Piše: J. Nikolić
Dnevnik daljinskog upravljača
PROĐE LETO PRENAPETO Prođe još jedno leto. I još jedna „letnja šema“ koja mi je zauvek promakla. Što je i razumljivo: leto + sunce = raznorazne vannastavne aktivnosti napolju... daleko od skromne imitacije života kakvu nudi TV. Ali evo, jesen stiže... a TV polako postaje moj najbolji drug. Kažem polako, jer mu nešto baš i ne ide. Prepun je iznenađenja, ne mogu da prepoznam mnoge karakterne crte (čitaj: kanale) na koje smo nekad (kad se znao neki red) mogli računati. Na primer, pre ove letnje turbulencije – a sigurno je bilo turbulencije, jer ništa više nije na svom mestu, mislim se ja – kad uveče kreneš na turneju po daljinskom postojali su dobri izgledi da negde naiđeš na gledljiv igrani program (čitaj: polupristojnu produkciju s engleskog govornog područja). A sad mi na pamet pada samo vic, koji ujedno najbolje i opisuje moju muku dok daljinski prelazi preko kanala 5 i 6: „Viče Kraljeviću Marko: ’Ooooj, narodeee, idu Tuuurciiiii!!!!’ Odgovara sirotinja raja: ’Ja l’ na Pinku il’ na Prvoj srpskoj?’“ Ha, ha, ha. Uh. Ali, tako je. Turci dolaze s mrakom. Odmah posle domaćih (više nego iščašenih) interpretacija zapadnjačkih rijalitija u kojima su glavne zvezde nesrećnici na sve spremni ne bi li se dočepali ulaznice za bolji život u obliku novih (odnosno – svih?) zuba, između ostalog. Bez obzira na to šta se dešava – da l’ se svadba sprema il’ se domaćin ženi, il’ se možda silikon ugrađuje u... bolje sutra – kod nas je to uvek nekako tugaljivo i na ivici. Ne možeš da se opustiš i uživaš u zabavnom aspektu programa (ako ga ima!) jer – malo-malo pa te sa TV ekrana za oči ujede naš naopaki mentalitet ili socijalni pâtos. A ako uspešno (odnosno: u budnom stanju) savladamo i ovu prepreku, stiže zaslužena nagrada: turska serija, komada dva – jedna za drugom do u sitne sate. Nemam pojma zašto su te turske serije toliko popularne. Verovatno zato što ih ne gledam. (Još!) Ali moraću da pokušam ako mislim da proniknem u tajnu njihovog sevdaha, ne samo kod nekadašnjih turskih podanika nego i šire. Čujem da ima evropskih zemalja u koje Turci nisu ni zalazili onomad, a pokidaše se oko tih serija. Sve ovo samo ide u prilog tezi da se svet u današnje vreme osvaja televizijom, a ne topuzom, kao nekad. Zna to naš narod, al’ šta će kad voli serije? A i nije jedini. Kud svi Turci, tu i mali Mujo.
66
serijeplus.com