамо у пуној мери искажу своје квалитете (видети последњу реченицу под 1.).

Редакција Симбиозе

10

© Борис Ракочевић

© Александар Урошевић

Биолошко истражи

Биолошко Истраживачко Друшво „Јосиф Панчић“ (БИД) основано је 1978. године од стране тадашњих студената Биолошког факултета. БИД постоји и данас и функционише при Биолошком факултету Универзитета у Београду, при чему његов рад координишу студенти уз помоћ асистената и професора са факултета. Друштво је отвореног типа и окупља, пре свега, студенте биологије, али и све заљубљенике у природу без обзира на факултет, занимање и године. Свака активност унутар друшва је добровољна и зависи само од посвећености и ангажовања чланова. Друштво функционише кроз организовање предавања, једнодневних и вишедневних терена за све чланове друштва. Поред тога, унутар БИД-а постоје секције које представљају појединачне биолошке дисциплине. Тренутно постоји десет секција, при чему, свака има свог координатора који је задужен за организовање активности за чланове те секције. Секције су следеће: биоспелеолошка (земљишни и пећински организми), ботаничка (биљке), ентомолошка (инсекти), хидробиолошка (водени организми), херпетолошка (водоземци и гмизавци), лихенолошка (лишајеви), миколошка (гљиве), микробиолошка (бактерије и други микроорганизми), орнитолошка (птице) и териолошка (сисари) секција. Сваке године у октобру, на уводном састанку друштва, организују се презентације секција. Свака секција представља свој предмет истраживања, начин на који функционише, методе које користи у раду и своје резултате из протекле године. Заинтересоване особе на тај начин имају прилику да одаберу секцију која се највише поклапа са њиховим интересовањима и да се након састанка пријаве координатору те секције. Могуће је да једна особа буде у више секција, али на заједничким теренима ово може да представља проблем.

11

„Јосиф П Једна од активности друштва је, као што је већ споменуто, организовање предавања која се баве како најразличитијим биолошким темама, тако и темама из биологији сродних области (геологија, шумарство, управљање ресурсима...). Предавања се обично одржавају у вечерњим терминима на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Она нису ограничена само на чланове друштва, већ су отворена за све посетиоце. Одлична су прилика да се чују многе занимљиве информације и да се о теми дискутује са стручњацима из те области. Предавачи су различитих образовних профила и занимања: студенти, асистенти, професори наших и страних факултета, људи из различитих удружења... Током године БИД организује једнодневне и вишедневне терене. Сваког октобра организује се симболични једнодневни терен, где нови чланови имају прилику да се ближе упознају са радом секција и њихових координатора. Овај терен уједно означава и почетак практичног рада секција, који се наставља током године. Теренска сезона 2012. године је, на пример, отворена посетом Панчевачког рита. Једнодневни терени се организују на територији општине Београд или у њеној непосредној близини због ограниченог времена одржавања. Неки од посећиваних локалитета су Авала, Титов гај, Бојчинска шума, Кошутњак. Овакви мањи терени су координисани од стране појединачних секција или од стране управе друштва. Поред једнодневних, у летњем периоду БИД организује и један или два вишедневна терена. Такав терен је предвиђен за све чланове и траје 7 до 10 дана. Сходно томе, за терен се бира подручје које је од интереса за све секције и које није било интензивно проучавано. На терену се бележе, фотографишу и прикупљају узорци. Одређује се о којим врстама је реч, колико су заступљене и на којим локалитетима на терену.

© Јелена Ђукнић

ивачко друштво

Панчић“ На том, такозваном „Великом терену“, заиста се осети шта значи рад на терену и примењивање метода у пракси. Практикује се да се у једној области организује терен више година за редом, како би резултати били што прецизнији. Тако се на Грзи код Параћина терен одржавао три пута. Овогодишњи терен у кањону реке Милешевке је посећен по други пут. Локалитети су се показали интересантним за више секција, а нарочито за орнитолошку како се кањон налази на листи заштићених подручја од посебног значаја за птице. Поред чланова БИД-а, на овогодишњем терену су учествовали и студенти Географског факултета са којима је друштво остварило сарадњу. Показало се да је корист обострана и планира се наставак сарадње. БИД је ове године имао прилику да сарађује са Гимназијом „Руђер Бошковић“. Координатори секција су у мају организовали краћи једнодневни терен са ученицима гимназије у околини школе. На терену су демонстриране основне методе сакупљања и чувања различитих организама, а у лабораторији школе ученици су могли ближе да се упознају са прикупљеним организмима и начином њихове идентификације до нивоа врсте. Планира се да се и следеће године организује акција са ученицима ове школе. Неизоставна је чињеница да је БИД место где се упознају нови људи и стичу познанства, пријатељства и љубави. Кажу да због терена имамо позитиван инбридинг међу биолозима, јер нема терена да се неко није „смувао“. Можете да научите да кувате пасуљ, оштрите нож или сечете дрва. Возићете се стодесетком, губићете се у кањону, тушираћете се у реци и дружићете се са мештанима који једва чекају жртву за разговор. Током дана ће вас чекати напорно пешачење и уживање у нетакнутим пределима природе, а увече звук гитаре поред логорске ватре. Без обзира да ли се одлучите само да слушате предавања или да учествујете у целокупном раду друштва, сасвим сигурно нећете остати равнодушни пред групом младих ентузијастичних биолога.

© Драган Антић План активности БИД-а за школску 2012/2013

Октобар: Уводно предавање са презентацијама секција; промовисање друштва на првој и другој години; први заједнички терен. Новембар: Организовање изложбе фотографија са теренских акција одржаних у току школске 2011/2012. Новембар - јул: Организовање предавања; организовање заједничких терена; појединачни рад секција. Јул - август: Организовање летњег (летњих) терена. Септембар: Писање извештаја и сумирање учинка.

Тамара Спасојевић

12

,,Колач у тигању? Немогуће...’’ Ова година је била прилично занимљива за чланове ентомолошке секције БИД-а „Јосиф Панчић“. Све је почело посетом Милошу Јовићу, кустосу Природњачког музеја у Београду. Милошева интересовања и истраживања усмерена су на вилинске коњице (рече Милош: „Исправније је тако рећи него вилине“). Како је вођа секције, Лена Кулић, за свој дипломски рад управо изабрала ове инсекте, остали чланови секције, такође заинтересовани за ову групу, почели су да иду на терене, скупљају узорке, детерминишу... Милош је био одушевљен нашим ентузијазмом и предложио нам да учествујемо на конгресу ECCO (European Congres on Odonatology) који се ове године одржавао у Београду. Лена Кулић, Катарина Ерић и ја смо учествовале са радом „Dragonfly Fauna (Odonata) of the Sokobanjska Moravica River“ који је био посебно занимљив због врсте Cordulegaster insignis која до тада није регистрована у Србији. На конгресу смо упознале истраживаче из Европе, слушале заниљнимљива предавања, гледале филмове о вилинским коњицима... Било је искуснијих истраживача али било је и оних сличних нама, „почетника“. Овде почиње прича о BOOM-у.

BOOM (Balkan OdonatOlogical Meeting) је други по реду одржан скуп, овог пута у Новом Саду. Скуп су организовали Н.И.Д.С.Б.Е. “Јосиф Панчић” из Новог Сада и словеначко одонатолошко друштво из Љубљане.

13

Спавање у хотелима на терену? Уживање у ресторанима на терену? Ако не верујете, погледајте... Извештај са овогодишњег ентомолошгког терена овако почињем управо зато што ни ми нисмо могли да верујемо шта нам се догађа. Међутим, требало би кренути од почетка са нашом причом.

У периоду од 6. до 13. августа 2012. осамнаест учесника из пет земаља (Словеније, Италије, Мађарске, БиХ и Србије) окупило се у Србији, са циљем да на подручју Војводине темељно (колико је то могуће за седам дана) истражи фауну вилинских коњица, унапреди познавање ове групе инсеката али и да успостави сарадњу међу истраживачима у региону. Катарина Ерић, Лена Кулић, Марија Васовић и ја смо биле представнице нашег факултета. Незгодна је била чињеница да се овај скуп поклапао са летњим тереном БИД-а али смо ми наравно одлучиле да одемо на оба терена. Ту почиње прича о тигању са почетка. На одонатолошки скуп смо дошле право са нашег, бидовског, терена. За разлику од претходног терена, где смо јели „са ногу“, спавали у шаторима или школи, пешачили по цео дан, овде је ситуација била потпуно другачија. Биле смо збуњене и ненавикнуте. О чему се ради? Скуп је организован тако да је потребно да се обиђе више локалитета (Русанда, Окањ бара, Слано Копово, плавно подручје Дунава у Горњем Подунављу, Засавица). Био би изузетно оптимистачан покушај обићи све локалитете шетајући са стварима на леђима и кечерима у рукама па смо ипак имали смештај у хотелима. Овакав тип терена нам није био познат пошто смо углавном до сада ишле на планине али смо се убрзо навикле. Упркос високој температури били бисмо на терену док не закључимо да смо све покрили.

Проучавање вилинских коњица је прилично занимљиво. Чињеница да можете хватати јединке, детерминсати их и не ставити их у ковертице већ их пустити да одлете, онако поетично, је прилично фино а и немате онај осећај гриже савести. Није исто када једна особа скупља око барице вилинске коњице и када имате скоро 20 људи који трче и млатарују кечерима. Мислим да није потребно описивати како је то изгледало. Са друге стране, чињеница да њих хватање кечером не потреса прилично, говори вам о томе колико су ови инсекти отпорни и тврдоглави. Да, написала сам то. Звучи лаички али када проведете седам дана хватајући ове инсекте, фотографишући их, посматрајући их, почнете да им придајете многе особине. Имали смо прилике да научимо од искуснијих колега како се одређене врсте понашају, како лете, где ће најчешеће слетети. Први пут смо виделе како двогледом можете посматрати вилинске коњице, у почетку нам је било необично пошто смо навикле да се тако птице посматрају али се та метода показала корисном. Пошто већина ових подручја представља Специјалне резервате природе или се налазе у процесу валоризације (Русанда и Окањ бара) и заштите од стране Завода за заштиту природе, имали смо водиче који би нам рекли нешто о самом терену пре него што бисмо се раштркали и почели да се шуњамо, јурцамо, зависи како ко. Наравно, нисмо причали само о вилинским коњицима, размењивали смо мишљења о

факултетима, учили смо једни друге свој матерњи језик (искључиво фине речи) и препричавали анегдоте са терена. Без обзира колико нам је сваки дан био прилично занимљив ипак је главна прича терена био наш сусрет са животињама које нису вилински коњици. Први блиски сусрет смо имали са срнама, што је било прилично фино док смо други имали са дивљом свињом и младима, који је прошао уз доста вриске, скакутања и хистеричног смејања. На крају се, претпоставаљамо дивља свиња уплашила и побегла. Можда се само сажалила, никада нећемо сазнати. Овогодишњи BOOM је значајан, не само због први пут регистрованих врста Anax ephippiger и Aeshna grandis, као и многих других, већ и због нових познанства, дружења... Ипак је тешко наћи људе који воле да гацају кроз баре, вребају једну јединку 30 минута и изгледају као Сунђер Боб када хвата медузе. Већ се радујемо следећем BOOM-у.

ПозМрав, Марија Гајић

14

Летњи камп Милешевка, август 2012.

биолози

в и т к е с р е п из

За Биолошко Истраживачко Друштво (БИД) сам чуо од другарице која се већ пријавила за летњи камп у кањону реке Милешевке, у селу Милошев До. Иако студирам психологију, а претходно сам завршио филолошки смер Гимназије и нисам имао много додирних тачака са биологијом, одлучио сам да им се придружим у нади да ћу да научим нешто ново и стекнем нове пријатеље. Незнајући шта да очекујем, нашао сам се са њима 1. августа и кренуо у нешто што нисам ни знао да ће ми бити најлепше искуство у досадашњем животу. Када смо стигли у Милошев До тог поподнева сместили смо се у напуштену основну школу “Свети Сава”, неко на кревете, неко у вреће на поду, а они мало искуснији у шаторе у дворишту поред школе. Већ те вечери смо се бацили на посао, подељени у групе. Неки су отишли да лове инсекте, неки да посматрају птице, а ја сам се придружио териолошкој секцији и вођи секције Душану Васиљевићу који нас је одвео до реке Милешевке да постављамо замке за мишеве. Иако ми ништа није било јасно, пратио сам их ћутећи и радио што и сви други.

15

Сутрадан, када смо донели уловљене мишеве (већином Apodemus flavicollis) у школу, радили смо детерминацију. Мени као не-биологу је све то било страно, али су сви били ради да ми објасне како и зашто се то ради. Одушевио ме је њихов ентузијазам и љубав према ономе што раде као и воља и жеља да ме науче и пренесу своје знање. Ту сам научио да је детерминација заправо одређивање врсте одређеног организма, који се ради по одређеном кључу на основу таксономских карактера. Тада сам се заинтересовао за њихов рад и трудио се да осталих девет дана учествујем у што више активности, али будући да је свака секција радила свој посао одлучио сам да највише времена проведем са териолозима и ботаничарима. Рад обе секције ми је био веома интересантан и пошто смо се сви већ добро познавали, нисам се устручаво да им постављам разна питања, на која су они увек детаљно и радо одговарали. Тако сам са ботаничарима упознао нетакнуту природу врха планине Јадовник, где сам од вође секције Ђорђа Васиљевића научио да разликујем одређене биљке, њихове морфолошке

Психо

целине и таксономске карактере, као и њихова својства и употребу у народној медицини, кулинарству и фармакологији. Мојој срећи није било краја када сам сазнао да следећег дана имам прилику да идем са териолозима у пећину на планини Цетаница да ловим слепе мишеве (односно љиљке, како им је стручни назив). Ту част нам је омогућила Јелена Јовановић, која је једна од малобројних људи у Србији који су квалификовани за хватање и детерминацију тих фасцинантних створења. Од ње смо научли како да поставимо мрежу за лов, како да поступамо са њима, како да им детерминисемо врсту и који су им основни таксономски карактери. Тих пет сати које сам провео са њима у пећини ћу памтити као једно од најлепших искустава у животу, не само зато што сам научио много ствари које нисам ни знао да ме занимају, већ и зато што сам имао прилику да радим нешто што никада не бих: да у рукама држим великог потковичара (Rhinolophus ferrumequinum). При крају терена смо се сви окупили у намери да прођемо кањоном реке Милешевке и одемо до манастира Милешево који се налази

ве

олога поред Пријепоља. То је било веома исцрпљујуће, седмочасовно путовање али је било вредно сваког проливеног грашка зноја и упаљених мишића. Пејзажи и природа коју смо видели просто се не могу описати речима, зато вам саветујем да ако имате прилике и сами прошетате том стазом, јер се нећете покајати. Али и поред тога што су биолози које сам упознао вредни и орни за посао, умеју исто тако добро да се забаве. Тако бисмо се свако вече окупљали око ватре која је тињала испред школе и уживали у музици, пићу и водили занимљиве дискусије као на пример која је разлика између проучавања Мона Лизе и Белоглавог супа, и да ли су животиње самосвесна бића и у којој се мери разликују од човека. Када је дошло време растанка, нико није био претерано срећан што одлази кући, али нас је тешила чињеница да ово није био БИД-ов ни први ни последњи терен и да ће бити још много прилика да се дружимо и научимо нешто ново.

Никола Планојевић

16

,,љубавни сигнали’’ или заблуда Читам пре неколико дана у неком чланку да су тзв. ˶феромонске журке˝ постале хит на западу! Долазиш на журку и доносиш мајицу у којој си спавао/ла пар дана. Мајице се нуде особама супротног пола, које након мирисања одаберу пар њих и онда следи упознавање са њиховим власницима. Да видимо са каквим се предзнањем иде на феромонске журке! Шта су то феромони? Феромони су испарљиве супстанце које секретују животиње, а које могу имати утицај на понашање, физиолошке промене и развој других припадника исте врсте. По дужини ефекта можемо их поделити на: 1) феромоне који изазивају моменталне и краткотрајне промене у понашању, и 2) феромоне са дуготрајним дејством које се огледа у промени хормонског статуса јединке на коју ти феромони делују. Ако се сагледа разноврсност ових фактора из аспекта промена у понашању сисара, можемо их поделити и на 1) сексуалне атрактанте, 2) сексуалне репеленте, 3) атрактанте између мајке и младунаца, као и 4) феромоне који модификују менструални циклус. Код бескичмењака се може уочити још већа разноврсност у функцијама у којима посредују феромони. Дуго се веровало да не постоје феромони човека. Као основни разлог је навођено непостојање вомероназалних органа код човека, који су задужени за детекцију феромона код других кичмењака.

17

Фером И док је један број истраживача водио полемику о томе да ли вомероназалног органа има или нема код човека, други део истраживача се окренуо компанијама које су биле заинтересоване за улагање у истраживање и отпочеле су такозване "real-life" студије. Наравно, идеја финансијера је била да се резултати студија искористе за прављење препарата који би своје кориснике учинили привлачнијим супротном полу. Након пар година, укључили су се и прави научни институти. Хумани феромони - маркетиншки трик или стварни мали сигнали? Сматра се да је главни орган секреције хуманих феромона аксиларна (пазушна) жлезда. У прилог томе иде и чињеница да се аксиларне жлезде активирају тек у пубертету када почињу да луче и неке деривате стероида. Са друге стране, истраживачи верују да испарљиве алифатичне компоненте (познате и као копулини), из вагиналног секрета жена, могу функционисати као феромони.

мони

Андростенон и алифатичне киселине се јављају у репродуктивној комуникацији неких сисара. Уколико се занемари релативно лош методолошки приступ "real-life" студија, морамо признати да су резултати ишли у смеру доказивања постојања "малих сигнала". Једна од првих појава која је запажена код животиња још 1955. године и означена као Ли-Бутов ефекат, јавља се и код нас. Наиме, уколико две или више жена живе или проводе велики део времена заједно, долази до синхронизације њихових менструалних циклуса. Осамдесетих година је одрађена студија која је дефинитивно потвдила теорију о синхронизацији менструалног циклуса групе жена које су биле изложене истом екстракту зноја жене. У новије време су одрађене бројне студије у којима је проучаван ефекат мушких феромона на понашање жена. Показало се да жене које су носиле привезак који ослобађа мушке феромоне, показују много боље расположење у односу на контролну групу. Оне су остваривале чешћу комуникацију са мушкарцима, биле су расположеније, толерантније на стрес, флертовале интезивније и тврдиле да се осећају привлачније и заинтересованије за мушкарце у свом окружењу.

Замислите каква би се промена десила када у претежно женску канцеларију убаците пар "репрезентативних мужјака"! Не сматрате ли да би продуктивност радница порасла? Дефинитивно! :) Поставља се питање зашто феромони код нас не играју пресудну улогу у репродукцији. На пример, када мужјак хрчка осети вагинални секрет на другом (обележеном) мужјаку, он ће га јурити и покушавати да се пари са њим, управо зато што је слепо вођен мирисом, а не видом. Насупрот томе, човек се фокусира више на визуелне, а мање на олфакторне сигнале. Иако тога нисмо свесни, феромони нас чине расположенијим за интеракцију са супротним полом и модификују наш хормонски статус како би осигурали оплођење. Међутим, ми смо научили да се супроставимо тим инстиктима, да укључимо мозак и анализирамо да ли потенцијални удварач може бити добар партнер који ће равноправно учествовати у одгајању потомства и тиме повећати вероватноћу да већи број потомака успешно преживи. И да закључимо: феромони нам баш и не могу помоћи да пронађемо сродну душу. Одлазак на журку где ћемо њушкати туђе мајице нас може учинити расположенијим и пријатнијим према супротном полу. Ко зна... Можда је управо то недостајало!

Невена Петровић

18

Шта ће

покретати

„СУТРА’’? У последње време, свe се чешће сусрећемо са текстовима и репортажама у медијима о нафтној кризи и могућим алтернативним горивима који би тај проблем решили. Оно на шта се прво помисли када се спомене „алтернативна енергија“ није увек и најпрактичније решење и заправо, најчешће је далеко од примене у пракси. Наша земља због, како кажу, „важнијих проблема“, које несумњиво има, врло слабо је посвећена овој тематици. Ипак, ако погледамо стање других, далеко развијених земаља, такође нећемо бити одушевљени напретком на овом плану. Разлог за то је више него очигледан. Све економије, биле велике или мале, заснивају са на коришћењу фосилних горива, значи нафте и њених прерађевина, природног гаса и угља. Тако је још од индустријске револуције у 18 веку. И ако изузмемо вапај људи са израженом еколошком свешћу да се по сваку цену смањи разоран утицај експлоатације и продуката употребе фосилних горива, готово да не би било препрека напретку цивилизације. Али пракса почиње да показује недостатке таквог система. Наиме, ако мало детаљније размотримо могућност да фосилна горива покрећу свет и у будућности, брзо ћемо схватити да то неће бити случај. Загађење које проузрокују фосилна горива достиже критичне границе, после којих свет дефинитивно више неће бити исти.

19

Глобално загревање, деградација природних станишта и изумирање врста, проблеми су који неоспорно постоје. Али судећи по ставу управо великих загађивача који раде премало или готово ништа да би то зауставили, такав тренд ће се наставити и у будуће. Али докле? Е па постоји један други проблем преко кога се ипак не може прећи затворених очију као преко претходног. Нафте неће бити вечно! Процене су различите, али се сви слажу да ће у једном тренутку сви извори „црног злата“ пресушити. Али шта после? Да ли ће то бити крај цивилизације? Можда крај начина живота на који смо навикли, али крај света свакако не. Заслепљени пламеном са нафтних платформи често не видимо енергију која је свуда око нас и која је најчешће бесплатна. Управо ти извори енергије су оно што ће покретати свет у будућности када нафте више не буде.

Размотримо сада предности и недостатке постојећих извора алтернативне енергије: -Енергија сунца је вероватно прва ствар на коју помислимо када кажемо „алтернативна енергија“. Према мишљењима многих, то је управо извор енергије који ће највише покретати свет у будућности. Потпуно је чист, бесплатан, а и прилично сигуран јер нико не памти да је свануо дан без сунца. Ипак у пракси не видимо масовну употребу соларне енергије из више разлога. Први је свакако цена експлоатације. Систем који је најједноставнији, а то су фотонапонски панели, није ни мало јефтин, а други системи као што су соларни колектори и коцентратори нажалост нису у широкој примени у нашој земљи, иако се у свету све више користе. Ипак највећи недостатак коришћења било ког система за прикупљање соларне енергије је то што сунце сија само дању, а за ноћ се енергија мора складиштити што тек није ни једноставно ни јефтино. Ипак важно је нагласити да је наша земља на југу Европе, па самим тим има изузетне предиспозиције за употребу овог вида енергије. Колико ћемо то знати да искористимо, показаће време.

-Енергија ветра је како кажу „енергија будућности“. Чак су слике ветрењача које праве струју постале симбол употребе алтернативне енергије. Ветар нас не кошта ништа, ветрењаче нису загаивачи осим што мало кваре изглед места на коме се налазе, али навикли би се некако. Наравно „али“ увек постоји. Готово да нема места у свету, а тек не у Србији, где ветар дува непрестано константном брзином. Наравно, постоје места где га има довољно да би изградња „фарми ветра“ била економски оправдана. Таква места код нас су у долинама великих река, нарочито у јужном Банату и на неким планинама, али осим планова и пројеката, наша земља још увек није добила праву фарму ветра. Надам се да ће у скорије време и наши „Дон Кихоти“ имати против чега да се боре.

-Геотермална енергија представља енергију која долази од топлоте из унутрашњости земље. За неупућене делује апстрактно, али наша земља је ипак богата термалним изворима који се за подмиривање енергетских потреба углавном не користе, осим у неколико индивидуалних случајева. Код нас се топли извори користе углавном у туристичке и медицинске сврхе, али ко зна, можда се и наши стручњаци из области енергетике угледају на Исланд, који је лидер у употреби геотермалне енергије у Европи, па радијаторе у неким местима, уместо постојећих котлова, почне грејати топлота из земље.

-Хидроенергија је у нашој земљи прилично експлоатисана, али наравно не колико би могла да буде. Овај вид енергије већина и не сматра „чистом“ због утицаја хидроелектрана на екосистеме, али постоје начини да се тај утицај минимализује. План Србије за блиску будућност би требало да буде изградња мини и микро хидроелектрана које имају веома мали утицај на природу, а могу обезбедити значајан извор енергије уз разумну цену изградње. Занимљиво је да се у свету, осим река и језера, све више користи и снага морских таласа за производњу енергије, али ми немамо море, па тај систем можемо само да гледамо у приобалним земљама које знају да користе своје обале за још нешто осим туризма.

-Енергија из биомасе је у последње време све више популарна код нас. Ваљда смо схватили да нисмо баш толико богати да би тек тако бацали толику количину енергије у виду отпадака од дрвета, сламе и осталих сировина које користимо а које могу да горе. Недостатак сагоревања тих материјала је загађење ваздуха које се не може спречити, али се побољшањем сагоревања може значајо смањити. Осим једноставног сагоревања чврстог природног отпада, постоје и разни процеси добијања гаса (метана) и етанола из биомасе који се могу користити и за покретање

возила што би могло да смањи нашу зависност од увоза нафте.

-Енергија из воде је вероватно најзанимљивија идеја нарочито писцима научнофантастичних прича. Тако је бар било до сад. Међутим ако мало размислимо о томе, схватићемо да та идеја уопште није бесмислена. Шта више, већ је у употреби и то, веровали или не, чак и код нас. Принцип је једноставан, електролизом се вода раздваја на водоник и кисеоник или скраћено „ННО“ гас који се затим користи као веома моћно гориво. За сад се овај систем користи углавном у аутомобилима где значајно смањује потрошњу горива и скоро у потпуности штетне издувне гасове. Наравно све то не иде на руку произвођачима нафте, тако да је овај систем мало познат, али надам се да ће ускоро аутомобили на воду бити нормална појава на нашим улицама. Ово су само неке од идеја, али све у свему, важно је да наследника нафте има. Остаје нам да видимо које технологије ће бити најбоље решење и заузети место тренутног „господара енергије“. За сада о одговору на питање из наслова можемо само да нагађамо.

Марко Стојановић

20

Власинско језеро Ако се икада запутите на југ Србије, једно од места које апсолутно морате да доживите јесте Власинско језеро. Налази се на територији општине Сурдулица, неких тридесетак километара од долине Јужне Мораве (ка граници са Бугарском). Језеро je на надморској висини од преко 1200 метара. Има површину од око 16 кm2. Дуго је око 9кm, а у просеку широко око 3,5кm. Дубина језера достиже 35m. Језеро је настало градњом бране и акумулацијом воде на простору који се звао "Власинско блато". На месту језера некада је била тресава са јако дубоким блатом и подземним водама. Након изградње бране средином прошлог века, почела је акумулација воде, и са порастом нивоа језера, издигли су се слојеви тресета дебљине 30-100cm.

21

Временом су се претворила у права плутајућа острва, обрасла врбама, маљавим брезама и другом вегетацијом. Нажалост, последњих година је ниво језера смањен, па су се нека од њих и насукала. Поред плутајућих, постоје и два права острва Страторија и Дуги Дел, која су станиште многобројним птицама, а такође прави мали рај за пецароше. Приобални појас је углавном обрастао брезама, врбама и буковим стаблима, а један део западне обале је пошумљен белим и црним бором. Разноврстан биљни свет привлачи траваре и бераче дивљих плодова, па тако у летњем периоду често можете видети људе који беру кантарион, хајдучку траву, печурке, дивље јагоде, малине, купине, шипурак и боровницу. На овој висоравни расте и заштићена биљна врста росуља, једна од ретких инсективорних врста код нас. Комбинација лековитих трава, чистог ваздуха и веће надморске висине погодујe пацијентима који имају респираторне проблеме или лошију крвну слику.

Што се тиче рекреације, Власина опет има разноврсну понуду. Језеро је богато рибом, што привлачи многобројне риболовце. Лак приступ обали и води иде у корист купачима. У близини језера су хотели у чијем саставу се налазе и терени за бројне спортове, па се у току сезоне смењују групе различитих спортских тимова који ту проводе припреме. Љубитељи природе могу проводити сате штајући и пратећи мале, "козје" стазице, или се просто препустити чарима предела и лутати кроз ливаде и шумарке. Најбоље време за посету Власини јесте средина лета. Дневне температуре су таман довољне за купање, али су чак и тада ноћне температуре јако ниске. Често сам чула да људи кажу да се некад смене "и по три годишња доба у једном дану". Уколико будете камповали, вече може бити савршено уз логорску ватру, поглед на звездано небо и по неки клас кукуруза на жару.

Што се тиче камповања, постоји организован камп-простор који нуди одређене погодности у односу на тзв. дивље кампове. На вама је та одлука. У насељима постоје продавнице у којима се можете снадбети храном и другим потрепштинама, а са неколико уређених извора се можете снадбевати квалитетном водом (јако, јако хладна вода). У сваком случају, наћи ћете се на свежем ваздуху, окружени четинарима и брезама, уживати у чарима језера, благог лета и дивље природе. Сасвим довољно за незаборавно лето у природи! :)

Невена Петровић

22

.

. .

..

ноћ истраживача ..

Ноћ истраживача 2012. године одржана је 28. септембра у самом центру Београда. Свако ко је желео, имао је је прилику да се дружи са истраживачима, да сазна докрају на и и бност нешто ново, да тестира своје спосо бије и награду. У оквиру дешавања одржан је лов на благо који је подразумевао обилазак већине поставки, праћење предавања и на крају скупљања печата са сваког од посећених места. На овом пољу најзаинтересованија су била недеца, мотивисана поклонима али и жељом за учењем о на чему што нису имали прилику да чују у школи а делује и вки поста у први поглед веома занимљиво. У обилажењ је разумевању дешавања помагали су им водичи. Свако ко жи затра тамо и лике желео могао је да дође на Трг репуб "приватног" водича. Када би се направиле групице од неконалико заинтересованих, водичи би их повели у "Велику једно ни учну туру" и били са њима како би се постарали да њихово питање не остане без одговора. На овај начин, деца а, су имала осећај да се друже са веома важним научницим иниа њихови родитељи су били одушевљени што постоји принауку да ма цијатива и мотивација међу младим људи ике ближе јавности што је могуће више. Деца су имала прил начин који на виде да направе ДНК од гумених бомбона, да ењу су се континенти померали кроз историју, да уче о памћ рију уз експеримент са мишевима, да тестирају своју мемо чиразли путем компјутерских игара, да присуствују извођењу тих експеримената итд. Средњошколцима је вероватно био најзанимљивији школа дебатни клуб. Група младих истраживача из средњих ваним фико моди учествовала је у дебатама о ГМО (генетски о туорганизмима), сањању (традиционално тумачење и научн заао ствов прису је мачење) и глобалном загревању. Дебати веома иста огроман број посетиоца, свих узраста, и било је људи. занимљиво слушати различита мишљења тако младих афест Оно што је свакако било највећи успех ове мани иловом ције је атмосфера која је "владала" целом Кнез Миха у жељи брзи улицом као и околином. Сви су били насмејани, фестада виде што више, радознали и причљиви. Овакве мани да се начин то ције треба организовати чешће јер је управо то ни не људи едукују на забаван начин и да науче много а да примете.

23

Драгослава Сибиновић

Изложбе Концерти Сајмови Представе Филмови Спорт

10 - 12. октобар, Београдски сајам МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ "ЕCOFair"

календар

19 -21. октобар, Дом омладине StandUpFest 2012!

11 - 13. октобар, Београдски сајам

11 - 20. октобар

Друге недеље октобра

20. октобар, Београдска арена

Београдска трка кроз историју

Lord of the Dance

БЕОГРАДСКЕ МУЗИЧКЕ МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ СВЕЧАНОСТИ "БЕМУС МЕДИЦИНЕ "МЕДИДЕНТ" 2012"

21 - 28. октобар, Београдски сајам

23 - 28. октобар

57. БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА

28. Београдски џез фестивал

Изложба отворена до 31. октобра, Винча Нова стална поставка археолошког налазишта Винча

30. октобар, Београдска арена Steve Vai

16 - 18. новембар 9. Танго фестивал 07. - 11. децембар 16th International Underwater Film Festival

24

Никола Планојевић

Сања Ђуровић

Борис Ракочевић

Сања Ђуровић

Борис Ракочевић