Maj 2013, broj 8.

САДРЖАЈ

СИМБИОЗА Број 8, мај 2013. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Уредник Радојевић Душан Биологија, IV семестар

3

Биологија, II семестар

Молекуларна биологија и физиологија, мастер

13

18-20

Афлатоксин - фрка и паника

Зекан мали шумски звекан

Стојановић Марко Екологија, VI семестар

Петровић Невена

Молекуларна биологија и физиологија, мастер

Психоделично дејство биљака на људски организам

14

Петровић Бојан

Молекуларна биологија и физиологија, IV година

Спасојевић Милена Биологија, IV семестар

Пајић Тања

Авантура српског Филеас Фога

23-24

Биологија, апсолвент

Гајић Марија Биологија, VIII семестар

Бошковић Ана

Биологија, апсолвент

Павловић Наташа Биологија, IV семестар

Ђурић Петар Молекуларна биологија и физиологија, II семестар

Вулетић Ана Екологија, VIII семестар

Станисављевић Сузана Молекуларна биологија и физиологија, VIII семестар

Васовић Марија Екологија, IV семестар

Светски дан лабораторијских животиња

Инт у св нау

38

35

Промовишимо спорт!

Групна слика, Мариних руку ремек-дело

Ђоковић Весна

Молекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Живановић Јелена

Биологија, апсолвент

Кумовић Јелена

Биологија, IV семестар

Сарадници Новаковић Милица Спасојевић Тамара Васић Светлана Сибиновић Драгослава Гавриловић Милан

Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com

21

27-

25

33 Да ли сте знали?

1

Интервју проф. др Надежда Недељко

4

Илић Лена

Вукојичић Александра

Циркус и даље лети

ССБИФ

Лектура

Редакција

5

Извештај Студентског парламента

Слика са насловне стране: Гајић Марија

Студентска исхрана

7

11

Институт за ботанику Ботаничка башта

у: р а овић

-22

Интервју са Мишљеновић Томицом

31

-30

тернет врси ке

Наука и прикљученија

32

Величанствена биологија

39-44

Били смо на...

Реч уредника Имамо групну слику! На жалост нисмо сви на њој, али успели смо да се састанемо, договоримо садржај за овај број - у сали у којој су се колеге припремале за полагање неког испита у априлском року и цртамо по табли у библиотеци на ИФБ-у (Можда се не види на слици али верујте ми на реч). С обзиром да је ово највероватније (никад се не зна :) ) последњи број у овој школској години, искористићу прилику да вам захвалим што сте пратили наш рад, коментарисали бројеве, предлагали теме и допринели да Симбиоза буде данас оваква. И још једном бих позовао све заинтересоване колеге да нам се придруже, да заједно наставимо ову причу од октобра. У овом броју смо се посветили догађајима у којима су учествовали наши студенти, као што је Приматијада, фестивал Супернатурал, различите активности Савеза студената и БИД-а. Ту су интервјуи са проф. Надеждом Недељковић и Мишљеновић Томицом, текст о српском Филеас Фогу, афлатоксинима... Текст о напуштеним животињама најављује сарадњу са друштвима за заштиту животиња од октобра. Толико о овом броју, на вама је да окренете страну и кренете на путовање кроз теме којима се бавимо у осмом броју. Али пре тога, желим још нешто да поделим са вама. Имамо доста сјајних идеја чија реализација нас чека од октобра, а часопис ће добити свој лого. Очекујте још више текстова који се баве савременим достигнућима у различитим областима биологије, промовисањем спорта и здраве исхране као и нове рубрике. Желимо вам успешне рокове који се полако прикрадају. Затим уживајте у заслуженом распусту, па се читамо од октобра. Спремамо вам једно пролећно изненађење, а ускоро ћете сазнати о чему је реч. До тада, Срдачан поздрав, Радојевић Душан

Студентски парламент НОВОСТИ

ОПШТИ ИЗБОРИ 17. и 18. априла 2013. године одржани су општи избори за Студентски парламент за 2013/14. шк. годину. Избори су одржани у складу са прописима. Гласању је приступило 140 студената. Није било повреда Правилника по коме се ови избори одржавају. Сазив СПБФ за 2013/14. годину почевши од октобра 2013. године чине: Представници смера: Јована Андрић, Лена Илић, Драгослава Сибиновић, Милица Новаковић, Стеван Николић, Милица Адамовић, Игор Ђурић, Дино Мартинић, Немања Вучић, Александар Лалић Представници студената: Alek Hanafi-Metwalli, Душан Радојевић, Немања Стаменковић, Никола Паскаш, Марко Ристић, Ђурђија Паучковић За делегата Биолошког факултета у Студентском парламенту Универзитета у Београду изабран је Давид Бакић. Мандати члановима који су изабрани потврђују се усвајањем овог Извештаја од стране Студентског парламента на Конститутивној седници (која ће се одржати најкасније до 1. новембра 2013. године).

3|симбиоза

КОМИСИЈА На Факултету је основана Комисија за обезбеђење квалитета Биолошког факултета. Комисију чини 11 чланова (продекани, професори, доценти, асистенти, стручни сарадници, студент продекан и председник Студентског парламента). Комисија тренутно ради на Извештају о самовредновању и оцењивању квалитета Биолошког факултета, који је основа за даљи рад Комисије. Извештај треба да садржи 14 сегмената, односно 14 стандарда којима ће се чланови ове Комисије бавити у наредном периоду. Стандарди за самовредновање и оцењивање квалитета Биолошког факултета су: Стратегија обезбеђења квалитета, Стандарди и поступци за обезбеђење квалитета, Систем обезбеђења квалитета, Квалитет студијског програма, Квалитет наставног процеса, Квалитет научно-истраживачког, уметничког и стручног рада, Квалитет студената, Квалитет уџбеника, литературе, библиотечких и информатичких ресурса, Квалитет управљања високошколском установом и квалитет ненаставне подршке, Квалитет простора и опреме, Финансирање, Улога студената у самовредновању и провери квалитета, Систематско праћење и периодична провера квалитета. Главни циљ ове Комисије је померање граница квалитета у свим сегментима рада Биолошког факултета.

Председник Студентског парламента, Милица Новаковић

Савез студената Биолошког факултета Савез студената Биолошког факултета (ССБИФ) је удружење студената Биолошког факултета и локални је огранак организације Савез студената Београда (ССБ). Савез студената је добровољно, непрофитно удружење, основано на неодређено време. Област остваривања циљева удружења: побољшање студентског стандарда и услова студирања. ССБИФ је правни наследник ССБИФ-а који је основан први пут 28.06.1994. Тадашњи савез је брзо угашен и све до прошле године није било иницијативе да се обнови. Године 2011. на иницијативу неколико студената је реактивиран савез. Он је јако битно тело на сваком факултету јер има својство правног лица, са свим правима, обавезама и одговорностима које произилазе из Устава, Закона, Статута савеза и осталих аката. Сваки члан ССБИФ-а има право да користи савез као правно лице. Савез студената представља Извршни одбор као извршни орган, Надзорни одбор, Генерални секретар и Председник Скупштине Савеза студената. Организационо је повезан са осталим Савезима на Београдском Универзитету и у оквиру својих програмских активности сарађује са свим удружењима, организацијама и заједницама које се придржавају Устава и Закона. У остваривању циљева и задатака, Савез студената залагаће се за целовиту заштиту и остваривање интереса студената: квалитетнију наставу, побољшање стандарда студената, обезбеђивање бенефиција за чланове Савеза студената, садржајнији и квлитетнији културно - забавни и спортски живот студената. Члан Савеза се постаје уписом у евиденцију и потписивањем приступнице.

Да би неко постао члан Савеза студената мора бити студент Биолошког факултета, да самовољно приступа и жели да учествује у раду Савеза студената. Сваки члан има право да буде биран у органе и друга тела Савеза студената, да буде информисан о раду, да даје предлоге, мишљења и примедбе, да учествује у извршењу задатака и буде активан у свим дешавањима Савез тренутно броји око 200 чланова, председница Савеза је Светлана Васић, студенткиња модула екологија, генерални секретар Савеза Игор Ђурић. Чланови извршног одбора су: Јелена Тошић, Владимир Влаховић, Јелена Спасић, Младен Росић, Тања Живановић и Слободан Денић. Чланови надзорног одбора су: Ђурђија Паучковић, Давид Бакић. До сада смо организовали у сарадњи са Хемијским факултетом нулти курс из хемије, бесплатне часове језика у сарадњи са Филолошким факултетом и ТМФ-ом, журку Савеза у Wait&Stay бару, а потом и II журку Савеза у клубу Helen of Troy, када смо и скупљали паре за једног болесног дечака, обезбедили смо попусте за јогу, учествовали смо на фестивалу Супернатурал 21.04. на Ади Хуји и организовали курс прве помоћи у сарадњи са Савезом студената високе здравствене школе од 22. до 23.04.2013. Такође смо успели да направимо пројектни и хуманитарни тим, који ће почети са радом овог месеца, и надамо се корисним и успешним акцијама. За сва питања, предлоге за сарадњу и остало пишите нам на: ssbif@bio.bg.ac.rs

Васић Светлана

симбиоза | 4

Циркус и даље лети

5 |симбиоза

Претпостављам (и надам се заправо) да сте чули за „Летећи циркус Монти Пајтона“. Чињеница да смо ми “бидовци” потпуно у свом свету, вечито у некој акцији (организовању радионица, предавања, терена), да смо сви различитог узраста и интересовања наше друштво можемо назвати малим циркусом. Неко то може схватити на погрдан начин, али ја готивим циркусе (наравно не оне где се муче животиње). Мало сам претерала када сам написала да су нам интересовања баш толико различита, нека се заправо и преклапају: љубав према теренима, добром дружењу и музици... и наравно фотографисању. Наше неуморно и упркос аматерским апаратима, оптимистично фоткање има за последицу једну “летећу” изложбу „Природа вас посматра“. После свечаног отварања изложбе у Студентском кулутрном центру у Београду, давног новембра, изложба је „одлетела“ ГСП-ом (хаха „летела“ ГСП-ом) у Завод за заштиту природе Србије. У Заводу је била прилично запажена, запослени и посетиоци нису веровали да смо ми све то сам фотографисали на теренима које, заједно уз велики труд организујемо. Циркус је међутим био нервозан и морао је даље да лети. Место где су увек радо добродошли залуђеници, geek-ови и слични нормални људи, јесте Истраживачка станица Петница.

© Марија Гајић

Изложба се од фебруара налази у холу хотела (зграде у којој се налазе собе полазника и сарадника). Полазници свих семинара су показали интересовање не само за фотке већ и уопште за рад БИД-а. Полако али сигурно регрутујемо младе снаге (муахахха ;)). Међутим, било би превише једноставно да је изложба и даље само у Петници. Пошто смо се показали као вредни, упорни и вероватно симпатични студенти, људи из Завода за заштиту природе Србије су нас повезали са ЈП „Национали парк Тара“. Поводом 11. априла, Дана заштите природе, наша изложба са све чувеном управом, је „одлетела“ на Тару у Центар за посетиоце у Бајиној башти. Наравно, ту су склопљена познанства, јеле су се пљескавице и ширила се прича о раду и акцијама драгог нам БИД-а. Ми се већ радујемо “наредном лету” нашег циркуса. Уколико и ви имате предлог где можемо “одлетети”, јавите нам.

© Драган Антић

Контакт : https://www.facebook.com/BidJosifPancic/info bidjosifpancic@yahoo.com

ПозМрав, Гајић Марија

симбиоза | 6

Институт за ИСТОРИЈАТ На предлог Јосифа Панчића, одлуком министарства просвете и црквених послова Кнежевине Србије, основана је 1874. године Ботаничка башта у Београду. И пре оснивања институције, Панчић је гајио малу ботаничку башту у дворишту Лицеја београдског, за потребе наставе на Великој школи где је предавао ботанику у оквиру јестаствене историје. По оснивању институције, Башти је додељен плац на Дорћолу, уз обалу Дунава, што се није показало добрим решењем обзиром на близину реке и могућност да буде плављена. Након две велике поплаве које су се и збиле тих година и потпуно уништеног биљног фонда, Панчић тражи бољи смештај за Башту. На жалост, велики природњак, прегалац и први управник прве ботаничке баште у Сбији, умро је 1888. године не дочекавши да види Башту безбедно смештену на новој локацији. Знајући за проблеме које је Панчић имао око подизања прве ботаничке баште у Србији, краљ Милан Обреновић, је године 1889. поклонио Великој школи своје имање, наслеђено од деде, Господара Јеврема Обреновића, за ботаничку башту под јединим условом да се башта назове по његовом деди Јевремовац. Недуго по преселењу Баште на данашњу локацију, купљена је од фабрике Мозентин из Дрездена, Велика стаклена башта, једна од најлепших и највећих у овом делу Европе. У наредним деценијама Башта се развија достижући свој зенит тридесетих година XX века, у време управниковања академика Недељка Кошанина, великог српског ботаничара. Садашњи управник Ботаничке баште и Института је др Петар Марин, редовни професор Биолошког факултета.

УЧИОНИЦА ПОД ОТВОРЕНИМ НЕБОМ Ботаничка башта „Јевремовац“, учионица под отвореним небом, је саставни део Института за ботанику Биолошког факултета Универзитета у Београду. У Институту за ботанику и Ботаничкој башти се наставна и научна делатност остварује радом: Катедре за екологију и географију биљака; Катедре за алгологију, микологију и лихенологију; Катедре за м о р ф о л о г и ј у и с и с т е м а т и к у б и љ а к а ; Катедре за микробиологију; Катедре за физиологију биљака и Катедра за екологију и географију биљака.

7|симбиоза

Ботаничка башта се простире на површини од 4,82 хектара, где се на отвореном простору налази преко 350 врста дрвећа и жбуња, домаћих, европских и егзотичних биљака, а укупан биљни фонд данас чини преко 1500 дрвета, жбуња и зељастих биљака, који чине овај простор плућима центра града. Ботаничка башта обухвата поред отворених површина, Стаклену башту и просторије Института за ботанику (управна зграда, хербар, библиотека, слушаоница, лабораторије).

БИБЛИОТЕКА Библиотека Института за ботанику и ботаничке баште Јевремовац једна је од најстаријих и најбогатијих ботаничких библиотека у региону југоисточне Европе. Формирање библиотеке започето је далеке 1853. на Лицеју београдском, Liceum Knjažestva serbskog, при Кабинету за јестаствену историју, где је Јосип Панчић предавао и сакупљао литературу за потребе својих истраживања као и за потребе наставе. Библиотечки фондови садржи преко 7000 књига, скоро 300 научних и стручних часописа и преко 6000 сепарата из области ботанике. У фонду периодике налазе се водећи светски ботанички часописи, набављани у континуитету дуги низ година, као што су референтни немачки часопис Flora из Регензбурга, који се налази у фонду Библиотеке од првог броја из 1818. године. Такође, целокупан опус најстаријег француског ботаничког часописа Annales des Sciences Naturelles набављан је од свог оснивања 1824. године, као и многи други значајни научни часописи. Поред изузетно вредне збирке научне периодике, у Библиотеци се налази и вредан књижни фонд. Међу књигама које чувају сабрана знања свога времена има правих блага, ексклузивних, раритетних и антикних издања музејске вредности. Најстарије књиге сежу у XVI и XVII столеће. Чувено енциклопедијско дело античког света, Plinii Secundi Naturalis historiae, Историја света Плинија Млађег, из I столећа, налази се у нашој библиотеци у старофранцуском преводу L'Histoire du Monde de Pline Second, објављеном 1562. године у Лиону. Луксузно је опремљен, у кожном повезу са златотисканим насловом и орнаментима.

ботанику Историја ретких биљака Clusii Rariorum Plantarum Historia, чувеног холандског хуманисте и лекара, једног од водећих ботаничара XVI столећа, Carolusa Clusiusa, објављена у Антверпену 1601. године, такође се налази у фонду Библиотеке. Ту је и књига сабраних предавања о лековитим тварима и биљкама, Petri Andreae Matthioli Senensis medici comentarii in VI libros Pedacii Anazarbei Dioscoridis De Materia Medica, у шест књига, италијанског лекара из Сиене, Pietra Andree Matiolija, објављена 1598. године. У основи је то сажет превод капиталног дела De Materia Medica старогрчког лекара Аназарбуса Диоскоридеса, допуњен примедбама Матиолија и његовим личним сазнањима. Једно од највреднијих издања је свакако књига Ретке биљке Мађарске, Valdštajna и Kitaibela, Plantae Rariores Hungariae, у три тома, фолио формата, луксузно опремљена, у кожном повезу са златотиском. Изузетне илустрације биљака, ручно бојене литографије, представљају мала ремекдела. Књига је штампана у Бечу 1802. године. Крунски драгуљ библиотеке је Flora Graeca Sibthorpiana, величанствена едиција у 10 томова о самониклим биљкама Грчке, Мале Азије и Леванта, животно дело Џона Сибторпа. То је лусузно и раритетно издање са скоро 1000 илустрација биљака у природној величини, које су у основи литографије ручно бојене техником акварела, а на основу оригиналних цртежа чувеног ботаничког сликара Фердинанда Бауера.

ХЕРБАРИЈУМ Хербаријум Универзитета у Београду, смештен у Институту за ботанику и Ботаничкој башти ”Јевремовац”, Биолошког факултета, једна је од најзначајнијих и најбогатијих колекција у региону Југоисточне Европе и као таква укључена је у Index Herbariorum, међународни директоријум регистрованих хербаријума у свету, под ознаком BEOU. Хербаријум је основан 1860. године када је велики српски ботаничар Јосиф Панчић уступио своју хербарску збирку Великој школи, претечи данашњег Универзитета у Београду. Данас, 150 година од оснивања, Хербаријум броји преко 180.000 узорака васкуларних биљака, маховина и алги. Велики број хербарских ексиката васкуларних биљака добијен је

разменом са институцијама из Европе и света. Сви примерци су организовани у шест колекција: Herbarium Pancicianum Herbarium Generale (са Збирком Института за екологију и биогеографију САНУ) Збирка Катедре за екологију и географију биљака Збирка Катедре за морфологију и систематику биљака Збирка маховина Мокра збирка Катедре за алгологију, микологију и лихенологију

ЗНАЧАЈ У Ботаничкој башти "Јевремовац" изводи се и неколико посебних програма заштите угрожених биљака. Њима је обухваћено око 20% од 330 медјународно значајних, тј.171 ишчезле или крајње угрожене биљне врсте Србије. Неке од тих биљака се у Ботаничкој башти успешно гаје, формиране су банке њихових семена, што омогућава њихово враћање на природна станишта са којих су нестале или на којима се њихова бројност смањила до критичне границе. Поједине биљке, које се теже узгајају у условима Ботаничке баште, укључене су у посебан програм размножавања методом културе ткива. Овим савременим методом се из само једне индивидуе, у лабораторијским условима, може размножити на стотине нових јединки које се након тога могу вратити на природна станишта. Као просторна целина изузетних природних и културно-историјских вредности, Ботаничка башта "Јевремовац" је 1995. године проглашена за Споменик природе од великог значаја, 2007. године проглашена је и Спомеником културе. Тиме је укупан простор Ботаничке баште стављен под посебан режим заштите и установљена је посебна обавеза друштва да се стара о њеном развоју и заштити.

Сајт Ботаничке баште Јевремовац Редакција

симбиоза | 8

Институту за ботанику и Ботаничкаој башти „Јевремовац“ припадају: Катедра за морфологију и систематику биљака Катедра за физиологију биљака Катедра за екологију и географију биљака Катедра за микробиологију Катедра за алгологију, микологију и лихенологију Катедра за морфологију и систематику биљака НАСТАВНИЦИ: Др Петар Марин, редовни професор Др Соња Дулетић Лаушевић, ванредни професор Др Пеђа Јанаћковић, ванредни професор Др Милан Вељић, ванредни професор Др Ана Џамић, доцент Др Славица Грујић, доцент САРАДНИЦИ: Немања Рајчевић, асистент Јасмина Градојевић, стручни сарадник у настави ОСТАЛИ: Ана Алимпић, истраживач приправник Данка Буквички, истраживач приправник Тања Додош, истраживач приправник Ксенија Милески, истраживач приправник Јелица Новаковић, истраживач приправник

Катедра за физиологију биљака НАСТАВНИЦИ: Др Златко Гиба, ванредни професор Др Тијана Цветић Антић, доцент Др Ивана Драгићевић, доцент Др Душица Јаношевић, доцент Др Анета Сабовљевић, доцент САРАДНИЦИ: Марија Перић, асистент Милорад Вујичић, асистент

Катедра за алгологију, микологију и лихенологију НАСТАВНИЦИ: Др Мирко Цвијан, ванредни професор Др Јелена Вукојевић, редовни професор Др Мирјана Стајић, ванредни професор Др Јелена Кризманић, доцент Др Милица Љаљевић Грбић, доцент Др Сања Шовран, доцент Др Гордана Субаков Симић, доцент САРАДНИЦИ: Милица Петровић, стручни сарадник ОСТАЛИ: Др Јасмина Ћилерџић, научни сарадник Александар Кнежевић, истраживач сарадник Иван Миловановић, истраживач сарадник Милош Ступар, истраживач сарадник

Катедра за екологију и географију биљака НАСТАВНИЦИ: Др Дмитар Лакушић, ванредни професор Др Владимир Стевановић, редовни професор Др Слободан Јовановић, ванредни професор Др Тамара Ракић, доцент Др Марко Сабовљевић, доцент Др Јасмина Шинжар Секулић, доцент Др Гордана Томовић, доцент САРАДНИЦИ: Маја Лазаревић, асистент Ивана Живковић, стручни сарадник у настави ОСТАЛИ: Ксенија Јаковљевић, истраживач сарадник Ивана Јанковић, истраживач приправник Ева Кабаш, истраживач приправник Невена Кузмановић, истраживач сарадник Сања Ђуровић, истраживач приправник

Катедра за микробиологију

ОСТАЛИ: Деса Терзија, сарадник у настави

НАСТАВНИЦИ: Др Бранка Вуковић Гачић, редовни професор Др Јелена Кнежевић Вукчевић, редовни професор Др Славиша Станковић, ванредни професор Др Тања Берић, доцент Др Драгана Митић Ћулафић, доцент Др Биљана Николић, доцент ОСТАЛИ: Ивица Димкић, истраживач сарадник Веселин Драганић, истраживач сарадник Стоимир Коларевић, истраживач сарадник Наташа Милојевић, истраживач сарадник Каролина Суњог, истраживач приправник

© Невена Петровић

9 |симбиоза

http://issuu.com/nocmuzeja/docs/bilten_noc_muzeja_x

Надежда Недељковић рођена је у Београду, 1967. године, у месецу када цветају липе. Уверена је да је баш мирис липе пресудно одредио место њеног сталног боравка. Након безбрижног детињства, које проводи возећи бицикл по београдским парковима, веселе 80-те проводи у и око гимназија на Ташмајдану и на Цветном тргу. Средином исте деценије уписује студије Молекуларне биологије на Природноматематичком факултету Универзитета у Београду. Деведесете године прошлог века користи за стицање формалног и неформалног образовања, те током те туробне деценије завршава факултет, последипломске и докторске студије у области неуробиологије и профилише своје погледе на свет. Истраживањима у области неуробиологије почиње да се бави још као студент, у Институту за нуклеарне науке Винча, где стиче звање истраживач- сарадник, а од 1996. године ради на Биолошком факултету у Београду. Од 2005. године запослена је и на Одељењу за психологију Филозофског факултета у Београду, где са студентима разматра биолошке основе психолошких процеса. Удата је за Растка - другу половину своје душе, са којим има два изданка - Софију и Петра.

Интервју:

1. Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет? У другом разреду гимназије била сам чврсто решена да студирам драматургију на Факултету драмских уметности. Волела сам да пишем, а дешавало се да будем и награђена на литерарним конкурсима. Други и вероватно важнији разлог био је то што се на ФДУ могло конкурисати и пре краја гимназије, па сам веровала да је то лукав начин да убрзам свој улазак у доба зрелости. Тако сам током целе друге гимназијске године озбиљно спремала пријемни испит на ФДУ. Негде пред крај школске године у V београдској гимназији, на часу биологије, коју је предавала Ружица Јововић, започели смо лекције о генетици, законима наслеђивања и молекуларној биологији. И раније ми је импоновало знање, елоквенција и држање те, тада младе жене, а будући да ме је и генетика истински заинтригирала, променила сам одлуку и следеће године прешла на смер за молекуларну биологију у тадашњој VIII београдској гимназији и 1985. године уписала Биолошки факултет. Помињем ово као илустрацију важности посла који радимо, између осталог и стога што смо у позицији да опредељујемо важне животне одлуке оних којима се обраћамо.

једнако много као данас), а остајало ми је довољно времена за изласке и за одмор. Када је реч о предметима, волела сам предавања Ане Савић (Молекуларна биологија еукариота), Драгана Савића (Молекуларна биологија прокариота) и понајвише, Всеволода Рајевског, који је предавао предмет који ја данас предајем. Чини ми се да таквих професора, које је красило широко образовање, живописан начин излагања и изнад свега, “професорско” држање и појава, данас има све мање. Као припаднику генерације усмереног образовања, у којем се природни смер завршавао без наставе филозофије, највише муке имала сам са предметом Филозофија природних наука. Тај испит спремала сам тешко, пробијајући се кроз филозофске дефиниције и ставове као кроз мочвару обавијену густом маглом, све док, изненада, нисам изашла на чистину, наслућујући у измаглици лепоту ове науке.

2. Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили? Увек се трудим да радим оно што волим, и у том смислу и са ове временске дистанце, рекла бих да ми студије нису биле напорне. Стизала сам на предавања и на вежбе (којих је било неупоредиво више него данас), на колоквијуме (којих је било неупоредиво мање него данас), на испите (којих је било

11 |симбиоза

проф. др Надежда Недељковић

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања? Још током студија определила сам се за неуробиологију, којом се и данас бавим. Тренутна област мојих истраживања је пуринска сигнализација и њена улога у настанку, прогресији и резолуцији инфламаторних процеса након повреде мозга.

4. Шта Вас као предавача највише инспирише? На срећу, у свему што радим - кувам, пишем или предајем, инспирација долази изнутра и тај “унутрашњи погон” који се ретко гаси, сматрам својим највећим квалитетом. Од споља долазе само подстицаји, а један такав подстицај су радознали погледи студената које ухватим током предавања. Неколико

потпуно различите историјске контексте (нацистички логор, послератни Милано и америчка провинција 90тих), сва три филма имају исту основну водиљу живот је леп, чак и у најгорим околностима, јер је живот је оно што сами од њега начинимо.

7. Која Вам је омиљена земља у којој сте били? На неколико места сам остала без даха, а има још много оних које би желела да посетим. Но, ако треба да наведем омиљену земљу, онда је то без дилеме – Италија. Све је у тој земљи чаробно - природа, култура, језик, музика, људи, храна, вино… До сада сам Италију прокрстарила уздуж, а надам се да ће бити још довољно прилика да је прокрстарим и попреко.

сјајних особа којима сам имала срећу да будем ментор и први водич кроз свет неуробиологије, а који су сада већ остварени или врло перспективни истраживачи, непроцењиво су важан доказ да мој рад има смисла.

5. Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором? Не подносим лаж и непоштење и у том смислу сам престрога и захтевна. Не волим ни простаклук и примитивизам. Све остало могу да разумем, прихватим и толеришем.

6. Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм? Читам много и (готово) све што ми дође у руке; но, када нека књига на мене остави посебно снажан утисак, онда писца те књиге апсорбујем “интегрално”. Тако сам многе писце - Мана, Гетеа, Пекића, Сингера – да поменем само неке, прочитала у виду њихових сабраних дела. Стога, немам омиљену књигу, већ сам током различитих периода живота имала омиљене писце. Иако сам током протеклих неколико година прочитала прегршт одличних књига, од када сам открила Била Брајсона, започео је Брајсоновски период мога живота. У ишчекивању новог Брајсона, читам сјајне књиге Цвајга, Канетија, Зебалда, Шлинка, Кестлера. Моји омиљени филмови су Живот је леп (La Vita è Bella) Роберта Бенинија, Чудо у Милану (Miracolo a Milano) Виторија де Сике и Дан мрмота (Groundhog day) Харолда Рамиса. Иако су ова три филма жанровски потпуно различита (од разарајуће трагедије до урнебесне комедије) и смештена у

8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор? Моји узори су савременици, чији рад, вредности и настојања могу да оценим у реалном контексту и друштвеним околностима које добро познајем. Један од њих био је мој ментор, Јово Мартиновић, особа изузених квалитета, од које сам имала шта да научим и којег сматрам једним од својих најснажнијих узора. Позната особа која ме је највише инспирисала, нарочито у погледу животног оптимизма, активизма и схватања да и један човек може да промени свет, био је Зоран Ђинђић.

9. Да нисте биолог, шта бисте били? Професија је постала саставни део мог живота и идентитета. Па ипак, када бих поново почињала, могла бих себе да замислим и у другој професији. Како год било, свакако бих бирала неки посао који ме весели. Ако занемаримо време које проведемо спавајући (и сањарећи), на послу проводимо једнако времена као и код куће, са породицом. Веома ме растуже људи који са тескобом долазе на посао, а још више они који се са истим осећајем враћају кући.

10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао? Мој животни мото је Carpe diem, у парафрази - не губи време, не дозволи да и један дан остане безвредан твог памћења. Друга омиљена фраза, чији сам (рекла бих) ја аутор, а коју свакодневно понављам и деци и пријатељима је Живот није елементарна непогода - не дозволи да те живот носи као бујица, већ пливај, кад треба и узводно.

11. Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом? Ако сте изабрали студије биологије зато што волите природу или вас интересују истраживања у медицини или некој сродној области, онда сте на правом месту и ваш посао има перспективу. Ако то није случај, бежите главом без обзира. Услови у којима се данас у Србији бавимо науком нису бајни, али нису никада ни били, па ипак, има нас и радимо, јер радимо посао који волимо.

Редакција

симбиоза |12

Афлатоксин фрка и паника Прашина коју је подигла вест о великим количинама афлатоксина у млеку се још увек није спустила. Таман помислим да су те приче већ испричане, а ето опет неко на вестима даје додатне информацијаме и анализе ситуације. А колико заправо знамо о афлатоксину? Да ли је та прича намерно форсирана у медијима како би нам одвукла пажњу од неких других догађаја? Можда... А можда и не... Све у свему, наш народ ће пре веровати ономе што види и чује на телевизији, него стручњаку који му може детаљније и квалитетније објаснити неки феномен. Године 1960. на једној фарми у Британији угинуло је око 100 000 ћурки. Како се није знао прави разлог ове неинфективне болести, названа је "Turkey X disease". Након пажљивог испитивања ове појаве, дошло се до закључка да је узрочник болести био у храни, тачније бразилском кикирикију који је био додат као би обогатио протеински састав оброка. Посумњало се да је у питању токсин фунгалног порекла, и врло брзо је откривено да је у питању токсин којег синтетишу углавном припадници врсте Aspergillus flavus, и само неки сојеви Aspergillus parasiticus. Назив афлатоксин је скован од имена A. flavus и речи токсин (грч. toxikon). До сада је изолован већи број различитих афлатоксина, али су 4 начешће врсте: В1, В2, G1, G2, као и два продукта њиховог метаболизма: М1 и М2. Последња два су изолована из млека животиња које су храњене храном затрованом афлатоксинима (најчешће афлатоксином В1). Важе за најјаче познате канцерогене супстанце, а међу њима посебно се истиче афлатоксин В1. Међу најпроблематичнијим намирницама се налазе: кукуруз, ораси, бадеми, семе памука, кикирики, смоква и различити зачини, као и млеко и млечни производи животиња храњених затрованом прехраном.

Е сад, прашина се дигла зато што је та информација била више него форсирана од стране медија. Да ли су се људи запитали колико су заправо исправне намирнице које купују на пијаци? Да ли је можда вашој баки пало на памет да кад отвори теглу домаћег џема и види гљивицу на површини, баци остатак контаминираног џема уместо да само отклони беличасту скраму? Ја већ пар година покушавам да објасним мојој баки да то не ваља... Твдоглаво одбија да прихвати мој савет. Симптоми и последице тровања варирају у зависности од тога о ком је афлатоксину реч, његовој количини и старости јединке. Високе и нагле дозе изазивају некрозу јетре што има драстичне последице на даље функционисање организма изазивајући цирозу јетре, крварења и канцерогенезу. Чак и дуготрајно излагање мањим концентрацијама овог токсина изазива развој канцера и имуносупресију, а код деце онемогућује нормалан раст и развој. Контаминација плодова се може десити током сазревања или касније, у току бербе и складиштења истих. Доказано је да одређени услови (температура, суша, влага, напад патогена) погодују развоју ових гљива и продукцији афлатоксина. За ову нашу "аферу" је крива поприлично сушна година, па је храна коришћена у исхрани крава била контаминирана афлатоксинима. И за крај: трагајући за информацијама о дозвољеним дозама у млеку, наиђох на један рад са табелом у којој су упоређене дозвољене концентрације афлатоксина у млеку и производима у различитим земљама. Можете видети да ове концентрације итекако варирају. Детаљније информације о дoзвољеним дозама афлатоксина у другим намирницама можете наћи на званичном сајту EFSA (European Food Safety Authority).

Петровић Невена

13|симбиоза

Психоделично дејство биљака на људски организам Била једном давно три путника. Један је био алкохоличар, други овисник о пушењу опијума, а трећи је био уживалац хашиша. Једне ноћи стигоше они пред зидине персијског града Исфахана. Било је, међутим, касно, градска су врата већ била затворена, а наши путници уморни. Како да уђу у град? Алкохоличар предложи да заједнички разбију врата и тако уђу у град. Опиоман је сматрао да је боље да мирно легну пред врата и преспавају до јутра, када ће се градска врата отворити. А трећи, поштовалац хашиша, гледао их је у чуду. Није могао разумети чему разбијање врата или спавати испред зидина, кад постоји лакше и једноставније решење, провући се у град кроз кључаоницу... - Стара персијска прича Сви смо свесни изузетног значаја биљака, од производње кисеоника, неопходног за живот свих аеробних организама, до примене у лечењу разних болести, исхране, извора енергије. Ипак, биљке нису само извор витамина, хране и лекова, него и једињења која могу да промене нашу свест. Насумице тражећи храну, човек је стицао практично искуство у упознавању биљног света који га је окруживао.

* Chiara Manetta А., Di Giuseppe L., Giammarco M., Fusaro I., Simonella A., Gramenzi A., Formigoni A. (2005): High-performance liquid chromatography with post-column derivatisation and fluorescence detection for sensitive determination of aflatoxin M1 in milk and cheese, Journal of Chromatography A, 1083: 219–222.

Тако је уочавао које су биљке добре за исхрану, које за лек, а које су опет штетне, односно отровне биљке. Међутим, њихова употреба тиме није била искључена. Напротив. Неке од њих су “магијске”. Још у праисторијско време магија и биљке су доспели у блиску везу. Шамани су узимали биљке да би напустили своја тела и отпутовали у другу стварност, пророци и видовњаци су се служили татулом или мухаром да би прорицали будућност, алхемичари су, пак кориситли тајно корење при справљању својих еликсира бесмртности. Ове магијске моћи јављају се захваљујући фармаколошком деловању активних састојака појединих биљака. „У биљкама се може наћи сва моћ овога света. Онај који познаје њихова тајна својства је свемоћан“Индијска пословица.

Datura inoxia (Татула, Ђавоља биљка, Анђеоска труба…) Ова једногодишња зељаста биљка крупних листова из породице Solanaceae расте самоникло на полусеновитим, влажним теренима и достиже висину до метар и по. Цветови су трубасти, крупни и бели, трају једну ноћ а отровни су као и сви остали делови биљке. (Није препоручљиво чак ни цветове мирисати сувише дуго). Цвета од јула до октобра. Плод је бодљикава зелена чаура. Унутра је црно семе. Лековите супстанце у Daturi су: алкалоиден, атропин, скополамин, хиосцијамин и мандрагорин. Познато је од давнина да ова биљка има опасни халуциногени утицај на човека, али такође и лековити утицај. Datura је позната као биљка која помаже против психичких поремећаја, а утврђено је и да отклања, грозницу, туморе, стомачне и кожне болести... Обично се листови од Dature пуше, или се од њих направи чај, али постоји реална могућност, да и у малој дози буде сувишан проценат алкалоида, таман довољно да западнете у фазу трајног лудила, или оштећења менталних функција! Позната је као и “зомби биљка”, јер захваљујући скополамину, у року од неколико минута претвара човека у зомбија, јер га онемогућава да размишља. Стога не чуди народни назив ,,ђавоља биљка”.

симбиоза |14

Mandragora officinarum (Сотонина јабука) Мандагора је вишегодишња биљка, има врло велики корен, најчешће подељен у два огранка; листови су тамнозелени, оштри и чудног мириса. Цвета од марта до априла. Даје плодове сличне младим јабукама, жуте боје, јабучног мириса. Станиште: шуме, ливаде, каменити предели. Припада породици Solanaceae. Отровни су сви делови, а посебно корен и плодови. Биљка садржи 0,4-0,6% врло отровних алкалоида, а највише скополамина, атропина и хиосциамина. Легендарна биљка из Јужне Европе, Јевреји верују да дарује женама плодност, а Арапи је зову "вражја јабука". Та биљка (и њен корен који има форму која подсећа на човека), има велику улогу у магији, прво због јаког халуциногеног ефекта и друго због чудне (човеколике) форме. Због те чудне сличности, настало је веровање да Мандрагора има надприродне моћи, иако је анализом доказано да укупан садржај психо-активних супстанци није већа од Hyoscyamus niger и Atropa belladonne. Од ове биљке користи се корен (поред магичне употребе) за прављење лековите масти против реуме. Иначе, халуциногени ефекат мандрагоре је при малим дозама пријатан, и за кратко време долази до дугог сањивог транса. Плодови се не једу, јако су отровни, иако се тврди да у околини Средоземља нису отровни, и да се чак од њих праве домаћи специјалитети.

15|симбиоза

Coleus blumei (украсна коприва) Ова украсна биљка може се често видети као украс на прозорима и балконима по читавој бившој Југославији. Захтева обилну влагу, топла и светла места. Висине до 70 цм, припада породици Lamiaceae. Скоро нико не зна да је то једна од најјачих халуциногених биљака. Она је позната код индијанских племена, поготову код племена Мазатека у Мексику, који су експерти за магичне печурке, кактусе и све што је халуциногено. Лишће се осуши и савија са другим биљкама. Око 3 до 4 листа довољни су за психоактивно дејство. Ова биљка се користи и у медицинске сврхе, на Самои против болести ,,Eliphantiasis'', а у јужној Азији против дизентерије, у Новој Гвинеји против главобоље. Дејства при пушењу ове биљке су јаче ударање срца, топлина у глави, визије разних боја и светлостних сигнала.

Hyoscyamus niger (Јупитерово зрно, ђавоље око) Буника расте као коров на запуштеним местима, на необрађеним пољима, уз путеве и ограде. Може нарасти до 1м висине, с једноставном или разгранатом стабљиком. Листови су дубоко назубљени. Има жућкасте цветове с мрежастим љубичастим жилама на латицама. Плод је чахура с много семенки. Површина биљке обрасла је лепљивим длачицама, па је цела биљка лепљива на додир и неугодног мириса. Сви делови биљке су отровни - лист, цвет, корен, семе! Може се наћи скоро свуда, од централне и јужне Европе, западне Азије све до Индије. Пронађена је и у Северној Америци али и Енглеској, Шкотској и Ирској. Садржи хиосциамин, скополамин, апоатропин и атропин. Делови који се користе су свежи листови, процвали цветови, семе. Као отровна и опасна биљка била је позната још у старом веку. Претпоставља се да су и пророчице у Делфима удисале дим од печених семенки ове биљке. У средњем веку се користила за смирење и успављивање (због релативно високог садржаја скополамина). Била је саставни део љубавних напитака и масти вештица. Злоупотребљава се при многим чаролијама, спомиње се као отров у Хамлету, а и смрт Јулије повезује се с напитком направљеним од бунике. Због такве примене дуго је била изван терапијске примене, но данас је уврштена у европску фармакопеју, као лек против астме и болова. Деловање ове биљке су: еуфорија, сензибилност, доживљавање Више Силе и мистичног, трансцедуалног света, осећај лебдења све до раздвајања тела и духа. Честа кома, па чак и смрт. Чак и сам мирис биљке може оборити човека, а јачи мирис корена успавати човека. Само конзумирање биљке доводи прво до губитка сећања, потом до лудила и на крају до смрти.

Ipomoea violacea

Mimosa hostilis

Ова вишегодишња биљка може да порасте до 5 м висине, има цвет беле боје, листови су срцолики. Пореклом је из тропске Америке, припада породици Convolvulaceae. Садржи најмање шест психоактивних супстанци у семену, такозвани LSA-,,lysergic acid amides", (они су врло слицни LSD-,,lysergic acid diethylamide"), и имају врло слично халуциногено дејство. Индијанци користе биљку Turbina сorymbosa, из исте фамилије, коју називају ,,Ololiuqui", а код ње је концетрација ЛСА много јача него код европске варијанте. Најновија истраживања код Индијанског племена Oaxaca, доказују да и данас користе семенке ове ''свете биљке" за контакт са боговима и медицину. Ова биљка има такође и лековити карактер, користи се за лечење сифилиса, грознице и тумора.

Ова биљка има стабло које може израсти и до 14 м висине; листови су дупло перасти. Углавном је период цветања од јануара до марта; цветови су груписани у букете у којима може бити и до 30-ак цветића. Припада породици Фабацеае. Корен ове биљке садржи високу дозу диметилтриптамина. Научници су тек 1946-те године успели да идентификују активне алкалоиде, који су добили име ,,Nigerine", а тек 1959-те године, успели су да сазнају да је молекулна структура иста као код ДМТ. Тада је и први пут доказано да ДМТ постоји и у биљкама, јер до тада се ДМТ правио само синтетички у лабораторијама… Поједина индијанска племена у источном Бразилу користе ову биљку због халуциногеног дејства већ стотинама година. Ипак, мало се зна о халуциногеном дејству ове биљке, откривене пре 150 година.

Бошковић Ана

симбиоза |16

Језик као средство комуникације представља деликатан конструкт. Језик једног народа није просто средство комуникације унутар заједнице, он не само да одражава већ и креира стварност у којој чланови обитавају. Сматра се да је способност уочавања малих, финих разлика свакако напредна карактеристика и да ћете је пре срести у високо развијеним друштвима. Језик којим ми говоримо не расветљава наорочито разлику између зеца и кунића, а разлика постоји и у питању су две засебне врсте. И једног и другог “прикана” ми у обичном, свакодневном говору називамо зецом, зеком, зеканом, зекоњом, зечићем. Реч кунић није нашла правог места у нашем народном говору. Кунић је заправо оно што Енглези зову rabbit и bunny, Французи le lapin, Немци Kaninchen, Руси krolik, Шпанци conejo .. Кунић је изведеница од латинског cuniculus. Дивљи зец је hare, le lievre, Hase, zajac, lepre .. Међутим, бркање ове две животињске врсте није страно ни споменутим народима, па се и код њих не може по имену увек разазнати ради ли се о зецу или кунићу. Енглески jackrabbit заправо је зец, а Belgian Hare је питоми кунић (зецолики кунић). Оно што зеца и кунића највише разликује јесте њихов сасвим другачији однос према личној слободи. Зечеви су дугоухи дивљани, шумски одметници и њихов домен је дивљина, док кунић може бити диваљ, али и укроћени ухати љубимац. Или опитна животиња. За разлику од неукротивог зеца, кунић се лако да припитомити. Тачно је да је лаковеран и да допушта да му се врше различита научна испитивања која неретко са собом носе бол. Он је пристао на комфор који му даје човек и некада га преплати. На известан начин живот оба рођака од првог дана виси о концу и насилна смрт им стално дише за врат. Као љубимац кунић је усплахирен, добродушан и веома љубак. Лицкајући или грицкајући власника шаље му поруку да му верује и да ће бити привржен. Ко год има или је имао кунића за љубимца зна да је он, а посебно г-ђица кунић (кунићка, кунићица), итекако и пргава сорта способна да наметне ауторитет. Трљањем означавају територију односно желе рећи да конкретан предмет припада само њима. То трљање врше пределом испод браде. Када се кунић подиже на задње ноге означава знатижељу, а лупање стражњим ногама о под значи да се боји нечег или да предосећа опасност. Дивљи кунић на тај начин упозорава чланове своје групе. Ово ударање такође може значити да имате посла са једним пренапаљеним сопствеником. За разлику од укроћеног полубрата, зец је окорели индивидуалац и забележени су бројни случајеви

Зекан, мали шумски звекан

тешког самоозлеђивања и смртних последица дивљих зечева лупањем у зидове кавеза и просторија. Питоми зец не постоји! О могућностима конзумације не желим превише да пишем. Знате и сами да има таквих људи који ће своја размажена непца радо почастити њиховим месом у каквом гулашу или паприкашу. Кунићарска производња обећава добијање знатних количина квалитетног меса за кратко време јер је у питању изванредно продуктивна животиња. За разлику од нашег далеког претка данас се ловом углавном бави човек који није гладан и који воли истаћи да својим активностима утиче позитивно на регулисање прекомерне бројности. Па ипак, дивљи зечеви и кунићи су тамо где су истребљени, углавном услед лова истребљени. Дакле, у питању су две зоолошке врсте које нису у директном сродству, раздвојене милионима година уназад. Укрштање није могуће, што значи да не дају плодна парења. Поред њушке и изражених ушију највећи украс им је карактеристични пуфнасти репић. На ушима имају многобројне нервне завршетке и струјање хладног ваздуха преко ушију им прија, јер на тај начин одржавају оптималну телесну температуру. Имају оштар слух и вид, добро развијено чуло мириса и осетљиве бркове. Уме се десити да се грешком сматрају глодарима. То нипошто није тачно. У глодаре спадају веверице, пацови, мишеви, хрчкови, даброви. Звиждуци, кунићи и зечеви су успешна група сисара биљоједа која чини ред лагоморфа (Lagomorpha / Duplicidentata), зецоликих животиња. Наше прве комшије тај ред називају двозупцима. Да, природа им је поклонила те оштре секутиће за жвакање биљне хране. Њихови секутићи су карактристично грађени и означавају се као глодњаци. Такође у горњој вилици имају пар заглодњака са специфичним положајем иза глодњака. Такође у горњој вилици имају пар заглодњака са специфичним положајем иза глодњака. Овај ред дели се на две фамилије Ochotonidae i Leporidae (11 родова и 45 врста). Genus Lepus представља зечеве, док јe genus Oryctolagus род кунића. Први поседују 48 хромозома, други 44 хромозома и разликују се по начину живота. Данашњи домаћи кунић настао је дугим еволуционим процесом од дивљег кунића (Oryctolagus cuniculus) и чини се да су за његово одомаћивање најзаслужнији стари Римљани. Постоје подаци о доместификацији кунића у Кини за време династије Ха (206 - 200 г. Пне.). Кунићи живе у групама настањујући брежуљкасте пределе. Тамо копају подземне ходнике са многим излазима, такозване кунићњаке. Коте се 5 до 7 пута годишње са пет до седам младих у леглу. Мама кунић бременита је 28 до 34 дана. Млади који дођу на свет су без длаке, непокретни и слепи. Зец је у Европи присутан већ пуних 600.000 година.Пољски или европски зечеви су изразито степске животиње великих простора и ширине. Њихова станишта су једноставна и привременог карактера, то су плитка удубљења јер се зец не завлачи дубоко у земљу колико кунић.

19 |симбиоза

Дивљи зечеви у природи не живе у тунелима те им је потребан велик и прегледан простор, у супротном се самоозледе. С друге стране, одгајени кунић је препитом и тешко да такав може опстати у природи. Зечица је носећа 40 до 42 дана, а њени млади стижу на свет обрасли длакицом, отворених очију и могу трчкати свега неколико минута по порођају. Једном пошто је похитао, зец ће трчати до последњег даха вођен глађу и бежанијом од свакојаких предатора и угриза очњака. Његов полубрат показује изванредну штедљивост. Оно што једни називају штеточинством, други називају преданошћу у грицкању. Неки су у стању да начине и по 500 угризаја у минуту. Секутићима кунићи ситне свој оброк, а мељу кутњацима. Обрађена храна кунића напушта у виду меканих куглица и кунић ће појести те сопствене меке куглице. Желудац ће још једном извући и последњу кап хранљивог остатка. Тек после друге прераде, кунић ће измет у виду сувих куглица избацити ван јазбине. Оваква врста обраде је својствена и за кућне љубимце. Кунић има краће уши, краће ноге и живи унатар заједнице. Зец је изричити индивидуалац и самотњак, па не живи у заједници. Не да се уловоти тако лако као кунић. Заједничко за обадва је да не виде у боји и да немју очњаке. Поседују једно од најбогатијих и најкалоричнијих млека у животињском царству. Важно је знати да се не смеју дирати бебе дивљег зеца у природи. Мајка која је сигурно у близини више их због страног мириса неће прихватити. Прогресија у размножавању код оба скакутана ради своје. У том обе врсте не дангубе и њихов репродуктиван потенцијал је изванредан. Лако и брзо се размножавају као да желе испунити читав свет пространствима од плиша. Природни непријатељи зецу и кунићу су исти и та листа крвожедних звери - предатора није мала. Контратежа њиховом препокривању света су нашиљени очњаци паса, вукова, рисева, лисица, медведа, страшни кљунови сова, јастребова, затим змије, ласице, пушчана зрна људских синова, декапитације гиљотиницом од стране руке која их је хранила, каткада епидемије. Чувена је епидемија миксоматозе која је средином 20 века уништила дивље куниће у већем делу Европе. Изазвао ју је лекар-тровач Арман Делил из француског округа, желевши да се отараси кунића који су му улетали на посед. По земљишту је засејао клице ултравируса myxoma (Familija Poxvirus). Болест је из Француске прешла у Енглеску, Немачку и друге земље, а преносе је заражени инсекти: комарци, буве, ваши... Оболели су немоћно тетурали и тако оглувели, ослепели, отежаног дисања сачекали сопствени крај. А тај крај има једну мало познату специфичност. Ове животиње за живота не испуштају глас, док у тренутку смрти зацвиле криком који подсећа на плач људске бебе.

Кад су формативне силе ишле „пун гас“ на лимбички систем код зечева, очито нису биле без смисла за иронију. Растерећен баласта очњака овај плашљиви скакутавац је плен оних врста код којих очњак доминира свом својом силином и да не наглашавамо да је пажња споменутих крволока на зечије репиће усмерена као бикова на црвену тканину. За овакав однос снага на терену треба имати жесток осећај за иронични сарказам. И шта тада раде зец и зечица? Кунић и кунићица. Оно што је логика. Познат зекански заскок на дугоуху и мекушну драгу и онда 5 до 7 пута годишње са 5 до 7 младих у леглу. Плодност у случају зечева је нешто мања. И кунићица и зечица могу затруднети већ унутар задњих дана актуелне трудноће. Мужјаци нипошто нису за пример што се очинства тиче. Познато је да у борби за пажњу коју мама поклони младима тата кунић оде у такав екстрем да поубија младе. Наравно за опстанак је неизоставно и њихово карактеристично трчање брже од мисли опонената. У том смислу непокорни се не дају појести тако лако. Здраву одраслу јединку предатор готово не може ухватити. Постоји још нешто својствено за ове животиње, а вредно је спомена. Дешава се да bunny у понашању прекорачи лимите своје врсте. Шта се тад “окида” у његовој лудој главици то само он зна. Или не зна па готово безглаво јури, наскаче, излази на црту и улази у фрку тамо где је далеко слабији и што би се рекло „луд к'о струја“. Као да заборави да је плашљивац. Оно што је феномен вредан пажње јесте да су ти назовимо их смешни искораци кунића из сопствене коже и улоге у општем поретку животњских односа дочекани крајње збуњујућом реакцијом код врста које би могле у секунди да га лише његовог плишаног живота. Тако ћете ако сте довољно стрпљиви наћи и погледати видео записе у којима од зеке беже пси, мачке, змије, овнови збуњени обртом улога. Дешава се да љубимац кунић покаже храброст својствену псу и испрепада провалника. Није им страно да утишају привремено свој инстинкт и прекопчају на облике понашања својствене другим врстама. Тако су познати случајеви зеке који скупља стадо као да је овчарски пас или зеке који боравећи са кокошкама почне да лежи на њиховим јајима, да се дружи са њима шћућурен испод њихових крила и да више ужива у храни коју оне једу. Такође можете видети реакције разних врста које су се нашле предметом зеканове сексуалне тензије. Такве ситуације могу бити занимљив угао за разматрање о природи либида, али то би нас овде удаљило од предмета. У сваком случају креатор примордијалног зеца у култном француском цртаном филму „Карика која недостаје“ добро је био упознат са суштином у корену ових животиња. Занимљиво је додати да је пажљиво пратећи репродуктивне циклусе зечева, Леонардо Фибоначи, који је живео у Пизи у XIII веку, изумео чувену секвенцу бројева која сада носи његово име.

И за крај ове приче о нежном скакуталу и вечитом тркачу мало стихова дечије песме Добрише Цесарића (1902. – 1980.): Тко то на вратима гребуца? Тко то жели унић? Ја погледам, а у ходник Уђе мали кунић.

Ђоковић Весна

симбиоза |20

Интервју са

О Петници “Истраживачка станица Петница основана је 1982. године на иницијативу групе младих истраживача, наставника и студената незадовољних постојећом праксом у образовању и формирању младих научних кадрова. То је била уистину прва независна образовна организација у тадашњој Југославији. Упркос тешким друштвеним и економским приликама, а захваљујући подршци бројних предузећа, државних и локалних институција, ИС Петница је убрзо постала цењени центар иновативног научног образовања и професионално утемељеног подстицања младих талената, позната и угледна у земљи и у свету.” “Циљна група свих петничких програма су млади људи одлучни да сами за сопствено образовање учине највише што могу. Наша улога је да полазницима програма помогнемо учећи их како да истражују, како да буду самостални у томе што раде, како да буду критични и према себи и према другима и, на крају, како да истрају у томе што раде.” Преузето са сајта Истразивачке станице Петница. http://www.petnica.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2&Itemid=2 Званична Facebook страница Петнице: https://www.facebook.com/pages/Petnica-Istrazivacka-Stanica-Science-Center/309601226804?fref=ts

21 |симбиоза

Колико те "мучи" носталгија за старом Петницом? “Стара” Петница за све који су у њој били полазници значи много, и подсећа на различите тренутке, догађаје, људе, успомене... Када се боравак у Петници настави кроз сараднички рад, онда је ту и доста професионалних подстицаја, напредака, усавршавања... Међутим, нов простор, нова опрема и нов концепт, човеку пружају непресушне могућности. Због тога је много лакше носталгију за старим временима и “старом” Петницом заменити сјајним условима за рад. Млади људи заљубљени у науку, који сада долазе у Петницу, на располагању имају старо искуство и акумулирано знање у раду са талентима, а са друге стране савремену опрему, и квалитетан простро за рад у, можемо слободно рећи, најмодернијем таквом центру у Европи. ... о којој опреми је реч? Лабораторијски простор је претрпео највише измена и унапређења. Потреба за новим лабораторијама и простором за рад је и био стартни окидач за улазак у процес реконструкције и изградње. Због тога смо сада посебно поносни на зграду Лабораторије. У њој постоје одвојени простори за физику и електронику, биологију и хемију. Централна биолошка лабораторија опште намене је пројектована за рад са групама од око 20 полазника или студената и поседује сву неопходну основну лабораторијску опрему, инсталације и посуђе, укључујући и централни развод деминерализоване воде и инсталације за гасове, велики број микроскопа, бинокуларних лупа и презентациону опрему. Лабораторије за микробиологију и молекуларну биологију су опремљене новим термостатима, и ламинарним коморама, уз систем за обезбеђивање натпритиска у просторији и централном УВ лампом. Набављени су нови системи за електрофорезе, микроманипулатори, инвертовани микроскопи, а обезбеђени су и услови за чување ткива за молекуларне анализе. Нови простор омогућава и адекватно чување хербара и мокре збирке ИСП, а набављена је и озбиљна опрема неопходна за теренска истраживања (клопке, багери, сурбер, планктонске мрежице, GPS уређаји, фотоапарати за подводна снимања, видео камере, термо камера...) Најзначајнији део опреме који је инсталиран и пуштен у рад је скенинг ласерски конфокални микро-

Мишљеновић Томицом (руководиоцем семинара биологије) скоп који се већ увелико користи и као резултат рада сарадника ИСП очекују се и прве публикације у којима ће бити коришћени снимци добијени на овом микроскопу. Ускоро се очекује пуштање у рад и лабораторије за ћелијске културе, као и виваријума. Ко ће моћи да користи конфокалац? Идеја ИС Петнице је да се још чвршће веже са научним и академским инстиутицијама како би реализовани програми за средњошколце били још квалитетнији. Због тога се планира да сва опрема буде на располагању свим заинтересованим научним радницима, а да се са друге стране њихово присуство у Петници искористи за реализацију редовних програма. Друга идеја је такође да се и наши студенти-сарадници што пре оспособе за стручни рад са опремом, али и да, још док су студенти постдипломских студија, добију могућност да реализују своје научне пројекте. Микроскоп за сада могу да користе особе које су обучене од стране произвођача, али је план да ова обучена стручна лица наставе обуку даље са свим другим заинтересованим сарадницима Петнице. У септембру ИСП и Биолошки факултет, уз изузетну подршку професорке Александре Кораћ и њеног тима, организују школу микроскопије чији ће значајан део бити посвећен и конфокалној микроскопији уз практичан рад на микроскопу. Ускоро можете очекивати расписивање јавног позива за пријављивање на ову школу и детаљније информације. Позив ће бити упућен студентима биолошких и сродних наука са универзитета у Србији. У јуну ће у Петници бити организована и међународна летња школа неуронаука уз подршку DAAD пројекта на коме учествује и Биолошки факултет. Полазници овог програма ће значајан део времена провести уз конфокални микроскоп. Колико је Петница отворена за сарадњу са људима који нису "Петничари" ? Петница је увек била отворена за сарадњу са заинтересованим инстиуцијама и појединцима. Квалитет досадашњег рада је управо био у великом броју стручних и млађих сарадника са различитим афилијацијама који су радили са средњошколцима. Планирамо да и даље будемо отворени. Драго би нам било да се број људи који сарађујући са нама повећа, јер ће то значити и да се квалитет програма подиже, а да је и нових идеја све више.

симбиоза |22

Авантура

српског

Сама помисао на неко велико путовање по свету и данас, тешко да може било кога оставити равнодушним. Замислите тек како се на то гледало пре 100 година. Онда замислите једног човека довољно храброг и одважног за тако нешто и још замислите да је Србин. Вероватно већ мислите да је ово добра идеја за једну праву авантуристичку причу. И јесте, али та прича у ствари и не би била измишљена. Заправо, сасвим је истинита и толико узбудљива да делује готово нереално да би један човек све то могао проживети за тако кратко време. Ово је прича о једном човеку који је имао среће и храбрости да доживи невероватно. Прича о Милораду Рајчевићу, уметнику, спортисти, али на првом месту, светском путнику. Још од најраније мадости његов авантуристички дух му није дао мира. После завршених 4 разреда основне и 2 разреда грађанске школе, одлази на занат код чувеног Драгутина Инкиострија Медењака код кога учи декоративно сликаратво. Већ са 15 година путује у Беч где наставља учење код дворског сликара. Ни ту се не задржава, већ пролази целу Аустроугарску, Немачку и Француску где у Паризу проводи 3 месеца у атељеу Жоржа Вебера. Затим наставља у швајцарску и убрзо стиже у Ријеку где смуцајући се по луци, упознаје капетана прекоокеанског брода и уз његову помоћ долази у Америку. И Америку пролази уздуж и попреко све док се није повредио на једном маратону, када у болници откривају да уопште нема пасош и одмах бива депортован у Европу. Онда одлази код Тетке у Румунију, а одатле у Истанбул, Александрију и Јерусалим. За време ових путовања, која су у ствари била само почетак великих авантура, Милорад је научио 5 језика. Живот му се ипак мења када упозна браћу Савић, уреднике „Малог журнала“, једног од најтиражнијих листова у земљи. Вероватно се и не би толико зближили да Савићи,као и Рајчевић, нису били људи испред свог времена. Први су набавили ротациону штампарску машину, први отворили биоскоп у наменски саграђеној згради, међу првима се бавили филмом.

23|симбиоза

Како би се тада рекло, били су људи отворени за новотарије. Зато и не чуди што су дошли на идеју да Рајчевићу понуде једну несвакидашњу опкладу – да крене на пут око света. Слично као у роману Жила Верна, само са пуно више времена. Имао је две године да обиђе Африку, Европу, Азију и Америку и да се врати у Србију. Редакција му је обећала месечни трошак од 150 динара, а осим тога, штампали су и разгледнице са његовим ликом које је успут требало да продаје како би зарађивао додатн новац неопходан за пут. Рајчевић је био дужан да редакцији редовно шаље допис из сваког места у које обиђе. Од тих дописа настале су веома читане репортаже у „Малом журналу“. Наравно, опклада је оберучке прихваћена и Рајчевић 13. марта 1910. креће на овај невероватан пут. Са собом носи и путничку књигу, празну свеску у коју планира да сакупи потписе свих важнијих људи које буде сретао. Први потпис добија већ после два дана у Горњем Милановцу од принца Ђорђа Карађорђевића, а затим одлази у Црну Гору, где га престолонаследник Данило дарује јубиларном споменицом краља Николе. На прве потешкоће наилази када ни из Италије, ни из Француске не добија дозволу да путује у Африку због рата у Триполитанији (Либији). Зато мења маршуту и обилази Немачку и Енглеску и 12. јула стиже у Петроград. У европском делу Русије остаје чак месец дана. Занимљиво је да се Рајчевић пуно разликује од осталих пустолова свог времена. Одседао је у најбољим хотелима које је могао да приушти, обилазио спортске клубове и представнике власти да му овере путну књигу. На тај начин стицао је познанства која су му јако помогла у даљем путовању. Коначно 4. августа возом прелази Урал и из Чељабинска бициклом наставља кроз Сибир и даље по Азији. Ту већ осећа жал за Европом, јер пролази кроз пусте крајеве где су му народи и обичаји потпуно страни и због тога се осећа све усамљеније. Ипак није клонуо духом. Наставља даље и у Иркутску чак учествује у бициклистичкој трци где осваја друго место. У руској Манџурији га прима гувернер кога одушевљава црно-

а г о Ф с а е Фил горска медаља коју носи. Свуда успут држи предавања о Србији, а у Владивостоку упада у неприлику када један детектив посумња да је убица који је из Америке побегао у Русију, због чега му следи неколико дана затвора. Већих неприлика спасава га његова путничка књига и чланци „Малог журнала“ које је редовно добијао поштом. После Владивостока одлази у Јапан где бива одушевљен радиношћу народа, њиховим хигијенским навикама и гејшама. Љубазно га прима престолонаследник, али одбија да му се потпише у књигу, јер се то противи јапанским обичајима по којима је цар божансво. У Кобеу посећује клуб „Конкордија“ где се окупљају странци. Сви су били одушевљени његовим путовањем, осим једног пијаног Немца који збија шале на рачун „циганског краља Петра“, због чега убрзо од Рајчевића добија песницу у лице. После опште туче која је због тога настала, несрећни Милорад завршава у полицији, одакле га пуштају после посредовања руског конзула и посетнице престолонаследника. Немац је такође завршио у затвору на трежњењу са све рабијеним цвикером, а Рајчевић наставља даље бродом и обилази Сингапур и Малају. Убрзо стиже у Сијам где приређује јако посећену изложбу своје књиге и успева да одштампа и прода чак 10 000 дописица које су служиле као карте. Чак га је примио и краљ лично и даровао му „моторни веласипед“ и пратњу на слоновима, да му олакша пут. У Сијаму прославља Божић у дому Немице из Панчева коју сасвим случајно упознаје. Уопште, током целог пута среће пуно земљака што га нарочито изненађује. У Индији му приређују величанствен дочек, после кога наставља пут мотором по потконтиненту. Наилази на разна чуда све док га неки раџа не прими код себе у госте. Као посебну част, приређује му лов на тигрове са слонова. Нерадо је то прихватио и током целог лова само гледа да не испадне из корпе и заврши као посластица крвожедним тигровима. Раџа не показује да му је Милорадово друштво досадило и не дозвољава му да оде, већ му приређује разне, необичне занимације. он се тада присећа оне изреке „у град кад хоћеш, из града

кад те пусте“. Када коначно после неколико недеља успе да убеди раџу да га пусти, одлази на Цејлон и ту среће италијанску колегиницу која путује са свитом и гомилом кофера, за разлику од њега који има само ранац и један пар ципела. У Персији због епидемије колере неко време проводи у бродском карантину, али се радује када убрзо након искрцавања налази хлеб, пиво, вино и осталу њему познату храну. Сиријску пустињу прелази заједно са неким караваном и умало да страда када се разболео, а сапутници га, мислећи да има кугу или колеру, избацују из каравана и остављају у пустињи. Изморен и слаб покушава да их прати и једне ноћи, када је хтео да украде мало воде, бива ухваћен и испребијан. На срећу, неки старац се сажалио на мученика, па му даје коња и упућује у Дамаск где се лечи и игром случаја присуствује штрајку 2000 проститутки које незадовољне својим положајем демолирају град. Преко Бејрута долази у Јерусалим где га прмају јерусалимски и јерменски патриарх. Одатле се враћа у Србију и тиме завршава први део свог путовања. У Београд стиже 21. септембра 1911, а браћа Савић му приређују дочек који снимају и касније приказују у свом биоскопу. Планове за пут у Африку прекида му Балкански рат у коме учествује као добровољац. Следеће године обилази обе Америке, али због избијања Првог светског рата поново не успева да оде у Африку. Тек после његовог завршетка, успева да обиђе и Африку, о чему штампа две књиге „Из жарке Африке“. Тиме се његова авантура коначно завршава. Од његове путне књиге настала је највреднија збирка аутограма у овом делу света. Остатак живота неким чудом проводи у Београду у миру.

Стојановић Марко

симбиоза | 24

Светски дан лабораторијских

24.4.

2013. „У времену експериментисања са живим ћелијама, вештачког оплођивања и клонирања, превелика послушност и поводљивост куниће би могла скупо да кошта. Непоштовање себе и неодговоран однос према личној слободи је почетак самопорицања и ишчезавања врсте. Припитомљени се досађују у кавезима, нахрањени и збринути, помирени са својим удобним и невеселим положајем, што не значи да у њему уживају; њихови преци су потписали уговор са ђаволом онда кад су се дали укротити и стрпати у кавез, и они тај уговор поштују.“ Милован Данојлић Пословица лепо каже да док једном не смркне другоме не сване и није лишена животног резона. Све има своју цену, тако и научне истине. И сасвим је нелогично очекивати од човека да неће платити ту цену животом животиње уколико ће тиме побољшати и продужити сопствени живот. Некада је човек ту цену животињском жртвом плаћао ритуално, данас научно. Одређена количина животињске патње је оправдана ако је за добробит људи. Употреба експерименталних животиња је важна у базичним истраживањима, испитивањима узрока болести, лекова и вакцина и токсиколошким истраживањима. Испитивања на животињама обухватају студије из еволуције, генетике, ембриогенезе, развојне биологије, тестове понашања, тестирање и проналажење лекова за људске болести, пресађивање органа из једне врсте у другу итд. Готово не постоји природна научна дисцилпина, а да се не ослања на огледне животиње, од биологије, преко анатомије, физиологије, до имунологије, микробиологије, фармакологије, ток

25|симбиоза

сикологије, итд. Међутим, није све једноставно и једнозначно. Битна је и свест о етичком моменту. Основно правило свих истраживања јесте да је оно оправдано из медицинских и научних разлога, а ту оправданост процењује сам екпериментатор и етичка комисија. Сваке године 24. априла се постави јавно питање о жртвама вивисекције и подиже и учвршћује ниво јавне свести подсећањем да животиње итекако могу да осећају бол и да пате. Мотив за обележавање овог датума је став да постоје експерименти који су непотребни. Пажња се усмерава ка алтернативним методама које подразумевају културе ћелија, молекуларне методе, моделе и компјутерске симулацје као јефтиније, брже и ефикасније методе. In vivo огледи рецимо код студената и ученика лако могу довести до емотивне десензибилизације будућег научника и кривог односа према вредности живота животиње. Ова манифестација се обележава још од 1979. године, а датум је одређен према рођендану првог председника британског Националног удружења против сецирања (NAVS), барона Hjua Daudinga хероја из Другог светског рата које је након рата постао председник и био познат по страственим говорима о експериментима на животињама. Ово удружење основано је у Лондону далеке 1875. године. Временом се ова манифестација продужила на целу недељу у којој је споменути датум. Протести су уобичајено саставни део манифестације. Екстремније струје практикују грађанску непослушност и држе бдења за мишеве. Према једној статистици око 23 милиона животиња се сваке године искористи за лабораторијска истраживања, док британска унија за забран у сецирања

НАПУШТЕНЕ ЖИВОТИЊЕ

животиња

тврди да овај број премашује 100 милиона и то само кичмењака. Ове цифре су ипак драстично мање у односу на оне из седамдесетих и деведесетих година прошлог века. Треба бити реалан и прихватити чињеницу да се огледне животиње не могу искоренити из научних истраживања. У испитивањима у козметичкој индустрији и у образовном процесу ситуација је другачија. Када је реч о алтернативама in vivo експериментима на животињама 1959. године установљено је тзв. 3Р правило ( R - replacement или замена кичмењачке животиње, R - reduction или смањење броја животиња, R - refinement или усавршавање процедуре ). Став научне заједнице је јасан. У научним истраживањима могуће је усавршавати експерименталну процедуру ради смањења броја животиња које учесвују у огледима и умањења њихове патње. Пријем у Савет Европе обавезује на ратификацију '' Европске конвенције о заштити кичмењака који се користе у експерименталне и друге научне сврхе ''. Ова конвенција односи се на све видове експлоатације животиња. Ступањем на снагу Закона о добробити животиња, јуна 2009. коначно је институционализована заштита огледних животиња код нас и о њој је почело значајније да се говори. Свака научноистраживачка организација која спроводи огледе на животињама дужна је да образују етичку комисију за заштиту добробити огледних животиња. Етичка комисија утврђује начин спровођења огледа на животињама, у складу са Законом о добробити, обавља стручну контролу над спровођењем огледа на животињама, организује обуку лица која спроводе огледе на животињама, даје стручна мишљења министру о етичкој и научној оправданости спровођења огледа, подноси редовне годишње извештаје министру. Етичка комисија је дужна да без одлагања прекине спровођење огледа ако се у току спровођења огледа на животињама поступа супротно одредбама Закона о добробити и о томе обавести Министарство. Место лаика међу члановима етичке комисије припада некоме из света организација за заштиту животиња, што је такође дефинисано у Закону о добробити. Улога лаика у етичкој комисији је да брине о томе да се Закон о добробити поштује и примењује. Етичка комисија је тело које треба да обезбеди успостављање система контроле употребе експерименталних животиња, а кроз то и аутентичност експеримената, спречавањем бесмисленог понављања.

Ђоковић Весна

У Београду, а и шире, све чешће слушамо о напуштеним, измученим, избаченим животињама које су дошле на овај свет и врло брзо одбачене. Неке су и лепо живеле и онда потпуно збуњене избачене када су већ навикнуте на живот у кући или стану. Свако ко има пса или мачку или било коју другу животињу, зна колико топлине и позитивне енергије оне доносе у свакодневницу и колико пажње заслужују својом безусловном љубављу. У последње време сте имали прилику да слушате о псима који воле троле, да видите псе који улазе у прву отворену зграду јер им је превише вруће, виђате мршаве псе и мачке који машу репом за само један залогај хране који поделите са њима. Зашто смо дозволили да буде тако? Пси и мачке су бића са високим степеном интелигенције, умеју да се боре за опстанак, решавају проблеме на својствене начине, срећни су, тужни су, воле... Људи који су одговорни за њихов живот на улици су без свести о несрећи коју чине животињама тако да на њих сигурно не можемо да утичемо, али постоје они на које можемо. Да ли сте знали да постоји неколико начина да се број паса и мачака на улици знатно смањи? Постоје разна друштва за заштиту животиња која спроводе програм стерилизације и кастрације како би се смањило размножавање међу уличним псима и мачкама. На овај начин смањујемо бројност штенаца и маца које долазе на свет и никада не осете топлину и љубав већ само глад и неугодност. Уколико имате пса или мачку у комшилуку које понекад нахраните и помазите, можете да се организујете са комшилуком и одведете их код ветеринара. Такође, постоје азили у којима пси могу бити привремено смештени док се не нађе удомитељ. Тако да, уколико нађете штене, није довољно да само прођете и кажете „Јао како је мало и слатко, како ли ће да преживи само?“ већ је потребно да издвојите мало времена и помогнете му. Све то је лако изводљиво и не тражи много времена али је потребно да првенствено схватимо колико је важно.

Сибиновић Драгослава

симбиоза | 26

Интернет у сврси науке

KoBSON

некад и сад Са развојем интернета у великој мери измењен је начин на који информације из света науке постају доступне. Научне публикације углавном поред штампаног издања поседују и своју електронску верзију. Неке од електронских публикација су доступне без новчане надокнаде, међутим у свету профита, дакле и овде, приступ је могућ тек уз одговарајућу претплату.

KoBSON (што је акроним за Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку) преговара о претплати и склапа уговоре са издавачима о правима корисника на приступ електронским изворима за све истраживаче, наставнике и студенте у Србији. Овако централизована набавка смањује трошкове и повећава доступност страних научних информација. На овај начин оптимизовано је плаћање приступа научним публикацијама, јединствена институција уплаћује претплату, а затим све научне институције имају право коришћења. Почевши од 2001. године KoBSON омогућава коришћење електронских извора преко посебне веб странице http://kobson.nb.rs/kobson.82.html. У менију са десне стране кликните на иконицу „KoBSON за почетнике“ и информишите се детаљније о могућностима коришћења сајта. Комплетан приступ KoBSON сервисима је омогућен са свих рачунара прикључених на Академску мрежу. Ван Академске мреже регистрација омогућава приступ информацијама на KoBSON страници и преузимање радова до нивоа сажетка. Комплетан приступ електронским сервисима и чланцима у пуном тексту могућ је преко рачунара ван Академске мреже посредством KoBSON-овог proxy сервера. Сваки корисник треба да потпише личну лиценцу којом се обавезује да ће се придржавати правила коришћења (пр. да неће преузимати на свој рачунар целокупне свеске часописа, да ће преузете чланке користити само за свој властити академски рад ради достизања научног звања, подучавања студената или у истраживањима која финансирају влада или непрофитне организације и да преузете чланке неће користити за комерцијална истраживања итд.).

27|симбиоза

Право на лиценцу имају сви запослени на Универзитету, Институту или Здравственој установи чији је оснивач Република Србија и сви студенти постдипломских студија. Добијање лиценце је бесплатно. Попуњена и потписана лиценца, преузета са KoBSON стране, предаје се библиотекару институције или доноси у Народну библиотеку Србије. Након отварања налога на е-маил адресу која је наведена у лиценци прима се порука са додељеним корисничким именом и шифром. Сви претплаћени извори одабрани су у сарадњи са факултетима и истраживачким институцијама у Србији (Cambridge University Press, Emerald, Oxford Journals, Web Of Science, Science Direct...), док је целокупан систем претплате некада финансирало Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије. А данас? С почетка априла 2013. издавачи научних часописа укидају приступ нашим научницима. Не, није у питању првоаприлска шала. Разлог оваквој ситуацији јесте неплаћена претплата од стране надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Како су саопштили на званичном сајту KoBSON-а – „ Највећи број издавача је на основу дугогодишњих коректних односа продужио електронски приступ својим часописима за додатна три месеца. На жалост, та три месеца су прошла и многи издавачи ће постепено укидати приступе. Од почетка априла то је учинио и Oxford University Press “. Важно је знати да се у 21. веку науком не може бавити без праћења часописа у којима се објављују најновија научна достигнућа. Поред одговарајуће научне опреме и добрих научника, неопходно је имати увид у резултате других.

Please stay tuned... Линк ка петицији уколико желите да учествујете: http://www.change.org/petitions/serbian-govermentand-ministry-of-science-extend-kobson-subscription-regain-access-to-scientific-papers

Ђоковић Весна

У априлу 2012. године Andrew Ng и Daphne Koller са Станфорд универзитета основали су компанију Coursera која студентима омогућава приступ знањима које не могу да науче на факултету, али и градиву које би волели да обнове или да детаљније проуче. Признајем да сам била сумњичава када сам видела да је сво то знање свима нама доступно и то – бесплатно! То ме је још више заинтригирало и навело да сазнам нешто више о томе. Одговор на који сам наишла био је још невероватнији, сарадња са 62 универзитета обезбеђује студентима из свих крајева света приступ знањима из најразличитијих области. Има ту свега, биологије, медицине, хемије, рачунарске науке, али и друштвених области попут психологије, менаџмента, економије и финансија. Претрагу можете вршити по универзитетима, категоријама, језицима на којима су доступни или их једноставно погледајте све. Међу мноштвом курсева издвојила бих неке који почињу у наредном периоду: Genes and the Human Condition (From Behavior to Biotechnology), High Performance Scientific Computing; Useful Genetics; Inspiring Leadership through Emotional Intelligence; Canine Theriogenology for Dog Enthusiasts; Analytical Chemistry; Nutrition, Health, and Lifestyle: Issues and Insights; History of Rock, Part one; Crafting an Effective Writer: Tools of the Trade; Cardiac Arrest, Hypothermia, and Resuscitation Science; Introduction to Systems Biology; Computational Molecular Evolution; Programmed Cell Death; Epigenetic Control of Gene Expression. Ово су још неки занимљиви који су већ у току: Synapses, Neurons and Brains; Medical neuroscience; Introductory Human Physiology; Experimental Genome Science. Одабрали сте жељени курс. И шта вас тамо очекује? Садржај курса је подељен по недељама и састоји се од видео лекција, бележака, задатака и проблема, и на крају испита. Лекције трају од 5–30 минута, а на крају сваке је кратак тест који се односи на градиво пређено на том предавању. Доступне су и презентације са предавања, као и белешке које представљају допунски материјал. На неким курсевима је потребно користити и неке препоручене књиге, али је углавном довољан материјал који је до-

ступан на веб сајту курса. Постоје проблеми које можете решити ако желите да проверите како сте савладали градиво, и они не улазе у завршну оцену. Део програма неких курсева су и задаци који се бодују, поред испита, и као и испит имају одређени рок за предају. И за задатке и за испит поред задатог рока – soft deadline, постоји још један термин – hard deadline. Уколико се задатак или испит уради након рока одузима се одређени проценат од освојених поена, а ако се уради након hard deadline губи се право на предају задатка тј. испита. Сав материјал је могуће пратити онлајн или га можете сачувати на вашем рачунару. Трајање курсева је од 4-12 недеља, зато је пожељно обратити пажњу на број сати који је потребно недељно уложити у преглед садржаја, да бисте добро проценили да ли је то нешто чему ћете моћи да се посветите. Ако процените да у периоду трајања курса нећете имати довољно времена, можете и по његовом истеку приступити материјалу и сами га прегледати, али без могућности добијања потврде од стране Курсере да сте успешно савладали градиво. Још једна опција која је на располагању је добијање признатог сертификата од самог универзитета чији сте курс полагали. Сертификати се наплаћују и цене су у опсегу од 30-100 долара. Препоручила бих свима да погледају шта је све у понуди на овом веб сајту. Можда ће вам се учинити да ће вам ово одузети доста времена и да се неће уклопити у већ препун распоред обавезама на факултету, али ово је искуство које је вредно труда. Поред доброг и занимљивог излагања, на појединим курсевима можете завирити и у саму лабораторију или пак у људски мозак, и преко видео записа се упознате са свим оним стварима које су вас заинтригирале током студија.

Станисављевић Сузана

симбиоза | 28

Више о ЛинкдИну погледајте на сајту: http://www.linkedin.com/

ЛинкдИн (LinkedIn) је највећа светска професионална мрежа која омогућава својим корисницима да одржавају листу контаката са људима са којима су у пословном односу. Тренутно има преко 200 милиона чланова у више од 200 земаља света, који користе ЛинкдИн у циљу ефикасне и брзе размене информација, идеја и могућности. Ова мрежа може да вам помогне да изградите и ојачате лични бренд (професионални идентитет). Кроз ваш профил на мрежи који показује ваша професионална и пословна достигнућа можете да пронађете своје прошле и садашње колеге као и да стекнете нове сараднике, ширећи тако своју мрежу пословних контаката. Такође, омогућава вам да будете информисани о новим пословним приликама и отвореним радним местима или да једноставно пронађете људе и знања који су вам потребни да бисте остварили своје циљеве.

29|симбиоза

Помоћу поља за претрагу послова, људи који траже запослење, могу наћи многе статистичке податке о компанијама за које су заинтересовани. Више од 2,7 милиона компанија има профил на ЛинкдИну. Исто тако и послодавци могу тражити потенцијалне кандидате преко профила заинтересованих корисника. Такође, постоји могућност да 'пратите' различите компаније и добијате обавештења о понудама радних места, могућностима. Посебан додатак омогућава потенцијалним запосленима да се пријаве за жељене позиције користећи сопствене ЛинкедИн профиле као биографије.

LinkedIn Groups На линкдину постоје и различите групе (више од 1,5 милиона) које покривају широк спектар тема/интересовања, углавном везаних за професионална и каријерна питања, мада се највећи број ових група односи на запослење. Ове групе су углавном отворене за све кориснике мреже и учлањивање у исте је бесплатно. Као члан неке групе редовно добијате обавештења путем е-поште о новостима у групи, највише о дискусијама које су се водиле у професионалним круговима, а везано за радове, пројекте, новости из света науке или садрже питања чланова и одговоре стручњака на разне теме.

Брзо увећање мреже контаката које вам ЛинкдИн омогућава повећава вероватноћу да ће људи пронаћи ваш профил када траже нове сараднике и пословне партнере. Заинтересовани сте за одређену докторску позицију или вас можда више привлачи индустрија? Активан профил на ЛинкдИну вам може помоћи у вашој пословној оријентацији и даљој каријери, омогућити вам да останете у контакту са великим бројем колега и константно будете информисани о новинама у областима које вас занимају.

Пајић Тања

симбиоза | 30

Наука и прикљученија

Природа и друштво У свету тако стриктно подељеном на лево и десно, мушко и женско, исправно и погрешно, замислите следеће: она је разведена жена и мајка двоје деце у седамнаестом веку, она је уметник али је у исто време и научник и она је имућна жена са жељом да ухвати део природе. Па онда станете, разумете да не постоји лево и десно, мушко и женско, исправно и погрешно. Преливање утисака, боја, хаотичних мисли је присутно јер ништа није тако црнобело. Лева и десна хемисфера мозга доживљавају екстазу у глави Марије Сибиле Меријан, можда најсимпатичније уметничке душе међу научним светом који је ова планета видела. Марија Сибила је сликарка која после развода узима своје двоје деце и одлази у Амстердам, где продаје своје слике и на тај начин издржава своју породицу. Постаје јако заинтересована за егзотичну флору са којом долази у додир захваљујући томе што су тадашње европске земље имале колоније, па је дошла у додир са различитим биљкама које су потицале са Суринама, колоније саме Холандије која се налазила у Јужној Америци. Изузетан љубитељ природе и сама истраживач, она почиње на тако префињен начин представља јединке из разноврсног царства биљака у свету који не познаје фотографију, правећи уникатне збирке за које су постали заинтересовани сви имућни људи и колекционари тадашњег Амстердама. У наставку фантастичног интересовања, Марија Сибила постаје ентомолог, тражећи посебну конекцију између инсеката и биљака који у својој коеволуцији једни без других не могу, преносећи на папир најразличитије форме и облике, истражујући

и још битније, усмеравајући своју децу на природу и магије исте. Она нам је помогла да боље сагледамо различите метаморфозе, појаве и дешавања кроз које ове артроподе пролазе. У тадашњем свету када се сматрало да инсекти настају из блата, она једна од првих примећује да то није баш тако, чувајући инсекте у свом простору. Примећивала је различите ступњеве у њиховом развићу које је пажљиво описивала. Са ћерком путује у Суринам стипендирана од града Амстердама, што је до тада била привилегија само мушкараца. Енергична жена истражује флору и фауну ове егзотичне земље, правећи цртеже који су дуго били употребљавани и представљали предмет изучавања. Болесна од маларије, враћа се у Амстердам и објављује Magnus Opus, Metamorphosis Insectorum Surinamensium. Утицала је снажно на научну илустрацију, пасионирано мешала уметност и науку показујући да једно без другог заиста не функционише, натерала нас да волимо облике и на стравично реалан, али опет уметнички проткан начин донела нови поглед на различите организме покушавајући да нас натера да их волимо колико их је волела она. Без тикетирања, Марија Сибила није ни стриктно уметник ни стриктно научник: она је радознали истраживач природе којој сама припада и из чијег круга излази искључиво да наслика то и креира паралелни универзум. Она подсећа модерног човека колико је природа нешто узвишено и уметнички перфектно, колико љубави се може црпети из ње. И шаље топле поздраве из седамнаестог века.

Ђурић Петар

31|симбиоза

ја ги

ло

о и б а н е в т с н а ч и л Ве Смем ли да вас упитам познајете ли сами себе? Или преформулисано, да ли би сте смели да ми одговорите на питање, познајете ли сами себе, познајете ли живот? Волите свог пса, мачку? Волите своје фигурице? Волите књижевност, сликарство, музику или пак делове аутомобила спремне за састављање? Свакако, нешто волите, то је засигурно тачно. Али оно што желим да у овом тренутку увидите, није чињеница да ја пискарам о стварима које људи воле, већ то да их ‘’ви’’ жива бића волите. А зашто? На то питање млади људи, жељни смисла постојања, покушавају да вам одговоре кроз овај часопис. Наравно схватате, да све што чините, волите или мрзите у овом телесном животу, не проистиче из њихове, већ ваше природе. Свет је оно што јесте, зато што сте га, видевши га, управо ви дефинисали.

Ви и даље потичете ‘’од чега?’’ без обзира на напредак науке, а све што јесте, јесте управо због тога што ‘’ви јесте’’… зависи од вас. И сада се враћам на почетак, и поново вас питам, знате ли ви - ко сте? Знате ли шта су ћелије и каквим неисцрпним темпом свака од њих ради цео ваш живот? Знате ли шта вас чини, знате ли колико делова имате, како функционишу, знате ли уопште како и чиме су спојени? Да ли сте свесни механизма тела који је немогуће појмити, дакле забрањено од стране природе сазнати? А то сте само ви, то је само ваше тело с којим проводите сваки тренутак, ваше биће, које никада нећете упознати. Помножите ову конфузију са милијардама осталих живих уметничких дела, а онда ту бројку преведите у величанственост живота, и без икаквих даљих информација, увидећете да је основа и срж свега што јесте, што је било и биће, та мала ћелија - та величанствена биологија.

Кумовић Јелена

симбиоза | 32

да сте

ли

знали...

Спасојевић Милена

1

БИБЛИОТЕКА

... да је највећа библиотека на свету Конгресна библиотека у Вашингтону. Њена збирка укључује преко 29 милиона књига и другог материјала на преко 470 језика; више од 58 милиона рукописа; највећу збирку ретких књига у Северној Америци, преко 1 милион издања Владе САД, милион издања светских новина од три стотине година раније, 33.000 увезаних томова новина, 500.000 ролни микрофилма, преко 6.000 стрипова; и највећу светску колекцију правних материјала, филмова, 4,8 милиона мапа, нотних записа и 2,7 милиона звучних записа.

3

ТАРАНТУЛА

...да су највећe од свих тарантула паукови врсте Theraphosa blondi (фамилије Theraphopsidaе), која живи у Јужној Америци и тешка је око 150 грама? Ова врста је уједно и друга највећа врста паукова на свету.

3 33|симбиоза

ПИРАМИДА

2

...да је највећи споменик на свету и највећа средњоамеричка пирамида по запремини пирамида у Чолули. Налази се код града Чолула у централном Мексику и настала у периоду од 2. века п. н. е. до раног 16. века. Била је посвећена богу Квецалкоатлу. Њена запремина износи 4,45 милиона м³, што је готово за трећину више од Кеопсове пирамиде у Египту. Данас пирамида у Чолули одаје утисак природног узвишења. На његовом врху се налази Богородичина црква. Цркву су подигли Шпанци 1594. на месту где се налазио храм домородаца. Пирамида још увек није довољно истражена због важности коју црква представља ходочасницима.

ДЕЦА

4

...да је породица са највише деце руска породица Васиљев, која је живела у 18. веку? Госпођа Васиљев је родила 69 деце: 16 пари близанаца, 7 тројки и 4 пута је родила четворке. Ова породица је и дан-данас у Гинисовој књизи рекорда.

2

... да је највећи корисник сребра компанија Кодак?

5

АВИОН

...да је експеримeнтални швајцарски авион „Solar Impuls“ први авион који може да лети цео дан и целу ноћ, без капи горива? Наиме, овај авион се ослања на соларне плоче и батерије за складиштење електричне енергије и може достићи висину и до 6 400 метара?

6

ЕСПРЕСО ...да је продужени еспресо амерички изум? Циљ продужавања еспреса је добијање кафе која ће интезитетом и запремином више личити на класичну кафу него на еспресо.

...да Шекспиров лик са највише текста по комаду био Хамлет? ...да у казинима у Лас Вегасу нема сатова? ...да је први музички видео икада приказиван на МТV-у био видео групе The Buggles „Video Killed The Radio Star “? ... да највећи број људи трепне oкo 17 000 пута дневно? ... да назив тарантула потиче од италијанског града Таранта? ... прва реклама за кафу датира са почетка 18. века. Власник једног од венецијанских кафића је рекламирао своју кафу делећи летке на улици. ...да је првобитно име претраживача Yahoo! био „Jerry's Guide to the World Wide Web“кoji je 1994. био промењен у садашњи назив Yahoo! -„Yet Another Hierarchical Officious Oracle“.

РАДИО-ТАЛАСИ ...да када су први пут емитовани редио-таласи ка свемиру, међу информацијама које су се нашле у сигналу била је и слика милешевског Белог анђела (да, Бели анђео са фреске из нашег манастира Милешева) - сматрало се да ако ван Земље постоје разумна бића, она ће онда препознати и схватити поруку свеколиког мира садржану у том приказу.

7

5

симбиоза | 34

ПРОМОВИШИМО СПОРТ!

ШТА ЈЕ ФЛОРБОЛ? Можда је у реду да се каже да је флорбол (енгл. floorball, фин. salibandy, шве. innebandy, нем. unihockey) један млад спорт, тимски, дворански; у жаргону назван „млађи брат хокеја на леду“. Међутим, има у томе много више... Дакако, флорбол подсећа на хокеј на леду. Развио се 70-их година у Шведској, а једна од потреба за његовим стварањем било је и то да се омогући играње нечега налик хокеју чак и у условима када нема леда. Од тада се доста тога променило, спорт је еволуирао у нешто сасвим разичито, невиђено динамично, али се показало и као јако јефтино и погодно за све узрасте, за све делове света, током целе године... Као и све што настане у некој скандинавској земљи, и ова новотарија је најпре и најбоље прихваћена у нордијским земљама. Тако данас поред њих четири (Норвешка, Данска, Шведска, Финска) као водеће земље у флорболу имамо још Чешку и Швајцарску. Велике земље Северне Америке, САД и Канада не спадају у светски врх, али је овај спорт тамо доста популаран. Осим побројаних, још у неким европским земљама постоје јака такмичења – Немачка, Естонија, Летонија; а највећи пораст популарности бележи се ван Европе – Аустралија, Јапан, Сингапур. Интернацио-нална флорбол федерација постоји од 1986, а у Међународни олимпијски комитет примљена је 2008. По подацима ове организације, флорбол активно игра преко 283 хиљада играча у 4276 клубова. Игра се у 54 земље чланице, од којих је једна и наш Савез флорбола Србије. У нашој земљи се овај спорт појавио 2007, а данас постоји 5 клубова. Репрезентација је историјски успех направила 2008, када је на Ц-светском првенству заузела 6. место. Од историјски битних чињеница издвојићу још и податак да је прво светско првенство одржано 1996. и од тада се игра сваке године (парним годинама у мушкој, а непарним у женској конкуренцији). У обе конкуренције је далеко најуспешнија Шведска. То је иначе земља порекла и једна од неколицине у којима постоје професионалне лиге. У последње време одржавају се и континентална клупска такмичења (нпр. Куп шампиона Европе, Азијско-пацифичко првенство, Северноамерички флорбол шампионат).

35 |симбиоза

Но, да кренемо говорити о самој игри: Флорбол током 60 минута ефективне игре (три трећине по 20 минута) игра 6 играча у свакој екипи (укључујући голмана), а на званичним утакмицама једна екипа укупно може бројати 20 особа, укључујући два голмана. Терен је дуг 40, а широк 20 m, мада су одступања могућа. Подлога може бити тарафлекс или паркет; сва опрема коју користе играчи дизајнирана је тако да не оштећује подлогу на којој се игра.

Теоретски је могуће играти и на бетону, али онда би се опрема (штапови и лоптице, који се праве од пластике и карбонских влакана) прилично брзо похабала... Границе терена за игру су означене тзв. "бандом" (мартинела, односно ограда висока пола метра са заобљеним угловима терена). Циљ игре је да лопта прође кроз гол димензија 160x115 cm, поред противничког голмана. Лопта је пластична, пречника 72 mm и масе 23 g. Изнутра је шупља, а спољашњост садржи 26 рупа, чији је пречник 10 mm, као и тачно 1516 малих удубљења на преосталој пластици (која окружује рупе). Све ово је тако да би се смањило трење о подлогу, али и отпор ваздуха, те повећала брзина кретања лоптице. Како она може достићи 200 km/h, голмани су у обавези да носе заштитну опрему, која се састоји из сунђером обложене голманске одеће, штитника виталних зона и кациге. Играчи у пољу осим шортса, мајице, чарапа и патика, такође могу носити неку заштитну опрему (спортске наочаре, суспензоре, штитнике потполеница), а за разлику од голмана они носе и штапове, чија је максимална дужина 114 cm (доста краће него за хокеј), а такође не смеју бити тежи од 355 g (неупоредиво лакши него они за хокеј). Играчи у пољу изложени су отприлике умереној количини физичког контакта. Грубо ремпловање (body check) с циљем да се противнички играч склони од лоптице је најстроже забрањено. То је оно што свима обично одмах кажем када ме питају у чему се правила флорбола тачно разликују од правила хокеја. Контролисан контакт раме уз раме у циљу обезбеђивања боље позиције у односу на лоптицу је дозвољено, попут онога у фудбалу, али свако гурање играча са или без лопте је кажњиво. Сви који су некад у животу играли кошарку, неће имати проблема да се прилагоде игри (у смислу количине, интензитета и логичког нивоа остваривања контакта). Међутим, ту је с друге стране нешто теже навићи се на то да су штапови, односно палице реквизит којим се остварује контрола лопте, односно диктира темпо игре. То је нешто што се доста разликује у односу на (за наше поднебље) конвенционалне спортове с лоптом. Оно што могу казати је да онај ко има искуства с играњем тениса, лакше ће да савлада ову специфичност. Наравно, из безбедносних разлога забрањено је дизати штап изнад нивоа колена, као и провлачити штап између ногу противника. Као и код већине тимских спортова, када играч направи прекршај или када је досуђен било који прекид игре, игра се наставља слободним ударцем у корист противника, или евентуално "булијем" (судијско подбацивање – као у хокеју на леду и још неким спортовима). За озбиљније прекршаје може бити изречена искључујућа казна од два или пет минута. Тада тим чији је играч искључен мора да одигра одговарајући период са играчем мање у пољу (лако је упоредиво с хокејашким или рукометним искључењима). За бацање штапа, екстремне прекршаје или

било који вид неспортског понашања, изриче се казна од 10 минута или чак удаљење са утакмице. За ова, али и друга правила на терену старају се двојица судија, са једнаким правима. Иначе, сам начин играња, барем у нападу, је врло интуитиван – игра се уз помоћ штапа, тако да се лоптица креће од једног ка другом играчу, нападајући средину терена, док екипа која се брани стреми ка томе да противнике усмери на бокове. Међутим, дриблање лоптице се, осим штапом, може постићи и ногом (ногама), све док је после сваког контакта ногом лоптица дошла у контакт са штапом истог играча или неког од противника. У флорболу није дозвољено додавање лоптице саиграчу ногом, као ни пријем такве лоптице, као ни коришћење главе, руке или ноге за заустављање лоптице, коришћење ноге или палице за контакт са лоптицом која се налази изнад висине колена. Пријем лоптице се може извршити торзом, уколико играч у том тренутку стоји на патосу (није дозвољено скочити). Лоптица се не сме враћати голману. Голман скоро читаво време клечи на поду и може користити било који део тела у односу на лоптицу како би спречио примање гола. На то ексклузивно има право искључиво у казненом простору, у оквиру кога постоји и голмански простор, где је такође заштићен и од утицаја противничких играча (играчи екипе која напада не смеју ући у голмански простор). Играчи одбране не смеју играти лоптом у казненом простору. Казна за то је пенал, који личи на онај у хокеју на леду, играч се креће од центра ка голу дриблајући лоптицу, са циљем да голмана савлада један на један, којом приликом лоптица не сме да се креће уназад. Међутим, када напусти казнени простор, голман постаје једнак по правима и обавезама као и остали играчи у пољу. Ваља још напоменути да су измене "летеће", све док се примопредаја места врши у простору за то предвиђеном. Динамичност овог спорта нешто је што се тешко може препричати. Ако сте радознали, претражите Youtube и обећавам вам да ћете се зачудити, изненадити, али и одушевити...

наставак на следећој страни

симбиоза | 36

Мој клуб је ФБК Партизан. Своју прву и (за сада једину) титулу у Првенству Србије освојио је 2008. Од тада гледа у леђа екипи Старог града, која је након премијерног издања Трофеја Србије везала три узастопна наслова првака државе и тако постала наша најуспешнија екипа. Прошле сезоне тријумфовао је тим Пирати. Ове године у првенство се укључила и прва екипа ван Београда, Шумадија из Крагујевца. У финалу, које се игра ових дана састају се екипе ФБК Стари Град и ФБК Дорћол. До закључивања овог броја резултат у серији био је 1:2. Репрезентација Србије углавном се ослања на нашу дијаспору, тј. момке који живе и раде или су одрасли у деловима света где се флорбол игра много озбиљније и организованије. Као и сваки нови спорт, и овај крчи свој пут преко утемељивача са стране, да би ту улогу постепено преузели домаћи стараоци, а када се на нашем тлу устали и када генерације за будућност стасају, тешко је избацити га из културе живљења. Зашто мислим да ће бити тако? Флорбол je забаван, брз, безбедан и јефтин спорт! Могу га са уживањем играти апсолутно сви (независно од физичких предиспозиција, узраста или претходног нивоа знања). Чак се планира да се флорбол убаци у овогодишњи програм Параолимпијских игара у својој прилагођеној варијанти (игра се у колицима, са мање играча на мањем терену, већи голови итд). Идеалан је као школски спорт - може се организовати у старосно и полно различитим групама, квалитетно развија моторику и координацију, а све на занимљив и пријемчив начин... Поред тога што ћете се добро забавити, богами ћете се и фино презнојити - сат времена флорбола подједнако је интензивном кардиоваскуларном оптерећењу и сагореће око 600 калорија. Повреде су веома, веома ретке. Занимљиво је да флорбол постаје све присутнији међу професионалним играчима различитих спортова, који га користе као део свог кондиционог тренинга. Уколико желите да се прикључите неком клубу, довољно је само да поседујете основну спортску опрему, а све остало ће вам бити обезбеђено (барем за прво време). А ни каснији трошкови нису велики - штап се може набавити по цени јефтинијој од тениских рекета, а трошкови одржавања практично и не постоје, осим ако нисте професионалац... Саветујем да обавезно посетите www.floorball.org и www.floorball.org.rs.

Петровић Бојан

37|симбиоза

Свакако да већини студената није стран појам мензе. И поред понекад сурово дугачких редова и незадовољавајућег јеловника, чињеница је да огромна већина студената користи њене предности, у виду ниских цена и једине могућности да се поједе кувано јело далеко од куће. Ипак, свима нам је јасно да храна која се служи и није баш најздравије решење студентске исхране. Недостатак времена, новца, али и недовољна информисаност су неки од разлога зашто студентски живот и здрава исхрана не иду заједно. Али да ли је заиста тако? Постоје трикови којима можемо да прибегнемо да оповргнемо ову тврдњу, а да притом ни буџет ни време које имамо на располагању не страдају! Мед, лимун и цимет - ова три састојка растворена у топлој води представљају савршен начин да се метаболизам покрене од раног јутра. Зато је препоручљиво попити ову мешавину пре било каквог јела, како би после сваког оброка заиста имали осећај ситости.

ВОДА - Сви знамо да је вода од виталног значаја за наш организам, али ипак већина прескаче минималну количину коју је потребно дневно попити. Ове године су високе температуре стигле раније него што је било ко очекивао, те ће у наредним месецима флашица воде бити апсолутно обавезна, чак и ако до сада нисте имали навику да је редовно носите са собом. Нека истраживања су доказала да људски мозак не може да разликује жеђ од глади. Понекад, када вам тело говори да сте жедни, мозак то разуме као да сте у ствари гладни. Две литре воде би била оптимална количина на дневном нивоу, али једна флашица од пола литре је добар почетак. Једном кад стекнете навику редовног пијења воде врло брзо ћете приметити бројне предности које вам доноси! Имаћете више енергије, а и стање коже ће се увелико поправити. И запамтите, вода је животна снага вашег тела, без ње дословно можете исушити!

Студентска

исхрана Банане - Ово воће је савршено решење за изненадни напад глади који често наступа између ручка и вечере. Богате су калијумом и триптофаном те повољно утичу на мозак, срце, бубреге и кости. Такође, помажу у превођењу углених хидрата у глукозу и тиме одржавају правилну размеру шећера у крви.

Бобичасто воће - укусно је, моћно и штити од многих болести. Научници посвећују велику пазњу овом чудесном воћу и увек изнова откривају нове предности. На пример, конзумирање боровница може побољшати памћење јер поспешује проток крви, док јагоде побољшавају рад кардиоваскуларног система, а поред тога на потпуно природан начин избељују зубе. Ганодерма чај - Ganoderma lucidum је сигурно једна од најпознатијих лековитих гљива на Далеком истоку и то захваљујући низу благотворних свостава који јој се приписују. Поред заштите јетре и бубрега, регулације нивоа холестерола, појачавања имунолошког стања организма, верује се да изузетно повољно утиче на кожу и косу. Смањује психичку напетост и раздражљивост и има релаксирајуће дејство, па ће за студенте у испитном року представљати незамењиво помагало! Тамна чоколада - Можда није укусна као млечна, али чињеница је да чоколада са минимум 70% какаа чини чуда за здравље. Амерички научиници открили су да какао подстиче доток крви у кључне делове мозга, те се може користити за ефикасније учење, а како деловање какаа траје 2 до 3 сата, свакако је здравија алтернативе кафи!

Студентски живот може бити заморан и стресан, али прихватањем ових једноставних навика, можете умногоме олакшати свом организму изазове које му намећете! Јер, према мудрим речима Вирџиније Вулф – „Не можеш мислити, волети, спавати ако ниси добро јео”.

Павловић Наташа

симбиоза | 38

„Какво је то лудило, срце се заљубило...“ , песма која је свима који су били ове године на јубиларној 40-ој Приматијади остала у сећању,... и остаће и убудуће, као подсетник на „5 ноћи и 6 дана...“ у Улцињу. На прво постављено питање после повратка кући са Приматијаде: „Како је било?“. Једини и прави одговор јесте: „Феноменално! Али заиста!“ Изгледа као клише, на који ће многи „хејтери“ преврнути очима, ипак, било је тако. Волео бих да упознам особу којој је Приматијада била незанимљива, у ствари, ипак не бих волео да упознам. Ове сам године имао невероватан осећај да је, у поређењу са претходним, ова Приматијада најбрже прошла. Као да смо тек стигли и већ је дошло време да се иде назад. Али то је увек тако... кад си расположен, кад је стално занимљиво, када се стално нешто или некоме дешава, када си на мору, када си у правом друштву... Традиционално, било је мало проблема приликом путовања, али све је то део Приматијаде... Преживели смо... Пошто смо стигли, одмах смо се сместили у собе и онда правац плажа! Сунце, море, песак, музика, пиво... Да ли је потребно још нешто? И тако сваки следећи дан... Време је било савршено, море топло... Дневне журке на плажи све до вечере... ђускање преко дана, ђускање током ноћи...“мало спорта, пуно мјузе...“. Било је спорта и ове године и за не поверовати мушка одбојкашка екипа је победила прву утакмицу против Новог Сада. Не памтим да се то десило скоро на Приматијади. Можда зато, што наш Факултет слави ове године 160 година постојања,

|симбиоза 36 39|симбиоза

можда зато, што смо били бољи, или смо имали среће... Није битно, ми смо победили и било је супер! Додуше, другу смо изгубили па нисмо прошли даље, али то није много утицало на наше раасположење. Победа ће остати упамћена. Одбрана научних радова је прошла одлично. Веома сам задовољан како смо представили наш факултет, с обзиром да је одбрана научних радова студената била последњег дана. Београд се показао - наравно. Моје колеге су освојиле друго и треће место, честитам. Сви смо упамтили реченицу професора Матавуља са Новосадског Универзитета: „Гљиве су опасне!“. А ноћне журке су тек биле „врх“. Прво вече Lexington бенд, друго вече „Семафор парти“, мада многи нису ни гледали ко коју боју наруквице носи, треће вече „Бал под маскама“, иако су нам скоро све маске биле шарене и са перјем (добро, неки су их и фарбали лаком за нокте). Било је занимљиво цело вече бити маскиран. Четврто вече „Графити парти“, графити који се бришу ацетоном сутрадан. И пето вече, Шако Полумента. А свако вече специјални гост из „иностранства“ - Никшићко пиво, је било уз нас као подршка. Први пут у историји „јада“ неко је измислио песму о Приматијади. Сигуран сам да ће се још дуго певати у генерацијама које долазе. Свака част момци или девојке! Зато је Приматијада једна, једина, јединствена. Па кренуло је већ одбројавање за следећу Приматијаду и не оклевајте... И само за крај, једно питање за оне који су били ове године у Улцињу: „Да ли сте скинули црвене наруквице?“.

2013. ПРИМАТИЈАДА

Гавриловић Милан

симбиоза | 37 40

Штандови Биолошког факултета на Супернатурал фестивалу су били врло посећени и ове године: Добили смо и понуде за сарадњу - Галерија Озон, Географски факултет и многи други. Такође смо дали изјаву за Супернатурал репортере, где је акценат био на активностима студената и на 160-годишњици, без зграде! БИД "Јосиф Панчић" је био свакако најзанимљивији сегмент наше промоције, где су најмлађи чланови са својим колегама показивали посетиоцима препарате и опрему коју користе приликом истраживања, а највеће одушевљење су показала управо деца, међу којима сигурно и будући студенти Биолошког факултета. Промовисали смо и 10. јубиларну Заштитијаду, манифестацију у којој се студенти такмиче у знању и спорту, а коју прати и добра забава! Ботаничка башта "Јевремовац" је имала продајну изложбу, за коју су се посетиоци нарочито интересовали. Иако без зграде, Биолошки факултет је показао да је организација наш највећи адут, да је наука незаустављива и да имамо чиме да се похвалимо! Хвала Савезу студената Биолошког факултета, Студентском парламенту, часопису "Симбиоза", БИД "Јосиф Панчић", Ботаничкој башти "Јевремовац" као и свима који су нас подржали. Срећан нам Дан планете Земље!

Вулетић Ана

41|симбиоза

Недеља Свести о Мозгу 2013 одржала се у периоду од 11. до 17. марта на више локација у Београду, али и у многим другим градовима у земљи и региону. Организатори девете „Недеље свести о мозгу 2013“ у Београду су: Студентска секција Друштва за неуронауке Србије, Клиника за неурологију КЦС, Биолошки факултет, Институти Медицинског факултета, Друштво за биолошку психијатрију, удружења пацијената из Београда и Ниша и Електротехнички факултет, а партнерство у организацији укључује укупно 28 научних, културних и уметничких институција. Остварена је сарадња и са удружењима пацијената „Душа“, „Caritas“, „Videa“ и „Херц“ из Београда, као и „Валенца“ из Ниша. Поред тога, обезбеђено је и партнерство са Београдским удружењем за помоћ особама са аутизмом, Специјалном болницом др Славољуб Бакаловић из Вршца, удружењем „Простор“ и истоименим аматерским позориштем које чине психијатријски пацијенти, Друштвом за биолошку психијатрију и Клиником за психијатрију КЦС.

Brain Awareness Week (BAW) је глобални покрет који има за циљ да усмери и фокусира пажњу јавности на напредак и могућу примену знања до којих се долази истраживањем мозга. Иницијативу је покренула DANA Alliance for Brain Initiatives 1996. године и од тада BAW уједињује партнерске организације широм света, током седам дана трајања манифестације средином марта месеца сваке године. Сарадници могу бити бројни универзитети, средње и основне школе, владине и невладине организације, културни и уметнички центри, стручна и академска јавност, али и бројни други заинтересовани да помогну овакву врсту пројекта.

Током BAW, организују се креативне и иновативне активности које имају за циљ едукацију, информисање и мотивисање људи свих узраста да сазнају више о функционисању и здрављу мозга. Активности су ограничене једино маштом и могућностима организатора Под слоганом 'Сви мозгови на једном месту' на више локација у граду одржавале су се интерактивне радионице, међу којима и 'Жива библиотека' у оквиру које сте могли да 'позајмите' књгу тј. особу која је психијатријски пацијент и са њом разговарате о изабраној књизи, али и о било чему другом и тиме разбијете предрасуде и стереотипе који се везују за њих. У галерији САНУ могли сте видети мноштво неуролошких препарата и да о њима, али и о свему што вас занима у оквиру неуронаука попричате са проф. др Милицом Скендер-Газибаром. Свакако најразноврснији део манифестације био је низ предавања са темама од неуронауке, медицине, превенције Алцхајмера и Паркинсонове до филозофије духа. Лабораторије института за неурологију, поремећаје спавања и генетику Медицинског факултета оранизовале су обилазак и стручно вођење у сарадњи са запосленима на институту. Акценат је стављен, као што и само име манифестације каже, на подизању свести људи о могућностима, али и обољењима нашег нервног система. Ако вас занимају неуронауке или просто желите да сазнате више о себи и невероватној машини званој наш мозак, не пропустите Недељу свести о мозгу следеће године.

Илић Лена

симбиоза | 42

Ко влада светом? У нашминканој музичкој индустрији, идеја перфекције константно мења облике. Дефинисање савремене поп културе је задатак вредан дивљења, повлачећи за собом носталгичаре који константно теже да је упореде са савршеним старим временима борећи се против свих оних њу ејџ присталица чије визије повлаче тренутна дешавања у којима истински уживају. Данашња поп звезда, па још нарочито женског пола коју бомбастично називамо дива, мора бити много тога поред перфектног гласа и добре линије – она мора бити одличан бизнисмен, психолог, прогнозер или барем имати десетине људи око себе који ће то радити за њу. Свака секунда је важна и испланирана, сваки осмех унапред увежбан јер кад се камере упале све мора бити на месту. И нема ту пуно места за емоције. It’s showbiz, baby. Њој су потребна да распрода целу Комбанк арену, највећи београдски понос, само четири дана. Бијонсе дефинише стандарде савремене поп културе на тако гласан начин – она изгледа као да је дело вајара, пева као да има аждају у грлу а игра као да има уграђен мотор. Она гласно говори о правима жена, стоји поносно испред хорде фанова правећи идеалну слику савремене хероине двадесет првог века, сама себи обезбеђује луксузан живот (Question: tell me what you think about me, I buy my own diamonds and I buy my own rings.) и коначно, решава све наше љубавне проблеме. У њеном свету који се тако брзо врти, од прецизног коришћења друштвених мрежа за своју промоцију, до захтева часописима да не објављују слике на којима није лепа, милионских уговора за рекламе, снимање албума, чувања свог првог детета, константних обрта у индустрији, за Бијонсе су се светла после три године од прошле турнеје упалила управо у Београду. Београђани (само већински, било је чак и Бразилаца) усплахирено чекају 15. априла своју омиљену девојку из Хјустона да загреје тај простор савременим битовима а опет и срцепарајућим баладама. Океј – гомила падања у несвест, хорде људи само са једном жељом у том тренутку, а када она изађе – потпуна екстаза.

43|симбиоза

Турнеја госпође Картер је управо почела, бекдропови приказују њено крунисање у најфинијим одорама и гомилом слуга који је дворе (стављање круне себи на главу, пренесено – она схвата своју позицију краљице и показује свету свој Queen B став). Вриштимо, она је потпуно у белом и ту дакле заиста стоји, савршена без оних ’ма наместили су је на телевизији’. Не, ништа није намештено, она скаче као фурија малтене померајући и наше кукове. Ко влада светом (Who run the world)? После те песме чули смо и видели одличан наступ за End of Time, показала нам је како је бити дечак (If I Were a Boy), спровела нас кроз сензуалне битове (Naughty Girl), одвела нас у детињство (Survivor), натерала нас да се сетимо кога волимо (Love On Top) и чији ореол, поред њеног, можемо да видимо (Halo). Она не влада светом, али би комотно могла.

Ђурић Петар

2013

05.05.2013.-30.09.2013. Бојчинско културно лето 2013 Сурчин

29.4.2013.– 29.5. 2013. МАЈ месец математике Галерија Робне куће Београд, у Кнез Михаиловој

16.5.2013. Васил Хаџиманов Band Koncert Mikser House

22.5.2013. КАФАНА ФЕСТ Belexpocentar

25.5.2013.

Disciplin A Kitschme Mikser House

27.5.2013 GREEN DAY Калемегдан

45|симбиоза

11.5.2013-8.9.2013. Представе посвећене акцији "Битка за бебе" 2013. „Мајхуманији месец“ Театар на Сави и Театар Талија, Театар 78, Позориште Раковица и Позориштанце Јеленица.

24.5.2013. Ђорђе Балашевић Калемегдан

27.5.2013.

Belgrade Calling Ушће

календар

16.5.2013 БИД предавање: Тања Вуков - Мисли као географ, делуј као биолог: примена ГИС-а у биолошким истраживањима.

13.05.2013-17.05.2013 57. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТЕХНИКЕ И ТЕХНИЧКИХ ДОСТИГНУЋА (УФИ) Београдски сајам

24.5.2013.

Joe Satriani Сава Центар

Јубиларна десета Ноћ музеја ће се одржати у суботу, 18. маја 2013. године.

60 локација у Београду

19.05.2013. Београдска Coca-Cola Бициклијада од Трга Републике (старт) до Аде Циганлије (циљ)

мај-јун 31.5.2013.-1.6.2013. ВАТЕРПОЛО "FINAL FOUR" ЛИГА ШАМПИОНА СРЦ БАЊИЦА

25.06.2013.

SLAYER Београдска арена

симбиоза | 46

Марија Гајић

Лена Кулић

Борис Ракочевић

Ивана Јанковић

Сања Ђуровић

Јована Пантовић

Александар Урошевић

Бојана Мићић