Mart 2013, broj 7

СИМБИОЗА Број 7, март 2013. Часопис студената Биолошког факултета, Универзитет у Београду Издавач Студентски парламент Биолошког факултета, Универзитет у Београду

Уредник Радојевић Душан Биологија, IV семестар

САДРЖАЈ

3

Студентске праксе

Илић Лена

Редакција

Вукојичић Александра Молекуларна биологија и физиологија, мастер

160 година Биолошког факултета

14

17-18

Србија на вези

Интервју: доц. др Биљана Стојковић

Стојановић Марко Екологија, VI семестар

Петровић Невена

Молекуларна биологија и физиологија, мастер

Спортске вести

15

Спасојевић Милена Биологија, IV семестар

Пајић Тања

Биологија, апсолвент

21-22

Путопис Колумбус

Гајић Марија Биологија, VIII семестар

Бошковић Ана

19 25

Фра

Петровић Бојан

Молекуларна биологија и физиологија, IV година

10

БИД пуни 35 год

13

Лектура

Биологија, II семестар

5

Извештај Студентског парламента

30 Панда у Србији

Биологија, апсолвент

Павловић Наташа Ђурић Петар Молекуларна биологија и физиологија, II семестар

Вулетић Ана

Екологија, VIII семестар

Станисављевић Сузана Молекуларна биологија и физиологија, VIII семестар

32

34

Биологија, IV семестар

Да ли сте знали?

31

Лукава лисица, три кенгура и дивља свиња

Наука и прикљученија

Васовић Марија Екологија, IV семестар

Ђоковић Весна

За вас пишу:

Молекуларна биологија и физиологија, апсолвент

Живановић Јелена

Биологија, апсолвент

Сарадници Новаковић Милица Спасојевић Тамара Васић Светлана Ракочевић Борис Баришић Борис

Адреса редакције casopis.simbioza@gmail.com

Петровић Невена

Вукојичић Александра

Фотографију на насловној страни сликао: Антић Драган

Пајић Тања

Гајић Марија

Станисављевић Сузана

7

Биологија се бави уметничким делима

дина

9-20 ктали

Институт за физиологију и биохемију

26

Предатор у ‘блаженом трансу’

27-28 Социјална

интелигенција

36

Овчарско-кабларска клисура

Реч уредника Ову уводну реч бих искористио да се у име редакције захвалим проф. Јелени Кнежевић-Вукчевић, проф. Брајушковић Горану, проф. Биљани Стојковић, Спасојевић Тамари, Борису Баришићу и Милекић Тијани на времену које су посветили текстовима за Симбиозу. Дугујемо објашњење колегама са прве године зашто у овом броју нема рубике Brucosh vulgaris. Сматрамо да смо у прошла два броја написали све што би вам било значајно и да сте се већ упознали са организацијом и правилима нашег факултета. Овај број посвећујемо јубилејима као што су: 160. година Биолошког факултета 35. година биолошког истраживачког друштва “Јосиф Панчић” 60. година од открића секундарне структуре ДНК. У овом броју се налазе слике чланова редакције (који су до објављивања часописа послали слике), за следећи број обећавамо групну слику. Иако смо мала редакција, веома нас је тешко окупити. Један термин који би свима одговарао је било тешко договорити, јер нисмо сви у Београду, па чак ни у Србији. Лепо је рекла Марија Гајић, као да смо редакција Националне географије, а не студентског часописа. Да испуњавамо обећања уверићете се и сами већ када окренете прву страну нове Симбиозе (у октобарској Симбиози смо обећали да ће сваки следећи број који будемо објавили бити још бољи).

Желим вам пријатно читање, Радојевић Душан

Ђоковић Вулетић Весна Ана

Илић Лена

Спасојевић Милена

Павловић Наташа

Стојановић Марко

Ђурић Петар

Петровић Бојан

Студентски парламент новости АПРИЛСКИ РОК

РЕЕВАЛУАЦИЈА ЕСПБ

Ове школске 2012/13. године ће се одржати априлски испитни рок за генерацију 2008/9.

-одржаће се у другој недељи априла (8-14. април 2013.)

-о терминима испита, са професорима договараће се актуелни представници Студентског парламента -распоред полагања испита у форми табеле ће бити готов најкасније почетком априла -како који термин појединачно буде уговорен качиће се појединачна обавештења на сајту biolozi.bio.bg.ac.rs -за време априлског рока, настава ће се одвијати регуларно -студенти који положе испит у априлском року, пријављиваће положен испит у јунском испитном року, док ће се евиденција у априлском року водити преко папирног индекса и испитних пријава СРЕЋНО !

на одређеним курсевима -студенти који су од својих представника у току зимског семестра добили табеле за реевалуацију ЕСПБ на одређеном курсу у периоду од 11-17. марта 2013. године треба да врате попуњене папире.

-НАПОМЕНА: *Студенти који су положили дати курс у јануарском/фебруарском року и студенти који немају услов за излазак на испит враћају попуњене табеле. *Студенти који имају услов за излазак на испит, а нису положили исти у зимским роковима, НЕ враћају папире, већ их задржавају до тренутка када положе испит. Такође, у обавези су да на полеђини папира направе табелу која укључује време утошено на спремање тог испита у летњем семестру. Замолила бих све студенте учеснике у реевалуацији који испуњавају услове наведене изнад да нам изађу у сусрет и што пре доставе попуњене табеле, како бисмо што пре почели са обрадом података.

-У току ове недеље представници Парламента ће поделити табеле за реевалуацију студентима који похађају курсеве који су у летњем семестру предвиђени за реевалуацију. Хвала!

Председник Студентског парламента Милица Новаковић

3|симбиоза

Лого Савеза студената Биолошког факултета

160 година Биолошког факултета Универзитет у Београду

ЧЕКАЈУЋИ ЗГРАДУ БИОЛОШ 160 ГОДИНА Ове године Биолошки факултет Универзитета у Београду обележава 160 година постојања, а ове школске године навршава се и 40 година од оснивања студијског програма Молекуларна биологија и физиологија и 15 година од оснивања студијског програма Екологија и заштита животне средине. Иако је Биолошки факултет формално један од најмлађих факултета Универзитета у Београду, високошколско образовања из биологије у Србији има веома дугу традицију. Његове основе, а тиме и основе Биолошког факултета, постављене су још 1838. године, оснивањем Лицеја у Крагујевцу, односно 1853. године Устројенијем Књажевско-Србског лицеја у Београду, на коме су се у оквиру Јестествословно-техничког оделенија наука, поред осталих дисциплина, изучавале и ботаника и зоологија. Прерастањем Лицеја у Велику школу 1863. године, универзитетска настава из биологије се најпре одвија на Техничком факултету, а од 1873. године на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета, у оквиру Ботаничког и Зоолошког завода и Физиолошког кабинета. У том периоду оснива се Ботаничка башта, најпре на обали Дунава, а 1889. године на данашњој локацији, на имању које Краљ Милан Обреновић поклања Великој школи, како би се по његовим речима «омладина ботаници учила». 1898. године Ботанички завод, данас Институт за ботанику, сели се у Ботаничку башту, где се и данас налази. После другог светског рата, 1947. године, Природно-математички одсек Филозофског факултета постаје самосталан Природно-математички факултет, а Ботанички завод са Ботаничком баштом, Зоолошки завод и Физиолошки завод са својим Катедрама постају организационе јединице Одсека за биолошке науке. Почетком седамдесетих година Заводи се трансформишу у Инстутуте, сваки са неколико катедри и оваква организација, са малим изменама, одржала се до данашњих дана. 1988. године Природно-математички факултет се трансформише у Природно-математичке факултете, тако да 1990. године Одсек за биолошке науке постаје Биолошки факултет. Најзад, 1995. године Биолошки факултет, као и други факултети у оквиру заједнице Природно-математичких факултета, постаје самосталан факултет у оквиру Универзитета у Београду.

5 |симбиоза

Школске 1972/73. године у Институту за физиологију и биохемију почиње дуго и студиозно припремана настава на новој студијској групи Молекуларна биологија и физиологија, чијим се оснивањем Биолошки факулет, први на нашим просторима, укључује у нове правце развоја биологије у свету. Крајем осамдесетих година на Факултету се оснива студијска група Професор биологије и хемије, која након гашења Више педагошке школе у Београду 1984. године образује професоре двопредметне наставе за основне школе све до реформе наставних програма 2007. године. Средином деведесетих године, сагледавајући потребу за специфичним профилом биолога који би се бавили све акуелнијим проблемима заштите животне средине, Факултет конципира студијску групу Екологија и заштита животне средине, која почиње наставу у школској 1997/98. години. Концепт усмеравања студената ка биологији, настави биологије, молекуларној биологији и физиологији и екологији и заштити животне средине задржан је и у новим, реформисаним наставним плановима Биолошког факултета на основним академским студијама Биологија (кроз усмеравајуће модуле), као и кроз одвојене студијске програме на мастер и докторским студијама. Током дуге историје Биолошког факултета великани биологије, попут Јосифа Панчића, Ивана Ђаје, Синише Станковића, Живојина Ђорђевића, Стевана Јаковљевића и многих других, дали су огроман допринос развоју биологије у Србији и њеној трансформацији у перспективну мултидисциплинарну науку каква је она данас. На темељима њихових изванредних педагошких, стручних и научних достигнућа и високих моралних вредности школовала се плејада угледних биолога, који су били оснивачи научних школа, декани факултета (Филозофског и Природно-математичког), ректори Универзитета у Београду и чланови и председници Српске академије наука и уметности. Биолошки факултет и његови професора веома су заслужни и за развој наставе биологије на другим Универзитетима у Србији.

ШКИ ФАКУЛТЕТ ОБЕЛЕЖАВА ПОСТОЈАЊА Данас је Биолошки факултет Универзитета у Београду, са својих 150 наставника, сарадника и истраживача и преко 1600 студената, највећа високошколска установа биолошких наука у Србији и један од најзначајнијих носилаца биолошких истраживања у земљи. Наставници и сраданици који се активно баве научно-истраживачким радом, као и добро опремељене лабораторије и истраживачки центри, пружају студентима не само најсавременија биолошка знања, већ и широко поље научно-истраживачког усмеравања од самог почетка студија. Осим тога, кроз сарадњу са бројним научним институтима и сродним факултетима, како у извођењу наставе тако и у научно-истраживачком раду, Факултет им омогућава стицање истраживачког искуства и израду доктората из практично свих области биологије, што је велика предност у односу на друге универзитетске центре у земљи. Због тога није ни чудо што је диплома Биолошког факултета у Београду призната свуда у свету и што наши студенти успешно настављају студије или се баве научним истраживањима на најпознатијим универзитетима и научним центрима широм Европе, Америке, Канаде, Аустралије итд. Тиме се Биолошки факултет посебно поноси. Факултет ће током целе 2013. године различитим активностима обележити своје јубилеје, а централна прослава ће се одржати на Дан факултета 28. септембра 2013. Овом приликом најављујемо циклус научно-популарних предавања под називом „Година јубилеја Биолошког факултета“ који ће се одржати у Коларчевој задужбини током марта и септембра ове године и мини симпозујум „Redox Regulation from Chemistry to Molecular Biology“ који ће се одржати 21. марта у Ректорату Универзитета у Београду. Симпозујум је посвећен нашем професору Војиславу Петровићу, некадашњем ректору Универзитета у Београду. На крају рецимо и то да Биолошки факултет, иако је један од највећих и најперспективнијих факултета природно-математичке групације, који је веома много допринео да се Универзитет у Београду нађе на листи 500 најбољих универзитета у свету, још увек нема своју зграду.

Уколико наша држава жели да компетентно решава веома актуелне проблеме исхране и здравља нације, очувања биодиверзитета и заштите животне средине, један од основних услова је да коначно реши проблем зграде Биолошког факултета и омогући школовање биолога на начин примерен потребама 21. века!

Проф. др Јелена Кнежевић-Вукчевић, декан Биолошког факултета

симбиоза | 6

Биологија се бави Исткани од најситнијих градивних јединица чинећи сопствени универзум – биолошки системи показују магичан варијетет форми, боја и облика, чак и када смо једноставно естете и посматрамо спољашњост… Али та унутрашња уређеност и перфектан склад нас терају да се замислимо и о оној лепота долази изнутра. Посматрати биологе као историчаре уметности може бити потпуно оправдано – сваки живи организам је сопствено уметничко дело иако ћемо аутора оставити са стране фокусирајући се на сваки микрометар живе материје док тежимо да нађемо све делове слагалице, формирајући најдивнији мозаик попут оних византијских, од којих застаје дах а речи су беспотребне. Читај ме као књигу, иако сам ја аудио-визуелна опипљива 3D представа, порука је коју биолошки системи говоре када нам покажу да у себи садрже књигу чији је и сам предговор предугачак за све наше појмове дужина, а у књизи, као откровење – пише све, све што смо икада хтели да знамо, даје објашњења и говори о пореклу, директним језиком без увијања нам предочава све оно што смо хтели да знамо, без икаквог околишања, али се поставља централно питање – ко зна да чита и ко није прескочио Буквар? Дезоксирибонуклеинска киселина држи све информације које ће вам икада бити потребне, она се преписује попут манастирских књига али те књиге су преписивали монаси, док се сада питамо, ко је наша писаћа машина? Чудни знакови који говоре зашто ја личим на тебе, зашто имамо нешто заједничко, и можда колико ћу се ја задржати овде и бити способан да било шта напишем. Ко је писмен и ко уме да чита? Иако фрапантно звучи, права писменост нам је фалила вековима, а онда смо добили Вотсона и Крика. Два научника са Кембриџа су покушавали да покажу структуру молекула живота. Иако су испрва предложили модел који је био неисправан и самим тим осрамотили најцењенији универзитет на свету било им је препоручено да се оставе рада на ДНК молекулу. Запоставивши све остало, фантастичан дуо је и даље радио иако су и неки други научници имали значајног удела у откривању врло блиских делова слагалице (Розалин Френклин као стуб изучавања овог молекула преко икс-зрака). Азотне базе које улазе у састав ДНК су аденин, цитозин, гуанин и тимин.

7|симбиоза

То су делови слагалице. То су наша слова и наш буквар. А, Г, Ц, Т. Али нешто се није уклапало. Делови слагалице су били неуклопиви, нешто није било у реду, тражење склада није ишло, а онда се десио бум. Вотсон нам прича: Када сам следећег јутра ушао у нашу још увек празну лабораторију, брзо сам уклонио све папире са мог радног стола, како бих добио велику, равну површину за аранжирање парова база повезаних водоничним везама. Иако сам се с почетка враћао на своје предрасуде да слично иде са сличним, схватио сам сувише добро да ме оне неће никуда одвести. ... Изненада, уочио сам да пар аденинтимин кога одржавају две водоничне везе има идентичан облик као пар гуанин-цитозин кога одржавају најмање две водоничне везе. Све водоничне везе изгледале су као да се формирају природно; нису били потребни никакви трикови да би се та два типа базних парова изједначила по облику. У фантастичном тренутку заноса, слагалица је добила смисла. Све водоничне везе су изгледале као да се формирају природно, не постоји насилно спаривање делова, све се уклапа, цео свет се окрене у секунди и ми имамо почетак нечега. Вотсон у својој књизи даље каже: Штавише, начин повезивања водоничним везама указивао је да се аденин увек спарује са тимином, док гуанин може да се спарује само са цитозином. Изненада, Чаргафова правила су се појавила као последица дволанчане спиралне структуре ДНК. И што је још узбудљивије, овај тип дволанчане завојнице указивао је на начин репликације који је био много прихватљивији од мог спаривања сличног са сличним. Доследно спаривање аденина са тимином и гуанина са цитозином значило је да су редоследи база у два испреплетана ланца комплементарни један са другим. Ако је позната секвенца у једном ланцу, секвенца у другом је аутоматски одређена.

уметничким делима

Чињеница да су импликације таквог модела превише важне да бисмо смели да ризикујемо лажну узбуну, била је очигледна. Зато сам био помало затечен када је у време ручка Френсис улетео код "Орла" саопштивши свима у видокругу да смо управо открили тајну живота.

Ђурић Петар

k lil in n a r F d in n l li a Ros

son t a W s e m a J

ck i r C s i c n a r F

фото: www.nobelprize.org

Када је Крик дошао, Вотсон је усплахирено поскочио да каже да је откривена тајна живота. Крик, који задржава скептицизам због претходних покушаја, ипак се суздржава од коментара. Померајући парове база на различите начине он и даље не види грешку у овом моделу. Да ли имамо језик књиге? Да ли то значи да централни молекул нашег сазнања о свему живом сада полако може да буде показан хиљадама читалаца који желе да науче дотични језик? То сада значи да смо постали лингвисти живе материје, историчари дуге креације природе и у могућности смо да уочимо све најсветлије моменте, времена која смо пропустили, времена која смо изгубили. Сада имамо наш времеплов. Он се зове ДНК. Времеплов чија функција није једнострана, већ ће нас одвести и у блиску будућност. Рођена и незаустављива, као феникс који се издиже из пепела, молекуларна биологија хвата замах који је данас тешко испратити па чак и на дневној бази. Хиљаде научника света дешифрује, користи, разуме и чува оно што јесмо. Данас читамо себе, иако милиони књига стоје око нас. Разумемо себе. Иако ћемо културу читања морати да негујемо још дуго јер нисмо стигли ни до предговора, књига постојања (ако се поиграмо са речима) ће нас чекати на истом месту, у свакој ћелији, а једро ће попут библиотеке бити заштита свима нашим словима. На шездесет година од открића структуре ДНК, четрдесет година од изучавања молекуларне биологије на београдском универзитету брзо летимо времепловом до данашњег дана, где се стотине младих студената школује да уме и разуме. И да воли да чита, у сваком смислу који постоји. Вотсон завршава:

Текст из књиге: The Double Helix: A Personal Account of the Discovery of the Structure of DNA, превела проф. Гордана Матић, којој се захваљујемо на прослеђеном преводу.

симбиоза | 8

35 година Биолошкoг истраживачког друштва “Јосиф Панчић”

2013

БИД пуни 35 година

На отварању изложбе фотографија и биолошке збирке „Природа Вас посматра“ у Заводу за заштиту природе нашли су се многи људи који се баве проучавањем и заштитом животне средине у Србији. Након уводних говора и представљања рада Завода и Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“ изложба је званично била отворена. Маја нас је тада упознала са Оливером Фојкаром из Покрајинског завода за заштиту природе. Његове прве речи упућене нама биле су: „Знате, и ја сам некад био члан БИД-а“. Испричао нам је сав поносан како је постао члан Друштва само две године након његовог оснивања и тада ишао на свој први трен са „панчићима“. „Многи ваши професори су били тада у БИД-у: Лакушић, Симоновић, Јасмина Крпо...“ Док је причао, видели смо да га за то време веже пуно лепих сећања. На крају нам је поручио: Треба да их подсетите на то... “ Друштва студената биологије постоје од 1955. године када је основано Истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић“. Након тока 1966. године основан је Клуб студената биологије. Биолошко истраживачко друштво „Јосиф Панчић“ (БИД) под овим именом постоји од 26. априла 1978. Од тада па све до данас БИД је окупљао радознале, заљубљенике у природу, истраживаче и авантуристе. Са мањим прекидима у раду БИД је успео да се одржи захваљујући тим људима и да дочека 35 година постојања. Оно што бисмо као садашњи „БИД-овци“ волели јесте да поводом овог јубилеја окупимо што више оних који су чинили и чине БИД. У плану је да се поделе захвалнице свим онима који су својим радом значајно допринели раду Друштва. Представићемо БИД како је некад изгледао и како данас изгледа. Такође, предвиђена је и кратка презентација првог сајта Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“.

Спасојевић Тамара

симбиоза |10

University of Belgrade Faculty of Biology

160 years of Biology 40 years of Molecular Biology and Physiology 15 years of Ecology and Environment Protection

Symposium Redox Regulation from Chemistry to Molecular Biology The Symposium is dedicated to Vojislav M. Petrović, former Rector of the Belgrade University

University of Belgrade, Rectorate Palace, Studentski trg 1 Thursday, March 21, 2013.

13:30 - 16:00

PROGRAMME 13:30 - 13:45 Welcome messages: Chairpersons: Vladimir Bumbaširević, Nada Kovačević, Jelena Knežević-Vukčević and Bato Korać Academician Vladimir Bumbaširević, Rector of University of Belgrade Prof. Nada Kovačević, Vice-Rector of University of Belgrade Prof. Jelena Knežević-Vukčević, Dean of Faculty of Biology Francisco de Miguel Álvarez, Deputy Head of Mission of the Embassy of the Kingdom of Spain

13:45 - 14:15 Plenary lecture Chairpersons: Nada Kovačević, Jelena Knežević-Vukčević and Biljana Buzadžić

Prof. Federico V. Pallardó, University of Valencia, Faculty of Medicine and Dentistry Importance of nuclear glutathione in cell proliferation: Mechanism of action

14:15 - 14:25 Discussion 14:25 - 15:55 Oral presentations (6 x 15 minutes) Chairpersons: Federico V. Pallardó and Selma Kanazir

Vesna Otašević, University of Belgrade, Institute for Biological Research “Siniša Stanković” Redox mechanisms of sperm functionality: Therapeutic implications in human infertility Aleksandra Stefanović, University of Belgrade, Faculty of Pharmacy Relationships of oxidative stress and hyperglycemia with HDL particle sizes and subclass distribution in type 2 diabetes mellitus patients

Milica Markelić, University of Belgrade, Faculty of Biology Insulin signaling pathway in brown adipose tissue

Ivana Marković, University of Niš, Faculty of Medicine Proteomic research in glomerular and tubulointerstitial diseases

Aleksandra Janković, University of Belgrade, Institute for Biological Research “Siniša Stanković” Insight into redox regulation in obesity and metabolic syndrome

Milica Vučetić, University of Belgrade, Institute for Biological Research “Siniša Stanković” Molecular mechanisms in hibernation: From dawn till dusk

15:55 - 16:00 Closing remarks: Federico V. Pallardó

Студентске праксе

Ово је један од највећих и најпознатијих програма летњих пракси који покрива Европу и Сједињене Америчке Државе. Окупља студенте основних студија који су заинтересовани да се баве истраживачким радом. Циљ програма јесте да помогне учесницима да прошире своје знање, усмере се ка одређеној области истраживања и да остваре контакте који ће им помоћи у каснијем бављењу науком. Студентима наше земље је омогућено да учествују у делу програма који је ограничен на Европу, односно на 3 универзитета-домаћина: Институт Каролинска у Шведској, Универзитет Лудвиг-Максимилијан у Немачкој и Универзитет Кембриџ у Великој Британији. Иако процес пријављивања и селекције зависи од "домаћина", постоје неке одреднице које су им заједничке. Наиме, примају по 25 студената (свако од њих), програм траје 8-10 недеља (почиње у току јуна/јула, а завршава августа/септембра), а сам процес пријављивања се завршава већ почетком фебруара. Право на учешће имају студенти основних студија који имају јаку жељу да свој рад наставе и кроз докторске студије. Дозвољено је да један кандидат исте године конкурише и на више места у оквиру овог програма. Његова добра страна је што покрива различите области IAESTE је биолошких и биомедицинских дисциплина, а лоша то што међународна организација која програм само донекле покрива трошкове (то зависи је оформљена пре више од 60 година у од универзитета на ком се обавља истраживачки Лондону. Бави се организовањем студентских рад). пракси у виду билатералне размене студената између Детаљније на: http://www.amgenscholars.com земаља чланица, чиме је омогућено практично усаврша-

вање учесника у областима које одговарају њиховим студијама. Мислим да је највећи број наших колега своје летње праксе нашао управо преко ове организације. Право на пријаву имају редовни студенти треће и четврте године основних студија који су у току студирања постигли просек преко 7.5, нису обнављали годину и говоре један од прописаних страних језика (енглески, француски, немачки, италијански или шпански). Процес пријаве обухвата регистровање, подношење докумената, полагање испита из страног језика, расподелу пракси и одлазак на заказану праксу. Ранг листа студената по којој се врши расподела се саставља на основу просека и резултата са полагања страног У питању је један од језика. Послодавац студенту обезбеђује новчану надокнаду која би тренајпрестижнијих немачких инбала да покрије трошкове смештаја, исхране и јавног превоза док ститута који се бави истраживатраје траје пракса. Пракса се обавља у току лета (док траје пауза њима у области епигенетике и између рокова јун-септембар) и обично траје 6-12 недеља. Поред имунологије. Сваке године институт обезрада, за студенте се организују и различите манифестације, беди неколико пракси за студенте који се па се враћају са пуно лепих утисака. налазе на 3. и 4. години основних ("Вachelor" Више информација о организацији на: студија), а који су заинтересовани да стекну исhttp://www.iaeste.ac.rs/ куство у лабораторијском раду. Добитници праксе могу бирати тематику којом ће се бавити (у сарадњи са руководиоцима програма) и донекле прилагодити почетак праксе и њено трајање у складу са обавезама на свом факултету. Пријаве се врше углавном до краја јануара. Пракса креће у периоду мај/јун и траје минимум 8 недеља. Институт пружа финансијску подршку у износу од 750€ којом студенти покривају трошкове смештаја и исхране, док студенти сами сносе трошкове пута. Детаљније на: http://www.imprs-mcb.mpg.de/home/imprs/summer_internship/index.html

Петровић Невена

13|симбиоза

on-line размена знања

„Србија на вези“ је први пројекат онлајн менторства који за фокус има размену знања између студената и наших младих стручњака из дијаспоре. Ентузијастични тим удружења iSerbia омогућио је свим заинтересованим младим људима да се путем интернета упознају са различитим искуствима, добију одговоре и савете из различитих области привреде, науке и уметности. Ко је све добродошао да се пријави? Студенти завршних година, апсолвенти, постдипломци, истраживачи и свршени дипломци који су на почетку каријере. Како тече процес пријављивања? По отварању конкурса полазницима је доступан списак свих области у оквиру којих ће се одвијати менторство, као и стручњаци који су се одазвали да преузму улогу ментора. Сваки полазник може да одабере два ментора чија му је област занимања најинтересантнија, а такође и сваки ментор бира два полазника. До одређеног рока потребно је послати своју радну биографију и попуњен пријавни формулар. У наредном периоду добијате три документа: Обавезе полазника, Питања за први састанак и Уговор, а касније и e-mail ментора који вас је одабрао. Шта даље? Сарадњу започињете контактирањем ментора. У том иницијалном договору предлажете распоред комуникације, начин комуникације (e-mail, Skype или комбиновано), упознајете ментора са предзнањем и искуством које поседујете, дефинишете области интересовања и заједничке циљеве менторства. Током трајања менторства на сваких месец дана писаћете извештаје о вештинама и знањима које сте стекли, као и о вашим утисцима и напретку који сте постигли.

@

Зашто се одлучити за онлајн менторство? Током студирања сусрећемо се са бројним изазовима која од нас захтевају преиспитивање наших мотива, жеља, доношење малих и великих одлука. Неки од нас су довољно упознати са својом облашћу интересовања и одговори на сва она питања која се поставе пред њих, много су јаснији. Међутим, има и нас којима је потребно да истражујемо, скупљамо информације са различитих страна да бисмо донели коначну одлуку. Било да сте већ усмерили своју каријеру, па желите да знате који су даљи кораци, како да будете ближи свом циљу, или желите да чујете искуства других о даљем студирању, овај пројекат вам нуди могућност за то. У току шест месеци, колико је трајање менторства, можете се посаветовати са неким ко је већ стекао прилично искуства, развијати идеје или заједно дискутовати о вашем раду на одређеном пројекту.

Станисављевић Сузана Вукојичић Александра Пајић Тања

симбиоза |14

СПОРТСКЕ ВЕСТИ кошарка

Заштитијада 2012, Будва

Приматијада 2009, Охрид

Кошаркашки тим Биолошког факултета први пут је основан и регистрован у уписној генерацији 2008/2009. са жељом да свим љубитељима кошарке омогући ваннаставну активност у виду спорта. Особа која је показала храброст, вољу и први пут покренула иницијативу за стварањем и регистровањем тима за другу студентску лигу Универзитета у Београду био је играч, студент Биолошког факултета Јулије Лазаревић. И поред недостатка играча, опреме и недовољног броја термина за тренинге које су играчи сами плаћали у првој сезони, тим је успео да уђе у четвртфинале где је изгубио од Правног факултета са четри разлике. Правни факултет је те године ушао у прву студентску лигу. Те исте године кошаркаши су на Приматијади у Охриду дошли до четвртог места. Наредна школска 2009/2010. година била је јако тешка из много разлога. Због низа повреда, неслагања међу играчима и играча који су променили или напустили факултет одиграла се јако лоша и нервозна сезона. Та сезона била је наговештај једне неизвесне будућности саме екипе. Сезоне 2010/2011. тим Биолошког факултета није био пријављен за такмичење у лиги. Почетком школске 2011/2012. године екипу је преузео играч, студент Биолошког факултета Борис Баришић и оформио тим од пар старијих и већином нових, млађих играча. Та сезона показала је мали помак са добијених две од пет утакмица. Такође је тим дошао до четвртог места на Заштитијади која се одржавала у Будви. И поред напора да се окупи тим и да се све активности организују, екипа је показала прави карактер и тимску игру не само на терену већ и ван њега тако што су уложили своје време и средства да одрже кошарку на биологији у животу и могућност млађим генерацијама да представљају Биолошки факултет. Почетак школске 2012/2013. године је одјекнуо великим одзивом студената на обавештење о окупљању кошаркаша. Биолошки факултет је обезбедио салу са два термина за тренирање, понедељком и средом. Све до два месеца пре почетка лиге тренинзи су се одвијали успешно али због реновирања сале били смо принуђени да одустанемо од тренинга. Почетак лиге почео је успешно са две победе. Кошаркаши приказују добру игру, што се може видети и по чланцима сајта www.sportindeks.rs који ове године извештава о свакој утакмици друге студентске лиге у кошарци и тако промовише универзитетску кошарку. До краја сезоне остало је још три утакмице. План кошаркашке екипе је да се добије макар још једна утакмица у наредна три кола јер та победа би значила улазак биолога у најбољих осам од укупно 25 пријављених факултета. Било какво предвиђање резултата у наредним колима је тешко јер је пријављено доста добрих екипа ове године. Оно што је сигурно јесте да ће се Биолошки факултет борити до краја и да ће учинити све што је у њиховој моћи да победе сваку утакмицу. Ипак је то тим у настајању и време ће показати да ће се сав упоран рад исплатити. Остало су само пуке шпекулације...

Борис Баришић

15 |симбиоза

Биљана Стојковић рођена је 1972. године у Београду. Након завршетка Земунске гимназије, 1991. године уписала је студије на Биолошком факултету, смер Биологија популација. Од 1995. године, када започиње праксу на експериментима за свој дипломски рад, различите теме из области еволуционе биологијом постају њена професионална окупација: 1) феномен хетерохроније код малих мрмољака (дипломски рад), 2) анализе еволуционе историје и утицаја различитих еволуционих механизама на диференцијацију популација Панчићеве оморике (магистарски рад), 3) еволуционо-еколошке анализе интра- и интер-генотипске компетиције, фенотипске пластичности и мулти-левел селекције (докторка дисертација), 4) лабораторијска еволуција. За асистента на Катедри за генетику и еволуцију изабрана је 1998. године, а у звање доцента на истој катедри 2008. године. Друштвено је ангажована у невладиним организацијама за људска права и секуларна питања, као и у пројектима популаризације науке. Удата је и има сина Пају.

1. Шта Вас је навело да упишете Биолошки факултет? Не спадам у оне који су током одрастања већ изградили виђење своје будућности и животне професије. Превише ствари ме је занимало и нисам успевала ни током гимназије да се фокусирам на само једну област знања. Иако сам завршавала природно-математички смер у Земунској гимназији, волела сам књижевност и филозофију, поред математике, физике и хемије. У месецима пред матуру мењала сам свакодневно своје одлуке о факултету – од филозофије, психологије и архитектуре до дефектологије, електротехнике, физике и биологије. Био је то галиматијас жеља једне тинејџерке која није имала било какве представе о будућности. Мислим да је мојој коначној одлуци кумовала прилична површност и неодређеност наставе биологије у школи, што није увек имало везе са квалитетом наставника. Било ми је јасно да иза свега што нам презентују постоји пуно тога недотакнутог и необјашњеног. Назнаке занимљивости испод мора површности побудиле су моје дефинитивно интересовање. То није била молекуларна биологија, толико популарна у то доба, већ много шира биолошка прича, а у оквиру ње еволуциона биологија која, како сам замишљала, повезује све делиће биолошког знања.

2. Да ли су Вам студије биле напорне, који је био Ваш омиљени предмет током студија, а који предмет сте најтеже положили? Нисам имала проблема током студија, нисам никада пала на испиту и завршила сам студије са веома високим просеком. Генерално, студије нису тешке уколико вас дубоко занима то што учите, а ја сам у свему успевала да пронађем занимљивости. Најтеже ми је полазило за руком да меморишем бројна имена врста, па су ми, стога, делови систематике у различитим предметима током студија били најтежи. Омиљени предмети увек су били везани за проучавање процеса и динамике система – од молекулских и ћелијских до популационих (еколошких и еволуционих).

17 |симбиоза

На трећој години факултета оријентисала сам се на студијски смер Биологија популација (одавно не постоји на факултету). Комбинација генетике и популационе екологије задовољила је моја очекивања од биологије, а додатак математике у целој тематици био је својеврсни бонус. Коначно, теорија еволуције у којој се прожима све што ме је занимало и која је повезала све аспекте мог интересовања, укључујући и филозофију, била је врхунац. Мислим да ме је ово постепено откривање биолошких области довело до савршене комбинације у којој сам потпуно испуњена. Еволуциона биологија је променила моју перцепцију и разумевање света, како природног, тако и друштвеног.

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутна сфера Вашег научног интересовања? Бавим се експерименталном еволуцијом. Објекат мог истраживања је инсект Acanthoscelides obtectus (пасуљев жижак). У лабораторији можете одржавати популације постављајући их у различите животне услове или примењујући веома разноврсне селекционе режиме. Уколико сте стрпљиви и пустите да прођу бројне генерације под одређеним контролисаним режимом, популације ће еволуирати и ту промену можете пратити на различите начине и на различитим нивоима: генетичком, епигенетичком и фенотипском (особине понашања, физиологије, морфологије, особине животних историја, системи укрштања, итд). Заправо, посматрате еволуцију на делу, а уз познавање успостављених услова, биологије врсте и еволуционе теорије, можете реконструисати сам процес. Збирку експерименталних линија жижака од непроцењиве научне важности, направио је проф. Туцић пре 25 година и на њима и данас радимо експерименте. Током више од 200 генерација добијене су линије жижака који су скратили или продужили свој животни век (чак и за 50%), линије селекционисане на ниској и високој густини популација, као и линије које су у лабораторији еволуирале на семену новог дома-

Интервју: доц. др Биљана Стојковић ћина, тј. на науту или леблебији. На овим популацијама проучавамо веома различите феномене: еволуцију старења (молекулске интеракције једарног и митохондријског генома, демографију и физиологију старења, итд), улогу фенотипске пластичности у еволуцији различитих карактеристика, ефекте сексуалне селекције и сексуалног конфликта на еволуцију система укрштања и хомосексуалног и хетеросексуалног понашања, процесе специјације и еволуције репродуктивне изолације, итд. Тема је много, али баш због тога нам је увек интересантно. Уједно, непрекидно смишљамо и правимо нове експерименталне линије.

4. Шта Вас као предавача највише инспирише? Мислим да ће вам већина наставника на ово питање дати исти одговор – инспирише ме заинтересованост студената. Посвећујем велико време припреми предавања и неизмерно ми је стало да студенти „профитирају” на мојим часовима. Трудим се да вас упознајем са најновијим открићима и подацима, не само због тога што су та открића важна сама по себи, већ превасходно зато што могу битно утицати на уврежене теоријске концепције. У еволуционој теорији, хипотезе и базичне концепције од огромне су важности и превирања увек има. Због изузетно великих промена у савременој биологији (ту пре свега мислим на геномику и протеомику), које су снажно утицале на наше разумевање еволуције, данас на факултету имате курс на четвртој години - Принципи молекуларне и фенотипске еволуције. У прављењу овог курса посебно ме је инспирисала чињеница да не постоји много универзитета у свету на којима су нова сазнања на овај начин инкорпорисана у еволуциону теорију. Додатно, када сам окружена заинтересованим студентима (ма колико та група била мала) са којима могу да разговарам и дискутујем, као што је то био случај прошле године, имам утисак да сви из тих разговора добијамо много и да академска будућност у земљи Србији уопште не мора бити лоша. Не постоји већа инспирација!

5. Да ли себе сматрате строгим и захтевним професором? Чињеница да предајем на четвртој години студија, и то један научно-синтетички предмет као што је еволуциона биологија, вероватно ме чини прилично захтевним професором. Подразумева се да су студенти претходно савладали знања из бројних биолошких области, да баратају најважнијим елементима из сваке од њих и да само тако могу поседовати основу за разумевање и савладавање еволуционог градива. Иако све ово може звучати презахтевно, истина је да постоји прилично ограничен корпус појмова и знања са којима се мора започети, уз претпоставку да сте током студија изградили елементарну биолошку логику. Веома ценим размишљање и функционално повезивање знања, што значи да ће студент добити високу оцену уколико добро резонује - свакако већу од студента који је усвојио пуно неповезаних информација. У мом случају, испит је разговор са студентом где процењујем засновано размишљање. Знање без разумевања једноставно није употребљиво!

6. Која је Ваша омиљена књига, а који Вам је омиљени филм? Не могу рећи да имам омиљену књигу, али волим неке писце који припадају сасвим различитим књижевним правцима. Међу њима су свакако Маркес, Сарамаго, Сабато, Љоса и још неки латино- писци са специфичним бајковитим, често мрачњачким, али неизмерно интелигентним идејама, затим Амин Малуф који на феноменалан начин романсира арапску историју, али има и одличне политичке анализе савременог света, Џулијан Барнс кога волим због сјајног британског хумора у озбиљним људским темама, Бил Брајсон са својим смехотресним путописима, али и одличном популарном историјом науке („Кратка историја безмало свачега”). Међу домаћим/регионалним писцима издвојила бих Борислава Пекића, Давида Албахарија, Светислава Басару и Анте Томића. Начелно, у књигама ме привлачи паметна и интригантна идеја и, пре свега, добар стил писања. Због тога се не могу везати за само једну књигу, једну тематику или једног писца – у многима налазим понешто од битних ствари. Филмове не гледам превише. Волим политичке теме и документарце. Препоручујем „Zeitgeist” серијал који можете пронаћи на интернету (free!).

7. Која Вам је омиљена земља у којој сте били? У многим европским земљама пронашла сам неке квалитете због којих сам пожелела да баш тамо и живим. Издвојила бих Шведску која ми се допада због уређености и друштвене одговорности. У таквом систему, радити посао који волиш постаје опуштено уживање. Шпанију, Италију и Грчку волим због медитеранске климе, архитектуре и забаве.

8. Да ли постоји нека позната личност којој се дивите, која Вам је можда узор? Не могу се определити за само једну личност. Мислим да је прилично инфантилно имати само један узор јер сви јесмо и морамо бити мултидимензионални. наставак на следећој страни

симбиоза |18

Довољно је да бар мало загребете по историји филозофије, науке и културе у најширем смислу па да схватите како револуционарне идеје, научни, филозофски, друштвени правци и покрети никада не настају у глави појединаца већ представљају кумулативни ефекат друштвених околности и деловања многих великих људи. У науци је таквих особа, које су због своје генијалности успели да сажму и уобличе претходна знања у револуционарне теорије, било много, а Дарвин је само један међу њима. Мишел Онфре је, међу данас живим филозофима, особа коју веома ценим због промовисања секуларног хуманизма и бесплатног образовања. У Србији, жене које се деценијама боре за цивилизованије и хуманије друштво заслужиле су дубоко поштовање. Међу њима су Светлана Лукић и Светлана Вуковић („Пешчаник”) и Сташа Зајовић („Жене у црном”).

9. Да нисте биолог, шта бисте били? Како године одмичу постајете више интроспективни, а уједно покушавате да боље разумете каузалности у стварности која вас окружује. Све више желите да сте филозоф.

10. Ваша омиљена фраза или филозофска мисао? „Уживај и пружај уживање без наношења повреда себи или другима; то је сав морал” (Chamfort) 11. Шта бисте поручили студентима Биолошког факултета везано за студије и колико је перспективно бавити се биологијом? У складу са својом омиљеном фразом, горе наведеном идејом водиљом хедонистичке филозофије, могу само да се надам да сте уписали студије које вам пружају задовољство сазнавања. Важно је да уживате у учењу и откривању. То је уједно и основни предуслов за успех у будућем професионалном животу. Уколико волите биологију, бићете успешан студент, а као успешном студенту/студенткињи отвориће вам се многа врата, чак и у Србији. Ја перспективу не видим кроз велики новац (у науци или просвети га нећете наћи) већ кроз дуготрајно задовољство и испуњеност својим послом. Што више радите на себи у интелектуалном смислу, осећате да вредите више, а то би морао бити циљ сваког од вас.

Редакција

19 |симбиоза

Институту за физиологију и биохемију припадају: Катедра за општу физиологију и биофизику Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију Катедра за биохемију и молекуларну биологију (преузето са сајта Биолошког факултета) Катедра за општу физиологију и биофизику НАСТАВНИЦИ: Др Мирослав Живић, доцент Др Павле Анђус, редовни професор Др Надежда Недељковић, редовни професор Др Лидија Раденовић, редовни професор Др Биљана Божић, ванредни професор Др Александар Бајић, доцент Др Данијела Батавељић, доцент Др Данијела Лакета, доцент Др Милена Милошевић, доцент Др Марко Ђорђевић, доцент САРАДНИЦИ: Мр Сања Дацић, асистент Александар Влајић, технички сарадник у настави Јасна Ковачевић, стручни сарадник у настави ОСТАЛИ: Др Андреј Коренић, сарадник у настави Вера Стаменковић, истраживач сарадник Катедра за упоредну физиологију и екофизиологију НАСТАВНИЦИ: Др Гордана Цвијић, редовни професор Др Ратко Радојичић, редовни професор Др Бато Кораћ, ванредни професор Др Јелена Ђорђевић, ванредни професор Др Синиша Ђурашевић, ванредни професор Др Небојша Јаснић, доцент Др Предраг Вујовић, доцент САРАДНИЦИ: Љиљана Стојановић, технички сарадник у настави Оливера Марин, стручни сарадник у настави ОСТАЛИ: Ива Лакић, истраживач сарадник Катедра за биохемију и молекуларну биологију НАСТАВНИЦИ: Др Ђорђе Фира, ванредни професор Др Гордана Матић, редовни професор Др Станка Ромац, редовни професор Др Светлана Радовић, ванредни професор Др Душанка Савић Павићевић, ванредни професор Др Горан Брајушковић, доцент Др Бранко Јовчић, доцент Др Душан Кецкаревић, доцент Др Милица Кецкаревић Марковић, доцент Др Јелена Лозо, доцент САРАДНИЦИ: Миљана Кецмановић, асистент Невенка Рајић Богдановић, асистент Милена Стевановић, асистент ОСТАЛИ: Милош Бркушанин, истраживач приправник Јелена Миладиновић, истраживач приправник Горан Вукотић, истраживач сарадник

Институт за физиологију и биохемију Физиолошки завод (претеча нашег Института) основан је 1910. године а највећу заслугу за његово оснивање припада академику Ивану Ђаји (1884-1957). Научним открићима из области терморегулације и биоенергетике допринео је угледу Србије у свету а Катедра за физиологију и Физиолошки завод, под његовим руководНаставници нашег Инством, постају препознатљиви у светској научној јавности као „Беоститута били су и оснивачи градска физиолошка школа“. Успешан рад у Физиолошком заводу физиолошких и молекуларно био је прекинут током Другог светског рата када је целокупна биолошких лабораторија у свим наопрема, заједно за богатом библиотеком, страдала у поучним институтима Београда и Србије. жару. По пензионисању проф. Ивана Ђаје, 1955. године, дуТоком сто година дуге историје, Инстигогодишњи управник Физиолошког завода и шеф тут за физиологију и биохемију изнедрио Катедре за физиологију постаје проф. Радослав Анђус је бројне научнике који су своју научну ка(1926-2003). Проф. Радослав Анђус сматра се утемељиријеру наставили да граде широм света. Тај вачем модерне физиологије у Србији јер је његов напроцес траје и данас. Од 1979. године до учни рад обележио развој физиолошке науке у Србији данас, Институтом су руководили: проф. Ана у другој половини 20. века. Међу најзначајнијим отСавић (1979. - 1981.), проф. Мира Пашић (1981.крићима проф. Радослава Анђуса сматрају се они до1987.), проф. Војислав Петровић (1987.-1989.), бијени током проучавања дубоке и екстремне проф. Вукосава Давидовић (1989.-2002.), проф. хипотермије. Павле Анђус (2002.-2006.), проф. Надежда НеГодине 1972., Физиолошки завод мења назив дељковић (2006.-2009.) и проф. Гордана Цвијић у Институт за физиологију и биохемију и од једин(2009.-2012.). ствене Катедре за физиологију формирају се три: КаДанас, у оквиру Института за физиологију тедра за општу физиологију и биофизику, Катедра за и биохемији, функционишу и два центра: Центар упоредну физиологију и екофизиологију и Катедра за за хуману молекуларну генетику и Центар за лабиохемију и молекуларну биологију. Први шеф новосерску микроскопију. Центар за хуману молекуформиране Катедре за упоредну физиологију и еколарну генетику (претходни назив Центар за физиологију био је академик проф. Војислав примену и развој ПЦР-а) је прва лабораторија за Петровић један од оснивача екофизиолошке ендохуману идентификацију на основу анализа мокринологије са посебним научним доприносом у лекула ДНК у Србији. Центар је 1997. године особласти антиоксидативне заштите. новала проф. Станка Ромац. Центар за Исте године оснива се и нова студијска група ласерску микроскопију основан је 2004. гоМолекуларна биологија и физиологија, прва те врсте дине уз помоћ првог великог Европског у бившој Југославији. Тако студије молекуларне биолопројекта Института чији је руководилац био гије и физиологије у Београду постају треће самосталне проф. др Павле Анђус који од оснивања и рустудије ове врсте у Европи после оних у Енгелеској и ководи Центром. Француској. Највећи допринос у оснивању нове стуУ писању овог кратког историјата Инстидијске групе имао је проф. Душан Каназир (1921-2009) тута за физиологију и биохемију од велике који је био и први шеф новоформиране Катедре за биопомоћи био је текст „Развој физиолошких и хемију и молекуларну биологију. Оснивач је и познате биохемијских наука у Србији“ проф. Вуко„Винчанске групе“ која се сматра пиониром истраживања саве Давидовић који је написан за симпоиз области молекуларних механизама експресије гена и зијум „145 година биологије и 25 година генетичког инжињерства. Проф. Душан Каназир био је и думолекуларне биологије у Србији (1853.гогодишњи председник Српске академије наука и уметно1972.-1998.)“ који је одржан 1998. године. сти.

Захваљујемо се проф. Брајушковић Горану за прослеђени текст

симбиоза |20

Путопис Бојан Д. Петровић

Када чујем Охајо – то ме најпре асоцира(ло) на три појма: Кајри Ирвинг, АТП, и Дејтон. Тамнопути плејмејкер и ове сезоне блиста у НБА-лигашу Кливленд Кавалирсима. Ништа ново, ради се о звезди у успону. Кливленду иначе баш иде с драфтом у последње време... Пре Ирвинга, данас надалеко чувени Леброн Џејмс је чак седам сезона био управо оно што је Ирвинг данас. Тим као целина, с друге стране, очигледно се не може ослонити само на његов индивидуални квалитет и ако се нешто под хитно не промени, „Кавсима“ прети да до краја сезоне само наставе да играју по систему топло-хладно, или прецизније речено млако-хладно, и то довољно испод црте да пропусте завршну серију. Аденозин трифосфат може се наћи скоро на сваком месту на свету, али ја не говорим о томе, већ о тенису. Е, ту смо – Синсинати је један од турнира мастерс серије на АТП туру и видећемо да ли ће ове године коначно наш први рекет, Ђоковић, успети да се домогне наслова освајача... То је једна од важнијих титула која му у досадашњој каријери недостаје, а мотив више требало би да буде и најављено повећање наградног фонда за овогодишње такмичење. На крају, Дејтон. Важно место заузима у стратегијском концепту америчке одбране као једна од највећих војних база, али и уопште у новијој историји (осврнимо се на годину 1995)... Међутим, није то све. Дејтон је град у коме су својевремено живела браћа Рајт, па стога Охајо зову и колевком авијације. И чини се, више него оправдано; од почетака па све до данас – то је била и остала савезна држава са највише астронаута по глави становника (да само поменем најпознатије: Нил Армстронг, Џон Глен, Џим Ловел, Џудит Ресник). Док се нисам обрео тамо, нисам ни појма имао који им је главни град, нити шта је једном просечном њиховом становнику стварно важно у свакодневном животу. Интернет је чудо и наравно, припремио сам се за одлазак. У држави кестена која броји 11 и по милиона људи, главни град Колумбус има нешто мање од милион душа (но, чак око два милиона ако рачунамо шире градско подручје). То је 15. по величини град у САД. Сугестивно име одмах нас наводи на мисао о Кристофору Колумбу, и доиста, у центру града, на реци Сајото, усидрена је реплика брода за коју ће вам Амриканци казати да је апсолутно верна копија Санта Марије. Иако је било лепо музејско искуство, ја ипак нисам имао утисак да је то баш у правој величини, нити да је апсолутно верно, али шта је-ту је. Мора им се одати признање на посвећености да се прича о томе оживи.

21 |симбиоза

И тако дођосмо и до универзитета. Колумбус је седиште Државног универзитета у Охају, чији сам и ја сада алумни, и цео град дише са универзитетском фудбалском екипом (наравно, говоримо о Америци и подразумева се да је у питању амерички фудбал). Момци који студирају тако што мање уче а више бију битке љуте на терену травнатом 100 јарди на дуж добијају по $1000 бонуса за сваки постигнути тачдаун. О основној висини стипендија не смем ни да помислим. Иначе, ироније ли – овај вид спорта у САД зову аматерским... Још једна универзитетска екипа са истинском традицијом је кошаркашка. Али, постоји у Колумбусу и врхунски професионални спорт. Додуше, локаут у рекордној дужини спречио ме је да уживам у истом као што бих волео... Погађате – у питању је хокеј на леду. Колумбус Блу Џекетси су интересантан тим, не играју на нивоу великана, али далеко од тога да немају шта да понуде љубитељима. Најсвежија занимљивост – то је прва НХЛ екипа која је ангажовала Еврољанина за шефа струке (Јармо Кекелаинен именован је за генералног менаџера пре око једног месеца). Сезона је почела јако касно и Џекетси ни код куће ни на страни нису бриљирали, али све је почело довољно рано да уживо одгледам гостовање и победу Едмонтон Ојлерса 1:3. И морам признати да ми није жао што су домаћи изгубили. Пре свега било је потпуно заслужено, а осим тога Едмонтон је још један град који од пре две године остаје у мом срцу заувек, док сам Ојлерсе волео још од како сам први пут чуо за професионални хокеј. Не памтим баш златно доба Вејна Грецког, али та легенда остаје да живи и Едмонтон ће вечно заузимати посбан статус због постигнућа у хокејашком спорту... Нешто попут Шапца у рукометним оквирима. Но, о свему томе можемо и другом приликом. Вратићу се сада на универзитет на коме сам провео пола године. То је други највећи или чак по неким подацима и највећи кампус у САД. Главни кампус распростире се на неких 7 км2, док укупна површина земље коју користи универзитет износи преко 60 км2. Ту у сваком тренутку живи и ради 90.000 особа, а годишње проциркулише око 5 милиона људи. Универзитет се рангира међу најбољих 50-100 на тзв. Шангајској листи. Годишње се на рад потроши $2,3 млрд; највећи прилив у буџет долази из различитих државних извора.

United States – Columbus OH Ја сам боравио као гост-исраживач у Центру за примењена истраживања биљака. Мисија је повезивање основних и биотехнолошких истраживања, са четири главна фокуса: фотосинтеза, метаболомика, побољшавање усева и интеракције биљка-микроорганизам. При центру послује и независна организациона јединица названа Центар за биолошке ресурсе арабидопсиса. То је јединствена институција од глобалног значаја, јер опслужује планету најразличитијим ресурсима везаним за Arabidopsis thaliana (од нивоа молекула до нивоа популације). Мој боравак био је скопчан са оба центра. Помагао сам у остваривању новоустановљеног пројекта са циљем да се утврди функција АЦК протеина код арабидопсиса, и потенцијално доведу у везу са препознавањем, односно читањем молекуларних маркера хроматина. Рад је био више него диван, али радно место подразумевало је рад у згради без прозора... Прозори и биосигурносна заштита не иду заједно по америчким стандардима... Дивне слике и дивни људи остају у мојој глави. А и посао ће надам се уродити плодом (наставља се и после мене, као што је почео пре мене). За мене самог већ је велико све што сам ново научио тамо (а није да је мало, напротив). Уколико вас занима више о институту, саветујем да посетите интернет страницу www.caps.osu.edu Посебна захвалност: Јелена Бркљачић, Милица Милутиновић, Ерик Гротеволд.

Више фотографија: www.bojanpetrovic.webs.com/apps/photos/album?albumid=14242382

симбиоза |22

Приметићете да у природи ретко можете видети правилне геометријске облике, наиме, све око нас и ми сами представљамо неки вид фрактала. Фрактале препознајемо у пахуљама, кристалима, планинским ланцима, речном систему, у структури листа (нпр. папрат), изгледу броколија, сапуници, у нашој ДНК. Дрво има фракталну структуру. Његово стабло се грана на све мање и мање гране а оне на још мање гране и гранчице. Плућни систем слично тако. Очигледну фракталну структуру има и наш мозак. Многе комплексне анатомске структуре као што су мрежа крвних судова или неуронска мрежа, само су неки примери фракталне геометрије у људском организму. Фрактали су геометријски облици подељени у делове од којих је сваки минијатурна копија целине. Фрактали могу бити потпуно исти на сваком нивоу, или могу бити скоро исти у различитим размерама. Када се увећа слика било ког дела фрактала, он је по облику и структури сличан или идентичан изгледу самог фрактала и такође је састављен од истих таквих облика све мањих и мањих и тако у бесконачност. То су математичке структуре познате као троугао Серпинског, Манделбротов скуп, Њутнов фрактал, Кохова пахуљица, Пианова крива, Питагорино дрво... Термин Фрактал (од латинске речи fractus што значи „разломљен“, „сломљен“ или „преломљен“) је први пут употребио математичар Беноа Манделброт 1975. године. Прецизна математичка дефиниција коју је притом дао гласи:

области и на мноштво тема, у распону од истраживања рака до анализе слика, од анатомије до патологије, од физиологије до антропологије. Користи се неколико метода фракталне анализе које процењују фракталне карактеристике података и на основу којих се анализирају резултати. Применом посебних компјутерских програма можемо одредити фракталне димензије бинарних слика неурона и тиме упоредити разгранатост дендритских крошњи различитих неурона, или рецимо, одредити фракталне димензије ћелија рака у различитим фазама развоја рака и упоредити са фракталним димензијама здравих ћелија. Показано је да је фрактална димензија канцерогених ћелија већа него код здравих, као и да расте са напредовањем болести. Фрактална анализа је у широкој примени у области анализе слике, али она може бити примењена и на физиолошке феномене, попут варијација у срчаном ритму или мождане таласе. Примери фракталности, односно ирегуларности у биљном и животињском свету постоје од најмање градивне јединице до комплексних структура целог организма. С обзиром да се теорија фрактала примењује за решавање проблема система са комплексном структуром а почива на једноставним математичким формулама, можемо рећи да фрактали представљају равнотежу између хаоса и реда у свему што чини овај свет.

„Фрактали су скупови тачака чија је фрактална димензија већа него тополошка димензија“. Фрактална димензија је вредност која нам даје увид у којој мери неки фрактал испуњава простор у којем се налази. Има практичну примену у разноврсним областима где се користи да окарактерише широк спектар објеката, од апстрактних до реалних, природних феномена, укључујући физиологију, неуронауке, анализу слика, акустику, електрохемијске процесе, итд. Примена фракталне анализе у биомедицинским наукама је спроведена у неколико различитих

25 |симбиоза

Пајић Тања

Предатор у ''блаженом трансу'' Да ли човек има много времена за луде мисли и каква све сазнања могу проистећи из готово сумануте храбрости? И човек и животиње показују у одређеним околностима способност уласка у гранична стања налик трансу. Опште је познато како употреба одређених репетиција и спуштање гласа у доње баритонске регистре могу да „успавају“ свесни део човекове сложене природе и да у први план изведу наш притајени аспект. Накада су гранична стања блажа и излаз представља прикладан стимулус. Некада су дубља и са собом носе неосетљивост на бол. Контекст оваквих граничних стања код човека и животиња се разликује. Стање привидне смрти код животиња може бити рефлексивно у виду тоничне имобилности или врста адаптивног понашања што се назива танатоза. У овом стању животиња збуњује свог нападача доимајући се неживом. Тонична имобилност је природно стање парализе у које извесне животиње улазе кад се нађу у претећој ситуацији. Понекад се тонична имобилност назива хипнозом код животиња и описана је у свим кичмењачким класама, изузев Agnatha. Запажена је и код инсеката. Код неких животиња човек може индуковати овакво стање на релативно неинвазиван начин ( фокусирање кокоши на исцртану линију ) док су за неке потребни екстремни третмани попут електрошокова. Поједине врсте ајкула такође могу бити у тоничном стању. Оне улазе у стање тоничне имобилности пошто се окрену на леђа и док им се масира предео око носа. Претпоставка је да „изврнуту“ позицију мозак ајкуле перципира као извор стреса. Таква инверзија доводи до физиолошког дисбаланса и до продукције хормона који „окидају“ тоничну имобилност. У оваквом стању изостаје свака реакција на околни свет и оно може трајати до 15 минута. Просечно време иницирања тоничног стања је од 15 до 40 секунди. Дорзална пераја се тада укоче док се ритам срца успорава и дисање је стабилније и опуштеније. Вода у пределу ајкулиних пераја мора бити покретна због процеса дисања. Не реагује свака ајкула на овај начин једноставним окретањем на леђа ( Negaprion brevirostris - лимун-ајкула, Carcharhinus sp. ). Код тиграсте ајкуле која је дугачка 3-4м тонична имобилност постиже се лаганим додиривањем ростралног дела и подручја око очију где су лоциране Лоренцинијеве ампуле. Лоренцинијеве ампуле су посебни органи којим морски пси региструју електрични потенцијал у мору. Помоћу њих могу осетити врло слабу елекртичну струју и ону који ствара срце при откуцајима па на тај начин откривају плен сакривен у песку. Велика бела ајкула која је

понекад дугачка и до 12м није подложна у подједнакој мери као друге врсте. Ово стање у ајкула тумачи се као одбрамбени механизам и код женки је израженије у односу на мужјаке. Поједини научници тоничну имобилност повезију са процесом парења код одређених врста ајкула. Ајкула је предатор са вршног дела прирамиде и овакво стање код није лако асоцирати са страхом. У том смислу веома занимљив је случај из 1997. године забележен око Фаралонских острва на обали Калифорније, када је женка орке намерно изазвала тоничну имобилност код ајкуле и држала је тако укоченом читавих 15 минута, изазвавши код ње гушење до смрти. Ово је био први забележен случај од стране очевица да је у дивљини велика бела ајкула постала пленом предатора који није човек. У истој области десио се још један такав напад 2000. год. У питању је посебна популација орке и након ова два напада локална популација велике беле ајкуле од око стотуне је ишчезла са тог локалитета. Сличан случај забележен је на Новом Зеланду у којем су орке намерно испровоцирале тоничну имобилност код риба. Тонична имобилност показала се корисним средством за изучавање понашања. Овакво стање користи се као научни метод и код морских паса, између осталог ради тестирања ефективности различитих концентрација репелената. Стереотипно виђење ајкула као немани се увелико разликује од виђења оних који живе у приснијој спрези са морем и имају бољи увид у природу његових становника. Потражите на интернету следећа имена: Mike Rutzen, који је познатији као „sharkman“ и који посебно задовољство проналази у „голицању“ велике беле, затим Riccardo Sturla Avogardi, Andre Hartman, Cristina Salerosa, итд. и запитајте се шта њих мотивише. Егзибиционозам ? Можда испољавање осећаја надмоћи и потребе за доминацијом над предатором старијим од диносаураса, па макар привидном и кратког даха. Овде бих напоменула да су данас многе врсте ајкула пред истребљењем због лова и уништавања њихових станишта. Најчешће се лове због пераја од којих се прави нарочита супа. Такође, предмет пажње су уља из ајкулине јетре као и њена кожа од које се праве веома луксузни новчаници за господу носиоце новог поретка.

Ђоковић Весна

симбиоза | 26

Социјална

Колико смо пута чули у разговору са другим људима (а и сами смо често доносили суд) да се коментарише нечија „памет“. За неке од нас паметан је онај који је начитан и/или образован, а за неке друге је то могућност сналажења у бујици свакодневних проблематичних ситуација. Међутим, у психологији се термин „памет“ помиње као интелигенција, а научници су у овом пољу имали велики проблем у дефинисању шта је то што нас чини интелигнентнима и у којим то животним сферама се интелигенција најочигледније манифестује. Интелигенција представља једну од најиспољенијих димензија личности помоћу које се мере индивидуалне разлике. Током истраживања овог појма постојале су дилеме да ли је интелигенција способност решавања нових проблема и сналажење у новонасталим ситуацијама или је то способност апстрактног размишљања, разумевања узрока и последица неког проблема, способност разликовања битног од небитног, способност учења и прилогођавања неком задатом циљу, док су опет неки интелигенцију видели и као способност лаког и брзог учења и стицања нових способности. Постоје три основне категорије интелигенције: •Апстрактна или вербална интелигенција која обухвата могућност појединца да се користи појмовима и терминима (речима), да увиђа њихово значење и да их функционално комбинује.

• Практична интелигенција која подразумева спретност у руковањи предметима и стварима у средини у којој живимо (манипулативне способности), и могућности психомоторног реаговања у проблемским ситуацијама.

•Социјална интелигенција која категорише умешност у интеракцији са људима. ( према Е. Торндајку то је “способност разумевања људи и управљања њима”). Сам развој интелигенције се завршава са ступањем у зрелу доб (18-25 године живота), а касније се само обогаћује обим знања. Ми ћемо овде посветити пажњу социјалној интелигенцији, која тек у задње време почиње више да се развија и испитује. Много више него што смо тога свесни, наши свакодневни сусрети – с родитељима, брачним другом, шефом, па и незнанцима, обликују наш мозак, и на повољан или лош начин, утичу на ћелије у читавом нашем телу – све до нивоа гена. Наше реакције на друге, и реакције других на нас, има далекосежан биолошки утицај

27|симбиоза

тиме што одашиљу слапове хормона који регулишу све, од рада срца до имуног система, због чега добри односи делују као витамини – а лоши као отрови. Туђе емоције можемо да „закачимо“ као што закачињемо прехладу, а последице изолације и непрекидног социјалног стреса могу нам скратити живот. Ево нпр.: Једног дана, каснећи на састанак, потражио сам пречицу. Ушао сам у приземље једног небодера, са намером да изађем на врата на другој страни, али чим сам стигао до предворја зграде, униформисани стражар се обрушио на мене вичући: “Не можете овуда!”, “Зашто?” питао сам, збуњен. “Приватан посед! Ово је приватан посед!” драо се, видљиво узрујан. “Добро би било”, предложио сам несигурно покушавајући да га уразумим, “кад би на вратима писало “Забрањен улаз””. Од моје примедбе се још више разљутио и заурлао је “Напоље! Напоље!”. Узнемирен, брзо сам се повукао, а од његовог гнева утроба ми се грчила. Кад неко на нас сручи своја отровна осећања, онда он у нама активира систем кола за исте те мучне емоције. Емоције су заразне! Ма шта радили, ми заједно можемо да учинимо да се други осети мало боље, чак и много боље или мало горе, чак и много горе. Али, ево да видимо још један пример: Три дванаестогодишњака грабе према фудбалском терену, на час физичког. Иза трећег, дебељушкастог, иду два дечака спортског изгледа и кесере се. “Значи, идеш да покушаш да играш фудбал”, каже подсмешљиво један од њих гласом пуним презира. Дебељко на трен склапа очи и дубоко удише, као да се челици пред сукоб који га чека. Онда се окреће оној двојици и одговара мирним, равнодушним гласом: “Аха, идем да покушам! Али у фудбалу и нисам баш нешто.” После мале паузе, додаје: “Али сјајан сам у ликовном-покажи ми шта хоћеш, и ја ћу то стварно добро да нацртам..” А онда, уперивши прст у противника, вели:”А ти-ти јеси нешто у фудбалу, стварно си фантастичан! И ја бих волео да једном будем тако добар, али ето, нисам. Можда ћу бити мало бољи ако се будем и даље трудио.” На то, први дечак, чији је презир сад потпуно разоружан, вели пријатељски:”Па ниси баш толико лош. Могу ја да ти покажем неколико финти у игри.”

интелигенција Ова кратка интеракција открива мајсторско испољавање социјалне интелигенције, како оно што је лако могло одвести у тучу сад може да се развије у пријатељство. Међутим, проблем је понекад много тежи, и не можемо га једнодставно и без нечије помоћи решити. Ево да видимо: Са 23 године управо је био дипломирао на чувеном универзитету што је била улазница за успешну каријеру. Ипак, налазио се у тешкој депресији и намеравао да се убије. Као што је открио свом психотерапеуту, његово детињство је било непрестана несрећа. Био је најстарије дете у великој породици, у којој су се честе свађе његових родитеља окончавале тучом. Отац је често био одсутан од куће, а мајка је остајала сатима закључана у спаваћој соби. Родитељи су га пуштали дуго да плаче сам, јер су веровали да је плач покушај да их дете наведе “да га размазе пажњом”. Карактеристично сећање из детињства је ноћ када је добио напад слепог црева и лежао будан до зоре, јечеци, сам…и даље као дете, на крају је почео крити сваку чежњу за љубављу, одбијајући да од родитеља затражи било шта. Током терапије се страховито плашио да ће га терапеут сматрати гњаватором који тражи пажњу и да ће се закључати у другу собу док овај не оде. Кад родитељи поступају с емпатијом и повољно реагују на дететове потребе, они граде основни осећај сигурности. Таква емпатија и осетљивост су управо недостајали поменутом пацијенту. А он је патио и даље зато што је своје актуелне односе видео кроз наочари свог несрећног детињства. Истраживањима је откривено да база сигурности постиже и нешто више од емоционалне чауре; чини се да она подстиче мозак да лучи неуротрансмитере који изазивају задовољство, окситоцин и ендорфин. Повреда области с највише рецептора окситоцина тешко оштећује мајчинско неговање и бригу. Иначе, шта је заправо социјални мозак? Можемо рећи да је то скуп одвојених, али флуидних и широко распрострањених неуронских мрежа које се синхронизују око нашег одржавања односа са другима. До сада у науци нема опште прихваћене мапе социјалног мозга, али можемо означити области које су најчешће активне приликом социјалних интеракција. То су стуктуре у префронталним областима, нарочито

орбитофронтални и предњи цингуларни кортекс, у повезаности са областима у супкортексу, нарочито амигдали. Покушала сам навести само неколико примера чисто да би кроз неке животне ситуације представила важност социјалне интелигенције и самих социјалних веза. Неки научници сматрају да је управо социјална вештина – а не когнитивна супериорност или физичка предност- можда омогућила Homo sapiensu да надмаши остале хуманоиде. Али шта се дешава данас? Ми данас живимо у времену стално нових открића, али свака новотарија је истовремено и социјални експеримент…. Сама социјална интелигенција је наука у настанку, која готово свакодневно открива запањујуце увиде у наш интерперсонални свет. Међутим, данас, док наука открива од колике је важности охрабривати људске односе, људске везе као да су под све већим нападима. Технологија нуди све више врста назови комуницирања, иако је заправо посреди изолованост, родитељи све мање времена проводе са децом, саосећајност и алтруизам се све мање срећу… Сви ови трендови указују на полако ишчезавање прилика за успостављање веза између људи. Ови напади технолошких иновација, готово са свих страна су незаустављиви, и наравно да они имају својих позитивних страна, али још нико није израчунао њихову емоционалну и социјалну цену.

Бошковић Ана

симбиоза | 28

Стојановић Марко

Оно на шта вероватно прво помислите када на некој слици приметите црно-белог медведа је готово безнадежна судбина ове најлепше од свих медвеђих врста. Често се могу чути приче о малом броју јединки у природи, недостатку хране и простора, али и о младунцима у неким зоолошким вртовима рођеним захваљујући надљудским напорима да се ова врста сачува. Ипак, панда своју популарност можда највише дугује организацији која је настала 1961. године у Женеви под називом „Светски фонд за заштиту дивљих животиња“, на енглеском „World Wildlife Fund“, или скраћено WWF. Касније током година, организација је проширивала делокруг активности у циљу очувања целокупне животне средине, а не само појединих врста, па се осамдесетих променио назив у „Светски фонд за природу“, („World Wide Fund for Nature“), али су добро познати иницијали наставили да се користе. Током протеклих пет деценија, WWF је постао једна од највећих и најугледнијих независних светских организација за заштиту природе. Како има више од 5 милиона присталица у око 90 земаља света, може се слободно рећи да је ова организација одиграла кључну улогу у развоју међународног покрета за заштиту природе. Црнобели лого WWF-а, данас се може видети на готово свакој већој акцији усмереној ка заустављању деградације животне средине и подизања еколошке свести на 5 континената. Тако je пандa, грицкајући лишће бамбуса и чекајући сопствено изумирање, посталa симбол заштите свих угрожених врста на нашој планети.

WWF је своје деловање у Србији започео 2009. године отварањем канцеларије у Београду. Та канцеларија иначе делује у оквиру Дунавско-карпатског програма WWFа у који су, поред наше земље укључене и Аустрија, Румунија, Бугарска и Украјина. Циљ овог програма је заштита слатководних и шумских екосистема на подручју Карпата и дунавског слива. Једно од приоритетних заштићених подручја којима се WWF бави већ дужи низ година у нашој земљи је Специјални резерват природе „Горње Подунавље“. Једана од приоритерних активности WWF-а је едукација, па је у све акције, а пре свега кампање, укључен и велики број волонтера. Волонтери се кроз рад упознају са функционисањем једне међународне организације, стичу нова знања и искуства и то онда преносе даље. До сада је у пројекте у Србији било укључено око 200 људи, а акцијама се могу придружити сви који су ради да својим залагањем помогну подизање еколошке свести у нашој земљи. За ових неколико година деловања у Србији, организација је успела да развије добру сарадњу са локалним удружењима и да разне акције, поред Београда организује у још неколико градова. Свакако најбољи пример те сарадње је акција „Сат за нашу планету“ која тренутно представља највећу светску глобалну акцију подржану од милиона људи и хиљада организација, компанија и институција широм света, а која гашењем светала на један сат скреће пажњу на нерационалну потрошњу електричне енергије и емисију СО2. Прошле године је у овој акцији, поред Београда, учествовало још 46 градова Србије. Ове године, „Сат за нашу планету“ одржава се 23. марта и укључиће још већи број градова широм света, али и код нас и темељи се на кампањи „Ја хоћу! А ти?“. Прикључи се!

симбиоза | 30

Наука и прикљученија

Писаћу ти радиоактивна љубавна писма Превише смо серија и филмова одгледали да би могли да се одлепимо од идеје о научницима као асоцијалним, чудњикавим створењима (уз ону неизоставну „он/а је у свом свету“). У школи ствар почиње са етикетом штребер, чудак, понекад се може чути и термин изгубљени случај (као крајњи доказ живота у свом свету). Можда је ствар у томе да научници живе у неком паралелном универзуму? Сегмент живота који подразумева емоционалну испуњеност, или било какво испољавање личности или сексуалности је део за који се подразумева да научницима фали и да је то нешто што свакако није резервисано за њих. Можда једна радиоактивна дама из науке може да побије неколико предрасуда, а њено име је Марија Кири. Наука није само за дечаке. Иако је то можда тако деловало у том времену, ова енергична Пољакиња долази у Француску а њена упорност је практично магична. “It’s a man’s, man’s world“ више апсолутно не важи, она постаје централна фигура изучавања радиоактивности, открића радијума и полонијума... И мало ли је, у својој каријери има две Нобелове награде, а осим тога је била и први женски професор на угледној Сорбони. Децентна и озбиљна, посвећена послу и толико упорна, Марија је уз Пјера (познатог француског физичара) била изузетно вољена и цењена фигура, а штампа јој је била наклоњена (напорни репортери су и тада били врло актуелни). У несрећи са коњем Пјер губи живот, а Марија остаје сама у борби која подразумева подизање деце и решавање најактуелнијих светских научних проблема. Устати ујутру, бити Марија Кири, умити се, па онда погледати све оно што носиш са собом није лак задатак. У наставку ове скоро па филмске приче, одједном све постаје хаотично, хаотичније него што је било ко могао замислити. Марија се заљубила опет. И погађајте, он је био ожењен. Молим?

Докторант њеног мужа, Пол Лангевин са Маријом започиње страствену аферу која има све сегменте француског љубавног филма: љубавна писма са специфичном нотом (па радиоактивна су забога), тајне сусрете у изнамљеним становима, скривање од јавности (обоје су били оно што се данас познаје под термином познате личности). Пошло је на доле у тренутку када је његова жена сазнала, покупила писма из стана и уцењивала их да ће их предати новинама, што је на крају и урадила. Француска је забезекнута. У маниру линчовања познатих личности, љубавници су били изложени најстрожијим моралисањима француског друштва, доводило се у питање Маријино порекло а сав њен рад је оно што је постало најмање битно. У то време сазнало се да је Марија добитник своје друге Нобелове награде за рад са полонијумом и радијумом, после чега треба да уследи свечани пријем награде и упознавање са краљем. Славној научници је врло добронамерно препоручено да не долази због скандала и због потенцијалних непријатности које су могле да се направе шведској краљевској породици. Било је и супротних ставова, Ајнштајн јој је препоручивао да ипак оде. Марија Кири је управо постала жена лаког морала за друштво у којем се налазила. Срамно тренутно потиснута њена величина, доведена је на ниво жене о којој може да трабуња жута штампа. Ситуација јесте била изванредно занимљива али ни на тренутак није могла да премаши све што је та жена изнела и допринела овом свету. На крају је отишла на пријем. И није било скандала, чак је и краљ имао своју аферу, како се касније испоставило. Била је савршена у својој несавршености, достојанствена и магично своја. Коко Шанел је рекла да постоји време за љубав и време за моду. Марија би можда рекла да постоји време за љубав и време за науку. Можда једно без другог и не функционише? Наука ће једном објаснити и то.

Ђурић Петар

31|симбиоза

Лукава лисица, три кенгура и дивља свиња „ Лија зна пут. Прати њу, ваљда зна шта ради ... “ Понекад се дешава да животиња вођена неугаслим нагоном за слободом успе да побегне из зоолошког врта у ком проводи своје дане сатерана у потчињеност човеку. Овакав животни простор за њу не може се назвати Алкатразом, међутим такав није ни слобода. Уобичајени разлог који животињи дозволи луксуз покушаја бекства у аутентичну неизвесност или дивљину јесте фактор људске грешке или опреме која „закаже“. Не сваки пут. Западно од Франкфурта налази се зооврт Hohvildšucpark Hunsrik. У августу прошле године нашао се преко ноћи у центру пажње док је управников асистент Mihael Hofman био у необичној ситуацији званично објашњавајући новинарима шта се тачно одиграло у том парку под танком светлошћу летњих звезда у ноћи боје црног тврдокрилца. Наиме, у глуво доба суботње ноћи млада лисица из оближње шуме ушуњала се у маниру препреденог лопова у зоопарк да би затим ископала рупу поред ограде и тунел у близини кавеза у којем се налазе кенгури. Необична довитљивост, притворна њушкавост и нагонски опрез лисицу чине омиљеним актером код баснописаца. Очигледно не без разлога. Она је усамљени ловац и скитач изоштреног слуха, доброг вида и изванредног њуха. Уме дуго и стрпљиво да вреба свој плен. Лукава лија стопут „промисли“ пре него се на нешто одлучи. Из неког разлога ова млада лисица је, како је Hofman објаснио, сматрала да би јој „легло“ нешто хранљиво иза ograde. Шума уме бити станиште за својеврсну глад. Свет испред ограде је суров и непредвидљив, а ритмична извесност иза ограде уме да понуди оброк на изволте. Екипа од укупно три кенгура (Мик, Скипи и Џек), савршено безопасних биљоједа, на лицу места је “запалила“ за њом. Пошто су изашли ван, сви заједно су побегли до веће рупе испод главне ограде која окружује зооврт. Кроз њу је лисица и ушла, а уредно ју је ископала дивља свиња својом дивљом преданошћу. Она такође повремено уобичава да улази у овај парк.Питање о начинима на које је текло „домунђавање“ ове разноврсне дружине није лишено резона.

Изгледа да су се чланови добро споразумели и да различитости нису представљале нарочиту препреку пред коначним циљем. Трио се ипак брзо разбио и један од кенгура одмах је долијао пред изазовом. Сваки бег из затвореног простора у непознату слободу захтева стабилне нерве и адекватно реаговање. То није био случај са Скипијем. Њега је „ухватила“ нека врста самоникле пометености те није имао оно што је потребно да би се охрабрио да прође и кроз другу рупу и тако се упути са осталима у мрачну шуму. Остао је испред ограде. Зов слободе и дивљине био је снажнији покретач код остатка петорке. Лисица и дивља свиња нестале су бестрагом у свом свету борбе за опстанак, док су Мик и Џек имали су више времена да неуморном радозналошћу уживају у чарима новоосвојене „слободе“. Наравно да је таква срећа за њих била кратког даха. Потера је трајала пуна два дана, да би у понедељак авантура дуга 15 километара била окончана. За Џека, који се бежањем дуго опирао пошто што га је полиција уочила, у јутарњим сатима и у вечерњим часовима за Мика. Овом приликом нарочиту вештину и гипкост које су довеле до хватања последњег бегунца показала је жена полицајац. Управитељи парка кажу да кенгури сада уживају своју срећу у кавезу, а да су они са окончањем ове необичне приче одахнули од стрепње спрам евентуалних несрећа које су на себе кенгури могли навући у непознатом окружењу. За сад они не располажу средствима која су потребна да би се подигла снажнија ограда и тиме се спречио евентуални улазак животиња из оближње шуме. Образложење ове авантуре јесте да су „саучесници“ из околне шуме кенгурима пружили ненамерну помоћ. Вепар је послужио као радна снага. Лисица је знала шта ради. Да ли је овај рођени ловац знао и због чега? Да ли ћемо у овој догодовштини опазити необичну и бизарну коинциденцију или је потребна помахнитала машта члана Дизнијевог тима па да се у овом догађају перципира романтична аналогија сарадње и фокусираног погледа? Шта ви мислите о томе?

Ђоковић Весна

симбиоза | 32

да ли

сте знали...

Спасојевић Милена

...научно доказано да нас плес чини паметнијима и здравијима? ...постоји будилник који одјури и сакрије се уколико не устанете из кревета на време? ...65% особа са аутизмом је леворуко? ...просечна особа случајно поједе око 400 инсеката сваке године? ...деца са дислексијом много лакше науче да читају након играња акционих игрица? ... просечан човек дневно изгуби 200 длака на глави? ...ни један комад четвртастог, сувог папира не може бити савијен на пола више од 8 пута? ...мачке не осећају сладак укус? ...лептири осећају укус преко својих ногу? ... кад су у Сибиру, 1938. године, ископани остаци праисторијског бизона његова кожа и длака били су потпуно очувани ...топла вода смрзава брже од хладне воде? ...ако се количина воде у човековом организму смањи за само 1% човек осећа жеђ? већина балзама за усне садржи салицалну киселину која проузрокује љуштење површинског слоја коже, како би се балзам још више користио?

33|симбиоза

...да се потроши преко 7 милијарди долара годишње на куповину чоколаних производа? ...реч чоколада потиче од Астешке речи „xocolatl“ што значи „горка вода“. ...становници Сједињених Америчких Држава највећи су произвођачи отпада у свету. У просеку сваки Американац дневно произведе 1,8 килограма ђубрета. ...тачнији je сат који је покварен од сата који 5 минута касни? Сат који је покварен два пута дневно показује тачно време, док сат који касни никада не показује тачно време. ...творцем првог сачуваног хербаријума сматра се Лука Гини, италијански ботаничар и физичар? …1974. из Аресиба (Порторико) послата 3-минутна радио порука у свемир и на тај се начин обележио рад на усавршавању радио телескопа. Поруку је у осмислио др Френк Дрејк, а написана је бинарним бројевима. Порука садржи сличицу човека, самог телескопа, податке о Сунчевом систему, делове формуле ДНК, као и неке од формула хемијских једињења значајних за живот на Земљи. ... да је просечан број година колико су имали добитници Нобелове награде између 1901. и 2012. године 59?

...да је Европа, Јупитеров месец, у фокусу истраживања живота ван Земље? Разлог за то је што се на њој налазе велике количине текуће воде, што је чини потенцијалним местом за развој живота. ...по Статуту Нобелове Фондације из 1974. одлучено је да се награда не може доделити постхумно, осим ако се смрт не деси након најављивања добитника Нобелове награде. ...да је од 839 додељених Нобелових награда, у периоду од 19012012. само 44 додељено женама. ...црвено вино има црвену боју јер се фермантацијом извлачи боја из покожице бобице грозда, док се бело вино ферментише без покожице... ...Дегустатори вина лаганим кружењем заврте чашу и промућкају вино како би поптпомогли да оно отпусти сву своју арому. Већина не пуни чашу више од трећине, да би арома остала у њој. Пожељно је да зидови просторије имају неутралну и мирну боју како не би одвлачили пажњу дегустатора. Препоручена влажност ваздуха је осамдесет степени, а температура просторије за дегустацију око двадесет степени. Потребан је потпун мир, осветљење не мора бити дневно, јер дегустатор боју и бистрину вина проверава својом властитом лампом, или свећом. ...Дан Београдског Универзитета је 13. септембар, у знак сећања на почетак наставе на Високој школи у Београду, 1808. године.

ЗА ИЛИ ПРОТИВ ЛУДИЛА (КАКВО ЈЕ ТО ЛУДИЛО?) Завршили су се испитни шокови, почео је летњи семестар а самим тим и размишљања о томе где и како ћемо искористити дивне временске прилике које нам долазе (уколико се деси нека језива елементарна непогода, потисните овај текст молим вас). Без даљег околишања, очигледно је да ћете имати прилику из овог интервјуа да сазнате нешто о Заштитијади. Ја сам неколико предивних дана, маја 2012. године, провела у Краневу (Бугарска), као учесник ове манифестације. Презентовала сам рад, дебатовала, кафенисала, упознавала нове људе и фотографисала исте (гле чуда да не фоткам инсекте!). Схватила сам да уколико желите да одете на Заштитијаду ове године, боље је да сазнате из “прве руке” нешто о овој манифестацији и то од Тијане Милекић, наше колегинице која је један од организатора али и ранијих учесника ове манифестације.

1. Зашто баш од свих "ијада" изабрати Заштитијаду? Морам да признам да нисам била ни на једној другој „ијади“, па не знам зашто је Заштитијада боља од других, али могу да испричам своје искуство. Заштитијада окупља људе који се са различитог аспекта баве екологијом и заштитом животне средине. Увек је занимљиво причати о проблемима које се тичу животне средине са неким ко другачије посматра природу и приступа проблему из другог угла. Креирајући научни програм Заштитијаде, упознала сам се са радом студената на другим факултетима, и одслушала преко седамдест радова и око двадесет дебата, за четири године, колико идем на ову манифестацију. Најпопуларнији део научног програма су свакако дебате, које су увек доста посећене, често више него спортски догађаји на “ијади”. Журке су саставни део целокупног догађаја, и мени је увек најзанимљивји маскенбал, који се традиционално одржава сваке године. Разлог због којег препоручујем Заштитијаду, је невероватно позитивна атмосфера која влада током тих пет дана и упознавање великог броја различитих људи. На Заштитијади сам остварила невероватна пријатељства и учврстила нека постојећа. Радо се сећам сваке Заштитијаде, јер заиста је било феноменално на свакој.

2. Како изгледају дебате, студије случаја, презентовање радова? Презентовање радова траје двадесет минута, испред публике и пет чланова комисије, коју чине професори и сарадници са факултета учесника на Заштитијади. На основу неколико критеријума, питања публике и чланова комисије, рад се оцењује и резултати се склањају у коверту до краја манифестације, када се броје гласови и проглашава најбољи рад.

Дебатни тимови су састављени од три студента који представљају свој факултет у овом делу научног програма. Теме на које се дебатује су познате месец дана унапред, али конкретна тема на коју ће одређени тим да дебатује одређује се жребом, први дан кад се стигне на Ијаду. На крају излагања тимова, петочлана комисија оцењује њихову аргументацију, и сабирањем бодова проглашава се победник. Врло узбудљива дебата је била она из Сокобање у којој је учествовао тим са нашег факултета, који је заступао став да човек треба да прилагођава природу његовим потребама, после које су се водиле жучне дискусије. Дефинитивно најзанимљивији део научног прорама представља студија случаја, где знање и тимски рад играју кључну улогу. Два тима, које чине студенти са различитих факултета који се баве екологијом и заштитом животне средине, решавају проблем који им је задат. Прошле године је Драган Јевтић, колега са Јагелонског универзитета у Кракову, задао студију под називом „Израда мониторинг плана у функцији процене утицаја хидроморфолошких измена на еколошки статус Тамиша“. Неки од задатака су били да се процени стање станишта на току Тамиша, да се дефинишу просторно-временске динамике за све типове узорковања и анализа које би се радиле и да се обрати пажња на економичност студије.

3. Чему све то, зашто нам може бити од користи да барем једном посетимо Заштитијаду? Са Заштитијаде се увек вратим са три, четири нова, права пријатељства, и гомилом успомена. Повезивање са људима који се баве истим или сличним послом као и ви увек је корисно. Такође, непроцењиво је искуство које добијете излагањем рада пред комисијом која вам даје корисне савете и сугестије у вези са вашим пројектом. Учење да аргументвано подржавате ваш став је нешто што свако од нас треба да зна. Закључак? Хммм...било би идеално посетити све могуће „Ијаде“ али опет, било би идеално да наш факултет има зграду... Поента интервјуа је да увидите да Заштитијада има ону другу, мрачну, штреберску страну, због које је стварно вреди посетити. Будимо реални, нема потребе да се прича о генијалном дружењу, журкама, лудилу у аутобусу, чувеним химнама и још занимљивијим фотографијама (нису баш све за новине :D)... Гајић Марија

симбиоза | 34

а к с р а л б а к Овчарско клисура Неки је називају „српска Света Гора“, некима је омиљено место за одмор и рекреацију, а неки немају појма где је. Свеједно, тешко да би неко остао равнодушан пред њеном лепотом када би је бар једном посетио. Овчарско-кабларска клисура. Настала је радом реке Мораве која је на крајње необичан начин просекла себи пут између Овчара и Каблара и тако спојила чачанску и пожешку котлину. Изградњом брана средином прошлог века створена су два акумулациона језера која су посебан украс клисуре. Дуга је око 20 километара, а највећа дубина јој је 710 метара и сматра се најлепшом и најживописнијом клисуром у нашој земљи. Одликују јe високе и стрме кречњачке стене на којима се могу приметити отвори неколико тешко доступних пећина које су у прошлости пружале заштиту околном становништву и за које су везане многе легенде и предања. Због своје изузетне лепоте, али и веома богатог културно-историјског наслеђа, заштићена је као предео изузетних одлика првог степена. У самој клисури се налази Овчар Бања, мало туристичко место које има шта да понуди свим љубитељима природе и активног живота. Налази се на око 150 километара од Београда и мало мање од 20 километара од Чачка.

35|симбиоза

До овог места се најлакше долази магистралним путем Чачак- Пожега, мада кроз клисуру пролази и пруга која може понудити егзотичније путовање са сјајним погледом на воду и стене које се вертикално издижу изнад ње. Било да тражите луксузни апартман или камп са шаторима, у Овчар Бањи ћете без броблема наћи смештај по својој мери. Посебно је атрактиван ауто-камп у подножју Овчара на десној обали Мораве где се релативно јефтино може изнајмити камп кућица или бунгалов или једноставно наћи идеално место за постављање шатора. Осим ауто-кампа, постоји још неколико добро уређених угоститељских објеката са сјајном понудом хране и смештаја. Једноставно свако ко воли неку активност у природи овде ће моћи да на прави начин потроши мало свог времена. Риболовци испод површине језера могу пронаћи крупне деверике и шаране, али и сома кажу има и то по прилично великих примерака. За пецање је уређено неколико докова, а постоји и могућност изнајмљивања чамца ради риболива или уживања у погледу на овчарске и кабларске стене које се надвијају над водом. Љубитељи пешачења и планинарења могу поћи неком од обележених стаза до врха Овчара (986 m) или Кабла-

ра (885 m) одакле се пружа предиван поглед на меандре Мораве, оближњи Чачак, па чак и прилично далеке планине, наравно ако је време повољно и ваздух прозиран. За оне који преферирају мало екстремније спортове, уређене су стене за слободно пењање, а на врху Овчара постоји и полетиште за параглајдере, тако да срећници који имају привилегију да лете могу уживати у нестварном погледу заједно са орловима. Они који би само да се опусте и одморе, могу да користе базен са топлом минералном водом која извире на више места у близини при температури од 35 до 38 °C. Ипак тешко да би се било ко само излежавао када би посетио ово место. Шумске стазе, стене, пећине и прозирна вода просто маме сваког да пође и што боље упозна ово место које и онима који су ту већ били, увек открије нешто ново и другачије сваки пут када дођу. Посебан значај Овчарко-кабларске клисуре огледа се у великом броју манастира у којима заједно са монасима станује несвакидашњи и неописив мир који осети свако ко их посети, било да је верник или не. Они су увек вољни да приме било кога ко жели да се упозна са овим светињама које су кроз векове рушене и поново грађене небројано пута, али су успеле да до данашњих дана остану чувари вере, историје и традиције нашег народа. Током лета се у Овчар Бањи организују „Летњи дани културе“, манифестација која траје од

1. јула до 31. августа и која садржи разноврсан културно-уметнички и забавни програм и привлачи пажњу великог броја посетилаца. Оно што би требало посебно истаћи је „Овчарко-кабларска регата“, феноменални догађај који окупља љубитеље воде, али и природе уопште. Рута је дугачка око 9 километара и како се плови узводно, а није дозвољено коришћење моторних чамаца, захтева поприлично кондиције и спретности. Такмичења која посебно захтевају физичку спремност и истрајност, али и добро сналажење у природи су и неке од планинских трка које сваке године са великим успехом организује Планинарско друштво „Каблар“ из Чачка, а које укључују планински бициклизам, пешачење, слободно пењање и оријентиринг. Ова такмичења су подељена по тежини, тако да постоје категорије за професионалце, али и за оне са нешто мање искуства, умећа или такмичарског духа. Ипак се, без обзира на такмичарски карактер ових скупова, на крају увек све заврши добрим дружењем и планирањем нових изазова. У сваком случају, о Овчарско-кабларској клисури се може рећи пуно тога, али никаква прича не може заменити феноменалан осећај и лепе тренутке које проведе свако ко бар на кратко посети ово невероватно место.

Стојановић Марко

симбиоза | 36

Изложба фотографија IX Конкурса Најбоља фотографија птица 2012. у организацији Фондације за заштиту птица грабљивица

Од 10.-16. марта 2013. године Галерија Арт центра Вишњићева 3 / у пасажу Београд

Позивамо Вас на отварање изложбе фотографија 10. марта у 20 h у галерији АРТцентра, Вишњићева 3 у пасажу. Поред првонаграђене фотографије "песма" трстењака Саше Прерадовића ове године ће плакат добити и специјална награда Фондације за заштиту птица грабљивица аутора Гезе Фаркаша. Беспрекорна фотографија орла крсташа најугроженије врсте птице грабљивице у Србији коме је потребна наша помоћ да преживи. Током трајања изложбе, публика ће моћи да гласа за свог фаворита, а резултати гласања биће објављени приликом затварања изложбе.

Добродошли!

37|симбиоза

симбиоза | 38

Празник пролећа 7.2.2013. године у Дому културе Студентски град, одржана је манифестација поводом Кинеске Нове Године, у организацији Друштва Далеки Исток, под програмом Прозор Шангаја. Празник пролећа, код нас познатији као Кинеска Нова Година, највећи је традиционални празник у Кини и обележава почетак године по традиционалном кинеском календару. Ова година је у знаку змије, која овог пута има обележје “црне водене змије” У програму су учествовали и студенти нашег факултета: Марија Гајић, Тамара Спасојевић, Ђорђе Марковић, Јелена Богосављевић, Милош Милошевић, Милица Крнета. Програм је обухватао рецитал као и плесне комаде, који су засенили публику савршеном кореографијом и игром светлости и стаклића. Свечаности су присуствовали и амбасадор НР Кине Њ. Е. господин ZHANG Wanxue и његова супруга, као и председник Народне скупштине Србије Небојша Стефановић.

"Прозор Шангаја" је интегрални део пројекта под називом China Book International, који подразумева упознавање свих заинтересованих широм света са кинеском културом и традицијом, путем разних активности и догађаја, као и путем едукације кроз читање књига које се односе на све сфере историје, језика и живота, као и савремених достигнућа у НР Кини. "Прозор Шангаја" је програм који, заједно са својим партнерима у овом програму, промовише Библиотека Шангаја, која је донатор одређеног броја књига које се излажу у оквиру библиотека које учествују у остваривању овог програма. О активностима и програму дешавања у Београду , као и о књигама из донације Библиотеке Шангаја, старају се ДРУШТВО ДАЛЕКИ ИСТОК и Библиотека Дома културе Студентски град, а сви заинтересовани могу да се упознају са програмом дешавања "Прозора Шангаја" на http://www.fareastsociety.org.rs ili putem kontakta email adrese: fareast@verat.net

Вулетић Ана

39|симбиоза

Где зујати ових дана? Петровић Невена

Некако преживесмо јануарско-фебруарски испитни кошмар. Након многих непроспаваних ноћи, литара испијене кафе, лудачког шарања књига разнобојним маркерима и пар пропалих стратегија полагања, дође време да измилимо напоље и доживимо све чари света који постоји вани. Ако немате идеју куда бисте скитали ових дана, ево неколико занимљивих места и месташца која ваља посетити, нека дању, а нека и ноћу.

"Касина бар" Адерса: Теразије 25

Народно позориште Француска 3.

Клуб се налази у самом центру града. Локал је дуго био познат као "пивница на Теразијама" са јако повољним ценама и добрим избором пива. Сада је већ један модеран и прелепо уређен простор. У току дана можете попити пиће, уживати у опуштеној атмосфери у њиховој летњој башти, а онда се у току вечери место трансформише у клуб. Гости су различитих година: од 15 до 55 (можда и која година више). Музички репертоар зависи од бенда који наступа, али се слободно може рећи да је мешовит: од хитова осамдесетих па све до песама скоријег датума. Ако икада будете планирали да одете, резервишите неколико дана унапред зато што је ово место викендом врло посећено, па је већ средином недеље тешко наћи резервацију.

Мислим да мали број студената "залута" с времена на време у ову дивну установу. За неупућене: пређете семафоре преко пута споменика Кнезу Михаилу Обреновићу (место у народу познатије "Код коња") и нађете се испред великих стаклених врата. Драма, балет, опера или концерти. Као да постоји неки други свет огрнут у беспрекорно чист црвени сомот, а омеђен златно-белим балконима. Од громогласног смеха "Министарке" до тихог лупкања сатенских балетанки, сваки његов звук ће вас очарати и натерати да се вратите још једном. И онда још једном... и још једном. Цене карата су готово смешне, тако да не постоји ваљан изговор да заобиђете ово посебно место.

"Код Баке" Синђелићева 31, Земун

"Чорба кафе" Браће Крсмановића 3

Карирани стољњаци и ракија у чоканчићима ме увек асоцирају на ову кафану! Уколико сте решили да са друштвом проведете ноћ у нешто мањем и интимнијем амбијенту, онда је ова кафаница испод Гардоша прави избор за вас! Сјајни музичари и весели конобари ће се побринути да вам вече учине незаборавним. Уз добру домаћу ракију, веселу атмосферу, кафанске и староградске песме, можете дочекати и јутро. А јутра у Земуну су дивна.

Јаааако добро место! Сталне свирке са хитовима 70их, 80их и 90их година. Уређење ентеријера је скроз оригинално и свуда по локалу се налазе ситнице које су обележиле радни век "Рибље чорбе". Нема правила када су у питању године и профил људи који посећују ово место. Заједничко им је да су ту да се опусте и проведу. Добра услуга, одлична локација и избор музике обезбеђују солидну посећеност, па би ваљало увек унапред резервисати места ако планирате да "оверите" и ово месташце!

Дом Културе Студентски Град Булевар Зорана Ђинђића 179 Можда најразноврснија понуда садржаја културе на једном месту. У склопу комплекса постоје две галерије, две сале (мала и велика), библиотека с читаоницама, додатне просторије у којима се одржавају различита предавања и радионице, мали амфитеатар на отвореном и велика летња позорница (познатија као "клупице у Студењаку"). Комплетан садржај је подељен у више секција: филм, позориште, књижевност, ликовни програм, музика, радионице и форум. У топлијем делу године на летњој позорници се организују пројекције филмова, концерти и још понешто, а мали амфитеатар служи за наступе комичара и вечери поезије. Од априла до октобра, готово сваке вечери, студенти се окупљају на летњој позорници, и уз коју гитару и пиће, проводе дивне вечери у дружењу. Дођите некад и уверите се сами!

симбиоза | 40

Студенти Биолошког факултета, генерација 2011., смислили су начин да окупе целу генерацију на једном месту и заједничким снагама улепшају дан својим колегиницама са свих смерова поводом Међународног дана жена.