Page 1

Др Звонко Њежић Саша Јовановић


ПРИЧА О ВОДИ

ПРИЈАТЕЉ КЊИГЕ: ЈКП „ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА“ НОВИ САД

Еколошко удружење „Зелено питање“ 2016.

Др Звонко Њежић Саша Јовановић


ПРИЧА О ВОДИ ИЗДАВАЧ:

ЕКОЛОШКО УДРУЖЕЊЕ „ЗЕЛЕНО ПИТАЊЕ“ Змај Јовина 28, спрат 2, локал 238 НОВИ САД sasjov@open.telekom.rs УРЕДНИК ИЗДАЊА: Весна Зец ШТАМПА: „ОНДРЕЈПРИНТ“ ГЛОЖАН CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 502.51(02.053.2) ЈОВАНОВИЋ, Саша Прича о води / Звонкo Њежић, Јовановић Саша. - Нови Сад : Еколошко удружење "Зелено питање", 2016 (Гложан : Ондрејпртинт). - 32 стр. : илустр. ; 21 cm Тираж 1.100. ISBN 978-86-917863-6-6 1. Њежић, Звонко [аутор] COBISS.SR-ID 304780551


Еколошке радионице у еколошкој учионици су почеле... „Драги моји пријатељи“, обратила Видрица Видрић учесницима важног скупа о још важнијој теми. „Сви знамо шта је вода, али, да ли сви знамо колико је она значајна за живот на Земљи, колико је има и како је сачувати?“, запитала је себе и присутне Видрица. „Прво да вас питам, да ли ви знате одакле нам вода долази?“ „Из славине!“, викнуо је млади Ракун Ракуновић. „Делимично тачно“, прокоментарисала је Видрица. „Са неба!“, сетила се госпођица Чапља Чапљић. „И то је делимично тачно... Али да ли ви знате како она долази у славине или на небо?“, упитала је Видрица Видрић своје другаре. Они су се међусобно загледали тражећи одговор једни од других али одговора није било. Ипак, одговор им је морала дати њихова пријатељица, а овога пута и еколошка учитељица, Видрица Видрић.


На табли је Видрица Видрић показала својим ученицима начин како се вода креће у природи што се назива кружење воде. „Вода се из језера, река, мора и океана испарава под утицајем сунца, да би се на висинама под утицајем хладноће претворила у капљице које потом у виду кише, снега, росе..., стижу на земљу“, објаснила је Видрица. Потом је својим ученицима дала задатак да ову шему нацртају у своју свеску и обоје тако што ће стреле које означавају испарење обојити жутом или наранџастом бојом, стреле које означавају кондензацију обоје љубичастом бојом а стрелице које означавају падавине обоје плавом бојом. Урадите и ви тако!


АГРЕГАТНА СТАЊА ВОДЕ „Вода стално мења своје облике“, објашњавала је Видрица, „tоплота и хладноћа чине да вода може да буде у чврстом, течном и гасовитом стању. Када се лети загреје вода у реци или језеру она под утицајем сунца прелази у гасовито стање и тако одлази у висине. У таквом гасовитом стању вода формира облаке и ту остаје док под утицајем хладноће не пређе у капљице и то се зове кондензација. Тако вода, као киша, стиже поново на земљу. Али, када буде јако хладно вода на земљи се претвара у лед и то је чврсто стање“.

КОНДЕНЗАЦИЈА

КИША

ИСПАРАВАЊЕ

КОЦКЕ ЛЕДА

ИСПАРАВАЊЕ

СНЕГ


„Ми користимо воду за пиће када је она у течном стању“, наставила је Видрица Видрић. „Она долази из подземних складишта где се вода скупља или из река, језера, па чак и океана.“ „Вода у реци је прљава а вода у мору и океану је слана док за ову под земљом не знам да ппостоји“, приметио је Ракун Ракуновић. „Немој о том да бринеш“, рече Видрица „вода пре него што дође до наших славина се ишчисти. Стручњаци помоћу посебних постројења и филтера одстране све нечистоће и со.“ „Хоћемо ли ми некад остати без воде?“, забринуто је питала Корњача Корњачић. „Па, нећемо ако будемо паметно трошили воду“, одговорила је Видрица, „од све воде на овој нашој планети само се мали део може користити за пиће. Тачније речено, мање од једног процента! Толико мало воде имамо на располагању за наше потребе...“ Млади Ракуновић није знао колико је то један проценат али му се није чинило баш нешто много. Да би им боље објаснила Видрица им је дала цртеже са 100 балона.


На овом цртежу има 100 балона. Обојите 1 балон у црвено. То је 1 проценат. Обојите следећих 25 балона у плаво. То је 25 процената. Обојите још 10 балона у зелено. То је 10 процената. Колико процената је остало необојених балона? Учесници еколошко радионице су знали одговор. Да ли га знате и ви одговор? Потом је Видрица маставила: „Пошто вам је сада јасније колико имамо мало воде на располагању онда знате и зашто морамо да је штедимо. Да ли ви штедите воду?“

Крока Крокодиловић је објаснио како он док пере зубе славину држи затворену не дозвољавајући да се вода непотребно расипа. Видрица Видрић га је похвалила а он се насмејао а сви присутни су се дивили његовим лепим и чистим зубима.


Следећа се јавила Чапља Чапљић која је рекла: „Када помажем тати и мами да перу кола ми користимо кофу и сунђер док црево

користимо само када квасимо кола и када испирамо детерџент. Овакав начин прања кола штеди доста воде за разлику од онога када током целог прања вода цури кроз црево.“

Сова Совић је објаснила како она и њен супруг Совко Совић користе воду за заливање тек после пет попoдне и пре десет ујутро јер је тада то најделотворније. Каkо каже Сова Совић, ако се залива током топлог дела дана тада вода испари пре него што уопште натопи земљу. Још је

додала да је њеној породици тако боље јер воле да током дневних врелина дремају у хладовини.

ПОМОЗИТЕ ВИДРИЦИ! Час је био завршен пре него што је Видрица Видрић могла да каже како она штеди воду. Била је збуњена одличним начинима


како њени пријатељи штеде воду. Није имала ни идеју шта да каже после њих. Размишљала је о томе на путу својој кући. Толико је била замишљена да морате да јој помогнете да дође до своје куће! Док тражите пут можете и да бојите...


КАКО ПОРОДИЦА ВИДРИЋ ШТЕДИ ВОДУ? Када је Видрица стигла кући њена мама Видра Видрић је баш прала судове. „Мама, како ми штедимо воду код нас кући“, питала је Видрица. „Ми штедимо воду на пуно начина“, рече мама Видра. Повела је Видрицу кроз кућу и показала јој начине на које они штеде воду. Како ви штедите воду код ваше куће?


ПРОИЗВОДЊА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ После паузе еколошка дружина се поново нашла у еколошкој учионици како би наставили са својим еколошким радионицама. Одмах на почетку се Ракун Ракуновић заинтересовао: „Видрице, Видрице, а како сва та вода дође у славину? Никако ми то није јасно...“ „Хммм... Ово ти је право питање драги мој Ракуновићу! Али, ти си питање поставио правом зналцу тако да ћеш добити и прави одговор...“, задовољно се смешкала Видрица. „У околини градова постоје изворишта која могу да дају одређену количину воде и то се мери протоку литара у секунди. Свако извориште обично има неколико бунара. На тим местима подземне воде се захватају из водоносног слоја са дубине од неколико десетина метара.


Сваки бунар је опремљен одговарајућом пумпом и мернорегулационом опремом, помоћу које се вода потискује у сабирни цевовод. Главни потисни цевовод потискује сирову воду од изворишта до постројења за прераду воде. Вода која се захвата са изворишта садржи штетне састојке природног порекла - гвожђе и манган, па се у циљу постизања здравствене исправности воде за пиће према критеријумима правилника о хигијенској исправности воде, примењује одговарајући технолошки процес прераде воде... Да ли ти је ово јасно Ракуновићу?“, упитала је Видрица свог слушаоца. „Ако сам добро схватио, вода се на извориштима узима преко бунара па се допрема до фабрике за прераду воде...“, лако је одговорио Ракуновић. „Одлично! Онда можемо да наставимо...“, рекла је Видрица једва чекајући да настави своју причу. „Када се вода допреми у фабрику тада се у постројењима за прераду воде обавља аерација, седиментација, филтрација и дезинфексија“, лагано је причала Видрица. „Видрице, драга Видрице, а шта је то аерација? Шта је то, седиментација и филтрација? Видрице, Видрице а шта је то дезинфекција..?“, био је нестрпљив Ракун Ракуновић. „Полако другар... Где журиш? Све ћу ти полако испричати, ти немој ништа да бринеш већ нађи мало стрпљења и добро отвори уши“, умиривала је Видрица свог водоводног ученика. „Аерација је процес уклањања гвожђа, мангана и других тешких метала оксидацијом са ваздушним кисеоником. Систем за аерацију се састоји се од три поља са мрежом перфорираних цеви, одакле вода избија у млазевима и распршује се у капљице.


Перфориране цеви су цеви које имају рупице и из њих вода излази као из неке фонтане. Седиментација је раздвајање разних честица од саме воде путем таложења.

Филтрација је пролазак воде кроз пропустљив слој зрнастог материјала и тиме се ефикасно обавља процес бистрења воде и задржавање чести. Дезинфекција спречава могућност инфекције воде штетним микроорганизмима у дистрибутивној мрежи.


Тако прерађена вода се смешта у резервоарски простор који обезбеђује довољне количине воде за све потрошаче. У градовима постоје више резервоара чији се капацитет воде разликује од града до града у складу са бројем становништва које се снабдева...“, није стајала Видрица са својом причом. “Укупан капацитет постројења за прераду воде треба да има такакв проток у секунди, који се мери стотинама литара, да људи и током најтоплијих дана имају довољно воде“, застала је Видрица да на тренутак узме дах. „Ваууу... Па то делује баш моћно Видрице! То ми се чини као да неко сваке секунде произведе стотине литара сока а сви жедни људи у граду могу да попију мање од произведене количине! Вауууу...!“, био је одушевљен Ракун. „Мислим да је сада време да се подсетимо на неке ПОЗНАТЕ И НЕПОЗНАТЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ВОДИ“, предложила је Видрица Видрић. Корњача Корњачић се прва јавила: „Вода је провидна, безбојна течност која формира реке, језера, океане и кишу на Земљи, и један је од основних састојака свих живих бића. Вода прекрива 71% површине планете Земље и она је незамењива за све познате облике живота.“ Док је Корњача причала у еколошку учионицу су дошли Дабар Дабровић и Патак Патковић који су се одмах укључили у радионицу...


Како се прича распламсавала у њу се укључио и млађани Ракун Ракуновић који је рекао: „До 2030. у неким подручјима у развоју, потражња за водом би могла да надмаши њену понуду за око 50%. Још увек око једне милијарде људи нема приступ чистој води а преко преко две милијарде људи нема приступ адекватном начину збрињавања отпадних вода. Отпадне воде које нису за пиће а које су настале деловањем човека у свету су опасне по живот људи. Око пет милиона људи умре годишње због загађене воде коју пију. Земље сиромашне питком водом је увозе као основни метод за попуну њеног недостатка да би задовољиле потребе својих грађана јер процеси индустријске и друге производње користе од 10 до 100 пута више воде. У земљама у развоју, 90% свих отпадних вода још увек се испушта необрађено у локалне реке и потоке.“


Причу су наставили Дабар Дабровић и Патак Патковић говорећи о томе како људски организам садржи од 55% до 78% воде, у зависности од величине тела.


Потом је Патковић одмах упитао Дабровића да ли он уопште зна ШТА ЈЕ ТО У СТВАРИ ВОДА? Дабровић му је одмах одговорио: „Вода је хемијско једињење кисеоника и водоника. Хемијска формула воде је H2O. Вода је супстанца без мириса, укуса и боје. Температура мржњења воде је нула степени, а температура кључања је 100 степени.“ Слушајући ове приче Сова Совић је скренула пажњу на то да је човек највећа опасност за воду јер је он највише загађује:


„Коришћење воде за толике намене с једне стране и неодговорно понашање са њеном употребом с друге, доводе до непрестаног смањивања залиха чисте воде. Загађење воде не познаје границе, тако да је сви морамо чувати и рационално користити, јер вода је ствар наше културе и нашег живота“, завршила је Сова Совић.


Патак Патковић није могао да издржи да не узме реч поново.


„Значи, иако је вода један од основних услова за живот, човек о њој не брине довољно. У новије време због пораста броја становника и брзог развоја индустрије и пољопривреде, у многим деловима света слатке воде нема довољно. Чисте воде која се може употребити за пиће у природи је све мање, а и количина која постоји стално се загађује,“ био је забринут Патковић па је још приметио...


„Додао бих“, прикључио се Дабар Дабровић,“да та потрошња изгледа отприлике овако: -

за пиће и кување потроши се 3 до 6 литара за прање посуђа потроши се 4 до 7 литара за чишћење у стану 5 до 10 литара за прање рубља потроши се 20 до 40 литара за купање и туширање 20 до 40 литара за телесну хигијену без купања 10 до 15 литара за испирање ВЦ-а потроши се 20 до 40 литара


Видрица Видрић, која је дуже време ћутала, се прикључила причи са бригом јер индустријска производња и пољопривреда троше велике количине воде: „5 литара воде се потроши за производњу једног тетрапака; 10 до 20 литара се потроши за сваку пластичну врећицу; 40 литара воде потроши производња свака лименке; 100 литара воде прогута килограм новог папира; 41.500 литара воде се потроши за производњу килограма меса; 500 литара воде се потроши за производњу једне поморанџе; преко 1 милион литара воде се потроши за производњу једне тоне неког метала; 50 литара воде се потроши за један примерак новина; 5.000 литара воде се потроши за 1 килограм пиринча; 4 литре воде се потроши за 1 флашу пива; 1 литра воде се потроши за 100 грама чоколаде...“, изнела је она.


А ШТА МОЖЕМО МИ ДА УЧИНИМО ДА ПОМОГНЕМО ОЧУВАЊУ ВОДЕ?“, запитао се Крока Крокодиловић и одмах понудио одговор: „Ми животиње чинимо све што је у нашој моћи али деца са мало пажње могу да учине пуно. На пример, купање у кади потрошимо 3 до 4 пута више воде него за туширање. Значи, деца воду штеде ако се туширају.

Воду деца могу да штеде и ако уместо да оставе да вода цури док перу зубе јер зубе могу квалитетно опрати и са два децилитра воде. Ако затворе славину док сапунају руке, штеде воду.


Ако врт заливају само када је то стварно потребно и то полагано - тако да земља може да упије сву воду, штеде воду.

Чашља Чапљић је наставила Крокину причу: „Деца могу ДА СКРЕНУ ПАЖЊУ родитељима и другима да: - поправе неисправну славину и водокотлић који цури јер расипају воду


- машину за прање рубља и посуђа укључе кад је пуна

- за одржавање кола користе услуге праоница које користе модерне машине и окренуте су штедњи воде и енергије а постижу исти ефекат. - ако сами перу аутомобил користе кофу и сунђер, а не млаз текуће воде. - ауто перу на травнатим површинама, без детерџента, како би се иста воду употребила и за заливање. - не испирају стазе, тротоаре и бетонске површине цревом, нека користе метлу. Најкраће речено ВОДА НИЈЕ НЕПРЕСУШНО БЛАГО!“, закључила је Видрица Видрић: „У реке, језера и мора испуштају се воде из канализације, отпадне воде из фабрика, изливају нафта и други течни отпаци. На тај начин вода на Земљи се загађује и троши у индустрији и пољопривреди више него што на Земљу падне у облику талога. Резерве воде стално се смањују, а човечанству прети несташица воде. Чисте, питке воде данас има толико мало и има је све мање, тако да ће она у будућности бити све скупља. Због тога штедња и рационално коришћење воде одлажу и њено неминовно поскупљење. Онај ко на својој територији буде сачувао чисте воде, имаће у будућности велику шансу да квалитетно и напредно живи,“ упозорила је Видрица.


Сву причу је слушала Жабица Жабић и на крају је са својом децом одкрекетала познату дечију песмицу...

ВОДЕНА ШЕМА Ја се стално трудим, имам своју муку Никако да воду ухватим у руку Има је толико, свуда на све стране А ја да се квасим, мени моји бране Од снега ја воду, врло лако правим Али снег од воде никад не саставим А пара и лед, истога су рода Па од паре ништа а од леда вода Вода ме та мучи, ствара ми дилему Никако да схватим, ту водену шему


Видрица Видрић је добро знала да њени другари одлично схватају ситуацију са водом. Заједно су кренули у шетњу да и даље причају деци и одраслима шта све знају о води – а знају много тога! ВОДА ЈЕ ЖИВОТ!

Шетајући запевали су и песмицу за децу „ВОДЕНА ДИЛЕМА“...

Шта ће људи моји На небу та вода Док је горе добро је Ал’ почне да хода Према земљи крене Она немилице Од кише толике Не види се лице У кући тад седим Кроз прозоре гледам

Да ме изнервира Још увек ја недам Престаће и она Ваљда једног дана Да не дођем горе Мораће то сама Све то ја и схватам Ал’ ме једно брине Како тол’ка вода Оде у висине...“


БИОГРАФИЈЕ Др Звонко Благоје Њежић, доктор техничко-технолошких наука, дипломирани машински инжењер, рођен је 02.09.1966. године у Сремској Митровици, a детињство и основну школу проводи у вољеној Чалми. Средњу школу природно-математичке струке завршио у Сремској Митровици. Уписује Факултет техничких наука у Новом Саду машински одсек на коме је дипломирао на смеру производни системи. У периоду 20042005.год. завршава специјалистичке студије, на Факултету техничких наука из области заштите животне средине, а из исте области 2007. године брани магистарску тезу. Наставља даље са усавршавањем да би 2012. год. докторирао на Факултету техничких наука из области заштите животне средине са докторском дисертацијом:“Модел еколошког редуковања ефлуената природних биоремедијационих јединица“. Сарађује и објављује радове (око 160 од којих 6 са SCI листе) у више међународних и домаћих стручних часописа, као и на многобројним научним скуповима и конгресима у земљи и иностранству. Са колегама са Научног института за прехрамбене технологије у Новом саду, аутор је пет техничких решења, учесник више домаћих и међународних пројеката. Стручни консултант и члан редакције еколошког часописа “Чувари равнице“, као и стручни консултант дечје еколошке емисије РТВ Војводине „Питам се, питам се“. Истраживачка орјентација му је усмерена ка заштити водних ресурса, употреби биомасе и отпада из пољопривреде и прехрамбених технологија, као корисне сировине у биотехнолошким процесима или коришћење као обновљиви извори енергије. Говори енглески и руски, ожењен, има ћерку Катарину.


Саша Јовановић је рођен 14.04.1965. године у Сремској Митровици а сада живи и ради у Новом Саду. Од 2009. је уредник у дечијем програму РТ Војводине где уређује дечију еколошку емисију “Питам се, питам се” и у оквиру еколошког удружења “Зелено питање” из Новог Сада уређује дечији еколошки часопис “Чувари равнице”. Председник је еколошког удружења грађана ”Зелено питање“, члан Удружења новинара Србије и Друштва књижевника Војводине

КЊИГЕ ЗА ДЕЦУ 2009. “МАМА, МАМА“ 2009. „ПОЧЕТНО МАТЕМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ У СТИХУ“ 2011. “ПАНОНСКЕ ПРИЧЕ НЕСПАВАНКЕ” 2011. “ЧУВАРИ РАВНИЦЕ И ДРУЖИНА БЕЛОГ ЗЕЦА” 2012. „ЕКОЛОШКИ МАСКЕНБАЛ НА ОБЕДСКОЈ БАРИ“ 2012. “ЕКОЛОШКА ОЛИМПИЈАДА У КОВИЉСКО ПЕТРОВАРАДИНСКОМ РИТУ” 2012. “ЕКОЛОШКИ ФЕСТИВАЛ НА ДЕЛИБЛАТСКОЈ ПЕШЧАРИ“ 2012. “ЕКОЛОШКИ КВИЗ У ГОРЊЕМ ПОДУНАВЉУ” 2012. “СВЕ СУ МАМЕ ЛЕПЕ, НАЈЛЕПША ЈЕ МОЈА” 2013. “ПРИЧА О МАРИЦИ ПЛАМЕНКАПИЦИ” 2013. “ЕКОЛОШКИ РЕЧНИК У СТИХУ” 2013. „ЗЕЛЕНЧИЦА“ 2014. „ХАЈДЕМО У РЕЗЕРВАТЕ ПРИРОДЕ“ 2015. „ВОДА ЗА СВЕ“ 2015. „СВЕ О ШУМИ“

PRIČA O VODI  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you